Iskustvena subteorija

 Određuje one tačke na kontinuumu iskustva neke osobe sa zadacima ili situacijama koje u
najvećoj meri uključuju inteligetno delovanje.

 Nekim zadatkom se zahvata inteligencija u onoj meri u kojoj njegovo rešavanje zavisi od
ispoljavanja jedne ili obe od ovih veština:

 sposobnosti da se savlada nova vrsta zadataka ili situacionih zahteva

 sposobnosti da se automatizuje tok obrade informacija

Sposobnost savladavanja novine

 Novi zadaci:

 inteligencija se najbolje meri zadacima koji su “neuhodani” u pogledu vrste operacija ili
pojmova čiju upotrebu traže, te zahtevaju načine obrade informacija koji su izvan
uobičajenog iskustva

 Suviše novi zadaci za koje ne postoje odgovarajuće kognitivne strukture ostaće izvan
okvira shvatljivosti, te postati bezvredni u proceni inteligencije

 Inteligencija se ne sastoji toliko od sposobnosti osobe da uči ili misli u pojmovnim sistemima koji
su joj poznati, koliko od njene sposobnosti da uči i misli u okviru novih pojmovnih sistema, koji
se mogu primeniti na već postojeće strukture znanja.

 Nove situacije:

 inteligencija se neće najbolje ispoljiti u rutinskim situacijama sa kojima se redovno

srećemo u svakodnevnom životu, već pre u situacijama koje su izuzetne i predstavljaju
izazov za sposobnost da izađemo na kraj sa sredinom

 suviše novine u situaciji može je učiniti dijagnostički bezvrednom u proceni inteligencije

 Merenje sposobnosti savladavanja novine – problemi uviđanja koji sadrže 3 vrste uvida:

 Selektivno kodiranje – uviđanje koji su elemenati relevantni za rešenje problema, a koji

nisu

 Selektivno kombinovanje – uviđanje optimanog načina kombinovanja selektivno

kodiranih informacija

 Selektivno poređenje – uviđanje kako se nova informacija može povezati sa starom

Sposobnost automatizacije u obradi informacije

 Sa stanovišta merenja inteligencije značajni su i zadaci u kojima novina izbledi i počinje

automatizacija u njihovom izvođenju.
 Pri obradi informacija iz novih područja osoba se prvenstveno oslanja na voljno kontrolisanu
globalnu obradu; koristi sve svoje kapacitete, te je takva obrada ograničenog kapaciteta, sva
pažnja se usmerava na zadatak, sva znanja uskladištena u dugoročnom pamćenju raspoloživa su
za procese koji se koriste u datom zadatku.

 Pri obradi informacija iz poznatih područja (uhodani zadaci) osoba koristi automatsku lokalnu
obradu; više lokalnih sistema obrade može raditi paralelno; njihov rad je automatski i bezmalo
neograničenog kapaciteta; pažnja nije fokusirana na zadatak koji se rešava.

Brzina postizanja automatizacije odraz je inteligencije.

Komponentna teorija

 Pri rešavanju problema ljudi koriste različite vrste komponenti

 Komponente su jedinice obrade informacija koje deluju preko unutrašnje reprezentacije objekata
ili simbola

 Tri široke kategorije komponenti:

Metakomponente: imaju upravljačku funkciju; od njih zavisi planiranje, kontrola,

motrenje i procena procesa rešavanja problema

Komponente izvođenja: sprovode strategije rešavanja problema koje su odredile

metakomponente

Komponente sticanja znanja: selektivno beleže, kombinuju i upoređuju informacije

tokom rešavanja problema i stoga omogućavaju novo učenje; procesi koji se koriste pri
usvajanju znanja

Pedagoške implikacije trijarhične teorije

 Prema Sternbergu, učenici sa različitim obrascima inteligentnog ponašanja razlikuju se u

školskom okruženju

 Učenik sa visokim analitičkim sposobnostima favorizovan je u tradicionalnim školama; on je

uspešan u usvajanju znanja, transferu informacija, planiranju i donošenju odluka, rešavanju
problema; ima dobre ocene i visoko postignuće na testovima znanja i testovima inteligencije

 Učenik sa kreativnim sposobnostima često nije među najboljim u odeljenju, ali se odlikuje
davanjem jedinstvenih rešenja; ne konformira se nastavnikovim predlozima kako nešto treba
uraditi; odlikuje se brzim rešavanjem novih problema i brzim uspostavljanjem automatizacije u
rešavanju poznatih problema
 Učenici sa izraženom praktičnom inteligencijom neretko imaju lošije postignuće na
tradicionalnim testovima inteligencije, ali se vrlo uspešno snalaze u realnom životu; oni lako i
brzo sakupljaju znanja i iskustva iz svakodnevnog konteksta o tome kako svet funkcioniše; oni
često ne odgovaraju adekvatno na zahteve škole, pa se dešava da rano izađu iz obrazovnog
sistema; međutim, njihove socijalne veštine su na zavidnom nivou, pa mogu postati uspešni u
onim poslovima u kojima su važne socijalne veštine (kao što suna pr., preduzetnici ili
menadžeri,) uprkos slabijem školskom postignuću

Sesijeva bioekološka teorija

 Objašnjavajući individualne razlike u inteligenciji, najveći naglasak stavlja na uticaj konteksta u

rešavanju problema

 Znanja imaju važnu ulogu u razumevanju individualnih razlika u inteligenciji; temeljni misaoni
procesi omogućavaju sticanje znanja, ali znanje i iskustvo povratno deluje na misaone procese.

 S. Sesi je pluralista koji se protivi ideji o g-faktoru i tvrdi da postoje višestruki kognitivni
potencijali

Uloga konteksta

 Kontekst je bitan za demonstraciju kognitivnih sposobnosti koje se nalaze u pozadini.

 Veoma široko shvatanje konteksta – on uključuje područje znanja, radne sadržaje, motivaciju
ličnost, školovanje, istorijsko razdoblje u kome pojedinac živi.

 Kontekst nije samo omot u kome se rešava neki problem, već je deo samog problema.

 Istraživanja delovanja konteksta na intelektualni performans:

 Problemski izomorfi – strukturalno jednaki problemi koji zahtevaju iste procese

rešavanja, ali se problem iskazuje kroz različite sadržaje

Uloga znanja

 Sposobnost složenog razmišljanja vezana je za bogatu bazu znanja koja se stiče u kontekstu “na
licu mesta”.

 Inteligentni ljudi nemaju veću sposobnost apstraktnog mišljenja, već imaju dovoljno znanja u
nekom području i to im omogućava rešavanje složenih problema.

