Marijana Kiz LUBENICA

Naslov originala: Marian Keyes - Watermelon

Priznanja Prva osoba kojoj elim da se zahvalim jeste moja urednica Kejt Kruz O'Brajen. Kejt me je otkrila" kada sam poslala neke kratke prie izdavakoj kui Pulbeg" i odmah je medu nama nastala arolija. Verovala je u Lubenicu pre mene, pre nego stoje ak i bila napisana! Bila je tako divna prema meni, veoma zatitniki nastrojena, neverovatno puna entuzijazma, uvek puna hvale, senzitivna na bilo kakve predloene izmenc, gostoljubiva i dobar prijatelj. I, naravno, veliku zahvalnost dugujem gospodinu Pul-begu, Filipu Mekdcrmotu, i svem njegovom divnom osoblju. Filip mi je pruio takvu dobrodolicu i ljubaznost a sve njegovo osoblje radilo je tako naporno i osetljivo na Lubenici. Volela bih da izrazim posebnu zahvalnost Brendi na sjajnim koricama, Nikol za precizan kompjuterski slog, Bre-di na organizovanju mog marketinkog nastupa i publiciteta i Kironu na njegovom strpljenju s mojim ugovorom. Zahvaljujem se mami i tati koji su uvek bili tu za mene. Oni su dvoje najnesebinijih i istinski pristojnih ljudi koje sam ikada srela. Zahvaljujem se i mojoj divnoj brai i sestrama, Najlu, Katarini, Tajgu i Riti-An, svima tako lepim, nadarenim i jedinstvenim. Zahvaljujem se arloti i Najlu na strpljenju, toleranciji i podrci iznad i izvan zahteva slube. Zahvaljujem se oboma a takoe i Kirsten zbog saoseanja i ljubaznosti koju su mi ukazali. Hvala Belindi, mom zamoretu, zbog svih pod-sticanja i entuzijazma.Marijana Kiz Zahvaljujem se Ajlin za toliko toga. Zbog njene ne-nosti, njenog neprosudujueg prijateljstva i njenog preciznog rada koji je obavila na mom ugovoru. Hvala Ejli, na njenom entuzijazmu i energiji i na prijateljstvu koje mi je pokazala tokom godina. Hvala Luizi na njenoj velikoj vernosti, ljubavi i prijateljstvu koje mi je pruila. Hvala Konoru, Patrii i Alan na svemu, posebno na januaru 1994. Ne postoje reci da izrazim svoju zahvalnost. Hvala Lijamu, na dobrom primeru i velikoj ansi. Hvala Deni na svemu. Uinila je toliko toga za mene, ne znam odakle da ponem. Zato neu ni zapoinjati. Hvala divnoj Albin. Upoznati je bio je takav dar. Hvala Morin Rajs zbog njenog divnog citata. Hvala osoblju Rutlend centra" i ljudima koji su bili stanari" dok sam ja bila tamo. Hvala svim divnim ljudima koje sam upoznala u prostorijama Anonimnih alkoholiara" . I konano, hvala mom voljenom Toniju, mom pitomom pedantu! Na njegovom divljenju, to me je kinjio" da radim kada to nisam elela, zbog njegovih praktinih saveta, to se smejao kada bih napisala neto smeno i zato to me ini srenom. Mami i tati. Autor

Prolog Petnaesti februar je za mene veoma znaajan datum. To je dan kada sam rodila prvo dete. Bio je to i dan kada me je napustio mu. Kako je mu bio prisutan na poroaju, mogu samo da pretpostavim da veza izmeu ta dva dogaaja nije sasvim iskljuena. A znala sam da treba da sluam svoj instinkt. I sama sam sledbenica one klasine, ili ako ve hoete - tradicionalne uloge oeva prilikom roenja potomstva. A ta uloga izgleda ovako. Zakljuajte ih u hodnik pred salom za poroaje. Ulazak im ni u jednom trenutku ne sme biti dozvoljen. Dajte im upalja i dve pakle cigareta. Dajte im uputstva kako da odu do kraja hodnika. Kada tamo stignu, pokaite im kako da se vrate na poetnu poziciju. Ponavljati po potrebi. Povrna konverzacija je dozvoljena. Pustite ih da u prolazu razmene nekoliko reci s drugim buduim ocem. - Moje prvo - (nervozan osmeh). - estitam... moje tree - (saaljiv osmeh). - Bravo - (usiljen osmeh - je 1' on to pokuava da kae da je vei frajer od mene). To je, je 1' te, vremc velikih emocija. Dozvoljeno im je, takode, da se bace na prvog doktora, koji iscrpljen i do lakata krvav istrava iz sale i da tom prilikom zavape: - Doktore, ima Ji ta??? - Na ta bi im ovaj odvratio: - Ma kakvi, ovee! Pa tek je tri centimetra otvorena. - I na e nesrenik na to znalaki klimnuti glavom, mada je razumeo jedino to da je pred njim jo puno etnji po hodniku. I jo mu je dozvoljeno da mu s vremena na vreme preko lica preleti brian gr, izazvan kricima agonije njegoJU i 10 Marijana Kiz, ve voljene koji dopiru iz sale, A onda, kada je sve gotovo, kada su i majka i dete umiveni i isti, u majka obuena u Sncnobelu spavaicu lei na ipkastim jastucima i, umorna ali zadovoljna, doji savrenu bebu, onda i tek onda treba pustiti oca unutra. ' Ali, eto - umesto svega toga, ja sam podlegla optem pritisku i odluila da po ovom pitanju budem savremena. Mada, moram da priznam da sam bila u nedoumici. Mislim, isto tako ne bih htela ni da neko od mojih prijatelja ili roaka prisustvuje recimo... mojoj operaciji slepog creva. Jer, pazite, kakvo je to ponienje! Da ponem s tim da ste u jednoj, po vas krajnje nepovoljnoj poziciji. Svi ti ljudi okolo, koji vas vide i tamo gde se nikada niste ni sami videli, ak ni uz pomo ogledala. Ja, recimo, nikad nisam videla svoje debelo crevo. Ni svoj grli materice. Niti me zanima da ga vidim. Ali, je 1' te, polovina osoblja bolnice Sv. Marko ga je videla. Jednostavno sam bila diskriminisana u odnosu na ostale i oseala sam da je to nepravedno prema meni samoj. A, i vama je jasno da tom prilikom nisam pokazivala svoju najfotogeniniju stranu. Kao to rekoh, strana stvar. Mislim, videla sam ja na televiziji poprilian broj ne-artikulisanih maco kamiondija koji pokuavaju da nam sa suzom u oku i isprekidanim glasom kau kako je to to su prisustvovali roenju svog potomka bila najuz... najuzv... uzv... naj... vea! stvar koja im se ikada desila. A ula sam i prie o ragbistima, nekim pivom nalivenim sirovinama, koji su elom timu putali kasetu sa poroaja svoje ene. Mada, ovde moemo da spekuliemo 0 motivu. U svakom sluaju, Dejms i ja smo se razneili i resili da bi trebalo i on da bude prisutan. Elem, to je bila pria o tome zato je Dejms prisustvovao poroaju. Pria o tome kako i zato me je napustio neto je dua. 1.

Izvinite, mora da mislite da sam veoma neutiva. Jedva smo se i upoznali a ja vam tu govorim o stranim stvarima koje su mi se dogodile. Dozvolite mi da vam u najkraim crtama prikazem sebe, a ostaviu za kasnije detalje kao to je, na primer, moj prvi dan u koli, ako budemo imali vremena. Da vidimo, ta da vam kaem? Dakle, zovem se Kler i imam dvadeset devet godina i, kao to sam spomenula, upravo pre dva dana rodila sam svoje prvo dete (devojicu, tri i po kilograma teku, u potpunosti lepu), a moj mu (da li sam spomenula da se zove Dejms?) saoptio mi je pre otprilike dvadeset etiri asa da je poslednjih est meseei imao ljubavnu vezu, sa - pazite sad ovo - ne ak ni svojom sekretaricom ili nekom glamuroznom koleginicom s posla, ve s jednom udatom enom, koja ivi u stanu dva sprata ispod nas. Mislim, koliko prigradski moete da postanete! I ne samo da ima vezu ve eli i razvod. Izvinjavam se ako sam nepotrebno neozbiljna u vezi s ovim. Poludela sam. Za koji trenutak u opet plakati. Mislim da sam jo u oku. Ona se zove Deniz i znam je prilino dobro. Dodue, ne tako dobro kao to je Dejms oigledno zna. Grozno je to stoje ona uvek izgledala zaista simpatino. Ona ima trideset pet godina (ne pitajte me otkud to znam, jednostavno znam. I po cenu da zvuim ozlojeeno i da izgubim vae saoseanje, ona zaista izgleda kao da ima trideset pet) i ima dvoje dece i ljubaznog mua (sasvim razliitog od mog, to jest). I oigledno se iselila iz svog stana, i on se iselio iz svog (ili naeg, trebalo bi da kaem je V te) i oboje su se uselili u novi stan na tajnoj lokaciji.12 Marijana Kiz Moete li to da verujete?! Koliko dramatini moete da postanete? Znam da je njen mu Italijan ali zaista ne mislim da e on da ubije njih dvoje. On je konobar, a ne neka mafijaka lutka. Stoga, ta e da uradi? Da ih zabiberi na smrt? Da ih komplimentuje u komu? Da ih pregazi kolicima za desert? Ali ponovo se ini da sam neozbiljna. Nisam. Srce mi je skrhano. I sve je to takva katastrofa. Ne znam ak ni kako da nazovem moju devojicu. Dejms i ja smo razgovarali o nekim imenima - ili, retrospektivno, ja sam razgovarala o njima a on se pretvarao da slua - ali nismo odluili o bilo emu definitivnom. A ini se da sam izgubila sposobnost da sama donosim odluke. Patetino, znam, ali tako je to u braku. Bum, i ode va oseaj line autonomije! Nisam oduvek bila ovakva. Nekada sam bila jake volje i nezavisna. Ali sve mi se to ini davno, pradavno. Bila sam sa Dcjmsom pet godina, a tri godine smo bili u braku. I, moj boe, pa ja volim tog oveka. Iako sam poetak nije bio bogzna kako srean, arolija nam se ukorcnila veoma brzo. Oboje se slaemo da smo se zaljubili otprilike petnaest minuta nakon to smo se upoznali i ostali smo takvi. Ili sam barem ja ostala. Dugo vremena pre toga uopte nisam mislila da u upoznati mukarca koji bi eleo da me oeni. Pa, moda bi trebalo da to okarakteriem. Nikada nisam pomislila da u upoznati prikladnog mukarca koji eli da me oeni. Puno luaka, nesumnjivo. Ali prikladnog mukarca, malo starijeg od mene, s pristojnim poslom, zgodnog, zabavnog, ljubaznog. Znate - jednog koji me ne gleda iskosa kada spomenem Porodicu Partrid", niti jednog koji obeava da e me izvesti uvee u Mekdonalds" im zavri svoj Inter Sert (ili, za sve one ne-Irce koji bi mogli ovo da itaju, njihovo srednje obrazovanje), niti jednog koji bi se izvinio to nije u stanju da mi kupi rodenLubenica 13 danski poklon zato to je njegova ena od koje se otuio stavila svu njegovu platu pod sudsku alimentaciju, niti jednog koji e uiniti da se oseam staromodnom i ukoenom

zato to sam se naljutila kada je rekao da je tucao bivu devojku no nakon to je tucao mene (Moj boe, vi manastirske devojke ste tako kruto konvencionalne"), niti jednog koji ini da se oseam neadekvatnom zato to ne mogu da uoim razliku izmeu Piat d'Ora i Zinfadela (ta god to bilo!). Dejms se nije odnosio prema meni ni na jedan od tih neprijatnih naina. inilo se previe dobrim da bi bilo istinito. Dopadala sam mu se. Dopadalo mu se gotovo sve u vezi sa mnom. Kad smo se prvi put sreli oboje smo iveli u Londonu. Bila sam konobarica (vie o tome kasnije) a on je bio raunovoa. Od svih teks-meks lokala u svim gradovima u celom svetu, morao je da ueta ba u moj. Ja nisam bila prava konobarica, razumete, imala sam diplomu iz engleskog jezika i knjievnosti, ali sam prolazila kroz buntovnu fazu mnogo kasnije nego veina ljudi, u otprilike dvadeset treoj godini. E, onda sam pomislila da bi moglo biti zabavno odrei se svog stalnog, penziono regulisanog, dobro plaenog posla u Dablinu i otii u taj bezboni grad London i iveti kao neodgovorni student. To je neto to je trebalo da uradim kada sam zaista bila neodgovorni student. Ali tada sam bila prezauzeta sti-canjem radnog iskustva tokom letnjih raspusta, tako da je moja neodgovornost jednostavno morala da saeka dok nisam bila sposobna i spremna za to. Kao to uvek kaem, postoji vremc i mesto za spontanost. U svakom sluaju, uspela sam da upecam sebi posao konobarice u ovom veoma pomodnom londonskom restoranu, svem u glasnoj muzici, video-ekranima i manje poznatim linostima.II Marijana Kiz Lubenica 15 Pa da budem potena, vie je bilo manje poznatih linosti meu osobljem nego meu klijentelom, poto su veinu osoblja sainjavali glumci bez posla, manekeni i ljudi slinog profila. Kako sam uopte tamo dobila posao izvan je moje moi poimanja. Izgleda da sam zaposlena kao simbol Dobre konobarice. Za poetak, bila sam jedina konobarica nia od dva metra i tea od etrdeset kilograma. I mada moda nisam bila materijal za manekenku, pretpostavljam da sam imala izvestan, da kaemo, prirodan tip arma znate -kratka sjajna smea kosa, plave oi, pege, veliki osmeh, takva vrsta stvari. I bila sam tako s onoga sveta i naivna. I nikada nisam bila svesna kada sam se suoavala licem u obro-namin-kano lice sa zvezdama pozornica i televizije. Vie nego jednom sluila sam (i koristim tu re u njenom najslobodnijem moguem terminu) neke stolove s ljudima (i takode upotrebljavam tu re u njenom najslobodnijem moguem terminu), kada bi me jedna od konobarica gurnula laktom (aljui vreli preliv za meso na aru u nes-rene prepone neke muterije), i proitala neto kao: - Nije li onaj tip kojeg slui Kako-se-zove iz one grupe? I ja bih ponekad odgovorila: - Koji tip? Onaj u konom odelu? (Setite se, to su bile osamdesete.) - Ne - tada bi ona uzvratila kroz zube - onaj s plavim loknama i 'anelovim' karminom. Zar on nije onaj pcva? - Eh, stvarno? - promucala bih, oseajui se staromodno i budalasto to nisam znala ko je ta osoba. U svakom sluaju, volela sam da radim tamo. To me je uzbuivalo do srednjoklasne sri mojih buroaskih kostiju. inilo se tako dekadentnim i uzbudljivim probuditi se u jedan sat posle podne svakoga dana, odlaziti na posao u est, zavravati u pono i napiti se posle toga s barmenirna i pomonim osobljem. Za to vreme je kod kue u Irskoj moja jadna majka lila gorke suze pri pomisli na svoju erku s fakultetskim obrazovanjem kako posluuje hamburgere pop zvezdama. I to ne ak ni veoma uvenim pop zvezdama, kao dodatna uvreda na ranu. Radila sam tamo ve otprilike est meseci do one noi kada sam upoznala Dejmsa. Bio je petak uvee, to je tradicionalno bila no kada su KM-i esto poseivali na restoran. KM je, naravno, simbolizovalo Kancelarijske Mamlaze.

U pet sati svakog petka, kao grobovi koji bljuju svoje mrtve, kancelarije svuda po centru Londona oslobaale su svoje osoblje za vikend tako da su se horde bledih, pegavih slubenika u jeftinim odelima sputale na nas, svi irom otvorenih oiju i udni, traei zvezde i elei da se napiju, kojim god redom vam se svialo. Bilo je obavezno za nas konobarice da stojimo okolo osmehujui se prezrivo na neprilagoenu klijentelu, odmahujui glavama u neverujuem saaljenju za odeu, frizure itd., bednih muterija, da ih ignoriemo otprilike prvih petnaest minuta njihove posete, fiskajui pored njih, dok nam mindue i narukvice tandru, oigledno radei neto daleko vanije nego da se pobrinemo za njihove patetine potrebe i napokon, nakon to ih dovedemo gotovo do suza od frustracije i gladi, da se oepurimo o stola s ogromnim osme-hom, spremne olovke i bloka. - Dobro vee gospodo, mogu li vam doneti neko pie? To ih je inilo tako zahvalnim, shvatate. Posle svega, to to su narudbine pia moda potpuno pogreno donete ili to hrana uopte nije stigla, ni najmanje nije menjalo na stvari da ipak ostave ogromnu napojnicu, toliko su se oseali srenim to smo im poklonile svoju panju. Na moto je bio: ,,Nc samo da je muterija uvek u krivu, ve| je prie najverovatnije i loe odevena." Te noi o kojoj govorim, Dejms i trojica njegovih kolega seli su u moj deo i pobrinula sam se za njihove potrebe na svoj normalan, neodgovoran i zbrzan nain. Gotovo da im uopte nisam posvetila panju, jedva ih sasluavi dok sam primala njihovu porudbinu i svakako ih ne pogledavi uopte. Da sam to uinila, moda bih primctila da je jedan od njih (da, Dejms, naravno), veoma zgodan, /li 16 Marijana Kiz na neki crnokosi, zelenooki, sto sedamdeset osam centime-tarski nain. Trebalo je da pogledam dalje od odela i da vidim duu oveka. Oh, plitkosti, tvoje ime je Kler. Ali elela sam da budem napolju, pozadi, s drugim ko-nobaricama, ispijajui pivo, puei i razgovarajui o seksu. Muterije su bile smetnja koja nije bila dobrodola. - Mogu li da dobijem manje peen biftek? - upitao je jedan od mukaraca. - Hm - rekoh neodreeno. Bila sam ak jo nezainterc-sovanija nego obino zato to sam primetila neku knjigu na stolu. Bila je to zaista dobra knjiga koju sam proitala. Volela sam knjige. I volela sam da itam. I volela sam mukarce koji su itali, mukarce koji razlikuju svoj egzistencijalizam od magija-realizma. A provela sam posled-njih est meseci radei s ljudima koji jedva da uspevaju da itaju asopis Stejdz (muno i neujno sriui reci dok to ine). Iznenada sam shvatila, sa iganjem, koliko mi nedostaje povremen inteligentan razgovor. Zato to sam mogla da uzmem uee u bilo kakvom razgovoru o modernom amerikom romanu. Videu vaeg Hantera S. Tompsona i citirau vam Dcja Makinerneja. Odjednom su ljudi za tim stolom prestali da budu puki nadraaji i poprimili su za mene neku vrstu identiteta. - ija je ovo knjiga? - upitah naglo, prekidajui porud-binu. (Ba me briga kako eli da ti biftek bude spremljen.) etvorica mukaraca za stolom su buljila. Obratila sam im se! Ponela sam se prema njima gotovo kao da su ljudska bia! - Moja - rekao je Dejms i, kada su se moje plave oi susrele s njegovim zelenim preko koktela mango daikiri" (iako je on, zapravo, naruio kriglu piva), to je bilo to,srebrnasta arobna praina posuta je na nas. U tom trenutku dogodilo se neto predivno. Od trenutka kada smo pogledali jedno u drugo, iako nismo znali gotovo nita jedno o drugom (osim da volimo iste knjige) (oh, da - i da volimo Lubenica 17 kako onaj drugi izgleda), oboje smo znali da smo sreli nekog posebnog. Tvrdila sam da smo se odmah zaljubili. On nije tvrdio nita slino i rekao je da sam ja jedna romantina luda.

Kazao je da mu je bilo potrebno barem trideset sekundi due da se zaljubi u mene. Istoriari e to dokazati. Najprc je morao da utvrdi da sam i ja proitala tu knjigu. Zato to je mislio da sam neka vrsta punake manekenke ili pevaice ako tamo radim kao konobarica. Znate, na isti nain kao to sam ga ja otpisala kao neku vrstu podljudskog ate. Tako mi i treba. - Da li ste je proitali? - upitao je, oigledno iznenaen, tonom koji je zapravo implicirao ume li da ita uopleT' - Da, proitala sam sve njegove knjige - rekla sam. - Je 1' tako? - kazao je zamiljeno, naslonivi se na svoju stolicu i pogledavi me sa zanimanjem. Jedan pramen njegove crne svilenkaste kose pao mu je preko ela. - Da - uspela sam da odgovorim, osetivi blagu nesve-stieu od poude. - Trke kolima su dobre, zar ne? - kazao je. Sada, trebalo bi da vam ovde kaem da nema nikakvih trka kolima ni u jednoj od knjiga o kojima smo razgovarali. Bile su to ozbiljne, dubokoumne knjige o ivotu i smrti i slinim stvarima. Isuse, pomislih zabrinuta, zgodan, inteligentan i aba-van. Da li sam sposobna za ovo? A onda mi se Dejms nasmeio, laganim, seksi osme-hom, znalakim, potpuno u zavadi s prugastim odelom koje je imao na sebi, i kunem vam se, moja utroba pretvorila se u topli sladoled. Znate, neka vrsta vrueg i hladnog i pecka-vog i... pa... kao da se rastopila ili tako nekako. I godinama nakon toga, dugo poto se poetna arolija istroila i veina naih razgovora svela na one o polisama osiguranja, lenor" omekivau za rublje i suvoj trulei,18 Marijana Kiz trebalo ]c samo da se setim tog osmeha i oseala sam se kao da sam se upravo iznova zaljubila. Razmenili smo jo nekoliko reci. Samo nekoliko. Ali bile su dovoljne da me obaveste da je on prijatan, pametan i zabavan. Zatraio je moj broj telefona. Dati muteriji broj telefona bio je prekraj zbog kojeg sam mogla dobiti otkaz. Ipak sam mu dala broj. Kada je napustio restoran te prve noi, s trojicom drugara, probijajui se kroz mnotvo aktovki, kiobrana i sro-lanih primeraka Fajnenel tajmsa i tmurnih odela, osmeh-nuo mi se u u znak pozdrava i (pa, kaem ovo koristei kasno uvianje, jer je veoma lako predskazati budunost kada se ve dogodila, ako znate na ta mislim), znala sam da gledam u svoju sudbinu. Svoju budunost. Nekoliko minuta kasnije, vratio se. - Izvini - kezio se - kako se zove? im su ostale konobarice saznale da je jedan biznismen zatraio moj broj telefona i, jo gore, da sam mu ga zapravo dala, bila sam tretirana kao parija. Mogu da vam kaem, prolo je puno vremena dok nisam ponovo bila pozivana da s njima uim i umrkavarn kokain. Ali nisam marila. Zato to sam se zaista zaljubila u Dejmsa. Uprkos svem mom prianju o nezavisnosti, bila sam zapravo veoma romantina osoba u srcu. I uprkos svoj mojoj prii o buni, bila sam burujka koliko god je to bilo mogue. Od naeg prvog izlaska, bilo je predivno. Tako romantino, tako lepo. I ao mi je to vam ovo radim ali morau da upotrebim ovde puno kliea. Ne vidim naina kako to da izbegnem. Stid me je da vam kaem da sam hodala po vazduhu. A jo mi je zalije to moram da vam kaem da sam se oseala Lubenica 19 kao da ga poznajem itavog svog ivota. I kao vrhunac, rei u vam da sam oseala da me niko nije tako razumeo kao on. I poto sam izgubila sav kredibilitet kod vas mogla bih i da vam kaem da nisam mislila da je mogue biti tako srcan. Ali neu provocirati time to u vam rei da je uinio da se oseam sigurnom, seksi, pametnom i ljupkom. (I izvinite zbog ovoga, ali zaista moram da vam kaem da sam oseala da sam srela moju

nedostajuu drugu polovinu i da sam sada ela, i obeavam da u ostati na tome.) (Osim moda da spomenem da je bio pravi aljivdija i sjajan u krevetu. Sada sam ozbiljna, to je .vve, sigurno sve.) Kada smo poeli da izlazimo, konobarisala sam veinu noi. Stoga sam mogla da ga viam samo kada zavrim posao. Ali on bi me ekao. I kada bih dola kod njega, iscrpljena, posle sati provedenih u deljenju ugljenisanog ega god s rotilja stanovnicima Londona (ili ljudima Pen-silvanijc ili Hamburga, ako u ba ua uudem preciznija) on bi mi - i ni do dananjeg dana ne mogu to da verujem -prao bolna stopala i masirao ih Bodi opovim" pepermint losionom za noge. Iako je prola pono i on morao da bude na poslu da pomae ljudima da se izmigolje iz svojih poreskih prijava, ili ta god to bilo to raunovoe rade, u osam sati sledeeg jutra, on je to ipak inio. Pet noi ne-deljno. I redovno bi mi prepriavao eavanja u TV sapunicama. Ili bi odlazio umesto mene do trafike koja je radila non-stop kada bih ostala bez cigareta. Ili bi mi priao zabavne priice o svom danu provedenom na poslu. Znam da je teko poverovati da bilo koja pria o raunovodstvu moe biti zabavna, ali on je uspevao daje uini takvom. A to je znailo i da mi nikada ne moemo da izaemo negde subotom uvec. I nije se alio. udno, hm? Da, i ja sam to takode mislila. I pomagao bi mi da prebrojim svoj baki. I dao bi mi sjajan savet o tome u ta da ga uloim. Dravne obveznice i takve stvari. Obino bih kupila cipele. lAVNABIBUOEKA u mmMarijana Kiz n.ikon ovoga imala sam dobru sreu da dobijem kao konobarica (budalast nesporazum u koji sam bila upetljana ja, nekoliko flaa uvoznog lager piva, jedan ,,ve-j era-u-krilo" scenaric ijedna potpuno nerazumna muterija koja nije imala apsolutno nikakav smisao za humor. U svakom sluaju, verujem da su se njegovi oiljci gotovo potpuno izgubili). I uspela sam da obezbedim drugo radno mesto s normalnijim radnim vremenom. Tako se naa romansa produila po tradicionalnijem rasporedu. I posle nekog vremena poeli smo da ivimo zajedno. A nakon jo malo vremena smo se venali. A nekoliko godina kasnije odluili smo da imamo dete i inilo se da su moji jajnici bili voljni za to a njegovi spermatozoidi nisu prijavili nikakvu albu u tom pogledu. Moja materica nije imala nikakav prigovor, pa sam zatrudnela. I rodila sam devojicu. I tu se vi pojavljujete. Stoga mislim da smo dovde prilino u toku. I ako ste se nadali ili oekivali nekakav grozni krvavi opis poroaja, s priom o stremenju i hirurkim kletima i jecajima agonije i vulgarnim poreenjima s izluivanjem dvadeset pet kilograma teke vree krompira, onda mi je ao to u vas razoarati. (Pa dobro, tek toliko da vas odobrovoljim, uzmite svoju najgoru menstruaciju i pomnoite je sa sedam miliona i uinite da traje otprilike dvadeset etiri sata i onda imate neku predstavu kako izgledaju poroajni bolovi.) Da, to je strahovito, i zbrkano, poniavajue i prilino uznemirujue bolno. Takode je bilo i uzbudljivo i divno. /Vli najvanija stvar za mene bila je to to se zavrilo. Nekako mogu da se seam bola, ali on vie nema mo da me povredi. Ali kada me je Dejms napustio shvatila sam da bih radije prola kroz bol hiljadu poroaja nego kroz bol koji sam tada osetila to ga gubim. Lubenica 21 Evo kako mi je saoptio vesti o svom bliskom odlasku. Nakon to sam po prvi put drala svoju bebu u naruju, bolniarke su je odvele do odeljenja za odojad a mene su doveli nazad na moje odeljenje gde sam malo odspavala. Probudi vi se zatekla sam Dejmsa kako stoji nada mnom, zurei nadole, oiju veoma zelenih na svom belom licu. Pogledala sam ga pospano i pobedonosno. - Zdravo, duo osmehnula sam se. - Zdravo, Kler - kazao je zvanino i utivo. Budala kakva sam bila, pomislila sam da je svean i

ozbiljan u znak neke vrste potovanja. (Pogledajte moju enu, danas je rodila dete, ona je ena, ona je davalac ivota -znate, takve stvari.) Seo je na ivicu tvrde bolnike stolice, izgledajui kao da e ustati i pobei svakog sekunda. Sto e zaista kasnije i uiniti. - Da li si bio na odeljenju za odojad da je vidi? -upitala sam ga sanjivo. - Tako je lepa. - Ne, nisam - kazao je kratko. - Vidi, Kler, odlazim -rekao je naglo. - Zato? - upitala sam priljubivi se nazad na svoje jastuke. - Tek si stigao. (Da, znam, ni ja ne mogu da verujem da sam to rekla, ko pie moj tekst?) - Kler, sasluaj me - prozborio je, postajui pomalo uzrujan. - Naputam te. - ta? - kazala sam polako i oprezno. Moram da priznam da je sada imao moju punu panju. - Vidi, Kler, zaista mi je ao, ali sam upoznao neku drugu i biu s njom i ao mi je zbog bebe i svega i to te ostavljam ovako, ali moram - izvalio je, beo kao duh, oiju sjajnih od bola. - ta misli pod time da si 'upoznao' neku drugu? upitala sam zbunjena. - Mislim da... pa... zaljubio sam se u neku drugu -rekao je izgledajui jadan.22 Marijana Kiz. - Kako to misli, dragu enu, ili neto drugo? - upitala sam oseajui se kao da mi je zadat udarac pri dnu lobanje palicom za kriket. - Da - kazao je; oez sumnje mu je laknulo to se inilo da sam shvatila osnove situacije. - I ti me naputa! - ponovila sam njegove reci u ne-verici. - Da - rekao je, gledajui u svoje cipele, u tavanicu, u moju flau lukozade", u sve samo ne u moje oi. - Ali zar me ne voli vie? uhvatila sam sebe kako pitam. - Ne znam. Mislim da ne - odgovorio je. - Ali ta je s bebom? - upitah, oamuena. Nije bilo mogue da me naputa, a posebno nije mogao da me napusti sada kada smo dobili bebu. - Mora da se brine o nama dvema. - ao mi je, ali ne mogu - rekao je. - Pobrinuu se da budete finansijski zbrinute, i srediemo neto u vezi sa stanom i hipotekom i svim tim, ali moram da idem. Nisam mogla da vjerujem da vodimo ovaj razgovor. O emu je on to, do avola, govorio: stanovima, novcu, hipotekama i kojetarijama? Prema scenariju trebalo bi da gu-guemo nad naom bebom i da se neno raspravljamo o tome s koje strane familije je nasledila svoj izgled. Ali Dejms, moj Dejms, govorio je o tome da me naputa. Volela bih da se alim u vezi s mojim ivotom. Jasno sam naruila jedan srean ivot s muem koji me voli, uz moju novoroenu bebu i ta je s ovom loom parodijom koja mi je umesto toga posluena? - Isuse, Kler - kazao je - ne volim to te ostavljam ovako. Ali ako sada doem kui s tobom i bebom nikada neu biti u stanju da odem. Ali zar nije itava poenta u tome, pomislila sam zbunjena. - Znam da ne postoji dobro vreme da ti kaem ovako neto. Nisam mogao 'a ti kaem dok si bila trudna, da ne bi izgubila bebu. Stoga moram sada da ti kaem. Lubenica 23 - Dejmse - rekoh slabano - sve je ovo veoma uvrnuto. - Da, znam pourio je da se sloi. Preivela si puno toga za poslednja dvadeset etiri asa. Zato si prisustvovao poroaju ako si planirao da me napusti minut nakon to se okona? - upitala sam ga, drei ga za ruku, pokuavajui da ga navedem da me pogleda. Zato to sam obeao kazao je, otresajui mi ruku sa svoje i ne gledajui me u oi, izgledajui kao kanjeni ko-larac. - Zato to si obeao? - rekla sam, pokuavajui da shvatim. - Ali obeao si mi puno stvari. Kao, na primer, da e me negovati i voleti dok nas smrt ne rastavi. - Pa, izvini - promrmljao je. - Ali ne mogu da odrim ta obeanja. Dakle, ta e se desiti? - upitala sam utrnulo. Ni za sekund nisam prihvatila ni jednu jedinu re od onoga to je govorio. Ali bend je nastavio da svira iako niko nije igrao. Ja

sam vodila ono to bi se zapravo nepristrasnom posma-trau sa strane moda inilo kao razgovor sa Dejmsom. Ali to uopte nije bic neki razgovor zato to nisam mislila nita od onoga to sam rekla i nisam prihvatala bilo ta to je on kazao. Kada sam ga upitala ta e se dogoditi, nije mi bio potreban odgovor. Znala sam ta e se desiti. On dolazi kui sa mnom i bebom i nee vie biti ovih gluposti. Mislim da sam gotovo oseala da e, ako ga navedem da i dalje pria sa mnom, shvatiti kako je budalast bio to je uopte i pomislio da me napusti. Ustao je. Stajao je predaleko od mene da bih mogla da ga dodirnem. Imao je na sebi crno odelo (esto smo se u prolosti alili to ga nosi da bi nadgledao primanja i likvidacije), i izgledao je smrknut i bled. I na neki nain nikada mi nije izgledao lepi. Vidim da si obukao svoje odelo pogrebnika rekla sam gorko. - Prikladan potez.24 Marijana Kiz Nije ak ni pokucao da se osmehne i znala sam tada da sam ga izgubila. Izgledao je kao Dejms, zvuao je kao Dejms, mirisao je kao Dejms, ali to nije bio Dejms. Kao neki naunofantastini film iz pedesetih, gde telo devojke glavnog junaka preuzima neki vanzemaljac - spolja je i dalje izgledala kao ona (ruiasti demper od angore, ljupka tana, grudnjak tako usmeren da izvadi oko spajderu, itd.) - ali su se njene oi promenile. Sluajni posmatra mogao bi i dalje da misli da je to Dejms. Ali ja sam po pogledu u njegovim oima znala da je moj Dejms otiao. Neki hladni stranac bez ljubavi nalazio se u njegovom telu. Nisam znala gde je moj Dejms nestao. Moda je bio u kosmikom brodu vanzemaljaca s Pegi-Do. - Preselio sam veinu svojih stvari - kazao je. - Bie-mo u kontaktu. Pazi se. Okrenuo se na peri i brzo napustio odeljenje. U stvari, gotovo je potrao. Poelela sam da potrim za njim ali kopile je znalo da sam vezana za krevet zahvaljujui nekolicini avova u mojoj vagini. Otiao je. Leala sam dugo u bolnikom krevetu, veoma mirna. Bila sam oamuena, okirana, uasnuta, u neverici. Ali na neki veoma udan nain, postojalo je neto u ta sam verova-la. Postojalo je neto gotovo poznato u vezi s tim oseanjcm. Znala sam da to ne moe biti oscanje uobiajenosti, zato to me nikada ranije nije napustio neki mu. Ali definitivno je bilo neega u tome. Mislim da postoji neki deo u svaijem mozgu, u mom svakako, koji osmatra na nekom stenovitom rudniku visoko u brdima, ekajui na znake opasnosti. I alje nazad signale ostatku mozga kada je nevolja u pokretu. Emocionalna verzija Indijanci dolaze". to sam vie razmiljala o tome to sam vie shvatala da je proteklih meseci ovaj deo mog mozga verovatno sevao ogledalima i slao uvis dimne signale kao lud. Ali ostatak mog mozga bio je na kampovanju u prijatnoj zelenoj dolini Lubenica 25 trudnoe i nije eleo da zna za blisku opasnost. Potpuno je ignorisao poruke koje su mu slate. Znala sam da je Dejms vei period moje trudnoe bio nesrean, ali sam to pripisala mojim promenama raspoloenja, mojoj stalnoj gladi, mojoj nesnosnoj sentimentalnosti, jer sam plakala na sve od Male kue u preriji do Programa 0 novcu. 1, naravno, na seksualni ivot bio je drastino smanjen. Ali, smatrala sam da e se sve vratiti u normalu im se porodim. Osim boljeg, ako shvatate ta mislim. Mislila sam da je De jmsova patnja samo rezultat moje trudnoe i njenih prateih pojava ali, gledajui unazad, moda sam ignorisala stvari koje nije trebalo da ignoriem. Dakle, ta je trebalo da uinim? Nisam ak ni znala gde je odseo. Ali, neki instinkt mi je rekao da ga ostavim na miru neko vremc. Da mu povlaujem. Da se pretvaram da se slaem s tim. Jedva sam mogla da verujem u to. Da me napusti, zaista! Moja normalna reakcija na osc-aj povredenosti ili izdaje bila je da krenem u ratni pohod, ali nekako sam znala da mi to uopte nee pomoi u ovoj situaciji.

