4.

Baranje rabota

Baranje rabota ovdeka e rabota so polno rabotno vreme. Za razlika od toa, rabotenjeto moze da bide na odredeno ili pak so skrateno rabotno vreme. Baranje rabota, kako i kaj nas, zapocnuva vo Biro za vrabotuvanje, ili kako go vikaat ovdeka Biro za nevraboteni. Za razlika od nevrabotenite, site sto rabotat vo ovie biroa se vraboteni. Biroata sluzat da se informiras, da baras sovet, da se pripremis za baranje rabota kako i da baras rabota. Edinstveno nesto sto ne se dobiva vo Biroata za vrabotuvanje e rabotata. Tuka te obrabotuvaat i spremaat kako da baras rabota, a tvoja sreca e da ja najdes. Duri i ako slucajno najdes nekoj konkurs istaknat vo biroto, brgu ce se uveris deka mestoto e potpolneto uste lanskata godina. No vrabotenite ne go simnuvaat konkursot za da gi drzat vo nadez nevrabotenite deka ima rabota. Taka na kraj ispadja deka vraboteite vo Biroto za nevraboteni ne se tamu zaradi tebe, tuku zaradi sebe. Stom ova ce go razberes i prifatis, sledniot cekor se privatnite agencii za vrabotuvanje. Tie imaat rabota za sekogo. Samo treba da se javis kaj niv, tie ce te spremat i vednas ti naodjaat rabota. Se e tolku prosto i lesno. Postoi samo edno, a toa e deka treba da platis za taa nivna usluga. Placanjeto moze da bide na rati pa duri i procenat od tvojata idna plata. Vazno e deka toa tie ne go pravat za ubavi oci. Tie ti garantiraat naodjanje rabota za eden period, a ako slucajno ne ti najdat, togas ti gi vracaat parite. Tolku prosto i jasno. Kolku primamlivo izgleda toa. Si sedis doma, si gledas televizija, a nekoj, koj ne go ni poznavas ti bara rabota. Vistinski Raj. A agenciite vo 110% slucai naodjaat rabota. A ponudenata rabota i ne e nekoja za koja si sonuval. Ili e so skrateno rabotno vreme, od nekolku casa vo nedela ili pak so prodolzeno patuvanje, ponekogas i po stotici kilometri. Ako prifatis, ima da se napatis, a ako ne, togas obvrska na Agencijata

1 of 8

sprema tebe prestanuva. Vo toj slucaj nisto ne ti ostanuva nego da go izgasnes televizorot i izlezes za da baras rabota. Postoi uste edna institucija koja moze da te zaposli, a toa se nasite iselenici. Tie so site sili ce se trudat da ti najdat rabota. Prvo ce te rasprasat za polno raboti koi i ne se ni relevantni za tvojata struka, ama stom najdat nesto sto ne go znaes ili ne umes da go rabotis vednas ti kazuvaat : -Eh da znaes da zboruvas vietnamski, vednas ce te zaposlam kaj eden moj prijatel - vietnamec sto prodava tepisi. Ama steta. Ili pak : - Eh da imas kola ce te zaposlam kaj eden nas makedonec vo negovata picerija da raznesuvas pici. A ako slucajno i ti ponudat vistinska rabota, toa e ili nekoja teska fizicka ili pak so skrateno rabotno vreme. Pravilo e deka nikoj ne ti nudi rabota podobra od negovata. Vo prasanje e cista logika. Vo moite prvi denovi od prestoj vo Toronto, imav sreca da se zapoznam so eden nas iselenik, dobro situiran i vraboten vo Elektro Distribucija. Od ova povece nemozev nisto da baram. Jas, elektro inziner, zapoznav covek koj raboti vo edna golema institucija za koja sto sonuvav da rabotam i kaj nas, a kamo li ovdeka vo noviot svet. Mu rekov koj sum, sto sum i od kade doajdam. Toj me prasa dali sakam da rabotam za Distribucija. A jas, neveruvajci na svoite usi, tripati go prasav za da se uveram deka me prasuva dali sakam da rabotam vo struka. Pa zatoa i dojdov ovdeka. Vistinski raj. Nepoznati ludje ti nudat rabota. Ej kaj sum jas ziveel site ovie godini. Taa vecer bev na sedmo nebo. Zamisluvav kako ce me odvede vo kancelarij so kompjuter i direkten telefon, kako i sekretarka pred kancelarijata. Cela noc nemozev da zaspijam, cekajci go denot da vlezam i bidam zaposlen vo taa golema kompanija. Stom se zaposlam, vednas ce se javam vo Svetlina da vidat kako ovdeka se odnesuvaat prema strucnjacite. A

