INTELIGENCIJA

Nataša Simić
• Probajte da odgovorite na sledeća pitanja...

• Ko je najinteligentnija osoba koju poznajete?

• Razmislite o njenim osobinama i zapišite 4-5
koje vam prvo padaju na pamet.
• Zašto ste baš nju izabrali?
 Šta je inteligencija?

• Neke definicije inteligencije stavljaju akcenat na

sposobnosti prilagođavanja sredini, druge u prvi
plan stavljaju sposobnost učenja, dok treće
povezuju inteligenciju sa sposobnošću
apstraktnog mišljenja.
• Intelektualne sposobnosti najviše dolaze do
izražaja u pristupu i efikasnosti rešavanja
problema, tj. u oblasti mišljenja. Zato se nekad
inteligencija definiše kao sposobnost rešavanja
problema.
 Različita gledišta/pristupi
inteligeniji
• Psihometrijsko
• Biološko
• Kognitivističko
• Sistemsko
 Psihometrijsko gledište (1)
• Za razliku od Pijažea, koji je izučavao faze kogn.
razvoja kod svih ljudi, psihometričari se interesuju
za individualne razlike

• Spirmanova teorija 2 faktora:

– Opšta inteligencija – g faktor (u velikoj
meri se upotrebljava kod svih intelektualnih
zadataka (koji zahtevaju bilo koji oblik
mišljenja, urođena)
– Specifična inteligencija – s faktor (bilo
koja sposobnost koja se koristi za izvršavanje
određenog, specifičnog zadatka)
 Psihometrijsko gledište (2)
• Terstonov oligarhijski model – 7 nezavisnih,
primarnih mentalnih sposobnosti (pamćenje,
verbalna fluentnost, verbalno razumevanje, numerička,
perceptivna, vizuo-spacijalna sposobnost i rezonovanje)

• Gilfordov model strukture sposobnosti

– Struktura inteligencije je složena
– postoje mentalne operacije
(procesi mišljenja), sadržaji
(ono o čemu mislimo) i produkti
(rezultati mišljenja)
– 120 sposobnosti
 Psihometrijsko gledište (3)

• Katelova teorija o dve inteligencije

– Fluidna (sposobnost da se rešavaju novi problemi; većim
delom pod uticajem nasleđa, razvija se do 20. godine;
oštećenja mozga je bitno narušavaju; obično se procenjuje
matricama ili serijacijama brojeva)
– Kristalizovana (rezonovanje, rešavanje problema, ali uz
primenu znanja i veština stečenih u okviru kulture; razvija
se tokom života dejstvom različitih socijalnih činilaca;
najčešće se procenjuje testovima rečnika ili opšte
informisanosti
 Psihometrijsko gledište (4)
• Danas opšteprihvaćena teorija psihomtrijske
inteligencije je Katel-Horn-Kerolov model
– Sposobnosti su hijerarhijski ustrojene
• Opšti faktor (G)
• Sposobnosti drugog reda – „široke“
sposobnosti (8 – fluidna inteligencija,
kristalizovana inteligencija, kratkoročno
pamćenje, dugoročno pamćenje, vizuelna
obrada, itd.)
• „Uske“ sposobnosti / Primarne mentalne
sposobnosti – preko 70
 Psihometrijsko gledište
Merenje inteligencije
• Testovi inteligencije
– Jeste li radili neki test inteligencije? Kako je izgledao?

• Začetnik merenja inteligencije – Alfred Bine

– Kako je inteligencija raspoređena u populaciji?
 Psihometrijsko gledište
Kritike
– Testovi nisu slobodni od kulture
– “Objektivnost” statističkih metoda
– Nivo deskriptivnosti (treba povezati ova saznanja s
onima iz eksperimentalne psihologije, neurologije,
razvojne psihologije, psihoptologije...) i ekološka
valjanost
 Biološko gledište
• Korelacija između veličine mozga i inteligencije
gotovo beznačajna
• Mala povezanost između brzine nervne
provodljivosti u mozgu i inteligencije.
• Kod inteligentnijih ljudi aktivacija mozga je
specifičnija, lokalizovanija
• Fleksibilnost mozga povezana s visokom
inteligencijom
 Kognitivističko gledište
• Inteligencija kao proces (kako ljudi prikupljaju i koriste
informacije kako bi rešili probleme na inteligentan način?)