10

Morala sam da ostanem smirena i pribrana dok ne budem mogla da odluim ta da radim. Jedna od bolniarki zakripala je kraj mene u cipelama s gumenim donom. Zastala je i nasmeila mi se. - Kako ste sada? - upitala je. - Oh, dobro - rekoh, elei da ona ode. - Pretpostavljam da e va mu doi kasnije da vidi vas i bebu - kazala je. - Ne bih se kladila da e biti tako - odgovorila sam gorko. Iznenaeno me je pogledala i brzo se udaljila preko, ka jednoj od finih, utivih, ljubaznih majki, kljocajui olovkom i dobacujui mi nervozne poglede. Odluila sam da pozovem Dudi. Dudi je bila moja najbolja prijateljica. Druile smo se od moje osamnaeste godine. Ona je bila moja deverua.26 Marijana Kiz Nisam mogla sama da izaem na kraj s ovim. Dudi e mi rei ta da uradim. Oprezno i paljivo podigla sam se iz kreveta i, onoliko brzo koliko je to moja epiziotomija dozvoljavala, probila sam se do telefonske govornice na odeljenju. Odmah se javila na telefon: - Oh, zdravo, Kler. Upravo sam krenula da te posetim. - Dobro - bilo je sve to sam izustila. Bog zna da sam htela da se proderem plaui i da joj kaem za Dejmsovo navodno naputanje, ali iza mene je bio red ena u ruiastim frotirskim bademantilima koje su ekale da upotrebe telefon (bez sumnje da pozovu svoje odane mueve), i, protivno svim opkladama, ipak mi je ostalo neto ponosa. Samozadovoljne kuke, pomislila sam mrzovoljno (i iracionalno, moram da priznam) dok sam hramala nazad ka krevetu. im je Dudi stigla znala sam da zna za Dejmsa. Znala sam zato to je kazala: - Kler, znam za Dejmsa. A i zato to nije stigla s ogromnim buketom cvea, veim osmehom i estitkom veliine kuhinjskog stola s rodama. Izgledala je zabrinuta i nervozna. Srce mi je potonulo do dna. Ako je Dejms to priao drugim ljudima, onda mora da je istina. - Napustio me je - rekla sam dramatino. - Znam - odgovorila je. - Kako je mogao? - upitah je. - Ne znam - uzvratila je. - Zaljubio se u neku drugu - kazala sam. - Znam - odgovorila je. - Otkud zna? - upitala sam je, skoivi na nju radi informacije. - Majki mi je rekao. Ejsling mu je rekla. Njoj je rekao Dord. (Majki je bio Dudin momak. Ejsling je radila s njim. Dord je bio njen suprug. Dord je radio sa Dcjmsom.) - Znai svi znaju - kazala sam tiho. Lubenica >7 Tajac. Dudi je izgledala kao da bi elela da umre. - Onda mora da je istinito - rekoh. - Mislim da jeste - prozborila je, oigledno nelagodno. - Da li zna ko je ta druga ena? - upitala sam je, oseajui se uljivo to je stavljam u takvu neprijatnu situaciju, ali morala sam da znam, a bila sam previe okirana da pitam Dejmsa pre nego to je otiao. - Hm, da - kazala je, oseajui se jo nelagodnijc. - To je ona Deniz. Bio mije potreban minut da shvatim o kome ona pria. - TA! - vrisnula sam. - Ne ljubazna Dcniz ispod nas? Jedno Dudino nesreno klimanje glavom. Bilo je ba dobro to sam ve leala. - Ta kukal - uzviknula sam. - Ima jo - promrmljala je. On pria kako e je oeniti. - Kako to, do avola, misli? - povikala sam. - On je ve oenjen. Sa mnom. Nisam ula da su legalizovali mno-goenstvo prethodnih dana.

11

- Nisu rekla je. - Ali onda.,. - utihnula sam zbunjena. - Kler uzdahnula je utueno. - On kae da e se razvesti od tebe. Kao to rekoh, bilo je ba dobro to sam ve leala. Popodne je izmicalo, zajedno s Dudinim strpljenjem i bilo kakvom nadom koju sam i dalje mogla da gajim. Pogledala sam je u oajanju. - Dudi, ta u da radim? - Vidi - rekla je leerno - za dva dana e izai odavde. I dalje ima negde da ivi, ima dovoljno novca da hrani sebe i bebu, vratie se na posao kroz est meseci, ima novoroeno dete da ga pazi i da Dejmsu malo vremena i konano, vas dvoje ete resiti to nekako. - Ali, Dudi - zacvilela sam. - On hoe razvod. Mada, izgleda da je Dejms zaboravio jednu vanu injenicu. Ne postoji razvod u Irskoj. Dejms i ja smo se ven-ali u Irskoj. Na brak blagoslovili su oci crkve Nae gospe28 Marijana Kiz od veite pomoi. Mada nam nije to oigledno donelo mnogo dobra. Do vienja, Pomoi. Bila sam potpuno izgubljena. Oseala sam se usamljeno i plaila sam se. elela sam da navuem pokriva preko glave i umrem. Ali nisam mogla zato to sam morala da se staram o svom jadnom bespomonom detetu. Kakav ivotni poetak dobija. Nije stara ni dva dana i ve je napustio otac a majka joj je na rubu nervnog sloma. Po milioniti put zapitala sam se kako je Dejms mogao da mi to uradi. - Kako je Dejms mogao da mi ovo uradi? - upitala sam Dudi. - Pitala si me to otprilike milion puta - rekla je. I jesam. Nisam znala kako je Dejms mogao to da mi uradi. Samo sam znala da je uradio. Pretpostavljam da sam do sada mislila da mi je ivot razdelio neprijatne stvari u podjednako razmaknute delie veliine zalogaja. Da mi nikada nije dao vie od onoga s im sam, u tom trenutku, mogla da izaem na kraj. Kada sam sluala o ljudima kojima su se deavale nagomilane nesree, kao to je saobraajna nezgoda, gubitak posla i zaticanje svog momka u krevetu sa svastikom sve u jednoj sedmici, imala sam obiaj da mislim da je to njihova krivica. Dobro, ne ba njihova krivica. Ali ako se ljudi ponaaju kao rtve onda e i postati rtve, ako ljudi oekuju da se desi najgore onda se to neizostavno i deava. Sada mogu da vidim koliko nisam bila u pravu. Ponekad se ljudi ne nude dobrovoljno da budu rtve a ipak to postaju. To nije njihova krivica. Svakako nije bila moja krivica to je moj mu mislio da se zaljubio u neku drugu. Nisam oekivala da se to dogodi, a svakako nisam elela. Ali dogodilo se. Znala sam tada da ivot nije potovalac okolnosti. Sila koja baca nesree na nas ne govori: Pa, neu joj dati taj tumor u dojci jo go'dinu dana. Najbolje je pustiti je da se najpre oporavi od smrti svoje majke." Sudbina jednostavno Lubenica 29 ide pravo napred i ini ta god joj se prohte, kad god joj se prohte. Shvatila sam da niko nije imun na sindrom kumulativnih nesrea. Nije da sam mislila da je raanje deteta nesrea. Ali bi svakako moglo potpasti pod naglu promenu. Mislila sam da toliko drim pod kontrolom svoj ivot i da u, ako, ne daj boe, bilo ta ikada krene naopako sa mnom i Dcjmsom biti u stanju da posvetim sve svoje vre-me i energiju da to popravim. Nisam ba oekivala da u biti ostavljena nepuna dvadeset etiri asa nakon raanja svog prvenca, kada su mi energetski nivoi na najniem nivou svih vremena a nivoi moje ranjivosti na najviem. Da i ne spominjemo da budem debela ko budala to sam ja tako oigledno bila. Debela zadnjica nikada nije osvojila lepog Dejmsa. Dudi i ja smo utke sedele na krevetu, obe pokuavajui da smislimo neto konstruktivno to bismo rekle. Iznenada sam imala odgovor. Pa, moda ne najbolji odgovor ali neki odgovor. Neto s im u ii dalje, za sada. - Znam ta u da uradim - rekla sam Dudi.

12

- Oh, hvala bogu - mogla sam da osetim kako grozniavo razmilja. - Hvala bogu. I kao Skarlet O'Hara u poslednjih nekoliko reenica u Prohujalo s vihorom, rekla sam: Otii u kui. Otii u kui u Dablin. Da, slaem se s vama. Dablin" ne zvui ba isto kao Tara", ali kakva bi svrha bila za mene da odem kui na Taru. Tamo nisam znala nikoga. U stvari, samo sam prola tuda otprilike dva puta na putu ka Drogcdi.2. Dudi me je pokupila iz bolnice nekoliko dana kasnije. Rezervisala je za mene i bebu kartu u jednom pravcu za Dablin. Povela me je kui da spakujem neto stvari. U meuvremenu nisam ula nita o Dejmsu. Bila sam u bolom natopljenoj oamucnosti. Ponekad jednostavno nisam mogla da verujem. Sve to mi je rekao inilo se kao san. Nisam mogla da se prisetim detalja, ali zapamtila sam taj oseaj. Taj bolesni oseaj da neto strahovito nije u redu. Ali, ponekad bi se pojavio oseaj gubitka. Preplavio bi me. Obuzeo bi me. Kao da je bio fizika sila. Izduvao bi sav ivot iz mene. Ostajala sam bez daha. Bilo je uasno. Mrzco me je. Zato je moralo toliko da me boli. U stvari, ne mogu da se setim kako sam provela tih nekoliko dana u bolnici. Scam se da sam bila tek neznatno zbunjena kad su ostale nove majke govorile kako su njihovi ivoti sada iz-menjeni zauvek, kako vie nikada nee iveti samo za sebe, o tome kako e sada morati svoje ivote da prilagode bebi i tome slino. Ali, nisam shvatala u emu je problem. Ja ve nisam mogla da zamislim svoj ivot bez te bebe. - Sada smo samo ti i ja, duo - aputala sam joj. injenica da nas je obe napustio ovek naeg ivota ve-rovatno je ubrzala proces vezivanja. Nita ne zbliava ljude tako kao nevolja, kau. Provodila sam dosta vremena sedei mirno, drei je. Dodirujui njena siuna, siuna stopala kao u lutke, njene savrene ruiaste prstie, njene vrsto stegnute male Lubenica 31 pesnice, barunaste ui, milujui nenu kou njenog neve-rovatno malog lica, pitajui se kakve e joj boje biti oi. Bila je tako divna, tako savrena, tako udesna. Rekli su mi da oekujem da u biti preplavljena ljubavlju prema svom detetu, Bog zna da sam bila upozorena. Ali, nita nije moglo da me pripremi za ovoliku jainu toga. Za ovaj oseaj da bih ubila bilo koga ko bi ak i dodirnuo samo jednu plavu, nenu vlas na njenoj glavici. Mogla sam da razumem da Dejms ostavlja mene - pa, u stvari, nisam - ali zaista nisam mogla da razumem kako moe da ostavi ovo divno, savreno detence. Dosta je plakala. Ali, ne mogu da se alim, zato to sam i ja plakala. Pokuavala sam i pokuavala da je umirim, ali retko je prestajala. Nakon to je prvog dana plakala bez prestanka osam sati, i nakon to sam joj promenila pelene sto dvadeseti put i nahranila je etrdeset devet hiljada puta, postala sam malo histerina i zahtevala da je pogleda doktor. - Mora da je neto vrlo ozbiljno - rekla sam iscrpljenom mladiu koji je bio lekar. - Nema anse da je gladna, i nije (lagano sam se zacerekala dok sam to izgovarala), 'ukakana', ali nee da prestane da plae. - Pa, pregledao sam je i s njom je sve u redu, koliko ja vidim - strpljivo mi je objasnio. - Pa zato onda plae? - Zato to je beba - rekao je. - To bebe rade. Studirao je medicinu sedam godina i to je sve to ima da mi kae? Nisam bila ubedena. Moda plae zato to nekako osea daje tata napustio.

13

Ili moda - to je bila moja griza savesti - plae zato to je ne dojim. Moda prezire da bude hranjena iz flaice. Da, znam, verovatno ste besni to je nisam dojila. Verovat-no mislite da nisam bila dobra majka. Ali, davno, pre nego to sam rodila bebu, bila sam miljenja da bi bilo razumno da mi se moje telo vrati nakon to sam ga pozajmila na deMarijana Kiz vet meseci. Znala sam da moja dua vie nee biti moja sada kada sam majka. Ali, nekako sam se nadala da e barem bradavice biti moje. I, sramota me je da kaem da sam se plaila da u, ako budem dojila, biti rtva sindroma usahlih, ravnih, zarozanih" sisa. A sada, kad sam bila s mojim predivnim, savrenim detetom, moje brige oko dojenja su mi se inile sitne i sebine. Zaista se sve menja kad se porodite. Nikad nisam ni pomiljala da u doiveti da mi neije tue potrebe budu ispred privlanosti mojih grudi. I ako moja duica uskoro ne prestane da plae, razmi-sliu o tome da je podojim. Ako e je to usreiti, istrpeu ispucale bradavice, curenje iz grudi i nacerene trinaestogodinjake koji pokuavaju da zavire u moje sise u autobusu. Dudi, beba i ja stigle smo kui. Otkljuala sam stan, i mada mi je Dejms rekao da se iselio, ipak nisam bila spremna za praznine u kupatilu, prazan orman za garderobu i rupe na polici za knjige. Bilo je tako grozno. Polako sam sela na na krevet. Jastuk je jo mirisao na njega. I toliko mi je nedostajao. - Ne mogu da verujem - jecala sam. - Stvarno je otiao. I moja beba je poela da plae, kao da je i ona osetila prazninu. A tek je pre pet minuta prestala da plae. Jadna Dudi bila je bespomona. Nije znala koju od nas dve da tei. Ubrzo sam prestala da plaem i polako sam okrenula svoje suzama oroeno lice ka Dudi. Bol me je potpuno iscrpeo. - Hajde - rekla sam. - Da se spakujem. - Dobro - apnula je, i dalje ljuljajui mene i bebu. Lubenica 33 Poela sam da ubacujem stvari u veliku putnu torbu. Spakovala sam sve za ta sam smatrala da e mi biti potrebno. Htela sam da ponesem gomilu pelena veliine neke male junoamerike zemlje, ali me je Dudi naterala da ih ostavim. - Prodaju se i u Dablinu, takoe - neno me je opomenula. Ubacila sam Ilaice, greja za flaice sa slikom krave koja preskae mesec, cucle, igrake, zveke, pilhoz-nice, arapice veliine potanske marke, sve ega sam mogla da se setim da e biti potrebno mom jadnom detetu bez oca. Budui da sam sada sama brinula o porodici, jasno je da sam preterivala. - Zao mi je, duo, liila sam te oca zato to nisam bila dovoljno pametna i lepa da ga zadrim, ali, dozvoli mi da ti to nadoknadim tako to u te obasuti materijalnim stvarima. Zatim sam zamolila Dudi da mi vrati nekoliko pelena. - Zato? - pitala je, vrsto ih steui. - Za sluaj da doivimo neku nezgodu u avionu rekla sam, pokuavajui da ih otmem od nje. - Zar ti u bolnici nisu dali sanitarne ubruse? pitala je, zvuei okirano. - Ne ako ja doivim nezgodu, glupao. Ako je beba doivi. Iako, striktno govorei, to i ne bi bila neka nesrea, zar ne? - rekla sam zamiljeno. - To bi im vie bio profesionalni rizik. Dodala mi je tri pelene. Ali nevoljno. - Zna, ne moe stalno da je zovc 'beba' - rekla je Dudi. - Morae da joj da neko ime. - Ne mogu sada o tome da razmiljam - rekla sam, i poela da oseam paniku. - Ali, ta si radila poslednjih devet meseci? - Dudi je zvuala okirano. Mora da si razmiljala o nekim imenima? - Jesam - rekla sam, dok su usne poele da mi drhte. -Ali sam o njima razmiljala sa Dejmsom. A ne bi bilo u redu da joj dam neko od tih imena.

14

Dudi kao da je bila ljuta na mene. Ali, ponovo sam bila na rubu plaa, pa nije rekla nita.34 Marijana Kiz Za sebe nisam ponela gotovo nita, osim nekoliko knjiga o bebama. Zato da se trudim, pomislila sam, sada kada je moj ivot zavren. A osim toga, vie nita nisam mogla da obuem. Otvorila sam svoj orman i odskoila od pogleda gaenja koji su mi upuivale moje haljinice. Nije bilo nikakve sumnje. Sve su razgovarale o meni. Skoro da sam ih videla kako se gurkaju laktovima i govore: Pogledaj je kolika je. Da li ona stvarno misli da bi ovako slatke desetke kao to smo mi imale nekog posla s tim telom veliine etrnaest koje vue sa sobom? Nije ni udo to joj je mu pobegao s drugom enom. Znala sam ta misle. Opustila si se. A uvek si govorila da nee. Razoarala si nas i razoarala si sebe. ao mi je, objasnila sam moleivo. Oslabiu. Vratiu se po vas, obeavam. Cim budem mogla. Njihov skepticizam bio je opipljiv. Imala sam izbor da nosim moju trudniku odeu ili par farmerki koje je Dejms zaboravio u svojoj urbi da ode. Obukla sam farmerke i ugledala svoje odvratno gojazno telo u ogledalu u spavaoj sobi. Boe, bila sam uasna! Izgledala sam kao da nosim odelo moje starije sestre. Ili jo gore, izgledala sam kao da sam jo trudna. Tokom nekoliko ncdclja pre poroaja bila sam apsolutno ogromna. Potpuno okrugla. Jedina stvar koja mi je pristajala bila je moja zelena vunena radnika bluza; doda li se tome injenica da je zahvaljujui neprekidnoj munini moje lice uvek bilo zeleno, bie vam jasno zato sam izgledala poput lubenice koja je obula izme i stavila malo rua za usne. Sada sam, mada vie nisam bila zelena, i dalje bila kao lubenica u svakom drugom pogledu. Kao lubenica kojoj bi prijala tura tableta gvozda. ta se deava sa mnom? Kuda su nestali moje pravo ja i moj pravi ivot? Lubenica 35 Teka srca koje nije bilo jedina teka stvar u vezi sa mnom, otila sam da pozovem taksi da nas odveze na aerodrom. Zazvonio je interfon. Osvrnula sam se poslednji put po svojoj dnevnoj sobi, na police s prazninama, sjajni novi neupotrcbljeni interfon za bebe na zidu {rasipanje!), na brdace naputenih pelena na podu. Zatvorila sam vrata za sobom pre nego to sam mogla ponovo da zaplaem. vrsto. Da, znam. Sasvim neodgovarajui simbolizam. Izvinite zbog toga. Zatim sam shvatila da mi neto nedostaje. - Oh, Isuse -rekoh - moje prstenje. - Utrala sam natrag u stan i uzela vereniki prsten i burmu iz spavae sobe. Stajali su na toaletnom stoiu poslednja dva meseca zato to su mi prsti bili tako debeli i oteeni da nisam mogla da ih nosim. Navukla sam ih na ruku i taman su mi pristajali. Uhvatila sam Dudi kako me udno gleda. - On je i dalje moj mu, zna - kazala sam joj prkosno. to znai da sam jo udata! - Nita nisam rekla - prozborila je pravei se nevinace. Dudi i ja smo se potrpale u lift, onglirajui torbama, velikim putnikim torbama, tanama i detetom u nosiljci starim dva dana. A to je jo jedna stvar koju vam ne kau u vezi s raanjem dece! Prirunici bi trebalo da govore neto kao: Neophodno je da vas va mu ne napusti u prvih nekoliko meseci nakon roenja vaeg deteta, jer ete u suprotnom morati sve sami da nosite." Dudi je podizala i stavljala sve u taksi kada sam, s uasom, ugledala Denizinog mua kako se pribliava uz ulicu. Mora da se vraao kui s posla. - Oh, Hriste - rekla sam zloslutno. - ta? - upitala je Dudi uznemirena, crvenog lica i znojava od naprezanja. - Denizin mu - promrmljala sam.36 Marijana Kiz Lubenica 37

15

 Pa ta? upitala je glasno. Oekivala sam od njega neku groznu emotivnu scenu. Kao to sam rekla, bio je Italijan. A moda sam se i plaila da e predloiti neku vrstu saveza izmeu mene i njega. Neto kao neprijatelj mog neprijatelja je moj najbolji prijatelj". Ja to svakako nisam elela. Pogled mi se susreo s njegovim i ja sam, u svom ose-anju kriviec, tano znala ta misli. Za sve si ti kriva. Da si privlana kao maja Deniz, tvoj mu bi moda ostao s tobom i bila bi jo sreno udata ena. Ali ne, morala si sve da uniti, ti debela, runa kravo. U redu, pomislila sam, tu igru mogu da igraju dvoje. Zurila sam u njega, uzvraajui mu poruke mislima. A da ti nisi oenio mu.okradicu, drolju koja unitava porodice, da si oenio neku finu i pristojnu devojku, sad ne bismo bili u ovakvom problemu. Verovatno sam bila uasno nepravedna prema jadnom oveku. Nije mi nita rekao. Samo me je gledao, na neki tuan i optuujui nain. Zagrlila sam Dudi, opratajui se. Obe smo plakale. Za divno udo, moja beba nije. - Hitrou, terminal broj jedan rekla sam suznih oiju taksisti, a zatim smo krenuli, ostavljajui gospodina Andru-etija da smrknuto zuri za nama. Dok sam se s mukom probijala kroz prolaz izmeu sedita aviona kompani je ,,Er Lingus", svojom torbom punom bebinih potreptina zakaila sam nekoliko nervoznih putnika. Kada sam konano pronala svoje sedite, jedan ovek je ustao da mi pomogne da smestim torbe. Dok sam mu se smeila u znak zahvalnosti, automatski sam pomislila da li mu se moda dopadam. To je bilo strano. Bila je to jedna od stvari koju sam zaista volela u braku. Nekoliko godina bila sam osloboena one uasne vrteke pokuaja da upoznam pravog oveka, shvatanja da je ve oenjen, ili ivi s drugim ovekom, ili je bolesno krt, ita Defrija Arera, ili doivljava orgazam samo ako moe da te zove mama", ili poseduje jednu od hiljada karakternih mana koje nisu bile odmah uoljive kad se prvi put rukujete i osetite ono toplo strujanje u elucu, i koje nemaju nikakve veze s lekovima bez recepta koje ste te veeri moda uzeli, a moda i niste, i pomislili u sebi -hej, ovaj je moda onaj pravi. Sada sam ponovo bila u situaciji gde vam je svaki mukarac potencijalni deko. Ponovo sam se nalazila u svetu gde na jednog normalnog neoenjenog mukarca dolazi osamsto izuzetno lepih ena. A da i ne raunamo kad izbacimo one zaista odvratne mukarce. Malo bolje sam osmotrila oveka koji mi je pomagao. Nije bio tako privlaan. Bio je verovatno gej. Ili je, budui da je ovo bio let ,,Er Lingusa", moda bio svetenik. A to se tie mene, naputene ene, s dva dana starom bebom, sa samopotovanjem jedne amebe (tolikim?), s deset kilograma vika, sa sigurnim dolaskom postporoajne depresije i vaginom uveanom deset puta u odnosu na normalnu, teko da sam i sama bila premija. Avion je uzleteo i kue, zgrade i ulice Londona polako su se gubile ispod mene. Posmatrala sam kako se putevi i ulice Londona smanjuju. Iza sebe sam ostavljala est godina svog ivota. Da li se ovako oseaju izbeglice'/, pitala sam se. Moj mu je bio negde dole. Moj stan je bio negde dole. Moji prijatelji i moj ivot takoe. Tamo dole sam bila srena. A onda mi je oblak zamraio pogled. Opet ja s tim grubim simbolizmom. Ponovo se izvi-hjavam. Zavalila sam se u sedite, s bebom u krilu. Pretpostavljam da sam ostalim putnicima izgledala kao normalna majka. Ali, i ta pomisao me je jako kosnula, jer nije bilo tako. Sada sam bila Naputena ena. Bila sam statistiki podatak.38 Marijana Kiz Lubenica 39 U ivotu sam bila dosta toga. Bila sam Kler, savesna erka. Bila sam Kler, zlo od erke. Bila sam Kler, student. Bila sam Kler, bludnica (nakratko. Kao to sam ve rekla, ako budemo imali vremena, ispriau vam i to). Bila sam Kler, administrator. Bila sam Kler, supruga. A sada me evo, Kler, naputene ene. A ta ideja mi se ba nije dopadala, mogu da vam kaem.

16

Oduvek sam mislila (uprkos tome to sam zagovarala liberalizam) da su naputene supruge ene koje ive u dravnim stanovima, da njihovi muevi koji se zaustavljaju samo da bi im ostavili masnicu na oku, odlaze s bocom votke, novcem iz Boinog kluba i dejim deparcem i ostavljaju ih uplakane, s gomilom neplaenih rauna za kiriju i lanom priom da su se udarile u vrata, i etvoro male dece, svi ispod est godina. Bilo je poniavajue i prosvetljavajue iskustvo kad sam shvatila koliko greim. Ja sam bila naputena ena. Ja, Kler iz srednje klase. Pa, bilo bi to poniavajue i prosvetljavajue iskustvo da se nisam oseala tako ogorenom i ljutom i izdanom. ta sam ja? Neki tibetanski monah? Prokleta Majka Tereza? Ali sam shvatala, na neki udan nain, u svom samosaaljenju i samoopravdavanju, da u jednog dana, kad se sve ovo zavri, moda biti bolja osoba kao rezultat svega, da u biti jaa i mudrija i saoseajnija. Ali, ne ba u ovom trenutku. - Tvoj otac je ubre - apnula sam svom detetu. Paljivi gej svetenik me je posmatrao. Mora da me je uo. Posle sat vremena poeli smo da se sputamo na dab-linski aerodrom. Kruili smo iznad zelenih polja istonog Dablina, i iako sam znala da ne moe nita da vidi, podigla sam bebu na prozor da prvi put osmotri Irsku. Izgledala je tako razliito od Londona koji smo upravo napustili. Dok sam posmatrala plavetnilo irskog mora i sivu maglu iznad zelenih polja, nikad u ivotu se nisam oseala gore. Oseala sam se kao pravi gubitnik. Napustila sam Irsku pre est godina, puna uzbuenja zbog svoje budunosti. Trebalo je da dobijem odlian posao u Londonu, da upoznam nekog divnog oveka i ivim sreno do kraja ivota. I jesam dobila odlian posao, jesam upoznala divnog oveka i jesam ivela sreno - barem jedno vreme - ali je sve nekako polo naopako i evo me opet nazad u Dablinu, s poniavajuim oseajem dea vija. Ali, jedna krupna stvar se promenila. Sada sam imala detc. Savreno, prelepo, divno dete. To ne bih menjala ni za ta. Paljivi gej svetenik pored mene izgledao je veoma zbunjeno dok sam neuteno plakala. Nezgodno, pomislila sam. Budi zbunjen. Ti si mukarac. Verovatno je zbog tebe isto ovako plakalo stotine ena. Bila sam u ivotu i razumnija. Kad smo sleteli ivahno je izaao. U stvari, jedva je ekao da izadc iz aviona. Nije se ponudio da mi pomogne da izvadim svoje stvari. Nisam mogla da mu zamerim.3. I tako, pravac odeljak za preuzimanje prtljaga. To mi je uvek bila velika muka. Da li znate na ta mislim? Nervoza poinje im ulazim u hol za dolaske i stajem pored pokretne trake, kad iznenada postajem ubedena da su se svi ti fini, lepo vaspitani ljudi s kojima sam putovala, pretvorili u gadne kradljivce prtljaga. Da svako od njih pos-matra vrteku s iskljuivim razlogom da ukrade moje torbe. Stojim tamo izduenog, sumnjiavog lica. Jedno oko je na otvoru iz kojeg izlazi prtljag a drugim odmeravam jednu po jednu osobu, pokuavajui da im pokaem da sam prozrela njihovu prevaru. Da su izabrali pogrenu osobu za zavitlavanje. Pretpostavljam da bi malo pomoglo da sam bila jedna od onih dobro organizovanih osoba koje nekako uspcvaju da stanu blizu poetka pokretne trake. Meutim, ja sam uvek daleko, mirkam i skakuem na prstima, pokuavam da vidim ta izlazi iz otvora, i kad konano ugledam kako moja torba izlazi, toliko sam uplaena da e je neko ukrasti, da ne mogu da stojim i strpljivo ekam da je traka polako donese do mene. Trim du sale za dolaske da je dohvatim pre nego to to uradi neko drugi. Ali, obino ne uspevam da probijem gust kordon kolica. Tako moje torbe smireno prolaze pored mene i krue po holu za dolaske nekoliko puta dok ne uspem da ih dohvatim. Pravi komar! Ovog puta, na moje iznenaenje, uspela sam da sebi obezbeim mesto sasvim blizu otvora. Moda su ljudi ljubazniji prema meni zato to pored sebe imam bebu. Znala sam da e mi biti od koristi. Lubenica 41

17

Tako sam ekala kod pokretne trake, pokuavajui da budem strpljiva, gurajui se sa svim ostalim ljudima koji su upravo izali iz aviona, esto se savijajui u kolenima kad bi me neki saputnik kolicima jako udario otpozadi. Gledala sam u oi koliko god ljudi sam mogla, nadajui se da u ih ubediti da mi ne ukradu prtljag. Zar to nije savet kakav daju kriminolozi? Znate o emu govorim. Ako postanete talac morate da odobrovoljite svog otmiara. Da ga gledate u oi, tako da shvati da ste i vi ljudsko bie, pa e tee moi da vas ubije. U svakom sluaju, sigurna sam da znate na ta mislim. Dugo se nita nije deavalo. Oi svih putnika bile su uprte u mali otvor, kako bi spazili prvi znak svojih kofera. Niko nije govorio nita. Niko se nije usuivao ni da die. A onda iznenada! Zvuk pokretanja trake! Sjajno! Osim to to nije bila naa traka. Obavetcnje preko zvunika: - Mole se putnici koji su upravo stigli iz Londona, letom EI179, da predu kod pokretne trake broj etiri da preuzmu svoj prtljag. Ovo se desilo uprkos injenici to nas je obavetenje iznad pokretne trake broj dva poslednjih dvadeset minuta uveravalo da e se na prtljag pojaviti upravo tamo. Tako je nastala luda trka do trake broj etiri. Ljudi su se gurali i probijali kao da im od toga zavisi ivot. Ali ovog puta niko nije izgledao preterano zabrinut to ja u rukama nosim dete. Kao rezultat svega, nala sam se sasvim udaljena od ove nove trake. I neko vremc sam bila dobro. ak i smirena. Trudila sam se da izgledam odluno vesela, dok su ljudi, jedan po jedan, uzimali svoje kofere. Niko pri zdravoj pameti ne bi poeleo da ukrade kofer pun odee za bebe i flaica, govorila sam sebi.42 Marijana Kiz Takoe sam imala puno poverenje u zemaljsko osoblje dablinskog aerodroma da moje stvari nee poslati na let za Darvin. Ili na Mars. Ali, kad je poslednja stvar koja je ostala na traci bio komplet stapova za golf, koji su izgledali kao da su iz kasnih sedamdesetih, i kad su proli pored mene etrnaesti put a ja i moja beba bile poslednja ljudska bia koja su ostala u holu za dolaske, i kad je pustinjsko cvee poelo da prolee pored mene, bilo je krajnje vreme da se neto uini. Znala sam da e me jednog dana srediti, pomislila sam, oseajui muninu. Bilo je samo pitanje vremena. Kladim se da je to uradila ona matora krava s brojanicom. Uvek su to oni tihi. Poela sam da trim gore-dole, s bebom u naruju, panino traei nekog aerodromskog slubenika. Konano sam pronala malu kancelariju u kojoj su sedela dva prilino raspoloena nosaa. - Uite, uite! - pozvao me je jedan od njih dok sam ja nesigurno stajala kod vrata. Sta moemo da uradimo za vas ovog lepog i vlanog irskog poslepodneva? Zapoela sam svoju priu o ukradenim koferima i nosiljci za bebu. Ponovo sam bila na rubu suza. Oseala sam se tako povreeno. - Nita ne brinite, gospojice - uveravali su me. - Nisu vam ukradeni. Samo su izgubljeni. Pronai emo vam ih. Imamo stalnu vezu sa Svetim Entonijem. I naravno, pet minuta kasnije, vratio se s mojim prtljagom. - Da li je ovo vae, duo? pitao je. Rekla sam da jeste. - I vi ne idete u Boston? - Ne idem u Boston - potvrdila sam to sam mirnije mogla. - Jeste li sigurni? - upitao je sumnjiavo. - Sasvim sigurna - rekla sam. - Pa, izgleda da je neko pomislio da idete, ali nema veze. Do vienja sad nasmejao se. Lubenica

