Biblioteka ELEMENTI % Urednik ZORAN STOJANOVIC Recenzenti: IVAN VUKOVIC i ZORAN STOJANOVIC ‘Tehnigki urednik: MILENKO RADOVANOV Korektor: LIUBICA RATINAC-STOJANOVIC Kompjuterski slog: GRAFICAR, Novi Sad Zan-Pjer Vernan POREKLO GRCKE MISLI IZDAVACKA KNJIZARNICA ZORANA STOJANOVICA. SREMSKI KARLOVCI el DOBRA VEST NOVI SAD 190,Naslov orginala: Jean-Pierre Vernant Les origines de la pensée greeque © Presses Universitaires de France, Paris 1988. CIP - Karanormmaunja y ny6muxannj By6amorexa Marnie epnexe, Host Can 1(0917" BEPHAH, Kan-Ujep Poreklo gréke misii/ Zan-Pjer Vernan; prevela s francuskog Mira Vukovié. - Sremski Karlovci: Izdavatka knjiZamnica Zorana Stojanoviéa; Novi Sad: Dobra vest, 1990 (Novi Sad: Dobra vest). - 125 strj 18 em. * (iblioteka Elementi 7) Prevod dela: Les orgines dela pensée srecque/Jean-Pjerre Veraant. Ban s6-7543-006.% a) duaosopuja- Heropyja 2196231 boosh Bp. wisewrape VICNA TPAGA BEOrPARER PREDGOVOR NOVOM IZDANJU Ova se knjiga pojavila pre dvadeset i pet godina. Napisana je na trazenje Zorza Dimezila za ediciju "Mitovi i religije” koju je on uredivao kod izdavata "Presses Universitaires de France". Sve knjige iz ove serije — u kojoj je sam Dimezil objavio Bogove Ger- mana, a zatim i Bogove Indoevropliana, a Klod Levi- Stros, iste godine kad i ja svoju, Totemizam danas — morale su da postuju odredena pravila: delo je treba- lo da bude kratko, da ne premaSuje sto trideset stra- nica, da bude pristupatno Siroj publici, i da na natin istovremeno sa%et i lian izloZi neko znatajno pita- nje, ili sporni problem, ne koristeci se pri tom glo- maznom aparaturom napomena i ne pokazujuci pre- teranu erudiciju. Takav poduhvat u oblasti koju sam ja bio zadu- Zen da istratim bio je unekoliko neoprezan. Nije li dilo odveé rizitno prihvatiti se zadatka da se u neko- liko poglavija pokaze poreklo gréke misli, odnosno 4 slika intelektualnih promena koje se zbivaju izme- du XII veka pre nase ere, kada se ru’e_mikenske kraljevine, i V veka, doba procvata gradova poput Atine? Trebalo je preleteti sedam vekova, a najveti deo tih vekova istorigari starog veka nazivaju "mra- énim’, jer se pismenost tada bila izgubila, tako da, 5kada je re 0 tom razdoblju, ne raspolazemo nije- nim grafi¢kim izvorom, nijednim tekstom. Nije, dakle, bilo moguéno pristupiti izutavanju tako dugog razdoblja na naéin istoriara ili arheologa koji se slu%e svim sredstvima svoje discipline. Zato sam pokuSao da osnovne pravce razvoja, koji zapoti- nje mikenskim kraljevstvom a zavrSava se demokrat- skim gradom, odnosno oznatava opadanje mita i po- javu racionalnih znanja, prikagem u obliku obiénog eseja, ne nameravajuéi da zakljugim raspravu, veé da je podstaknem i usmerim u novom praycu. Za ovu intelektualnu revoluciju ponudio sam jedno sveobu- hvatno tumadenje koje mi se Ginilo suvislo i saobra- Zeno osnovnim ¢injenicama kojima raspolazemo. Gde treba traditi, pitao sam se, poreklo racional- ne misli na Zapadu? Kako je ona nastala u grékom svetu? Utinilo mi se da tri osnovne crte_odlikuju novi tip mi8ljenja, ¢ija pojava, povetkom VI veka, u grtkoj_maloazijsko} koloniji Miletu, ozatava poce- tak helenske filozofije i nauke. seme Prvo, tu je jedna oblast miSljenja koja se oformi- la izvan religije i koja je ovoj strana. Za nastanak kosmosa i prirodne pojave jonski "fizitari" nude ob- jaSnjenja svetovnog karaktera, ¢isto pozitivne priro- de. Oni svesno ignorisu bo2anske sile koje uvavava kult, utvrdene obredne prakse i svete pride tije su predanje pesnici "teolozi’, poput Hesioda, zabeledili u svojim pesmama. : Drugo, rodila se ideja 0 kosmitkom poretku koji vie ne potiva, kao u tradicionalnim teogonijama, na moti suverenog boga, na onome sto je njegova mo- narchia, njegova basileia, ve na zakonu svojstvenom univerzumuy, na pravilnoj raspodeli (nomos), koja svi- ma nameée élemente koji od prirode tine ni poredak, tako da niko ne mofe da nad drugima ima nadmoé (kratos). = 1 najzad, ova misao ima duboko geometrijski karakter. Bilo da je reé 0 geografiji, astronomiji ili kosmologiji, ove discipline poimaju fizitki svet tako Sto ga projektuju u odredeni prostorni okvir koji vise nije odreden religijskim svojstvima sre¢nog i nesre- nog, nebeskog ili paklenog, vet se sastoji od uzajam- nih, simetri¢nih i povramnih odnosa. Ove tri crie: svetovni i pozitivni karakter, pojam \ jednog apstraktno shva¢enog prirodnog poretka, za- snovanog na odnosima stroge jednakosti, i geometrij- ska vizija sveta projektovanog u homogeni i simetri- ni prostor, tesno su povezane. One zajedno definisu ono Sto je u grékoj racionalnosti, u njenom obliku i sadrZaju, novo u odnosu na proslost i originaino u poredenju sa bliskoistognim civilizacijama koje su Grei mogli da upoznaju. S tim su povezane