• Sternbergova trojna teorija:

– Analitička inteligencija (rešavanje akademskih zadataka,
bliskih prethodnom iskustvu)
– Kreativnost (snalaženje u novim situacijama)
– Praktična inteligencija (ostvarivanje lično vrednovanih
ciljeva i to odabiranjem sredine u kojoj možemo biti
uspešni)
– Pošto počivaju na istim mentalnim procesima, ove
sposobnostin nisu nezavisne
 Još malo o praktičnoj inteligenciji
Dimenzije razlikovanja
Ko formuliše problem?
Kako je problem definisan?
Kakva je raspoloživost
informacija?
Koliko tačnih rešenja ima
problem?
Kakva je povezanost problema
sa svakodnevnim iskustvom?
Koliki je intrinzički interes
pojedinca za problem?
Akademski problemi Svakodnevni životni problemi
Druge osobe Osoba koja treba da ga reši
Dobro Loše
Na raspolaganju su sve neophodne Nedostupne su informacije potrebne
informacije potrebne za rešavanje za rešavanje problema
problema
Jedno Više, pri čemu svako ima svoje
prednosti i mane
Problem je udaljen od svakodnevnog Problem je povezan sa
života svakodnevnim iskustvom
Mali ili nikakav Veliki

– Inteligencija je prilagođavanje stvarnoj sredini, relevantnoj za

život, njeno oblikovanje ili izbor.
– Dakle, inteligentna osoba se uspešno prilagođava sredini u kojoj živi, ako ima
mogućnosti, čak je i menja, a ako joj se ne sviđa – pronalazi novu sredinu u kojoj će se
bolje snaći.
– Ključna uloga sposobnosti sticanja prećutnog, implicitnog znanja
 Sistemsko gledište
• Gardnerova teorija višestrukih inteligencija
– logičko-matematička
– lingvistička
– muzička
– prostorna
– telesno-kinestetička
– interpersonalna
– intrapersonalna
– naturalistička
– spiritualna

• Dokaz o posebnim inteligencijama nalazi u:

– podacima o očuvanju ili slomu sposobnosti posle oštećenja mozga (kada
neke sposobnosti propadaju, a neke ostaju očuvane
– slučajevima savanata (osobe prosečnog ili niskog koeficijenta inteligencije, ali
izuzetnih npr. sposobnosti računanja, igranja šaha ili muzičkih sposobnosti)
– rezultatima istraživanja obavljanja različitih zadataka uporedo (kada npr.
osoba može istovremeno da obavlja zadatak koji zahteva baratanje rečima i
rotiranjem figura „u glavi“)
 Sistemsko gledište – Gardnerova teorija
Inteligencija Opis osobe
Logičko-mtematička Prirodno i spontano organizuje stvari u određeni poredak; sposobnost dobrog
uočavanja i baratanja numeričkim ili logičkim obrascima; brzo shvata
matematičke pojmove, voli igre logike, zagonetke i kompjutere
Lingvistička Uživa u čitanju, pisanju, govoru i slušanju; dobro pamti verbalne podatke;
osetljivost za značenja reči i različite funkcije jezika; ima smisla za strane
jezike; lepo prepričava događaje
Muzička Može otkriti ritam u stvarima koje ih naizgled nemaju; uživa i uspešan je u
različitim oblicima muzičke ekspresije
Prostorna Lako primećuje simetriju; sa lakoćom “u glavi” rotira složene figure i lako crta
ono što vidi; uspešna u slagalicama i lako se snalazi u prostoru
Telesno-kinestetička Uspešnost u rukovanju predmetima; Svoje telo pokreće skladno i s lakoćom.
Interpersonalna Lako razume druge ljude, njihova raspoloženja i osećanja; prirodni je vođa –
vešto posreduje u međuljudskim sukobima jer je u stanju da posmatra
situaciju iz više uglova; adekvatno reaguje na potrebe i osećanja drugih
Intrapersonalna Vrlo dobro poznaje samu sebe – svesna svojih osećanja, potreba i želja, jakih i
slabih strana i uspešno upravlja svojim ponašanjem
 Još malo o emocionalnoj inteligenciji
• Majer-Salovejev model EI – model 4 grane EI
– Opažanje emocija (sposobnost opažanja i razlikovanja sopstvenih i tuđih
emocionalnih stanja)
– Emocionalna facilitacija/ integrisanje (sposobnost selektivnog i namernog
indukovanja emocionalnih stanja koja su u funkciji uspeha na različitim kognitivnim
zadacima)
– Razumevanje emocija (poznavanje i razumevanje načina na koji se emocije
kombinuju i menjaju u zavisnosti od situacije)
– Upravljanje emocijama (sposobnot regulisanja intenziteta i vrste sopstvenih i
tuđih emocija)
 Gardnerova teorija
Implikacije za nastavu i kritike
• Implikacije za nastavu:
• Uvažavajte različitih sposobnosti
• Koristite raznovrsne metode i načine ocenjivanja
• Podstičite interdisciplinarnost
• Organizujte praksu u zajednici/na terenu

