1

SANJA MARINKOVIĆ

MOJA
MERA
SREĆE

Beograd, 2017.

2
HVALA

Mom Strahinji, mojoj prijateljici Vesni koja me je inspirisala da

sednem za kompjuter posle dvadeset godina karijere i pokušam da
napišem poklon svim ženama što su kao i ja u životu bile i voljene i
nevoljene, i srećne i uplašene, ali nisu odustajale od sebe i svojih
želja. Hvala Milici i Željku koji su imali poverenja u moje ambicije i
dopustili mi da budem slobodna i svoja u poslu koji obožavam.
Hvala Milici, Vanji, Ani, Ireni, Serafi, Gagi, Saški, Lidiji, Vikici,
Čedi što je Magazin in najgledanija emisija TV Pink u regionu
skoro dve decenije. Svima koji su verovali u mene i davali mi vetar
u leđa kada bih posustala i bili moja mera sreće.

3
Srbi kleče samo

pred ženom

„I da stotine muškarca kleči pred njom, žena će uvek izabrati onoga

koji je ne pogleda." Je li zaista tako? Jeste!

Zbog pogrešnih izbora u ljubavi i životu češće

smo ispadale naivne, izneverene i prevarene,
nego voljene, mudre i zadovoljne.

Inače, oko nas je zaista sve više turbulentnih razvoda, surovih

ostavljanja, ponižavajućih prevara, glasnih patnji i svirepih
ubistava iz navodne ljubavi. Sve manje je izgleda da se pronađe
pravi muškarac. Ovo je rečenica koju sam najčešće slušala za dve
decenije svoje novinarske karijere pričajući o ljubavi, patnji,
roditeljstvu, rastancima, venčanjima, prosidbama.

Čega se u vezi treba najviše bojati - da li

trenutka kada je muškarac spreman da klekne
i moli za našu ruku ili trenutka kada
kleči i moli za oproštaj dok sa suzama u
očima izgovara „Veruj mi, nisam" ili „Oprosti
mi, jesam?"

Sećam se kada mi je prišla devojka na ulici i znatiželjno

ispričala da je u subotu gledala moju emisiju i da se slaže sa mnom
da su se samo vitezovi spuštali na jedno koleno pred svojim ženama
u znak poštovanja i lojalnosti. Muškarcima u Srbiji danas su,
nažalost, potrebni štitnici da ne bi slučajno pali na kolena. Kada je
vitez želeo da zaprosi svoju damu, bilo je očekivano da se ponizno
spusti i tako iskaže svoje večno ropstvo i divljenje.

Je li onda tačno da se brak završi razvodom

jer muškarac prestaje da kleči pred

4
 ženama?

Ta simpatična crnka predložila mi je da ovo bude tema jedne

subote sa željom da i ona bude gošća. „Sve dok nisam napunila
tridesetu, poslušno sam sledila pravila o tome kako pronaći
gospodina pravog, kako da veza traje uprkos iskušenjima i da li da
ga ja zaprosim ili ne. Ove savete davale su mi, pune
samopouzdanja, moje udate i sveže razvedene drugarice, ali sam ih
i čitala svake nedelje u popularnim novinskim člancima. Nikada
nisam prva poslala SMS poruku muškarcu, nikada nisam spavala
sa mladićem na prvom sastanku, uvek sam nosila donji veš istih
boja i stila u skladu sa svojim mislima i očekivanjima... I gde me je
to dovelo? Zabavljala sam se uvek sa pogrešnim, provodila večeri
ispijajući belo vino sa svojim gej prijateljima i čekala. Odlučila sam
da ignorišem savete intelektualnih i moralnih snobova, tekstove
prevedene iz stranih magazina, jer ipak Amerikanke, čekajući
princa iz bajke, posle subotnjeg provoda ne završe na ručku kod
majke, jadajući se kako je prošlo 14h, a on se nije javio. Jesam li u
pravu, Sanja? Šta vi mislite? Sigurna sam da su one modernijih
shvatanja i guglaju nove emotikone i brišu njegovo ime iz
telefonskog imenika čim shvate da je ‘sinovao’ poruku na Vajberu, a
nije odgovorio. Zaljubila sam se u muškarca koji nije ni po širini
ramena, ni po manirima, ni po pesmama na CD-u u kolima bio moj
tip. Spavala sam s njim posle prvog sastanka na poslovnom putu,
dve hiljade kilometara od Beograda. Udata sam za njega već dve
godine i čekam bebu..."
Zaboravila sam da je pitam da li je kleknuo u znak poštovanja i
lojalnosti, ali sam se setila Ponosne pesme Dobrice Erića koju je
citirao Toma Nikolić u „Magazinu in". Na pitanje Cece Ražnatović
da li je kleknuo ili ne kad je prosio Dragicu, opušteno je odmahnuo
rukom: „Ma, nikada u životu nisam klečao, ni pred ženom", i
podsetio nas na stihove koji glase: „Srbi možda kleče samo pred
ženom." Ne znam da li je namerno izostavio nastavak „kada rade
one stvari", ali znam da je cela Srbija uzdisala slušajući Cecu kada
je sa sjajem u očima izgovorila: „Aaaaa, Tomo, mene je moj muž
zaprosio na kolenima." Pouzdano znam da su mnoge devojke željne
romantike tada pomislile: „Ako je Arkan klečao sa prstenom u ruci,
klečaće i ovaj moj!"
Možda sam staromodna, ali pravilo br. 4. iz priručnika „Kako
navesti muškarca da vas zaprosi" kaže: On mora znati da nećete
biti spremne da ga čekate petnaest godina. Znači, niste spremne da

5
živite sa njim, da mu kuvate, da mu perete, da mu budete
inspiracija za ostvarenje ambicija. Uostalom, i vi ste devojka koja
obećava i kojoj je potrebna emotivna podrška.
Kao žena u četrdesetim, koja je bila u situacijama da bude i
voljena i nevoljena, shvatila sam da muškarca treba da zaboravite,
ako u prvih mesec dana zabavljanja ne poželi da ima dete s vama,
ako vas ne zaprosi bar jednom, ako ne izrazi potrebu da posle prvog
vikenda provedete još jedan ceo zajedno i ako nema potrebu da bude
s vama do zore, bar tih prvih tridesetak dana.
Dve šarmantne studentkinje pitale su Maju Gojković da li treba
voditi ljubav na prvom sastanku, pričajući na temu kakve devojke
uhvate frajera na bebu, a kakave obavezno izvise. „Ja sam veoma
staromodna. Čak i ne jedem na večeri na prvom sastanku - ne mogu
od uzbuđenja. Tu se mladići pređu, misle da ja inače ne jedem. Ali
prvo veče ne. Ostavim šansu da se upoznamo." Duhovita i
šarmantna Ana Nikolić dodala je na veliko oduševljenje tinejdžerki:
„Moji mladići, kao i Majini, misle da ja ništa ne jedem, a posle kažu:
‘Tebe je lakše oblačiti nego hraniti.’ Ali seks na prvom sastanku -
ne. Malo je bez veze."

Nikada nisam bila jedna od onih žena kojima

su bake i mame govorile da je brak kruna
ljubavi i da je zbog venčanja i princa
najlepša bajka o Pepeljugi.

Ipak, uvek sam uživala u bajkovitim pričama svojih gošći o

tome kako su bile nestrpljive i prosile svoje mladiće ili kako su bile
zaprošene. Tako nam je glumica Dana Maksimović sa lepezom u
ruci znatiželjno pričala, a mi smo uzdisale: „Ja sam se trideset pet
puta udavala u filmu, na sceni, i videla kako mi stoji venčanica.
Romantike koliko hoćeš... I sada ispred Pinka, evo jedan kaže: ‘Ja
bih se tobom oženio...’ Zaprosi me čovek iz mesta. I ja kažem: Bože,
šta mi bi, da se ne udam nikada? Nikada se nisam udala."

Kada nekome kažete „Oženi se mnome!", da

li je isto kao da kažete „Voli me? "
Kako da muškarac koga volite, a on nikako da vas zaprosi,
date do znanja da to želite a da ne
zaslužite krunu kraljice očajnice? Iskusne

6
 dame tvrde da često upali ona „Navališ, navališ,
navališ i oni se predaju"!

„Tako je", rekla mi je koleginica Snežana Dakić, „te seljačke

igre, koje nikada nisam mislila da treba igrati, zapravo najviše
pale. Nedavno sam gledala film Kad bih bila na tvom mestu u
kojem žena uhvati muža kako je vara sa nekom ćurkom, ali stvarno
je ćurka, a muž u srednjim godinama. I njih dve se slučajno
upoznaju i ćurka je posavetuje: Ti sada idi kući i izmisli kako si se
zaljubila u nekoga. Sutra ujutru, ako ti on donese doručak i upita te
ko je bolji u krevetu, znaj da mu je još uvek stalo.’ I ona to i uradi, i
muž navali. Hoće da se vrati, hoće da se vrati i ostavi ćurku." Neke
žene učile su je i da nije loše da sebi pošalje buket cveća ili nežnu
SMS poruku sa lažnog broja. Ruku na srce, možda su malo
zakasnile, jer se već razvela. Sigurna sam da je i njoj kao i većini
devojaka koje vole sebe muka od tih glupih fazona. Priče o bivšim
muževima, mladićima, pa i prijateljima, oduvek mi idu na živce, a i
nepotrebne su.

Kako mladiću koji kleči pred vama sa prstenom

u ruci reći „Ja, u stvari, ne želim da se
udam za tebe"?

Često u ljubavi počinjemo da strahujemo slušajući druge. I kada

nam je najlepše, počnemo da razmišljamo kako preboleti trenutak
kada jedne noći svako zaspi na svojoj strani kreveta, kada
prestanemo da redovno vodimo ljubav, kada prestanemo i da se
držimo za ruke i nežno dodirujemo ili počnemo da zaboravljamo na
poljubac koji je mera sreće u ljubavi. Dok se devojke preispituju
strahujući da je DA samo ideal i sigurni početak kraja, ja se
redovno setim kraljice duhovitosti Lepe Lukić. Zasmejavala nas je
jednog popodneva pričom kako su je na svadbama muškarci prosili,
iako su imali ženu pored sebe. „Bilo je. Čovek je ženio sina i počeo
kolo da igra. I ja hajde, uhvatim se za njega i igram. I na kraju kaže
on: ‘Znaš, ono mi je žena. Mi ženimo sina i dogovorili smo se posle
svadbe da se razvedemo, jer se ne slažemo.’ I upita me: ‘Jesi li ti
sada udata?’ Rekoh: ‘Nisam trenutno.’ Kaže on: ‘Možemo li nas
dvoje da napravimo posle svadbu?’ Joj, gde me nađe. A jedna noga
mu kraća. Mora da se popne na merdevine da me do’vati gore."

7
 I da ne zaboravim, kada žena u emotivnim
trenutcima izgovori „Oženi se mnome", da
li to znači „Voli me", „Volim te" ili „Dokaži
mi da me voliš"? Žene koje nakon duge veze
žele brak, u stvari samo žele dokaz ljubavi
od svog izabranika. Kako to zvuči jednom
prosečnom muškarcu u Srbiji?

Ma šta god mi žene očekivale, ja bih bila iznova razočarana

kada bi mi muškarci čiste savesti, puni samopouzdanja objasnili
kako to njima zvuči: „Ako je devojka u kasnim tridesetim, može da
znači: Frka mi je. Ako je trudna, može da znači: Frka mi je. A ako je
materijalista i ako voli sigurnost, onda znači: Daj mi sigurnost, frka
mi je..." Dakle, shvatila sam: „Oženi se mnome" znači „Frka mi je".
Možda sam staromodna, možda mnogo pamtim i slušam, ali i
Olivera Katarina je ostala zapamćena i kao jedina žena pred kojom
je klečao Salvador Dali, nakon njenog koncerta u Parizu. Bio je
oduševljen njenom lepotom i glasom. Ne verujem da je mislio i na
kakvu frku.

Jedno od nepisanih pravila u ljubavi glasi

i da se nikada ne treba vraćati u prošlost.
Žene su sve manje spremne da orposte i prve
okreču leđa zauvek. Muškarci im tu istinu
nikada neće priznati.

Parovima koji se rastaju kada ljubav nestane ni klečanje više ne

pomaže. Moja gošća, domaćica i zidarka iz sela pored Ivanjice,
razvela se zbog prevelike ljubavi i naučila nas da je najgluplja
rečenica koju žena izgovara na rastanku: „Nikada me niko neće
voleti kao što me je on voleo (ili nikada nikoga neću moći da volim
kao njega)." U životu sam naučila da ima jedna kraća i gluplja:
„Molim te, vrati se!"
Muškarci posle raskida ubrzo nađu novu devojku. Ženama ipak
treba vremena da odluče da li će i kome ponovo pokloniti svoje srce.
One radije biraju da budu same. Opuštene provode vreme čitajući
knjigu Podseti me zašto mi je uopšte potreban frajer i čekaju.
Kandidati im prilaze, a one polako počinju da biraju.

8
 „Upornost je najvažnija", sa gitarom u ruci, učio je Mlađan
Dinkić Gocu Tržan, Bilju Ristić, mene i sve mladiće te subote kraj
malih ekrana: „Nikada ne odustaj ako ti se neko dopadne. Naravno,
ne smeš biti nasrtljiv, treba imati meru. Ako imaš više devojaka, a
jedna je i pametna i lepa i najviše ti se dopada, a plašiš se da joj
priđeš, pa možda pomisliš da treba da priđeš nekoj koja je takođe
simpatična, ali nije tako lepa i pametna kao ova kojoj treba prići,
nemoj to da uradiš. Znači, moj savet je: uvek najlepšu i
najpametniju. Pre svega mora biti pametna - ako je pametna, onda
ima velike predispozicije da je i lepa. Nije bitno samo nekoga
osvojiti, već je bitno zadržati ga. Ako nekoga zadržite, to znači da je
ta osoba bila vredna truda." Nas tri smo se složile da su devojke i
gospođe kraj malih ekrana tada samo uzdahnule i pomislile: „Šteta
što se oženio i nije nas sačekao." Zrele godine su potpuno drugačije,
ali se ljudi ipak osete i nađu, govorila nam je Ana Bekuta, srećna
što je Mrka ponosno prkosio svojim stavom i borio se za njihovu
ljubav, jer ipak su oni neobičan spoj politike i muzike. „On je mene
najviše osvojio tim svojim stavom prema našoj vezi: da je to to i da
nećemo ni od koga da se krijemo. Mislim da bi muškarci mogli da
uče od njega kako da zaštite ženu, da u svakom momentu budu iza
nje i da učine i nemoguće stvari." On je dao ostavku 2013. godine na
mesto ministra zbog njegove i Anine ljubavi.
„Trenutno se viđam sa dva momka i volim ih obojicu", bila je
iskrena simpatična studentkinja prava kada je stidljivo pitala Gocu
Tržan: „Trebalo bi da se opredelim za jednog dečka koji mi se
dopada. Inače, obojica su mi kolege sa fakulteta i znaju jedan za
drugog. Moja dilema je sledeća: jedan ima mnogo para na računu u
banci i ima dobar posao i pruža mi sigurnost, ali seks nam je
katastrofa. A drugi je totalno bez para, švorc, ali je seks odličan."
Goca Tržan je u svom maniru bez razmišljanja rekla: „Taj što je
švorc jeste pravi." Čim postoje ta dvojica, verovatno fali treći,
pomislila sam, ili je možda četiri odličan broj... A onda je uskočila
Mina Lazarević: „Kada smo bile mlade, jedna naša drugarica imala
je trojicu istovremeno i svi su bili u punoj snazi. Pitamo je mi kako
postiže to, čoveče. Ona uzme dim cigarete i kaže: ‘Uf, jedva!’"

Da li muškarci u sajberbraku sve više kleče

pred sajberljubavnicom umesto pred živom
ženom u realnom životu?

9
 Muškarci iznenada počnu da nam okreću leđa iscrpljeni, ali
zadovoljni, i tako utonu u san. I tako iz večeri u veče. To čine oni
kojima nije do seksa sa svojom dugogodišnjom partnerkom, ali
samo zato što su pre spavanja uživali dva sata kao internet
ljubavnici sa nekom mističnom crnkinjom. A takvih je na planeti
oko trideset miliona (mi smo od pamtiveka po svemu lošem uvek na
vrhu lestvice - znači, situacija je veoma bliska, a o njoj svi ćute)!

Vi ga, zadovoljne što ste na vreme uspavale

decu, spremile ručak za sutra, opeglale haljinu
za posao, čekate namirisane u spavaćoj
sobi. On pred ekranom masturbira i pod
imenom Big Dick ili Razjareni Vepar verbalno
zadovoljava sajberljubavnicu.

Tako sam istražujući ovu temu (iako nisam verovala da Ljuba

stolar iz Žarkova više uživa sa internet ljubavnicom nego sa
koleginicom sa posla u obližnjem motelu) naišla na ispovest koja
može biti veoma poučna, s obzirom da je ova vrsta klečanja
relativno novijeg datuma. Supruga je slučajno zavirila u laptop svog
uspešnog, mladog, zgodnog partnera. Šok i neverica! On je
velikodušno slao fotografije svog polnog organa (činjenica, nije
klečao) uz pozdrav „Vidi ko te večeras nestrpljivo čeka!", „On od
jutros misli na tebe"! Zapostavljena supruga shvatila je da njih
dvojica svaki dan na neku misle i neka im se raduje.

Došlo je to moderno doba da žene više strepe

od virtuelne nego žive ljubavnice.

Nažalost, onlajn-klečanje nije zakonom kažnjivo i ne služi kao

dokaz za preljubu u braku. Povređena supruga požalila se sudiji da
je partner zanemaruje, da retko obavlja svoje seksualne obaveze, da
je zapostavio decu i skoro počeo da im meša imena. Sudija je bila
iskrena: „To što je na internetskom nebu pilot sa najvećim brojem
titula, ne pomaže vam pri podeli imovine i starateljstva." Ali mu je
zato supruga presudila i njegova intima je zahvaljujući jednom
kliku završila na imejl-adresama bliže i dalje rodbine i prijatelja.
Posledice su bile užasne.

10
 Meni su ipak draži problemi iz stvarnog života i više uživam
razmišljajući o ključnom pitanju koje muči većinu devojaka, mojih
najlepših gledateljki: „Ukoliko se muškarac posle prvog sastanka ne
javi sutra do podneva, koliki mu rok treba dati ili do kada se nadati
da će se ipak javiti i zaprositi nas, a onda..."
Onda ćemo verovatno shvatiti da su muškarci opet spremni da
kleče samo pred ženama uz rečenicu: „Bićeš moja ili ničija."

11
SHVATILA SAM

DA JE MERA SREĆE:

- Ne ispasti naivna, izneverena, prevarena zbog pogrešnih

izbora u ljubavi i životu.
- Muškarac kome nisu potrebni štitnici da bi pao na kolena i
zaprosio svoju damu, te tako iskazao svoje večno ropstvo i divljenje.
- Zaboraviti na muškarca koji u prvih mesec dana zabavljanja
ne poželi da ima dete s vama, ako vas ne zaprosi bar jednom, ako ne
izrazi potrebu da posle prvog vikenda provedete još jedan ceo
zajedno i ako nema potrebu da bude s vama do zore, bar tih prvih
tridesetak dana.
- Zaboraviti na priče o bivšim muževima, mladićima, pa i
prijateljima. One uvek idu na živce, a i nepotrebne su.
- Da u ljubavi prestanemo da strahujemo slušajući druge i kada
nam je najlepše da razmišljamo kako preboleti trenutak kada jedne
noći svako zaspi na svojoj strani kreveta, kada prestanemo redovno
da vodimo ljubav, kada prestanemo i da se držimo za ruke i nežno
dodirujemo ili počnemo da zaboravljamo na poljubac koji je mera
sreće u ljubavi. - Da nema pomoći ni od klečanja, kada se rastajemo
i kada ljubav nestane. Upornost. Nikada ne odustajte ako vam se
neko dopadne. Naravno, ne smete biti nestrpljive, treba imati meru.
Nije bitno samo nekoga osvojiti, već je bitno zadržati ga. Ako
nekoga zadržite, to znači da je ta osoba bila vredna truda.

12
Povratak nevernika u bazu

i kako mu oprostiti

Moja prijateljica je, pričajući o svom romanu Kao leto u „Magazinu

in", možda nesvesno otkrila najveću tajnu Srpkinja.

„Svaka žena zna gde joj muškarac ide noću,

samo ne želi to sebi da prizna. I zna da
je njen muškarac srećniji sa onom sa kojom
provodi noći, ali samo dok ne svane."

Žene i muškarci skloni promiskuitetnom ponašanju jesu žrtve

tranzicije, tačnije, predstavljaju sliku unesrećene Srbije, govorili su
mi najčešće u emisiji oni pametni koji su već decenijama na listama
intelektualne elite Srbije. Da li je to elitistički stav odabranih ili
uteha za prevarene i ostavljene? Baš zato za mene nema licemernije
rečenice od one čuvene: „Svima verujem i uvek me skupo košta."
Nikada mi neće biti jasno zašto dozvoljavamo da nas poverenje u
životu najskuplje košta. Možda baš zato što svaka žena, da bi bila
dosledna ili ne, ipak potajno želi da bude kao Severina na jahti, a
muškarac kao fudbaler u separeu sa deset kraljica noći, a to zaista
mnogo košta.

Vernost i poverenje za mene su ključ

uspešne veze, važniji od strasti, novčanika,
istih interesovanja, razumevanja. Ali sam i
sve nežnija prema stavu „baš me briga s kim
me vara, dok delimo isti krov i novčanik".

Istina ponekad ume da zaboli, ali, slušajući i mudrije i

iskusnije, već decenijama radeći ovaj posao, naučila sam da je tačno
da postoje samo žene koje neveru tolerišu ili one kod kojih to ne
prolazi.

Bez obzira koliko ste lepe, emancipovane,

13
 iskusne, kad-tad suočićete se sa pitanjem:
Zašto me je prevario ili želeo da to učini?

Baš zato je i sve više devojaka koje ne pretenduju da imaju

vernog muškarca već kućnog ljubimca i sa većom pažnjom i brigom
biraju dizajniran krevetac za svog „pom pom" izabranika nego
satensku posteljinu za noć punu strasti. Bora Čorba je zaista bio u
pravu kada nam je recitovao: „Sve bih dao ja da umem ženski
mozak da razumem. Ženski mozak da se shvati, nemogući
poduhvati."
Bake koje su svoje ispovesti delile bez osećaja prezira ili griže
savesti u „Magazinu in" (naravno, u mom studiju kao i u životu
teško da sam sedela pored nekoga ko je bezgrešan ili nedodirnut
izdajom) govorile su da je život suviše kratak da bi devojke praštale.
„Iako sada živim u Maloj Grabovnici kod Leskovca i sama sam
već deset godina, svom suprugu nisam oprostila prevaru. Da jesam,
sada bih živela s njim u Švajcarskoj, Ali danas mislim da je
najvažnija od svih zapovesti sledeća: Treba oprostiti i zaboraviti.
Život je isuviše kratak da biste se ljutile. Samo neka on, ćerke, dođe
kući! Svi mi grešimo."

Statistika kaže da žene varaju više od

muškaraca, ali ne kaže se džabe „ako želiš da
varaš narod, daj mu statistiku." Možda je
poštenije verovati jednom advokatu kroz čiju
su kancelariju prošli i oni koji su varali iz
strasti i oni koji su ubijali iz ljubomore.

Advokat Toma Fila krivi muškarce koji ne obraćaju pažnju na

svoje supruge. Na moje pitanje kako da brak traje, kaže: „Znate, vi
ste lovac, a devojka je lovina. I vi stvorite jednu priču u kojoj ona
treba da bude toliko srećna što ste je vi ulovili da posle toga umirete
od dosade. Ustanete ujutro, pa se češete gde ne treba i onda
odjedanput to izgubi onu lepotu sa početka. I onda se pojavi taj
drugi, koji se još ne češe, koji je uvek obrijan, uvek je nasmejan dok
vas ne ulovi... a onda i on ode dalje. Ja se zato brijem svaki dan i
posle više od trideset godina braka, jer uopšte ne znam kad će ko da
me vidi."

14
 Danas je zaista postalo javno prihvatljivo
oprostiti prevaru. Muškarci će priznanje svog
prijatelja da je imao vanbračnu avanturu
afektirano (kao popularni jutjuberi kada ih
zaprati dva miliona sajbskrajbera) pozdraviti
rečima: „Bravo, majstore!" Niko ga neće
očinski prekoriti: „Sram te bilo!"

I meni je danas odvratna situacija koja je bila i Isidori Bjelici te

subote u studiju TV Pink: „Sedimo zajedno u kafani ili na kafi i
hvalimo se ko je koga kresnuo, a onda idemo kući ženama ili
muškarcima sa kojim imamo decu. Meni je to za lečenje." I meni je.
Setim se često i drhtaja tuge i bola u glasu muškarca koji nije
želeo da pogleda u oči televizijske kamere, jer su deca platila
najveću cenu. „Oprostio sam joj prevaru i ponovo se venčao s njom,
jer nisam više mogao da slušam bol u duši moje dece i njihov plač za
majkom. Nisam se nikada pokajao zbog te odluke, iako nemir u srcu
ne prestaje ni danas."