18

43 Zahvalila sam im se i pourila prema traci iznad koje je pisalo Nita za carinjenje". Jurila sam sa svojim kolicima i beborn i vraenim prtljagom. Uplaila sam se kad me je jedan od carinika zaustavio. - Polako, polako - rekao je. - Gde gori? Imate li neto da prijavite? - Ne, nemam. - A ta vam je to? - To je beba. - Vaa beba? - Da, moja beba. Srce je skoro prestalo da mi kuca. Nisam rekla Dejm-su da odlazim. Ali, da nije pogodio da dolazim ove? Da nije rekao policiji da sam kidnapovala nae detc? Da moda ne proveravaju sve luke i aerodrome? Da li e mi odu-zeti detc? Da li u biti deportovana / Bila sam,prestravljena. - Dakle - nastavio je carinik - nemate nita da prijavite osim svojih gena. Grohotom se nasmejao. - Oh, da, vrlo dobro - rekla sam drhtavim glasom. - Vrlo je duhovit ovaj na gospodin Vajld - kazao je carinik razgovorljivo. - Pravi gospodin. - Pa naravno - sloila sam se. Strahovito ste me uplaili - nasmejala sam se potom. Vratio je svoj erifski stav i govor. - U redu je, gospodo - trepnuo je. - Samo radim svoj posao. Bilo je lepo biti kod kue.Lubenica 45 4. Izletela sam u ekaonicu. S druge strane ograde videla sam da me ekaju majka i otac. Izgledali su manji i stariji nego to su to bili kad sam ih videla poslednji put, pre est meseci. Oseala sam strahovitu krivicu. Oboje su bili u kasnim pedesetim godinama i brinuli su za mene od dana kad sam se rodila. U stvari, i pre nego to sam se rodila, da budem preciznija, jer sam roena tri nedelje kasnije pa su pomislili da e morati da poalju odbor za doek po mene. ula sam da ljudi zakasne na svoju sahranu, ali moja neobina osobina jeste da sam zakasnila na svoje roenje. A brinuli su za mene i kad sam imala est meseci i imala greve. I kad sam imala dve godine i itave godine nisam htela da jedem nita osim breskve iz konzerve. Brinuli su za mene i kad sam imala sedam godina i bila jako loa u koli i kad sam imala osam godina i bila jako dobra u koli, a nisam imala prijatelja. Brinuli su i kad sam imala jedanaest godina i slomila lanak na nozi. Brinuli su za mene i kad sam s petnaest godina otila u kolski disko klub odakle me je mrtvu pijanu doveo jedan nastavnik, i kad sam imala osamnaest godina i bila na prvoj godini koleda, a nisam uopte ila na predavanja. Takode su brinuli za mene kad sam polagala diplomski i znala svaku lekciju. Brinuli su za mene kad sam imala dvadeset godina i raskinula sa svojom prvom pravom ljubavi i dvadeset dana leala u mranoj sobi i plakala. Brinuli su za mene i kad sam u dvadeset treoj napustila posao i otila u London da radim kao konobarica. A evo, sada imam skoro trideset godina, udata sam i imam bebu, a oni i dalje moraju da brinu za mene. Mislim, nije to ba fer, zar ne? Tek kad su duboko odahnuli od olakanja i pomislili hvala bogu, uspela je sebi da nae dosta pristojnog mukarca, moda moemo njemu da prepustimo da od sada vodi brigu o njoj i da se posvetimo brizi o njene etiri mlae sestre", ja sam se drznula da doem i kaem: ao mi je, narode, lana uzbuna, ja se vraam, a ovaj put je gore nego sve ostale stvari zbog kojih ste morali da brinete." Nije ni udo da su izgledali pomalo sedi i uplaeni. - Oh, hvala bogu - rekla je moja majka kad me je ugledala. - Ve smo pomislili da si zakasnila na avion. - ao mi je - rekla sam i ponovo briznula u pla. I svi smo se grlili, pa su oboje plakali kad su ugledali moju bebu, njihovo prvo unue. Zaista u uskoro morati da joj dam neko ime.

19

Polako smo prolazili kroz lavirint od parkinga na dah-linskom aerodromu. Izlazak je pomalo usporen kad je moj otac pokuao da izae kroz izlaz za pretplaene korisnike, to mi nismo bili, pa su svi automobili iza njega morali da idu u rikverc da ga propuste. Malo je izgubio ivce, zajedno s jo jednim vozaem, ali da se ne zadravamo na tome. Kad smo izali na put, jedno vremc smo se vozili u tiini. Bila je to veoma udna situacija. Moja majka je sedela na zadnjem seditu sa mnom, drala bebu i lagano je ljulju-kala. Poclcla sam da sam ponovo beba i u majinom naruju, da sam na sigurnom, uverena da e sve biti u redu. - Znai, Ncsrcni Dim je odleprao odjednom je rekao moj otac. - Jeste, tata - rekla sam plaui. Moj otac nije nikada preterano voleo Dcjmsa. Moj otac je jedini mukarac u kui punoj ena i udi za mukim drutvom, za nekim s kim moe da pria o fudbalu i takvim stvarima. A Dcjms je malo igrao ragbi, a o kuvanju je znao vie nego to se mom ocu svialo. Nije bilo vano to je moj otac radio sve poslove po kui, kuvanje je bilo neto drugo, enski posao, kako ga je on zvao. Ali, poslednje to je eleo bilo je da mene vidi nesrenu. - Vidi, Kler - rekao je glasom koji sam prepoznala kao Upravo u da odrim govor koji se tie ljubavnih pitanja. Nisam navikao na tako neto i vrlo mi je neprijatno, ali to mora da se uradi i to ozbiljno mislim". - Mi smo tvoja46 Marijana Kiz porodica i volimo te i ovo e uvek biti tvoj dom. Ti i beba moete da ostanete koliko god elite. I... hmm... i tvoja majka i ja znamo koliko si nesrena i ako moemo nekako da ti pomognemo, slobodno kai. A... ovaj... tako - i dodao gas, s velikim olakanjem to je to obavio. - Hvala, tata - rekla sam, ponovo plaui. - Znam to. Bila sam im veoma zahvalna. Bilo je divno znati da me vole. Samo, to nije bila zamena za gubitak oveka koji je bio moja srodna dua, moj najbolji prijatelj, moj ljubavnik, moja jedina sigurna stvar u nesigurnom svetu. Konano smo stigli kui. Izgledala je potpuno isto. A zato i ne bi? ivot, i pored svega, tee dalje. I mirisala je potpuno isto. Bilo je to toliko poznato, toliko uteno. Poneli smo kofere i nosiljku uza stepenice, do sobe koju sam de-lila s mojom sestrom Margaret sve dok nisam krenula u London. (Margaret, dvadeset est godina, sportskog izgleda, otvorena, urednog ivota, sada ivi u ikagu, radi kao advokatski pomonik i udata je za jedinog momka s kojim se u ivotu zabavljala.) Soba je izgledala zaista smeno, zato to u njoj jako dugo niko nije boravio. Nekoliko Mar-garetinih cipela nalazilo se na podu, pokrivene prainom. Neto njene odee je jo visilo u ormanu. Bilo je ovo kao neko svetilite. Bacila sam torbe na pod, namestila nosiljku i smestila bebu unutra, stavila sam greja za flaice sa slikom kravice koja preskae mesec pored toaletnog stoia, sela na krevet i izula cipele, postavila svoje knjige na police i rasula svoju torbicu za minku po nonom stoiu. I sve to vreme, soba mi ni u jednom trenutku nije izgledala kao svinjac. E, ovako je mnogo bolje. - I, koga ima ovde? - upitala sam mamu. Pa, samo tata i ja trenutno rekla je. Helen je na koledu, trebalo bi da doe malo kasnije. Sam bog zna gde je Ana. Nisam je videla danima. Ana i Helen bile su moje dve mlae sestre. Jedino su njih dve jo ivele s roditeljima. Lubenica 47 Majka je sedela sa mnom dok sam hranila bebu. Nakon to sam je prepovila i ponovo je stavila da spava, majka i ja smo tiho sedele na krevetu, ne govorei nita. Kia je prestala i promolilo se sunce. Kroz otvoren prozor uao je miris vlane bate i zvuk povetarca koji je prolazio kroz granje. Bilo je to mimo februarske) vec. - Hoe li da pojede neto? - napokon me upitala. Odmahnula sam glavom. - Ali, mora da jede, posebno sada kad mora da se brine o bebi. Mora da sauva snagu. Da ti spremim malo supe? Nevoljno sam trcpnula. - Iz kesice? - upitala sam.

20

- Iz kesice - neno je potvrdila. - Ne, stvarno, mama. U redu je. Moda je bolje da objasnim. Kulinarsko znanje kod nas dolazi na svaku drugu generaciju. Ja znam da kuvam. Ergo, moja erka nee znati. Boe, pomozi joj. Kakav poetak u ivotu dobij a? I po istom principu, moja majka nije znala da kuva. Moja majka i kulinarska zadovoljstva nisu bili ba najbolji prijatelji. U stvari, bilo bi tanije rei da su moja majka i kulinarska zadovoljstva bili jedva poznanici. Poele su da me preplavljuju komarne uspomene porodinih veera. Da li sam poludela? Zbog ega sam se, do avola, vratila kui? Da li stvarno elim da umrem od gladi? Kad sledei put budete morali da na brzinu izgubite dosta kilograma zbog nekog dvonedeljnog sunanog odmora, na primer, zbog sestrinog venanja, sastanka s maetom iz kancelarije - nemojte da se ulanjujete u Udruenje za ouvanje teine ili da ivite na dijetalnoj hrani, niti da se zamajavate s obrocima u prahu. Samo doite i ostanite u naoj kui nekoliko nedelja i insistirajte da vam kuva moja majka. Ne, ozbiljno, ima dosta mesta, moete da uzmete Rej-elinu sobu. Na kraju druge nedelje biete kost i koa. Jer, bez obzira koliko ste gladni, ipak neete moi da se naterate da pojedete nita to moja majka skuva.48 Marijana Kiz udi me da nijedna od nas nije zavrila u bolnici zbog neuhranjenosti kad smo bile mlae. Moje sestre i ja bile bismo pozvane na veernji obed. Sve bismo sele i nekoliko trenutaka zbunjeno i tiho zurile u tanjire ispred nas. Konano bi neka progovorila. - Ima li neko ideju? - Da nije piletina? - kae Margaret sumnjiavo, oprezno je bockajui viljukom. - Oh, ne, ja sam mislila da je karfiol - kae Rejel, vegetarijanac, cerei se. - Pa, ta god da je, ja ga ne pipam - kae Helen. - S kornflcksom barem zna na emu si - i ustaje od stola po iniju. I tako, kad bi majka sela za sto i rekla nam ta je spremila (,,to je pire krompir s kupusom, nezahvalna derita"), sve bismo ustale od kuhinjskog stola i tragale po kuhinjskim ormariima, pokuavajui da pronaemo neto barem delimino jestivo. - Margaret - pozvala bi majka, znajui da je Margaret najsavesnija od nas. - Zar nee ni da proba? A Margaret, budui da je bila dobra devojica, podigla bi mali zalogaj prema ustima. - Pa? - upitala bi moja majka, jedva se usuujui da die. - Ne bih ovo dala ni psu - odgovorila bi Margaret, budui da je potenje bilo jedna od njenih vrlina, pored poslunosti i hrabrosti. I tako, nakon nekoliko godina planih veernjih obeda i rastuih trokova za itarice koje su troene za doruak, moja majka je, na nae beskrajno olakanje, odluila da potpuno prestane da kuva. Pa ako bi joj neka od nas erki ili njen mu rekli da su gladni, ona bi nas bez reci uzela za ruku i povela u kuhinju. Rekla bi: Pogledajte ovaj uspravni zamrziva pun zamrznute hrane" i naglo otvarajui vrata friza s nekoliko pokreta rukom dala nam da razgledamo bezbrojne poslastice unutra. Zatim bi prola kuhinjom s buduom veerom u ruLubenica 49 kama i rekla: - Sva poast mikrotalasnoj penici. Moj savet vam je da volite ova dva aparata. Videete da su od nepro-cenjive vrednosti u vaoj borbi protiv gladi u ovoj kui. Sada vam je jasno zato nisam bila raspoloena da prihvatim njenu ponudu za supu. Ali, dobra strana toga to moja majka ne kuva, niti radi ostale poslove po kui, bila je ta to je to znailo da ima puno vremena za zaista vane stvari u ivotu. Pratila je proseno est sapunica dnevno i itala otprilike etiri romana nedeljno, pa je bila pravi strunjak da svojim erkama daje savete o propalim ljubavima. Ljubavna tragedija nije joj bila strana. Posebno ako je australijska.

21

Na primer, bila je prisutna kad je Skip (vanbrani sin Breda i bolniarke s kojom je imao vezu kad je bio u Vijetnamu) , oenio Broni (polusestru Vejna i Skota), pa je Broni ostala u drugom stanju a Skip poeo da je vara s Krisi. Naravno, Dini (Krisina usvojena erka), saznala je to i rekla gospodi Gulagong (ni sa kim u srodstvu). Gospoda Gulagong se sukobila sa Skipom uz nekoliko konzervi piva i malo takera (vrsta australijske hrane, prim. prev.) u baru Bili Kan", gde se ispostavilo da se Skip osea jako zapostavljenim zbog Bronine trudnoe, a ona ume da razgovara samo o bebi. Gospoda Gulagong ga je umirila. Skip je raskinuo s Krisi, pomirio se s Broni, Broni je rodila divnu bebu koju je nazvala cjn, a Krisi se vratila u Istonu teritoriju, sa svojim psom Brusom. (Mislim da je gospoa Gulagong na kraju dobila otkaz u Bili Kanu" zato to je konzumirala pivo i taker kad je bila na dunosti, ali to je ve druga pria.) Scdcli smo u sobi u koju se polako uvlaio mrak, sluajui kako moja beba zadovoljno die. Tako je lepa rekla je mama. Jeste - rekla sam i poela da plaem. - ta je bilo? - upitala je mama. - Ne znam - rekla sam. - Mislila sam da je sve u redu. Da je uzbuen zbog bebe kao i ja. Znala sam da trudnoa50 Marijana Kiz nije jednostavna. Uvek mi je bilo muka, i ugojila sam se, i skoro nikad nismo imali seks, ali sam mislila da e razumeti. Ali, moja majka je bila divna. Nije me guila onim besmislicama kako su mukarci... pa... drugaiji od nas, duo. Oni imaju... odreene potrebe..., duo, isto kao i ivotinje. Nije me vredala time to bi pretpostavila da me je Dejms napustio zato to nismo imali seks dok sam bila u drugom stanju. - ta u da radim? - pitala sam je, znajui da ni ona nema odgovor na ovo pitanje kao ni ja. - Mora to da preivi - rekla je. - To je sve to moe da uradi. Nemoj da pokuava da razume, poludee. Jedina osoba koja moe da ti kae zato je Dejms otiao jeste Dejms, a ako ne eli da razgovara s tobom, ne moe da ga natera. Moda ni on sam ne razume. Ali, ne moe da pro-meni ono to on osea. Ako kae da te vie ne voli i da voli drugu enu, mora to da prihvati. Moda e se vratiti, moda nee, ali, u svakom sluaju, mora to da preivi. - Ali, to toliko boli - rekla sam bespomono. - Znam da boli - uzdahnula je tuno. -1 ako bih mogla taj bol da odagnam, zna da bih to uinila. Pogledala sam svoju devojicu koja je spavala u svojoj nosiljci, tako mirna, tako nevina, toliko sigurna i srena, i osetila sam nepodnoljivu patnju. elela sam da uvek bude srena. elela sam da je grlim i da je nikada ne pustim. elela sam da nikada ne oseti odbacivanje, usamljenost i ok koji sam ja oseala sada. elela sam da je zauvek zatitim od bola, Ali, neu moi. Za to e se postarati ivot. Tada su se otvorila vrata i trgnula nas iz oaja u koji smo obe upale. Bila je to moja najmlaa sestra Helen. (Helen, osamnaest godina, upisala se na prvu godinu fakulteta, jedva, da bi napravila neto neverovatno korisno u oblastima kao to su antropologija, istorija umetnosti i istorija stare Grke duge crne kose, lukavih majih oiju, uvek nasmejana, uasno loeg ponaanja, ali je veina ljudi voleLubenica 51 la, posebno mukarci, ija je mnoga srca slomila. Mislim da je izraz drzak kao avo" bio izmiljen posebno za nju.) - Stigla si! - uzviknula je uleui u sobu. - Daj da vidim svoju sestriinu vritala je. Zar to nije sjajno! Ne mogu sebe da zamislim kao tetku. Da li je bilo uasno? Da li zaista ima oseaj da e iskakiti kau? Reci mi, oduvek me zanimalo, zato greju vodu i cepaju arave?

22

Ne saekavi odgovor, zabila je glavu u nosiljku. Jadno dete je poelo da plae od straha. Helen je izvadila bebu iz nosiljke i uzela je ispod ruke kao neki ragbista koji e upravo da postigne odluujui poen za Irsku. - Zato plae? - pitala je. ta sam mogla da kaem? - Kako se zove? - upitala je. - Kler se jo nije odluila za ime rekla je mama. - Ne, jesam - resila sam da doprinesem optoj zbunjenosti. - Odluila sam da joj dam ime po tvojoj mami. - Molim!? - zapitala je Helen, zaprepaena. - Ne moe da joj da ime Baka Megvajer. To nije ime za bebu. - Ne, Helen - rekla sam umorno. - Nazvau je Kejt. Za trenutak je zurila u mene, naprivi svoj divni mali nosi, dok je polako shvatala. - Oh, razumem - rekla je, smejui se. A zatim je promumlala, ne ba neujno: - Pa ipak, to nije ime za bebu. Vratila mi je bebu, neto nalik onome kako farmeri dodaju piljaru dak krompira iz kamiona. To jest, nespretno, nepaljivo, s veoma malo razmiljanja o udobnosti krompira. A zatim je, na moje zaprepaenje, rekla: - Hej, da li je Dejms ovde? Gde je Dejms? Oigledno nije znala. Poela sam da plaem. - Boe - rekla je, okirana. - Zato ona plae? - upitala je majku. Majka je samo tupo zurila u nju. Nije mogla da joj odgovori. Moete li da poverujete? Plakala je.52 Marijana Kiz Helen je sa zbunjenou i gaenjem posmatrala tri generacije ena iz porodice Vol, kako sve tri plau. - ta vam je svima? ta sam rekla? Mama, zato plae? - rekla je s ogorenjem. Nas dve smo je samo gledale, zagrljene na krevetu, dok su nam svakoj tekle suze niz lice, dok je tek krtena Kejt brundala kao voz. - ta se deava? - upitala je nervozno. Nas dve smo i dalje sedelc. I dalje nismo govorile nita. - Idem dole da pitam tatu - zapretila je. Ali, onda se ugrizla za usnu i stajala kod vrata dok je razmiljala o tome. - Ako i on ne pone da plae. Konano je mama uspela da progovori. - Ne, nemoj nigde da ide, duo - rekla je, pruajui ruku prema Helen. - Doi sedi. Nisi ti nita kriva. - Pa zato onda plae? - pitala je Helen, nevoljno se vraajui na krevet za plakanje. - Da, zato ti plae? - upitala sam majku. I mene je, kao i Helen, zanimalo zato majka plae. Da je mu nije upravo ostavio? Da ne treba da joj promenim pelene? Mislim da ne, pa emu onda suze? - Zato to sam se upravo setila bake - mrkala je. -Kako nije doivela da vidi svoje prvo praunue. I divno je to si bebu nazvala po njoj. Bilo bi joj drago. I bila bi ponosna. Oseala sam strahovitu krivicu. Barem je moja majka iva. Jadna mama, baka je umrla prole godine i svima nam je puno nedostajala. Zagrlila sam mamu i bebu Kejt, dok su obe plakale. - Ba teta - razmiljala je Helen zamiljeno. - ta to? - upitala sam je. - Oh, pa zna, to baka nije imala neko lepo ime kao Tamsin, ili Izolda ili Det - rekla je. Ne znam zato je tada na mestu nisam ubila. Ali, iz nekog razloga, bilo je teko naljutiti se na nju. A onda se okrenula prema meni. - A zato ti plae? -upitala me je. - Oh, boe, znam, kladim se da ima onu Lubenica 53

23

postporodajnu depresiju. Pisalo je neto u novinama o eni koja je to imala pa je bacila svoju bebu sa dvanaestog spra-ta zgrade, a nije htela da otvori vrata kad je dola policija, pa su morali da razvaljuju vrata, a ona nedeljama nije bacala ubre i stan je bio u haosu, pa je pokuala da se ubije pa su morali da je stave na elektrinu stolicu. Ili tako neto. -Helen je govorila sa slau, budui da nije bila od onih osoba koje bi dozvoljavale da ih bezvezni detalji kao to su prave injenice ometaju kod prianja dobre krvolone prie. - Ili su je moda samo strpali u zatvor, ili tako neto -nevoljno je priznala, gotovo izgubljena. - U svakom sluaju, da li je to problem? - veselo me je pitala, po vrativi se. Ba dobro to ne ivimo na dvanaestom spratu, zar ne, mama? Inae bi se beba razmljcckala po prilazu. I Majki bi napravio sranje zbog nereda. Majki je bio nervozni, lenji, sujeverni osamdesetogo-dinjak, koji je dolazio dva puta meseno da obradi" nau batu veliine kutije ibica, na svoj osobeni, nauni nain. Nije bilo pametno gledati Majklov bes. Kao ni Majklovo batovanstvo. To jest, u retkim prilikama kada se njima uopte bavio. Moj otac je bio previe uplaen da bi mu dao otkaz. U stvari, itava porodica je bila prestravljena od Majkla. ak je i Helen bila manja od makovog zrna pred njim. Seam se jednog popodneva godinu dana ranije, kako je moja majka stajala u bati, smrzavajui se u kecclji (koju je nosila samo radi mode), oajno klimala glavom, nevoljno se smeei, plaei se da ode, dok je Majki detaljno objanjavao, uz nerazgovetno mumlanjc i zastraujue pokrete batenskim makazama, kako e, na primer, pasti zid ako se sasee ivica (Vidite, njoj je potrebna ivica radi oslonca, gospoo.") Ili kako e, ako se travnjak podia, trava uvenuti i nestati. (Bacili ulaze u travu kroz poseene delove, pa vam ona jednostavno uvene.") Majka se konano vratila u kuhinju, gde je uplakano lupala posuem dok je podgrevala vodu Majklu za aj.54 Marijana Kiz - Lenjo staro kopile - jecala je meni i Helen. - Nikad nita ne radi. A zbog njega sam propustila Leteeg doktora i Odbrojavanje. A trava nam je do kolena. iva me sramota pojede. Naa kua je jedina u komiluku sa dunglom od trave. Razmiljam o tome da mu pljunem u aj! Plana pauza. Brojanje do tri. - Neka mi Bog oprosti - rekla je drhtavim glasom. -Helen, ostavi taj jafa keks"! To je za Majklov aj. - Zato Majki dobija jafa keks" kad ga mrzi, a mi dobijamo odvratni dajdestiv"? upitala je Helen glasno. Ima pravo, pomislila sam. - Tiina - rekla je moja majka. - ue te. Majki je u tom trenutku bio na zadnjim vratima, skidajui svoje besprekorne batovanske izme. Mogli ste da ruate na njima. - Mislim, nas ne mrzi - nastavila je Helen ljutito. -Ali, mi ne dobijamo lep keks, a mrzi Majkla - ( poslednje tri reci izgovorila je veoma glasno i u pravcu zadnjih vrata) - a on dobija one divne. Oh, zdravo, Majki, ui i poslui se keksom. - Slatko mu se nasmejala dok je hramajui ulazio u kuhinju, upadljivo se drei za leda koja su ga kao bolela od napornog rada. - 'Bro vee - promumlao je, gledajui me sumnjiavo. Oigledno je mislio da sam ja govorila o njemu. Niko nikada nije sumnjao u Helen, zbog njenog aneoskog, nevinog lica. Kakve budale. - Da vam sipam aj? - upitala ga je moja majka dodvoravajui se. Ali, kasnije te veeri ula sam moje roditelje kako se svaaju u kuhinji. - Dek, mora neto da mu kae. - Sluaj, Meri, sam u da iam travu. - Ne, Dek, njemu plaamo da to radi. Zato on to i treba da uradi. Pria mi gluposti o tome kako trava moe da se zarazi bacilima! Mora da misli da sam prava budala. - Dobro, dobro, porazgovarau s njim! Lubenica

24

55 - Ili moda da izbetoniramo itavo dvorite. Onda bi morali da ga otpustimo. Ali, tata nikad nije porazgovarao" s Majklom. I sluajno znam da je sam podiao travu kad je mama otila u Limerik kod tetke Kiti, a mami je ispriao istu la. A Helen bi, s vremena na vreme, upitala majku da li bi joj, ako bi obeala da nikad nee iati travu, kupila jala keks" samo za nju. Helen je bila u pravu. Ako bi se beba razmljeckala" (da li uopte postoji takva re?) po prilazu, Majki bi zaista napravio sranje zbog toga. Ali, to se nee desiti. Meutim, ako Kejt ne prestane uskoro da plae, razmi-sliu o tome. - Ne, Helen - objasnila sam joj. - Nemam postpo-rodajnu depresiju. Pa, mislim da nemam. Barem ne jo. Boe! Samo bi mi to jo falilo. Ali, pre nego to sam uspela da joj kaem da me je Dejms ostavio, tata je uao u sobu. Ako posetioci nastave da dolaze ovim tempom, mora-emo da ponemo da iznosimo nametaj na odmorite. - Hajdck - uzviknule smo u horu. Moj otac je prihvatio ovaj pozdrav uz osmeh i klimanje glavom. Vidite, moj otac se zove Dek i poetkom sedamdesetih, kad su otmice (engl. hijacking, prim. prev.) bile popularna stvar u vestima (od tada je maltretiranje dece preuzelo primat), jedan na roak iz Amerike pozdravio je mog oca recima Haj Dek". Sestre i ja smo skoro pale u nesvest od smeha. To nas od tada uvek nasmejc. Dobro, moda je trebalo da budete prisutni. - Doao sam da vidim svoje prvo unue izjavio je tata. - Mogu li da je uzmem? Dodala sam Kejt tati i on je struno drao. Kejt je istog trenutka prestala da plae. Mirno je leala u njegovom naruju, steui svoje male pesnice, kao morska zvezda. Kao i njena majka, pomislila sam tuno - lako obradiva u mukim rukama.56 Marijana Kiz Ovo u kod Kejt morati da skreem u korcnu. Imaj malo samopotovanja, devojice! Nije ti potreban mukarac za sreu! Ostale majke e svojim malim devojicama itati o lokomotivama koje govore i vukovima koji dobijaju ono to zasluuju, a ja u svom detetu itati feministike pamflete, odluila sam. Bacam Malu sirenu i uzimam enskog evnuha. - Kad e da joj da ime? - upitao me tata. - Oh, upravo sam to uradila - rekla sam mu. - Nazvau je po baki. - Divno - bio je zadovoljan tata. - Zdravo, mala Noro - obratio se ruiastom zamo-tuljku, tepavim bebeim glasom. Helen, mama i ja razmenile smo uasnute poglede. Pogrena baka! - Ovaj, ne tata rekla sam s nelagodom. - Nazvala sam je Kejt. - Ali, moja majka se nije zvala Kejt - zbunjeno se namrtio. - Znam, tata - promucala sam. (Oh, boe, zato je ivot pun tolikih zamki?) - Ali, ja sam joj dala ime po baki Megvajer, ne po baki Vol. - Oh, shvatam - rekao je pomalo hladno. - Ali Nora e joj biti drugo ime - obeala sam pokajniki. - Nikako! - upala je Helen. - Daj joj neko lepo ime. Znam! Sta misli o Eleni? Elena je na grkom Helena, zna. - uti, Helen - ukorila je majka. - To je Klerina beba. - Uvek si nam govorila da moramo da delimo igrake rekla je Helen nadureno. - Kejt nije igraka - uzdahnula je mama. Helen je zaista bila naporna. Meutim, budui daje imala strpljenja koliko i tiganja, to jest nije ga imala uopte, okrenula je panju na druge stvari. - Hej, tata, moe da me poveze do Linde? Lubenica 57 - Helen, nisam ja voza - odgovorio je tata odluno i jetko.

25

- Tata, nisam te pitala ime se bavi. Ja znam ime se bavi. Samo sam te zamolila da me poveze - rekla je Helen, prilino spremna sam da budem razumna oko ovoga" glasom. - Ne, Helen, moe, do avola, da ide i peke! - uzviknuo je tata. - Ja stvarno ne znam ta je vama mladima. Lcnjost, to je to. A kad sam ja... - Tata - prekinula ga je Helen otro. - Molim te, nemoj ponovo da mi pria kako si morao bos da peai pet kilometara u kolu. Ne bih izdrala. Samo me povezi - i uputila mu je svoj lagani maji osmeh ispod dugakih, crnih lokni. On je za trenutak zurio u nju u oajanju, a zatim poeo da se smejc. - Pa, dobro - rekao je, zveckajui kljuevima od kola. - Hajde. Vratio mi je Kejt. Ba onako kako beba treba da se vrati. - Laku no, Kejt Nora - rekao je, s moda malo vie naglaska na Nora". Mislim da mi jo nije u potpunosti oprostio. Tata i Helen su otili. Mama, Kejt Nora i ja smo ostale na krevetu, uivajui u tiini koja je nastala posle Hclcninog odlaska. - Eto - strogo sam rekla Kejt. - Zahvaljujui tvojoj tetki Helen, bila ti je ovo prva lekcija kako treba da se ponaa prema mukarcima. Nadam se da si dobro pazila. Ponaaj se prema njima kao prema robovima, i budi sigurna, oni e se i ponaati kao robovi. Kejt je, irom otvorenih oiju, zurila u mene. Mama se samo zagonetno smekala. Bio je to lukav, tajnovit osmeh. Osmeh znalca. Osmeh ene iji mu usisava kuu poslednjih petnaest godina.5. I tako, u krevet. Bilo je veoma udno ii na spavanje u krevet u kojem sam provela svoje tinejderske godine. Mislila sam da su ti dani zauvek proli. Dea vi. Ali, mogla sam i bez toga. A bilo je takoe udno da me za laku no ljubi moja majka, iako sam i ja imala svoje dete u nosiljci pored kreveta. Bila sam majka, ali nije mi bio potreban Sigmund Frojd da mi kae kako se jo oseam kao dete. Kejt je, irom otvorenih oiju, zurila u tavanicu. Vero-vatno je jo bila u oku posle susreta s Helen. Bila sam pomalo zabrinuta za nju ali, na moje iznenaenje, u stvari sam se oseala dosta umorno. Brzo sam zaspala, iako sam mislila da uopte neu moi da zaspim. Mislim, nikad vie. Kejt me neno probudila oko dva ujutro, plaui jainom od otprilike milion decibela. Pitala sam se da li je uopte zaspala. Nahranila sam je. Zatim sam se vratila u krevet. Zaspala sam, ali nekoliko sati kasnije ponovo sam se trgla iz sna, u uasu. U uasu koji nije imao nikakve veze s cvetnim tapetama u stilu Lore Eli, zavesama, niti prekriva-ima koji su me okruivali i koje sam mogla da nazrem u tami. U uasu to sam u Dablinu, a ne u svom stanu u Londonu, s mojim oboavanim Dejmsom. Pogledala sam u sat i bilo je (da, pogodili ste) etiri sata ujutro. Trebalo je da se uteim injenicom da je verovatno jedna etvrtina sveta koja meri vreme po Griniu takoe skoila iz kreveta i brinula zbog svega, od Da li u postati Lubenica 59 viak na poslu?", preko Da li u ikada upoznati nekog ko e zaista da me voli?", do Da nisam u drugom stanju?". Ali, to mi nije bila neka uteha. Zato to sam se oseala kao u paklu. A uporedivanje s neijim tuim paklom nije umanjivalo moj bol. Izvinjavam se to sam neosetljiva u vezi s ovim, ali ako nekome seku nogu zaralom testerom, za njega nee biti uteno to oveka u oblinjoj sobi zakucavaju ekserima za sto. Podigla sam se u krevetu u mraku.