 Uspesi u stvarnom svetu zavise od interakcije višestrukih kognitivnih potencijala sa bogatim i

razrađenim znanjem koje osoba poseduje u nekoj oblasti; pored višestrukih kognitivnih
potencijala inteligencija zahteva i kontekst koji deluje podsticajno i motivacijski.

Mentalna retardacija

Karakteristike, dijagnostika i obrazovne implikacije

Određenje mentalne retardacije

 Nije bolest, već administrativno određen naziv za različita genetska, socijalna i medicinska
stanja čija je zajednička karakteristika značajno ispodprosečno intelektualno funkcionisanje.

 Najšire gledano mentalna retardacija jeste nesrazmera između sposobnosti deteta i zahteva koje
pred njega postavlja sredina u kojoj živi.

Definicija Svetske zdravstvene organizacije u MKB-10

 Mentalna retardacija označava značajno ispodprosečno opšte intelektualno funkcionisanje u toku

razvojnog doba i oštećenje u adatpitvnom ponašanju odnosno socijalnom prilagođavanju.

 Ista definicija se nalazi i u Dijagnostičkom i statističkom priručniku DSM-IV

Definicija Američkog udruženja za mentalnu retardaciju (AAMD)

 „Mentalna retardacija odnosi se na bitna ograničenja u trenutnom funkcionisanju. Predstavlja

značajno ispodprosečno intelektualno funkcionisanje, koje je istovremeno povezano sa
ograničenjima u dva ili više područja sledećih veština adaptacije: komunikacija, briga o sebi,
život u kući, socijalne veštine, korištenje zajednice, samousmeravanje, zdravlje i sigurnost,
funkcionalna znanja, slobodno vreme i rad. MR se javlja pre 18-te godine.“

Tri dijagnostička kriterijuma

 Na osnovu definicije SZO izdvajaju se tri dijagnostička kriterijuma za utvrđivanje mentalne

retardacije:

1. Ispodprosečno intelektualno funkcionisanje – IQ ispod 70

2. Deficit u adaptivnom ponašanju

3. Pojava zaostalosti pre 18. godine života

Ispodprosečno intelektualno funkcionisanje

 Kriterijum je zasnovan na Gausovoj distribuciji intelektualnog funkcionisanja u opštoj populaciji,

merenog testovima inteligencije; ova granica je određena arbitrarno, tj. kao statističko odstupanje
za -2SD od AS opšte populacije; i prema ovome, MR osobe čine 2-3% populacije.

Deficit u adaptivnom ponašanju

  podrazumeva oštećenje sadašnjeg adaptivnog funkcionisanja, tj. uspešnosti kojom osoba
zadovoljava standarde za svoju dob, postavljene od kulturološke zajednice, u barem dva
specifična područja adaptivnih veština

ADAPTACIJA

• ravnoteža delovanja organizma na

• okolinu i delovanje

• okoline na organizam, tj.

• ravnoteža između procesa

ASIMILACIJA

• proces u toku koga dete modifikuje

• informacije iz okoline da bi ih

• prilagodilo svojim saznajnim

• strukturama

AKOMODACIJA

• proces u kojem dete tokom svoje

• saznajne aktivnosti menja i neke

• oblike vlastitog ponašanja da bi se

• prilagodilo predmetima, ljudima

• i pojavama u okolini
Pojava pre 18. Godine

 nakon ovog uzrasta oštećenja CNS-a koja dovode do neadekvatnog intelektualnog funkcionisanja
smatraju se invaliditetom

Sva tri kriterijuma moraju biti ispunjena da bi se mogla postaviti dijagnoza da se radi o metalnoj
retardaciji

Kategorije mentalne retardacije

 Mentalno retardirane osobe nisu jedinstvena kategorija.

 Prema stepenu retardacije razlikuju se:

1. Laka mentalna retardacija (IQ 50-69)

2. Umerena mentalna retardacija (IQ 35-49)

3. Teža mentalna retardacija (IQ 20-34)

4. Teška mentalna retardacija (IQ ispod 20)

Laka mentalna retardacija (IQ 50-69)

 Odgovara mentalnom uzrastu deteta od 9 do 12 godina.

 Obično se prepoznaje pri upisu u školu ili kada nastanu teškoće u usvajanju školskog gradiva i
tek taj trajni neuspeh u učenju izdvaja ovu decu od svojih vršnjaka.

 Ova deca sporije prolaze faze kognitivnog razvoja i zadražavaju se na stadijumu konkretnih
operacija u mišljenju; ne dosežu nivo formalnih operacija koji karakteriše apstrakcija u mišljenju.

 Pedagoške implikacije: i pored teškoća u učenju lako mentalno retardirane osobe se mogu
obrazovati, mogu ovladati osnovnim akademskim veštinama - čitanjem, pisanjem i osnovnim
računskim operacijama.

 Mogu se osposobiti za samostalno obavljanje jednostavnih poslova, mogu uspešno živeti u

zajednici ili samostalno uz nadzor i mogu zasnovati bračnu zajednicu.

 Ovu grupu čini 75-85% MR, a učestalost u opštoj populaciji je oko 1%.

Umerena mentalna retardacija (IQ 35-49)

 Odgovara mentalnom uzrastu od 6 do 9 godina.

 Dostižu stupanj konkretnih operacija u mišljenju ili su na prelazu ka njemu.

  Obično se otkriva već u ranom detinjstvu.

 Većina osoba sa umerenom MR može postići određeni stepen nezavisnosti, što obuhvata brigu o
sebi, učenje i komuniciranje.

 Odraslim osobama sa umerenom MR potrebani su različiti oblici pomoći za život.

 Zajedno sa težom MR obuhvata oko 13% od ukupnog broja MR. Učestalost u opštoj populaciji
0,3%.

Teža mentalna retardacija (IQ 20-34)

 Odgovara mentalnom uzrastu od 3 do 6 godina.

 Jasno uočljiva odmah/ubrzo po rođenju.

 Dostižu stupanj preoperacionalnog perioda u razvoju mišljenja.

 Govor, komunikacija i motorika razvijaju se sporo i samo delimično.

 Takvim osobama je potreban trening u osnovnim veštinama brige o sebi, te stalna pomoć drugih
osoba.

 Mogućnosti za obrazovanje i usvajanje funkcionalnih veština (čitanje, pisanje, računanje)

minimalne ili nikakve.

 Teža MR često je združena sa epilepsijom, senzornim oštećenjima ili psihozom.

 Učestalost u populaciji 1 osoba na 100.000 stanovnika.

Teška mentalna retardacija (IQ ispod 20)

 Mentalni uzrast je ispod 3 godine.