Ja ću i dalje nastaviti da verujem da nema

te jahte, separea, aviona i strasti kojima bi
bilo koja majka bila zanesena, dok je deca
dozivaju.

„Sa posledicama se morate suočiti", rekla mi jedna mlada žena.

„Evo, i ja, koja nisam varala, suočavam se sama sa sobom svakoga
dana zbog odluke da ostanem s nekim ko me je prevario. Nisam
sigurna da ću izdržati. Poverenje je zauvek narušeno. Sve manje i
manje imam želju da se budim pored njega, koliko god da ga volim."

Da li mi, žene, možda najviše lažemo kada

kažemo „Oprostila sam mu"? Ostajemo zle i
pakosne do kraja života.

„Imam drugaricu koja čuva u sebi ono što je muči dvadeset

godina", kaže baka iz Male Grabovnice, „i nikako da krene dalje.
Morate biti odlučne u želji da zaboravite."

15
 Često sam iskusnije i mudrije pitala da li bi na sudu branile
ženu koja je varala, bila prevarena ili koja se posle prevare svetila.
Većina muškarca je uverenja da samo loše žene varaju i samo loše
žene budu prevarene. Sram ih bilo! Ali sram bilo i žene čija patnja
posle prevare nema veze sa ljubavlju, već sa povređenom sujetom.
„On je mene izneverio, pa šta da kažem ljudima kada me pitaju
zbog čega sam ostavljena", napisala je u svojim komentarima
gledateljka, a jedna ponosno dodala:

„Nikada ne znaš da i ti ne bi prevarila, da

ti se nije ukazala prilika. Ako ti se nije ukazala
prilika, onda si sigurno ružna. Ružnim
ženama lako je da budu poštene."

Naša ljubavna priča ne mora da oduševljava one koji su gladni

strasti i ljubavi, jer niko ne treba da bude kukavica i traži garanciju
za sreću od napaćene okoline. „Meni su godinama savetovali da
imam to što vi kažete, Sanja... ljubavnicu", pričao nam je Vuk
Drašković. „Ja sam stalno odgovarao: ‘Nije još vreme.’ A sada, kada
me pitaju: ‘Imaš li ljubavnicu?’, ja kažem: ‘Više nije vreme.’"
Glumica Suzana Petričević verovatno nas je za ceo život
ostavila sa gorkim ukusom u ustima kada je na iznenađenje svih
dama priznala: „Ona prijateljica koja mi je u životu najviše govorila
bravo, bravo, i svaka ti čast, bila je žena sa kojom me je muž varao."

Stara srpska izreka glasi: Nije tačno da je

svako gospodin svoje sreće, ali je tačno da je
svako gospodar svoje nesreće. Da li borci za
sreću ostaju ili odlaze?

Dešavaju se fatalni susreti. Meni se desio jedan takav davne

2006. godine i bilo je kao u pesmi Sergeja Ćetkovića Pogledi u tami.
Uvek bi me taj susret podsetio na Simon Sinjor koja je sedela u
restoranu sa mužem s kojim je bila u braku petnaest godina i srela
Iva Montana. Samo je prešla, sela za njegov sto i ostala s njim do
kraja života.

Jedan od najlepših ljubavnih saveta uči nas

16
 da, ukoliko nam se omakne da prevarimo
svog partnera, dobro razmislimo pre nego
što mu priznamo.

Meni je blesavi savet duhovitog File ipak draži, iako su

iskusnije žene tada tvrdile da nas je slagao (pa šta i da jeste, jer laž
ume ponekad biti i lekovita): „Sedeo sam te večeri u klubu
književnika i jedan vrlo poznat Vojvođanin ubio se da dokaže da
smo mi iz Šumadije prosti Balkanci. I pita: ‘Šta bi ti, Tomo, uradio
kada bi se vratio iznenada s puta i zatekao verenicu sa kumom?’
‘Šta bih, okrenuo bih se i otišao.’ ‘Eto, vidiš da si prost.’ ‘Pa šta bi
trebalo da uradim?’ Ja zabezeknut... ‘Ja sam se vratio ranije s puta,
otvorim vrata i zateknem moju verenicu sa kumom. I? Za razliku od
tebe, ja sam se skinuo i pridružio im se.’"
S obzirom da je vereničin ljubavnik bio divan, vaspitan
gospodin i pustio Vojvođanina da dele trenutke uživanja, da li je i
ona bila fina dama nevernica, spremna na izvinjenje zbog gesta u
ljubavi, pošto se danas najteže izgovara reč izvini?
Moja draga koleginica Suzana Mančić priznala mi je da postoji
muškarac kome duguje izvinjenje zbog toga što ga je varala na
javnom mestu, o čemu su slikom svedočile i novine: „Nije zaslužio
da mu se izvinim, ali je zaslužio da ga prevarim. I eto, ne govorimo
već deset godina. Prođemo jedno pored drugog i okrenemo glavu."
Saradnice me često podsete da bi trebalo nekada da pozovemo u
goste i devojke, borce za sreću koje nam pišu, a njih je sve više.
„Oprostila sam mu, jer je ljubav bila jača od povređenog ponosa i
besa, jer nisam htela da nastavim bez njega. Jer sam verovata u
nas i da svako može da se promeni."
Verujem da bi pokojni Brana Crnčević, kome je bivša supruga
za života stalno govorila da je rđav muž i savršen otac, dodatno
pružio utehu nesrećnim ženama: „Prihvatio sam da sam dobar otac,
a ovo da sam rđav muž nije mi prijalo, mada je moja pokojna
supruga bila u pravu što se toga tiče. Znao sam da nestanem i
dođem sutra-prekosutra, i onda je ona nesrećnica imala običaj da
me pita gde sam bio. Ja joj onda obično kažem: ‘Koliko me nije bilo?’
Ona mi odgovori: ‘Pa, nema te dva dana.’ Ja kažem: ‘Kad bih ti
pričao gde sam bio, trebalo bi mi dva dana. Pre bih da spavam. Ja
sam pošten čovek. Neću da uzbuđujem ženu budalaštinama.’"
Inače, Ivica Dačić nam je nedavno sa svojim dečačkim osmehom
priznao da bi ga, kada bi otvorio dušu, ona zadržala na kafi koja se

17
nikada ne bi završila. Mislio je tada, naravno, na svoju prijateljicu,
neuropsihijatra Slavicu Đukić Dejanović. Pitala sam se koliko bi
kafa popili muškarci kraj malih ekrana sa Slavicom kada bi im na
adresu stiglo pitanje:

Ako ste bili neverni u prethodnim brakovima

ili vezama, koja je šansa da taj model ponašanja
nećete nastaviti i u narednim?

Kao u najuzbudljivijim scenama na filmu i na broj TV Pink tada

se javio onaj najhrabriji. Što bi rekle moje gošće, Kraljević Marko sa
buzdovanom i Šarcem, kome bi svaka od nas rado bila Kosovka
Devojka i viđala rane. Taj jedan je bio spreman da izjavi: „Pošto
preljuba nije kažnjiva zakonom (nažalost), a izaziva ogromnu
patnju kod oštećenog pojedinca (čitaj: žene), red je da pojedinac
dobije neku pravdu. Novčana nadoknada kao preventiva i
ovlašćenje za kreditnu karticu kao kazna. Bilo bi mnogo manje
nevernih izdajica. Čista matematika."
Ako se muškarac u braku zaljubi u neku drugu, ne postoji tajna
kako ga zadržati. Ko se zaljubi, taj se i odljubi. Problem je kad
počne da voli. Dok žene to ne shvate, meni će inspiracija za teme u
„Magazinu in", bojim se, zauvek ostati ispovest ostavljene žene koja
glasi: „Nakon propale veze dao mi je svoj mobilni da ga više ne
zivkam i ne pitam da mi se vrati." Podsetiću vas da smo se svi mi
susretali sa preljubnicama u životu. Neke su dozvolile sebi da ih
strast potpuno obuzme i one su joj se u celosti predale. Najčuvenija
slovenska preljubnica iz literature svakako je Ana Karenjina. Žena
i majka koja se, od onog časa kada se zaljubila u mlađeg od sebe, u
potpunosti predala novoj životnoj ulozi.

18
SHVATILA SAM

DA JE MERA SREĆE:
PP

- Ne dozvoliti da nas poverenje u životu najskuplje košta.

- Shvatiti da su vernost i poverenje ključ uspešne veze, važniji
od strasti, novčanika, istih interesovanja i razumevanja. - Da
postoje samo žene koje neveru tolerišu ili one kod kojih to ne
prolazi. - Shvatiti na vreme da je život suviše kratak da biste
praštale.
- Suočiti se sa posledicama. Suočiti se sa sobom svakoga dana
zbog odluke da ostanete sa nekim ko vas je prevario. Poverenje je
zauvek narušeno. Sve manje i manje imaćete želju da se budite
pored njega, koliko god ga volite.
- Prestati da lažete sebe kada kažete: „Oprostila sam mu."
Ostaćete zle i pakosne do kraja života. - Shvatiti da postoje
muškarci koji nisu zaslužili da im se izvinite, ali jesu zaslužili da ih
prevarite.
- Da ne postoji tajna kako zadržati muškarca, ako se u braku
zaljubi u neku drugu. Ko se zaljubi, taj se i odljubi. Problem je kad
počne da voli.
- Dozvoliti da vas strast potpuno obuzme i da joj se predate i
uživate u svojoj novoj životnoj ulozi. Ali samo ako ste je same birale.

19
Razvod je za ženu

kao botoks za bore

„Uspela sam da se razvedem", poverila mi se verna gledateljka

jednog subotnjeg popodneva i pitala nas da joj otkrijemo zašto
ljubav umire. „Razmišljam da li je to trenutak za čestitanje ili
trenutak mog poraza, jer smo čitav život proveli zajedno, a dopustili
smo da ljubav izbledi."
Volim sa svojom publikom i gostima da razgovaram u studiju
kao da sam sa prijateljima na kafi, često ortački sa svima na ti i
uvek sa osmehom. Pričajući sa političarima, umetnicima,
književnicima, novinarima, doktorima, astrolozima, psiholozima,
pokušala sam da odgonetnem tajnu kako se žene posle razvoda
obično prolepšaju i postanu bolje majke, odane prijateljice, vesele
komšinice, omiljene rođake. Naprave i veće uspehe u karijeri,
porastu u svojim očima, a u dvadeset prvom veku i u očima okoline.

Sve u životu što činiš zbog ljubavi posle ne

dozvoljava kajanje, ali sam sigurna da
postoje ljubavne ludosti koje je svaka od nas
činila i danas se zbog toga kaje.

Tako nas je iznenadila pitanjem moja stilistikinja Saška jednog

prazničnog popodneva slušajući razgovor u studiju. „Čemu služe
aktuelni običaji među parovima. Petkom uveče su zajedno, a
subotom izlaze u grad odvojeno. Žene ne dolaze u klubove u kojima
se provode njihovi muževi. Da li je to granica dozvoljenog
promiskuiteta ili prećutno prihvatanje da se više ne vole, ne
privlače, ali neće da se razvedu?"
Možda ne poznaju dovoljno jedni druge, pomislila sam tada, pa
izigravaju komediju od svog braka.
Sećam se da mi je, kada sam došla u salon, moja kozmetičarka
Tanja pod utiskom Saškine priče rekla:
„Gledala sam te u subotu. Razmišljala sam kako se većina
mojih drugarica iz Kraljeva i nije udala iz neke prevelike ljubavi,
već pod pritiskom okoline da je vreme. Kada su se ostvarile kao

20
majke i supruge, setile su se sebe. One hrabre odlučile su da
ostatak života ne žele da poklone skotu koji ih ne ceni i otišle su."
„Znam", rekla sam, „shvatile su da je od njihove sreće ostala
samo zabluda."
Nema tog braka koji bog sastavi, a advokat ne može da rastavi.
Žene koje zauvek imaju iluziju o ljubavi za ceo život pokušavao je
da probudi iz sna te subote Bata Pajović, da bi nas u životu srce
manje bolelo. Pričao nam je kao i svaki advokat svoja bolna
iskustva iz sudnice, ne birajući reči: „Brak je mrak, iako sam ja
uvek na strani žena. Muškarac koji ne vodi računa o tome da li je
žena zadovoljna, nije pravi muškarac. Ni u seksu, ni u kuhinji, ni
kada stane na novčanik. Možete me linčovati, ali u braku oko novca
i imovine sa ženama nema dogovora. Muškarci uvek ostanu kratkih
rukava."
Ako je razvod za ženu kao botoks za bore, šta je onda venčanje?
Možda je to najveći skup licemerstva, jer svi lažu da im je lepo,
a svi jedni o drugima znaju i najintimnije tajne. Na dan venčanja
strahuju da pijani kum ne održi zdravicu koja će biti trenutak istine
o lažnoj ljubavi i marioneti.
U životu sam baš zbog tih laži davno odlučila da poslušam
pevačicu Hanku Paldum. Fatalna plavuša pred kojom su svi padali
na kolena posle razvoda se prolepšala: „Uči se, mala, na mojim
stihovima: Žena kao žena i ničija sjena." Naučila sam se kada sam
imala trideset godina i utvrdila gradivo sa četrdeset.
„Dva puta sam se razvela i dva puta kao botoks", iskustvo je
modne kreatorke Verice Rakočević o njenom dvostrukom zbogom:
„Ne blistaš na kraju, nego na početku, kada shvatiš da ti je najlepše
u svojoj koži."
„Žene i muškarci postaju kopije želja svojih partnera", glasio je
naslov rukopisa jedne tridesetogodišnje Australijanke našeg
porekla koji je stigao na adresu TV Pink. Bila sam presrećna
shvativši da i žene i muškarci u dalekoj zemlji, gde sunce sija
svakoga dana i gde se lepše i lakše živi, imaju iste probleme kao i
moje komšinice na Balkanu. Njeno samopouzdanje je postalo veoma
krhko, pa je odlučila da potraži pomoć stručnjaka i svoje iskustvo
prenese devojkama koje su opterećene predrasudama. U pismu
piše: „Moj se život dvadeset četiri sata dnevno vrteo oko jedinog
cilja: zadržati muškarca. Ja sam bila ona koja ga je zatrpavala SMS
porukama, budila se u četiri ujutru razmišljajući kako da mu
budem neodoljiva, požrtvovana, slatka, i sve vreme se bojala da će

21
otići. Mlada sam i osećala sam se kao u kavezu. On je verovac da su
mi za sreću bili dovoljni poljubac i novac. Nisam živela ni približno
kako sam želela. A onda sam se jednog jutra probudila, zatražila
pomoć psihoterapeuta koji je dijagnostikovao sindrom lažnog
predstavljanja. Nažalost, pogađa mnogo više žene nego muškarce."

Ne smemo da budemo zavisne od raspoloženja

i želja roditelja i muža, već samo od svojih
emocija. Rastanak je lek za bolesnu
ljubav, a ne brak. Verujte mi.

Moj kolega Milan Kalinić pokušao je da uveri Cecu Ražnatović,

Vesnu Dedić i gledateljke TV
Pink tog poslepodneva da su žene „kraljice nezadovoljstva" i da
svaki muškarac ima isti problem: „Oženio si se jednom ženom, kao
da si se oženio svima na svetu. Nema razlike. Svaka poštena žena
reći će da sam u pravu." Žene svojim obrazovanjem i statusom u
društvu zaslužuju da ne moraju činiti ništa zbog lažne slike srećnog
života. Zato je najveći aplauz nezadovoljnih žena dobila Ceca, a ne
neodoljivi Kalinić: „Kada je neko zadovoljan, on prede kao mačka, a
ne zvoca", rekla je i pogledala ga oštro ispod obrva.

Da li je uopšte potrebno krojiti muškarca po

svojoj meri? Dokle god se on trudio da bude
lepši, pametniji i privlačniji, u stvari nam
postaje smešan, Isto je i sa nama ženama.

Glumici Mini Lazarević te subote ništa nije bilo smešno, ali

nama jeste. Inače se kao dobar domaćin trudim da kao u onoj pesmi
smijehom strah pokrijem uvijek i da, kada sumnja boli i kada je
teško, publika, gosti i ja budemo veseli. Pokušala je omiljena Čupka
iz popularne serije da razgovara sa svojim mužem po uputstvima
bračnog savetnika i za tu ulogu dobila ovacije publike u
Šimanovcima. „Pisali stručnjaci ovako: Nemojte nikada počinjati
rečenicu sa ‘Zašto nisi’, nego, umesto toga kažite ‘A jesi li možda’.
Možda ćeš sa vrata ući i reći: ‘Zašto nisi oprao sudove?’, a on jeste
oprao sudove. Nego ćeš ući sa rečenicom: ‘Jesi li možda, ljubavi,
oprao sudove?’ Nežno, odmereno... Ali shvatim da me on ne čuje.
Dragi psiholozi, on ne čuje. Dok ja ne kažem: ‘Ostaviću te zato što

22
nećeš da platiš račune koji stoje na šanku isto i tebi kao i meni, jer
sam ja sebi nabacila mnogo obaveza’, NE ČUJE, samo se seća da
sam nešto napomenula."
Kada emocije izblede, žene će ostaviti, ali će pre toga platiti te
račune. Muškarcima neće biti jasno zašto smo mi sebi nabacile
tolike obaveze, pa smo nesrećne. Čuveni pisac je davno lepo rekao:
„Kako bi žene bile divne, samo kada ne bi želele da budu srećne."

Nama ženama sreće nikada dovoljno. Zato

je najvažnije da zauvek gorimo od želje, a to
muškarci kasno shvate i bore se za našu ljubav
tek kada od nje izgorimo.

Muškarci su ženama veoma smešni ali i grozni kad gube.

„Čekaj, čekaj, da li ja želim uopšte da živim više sa ovim čovekom?",
pitala se i predivna Snežana Đurišić kada je pomislila da ne
poznaje dovoljno čoveka sa kojim je delila život. Otišla je kod
psihologa. „U ime ljubavi, dece i godina, jedna šansa mora da se
ukaže. Dajem je i njemu i sebi. O ovome nikad više ni reči. I nikada
se više nije dogodilo. I zato danas neizmerno patim za njim."
Šta ako, u ime ljubavi, dece i godina zajedničkog života,
shvatite da volite nekoga ko vas više ne voli? Da li ćete ostati i
neizmerno patiti sa njim ili ćete ceniti svoje emocije i svoj mir?
Svako ima pravo da zavrti još jedan krug ljubavi. Zavrtite ga i vi, i
drugi i treći, i nećete biti prilično ludi po mom mišljenju, ali ne i
mišljenju većine. Zato pokušajte da upamtite reči jednog mladog
gospodina. On se trudio da sačuva hladnokrvnost u studiju, uz uvod
da mi volimo svuda da turamo nos, a nikada tamo gde treba: „Kako
je moguće da niko gusku od dvadeset godina (i gusana sa isto toliko)
nije pitao zašto se udala, a kada odluči da se razvede u zrelim
godinama, pitaju zašto se razvodi?"

Žene imaju sve uslove da budu srećne i sva

prava na svoj trenutak istine, pa i po cenu
razvoda. Razmislite da li jeftino prodajete
svoju slobodu na početku, jer na kraju je
imaju samo one koje se ne boje.

23
 Podrhtavao je glas jedne mlade mame u publici studija na
Dedinju, dok nam je pričala o tome kako je odlučila da sigurnost
menja za slobodu ili, kako nam je ona kroz smeh rekla, sigurnost za
zabavu.
„Ono što sam godinama pogrešno shvatala kao posvećenost i
predanost životu udvoje, zapravo je bio strah od odlaska i strah od
usamljenosti, i tada sam rekla sebi da sam srećna što imam svoj
stan, dete i posao. To rade odrasli? Godinama sam ljubomorno i
zbunjeno gledala one koji nisu ružni i tužni kao ja koja sam
provodila popodneva prostirući veš i razmišljajući da li će se večera
ohladiti dok moj muž, umoran od posla, ne stigne kući. Ostajala
sam u braku ne zato što sam ga volela već zato što sam se bojala da
odem.
Naučnici su uspeli da dokažu kako je bol izazvan raskidom
ljubavnog odnosa i gubitkom voljene osobe fizički. Srce brže i jače
lupa, pritisak je povišen. Ugledni doktor pričao je o tome u
„Magazinu in" na oduševljenje publike, a ja sam razmišljala da sam
se tako osećala i kada sam bila ostavljena, ali i kada sam se na prvi
pogled zaljubljivala.
Da li se ljubav rađa i umire na isti način?
Naši stari rekli bi „prepuklo srce od tolikog bola", a šarmantna
Goca Lazarević shvatila je da se mora promeniti: „Posledica mog
razvoda bila je četrdeset kilograma manje. Osušila sam se. Nisam
imala vremena da mislim o sebi, nego sam se borila kao lavica sa
dvoje dece. Onda sam kasnije u zrelim godinama imala tužan
iznenadni gubitak voljene osobe. On je umro, a ja sam tonula.
Polako sam upadala u depresiju. Ljudi na ulici, u radnji, na pijaci
prestali su da mi se obraćaju, jer me nisu prepoznali."
Da li je teže preboleti trenutke kada se rastajemo ili trenutke
koji slede kada se već raziđemo. Možda je zato najmudrije da
postanete kraljica francuskih odlazaka (otići sa žurke bez
pozdrava), odlučni da zbog toga ne osećate bilo kakvu krivicu.
Slušajte svoj instinkt, a ne svoju glavu. Ja sam ga jednom
poslušala. Inače, od svoje osamnaeste godine nisam sama. Uvek
sam bila nečija devojka, ljubavnica, verenica, danas supruga.
Upoznala sam devedesetih mladića na rođendanu kod najbolje
drugarice pre odluke da zauvek napustim Srbiju i radim kao
ekonomista u nekoj britanskoj banci. Zaljubila sam se i nakon
nekoliko meseci veze na daljinu i pokušaja da gradim novi život u
novoj (hladnoj) zemlji ostavila London i vratila se u život pod
sankcijama. Ostaviti kraljevsku Englesku zbog ljubavi nekada je
24
bilo socijalno prihvatljivo, ali vratiti se danas iz istih razloga
prilično je neprijatno i skoro sramotno. Bila sam, sećam se, u panici
zbog povratka kući, zbog prezirnih pogleda okoline, osude
prijateljica. Naravno, svima sam rekla da odlazim zauvek. Ali, kao
u onoj pesmi jedan poziv menja sve, izabrala sam i pametno i
pošteno u skladu sa svojim željama. Ubrzo na poziv prvog komšije
na Voždovcu izgovorila sam „Dobro jutro" publici nacionalne
televizije, ali u isto vreme osetila bo! i neprijatno iskustvo raskida.
Moj šarmantni Beograđanin sve vreme me je varao.
Odustajanje od sna života sa njim nakon samo nekoliko meseci
palo mi je mnogo teže nego kada sam iza sebe ostavljala ceo svoj
život.

Ponekad ni aplauzi, ni poslovni uspesi ne

promene ništa u našem izrazu lica, jer nam
ne znači kao ono što se dešava u našem
krevetu ili za trperzarijskim stolom.

Srećna sam što sve češće za nekog od bivših pomislim kako sam
uopšte mogla da ga volim, a ne da je on bio jedini i neponovljivi.
Žene imaju ispravno mišljenje o svojim mladićima, ali, nažalost,
samo o onima za koje se nikada ne bi udale. Muškarci ipak zauvek
veruju da nema ništa lepše od momačkog života, jer devojke su
lažljive. Možda im je zato lakše da sačuvaju hladnokrvnost. Oni su
uvek čistog i otvorenog srca, bez taktika i strategija. „To su te igre",
govorio mi je Milorad Vučelić, koji nikada nije plakao zbog žena.
„Trebalo bi da preplačem ceo svoj život, s obzirom da nikada nikoga
nisam ostavljao. Sve su žene mene ostavljale. Muškarci su spremni
da učine sve, samo da oni nisu ti koji ostavljaju i odlaze prvi."
Posle poštenog rastanka nema više povratka i, ako vam je
lakše, partnera treba izbrisati sa svakog spiska u životu, i
telefonskog, i spiska za novogodišnje i DJ rođendanske čestitke,
spiska stanara, Fejsbuka, Instagrama, VIP kartice za popuste u
omiljenim buticima i supermarketima. Kako ga izbrisati sa spiska
izvoda iz matične knjige rođenih deteta, spiska za roditeljske
sastanke, potvrde za putovanja deteta van zemlje, zajedničkih
vikenda?
„Sinoć je moj sin jecao i tražio tatu, i meni se grlo steglo, ali sam
ostala jaka", bile su reči žene u invalidskim kolicima koja mi je
prišla u šoping-centru, pod utiskom teme Da li nam je brak roditelja
25
uzor. „Osećala sam krivicu zbog toga što je neutešno tužan i što ga
naš razvod boli. Pitajte, Sanja, molim vas, iduće subote vaše goste,
kako su olakšali deci koja moraju da plate svoju cenu naše slobode.
Razvela sam se da bi dete imalo svoj mir, jer ono to zaslužuje!"
Volela bih da kao i ta gospođa nemam strah od odlaska, ali sam
uvek bila plašljive prirode. Koja od nas je zaista posle bolnog
raskida ustala ujutru, stavila maskaru i sjaj za usta, uvukla
stomak i rekla „Idem dalje!", iako je imala strah od neizvesne
budućnosti?

