Ah.

Dostojevski - Zapisi iz podzemlja (deo razgovora sa Lizom, mladom prostitutkom) Im i tkvih oev koji su spremni k i d proddu svoju ker, ne smo d je| sno uddu ree on iznend. A, to li je! To biv, Lizo, u prokletim porodicm, gde nem ni bog ni ljubvi, vtreno nstvih gde nem ljubvi, ni rzum nem! Im tkvih porodic, to je istin. Ali j ne govorim o njim. Ti, oigledno, nisi videl dobr u svojoj porodici kd tko govori. Sigurno si bil nesren. HmTo se dev njvie zbog sirotinje . Zr je ,kod gospode bolje? Poteni ljudi i u sirotinji lepo ive. Hm d. Mod. Smo, i ovo ne zborvi, Lizo: ovek voli d meri svoju nesreu, svoju sreu ne meri. Kd bi i sreu merio kko treb, videobi d im od sveg i kod njeg A kd je u porodici sve dobro, bog milostiv, ne se dobr mu, voli te, pzi, ne odvj se od tebe, lepo je utkvoj porodici, Ponekd, k i kd se nevolje trpe, ipk je dobro. A gde nevolj nem? Ude se mod, i videti sm. Uzmi, n primer, prvo vreme brk s onim kog voli: koliko je tu ponekd sree! Svud sre! U prvo vreme se k i sve s muem lepo svrvju. Ponek en,to vie voli mu, utoliko ee svu zpoinje. To je istin poznvo sm tkvu enu; Toliko te, ke. ,,mnogo volim d te od ljubvi muim ti treb to d oseti, Zn li d ovek moe iz ljubvi hotimino d mui? Njee to ine ene. A u sebi misle: Zto u g posle tko voleti,tko milovti, d nije greh ko g sd mlo i pomuim. I svi se u kui rduju, i lepo je, veselo, mirno i poteno A poneke ene su ljubomorne. Poznvo sm i jednu tkvu. Ako mu nekud ode ne moe d izdri: usred noi odjuri iz kue i ide d vidi kriomd nije tmo, u toj kui, s drugom. To je ve zlo. I on sm zn d je to rvo, i srce joj zmire i pti, li on voli, i sve ini iz ljubvi. I kko je lepopomiriti se posle sve, sm prizn krivicu, ili oprosti! I tko je i muu i eni lepo, odjednom tko dobro, ko d su se ponovo sreli, ponovovenli i ljubv ponovo poel. I niko, niko ne treb d zn t se dev izmeu mu i ene ko se njih dvoje vole. M kkv sv bil, niroenu mjku ne zovi d presudi, niti d jedno o drugome prite. Mu i en su smi sebi sudije. LJubv je boj tjn, i mor ostti skriven odsvih tuih oiju, m t se tmo odigrvlo. LJubv je od tog jo svetij i bolj. Mu i en se td vie potuju, n potovnju se mnogo totzsniv Ako je ve jednom bil ljubv, ko ste se iz ljubvi venli, zto bi ond prol t ljubv! Zr se on ne moe odrti? Redk je slujkd se to ne moe. Ako dobije z mu ovek dobrog i potenog, zto ond d proe ljubv? Dodue, proi e prv brn ljubv, li posle edoi drug, jo bolj. Duevno e se oni spojiti, sve e poslove zjednkki obvljti, nee imti tjni meu sobom. A kd dou dec, ond e i njtee vreme izgledti ko sre; smo treb voleti i biti hrbr. Ond ti se tek rd mili; ponekd se zbog dece ihleb odrie, p i to se oveku mili. Dec e tebe zto posle voleti; z sebe, dkle, tedi. Dec rstu, ti ose d im slui ko primer, d si im potpor. I kd umre, dec e celog ivot nositi u sebi tvoj osenj i misli, onko kko su ih od tebe dobili, poste tvoj slik i prilik. Dkle,to je velik dunost. Kko d se ond otc i

mti ne sjedine jo je! Ku d je teko imti dece. Ko to govori? To je sre nebesk! Voli li ti mlu decu, Lizo? J ih neverovtno volim. Eto, n primer, rumeni mlin sis tvoju dojku; kog mu nee srce povui eni kd je gled s svojim detetom! Detence rumeno, punko, bck se, mzi se; noice i ruice jedre, noktii isti, i tko mli d je smeno gledti, oice ko d ve sve rzumeju. Dok sis dir ti dojku rukom, igr se. Prie li otc, pusti dojku, sv se izvij nzd, pogled u oc i zsmeje se ko d je neto bogzn kko smeno i opet pone d sis. Ili tek njedred ujede mjku z dojku, ko mu ve niu zubii, i oicm nekko popreko gled u nju: Vidi, ugrizo sm te! Zr to nije potpun sre kd su njih troje zjedno: mu, en i dete? Zbog tkvih trenutk moe se mnogo tot oprostiti. D, Lizo, treb prvo ovek sm d nui d ivi, p tek posle druge d osuuje!