26

Kejt je pored mene mirno spavala u svojoj ruiastoj nosiljci. Bile smo kao noni uvari. Izgleda da je u svakom trenutku barem jedna od nas dve bila budna. Iako se slinost s uvarima tu zavravala, zato to ja nisam mogla da kaem - pa, barem ne potpuno iskreno: -etiri je sata i sve je u redu. Stomak mi se grio od sveg tog uasa. Nisam mogla da poverujem da sam u roditeljskoj kui u Dablinu, a ne u svom stanu u Londonu s mojim muem. Pomislila sam da sam verovatno poludela kad sam otila iz Londona i Dejm-sa ostavila drugoj eni. Jednostavno sam ga napustila! Da li sam potpuno poludela? Moram da se vratim. Moram da se borim za njega! Moram da ga vratim! Kako sam dospela ovde? Nerazumno sam skrenula u paralelni svet, gde se samo ini da je moj ivot, ali je sve, u stvari, loe, zlokobno i pogreno. Nisam mogla bez Dejmsa. On je bio deo mene. Da mi je otpala ruka, rekla bih: - O, neka je neko vreme. Vratic se ako je sueno. Nema svrhe siliti stvari. To je moe samo oterati. - Ipak, to je bila samo moja ruka, a Dejms je bio mnogo vie deo mene nego obina ruka. Bio mi je mnogo potrebniji. Volela sam ga vie od ruke.60 Marijana Kiz Lubenica 61 Jednostavno nisam mogla da postojim bez njega. elela sam da mi se vrati. elela sam da mi se vrati moj ivot s njim. I nameravala sam da ga vratim. (I da ga oborim na lea.) (Izvinjavam se, ovo je bilo neozbiljno i vulgarno.) Uhvatila me panika. ta ako sam zakasnila? Nije trebalo da odlazim. Trebalo je da ostanem i da mu kaem da emo on i ja biti u stanju da izgladimo stvari. Da on jednostavno ne moe da voli Deniz. Da voli mene. Da sam ja jednostavno previe deo njega da me ne bi voleo. Ali, ja sam priznala poraz i predala ga u Denizine pune celulita (stvarno jesu!) ruke, bez ikakvog protesta. Moram sada da razgovaram s njim. Nee mu smetati to ga zovem u etiri sata ujutro. Mislim, ipak je ovde re o Dejmsu. On je moj najbolji prijatelj. Mogu da uradim bilo ta, a Dcjms se nee ljutiti. On me razume. On me poznaje. A ujutro u otii u London s Kejt. I moj ivot e biti ponovo sreen. Prola nedelja e biti zaboravljena. Raskid u naem ivotu bie izbrisan bez traga. Oiljak e izbledeti. Moi ete da ga vidite samo ako pogledate veoma paljivo. Sve e se srediti i ispraviti. Sve e se vratiti na staro. Onako kako je sueno. Sve je ovo bila strahovita greka, strana zabuna, ali nee ostati stalne posledice. Sve je dobro to se dobro svri, zar ne? Znam ta mislite. Ne, stvarno znam. Mislite: - Poludcla je. Pa, moda i jesam. Moda sam poremetila umom od patnje. Mislite: - Imaj malo samopotovanja, Kler. Ali, bojim se da sam shvatila da mi brak znai vie od samopotovanja. Samopotovanje vas ne greje nou, ne slua vas na kraju svakog dana, i ne govori vam da bi radije vodilo ljubav s vama nego sa Sindi Kraford. Ovo nije bila tek neka tinejderska ljubav koja je zavrena. Nije on pozvao drugu navijaieu na matursko vee. Ovde se nije radilo o rornansi.

27

Ovde se radilo o ljubavi. Volela sam Dejmsa. On je bio deo mene. Bilo je to previe dobro da bih se toga tek tako odrekla. ak i ako bi me kapiten kolskog ragbi tima pozvao na matursko vec, i ako bih mogla da obuem svoju novu haljinu i pravim se vana i tako sauvam ponos, nije mi to bilo vano. Ipak moram da vratim Dejmsa. S tekoom sam ustala iz kreveta, probijajui se kroz gomile materijala spavaiee od kepera koju je mama insistirala da obuem. Kad sam pobcgla iz Londona zaboravila sam da spakujern spavaieu. I kad je moja majka to otkrila, otro me je obavestila da pod njenim krovom niko ne spava nag. ta ako se desi poar?" i Tako se moda radi u Londonu, ali ti sada nisi u Londonu." Tako sam mogla da izaberem tatinu piamu od satena ili da pozajmim jednu maminu ogromnu, viktorijansku, dugaku do poda, s velikim okovratnikom, porubljenu svilom, u evetnom dezenu spavaieu. Kako je ta ena navela mog oea da je oplodi i jednom, a kamoli pet puta, kad se oblaila u ovakve krpe, nije mi bilo jasno. Uguila bi elju i petnaestogodinjem Italijanu. Dok bi se mukarac uspeno izborio s metrima tkanine i imao sree da se domogne gole koe, bio bi previe iscrpljen da s njom bilo ta uradi. Od te dve opcije odluila sam se za maminu spavaieu, zato to su ogromne koliine tkanine u spnvaici inile da se oseam kao siroe, mrava i zgodna. S druge strane, tatina piama je bila uznemirujue i depresivno udobna. Sva oseanja su relativna, pomislila sam. Ne treba da se oseam debelo. Nisam predebela. Sa mnom je sve u redu. Radi se samo o tome daje ostatak sveta mali. Ne treba ja da se menjam. Treba samo da izmenim svet oko sebe. Da62 Marijana Kit Lubenica 63 jednostavno uinim da sve oko mene bude vee za otprilike petnaest procenata nego to je sada - odea, nametaj, ljudi, zgrade, drave - i odjednom u ponovo biti prave veliine! Neka bude dvadeset procenata. Onda bih mogla da se oseam stvarno krhko. Sve je, brzo sam shvatila, bilo samo pitanje proporcije. Sve je bilo dobro ili loe, debelo ili mravo, veliko ili malo samo u poredenjn s onim to ga okruuje. Zato zadrite za sebe svoje pametne primedbe o spava-ici. U mom ludilu je postojao sistem (to jest, barem u tom njegovom delu). Znala sam ta radim. Smralo, tako sam se oseala. Mravo, lebdee i kao devojica. Bilo mi je potrebno skoro deset minuta da izaem iz kreveta. Nakon to sam konano uspela da stanem na pod, skoro sam se zadavila kad sam stala na zadnji porub spavaice i povukla prednji oko vratnik nagore, snano i estoko, tako da sam ga dobro zategla oko vrata. Dosta dugo sam kaljala i guila se, a Kejt je poela da se pokree i mrda u svojoj nosiljci. - O, nemoj da se probudi, duo - panino sam pomislila. - Nemoj da plae. Nema potrebe. Sve e biti u redu. Vratiu ti tvog tatu. Vi-dee. Ti ovde uvaj strau. I nekim udom, ona se smirila i nije se probudila. Na prstima sam iz mrane sobe izala na odmorite. Dok sam silazila niz neosvetljene stepenice, ogromna spavaica je, na prijatan nain, leprala oko mene. Jedino svetio dolazilo je od uline svetiljke ispred kue, koja je sijala kroz zaleena stakla na ulaznim vratima. Poela sam da okreem broj svog stana u Londonu. Zvuk tog okretanja je odzvanjao i odjekivao kao rafalna paljba u tiini uspavane kue. - Boe - pomislila sam drhtavo Maklaflinovi, iz tree kue odavde, doi e da se ale na buku. ulo se kliktanje dok se telefon u Dablinu povezivao s telefonom u praznom stanu u gradu udaljenom eststo pedeset kilometara. Pustila sam da zvoni. Moda i itavih sto puta. Moda i hiljadu puta. Zvonio je i zvonio, razleui se po hladnom, mranom i praznom stanu. Mogla sam da zamislim telefon kako zvoni, preko ravnog, neizguvanog kreveta, preko senki s prozora

28

to su na njega padale od svetla s ulice, koje je prolazilo kroz razmaknute zavese. Razmaknute, zato to tamo nije bilo nikog da ih zatvori. I pored toga, pustila sam ga da zvoni. A nada me je polako naputala. Dejms se nije javljao. Zato to Dejms nije bio tamo. Dejms je bio u nekom drugom stanu. U drugom krevetu. S drugom enom. Bila sam luda to sam verovala da mogu da ga vratim samo zato to elim da se vrati. I mora da sam sila s uma kad sam mogla da prenebregnem injenicu da ivi s drugom enom. Napustio me je, pobogu. Rekao mi je da voli drugu. Razum mi se polako vraao. Dolazila je Privremena neuraunljivost, a ja sam vikala: - Hajde, vrata su otvorena. Sreom, Realnost se vratila kui neoekivano i videla da Privremena neuraunljivost bez kontrole luta hodnicima mog uma, ulazi u sobe, otvara ormanc, ita moja pisma, zaviruje u moje fiokc s gaicama, i tako to. Realnost je otila po zdrav razum. I nakon guve, zajedniki su uspeli da izbace Privremenu neuraunljivost napolje i zalupe za njom vrata. Privremena neuraunljivost je sada leala na ljunku prilaza mog uma, dahtala i besno vikala: - Ona me je pozvala unutra, znate. Zamolila me je da uem. elela je da budem tamo. Realnost i Razum virili su kroz prozor na spratu i vikali: - Hajde, idi. Nisi poeljna ovde. Ako ne ode za pet minuta, pozvaemo Emotivnu policiju. Pretpostavljam da bi svaki iole dobar psihijatar rekao da poriem stvari. Da je ok od Dejmsovog tako iznenad-64 Marijana Kiz Lubenica 65 nog odlaska bio previe za mene. Da jednostavno nisam mogla da ga prihvatim niti da se izborim s njim. Bilo mi je lake da se pretvaram kako se, u stvari, nita loe nije desilo i verovala sam da, ako se pretvaram da e se sve srediti, onda zaista i hoe. Sela sam na pod, u hladan, mrani hodnik. Posle dosta vremena, spustila sam slualicu. Moje srce, koje je ludo lupalo, vratilo se u normalan ritam. Ruke mi se vie nisu tresle. Prestala sam da se pretvaram i fantaziram. Neu ujutro otii u London. Moj ivot je bio ovde. Barem trenutno. Oseala sam se jadno. Posle stimulativnog razmiljanja da mogu da razgovaram s Dejmsom i sve ispravim jednim poljupcem, sada sam oseala najveu i najprazniju tugu u ivotu. Tugu veliku kao kontinent. Duboku kao Atlantik. Praznu kao He-lenin mozak. Bilo mi je hladno na nogama. Iako sam se oseala umorno kao da imam hiljadu godina, inilo mi se da nikad vie neu moi da zaspim. Bol koji sam trpela zbog gubitka bio je prejak da bih mogla da spavam. A oajniki sam elela da spavam. Sve, samo da prekinem ovaj oseaj. Kako sam samo elela da nam je majka neurotina. Jedna od onih koje dre valijum i tone pilula za spavanje u medicinskom ormariu u kupatilu. A ona se ponaala kao da smo mogui kandidati za kliniku Beti Ford" kad bismo traile paracetamol" za bol u grlu/stomaku/za slomljenu nogu/perforirani ir na dvanaestopalanom crevu. Nije vam potreban", rekla bi. Pomislite na naeg Gospoda kako se muio na krstu." Ili ta biste radile da nisu izmiljene tablete protiv bolova?" Na ta bi ponekad dobila odgovor: Zakucavanje na krst je izlet u odnosu na ovaj bol u uvetu." Ili Moe da me izbi-uje na stubu srama ako hoe, samo neka prestane da me boli zub." To bi, naravno, unitilo svaku ansu, ma kako malu, da od majke izvuemo neki lek. Bogohuljenje je bilo visoko na listi za nju neprihvatljivih stvari. Ili barem da moja sestra Ana jo diluje drogu. ta u tom trenutku ne bih dala za jednu tabletu. Kako su stajale stvari, anse da se nabavi neko alkoholno pie bile su vrlo neizvesne. Moji roditelji retko su pili. I nisu drali mnogo alkohola u kui.

29

Ne, stvarno. Nije to bilo pitanje neke njihove odluke. Nije to bio neki stav koji su zauzeli. To im se jednostavno desilo. ak i kad su pokuavali da dre alkohol u kui, to im nikako nije polazilo za rukom, zahvaljujui meni, i u pos-lednjc vreme, mojim sestrama. Na moto kao da je bio: Nijedan procenat alkohola nije previsok ili prenizak. Sva pia dolaze u obzir." Poev, od sirovog potena" (irsko pie od krompira, prim. prev.) do eri brendija, dejeg ampanjca, naravno i sve izmeu toga nam je odgovaralo. Kad sam bila mlada, tih mirnih dana pre nego to sam otkrila ta alkohol moe da uradi za mene, na bife je bio pun i bogat. Najbolja poljska votka stajala je rame uz rame S litar-skim bocama malibua". Flae maarske ljivovice ponaale su se kao da imaju prava da stoje pored flae junjake utehe" (vrsta viskija, prim. prcv.). U naem bifeu nije bilo hladnog rata. Vidite, tata je na golfu stalno osvajao flae brendija ili viskija. A mama bi u Bridu", s vremena na vreme osvojila koju flau serija ili nekog enskog likera. Ljudi su nam donosili flae finog pia kad su ili na odmor. Od naih prvih komija dobili smo flau uzoa s Kipra. Tatina sekretarica nam je donela ljivovicu kad je ila na odmor Iza gvozdene zavese. (To je bilo 1979. godine. Ja i moje sestre smo mislile da je ona stvarno hrabra i odvana i kad se vratila dugo smo je ispitivale da li je prisustvovala nekom krenju ljudskih prava Maara. Da li je to stvarno66 Marijana Kiz istina? Da li i dalje moraju da nose iroke suknje i cipele na tiklu?" pitale smo, oiju razrogaenih od uasa. Dok je Margaret, praktinog duha, pitala koliko plaaju za kutiju vaka. Koliko mi kutija treba da kupim kuu?" Iskreno reeno, ta devojka je bila vidovita.) Ana je osvojila flau fluorescentno ute rakije od banana na lutriji u crkvi svetog Vinsenta de Pola. Neko drugi je naleteo na izgubljenu flau kajsijevae. Malo-pomalo, naa kolekcija alkoholnih pia je rasla. I, budui da su moji roditelji jedva pili a mi deca nismo jo poela, na bife se prelivao. Meutim, ti sreni dani su proli. ao mi je to moram da kaem da sam, kad sam imala otprilike petnaest godina, otkrila drai alkohola. I ubrzo shvatila da moj deparac nee moi dovoljno da se rastegne kako bi mi obezbedio uivanje u novootkrivenoj strasti. Kao rezultat toga, provela sam mnoge napete trenutke osvrui se preko ramena, dok sam izvlaila male koliine iz raznih boca iz bifea u dnevnoj sobi. Presula bih ih u malu bocu za limunadu, koju sam kupila kao posudu za smesu koju sam pravila. Plaila sam se da uzmem previe iz svake boce, pa sam tako uzimala pomalo od mnotva pia. I sve to sipala u bocu za limunadu, razumete. Pri tom malo vodei rauna kakvog e ukusa biti finalni proizvod. Najvanije mi je bilo da se napijem. I ako radi toga moram da popijem neto to ima odvratan ukus, onda u to i uraditi. Provela sam mnoge srene sate - nakon to bih popila meavinu, na primer, serija, votke, dina, brendija i vermuta (tetka Kiti nam je donela flau vermuta sa svog puta u Rim) - veselo opijena, u nekom disku u koji sam uspela silom ili prevarom da ubedim roditelje da me puste. Sjajni dani. Boanstveni dani. Da bih izbegla neprijatne scene s roditeljima, zamenila bih ono to sam uzela iz svake boce s odgovarajuom koliinom vode. ta moe biti elegantnije, mislila sam. Lubenica 67 Meutim, kao i one nene biljke koje se preterano zaliju pa uvenu, uspela sam da preterano navodnim i alkohol. Posebno flau votke. Konano je doao i dan da poloim raune. Jedne subote uvee, kad sam imala otprilike sedamnaest godina, mama i tata su pozvali Kelijeve i Smitove na pie. Mama i gospoa Keli su pile votku. Barem su tako mislile. Meutim, zahvaljujui mojim naporima u prethodnih osamnaest meseci, ono to je nekada bilo Smirnov", sada je bilo, manje ili vie, stoprocentno ista, neukaljana voda, bez trunke alkohola. Ostali su imali tu sreu da su pili pravi alkohol. I tako, dok su tata, gospodin Keli, gospodin i gospoa Smit postajali sve buniji, crveniji i priljiviji, i smejali se stvarima koje nisu bile nimalo smene, i tata ispriao svima da

30

porezniku nije prijavio sav prihod, a Smitovi ispriali da je gospodin Smit imao ljubavnicu prosio godine, i da su se skoro razili ali da je sada sve u redu, mama i gospoa Keli sedele su ukoeno i bezizraajnog lica, i usiljeno se sme-kale, dok su se ostali guili od smeha. Mami nije bilo nimalo zabavno kad je gospoa Smit prosula svoj bakardi" i koka-kolu (nisam posebno volela bakardi", tako da je njegov alkoholni sadraj bio prilino nedirnut) po novom tepihu u dnevnoj sobi, ali je zato tati to bilo veoma zabavno. Veselja je bilo u izobilju. Osim za one koji su pili votku. Mami je sinulo sutradan. Donesena je flaa votke i podvrgnuta raznim testovima (kao: Evo, pomirii. Na ta to tebi mirie?" Ni na ta, mama", Bas tako!"). Rezultati improvizovane laboratorije postavljene u kuhinji, pokazivali su da je neko petljao sa flaom votke. U stvari, petljao u vie navrata. Izmeu mene i mojih roditelja nastala je scena s plakanjem. To jest, moja majka je plakala. Ali, od stida i besa. Oh, kakva sramota - cvilela je. - Pozvati ljude, ponuditi ih piem, a umesto toga ih posluiti razvodnjenom bljuvoti-68 Marijana Kiz Lubenica 69 nom. Zamalo da umrem! Kako si mogla? A zaklela si se i obeala da nee da pije dok ne napuni osamnaest godina. Bila sam mrzovoljna, neraspolocna i utljiva. Obesila sam glavu, da sakrijem stid i bes zbog toga to su me uhvatili. Tata je bio tih i tuan. Sledilo je proienje. Sve pie je sakupljeno i zatvoreno. Sklonjeno, bez suenja, u orman s kljuem. Samo je mama znala gde stoji klju, i kako je sama govorila, radije bi istrpela muenje prokletih nego da otkrije njegovu lokaciju. Naravno, bilo je samo pitanje vremena kada emo ja, ili moje sestre, provaliti kako da obijemo bravu. Nastala je neka vrsta gerilskog rata, tokom kojeg je mama stalno traila novo mesto za skrivanje pia koje je neprekidno nestajalo. U stvari, Helen se kune da je ula mamu kako telefonom pita tetka Duliju, koja je alkoholi-arka, da joj preporui dobra skrovita. Ali, ovo nikada nije potvreno, pa ga zato ne uzimajte kao apsolutnu istinu. Meutim, mama je ipak uvek bila za jedan mali korak ispred nas. im bi pronala novo mesto za svoje tajno skladite, jedna od nas bi ga pronala. Isto kao to novi antibiotici moraju stalno da se izmiljaju da bi se borili protiv novih i rezistentnih vrsta bakterija, tako je i mama morala stalno da izmilja nova skrovita. Naalost po nju, ona nikada nisu dugo ostajala ni nova ni skrivena. ak je pokuavala i da razgovara s nama. - Molim vas, nemojte da pijete toliko. Ili barem nemojte toliko da pijete moje i pie vaeg oca. A odgovor koji je obino dobijala, moram da kaem, izreen vie tuno nego ljutito, glasio je otprilike: - Ali, mama, mi volimo da pijemo. Siromani smo. Nemamo izbora. Da li misli da uivamo da se ponaamo kao obini lopovi? Iako smo Margaret, Rejel i ja otile od kue i mogle sebi da priutimo svaku lou naviku, Helen i Ana su jo ivele u kui i bile stalno bez para. Tako se bitka nastavljala. A ono to je nekad bila divna i plemenita zbirka pia, sada se pretvorilo u ofucanih i dronjavih nekoliko flaa, koje su kao nomadi putovale po ormanima i kantama za ugalj, ak i pod krevet, traei sigurno utoite. Odavno vie nije bilo punih i penuavih boca pia prepoznatljivih marki. Ono stoje umesto njih ostalo bila je lcpljiva flaa drambuija", prekrivena prainom, s otprilike samo prstom pia na dnu, ili oko centimetar kubanske votke (zbilja, postoji tako neto. Oigledno pravo pie za ideoloki zdrave drugove na Kubi) i skoro puna flaa rakije od banana, za koju su i Helena i Ana rekle da bi prc umrle od ei nego je popile. I dalje sam sedela na hladnom podu u mranom hodniku. Zaista mi je bilo potrebno pie. Popila bih ak i rakiju od banana, da sam znala gde je. Oseala sam se tako nepodnoljivo usamljeno. Pomiljala sam i da probudim majku i zamolim je da mi da pie,

31

ali sam se zbog te ideje odmah osetila krivom. Toliko je brinula za mene, pa ako je jadna ena uspela da zaspi, nisam imala srca da je probudim. Moda Helen moe da pomogne. Teko sam se popela uza stepenice do njene sobe. Ali, kad sam polako ula u sobu, krevet je bio prazan. Ili je no provela kod Linde, ili se nekom mladiu veoma posreilo. Ako je provela no s mukarcem, njegovo telo e, posle samoubistva, verovatno biti pronaeno ujutro, s porukom, na kojoj e pisati otprilike: Postigao sam u ivotu sve to sam eleo. Nikad vie neu biti ovako srean. elim da umrem pored ove poruke u ekstazi. P.S.: Ona je Boginja." A onda, kao da se ve nisam oseala dovoljno jadno, odjednom me je uhvatio panian strah da se desilo neto strano s Kejt. Da je umrla u nosiljci. Ili se udavila od povraanja. Ili se uguila. Ili neto. Pourila sam ka svojoj sobi i s olakanjem zakljuila da i dalje die. Mirno je leala tamo, ta smeurana, ruiasta gomilica, vrsto sklopljenih oiju.70 Marijana Kiz Dok sam ekala da mi se disanje smiri i da mi se osui znoj na elu, upitala sam se kako ovo izdravaju ostali roditelji. Kako putaju svoju decu napolje da se igraju s drugom decom? Da li se uspanie svaki put kad dete ostave samo due od pet minuta? I sada mi je teko. Kako u, do avola, da se snaem kad poe u kolu? Nema anse da se od mene oekuje da je tek tako ostavim. kola e morati da mi dozvoli da sedim u zadnjem redu uionice. Sada mi je stvarno bilo potrebno pie. Moda je Ana kod kue. Dovukla sam se do njene sobe i tiho otvorila vrata. Isparenja su me zapahnula kad sam ih odkrinula. Tanije, alkoholna isparenja. Pogodak! Hvala bogu, pomislila sam. Oigledno sam dola na pravo mesto. Ana je bila sklupana na krevetu, dok je njena duga crna kosa bila rasuta oko nje, a neto to je liilo na kutiju za ,,big mek", nalazilo se na jastuku pored nje. - Ana - proaptala sam i malo je prodrmala. Nije bilo reakcije. - Ana! - apnula sam, ovog puta glasnije i snano joj protresla rame. Ukljuila sam lampu pored njenog kreveta i uperila joj u lice. U Gestapo stilu. Budi se! Otvorila je oi i zurila u mene. - Kler? - zakreketala je u neverici. Izgledala je zaista dosta uplaeno, kao da misli da halucinira. A budui da se radilo o Ani, to je bilo sasvim mogue. To jest, da halucinira. Voli supstance koje menjaju raspoloenje, ako znate na ta mislim. Jadnica. Koliko je ona znala, ja se nalazim eststo pedeset kilometara daleko, u drugom gradu, u nekom drugom ivotu. A evo me, pojavljujem se u njenoj sobi, usred noi. Lubenica 71 U krai, da stvar bude gora. - Ana, izvini to te ovako uznemiravam, ali, da nema neto za pie? - upitala sam je. Samo je zurila u mene. - ta ti trai ovde? - upitala je malo uplaenim glasom. - Traim prokleto pie - rekla sam nestrpljivo. - Ima li neku poruku za mene? - upitala je, i dalje zurei u mene razrogaenih oiju. O, boe, pomislila sam, iznervirana. Ana je volela da se bavi okultnim stvarima. Najvie bi volela da je posedne avo. Ili da ivi u ukletoj kui. Ili da ima sposobnost da predvia nesree. Oigledno se nadala da sam ja neki paranormalni fenomen. Ili to, ili je bila pijanija nego obino. Pomislila sam da joj kaem neto strano. Kao: Da, Ana, pazi se! Letina e ti propasti." Ili Da, Ana, pazi se!" (ovo 'pazi se' je bilo vrlo vano) tvoje vedro je buno i iscurie ti sve mleko koje nosi na pijacu." Ili Da, Ana, pazi se! Ne seci grane glogovog drveta."

32

To to Ana nema letinu, niti mlcka koje bi nosila u bilo kakvom bunom vedru na neku pijacu, niti u blizini ima glogovog drveta, ne bi joj ni najmanje smetalo. Bila bi potpuno oduevljena svojom natprirodnom vizijom. - Da, Ana - rekla sam, odluivi da joj udovoljim, ali se istovremeno oseajui pomalo glupo. - Poslali su me. Poslata sam da uzmem pie. - U mom rancu - rekla je tiho. Njen ranac je bio baen na pod, pored jedne cipele (ta li se desilo s drugom?), kaputa, kesice s malo ipsa i konzerve badvajzera". Jedva sam ga otvorila, budui da su za kai bila zakaena dva balona s helijumom. Ana je oigledno bila na nekoj zabavi. Skoro sam zaplakala od olakanja kad sam unutra pronala flau belog vina. - Hvala, Ana - rekla sam. - Sutra u ti se oduiti. - I izala sam.72 Marijana Kiz Lubenica 73 Ona je i dalje izgledala zbunjeno i uplaeno. Tupo je klimnula glavom. - U redu - uspela je da promumla. Proverila sam kako je Kejt. I dalje je mirno spavala. Skoro da sam oekivala da e sedeti u nosiljci, prekr-tenih ruku i da e zahtevati da zna gde je otac kojeg sam joj obeala. Meutim, ona je vrsto spavala, snevajui be-bee snove o ruiastim oblacima i toplim krevetima i ljubaznim ljudima koji lcpo miriu, i o obilju hrane i dosta sna i gomili ljudi koji vas vole. I nikad nema reda za kupatilo. Poncla sam flau dole u kihinju i s naporom je otvorila. Bila sam sigurna da u se oseati bolje kad popijem pie. Ba kad sam sebi sipala au vina, na vratima kuhinje se pojavila Ana, trljajui oi, zbunjena i zabrinuta, dok joj je crna kosa bila rasuta oko bledog lica. - O, Kler, to si stvarno ti. Znai, nisam umislila - rekla je, s prizvukom malo olakanja, a malo razoaranja. -Pomislila sam da moda imam delirijum tremens. A onda sam pomislila da si moda privienje. Ali, rekoh, da si privienje, bila bi obuena u neto lepe od mamine grozne spavaice. - Da, to jesam ja, nasmeila sam se. Izvini ako sam te uplaila. Ali, oajniki mi je bilo potrebno pie. - Prila sam joj i zagrlila je. Bilo je zaista lepo videti je. Ana je veoma liila na Helen, isto belo lice, lukave maje oi, sladak nosi. Ali, slinost se tu zavravala. Za poetak, Anu nisam poelela da ubijem dvadeset puta dnevno. Ana je bila tia, slada. Bila je veoma ljubazna prema drugima. Takoe je, naalost, bila veoma nejasna i eterina. Vie puta sam ula da se njeno ime pominje u reenici umesto izraza otila s vilama". Pa, pretpostavljam da je bolje da budem potpuno iskrena prema vama. Ne moe se pobei od injenice da je Ana bila pomalo... pa... pomalo hipik, pretpostavljam. Nikad nije imala neki pravi posao. I stalno je ila na rok festivale. Svaki put kad bih pozvala iz Londona i pitala za Anu, mama bi rekla neto otprilike: 0, Ana je otila u Glastonberi" ili ,,Ar a je u Lisdunvarni" ili Ana je nala posao u jednom kafiu na Santoriniju". A bilo je dana - moram rei loih dana - kad bi mama rekla: Otkud ja da znam kako je Ana? Ja sam ipak samo njena prokleta majka." Na mahove se zapoljavala. Obino u restoranima zdrave hrane. Ali, ti poslovi nikada nisu predugo trajali. Pa, nisu ni restorani, iz nekog udnog razloga. Prela je na socijalnu pomo. Ona je, kao to sam napomenula, prodavala drogu. Ali, samo kratko vremc. I na najlepi mogui nain. Ne, stvarao. Nikada se nije muvala oko kolskih dvorita, pokuavajui da kvalitetan heroin proda osmogodinjacima. Prodavala je samo male koliine haia prijateljima i porodici. I bez sumnje samo gubila na tom poslu. Pravila je nakit i povremeno ak uspevala i da proda neki komad. Nepouzdano preivljavanje, ali njoj nije smetala njegova nesigurna priroda.

33

Tata je oajavao zbog Ane. Smatrao je da je neodgovorna. I naravno, krivica za Aninu nestabilnost je precizno, iako ne preterano poteno, pripisana meni. Tata je rekao da sam zbrisala (njegov izraz) u London u vrcme kad je Ana bila u veoma osctljivim godinama i da sam joj ja usadila ideju da je savreno prihvatljivo da se napusti dobar posao i da se ode i radi kao konobarica. Kakav sam ja uzor? pitao me je. Tata je oajniki pokuavao da Anu formira u odgovornog graanina koji plaa porez. Uspeo je da joj pronae posao u kancelariji jedne graevinske firme. Neko mu je oigledno dugovao uslugu. Mora da je bila veoma krupna usluga. Bila je greka primoravati Anu da radi u kancelariji. Kao da pokuavate da etvrtasti klin ukucate u okruglu ru-74 Marijana Kiz pu. Ili kad nosite cipele na suprotnim nogama. Neprijatno, neudobno i skoro sigurno osueno na propast. Bila je to tragedija. Ana je bila kao egzotini cvet, naviknuta na tropsku klimu, iznenada stavljena u vlanu i hladnu zemlju. Kako je mogla da preivi? Mogla je samo da uvene, da se njene divne, sjajne latice sasue i pocrne, i da nestane njenog prefi-njenog mirisa. Svakako nije bila talentovana za administraciju. Bila je i suvie kreativna i matovita da bi se latila neeg kao to je voenje evidencije. I previe ufiksana da bi to uradila kako treba. Jednog ponedeljka ujutro, njen ef, gospodin eridan, bacio je ek na njen sto i rekao: Poalji ovo Bilu Preskotu sa zahvalnicom. ef je, sreom, presreo izlaznu potu, pre nego to je ek poslat zajedno s pismom koji je napisala Ana, a koje je glasilo: Dragi gospodine Preskot, iako vas nikad nisam upoznala, verujem da ste veoma prijatan ovek. Svi zidari imaju lepo miljenje o vama." Gospodin eridan je jedva objasnio Ani da slanje zahvalnice ne znai da nekog treba stvarno hvaliti. Tokom svake pauze za ruak izgubila bi oseaj za vre-me, zato to je pronala jedno gnezdo labudova u kanalu blizu kancelarije, gdc bi provodila mnogo vremena posmatrajui ptice i gugutala iznad njihovih jaja. (Takode bi uvila nekoliko dointa i uivala u njima, ako je verovati glasinama.) AH, kad je predloila da se promeni sistem evidencije za graevinske radnike, tako to e, uraesto to ih razvrstava po prezimenu, da ih rasporeuje po horoskopskim znacima, gospodin Balard, ef kancelarije, odluio je da smesta zavri s njom. Bez obzira na to da li je generalni direktor dugovao neku uslugu Deku Volu, ili generalni direktor nije dugovao nikakvu uslugu Deku Volu, ta devojka mora da leti napolje. Lubenica 75 Iako se Ana pravdala da se u stvari samo alila (smeju-i se, rekla je, bez sumnje oteavajui sebi poloaj: Stvarno, kako moemo da pomislimo da ih evidentiramo po ho-roskopskom znaku. Mislim, ne znamo ni njihov datum roenja"), odmah su joj predali obrazac za prijavu na Biro za zapoljavanje. Ana je jo jednom ostala bez unosnog zaposlenja. Tata je pobesneo i bio postien do bola. - ta se deava u njenoj prokletoj glavi? grmeo je. - Zna, skoro da bih se zakleo da se drogira. Zaista, budui da je bio inteligentan ovek, bilo je trenutaka kad je bio neobjanjivo naivan. A jedini drugi put kad je Ana bila blizu unosnog zaposlenja bilo je kad je jo ila u kolu i njena savetnica za izbor budueg zanimanja je pitala ta eli da postigne u ivotu. Ana je rekla da eli da se slae s elementima. A onda nije mogla da razume kad su je poslali na dve nedelje u jednu firmu koja proizvodi unutranje delove ajnika. Kad je ustanovila da nisam vidovnjaki fenomen, Ana je, iako razoarana, odluila da situaciju iskoristi na najbolji mogui nain. - Sipaj i meni jednu au - rekla je pokazujui prema flai vina, to sam ja i uinila, pa smo sele za kuhinjski sto.