Kažu da je u isto vreme najlepši i najgori

osećaj posle razvoda. Neke žene ne znaju
šta će sa svojom slobodom, pa pate, a neke u
njoj uživaju.

Žene umeju da kažu da je i on taj koji ne želi da ode. Iz iskustva

prvakinje Narodnog pozorišta Jelene Čvorović naučila sam da je
lakše da mi više volimo nego da budemo voljene, naročito kada je
kraj blizu. „Moja drugarica bila je u takvoj vezi, on ne želi da ode, a
njoj ga žao i kaže: ‘Ja legnem uveče i onako ga gledam, a on dobar,
dobar i pomislim: Jao što bi bilo lepo kad bi on umro.’ Ja joj kažem:
‘Dobro, jesi li ti normalna? Zašto čovek da umre? Razvedi se.’ A ona
kaže: ‘Ne mogu, nisam tako vaspitana.’"
Tortom se proslavlja slatki početak bračnog života oduvek, ali
sve češće i razvod braka. Nije lako. Ma koliko god torta imala
šećera. Moj predlog je da otvorimo šampanjac, zalijemo tugu i
ljubav ispratimo osmehom sećajući se reči pesnikinje Marine
Cvetajeve, simbola tragedije ruske književnosti. Ona se pitala: „Da
li će mi Bog oprostiti što sam ih toliko volela, a nisam ni brojala? A
zar je Bog brojao?"

26
SHVATILA SAM

DA JE MERA SREĆE:

- Da sve u životu što činimo zbog ljubavi posle ne dozvoljava

kajanje.
- Nepostojanje granice dozvoljenog promiskuiteta ili prećutnog
prihvatanja da se više ne volimo, ne privlačimo, ali nećemo da se
razvedemo.
- Da ostatak života ne želimo da poklonimo skotu koji nas ne
ceni i odemo.
- Ne dozvoliti da od naše sreće ostane samo zabluda.
- Na vreme shvatiti da patimo od sindroma lažnog
predstavljanja i da smo samo kopija želja svog partnera. I da zbog
toga nismo srećne.
- Da ne smemo biti zavisne od raspoloženja i želja roditelja i
muža, već samo od svojih emocija.
- Da prestanemo krojiti muškarca po svojoj meri, jer dokle god
se on trudio da bude lepši, pametniji i privlačniji, u stvari nam
postaje smešan.
- Da svako ima pravo da zavrti još jedan krug ljubavi. Zavrtite
ga i vi, i drugi i treći, i nećete biti prilično ludi po mom mišljenju, ali
hoćete po mišljenju okoline.
- Muškarac koji plače zbog žene i koji je spreman da je ostavi i
ode prvi. Onaj koji ne igra igre i nema strah od odlaska.
- Da imate prava na svoj trenutak istine, pa i po cenu razvoda.
Razmislite da li jeftino prodajete svoju slobodu na početku, jer na
kraju je imaju samo one koje se ne boje.
- Da ostanemo u braku zato što ga volimo, a ne zato što se
bojimo da odemo.
- Ni aplauzi, ni poslovni uspesi ne promene ništa u našem
izrazu lica, jer nam ne znače kao ono što se dešava u našem krevetu
ili za trpezarijskim stolom.
- Voleti kao Marina Cvetajeva i ne brojati.

27
Muškarac

za svaki dan

Misterija kojom se žene od pamtiveka bave jesu glava, srce i

„pantalone" savremenog muškaraca. Devojke iz očaja danas od
ljubavnika za jednu noć pokušavaju da naprave dobrog muža, pa se
onda čude. Ana je bila jedna od njih - očajna u trideset petoj godini,
upadala je u veze bez obaveza i gubila vreme: „Privlačna sam,
zdrava sam, školovana sam, uspešna, radim, trčim kući posle posla,
ali se obavezno na tom putu negde sapletem. Pitajte, Sanja, molim
vas, vaše goste kako muškarci vrlo lako odluče da nastave život bez
mene." Pomislila sam da je jedna od onih koje umesto opisa dečka
koga su upoznale - širine ramena, boje očiju, blistavobelih zuba -
drugaricama detaljno iznose njegovu imovinsku kartu: kola koja
vozi, sat koji nosi, android koji ima. Nije. U zabludi je jer nije
završila sa ljubavnim iluzijama iz mladosti i veruje da postoji
savršeni muškarac.
Mladi gospodin koji je napunio četrdesetu, a još se nije oženio,
ili je imao ozbiljnu vezu sa devojkom koja ga je ostavila i pati, ili je
latentni gej, ili mu je mama još živa pa mu žena i ne treba, govorile
su joj one talentovane za brak. Ja mislim da nije dovoljno
emocionalno odrastao. Meni inače nikada nijedan nije prišao i
rekao: „Evo, tvoj sam." One koje su umele da izaberu pravog
naspram sebe, za razliku od mene, pričale su mi da je dovoljno da se
samo pojave. Ja bih svaki put izginula šarmirajući ih i verovala da
bi sigurno bilo lakše da nisam Sanja Marinković, voditeljka sa
Pinka.
Mojim gošćama, meni i naravno damama koje subotu provode
uz „Magazin in" muški svet je uvek nejasan. Njihovi stavovi su
nerazumljivi, postupci neshvatljivi, prioriteti ponekad poražavajući,
a ponašanje iritirajuće. Možda baš zato mnoge nisu ukapirale, ili
možda nisu želele, iskrenost Ace Lukasa u jednoj od emisija da je
mnogo lepši i poželjniji zato što ima love: „Sponzoruše, žene koje
vole muškarca sa parama, to su normalne žene koje privlači
uspešan muškarac. Izvini, uspešan muškarac koji nema ništa, ne
može da bude uspešan.
Što kaže moja koleginica Lepa Lukić, niko neće siromaha ili
golomudana."
28
 Za početak, što se mene tiče, dovoljno je da
ume u pravo vreme da izgovori rečenicu: „Ja
ću to rešiti."

Ipak, studentkinja iz naše radionice za medije „Officina", koja

svoje dane provodi u studentskom domu i čitaonici, čekajući da joj
se sreća osmehne i postane novinarka, oduševila je gledaoce:
„Potvrđen i uspešan muškarac može da osvoji svaku devojku, i to
sve znamo, sve to volimo. Ali mene, MENE može da osvoji pre svega
dobar domaćin. Volim ljude domaćine." Neda Ukraden presrećna,
dodala je: „Tačno, i mene. Šta je domaćin? To je onaj koji ti zna
kupiti fini komad nečega. Recimo teletine, ribe. Onaj koji ti zna
doneti cvijet iz čista mira. Koji zna da ti otvori flašu vina kada
najmanje to očekuješ. Koji zna da te uštine, onako pred nekim
zabranjenim gostima."
Sećam se kada je u Nacionalnom dnevniku objavljeno
istraživanje da 63% žena u Srbiji, čim dođe kući s posla, zavrne
rukave i radi.
Muškarci prvo ručaju, odmaraju se, a onda samo trećina poželi i
da pomogne.

Shvatili smo da su nacionalni problemi

brižljive, nežne i pažljive žene koje vole svoje
partnere i ne žele da im prepuste kuvanje,
čišćenje, pranje i peglanje.

Predstavnici iz uprave za rodnu ravnopravnost želeli su

verovatno i da nam skrenu pažnju da je žena kao Pepeljuga, kojoj
majka kaže: „Možeš da ideš na bal, ali tek kada spremiš kuću, sve
opereš i očistiš." Pepeljuga, naravno, posle nema snage za bal, jer je
princ kasno spasava.
Novembarskog subotnjeg popodneva Šabanu Šauliću, koga je
inače mama dok je bio mali naučila svim kućnim poslovima,
pročitala sam pismo koje nam je na Fejsbuk poslala gledatelj ka:
„Izvinjavam se što je ceo moj život stao u jedan dokument. Odlučila
sam da poništim brak jer je moj muž u pedeset petoj godini lenj,
previše igra šah, a majka brine o njemu kao da je Sveti Nikola, a ne
samo Nikola. On već deset godina neredovno i traljavo obavlja

29
seksualne odnose. Zamolila bih da pročitate moje reči, kada vam
gost bude Toma Fila, jer on može da utiče na sud da se mojim
slučajem bave isključivo muškarci, a ne žene. One ne razumeju moj
problem."

Muškarac za svaki dan svakako je onaj koji

želi princezu da bi mu se divila okolina
domaćicu da mu kod kuće ugađa, zavodnica da
ispunjava sve njegove fantazije i majku da
može sve da mu pršta. Samo je pitanje koju
ulogu mi žene ne možemo ili ne želimo da
ispunimo.

Mnogo je onih koje su nam se žalile kako im krišom posle

uzbudljive noći u krevetu muževi zaspe, a one se iskradu iz kreveta
i čiste. Manje se osećaju voljene kada oni zaspe, ali i manje vole čim
se iskradu i počnu da čiste. Kako li se osećaju muževi?
„Bila su druga vremena", pričao je na temu poroka i kompleksa
Toma Nikolić. Njegovo odrastanje ličilo je na Prletovo iz serije
Otpisani i kaže da nikada nije bio dasa: „Dragica i ja smo se rano
uzeli. Ona je čak napustila fakultet zbog braka. Rano smo dobili
decu. Pravili kuću. Sve je bilo drugačije." Sećam se da su supruge i
majke u Srbiji posle te ispovesti verovale da je on veoma senzibilan
i da sigurno nije „švaler". Čim muškarac ima ženu, ranjiv je, ma
koliko god da njegovo zanimanje zahteva ozbiljnost, govorile su.
Posle četrdesete žene često kriju od dvadesetogodišnjakinja da
je seks u zrelim godinama bolji, ne znam da li zato da bi zbunile
protivnice ili ih je sramota od okoline. Da je bolji, jeste - samo kada
imaju s kim. Možda je zato dragocen savet Nenada Čanka,
omiljenog neženje „Magazina in": „Ako ti nije do seksa sa mužem,
napravi mu sendvič!"
„Probale, gospodine Čanak", pisala nam je posle emisije jedna
kojoj nije bilo do ljubavi prethodne noći, „ali ni sendvič nije kao
kada njihova mama pažljivo maže krem sir u tankom sloju, sitno
secka pileća prsa i tačno zna da kečap nikada ne stavlja na kisele
krastavčiće!"
Dugo sam razmišljala zašto je, zbog teme da li su majke danas
izgubile svoje ćerke ili su ćerke izgubile svoje majke, najglasnija
bila kritika licemerne moralne elite. Sigurna sam da ta kritika nije

30
data očima muškaraca. Isticali su, ne znam iz kog interesa, da su
loše majke najveća nacionalna tajna jer strahuju da njihove ćerke
ne provedu život u siromaštvu ili nevoljene. Možda je za njih
bezbolnije da su svaki dan pored nekog preljubnika, jer su muškarci
za svaki dan verni samo onda kada ih žene pritegnu, odnosno kada
ih slušaju kao mame. Ali, ruku na srce, često baš takvi, za svaki
dan, vole da maštaju o ženama koje im nisu dostupne. Zamišljaju
kako razmenjuju nežnosti sa devojkom njihovog prijatelja,
najboljom drugaricom njihove sestre ili njenom sestrom koja stalno
flertuje. Nikako da budu iskreni svih ovih godina i odgovore na
moje pitanje kako posle uživaju u odnosu sa svojom suprugom.
Samo se slatko nasmeju!
Bolje biti finansijski nezavisna i bezbrižno trošiti svoj novac
nego biti domaćica i trošiti partnerov. Ukoliko ste divne i poslušne
ćerke ili unuke, možda ste na putu da budete i preterano poslušne
nekom muškarcu koji to može da zloupotrebi. Da imam ćerku, od
ovog bih strahovala.
Imperativ devojaka davnih šezdesetih i sedamdesetih godina
bio je da nađu dobru priliku, a danas da se pametno udaju. Neće
biti mnogo srećne, zaključila je Tanja Bošković, koja je pažljivo
slušala teorije modernih devojaka o muškarcu za svaki dan:
„Slušam ove ljupke mlade žene. Traže standard. Ma kakav
standard! Vi sebi vašom željom stvarate standard. Znate li ko je
pravi i jedini mogući muž? Onaj koji vas voli!"
Sigurna sam da bi, kada bismo očevima umesto majkama
dopustili da utiču na izbor naših partnera, bilo manje udaja za loše
momke. Ali se slažem i sa Lidijom Vukićević, koja je u danima pred
doček Nove godine u svetlucavoj uskoj srebrnoj haljini sa
prepoznatljivim osmehom šarmirala publiku: „Niko ne može
kreirati muškarca bolje od žene." Oni koji su je slušali već su napola
bili zaljubljeni u nju, a ja sam razmišljala da li su u tom slučaju
naše bake nekada kreirale vojnike, a mi danas slabiće.
Sećam se kako sam u jednoj od emisija čitala analizu američkih
stručnjaka na temu kako naterati muškarca da vas zaprosi i bude
vaš svakog dana. Koliko god smešno zvučalo, oni su odabir
muškarca poredili sa odabirom fakulteta, kola i odabirom boje kose.
U pravu je tada bila Zorica Brunclik, koja im je odbrusila u
svom stilu: „Ne bih poredila svog dečka sa kupovinom kola, jer sam
davno prešla na avione. Posle više godina braka meni je najbitnije
da se taj avion i dalje lepo ljubi." Zorica i Kemiš to su zaista činili i

31
posle više decenija ljubavi, opušteni i srećni pred kamerama
„Magazina in". I ja sam bila srećna.
Priča tinejdžerke, inače Vesnine i moje komšinice sa Voždovca,
bila je lepa, ali nažalost retka. „Kada se mama udala za tatu, on je
bio mali, debeo, klempav, ali je bio duhovit i najmanje zgodan od
svih muškaraca u njenoj okolini. Danas su svi ti zgodni muškarci
postali i debeli i ćelavi, a samo je moj tata ostao duhovit i dan-danas
se moja mama smeje njegovim šalama."

Možda je muškarac za svaki dan svuda oko

nas, samo smo mi izgubile dobru procenu,
jer imamo jednu želju: da on ne zapali
sutradan. Da ne pobegne.

Najpoželjniji su oni što vole da beže, da zbrišu, zagonetni,

tajanstveni. Šteta što su emotivne kukavice. Oslobođeni želje da se
ožene ili da imaju decu.
„Prezirem kretene koji zavlače žene da im budu emotivna
podrška, a onda ih povrede i slome srce. Reci lepo, sebičnjaku, kako
stoje stvari", glasio je komentar devojke ispod najave emisije na
temu da li treba zabraniti brak ispod trideset pete godine. Dobila je
na hiljade lajkova povređenih žena. Ja ipak najviše prezirem one
koji kao u popularnom vicu - nisu ginekolozi, ali vole da pogledaju.
„Prava žena bira", istakla je na Dan ljubavi Jelena Karleuša.
„Ja sam svog supruga birala po genetskom kodu. JA sam odabrala,
JA sam odlučila i JA sam rodila s tim muškarcem dvoje dece. Ja
puno pružam. Očekujem da muškarac, u ovom slučaju moj suprug,
pruža isto koliko i ja. Pošto pružam neverovatno mnogo, evo mogu
da otkrijem širokom auditorijumu: ono šta ja pružam mom suprugu,
on to meni ne može nikada."
Tajna je možda u uputstvu za održavanje braka. Isidora Bjelica,
koja se udala za Pajkića u dvadeset sedmoj godini i dugo sebe
definisala kao perverznu, otkrila nam je tajnu molekula ljubavi: „Mi
dobijemo uputstvo uz veš-mašinu ili televizor, ali ne dobijemo
uputstvo uz muža, i to je veliki problem. Ili smo romantične ili se
palimo na pamet, a imam i drugaricu koja se pali samo na milione.
Pošto sam odrastala na bajkama, ja sam ona glupača koja se ložila
na pamet, na duhovitost, a ne na milione, napalila sam se na
profesora Pajkića."

32
 U tom slučaju muškarci su sa godinama braka sve stariji i
pametniji, a mi koje se ne palimo na milione sve zaljubljenije.
Gospodin za svaki dan je za mene onaj koji razume, ume da
nagradi i o svemu ponešto zna. Kako ga upoznati kada su svi pravi
već oženjeni? Ako su pravi, da li to znači da su i posvećeni?
„Vraćam se sa pijace i nosim kese", priča nam jedna baka iz
okoline Valjeva, na temu ko više radi, muškarci ili žene. „I vidim
mog komšiju kako nosi iste kese i pomislim kako je žena napravila
od jadnog muža papučara, a onda idem putem i pomislim u sebi da
je meni jedan takav, jer ja nosim, a ovaj moj spava. Osećala sam se
nekada kao dama, a onda svaki dan - razočaranje."
Zato skidam kapu ženama koje izdržavaju u braku samo ono što
žele i kao utehu pamte reči Miroslava Ilića koji ih je po ko zna koji
put osvojio svojim šarmom: „Sanja, sunce moje! Vi ste gospodarice
planete i sveta, da se ne lažemo. Ne treba da se borite, jer se mi
foliramo da smo uspešni." Neka se i foliraju da su uspešni, samo da
su posvećeni i vredni truda, pomislila sam i uzdahnula.
I Suzana Mančić, Lepa Lukić, Vesna Dedić i Divna, Karleušina
mama, uzdahnule su tog proleća neprijatno iznenađene, kada je
Jorgovanka Tabaković, tada sa pletenicama u kosi, ostala dosledna
stavu da je impresioniraju šarm i inteligencija, a ne lepota: „Kao što
biram parfeme i muziku, verovatno bih tako odabrala i čoveka.
Nema veze da li je skup, moderan, aktuelan. Ili prija vašem nosu i
uhu, ili ne... Moramo prvo da se ispričamo."
Nisam nikada obraćala pažnju na ono što muškarac priča, već
gledala ono što radi. A lepi muškarci su zaista kao i lepe žene,
čekaju da im se udvaraš. Nisu za svaki dan. Možda baš zato nisam
imala svakog koga sam želela. Ostale su tajne, skrivene i
neispunjene želje. Svaka poštena i iskrena žena čistog srca će vam
to reći.
I Čučuk Stana je priznala Hajduk Veljku da je, iako nevina, baš
njega odabrala, samo zato što je strahovala da boljeg naći neće.

33
SHVATILA SAM

DA JE MERA SREĆE:

- Ne pokušavati danas iz očaja da od ljubavnika za jednu noć

napravite dobrog muža.
- Završiti sa ljubavnim iluzijama iz mladosti i konačno
poverovati u tezu da ne postoji savršeni muškarac.
- Muškarac koji za početak ume u pravo vreme da izgovori
rečenicu: „Ja ću to rešiti."
- Na vreme shvatiti ulogu da mi žene ne možemo ili ne želimo
da igramo u ljubavi.
- Za žene posle četrdesete godine da shvate da je seks u zrelim
godinama bolji, naravno, pod uslovom da imaju s kim.
- Biti finansijski nezavisna i bezbrižno trošiti svoj novac, a ne
biti domaćica i trošiti partnerov.
- Da mi sebi svojom željom stvaramo standard, jer pravi i jedini
mogući muž jeste onaj koji nas voli.
- Da ponekad i očevima dopustimo da utiču na izbor naših
partnera, a ne samo majkama. Bilo bi manje udaja za loše momke.
- Da pogledamo oko sebe, jer su muškarci za svaki dan svuda
oko nas, samo smo mi izgubile dobru procenu.
- Da preziremo kretene koji zavlače žene da im budu emotivna
podrška, a onda ih povrede i slome srce, umesto da im se divimo, jer
verujemo da su zagonetni i tajanstveni.
- Izabrati muškarce koji su sa godinama braka sve stariji i
pametniji, jer žene koje se ne pale na milione biće u takvog sve
zaljubljenije.
- Nikada ne obraćati pažnju na ono što muškarac priča, već
gledati ono što radi. A lepi muškarci su zaista kao i lepe žene,
čekaju da im se udvarate. Nisu za svaki dan.

34
Muškarac

za vikend

Često sam proteklih dvadeset godina slušala kritike onih koji su

tvrdili da je ženama najvažnija uloga na krevetsko-astaltskoj
pozornici i da treba da me bude stid što koristim svoj jezik kako bi
ih ubedila da su razočarane jer im čednost u životu nije donela
ništa. Tačnije, da je uzrok svih problema seks!
Ako je poljubac osnovna jedinica sreće, onda je najsrećnija ona
žena koja svakoga dana ima kome da peva Zanine stihove: „Ti si
moj majstor za poljupce. Tako mi dobro radiš sve, baš sve..." Zvučao
je, verujte mi, dragi kritičari, i meni ovaj citat kao naivna, površna i
pomalo kukavička parola devojaka koje su pod uticajem savremene
kulture života udvoje duboko nesrećne ukoliko zrele godine budu
dočekale bez mladića koji je zgodan, lep i, naravno, momak za sve.

Ali momak za sve, kada mu često pevaš,

postane po poravilu i momak za svakog, pa pun
gas do komšinice, drugarice ili poznanice iz
Vrnjačke Banje!

„Šta bi majstor za poljupce trebalo još dobro da radi da bi ta

sreća trajala (bez posledica)?", pitale su se obično te najsrećnije žene
kada se posle ovih Zaninih stihova probude kao iz najlepšeg sna i
počnu da strahuju.
Nekada mi se čini da su srećnije one koje nemaju razvijen
centar za posledicu (verujte mi da ima i takvih) od onih koje
obuzme nemir i kada im je najlepše. E baš te koje strahuju jesu one
koje su se izborile sa neuspehom u ljubavi i bolom u duši, koje su
odrasle preko noći i shvatile da im je muškarac za vikend dovoljan
dokaz ljubavi.
Jedna od njih bila je ne Zana već Marina Perazić, i to u svojim
zrelim godinama. Svi su se u studiju tada grohotom smejali osim
mene, kada je Marina izgovorila:

35
 „Nisam za muškarca za svaki dan. Ja sam za muškarca
vikendom. I to ne svakog vikenda. Jedan vikend mjesečno. Možda
dva, ali o tome treba da se dobro razmisli. Seks je presudan.
Nama ženama užasno treba seks da bismo bile zdrave."
„Bravo, Marina!", rekla sam joj, ali tek kada je istakla koliko je
seks lekovit kada je začinjen poštovanjem i koliko nas onda tek
sreće čeka. „Kada se ja naljutim na tog mog vikend-pratioca, onda
mu kažem: ‘Ne moraš da me voliš, ali moraš da me poštuješ. To mi
je jako važno.’"
Svima je simpatično kada muškarci javno pričaju o ljubavima,
udvaranju i ženama, a kada žena priča o svojim iskustvima, pa i
pomalo provokativnim (ne daj bože da spomene oralno zadovoljstvo
ili...), onda je ona vulgarna i sigurno ima neki problem.

Svi dobijemo u životu i u ljubavi ono što

tolerišemo. Da se ne lažemo - neko momka
za sve, neko za svaki dan, a neko za svaki
vikend. Ali nikada mi neće biti jasno zašto
ženi koja je sama i nije u braku muškarac
čini život lepšim subotom i nedeljom, a ne i
ponedeljkom, sredom ili petkom.

Verujte mi, ma koliko on imao dara za poljupce i ostvarivao

vaše najskrivenije fantazije - ukoliko vi niste iskusile ozbiljan i
dubok život pun ljubavi posle kog ste se osećale kao najvoljenije na
svetu, kao da niste ni živele. Znam da će biti najbrojnije od svih nas
one nekada vedrog duha, koje su samo želele da ih nežnost, briga i
oslonac inspirišu i oplemene. Ali, u želji da promene život, dopustile
su da život promeni njih.

Veza ne mora da bude tragedija udvoje,

zdravija ako traje vikednom, slobodnija ako
svako spava u svom stanu i srećnija ako je
merna jedinica broj poljubaca.

Prezirem žene koje nisu ranjive i koje hrabre sebe utehom kako
mogu sve samo kada bi želele, ali uživaju u svojoj samoći i vikend-
seksu. Teše sebe odlukom da im je tako lepše, isplativije, zabavnije,

36
korisnije i bolje. Da li je taj izbor u skladu sa njihovim
raspoloženjem ili im nijedan muškarac još nije ispunio očekivanja,
pa zato pristaju na šemu koja nije ljubav već zabavljanje?
Tačno je da se žene koje su u braku posvete mužu i deci. Deca
postanu tinejdžeri i interesuje ih samo šta ima za ručak, muža
interesuje samo šta ima za večeru i niko se ne pita šta ranjiva
majka i supruga krije u svom srcu i duši. Lakše im je (i lepše, da se
ne lažemo) da nađu ljubavnika nego da nađu drugaricu koju su
zanemarile u godinama posvećivanja porodici. Ionako bi vreme s
njom provele pričajući o požrtvovanosti, samoubistvu I tome kako
snovi ne vrede ako se ne ostvare na vreme. Seks je ipak, kako tvrdi
i Marina, lekovit!

Posvećene supruge i ljubavnice ubeđivale bi

devojke koje vole majstore za poljupce da je
najbolje da posle trećeg vikenda-izlaska
pokušaju da učvrste vezu tako što postanu izuzetne
u krevetu, možda i izuzetne u kuhinji,
ali nikako i izuzetno tolerantne.