• Osnovne kritike:
• Problem merenja
• Postoje visoke korelacije među nekim inteligencijama
 Nasleđe ili sredina? (1)
• Interakcija genetskih faktora, fizičkog i psihičkog
zdravlja majke tokom trudnoće, porodične
klime, obrazovanja i socio-ekonomskog statusa
roditelja, kulture...
– Konceptualna i lingvistička deprivacija tokom perioda od
oko godinu i po dana i u toku detinjstva u celini, kada deca
treba da izgrađuju svoje pojmove objekata i njihovih
relacija, kao i strategije rešavanja problema, negativnije
utiče na intelektualni razvoj nego senzorna ili perceptivna
depriviranost.

– Šta mislite, koji stil roditeljstva doprinosi najvećem, a koji

najmanjem intelektualnom napretku?
 Nasleđe ili sredina? (2)
• Interakcija genetskih faktora, fizičkog i psihičkog
zdravlja majke tokom trudnoće, porodične klime,
obrazovanja i socio-ekonomskog statusa roditelja,
kulture...
• Prosečan koeficijent inteligencije dece iz najnižih i najviših
socijalnih slojeva razlikuje se za 20 jedinica.
• Veza (korelacija) između inteligencije deteta i očevog
profesionalnog položaja kreće se između 0.2 i 0.43.
• Takođe, pokazano je da je procenat mentalno zaostalih u
porodicama nižeg socio-ekonomskog statusa veći, a da je
u porodicama višeg socio-ekonomskog statusa manji, dok
je disproporcionalno veći broj darovite dece.
• Prosečan IQ dece sa sela je konzistentno niži od proseka
dece iz grada. Takođe, deca manjinskih grupa postižu
lošije rezultate na testovima.
• Šta mislite, zašto?
 Nasleđe ili sredina? (3)
• Postignuće na testovima inteligencije zavisi i
od motivacije, anksioznosti itd, a visoka
postignuća i od određenih osobina ličnosti!
– Ekstraverti bolje rade testove koji zahtevaju verbalne
sposobnosti. U stresnim situacijama, osobe visoke na
neuroticizmu podbacivaće na testovima inteligencije
 Polne razlike i inteligencija
• Skorovi muškaraca više variraju od skorova žena
• Obimne studije su pokazle da nema razlika u
postignuću na testovima matematičke pismenosti
između momaka i devojaka
• Ipak, u proseku su momci uspešniji na zadacima koji
zahtevaju mentalno rotiranje objekata ili
predviđanje putanje kretanja nekog objekta, dok su
devojke uspešnije na verbalnim zadacima.
– Naravno, ostje pitanje da li je reč o razlikama zasnovanim
na genetici ili učenju!
Inteligencija se može povećati!
• Studije o usvajanju i blizancima
• Interventne studije:
– Predškolski stimulativni programi (posebno povoljni za
lako mentalno zaostalu decu, koja potiču iz porodica
nižegv SES-a)
– Portidž (program koji se primenjivao od samog rođenja,
sposobnost dece se procenjivala dinamički – princip
rada u ZNR, stimulisao se razvoj kompetenci od značaja
u svakodnevnom životu, usmerenost na snage deteta;
uključivani su roditelji)
• Uticaj školovanja
• Flinov efekat (?)
– Zapamtite – Geni, čak i ako ograničavaju
potencijal, pružaju mnoge mogućnosti za
razvoj i unapređivanje!
 Vratimo se na test sa početka...
• I, šta ste zaključili?
KREATIVNOST

Nataša Simić
• Šta je kreativnost?
• Setite se jedne osobe koju smatrate
kreativnom. Kakv osobine ona ima? Kako
znate da je kreativna?
• Šta mislite, kako se procenjuje kreativnost?
 Šta je kreativnost?

• Sposobnost da se proizvede delo koje je, ne samo

novo, već i primereno, tj. korisno.
• Volja da se uloži intelektualni rizik prilikom rešavanja
teških problema.
• Ne samo produkt, već i proces
• Faze kreativnog procesa:
• Preparacija
• Inkubacija
• Iluminacija
• Verifikacija
 Odnos inteligencije i kreativnosti

• Korelacija skorova na testovima inteligencije

(konvergentnih sposobnosti) i skorova na testovima
divergentnih sposobnosti je oko 0.2
• Prosečna inteligencija je nužan, ali ne i dovoljan uslov za
kreativno mišljenje (“hipoteza praga”)
 Shvatanja kreativnosti

• Inspiraciono gledište – kreativnost kao kvalitet (“božanski

talenat”) koji poseduju izabrani pojedinci koji su dali izuzetan
doprinos umetnosti ili nauci

