Ko prvi devojci, njegova devojka. Ko poslednji devojci, njegova žena.

Svaka žena ima po jednu, prvu ljubav, za uspomenu i dugo sećanje, za kajanje i uzdisanje, za bolje
razumevanje poezije i muzike.

Vodite računa o svom prezimenu. Ono će živeti duže od vas i odgovarati za sve gluposti i greške.

Oni koji izdaju i štampaju papirni novac mogli bi sa jedne strane svake novčanice štampati i uputstva
za upotrebu. Mnogi građani imaju para, ali ne znaju šta sa njima da rade.

U Poljskoj jeste zanimljivo ali ne možemo reći da je kod nas dosadno. Uzbudljivo je u Engleskoj, u
Italiji, u Španiji, ali nije tačno da i kod nas nema šta da se vidi i čuje. Uopšte, mi spadamo među
zanimljive zemlje u Evropi.

Juče i prekjuče bili ste na imanju i osećali ste se dobro. Danas se vraćate na ovo naše zajedničko
nemanje i ponovo postajete bespomoćni i mrzovoljni. Izgleda da drukčije i ne može. Ono što imamo
na jednoj strani, to mora da fali na nekoj drugoj.

Molimo pametne i poštene da čuvaju zdravlje i ne gube nadu. Za svaki slučaj. Ako nam niko drugi ne
pomogne.

Uvek je bolje TAMO nego OVDE i uvek je lepše ONO nego OVO. Nemamo sreće sa onim što imamo
i što jesmo. Našu sreću uživaju drugi a da to možda i ne znaju.

Ko želi da je stalno u pravu, mora često menjati mišljenje.

Ima žena koje vole samo svoje muževe. Nisu ništa posebni ti muževi, već te žene.

Niko ne veruje lepim ženama. Suviše su lepe da bi bile verne. Takav je slučaj i sa pametnim
muškarcima.

Najviše vas mrze oni koji vam najviše duguju.

Kad će taj metro? Mnogi Beograđani su već odavno pod zemljom i čekaju.

Nemojte živeti sto godina, jer će vam deca tada imati po sedamdeset i osamdeset godina i tek tada
nećete znati šta da radite s njima.

Svako dete trebalo bi da ima bar po jednu sestru ili brata, za slučaj da mu fale mama ili tata.

Bio Jednom Jedan Stvor

Bio jednom jedan stvor…
čučao na čuči,
sedeo na sedi,
gledao na gledi,
čekao na čeki,
kopao na kopi,
kljucao na kljuci,
plakao na plaki,
svirao na sviri,
 skakao na skaki,
pevao na pevi,
dremao na dremi
spavao na spavi.

Bumbar
Bumbar je, deco, bio ljut na kišu,
na pčele što rosu sišu,
na širok put,
na suncokret žut.
Bumbar je, deco, bio ljut
al' napao nije ni kišu,
ni pčele što rosu sišu,
ni širok put,
ni suncokret žut.
Bumbar je sasvim nepravedno
napao malo dete jedno.
Rekli su lovci iz Izbišta
da će ga ubiti kao ništa.

Čovek I Po
Juče je rođen Stojadin - Stole,
sedamnest mu stopa i dve cole,
glava mu gore,
noge mu dole!
Stole, moj sokole- mnogo je to
sedamnaest stopa i dve cole!
Nahraniše Stojadina - Stola,
posadiše ga na vrh stola,
ispekoše mu vola i još pola!
Stole, moj sokole - mnogo je to
- celog vola i još vola pola!

Kako Potrošiti Slonove

Kad su jednom hteli da nas ponove,
— delili su slonove na bonove!
Jedan bon — jedan slon!
Pet bonova — pet slonova!
I već prema tome! Potrošismo što imasmo bonova,
zbog tih crnih i ušatih slonova!
 Jedan bon — jedan slon!
Pet bonova — pet slonova!
I već prema tome!
Brzopleto potrošismo bonove
teško ćemo potrošiti slonove.
Jedan slon — jedan vek!
Pet slonova — pet vekova!
I već prema tome!