34

Bilo je oko pet sati ujutro. Ani izgleda uopte nije bilo udno to je toliko kasno, ili tanije, toliko rano. - ivcli - rekla je, podiui au. - Da, ivcli odgovorila sam prazno. Iskapila sam au u jednom gutljaju. Ana me je s oduevljenjem pogledala. - Dobro, ta radi ovde? - upitala je razgovorljivo. -Nisam znala da dolazi. Niko mi nije rekao... u stvari, mislim da mi niko nije rekao rekla je pomalo nesigurno. Nisam dolazila kui nedelju dana. - E, pa, Ana, bila je to pomalo iznenadna odluka rekla sam uzdiui, dok sam se spremala za dugo i muno objanjavanje svoje tragine sudbine. Ali, pre nego to sam i poela, naglo me je prekinula.76 Marijana Kiz - O, moj boe! - rekla je, odjednom stavljajui ruku na usta. - ta? - pitala sam, veoma uznemirena. Da moda vadiep na lebdi u vazduhu? Da se nije pojavila vila na prozoru? - Ti vie nisi u drugom stanju! - uzviknula je. Nasmeila sam se sebi za inat. - Ne, Ana, nisam. Razume li ta se dogodilo? - Porodila si se? ~ upitala je polako. - Da - potvrdila sam, i dalje se smeei. - Isuse! - vrisnula je. - Zar to nije predivno! - I zagrlila me. - Da li je devojica? - Da - rekla sam. - Da li je ovde? Mogu li da je vidim? - upitala je Ana, sva uzbuena. - Da, u mojoj je sobi. Ali, spava. I, ako nema nita protiv, ne bih da je budim. Barem dok ne dovrim ovu flau vina - rekla sam zlovoljno. - U redu - pristala je Ana, i sipajui mi jo jednu au vina, rekla mi, kao jedan ljubitelj alkohola drugom. - Popij to. Pretpostavljam da ima dosta vremena otkako nisi pila alkohol. Nije ni udo to ga tako sabija. - Pa, dosta dugo nisam mogla da popijem neto. Ali, nisam zbog toga toliko eljna da se napijem - rekla sam. - O? - rekla je upitno. Tako sam joj ispriala za Dejmsa. A ona je bila toliko nena, toliko saaljiva, toliko mi nije sudila i bila je, na svoj udan nain, toliko mudra, da sam polako poela da se oseam bolje. Malo mirnije. Malo manje umorna. S malo vie nade. Pretpostavljam da bi za to izvesnu zaslugu trebalo pripisati i flai vina. Ona je odigrala malu, ali ne ba beznaajnu ulogu u podizanju mog raspoloenja. Ali, sve se desilo zahvaljujui Ani. Mrmljala je stvari kao: Ako je tako sueno, sueno je" i ,,O nama neko uvek vodi rauna, iako nam se to moda ne ini" i Sve se deava iz nekog razloga". Lubenica 77 Hipi nain izraavanja. Ali, na mene je delovalo veoma uteno. Negde oko est sati, ba kad su ptiice poinjale da pe-vaju, napustile smo kuhinju, za sobom ostavivi sto pun aa, potpuno praznu flau, ep, vadiep, prepunu pepeljaru i ambalau od keksa (da, dajdestiva". Mama nam i dalje ne kupuje jafa keks") koji je Ana pojela. Tata e ustati za sat vremena, da spremi doruak za sebe i mamu. On e srediti taj nered, mislile smo. On je voleo da radi razne stvari, sloile smo se. Bilo mu je potrebno da se osea potrebnim. Polako smo se popele uza stepenice, drei se za ruke, i ja sam pala u krevet, oseajui se uspavano, oputeno i mirno. Ana je provela nekoliko trenutaka zapanjeno zurei u Kejt, a zatim insistirala da donese dva balona s hcliju-mom (koje je ukrala sa zabave na kojoj je bila, zajedno s flaom vina) i da ih privee na Kcjtinu nosiljku. Zatim me je poljubila za laku no i na prstima izala iz sobe. Ja sam odmah utonula u vrst san bez snova. Kejt me je probudila petnaest minuta kasnije, vritei i traei doruak. Nahranila sam je i teturajui se, vratila se u krevet.

35

Dok sam ponovo tonula u san, ula sam kako tata ustaje. Nekoliko minuta kasnije ula sam kako udara po stepenicama i dovikuje mami: - Tvoje erke su pijani kuii! - (Uvek su bile njene erke kad su gubile poslove, nisu ile na misu, ostajale do kasno i nepristojno se ponaale. Bile su njegove erke kad su polagale ispite, dobijale diplome, udavale se za raunovoe i kupovale kue). - Piju celu no a spavaju ceo dan! Znai, ja treba da poistim onaj nered u kuhinji? Tata je oigledno otkrio ostatke nae male krme". Mama je alobno zacvilela: - O, ne, opet su pronale pie. Mislila sam da ga nikada nee pronai ispod rezervoara za naftu. Sad moram da traim novo skrovite. Posle izvesnog vremena, ova zbrka se smirila. I taman kad sam se uzalud ponadala da u moda uspeti da zaspim78 Marijana Kiz na sat-dva, neko je zazvonio na vratima. Naravno, ovo je bilo prilino uznemirujue, zato to je bilo tek pola osam ujutro. ula sam kako tata otvara vrata i zapoinje razgovor s nekim mukim glasom. Napela sam se da ujem ta se deava. Da nije moda Dejms? Osctila sam toliki nalet nade, da me je skoro zabolelo. Zatim se ulo kako tata tri uza stepenice. Doviknuo je mojoj majci: - Neki luak je na vratima, s cipelom. Pita da li je naa. ta da radim? Mama je samo zbunjeno utala. - Zakasniu na posao zbog zbrke jutros, zna rekao joj je tata, kao da je ona kriva. Zaplakala sam od razoaranja. Na ulaznim vratima nije bio Dejms. Tano sam znala ko je. - Tata - pozvala sam ga u suzama. - Tataaa! Provirio je iza vrata. - Dobroj'tro, duo rekao je. Odmah u ja. Skuvau ti aj. Samo, doao je neki luak dole, pa prvo moram da ga se resim. - Ne, tata - rekla sam mu. - Nije on luak. To je taksista. Probudi Anu. Kladim se da je to njena cipela. - O, konano se smilovala da doe kui, a? - povikala je mama iz svoje sobe. Tata je poao prema Aninoj sobi, mumlajui: - Mogao sam i da znam da je Ana umeana u ovo. Probudili su Anu. I ispostavilo se da je ovek na vratima taksista koji je dovezao Anu kui ranije tog jutra. Kad je zavrio smenu, pronaao je cipelu ispod zadnjeg sedita svojih kola. I sada je putovao u stilu princa na belom konju, po kuama devojaka koje je tokom noi dovezao kui, pokuavajui da pronae pravu dcvojku koja je izgubila cipelu. Ana je bila njegova Pepeljuga. Ana se do neba zahvalila. Taksista je otiao. Ana se vratila u krevet. Tata je otiao na posao. Zamurila sam. Kejt je poela da plae. Poela sam i ja. 6. Vlano, vetrovito i jadno. Prvih nekoliko nedelja kod kue, kia je padala svaki dan. Bio je to najvlaniji februar koji se pamti. Budila bih se svake noi od buke kinih kapi koje su udarale u prozor, lupale i bubnjale po krovu. Zbog vremena su svi bili loe raspoloeni. Sreom, ja sam se ionako oseala samoubilaki. U stvari, vreme je uinilo da mi bude malo bolje. Kao da je sudbina htela da malo izjednai moj jadni ivot sa srenim ivotima svih ostalih, ako shvatatc ta hou da kaem. Ana i Helen su se neraspoloeno muvale po kui, prazno zurile kroz prozor, razmiljajui da li e kia ikada stati. Mama je turobno govorila kako e da napravi barku. Tata je pokuavao da igra golf, do kolena u vodi, na poplavljenom terenu. Ja sam bila jedina kojoj nije smetala provala oblaka. To je savreno odgovaralo mom raspoloenju. Nije mi bilo vano to ne mogu da izaem napolje. Bila bih srena i kad vie nikada ne bih izala napolje.

36

Provodila sam sate leei u krevetu, zurei u prazno. Kcjt je bila pored mene u svojoj nosiljci, dok je kia napolju lila, maglila prozore i pretvarala batu u movaru. Moja majka bi upala u sobu svakog jutra, otvorila za-vese, pustila da ue jo jedan sivi i raskvaeni dan i rekla: Pa, ta imamo u planu danas? Znala sam da samo pokuava da me oraspoloi. I ja sam se trudila da budem vesela. Ali, bila sam stalno jako umorna. Onda bi se ona ponudila da mi spremi doruak. im bi izala iz sobe, dovukla bih se do prozora i ponovo navukla zavese.80 Marijana Kiz Nisam zanemarivala Kejt. Stvarno nisam. Pa, moda i jesam. Na moju beskrajnu sramotu, mama je vodila u dom zdravlja. Mama je ila do supermarketa i kupovala gomile pelena i bebi sapuna, kreme, puder i sterilizator za flaice i sve ostalo to je bile potrebno za Kejt. Da budem potena prema sebi, nisam potpuno zanemarila Kejt. Brinula sam se o njoj na razne naine. Hranila sam je i menjala pelene, kupala je. Ponekad sam se ak i igrala s njom. Meutim, jednostavno nisam mogla da uradim nita za nju to bi podrazumevalo izlazak iz kue. Ne zbog toga to je nisam volela. Volela sam je vie od svega na svetu. Nije postojalo nita to ne bih uradila za nju (osim, kao to sam rekla, da napustim kuu). Ali, kao da u sebi vie nisam imala snage. Oblaenje je bilo takav poduhvat da to jednostavno nisam uspevala da uradim. U retkim trenucima kad mi je polazilo za rukom da ustanem iz kreveta, oblaila sam tatin demper za golf preko mamine spavaice i obuvala sportske arape. Zaista sam nameravala da se obuem kako treba. Ali, kasnije. im nahranim Kejt, rekla bih sebi. Ali nakon toga, bila bih toliko iscrpljena da sam morala da prilegnem i proitam nekoliko redova iz lanka u asopisu Helou. Bio je to pokazatelj koliko sam depresivna, kad sam ak i razmiljala o tome da ivim u kui u kojoj se nalazi primerak asopisa Helou. Jedva da sam imala dovoljno koncentracije da ita proitam. Gledala bih fotografije potpuno nepoznatih i nevanih lanova kraljevske porodice, snimljene u njihovim raskonim" domovima, i pitala se da li su sreni. I kako se oseaju. A onda bih pomislila da niko ne moe biti srean kad ivi u kui s tim groznim baroknim stolicama i starim tapiserijama i slikama. Ili kad je udat za princa kako-se-zvae koji je debeo i elav i ima vetake zube i stariji je barem Lubenica 81 dvanaest puta od bive egzotine plesaice" s kojom se oenio. I jo joj je do struka. Nakon to bih izvesno vreme leala, morala bih da idem u toalet. Provela bih pola sata pokuavajui da skupim snagu za odlazak u kupatilo. Kao da sam bila od olova. Poto bih dola do kupatila, jedino to bih mogla da uradim bilo je da se oteturam nazad u krevet. Samo u lei ponovo na pet minuta, obeala bih sebi, a onda u se stvarno obui. Ali, onda bi ponovo bilo vreme da nahranim Kejt. I posle toga bih opet morala da prilegnem, samo na pet minuta... Jednostavno nisam mogla da se priberem. Kad bi me ostavili na miru da spavam doveka, bilo bi dobro. Tako sam mislila. Ali, stalno su me uznemiravali. Leala sam u krevetu jednog popodneva (ne znam zato kaem jednog popodneva. Nije ba da to nije bio uobiajeni dogaaj) kad je jedan momak nalik na neandertalca uao u sobu, nosei eki. Moja prva reakcija je bila da sam predugo bila zatvorena izmeu etiri zida i da sam poela da haluciniram. Onda je uletela mama, bez daha i unezverena.

37

Ispostavilo se da je momak doao da postavi bebi inter-fon izmeu moje spavae sobe i dnevne sobe. Mama je dole na njega pazila kao jastreb, ali kad je otila da se javi na telefon on se izmigoljio i uao u moju sobu. Mama je dotrala i izvukla me iz kreveta kao da je glu-vo doba noi a ona pripadnik tajne policije koji e me odvesti i muiti. Jo na rukama imam tragove njenih prstiju. Boe, kako bi ona smrtonosna bila s elektrinim tapom za stoku. Vidite, pomislila je da u alarmdiji podstai neiste misli ako mora da radi u mojoj blizini dok sam u spavaici, tako da je bilo pitanje krajnje nude da me skloni to je prc mogue. Uz moje brige zbog pomeranja u vezi s alarmdijom, ni Helen me ni za trenutak nije ostavljala na miru.82 Marijana Kiz Uglavnom bi ujutro stala na vrata moje sobe i posmat-rala me kako kao protac leim na svom krevetu. Onda bi povikala: - Doruak ti je gotov. Zadnji niza stepenice je velika, debela, smrdljiva svinja! Odjednom bi nestala, jurei niza stepenice, dok bih ja hladnokrvno pokuavala da joj kaem da ja ve jesam velika, debela, smrdljiva svinja. Zbog toga mi njeno zaikava-nje nije znailo nita. Bila sam krupna i debela, to je bilo tano. Veoma lube-nianska. Pa, barem sam bila kad sam stigla u Dablin. Sada nisam bila sigurna; nisam se pogledala u ogledalo niti probala bilo koji deo odee od dana kad sam napustila svoj stan u Londonu. Sasvim sigurno sam bila smrdljiva. Bilo je isto toliko ansi da se popnem na Mont Everest kao to je Bilo da operem kosu. Povremeno se jesam kupala, ali samo zato to mi je mama sve organizovala. Kombinujui nagovaranje i prinudu. Napunila bi kadu vrelom i miriljavom vodom, tako da bih mirisala na kivi i papaju. Stavila bi na vealicu ogromne mekane pekire, samo za mene. Pozajmila bi mi njen losion za tclo od lavande (uh, ne, hvala). Pretila mi je da e me prijaviti vlastima da nisam prikladna da budem majka. Kejt e, rekla mi je, biti smetena u starateljsku porodicu. Tako da sam se kupala, skoro svakog dana. Negodujui. Ali, moda ba nisam bila svinja. Ne seam se kad sam poslednji put neto jela. Nikad nisam bila gladna. Pomisao da neto jedem uasno me je plaila. Znala sam da neu biti sposobna za to. Kao da sam bila zaleena. Kao da mi je grlo blokirano pa ne mogu nita da progutam. Nisam mogla da verujem da mi se to dogaa. Zato to sam uvek imala veoma snaan apetit. Kad sam bila u drugom stanju bio je ak i vie nego snaan, vie kao od prednapregnutog elika. Svoje tinejderske godine provela sam molei se da budem anoreksina. Uopte me nije zanimalo Lubenica 83 to to su anoreksine devojke bile jadne, bolesne i nesre-ne. Mislila sam da su srene koliko se moe zamisliti, s kukovima koji tre, tankim butinama i oputenog ponaanja. Nikada nisam gubila apetit, bez obzira na situaciju. Nervoza pred ispit, razgovori za posao, marci pred svadbu, trovanje hranom - nita osim smrti nije nimalo uticalo na moju sposobnost da jedem kao trkaki konj. Kad god bih srela nekog mravog ko bi otpevuio ,,O, ba sam budala, jednostavno zaboravljam da jedem" ja bih ga posmatrala s loe skrivenom zbunjenou i gorinom, i oseala se ne tako arobno, naduveno i tromo. Te srene kuke, pomislila bih, kako neko moe da zaboravi da jede. Ja sam imala apetit - kakva staromodna i sramna stvar. Zato to kad doe kraj sveta i odivimo svoje smrtne ivote i svi budemo u Raju i vreme prestane da postoji i svi budemo ist duh i ivot nam traje itavu venost koju emo iskoristiti da razmiljamo o Svemoguem, i dalje e mi biti potreban po jedan kit kat" svako jutro u jedanaest sati. Ali bih se uteila milju da svi ti mravi ljudi lau kako zinu. Oni su u stvari teki bulimiari, ili uzimaju amleta-mine, ili svakog vikenda idu na liposukciju.

38

A sada, prvi put u ivotu, nisam bila gladna. U stvari, bila sam uasnuta pri pomisli na jelo. Nisam marila. Nisam u tome videla razlog za uzbudi-vanjc. Da sam se samo tako oseala kad sam imala sedamnaest godina. Mislila bih da sam medu onih nekoliko odabranih. Ali, sada sam bila i suvie umorna i tuna da bi mi bilo vano. Dani su se vukli. Ponekad bih ustala iz kreveta i ponela Kejt u prizemlje da s mamom pogledam australijsku sapunicu. Popila bih s njom solju aja i vratila se u sobu. Helen je nastavila da me gnjavi. Tri dana nakon to je bebi interfon postavljen, vrlo paljivo je, na vrhovima prstiju, ula u sobu. - Je li ukljuen? - upitala je, pokazujui prema interfonu.84 Marijana Kiz - Molim? - upitala sam ljutito, gledajui je preko asopisa Helou. - Ne, naravno da nije. Zato bi, do avola, bio ukljuen? I Kejt i ja smo ovde. - Dobro - rekla je. - Dobro, dobro. - A zatim se pre-savila od smcha. Sela je na krevet tresui se od smeha, dok su joj suze ile niz lice. Uspravila sam se i pogledala je s neskrivenim neraspoloenjem. - Izvini - rekla je, briui oi i pokuavajui da se sabere. - Hm, dobro, izvini, izvini. - ta se dogaa? - pitala sam, dok se Helen uspravljala. - Sad u da ti pokaem - rekla je. - Ali, ne sme da pravi nikakvu buku. Otila je do interfona, ukljuila ga i poela da govori u njega tihim, pevueim glasom. Ana - gugutala je -uuuuuuhhhhhh, aaaaaaaaannaaaaaa. Zapanjeno sam zurila. - ta to radi? - upitala sam. -uti - siktala je dok je gasila interfon. - Prireujem Ani spiritistiko iskustvo, shvata? - Kako to misli? - upitala sam, potpuno zbunjena. - Mislim da je svemirski pitomac Ana u dnevnoj sobi i ne zna za interfon, pa e misliti da uje glasove - objasnila je Helen nestrpljivo. - A sad, hoe li da uuti. Ponovo je poela da peva i gugue. Rekla je Ani da je njen duh vodi i da mora da bude posebno ljubazna prema svojoj sestri Helen, i razne druge stvari. Provela je dobrih pola sata kleei na podu, cvilei i apuui u interfon. Nekoliko dana posle toga, kad god bi se neko naao sam u dnevnoj sobi, Helen bi se popela uza stepenice i ula u moju sobu. Tu bi provela mnogo vremena govorei onome ko je sluao kako je njegova podsvest ili aneo uvar i tako neto, i da moraju biti posebno ljubazni prema sestri/erki/prijateljici (sve u zavisnosti od toga ko je bio rtva), Helen. Nastavila je to da radi i dugo nakon to su svi znali da bestelesni glas pripada Helen, i bezbrino je ignorisali. To je znailo da ja nemam ni trenutak mira. Razoaranje je skoro ubilo jadnu Anu. Lubenica 85 Kia je i dalje lila kao iz kabla. Kanali su se prelivali. Putevi su bili neprohodni. Automobili su bili naputeni u poplavljenim uliicama. O tome sam ula od drugih. Nisam izlazila iz kue. Sve vreme sam razmiljala o Dejmsu. Sanjala sam ga. Divne snove u kojima smo opet bili zajedno. I kad bih se probudila, zaboravila bih, na trenutak, gdc sam i ta se desilo, okupana divnim, toplim, mekanim i srenim osea-njima. A onda bih se setila. Bilo je to kao da me neko utne u stomak. Nisam nita ula o njemu. Apsolutno nita. Stvarno sam mislila da e posle nekoliko nedelja pokuati da stupi u kontakt sa mnom. Samo da vidi kako sam ili barem kako je Kejt. Nisam mogla da verujem da ga uopte ne interesuje Kejt, a kamoli ja. Najtunije je bilo to nije ni znao da se zove Kejt. Pet dana nakon to sam se vratila u Dablin pozvala sam Dudi. Upitala sam je da li Dejms zna gde sam i prestala da diem. Nadajui se i nadajui se da e rei: ne, ne zna. To bi barem objasnilo zato me ne zove. Ali, naalost, rekla je da Dejms zna. A onda, iako me je to razdiralo, pitala sam da li je Dejms jo s Dcniz. Ponovo je odgovorila potvrdno. Oseala sam, ne da plaem u sebi, nego da krvarim u sebi. Da krvarim do smrti.

39

Zahvalila sam se Dudi, jo jednom se izvinila to je stavljam u tako neugodan poloaj i spustila slualicu. Ruke su mi se tresle, elo mi je bilo oznojeno, oseala sam da mi je srce bolesno. Bilo je trenutaka kad sam oseala kako e se Dejms stvarno vratiti, pre ili kasnije, i kako me toliko voli da ta ljubav ne moe preko noi da prestane. Da je samo pitanje trenutka kad e se pojaviti na vratima, satrven od kajanja, van sebe od oseanja krivice, pitajui se nije li moda zakasnio da doe po svoju enu i dete. 1 u tom sluaju, da je dobra ideja da ustanem iz kreveta, operem kosu, naminkam se i obuem neku pristojnu odeu, u ast njegovog86 Marijana Kiz Lubenica 87 neminovnog dolaska. Ali, onda sam se setila kakvo opreno kopile je Sudbina. to odvratnije izgledam, ima vie ansi da e se Dejms pojaviti iz vedra neba. Tako sam ostala u spavaici, demperu za golf i sportskim arapama. A ru za usne ne bih prepoznala ni kad bi skoio i ugrizao me. esto sam pomiljala da ga pozovem. Ali se to uvek dogaalo usred noi. Uhvatila bi me uasna panika zbog velikog gubitka, a nisam imala pojma kako da stupim u kontakt s njim. Nisam uspevala dovoljno da se ponizim i pitam Dudi za broj telefona u stanu u kojem je iveo s Deniz. Mogla sam da ga pozovem na posao preko dana, ali me nervoza i elja da priam s njim nisu hvatale tokom dana. Zbog toga mi je bilo veoma drago. Kakva korist od zvanja? ta da mu kaem? - Da li me jo ne voli? Jo voli Deniz? - Na ta bi on odgovorio: - Ne, na prvo pitanje, da na drugo pitanje. Hvala ti to pita. Do vienja. Vremc je prolazilo. Polako, veoma polako, moja osca-nja su poela da se menjaju. Izgled pustinje se vrlo postepeno menja, dok lagani povetarac podie zrnca peska i pome-ra ih, ponekad nekoliko metara, ponekad kilometrima; krajem dana, kad zae sunce, lice pustinje je potpuno drugaije od izgleda koji je imalo ujutro, kad se sunce podiglo iznad nje. Na isti nain su se sitne promene dogaale i kod mene. Ali, bile su toliko sitne da sam ih jedva primeivala. Ne samo zbog toga to je nestala olovna teina beznaa. Dolo je neto drugo. Dame i gospodo, molim vas da aplauzom pozdravimo Ponienje. Da, poela sam da se oseam ponienom. Otkud tek sad? ujem vas kako kaete. Pa, ao mi je drutvo, ali na dui sam imala ogromne naslage Gubitka i Naputanja. U poetku i lagano bockanje ponienja. udan oseaj mi se javio jednog dana kad sara se zapitala koliko ve dugo Dudi zna za Dejmsa i Deniz. Taj oseaj se naduvavao kao balon, sve dok ponienje nije postalo gotovo sve to sam oseala. Oi su me pekle od njega. Bolelo me je. Dua mi se stidela zbog njega. Ko je sve znao da Dejms ima ljubavnicu?, pitala sam se. Da li su sve moje prijateljice znale za to i priale o tome izmeu sebe i muile se da li da mi kau? Da li su govorile neto kao: O, pa ne moemo da joj kaemo sada, kad je u drugom stanju. Da li su me gledale sa saaljenjem? Da li su se zahvaljivale bogu da barem mogu da veruju svojim muevima i momcima? Da li su govorile sebi: - Jedina stvar koju Dejv/Frenk/Vi-lijam nikad ne bi uradio jeste da ima ljubavnicu. On moda ne radi nita po kui/ne daje mi dovoljno novca/nikad ne razgovara o problemima, ali barem ne bi nikad bio neveran. Da li su me gledale i s dubokim uzdahom olakanja govorile, iako su se oseale krivim: Drago mi je da se to desilo njoj a ne meni. Bila sam toliko ljuta. Htela sam da poviem: - Niste u pravu! Mislila sam da mogu da verujem svom muu! Mislila sam da je suvie lenj da bi imao ljubavnicu. Ali, on je jeste imao. Isto tako bi mogli i Dejv/Frcnk/Vilijam. Moda ve i imaju. Ili su je imali a sad su prekinuli. Moda su vai muevi, kad su ili u Francusku da gledaju ragbi utakmicu, vodili ljubav s nekom enom tamo. Ne znate. Sve je mogue. Ne pitaj za kim zvona zvone. Jer, da ti kaem ovde i sada, ona zvone za tebe.

40

Kad sam pomislila na Deniz, zgrila sam se. Kad sam pomislila kako smo razmenjivale ljubaznosti o vremenu i kako sam je hvalila da lepo izgleda i priala joj kako napreduje moja trudnoa i mislila kako je fina i ljubazna, a ona je sve vreme imala seks s mojim muem i terala ga da se zaljubi u nju, poelela sam da se vratim kroz vreme i zgrabim sebe za vrat i odvuem se, dok protestujem, daleko od razgovora s Deniz, i da ukorim sebe, kao majka nevalja-lo dete: - Ne razgovaraj s tom groznom enom.88 Marijana Kiz A onda sam poelela da dohvatim Deniz i prebijem je namrtvo. Bila sam zaista prestravljena i postiena zbog pomisli da su svi drugi znali za Dejmsa i Deniz, dok sam ja bila u blaenom neznanju. Nisam htela da o meni razmiljaju kao o rtvi. Ali, oseala sam se tako patetino. Tako glupo. Tako duboko, duboko poniena. Poela sam veoma da se ljutim na Dejmsa. Ponienje je dolo postepeno. Ono se polako gnezdilo i jednog dana sam se okrenula i bilo je tamo, cerekajui se: Zdravo - reklo je, sve dobroduno i prisno, kao da smo stari prijatelji. Sea me se? A sigurno sam da moju prijateljicu Ljubomoru ne treba da predstavljam. Ne mogu da verujem da su mi bile potrebne tri nedelje da ponem da oseam ljubomoru. Oduvek sam mislila da e, ukoliko ovek kojeg volim bude spavao s drugom enom, ljubomora biti trenutno i jedino oseanje. Ali, ona je bila na zaelju liste u ovom konkretnom sluaju, hramajui daleko iza Gubitka, Usamljenosti, Beznaa i Ponienja. Nisam toliko razmiljala o Dejmsu koliko sam razmiljala o tome da je s Deniz. A ak i vie to nije sa mnom. Moj gubitak, pre nego njen dobitak. Preko noi se sve izmenilo. Sedela sam s mamom jednog popodneva, kad je pustila neku video-traku. Neki film koji je trebalo da bude ljubavni, ali je u stvari bio izgovor za pornografiju. Bila je obuzeta njime i energino je eockala". Pokuavala sam da pratim dogaaje na ekranu i da istovremeno hranim Kejt. Poela sam da gubim konce zapleta. S kim sada vodi ljubav? Da li je to ona ena iz lifta? - Ne, budalice - rekla je mama. To je erka one ene iz lifta. - Ali mislila sam da su ga uhvatili u krevetu sa enom iz lifta - rekla sam zbunjeno. - Da, jeste - objasnila mi je mama ljubazno. - Ali sada je vara, i to s njenom erkom. Lubenica 89 - Jadna ta ena iz lifta rekla sam tuno. Mama me je otro pogledala. O, boe, ne, oseala sam kako uzbunjeno misli. Da li u poeti da plaem? Kladim se da joj je bilo krivo te nije stavila neto bezopasnije, kao Uas u Amitivilu ili Teksaki masakr. Posmatrala sam dvoje ljudi na ekranu kako vode ljubav i uivaju na raun sree ene iz lifta. Odjednom sam pomislila na Dejmsa i Deniz u krevetu. I oni rade ovo, zna, govorio mi je glas u glavi. Idu u krevet zajedno. Vode ljubav. Gube se u strasti jedno za drugim. Ona ga dodiruje. Ona spava uz njegovo divno telo, njegovu predivnu kou i svilenkastu crnu kosu. Ona moe da se probudi i posmatra ga kako spava, dok mu guste trepavice bacaju laganu senku na lice. Kako izgledaju zajedno, uhvatila sam sebe da se pitam. Kako se ponaa prema njoj? Kakav je kad je s njom? Da li ujutro svojim licem s malo brade neno prelazi preko njenog lica, onako kako je to radio meni, a onda se smejao mom izlivu besa, dok su mu se na lepom licu videli pravilni beli zubi? Da li zaspi s glavom na njegovim miiavim grudima, s rukom preko njegovog stomaka, dok je njegova snana ruka grli i ona osea diskretan miris Tuskanija s njegove malo potamnele koe, kako sam to radila ja? Da li je ujutro budi prelazei rukama niz njene butine, i odjednom je uzbudi, kako je radio sa mnom?

41

Da li je pritisne na krevet, drei joj ruke iznad glave, nogama steui njene, smeei joj se, predivno bespomonoj, dok polako pritiska svoje tclo uz njeno, dovodei je do ludila od elje, ba kako je radio sa mnom? Da li je ljubi s kockicom leda u ustima, hladei joj usne a telo uspaljujui pohotom, onako kako je radio sa mnom? Da li je neno grize za vrat i rame i alje joj treptaje poude kroz elo telo, onako kako je radio sa mnom? Kad se probudi ujutro, da li je njena prva pomisao: -Boe, on je divan iu krevetu je sa mnom. - Zato to je to bila moja prva pomisao.90 Marijana Kiz Bila sam luda od ljubomore. Ili to rade drugaije, pitala sam se. Da li je ona drugaija od mene u krevetu? Da li je bolja? Kakvo joj je telo? Da li ima manju guzu, vee sise, ravniji stomak, due noge? Da li je zaista avanturista i da li ga stvarno izluuje od strasti? Razmiljala sam o svemu ovome iako sam poznavala Deniz i mogla sam i sama da odgovorim na ova pitanja. (Manja guza? Ne. Vee sise? Da. Ravniji stomak? Vero-vatno ne. Due noge? Teko je rei. Verovatno smo iste visine.) Nije delovala niti se ponaala kao seksualna makica. Uvek je delovala tako fino i, pa... obino, pretpostavljam, ali je u mojoj glavi ona sada bila Jelena Trojanska, eron Stoun ili Madona. Kidala me je ljubomora. Kao da sam imala zapaljenu bodljikavu loptu u grudima koja kroz moje telo alje zelene otrovne zrake, guei me tako da sam jedva disala. Misli su mi bile pune slika njih dvoje zajedno u krevetu. Jednostavno nisam mogla da podnesem pomisao da on eli nju. To me je ispunjavalo snanim, ali nemonim besom. I gnevom. Oseala sam da bih mogla oboje da ubijem. Htela sam histerino da zajecam. Oseala sam se runom od ljubomore, kao da me je deformisala. Oseala sam da mi je lice iskrivljeno i zeleno od nje. To je tako runa emocija. I potpuno beskorisna. I nema cilj. Ako izgubite neto ili nekog, oseate gubitak, a posle izvesnog vremena popunite prazninu u svom ivotu, pa se gubitak pomalo smanjuje i na kraju nestaje. Bol ima smisao. Ima razlog i pravac. Ali nita neu dobiti oseajui ljubomoru. I ne bi mi bilo vano, ali za ljubomoru sam kriva sama. Bol mi je zadavala moja mata. Lubenica 91 Moj emocionalni ekvivalent je uzimao brija i zasecao mi ruku, ili moj stomak, ili nogu. Ljubomora je bila samo-sakaenje. I bila je, takoe bolna. A oseala sam bol ne zbog toga to mi se neto desilo, ve zato to mi se nije desilo. Zato me je neto to se deavalo izmeu nekih dvoje ljudi, i nije ni na koji nain imalo uticaja na mene, toliko povreivalo? Pa, neka sam prokleta ako sam znala zato. Znam samo da jeste.7. Period koji je usledio, u naoj kui je poznat pod imenom Veliki teror. Helen ak i sada aludira na njega govorei neto otprilike: - Da li se sea kad si poela da se ponaa kao Adolf Hitler, a mi te svi mrzeli i eleli da se vrati u London? Promena kod mene bila je strana. Kao da je neko ukljuio prekida. Od oseanja tuge, usamljenosti i jada, prela sam u fazu eksplozivnog besa i elje da se osvetim Deniz i Dejmsu. Zamiljala sam kako im se deavaju uasne tragedije. Nisam bila agresivna kad sam prolazila kroz fazu u kojoj sam vreme provodila leei u krevetu i jedva uspe-vala da skupim snagu da progovorim, jer je moj bol bio veliki. Bila sam pomalo dosadna, pretpostavljam, i nisam bila od neke koristi za usisavanje i druge kune poslove, ali, osim toga, nisam bila tako loa. Ali sada sam bila kao pomahnitali luak. U sebi sam imala ogromnu koliinu ljutine i besa, a osoba na kojoj je sve to trebalo iskaliti, tj. Dejms, nije bila tu. Tako su lanovi moje porodice, koji su bili neduni posmatrai i koji su u stvari pokuavali da mi