 Odgovara senzomotornom stadijumu kognitivnog razvoja.

 Ove osobe imaju ozbiljnih ograničenja u komunikaciji i pokretljivosti i potrebna im je stalna

pomoć i nega.

 Najčešće ne mogu hodati, ne usvoje higijenske navike i govor.

Epidemiologija

 Epidemiološka istraživanja temelje se na 3 osnovna modela:

 Statistički model- odnosi se na primenu Gausove raspodele, a što uključuje IQ na AS-2

SD; ne uzimaju se u obzir razvojne promene; rezultati se smeštaju u razrede, što ne mora
uvek odgovarati realnosti

 Patološki model - usmeren na patološke promene kod određenih sindroma, koji imaju
svoju specifičnu patološku sliku i metalnu retardaciju
  Socijalni model- primarno se zasniva na socijalnom funkcionisanju i funkcionisanju u
školskom sistemu, kroz šta se procenjuje i mentalna retardacija.

 Primena različite metodologije i različitog odabira uzorka dovodi do velikih varijacija u

prevalenciji MR.

 Prema najvećem broju istraživanja prevalencija MR u opštoj populaciji je manje od 1%. U nekim
istraživanjima do 3%.

 Na rezultate epidemioloških studija utiču različiti činioci: rana dijagnostika, kontrola trudnica,
lekova, socijalnih uslova življenja, kvalitet zdravstvene zaštite itd.

 Prevalencija zavisi i od: godina, pola, socioekonomskog stanja, mesta stanovanja

Zastupljenost MR kod invalidnih osoba - različita nego u opštoj populaciji:

 kod slepih osoba 20-25% osoba sa MR

 problemi sa sluhom su 3-4 puta veći kod mentalno retardiranih osoba, najčešće se navodi podatak
da oko 10% MR osoba ima ozbiljna oštećenja sluha

 u istraživanjima na institucionalizovanim uzorcima oko 80% MR osoba ima i neki poremećaj

govora

Etiologija

 Nasleđe - (greške metabolizma koje se nasleđuju recesivno, hromozomske aberacije) oko

5%

 Rana oštećenja u embrionalnom razvoju (delovanje infekcija, alkohola, droga) oko 30%

 Trudnoća i perinatalni problemi (infekcije, traume, hipoksija, malnutricija)

 Opšte zdravstveno stanje u dobi dojenčeta – oko 5%

 Uticaji okoline (neadekvatni socio-kulturni uslovi i zahtevi, pre svega u porodici i užoj
socijalnoj sredini deteta) oko15-20%

 Prema preporuci Američkog udruženja za mentalnu retardaciju uzroci se dele na:

 prenatalne (nastaju od trenutka začeća do porođaja)

 perinatalni (nastaju tokom porođaja)

 postanatlni (nastaju od porođaja do 18 godine)

 Prema drugim autorima uzroci se dele na biološke (koji su najzastupljeniji u etiologiji MR) i
psihoemocionalne.

 U najvećem broju slučajeva uzroci MR leže u multiplim činiocima, te ona nastaje kao rezultat
interakcije genetskih faktora, okoline, razvojne preosetljivosti i trauma.
Podela MR prema uzrocima

 Pri dijagnostičkoj proceni i predikciji daljeg razvoja deteta značajno je razmotriti podelu MR koja
je učinjena s obzirom na uzroke retardacije:

 Porodična ili sociokulturna zaostalost

 Organska zaostalost

Sociokulturna zaostalost

 Zaostalost usled nepovoljnih sredinskih uslova.

 Obuhvata oko 75% MR osoba.

 Ona se češće sreće u nižem socio-ekonomskom sloju stanovništva i često je da u porodici još neki
član funkcioniše na nižem intelektualnom nivou.

 Njena pojava tumači se na različite načine - kao posledica nepovoljnih psihosocijalni uslova
odrastanja, kao posledica nespecifične interakcije između genetskih i sredinskih uslova, kao ishod
subkliničkog moždanog oštećenja. Nekad se uopšte i ne svrstava u patološke pojave, već se
obeležava kao donji opseg normalne distribucije ili se naziva pseudoretardacijom.

 Najčešće se pojavljuje u formi lake MR praćena teškoćama u učenju

 Ove osobe često pokazuju dobru snalažljivost u svakodnevnim životnim situacijama

Neretko ova dijagnoza može da bude i rezultat neadekvatnog odabira instrumenta i načina procene
inteligencije

Organska zaostalost

 Najčešće uslovljava IQ ispod 50.

 Razvojni zastoj se uočava na ranom uzrastu, u porodicama gde su sestre i braća normalno
intelektualno razvijeni.

 Može biti praćena senzornim poremaćajima, cerebralnom paralizom, epilepsijom, poremećajima

govora i komunikacije, emocionalnim poremećajima, poremećajima u ponašanju.

 Nastanku sekundarnih problema u svakodnevnom prilagođavanju ove dece doprinose i

hipersenzitivnost na stimuluse, hipo- ili hiperaktivnost, teža kontrola impulsa, senzorna oštećenja.

 Za organsku zaostalost karakteristične su i stereotipne aktivnosti i radnje, impulzivnost u

reakcijama, nizak nivo frustracione tolerancije, difuzna pažnja, nesamostalnost, zavisnost i
sugestibilnost.
Uzroci organske zaostalosti

 Prenatalni činioci: Metabolički procesi (fenilketonurija), hromozomski poremećaji Daunov

(trizomija 21 - 47xy umesto 46xy) i Klinefelterov sindrom (46xxy), infekcija majke za vreme
trudnoće (sifilis, rubeola, toksoplazmoza i dr.), intoksikacije u toku trudnoće (ugljen-
monoksidom, nekim lekovima, drogama i dr.)

 Komplikacije u vreme trudnoće:prerani porođaj (težina deteta ispod 1500 grama), mehaničke
povrede u toku porođaja (anoksija, intrakranijalno krvarenje i dr.)

 Postnatalni činioci: rane infekcije (meningitis, meningoencefalitis), hipoglikemija, trovanje

olovom, povrede glave, konvulzivni poremećaji i dr.).

Karakteristike razvojnog procesa

 Opšta karakteristika - sporo napredovanje, kasnije dostizanje i duže trajanje pojedinih faza
razvoja; veće teškoće u prevazilaženju kritičnih faza razvoja i povećana zavisnost od okoline.