Osvajanje sreće

Neće biti srećan mnogo

ko na sreću gleda strogo,

ko je meri sa svih strana

i nalazi sreći mana.

Ovu hoće, onu neće- tu ne može biti sreće.

Ne, tu nema sreće.

Ima jedna mudrost stara: i za sreću treba dara,

srećan čovek – sreću stvara!

Neko traži mnogo sreće, i najlepše i najveće.

Sve što nije mera puna

on u sreću ne računa.

Mnogo hoće, malo neće- tu ne može biti sreće.

Ne, tu nema sreće!

Ima jedna mudrost stara: i za sreću treba dara,

srećan čovek – sreću stvara!

Nekom zavist mira ne da

svoju sreću i ne gleda.

Svoju sreću ne uzima

jer je drugi više ima.

Tuđu hoće, svoju neće- tu ne može biti sreće.

Ne, tu nema sreće!

Ima jedna mudrost stara: i za sreću treba dara,

srećan čovek – sreću stvara!

Pokloni su retki i jeftini. Sve ostalo je podmićivanje.

Šta je besplatno? Samo ono što je najveće, najlepše i najvažnije.
Budni su oni koji vole. Još spavaju oni koji su voljeni.
Da li bi ljudi mogli biti bolji? Mogli bi, ali niko neće prvi da počne. Svi imaju loša iskustva. Nismo li se malo puta zaklinjali da ćemo biti bolji? I
neki stvarno postanu bolji, pa ispadaju naivni. Jer su oni drugi postali još gori.
Niko nema više od jednog života. Ali ima mnogo onih koji, pored svoga, troše i nekoliko tuđih života.
Naše malo može biti mnogo za one koji nemaju nimalo.
Nemojte biti sebični. Udelite malo svojih žena i muževa onima koji ih nemaju.
Jutros se Sava opet ulila u Dunav. Dunav u Crno more. Crno more u Sredozemno more. Sredozemno more u Atlanski okean, a vi opet ne
znate šta ćete sami sa sobom.
Život prolazi, a mi ne znamo šta bismo s njim. Mrzi nas ili ne umemo da živimo. Najradije bismo ga ustupili nekom drugom i uživali gledajući
kako je lep naš život kad ga drugi žive.
Napravite malu domaću promaju, otvorite prozore i vrata, proterajte iz kuće novembarski smog, decembarske praznične mirise, januarsku
čamotinju – nebeski sprej donosi nam mladi, sveži vazduh sa snežnih karpatskih njiva.
Juče je neko našao ono što nije tražio. Ono što je on tražio našao je neko drugi.
Pre nego što krenete da tražite sreću, proverite – možda ste već srećni. Sreća je mala, obična i neupadljiva i mnogi ne umeju da je vide.
Vi vredite samo onoliko koliko ste drugima potrebni.
Tako je malo ljubavi među ljudima. Ko ume da voli, ne bi trebalo ništa drugo da radi
Imati prijatelja, to znači pristati na to da ima lepših, pametnijih i boljih od vas. Ko to ne može da prihvati – nema prijatelja.
Volite se i kad niste zajedno, to je prava ljubav. Ko ume da se voli samo kad je zajedno, taj ne pravi pitanje sa kim je.
Za život je potrebno malo. Za nesrećan život traži se mnogo više.
Vi kažete da život muči vas, a mi mislimo da vi mučite, mrcvarite i ponižavate život.
Ko ume da se raduje – ima čemu da se raduje.
Dobra je svaka muka koja nas povezuje i loše je svako dobro koje nas razdvaja.
Mame, rađajte deci sestre, jer sestre postaju tetke, a tetke su najlepši, nezamenjivi dar svakom detinjstvu.
Mlade vaspitačice u beogradskim obdaništima pričaće deci i ovog jutra bajke. To su setne priče o tome – šta se stalno dešava princezama, a
nikad vaspitačicama.