2 of 8

ne kako tie tamu. Primaat samo kogo sakaat. Ovdeka vednas gi prepoznavaat sposobnite i vrednite. I najposle denot dojde. Kako sto i obicno se slucuva, covekot me vovede na mali vrati vo taa golema kompanija, i vednas me naznaci za negov pomosnik podavajci mi edna golema metla. Mi ja pokaza mojata kancelarija u mi kaza: Ocisti gi oveie WC-ea pa posle ce odime na rucek. Taka jas niz mala vrata so golema metla go zapocnav mojot son vo noviot svet. Posle moeto prvo krstevanje, rabotite poleka se razbistrija. Uvidov deka baranje rabota e pogolema rabora i od samata rabota. Rabotev i po 16 casa na den bez odmor. Duri i sabotite i nedelite gi posvetiv na ovaa moja rabota. A kako se odvivase toa. Pa eve vaka. Prvo kupiv novina i so recnik vo raka pocnav da gi preveduvam konkursite. Gi secev i gi redev po rabotni mesta, lokacii kako i po ponudena plata. Sekako prednost imaa onie koi nudea pogolema plata, se razbira vo dolari. Na odbraniot konkurs, ce napisev molba ispisana so raka, zamoluvajci go gorenevadeniot naslov da me primi za naznacenata rabota. Vo molbata pisuvav deka potekvnuvam od rabotnicko semejstvo, deka sum ziveel i rabotel vo edna poranesna drzava i deka sum bil pretsedatel na Mesnata zaednica. Ponekogas i pisuvav deka znam da zboruvam Ruski, a deka imam dobieno cista 10 na fakultet po predmetite Marksisticka Filozofija i Opstonarodna Odbrana. So ovie moi karakteristiki ne mozat da me odbijat si pomislev. Dete od familja, nema sto. Ce go liznev plikoto, ce go zalepiv, ce se prekrstev, i taka go pracav na

naznacenata adresa. I cekav. Cekav na odgovor za da mi ponudat rabota. Cekav i ispracav drugi molbi. Cekav, cekav, a nisto ne se slucuvase. Po nekoe vreme razbrav deka ovdeka samo nepismenite pisuvaat so raka. Site drugi toa go pravat na kompjuter ili pak masina za pisuvanje. Sigurno moite racnonapisani molbi

3 of 8

zavrsile vo kos bez da bidat i procitani. A jas popusto se nadevav. Eh, kaj nas prvo ce te primea pa potoa pisuvase molba. Obicno i taa molba nikoj ne ja citase. Resenieto za rabota bese potpisano, praseto izedeno a vinoto ispieno. Taka da nemase nikakvo znacenje ona sto ce go napises. Pa ponekogas duri i drugi ti ja pisuvaa molbata. A ovdeka. Te ne bilo vaka, te ne bilo taka. Nego sto ce pravis. Jas barav da dojdam ovdeka. Tie ne me vikaa. Zatoa molci i igraj kako tie svirat. Slednoto sto go napraviv bese kupuvanje na masina za pisuvanje. I pak isto. Samo sega tapa, tupa, tupa, tapa, cukav cel den po masinata a ponekogas i cela noc. Od toa cukanje ni bukata na tramvaite ne ja slusav. Taka naidov na eden konkurs vo koj se bara elektrolizer. - Toe e vo vrska so elektroliza si pomisliv i vednas sednav da napisam molba. Vo nea staviv deka sum

electroinziner, so dolgogodisno iskustvo i deka mozam da ja rabotam taa rabota. Go svitkav listot, go zalepiv plikoto, se prekrstiv i go pustiv da patuva tamu kade bese naznaceno. I cekav. Cekav da me viknat na rabota. Denovite minuvaa a ni pismo ni glas. Vo sto pogresiv. Bev siguren deka ce me primat. Pa ima li nekoj podobar od mene koj ce ja raboti taa rabota. No nisto ne se sluci. Vo sto pogresiv ovoj pat? Duri po nekoe vreme ja razbrav vistinskata pricina zosto me nemaat primeno na ovaa rabota. electrotehnikata. Electrolizer ovdeka nema nikakva vrska so

Toa e electricen depilator so koj se odstranuvaat vlaknata.