Nisam sigurna da su tako ranjive darovite i za srećan kraj, zato

bih volela da ovu priču začinim i iskustvom muškarca. Izabrala sam
onog koji se ne kaje što je više voleo da gleda žene nego da ih ima:
„Neki put mi je i san bio o Andželini Džoli, ali šta mi vredi", plenio
je iskrenošću u „Magazinu in" po ko zna koji put Miroslav Ilić.
„Pored Gordane sam se, za skoro četrdeset godina braka osećao i
kao zverka, i kao papučić, i kao bog. Sve bi bilo laž da ti drugačije
kažem. Nikada nisam muževnost i superiornost dokazivao na taj
način što neću da odem na pijac ili da pospremim kuću."

A kako veliki vikend zavodnici završe kao

domaćice? Najviše zavodnice po pravilu
postaju i najveće domaćice, valjda je tako i sa
zavodnicima. Pa onda uživaju udvoje.

Želim u to da verujem. „Ja imam dva brata", slušale su te

subote predivnog Sergeja Ćetkovića moje gledateljke i uzdisale, jer
je on više od deset godina najbolji svojoj Kristini: „Moja majka je

37
bila osam-devet sati na poslu i nije imala ćerke da joj pomažu u
kući, tako da smo nas trojica bili zaduženi za to da, kada se ona
vrati, kuća bude cakum-pakum. I taj njen osmijeh i to njeno
zadovoljstvo kad dođe s posla meni su bili sasvim dovoljni da čitav
svijet bude moj."

Sigurna sam da, ako niste i najveći domaćin,

onda nikada ne možete da budete stručnjak
za ženske probleme. A žene vole da ih neko
sasluša, inače će celog života biti depresivne.

Na vreme nam je u „Magazinu in" govorio profesor Pajkić, kome

je jedan od uzora bio Bizmark (zlatna papuča i šef finansija):
„Dušo, depresija uopšte nije ekskluzivno stanje. Svaka budala je
u depresiji."
Muškarac za vikend nije ni papučar, ni šef finansijske službe, ni
stručnjak za ženski problem, već samo folirant, koji bi krevetsko-
astalsku pozornicu hteo da pređe prečicom kao u onom starom vicu
koji nam je pričala Hanka o svojim ustima: „Takmičila se dva
mrava koji će brže preći usne Hanke Paldum. Ovaj što je išao
donjom stranom umorio se i, kada je došao, vidi ovog što je išao
gornjom stranom. Pita ga: ‘Kako si ti to bolan stigô?’ ‘Išô sam
prečicom, iza glave.’"
Ali mene je uvek više zanimalo gde greše vikend-muškarci, pa
im sreća uvek izmiče. Možda idu pogrešnom prečicom, bez glave?
Dok sam noći provodila pišući šta sam s godinama čula i
naučila razgovarajući sa književnicima, glumcima, novinarima,
političarima, sportistima, advokatima, estradom, saradnice su me
podsetile da su i vikend-muškarci bili često žrtve manipulacije
udatih žena, iako se od početka znalo da je reč o kres-šemama.
„Posle druge noći počela je da mi prebacuje kako je vređa što je
gledam kao seksualni objekat. Zamolila me je da definišem naš
odnos. Udata žena od mene traži da definišem naš odnos! Pristao
sam da igram njenu igru, da bih je imao vikendom za seks. Zašto je
nisam s vremenom otkačio? Eee, osladilo mi se sa njom. Posle
godinu dana otvoreno mi je rekla da je, kada se oženim i kada mi
zaškripi u braku, tu da mi se nađe. Ja pomažem njoj, pa će i ona
meni da se revanšira." Što bi neki političari rekli: POŠTENO.

38
 „Još kada bi njen impotentan muž, kao u onom starom fazonu,
priznao sebi da je oženjen zahvaljujući ljubavniku svoje žene", rekla
je tada slušajući ga moja duhovita montažerka Gaga i pitala: „Da
ostavim ovu budalu ili da ga sečem iz emisije?"
„Ma seci", rekla sam. „Napravio je budalu od sebe - ionako to
muškarci često rade, ne razmišljajući o posledicama. Moja publika
već se zasitila lakovernih manipulatora."
Slatko smo se nasmejale, ne zbog fazona, već iz bunta.
Pomislila sam u trenutku da sam bila gruba prema tom
mladom gospodinu željnog uživanja i kome se osladilo, jer ni on kao
ni mnogi neće da bude nekom nadohvat ruke, ne pristaje na ljubav
koja nije ostvarenje njegovog sna ili ga izdržavaju roditelji
penzioneri, pa živi s njima. A možda ga je sramota da se za svoju
ljubav bori, jer nema čime.

Zbog toga što muškarci loši borci, krive su

ne samo majke već i preračunate žene kojima
je postalo OK i da je muškarac gej, samo da
nije siromašan i neuspešan. Doživljavamo
ih sve češće kao bankomate.

To su one već pomenute žene koje nemaju centar za posledicu,

ali imaju za kreditnu karticu.
Usamljeni su i vikend-muškarci, sigurna sam, samo su sve tiši
kada pričaju šta ih boli i od čega strahuju. Sramota ih je, jer ih žene
doživljavaju kao seksualne objekte i obično im serviraju lažljivu
frazu: „Dragi, pa ti jednostavno previše brineš!" Tako svaku njegovu
opravdanu sumnju pretvaraju u svoju lažnu brižnost. Rugaju mu
se, ne razmišljajući da je on možda sam zato što je sve stekao som.
Želi ljubav kada dođe s posla, a ne da odrađuje posao kada legne u
krevet. Mene to uvek podseća na one podrugljive stihove: „Znamo se
već deset dana, daj mi svoj auto i ključ od stana...", koji su postali
himna žena što ništa nisu stekle same. Fuj!
„Očigledno je da danas ne možeš verovati ni onom koji ti je
blizak, a kamoli partneru", stigao je anonimni komentar jedne
subote posle razgovora a mojim gostima o tome koji je recept za
sreću. Ko ti je, devojko ili mladiću (bez potpisa), onda blizak, ako ti
sinonim za bliskost nije partner? Pomislila sam i kliknula delete.

39
 U zrelim godinama žene imaju koju boru više, imaju i koju sedu
više, znaju sve o zavođenju, ali ne znaju da li je pristojno. One su
uglavnom posle emisije u kojoj su sedele dve fatalne plavuše i
prijateljice, Hanka Paldum i Suzana Mančić, priznale sebi da su,
slušajući stihove „Ja te pesmom zovem..", pronašle sebe u onom
delu „željna tvoga milovanja" i da ne bi ulazile u detalje. I ne treba.
Poznato je da će žene lakše prevariti muža nego mamu koja obožava
zeta ili šefa i otići na neki romantični vikend.

Zrelost utiče na samopouzdanje, ali većina

govori da su muškarci celog života nezreli,
a da su žene celog života naivne. Pre bih
rekla da su žene i muškarci podjednako
nezreli i detinjasti, samo su im prioriteti
dugačiji.

I među gospodom u zrelim godinama ima sve više onih koji su

oženjeni, a žive kao momci i ne razmišljaju da li je pristojno i da li
im priliči. Vikendom, naravno. Nisam živela sa nekim takvim, ali
sam se slatko smejala priči jedne neostvarene glumice, koja je
želela da bude gošća u publici, kako bi je, ako bude imala sreće,
zapazio neki reditelj sa Pinka. Imala je crveni karmin, sećam se, i
masnu kosu: „Prilazim ja u diskoteci momcima i neodoljiva sam.
Ostaju bez daha kada me ugledaju, jer ja sam ta kakvu su sanjali.
Šta mislite, koji mi je prvi ponudio broj telefona: mršaviji od njih,
imućniji, onaj sa burmom na desnoj ruci ili onaj koji je slobodan?
Nadam se da je svaki od njih na vreme spoznao žensku ćud, pa je
iskulirao, jer očigledno da zavodnice koje su željne nemaju moralnih
kočnica. Obavezno popuste kada se pojavi mlađa i zgodna suparnica
ili kada im se dopadne mlađa i zgodna prilika."

Nema ništa tužnije nego kada žene u zrelim

godinama glume ribe, a muškarci ih
kuliraju.

Ozbiljne psihičke poremećaje ličnosti imaju i gospodarice svog

života, one koje su same, emocionalno stabilne, imaju decu i
priželjkuju ljubavnika koji će im ulepšavati noći vikendom uz vino i
šaputanje na jastuku. Samostalne, doterane, ranjive, te kraljice

40
noći nisu ni usedelice, ni raspuštenice, ni baba-devojke. U koju
kategoriju žena one spadaju? Možda u one koje u svakom muškarcu
vide priliku, ali odlažu brak jer ne žele više da trpe noći bez sna,
jutra bez zagrljaja, večeru u tišini i život bez reči. Radije biraju da
uplove u miran san na svom jastuku nego u nemirnu luku na
zajedničkom, koliko god osećaj zaljubljenosti bio predivan.
Odrasla sam snimajući emisije i nakon svake sam se osećala
starijom, srećnijom i lepšom. Činjenica je da u mom telefonu imam
brojeve svih ljubaznih sagovornika. Oni u „Magazinu in" uvek kažu
ono što misle i znaju da ću i ja biti iskrena sa njima. Ne podnosim
naknadnu iskrenost. Ni u poslu, ni u životu, ni u ljubavi, ni
vikendom.
Dok sam završavala ovo poglavlje, među crnim vestima na
portalima bila je i jedna ljubavna. Vladeta Jerotić savetovao je
muškarce da budu pažljivi sa ženama.
„Svetiće vam se žene posle pedesete godine. Zašto? Žena ima
dva ženska i jedan muški hormon. Kada u prvom ciklusu izgubi
prva dva, ostaje ovaj treći - muški!"

41
SHVATILA SAM

DA JE MERA SREĆE:

- Seks da bismo bile zdrave, pa makar sa muškarcem koji spada

u kategoriju „vikend-pratilac".
- Ne kriviti druge ukoliko dobijemo u životu i u ljubavi ono što
tolerišemo - neko momka za sve, neko za svaki dan, a neko za svaki
vikend.
- Iskusiti ozbiljan i dubok život pun ljubavi, posle kog se
osećamo kao najvoljenije na svetu.
- Imati pored sebe muškarca koji muževnost i superiornost ne
dokazuje tako što neće otići na pijacu ili pospremiti kuću.
- Od najveće zavodnice postati i najveća domaćica, jer je valjda
tako i sa zavodnicima. Pa onda uživate udvoje.
- Imati pored sebe nekoga ko voli da nas sasluša, inače ćemo ceo
život biti depresivne.
- Ukoliko shvatimo da depresija nije ekskluzivno stanje i da je
svaka budala danas u depresiji.
- Želeti ljubav kada dođemo sa posla, a ne obrađivati posao kada
legnemo u krevet.
- Ukoliko vam je sinonim za bliskost i pover-Ijivost partner.
- Uploviti u miran san na svom jastuku, a ne u nemirnu luku na
zajedničkom, koliko god osećaj zaljubljenosti bio predivan.
- Ne prihvatati naknadnu iskrenost. Ni u poslu, ni u životu, ni u
ljubavi.

42
Zašto jeftino prodati

svoju slobodu

„Ne znam šta je problem, ili su godine ili loše izgledam, pa nemam
stalnog partnera", pričala mi je jednog proleća pred veliki koncert
na Ušću Svetlana Ceca Ražnatović u intervjuu koji smo radile u
bašti restorana Franš.
„Sve sam sigurnija da je u meni problem, jer mi se jeftino ne
prodaje moja sloboda. Nažalost, obično u vreme praznika snažno me
stegne i moja samoća. Svi su u paru, a ja sam sama. Onda pomislim
da ne znam ni ja šta hoću."
Ako se ne udaš pre trideset pete, rodbina se zabrine da ti nešto
fali, kad se razvedeš, imaš dete i ostaneš sama u četrdeset petoj,
okolina te izbegava jer ti sigurno nešto fali, a ako si sama u
šezdesetoj ili sedamdesetoj godini, onda te niko neće jer su sigurni
da ti nešto fali. I onda svaka od nas pomisli da bi za džabe prodala
svoju slobodu i onom muškarcu koji je sigurno pod nekom manom.
„Šta god da mu fali, srce!", govorile su stavljajući nadogradnju
trepavica, pramenova, grudi, usta, zadnjice, jer nikada se ne zna na
koji adut se pali onaj pod manom.
Tešile su se i one u zrelim godinama kada su pročitale vest da
se i Bebi Dol udala za novinara iz Njujorka. „Kad se udala Bebica,
valjda ću i ja", šalile su se gospođice željne ljubavi i pažnje. „Nije
bilo potrebe za brakom u mom životu ranije", govorila im je Bebi, „i
kada bi me neko pitao nešto tako duhovito - zašto se nisam nikada
udala do svoje šeste decenije, ja bih mu kazala: ‘Znate šta, ne bih
volela da se razvodim sto puta.’ Osećam se mnogo poštenije i mnogo
mlađe povodom toga, upravo zato što sam bila dovoljno hrabra, ili
nepraktična, ili romantična."

Mi nesvesno starimo brže nego što nam

biološki sat otkucava, jer ceo život provedemo
u čekanju. Nije ni praktično, ni romantično
ali je možda hrabro.

43
 Čekamo u redovima u samoposluzi, čekamo pored šporeta da
nam ne zagori paprikaš, čekamo decu posle treninga, čekamo da
nas on posle tri dana zagrli, čekamo da stigne plata, čekamo da se
neko seti da nam kaže kako bi bilo lepo da mislimo malo i na sebe...
I obično nikada ne dočekamo.
„Slobodu ti niko neće dati, za nju moraš sama da se izboriš!",
govorile su davnih sedamdesetih godina partizanke u susret
Osmom martu. To je bio najveći podvig naših baka i onih njihovih
još starijih drugarica. Iako su bile školovane i pismene, nisu imale
pravo glasa, ali nepismeni muškarci jesu.
Da li su lepe, samouverene i uspešne devojke koje se svojevoljno
odluče na život bez partnera u stvari one koje su slobodne, a ne
usamljene, i one koje su najhrabrije, a ne najtužnije od svih nas?
„Evo kako to ide sa slobodom u braku, da ti ispriča jedna
iskusna", bile su reči divne gospođe koja nam je redovno na
snimanje donosila pitu od bundeve (pročitala je negde da je to moja
omiljena poslastica). Dok smo mi uživale u slatkim zalogajima, ona
je bila iskrena: „Kad mi se udvarao, moj bivši muž mi je ugađao i
spremao najlepše romantične večere.
Kada smo počeli da živimo zajedno, pripremu ukusnih obroka
prepustio je meni. Kada smo se venčali, svakodnevno sam u braku
slušala - a gde ti stoji...? Prolazile su decenije, ja nisam bila
zahtevna, nisam branila, ni uslovljavala. Ali sam postajala
ravnodušna i svesna da mi je najlepše kada mu vidim leđa. Nije na
vreme shvatio da je to što je imao slobodu mišljenja, kretanja,
ophođenja, samo značilo da je kraj bio blizu. Ostavila sam ga."

Slušala sam je pažljivo i razmišljala da

pametne devojke u rezervi uvek treba da imaju
i udvarača, i novca, i svoje trenutke istine da
ne bi sutra razočarane unesrećile sebi život.

„Mislim da velika sreća ne postoji i da je to jedna od najvećih

laži koja nam se prodaje", bila je najglasnija pred doček Nove 2017.
godine u studiju Mirjana Bobić Mojsilović. „Velika sreća je uvek
samo skup malih, maleckih, ovolickih sreća, i za početak da kažem
nešto što sam sama smislila, iz glave: apsolutna sreća nije u
imanju, jedina sreća je u stvaranju."

44
 Ima sve više tih srećnica, koje su pravila slobode u životu za
razliku od generacija naših mama i baka naučile na vreme.
Slušajući Tanju Bošković jedne subote, te studentkinje
samouvereno su šaputale u publici da se i one ničega ne boje:
„Radije bismo se probudile sa grčem u želucu od gladi nego od brige.
Šta će nam onda preostati od našeg slatkog života?"
Razlika između njih i njihovih baka koje su im pružale ljubav i
učile životu samo je u tome što su bake imale mir u svakom smislu
te reći, a one danas imaju vedro nebo i prazne puteve da odu kada
hoće i gde hoće. Bake su živele u većem strahu i veoma se bojale.
Glumica Ljiljana Jakšić koja je odlučila da sebi daruje dete u
pedeset drugoj godini, Verica Rakočević koja je dokazala da ljubav
ne pita za godine i u šezdeset četvrtoj se udala za ljubav svog
života, tri decenije mlađeg Veljka, bile su po mom mišljenju pioniri
pokreta koji nema moralnih dilema. Njima zrele godine nisu bile
robija, kao i većini mojih gledateljki kojima je najvažnije šta će reći
okolina. I Ljiljanu i Vericu i sve one koje iz inata prkose svim
neprilikama baš briga da li su njihovi postupci društveno
prihvatljivi i da li priliče njihovom standardu i godinama. Ničije
iskustvo i uverenje nije zakon po kome će neko provesti svoju
starost.
„Ja bih, ali ne smem, bojim se iskušenja", krišom su, dok im
muževi i deca spavaju, gospođe slale svoje ispovesti na našu
Fejsbuk stranicu. U životu im, kažu, nedostaje poštovanje, novac i
više hrabrosti da ugode sebi. Nisu one ni „kokoške", ni „ćurke", one
su samo digle ruke od sebe. Nisu bile smele kada su bile mlade, a u
starosti nema ko da potkrepi njihovu spremnost da izleče svoje
patnje.

Mali broj njih naprave rez, skupo plati svoju

slobodu i onda zaista ne postoje te suze ili
strah od kazne koji ih mogu zadržati.

I mi smo ih hrabrile i podsticale svake subote. Što kaže Lepa

Lukić, ne mogu zbog naroda da živim s nekim kada nema više
ljubavi.
„Da se nisam udavala nekoliko puta, onda bih imala hiljadu
švalera i onda bi bilo još gore."
Inače, zabranila mi je Lepa da je više ispitujem o braku i
ljubavi, jer sam se ja jedva jednom udala i nemam iskustva. „Ako se
45
udaš više puta, znači da više vrediš." Bila je uverena da sam mogla
da stanem pred matičara dvesta puta, ali nisam htela. I bila je u
pravu, ali nije dvesta nego samo dva. „Sve me strah da se neko ne
bi oženio Elizabet Tejlor zato što se udavala osam puta. Pa i mnome
bi se oženilo još njih sto, sigurna sam." Koliko nas je zabavljala,
toliko je kao i uvek bila u pravu, jer nije kao mnoge pričala o
nepostojećim emocijama da bi se dodvorila publici, već samo o
proživljenim.

Bolje je biti samouveren i izabrati samoću

kao sigurnu oazu, učile su me one koje su
svoju samoću skupi platile.

Ali nismo sve odlični đaci i nemamo hrabrosti da saopštimo

istinu - da smo prestale da volimo. Nisam je često imala ni ja, iako
sam bila sigurna da je trebalo. Lažu sebe one koje su najglasnije i
ljute: „Kako da ga napustim sa prosečnom platom od dvadeset pet
hiljada dinara?!" Drage dame, nemam je najčešći izgovor za ne
smem. Meni nikada nije bila namera da budem drugačija i kao
novinarka Pinka mašem parolama istina usred nemaštine. Ali
znam da su te nesrećne i nesigurne majke spremne da ćute i trpe
samo zbog dece, neizvesnih noći, dana, a i zato što strahuju da će
sutra u očima svoje svekrve ili majke biti drske, nepristojne i
nezahvalne. Sve je to čista prevara, drage moje. Svako ima pravo da
živi život po svojoj meri.
Očigledno je da na Balkanu, gde ne postoje dve vezane srećne
godine, gde je kriza svakodnevica, gde su crne hronike pune žrtava
iz navodne ljubomore, vladaju kukavice koje traže garanciju za
sreću. Možda su problem „brižne" mame, koje bezuslovno vole svoju
decu koja tako ušuškana nikada ne odrastu. Muškarci kasno shvate
da supruge jesu majke, ali njihovoj deci. Ponosna sam baš zbog toga
što je svake jeseni moj gost Toma Fila, koji se oženio u trideset
prvoj godini i obećao mi da će mi, dokle god bude mogao da stoji i
govori, biti drag sagovornik. Govorio je uvek tačno ono što sam i ja
mislila, ali nisam želela da nerviram napaćenu okolinu. A nisam ni
smela, jer često nije bilo pametno. Ali on jeste:
„Nije tačno da mi hoćemo od svojih žena da pravimo majke, to je
nemoguće, ali jeste tačno da vi hoćete od nas da napravite nešto
drugo. Prvi dan mi je žena rekla: ‘Kako si mogao da živiš bez mene,

46
ovolike godine?’ Ja odgovorih: ‘Stvarno se čudim.’ Tada sam tek
jedan dan bio u braku."
Nedeljka Vuksanović, moja verna gledateljka, imala je tada 69
godina i volela je svoju slobodu i samostalnost, ali ipak se potajno
nadala da će se njen princ na belom konju pojaviti. Sa svojom
samoćom se teško nosila. Bila je iskrena i sa suzama u očima
pričala je o ljubavi koja oplemenjuje, a mi je često nismo svesne.
„Ove mlade devojke, sve su lepe, pametno gledaju, ali pogrešno
razmišljaju. Slušam ih kako kažu da traže pravu priliku za udaju, a
ne pravu ljubav. Mnogo greše, draga moja Sanja."

Uvek sam se ježila od pitanja: Kada ćeš

se udati? Šta čekaš? Imaš li ozbiljnu
vezu? Zašto si ostavila onog prethodnog,
pa si sada opet sama? Znaš li da ulaziš
u rizične godine za trudnoću? Pogledaj
komšinicu, ostala je sama i nema ko ni
čašu vode da joj donese!

U svakom slučaju biologija neće odlučivati o našem

romantičnom životu i opterećivati nas činjenicom da nam je
potreban muž da bismo imale dete. Njen sat ionako otkucava brže
od onoga kako se mi zaista osećamo i šta želimo.
Ipak, priznaću vam da sam jedna od onih žena koje veruju da
nam je potreban muškarac kao oslonac u životu. Lako se nosim sa
predrasudama okoline, ali mi ipak nikada neće prijati srcolomac
koji ne želi emotivnu vezu, ali mu je fizička sa mnom OK. Nikada
neću prihvatiti izvinjenje tolerantnog koji nije sposoban da se
odbrani od devojaka koje mu se nabacuju. I nikada mi neće biti
zabavan muškarac koji mi posle noći pune strasti, u zoru bez
poljupca, dok ulazim u taksi, izgovara onu cakastu frazu:

„Žao mi je, ti si divna, ali ja sam odlučio

da se do pedesete zabavljam. Zovi me
kada ugrabiš neki slobodan vikend."

47
 Inače, muškarci svesni da žene žive u strahu da će postati ili
ostati nevoljene danas lako pakuju kofere i odlaze uz otrcanu frazu i
naravno poneku lažnu suzu:
„Volim te, ali je za nas bolje da ne budemo zajedno."
On je gospodin, žrtva njene prevelike ljubavi, a ona sirotica
odgovorna za njegovo neverstvo.
Neće me jer sam stara. Neće me jer su mu plavuše zavodljivije.
Neće me jer nisam završila fakultet. Neće me jer ne znam da
kuvam. Poštenije je pitati se da li će mi život ulepšati onaj koji bi
me želeo jer sve to možda jesam. Nikada nisam bila spremna da
ispunjavam praznine tuđih života i lečim strah od samoće. Uvek
sam radije birala tišinu i mir, i udovoljavala zahtevima svojih misli
i svog života. Skupo sam plaćala svoju samoću, ali nisam jeftino
prodala svoju slobodu.
Kako posle nametanja krivice izlečiti duševne patnje i biti
slobodna? Kako iskrojiti muškarca po svojoj meri? Kako iskrojiti
život po svojoj meri?
Moje skromno iskustvo govori da nit za krojenje muškarca ne
postoji i da je svaki pokušaj ispao nakrivo. Čini mi se da su
muškarci bolji krojači i da su od svake koje su voleli i želeli iskrojili
one po svojoj meri. I Nada Obrić, inače kraljica iskrenosti
„Magazina in", za ove dve decenije nesebično je otkrivala svoja
zlatna pravila kako bismo u ljubavi bile manje razočarane.
Pokušavala je i ona da bude krojačica muškog srca:
„Jednom sam u životu izrekla rečenicu: ‘Jao, ja sam ga
promijenila 99%.’ A moja prijateljica kaže: ‘Onaj jedan posto doći će
ti glave.’ I tako je i bilo."
Sloboda i ravnopravnost su ono za šta su se žene izborile,
nekada. Za šta bi sada trebalo da se izbore, pa da bude potaman i
ženama i muškarcima? Na tom nesportskom terenu borci su sve
češće oni koji ostanu bez para, sreće i drugara, i počinju da se
obračunavaju sa svojim partnerkama - šamarima, pesnicama,
sekirama. Takve kukavice nikada nisu imale svoje mesto u
„Magazinu in", već samo njihove žrtve koje su iskusile gorak ukus
zlostavljanja, a verovale su da će proći.
Gde greše mlade kada biraju partnera i jeftino prodaju svoju
slobodu?
Možda greše zato što kao i njihove bake ne koriste usluge
modernih provodadžija. Nije šala! Sve smo pažljivo slušale i smejale
se kada nas je kao u reklami za preparate protiv opadanja kose

48
provodadžika iz sela pored Čačka ubeđivala da, kada ona izabere i
spoji mladence, potpisuje garanciju od sto godina da će brak trajati.
„Muškarci pre svega traže seks-bombe, potom slede kuvarice i
domaćice. To je stvarno teško naći. A žene traže prinčeve. Ja mislim
da i žene i muškarci treba da traže isključivo osobe koje su dovoljno
dobre i dovoljno tolerantne da se sa njima može izneti život. Ništa
više. Brak treba sklapati strogo racionalno, bistre glave. Ljubav je
poželjna, ali zaljubljenost nikako. Jer zaljubljen čovek mnogo toga
ne vidi i previdi. Brakovi koje sam ja sklopila imaju garantni list
koji važi sto godina."
Da se ne lažemo, sve naše suštinske lične sreće i nesreće vezane
su za pitanje: da li me voli? I da se ne lažemo, sve bismo zbog šake
ljubavi prodale svoju slobodu, samo se bojimo posledica.
Nekad je bio običaj među beogradskim mangupima da se svoje
žene čuvaju, a tuđe kradu.
Pokušavao je da ispriča svoju ljubavnu priču pokojni Bata
Živojinović dok ga je Mrka prekidao i delio komplimente Luli, Nati
Bekvalac, Ildi i Suzani Jovanović: „Nisam sanjao da je jednoga dana
osvojim. Ona nije mogla ni da govori onda kada sam je ja upoznao.
Zato što je imala dve godine. I ona je tako rasla, dok nisam shvatio
da treba da ogradim tu teritoriju gde ona raste, zbog ovakvih
mangupa, većih od mene, kao što je Mrka."
Drage moje, došlo je vreme da mi ogradimo našu teritoriju i
sačuvamo našu slobodu od opasnica koje imaju urođeni šarm i
mangupski karakter i ne pitaju da li je oženjen ili ne. A možda da
ne strahujemo već da biramo onog koji ume nežno i zarazno da
recituje kao Aco Pejović jedne večeri u „Magazinu in". On je
opušteno, smireno i samouvereno pogledao u oči dva miliona žena
širom Balkana i rekao:

„Hteli mi to ili ne, u životu svakog muškarca

postoji samo jedna žena. Ostale su njena
senka."