42

pomognu, na kraju zavrili tako to sam se izdirala na njih i lupala im vrata ispred nosa, umesto njemu. Kad sam se prvi put vratila iz Londona, u mojoj patnji je bilo nekog dostojanstva. Oseala sam se kao viktorijan-ska heroina koja, razoarana u ljubav, nema drugog izbora osim da okrene lice prema zidu i umre, iako okruena mi-riljavim solima, od bola. Kao Miel Fajfer u Opasnim vezama. A sada sam vie bila kao Kristofer Voken u Lovcu na jelene. Poremeena. Luda. Opasnost za sebe i druge. HoLubenica 93 dala sam po kui s luakim pogledom u oima. Sobe pune razgovora utiavale su se im bih ja ula. Mama i tata su me sa strahom posmatrali. Ana i Helen su izlazile iz sobe im bih se pojavila. Nisam oblaila kamuflanu uniformu, niti sam preko grudi nosila redenike s municijom; nisam nosila neko zastraujue automatsko oruje, niti sam u depu imala runu bombu. Lice mi nije bilo uprljano prljavtinom (iako, kad malo bolje razmislim, moda i jeste). Ali, oseala sam se toliko mono kao da sam imala sve te stvari, a prema meni su se ponaali s toliko straha kao da ih i jesam imala. Veliki teror zapoeo je onog dana kad sam gledala onaj film s mamom. (Neu da ulazim u detalje ta se tada dogodilo. Stidim se. A video-klub se ionako sloio da me ne tui. Radnik iz kluba je bio potpuno u pravu. Oni samo izdaju kasete. Nije to odraz njihovog linog miljenja ili nazora. Ja sam u tom trenutku bila samo previe uzbuena.) Veliki teror se nastavio narednih nekoliko ratnih dana. Svata je moglo da me razgoropadi, ali se to posebno odnosilo na romantine scene na televiziji. U mojoj glavi se neprestano prikazivao snimak Dejmsa i Deniz u krevetu. Kad bih videla ljubavne parove na televiziji, to bi me jednostavno dovelo do pucanja. Sreom, nisam viala zaljubljene parove u stvarnom ivotu, inae moda ne bih odgovarala za svoje postupke. Mama i tata se svakako nisu ponaali kao zaljubljeni par. Jedina romantina stvar koju bi moj otac rekao mojoj majci, krajem svake nedelje, bilo je: - Hoemo li da idemo u 'Frizer centar' u etvrtak uvee? Helena je imala stalan defile mladih udvaraa, ali je okrutno ismevala i njih i njihovu pseu odanost. To me je zadovoljavalo na neki uasan, hladan nain. to se tie Ane, e pa, to je sasvim razliita pria, koju u ispriati drugom prilikom. Puno sam plakala u to vreme. I psovala. I bacala stvari. Kao to sam ve rekla, televizija me je obino nervirala. Ugledala bih mukarca kako se naginje i ljubi enu i94 Marijana Kiz odmah bi kroz mene prostrujao zeleni plamen ljubomore i ispunila bi me velika energija. Pomislila bih na Dejmsa. Na mog Dejmsa s drugom enom. Za trenutak bi to bila samo apstraktna misao, kao da je on jo sa mnom a ja sam blesava pa zamiljam najgora mogua scenarija. A onda bih se setila da se to stvarno dogodilo, i da on jeste s drugom enom. To shvatanje je svaki put isto bolelo. Deseti put kad mi se to dogodilo, bilo je isto tako strano i o-kantno i muno kao i prvi put. Tako bih bacila knjigu na televizor, ili neke cipele u zid, ili Kejtinu flaicu na prozor. Ili bih bilo ta to mi se nalo pri ruci bacila na bilo koju povrinu. A onda bih od-lepila i poludela kao prodavaica ribe i izletela iz sobe, lupajui vratima tako jako da su crepovi verovatno padali s krova. Postalo je toliko gadno da bi, kad bih ja ula u sobu a televizor bio ukljuen, Ana ili Helen, ili ko god je bio tu, brzo hvatali daljinski i prebacivali program s bilo ega to su gledali, na neto bezopasno, kao to je program Otvorenog univerziteta o primenjenoj fizici, ili dokumentarni film o tome kako rade friideri ili kviz u kojem su svi uesnici oigledno bili podvrgnuti lobotomiji. (Primer njihove gluposti - Koji je glavni grad Haitija?", Hm, da nije moda sa H?") - ta ima na programu? zareala bih na njih. - Oh, ovaj... samo ovo - odgovorili bi nervozno, rukama mlatei u pravcu televizora. Sedeli bismo tako u tiini, pravei se da pratimo program koji je daljinski pronaao. Dok sam ja putala opipljivo zastraujue vibracije, Ana, Helen, mama ili tata su sedeli ukoeno, plaei se da progovore, plaei se da predloe menjanjc kanala i ekali da

43

proe odreeno vreme kako bi mogli da izau i nastave da gledaju program koji su zapoeli, na malom televizoru u maminoj sobi. A kad bi taj neko ustao i poeo lagano da se pribliava vratima, ja bih skoila na njega: Gde e? - upitala bih. -Ne moete sa mnom da budete u istoj prostoriji, zar ne? Lubenica 95 Nije mi dovoljno to me ostavio mu, nego se prema meni tako ponaa i moja roena porodica. Jadna rtva bi stajala tamo u nelagodi, stidei se da ode, a svakako ne elei ni da ostane. I mrzela me zbog toga. - Pa, dobro, hajde, idi - rekla bih zlobno. - Idi. Zbog toga to sam bila tako grozna, niko, ak ni Helen, nije imao hrabrosti da mi kae da sam uasno sebina ili, jednostavno reeno, kuka. ela porodica je ispatala zbog moje divlje naravi i nepredvidivih promena raspoloenja. Kejt je bila jedina prema kojoj sam se ponaala s nekim potovanjem. Ali i to se deavalo s vremena na vreme. Jednom, kad je poela da plae, glasno sam se izdrala na nju: - Uuti, Kejt! - Sasvim neverovatno, ali odmah je prestala. Tiina koja je usledila zvuala je skoro zaprepaujue. Iako sam mnogo puta pokuavala, nikad vie nisam uspela da reprodukujem tu boju glasa. Vebala sam s razliitim naglascima, kao, na primer liuti, Kejt", ili Uuti, Kejt" ili Uuti, Kejt" ali nije vredelo. Ona je bezbrino nastavljala da se dere, bez sumnje mislei: Ha! Moda si me uplaila jednom, na otprilike jednu nano sekundu, ali moe da bude vraki sigurna da se to nee ponoviti." Imala sam tako mnogo energije. Moje telo nije bilo dovoljno veliko da zadri tu koliinu energije koja je kroz mene tekla. Prelazila sam iz faza u kojima nisam uopte imala energije, do toga da sam je imala previe. Nisam imala pojma ta da radim s njom. Imala sam oseaj da u od nje eksplodirati. Ili da u poludeti. Bila sam rastrzana, zato to nisam elela da izlazim iz kue, a istovremeno sam oseala da mogu da pretrim sto kilometara. Da u poludeti ako to ne uradim. Bila sam jaka kao deset ljudi. Tokom tih groznih nekoliko nedelja mogla sam da osvojim zlatnu medalju na olimpijskim igrama u bilo kom sportu koji vam padne na pamet. Oseala sam da bih mogla da trim bre, da skaem vie, bacam dalje, podignem tee ili udaram jae od bilo kog ivog stvora.96 Marijana Kiz Prve noi kad me je pogodila ljubomora, popila sam pola flae votke. Anu sam naterala da mi pozajmi petnaest funti, a Helen da ode u prodavnicu da mi je kupi. Ana bi rado otila u prodavnicu zbog mene. Ana bi se rado i vratila iz prodavnice zbog mene. Ali, pitanje je kada. Moda bi se pojavila posle nedelju dana, s nekom mutnom priom kako je na putu prema prodavnici srela neke ljude u kombiju koji su ili u Stounhend, pa je pomislila da bi bilo lepo da im se pridrui. Ili kako je imala neko udno bestelesno iskustvo, pa joj je tako prola nedelja. Mogla sam da joj kaem kako tu nema nieg udnog. Jer ako ide kod svog deka ejna i tamo popui dosta trave, to se obino i deava. Ali pravo ime za to je bezglavo iskustvo, a ne bestelesno iskustvo. to ne znai da je s Helen bilo jednostavno. - Udaviu se - gunala je, jer je vreme i dalje bilo grozno. - Nee uveravala sam je besno, kroz stisnute zube, dok je boja mog glasa nagovetavala: - Ali ne bi bio nikakav problem da se to sredi. - To e te kotati - rekla mi je, menjajui taktiku. - Koliko? - Petaka. - Daj joj jo jednog petaka - naredila sam Ani. Novac je promenio vlasnika. - Sad mi duguje dvadeset - rekla je Ana nervozno.

44

- Da li sam ja ikada propustila da vratim svoj dug? -hladno sam upitala Anu. - Ovaj, ne - rekla je jadna devojka, i suvie uplaena da bi me podsetila kako joj jo dugujem za onu flau vina koju sam od nje pozajmila" prve noi kad sam stigla kui. - A gde e ti? - upitala sam Helen nadmono. - Idem gore da obuem kostim. Lubenica 97 1 Kad se Helen vratila iz prodavnice, mnogo kasnije, potpuno mokra, dok joj se voda slivala sa svih strana i dok je glasno gunala, predala mi je litarsku flau votke, u potpuno mokroj kesi. Nisam traila kusur od petnaest funti. Nije mi ni ponuen. Kad sam otkrila da je flaa otvorena i da nedostaje otprilike treina sadraja, Helen je ve odavno zbrisala. Kao i njene anse da doivi devetnaesti roendan. Moja osveta e biti grozna i bie strana za gledanje, kad je se samo doepam. Nisam bila ena s kojom se trebalo aliti. Uprkos votki, nisam mogla da spavam. Lutala sam kroz kuu od sobe do sobe, kasno nou, dok su svi ostali spavali. Sa sobom nosei fk'u i au. Traei mesto gdc u se oseati sigurno. Nadajui se da u pronai mesto gc e one grozne slike prestati da mi se vrte u glavi. Ali, moja ljubomora i mrnja drale su me u budnom stanju. Stalno su me probadale i nisam mogla da se skrasim. Nisam mogla da pronaem mir. U oajanju sam pomislila, ako bih probala drugi krevet ili drugu sobu, moda bih uspela da zaspim. Otila sam u Rcjclinu staru sobu. (Znate, to je soba u kojoj biste odseli kad doete na neelju dana gladovanja.) Upalila sam svetio. U sobi je bio isti onaj avetinjski oseaj koji je bio i u mojoj i Margaretinoj sobi kad sam prvi put dola iz Londona. Oseaj da u njoj niko nije spavao ve due vreme. Iako je odea jo visila u ormanu, i posteri su jo bili na zidu, i lavor je jo bio ispod kreveta. Naila sarn na sobni bicikl i spravu za veslanje koje je tata kupio pre otprilike devet godina, u strasnom ali kratkotrajnom pokuaju da se rekreira. Stajali su tamo, na podu Rejeline sobe, pokriveni prainom, izgledali su staromodno i kripavo i kao prekriveni pauinom, toliko udaljeni od sobnih bicikala i sprava za98 Marijana Kiz veslanje dananjice, sa svojim kompjuterskim programima, video-ekranima i brojaima potronje kalorija. Posmatrala sam ih s nenou, onako preistorijske, i seanja su poela da naviru u talasima. Uzbuenje onog dana kad ih je tata doneo! Tata, moje sestre i ja smo bili oduevljeni. Mama je bila jedina koja nije bila oduevljena. Rekla je da ne razume zbog ega pravimo toliku frku. Da nema potrebe da se izlae bolu i patnji. Da ve ima previe toga u ivotu, zbog toga to je udata za tatu i to je majka petoro dece. Mi ostali smo bili van sebe od sree. Okupili smo se i isputali uzdahe dok su sprave od hro-miranog metala istovarivane i instalirane u staklenoj bati. Svi smo mnogo oekivali od tih maina. Budui da smo mislili da emo imati tela kao Dejmi Li Kertis (ona je tada bila veoma ,,in") od najkraeg kontakta s njima, naravno da je potranja bila velika. Tata je takode izjavio da eli da ima telo kao Dejmi Li Kertis. Mama nije govorila s njim nedelju dana. U poetku smo se svi gurali i borili da koristimo sprave. Kao linija za proizvodnju municije tokom rata, bile su koriene celog dana. Uvek je ispred njih bio red.

45

Recimo samo da se ljudi nisu oduvek ponaali asno i nisu potovali red. Deavalo se sve i svata. Proliveno je mnogo suza i izgovoreno mnogo tekih reci tokom estokih svaa oko toga ko je sledei. Posebno nam se sviao bicikl. Margaret, Rejel i ja bile smo opsednute veliinom svojih zadnjica i butina. Nije bilo toliko interesovanja za spravu za veslanje, zato to smo bile toliko mlade da nismo shvatale da se ljudi goje i u rukama. Margaret, Rejel i ja provele smo dobar deo svojih tinejderskih godina leima okrenute velikim ogledalima, skoro lomei vratove dok smo pokuavale da okrenemo Lubenica 99 glave a da ne okreemo tela, da bismo videle kako nam zadnjice izgledaju otpozadi. Pitale smo jedna drugu zabrinuto: - Kako mi izgleda guza? Zaista velika ili samo srednje velika? Protraile smo toliko vremena muei se i brinui o veliini svojih zadnjica. Morale smo da ispitamo sposobnost smanjenja zadnjice za svaki par farmerki koje smo kupile ili probale. Slino smo procenjivale i svaku koulju, demper ili jaknu, da vidimo koliko je dobar u pokrivanju ve pomenutog dela tela. Opsesija kako su nam velike zadnjice mogla je po intenzitetu da se mcri jedino s opsesijom o tome kako su nam male grudi. Bilo je to tako tuno! Zato to smo bile prelepc. Imale smo tako divan stas. A toga nismo bile svesne. Rejel je esto imala obiaj da kae kako bi volela da ivi u stara vremena. Tanije, negde u vreme velike gladi. Jednom mi je enjivo rekla: - Zamisli kako bismo bile mrave kad bismo nekoliko meseci morale da ivimo na kamenju i travi. Zaista bih dala veliku sumu novca da mogu da imam telo kakvo sam imala tada. A onda me to nateralo da panino pomislim: Boe, da li e doi vreme kad u se seati svog dananjeg tela i pomisliti kako bi bilo dobro da je i dalje takvo?" Moda bi trebalo da ponem da uivam u svom sadanjem izgledu, ma koliko loe mislila o sebi. Zato to u jednog dana poeleti da ponovo tako izgledam. Iako nisam mogla da zamislim da u ikada biti toliko oajna. Naravno, uzbuenje zbog bicikla i sprave za veslanje brzo se istroilo, to je bilo posledica nezgoda i neispunjenih oekivanja.700 Marijana Kiz Iako je Helen imala samo devet godina, umislila je da ona jedina zna kako radi maina za veslanje. Okupila nas je sve radi demonstracije. Da nas impresionira, podigla je tegove i suvie visoko a onda pokuala da ih podigne bez vebi za zagrcvanje. Odmah je istcgla grudni mii. To je prouzrokovalo ogromnu paniku. Jadni ljudi koji su patili u rukama panske inkvizicije nisu vritali toliko jako i toliko dugo kao Helen. Tvrdila je da joj je jedna strana paralizovana, a jedina stvar koja je ublaavala njene simptome bile su ogromne koliine okolade i stalna panja. Helen je bila Helen od malih nogu. Tvrdila je da je bol neizdriv. Molila je doktora Blen-hejma da joj prekrati muke. I nama ostalima su njeni bolovi bili neizdrivi i sloili smo se da bi joj zaista trebalo skratiti muke. Ali, doktor Blenhejm je rekao da postoji nekakav zakon koji to zabranjuje. Mislim da je to nazvao ubistvom ili ubistvom s predumiljajem. Tata ga je uveravao da mi to zovemo ubistvom iz milosra. To jest, milosra prema nama ostalima. tavie, da ga neemo prijaviti. Meutim, ipak nismo uspeli da ubedimo doktora Blenhejma.

46

Pored toga, budui da niko od nas na kraju nije izgledao ni priblino kao Dejmi Li Kertis, uprkos naim naporima, oseali smo se pomalo iznevereni i razoarani i odluili da se osvetimo biciklu tako to emo ga ignorisati. Posle izvesnog vremena ak je i tata prestao da se pretvara da koristi sprave. Mumlao je neto nerazgovetno o tome da je itao neki lanak u Kosmopolitenu kako je previe vebanja isto toliko loe za oveka kao i nimalo vebanja. I ja sam proitala taj lanak. U stvari, govorilo se o neizleivim vebaima, zaista bolesnim ljudima, ljudima koji nisu bili ni nalik tati. Lubenica 101 Ali, kad se radilo o tati, on je imao vrlo vrsto opravdanje. lanak je bio savren izgovor da se okane bicikla i sprave za veslanje. Koristio je odbranu iz Kosmopolitena kad god je mama dizala dreku kako su sprave mnogo kotale, kako se nikada nije slagala da ih on kupi i kako je ona znala da e se tano ovo desiti, itd. Tako su te dve sprave alosno odbaene i ostavljene da skupljaju prainu, zajedno s ruiastim helankama i rui-asto-plavim znojnieama koje smo kupile kako bismo lepo izgledale. Margaret i ja smo, u stvari, i tati kupile par ruiastih helanki i znojnicu. Jednom ih je obukao da nam udovolji. Mislim da negde jo imam tu sliku. I tako, bila sam veoma iznenaena kad sam naletela na bicikl i spravu za veslanje u Rcjelinoj sobi. Nisam ih videla godinama. Mislila sam da su ve odavno proterani u Sibir, to jest u garau, zajedno sa tapovima za skakanje, koturaljkama, skejtbordovima, igricama Kerplunk! i Ne ljuti se ovee, tapovima za golf, reketima za skvo, klik-klakovima, kasetama za uenje panskog jezika, mini-bridom, plastinim kanuom i hiljadama drugih igraaka i zezalica, koje su uivale period kratke ali velike popularnosti, da ne pominjem da su izazivale bezbrojne rasprave u naoj porodici, pre nego to su izbaene napolje u tamu, da ive s ugljcm, kosilicom za travu i rafcigerima. Bilo mi je veoma drago to ih vidim. Bila sam ak i zapanjena. One su bile kao stari prijatelji koje nisam videla godinama i na koje sam naletela sasvim neoekivano. Sada uviam da mi je u tom trenutku bila potrebna vrea za udaranje. Da bih mogla na njoj da iskalim sav onaj Straan bes koji sam oseala prema Dejmsu i Deniz. Meutim, u odsustvu vree, i injenice da su vaei zakoni zabranjivali da koristim Heleninu glavu, otkrie bicikla i sprave za veslanje bilo je boji poklon.102 Marijana Kiz Nekako sam shvatila da bi malo fizike aktivnosti moglo da bude jedina stvar koja e me spreiti da skrenem i eksplodiram od ljubomore i ozlojeenosti. To, ili velike koliine alkohola. Tako sam spustila flau i au na Rejelin noni stoi i sela na bicikl, podvlaei spavaicu ispod sebe. Da, i dalje sam nosila maminu spavaicu. Ne istu spavaicu koju sam nosila prve noi kad sam se vratila. Stvari nisu bile toliko loe. Nisam se toliko srozala. Ali, spavaiea je svakako bila iz istog ormana. Oseajui se pomalo glupo (ali samo pomalo, ipak sam ve popila pola flae votke) poela sam da okreem pedale. I dok je ostatak kue spavao, ja sam okretala pedale i znojila se. A onda sam neko vreme veslala i znojila se. Zatim sam se vratila na bicikl i jo malo okretala pedale i znojila se. Dok je Dejms mirno spavao negde u Londonu, dok je njegova ruka zatitniki leala preko Deniz, ja sam kao luak vozila bicikl, u sobi u kojoj su jo visili posteri Dona Donsona, dok su mi vrele suze besa tekle niz zajapureno lice. Jednostavno sam morala da saaljevam sebe u ovoj bolnoj situaciji.

47

Svaki put kada bih zamislila njih dvoje u krevetu ja sam jo bre okretala pedale, kao da u tako pobei od bola. Kad bih pomislila kako ona dodiruje njegovo nago telo, dobila bih napad divlje i mune energije i jo vie bih naprezala telo. Plaila sam se da u ubiti nekog ako prestanem da okreem pedale. Pre toga mesecima nisam vebala, godinama nisam radila nita naporno (osim to sam se porodila), ali nisam se umorila, niti sam se zadihala. Sto sam se vie naprezala, bilo je sve lake. Imala sam utisak da su mi butni miii od elika (a definitivno nisu bili, verujte mi). Lubenica 103 Pedale su se munjevito vrtele u krug. Kao da su mi noge bile podmazane, tako su se lagano kretale. Kao da mi je neko podmazao i zglobove. Okretala sam pedale sve bre i bre, sve dok tvrda grudva u grudima nije poela da mi se otapa. U mene se uvukao oseaj mira. Mogla sam da diem gotovo normalno. Kada sam konano sila s bicikla, dok su drke ostale vlane od mog znoja a spavaiea mi se lepila uz telo, skoro da sam osetila ushienje. Vratila sam se u svoju sobu i legla. Kejt je posmatrala moje purpurno lice i mokru spavaicu, ali to je nije posebno zainteresovalo. Prislonila sam svoje vrelo lice na hladan jastuk i znala da u moi da zaspim. Ujutro sam se probudila veoma rano. ak sam pretekla i Kejt. U stvari, u zgodnoj zameni uloga, ja sam svojim plaem probudila nju. Sad vidi kako to izgleda, pomislila sam dok sam jecala. A onda sam se pitala: Da li je to nain da se zapone dan? Vratile su se utvare ljubomore i besa. Stajale su iznad mene dok sam spavala, gledajui me odozgo. - Da li da je probudimo? savetovale su se. - Moe - rekla je Ljubomora. - Hoe ti to da uradi? - Oh, ne, hajde ti - rekao je Bes ljubazno. - Bie mi zadovoljstvo - rekla je Ljubomora otmeno. A onda me epala za rame i prodrmala me. I ja sam se probudila, s groznom slikom Dcjmsa i Dcniz u krevetu. Ljuti bes se vratio, strujei kroz mene kao otrov. I tako, dok sam hranila Kejt, dovrila sam votku a alim se vratila u Rejelinu sobu i sela na sobni bicikl. Da je bilo neke pravde, trebalo je da budem ukoena kao ara posle sinonih napora. Ali, tokom proteklih nekoliko meseci nauila sam da je nema. Mislim pravde.104 Marijana Kiz, Tako da nisam bila ukoena kao ara. Sledeih nedelju dana su me razjedali bes i ljubomora. Mrzela sam Dejmsa i Deniz. Terorisala sam svoju porodicu iako nisam bila svesna da to radim. A kad bi mi svega bilo preko glave, sela bih na bicikl i pokuavala da okretanjem pedala odagnam barem malo svog besa. I pila sam previe. Ani sam dugovala mnogo novca. Helen mi je naplaivala ucenjivake sume novca da bi ila u prodavnicu pia. A zakoni ponude i potranje diktirali su da moram da joj platim. Bila sam kupac na tritu prodavaa. Drala me je, da tako kaem, u aci. Mogla sam ili dz platim ili da idem sama. A jo nisam mogla da se suoim s tim da izaem iz kue. Zato sam joj plaala.

48

Ili tanijc, budui da ja nisam imala novca, plaala je Ana. Stvarno sam nameravala da vratim sav novac Ani, ali kad bude vreme. Nisam bila preterano zabrinuta zbog uti-caja koji imam na Aninu finansijsku situaciju. Ali, trebalo je da budem. Mislim, ona je ivela samo na socijalnoj pomoi. A morala je da zadovolji srednju, pa ak i teu navue-nost na drogu. Meutim, ja sam razmiljala samo o sebi. Uglavnom sam bila polupijana. Mislila sam da u otu-peti bol i bes ako se napijem. Ali, to ba i nije pomagalo. Oseala sam se samo nekako izgubljeno i zbunjeno. A kad bih se otreznila, u sledeih nekoliko minuta je bilo dovoljno da popijem sledee pie i da me stignu njegovi efekti, pa da osetim uasnu depresiju. Stvarno, stvarno, loe. Nisam mislila da u to ikada rei, ali pie zaista nije izlaz. Droga, moda. Lubenica 105 Ali pie ne. Tek kad sam sluajno ula razgovor izmeu mame, Helen i Ane, shvatila sam koliko sam grozna. Spremala sam se da uem u kuhinju, kad sam rukavom svog dempera (pa, tatinog dempera) zakaila drku na ormariu u hodniku. Dok sam pokuavala da se otkaim, ula sam Helen u kuhinji. - Ba je kuka - alila se Helen. - Plaimo se da gledamo bilo ta na televiziji gdc se ljudi ljube ili tako neto, da ne odlcpi. O kome li priaju, pitala sam se, ali sam bila savreno spremna da se ukljuim u ubistvo te linosti, bez obzira ko je ta nesrena osoba. Toliko sam bila zla i ogorena. - Da rekla je Ana, slaui se. - Mislim, dok smo juc gledali televiziju, prema vratima je bacila vazu koju sam ti napravila za Boi, samo zato to je ila rekla Skotu da ga voli. - Stvarno? - upitala je mama, zvuei uvredeno. U oku sam shvatila da priaju o meni. Pa, mora da se radi o meni. Ja sam bila ta koja je bacila tu groznu vazu prema vratima. Kako se samo usuuju! Uasna osoba kakva sam postala, tiho sam stajala kod vrata i nastavila da prislukujem. - Stvarno ne mogu da verujem - nastavila je mama, kao da je bila ba potresena. -1 ta je Skot rekao na to? - Oh, mama, zar ne moe ni na pet minuta da zaboravi na Niz Drongo put - rekla je Helen, kao da e zaplakati od razoaranja. - Ovo je ozbiljna stvar. Kler se ponaa kao udovite. Pa, moda je to i tano, ali sve to znam nauila sam od tebe, draga moja, pomislila sam zajedljivo. - Skoro kao da je omadijana! - nastavila je Helen. - Misli da moda jeste? - upitala je Ana veoma uzbueno, oigledno spremna da brzo izvue svoj notes i saopti106 Marijana Kiz im ime dobrog isterivaa duhova (ula sam da je sjajan. Sve moje prijateljice ga koriste.") - Sluajte devojke - rekla je mama neno - ona je dosta propatila. Da, ba jesam, bez rei sam se sloila, stojei ukoeno iza vrata. - Tako da bi mogle da imate malo razumevanja. Probajte da imate malo strpljenja. Ne moete ni da zamislite kako je njoj. Ne, sigurno ne moete, nemo sam potvrdila. Usledila ja tiina. Dobro je, pomislila sam, postidele su se. - Polomila je tvoju porcelansku pepeljaru sino - pro-mumlala je Helen. - ta je uradila?! - upitala je mama otro. - Da, jeste - potvrdila je Ana. Izdajice! pomislila sam. - Dobro - rekla je mama odluno. - Sada je preterala.

49

- Ha! - rekla je Helen trijumfalno, oigledno se obraajui Ani. - Rekla sam ti da mama mrzi odvratnu staru vazu koju si joj napravila. Znala sam da se samo pretvara da joj se svia. Zato inae ne bi marila to je Kler bacila u prozor, a zabrinula se zbog porcelanske pepeljare? Vreme je da se izgubim, pomislila sam. Tiho sam se popela uza stepenice, oseajui se potreseno. Obuzeo me je udan oseaj. Kasnije sam ga potraila u svom emotivnom priruniku i identifikovala ga. Nije bilo nikakve sumnje. Bio je to definitivno Stid. Kasnije te veeri, dok sam leala na krevetu i pila sok od jabuke, posetio me je tata. Oekivala sam to. To se deavalo uvek kad bih se nepristojno ponaala kad sam bila mlaa. Mama bi saznala za nepristojnost, prekraj ili zlou, ili bilo ta. Lubenica 107 Zatim bi ukljuila teku artiljeriju, tako to bi rekla tati. Tiho je pokucao, a onda je proturio glavu iza vrata moje sobe. Izgledao je prilino zbunjeno. Prolo je dosta vremena otkako je ovo morao da radi. Mama je sigurno stajala iza njega na odmoritu, drei elektrini tap za stoku i siktala: - Udi tamo i reci joj. Uteraj strah od Boga u nju. Mene nee da slua. Tebe se plai. - Zdravo, Kler, smem li da uem? - upitao je. - Sedi, tata - rekla sam, pokazujui prema krevetu, gurajui polupopijenu flau ekstra jakog soka od jabuke u ormari pored kreveta. - Zdravo, moje omiljeno unue - obratio se Kejt. Nisam ula njen odgovor. - Pa! - rekao je, pokuavajui da bude veseo. - Pa - potvrdila sam suvo. Nisam mu ba olakavala posao. U menije bila grozna kombinacija oseanja. Kombinacija stida, ponienja, nelagodnosti zbog nezrelog ponaanja, odbrane zbog toga to me kritikuju, ozlojedenosti to me tretiraju kao detc i shvatanja da je vreme da prestanem da se ponaam kao sebina kuka. Tata se naglo spustio na krevet, guvajui praznu konzervu od piva koju nije primetio da lei na dueku. Izvadio je i pokazao mi je tuno. - ta je ovo? - upitao me. Uputila sam mu jedan na ta ti lii" pogled, oseajui se kao krivac i kao da ponovo imam petnaest godina. - To je konzerva od piva, tata - promumlala sam. - Zamisli kako se tvoja majka osea rekao je, hvatajui me na krivicu. - Lei u krevetu i pije pivo, sama i preko dana. Nije to nita, pomislila sam uznemireno, molei se bogu da se iznenada ne baci na pod i primeti dve prazne flae votke ispod kreveta. Bila sam preplavljena panikom i stidom. Jedva sam ekala da ode. Jadni ovek nije znao ni pola toga. Moram708 Marijana Kiz Lubenica 109 da se resim te dve flae pre nego to pone da usisava u petak. Onda bi sigurno naleteo na njih. Meutim, moda i ne bi. Saetost je bila njegova uzreica kad se radilo o usisavanju. Nije postojalo neto kao pomeranje objekata, poput stolica, na primer, i usisavanje ispod njih. Pa ni stvari kao to su knjige ili cipele, da budem iskrena. ak ni maramice ili nale, da budem do kraja iskrena. Njegova kola je bila zato da istim ispod njih kad sam oistio oko njih".

50

Daleko od tatinih oiju, daleko od tatinog srca. Ono to oko nije videlo, usisiva za tim nije alio, izgleda. Tako da bi prazne flae od votke moda mogle mirno da dremaju ispod kreveta i budu neuznemiravane i neotkrivene decenijama. Meutim, ipak sam odluila da ih izbacim. Bila sam postiena i poniena zbog svog ponaanja. Bila sam sebina i neodgovorna. - Ponaa se sebino i neodgovorno rekao je tata. - Znam - promumlala sam. Bilo mi je muka zbog krivice. I kakva sam ja majka za Kejt? - I kakva si majka za Kejt? - upitao me. - Nikakva - jedva sam izustila. Jadno dete, pomislila sam, dovoljno je loe to je otac napustio. - Jadno dete rekao je tata. Dovoljno je loe to je otac napustio. Zaista sam poelela da ovaj mentalni eho prestane. - Pie nikome ne gui tugu - uzdahnuo je tata. Samo te naui da pliva. Moda ste pomislili da je ovo to je rekao veoma dubokoumno i tano. I ja sam. Prvih osamsto puta kad sam to ula. Ali, sada prepoznajem ta je to. To je prva reenica, uvodni pasus u tatinom predavanju pod naslovom Zlo u piu". Toliko puta sam ga ula tokom svojih tinejderskih godina, da sam mogla i sama da ga izrecitujem. To je izgubljena bitka, pomislila sam. - To je izgubljena bitka rekao je tata tuno. I sam Bog zna da ne elim da zavrim kao tetka Dulija. -1 sam Bog zna da ne eli da zavri kao tetka Dulija - rekao je tata zabrinuto. Siroti tata, tetka Dulija je bila njegova najmlaa sestra i on je morao na svojim pleima da iznese teret njenih alkoholiarskih kriza. Kad bi dobila otkaz zato to je bila pijana na poslu, prvo to bi uradila bilo je da pozove tatu. Kad bi je udario bicikl zato to se pijana teturala po ulici kasno nou, koga je policija zvala? Tako je. Tatu. Traenje para, pomislila sam. - I to je traenje para - rekao je ozbiljno. Para koje nemam. - Para koje nema nastavio je. I to e mi unititi zdravlje. - 1 to e ti unititi zdravlje - savetovao me je. Upropastic mi lepotu. - To ne reava nita - zavrio je. Pogreno! Zaboravio je da mi kae da e mi to upropastiti lepotu. Bolje da ga podsetim. - I to e mi upropastiti lepotu - neno sam ga podsetila. - Oh, da - rekao je na brzinu. - I to e ti upropastiti lepotu. - Tata, ao mi je zbog svega - rekla sam mu. - Znam da sam bila stvarno zla prema svima i da sam vas zabrinula, ali prestau. Obeavam.110 Marijana Kiz - Dobra devojica - lagano mi se nasmeio. Osetila sam se kao da ponovo imam tri i po godine. - Znam da ti nije lako rekao je. - To ipak nije izgovor da se ponaam kao kuka - priznala sam. Nekoliko minuta smo sedeli u tiini. ulo se samo kako Kejt zadovoljno hre - moda je i njoj bilo drago to sam se povratila - i kako ja mrem. - Dozvolie devojkama da gledaju ta hoe na televiziji? - pitao je tata. - Naravno - projecala sam. - I prestae da vie na nas? - pitao je. - Hou - rekla sam, oborivi glavu. - I nee vie nita da baca? - Neu vie nita da bacam.