ove novine, i za8to su se pojavile u grékom svetu? Odgovoriti na ova pitanja znatilo je istraziti uslove koji su doveli do toga da Grtka napusti civilizaciju mikenske palate i stvori drustveni i duhovni svet polisa. Pojava grada ne oz natava samo niz ekonomskih i politi¢kih preobraza-» ja: ona pretpostavija promenu mentaliteta, otkriGe jednog drukéijeg intelektualnog horizonta, stvaranje novog drustvenog prostora tije je stedi8te agora, trg, Nestanak mikenskog anaksa, viadara ¢ija vrhovna moé, posredstvom pisara, nadzirava Gitav drustveni Zivot i njime upravija; unapredenje reci koja u svojoj svetovnoj upotrebi, kao slobodna rasprava, diskusija, protivretno dokazivanje, postaje prvorazredno poli- titko oruzje, sredstvo premoti u dr¥avi; karakter pu- ne javnosti koji je dat pojavama drustvenog Zivota kao i proizvodima duha, stavijenim, kada je ret 0pisanim zakonima i dekretima, na uvid svim gradani- ma, i podvrgnutim kritici, kada je ret o delima poje- dinaca; zamena starih hijerarhijskih odnosa nadrede- nosti i podredenosti novim tipom drustvenih odnosa, koji potivaju na simetriji, povratnosti i uzajamnosti, izmedu ‘slitnih’ ili "jednakih" gradana; napustanje starog stava prema tradiciji koja se vi8e ne smatra nepromenijivom istinom koja se mora postovati i ponavijati, a da se u njoj niSta ne menja, vee napo- rom svih da se od nje odvoje, da svoju originalnost potvrde tako Sto uspostavijaju razdaljinu w odnosu na prethodnike, dije tvrdrje se preuzimaju, ispravija- ju ili potpuno odbacuju; sve ove crte pokazuju da se sekularizacija, racionalizacija, geometrizacija misli, kao razvoj duha izumiteljstva i kritike, ostvaruju kroz druStvenu praksu i to upravo u trenutku kada ih fizidari miletske Skole formulisu 0 obliku jedne teori- je prirode. Prva "sophia’ grékin "mudraca” bila je moraine i polititke prirode. Nastojala je da definie osnove novog Ijudskog poretka koji bi apsolutnu moé monatha, ili plemi¢a, ili mocnika, zamenio za- konom Koji podjednako vai za sve. Grad tada dobija izgled kruznog i usrediStenog kosmosa: svaki grada- nin, sligan ostalima, naizmenitno se pokorava i viada, zauzima i ustupa, zavisno od vremenskog poretka, sve simetri¢ne polozaje koji tine gradski prostor. ‘Ovu istu sliku drustvenog kosmosa, kojim upravija isonomia, nalazimo, u osvit filozofije, projektovanu i ‘na fizi¢ki svet. Drevne teogonije bile su deo mitova 0 suverenosti, a ovi opet ukorenjeni u kraljevske ritu- ale. Novi model sveta koji razraduju jonski fizitari slitan je, u syom geometrijskom okviru, institucional- nim oblicima i mentalnim strukturama svojstvenim polisu. 8 To je, ukratko, teza koju sam 1962. izlozi ovoj knjidici. Kako stvari si0je danas? Pitanje ime dva vida. Najpre, koje nove elemente informacije, koja razli¢ita tumaéenja, koji su se pojavali u meduy- remenu, treba uzeti u obzir? Zatim, u kojim je tatka- ma trebalo da dopunim, iznijansiram ili izmenim svo- je stanoviste? Krenimo od potetka, od mikenskog sveta. Godi- ne 1956. Dz. Cedvik i M. Ventris cesinuju ate linearnom B pismu iz Pila, Mikene, Knosa, Tebe, Tirinta i Orhomena, sto progiruje i potpuno preobra- Java nae poznavanje najstarije gréke proslosti: hele- nisti sada raspolaZu pisanim dokumentima o drustve- nim i vojnim ustanovama, o tehnitkoj i privrednoj delatnosti, 0 bogovima i obredima Ahajaca izmedu XIV i XII veka; ma koliko ovi dokumenti bili nedo- Voljni i u mnogo emu nepouzdani, njima mozemo da zahvalimo sto nam se ukazala jedna civilizacija potpuno razlitita od one koju smo zami8ljali ranije, dok smo raspolagali jedino Homerovim svedotan. stvom koje se javija bar éetiri veka posle nje, Medu- tim, ako se mikenska filologija i razvila, nijedno ot- krige nekog novog korpusa tekstova nije bitno pro- ‘menilo sliku mikenskih kraljevina koju sam, posle Grugih nautnika, pokusao da skiciram, niti je ospori- la moje zakljucke. Jedna formulacija ¢ini mi se ipak spornom. Po- vodom mikenskog suverena, thes iG ae bodanskom kralju, 0 nadljudskoj moti, To danas vise ne bih rekao. Napisao bih samo da anaks visi, pored ostalih, i versku funkeiju, sto ne znadi da je njegova ; da je mozemo poistovetiti sa figurom kralja-maga, gospodara vremena i plo- Gnosti tla, kakvu je DZ, Dz, Frejzer oslikao u Ziatnoj grani, a nalazimo je i u izvesnim tekstovima engles- okih antropologa helenista, kojima sam se u tom po- gledu inspirisao, 2 posebno u tekstovima mog uéite- i i mea. b - *o rantooja mragnih vekova jedino arheolozi imaju pravo da govore, a oni su to pravo uveliko iskoristili. Za poslednja cetvrt veka, oni su ubrali Gitavu letinu otkriéa koja su omogucila da se bolje shvati kako, posle perioda opadanja koje je pratilo raspad mikenske civilizacije, nastaju, izmedu XI i VIII