 Smetnje u razvoju prepoznaju se u svim aspektima razvoja

 Učestalost i stepen razvojnih smetnji zavise od stepena mentalne retardacije

Opšte karakteristike funkcionisanja kod MR

 motorika

 jedan od prvih pokazatelja MR, pogotovo ako je dijagnostikovana u težem stepenu

 usporenost u razvoju tokom čitavog detinjstva

 nedostatak motorne kontrole i slaba koordinacija

 usled teškoća u motornom razvoju smanjena je manipulacija predmetima i ograničeno

perceptivno iskustvo što otežava sticanje shema koje predstavljaju osnovu daljeg
kognitivnog razvoja (na pr., ova deca problem permanentnosti objekta razrešavaju mnogo
kasnije)

 slabo razvijena fina motorika šake i prstiju

 senzorne sposobnosti

 smetnje različitog stepena u prijemu čulnih utisaka

 jezik i govor

 razvija se dosta kasno i usporeno (smanjena sposobnost razumevanja; tek oko 4. godine
počinje da razumeva reči u kontekstu)
  artikulacija dugo ostaje neadekvatna

 siromašna govorna produkcija i leksičkni i gramatički

 na starijim uzrastima korektno usvojena jednostavnija gramatička pravila, ali nikada i

složene gramatičke forme

 puno govornih stereotipija

 teže usvajanje veštine čitanja i pisanja

 pažnja

 kratkotrajna, vrlo zamorljiva, fluktuira sa predmeta na predmet, dete nije u stanju da se

duže usredsredi na vršenje voljnih, usmerenih, organizovanih aktivnosti, naročito kada
treba angažovati mišljenje i inteligenciju

 mišljenje

 nemogućnost ovladavanja apstraktnim mišljenjem ili teži prelazak sa konkretnog na

apstraktno mišljenje

 generalizacija iskustva slaba

 teško reorganizuju svoje ponašanje prema zahtevima novih, više ili manje izmenjenih
situacija

 obično primenjuju stare šeme ponašanja koje su usvojili na osnovu samo nekog detalja iz
sfere realnosti koji je u prethodnoj situaciji bio funkcionalan

 slaba fleksibilnost i inventivnost u mišljenju

 mogu imati specifične talente

 pamćenje

 vrlo selektivno, emocionalno obojeno

 ne pamte bitne elemente

 brzo i lako zaboravljaju, mada se javlaju pojedinačni slučajevi izuzetno dobrog pamćenja
(na pr., brojeva melodija, telefonskih brojeva i sl.)

 učenje

 slabija sposobnost učenja, teže usvajaju apstraktne pojmove i termine, naročito one koji
se odnose na prostorne i vremenske relacije i količinu

 teže ili nikako rešavanje matematičkih zadataka datih rečima, teže usvajanje računskih
operacija
  teže ostvarivanje transfera učenja zbog tendencije ka mehaničkoj primeni naučenih
principa, pravila

Socijalno-emocionalni razvoj kod MR

 Slabije izdiferencirane emocije

 Površna i vrlo promenjljiva osećanja; lako prelaze iz osećanja u osećanje

 I na starijim uzrastima (kad počnu da se uspostavljauju heteroseksualne veze) usmerena osećanja

su dosta površna i lako razgradljiva pod uticajem sredine

 Emocionalna usmerenost je najduža i najsnažnija prema primarnoj porodici; pri dužem odvajanju
pokazuju znake izrazite anksioznosti ili čak i kliničke depresije

 Pokazuju anksioznost u novim situacijama i novom okruženju, što je propraćeno regresivnim

ponašanjem

 Površni i trenutni odnosi sa vršnjacima; ne mogu da se uključe u neku strukturiranu igru

 Sugestibilnost u ponašanju vrlo izražena

 Frustraciona tolerancija vrlo niska

 Ne trpe odlaganja svojih potreba; kako slabo shvataju vremensku dimenziju, ne mogu da prihvate
dugotrajnije aktivnosti čiji se ciljevi anticipiraju u budućnosti

 Često povišena anksioznost, posebno u novim situacijama, zbog konstantnog doživljaja neuspeha
u adaptaciji na zahteve sredine

 Smanjena inicijativnost za preduzimanje novih aktivnosti

Dijagnostička procena MR

 Cilj procene može biti različit i on određuje tok i dužinu ispitivanja, odabir instrumenata i dr.

 Ciljevi:

 da se izvrši razvrstavanje prema stepenu mentalne retardacije

 da se dodeli materijalna pomoć

 dete uključi u specijalnu školu

 procene mogućnosti dalje edukacije

 proceni potreba za upućivanjem na neki poseban oblik tretmana (logotropski, fizijatrijski,

psihijatrijski, neurološki...)

 za izradu prilagođenih individualnih planova rada sa detetom (na pr., kod uključivanja u
inkluzivni program)
Intervju

 Ovde ne predstavlja samo tehniku, već proces koji traje tokom čitavog ispitivanja

 Ima i informativni i savetodavni karakter

Intervju sa detetom:

• Teško ga je odvojiti od opservacije i testiranja, sve je kombinovano

• Cilj: uspostavljanje kontakta sa detetom; služi kao osnova, dopuna i provera testovnih i
opservacijskih podataka

Intervju sa roditeljima:

• Za dobijanje informacija o toku trudnoće, porođaju, ranom psihomotornom razvoju, jezičkom

razvoju, navikavanju na čistoću, san, apetit, prohodavanje, lateralizovanost..., prateći poremećaji,
etiologija

• odnos roditelja i drugih članova prema detetu, odnosi u porodici, očekivanja roditelja i
informacije o načinu njihovog suočavanja sa situacijom.

Instrumenti

 Neka skala za ispitivanje razvoja motorike

 Bine-Simonova skala

 REWISK

 Grafički test perceptivne organizacije

 Crtež ljudske figure

 Crtež porodice

 Skale za ispitivanje adaptivnog ponašanja

Situaciona dijagnostika

 Posmatranje deteta u svakodnevnom socijalnom okruženju - u interakciji sa roditeljem,

vršnjakom, učiteljem, pri igri, ishrani, u toku učenja itd.

 Ispitivač je aktivan u toku procene - uključuje se u situacije ili ih stvara sa ciljem dolaska do
potpunijih informacija i sticanja slike o postojanim obrascima detetovog ponašanja i
svakodnevnom snalaženju

 Mogu se dobiti informacije značajne za preciznije planiranje terapijskog i edukativnog tretmana.

Sagledavanje porodičnih odnosa

 MR je porodični problem.

 Spoznaja da je dete ima kognitivni deficit izaziva stres, nevericu, zbunjenost i početak je krize za
porodicu.

 Osećanje krivice, poricanje, agresija, dugotrajne faze depresije i konflikti roditelja česti su u toku
prilagođavanja situaciji.

