V
re\ ta sadaovaj opetho6e?Inter- tai razgoYornamenjen onima koji
G,-F-
\\
1\ \l
viu. Kao. mi ne znamokako ce to slu5ati,a ne voditelju,gostuili
l\/ se radi intervju? Dode gost,
mi ga pitamo, on odgovara,kadavi-
5e ne znamo Stada radimo sa njim,
ukljudimo slu5aocei kraj. Jeste,ne-
kada moramo da napi5emona papir
ime i prezime gosta jer je to prvi,
poslednji i jedini put da 6emo ga
videti, ali takav je posao. E, nije.
Odnosno,jeste - ali se u tom sluda-
ju taj posaone zove novinarski.
Ako ste ovaj dodatak tz pro5log
broja zalepili na zid onda ste na-
dinili veliki korak u pravcu da
postanete novinar. Ako ste samo
proditali pridu o tamo kako pisati za
radio, ni to nije lo5e.A ako ste,kao
ve6ina"iskusnih" novinara.okrenu-
li stranu,udinite to ponovo. Od vas
i onako nikakve vajde nikada neie
biti i drago mi je da 6ete do kraja
Livota, ili nedijeg mandat1 zavara-
vati i sebe i druge da ste novinar.
Dajte bar "Link" nekom mladem u
redakciji.MoZdaie to biti i najbolje
Sto6etekao "novinar" uraditi u svo-
joj "karijeri".
Nisam od onih koji na bilo Sta
vezano za novinarstvo, pa samim
tim i na intervju, gledaju iz pozicrle
akademika traLe'ci nadina da Sto
bolje definiSui klasifikuju ono Sto
svako od nas radi svakoga dana.
Razgovara sa nekom drugom oso-
bom. Upravo tako, RAZGOVARA.
E, sad u zavisnostiod toga da li se
radi o razgvoYorutipa "Koliko je
sati?" ili "Gde si bio ovih 20 godina
od kada smo se poslednji put vi-
deli?" - taj razgovor6e biti kra6i ili
mnoooooooooooogoduZi. Ono Sto
radijski intervju razlikuje od OBIC-
NOG razgovoraje dinjenica da je
februar2005.
glavna razllka izmedu obidnog raz-
govora i intervjua koji 6e biti emito-
uredniku. Razlog zalto nekoga in- van na radiju, jer u obidnom Zivotu
tervjui5emoje da bi dobili koristan mi mnogo de56ekoristimo zatvore-
zvu(ni zapiskoji 6e ilustrovati na5u na pitanja. Na radiju ipak moramo
pridu. On moZebiti snimljenili emi- malo da se potrudimo.
tovan u Livo, i moLetrajati od l5 se- Drugi tip intervjuaje onaj u kome
kundi do nekoliko minuta. Takode_, traLimo nedije Mf SLJENJE ili
taj snimak moZemokoristiti u raz- STAV. Zato razgoYaramosa eksper-
liditim programima:vestima,pake- tima, analitidarimai slidnima.Zani-
tima, dokumentarnoj emisiji. Bez ma nas Staoni MISLE. Ovde se po-
obzira gde koristili intervju postoje gotovo postavlja pitanje relevant-
neki zajednidki principi za ono Sto nosti sagovornika. Sta kvalifikuje
se zove DOBAR intervju. U naj- nekogada slu5aocitrebada duju ba5
kraiem to su: on bolje obja5njava njegovomi5ljenje?To Stoimatenje-
na5upridu, on dajekredibilitetna5oj gov mobilni broj i Sto6e vam seja-
pridi, on nadogradujena5u pridu i viti kadagod vi to budeteZelelinije
ukazujena to Stobi moglo dalje da dovoljno. U svakom radiju postoje
se dogodi,on oslikavaoseianjai at- "deLurni" komentatori, oni koje
mosferu u kojoj se ne5to o demu moLete"skinuti" sa "police". Njiho-
govorimo dogodilo. To samo zna(i va vrednostje, medutim, najde5ie
da pre nego Sto podnemo razgovor obrnuto srazmernavremenukoje ste
moramo da razmislimo o kom TIPU utro5ili da do njih doctete.Tre6i tip
intervjua se zaprovo radi. A njih je intervjua je onaj u kome traLite
samotri. EMOCIJE. Kada razgovaratesa na-
INFORMATIVNI intervju je vijadima posle utakmice ne tralite
onaj koji nam sluZida bi smo dobili od njih da vam kaLu rezultal (infor-
odredenepodatkeili dinjenice."Ko- maciju), ili Sta6e biti dalje (analiza
liko je vozlla udetvovalou:suda- - trenerje bolji sagovornik),ve6 ka-
ru?", "Kada ie sastanakbiti odr- ko seoni OSECAJU.Ovo destomo-
Lan?"Ono StojevaLnoto je da uvek gu biti i najteLi intervjui, jer lako je
imate RELEVANTNOG sagovorni- kada imate navijade kluba koji je
ka koji ie modi da vam da inf,orma- pobedio. Kako razgovaratisa poro-
ciju. Takode,trudite se da uvek pos- dicamarudarakoji sujo5 uvek zatr-
tavite takozvanaOTVORENA pita- pani, ili porodicom deteta koje je
nja (ko, Sta,kada, kako i za5to),ona poginulou saobraiajnojnesre6i?Tu
na koja nije moguie odgovoriti sa najde56enovinari postaju"le5inari"
DA ili NE,. Zatvorenapitanja (Da i gube karakteristikekoje ljude raz-
1i..., MoZe Ii...) postavljajtesamo likuje od Zivotinja.I to ne od svih.