veka, tehnitke, demografske, ekonomske’ pro- mene, novi oblici zemljisnog poseda i zemljoradnje Koji vode “strukturainoj revoluciji" 0 kojoj govori Englez E. Snodgres, iz koje se rada klasitni grad- driava, Intelektualni preobrazaj koji od mita vodi ka racionalnom, i koji je predmet mog istraZivanja, stav- Ijen je na taj natin u jedan jasniji kontekst. ‘Ako ostanemo na ravni ¢injeniénih datosti, moja zapazanja 0 nastanku polisa, i, zajedno sa njim, no- vog drustvenog prostora, izomorinog i okrenutog je- dnom centru, trebalo bi dopuniti skorijim istraziva- njima o planovima drevnih gradova, organizaciji ono~ ga Sto je chora, seoska teritorija grada, a narotito znataju kolonija, koje su slobodnije u odnosu na stare urbane tradicije i predstavijaju, kada je u pita- nju nastanak stroZih prostorni uzora, pogodno pole erimentisanja i novine, if, 4 Sen je ree o mojim zapazanjima o ulozi koju su, kao sredstvo intelextualnog preobrazaja, mogli da odigraju s jedne strane fonetsko pismo, a s druge zapisivanje i obnarodovanje zakona, ona su naila svoj nauéni produzetak w raspravi koja je tokom po- slednjih decenija vodena medu helenistima 0 posledi- cama koje je na gréku racionalnost imao pelaz s jedne usmene civilizacije na kultura u kojoj pisana reé, zavisno od oblasti druStvenog Zivota i knjizev- 10 nog, filozofskog ili nauénog stvaralagtva, zauzima vi- Se-manje dominantno mesto. Sto se tite slitnosti i istovremenosti tema zako- na, poretka, jednakosti u moralisti¢koj i politi¢koj misli, s jedne, i u filozofiji prirode, s druge strane, trebalo bi razviti, vise nego Sto sam ja to utinio, poredenje atinskog zakonodavea sa Talesom, prvim “fiziarem" miletske Skole; trebalo bi, takode — da bi se ilustrovala kijutna uloga koju su, tokom VI veka, imali pojmovi kao isonomia i polaganje viasti u sre- diste, en mesoi, kako niko ne bi imao nadmoé ni nad kim — dodati primeru Meandrija (Herodot, III, 142), koji sam pomenuo, paralelne primere Demonakta iz, Kirene, oko 550 (IV, 61), Aristagore iz Mileta (V, 37), Kadma iz Kosa (VII, 164) i svakako Solona koji podetkom VI veka sebi pripisuje u zaslugu sto je satuvao ta. ison, jednakost. Ali, predimo na osnovne probleme o kojima tre- ba nesto reci, bilo zato sto su novija istrazivanja izmenila pristup njima, bilo zato sto su im drugi naucnici prisli iz. drukéije perspektive, Citajuéi moju knjigu, moglo bi se pomisliti da se za mene sudbina gréke misli, ¢iji sam put pokusao da prikazem, odigrala izmedu mita i razuma. U ovako pojednostavijenom i o8trom obliku, tumatenje je moglo, po meni, da bude pogre’no. Veé sam bio jasno rekao da Grci nisu izmislili razum kao jedin- stvenu i univerzalnu kategoriju, ve¢ jedan odredeni razum, tije je glavno sredstvo jezik, razum koji omo- gucava da se detuje na Ijude, a ne da se menja priro- da, politi¢ki razum u smislu u kojem Aristotel defini Se Coveka kao polititku Zivotinju. Ali, imamo li mi uopste pravo da govorimo o jednom grékom razu- mu? Ako reSimo da se ne zaustavimo, kako sam ja to utinio, na miletskoj Skoli, ve¢ da razmatramo i kasni- 11ji razvoj filozofske misli, korpus medicinskih raspra- va, istorijska ispitivanja jednog Herodota i Tukidida, matemati¢ka, astronomska, akusti¢ka i optitka istra- ivanja, slika koju dobijamo postaje nuzno slozenija i mismo duni da uvazimo postojanje razlititih tipova sacionalnosti, Koji na razli¢ite natine pristupaju po- smatranju stvarnosti i formalnim zahtevima dokazi- vanja, éiji intelektualni postupei, nagela i ciljevi nisu isti. Ono sto vai za razum, vati i za mit. Noviji radovi antropologa upozoravaju nas na to da ne sme- mo da podlegnemo iskusenju i da mit uzdignemo na nivo mentalne stvarnosti koja bi bila u samoj Ijud- skoj prirodi i koju bismo nalazili svuda i uvek, bilo ispred, bilo pored, bilo u pozadini ¢isto racionalnih operacija. U grékom slu¢aju, dva nas razloga upucuju na opreznost i navode na to da u mitskoj misli razii- + kujemo oblike i nivoe. Ret mit nam dolazi od Grka, ali ona nije imala za one koji su je koristili u drev- nim vremenima znatenje koje joj mi danas dajemo. Mythos mati "ret", "prita". On se najpre ne suprot- stavija logosu, tije je prvo znacenje takode "rec", "go- vor", a tek kasnije “inteligencija i razum". Tek potev ‘od V veka, u okviru filozofskog izlaganja ili istorij- skog ispitivanja, mythos, suprotstavijen logosu, dobija pogrdan prizvuk i oznatava bezrazloznu, neosnovant ivrdnju, jer se-ne-oslanja ni na strogo dokazivanje niti na’ verodostojno. svedotanstvo, Ali éak se ni u tom sluéaju, iako diskvalifikovan u odnosu na logos, ‘mythos ne odnosi na odredenu kategoriju svetih prica (© bogovima ili junacima. Mnogolik kao Prote}, on oznatava veoma razlitite stvarnosti: teogonije i ko- smogonije, svakako, ali i raznorazne