• Psihoanalitički pristup (Frojd i Kris) – motivacione

snage stvaralaštva su nezadovoljene želje; umetnici stvaraju
svoja dela kako bi sopstvene nesvesne želje izrazili na društveno
prihvatljiv način (sublimacija)
 ...Shvatanja kreativnosti
• Psihometrijski pristup (Gilford, Torens) -
– Fluentnost ideja (divergentno mišljenje – broj novih rešenja)
– Fleksibilnost (broj različitih kategorija odgovora)
– Originalnost (statistička retkost odgovora)
– Elaboracija (količina detalja u odgovorima)
• Osobine ličnosti: tolerancija na frustraciju, samouverenost, jaka
potreba za nezavisnošću, visoka lična dominantnost,
nekonformizam, sklonost ka redu i disciplini, uz izvesno
interesovanje za izazov koji pružaju protivrečnosti;
konstruktivno nezadovoljstvo, fleksibilna perzistentnost,
opuštena pažnja...
 ...Shvatanja kreativnosti

• Socijalno-personalni – ličnost, motivacija, ali i socio-

kulturna sredina utiču na stvaralaštvo (npr. odnos sa
roditeljima, stabilnost braka, škola, postojanje materijalnih
sredstava, uzora i konkurenata).

• Uostalom, i samo društvo je to koje određuje šta je

kreativno, a šta ne!
 Kako podsticati
divergentno/kreativno
mišljenje? (1)
• Podržavajte iznošenje različitih mišljenja i rešenja nekog
problema/zadatka!
– „Može li neko predložiti neko drugo rešenje/ pogled na ovaj problem?”
– „Šta bi se moglo dogoditi kada...? Imaš li drugu ideju?”
• Ako učenik postavi pitanje za koje veruješ da i on sam
može na njega odgovoriti, preformuliši ga i vrati mu!
• Podstičite učenike da sami vrednuju svoje zadatke i da
veruju svojim sudovima!
• Naglašavajte da svako može biti kreativan u nekoj
oblasti/ formi!
 Kako podsticati
divergentno/kreativno
mišljenje? (2)
• Dajte povremeno zadatke koji neće biti za ocenu
• Organizujte brainstorming, projekte, izlete,
obezbedite mnoštvo materijala za rad, omogućite
učenicima kontakte sa kreativnim pojedincima
• Ponudite učenicima mogućnost da biraju način
prezentovanja nekog rada/projekta (pisano/
usmeno/ uz korišćenje tehnologija...)
• Podstičite učenike da odlažu donošenje sudova o
nekom rešenju sve dok ne razmotre sve mogućnosti
 Darovitost

• Psihološki kvalitet (iz domena sposobnosti) koji nekoj

osobi omogućava da dostigne izuzetan nivo
kompetentnosti ili stvaralaštva znatno brže, lakše i
samostalnije od svojih vršnjaka
Brzo uči, s
malo napora Samostalnost
Uzrasna
Izrazita Rad je naprednost
intrinzička originalan i
motivacija od značaja
 Odlike darovite dece

• Perfekcionizam (zdravi/nezdravi)
• Istrajnost i intenzivan rad
• Osetljivost (povišena pobudljivost)
• Nekonformizam (introverzija, ali i
asertivnost/dominantnost)
– Ali, u periodu adolescencije prikrivaju svoju
darovitost i podbacuju (konflikt između izvrsnosti i
intimnosti/pripadanjem), pogotovo devojčice!
 Kako raditi s njima?
• Akceleracija (ubrzavanje tj. preskakanje razreda)
– Najdelotvornija, bez negativnih posledica na socio-
emocionalni razvoj
– Modifikacije – ubrzavanje u samo nekoliko predmeta ili
paralelno pohađanje kurseva
• Grupisanje prema sposobnostima (u zasebnu školu, poput
MG-a, ili unutar regularne škole)
• Obogaćivanje (pisanje IOP-a) – davanje složenijih zadataka,
učestvovanje u projektima, saradnja sa studentima...
• Podsticanje veština postavljanja pitanja, diskutovanja i pisanja,
podsticanje preuzimanja odgovornosti, učešće u postavljanju
ciljeva i ocenjivanju, itd.
 Obratite pažnju!

• Imajte na umu da nastavnici u 10-30% pravilno procene ko

je darovit u njihovom odeljenju!
• Imajte na umu da porodice nisu uvek preambiciozne!
Ponekad je i njima potrebno pružati podršku!
• Imajte na umu da dete darovito za jednu oblast, može
imati problema s učenjem u drugoj!
• Važno je da se braća i sestre darovite dece ne osete
zapostavljenim!