Togas se nasmeav so kisela nasmevka. Mozam da zamislam kako izgledale onie sto ja citale mojata molba. A mozebi i ja imaat staveno na zid za da nivnite klientki si go prekratuvaat vremeto pri cekanjeto. Steta. Mojata nadez kako i prosperitetot na mojata familija zavrsija tuka. Vo isto vreme mi bese smesno no i zalosno. Sepak zivotot prodolzuva. So ova razbrav deka prvo treba samiot sebe da se najdam i pripremam, pa potoa da baram rabota. Zatoa pojdov na uciliste vo koe ne ucea kako se pisuva

4 of 8

molba, kako se bara rabota i kako se vrabotuva. Toa bea ucilista vo koi predavaa ludje sto go poznavaat angliskiot jazik, sto gi znaat pravilata na vrabotuvanje i sto se vraboteni. So eden zbor strucnjaci vo baranje rabota. Mene mi predavase edna kanadjanka koja ne upati vo tajnite na golemite kujni. Najdobrite rabotni mesta ne se objavuvaat. Tie se skrieni od obicnite ludje a vie treba da gi najdete, A kako ? Pa jas sum tuka da vi kazam ni velese taa. Ova mi zvucese poznato. Se secavam kaj nas deka rabotnite mesta vo dobrite kompanii kako i vo ministarstvata nikogas ne bea objavuvani. Samo ce se cuese deka toj i toj se vrabotil tamu i tamu. Ama nie toa tamu go prifacavme so konstatacija deka vraboteniot imal dobri vrski pa go primile. A izgleda deka i ovdeka vrskite se mosne vazna rabota. Ce treba da najdes nekoj sto raboti vo nekoja dobra

kompanija za da ti kaze deka ima otvoreno rabotno mesto. Dobrite rabotni mesta se objavuvaat prvo vnatre vo komanijata, pa ako nema zainteresirani togas se objavuvaat vo vesnicite. I ovdeka se teznee da rabotite si ostanat vo familijata. A koi bea pravilata pri vrabotuvanjeto. Pa kako prvo treba da se spoznaes samiot ebe. Zaboravete sto ste bile tamu i najdete sto mozete i sto sakate da bidete ovdeka ni velese profesorkata. - Vie doadjate od razni sredini, so razliciti kriteriumi i standardi, i ponekogas e tesko da se vklopite vo ovdesnite raboti. Togas mi tekna za moite 10-ki po Marsisticka i Opstonarodna. zamislam kolku se cudele onie sto gi gledale moite molbi. Mozam da

Na ista molba

napisano deka sum strucnjak vo elektrotehnika, deka doadjam od poranesna drzava, deka sum komunisticki filozof i deka sum spremen za borba. Nas ni trebaat vraboteni sto ce rabotat, a ne filozofi i vojnici kako da gi slusam kako zboruvaat medju sebe oni sto ja citale mojata molba. - Zaboravite sto ste bile tamu preku okeanot. Zamislete sto sakate da bidete i rabotite na toa ni velese profesorkata.

5 of 8

Otkako ce se spoznaes samiot sebe i si gi isptas kvalitetite i moznostite, togas se pristapuva kon pisuvanje molba, ili kako go vikaat ovde rezime. Rezimeteo mora da bide napisano na komjuter i isprintano na kvalitetna hartija. Se mora da bide profesionalno i na nivo. Duri i koga se konkurira za

raznesuvanje pica, mora da se napise kvalitetno rezime. Seto toa treba na prv pogled da mu go privlece vnimanieto na citatelot na rezimeto za da te odeli i stavi vo grupa na mozni kandidati za vrabotuvanje. Kako vtoro, stavite ime koe ce im bide lesno za citanje. Tie ne sakaat da go krsat jazikot. Zamislete nekoj so dolgo ime kako na primer Satavararimaran Panatinavurarijamantir. Dodeka go