pri¢e, rodoslove, bajke, poslovice, pouke, uobiéajene izreke; ukratko, sve ono sto se spontano prenosi od usta do usta. U 12 grékom Kontekstu, mythos se, dakle, ne javija kao poseban oblik misijenja, ve¢ kao sveukupnost onoga sto u sluéajnim kontaktima, susretima, razgovorima prenosi i Siri bezli¢na, anonimna i neuhvatljiva sila koju Platon zove phémé, glasina. Ali mi upravo nismo u stanju da uhvatimo tu slasinu od koje je sazdan gréki mythos. A to je razlog vise da budemo oprezni. U tradicionalnim civilizaci- jama koje su sacuvale svoj usmeni karakter, etnolozi, kada istraZuju na terenu, imaju priliku da ¢uju ra- znovrsne prive koje se ponavijaju i tako tine potku zajednitkog znanja elanova grupe, Ali kada je Groka u pitanju, raspolazemo i raspolagaéemo samo pisa- nim tekstovima. Mitovi ne stidu do nas u Zivom obli- ku, ispritani retima koje glasina neprestano ponavija i menja; oni su konatno utvrdeni u delima epskit, lirskih i tragitarskih pesnika koji ih podreduju sop- stvenim estetskim zahtevima, daju¢i im, uz savrSen- stvo forme, i jednu literarnu dimenziju. Zbornici ko- jeu helensko doba sastavijaju uéeni Ijudi, sistematski sakupljajuci, prepisujuci, klasifikujuéi legende i pre- danja, pregrupiSuéi ih i podeSavajuci u obliku mitolo- Skih repertoara, imaju isto obeledje pisanog dela od- redenog autora. Nije, dakle, re¢ 0 tome da mi danas suprotstavi- mo mit i razum kao da su u pitanju dva protivnika od kojih svaki ima sopsiveno orugje, veé da preci znom analizom tekstova ustanovimo kako teoloski govor jednog Hesioda "funkcionise’ a kako to dine tekstovi filozofa ili istori¢ara, da uotimo razlike u naginu komponovanja, organizaciji i razvoju prive, u semantigkim igrama i logikama naracije. To sam se, kao i mnogi drugi, trudio da uradim posle 1962, kako bih bolje ustanovio specifiéne pute- ve koji su, u staroj Grékoj, postepeno doveli do figu- 13ra jednog mythosa, izmisljenc prite, koji se jasno razlikuje od logosa, shvaéenog kao valjano i zasnova- no zakljutivanje. : Iz prethodnih opaski o formama mitskog i raci- onalnog proizlazi jo3 jedan problem koji svakako nije zanemarljiv. Koje mesto moje tumacenje daje matematici i u kojoj meri ono moze da objasni novi- ne koje su Grci uneli u ovu oblast? Drugim re¢ima, zasto i kako su Grci, izmedu VI i podetka III veka, Krenuli u pravcu koji je, sa Euklidom, doveo do ustanovijenja jedne nauke zasnovane na dokazivanju, koja se bavila "idealnim" predmetima, i, potev od manjeg broja postulata, aksioma i definicija, poveri- vala propozicije strogo izvedene jedne iz drugih, tako da je valjanost svake od njih bila zajeméena formal- nim karakterom dokaza koji su je u kasnijem postup- ku zakljudivanja i potvrdivali. a Budimo otvoreni: ja ovaj problem i nisam poku- 4ao da rekim. Razlog tome ne lezi samo u dinjenici da ja nisam kompetentan kao istori¢ar matematike, pa stoga i nisam bio opremljen da ga resim. Moja namera bila je pre svega da shvatim uslove ovakve opste promene mentaliteta koja deluje kao rez u istoriji misli, pa sam zato i uperio projektor na poja- vu jednog sasvim novog moralnog i politi¢kog razmi- {ijanja kao i na ispitivanje prirode, ne bih li ustano- vio veze izmedu ove dve vrste preobrazaja. S tog stanovista, matematila i nije bila u sredistu mog interesovanja niti je zahtevala da se njom posebno pavim. Bio sam skion da mislim, zajedno sa istoriéa- rima nauke poput Saboa u Madarskoj, ili D& E. Lojda u Engleskoj, da je usmerenje koje su Grei dali ovoj disciplini bilo najneposrednije ukljuceno u inte- Iektualni preobrazaj éiji sam povetak pokusao da bli- Ze odredim. 14 U tom smislu moje stanoviste je bilo blisko sta- novistu koje je A. I. Zajcev nedavno razradio u ko- Iektivnom delu objavijenom 1985, u Lenjingradu pod tukovodstvom E. D. Prolova. Poste Karla Jaspersa, Zajcev uotava da se izmedu VII i Il veka pre nase ere, wcivilizacijama toliko udaljenim jedne od drugih kao Sto su kineska, indijska, iranska, judejska i grél deSavaju duboke promene wu tradicionalnom religij- skom svetu: konfudijanizam, budizam, zoroastrizam, jevrejski profetizam, a u Grékoj — filozofsko traga- nje za istinom. Ali ove sli¢nosti istitu specifi¢nost arckog slutaja. Promene se ne ispoljavaju u samoj religijskoj sferi. Pored i izvan nje, Sesto i u otvore- nom sukobu sa izvesnim verovanjima ili verskim praksama, uspostavija se jedan oblik miSljenja koji te#i da dode do istine litnim istrazivanjem koje ima kumulativni karakter, jer svako pobija prethodnike, suprotstavljajuéi im argumente koji su i sami, usled svoje racionalne prirode, podlozni raspravi. lako Zaj- cev, da bi objasnio ovaj preokret, stavija naglasak na (Sirenje crne metalurgije koja zamenjuje bronzanu i na potrese koje ono izaziva u