51

- Ti si dobra devojica, zna. - Uputio mi je blag sme-ak. Bez obzira ta tvoja majka i tvoje sestre kau. 8. Nakon to me je ohrabrio, prethodne veeri, otac me je poljubio - nespretno, pazite - ali je to ipak bio poljubac, i ne mogavi da me pogleda u oi rekao mi je da me voli. Zatim je neno prodrmao Kejtino malo meko ruiasto stopalo i izaao iz sobe. A ja sam leala dugo na krevetu razmiljajui o onome to je rekao. I o onome to sam sluajno ula ranije da su moja majka i sestre govorile. I obuzela me je neka vrsta promene. Nekakav mir uao je u moju duu. ivot ide dalje. ak i moj ivot. Poslednjih mesec dana provela sam oslobaajui sebe sopstvene obaveze prema ivotu. Preterano spavanje, konzumiranje alkohola, vebanje, nekupanje. Sve su to bile stvari koje sam koristila da drim ivot na odstojanju. Zato to je ivljenje bez Dejmsa i s odbacivanjem bilo jednostavno previe grozno. Nisam elela svoj ivot. Pa, svakako ne tu verziju. Stoga sam odluila da u potpunosti budem bez ivota. Ali ivot je bio jedna nezadriva vrsta momka i ma koliko pokuavala da se pretvaram da nije prisutan, on je stalno proturao glavu kroz i najmanje pukotine u mojoj odbrani i pokuavao da me nagovori da se igram s njim. - Oh, tu si - rekao bi veselo, skakutav kao gumena lopta, dok sam leala na krevetu sama pijui dus-votku, sa stalno prisutnim primerkom asopisa Helou kraj sebe svuda sam te traio. Hej, to ne izgleda mnogo zabavno. Poi sa mnom i nai emo neke druge ljude i porazgovarati i malo se smejati.n: Marijana Kiz - Oh, nosi se i ostavi me na miru - odgovorila bih. -Dobro mi je ovako. Ne elim da razgovaram bilo s kim. Nego, poto ve razgovaram s tobom, da li bi mogao da mi doneses flau 'Smirnov' votke ako prolazi kraj prodavnice alkoholnih pia. Ali, posle oeve prie odluila sam da ponovo ponem da ivim. I moram da prestanem da mislim samo o sebi. Moram to da uradim. I biu u stanju to da uradim. I dalje sam veoma volci a Dcjmsa. I dalje sam elela da mi se vrati. I dalje mi je srce bilo skrhano. I dalje mi je nedostajao kao deo tela. Verovatno u sledeih sto godina i dalje svake noi usnuti plaui. Ali nisam vie bila obogaljena svojim gubitkom. Glcnjevi su mi napukli od palice za kriket kojom su me udarili Dcjmsovo neverstvo i izdaja. To me je oborilo na tlo, ostavivi me da leim tamo teko diui od bola, nesposobna da ustanem. Zadobila sam samo modrice. Neprijatne, imajte na umu. Ali, suprotno prvim utiscima, nita nije bilo slomljeno. Sada sam se bolno pridizala na noge i ispipavala da li mogu i dalje da hodam. I, mada sam veoma hramala, otkrila sam, na svoju radost, da mogu da hodam. Ne govorim da nisam oseala ljubomoru. Ili ljutnju. Naravno da jesam. Ali to nije bilo vie tako jako. To oseanje nije bilo tako veliko. Niti tako snano. Niti tako uasno. Postavite to ovako. I dalje ne bih odbila priliku da pesnicom udarim Deniz u stomak ili da oplavim Dejmsovo oko, ali vie nisam gajila fantazije da u se uunjati u njihovo tajno ljubavno gnezdo i prosuti ogromnu bavu klju-alog ulja preko njihovih usnulih tela. Verujte mi, to je bio napredak. Lubenica 113

52

Tako sam okrvavljena i pognuta, ali ne ba toliko pognuta, odluila da se ponovo otisnem u svet uz minimum fanfara. Dok sam tonula u san brojala sam svoje blagoslove. Pa, to nije bilo ba tano. Nisam ih zapravo brojala. Nisam rekla sebi: Imam pet blagoslova. Sada mogu da zaspim srena." Ali jesam razmiljala o dobrim stvarima u mom ivotu. A to je bilo radikalno i veliko udaljavanje od naina na koji sam razmiljala u proteklih mesec dana. Imala sam lepu erku. Imala sam porodicu punu ljubavi. Pa, bila sam sigurna da e ponovo biti puni ljubavi im prestanem da se ponaam kao antihrist. Jo sam bila prilino mlada. Imala sam gde da ivim. Imala sam posao kojem u se vratiti kroz pet meseci. Imala sam svoje zdravlje (bizarno - mislila sam da nikada neu uti sebe kako to govorim prc devedesete). I najvie od svega, nemam pojma otkud mi to, ali imala sam neku nadu. Spavala sam kao beba. Zapravo nije bilo tako. Da li sam se budila na svaka dva sata buei kao voz, zahtevajui da budem nahranjena ili presvuena? Ne, nisam. Ali sam spavala veoma mirno. A to je bilo prilino za poetak. Volela bih da mogu da vam kaem da je sledeeg jutra kada sam se probudila kia prestala i da su oblaci bili ote-rani i da je sunce osvanulo u potpuno novom neboplavom danu. Sunani dan koji odraava moje sunano raspoloenje, ako hoete.114 Marijana Kiz Crni kini oblaci su nestali, ba kao i moji crni sumorni oblaci. Mislim da ak postoji i pesma o tome. Ma koliko bio stvaran, ivot nije takav. I dalje je rominjalo. Ma, do avola, s tim. Probudila sam se uobiajeno u cik zore i nahranila Kejt. Blago sam ispipala svoja oseanja, onako kako jezikom ispipavate desni oko bolnog zuba. Bila sam ushiena kada sam otkrila da se moje raspoloenje nije promenilo od prethodne veeri. I dalje sam se oseala ivom i punom nade. To je bilo potpuno uzbuujue. Ponovo sam zaspala i probudila se negde oko jedanaest sati. U kupatilu je vladalo blago komeanje. Oigledno je Helen otkrila grumen na dojci i digla graju. Mama je dotrala uza stepenice i nakon savetovanja ula sam je kako se besno obraa Helen: - Helen, to nije grumen na tvojoj dojci, to jeste tvoja dojka. Mama je otkloparala niza stepenice mrmljajui sebi: -Preplaila me na smrt i izazvala mi takvu tahikardiju... ubi-u je. Helen se obukla i otila na koled. A ja sam se istuirala. ak sam i oprala kosu. A onda sam pospremila svoju sobu. Izvukla sam ispod kreveta dve prazne flae votke. I pokupila sam prazne limenke ekstra jakog soka od jabuke i kartonske kutije soka od pomorande i stavila ih sve u jednu plastinu kesu za ubre. Potom sam prikupila sve ae koje sam koristila proteklih nekoliko nedelja i poredala ih u vojni poredak da bih ih snela dole u mainu za sudove. Pokupila sam delie stakla ae koju sam bacila na zid jedne posebno potresne i pijane noi i zamotala krhotine u stare novine, I, najsimbolinije od svega, izbacila sam iz sobe sve primerke asopisa Helou. Lubenica 115 Nekoliko stotina raskonih" domova osuenih na smee u jednom naletu. Oseala sam se oienom i proienom. Nisam vie elela da itam bljutave asopise. Baciu se od sada na striktnu dijetu s Tajmom, Ekonomistom i Fuj-nenel tajmsom.

53

I samo bih povremeno bacila pogled na primerak asopisa Mari Kler koji je otac kupovao svakog meseca, toboe za Helen i Anu, a zapravo za sebe. To je apsolutno voleo. Mada gaje odbacivao kao ensko smee. esto bismo se spotakli o oca dok ga potajno ita. Zanemarujui svoje kune poslove, mogla bih da dodam. esto bismo ga nalazile zadubljenog u neki lanak, moda o enskom obrezivanju ili kompulzivnom seksualnom ponaanju ili o najboljim nainima za otklanjanje dlaka na nogama, dok su tepisi ostajali neusisani. I konano, posle mesec dana razmiljanja, odluila sam da se obuem. Da li verujetc, kad sam probala jedne Dejmsove farmerke koje sam nosila u avionu iz Londona, nisu mi vie odgovarale. Mislim, bile su mi prevelike. To vam donosi dijeta koja se sastoji od votke i soka od narande. (Aii, nemojte da probate ovo kod kue.) I tako sam pola u Heleninu sobu i orobila njenu garderobu. Zato to mi je, bogami, dugovala. Tokom protekle dve nedcljc opcljcila me je svojim iz-nuivakim zahtevima da joj platim trokove" to je ila u prodavnicu pia. Iako mi je Ana bila draga, nisam elela da obuem neku od njenih dugakih, bezoblinih haljina, sa zvoniima, ogledalcima i raznim kiankama. U Heleninoj sobi, na njenoj stolici, pored ogromne koliine starih, potpuno netaknutih i vrlo skupih knjiga, pronala sam jedan par divnih helanki.116 Marijana Kiz Veoma lepo. U njima su mi noge izgledale dugake i vitke. Zaboravite lepo. Pre e biti potpuno udesno. Ako bi ovek koji ih je napravio ikad poeleo da postane svetac, ja bih njegove anse proeenila kao veoma velike. U njenoj garederobi pronala sam i predivnu plavu svilenu bluzu. Da li verujete da je i to bilo lepo. Moja koa je izgledala glatka a oi veoma plave. Pogledala sam se u ogledalu i okirala se od onog to sam videla. - Hej, ja je poznajem - pomislila sam. - To sam ja. Vratila sam se. Prvi put posle nekoliko meseci, moj odraz u ogledalu izgledao je normalno. Nisam liila na lubenicu s nogama, zato to vie nisam bila u drugom stanju i nisam bila debela kao svinja. Takoe nisam izgledala kao neki begunac iz mentalne institucije, neoeljane kose, u ogromnoj spava-ici i luakog ponaanja. Bila sam to samo ja, onakva kakve se seam. Natopila sam se u Heleninu Opsesiju, iako sam je mr-zela, i nakon to sam se uverila da nema vie nieg njenog ime bih mogla da se posluim, vratila sam se u svoju sobu. ak sam se i malo naminkala. Samo malo. Nisam htela da mama pozove policiju i prijavi kako joj je stranac upao u kuu. Zatim sam se nagla nad Kejtinu nosiljku i predstavila joj svoje novo ja (ili bolje rei, moje staro ja.) - Zdravo, draga - tepala sam joj. - Kai zdravo mami. Pre nego to sam uspela da joj se izvinim to sam izgledala kao udo prvih mesec dana njenog ivota, poela je da vriti. Oigledno nije imala pojma ko sam. Nisam izgledala ni mirisala ni priblino kao osoba na koju je navikla. Lubenica 117 Uutkala sam je i smirila. Objasnila sam joj da sam to u stvari ja, a da je ona druga ena, koja je uvala poslednjih mesec dana, zla imitacija njene majke. Izgleda da je to objanjenje zadovoljilo. A onda sam sila dole da vidim mamu, koja je gledala televiziju. - Zdravo, mama - rekla sam dok sam ulazila u dnevnu sobu. - Zdravo, srce - rekla je, gledajui preko asopisa Haum end avej. A onda se iznenada okrenula, zamalo da povredi kimu. - Kler! - uzviknula je. - Ustala si! Obukla si se! Izgleda prelepo. Zar to nije divno! Ustala je s kaua, prila mi i snano me zagrlila. Bila je tako srena. I ja sam zagrlila nju, pa smo tako stajale tamo, kao dva idiota, smekajui se, sa suzama u oima.

54

- Mislim da se oporavljam - rekla sam joj nesigurno. -Barem mislim da poinjem da se oporavljam. I ao mi je to sam bila tolika kuka. I ao mi je to sam vas toliko zabrinula. - Zna da ne mora da se izvinjava - rekla je neno, i dalje me drei za ruke i smeei mi se. - Znamo da ti je bilo grozno. Samo elimo da bude srena. - Hvala, mama proaputala sam. - I, ta danas planira da radi? - upitala je veselo. - Pa, mislim da u odgledati to do kraja s tobom - rekla sam, pokazujui prema televizoru. - A onda u uvee da spremim veeru za sve. - To je veoma lepo od tebe, Kler - rekla je mama, pomalo sumnjiavo. - Ali, mi svi znamo kako se koristi mik-rotalasna. - Ne, ne - pobunila sam se smejui se. - Mislila sam da stvarno spremim veeru za sve vas. Kao, zna, kad ode u supermarket i kupi svee namirnice i napravi neto od poetka.118 Marijana Kiz Oh, stvarno - rekla je mama, a u oima joj se pojavio izgubljen izraz. - Odavno u toj kuhinji nije spremljena prava veera. Rekla je to na nain na koji bi to rekla i neka mudra baba iz legende: O, proe mnogo dugih i nesrenih godina otkako snaan mladi iz klana Makiltijevih lomljase hleb ispod istog ovog krova, s mladiem iz klana Makbran-daun i otkako ne usmo udarce elika o elik, i ulicama ne lec krv hrabrih mladih ratnika - ili neto slino. Bilo mi je navrh jezika da kaem da prava veera nikada nije spremljena u toj kuhinji, barem otkako je nastanjuju pripadnici klana Vol i otkako je mama za kormilom naeg broda za ishranu, ali sam se na vreme zaustavila. - Nije to nita naroito, mama rekla sam joj. Spre-miu samo neku pastu ili tako neto. - Pasta tiho je izgovorila, dok joj je u oima jo leb-deo onaj izgubljen pogled, kao da se prisea nekog drugog ivota, drugog vremena, drugog sveta. ~ Da - klimnula je glavom, a u oima joj se pojavio izraz nekakve potvrde. -Da, seam se paste. - (I dalje je govorila takvim glasom da Ste oekivali kako e pre rei jest" nego da".) - Boe! - pomislila sam uznemireno. - Da li je u prolosti doivela tolike traume zbog susreta s kuvanjem, kad ju je moj predlog potpuno zbunio? - Mogu li da pozajmim kola da odem do trnog centra i kupim neto? - upitala sam je, oseajui malu nervozu. - Ako ba mora - rekla je neubedljivo, rezignirano. - A mogu li da pozajmim i neto novca? Imam samo funte - upitala sam je. - Primaju oni i kreditne kartice - brzo je odgovorila. I '< imlnjanje novca brzo je povratilo iz zone sumraka u kojoj :.c nalazila poslednjih nekoliko minuta. Nije ona cicija, znate. Daleko od toga. Meutim, godi-iii borbe da se s ogranienim budetom ishrani petoro dece i dvoje odraslih, zahtevaju veliki napor. Opreznost u rukovanju novcem je navika koje se ovek teko oslobaa. Barem tako kau. Lubenica 119 Ja, u stvari, nisam imala nikakvo lino iskustvo s tim. Dala mi je kljueve od kola i stavile smo Kejt u nosiljci na zadnje sedite. Mama je stajala na stepenicama i mahala mi kao da odlazim zauvek, a ne samo u Superkvin" samoposlugu. Ali, to je i liilo na neku vrstu avanture. Nedel jama nisam izlazila iz kue. Bio je to pokazatelj da se oporavljam. - Lepo se provedi rekla je. - I zapamti, ako se predomisli u vezi sa spremanjem veere, nita ne brini. Nikakav problem. Nee nikoga razoarati. Moemo mi da jedemo uobiajene stvari. Niko se nee naljutiti. Zato imam utisak da ne eli da bilo ta kuvam, razmiljala sam dok sam polazila. Stvarno sam se divno provela u supermarketu, etajui izmeu gondola, gurajui kolica, dok mi je Kejt visila na stomaku. Kupovala sam namirnice za sebe i svoje dete, izigravajui srenu porodicu, iako je ovo bila srena porodica s jednim roditeljem.

55

Kupila sam jo dvadeset tona pampers" pelena za Kejt. Mama i tata su bili divni i kupovali sve to je bilo potrebno za bebu dok sam se ja izleavala, zbog tuge ili alkohola. Meutim, dolo je vreme da i ja pokaem odgovornost. Od sada u se ja starati o Kejt. Ubacivala sam svakakvu frivolnu i egzotinu hranu u kolica. Galia lubenice? (Galia lubenica - posebna vrsta na-randaste lubenice, prim. prev.) Runo pravljene okolade od sveeg krema? Zato da ne? Kesu preskupe, glamurozne salate? Samo napred. Sjajno sam se zabavljala. Cena nije bila vana. Platiu karticom. A gde se alju rauni za karticu? Tano. U moj stan u Londonu. Dakle, ko e to morati da plati? Ponovo tano. Dejms. Smekala sam se drugim mladim i ne tako mladim majkama koje su takoe obavljale kupovinu.120 Marijana Kiz Mora da sam liila na njih. Mlada majka s novoro-enetom. Apsolutno bez ikakve brige, osim to se moda nee naspavati tokom sledee decenije. Nije bilo nieg to bi nagovetavalo da me je mu ostavio. Vie nisam nosila svoje ponienje kao oruje. I nisam nikog prczirala zbog njegovog savrenog ivota. Nisam mrzela svaku drugu enu na svetu zato stoje mu nije ostavio. Otkud znam da je ena s kojom bih razmenjivala zlobne smeke preko avokada blaeno srena? Nisam ja posebno odabrana od bogova da se nesrea spusti na mene. Bila sam samo obina ena s obinim problemima, koja obavlja kupovinu, meu drugim obinim enama. Prola sam pored odeljenja s alkoholnim piima i ugledala silne redove votke kako se sijaju i blete srebrnim svetlom. Skoro da sam mogla da ih ujem kako zovu: -Hej, Kler, ovde! Uzmi me, uzmi me! Moemo li kui s tobom? - Instinktivno sam skrenula kolica u tom pravcu. A onda se ponovo okrenula. Seti se tetka Dulije, rekla sam sebi strogo. A tata je bio u pravu. Leati u krevetu pijan, nije ivot. To ne reava nita. Sa strahovitim okom sam shvatila da sam moda konano odrasla. Slagala sam se s tatinom lekcijom Zlo u piu", umesto da se zlobno smeim i rugam se. Naravno, bila sam upozorena da e ovaj dan konano svanuti, ali sam ipak bila nepripremljena za njega. Ako ne budem pazila, moj sledei korak bie da mir-nem prema televizoru kad se prikazuje Top lista popa i kaem Da li je to deko ili devojica?" za pevaa. Ili da kaem Zato vie ne piu pesme s melodijom? Zato to to nije pesma, to je samo buka." Pomalo potresena, krstarila sam pored gondola sa smrznutim slatkiima. Lubenica 121 Kad sam bila u drugom stanju jela sam na tone smrznutog okoladnog mu: a. To je stvarno nerviralo Dejmsa. Tako sam uzela jedan, u ime dobrih starih vremena. I kao znak prkosa. Podigla sam Kejt da joj pokaem silne redove kutija okoladnog musa. - Upoznaj roake rekla sam. - Vidi to - rekla sam joj. - Da nije bilo toga, ti ve-rovatno ne bi bila ovde. - Gledala ih je svojim okruglim plavim oima i ispruila svoju malu debelu ruicu da pipne kondenzaciju na kutiji. Oigledno da ju je neto u krvi vuklo prema okoladnom musu, neto staro kao oveanstvo, prepoznatljivo neto to je drugovalo s njenom majkom u tekim vremenima. Otila sam da platim, nalazei ogromno zadovoljstvo u astronomskom raunu koji e Dejmsu biti naplaen preko kreditne kartice. Pole smo kui.

56

Usput smo stale kod banke da zamenim britanske funte za irske. im Ana bude dola kui vratiu joj svaki peni koji joj dugujem. Sad e barem moi da plati svom dileru. I nastavie da poseduje netaknut par aica na kolenima.9. U povratku sam morala da pozvonim jer sam zaboravila klju. Mama je otvorila. - Stigla sam - rekoh. - Super smo se provele, zar ne, Kejti? Mama me je posmatrala dok sam unosila u kuhinju plastine kese jednu za drugom. Obilazila je oko mene sumnjiavo dok sam raspakivala namirnice i sputala ih na kuhinjski sto. - Jesi li nala sve to ti treba? - upitala je drhtavim glasom. - Sve! - potvrdila sam oduevljeno. - Dakle i dalje namerava da im sprema veeru? -zvuala je kao da e da zaplae. - Da, mama! - rekla sam joj. - Zato ti to smeta? - Stvarno bih volela da to ne radi! - odgovorila je uzbueno. - Daje im lane nade, zna. Posle ovoga e oekivati kuvano svaki put. A od koga e oekivati? Od tebe nee, to je sigurno. Jer e do tada ti uveliko odleprati nazad u London, a ja u morati da sluam njihovo gunanje. Jadna mama, pomislila sam. Moda je bilo neuviavno od mene to se hvaliem kulinarskom vetinom u njenoj kuhinji. Zastala je dok sam sputala svee testo u friider. -Slua li ti mene? - podigla je glas, poto nije mogla da me vidi jer sam bila zaklonjena vratima friidera. - Za njih je hrana spremljena u mikrotalasnoj penici sasvim dobra - nastavila je. - Jesi li ikad ula za izraz: 'ne popravljaj ono to nije pokvareno'... A staje ovo? - upitala je bacivi se na celofansku kesu sa sveim liem bosiljka i oprezno ga bockajui prstom. - To je bosiljak, mama - rekla sam i u prolazu se oeala o nju kako bih spakovala pinjole u kredenac. Lubenica 123 - A emu to slui? - pitala je zurei u kesu kao da je radioaktivna. - To je zain - odgovorila sam strpljivo. Jadnica, shvatila sam koliko je bila nesigurna i uplaena. - Pa to i nije neki zain kad nije u tegli - izjavila je trijumfalno. Moda se i oseala nesigurno i uplaeno, ali ipak je bolje da me se pripazi, pomislila sam ljutito. I odmah zaalila. Oseala sam se, do avola, skoro srenom. Nema potrebe da budem zla. Niti ima smisla da budem ljuta. - Ne brini, mama rekla sam izvinjavajui se. - Ne pravim nita posebno. Oni verovatno nee ni primetiti razliku izmeu ovoga i zamrznute hrane. - Moda ti danas nee uspeti kao obino - rekla je kao da time neto hoe da postigne. - Moda i nee - sloila sam se ljubazno. Poela sam da otvaram i zatvaram kuhinjske elemente traei sudove u kojima u napraviti pesto sos. Ubrzo mi je postalo jasno da je uprkos postojanju friidera, zamrzivaa i mikrotalasne penice, uz sve duno potovanje, nau kuhinju odavno pregazilo vreme. Bilo je to kao da sam poput Alise u zemlji uda prola kroz tamno ogledalo ili da me je iznenadna poplava odnela u izgubljenu dolinu potpuno netaknutu od spoljnog sveta. U jednom od kredenaca nalazila se teka, ukasta ke-mmika posuda za muenje, pod debelim slojem praine. Verovatno su je moji dobili na poklon pre trideset godina kada su se venali. A izgledala je nekorieno. Bila je tu i stara simpatina ica za muenje koja je I mogla biti iz bronzanog doba ili ak starija. Imajui u vidu koliko je stara, bila je u odlinom stanju. Tu je bio i kuvar, tampan 1952, s receptima u kojima Ic na listi namirnica pominjalo i jaje u prahu. Kuvar pun i/!>ledelih slika bogato ukraenih biskvit torti. Prava starina.124 Marijana Kiz.

57

Ni najmanje me ne bi iznenadilo da se nekoliko dinosaurusa dogegalo kroz kuhinjska vrata. Mogli su pojesti i pare hleba s puterom sve stojei kraj stola, spustiti tanjire i ae u sudoperu, klimnuti mi glavom zahvalno i odgegati opet napolje. Pomislih koliko mi nedostaje moja dobro opremljena kuhinja u Londonu. Moj sokovnik, pa blender koji ume sve sem da pria viceve, elektrini cedilnik za voe i to ne samo za narande i limun, nego za sve voe. Sad bi mi sigurno mnogo znaili. - Zar nema nita ime bih ovo mogla sitno da isec-kam? - upitala sam je u oajanju. - Pa - otegla je sumnjiavo - ta kae na ovo? Moe li ovo da poslui? - rekla je uzbueno, pruajui mi runi mikser za jaja koji je jo bio zapakovan. - Hvala, mama, ali ne moe - uzdahnula sam. - ta da upotrebim za seckanje bosiljka? - Nekada mi je ovaj sasvim dobro sluio - rekla je pomalo sarkastino, oigledno sita mog izvoljevanja. - Zove se no i sigurna sam da se i danas moe nai po radnjama u Dablinu. Poniena, prihvatih se noa i poeh sitno da seckam bosiljak. - A ta to, u stvari, pravi? - upitala je mama dok je sedela i posmatrala me malo u neverici, ali zadivljeno, kao da nije mogla da poveruje da se neto tako udesno poput kuvanja deava u njenoj kuhinji. - To je sos za testeninu - rekoh joj prekidajuu seckanje. - Zove se pesto. Sedela je nemo me posmatrajui dok radim. - A ta ide u taj sos? - upitala je zatim. Oigledno je mrzela samu sebe to to uopte pita. - Bosiljak, maslinovo ulje, pinjoli, parmezan i beli luk - rekoh joj hladnokrvno kao da se to podrazumeva. Nisam htela da se uspanii. - O, da - promrmljala je. Klimnula je glavom znalaki, poput nekog ko takve sastojke upotrebljava svakodnevno. Lubenica 125 - Prvo u vrlo sitno da iseckam bosiljak - obratila sam joj se, kao hirurg koji svom buduem pacijentu objanjava kako e izvesti trostruki baj-pas. Dakle smireno, temeljno, otklanjajui bilo kakvu sumnju. (Najpre u vam polomiti grudnu kost.") - Onda u dodati maslinovo ulje - nastavila sam. (Pa u vam otvoriti grudni ko") - Isitniu pinjole koji su mi ovde u kesi - rekla sam ukajui kesom. (Onda u uzeti nekoliko vena sa vae noge, pogledajte ovu shemu.") - Na kraju u spustiti samleveni beli luk i parmezan -zavrila sam. Lako je! (,,I onda emo vas uiti, a za mesec dana ete moi da hodate i po tri kilometra dnevno!") Izgledalo je da mama sve ove informacije prima mimo. Moram da kaem da sam bila ponosna na nju. - Oprezno s belim lukom! - rekla mije. Ionako je teko naterati Anu da doe kui. - Neu da mala vetica pomisli da je kinjimo. - Ana nije vetica! - nasmejala sam se. - Kako zna? - upitala je mama. - Ona uglavnom tako i izgleda u onim uasnim ruiastim haljinama, upave kose i s onom odvratnom minkom. Zar ne bi mogla malo da popria s njom i nagovori je da se malo uljudi? - Ali to kako ona izgleda je ono to ona jeste - uzvratila sam dok sam sputala seckani bosiljak u erpu za sos. -To je Ana. Ona ne bi bila Ana kad bi izgledala drugaije. - Znam - uzdahnula je mama. - Ali kako samo izgleda. Sigurna sam da komije misle da joj ne kupujemo odeu. Izgleda kao kloar. A one izme! Poelim da ih bacim. - Mama, molim te! - uzviknula sam zabrinuto, mislei na Anu slomljenog srca bez martinki koje je tako lepo iscr-lala cveem i izlazeim suncem. Moram da priznam da sam i sama bila pomalo zabrinula to ne znam ije bi Ana cipele nosila u sluaju da mama njene baci.126 Marijana Kiz Iskreno, bila sam zabrinuta za svoje. - Morac'u to da uradim - pretila je mama turobno. - A ta sad radi?

58

- Dodajem maslinovo ulje - rekoh. - Pa zato si kupovala ulje? - bila je uporna, oigledno mislei kako su joj erke idioti. Tu je flaa ulja koje koristim za krompirie. Mogla si da ga upotrebi i utedi. -Hm... hvala. Barem znam za drugi put - rekoh joj. Zaista nije imalo smisla da joj objanjavam razliku izmeu hladno cedenog prvoklasnog toskanskog maslinovog ulja, s jedne strane, i obinog suncokretovog, korienog barem deset puta, po kojem plivaju crni zagoreli ostaci hrane od ranijeg prenja, s druge strane. Kad je u pitanju hrana moda je ovakvo objanjenje bilo previe pretenciozno; do avola, ovek tako moe da ode predaleko! - Dobro - rekla sam. Sada u izvesti trik i bez pomoi sigurnosne mree izrendati parmezan. Izvadila sam komad sira iz friidera u kojem je oigledno svojim mirisom terorisao sve ostalo. Paketii sira za sendvie u tankim nitama sabili su se na dnu pred egzotinim novajlijom. Meutim, lake je bilo rei nego narendati sir! Sve sam prevrnula, ali rende nisam nala. U stvari, naila sam na neto to je liilo na ovu spravicu. Jedva da se moglo nazvati rende". Nije bilo od onih to stoje, a kamoli elektrino! Bilo je to hrapavo parence metala. Trebalo je da budete vetiji od mene kako biste izren-dali sir na toj udesnoj napravi! Ruke su mi neprestano klizile i rendisala sam sopstvene prste zajedno sa sirom. Mama je coktala dok sam ja psovala, a onda je poela s negodovanjem da udie karakteristian miris parmezana koji je ispunjavao kuhinju. Zaulo se komeanje u holu. Glasovi i smeh. Mama je bacila pogled na sat na kuhinjskom zidu. Od poslednjeg Boia kazaljke su pokazivale deset do etiri. Lubenica 127 - Stigli su - rekla je. Tata bi uglavnom uvee dovozio Helen s koleda, tako da su stigli zajedno. inio bi to, iako je morao da skrene oko petnaestak kilometara sa uobiajenog puta da bi je pokupio. Helen je upala u kuhinju. Izgledala je boanstveno. U stvari, jo lepe nego obino, ukoliko je to uopte mogue. Zraila je. Izgledala je izuzetno, iako je nosila farmerke i demper. Kosa joj je duga i svilenkasta, ten beo, oi joj sijaju, a osmeh ne silazi s malih usana. - Cao svima, stigli smo! - najavila je. - Hej, ta to smrdi? Fuj! Je 1' to neko povratio? Iz predsoblja su se zauli glasovi. Tata je razgovarao s nekim mukarcem. Oigledno smo imali gosta. Srce mi je zaigra'o. Jo sam se nadala da e se Dejms neoekivano pojaviti na vratima. Meutim, muki glas je verovatnije pripadao nekom od Heleninih prijatelja. Iako bi bilo prikladnije da ih nazovem Heleninim robovima. I premda sam znala da sam blesava kad mogu i da pomislim da bi Dejms mogao tek tako da se pojavi na vratima, jo sam oseala razoaranje kada je Helen rekla: - Dovela sam prijatelja! Tata mu pokazuje gde da okai kaput. Onda me je pogledala. - Hej! - povikala je. - ta radi u mojim stvarima? Skidaj to odmah! - Izvini, Helen - promucala sam. - Ali nisam imala nita drugo da obuem. Ja u kupiti nove stvari, pa e ti sve moi da pozajmljuje od mene. - Budi sigurna da hou! - rekla je zlovoljno. I to je bio kraj razgovora. Hvala bogu! Mo'-a da je dobro raspoloena. - Ko je momak kojeg si dovela? - upitala je mama. - Zove se Adam - rekla je Helen. - I vi ete biti fini bttma njemu jer e mi on napisati esej. Mama i ja smo poele da nametamo izraze lica koji su udavali dobrodolicu i simpatiju. Jo jedan momak se upe-128 Marijana Kiz cao na Helen. Tu je kraj svim njegovim ambicijama i ciljevima. Sve u njegovom buduem ivotu je ve sada srueno i uniteno. ivot pred njim bio je osuen na patnju i bol jer e ga provesti uz lepoticu Helen.

59

Mama i ja se pogledasmo. Kao jagnje pred klanje, obe smo pomislile. Vratila sam se rendanju sira i mojim ranjavim jagodicama. - Ovo je mama - zauo se Helenin glas. Oigledno je predstavljala mamu na propast osuenom Adamu. (Bei! Bei dok moe! Spaavaj se, Adame, dok jo moe!", poelela sam da mu kaem.) - A ono tamo je Kler - nastavila je Helen. - Zna, ona o kojoj sam ti priala. Ona s bebom. Hvala ti, Helen, ti mala kravo, pomislila sam jer je moj ivot svela na jeftinu priu. Okrenula sam se spremna da se ljubazno osmehnem, i pruila ruku crvenih prstiju, smrdljivu od parmezana. I tad sam se jako iznenadila. Ovo nije bio jedan od onih Heleninih goludravih dekia. Ovo je bio pravi mukarac. Svakako mlad. Ali mukarac bez sumnje. Visok preko sto osamdeset centimetara. Seksi. Duge noge. Miiave ruke. Plave oi. Jake vilice. irok osmeh. Da smo na kuhinjskom zidu imali mera testosterona skala bi probila tavanicu. Upravo sam gledala kako se rukuje s mamom najvrim stiskom ruke koji je ikad osetila. Zatim je obratio panju na mene. Krajikom oka ugledala sam mamu kako trese zdrobljenu aku i pomno zagleda svoju venanu burmu da vidi da se sluajno nije iskrivila. Lubenica 129 - Pa, zdravo - rekla sam. Bila sam usplahirena i zbunjena. Prolo je mnogo vremena otkako sam se poslednji put susrela s tolikom koliinom mukosti. - Drago mi je nasmeio mi se, prihvatajui moju izranjavljenu ruku. Boe, pomislila sam, oseajui se pomalo zaneto, zna-e da stari kad pone da primeuje mlade i zgodne mukarce. Zaula sam Helenin glas. Zvuao je kao da dopire iz daljine. Uguio ga je huk moje krvi koja mi je jurnula u lice. Poslednji put sam tako pocrvenela u petnaestoj. - Ozbiljno - rekia je - ovde smrdi kao da se neko ispovraao. - Niko nije povraao - rekla je mama znalaki. - To je miris parmenskog sira. Zna, za pesto sos.10. Veera je protekla u pomalo udnom raspoloenju jer smo svi bili zaneti Adamom. Helena je oduvek bila okruena hordama mukaraca (iako bi bilo prikladnije nazvati ih deacima) zaljubljenih u nju. Nijedan dan nije mogao proi a da ne zazvoni telefon i da s druge strane slualice ne zamuca poneki od njih pokuavajui da je privoli na izlazak. Dakle, kroz kuu su stalno defilovali muki posetioci. Pozivi na aj su obino nekim sluajem padali u vreme kad bi se njen muziki stub pokvario, kada je bilo vreme da joj se soba okrei, ili, kao u ovom sluaju, kada je trebalo napisati esej koji Helen, naravno, nije imala nameru da pie sama. Tako bi umesto obeanog aja prionuli na posao. Ali nijedan od njih nije bio kao Adam. Uglavnom su vie liili na Dima. Jadniak Dim, da ga nazovem pravim imenom. Bio je visok i mrav i stalno je bio u crnom. ak i u arka leta nosio bi dugi crni kaput prevelik za njega i velike crne izme. Gustu kosu je farbao u crno i nikad me nije gledao u oi. Priao bi malo i kada bi se oglasio obino bi govorio o samoubistvima; ili, pak, o opskurnim bcndovima iji su lanovi izvrili samoubistvo. Jednom mi je rekao ao i kao da mi je uputio neto to je liilo na ljubazni osmejak. Tad sam pomislila da sam ga pogreno procenila, ali sam kasnije saznala da je bio mrtav pijan.