izgovorat ova ime, rabotata ce zavrsi. Ili pak Kinezite so svoite mnogu slicni iminja. Koj bese? Si Cun Vin ili Vin Su Ci ni velese profesorkata. I da vidis cudo, preku noc od klas vo koi site bea imigranti so cudni i tesko izgovorlivi iminja, stana klas so cisti anglicanski iminja kako Dave, John, Peter, Sam, Al. Slednoto bese da najdeme opis na rabotni mesta za rabota koja sakame da ja rabotime. Toj opis ce ni dade i soznanie sto se bara za toa rabotno mesto. Pri toa ona sto se bara vo oglasot more da bide vneseno vo rezimeto. So eden zbor se pravi rezime za sekoj oglas. So toa se zgolemuvaat sansite za vrabotuvanje. So rezimeata ti se nudis, a koga se nudis treba da napises se najubavo. A cenata ? E pa i toa treba da se znae. Koga ja barate prvata rabota na prasuvate za plata ni velese profesorkata. Tie sto ve vrabotuvaat znaat deka ste novodojdeni, deka nemate kanadsko iskustvo i deka ce se slozite da rabotite za mala plata. Za golema plata ce si najdat kanadjani so rabotno iskustvo. Taka ni velese

profesorkata i ne bodrese deka sekoj trud se isplaca pa i ovoj so koj barame rabota.

6 of 8

So taka pripremeno rezime i so sreca da bidete staveni vi sirokiot izbor se stignuva do intervju. Rezimeto e samo da go pominete prviot krug.

Vrabotuvanjeto zavisi od vpecatokot sto ce go ostavite za vreme na razgovorot. Na razgovor se ide ubavo doteran, moze i vo pozajmen kostum, za da se ostavi vpecatok na ureden covek na koj mu e vazno da izgleda ubavo. So taa urednost bi ja predstavuvale i kompanijata, se razbira ako ve primat. Za uspesno intervju postojat isto taka posebni pravila. Govornikot se gleda vo oci za da dobie vpecatok deka si otvoren i iskren. Iako izgledot toa treba da go pokaze, iskrenosta ne e dobra osobina pri vodenje na razgovor. - Nikogas ne velite NE na postavenoto prasanje ne sovetuvase profesorkata kanadjanka. - Sekogas najdite nesto pozitivno da odgovorite. Na primer: na prasanjeto dali gi znaete Kanadskite standardi ce odgovorite deka vo vasata rabota standardite se mnogu vazna rabota, taka da jas sum vo faza na izucuvanje na niv. Ili ako ve prasat dali imate raboteno so kompjuter, ce

odgovorite deka momentalno odis na kursevi za komputeri i deka naskoro ce go zavrsis. I se taka natamu. Toa im dava do znaenje deka ti si vo tek na nastanite, znaes kako se bara rabota i deka na niedno prasanje ne si dal negativen odgovor. Toa znaci deka ides ponatamu i deka imas sansi da ja dobies rabota. Pri vrabotuvanje najgolem problem e kanadskoto iskustvo. Od rezimeto se gleda deka nikade nemas raboteno vo Kanada. No sekogas mozes da diskutiras na taa tema. Jas ednas so eden zafativme tema sto e toa Kanadsko iskustvi i go prasav za zena mi, koja patem e akuserka: Koe od ovie e kanadsko iskustvo: Da porodis Makedonka vo Kanada ili Kanadjanka vo Makedonija? Toj mi

odgovori. Razlikata e vo procesot a ne vo proizvodot. So eden zbor razmislivaj kako Kanadjani i ce bides kako niv.

7 of 8

Toa me potseti na denovi koga kaj nas bez ni eden den rabotno iskustvo se zaposluvaa ludje na vazni pozicii i funkcii. Ne bese vazno dali go znae jazikot, dali ima zavrseno uciliste ili dali ima iskustvo. Vazno bese da se zaposli eden niven eden nas, eden od nasata partija eden od nivnata. A ovdeka neme nasi vasi, nema partisko vrabotuvanje. Kanadskoto iskustvo posebno se bara tamu kade se ima direkten kontakt so narodot kako sto se, medicina, sudsvo, tehnika, policija, zastita. So toa se sprecuva da nekoj so kupena diploma leci ludje ili pak priuceni instalateri da vgraduvaat neispravni uredi. So toa drzavata voveduva red da sekoj sposoben si dobie mesto sto zasluzuva a ne sto go posakuva. I taka spremeni so kup rezimea, so kup odgovori na sekakvi prasanja kako i so pozajmeni kostumi, ponekogas i cevli, se upativme da barame rabota i ga go ostvarime amerikanskiot son. Lovot za bodobar zivot moze da zapocne.

8 of 8