 Kriza izazvana ovim otkrićem može da preraste u trajni poremećaj porodičnih odnosa i dovede do
raspada porodice.

 Ako porodica prevaziđe prvu krizu, u toku razvojnog ciklusa javljaju se nove; prevazilaženje
normalnih tranzitnih teškoća u razvoju (polazak u školu, puberte, odvajanje) otežano je
usporenim razvojem deteta, većom zavisnošću, dužim fazama kriznih perioda, čestim
hospitalizacijama i sl.

Očekivanja roditelja

 Očekivanja roditelja i odmerevanje zahteva detetu u velikoj meri oblikuju njegovo ponašanje

 Premali zahtevi i prezaštićujući stav – roditelji veruju da je dete bolesno i izbegavaju

postavljanje zahteva i zabrana, rešavaju probleme koje bi i dete samo moglo da reši. Ishod-
pasivno ponašanje deteta; otežan proces njegovog osamostaljivanja

 Preveliki zahtevi - precenjivanje detetovih sposobnosti i neprihvatanje njegovog stanja. Detetove

ograničene mogućnosti pripisuju se njegovoj volji. Ishod - u suočavanju sa prevelikim zahtevima
dete postaje anksiozno ili agresivno i štiti se od budućih neuspeha otporom prema svakom
zadatku

 Nije na odmet da i dijagnostičar preispita svoja spostvena uverenja, stavove i predrasude prema
MR

Merenje inteligencije

Nastanak prvog testa inteligencije

 Alfred Bine – “otac testova inteligencije” i začetnik diferencijalne psihologije

 1904. francusko Ministarstvo prosvete traži od Binea da napravi test kojim bi se otkrila deca koja
nisu u stanju da pohađaju redovnu školu i kojoj bi koristilo posebno obrazovanje.

 1905. Bine zajedno sa doktorom T. Simonon objavljuje prvi test inteligencije koji se, za razliku
od prvih eksperimentalnih pokušaja mentalnog testiranja, zasniva na zadacima praktičnog i
svakodnevnog znanja.

 Oni su smatrali da je od dece važno tražiti da rešavaju niz što raznorodnijih zadataka za koje su
verovali da zahvataju različite sposobnosti.

 Zadaci su razvrstani po uzrastima na osnovu iskustvenih podataka o tome koje vrste problemskih
situacija prosečno dete određenog uzrasta može da reši.

Razvoj skale posle Binea

 1916. Terman je učinio prvu reviziju BS skale za američku populaciju dece.

 Razvijanje novih testova za merenje inteligencije (grupnih i individualnih, verbalnih i

neverbalnih...)

 Dalji rad na usavršavanju Bine-Simonove skale sastojao se u usavršavanju metrijskih

karakteristika i uvođenju novog načina izražavanja postignuća.

 Naše standardizacije Bine-Simonove skale:

 Prva standardizacija - 1934. Borislav Stevanović

 Druga standardizacija – 1978. Ivan Ivić i saradnici, Nova beogradska revizija Bine-
Simonove skale

Nova Beogradska revizija Bine-Simonove skale (NBS)

 NBS ispituje opštu intelektualnu sposobnost osoba kod kojih još nije završen intelektualni razvoj

 Kompozitna opšta sposobnost:

 nije faktorski čista u Spirmanovom smislu

 više zastupljene verbalne nego perceptivne, numeričke, spacijalne ili praktične

sposobnosti

 u znatnoj meri kulturno određena sposobnost (dominiraju oblici intelektualnog ponašanja

karakteristični za evropsku kulturu)

 sposobnost u velikoj meri angažovana u postizanju školskog uspeha (NBS meri “školsku
sposobnost”)

 Više se ispituju konvergentne, a manje divergentne sposobnosti

Vrste testova s obzirom na način zadavanja

  Individualni testovi:

situacija ispitivanja “jedan prema jedan”

individualizovan način tumačenja – pored uspeha na pojedinim zadacima, u interpretaciji

se mogu koristiti i podaci o ponašanju ispitanika u test situaciji i o nekognitivnim
činiocima intelektualnog funkcionisanja

 Grupni testovi:

Istovremeno ih rešava veći broj ispitanika

Bodovanje upotrebom šablona ili računara

Tumačenje prema unapred utvrđenim smernicama

Manje mogućnosti i podataka za individualizovani pristup u interpretaciji (ne zna se

kakva je bila ispitanikova motivacija, nivo anksioznosti, manje informacija o tome da li
je potpuno razumeo uputstvo itd.)

Vrste testova s obzirom na raznovrsnost problemskih situacija

 Homogeni testovi:

Sadrže jednu vrstu problemske situacije

Vrlo često se radi o istoj vrsti materijala u zadacima

Obično zahvataju manji broj faktora inteligencije

Najčešće grupni testovi

 Baterije za merenje inteligencije:

Raznorodne problemske situacije

Različite vrste materijala

Češće individualni način primene, ali ima i onih koje se mogu zadavati grupno

Vrste testova s obzirom na vrstu materijala

 Verbalni testovi – sastavljeni od zadataka sa verbalni sadržajem; problemske situacije izražene

rečima (semantički sadržaj)

 Neverbalni testovi – neverbalni sadržaj može biti različit:

Figuralni (geometrijske figure, šeme, crteži)

 Simbolički (numerički zadaci, brojevi, razne vrste kodova – slova, muzičke note i sl.)

Manipulativni (kockice koje treba složiti prema modelu, delovi figura za sastavljanje...)

Vrste testova s obzirom na težinu zadataka

 Testovi snage - zadaci rastući po težini; složenije problemske situacije; teže zadatke ne mogu da
reše svi ispitanici bez obzira dovoljno vremena za rešavanje; rezultat ispitanika zavisi od njegove
“kognitivne snage”

 Testovi brzine – jednostavne problemske situacije; ograničeno vreme rešavanja; ispitanik ima
vrlo malo vremena za rešavanje pojedinih zadataka; uspeh na testu zavisi od “kognitivne brzine”
ispitanika

Psihometrijske karakteristike testa

 Dobar psihološki instrument u kome je greška merenja svedena na minimum podrazumeva da test
zadovoljava u svoje četiri bitne karakteristike, a to su:

 Pouzdanost (relijabilnost)

 Valjanost (validnost)

 Objektivnost

 Diskriminativnost (osetljivost)

Pouzdanost testa

 Odnosi se na stepen u kome neki test daje konzistentne rezultate

 Kod pouzdanih testova nesistematsko variranje rezultata je svedeno na najmanju moguću meru

Test je pouzdan ako u ponovljenim merenjima kod istig ispitanika dobijemo isti ili slican rezultat.