Senka ili prava, odlučite same!

49
SHVATILA SAM

DA JE MERA SREĆE:

- Odlučiti se na život bez partnera svojom voljom, jer smo samo

tako slobodne, a ne usamljene, i najhrabrije, a ne najtužnije od svih.
- Da u rezervi uvek treba imati i udvarača i novca i svoje
trenutke istine da ne bismo sutra razočarane sebi unesrećile život.
- Ne u imanju već samo u stvaranju.
- Prkositi svim neprilikama i ne razmišljati da li su naši
postupci društveno prihvatljivi i da li priliče našem standaradu i
godinama.
- Biti samouverena i izabrati samoću kao sigurnu oazu.
- Ne tražiti pravu priliku za udaju već pravu ljubav.
- Da biologija ne odlučuje o našem romantičnom životu i
opterećuje nas činjenicom da nam je potreban muž da bismo imale
dete. Njen sat ionako otkucava brže od onoga kako se mi zaista
osećamo i šta želimo.
- Možda i skupo sâma platiti svoju samoću, ali nikada jeftino
prodati svoju slobodu. - Pronaći osobu koja je dovoljno dobra i
dovoljno tolerantna da sa nama može izneti život. Ništa više.
- Da u životu svakog muškarca postoji samo jedna žena. Ostale
su njena senka. Senka ili prava, odlučite same.

50
Srpski

predbračni

ugovor

„Muškarci svoju pravu prirodu pokažu tek kada je žena zasigurno

njihova - kada se venča, kada rodi dete, kada je posvećena njemu i
porodici. Ni reči o predbračnom ugovoru, obavezama, stavkama... Ili
smo mi sve pogrešno shvatile, ili muškarci koji nas okružuju",
pričala sam jednog poslepodneva na kafi sa svojom prijateljicom
Vesnom pre više od deset godina, kada sam počinjala život udvoje
na novoj adresi.
Tih dana, sećam se, stiglo je i na adresu redakcije inspirativno i
veoma neobično pismo jedne Nine iz Beograda, koja je kao i ja
razmišljala da li treba zabraniti brak pre trideset pete i šta ako
zaveti Duška Radovića nisu za ceo život. „Uskoro stajem na ludi
kamen. Na šta još da obratim pažnju kod svog partnera, šta biste
mi vi kao iskusni savetovali, a šta biste savetovali mom partneru?
Koju stavku obavezno da ubacim u predbračni ugovor? Ja želim da
moj brak traje. Kako?" Kao da je prisluškivala Vesnin i moj
razgovor, pomislila sam. I u narednoj emisiji odlučila sam da ovo
naivno pitanje postavim pokojnom Brani Crnčeviću. Odgovor je
glasio:
„Najvažnija stavka svakog predbračnog ugovora za muškarca
jeste ta da mu se žena ne meša u brak. Imam dva braka i oba
jednaka, što kažu. Predbračni ugovor: prave se u srećnim i bogatim
zemljama. Kad bračni drugovi nemaju šta da ostave jedan drugom
ili da podele, onda se bračni ugovor svodi na onu crkvenu varijantu
da se pratimo do smrti, a onda svako na svoju stranu."
Glumica Vesna Čipčić i ja smo, sećam se, bile uporne u nameri
da ga onako razbarušenog sa simpatičnim osmehom ubedimo da
razmisli. Možda je u ljubavi sve pogrešno shvatao, pa je i bio bračni
ponavljač. Ma koliko mi bile naivne, lepše je da predbračni ugovor
nema veza sa novcem već isključivo sa emocijama. Sve što jedna
devojka zaista želi jeste to da joj onaj pravi dokaže i pokaže da nisu
svi muškarci isti. Za Branu ova naša priča nije imala mnogo smisla,
ali bi sigurno imala za Džordža Klunija. Holivudske zvezde sa
51
predbračnim ugovorom štite se i od preljube, izdaje i laži, i verujte
mi da to nije privilegija bogatih, već samo stvar izbora. Na primer,
slavni Napoleon, iako moćan i hrabar, potpisao je predbračni ugovor
sa svojom velikom ljubavi Žozefinom. Lepa Žozefina imala je
obavezu da mu rodi naslednika. Neslavan kraj njihove velike
ljubavi dogodio se jer se Žozefina nikada nije ostvarila kao majka.
Vek i po kasnije i domaćin Dragutin Todorović iz Jagodine
potpisao je bračni ugovor sa svojom Smiljkom. Ponosno se obavezao
da će živeti sa njom kako dolikuje časnim i poštenim ljudima i činiti
joj sve vreme bračnog života ono što nalaže dužnost dobrog i
uglednog domaćina. Ni reči o novcu, imovini i nasledstvu te davne
1905. godine.

Da li su zato na venčanjima i pred matičarem

bile mirnije i srećnije naše bake i
deke ili njihove mame i tate? Jesu bile i
mirnije duše i čistijeg obraza. Mi ipak živimo
u vreme velikih izazova koji vrebaju
svakog jutra i prete da nam ukradu naše
parče sreće.

Svakoga dana budimo se umorni i zabrinuti - da li kasnimo na

posao, kako izgledamo nakon pet sati sna, kada će plata, da li će
nam zagoreti prženice, koliko će nas poslužiti zdravlje ove nedelje,
da li me voli, da li je raskošna svadba garancija za dug brak?
Kako piše u pismu one mlade Nine iz Beograda: „Dan pred
venčanje jeste trenutak da se opustim i počnem na miru da
paničim. Ako me sada nervira kako glođe čačkalicu posle jela, kako
li će me tek nervirati za deset godina? Jaoo, ja domaćica!? Šta ću
ako se ipak jednog dana razvedemo? Da li da uzimam njegovo
prezime ili da samo dodam svom devojačkom? Ako provedemo dan
bez poljubaca, zagrljaja i čašice razgovora - šta da se onda pitam i
koga da zovem?"
Ja sam, za razliku od slatke Nine, u životu više strepela da ne
napravimo glupost, nego da me drugi ne naprave glupačom. I
sigurna sam da je to odraz vaspitanja, a ne crta karaktera. Zato
danas svog sina učim da bude džentlmen u srcu i duši, ali da ne da
na sebe. Muškarac koji se ponaša prema ženi kao prema princezi
samo dokazuje da ga je odgajila kraljica. A meni kruna baš lepo

52
stoji i to ona koju je nosila Odri Hepbern kada je išla na doručak
kod Tifanija. Išla sam i ja jedne sunčane Nove godine i bila sigurna
da sam pametno izabrala, ali nisam. Da li je pametno što sam se
udala? Nikada muškarce nisam delila na prave i krive, već sam
samo želela mog superheroja - kulturnog, poštenog, neopterećenog i
hrabrog.

Bila sam u ljubavi i kraljica brižnosti,

privrženosti i iskrenosti. Nikada nisam verovala
da se brakom regulišu emocije, već
samo prava i obaveze između bračnog
druga i drugarice. Zato i nisam neki poseban
fan zajednice koju odobrava matičar.

Ne bih volela da za koju deceniju siđem sa bračnog prestola i u

ležaljci na obali Mediterana slušam habaneru, pijuckam sangriju i
razmišljam da li mi je život promakao ili sam ga samo iskusila sa
pogrešnim muškarcem.
„Kada se venčavamo, najčešće mislimo o ljubavi", savetovala bi i
mene i veme čitateljke na književnim večerima Vesna. „A kada nam
čitaju bračni zavet kod matičara, niko tu ne spominje ljubav. Nego
‘bračne drugove’. Ja se, recimo, da sam znala da treba da budem
bračna drugarica, nikada ne bih udala. Bila sam divna žena, ali
izgleda nisam bila dobra bračna drugarica i onda sam se razvela."
Bila je u pravu. Najgori osećaj je - imati pa nemati, ljubiti pa gubiti
i biti normalan pa poludeti.
Da li žene svesno traže partnera koga mogu okriviti za sve? Da
li će se nežan čovek sa početka veze ili braka ikada ponovo pojaviti?
Kako žene mogu da učine muškarca boljim ljubavnikom? Kojoj želji
muškarca bi trebalo da su uvek spremne da udovolje? I zašto se sve
češće muškarci posle potpisivanja kod matičara ponašaju kao da su
dobili svojinu na neograničenu upotrebu? Pitala sam Milenka
Pavlova, Acu Pejovića, Milana Vasića i Andriju Miloševića jedne
subote u studiju na Dedinju. Desetine devojaka strpljivo je čekalo
na autograme i koketno prebacivalo nogu preko noge u nadi da će
se neko od njih četvorice zagledati. A oni su se ludo zabavljali: „Ma
to su izmišljene priče. Moja je zadnja reč uvek bila: ‘Da, dušo!’ Nas
četvorica kada dođemo kući, lupimo rukom o sto i nežno šapnemo
svojoj partnerki: ‘Reci, draga, gde sam pogrešio!" Devojke su posle
snimanja bile očarane i uverene da se jedino oko ovakvih
53
muškaraca vredi potruditi. „Nikada se ne bismo opustile, ne bismo
zaboravile na romantiku, ne bismo grešile, već bismo bile spremne
da udovoljimo svakoj njihovoj želji. Oni, Sanja, nisu kao ovi naši
kod kuće. Mladići provode više vremena pored televizora, za
kompjuterom ili sa ortacima na piću nego pored nas. Sa punim
ustima ustaju od stola i traže daljinski upravljač, umesto da uveče
uživamo uz čašu vina i čašicu ragovora. Šta će tek biti kada se
budemo udale?"
Jedan muškarac može da usreći više žena, a neki uspeju samo
da unesreće jednu, znala sam tu istinu. Nisam imala srca da ih
razočaram. Žao mi je što sam zaboravila da ih pitam jesu li gledale
emisiju u kojoj je moćni Ivica Dačić simpatično pričao da mu je
najvažnije da njegova supruga glasa za njega, jer ako nju ne ubedi
da je najbolji, neće moći ni druge:
„Moja supruga se ne meša u moj posao, ona radi svoj, koji je
najlepši - dozvolila mi je da je volim i da imam decu sa njom." Ili
onu u kojoj je Vuk Draškovic lepo govorio o svom braku: „l Danu
sam smuvao na poeziju. Ovde imam tri dame - Miru, Natašu i
Sanju, i zato jedan koktel Crnjanskog, Zupca i Jesenjina za vas." Ili
onu u kojoj je u jeku kampanje Aleksandar Vučić stidljivo pričao o
životu udvoje: „U braku treba da se zna ko je gazda u kući. Ja
svakako nisam."
Ljubav pokreće svet, ali ljubav ne plaća račune, bila je tema
koju sam predložila da radimo te subote insprisana pričom budućih
nevesta o manama koje ne žele da tolerišu kod svojih partnera. Dok
sam čitala naše zakone o bračnim odnosima, uplašila sam se
reklame advokatske kancelarije iz Beograda: „Započnite svoj život
sigurni u sebe i svoju budućnost - potpišite predbračni ugovor." U
scenario sam ubacila pitanje:
Zaljubile ste se, planirate brak i porodicu. Dok vas nežno miluje
po kosi, ljubav vašeg života predlaže vam da potpišete predbračni
ugovor. Kako biste se osećale?
„Mislim da bi bilo u redu da postoje predbračni ugovori. Ubacila
bih ko sa čim i sa kojom imovinom ulazi u brak", bio je stav glumice
Cece Bojković. „Ja bih prvo pokušala da zbrinem decu. Kada sam se
razvela, imala sam samo tatu. On me je prihvatio. I mene, i moje
devojčice", dodala je Marina Perazić.
Gde greše žene kada kažu da ne mogu ili im ne uspeva da
zavedu nekoga za ceo život? - bile su reči žena koje su kao i
junakinje najčitanijih romana na početku ljubavi bile očarane, a na

54
kraju razočarane. Uprkos tome što su bile lepe, privlačne i
bezgrešne, na „bračnom tržištu" nisu se lepo osećale.
„Kada se moja tetka razvodila, njen bivši je odneo svu stečenu
imovinu iz kuće u kojoj su živeli, pod izgovorom da je njegova plata
bila veća. Fen za kosu, magičnu krpu, peglu..."
„Bila sam sa dečkom u vezi i, kada je trebalo da se venčamo, on
je pomenuo predbračni ugovor zbog nasledstva. Bila sam povređena
i ponižena. Ostavila sam ga, jer nije imao poverenja u mene. Ali
sam ga pre toga pitala: šta ako na primer ja budem želela seks dva
puta dnveno, a ti budeš mogao samo jedom nedeljno - šta ćemo onda
sa nasledstvom?"
„Prijateljica moje mame bila je petnaest godina u braku sa
divnim profesorom klavira. Razvela se zbog ljubomore. On je našao
novu, mlađu, lepšu. Ona je sa dvoje dece otišla da živi kao
podstanar. Dok mu je ona prala i kuvala, on je zarađivao. Sve je
pripalo njemu. Njen trud i ulaganje kao domaćice i majke niko nije
cenio!"
„Sedmica na lotou, nagrade na igrama na sreću, da li su
posebna imovina koja se ne deli ili zavisi ko je zaradio za tiket i ko
je imao više sreće u ljubavi i braku?"

Najlepši opis svih ženskih prava u Srbiji

jeste onaj koji je svojim rečima oslikao Vuk
Karadžić: „Ako čovek tuče svoju ženu,
svoju sreću tuče."

Slikovit je bio i opis Brane Crnčevića u priči o ulozi mesnih

proizvoda u srpskom predbračnom ugovoru. Pokušao je još jednom
da nas upozori da naivno shvatamo bračne odnose: „Ja sam imao
jednog prijatelja, ozbiljnog čoveka koji je imao ženu, jedno dete i tri
slike Save Šumanovića na jednom zidu. Pa kada su se razvodili, on
kaže: ‘Sve delimo.’ Isekao je sve tri Šumanovićeve slike. Pola njoj,
pola njemu. To znači da predbračni ugovor nije funkcionisao. Da je
pisalo u ugovoru, tebi Šumanović, meni mesni proizvodi, on bi
prošao bolje."
Možda, ako smo lojalne, brižne i pažljive, zaista ispadamo
naivne, jer se umesto za imovinu brinemo za noći bez seksa, dane
bez zagrljaja i jutra bez popljupca. Ako su bračni odnosi priznati
samo ukoliko su popisani po stavkama i overeni u sudu, možda

55
možemo da ih i mi sastavimo po stavkama i lupimo pečat na Dan
ljubavi kao marketinški trik za poklonpaket uz romantičnu večeru.
Stavka broj jedan: Stariji kažu: „Podaj mu, ćerko, i kada ne
ište." Zato u braku voditi ljubav sa partnerom po ustaljenom
rasporedu - dva puta nedeljno, petkom i subotom, slobodnim
danima. Situacija kada žena nije raspoložena mnogo utiče na muški
ego, zoto je izbegavati.
Stavka broj dva: Poslušati glumicu Gvinet Paltrou, ipak je ona
holivudska zvezda, a one se najbolje razumeju u bračne ugovore.
Ona tvrdi: „Za mir u kući najbolji je oralni seks." U braku bi bilo
poželjno da partnerka prihvati ljubavnu igru i kada nije
raspoložena (boli je glava, na primer). Ženama je lako da odglume
orgazam ako treba, kao što je i muškarcima lako da odglume ceo
brak.
Stavka broj tri: Ukoliko vas u braku obuzme nepoznato osećanje
da ne možete sa njim, a ne možete ni bez njega, setite se reči
popularnog advokata Bate P. On je u „Magazinu in" tvrdio da
ljubav u braku traje pet meseci. Zato se pomirite sa sudbinom i
uživajte u srećnoj budućnosti sa bračnim drugom a ne ljubavnikom.
Muškarac nikada neće pristati da bude vaš drug ukoliko želi da
bude vaš ljubavnik.
Stavka broj četiri: Ukoliko se u braku dogodi da se partner
naljuti i ode kod mame pod izgovorom „Jedna je majka" promenite
bravu. U stvari, nisam sigurna oko ove stavke. Muškarci koje su
mame dovoljno mazile u detinjstvu bolji su za brak, imaju više
razumevanja, nežniji su, tolerantniji i brižniji. Budite ipak
tolerantne u čast kraljice majke.
Stavka broj pet: Sa godinama braka vaš partner je lenj i ne želi
da učestvuje u kućnim obavezama podjednako kao i vi. Misli samo
na sebe, svoje društvo i košarku. Budite sigurne da je lenjost drugo
ime za sebičnost. Dakle, dogovor kuću gradi, i zato ubaciti stavku:
Posle seksa ne gledati utakmicu, već izbaciti đubre. Samo pazite da
kod reči đubre partner ne pomisli na sebe i napusti vas.
Stavka broj šest: Posle prve godišnjice braka više ne razmišljate
o njegovim očima, o manirima, ne osećate strast dok se ljubite, već
isključivo mislite o minusu na platnoj kartici i o onih sto evra što
vam je tražio na zajam. Budite sigurne da je ljubav izbledela.
Oslonite se isključivo na seks (koji je za muškarce kombinacija
penicilina i antidepresiva) ili se setite reči Dragane Katić iz
„Magazina in". Na nju, koja nikada nije bila formalista, najveći
utisak u svim ljubavnim vezama ostavljalo je poznanstvo. „Prvi
56
utisak se poklapa sa trećim. Verujem da uspomene mogu da ožive.
Tako, kad dobijem neke svoje niske amplitude, setim se prvog
zagrljaja, poljupca, i onda to nekako apsorbuje situaciju."
Stavka broj sedam: Vi kao supruga postignete profesionalni
uspeh i ostvarite sreću pored muža koji je lepši i uspešniji od bivšeg.
Tu činjenicu bivši mora da sazna. U tom slučaju, izvinite se mužu
što u predbračnom ugovoru pominjete bivšeg, ali ne postoji žena
koja je volela, bila povređena, a da se nije kad-tad svetila.
Stavka broj osam: Vaš partner je sklon običajima većine
muškaraca koji, kada se ožene i dobiju dete, izgovaraju rečenicu: „Ti
si majka, nije lepo da se majka šeta sa takvim dekolteom." Ili: „Ti si
udata, ne priliči ti." Zabraniti mu, dok delite bračnu postelju, da se
okreće za silikonskim lepoticama i ismeva ih. Potajno želi da i vi
imate slične atribute i ispunajvate njegove seksualne fantazije.
Tražite savet stručnjaka - kako posle više godina braka ili veze
ostati neodoljiva i zavodljiva kao prvog dana. Sigurna sam da je
moguće, samo nam bake i mame nisu na vreme pričale.
Stavka broj devet: Vaš partner spada u posebnu kategoriju onih
koje su spalili svoje slike iz mladosti (obično su to žene političara, ili
mlade glumice u pokušaju, ili političari koji igraju na kartu
zavodljivosti). U albumima njegovih najboljih prijatelja proveriti
nos, usta, grudi, zube, da se ne biste sutra pitale no koga vam deca
liče.
Stavka broj deset: Ukoliko verujete da su nepromenjive
kategorije kod muškarca: vetropir, pivopija, zaluđenik za igrice,
zavisnik od vaše suknje, neuredan - na vreme uništite navike koje
mu je usadila majka ili bivša devojka. Ljubav ne može da promeni
karakter i vaspitanje.
I da ne zaboravim savet mog dragog kolege: Spadate u
kategoriju žena koje misle da neko ko je šaljiv i vrcav nije ni za vezu
ni za brak? Grešite, drage moje! Pa samo vrcav i lud može da uđe u
brak. Znam da nije romantično, ali je poučno.

57
SHVATILA SAM

DA JE MERA SREĆE:

- Poslušati pokojnog Branu Crnčevića i u predbračni ugovor

ubaciti stavku: ne mešati se u bračne dužnosti svog budućeg
supruga.
- Da predbračni ugovor nema veze sa novcem već isključivo sa
emocijama.
- Da u životu treba više strepeti da ne napravimo glupost nego
da nas drugi ne naprave glupačom.
- Ne biti neki poseban fan zajednice koju odobrava matičar.
- Sastaviti svoj predbračni ugovor i pokloniti ga partneru na
Dan ljubavi ili na Dan žena. Ili da Dan žena prihvatimo kao Dan
ljubavi prema ženama?
- Poslušati savet Ivice Dačića, kome se supruga ne meša u posao
već ona radi svoj, koji je najlepši - dozvolila mu je da je voli i da ima
decu sa njom.
- Da ne budemo po svaku cenu lojalne, brižne i pažljive, jer
možemo da ispadnemo naivne. Umesto za imovinu, brinemo za noći
bez seksa, dane bez zagrljaja i jutra bez poljupca.

58
Poljubac je susret

najlepši na svetu

„Sećam se dobro da, kada sam upoznao svoju ženu, ona nije htela
nikako da prihvati moju ljubav. Šest meseci sam obilazio njenu
kapiju, njenu kuću, osvajao sam je stihovima i stalno govorio:
‘Poljubac je susret najveći na svetu.’" Davne 2005. godine pokojni
glumac Ljubiša Samardžić ovako mi je pričao o pola veka ljubavi sa
svojom suprugom Mirom. Željko Joksimović se slatko smejao, a
Mina Lazarević i ja gorele smo od ljubavi i umirale od patnje,
zamišljajući da će i nama neko recitovati stihove Mike Antića kao
Ljubiša Miri: „Šta je ljubav za tebe: Za čim ti srce pati; Čemu možeš
srce dati; Gde ti može srce stati." Mina je tih dana bila ludo
zaljubljena i srećna, a ja sam baš tog jutra sa poljupcem na vratima
ispratila jednog dečka, a krišom razmišljala o drugom.
Od prave ljubavi ne može se pobeći, i pisac Ivo Andrić je svoju
čekao tri decenije, pričali smo tada, i dočekao je u šezdeset šestoj
godini života. Ja sam na svoju pravu čekala trideset pet godina
(moje skrivene misli o drugom ostvarile su mi se jedne jeseni). Ne
znam da li je Andrić pamtio trenutak kada se najlepše ljubio, ali se
sećam da je Aleksandar Vučić, slušajući sećanja raspevanog Ere
Ojdanića i duhovitog glumca Petručija o njihovom prvom poljupcu
na ekskurziji u Aranđelovcu kada su imali deset godina, rekao:
„Lepo je što se vi sećate, ali da li se i one sećaju?" Od toga bi trebalo
da strahuje svaki muškarac. Šta sve možemo da zaključimo na
osnovu prvog poljupca?
Sigurna sam da nam u životu ostaju samo sećanja na trenutke
kada smo se najlepše i najduže ljubile i gubile tlo pod nogama bez
straha.
„Čitave okolnosti bile su fantastične, zato što je moj čovek
preleteo pola zemaljske kugle da bi stigao na jedan aerodrom, da
bismo se ljubili i da bi se vratio ponovo nazad", pričala je o svom
pravom poljubcu glumica Vjera Mujović.

Na licu svake žene vidi se koja je bila

ispraćena iz kuće sa poljupcem uz „dobro jutro",
a koja nije.
59
 „Za holesterol je najdragocenije hodanje i LJUBLJENJE", učila
me je glumica Tanja Bošković. „Potpuno je svejedno da li je strašno
ili samo nežno, emotivno", i dodala: „Ljubite svakoga koga
sretnete."
Prema tome, svaki drugi stanovnik na planeti ima povišen loš
holesterol, jer poljubac u braku najpre izbledi i rezervisan je samo
za vreme zaljubljenosti, kao u onoj Halidovoj „Prvi pljubac davno
zaboravljen, prvi poljubac ko zna gde..."