drustvenim struktura- ma, on takode istiée da se originalnost Gréke sastoji u posebnom obliku koji je u njoj dobila vlast drZave, u stvaranju anti¢kog polisa koji pretpostavija udes- tvovanje svih gradana u upravijanju zajednitkim po- slovima, u punoj javnosti kolektivnih delatnosti. Naravno da ova opsta teza ne bi smela da spreti specijaliste da preduzmu jedno uporedno istraZivanje geometrijskih i algebarskih saznanja Grka, postupaka dokazivanja koje oni koriste, i suéele ih sa znanjima EgipCana i Vavilonaca, Indijaca i Kineza, kako bi se eventualno utvrdili uticaji i veze, U Francuskoj se takvog ispitivanja latio Moris Kaven; njegovi zakljuc- 15ci 0 originalnosti gréke matematike podudaraju se s mojim tumagenjem i potkrepljuju ga. Danas, medutim, rasprava se ponovo vodi medu istoritarima matematike oko dela jednog od najute- nijih medu njima, B. L. Van der Vardena: Geometrija i algebra u drevnim civiizacijama iz, 1983. Autor se, po sopstvenim reima, oslanja na tri velika otkri¢a. Ree je najpre o zakljuécima koje je A. Zajdenberg izvukao iz propisa sadranih u drevnim indijskim tekstovima (od 500, do 200. godine pre nase ere), koji utvrduju pravila izgradnje Zrtvenih oltara; mesto koje u tim propisima zauzima "Pitagorina teorema” govori, prema Zajdenbergu, 0 zajednitkom poreklu vavilonske algebre, gréke geometrije i indijske ge- ometrije, Zatim je poredenje kineskih rasprava iz aritmetike sa korpusom vavilonskih problema otkrilo toliko velike slitnosti da se zajedni¢ki izvor nametao, u Semu bi Pitagorina teorema igrala centralnu ulogu. I najzad, tu su zapavanja A. Toma i A. S. Toma 0 rasporedu megalitskih spomenika u Juznoj Engleskoj iu Skotskoj; ona’ su, navodno, dokazala primenu u ‘ovim gradevinama "pitagorejskih trougiova", odnosno pravougaonih trouglova dije stranice predstavijaju proizvod, izrazen celim brojem, jedne te iste jedinice mere. ‘Na osnovu svih ovih studija, B. L. Van der Var- den daje sebi pravo da iznese sledetu hipotezu: izve- sna "matematitka nauka" postojala je u neolitu, medu 3000. i 2000. godine pre na8e ere, u Stednjoj Evropi, odakle je preneta u Veliku Britaniju, na Blis- ki Istok, u Indiju i Kinu. Treba li re¢i da je ova konstrukcija — koja je 2a njenog autora imala dvos- truku prednost jer je nasim dalekim precima pripisa- la otkri¢e matematike i ovo otkri¢e povezala sa obre- dnim svrhama — dovekana od veCine struénjaka sa 16 BUBSHOTEKA PPAZA BEOTPAQA najve¢om skepsom, jer su im se njene osnove utinile nadasve krhkim? V. R. Nor je ovu hipotezu po- dyrgao jasnoj i argumentovanoj kritici. Nisam kvalifkovan da se umeSam u ovu raspra- vu. Istakao bih samo jednu taéku koja se tite onoga Sto sam ja radio. B. L. Van der Varden pise da su i Grci bili donekle upuéeni u ovu “neolitsku nauku", ali da su je oni "potpuno preobrazili stvarajudi jednu deduktivnu nauku zasnovanu na definicijama, postu- latima i aksiomima”. Po mom mi8ljenju, da bi se ovaj "potpuni preobrazaj" shvatio, trebalo ga je staviti u odredeni intelektuaini Kontekst, dije sam osnovne ka- rakteristike upravo pokusao da opiSem, ukazujuci na njihovu vezu sa oblicima drustvenog misljenja i Zivo- ta kojima se odlikuje gréki polis. Jula, 1987. Z-P. Vernan 2 2-2, Vern j G 7 Gp. vHeentape oo auvoD Otkako je desifrovano mikensko linearno pismo B, datum prvih grékih tekstova kojima raspolazemo pomerio sé za pola milenijuma unazad. Ovo produ- Zenje hronoloske perspektive menja Gitav okvir u koji je postavijen problem porekla helenske mis! Najstariji gréki svet koji nam otkrivaju mikenske t blice srodan je u mnogim svojim crtama sa kraljevi- nama Bliskog Istoka tog doba. Isti tip drustvene or- ganizacije, slitan nagin Zivota, srodno tovetanstvo otkrivaju nam se u spisima linearnog B iz. Knosa, Pila ili Mikene, i u arhivama klinastog pisma pronadenim u Uparitu, Alalahi, Mariju ili hetitskoj Hatusi. Na- protiv, uzmemo li da titamo Homera, slika se men: u Ilijadi nam se ukazuje drukéije drustvo, vet izme- njen svet, kao da, povev od Homerovog doba, Grei vige nisu bili u stanju da shvate mikensku civilizaciju 8 kojom su bili povezani i za koju su verovali da je posredstvom aeda ponovo oZivijavaju. ‘Ovaj rez u istoriji grékog Coveka moramo poku- gati da shvatimo i tatno lokalizujemo. Kako je to pokazao M. P. Nilson, religija i mitologija klasi¢ne Grke imaju najneposrednije korene u mikenskoj progiosti!. Ali u drugim oblastima prelom izgleda —T Martin P. Nilsson, The Minoan-mycenaean religion and its survival in geek religion, drugo izdanje, Lund, 1950, vidi i: Charles Picard, Les religions préhelléniques, Paris 1948, i La formation du 18 dubok. Kada se u (XIl!veku pre nage ere mikenska sila srusila pod navalom dorskih_plemena koja upa- daju u kontinentalnu Greku, u poZaru