Valjanost testa

 Valjanost testa podrazumeva da se testom zaista meri ono što se njime i namerava meriti

 Valjanost nije nešto što je ugrađeno u sam test

 Valjanost se utvrđuje s obzirom na svrhu primene testa – npr., test koji se smatra valjanim za
predviđanje školskog uspeha ne mora istovremeno biti valjan i za predviđanje uspeha u poslu itd.

 Vrste valjanosti:

o Kriterijumska valjanost

o Sadržajna valjanost
 o Konstruktna ili teorijska valjanost

Vrste valjanosti

 Kriterijumska valjanost – utvrđuje se upoređivanjem rezultata na testu sa nekim spoljašnjim

kriterijumom:

 Istovremena (dijagnostička) valjanost – korelacija između uspeha na testu i nekog

istovremenog kriterijuma

 Prognostička valjanost – korelacija između uspeha na testu i nekog kasnijeg postignuća

(kriterijuma)

 Sadržajna valjanost – proverava se predstavljaju li pitanja u testu sadržajno područje za čije je

merenje test namenjen

 Konstruktna ili teorijska valjanost – odnosi se na povezanost testa sa teorijskim konstruktom

za koji se pretpostavlja da taj test meri. Konstruktna validacija je proces koji zahteva da se neki
teorijski konstrukt opovrgne ili održi

Objektivnost i diskriminativnost testa

 Test je objektivan ukoliko rezultat zavisi od odgovora ispitanika, a ne od ocenjivača.

Test je diskriminativniji ukoliko su finije razlike koje pravi među ispitanicima

Upotreba testova inteligencije

 Predviđanje školskog uspeha

 Otkrivanje mentalne retardacije

 U svrhu profesionalne orijentacije učenika (kriterijum “profesionalni status”)

 U svrhu profesionalne selekcije (kriterijum “uspešnost u poslu”)

 U naučnim istraživanjima

ITD.

Izražavanje postignuća na testovima inteligencije

 Najčešće se koriste IQ jedinice i percentilni rang

 Klasični količnik inteligencije:

IQ=MU/KU x 100
  Devijacioni količnik inteligencije: Relativni položaj pojedinca u okviru njegove uzrasne grupe

Testovi g-faktora

 Teorijski okvir: Spirmanova teorija

 Problemska situacija u testovima g-faktora:

 Rešavanje zadataka angažuje dva tipa misaonih operacija – edukciju relacija i edukciju korelata

 Primeri testova g-faktora: Ravenove progresivne matrice i Domino test

REVISK

 Autor: Dejvid Veksler

 Baterija za merenje inteligencije dece uzrasta od 5 do 16 godina

 Sastoji se iz verbalne i manipulativne skale

 Postignuće se izražava preko više mera:

 Globalni IQ (dobija se na osnovu prosečnog postignuća na svim subtestovima vrebalnog i

neverbalnog dela)

 Verbalni IQ (prosečno postigniće na verbalnim subtestovima)

 Neverbalni IQ (prosečno postigniće na manipulativnim subtestovima)

 Analiza postignuća na zasebnim subtestovima

Subtestovi REVISK-a

VERBALNA SKALA:

 Informacije

 Shvatanje

 Aritmetika

 Ponavljanje brojeva

 Sličnosti

 Rečnik (alternativno)

NEVERBALNA SKALA:

1. Dopuna
 2. Strip

3. Sastavljanje kocki

4. Sklop

5. Šifra

Testovi znanja

Podela testova znanja

 Baždareni (standardizovani) testovi:

 Imaju utvrđene metrijske karakteristike

 Napravljeni od strane stručnjaka

 Obuhvataju celokupan program određenog školskog predmeta

 Upotrebljavaju se u većem broju škola

 Nebaždareni testovi (nizovi zadataka objektivnog tipa):

 Zadaci imaju isti oblik kao i u baždarenim testovima

 Nisu utvrđene metrijske karakteristike

 Konstruiše ih sam nastavnik za potrebe kontrole znanja učenika u njegovom predmetu

 Pored opštih stvari mogu da obuhvate i detalje gradiva kojima je nastavnik posvetio
pažnju tokom obrade

Metrijske karakteristike testova

 Pouzdanost

 Valjanost

 Objektivnost

 Diskriminativnost

Pouzdanost (relijabilnost)

 Određenje – test je pouzdan ako u ponovljenim merenjima kod istog ispitanika dobijemo
sličan rezultat

 U realnosti nijedan test nije savršeno pouzdan; stvarni ili opaženi rezultat ispitanika uvek sadrži
dva dela – deo rezultata koji zavisi od ispitanikovog znanja i deo koji se odnosi na grešku
merenje (deo za koji su odgovorna nesistematska variranja)
  Načini izračunavanja pouzdanosti:

 Test-retest metoda

 Korelacija između paralelnih formi testa

 Pouzdanost tipa unutrašnje konzistentnosti (par-nepar metoda)

Valjanost (validnost)

 Određenje – valjanost podrazumeva da se testom zaista meri ono što smo njime i nameravali
meriti

 U slučaju testova znanja valjan je onaj test koji ispituje znanje učenika, a ne logičko
zaključivanje, neke aspekte inteligencije i sl.

 Utvrđivanje valjanosti: Empirijski postupak za utvrđivanje valjanosti testova znanja utvrđuje se

izračunavanjem korelacije između uspeha na testu i ocena iz tog predmeta, mišljenja neke stručne
komisije o znanju učenika ili nekog drugog postupka utvrđivanja znanja

Objektivnost

 Određenje – jedan test je objektivan ukoliko rezultat zavisi od odgovora ispitanika, a ne od

ocenjivača

 Zadaci zatvorenog tipa sa ponuđenim alternativama obično su potpuno objektivni, dok se

problem češće pojavljuje sa zadacima otvorenog tipa

 Utvrđivanje objektivnosti: proverava se stepen slaganja između ocena nezavisnih procenjivača

Diskriminativnost (osetljivost)

 Da bi test bio diskriminativan moraju se odabrati oni zadaci koji najbolje diskriminišu znanja
učenika

 Analizom zadataka utvrđuje se težina svakog pojedinog zadatka

 Zadaci koje niko nije rešio, kao i zadaci koje svi rešavaju ne vrše nikakvu diskriminaciju među
učenicima

 Određenje da li je neki zadatak diskriminativan i da li će ući u jedan test znanja zavisi od toga da
li se radi o kriterijumskom ili normativnom testu

Prednosti i nedostaci testova znanja

Prednosti:

 Veliki broj pitanja koji pokrivaju celo gradivo

  Zadaci isti za sve

 Isključen uticaj mnogih osobina učenika koje učestvuju u formulisanju usmenog

odgovora učenika

 Ekonomičnost u ispitivanju

Nedostaci:

 Ispituju povezivanje činjenica, a u manjoj meri razumevanje i primena znanja

Oblici zadataka u testovima znanja

 Zadaci reprodukcije:

 Esejska pitanja

 Pitanja dopune

 Zadaci rekognicije:

 Pitanja dvočlanog izbora

 Pitanja višestrukog izbora

 Zadaci upoređivanja i sređivanja

 Esejska pitanja:

 Prednosti – daju uvid u razumevanje i povezivanje činjenica

 Nedostaci – ocenjivanje pod većim uplivom subjektivnosti

 Zadaci dopune:

 Prednosti – zahtevaju aktivno znanje

 Nedostaci – ispituju samo (mehaničko) poznavanje činjenica

 Zadaci dvočlanog izbora:

 Prednosti – ekonomični, potpuno objektivni

 Nedostaci – mogućnost slučajnog pogađanja

 Zadaci višestrukog izbora:

 Prednosti – moguće utvrditi poznavanje finih razlika među činjenicama; mogućnost

slučajnog pogađanja mnogo manja

 Nedostaci – teški za sastavljanje, traže dosta vremena da bi sve alternative na prvi pogled
bile prihvatljive
  Zadaci sređivanja i upoređivanja:

 Prednosti – može se ispitivati poznavanje većeg broja činjenica jednim zadatkom

 Nedostaci – traže dosta vremena za sastavljanje

Količnik obrazovanja

 Pokazuje kakvo je obrazovanje učenika u odnosu na druge učenike istog uzrasta, tj. da li je učenik
iznad, ispod ili je prosečan po znanju u odnosu na svoje vršnjake

 Formula:

Obrazovni uzrast / kalendarski uzrast X 100

Količnik postignuća

 Pokazuje kolika je količina i kakav je kvalitet znanja pojedinog učenika u odnosu na njegove
intelektualne potencijale

 Formula:

Obrazovni uzrast / mentalni uzrast X 100

Kriterijumski i normativni testovi znanja

 Normativni testovi:

 ispituju koliko je učenik naučio;

 zasnivaju se na psihologiji individualnih razlika i na pretpostavci da je znanje

raspoređeno po normalnoj krivi;

 rezultat na testu ima relativnu vrednost, a do normi se dolazi tek nakon primene testa

 Kriterijumski testovi:

 Ispituju šta je učenik naučio od onoga što je pretpostavljeno vaspitno-obrazovnim

ciljevima

 Učenici se ne porede međusobno, već u odnosu na unapred postavljeni kriterijum

 Kriterijumi uspeha se postavljaju pre izrade testa; merilo postignuća je apsolutno

 Moguće izračunavanje postignuća u procentima

 Razlike u utvrđivanju diskriminativnosti kod normativnih i kriterijumskih testova

Mogućnosti primene kriterijumskih testova

 Kod evaluacije nastavnih programa

 U eksperimentalnom ispitivanju efikasnosti upotrebe nastavnih metoda, sredstava, raznih vrsta

inovacija u nastavi

 U selekciji kandidata za neki posao (ako je potrebno odabrati kandidate koji poseduju tačno
određena znanja)

 U formativnom ocenjivanju

 U sumativnom ocenjivanju

KETTWIG TEST ZRELOSTI DECE ZA ŠKOLU

OSNOVNI PODACI O TESTU

 IZVORNO NEMAČKI, NEVERBALNI TEST (ISKLJUČIVO ZADACI GRAFOMOTORNOG

TIPA)

 TEST IMA PARALELNE FORME-FORMA “A” I FORMA “B”

 ZADAVANJE I OCENJIVANJE JE JEDNOSTAVNO I BRZO

 POSTOJI MOGUĆNOST GRUPNOG ZADAVANJA(ušteda u vremenu)

 INDIVIDUALNO ZADAVANJE: POSTOJI MOGUĆNOST POSMATRANJA PONAŠANJA

DETETA U SITUACIJI TESTIRANJA

IZGLED TESTA

 TEST SE SASTOJI IZ 3 DELA, KOJA SE ZADAJU ODREĐENIM REDOSLEDOM

 PRVI DEO ISPITUJE VIZUOMOTORNU KOORDINACIJU I FINU GRAFOMOTORIKU

 DRUGI DEO ISPITUJE TAČNOST U SHVATANJU OBLIKA

 TREĆI DEO ISPITUJE SHVATANJE I REPRODUKCIJU UREĐENIH SKUPOVA

KVANTITATIVNA ANALIZA: TUMAČENJE SIROVIH SKOROVA

1.Pretvaranje sirovog skora u opisnu kategoriju

BROJ BODOVA PROGNOZIRANI ŠKOLSKI USPEH

O-4 NEZADOVOLJAVAJUĆI
 4,5-12 NEIZVESTAN (PROBLEMATIČAN)

12,5-21 PROSEČAN

21,5 I VIŠE NATPROSEČAN

2. Pretvaranje sirovog skora u percentil(na osnovu normi)

NAČIN POSTUPANJA SA SPORNIM KATEGORIJAMA

 AKO DETE POSTIŽE MANJE OD 12 BODOVA, SPROVODI SE NAKNADNO

TESTIRANJE PARALELNOM FORMOM TESTA (FORMA “B”)

 AKO SE TESTIRANJEM FORMOM “B” DOBIJE ISTI REZULTAT, RAZMATRA SE

PITANJE ODGAĐANJA POČETKA ŠKOLOVANJA

 AKO DETE I NA FORMI “B” POSTIŽE SKOR KOJI JE U RASPONU 0-4, SUGERIŠE SE
PROLONGIRANJE UPISA U ŠKOLU ZA 1 GODINU

 AKO DETE I NA FORMI “B” POSTIŽE SKOR KOJI JE U RASPONU 4,5-12 UPIS SE NE
ODGAĐA, ALI SE PRATI PROCES NAPREDOVANJA TAKVOG DETETA U ŠKOLSKOM
RADU

KVALITATIVNA ANALIZA: ASPEKTI PONAŠANJA KOJI SE PROCENJUJU U TEST-

SITUACIJI

 OPŠTE STANJE DETETA

 UKLJUČIVANJE U TEST-SITUACIJU

 KONTAKT

 INTERES ZA ZADATKE

 SPREMNOST ZA NAPORE

 SAMOSTALNOST I RAZUMEVANJE UPUTA

 KONCENTRACIJA

 ZNACI UMORA

 OPUŠTENOST

 OSTALA ZAPAŽANJA (nedostaci, odnosno talenti)

TEST ZA ISPITIVANJE PRVAKA: TIP-1

OKOLNOSTI KOJE SU PRETHODILE KONSTRUKCIJI TESTA

NEPOVOLJNE PRILIKE U DOMENU TESTIRANJA POLAZNIKA U PRVI RAZRED:

  NEUJEDNAČENE
 PROBLEMATIČNE
 DUGOTRAJNE PROCEDURE

ZAHTEV PRAKSE :

PROVEREN MERNI INSTRUMENT KOJI BI UJEDNAČIO PROCEDURU ISPITIVANJA I ČIJE

ZADAVANJE NE BI TRAJALO DUGO (max. 30 min.)