kada vam je ZAISTA postrebanod- Jedan od najvaLnijih delova in-
govor koji glasi DA ili NE. Izne- tervjua je priprema. Uvek probajte
nadili biste se koliko je malo truda da znate Sto vi5e o onome sa kim
potrebno da bi se "zatvoreno" pita- razgovarate.Zalto? Prvo, neie vam
nje prevelo u "otvoreno". Tu je trebati papir sa njegovim imenom i
wrvw.ircx,nrg
 prezimenom, ali Sto je jo5 vaZnije
ne6ete ispasti "glupi u druitvu".
Setite se samo koliko ste puta
slu5alipolitidarekoji su se kleli da
su oduvekmislili ono o demuu tom
trenutkugovore,a da nije bilo novi-
nara koji bi im rekao da su samopre
mesec dana govorili ne5to sasvim
drugo? U tom sludaju intervju se
pretvara u promociju politidara,
ne5to zbog degaje on i do5aokod
vas, radunajudida vi niste uradili
svoj doma6ii pripremili se za inter-
vju. Na drugoj strani,postojenovi-
nari koji se pripremaju za intervju,
ali ne zbog sagovornikavei da bi
sagovorniku slu5aocima pokazali
koliko oni znaju i koliki su oni
eksperti.To su oni koji 6e uvek mis-
liti vi5e o sebinegoo onima koji ih
slu5aju.Cilj svakog intervjuaje da
SLTjSALAC EUJp Sra VAS SA-
GOVORNTK rMA DAKAaE. Njih
obidno ne zanima Stanovinar misli
o tome, koliko se on "spremao za
ovaj razgovor" i slidno.
Sam intervjuje zapravovrstapsi-
holo5keborbe u kojoj se i novinar i
sagovornik bore za kontrolu nad
razgovorom.Novinar je obidno taj
koji od sagovornikapoku5ava da
izvudene5too demu ovaj ne bi ba5
Leleo da govori, a sagovornikje tu
da bi promovisaosvoje stavove ili
se reklamirao. Uostalom, zato je r
do5ao.U toj "borbi" nekadapobe-
duje novinar, nekada sagovornik a
presudu uvek daju slu5aoci.Zbog
njih sve to i radite. Sagovornici
desto znaju Stavi to od njih Zelite i
ako to ne Lele da kaLu, moZete vi
ponavljati pitanje i desetputa - od-
govor ne6etedobiti. Yal zadatakje
medutim da pokaLetesluSaocimada
sagovornikne Leli da odgovorina to
pitanje r moLda da ga pitate "Zaito
ne Leli da odgovori na pitanje?".
Kod nas se vedina razgovorasvodi
na pridu-pride radi i zavrlava sa
Finansiranood narodaSjedinjenih
!6S link
onim duvenim "Da li ima jo5 ne5to
Sto vas nisam pita"o,a Sto Lelite da
kaLete?"Oni koji postaveto pitanje
ne zasluLujuda se predstavljajukao
novinari. Pa i PR i marketingje po-
sao za ljude, ali nije NOVINAR-
STVO. Najde56i nadini da sago-
vornik izbegneodgovorsu: "Pre ne-
go Stovam odgovorim na ovo pita-
nje, va5i slu5aocibi trebalo da zna-
jr...". Ono Stovi u tom trenutkutre-
ba daznatejeda neiete dobiti odgo-
vor. Drugi nadinje da vam na pita-
nje odgovorepitanjem."A Stabi ste
vi uradili da ste na mom mestu?"