koji naizmeni- no razara Pil i Mikenu, ne strada samo jedna dinas- tija. Tada je zauvek srusen jedan tip monarhije, k nano ukinut ditay jedan oblik drustvenog Zivota koji se razvio oko palate, a lik bo%anskog kralja nestaje sa grtkog horizonta, Po svojim posledicama, pad miken- skog sistema vlasti premasuje oblast polititke i dru- Stvene istorije. On se odrazava na samog grékog to- veka; preobra%ava njegov duhovni svet, menja neke njegove psihologke stavove. Nestanak kralja mogao je tada, posle dugog mratnog razdoblja izdvojenosti i sredivanja prilika koje nazivamo grékim srednjim ve- kom, da pripremi dve srodne novine: ustanovu polisa i radanje racionalnog miiljenja. Naime, kada, krajem geometrijskog razdoblja (900—750), Grei iz Evrope i Jonije ponovo uspostavijaju sa Istokom veze koje su bile prekinute vise vekova; kada, preko civilizacija koje su se odrZale na mestu, ponovo otkriju izvesne vidove sopstvene proslosti iz. bronzanog doba, oni, za razliku od Mikenaca, ne slede put podravavanja i asimilacije. U jeku obnove orijentalnog uticaja, hele~ nizam se kao takav potvrduje naspram Azije, kao da, poSto je obnovio Kontakt sa Istokom, ima jasniju svest 0 sebi. Gréka se prepoznaje u izvesnom obliku drustvenog Yivota i odredenom tipu miSljenja u koji- ma ona vidi svoju originalnost, superiomost u odno- su na varvarski svet: umesto svemotnog kralja koji iz tajnovitog dvorca vr8i nenadziravanu i bezgrani¢nu ‘polyihdisme Fellénique et tes récents problemes relatifs au linéaire B, in Elements oriencauce dans la religion greeque ancienne, Paris, 1960, 8, 163-177; G. Publiese Carratelli, Riflessi di culti micenei nelle tabelle di Cnosso a Pilo, in Studi in onore de U. E. Paoli, Fire 1955, 5, 116; L. A. Stella, La religione greca nei testi micenei, in ‘Numen, 5, 1958, 5. 18—57. 19vlast, gréki politiéki Zivot tezi da u punoj svetlosti agore postane predmetom jayne rasprave ravnoprav- nih gradana kojima je drdava zajednitka briga; umes- to starih kosmogonija vezanih za kraljevske obrede i mitove suverenosti, nova misao pokusava da zasnuje poredak sveta na odnosima simetrije, ravnoteze, rav- nopravnosti razlititih elemenata koji Cine kosmos. ‘Ako Zelimo da usianovimo podatke o rodenju grékog razuma, da pratimo put na kojem je mogao da se oslobodi religijskog mentaliteta, da pokaZemo sta duguje mitu i kako ga je prevazisao, potrebno je da u poredenju i kontrastu sa mikenskom pozadinom ispitamo onaj preokret koji se zbio u VIII i VII veku kada Gréka bele#i nov potetak i istrazuje njoj svoj- stvene puteve. To je doba odlueujuce promene koja, upravo u trenutku pobede orijentalnog stila, postav- ja temelje polisa i, sekularizacijom_politi¢ke misli, obezbeduje nastanak filozofije. 20 GLAVAI ISTORISKI OKVIR Povetkom .drugog milenijuma, Sredozemlje, s kraja na kraj svojih obala, jo8 nije podeljeno na Istok i Zapad. Egejski svet i gréko poluostrvo povezuju se, bez prekida, kao stanovnistvo i kao kultura, s jedne strane sa anadolskom visoravni, preko brojanica klada i Sporada, a s druge, preko Roda, Kilikije, Kipra, severne obale Sirije, sa Mesopotamijom i Ira- nom. Kad se Krit izdvaja iz kikladskog sveta, u kojem su dominirali odnosi sa Anadolijom, i kad u Festu, Maleji i Knosu gradi svoju prvu dvorsku civilizaciju (2000—1700), on je i dalje okrenut ka velikim blis- koistotnim kraljevinama. Izmedu kritske palate i pa- lata koje su skoraSnje iskopine otkrile u Alalahi, na Orontu i u Mariju, na karavanskom putu koji Meso- potaniju spaja sa morem, sli¢nosti su se uéinile toliko upevatljive da je u njima bilo moguéno videti delo iste Skole arhitekata, slikara, Zivopisacal. Preko sirij- ske obale Kri¢ani su dolazili u dodir i sa egipatskim Novim carstvom, diji je uticaj, iako nije bio onoliko presudan koliko se moglo verovati u Evansovo vre- me, ipak uveliko posvedoéen. |, 1 Vidi Leonard Woolley, A forgotten Kingdom, London, 1953, | Andvé Arto, Mision archéolgique de Mari, UI, Pri, 2Izmedu 2000. i 1900. pre nae ere novo stanovni. Stvo upada u kontinentalnu Griku. Njegove kuée, grobnice, ratne sckire, bronzano orudje, alat, kerami- ka — tako karakteristitna siva minijska grntarija — oznatavaju raskid sa Ijudima i civilizacijom pretho- dnog staroheladskog razdoblja. Osvajati, Minijci, &i- ne prethodnicu plemena koja Ce, u uzastopnim naje- zdama, upadati u Heladu i tu ostajati, nastanjivati se na ostrvima, kolonizovati obalu Male Azije, nadirati ka zapadnom Sredozemlju, i stvoriti gréki svet ka- kvog znamo iz istorijskog razdoblja. Bilo da su sisli sa Balkana ili dosli iz nizija juéne Rusije, ovi preci grtkog coveka pripadaju indoevropskim narodima, Koji se veé razlikuju u pogledu jezika, i govore je- dnim dijalektom arhaitnog grékog. Njihova pojava na obalama