Povređene, željne poštovanja ali i oprezne,

počele smo greškom da verujemo u male
muškarce pokvarenih misli, koji se kriju iza
velikih reči i lažnih dela, i koji nas obmanjuju
da ni poljubac nema tu strast ako nije
na zadnjem sedištu njegovog kadilaka.

Takve navike s vremenom postanu deo karaktera i sudbina.

Nikada ženama koje nisu birale srcem nisam zavidela na
pameti, jer su gazile po svom dostojanstvu.
Zaboravljale su da život u šljokicama luksuza i sto stambenih
kvadrata nisu više mera sreće, već poljubac. Ali sam ponekad
zavidela ženama koje su imale herojski stav da istrpe patnju života
i posla zbog ljubavi. Za njih je sreća kao poljubac. Ne može da se
oseti ako se sa nekim ne deli. Kad kupimo novi auto od sto hiljada
evra, naša sreća traje dva minuta. Već u trećem minutu tražimo
nekoga s kim ćemo da je podelimo. „Nema velike sreće. Velika sreća
je samo zbir malih sreća", glasi citat Mire Bobić Mojsilović. Žene su
od uvek verovale da je sreća u ljubavi, ali bi se danas mnogo lepše
osećale da imaju neki štek, jer nije baš prijatno kad stignu računi
svakog meseca. Ne možeš ih platiti poštaru poljupcima.
Meni je ipak najveći osećaj sigurnosti ulivao ne štek od deset
hiljada evra ispod jastuka već osećaj da se budim pored nekoga ko
me ljubi za dobro jutro. Koliko ste puta ostale u ponoć bez poljupca
jer nije bilo BMW-a, jer je bilo sramota imati taj susret na klupi dok
čeznemo za žabom koja će postati princ? Možda nijednom, jer ste na
vreme shvatile koliko su ti snovi jadni, kako je svima nama u jednoj
emisji u svom stilu izgovorio modni kreator Saša Vidić. I bio je u
pravu, kao i uvek u „Magazinu in".

60
 Oni koji ne umeju iskreno da vole i strasno da ljube samo su
muškarci koje majke nisu dovoljno ljubile i volele do njihove pete
godine. I kada u krevetu izigravaju neviđenog ljubavnika, u stvari
im je stalo samo do malo nežnosti. Pate od sindroma uspavane
lepotice i čekaju princezu koja će ih probuditi iz večitog sna. Slično
je i sa ženama.
Jedna novogodišnja večera davne 1974. godine bila je kao susret
iz sna u životu gospodina Vuka Draškovića: „Ja sam tada išao sa
nekom devojkom i čak smo zakazali neko venčanje, i trebalo je da u
mom iznajmljenom stanu čekamo Novu godinu. I ja odem da kupim
nešto za goste i u toj samoposluzi sretnem Danu, I reč po reč, mic po
mic, ja je otpratim do njenog solitera. Ona kaže: ‘Hajde sa mnom
gore.’ Ja odem s njom i zaboravim na ovu prvu i nisam se ni javio.
Ostao sam dve noći i dva dana. A posle toga četrdeset godina."
Prema tome, nadam se da nisu baš svi muškarci prokockali one
osećaje o kojima peva legendarni Tozovac: „Kada zagrli, kada
poljubi, Šumadinac glavu gubi...", i da je u ponoć trag karmina
poželjan i na njihovim usnama, samo ne žele da priznaju. Strast
prolazi, ali ljubav ostaje.
Koji je to gest kojim muškarac dokazuje svoju ljubav posle
decenija zajedničkog života? „Ja sam čudan i težak čovek povodom
toga i nisam od onih koji voli svaka dva minuta da zovem nekoga:
‘Ej, ja tebe volim, ne mogu da spavam bez tebe, ti si mi sve u
životu...’", pričao mi je jedne subote Aleksandar Vučić na temu
velikih gestova i malih reči u ljubavi. U životu je, kaže, samo dva ili
tri puta iskreno voleo. „Ja volim te kažem vrlo retko, ali mislim da
sam prilično emotivan i oni koji me poznaju znaju to. E sad, da li
moram baš sve da govorim, mislim da ne moram, i to je moja
osobina, možda drugačija u odnosu na druge."

Uverena sam ipak da je poljubac bez reči

najglasnije šaputanje na jastuku. Osnovna
jedinica sreće koja nam daje garanciju da
će ljubav trajati. Da ćemo je imati dovoljno
i za sebe i za druge. Srce se najviše
lomi i ljubav najjača boli kada utonemo
u san bez traga njegovih usana. Tog
trenutka treba se najviše bojati.

61
 Gospodin Miroslav Ilić, koji je našim mamama i bakama bio
neodoljiv i neustrašiv koliko i Džon Vejn nekada, za sebe je u
„Magazinu in" govorio da je i u svojim šezdesetim romantična
magarčina isto kao što je bio i u dvadesetim. „Noć koju ja sigurno
neću zaboraviti jeste ona kada smo Goca i ja bili gimnazijalci. Bili
smo đaci putnici. Putovali smo od Mrčajevaca u čačansku gimnaziju
i onda, jednom u povratku, ja sam moju simpatiju ili ljubav pratio
prema njenoj kući i onda smo usput stali pored jedne ograde i
poljubili se. Pa ja to neću zaboraviti nikada, Sanjice zlato moje. To
je bilo malo nespretno, malo smešno, ali evo ja taj ukus još osećam...
Posle trideset sedam godina."
Prema tome, treba na vreme prihvatiti činjenicu da i u ljubavi
važi ona hamletovska „Biti spreman, uvek". Moja verna gledateljka
Mira sa Kalenić pijace kaže da bi joj u zrelim godinama bio
potreban muškarac da joj pomogne kada ide u nabavku i da na
vreme plaća račune, ali pod uslovom da ne izgubi i račune i pare.
Poljubac nije obavezan.
Devojke inače, dok ne ugase pedesetu svećicu na torti, žive u
nadi da će im srednje doba doneti mudrost i zaista veruju da će biti
pametnije i u ljubavi i da će pametnije birati. „Ali još gore", kaže
prodavačica Mira, „žena je ćurka do kraja života. Kad se zaljubi u
malo poznijim godinama, onda izludi, ne vidi ništa ispred sebe. A i
muškarci su takvi."
Da li se onda i u zrelim godinama sve ređe gledamo u oči, a
poljubac nam postaje arhaičan gest i sa rukovanja odmah prelazimo
na intiman odnos u spavaćoj sobi? Nema one slatke čežnje i
nesanice.

Hoće li se ikada ponovo čuti najdraži citat

u slavu vernosti i bliskosti „Ništa se nije
dogodilo, samo smo se poljubili."

Zbog njegovog legendarnog hita „Prvi poljubac davno

zaboravljen", pitala sam Halida Bešlića jedne subote dok smo sedeli
u studiju obasjani raznobojnim novogodišnjim svetiljkama da li je
njegov prvi poljubac davno zaboravljen ili pamti svaki detalj.
„Pamtim, imao sam petnaest godina. Grbavica u Sarajevu, đački
dom. Tu su se organizovale igranke, a mi smo iza nekih nekih
baraka izašli da prošetamo. Bio je tad zemljotres u Banjaluci, samo
da znate. Na naš sprat su došle sve devojke iz Banjaluke, dakle,

62
bila je reč o Banjalučanki." Željko Joksimović je tada Emini
Jahović, Halidu, meni i publici priznao da se nije poljubio prvi put.
„Devojka je meni rekla - izvini, ovo je meni prvi put. Ja ću malo
vežbati, pa ću biti bolja sledeći put. Pitao sam je s kim će vežbati."
Većina nas živi u vezama koje odavno ne liče na hram
prijateljstva i ljubavi. Ne razmenjujemo poljupce sa svojim
partnerima, a oni „sa jezikom" samo su tužno sećanje na vreme koje
nikada neće doći. „Loša navika", govorili bismo danas, a nekada je
bilo kao u najlepšoj ljubavnoj pesmi, „Poljubac je susret najlepši na
svetu". Sve što se može naučiti o ženi, pametni muškarci su naučili
iz te Dučićeve pesme. Problem je što danas umesto polica imaju
palice, a ako se ipak pred spavanje ogledaju u svoju biblioteku,
onda će pre videti sto naboljih poza u seksu nego antologiju
najlepših ljubavnih pesama:

Samo si lepota koliko si tajna;

I samo si istina koliko si žudnja.

Poljubac jeste bio i susret najlepši na svetu jer je On postajao

njen dečko, a Ona njegova devojka. Danas je to samo vezica ili
kombinacija, ili iluzija u kojoj niko nije postao nečiji dečko ili nečija
devojka. Ja ipak verujem da devojke idu za svojim osećanjima, a tek
u četrdesetim za svojim iluzijama. Kada shvatiš da svet nije
savršen i da ti život nije savršen, onda je možda pametno oslikati
sebi iluziju nekog srećnog života.
Sećam se da su se svi smejali pokojnom glumcu Stevi Žigonu
koji je tvrdio da se ljubav ne može učiti u školama, da ljudi sami
moraju da je dožive.
I zaista, mi smo sami sebi presudili i od ljubavi napravili nauku
da bismo prikrili svoju usamljenost i duševne patnje. Poljubac je
postao gluma na displeju mobilnih telefona kao podvig ili izuzetak,
jer je bitnije da nam on pokloni mini moris sa leptir-mašnom nego
da li se loše ljubi. Zato se uvek setim gospodina Mrkonjića, koji mi
je govorio da su društvene mreže najveća prevara: „Za razliku od
tebe, Sanja, koja si još naivna pa veruješ u hemiju, ja kada vidim
ove mlade devojke ovakve kakve jesu, više verujem u fiziku nego u
hemiju. Kad tako nešto vidi, čovek ne može da se ne zaljubi -
nikakvi tviteri, mobilni telefoni, instagrami, samo direktan start."
Zato je posle više godina braka meni ipak najbitnije da se on i
dalje lepo ljubi, jer malo-pomalo i op! - čarolija nestane. A za one

63
koji veruju da se ljubav najtačnije uči u školama, nauka koja
izučava ljubljenje zove se filematologija. Možda će vam zatrebati
kada budete rešavali ukrštene reči željni poljubaca, susreta dva
srca.

64
SHVATILA SAM

DA JE MERA SREĆE:

- Verovati kao pisac Ivo Andrić da vam prava ljubavi ne može

pobeći. On je svoju čekao trideset godina.
- Da, ma koliko bile razočarane u ljubav, budemo svesne da nam
u životu ostaju samo sećanja na trenutke kada smo se najlepše i
najduže ljubile i gubile tlo pod nogama bez straha.
- Na vreme shvatiti da je muškarcima, kada u krevetu
izigravaju neviđenog ljubavnika, u stvari samo stalo do malo
nežnosti.
- Nikada ne verovati ženama koje nisu birale srcem. Njima ne
teba zavideti ni na pameti, ni na proračunatosti, jer su gazile po
svom dostojanstvu.
- Poljubac. Ne može da se oseti ako se sa nekim ne deli.
- Poljubac bez reči kao najglasnije šaputanje na jastuku i
osnovna jedinica sreće koja nam daje garanciju da će ljubav trajati.
- Život u vezi koja liči na hram prijateljstva i ljubavi.
- Oslikati sebi iluziju nekog srećnog života kada shvatite da svet
nije savršen i da vam život nije savršen.
- Da se posle više godina braka vaš partner i dalje lepo ljubi, jer
malo-pomalo i op! - čarolija nestane.

65
Novac utiče na naš

seksualni život

Svet je prepun dosadnih žena koje troše novac kako bi bile

privlačne muškarcima, onih koje plaćaju najskuplju kafu kako bi
vodile najduže moguće razgovore o njima.
Da li je seks puta novac jednačina sa dve ili više nepoznatih ili
možda definicija formule kako da brak traje? Supruge željne malo
nežnosti i strasti u svom bezličnom životu pažljivo su slušale jedne
subote savet Isidore Bjelice na temu kako osvežiti kućni budžet i
seksualni život: „Ne dozvolimo da novac utiče na naš seksualni
život, jer žene često usled besparice, kad vide svoj bankovni
izveštaj, najčešće budu frigidne po mesec i po dana."
Možda zato pametni muževi ne treba da dozvole uplašenim i
zabrinutim suprugama da vide bilo koji izveštaj iz banke. Držati
ženu u neznanju tačan je rezultat proizvoda seks puta novac. A
muškarci bi naravno s vremenom morali da se pobrinu da ti dugovi
više ne postoje, da bismo mi onda bezbrižno trošile i opušteno
uživale u krevetu. O ovoj temi su raspravljale tih dana one kojima
su erotičnost i privlačnost bile uslovljene bojom kreditne kartice:
„To se zove proleće života - kada mi pored njega zbog zlatne i
srebrne boje kartice procvetamo."
Ako je ta priča o seksu i parama tačna, onda su moji
najstrašniji ljubavnici bili oni koji su trošili čistog srca sve za jednu
noć, a ne oni koji su kao ministri finanasija pravili petogodišnji plan
razvoja budžeta. U svakom slučaju zdravije je da nam se vrti u
glavi od ljubavi nego od neplaćenih računa zbog ljubavi partnera
čiju finansijsku podršku nemamo.

Sigurnost jedne žene vezana je za finansijsku

sigurnost njenog muškarca, ma koliko
joj je dinar koji sama zarađuje slađi.

Pričajući sa gošćama da ljubav pokreće svet ali ne plaća račune,

pitala sam tada i svoje verne gledateljke - pre svega majke koje su u
zrelim godinam bile bez podrške partnera, ali sa izgrađenim

66
stavovima - da li bi pre izabrale muškarca koji nema dinara u
džepu i nudi im podstanarski život ili onog sa kojim je sve lepše,
lakše, komfornije i bezbrižnije?
„Samo ljubav, pa i kao podstanari, bez dinara u džepu. Samo da
ga mnogo volimo, a da on ima onoliko novca koliko mu treba da bi
se dobro osećao", odgovarale su u dahu. „Intelektualno ostvarenim
muškarcima ne treba mnogo da bi se dobro osećali. I kad nemaju,
oni imaju diplomu i znanje kojim će od jednog dinara da naprave
dva, pa i ta dva su možda veća nego nečijih milion."

Uvek sam se pitala koliko ima koraka od

zaljubljenosti do naivnosti, pa nam ne
vrede ni samopouzdanje, ni znanje, ni to
što izgledamo kao premija.

Nažalost, najviše se umore od takozvane ljubavi ostvarene žene

koje moraju svojim partnerima da daju dnevnu dozu potvrde
njihove ličnosti - ko su zapravo oni. One odgovorima na njegovo
uobičajeno pitanje
„Jesi li svesna ko sam ja?" leče dijagnozu manje vrednosti zbog
svoje nadmoći. Najveća slabost koju svaki muškarac krije jeste
svest o tome da je luzer. A žene su oduvek s obzirom na okolnosti
umele da naprave ručak od dva krompira, spremne da najlepši
komad mesa odvoje za muža i dete, da kažu „Nisam gladna" ako
nema za sve, da daju celu platu za nove patike detetu i zato greše.
Greše, jer osećaju da za stolom, u kuhinji, u spavaćoj sobi u krevetu
ima sve manje ljubavi, ali su spremne da uporno ostanu u braku i
prihvataju kompenzacije za noći bez seksa. Slažem se da je stvar
zrelosti da izdržimo ljubavni bol i imamo savest da odolimo svemu.
Ali u ime čega? Muškarci suprugama često govore da imaju manje
para nego što imaju, a ljubavnicama se predstavljaju imućnji nego
što će ikada biti. Ni novac ni žena ne mogu napraviti od muškarca
boljeg ljubavnika, ali dobar ljubavnik može ženu boljom
ljubavnicom.

Ključ uspešne veze je sit ego koga hrane

uspeh, seks i sigurnost. Živim u uverenju da
smo gladni ljubavi, jer živimo u zabludi pa
žudimo za parama i hranom. Verujemo da

67
 vredimo onoliko koliko drugi troše na nas.

Manje su se stidele svojih odluka u studiju i bile hrabrije one

koje su se udale iz ljubavi i ponosno isticale da, kada je glad
zakucala na vrata, njihova ljubav nije pobegla kroz prozor. Ali bilo
je i majki koje su, u želji da sačuvaju svoje ćerke od grešaka koje su
one pravile i u ljubavi i sa muškarcima, isticale da je za udaju bolje
izabrati mladića koga manje volite ali koji je imućniji, nego da
gorite od ljubavi a on nema ni dinara u džepu. Od muškaraca koji
obećavaju najčešće ostanu samo obećanja.
Sećam se da mi je pevačica Anabela 2008. godine pričala da se
razvela u trenutku kada je bila u najboljoj finansijskoj situaciji.
Pokazujući rukom na svoje srce, nežno je pričala: „Kad smo
najmanje imali, nekako smo bili najbliži, jer smo bili zahvalni za to
što imamo. Kupili smo prvi stan od 38 kvadrata. Nismo imali novac
za nameštaj, nego je to postepeno dolazilo od novca koji smo
zarađivali na nastupima. Za početak nam je sunđer bio dovoljan, da
spavamo na njemu, jer nam je bitnije bilo da imamo šporet na kome
ćemo da skuvamo da jedemo, nego krevet. Ali tada smo osećali
najveću bliskost, tu u ta četiri zida. Govorili smo, bože, hvala ti, nas
dvoje smo jedno sa drugim. Ljubav je tu."
Da li su za nedostatak bliskosti u braku krivlje žene koje više
pričaju sa drugaricama nego sa mužem ili muškarci koji se posle
potpisivanja kod matičara ponašaju kao da su dobili svojinu na
neograničenu upotrebu, pitala sam kasnije moje gošće, inspirisana
sudbinom junakinja romana moje prijateljice Vesne.
A onda sam s vremenom shvatila da su muškarci sigurni u sebe
samo kada su sigurni u svoju muškost. Potentnost.
I baš oni koji su nesigurni zbog onoga što im se dešava u glavi,
u gaćama i novčaniku skloni su da, kada vide lepu, slobodnu ženu
koja pametno gleda i sluša, nikada ne polaze od činjenice da je
završila fakultet, da govori najmanje tri jezika, da možda te noći u
kafani baš slavi uspeh na novom poslu, pomisle - eto minića, eto
nogu, eto duge kose, eto meni lake zabave! A za dame u srednjem
dobu, koje su negovane, nasmejane, zrače pouzdanjem, nikada ne
pomisle da možda te noći u kafani slave odličan uspeh svoje dece ili
razvod braka, već - eto razuzdane, eto polovnjače, eto meni željne
seksa bez obaveza! Pa i seks bez obaveza, možda je i to prava
ljubav, pa makar trajala jednu-dve noći ili samo deset sati. Znači da
je trebalo da se dogodi. Žene idu za svojim osećanjima i jedina stvar
koju ni ja, a možda ni većina nismo naučile jeste da budemo
68
pametne kad se zaljubimo. Ali je možda pametno da napraviš sebi
iluziju nekog srećnog života kada sa godinama shvatiš da život nije
savršen.
Žene su danas, bez obzira na godine, bez obzira na geografski
položaj svog sela, spremne da budu moderne amazonke. One bi
želele da preuzmu inicijativu, da prve priđu, da vode ljubav bez
obaveze uživanja u svemu što ih raduje, ali se trude da se u društvu
ponašaju što pristojnije, ma koliko da su lude od ljubavi i želje za
seksom.

Muškarac se prolepša kada stane na novčanik,

ali se i žene prolepšaju u očima
muškaraca kada se popnu na svoj novčanik.
Noge su im tada duže, a i struk im je tanji.
Nije problem imati, ali je problem ako
vam je imanje mera u životu po kojoj birate
svoju sreću.

Publika je poželela da tog proleća po ko zna koji put šarmatna

Lepa Lukić ispriča svoju tužnu ispovest o mužu koji nije odoleo
iskušenju i njihovu ljubav i sreću prodao za sto hiljada maraka:
„Meni je rekao kolega da me suprug vara. Ja ga slažem da idem na
turneju u Nemačku i on me odveze na aerodrom. Sačekam ja malo i
vratim se kući. Uletela sam u spavaću sobu, nju izbacila golu na
ulicu. Ali onda mi je bilo žao kada je počela da lupa i moli da joj
vratim stvari. A on me molio ko boga da ga pustim, jer ona želi da
mu pokloni poršea i sto hiljada maraka. Pored Lepe Lukić ti želiš
da uzmeš ženi sto hiljada maraka. E tek sada ću da se rastanem od
tebe."
Inače, popularne knjige samopomoći, koje nas svojim
tekstovima ponižavaju i uporno uče kako da živimo, otkrivaju i
tajne muškaraca koje svaka žena treba da zna. Tačno je, tvrde
popularni učitelji života, da je svaki muškarac u kontaktu bar sa
jednom bivšom, da veruje da su mu seksualni i ljubavni život lošiji
kada se ožene i zato nikada ne gube želju za avanturama i da se
boje starenja, ali ne bi nikada priznali. Ako bi se muška priznanja
merila po krivičnom pravu, advokat Toma Fila je iz svoje bogate
prakse naučio da ne postoji muškarac koji je priznao da je izvršio
krivično delo silovanja: „Svakoje ubeđen da je toliko lep i neodoljiv

69
da nema šanse da to nije bilo dobrovoljno. Inače nikada ne bi
priznali ni nedostatak seksa ni da im je opala muškost. Znate, u
rimskom pravu crta se krug kada se označava muškarac. Kada se
označava žena, crta se trougao, jer je krug najsavršenija
geometrijska figura. Znači da je muškarac savršen."
Ako je verovati nauci i praksi, i škrtost je zapisana u našim
genima. Dakle i darežljivost je nasledna, drage moje, tako piše u
knjigama. Prema tome u muškarca ciciju nikada ne treba imati
poverenja.
Meni je uvek bio erotičniji muškarac koji mi u trenutku kada
plaćam račun ustupi svoju kreditnu karticu uz: „Izvoli draga, plati
šta želiš." Ali ruku na srce, bilo je i onih koji kada plaćaju izvade
mnogo novčanica iz džepa bez reda i manira ili onih koji uredno
vade svoj kožni novčanik i u njemu lepo složene dinare po
apoenima, boji i veličini.

Bilo kako bilo, muškarac koji ima strah da

otvori novčanik, ima i strah da otvori srce.

„Jedino što mogu da uradim jeste da u ovoj gledanoj emisiji

poručim devojkama da ni u ludilu ne gledaju muškarce s parama,
pogotovo ne matorce", bila je veoma ljuta na sve devojke žena koja
je decenijama posvećena pisanoj reči. Mirjana Bobić je u „Magazinu
in" tada izjavila da će osnovati novi feministički pokret da bi
osvestila žene. „Ne mislim da je problem imati. Problem je da vam
je to glavni cilj. Problem je da na bazi toga birate ljude. Može se sa
pametnim dečkom od devetnaest godina cirkati pivo na ćošku i da
vam to bude najlepše na svetu. I da je to sto puta bolje nego sa
nekim dedekanjom u tri ujutro piti šampanjac u nekom klubu i da
vam balavi sa tompusom. To ima samo u tranzicionim zemljama:
Moldaviji, Kazahstanu, Bugarskoj, Rumuniji, ali nema u Engleskoj,
Nemačkoj, Francuskoj..."
Često su me mlade gledateljke, zbunjene time da li u životu da
poslušaju srce ili razum, pitale kome od dva udvarača prvo da
obećaju izlazak na večeru na Dan ljubavi. Da li onom koji im prvi
zakaže sastanak, onom koji je ih može povesti u najskuplji i najlepši
restoran, ili da otkače obojicu i puste ih da pate - možda će se više
zaljubiti. Istina je da Dan ljubavi ne vole stipse, preljubnici i oni
koji ne umeju da vole. Mlade devojke koje tragaju za izabranikom
svog srca treba da znaju da se prinčevi prave od muškaraca, ali ne

70
idealni, jer će i posle deceniju-dve oni ipak biti isti i svoji. Ja mislim
da je ljubav kada zbog nekoga sve hoćeš. Gde je u tom slučaju
granica tolerancije i da li je zaista ona najbitniji začin svake veze?
Svi su te subote ćutali i bili neodlučni u studiju osim profesora
Pajkića: „Tolerancija je nezainteresovanost za istinu. Tolerancija je
osnov hipokrizije i ona donosi probleme. Bez tolerancije mi smo
iskreni i direktni i rešavamo sve situacije u emocionalnom naboju u
onom trenutku onakve kakve jesu."
Zdravije je možda biti iskren, ma koliko zbog te istine letelo
perje i priznati da je novac veoma bitan pri izboru partnera. Pa na
kraju krajeva, ovo hrabro priznanje osuđivaće samo one koje su se
udale iz finansijskog interesa i one koje to žele, ali ne mogu.
Meni su uvek za razgovor u studiju bile intrigantnije ne žene
koje imaju redovan i bogat seksualni život već one koje ga mesecima
nemaju. Dakle one koje ne mare za socijalni pritisak i pitanje - kada
si ga poslednji put imala? One što se potajno nadaju da će sresti
nekoga koji stidljivo šapuće stihove pokojne Desanke Maksimović:

Ne, nemoj mi prići!