Onog trenutkakada sebeuhvatite da
razmi5ljateo tome Stabiste zaistavi
uradili, znajteda kontrolu nad inter-
vjuom ima va5 sagovornik.Na isti
nadin kontrolu nad ruzgovorom sa-
govornik preuzima svaki put kada
mu postavitedva ili vi5e pitanja od-
jednom. On 6e uvek izabrati da od-
govori na ono koje mu najvi5e od-
govara,a akoje ve5tpotrudi6ese da
vam ne da Sasnsuda se vratite na
pitanje na koje je NAMERNO za-
boravio da odgovori. Jedanod naj-
boljih nadinada drLite kontrolu nad
razgovorom je da gledate va5eg
sagovornika.Retko ko moZeda vas
gleda u odi i laLe. I joS valntje -
SLUSAJTE GA. Najbolja pitanja u
nekom intervjuu nisu ona koja je
novinar smislio pre razgovora.Naj-
bolja pitanja pojavide se u odgo-
vorima va5eg sagovornika.Ako ih
ne slu5ate,nedeteih duti. Zahvalju-
ju6i dinjenici da radite na radiju
moZete i da klimate glavom, dak i
da gestiukulirateSto (ne)sretnicisa
televizije ne mogu. Ali nema onog
"hmmmoaha,daaaa..."i slidno.Sta-
vite par spajalicana sto da va5 sa-
govornik ima dime da se "igra".
One ne prave buku za razhku od
olovke ili papira.Vi ste domadin,da
ne kaZem gazda,i tako se i pona5aj-
te. Recite mu gde da sedne.names-
AmeridkihDrLava
wlvlr',i r*:x.org
tite mu mikrofon, dajte mu da5u
vode...recite mu gde je WC PRE,
EMISIJE. Da posle ne morate da
pu5tateneplaniranupesmu.Ne doz-
volite da vas sagovornik fascinira
makarbio i predsednikdrLave.To je
VAS radio,VAS intervju,on je VAS
gost. Jedino o demu morate da vo-
dite radunaje da VASI slu5aociZele
da duju NJEGOVE odgovore,a ne
VAS. VI ste tu da bi ste postavili
pitanjakoja bi ONI postavili- samo
kada bi mogli. Zato zapamtite naj-
osnovnije pravilo svakog intervju:
SLUSAJTE SAGOVORNIKA I
PITAJTE GA ZASTO. TO "ZA3-
TO" je od svih pitanjanajbolje.Slu-
Saoci uvek najvi5e vole da duju
ZASTO je nestoovako a nije onako.
Ako emisija ide uZivo recite sa-
govornikuprvo pitanje.Prvo pitanje
nikada ne treba da bude GLA\NO
pitanje, ONO zbog degaste sagov-
ornika i zvali. Zalto? Onaj koji do-
lazi da razgovarasa vama tu je da bi
sebepromovisao,ali uvek misli da
ste vi moLda saznaline5to o njemu
o demu on ne bi voleo da se prida.
Zato 6e vas i pitati za prvo pitanje.
Cak i kada mu ga kaLete on vam i
dalje ne6e verovati. Sve dok ga ne
postavite.U trenutku kada ga posta-
vite stidetepoverenjesagovornikai
on vas tretira kao FER igrada.Cista
psihologija. Onda ga moLetepitati i
za ONO zbogdegaste ga zvali.Ka-
da vi kontroli5etesituaciju, sve je
mnogojbdnostavnije.
Ovo je samo podetak pride o
intervjuu.Par osnovnihpravila.Ali,,
dak i ako samo njih prihvatite vrlo
brzo 6ete postati "zvezda" va5e
stanice. Sto ba5 i nije te5ko kada
radite sa onima koji ie ime sago-
vornika i ono dime se bavi zaprsati
na papir 2 minuta pre nego Stotreba
da podnu intervju. Tadnije,ono Sto
oni zovu intervju.
TuLno, zar ne?
ProMedia