OSNOVNA PRETPOSTAVKA U KONSTRUKCIJI

UZORKOM PROBLEMSKIH SITUACIJA ISPITATI ZNANJA I UMENJA KOJA SU VAŽNA ZA

ŠKOLSKO UČENJE:

 jezička znanja i umenja,

 logičko i neposredno pamćenje,
 razumevanje prostornih i vremenskih odnosa, shvatanje elementarnih logičkih relacija

SUBTESTOVI IZ KOJIH SE SASTOJI TIP-1

 NA OSNOVU TOGA, SAČINJENI SU BROJNI ZADACI KOJI SU A PRIORI GRUPISANI U

5 SUBTESTOVA:

1. ZNANJE

2. PAMĆENJE

3. PERCEPTIVNO ZAKLJUČIVANJE

4. VERBALNE SPOSOBNOSTI

5. LOGIČKE OPERACIJE

TUMAČENJE REZULTATA

1. PRETVARANJE SIROVOG SKORA U KLASIFIKACIONU KATEGORIJU

NORME ZA GRADSKU DECU, ODNOSNO SEOSKUDECU

E” KATEGORIJA ZAHTEVA DETALJNIJU PSIHOLOŠKU EKSPLORACIJU - DA LI POSTOJI

INTELEKTUALNI DEFICIT? U 1,5-2,5% SLUČAJEVA UTVRĐUJE SE MENTALNA
ZAOSTALOST!

MENTALNA ZAOSTALOST SPECIJALNA ŠKOLA

ODSUSTVO MENTALNE ZAOSTALOSTI DETE SE UPISUJE U REDOVNU ŠKOLU

SAMO UKOLIKO POKAZUJE DOVOLJAN STUPANJ GRAFOMOTORNE ZRELOSTI
2. PRETVARANJE SIROVOG SKORA U IQ VREDNOSTI

METRIJSKE KARAKTERISTIKE

 VALJANOST

 SADRŽAJNA VALJANOST: EKSTRAHOVANA 3 FAKTORA

 GRUPIŠE ZADATKE PERCEPTIVNO-PROSTORNIH SPOSOBNOSTI

 GRUPIŠE ZADATKE VERBALNIH SPOSOBNOSTI

 GRUPIŠE ZADATKE PIJAŽEOVOG TIPA

 PROGNOSTIČKA VALJANOST JE ZADOVOLJAVAJUĆA (POZITIVNA KORELACIJA SA

OPŠTIM USPEHOM I USPEHOM U POJEDINAČNIM PREDMETIMA - MATERNJI JEZIK I
MATEMATIKA)

 PROGNOSTIČKA VALJANOST NIJE OSETLJIVA NA POL DETETA, ALI JE OSETLJIVA

NA OBRAZOVNI NIVO RODITELJA

 DISKRIMINATIVNOST I POUZDANOST (INTERNA KONZISTENTNOST TESTA) SU,

TAKOĐE, ZADOVOLJAVAJUĆE

OSOBINE LIČNOSTI

• Trajna ili bar relativno trajna predispozicija za reagovanje na različite situacije

– Razvoj

– Struktura

– Ličnost u kontekstu

• Paradigme: psiholeksička i psihobiološka

Model Velikih 5

– Neuroticizam

– Savesnost

– Prijatnost

– Otvorenost

– Ekstraverzija

NEUROTICIZAM
• Emocionalna osetljivost i sklonost doživljavanju negativnih emocija

• N+: negativne emocije, sklonost iracionalnim idejama, slaba konstrola impulsa

• N-: emocionalna stabilnost, staloženost, relaksiranost, sposobnost za suočavanje sa stresom bez

panične uznemirenosti

EKSTRAVERZIJA

• kvalitet i kvantitet socijalnih relacija, potreba za stimulacijom, kapacitet za radovanje; odnosi se

prvenstveno na broj odnosa sa ljudima u kojima se osoba oseća lagodno

• Ekstraverti: socijabilni, aktivni, pričljivi, vole uzbuđenja i stimulaciju, veseli, puni energije, često
se ističu kao vođe

• Introverti: nije nužno suprotnost ekstraverziji, već njen nedostatak (rezervisanost, manja potreba
da se bude okružen ljudima)

OTVORENOST KA ISKUSTVU

• Aktivna potreba za iskustvom, tolerancija osobe prema onome što joj nije blisko

• O+: radoznalost, nekonvencionalnost, tendencija preispitivanja autoriteta, sklonost novinama,

intenzivnom doživljavanju emocija

• O-: konvencionalnost, preferencija poznatog u odnosu na novo, uži krug interesovanja, tendencija
ka socijalnom i političkom konzervativizmu, ne znači nužno autoritarnost i netolerantnost

PRIJATNOST

• Odnosi se na važnost hamoničnih međuljudskih odnosa za neku osobu

• “Adaptirani“: altruistični, saosećaju sa drugim ljudima, veruju u dobre namere drugih, skloni da
lične potrebe podrede interesima grupe

• “Izazivači“: fokusirani više na sopstvene norme i potrebe nego na grupne, usmereni na sticanje
moći, skeptični i cinični, takmičarski nastrojeni

SAVESNOST

• Stepen organizovanosti, perzistentnosti i motivacije u ponašanju usmerenom ka cilju

• Visok rezultat: usmerenost na ciljeve, samodisciplina, osećanje dužnosti, marljivost,

skrupuloznost, pouzdanost

• Suprotan pol: lako odustajanje i promena ciljeva, površnost, neorganizovanost, nepromišljenost,

nedostatak discipline
Psiholeksička istraživanja u Srbiji

• Smederevac, Mitrović i Čolović, 2006

– Srpski rečnici

– VP+2 (prethodne dimenzije + Pozitivna i Negativna valenca)

Potvrđena faktorska struktura + 2 nove dimenzije (ne postoji Prijatnost )