Hoću izdaleka da volim i želim oka tvoja dva.
Jer sreća je lepa samo dok se čeka.
Dok od sebe samo nagoveštaj da.

Inače, nema te žene kojoj neće prijati udvaranje milionera, koga

krase moć, samouverenost i muževnost, čak i ako ima koji kilogram
ili sedu više. Srećnije su možda one koje su sve stvorile svojim
znanjem, talentom i strpljivošću nego one koje su na vreme shvatile
da se od ljubavi ne živi i da je vreme novac i da je seks moć. Ali je
istina da im ove prve nikada neće oprostiti što su im porcije u životu
bile lakše poslužene nego što zaslužuju i što su zbog kratke pameti
bile pogodnija prilika moćnim muškarcima za zajednički život.
Naravno, da se ne lažemo, mlade, obrazovane, poluobrazovane
devojke trpe pegavu ruku matorog milionera na svom mladom
kolenu samo zato što je bogat. Jer sve mi moramo da se ujutru
probudimo i dopustimo da nam neko duva u lice. Ali nisu svi na
prodaju ili ne žele svi da budu nečija igračka.
Igre seksa i moći su uzbudljive sve dok maestralno vladamo
svojim srcem i svojim egom.

71
 Muškarci koji su moćni i erotični s godinama shvataju da su im
sva uživanja u stvari sirotinjska i nikako da pronađu, kako je
svojevremeno izjavljivao kompozitor Goran Bregović, neki bogataški
merak. Jedno je sigurno, u toku vođenja ljubavi neće maštati o
šopingu i novom poršeu, kao što čine žene koje se pole no lovu.
Da li je to što se viđa sa vama, ali ne želi seksualni odnos
odmah, ne insistira na poljupcima - znak da vas poštuje ili mu je
merak? Ili je samo na vreme shvatio, kao Sting, da je seks nešto
najlepše i najprirodnije što može dobiti za svoj novac, pa mu se ne
žuri?

72
SHVATILA SAM

DA JE MERA SREĆE:

- Poslušati savet književnice Isidore Bjelice da ne dozvolimo da

novac utiče na naš seksualni život, jer žene često usled besparice
najčešće budu frigidne kad vide svoj bankovni izveštaj.
- Da nam se vrti u glavi od ljubavi a ne od neplaćenih računa
zbog ljubavi partnera čiju finansijsku podršku nemamo.
- Shvatiti na vreme da je najveća slabost koju svaki muškarac
krije svest o tome da je luzer. I ne kriviti sebe zbog tuđih
neostvarenih želja.
- Da, ukoliko pored sebe imamo muškarca koji se plaši da otvori
novčanik, budemo uverene da se plaši da otvori i svoje srce.
- Da u muškarca ciciju nikada ne treba imati poverenja.
- Da mlade devojke koje tragaju za izabranikom svog srca treba
da znaju da se prinčevi prave od muškaraca, ali ne idealni, jer će i
posle deceniju-dve oni ipak biti isti i svoji.
- Prihvatiti stav profesora Pajkića da je tolerancija
nezainteresovanost za istinu. Tolerancija je osnov hipokrizije i ona
donosi probleme. Bez tolerancije mi smo iskreni i direktni i
rešavamo sve situacije u emocionalnom naboju u onom trenutku
onakve kakve jesu.
- Da maestralno vladamo svojim srcem i svojim egom.

73
Kako da brak

traje

Potreba za ljubavlju, za nežnošću, za zagrljajem i šaputanjem na

jastuku kod nas žena ostaje ista kao i u ranim dvadesetim
godinama. Ni razigrani hormoni, ni osećaj da smo provele život
nevoljene ne utiču na želju da nas i u pedesetim, šezdesetim i svim
zrelim godinama neko ljubi za dobro jutro. Očigledno da nismo
uobrazile da brak može da traje i da sa najvećom ljubavlju možemo
da negujemo odnos i duže od pola veka, ali nam mame i bake nisu
na vreme pričale. Zato jesu moje gošće poslednje dve decenije u
„Magazinu in". I mi smo ih razneženo slušale. Kao da smo slušale
najlepše bajke. A u bajke smo prestale da verujemo kada smo se
prvi put osetile kao Snežana bez sedam patuljaka.
Sećam se da sam godinama slušala i gospođe koje su ushićeno
dolazile u emisiju „Sve za ljubav" kako bi celom svetu obelodanile
da su uspele da ostvare svoje snove i obnove bračne zavete na
zlatnoj svadbi.
One su, baš kao i naše bake i mame, bile ljubazne, diskretne i
odane u braku samo po potrebi. Sa iluzijama o večnoj mladosti, o
ljubavi, o lepoti i o braku koji traje nikada nisu završile.
Nije tih pedesetih, sedamdesetih ili osamdesetih godina bilo sve
lepše, već su devojke željne ljubavi dane i noći provodile kao ptice u
zlatnom kavezu. Mi danas zavaravamo sebe misleći da su one
umele više i lepše da vole, ali nisu. Samo su volele ljubav i bile
odane. Patile su i godinama strpljivo čekale svoje junake da se vrate
iz vojske, sa terena ili sa dugih partijskih sastanaka.
Tajnu kako da brak bude dugovečan pokušala je pričom iz svoje
psihijatrijske ordinacije da nam otkrije i dr Sanda Rašković Ivić.
Jednog popodneva na terapiju je došla žena sirota, zarozana, i žalila
se da je muž zanemaruje: „Ona mu sve čini", pričala nam je Sanda,
„i kuva, i kuću drži kao apoteku, i štirka mu košulje, posteljinu.
Skupila je jednog dana snage i rekla mu: ‘Eto, ti divno živiš, sve je
fantastično, oprano, izglancano, ma nemaš gde da pljuneš u ovom
stanu.’ A on njoj kaže: ‘Nemam gde, nego na tebe.’" Sve je u životu
uložila u spremanje i glancanje. Morala je da promeni odnos prema

74
sebi. Da počne da se neguje. Da zavodi muža. Nastavili su bračnu
terapiju i nakon osamnaest meseci ponovo bili u skladnom braku.
Kada sam i ja poželela da svoj život provedem pored voljenog
muškarca, obećala sam sebi da ću svake večeri voditi ljubav za
pamćenje i da ću se svakog jutra buditi na njegovom ramenu. Rodio
se Strahinja. Posle dve godine izgovorili smo matičarki Goci DA u
limuzini na putu do aerodroma. Nije mi ruka zadrhtala kada sam
svom prezimenu dodavala njegovo. Niko nije zaplakao. Do zore smo
se provodili u klubu hotela Ric u Parizu. Sve je bilo kao u najlepšoj
bajci. A ja sam se pitala da li je moj voljeni bio sin kome je otac
govorio da postoje i princeze koje bi trebalo poljupcem probuditi
jednoga dana kada se pored njega budu uspavale.
Posle mesec dana majčinstva, dok sam prljave kose i sa flekama
od mleka na trenerci hranila Strahinju, odbila sam poziv da se
vratim na televizuju kao učesnik emisije „Plesom do snova". Svakog
jutra ispraćala sam supruga na posao i naglas citirala rečenicu iz
omiljenog romana moje bake Anđelije: „Nismo mi malograđanski
brak, da pravimo jedno drugom ljubomorne scene. Ima toliko
muškaraca koji zaslužuju da im se žene dive bez ikakvih namera.
Isto je i sa muškarcima. Ljubomorne scene prave udate glupače koje
nisu na vreme naučile da sebe ne zamaraju neverstvima svojih
muževa."
Dok smo u braku, obećala sam sebi da ću se diviti samo njemu,
pa i onda kada budem sumnjala da ne čini život lepšim samo meni
nego i nekoj koja mu je po svemu možda bolja od mene.

Muškarac koji rasipa poglede na mnoge

žene nikada ne može potpuno da bude
veran samo jednoj. Takav muškarac uvek
ostaje samo atrakcija.

U mog sam bila zaljubljena više nego u bilo koga do tada i zato
sam se udala. Bio mi je atraktivan, ali nije ostavljao utisak
nestašnog i neumoljivog. A ja sam uvek nasmejana volela da
koketiram baš sa takvim tajanstvenim, koji nikada nisu imali isti
izraz lica. Inače, pripadala sam tinejdžerkama generacije
Dvanaeste beogradske gimnazije koje nikada nisu zavidele ranjivoj
i umiljatoj Ani Karenjini. Ona nije imala ni dovoljno snage ni
pameti za sebe, a kamoli za druge. Odlučila sam da mi uzor u
ljubavi bude Sremčeva Zona. Ponosna, vatrena, razmažena,

75
povremeno ljubomorna i vragolasta, ona koja ostavlja utisak i
naivne i iskusne, i devojčice i žene. Kasnije na fakultetu prezirala
sam i ismevala primitivke kojima je brak bio krov i novčanik. U
njihovim bajkama nije bilo ni reči o seksu, o strasti, o ljubavi za
jednu noć koja bi mogla da traje ceo život. A ja u ove poslednje
najviše verujem.
Gledala sam pažljivo jedne subote lica žena u publici koje su
slušale priču o ljubavi i braku Jorgovanke Tabaković i zaista - kao
da su slušale bajku: „Ja sam se za mog muža udala sa devetnaest
godina. Zar treba većeg dokaza da pokažete kako ste ludi od
ljubavi? Tada sam završila već dve godine fakulteta, bila sam
vukovac i najbolji đak. Od mene su očekivali sve sem da se udam.
Dvadeset devet godina živela sam sa svojim suprugom u srećnom
braku. Do njegove smrti. Nikada se nismo odvajali. Ja sam njemu
pisala pesme u braku i posle petnaest godina."
Posle više godina braka slamka spasa nije ni u krevetu, ni u
kuhinji, već u ćutanju. Žena koja pored sebe ima teškog muškarca
želi tolerantnog, a kada ima ženskaroša, ceni vernost.

Ta mala svakodnevna razočaranja u ljubavi

više bole nego jedno veliko. Žensko
srce postaje sa godinama braka tužno i
uvređeno zbog lakomislenog ponašanja
onog kome pripada.

Razočarana žena koja voli kad-tad pomisli da je možda baš nju

sreća čekala sa nekim nežnijim na nekom lepšem mestu i ostane
zauvek zanesena slikom te čarolije. Ima sve manje snage i želje da
prašta i da razume onoga koji je više ne ispraća na vratima s
poljupcem.

Strast i poverenje jesu ključ uspešne veze i

jedino tim oružjem muškarac može da osvoji
naše srce zauvek.

Sećam se da su se na Dan ljubavi davne 2007. godine Isidora i

Pajkić prisetili da njihov brak u početku nije obećavao blistavu
budućnost: „Prvih godinu dana napustila sam ga osamdeset dva
puta. Katastrofa! Taksista me je na kraju molio da sledeći put kad
76
idem ne nosim bunde i toliko stvari, već da probam po jednu stvar
da odnesem, pa da razmislim." Pajkić je svaki put sedeo i čekao već
naviknut na napuštanje.

Uzorna supruga je ona koja godinama sluša

kako njen partner lupa vratima od kupatila,
kasni na večeru koja se davno ohladila i
prihvata njenu zamerku. Glumi učtivog kavaljera,
iako je već odavno sit njene bračne
ljubavi. Gleda je u oči i laže pogledom.

Slika srećne porodice danas je i lažna ljubav u braku, i lažna luj

viton torba na ruci, i dete koje vas za ručkom gleda u oči i laže. A
žene koje su u braku najviše lažu sebe. Koliko li je onda napregnut
mozak prosečene supruge, često sam se pitala i tražila istinu u
odgovorima. Dobila sam je od Ivice Dačića koji je tada obeležavao
četrnaestu godinu zajedničkog života sa suprugom Sanjom: „Svakoj
ženi i svakom muškarcu od srca bih preporučio da bude iskren.
Siguran sam da vi verujete u vaša opravdanja za pogrešne
postupke, ali u stvari lažete sami sebe i lažete svoje srce. I živite
lažni život. Vi bežite od sebe. Gde? U neki drugi život."
Sve smo mi kao jedan od uslova za dugovečan brak nesvesno ili
svesno prihvatile ono mamino i bakino: „Ćuti, dete, i trpi! Kako sam
ja mogla? Šta meni fali? Ni tebi ni tvom bratu ništa nije falilo." I
nije. Srpski bračni kliše je da muževi psuju i piju, a žene ćute i
olajavaju ih kod komšinice i dece. Beže od sebe i svog života. Možda
su zato pokojna glumica Mira Stupica i njen suprug imali odvojene
spavaće sobe, a modna kreatorka Viktorija Bekam i njen suprug
odvojena kupatila. Od iskrene ljubavi ne može se pobeći, ma gde
spavali i prali zube. Pa i knez Miloš je govorio: „Sedi di si, jer ni za
di si nisi." Gospoda sa naše javne scene svaki put citirala je ove
kneževe reči kada bih ja poredila brak i bajku.
Jedini lek kada strahuješ i brineš je da glavu opteretiš
pametnijim i lepšim stvarima. Ali političari gladni uspeha i
priznanja često su, u strahu od lepših i pametnijih protivnika, kao
lek osporavali njihovu moć. Zasluge za uspeh pripisivali su svojim
suprugama. Znatiželjna da otkrijem da li je njihovo srce toliko
osetljivo, pitala sam Vuka Draškovića da li je zaista u braku jednog
političara ženina reč poslednja. „Zašto poslednja? Zašto ne i prva? I
prva i poslednja, tako je to. Često govorim da na mene moja žena
77
utiče više nego što vi mislite, ali mnogo manje nego što je to
normalno."
Možda je i tačno da pored većine uspešnih muškarca u krevetu
leži zadovoljna žena koja im pere čarape, pegla košulje i ne
dozvoljava da se odaju porocima. Ali je tačno i da uvek vreba neka
starleta.

Ključ uspešnog braka je sit ego, koga

krane uspeh, seks i sigurnost.

Novinar Milomir Marić u „Magazinu in" nije hteo da popusti

ženama. Uveravao ih je da je i muški i ženski ego u Srbiji gladan
svega, zato nikada neće biti sit. „Ljubav je izmislila sirotinja da bi
imala seks za džabe", govorio je o svojim kraljicama rijaliti
programa. Muškarac će uvek biti srećniji kada mu žena kaže: „Ti si
najbolji ljubavnik kog sam ikada imala", nego kada ga majčinski
pogleda i šapne: „Mnogo mi značiš, ti si mi najveći oslonac u životu."
Iza svake uspešne supruge stoji gomila neopranih sudova, ali i
muškarac koji je verovao da će postati uspešniji od nje, a ostao je
nezreo i nezadovoljan, govorile su često moje gledateljke. Marić je
devojkama koje nisu bile od onih modernih uvek zvučao
prosvetiteljski: „Žene su na našim prostorima neumoljive. Vole
razbojnike i bitange. Najlepše se udaju za najveće vucibatine.
Nikada nisu bile prilika naspram nas koji smo bili finansijski
nesigurni", govorio bi sa osmehom.
Da li je cvrkutanje na jastuku rezervisano za prvih mesec dana
braka, prva tri dana veze ili samo za jednu noć, često sam pitala
one koji svoje grešne misli, postupke i navike nisu krili. Da li brak
traje, iako žene u bračnoj postelji ne cvrkuću uvek isto?
„Ja bih voleo da cvrkutanje stalno traje, ali nažalost ne traje",
govorio nam je Bora Čorba tada sveže zaljubljen u dvadeset godina
mlađu, dok mu se Suzana Mančić žalila da već dugo spava sama:
„Ja pred san zagrlim jastuk i glasno kažem sebi: ‘Laku noć, Mančić.’
Nema ko da mi kaže laku noć i nedostaje mi to cvrkutanje."
Eto, a nama se oduvek čini da tamo iza zavesa onog prozora
preko puta živi neka srećnija porodica, voljenija žena, bolja deca.
Diveći se savršenim životima svojih komšinica ili žena koje nam se
osmehuju sa naslovnih strana gubimo sopstveni život. Ne
razmišljamo da ćemo i mi biti savršeni samo ukoliko prestanemo da
težimo tom lažnom savršenstvu.

78
 Što više godinama mazite i pazite muževe, oni su često sve ređe
kod kuće. I am not singl, but always available poruka je koju bi bez
osećaja nelagodnosti posle nekoliko čašica dunjevače slali kao
cirkularni SMS bivšim devojkama, njihovim drugaricama i
neprežaljenim simpatijama. Možda je zato Goca Tržan bila u pravu
kada je citirala stari fazon da je ključ uspešne veze u slobodnoj
ljubavi: „Svaki suprug bi imao devojku, ali mu ne da žena." I ona je
kao Marić zvučala prosvetiteljski ženama koje su, iako vaspitavane
po staromodnim shvatanjima, ipak želele da budu savremene
supruge, ma šta god to značilo.
„Meni je brakveoma bitan", govorila je i Nataša Bekvalac
književnici Miri Bobić Mojsilović i meni. „Moram vam priznati da se
od braka odustane, čini mi se, onda kada žena od njega odustane.
Mi smo vrat, a oni glava, i to je u redu, ali bez vrata ne možeš nigde
i da hoćeš."
Nikada nisam bila stručnjak za bračne taktike, pa ni za
odustajanja ili priznanja, ali sam se uvek pitala da li i u kom
trenutku treba u braku, na primer, prestati kuvati i spremati. U
kom trenutku treba prestati sa odlaskom kod frizera, manikira i
opustiti se? Kada treba prestati sa nošenjem kućnih papuča sa
masnicom od krzna, mini-haljina i dubokih dekoltea, ili je možda
ispravnije: kada sve ovo treba ponovo početi? I biti uvek u novoj
ulozi: misteriozna, intrigantna, neočekivana.
„Mašta je u braku veoma važna. Ja sam oduvek želela da
budem striptizeta", ponovo je zvučala prosvetiteljski Goca Tržan
ženama u Srbiji. „Striptiz kod kuće je super. U tome se ja odlično
osećam. A i moj muž uživa."

Naše telo možda pokazuje ono što duša

oseća, ali ja ipak verujem da bi Šeherezadina
priča iz hiljadu i jedne noči bila bolji
recept kako oživeti ljubavni život. Razgovor
intrigira strasnije od golih grudi i zadnjice.

Inače verujem i da je lepota u braku kompenzacija za dobrotu, a

ne obrnuto. Žene koje su imale dara za dugovečan brak učile su me
da muškarac, kada se vrati kući, ne želi da ima suprugu koja će ga
pitati kakav mu je bio dan, već onu koja će mu u satenskom
penjoaru postaviti večeru i ćutati. Nikada ih nisam poslušala.
Možda zato što nisu umele da mi kažu zbog kakvih muškaraca
79
pristaju na tišinu te odevene u satenski penjoar? I da li uopšte ćute
ili su namirile svoju sujetu kvadratima, cipelama, zavidnim
drugaricama i mlađim ljubavnicima? Pa su samo u satenskom
kostimu prihvatile novu bračnu ulogu?
Šalile smo se često u emisiji i na račun površnih zaključaka o
seksualnoj privlačnosti u braku, a jedan od njih je glasio: „Burma
na ruci muškarca najveći je afrodizijak za svaku ženu, a ne samo za
suprugu." Pevačica Seka Aleksić i njen suprug Veljko samo nekoliko
dana posle potpisivanja kod matičara tom fazonu slatko su se
smejali i priznali: „Hvala na čestitkama, Sanja, i verovali ili ne,
imali smo vrlo urbanu prvu bračnu noć. Inače, kada smo se
upoznali, nakon tri dana počeli smo da se zabavljamo i nikada se
nismo razdvojili. Mislim da je za uspeh jedne veze ili braka
najvažniji seks. Ako se u krevetu sve uklapa, onda ćete naći
kompromis za sve ostale probleme." A možda je najsrećniji
muškarac u braku moj dugogodišnji kolega Ognjen Amidžić, jer je
prihvatio na vreme čuveni bračni kompromis i u emisiji u susret
Danu žena podsetio nas: „Znate li onu priču kada je suprug hteo u
bioskop, a njegova žena u šoping? Napravili su kompromis i otišli u
šoping."
Bilo kako bilo, kod kuće mora da se zna ko je muško, tako je
govorio tata moje drugarice. Da živim po tom srpskom
patrijarhalnom vaspitanju, ja bih se odavno razvela, ali srećom
nisam od tih. Uvek sam razmišljala da ima žena koji su po prirodi
talentovane za brak, ali da ja taj talenat nisam nasiedila od mame,
već možda od bake koja se uvek oslanjala samo na sebe. Nažalost,
prevarena i ostavljena život je provela posvećena deci,
prijateljicama i unucima. Ali nikada nije bila usamljena.
Leti, na vrelom pesku na obalama Mediterana čitala sam
romane moje prijateljice Vesne i bilo mi je žao što baku nisam na
vreme pitala: „Šta je to lepo a šta manje lepo kada ti je muškarac
sve u životu, i šta je to lepo a šta manje lepo kada ti deca postanu
sve u životu?" Krivila je možda sebe što na vreme nije shvatila da
su joj očekivanja bila pogrešna. Inače nikada nije volela sažaljenja,
iako je često plakala. Učila me je da ona ničemu ne služe. I zato ja
svoje slabosti ne iznosim na tacni nikome, ni svom bračnom drugu.
Bilo je i onih dana kada sam osećala grižu savesti što sam kao
javna ličnost na lestvici uspeha imala privilegovan život u odnosu
na moje drugarice: lepršav, bogat avanturama, putovanjima i pun
strasti, ljubavi i novca. Ali, dok sam gradila karijeru i čuvala svoju
porodicu, nisam verovala nikome, često nemajući poverenja ni u

80
svog partnera. Sa godinama sam bila sve sigurnija da pored vere
samo razumevanje, brižnosti požrtvovanost učvršćuju brak, ali i
uništavaju strast, iako moj partner nikada nije bio zo bacanje.
Sećam se da su tog februara devojke aplaudirale u studiju
Jeleni Karleuši kada je pokušavala da ih uveri da muškarci žele da
budu izabrani. Nije hteia da popusti dok ih nije naučila da uzdignu
same sebe u svojim očima i uzmu ono što im pripada. „Duška sam
upoznala kada nije imao ni dvadeset jednu godinu. Bio je veoma
mlad i nije bio za ženidbu. On je rekao: ‘Ja sam mlad, ja neću, ja ne
mogu, ne dolazi u obzir’, i pobegao je. Mislim se u sebi: ‘Uf, što
volim te koji neće.’ Duško je imao dvadeset tri godine kada je dobio
prvo dete i rekao: ‘Eto, imam dvadeset tri i imam dete.’ Ja sam
brže-bolje ostala u drugom stanju opet. Posle samo tri meseca. On je
rekao: ‘Ja sam mlad da imam dvoje dece.’ Muškarci ne znaju šta
hoće. Treba im NACRTATI."
S vremenom sam shvatila da bi mladići pre izabrali devojku
koja je lepa, zbunjena i čuva se za brak nego onu koja je lepa,
iskusna i niko je nije čuvao. A shvatile su to i devojke koje su željne
ljubavi slušale pažljivo svaku reč koju su godinama u „Magazinu in"
izgovarali mladići sa lista najpoželjnijih neženja. „Ali kako da
budemo sigurne da će oni sutra ostati u braku samo zbog nas, a ne
zbog dece, novca, doma i toplog obroka?", pitale bi me stidljivo posle
emisije devojke željne ljubavi.

Možda je tajna za očuvanje braka naučiti

da prvo prihvatimo sebe onakvim kakvi
jesmo, a zatim da prihvatamo i ljude oko
sebe uključujući i sopstvene partnere. A
ne da stalno imamo potrebu da menjamo
druge i da ih oblikujemo. Sutra nećemo
imati na koga da se oslonimo.

Jednog jutra kada se probudimo uplašeni od života, postaćemo

sebični i mi i naš partner. Možda zato i ljubav na daljinu postaje sve
draža i lepša zabava: preko žice, interneta, virtuelnih igračaka.
Niko nikoga ne poseduje.
Generacije i generacije žena zaista su vaspitavane slušajući
svoje bake i mame koje su im kao pesmicu ponavljale: „Učila, ne
učila - varjača ti ne gine!"