Sredozemlja nije usamijena. Paraleino nadiranje uoava se gotovo u isto vreme s druge strane mora sa dolaskom indoevropskih Hetita u Malu Aziju i njihovom ekspazijom na anadolskoj visoravni. Na obali, u Troadi, kulturni etni¢ki konti- nuitet koji se satuvao tokom éitavog jednog mileni- juma, of Troje I do Troje V (potetak Troje I: izme- ‘du 3000. i 2600.) naglo je prekinut. Narod koji gradi Troju VI (1900), knedevski grad bogatiji i mo¢tiji nego ikad, bliski je rotak Minijaca iz Gréke. Pravi istu sivu_genéariju, oblixovanu pomoéu kola i pevenu u zatvorenim pecima, kakva je u 8irokoj upotrebi u kontinentalnoj Grékoj, na jonskim ostrvima, u Tesa- ji ina Halkidiku. ee Druga jedna civilizacijska crta istie bliskost ova dva naroda na dvema obalama Sredozemlja. Konj se pojavijuje u Troadi sa dolaskom Ijudi iz Troje VI. "Bogata konjima* — ovaj epitet, u stilu gotovih for- mula koje Homer preuzima od jedne drevne usmene tradicije, govori o bogatstvu dardanske zemlje. Glas 2 © konjima iz Troje, kao i o njenim tkaninama, bez sumnje nije bio bez uticaja na interesovanje koje su ‘Ahajci pokazivali 2a tu oblast éak i pre ratnitkog pohoda koji je, razorivsi Prijamov grad (Troja VII), poslutio kao polazi8te epskom predanju. Kao i Mi- nijei iz Troade i Minijei iz Gréke su znali za konja: mora da'su ga uzgajali u stepama u Kojima su Ziveli pre nego to su dosli u Gréku, Praistorija boga Posej- dona pokazuje da je jo§ pre nego Sto je postao gos- podar mora, Posejdon u obliku konja, Hipos ili Hipi 0s, povezivao, u predstavama prvih Helena, kao i drugih naroda, temu konja sa ¢itavim jednim mitskim kompleksom: konj — viazni element; konj — pod- zemne vode, svet pakla, plodnost; konj — vetar, olu- ja, oblak, bura...? Mesto, zna¢aj i ugled konja u dru- Stvu uveliko zavise od njegovog koriséenja u vojne svrhe. Prvi gréki dokumenti koji nas na to upucuju potitu iz XVI veka: na nadgrobnim plotama otkrive- nim u krugu grobnica-jama u Mikeni (1580—1500), prizori bitaka ili lova prikazuju ratnika kako stoji uw kolima koja vuku konji u trku. U tom razdoblju, Minijci, izmeSani sa lokalnim stanovnigtvom asijan- skog porekla, ve¢ su duze vremena nastanjeni u kon- tinentalnoj Grékoj, gde je urbani Zivot zapoveo u podnogju utvrdenja, rezidencija voda. DoSli su u do- dir sa minojskim Kritom koji je u punom procvatu nakon obnove koja je pratila ponovno gradenje pala- ta srusenih prvi put oko 1700. Krit im je otkrio potpuno nov navin Zivota i misljenja. Ve¢ je otpotela postepena kritizacija mikenskog sveta koja Ce se, po- sl&T450 zavisiti zajednitkom dvorskom civilizacijom na ostrvu i u kontinenatalnoj Grtkoj. Ali, laka dvo- T Vidi: F. Schachermeyr, Poseidon und die Enistehung des Griechischen Goterglaubens, Ber, 1948. 23prezna bojna kola nisu mogla da potitu sa Krita, Na ostrvu se konj ne pojavijuje pre poznog minojskog razdoblja I (1580—1450). Ako je i bilo pozajmice, u 10j su oblasti Minojci pre bili duznici. Upotreba kola pre upucuje na slitnosti koje su postojale izmedu mikenskog i ahajskog sveta, koji je.bio u izgradnji, i hetitskog kyaljevstva koje oko XVI veka usvaja ovu bojnu taktiku od svojih isto&nih suseda, Hurita iz Mitanija, koji nisu indoevropskog porekla ali prizna- ju vrhovnu viast jedne indocvropske dinastije. Naro- dima koji su se bavili uzgojem konja, upravijanje kolima mora da je postavijalo nove probleme selekci- je i dresure. Trag toga nalazimo u raspravi o konjar- stvu igvesnog Kikulija iz Mitanija, koja je kasnije prevedena na hetitski jezik. U odnosima koji su po- éetkom XIV veka uspostavijeni izmedu Hetita i onih koje su oni nazvali "Ahajvoji" (Ahajci ili Mikenci), delatnosti vezane za korje odigrale su znacajnu ulo- gu. Kraljevski hetitski arhivi iz HatuSe, pominjuéi Ahijave (Ahajce), govore o boravku ahajskih viadara, medu Kojima i Tavagalavasa (Eteokla?), koji su dola- zili na dvor da se usavrée u upravijanju kolima, Treba i hetitskog kralja Mursila dovesti u vezu sa Murti- Jom, Oinomajevim konju’arem, za koga znamo ka- kyu je ulogu odigrao u legendi_o Pelopy, pretku dinastije Atrida, mikenskih kraljeva? Oinomaj viada u Pizi, u Elidi, Ima ¢erku Hipo- damiju. Onaj ko Zeli da se njom o%eni mora pretho- ‘dno da pobedi njenog oca u trei kolima. Neuspeh donosi smrt. Prijavilo se mnogo prosaca. Kralj ih jo sve pretekao jer su njegovi konji nepobedivi. Glave prosaca krase zidine dvorca. Uz pomo¢ Hipodamije, Pelop kupuje saugesnistvo kraljevog konjuSara Mur- tila: u toku trke, Oinomajeva kola se slome, posto je osovina namerno pokvarena. Pelop tako pobeduje u 24 takmigenju, Sto mu donosi i devojku krotiteljku ko- nja i kraljevstvo. Sto se tite Murtila, vestog i predu- zimljivog konjuSara, Pelop Ce ga se otarasiti u pogo- dnom trenutku. Bogovi ée od