Deco, možete misliti kakav je život kada je od kolevke pa do groba najlepše đačko doba.
Ima velike sirotinje među našom decom, kojoj, sem para, roditelji ništa nisu mogli dati.
Volite svoju decu i kad su kriva, jer će ih život kažnjavati i kad nisu.
Tucite svoju decu čim primetite da počinju da liče na vas.
Blago babama i dedama koji imaju unuke. Teško nama koji imamo decu.
Lepše je biti nečija baba nego samo baba.
Bolje nam je bilo dok smo sami bili deca nego sad kad imamo decu. Deca su bezobrazna i nezahvalna.
Juče je jedan roditelj zavapio na roditeljskom sastanku: „Dajte mi dobro dete, pa ćete videti kakav sam ja otac!“
Dobro je imati oca i majku, ali je još bolje imati ćaleta i kevu. Svi očevi i majke masiraju svoju decu i iživljavaju se na njima, ali se samo sa
ćaletom i kevom može iskreno razgovarati o tome.
Lakše bismo vaspitavali decu kada bi ona imala samo uši, a ne i oči.
Mladi moraju da žive noću – beže iz dana koji su okupirali njihovi očevi i dedovi.
O svakome se može govoriti loše, samo je potreban povod.
Samo siromašni znaju da ima i siromašnijih od njih. Bogati vide samo bogatije od sebe.
Nije zdrava ona pamet koja mnogo zna, a malo može.
Mnoge žene mogle bi mnogo i lepo da vole, ali nemaju koga. Svi se prave da su već voljeni, sramota ih je da priznaju da nisu.
U životu je dovoljno biti pametan samo dva puta: kad birate zanimanje i bračnog druga. Ko oba puta promaši, mora biti pametan celog života.
Ko prvi devojci – njegova devojka. Ko poslednji devojci – njegova žena.
Ženama je potreban samo mali znak, nagoveštaj, jedan mig, nevidljiv detalj, sitan povod, a zatim sve rade same: vole, pate, nadaju se,
maštaju i plaču.
Žene vole da vole, a manje im je važno koga će voleti. A muškarci vole da su voljeni, ali bi hteli da biraju ko će ih voleti.
Ne trčite za ženama da se ne sudarite sa onima koji od njih beže.
Niko ne veruje lepim ženama. Suviše su lepe da bi bile verne. Takav je slučaj i sa pametnim muškarcima.
Hrabri muškarci treskaju vratima kad dolaze u kuću, a kukavice samo kada odlaze.
Da je vaša žena nešto vredela, udala bi se za nekog drugog, ne bi čekala vas.
Žena mora da je žena non-stop. Jer se nikad ne zna kad muževi mogu postati muškarci.
Fudbal okuplja dve vrste muškaraca: one koji nemaju devojke i one koji imaju žene.
Ko želi da je stalno u pravu, mora često da menja mišljenje.
Da li je lakše misliti ili pisati? Teško je, verovatno, i jedno i drugo. S tim što misliti ne morate, od mišljenja niko ne živi, a od pisanja mnogi.
Pre nego što popravite svet, popravite česmu u svom stanu. Svet bi bio mnogo srećniji i lepši kad bi svako samo popravio česmu ili makar
zube.
Ako vam se neka ptica posere na glavu, obrišite se diskretno i pravite se ludi, kao i uvek kada su vas posrali.
Više čujemo jedni druge nego što se razumemo.
Ako vam ne ide škola, udajte se. Ako ne možete da nađete posao, rodite dete. Manji problemi se uspešno rešavaju većim.
Ateisti ne moraju biti pošteni. Nema Boga koji bi za njih bio nadležan.
Za razliku od doktora nauka, seljaci imaju više znanja nego stručne spreme.

Citirano sa: Duško Radović - Aforizmi