81
 Dobar obrok je možda dobar argument za
brak, ali niko ne želi da unesreći sebe i
provede život kao očajna domaćica.

Meni su moje tetke, bake i mame, dok sam još bila devojka, ipak
kao pesmicu ponavljale: „Uživaj dok si mlada, ima vremena,
naradićeš se!" Možda zato i nisam talentovana za brak koji
podrazumeva stalno kuvanje, čišćenje i peglanje, ali, kada se
zaljubim i kada sam u vezi, tada sam i umiljato jagnje, i gejša, i
kućna pomoćnica, i kuvarica, i sobarica, i spremna da žrtvujem sve
za ljubav.
Ukoliko želimo da živimo najlepšu bajku o kakvoj smo sanjale,
onda treba da budemo spremne i da se žrtvujemo, ali iz ljubavi a ne
i iz straha i nesigurnosti. Možda je dragocenije da promenimo
očekivanja i na vreme shvatimo da su roditelji jedini koji se iskreno
žrtvuju za nas, a ne supružnici.
„Žene greše jer provode više vremena negujući kućne ljubimce
ili fikus nego svog muža", često sam citirala Isidoru Bjelicu koja je
isticala iracionalnost kao dragocen začin da bi brak bio ukusniji s
godinama. Partnera treba negovati i duhovno i fizički.
Pisala nam je posle te emisije sa Isidorom i devojka koja je
verovala da je sreća u ljubavi čeka, iako je dugo već niko ne zavodi:
„Kao i sve moje vršnjakinje, unapred sam odlučila da dvadesete
potrošim u sticanju diplome, nalaženju dobrog posla i provodu.
Pitanje braka ostavila sam za početak tridesetih. Kad su te godine
došle, na bračnom tržištu se, međutim, uprkos mojoj privlačnosti,
nisam baš dobro provela. I niko mi danas ne veruje da je to što sam
sama isključivo moj izbor i dobro mi je." A onda je u postskriptumu
napisala kako je saznala da je u Beogradu otvorena agencija za
iznajmljivanje muževa i da su na ceni oni za provod, zatim
talentovani kuvari i stručnjaci za šoping. I da će sačuvati broj u
slučaju da je stigne potreba da jednoga dana ipak ima nekoga pored
sebe. Ja sam je za utehu podsetila na izjavu kontroverzne Lejdi
Gage, koja je tih dana osvanula na naslovnim stranama tabloida:
„Neke žene slede svoje snove, a neke svoje muževe. Ako se pitate
šta da sledite, zapamtite da se karijera neće probuditi jednog jutra i
reći vam da vas više ne voli."
Ženska intuicija često nam šapuće: „Ne valja ništa, spakuj
kofere!" Ukoliko je ne poslušamo i to ne uradimo, jer verujemo da će

82
emocije u braku trajati, veoma često se ispostavi da je to fatalna
greška. Zato je opravdana ona dilema da li slušati pamet ili srce. Ne
znam jesu li sebične i samožive supruge ikada imale tu dilemu, ali,
kada sam bila mlada, verovala sam da su one samo književni likovi.
Da ne postoje žene koje dan ispraćaju rečima: „Sve nosim na svojim
leđima, a niko me ne pita kako mi je, ne stižem ni do lekara da
odem. Sve radim da bih vama ugodila, a niko ni hvala da mi kaže."
A onda sam shvatila da su pomoću te mantre srpski brakovi i uspeli
da prežive. Šta li bi svaka od tih požrtvovanih dama odgovorila
kada bismo je pitali: „Pa ko te terao?" Žrtva zahtevnog muža i
nevaspitane dece nema snage da nešto promeni ili ne želi. A mi
često imamo više sažaljenja i nežnosti prema njoj koja trpi, a pod
lupom svake sumnje je ona koja je u zoru spakovala kofer i ispratila
partnera iz svog kreveta, života i srca. Nije strahovala da li će je on
zaita pustiti da ode i nije potajno želela da čuje reč ostani.
A možda je tajna u neprekidnom osvajanju. Kao kada je pre
skoro pola veka gospodin Mitević osvajao najlepšu ženu bivše
Jugoslavije, Biljanu Ristić. O tome su tada pisale sve ugledne
dnevne novine. „Deset godina je to trajalo, moja Sanja, kao
osvajanje Normandije. On je znao šta želi u životu, ali nije bio
nasrtljiv, već samo uporan."
Upornost kada je reč o ljubavi krasila je i gospodina Mlađana
Dinkića: „Ja sam upoznao svoju suprugu 1987. godine preko
drugarice. Bila je jedna od najpametnijih i najlepših devojaka na
Ekonomskom fakultetu. Retko ko je smeo da joj priđe, jer je sve
odbijala. Završila se večera, otpratio sam je do kuće autobusom.
Imao sam sreću da mi je bio rođendan, pa sam uzeo da joj sviram
gitaru. Njoj se uopšte to nije sviđalo, ali sam bio uporan, uporan, i
posle četiri godine smo se i venčali."
Problem je što nema više ni nasrtljivih ni upornih udvarača,
govorile su devojke slušajući moje goste.

Situacija i okolnosti u kojima živimo utiču

da ne verujemo u sreću, da sumnjamo u
ostvarenje snova i da pravimo kompromise
sa željama. Tako je i u braku koji traje.

Da li nas više boli kada nas neko vređa neistinom, gleda u oči i
kaže „Voleću te do kraja života!", ili istinom, kad gleda u pod i kaže

83
„Ne volim te, ali ostaćemo zajedno zbog dece i komšiluka"? I takav
brak može da traje, ali samo kao dekor.
A možda nas sudbina ipak negde čeka kao Zoricu Brunclik. Prvi
put je bila na svadbi svog sadašnjeg supruga, ali kao gošća. Odnela
mu je vredan poklon. Nije ni sanjala da će se nekoliko godina
kasnije baš njoj zavetovati na vernost pred bogom. „Bio je koncert.
Mi smo bili u istoj ulici, ali u različitim hotelima, tako da nas je
vozio isti vozač. I sad, nikako Miro-Ijub da dođe, da krenemo u
hotel. Ja kažem ovom čoveku: ‘Idite, molim vas, pozovite ga.’ Kaže
on: ‘Jao, Zorice, eno ga on sedi, a one misice oko njega sve stoje i
gledaju ga.’ Pošto sam starija od njega dve godine, to je razlika
kojom se on mnogo danas diči, ulazim i kažem: ‘Šta vi radite ovde
sa mojim mužem? A ti, harmoniku i polazi.’ Inače, pre koncerta smo
bili na vi. I dolazi on i kaže: ‘Koleginice, izvinite, molim vas, što ste
čekali.’ I tako je pošao sa mnom i ostao."
Kako onda svesne sebe i svojih želja počinjemo više pažnje da
posvećujemo pričama o kremama i borama nego o suprugu i
majčinstvu, ili više o kolima, parama i politici nego o roditeljstvu?
Možda je pametnije da zalupimo vratima i otputujemo negde, pa
neka nas on sam stigne.

Sreća je trenutak zadovoljstva i živećete

je ako umete da je prepoznate i da joj se
prepustite. Opušteno, pa neka traje koliko
traje. Ako ne umete, ne pomaže vam ni
armija osećajnih muškaraca.

Znam da mi je pokojni Bata Živojinović pričao da je spadao u

onu kategoriju beogradskih frajera koja je umela sa ženama. Tih
dana obeležavao je pedeset tri godine ljubavi sa svojom Lulom i
citirao odlomak iz knjige Paula Koelja Jedanaest minuta: „Čitavog
života shvatala sam ljubav kao neku vrstu dobrovoljnog ropstva."
Pošto ste vi, Bato, u dugom braku, da li ste se ikada osećali kao da
u toj vezi dobrovoljno robijate, i ako jeste, kada?", pitala sam ga
pomalo zbunjena i u strahu da me ne shvati pogrešno. Citirao je
Duška Radovića: „Ljubav se razvija, menja, jača, slabi, troši,
oživljava. Samo kukavice vole po nekoliko žena. Hrabri muškarci ne
plaše se rizika da vole samo jednu." I ja sam od tada bila uverena
da si zaista veoma hrabar kada sa nekim deliš bračnu postelju pola
veka. Počela sam da pružam utehu devojkama koje su mi se žalile

84
da su momci postali velike kukavice u ljubavi i da u zoru nestanu
bez poljupca.

„Muškarci se zaljubljuju u žene zbog njihovih

osmeha, a onda pre ili kasnije žene
izgube taj osmeh baš zbog tih muškaraca",
pisala je u svojima romanima Vesna
i mi smo je citirale.

Razočarane jer su godinama živele u zabludi verujući da brak

može da traje, pitale su i nju i mene uplašene: „Šta ću sada, pošto
njega više nemam? Nije da nemam čime da se bavim, imam i
previše, ali nemam inspiraciju i nisam srećna. Moja koleginica iz
kancelarije živi kao samohrana majka od rođenja deteta i stalno
govori kako su muškarci neverni i kako ja verujem u gluposti.
Nisam još srela osobu koja kaže za muškarca da je tako dobar i
osećajan, mada nisam srela ni muškarca koji isto to kaže za ženu.
Niko nije zadovoljan zato što je veran."

Niko od nas ne može da bude srećan u životu

bez voljenog muškarca, a bez bilo kog muškarca
može. I možda zaista ništa nije za ceo
život, osim ako nije navika ili svakodnevnica.

„Najvažnije je uzajamno poverenje u dugom bračnom životu i da

se ima mir i sklad", otkrila nam je jednog letnjeg popodneva
glumica Ljilja Blagojević i da je tajna njene lepote u zrelim
godinama njen suprug Siniša Kovačević sa kojim je u braku trideset
pet godina. „To je drugačija ljubav, to nije ljubav onako strastvena,
ali je ljubav kad znate da postoji neko ko će za vas dati bubreg, da
verujete da vas neće izdati."
I zato, ako cenite požrtvovanost kao vrlinu, nemojte ipak biti
žrtva sopstvenih iščekivanja. Čekate da se on promeni. Čekate da
se seti da vas zagrli. Čekate da vam pruži ljubav. Onda čekate i da
vas ostavi, jer ne želite da budete odgovorne ni za čiju patnju, ali ni
za sopstveno kajanje ako ste pogrešile što ste otišle.
Glumica Ljilja Stjepanović im je, slušajući nas kako sve manje
verujemo u brak i ljubav za ceo život, citirala bez zadrške repliku iz

85
predstave Gospođa ministarko: „Ja ne znam šta je s ovu omladinu.
Te probna veza, probna veridba, probni brakovi. Aman bre, samo se
isprobavaju bre! Kad će da dođu do dece? Zato i opada natalitet u
Srbiju."
Da li su žene i muškarci koji veruju u ljubav za jednu noć a ne u
dugovečan brak hedonisti ili egoisti?

86
SHVATILA SAM

DA JE MERA SREĆE:

- Promena odnosa prema sebi, da počnemo da se negujemo. Da

zavodimo muža sve vreme naše bračne zajednice, ma koliko ona
trajala.
- Blagovremeno naučiti da ljubomorne scene prave udate
glupače koje nisu na vreme naučile da sebe ne zamaraju
neverstvima svojih muževa.
- Na vreme shvatiti da muškarac koji rasipa poglede na mnoge
žene nikada ne može potpuno da bude veran samo jednoj. Takav
muškarac uvek ostaje samo atrakcija.
- Posle više godina braka u ćutanju, a nije ni u krevetu, ni u
kuhinji.
- Neverovanje u lična opravdanja za svoje pogrešne postupke,
jer lažemo sami sebe i lažemo svoje srce. I živimo lažni život. Mi
bežimo od sebe. Gde? U neki drugi život.
- Strah i briga da glavu opteretite pametnijim i lepšim
stvarima.
- Da nam je u braku sit ego, koga hrane uspeh, seks i sigurnost.
- Biti u braku maštovite i uvek u novoj ulozi: misteriozne,
intrigantne, neočekivane.
- Za uspeh jedne veze ili braka u početku je najvažniji seks. Ako
se u krevetu sve uklapa, onda ćemo naći kompromis za sve ostale
probleme.
- Da prvo prihvatamo sebe onakvim kakve jesmo, a zatim da
prihvatamo i ljude oko sebe uključujući i sopstvene partnere. A ne
da stalno imamo potrebu da menjamo druge i da ih oblikujemo.
Sutra nećemo imati na koga da se oslonimo.
- Ukoliko želimo da živimo najlepšu bajku o kakvoj smo sanjale,
onda treba da budemo spremne i da se žrtvujemo, ali iz ljubavi a ne
i iz straha i nesigurnosti.
- Ne biti nasrtljive već samo uporne, ako nešto želimo u životu.
- Trenutak zadovoljstva i ako umemo da je prepoznamo i da joj
se prepustimo, onda ćemo je i živeti. Opušteno, pa neka traje koliko

87
traje. Ako ne umemo, ne pomaže nam ni armija osećajnih
muškaraca.
- Uzajamno poverenje u dugom bračnom životu i da se ima mir i
sklad.

88
Kako ostariti

a ostati mlada

Lakše je pisati o mladosti i lepoti nego je živeti. A još je lakše kada

sigurno koračaš ka srednjem dobu, iako te prof. dr Svetlana Vujović
uverava da rana starost počinje tek u šezdesetoj, a duboka u sto
dvadesetoj godini. Možda su društvene mreže postale naše
najmoćnije oružje koje nam pomaže da ostarimo a ostanemo mlade
zahvaljujući profilnim slikama. Šta će se dogoditi kada se jednog
jutra izte lažne sreće probudimo i vidimo se u ogledalu koju godinu
starije? Hoćemo li shvatiti da su slike ovenčane filterima i Foto-
šopom bile iluzija koju smo imale o sebi ali i o drugima? Da li ćemo
priznati da su nam komentari i lajkovi na društvenim mrežama
postali najveći afrodizijak jači od dodira, pogleda i bliskosti?
Žene više vole da istaknu kako sa godinama sve može da
nestane i prođe, samo da su im grudi i zadnjica no svom mestu.
Nezadovoljne su, jer ih izdaje mladalačka energija koja im bora
dušu, a ne samo telo. Kroza zube tada gordo uzvikuju parolu
uspešnosti svojim partnerima: „Ja sam moćna i ostvarena, i ti
moraš da me pratiš!" Hej! A šta je sa parolom osećajnosti i
poštovanja? A možda smo mi zaista na pragu vremena kada će žene
početi da izgovaraju: „Pa ti nemaš pločice na stomaku, nemaš ni
široka ramena? Gde ti je funkcija? Pa ti nemaš ni funkciju!"

Imidž mladosti podrazumeva i kako za

jednu noć od ljubavnika napraviti muža,
kako preko noći postati bogat i kako za
jedan dan postati bog.

A da li se Arsenovi stihovi uklapaju u novi imperativ mladosti?

Da li dobijaju posebno značenje kada ih izgovara mladić koji odlično
zna gde ima da se kupi sveži botoks:

Ja neću imati s kim ostati mlad, ako svi ostarite.

89
 Zašto su ljubavnu poeziju pokojnog Arsena Dedića nekadašnji
balkanski plemići zaboravili i dopustili ženama da postanu
prostakuše koje se daju svima osim godinama?
Ostati mlada i uspešna postao je ideal, autoritet i zahtev. Ni
reči o romantičnom stresu zbog prolaznosti o kome Rade Šerbedžija
opet stihovima govori jednoj Ines:

Ne daj se godinama, moja Ines,

drugačijim pokretima i navikama.

Nama koje još čuvamo maminu kasetu sa Radetovom slikom sa

šeširom, sa koje se nekada od jutra vikendom čula Ines, ostaje da se
divimo gospodi koja se uvek seti rođendana svojih supruga, ali
naravno zaboravi koliko imaju godina. Oni su jedini na vreme
shvatili da žene neće prestati da sanjaju cipele mlađih i da je
neznanje o broju godina tajno oružje kojim muški razum savlada
ženski strah od starenja. I naravno da je to jedini zaborav koji će im
uvek biti oprošten.
Svako doba u našem životu krase izvesne vrednosti. Surovo je
od žene u sedamdesetim godinama očekivati priznanja koja su
dragocena dvadesetogodišnjakinji. Nikada neću razumeti onu koja
u svojim zrelim godinama u ponoć dolazi kući sa rečenicom: „Dragi,
ja sam ušla i svi su me gledali." Zašto mi žene, iako veoma mudre,
iskusne i ambiciozne, celog života patimo nesigurne da li smo i u
fizičkom smislu postale ili ostale ideal našeg partnera? „Pa nijedan
muškarac nije ostavio ženu zato što je imala male grudi ili kratke
noge, ali je ostavio onu koja je imala težak karakter", pokušala je da
nas uveri jedne subote moja drugarica Vesna. Lepota nas osvaja, ali
karakter čini da privlačnost traje.
Kada muškarci ostavljaju, obično se žale da ih je gušila spiskom
zahteva, zamerki i očekivanja, a nikada da im je postala manje
lepa, mnogo debela ili puna celulita. A možda su baš muškarci u
želji da pored sebe imaju posvećene supruge sa telom starlete
postali vođe Pokreta za silikonsku Srbiju koji broji na stotine
hiljada žena koje to ne žele da priznaju? Sve sam sigurnija da
nisam preterivala kada sam svakog leta dame u studiju pitala da li
će žene danas pre izgovoriti rečenicu: „Bolje da umrem od previše
botoksa nego od usamljenosti i depresije zbog previše bora."
„Taj botoks je mnogo dobra stvar", zabavljao nas je svojim
stavovima Vuk Drašković pričajući kako ne razume žene koje su

90
odlučile da u četrdesetim nemaju izraz lica koji su zaslužile već onaj
koji su skupo platile dermatologu. „Kada bih mogao da utičem na
moju ženu, nego ona neće, savetovao bih je da se botoksira svuda, a
naročito da botoksira jezik, da manje priča."
Mladost je sama po sebi lepa, a šta je samo po sebi lepo u zrelim
godinama? Muškarac u zrelim godinama je onaj koji je godinama
slušao mamu, potom ženu, a onda je odlučio da ne sluša nikoga i
odao se promiskuitetu. A žene?
„Moj muž je zahtevan, stalno mi nešto zamera. Ali ja mislim da
je to kriza srednjih godina, jer kad sebe pogleda u ogledalo, onda
shvati da meni ništa ne fali, nego njemu." Eh, ovog citata bi trebalo
da se seti svaka koja se oseća kao sredovečna žena, koju glumi
Jelica Sretenović i koja je uplašena odraza svog lica i tela ne u
ogledalu već u očima svog supruga.
„Želim da ostanem svoja i ostarim dostojanstveno, a ne kao
najtužnije biće jer život prolazi", glasio je tih dana i citat Meril
Strip u jednom popularnom holivudskom filmu.
Ne znam šta je neljubazni scenarista želeo da istakne. Ne znam
šta je to dostojanstveno u starosti, a nije u mladosti. Dostojanstvo je
za mene poklon koji dobijamo svojim vaspitanjem, stavovima i
vrednostima, a ne godinama, borama i blizinom kraja. Vrline
zrelosti i starosti nažalost nisu vrline koje se cene u našem
vremenu, već su to mane koje nas pripremaju za grobno mesto.
„Bore su DIIIVNA stvar. Naročito ako ste ih ZARADILI. Da ste se
TRUDILI na njima. Pa to je milina velika. Zamislite ta neispisana
lica bez bora. Odmah gledam i mislim da nešto nije u redu",
zatezala je svoje lice rukama Tanja Bošković te subote gledajući u
oči devojke u publici kako bi bila sigurna da su je ozbiljno shvatile i
da sutra ne dopuste sebi da liče na plastične viršle. „Moja teza je da
nikad neću biti u lepšim godinama nego što sam sada", hrabrila nas
je Ljilja Blagojević koja se trudi da uživa u šezdesetim: „Mislim da
je možda najbolje doba za ženu pre četrdesete: dovoljno je zrela,
dovoljno dobro i mlado izgleda i dovoljno zna. Tu nema mesta
nervozi."
Da li ostarimo kada ostvarimo sve svoje snove ili kada shvatimo
da smo malo devojačkih snova ostvarile?
Počnemo da venemo i mi i naša duša onda kada se odreknemo
entuzijazma.
„Kada sam ostarila, nije mi bilo žao moje statistike
neostvarenih snova već mi je bilo žao što nisam imala hrabrosti da

91
promenim više poslova, više muškaraca i više dinara u evre",
govorila je puna razumevanja za naše strahove od starenja ponosna
dama u publici. A ja sam se setila glumice Ljilje Stjepanović, koja je
na moje pitanje kako se oseća kada se seti svojih propuštenih
prilika nežno izgovorila stihove svoje pesme:

Opraštam ti sve odlaske i rastanke,

Vraćao si se, pa ti praštam,
Ali kako da oprostim što ja sama
dočekujem bele zore i uranke.
Opraštam ti što si srećan, jer te volim,
Neka ti je prosta ljubav,
Ali kako da oprostim što te čak i nije
briga koliko to mene boli.
Opraštam ti što sad mladost grliš njenu,
Razumem te, pa ti praštam,
Ali kako da oprostim što strahovi nadolaze,
Starost sama tišti ženu...

Obredi podmlađivanja kroz iscrpljujuće plastične operacije,

bolno peglanje vrata i dekoltea, surovi rat protv celulita i
mukotrpno držanje dijete lažna puritanska okolina neće prihvatiti
kao period kada žena u zrelom, dobu odluči da zavoli sebe, već kao
opsesiju kojom starija gospođa (ćitaj: baba) lovi mlađeg frajera kako
bi ostala večno mlada.

„Imam ja svoju formulu večne mladosti", pričala nam je jedne

subote o meri svoje sreće Ruška Jakić. „Kod mene su pod broj jedan
geni. Pod dva je moj unutrašnji svet i moje rečenice ‘Neću ti
dozvoliti da me učiniš nesrećnom’ i ‘Pola života sam htela da budem
u pravu, a sada hoću da budem srećna’. Ono sve ostalo je seks, koji
volim i rado ga se sećam." Aja se sećam da je u tom trenutku ipak
Nada Topčagić svojom iskrenošću i devojačkim šarmom osvojila
publiku u studiju kada je moleći ih za apluz ponosno uzviknula:
„Ma kakav seks, Ruška! Da se zamlaćujemo seksom. Da gubimo
vreme. Da se zamaram seksom, ne pada mi na pamet. Toliko ima
lepših stvari u životu, kao što je na primer šetnja Kalemegdanom.
Jesam li lepo rekla, deco? Onaj umro od seksa. Onom stalo srce od

92
seksa. Onaj se šlogirao. Pa nemoj, molim te. Toliko uzbuđivanje nije
dobro. Čuvam ja mog muža da mi traje."
Stručnjaci inače poručuju, drage moje, da bi svi koji su prešli
pedesetu godinu trebalo da imaju uredan seksualni život. Prema
tome, nikad nije kasno da se ljubi strasno. Meni je, inače, odavno
smešan stav licemerne okoline da ženi u zrelim godinama priliči da
sedi kod kuće, čuva unuke, plete i gleda televiziju, a ne da ide na
romantične večere, vodi ljubav i uživa što su njen partner i ona
ponovo najlepši par u kraju.
Prestanite da slušate svoje dalje rođake, komšinice i zlurade
koleginice i da prihvatate svoju dnevnu dozu gorčine. Dokle god ih
budete slušale i pamtile njihove reči, one će verovati da ne govore
uzalud. Umesto da ispune svoj život, njihov najvažniji zadatak
ostaće da unesreće vas. Vi ćete biti zbunjene i očajne, a one će ostati
ljubomorne i tužne.
Danas je najbitnije damski otmeno stariti imati izraženo
osećanje samopoštovanja, ba što se mene tiče.

93
SHVATILA SAM

DA JE MERA SREĆE:

- U zrelim godinama ne očekivati priznanja koja su dragocena

dvadesetogodišnjakinji.
- Da nam lajkovi na društvenim mrežama ne postanu jači
afrodizijak od pogleda, dodira i bliskosti.
- Lepota koja nas osvaja i karakter koji čini da privlačnost traje.
- Ako shvatimo da muškarci, iako su voljeni, prestanu da vole
zato što se žale da ih je partnerka gušila spiskom zahteva, zamerki
i očekivanja, a ne da im je postala manje lepa, mnogo debela ili
puna celulita.
- Naše dostojanstvo koje dobijamo svojim vaspitanjem,
stavovima i vrednostima, a ne godinama, borama i blizinom kraja.
- Da ostanemo svoje i ostarimo dostojanstveno, a ne kao
najtužnija bića jer život prolazi.
- Prihvatiti istinu da nikad nećemo biti u lepšim godinama nego
što smo sada.
- Ne odreći se entuzijazma, jer tada počnemo da venemo i mi i
naša duša.
- Prestati da slušamo svoje dalje rođake, komšinice i zlurade
koleginice i da prihvatamo svoju dnevnu dozu gorčine.
- Damski otmeno stariti i imati izraženo osećanje
samopoštovanja.

94
O autorki

Sanja Marinković je majka, novinarka i autor najgledanije emisije u

regionu Magazin in, koja se emituje na kanalu TV Pink.
Rođena je u Beogradu, 2. marta 1974. Po završetku osnovne
škole i XII beogradske gimnazije novinarstvo joj je bila najveća
ljubav, ali se tokom studija pripremala da postane berzanski i
finansijski menadžer, da bi se na kraju ostvarila kao televizijska
voditeljka. Od 1996. radila je kao novinar, TV voditelj, reporter i
urednik Jutarnjeg i Beogradskog programa na RTS-u. Autorsku
emisiju Magazin in pokrenula je 2001. Najpre je emitovana na Yu
info kanalu, pa na TV Politika, a od 2003. svake subote na TV Pink,
beležeći rekordnu gledanost na svim Pinkovim kanalima u regionu.
Sa kolegom Milanom Kalinićem od 2005. do 2007. bila je domaćin
emisije Sve za ljubav, a od 2014. do 2016. i voditelj i saradnik na
scenariju emisije Bračni sudija. Najveći uspeh predstavljaju joj
brojni voditelji, novinari, urednici i reporteri koji su poslednjih
desetak godina potekli iz Radionice za medije Officina čiji je osnivač
zajedno sa prijateljicom Vesnom Dedić. Pored rada na televiziji,
najlepši segment njenog života je majčinstvo. Najvoljeniji muškarac
u njenom životu - Strahinja - rodio se 19. decembra 2007.

Scan: Tony
Obrada: Reja

95