njega napraviti sazve- %de Aurige na no¢nom nebu, Ova prica.o osposobljavanju za kraljevsku vlast stavlja probu upravljanja kolima pod zagtitu boga Posejdona, drevnog boga-konja, koji se u tom razdo- biju_mikenske civilizavije vie ne pojavijuje u vidu pastira ve¢ kao majstor kola, ratnik i plemié. Upravo se na Posejdonovom oltaru na Korintu (Poseidon Hippios i Damaios), koji oznatava kraj trke, posve- Cuje pobednik koji je stigao do cilja. S druge strane, Pelop je u legendi tesno povezan sa Posejdonom. Kad se mladié ponovo rodi poste inicijacije tokom koje je umro raskomadan u ogevom kazanu, Posej- don ga odmah "otima". Bog od njega pavi svog "pa- 22", prema obitaju koji se zadréao w ratnigkim dru- Stvima Krita i s kojim nas Strabon upoznaje poziva- ju¢i se na Efora:3 otmica se odvija prema strogom Protokolu, uz darove otimata diji Ce usamljenitki Zivot mladié deliti dva meseca. Posto je osloboden, deéak prima obavezne darove: ratni¢ku opremu, vola, pehar. Posejdon poklanja Pelopu i nesto sto simboli- ae moti koje je mladié stekao Ziveci sa bogom: Posto je zahtevala te’ko utenje, tehnika uprav- janja kolima mora da je uvecala specijalizaciju tnicke funkeije, karakteristi¢nu za drugtvenu organi- zaciju i mentalitet indoevropskih naroda. $ druge strane, potreba da se raspola%e velikim brojem rezer- Simon, X, 488; vd: Louis Geret, Droit et préo , 483; vi: Lous Geret, Dro Grice ancienne, L'dnnéesociologigue, 195, . 389 I ledece, 3vnih kola koja u bici treba staviti u gusti poredak, pretpostavija jednu centralizovanu, dovoljno veliku i mocnu dréavu, u kojoj su vozati, ma koliko velike bile njihove povlastice, bili podvrgnuti jedinstvenom autoritetu, Takva mora da je bila vojna sila mikenskog kra- Ijevstva koje je, povev od 1450 — to znamo otkako je deSifrovano linearno B — moglo da vlada Kritom, da se ustoligi u knoskoj palati i u njoj odrdi sve do njenog Konatnog unistenja 1400. u po%aru koji je mozda izazvala neka lokalna pobuna. Zahvaljujuci mikenskoj ekspanziji, koja se nastavija od XIV do XII veka, Ahajci preuzimaju ulogu Kri¢ana u Isto- €nom Sredozemiju i svuda ih zamenjuju u odredenim vremenskim razmacima. U osvit XIV veka oni kolo- nizuju Rod. Mofda se na tom ostrvu, zaSti¢enom od napada s kopna, nalazilo kraljevstvo Ahijava, prema Gjem monarhu se hetitski kralj odnosi sa obzirima koji se ukazuju sebi ravaima. Sa Roda je kralj Ahaje mogao da kontrolise nekoliko mesta anadolske obale na kojima su se utvrdili njegovi Ijudi i tu osnovali naseobine. Ahajsko prisustvo posvedoteno je u Mile- tu (hetitska Milavunda ili Milavata), na Kolofonu, Klaru, severnije na Lesbu, a narodito u Troadi sa kojom su odnosi bili bliski, i najzad na ju%noj obali, na Kilikiji i Pamfiliji, Potetkom XIV veka Mikenci se nastanjuju u velikom broju na Kipru i grade u Enkomiju utvrdenje slitno onima u Argolidi. Odatle izbijaju na starosirijsku obalu, karavanski put za Me- sopotamiju i Egipat. U Ugaritu, koji trguje bakrom sa Kiprom, jedna kritska kolonija obelezila je u XV veku kulturu sve do gradske arhitekture. Istovreme- no, Alalaka, na Orontu, kapiji Eufrata i Mesopota- mije, postaje vaan ahajski centar. Juénije, Ahajci prodiru sve do Fenikije, Biblosa i Palestine. U éitavoj 26 ‘ovoj oblasti stvara se jedna zajednitka kiparsko-mi- Kenska civilizacija, u kojoj su minojsko-mikenski i azijski elementi jako izmeSani i koja raspolaze pi- smom koje, kao i mikensko, potiée od linearnog A. Egipat, koji je narotito u XV veku odrzavao stalne trgovatke veze sa Kri¢anima, otvara se Mikencima i slobodno ih prihvata izmedu 1400. i 1340. I tu se Ketivi, odnosno Kri¢ani, postepeno poviate pred Konkurentima; Krit viSe ne igra, kao 8t0 je 10 ¢inio u prethodnom razdoblju, ulogu posrednika izmedu Egipta i grékog kontinenta, Mozda mikenska koloni- ja vee postoji u El-Amarni kada se Amenhotep IV, poznat kao Akenaton, tu nastanjuje izmedu 1380. i 1350, posto je napustio drevnu prestonicu Tebu, Tako se u svim oblastima u koje ih je odveo njihov pustolovni duh, Mikenci tesno povezuju sa velikim civilizacijama isto¢nog Sredozemija, ukljucu- judi se u taj bliskoistocni svet koji, iako raznovrstan, Gini jednu celinu po razgranatosti svojih trgovaékih i kulturnih veza. BIBLIOGRAFUA Vidi: Gordon Childe, The dawn of european civilization, 4es- to iedanje, London, 1957; H. L. Lorimer, Home: and the monu- ‘ments, London 1950; A. Severyns, Gréce et Proche-Orient avant Homére, Brisel, 1960, Sterling Dow, "The greeks in the bronze age’, in Rapports du XI Congres international des sciences histo- riques, 2, Antiquité, Uppsala, 1960, s. 1—34; Denys L. Page, His- tory and homeric Mad, Berkeley and Los Angeles, 1959; The Aegean and the Near East, Studies presented to Hetty Goldman, New York, 1956, 27