60

Nosao bi sa sobom otrcane kopije knjiga Ameriki psiho i Strah i gnuanje u Las Vegasu u pocepanoj postavi neizbenog crnog kaputa. Hteo je da bude u nekom bendu i da se ubije u osamnaestoj. Lubenica 131 Mada sam mislila kako e morati da odloi krajnji rok za samoubistvo jer je prolog Boia ve napunio osamnaest, jo nisam ula da je mrtav, a sigurna sam da bih saznala da jeste. Helen ga je mrzela iz dubine due. Stalno je zivkao, i kad god bi pozvao mama je razgovarala s njim. Kroz zube bi procedila neku la o tome gde je Helen i ta radi. Rekla bi neto kao: - Ne, Helen nije tu. Valjda se negde napila - dok je Helen stajala u holu gledajui u mamu i maui mahnito rukama, otvarajui usta bez glasa: - Reci mu da sam umrla! Kad bi mama spustila slualicu poela bi da vie na Helen. - Neu vie da laem za tebe. Navodim svoju bezgrenu duu na greh. A zato ti nee da pria s njim? On je On momak. - On je seronja - Helen bi odgovarala. - Samo je stidljiv - rekla bi mama u njegovu odbranu. - Ma, on je seronja - Helen je bila uporna i ovog puta glasnija. Na svaki praznik Svetog Valentina ili na njen roendan, barem bi jedan buket crnih rua bio isporuen na naim vratima. Slao bi potom razglednice rune izrade: slomljena srca i krv ili samo jedna crvena suza. Uasno simbolino! Bilo je i sluajeva kada nisi mogao da ue u nau kuhinju, a da tamo ne naleti na Dima u neizbenom crnom kaputu dok aska s mamom. Mama je postala njegova najbolja drugarica, njegov jedini saveznik u borbi za Hclcnino srce. Veina Heleninih potencijalnih mladia provodila je vie vremena s mamom nego s njom. Tata je mrzeo Dima, moda i vie nego sama Helen. Mislim da ga je Dim razoarao. Tata je u stvari vapio za mukim drutvom. Nadao se da bi mogao da ga nae u Dimu, ali je ovaj manje-vie132 Marijana Kiz stalno bio zaglavljen u kuhinji izmeu maine za sudove i kutije za hleb. Jedno vec se vratio s posla i zatekao Dima kako sedi s mamom. Helen je otila pravo u svoju sobu, im je ula da je Dim tu. Tata je seo za kuhinjski sto i pokuao da zapodene razgovor s njim. Rekao je: - Da li si gledao utakmicu? Dim ga je samo pogledao belo. On je gledao samo emisije o piromanima, manijacima i samoubicama. I tako se razgovor zavrio. Sad je i tata mislio da je Dim pravi udav. Rekao je kako bi Dim trebalo da stavi pare u usta i prestane da pria kako e se ubiti nego da to i uradi. Za mamu je on bio mezime. ovek samo treba da ga upozna. A greh je navesti oveka da sebi oduzme ivot. Tako smo imali oseaj da nam je Dim oduvek za petama. Kad god bih stigla iz Londona zatekla bih ga klonulog za kuhinjskim stolom. Crni oblai bi mu lebdeo nad glavom, a tugu je nosio stalno sa sobom kao kofer. Uvek bih mu se javila sa: Zdravo, Dime". Ja sam barem bila ljubazna. ak i kad bi me potpuno ignorisao. A onda sam otkrila zato me je ignorisao. Drugi dan po mom povratku iz Londona neko je pozvonio i ja sam otila da otvorim. Pred sobom na pragu videla sam frizuru u dugom crnom kaputu. Nisam bila sigurna da li je doao kod mame ili Helen, pa poto mama nije bila kod kue, pozvala sam Helen. - Helen, Dim je ovde! Helen je sila niza stepenice zbunjenog izraza lica. - Oh, zdravo Konore - obratila se tunom mladiu. Okrenula se ka meni.

61

- Gde je Dim? - upitala je. - Pa, ovo je, zar ne? - rekla sam pomalo zbunjena, pokazujui na mladia u dugom crnom mantilu. - To nije Dim, to je Konor. Nisam videla Dima ve godinu dana. A ti, Konore, ui! rekla je neljubazno. Lubenica 133 )vo je moja sestra Kler. Vratila se iz Londona jer je mu napustio. - Ba ti hvala, Kler - procedila je kroz zube dok je gurala Konora u dnevnu sobu. - A ja ga izbegavam posled-njih mesec dana! Nema sumnje da e Helen goreti u paklu. Barem mi je postalo jasno zato me je Dim ignorisao svaki put kad mu se obratim sa: Zdravo, Dime! Zato to to uopte i nije bio Dim. Ali izgledao je isto kao on. Od tada, svaki put kad bih videla Dima, rekla bih: -Zdravo, Konore! Izgleda da sam i dalje greila. Novi se zvao Vilijam. A bio je preslikani Dim ili Konor. Meutim, Adam je bio potpuno druga pria u odnosu na Dima i njegove klonove. Zgodan, pametan, naoit... izgledao je normalmA Znao je da se ponaa u drutvu, ne bi se istopio ukoliko bi se direktno izloio sunevoj svetlosti, i nije samo zurio u Helen i balavio. Poto se rukovao sa svima, ljubazno je rekao mami: -Da vam pomognem da postavite sto? Mama je bila potpuno iznenaena. Ne samo zbog toga to se ponudio da pomogne. A gcst je bio zaista izuzetan. Inae, ljudi umeju da se postaraju za sebe u vreme obroka u naoj kui. Tako veeraju ispred televizora gledajui Susede umesto da sednu za kuhinjski slo. - Hm, ne, hvala Adame, sama u! I pomalo zbunjena postavila je sto. - Ti si kod nas u gostima - rekla mu je maznim glasom. Iskreno, postalo je vie nego neprijatno. Odrasla ena koja se ponaa kao tinejderka u pratnji zvezde. - Kler nam je spremila veeru.134 Marijana Kiz - Da, uo sam da je Kler odlina kuvarica - nasmeio mi se i time me omamio i jo vie zbunio. Zaista ne bi smeo tako da mi se osmehuje dok cedim testeninu, pomislila sam dok sam uvijala oprljenu ruku. Pitala sam se ko mu je rekao da sam dobra kuvarica, jer sam bila sigurna da Helen nije. Moda je samo hteo da bude ljubazan. Ali, hej, ta je loe u tome? - Dobro, dame i gospodo, molim vas zauzmite svoja mesta za veeranju predstavu pozvala sam ih stavljajui do znanja da je veera spremna. Adam se nasrne jao. Bilo mi je drago na neki patetian nain. ulo se opte guranje i kripa stolica dok svi nisu po-sedali. Adam je delovao pomalo smeno kad je seo za sto, jer je stolica izgledala premala za njega; bio je simpatino jakih vilica, a ipak zgodan. To vam je kao da ste zvali Supermena na veeru, ili da vam je Mel Gibson svratio na aj. Ovog puta sam joj skinula eir. Izabrala je lepotana. Adamov dobar izgled bio je dobrodola promena posle Dim/Konor/Vilijamove teke bede. Za nekoliko godina obarae s nogu! Spustila sam salatu na sredinu stola. Onda sam svakom na tanjir sipala testeninu i iznela na sto. Pristigla hrana bacila je mamu, tatu i Helen u nevericu. Tati i Helen je bilo sumnjivo jer je sve bilo spremljeno kod kue. Sasvim ispravno.

62

Sam bog zna da imaju pravo da budu sumnjiavi posle svega to su propatili u prolosti. Pretpostavljam da ih je to podsetilo na sve mamine bukurie. A mama je svakako bila presrena to moe da podri mete. Kad bi ih ohrabrila u kategorinom odbijanju da pojedu ono to sam spremila, to bi znailo da ne moram vie Lubenica 135 da kuvam, i stari red bi ponovo bio uspostavljen jer bi ona opet postala glavna u kuhinji. Kad je tanjir bio sputen pred Helen, ona uini kao da e da povrati: - Bljaaak - rekla je, buljei zgaeno u tanjir. - ta je ovo, do avola? - Pasta sa sosom - rekla sam mimo. - Sos? - vrisnula je. - Ali, zelen je! Da potvrdila sam. Ni na sekund nisam poricala da je sos bio zelen. - Zelen je. Zna, sos ponekad moe da bude i zelen. Onda mi je Adam priskoio u pomo. On je ve bio navalio na hranu s velikim apetitom. Pretpostavljam da je bio jedan od onih studenata-golja koji su mesecima iveli bez potenog obroka i koji e pojesti ta god im da. Ali izgledalo je kao da on stvarno uiva u hrani. A meni je to bilo dovoljno. Ovo je zaista ukusno rekao je armantno na Heleni-nu glumu. - Treba ovo da proba, Helen! Helen ga je belo pogledala: - Neu to ni da pipnem! Izgleda odvratno. Mama, tata i Helen zurili su u Adama, zadravajui dah, dok je vakao punim ustima. Oigledno su ekali da odapne. A poto je posle pet minuta i dalje bio iv i nije se bacao po podu u grevima i dozivao da ga izbave iz muka, tata se izloio opasnosti da i sam proba. Volela bih da mogu da kaem da je jedan po jedan lan moje porodice uzimao viljuku i da su uprkos prvobitnim predrasudama bili privueni mojim modernim kulinarstvom. I da smo se izgrlili i samokritiki priznali kako nismo bili u pravu. Kao u amerikim porodinim komedijama. Ali to ne mogu da vam kaem. Helen je sva najeena, lica iskrivljenog grimasom, buno odbila i da proba pastu, iako joj je Adam dao peat odobrenja. Ona je sebi napravila tost.136 Marijana Kiz Dea vi. Tata je pojeo neto malo i izjavio da je to bez sumnje bilo lepo ali da mu je ukus kad je u pitanju hrana vrlo skroman, pa zato ne moe da zavoli tako egzotinu i prefi-njenu hranu. Rekao je: Ja sam prost ovek. ak nisam probao ni princes-krofne dok nisam napunio dvadeset petu. Mama je takoe pojela neto malo, s izrazom muenice na licu. Odmah je pojasnila da je bacanje dobre hrane greh. To je vailo i za ovu uasnu hranu! Stoga je i jela. Njeno miljenje je izgleda bilo da smo na ovaj svet i doli da bismo patili, te joj je i ova veera poslata kao neka vrsta kazne. Ali kada bi trebalo da bira izmeu hodoaa uz kamenjar planine Krouk Patrik slomljene noge ili da dovri svoj tanjir paste, ona bi u bilo kom trenutku radije poela da pertla svoje izme za planinarenje. Ipak se suzdravala da ne pokae radost to tata i Helen odbijaju da jedu. Svaki as bi bacala pogled u mom pravcu. Oigledno se borila da sauva ravnoduan izraz lica. Iako bi radije umrla nego priznala, bila je oduevljena situacijom. Onda je Ana stigla kui. Uunjala se u kuhinju onako lepa na prilino uljudan ali leprav nain, vukui za sobom earpe i marame i dugu providnu suknju i nakit u boji. Svakako je upoznala Adama ranije. - Oh, zdravo Adame - rekla je zaduvano, oigledno oduevljena i pocrvenela od uzbuenja. Da li svaka ena u kontaktu s njim pocrveni, upitala sam se. Ili je to vailo samo za nau porodicu?

63

Nekako sam sumnjala u to. Lubenica 137 Kakva nada je postojala za mladia koji je tako delovao na ene? Mogao je samo da izraste u totalnog idiota. Mogao je da oekuje da e ene zbog njega liti suze, padati u nesvest, vritati i zaljubljivati se. Bio je previe zgodan da bi bio dobar. Nekoliko mana ne bi mu uopte kodilo. Za sopstveno dobro. - Zdravo, Ana - nasmeio joj se. - Drago mi je da te ponovo vidim. - Hm, da - promucala je i jo vie pocrvenela poto je oborila solju. Mora da je u tom trenutku buknula do korena kose. Bilo mi je ao. Ni ja sigurno nisam imala nijedan nezaposleni krvni sud kada mi se Adam obratio. Svaki kapilar na mojim obrazima nabubrco je kao mehuri na povrini ampanjca. Za stolom se nisu ba ubijali od razgovora. Helen, koja ni u najbolja vremena nije bila neka domaica (uvek je bila neuljudna), dograbila je s police asopis (bio je to primerak asopisa Helou, kako je dospeo tu, pitala sam se) i itala ga za vremc veere. - Helen, spusti novine - rekao joj je tata otro; oigledno mu je bilo neprijatno. - Umukni, matori - rekla je Helen u jednom dahu a da ga nije ak ni pogledala. Ali je zato svaki as bacala pogled prema Adamu i upuivala mu lukavi osmejak. On bi je takoe pogledao, potpuno oaran, i poto bi zadrao njen pogled nakratko, osmehnuo bi joj se. Kuhinjskim noem mogli ste ei taj seksualni naboj. Ana koja nikada nije gledala nu u sitne sate, zanemela je pred Adamom, toliko joj je ulivao strahopotovanje. Svaki put kad bi je neto pitao samo bi se usiljeno smekala i kikotala, nakrivila glavu i ponaala se kao kakva seoska luda. Da budem iskrena, bilo je dosadno.138 Marijana Kiz Zaboga, on je bio samo mukarac, i uz to vrlo mlad, a ne nekakvo boanstvo. Mama i tata su nervozno mrljali po svojim tanjirima. Ni oni nisu mnogo govorili. Tata je napravio brzi pokuaj da zapone razgovor s Adamom. - Ragbi? promrmljao je, kao da je u nekom tajnom drutvu pa pokuava da sazna da li je i Adam lan. - Molim? - rekao je Adam, upitno gledajui u tatu, oajniki pokuavajui da sazna ta je ovaj hteo da mu kae. - Ragbi? Navija li? - Hm, eh, izvinite, ali na ta mislite? - Da li igra ragbi? tata je odluio da spusti karte na sto. - Ne. - Oh - uzdahnuo je tata kao probueni balon. - Ali volim da gledam - rekao je Adam ivahno. - Ih! - uzvratio je tata praktino mu okrenuvi leda i napravio pokret rukom kao da die ruke od njega. I to je, pretpostavljam, bio kraj tog brzopoteznog razgovora. Iz nekog razloga ja sam se osetila odgovornom za razgovor s naim gostom. Moda zato to sam navikla da ivim u civilizovanom drutvu gde se zna da je gost gost. Gde, ukoliko ste pozvani na veeru, niste preputeni gomili neznanaca koji vas potpuno ignoriu. I po hiljaditi put u rei da me je ivciralo kako Helen olako prolazi sa svojim ponaanjem. - Dakle, ti si u Heleninoj grupi na koledu? - upitala sam ga s lanim interesovanjem, pokuavajui oajniki da zapodenem nekakav razgovor. Da - rekao je. Zajedno smo u grupi na antropologijiI to je izgleda bio kraj ove teme. On je nastavio da jede. Nastavio je da ivi.

64

ibenica 139 Tata je nastavio da se udi. Adam je bio pravi praznik za oi. Izgledao je tako zdravo. Imao je sjajan apetit i bio je tako uviavan. - Ovo stvarno ukusno - rekao je, smeei mi se. - Mogu li da lobijem jo malo? - Svakako - rekla je mama koketno. Zamalo da srui stolicu u urbi da ga poslui. Ja u ti sipati. Hoe li jo [jednu solju mleka? - Najlepe hvala, gospodo Vol - rekao je ljubazno. Bio je tako fin. Ne govorim to zbog toga to je on jelini jeo veeru koju sam pripremila. Liio je na deaka ali na neki zreo nain. Ili je moda bio muevan na deaki nain. Sta god da je bilo, bio je neodoljivo privlaan. I premda je bio izuzetno zgodan, oseala sam se vrlo sputeno kraj njega, jer sam znala da je imao samo osamnaest godina, lako je izgledao i ponaao se zrelije. Da budem iskrena, skoro sam bila i pomalo ljubomorna Helen to je upecala takvo pare. Setila sam se kroz maglu kako je to kad si mlad i zaljubljen. Rekla sam sebi da ne treba da budem tako blesava. Izgladiu situaciju sa Dejmsom ili u sresti nekog jednako (finog. ( Finog?!, pomislila sam u panici. Jesam li upravo rekla [finog? Teko da je to bila prava re za Dejmsa u tom renutku.) Ali Adam, heroj- spasao je razgovor. Mama ga je pitala gde ivi. Ovo je bilo rutinsko ispitivanje i ujedno prvo pitanje od dva koliko bi mama postavljala mukim posetiocima. Drugo bi se odnosilo na posao kojim se mladiev otac bavi. A time i na priblinu procenu bogatstva porodice ukoliko bi Helen sluajno odluila da se uda. I da bi, na kraju, dobila makar grubu procenu koliko bi se od nje oekivalo dii kao nevestina majka potroi za venanicu. Ali, Adam je140 Marijana Kiz uspeo da proe ovaj test i izbegne da mu zatrae kopiju poslednje oeve obraunske liste i da nas zabavi priama o dogaajima iz svog ivota. Bio je Amerikanac. Roditelji su mu se nedavno vratili iz Njujorka. iveo je u stanu u Ratmajnsu. Iako su mu i otac i majka bili Irci, a on od dvanaeste iveo u Irskoj, ipak je izgledao ako Amerikanac. Mora da neto isputaju u ameriki vazduh, pomislila sam. Fluor, ili tako neto, to ih ini tako velikim i krupnim. Definitivno nisu u pravu oni koji kau da genetika ima prednost nad ivotnom sredinom. Da je proveo prvih dvanaest godina u Dablinu umesto u Njujorku bio bi jedva sto ezdeset pet centimetara visok, umesto sto osamdeset i neto. Imao bi belo pegavo lice umesto blago maslinaste boje koe. Imao bi sivkastu ubi-cu na glavi umesto glatke crne kose. Imao bi neopisivo slabe zube, umesto jake etvrtaste vilice. Eto ta od vas moe da napravi to to jedete hamburgere i bifteke, pijete kolu i pivo, na televiziji gledate ,,lop-lanjc", marmeladu zovete dem a dem zovete deli, krom-pirie zovete ips, sve ljude zovete Mek bez obzira to im to nije ime, a kuu zovete domom jedino kada ima verandu i dodatna vrata protiv vetra. Adam nas je sve zabavio priom o tome kako je to bilo kada je prvi put doao iz Njujorka u Dablin. Kako su mu klinci priredili dobrodolicu tako to su ga nazvali fai-stikoimperijalistiki Jenki" i ponaali se prema njemu kao da je lino odgovoran za ameriku invaziju na Gra-nadu, i kako su ga mlatili to paradajz zove paradajiz i to majku zove mama umesto mamice. I kako su ga mali domoroci ismevali i rugali se njegovim amerikanizmima. Kao to je jadniak rekao: Nisam ni znao da izgovaram reci pogreno.

65

Oigledno su mu drugi deaci govorili otprilike: - Hej, Micko, u koliko sati si spustio smee u kantu za otpatke na trotoaru? Lubenica 141 - Deset od jedanaest, Doni, ili je moda bilo dvadeset 3d osam. To je izazivalo grohotan smeh. I kako su ga, poto je pokuao da se odbrani tako to je isprepucao nekoliko domaih, nazvali huliganom jer je bio mogo krupniji od ostalih deaka. Svi smo klimali glavom saoseajno, sedei u krug za kuhinjskim stolom i gledajui ga, dok su nam se srca parala zbog sirotog i usamljenog dvanaestogodinjaka kojem nita nije polazilo za rukom. Mogla se uti igla kako pada. Raspoloenje je odjednom od laganog i veselog preraslo u tuno. ak je i tata izgledao kao da e da zaplae. Svakako je pomislio: - Moda i nije umeo da igra ragbi, ali to i dalje nije razlog da se tako ponaaju prema njemu. Tada je Adam usmerio svu svoju panju na mene. Okrenuo se na stolici i uputio mi uporan pogled. Na neki udan nain, uinilo mi se da sam jedina osoba u prostoriji. Bio je tako radoznao i poletan u vezi sa svim. Kao kuence. Kao veliko tene, u stvari. Izgledalo je da uopte ne ume da bude cinian. Dakle, tako to izgleda kad si mlad, ^pomislila sam. - Pa, Kler, priaj mi o svom poslu - rekao je. - Helen kae da obavlja vrlo vaan posao u dobrotvorne svrhe. Procvetala sam pred njegovim interesovanjem kao cvet na suncu i poela da priam. U stvari, pre nego to sam uspela da ita kaem Helen me je prekinula: - Nisam rekla da je vaan - rekla je kiselo. - Samo sam rekla da je u pitanju posao. U svakom sluaju je morala da ga napusti kad je dobila bebu. - Oh, beba - kazao je. - Mogu li da je vidim? - Svakako - rekla sam oduevljeno, ali sam se pitala zato je Helen tako zla. Mislim, zato je bila jo bezobraznija nego obino?142 Marijana Kiz - Kejt trenutno spava ali e se probuditi za pola sata, pa moe tada da je vidi. - Sjajno - rekao je gledajui me. Iskreno, bio je boanstven. Oi su mu bile tamnoplave, a telo kao izvajano. Pomislila sam ovo krajnje objektivno. On je mladi moje sestre, pa je u redu ukoliko se divim njegovoj lepoti sa isto estetske strane. Osetila sam se pomalo kao mudra starica koja se divi zgodnom mladiu. Shvatila sam koliko su draesni ti momci, svesna da su moji dani zabave s njima davno proli. Bio je visok i izgledao je tako seksi iako je nosio iz-bledele farmerke i sivu koulju. Za desert sam iznela okoladni mus koji je bio pozdravljen s daleko vie entuzijazma nego veera. Guranje i tua koji su izbili izmeu Ane, tate i Helen za najvee pare nisu bili manja sramota za nas jer nam je gost bio u kui. Ali Adam se samo dobroudno smejao. Posle nekog vremena odvela sam ga da vidi Kejt. Uli smo na prstima u sobu. - Smem li da je drim? - upitao je s potovanjem. - Svakako - nasmeila sam se veoma dirnuta njegovim stidom. Mislim da je najslaa stvar koju sam u ivotu ula bila da jedan tako jak mukarac eli da vidi moju bebu. Kao da ogroman i snaan voza kamiona plae kad uje narodnu muziku. Neobino i dirljivo. Pruila sam mu neno Kejt. Uzeo je i drao paljivo. Nije se ak ni probudila. Idiot! Kakva mi je to erka? Po prvi put u ivotu dri je lep mukarac a ona e to da prespava.

66

Bila je to prelepa slika. Krupni mladi dri savrenu, siunu bebu. - Kakve su joj oi? - upitao je. Lubenica 143 - Plave - rekla sam. Ali sve bebe u poetku imaju plave oi. Onda se obino promene. Nastavio je da je posmatra s izrazom divljenja na licu. - Zna, kad bi ti i ja imali bebu oi bi joj sigurno bile plave - razmiljao je glasno kao da pria sam sa sobom. Poskoila sam od oka. Jedva sam mogla da poverujem u ono to sam ula! Je li on to flertovao sa mnom? Osetila sam nalet besa. Mislila sam da je fin i nevinace, da je dobar mladi. Kako se usudio? Bila sam dovoljno stara da mu budem majka. Ne ba, ali skoro. On je bio ovde zbog moje sestre i ostavio je odlian utisak kao njen deko. Zar nije imao potovanja? Ni oseaj za pristojnost? Ja sam pogreila. Pogledala sam ga i pogledi su nam se na trenutak susreli. Mogla sam da primetim da mu je uasno neprijatno. Svakako je shvatio da je napravio gaf. Izgledao je tako nevino i uplaeno. Kao nevaljalo detc. Soba je bila ispunjena tenzijom i neprijatnou. - Pa, bolje da se vratim Heleni i pisanju eseja - rekao je brzo, praktino gurajui Kejt u kolevku. U urbi je izaao iz sobe, i ne okrenuvi se. Sela sam na krevet i osetila sam se pomalo smeno. Da li sam se oseala blesavo jer sam preterala? Da li sam bila tuna zbog mog cinizma jer sam izvukla pogrean zakljuak? Da li sam... boe oprosti mi... razoarana! Ne, svakako nisam bila razoarana. Ali sam se oseala blesavo. Toliko dugo nisi bila s mukarcem, rekla sam sebi strogo. Bolje da se vrati u tokove, tako da sledei put kad sretne zgodnog mukarca ne donosi smene zakljuke.144 Marijana Kiz Ipak moram da kaem da sam bila pomalo ponosna na njegov komentar, kada je video Kejt, da nas dvoje imamo bebu. Nije trebalo da se toliko prepadne. Boe, ali to je tako tipino za mukarce. U ime cenjene tradicije, za oko tridesetak sekundi od besa zbog njegovog komentara jer mu se stvarno sviam, stigla sam do ideje da mu se uopte ne sviam. Racionalnost nikad nije bila moja jaa strana. Mislim, svakako sam mogla biti ena u godinama", ali nikako Drakulina nevesta. Staviu mu do znanja da me mnogi mukarci smatraju privlanom. Pa, bila sam sigurna da negde mora biti neki koji tako misli. Uostalom, ima tri milijarde ljudi na ovoj planeti. Iz te gomile sam sigurno mogla izvui nekoliko nesrenika kojima bi se svidelo kako izgledam. Ali kakva drskost! To to je izuzetno zgodan ne daje mu za pravo da me dovodi u situaciju u kojoj se oseam bedno. Ja moda i nisam lepa kao Helen. U stvari, nisam ni priblino lepa kao Helen. Ali sam dobra. Pa, ne zavole se ljudi samo zato to su dobri. Daje tako, Majka Tereza bi morala tapom da se brani. Nahranila sam Kejt i spustila je u krevet. Onda sam sila dole kod mame. Na putu do nje prola sam pored Helenine sobe koja je bila zatvorena. Oigledno su se dobro smestili unutra. Piu esej, ma nemoj!

67

Moda su mama i tata i progutali ovo, ali sam ja i sama mnogo puta koristila ovu foru pa znam ta ona stvarno znai. Ali istovremeno, ako su vodili ljubav, bili su veoma tihi. Nisam, naravno, prislukivala. To to oni rade nije imalo nikakve veze sa mnom. Helen je mogla da legne s kim hoe. Lubenica 145 A i Adam. To nije, kao to rekoh, imalo nikakve veze sa mnom. Gledala sam televiziju s mamom. Mnogo kasnije uli smo Helen i Adama u kuhinji. Onda smo je uli kako se pozdravlja s njim. On je provirio i zahvalio nam na divnoj veeri i rekao da se nada da e nas uskoro opet videti. Mama i ja smo mu se nasmeile uz pozdrav. Divan i ljubazan mladi - rekla je mama zadovoljno. Nisam joj odgovorila. Mislila sam kako ne izgleda toliko raupano za nekoga ko je upravo vodio ljubav. I odmah se upitala ta je mene za to briga.11. Helen je poslala Adama u kinu i divlju martovsku no da se probija do svoje kue u Ratmajnsu. Kada je za njim zatvorila ulazna vrata ula je u dnevnu sobu i sela s mamom i sa mnom. - armantan mladi - rekla je mama s odobravanjem. - Je 1' da? - kazala je Helen rasejano. - armantan - insistirala je mama. - Oh, nemoj sada da poinje kao obino - odbrusila je Helen razdraljivo. Nastala je mala nelagodna pauza. Onda sam progovorila ja. - Koliko Adam ima godina? - leerno sam upitala Helen. - Zato? - pitala je ne skidajui pogled s televizijskog ekrana. - Dopada ti se? - Ne - negodovala sam, zajapurivi se. - Oh, stvarno? - kazala je. - Svima se dopada. elom koledu. I mami. Mama je delovala neto iznenaeno i uznemireno i kao da se spremala za vatrenu odbranu. Ipak, pre nego to je uspela da pone, Helen se ponovo obratila meni. - A ti si delovala kao da ti se dopao. Cerekala si se i smekala mu se. Gora si od Ane. Bilo mi je neprijatno. - Bila sam utiva - insistirala sam. Zaista sam se iznervirala. I bilo mi je neprijatno. - Nisi bila utiva - izgovorila je bezlino, sve vreme gledajui u ekran. - Dopao ti se. - Helen, zaboga, da li si oekivala da ga ignoriem i da mu se ne obraam? - ljutito sam je pitala. - Ne hladno je odvratila. Ali nisi morala ni da pokazuje koliko ti se dopada. Lubenica 147 - Helen, ja sam uda ta ena - rekla sam podigavi glas. - Naravno da mi se nije dopao. I mnogo je mladi od mene. - Ha! - uzvratila mi je vikom. Dakle, dopada ti se. Samo se plai da je premlad. Pa, ne brini, jer je i profe-sorka Stonton udata, a zaljubljena je u njega. Napila se i plakala je u restoranu i govorila da e ostaviti mua i tako to. Svi smo popadali od smeha. A ona je starica. ak je starija i od tebe! Posle toga je Helen skoila i istrala iz sobe, gromko zalupivi vrata za sobom. Sasvim sigurno je time pomerila i onih nekoliko preostalih kamenih ploa na krovu. - Oh, boe - uzdahnula je mama umorno. Ovde kao da se odrava tafeta. Kako jedna od erki prestane da se ponaa kao antihrist, druga pone. Kako to da ste sve tako temperamentne? Kao da ste Italijanke. - ta njoj to fali? - pitala sam mamu. - Zalo je tako osetljiva na Adama? - Oh, pretpostavljam da je zaljubljena u njega - neodreeno je rekla mama. - Ili barem misli daje zaljubljena.

68

- ta?! - uzviknula sam, zabezeknuta. - Helen zaljubljena? jesi li pri sebi? Jedina osoba u koju je Helen zaljubljena je ona sama. - Runo je da tako kae za svoju sestru - kazala je mama posmatrajui me ozbiljno. - Pa nisam mislila nita runo brzo sam objasnila. -Samo mislim da je uvek u nju neko zaljubljen. Nikada nije obrnuto. - Za sve postoji prvi put - mudro je primetila mama. Scdelc smo utei. Mama je prekinula tiinu. - U svakom sluaju, bila je u pravu. - U vezi s im? - upitala sam, ne shvatajui o emu govori. - Tebi se on dopao. - Nije mi se dopao - kazala sam ljutito. Mama se okrenula ka meni uzdignutih obrva i znala-kog pogleda.148 Marijana Kiz - Ne budi smena - podsmehnula mi se. - Bio je divani I meni samoj se dopao. Da sam dvadeset godina mlaa, sama bih ga privela. Nisam joj odgovorila. Bila sam malo uznemirena. - A pored toga - nastavila je mama - i ti si se dopala njemu. Nije ni udo to je Helen nadurena. - Gluposti! glasno sam protestovala. - Nisu to gluposti - mirno je rekla mama. - Bilo je oigledno da si mu se dopala. Mada, opet - nastavila je pokolebano - pomislila sam da mu se i sama sviam. Moda je on jednostavno jedan od onih mukaraca koji ine da se svaka ena osea lepom. Sada sam se ja zaista oseala veoma zbunjeno. - Ali, mama - pokuala sam da objasnim. Udata sam za Dejmsa i volim ga i elim da sredim na brak. - Znam - rekla je. - Ali moda je mali izlet ba ono to ti je potrebno. Da ti se povrati samopouzdanje. I da jasno sagleda svoja oseanja prema Dejmsu. S uasom sam zurila u mamu. O emu je ona to govorila? Zaboga, ovo je bila moja majka. ta je to spopalo da me ohrabruje na izlet, i to mene, udatu enu. I to s kim, s momkom moje mlade sestre. - Mama! - rekla sam. - Saberi se. Plai me. Mislim, nemam vie osamnaest godina. Vie ne smatram da je najbolji nain da se pree preko jednog mukarca tako to e se lei pod drugog! Prekasno sam shvatila ta sam rekla. Mogla sam da se ugrizem za jezik. Mama me je gledala skupljenih oiju. - Ne znam gde si mogla da uje neto tako vulgarno ~ prosiktala je. Sigurno nisi u ovoj kui. Je 1' tako priaju u Londonu? - Izvini, mama - promrmljala sam, uasnuta i posramljena, ali sam barem bila ponovo na poznatom terenu. Sedcla sam pored nje na kauu i oseala se oajno. Lubenica 149 Kako sam mogla da kaem neto tako prosto? Ili bolje, kako sam mogla da kaem neto tako prosto pred svojom majkom? Kakva glupost. - Pa - kazala je posle nekog vremena pomirljivijim tonom. - Neemo vie pominjati to to si upravo rekla. - Dobro - rekla sam s olakanjem. Hvala bogu! Ve sam se spremala da ponovo pakujem torbe i da se vratim u London. - U svakom sluaju - kazala je - njemu je dvadeset etiri. - Otkud zna? - zapanjeno sam je pitala. - Aha namignula mi je dodirnuvi nos. - Imam ja svoje izvore. - Misli, pitala si ga - rekla sam. Dobro sam poznavala svoju majku. - Moda i jesam - lukavo je rekla, ne odajui nita. -Pa vidi - nastavila je - i nije previe mlad za tebe. - Mama - zavapila sam oajno. - O emu se ovde radi? U svakom sluaju, menije skoro trideset a njemu dvadeset etiri. Tako da je ipak previe mlad za mene.

69

- Gluposti - rekla je mama odseno. - Sve tako rade. Vidi Brit Ekland, uvek je fotografiu s momkom koji moe unuk da joj bude. Mada joj moda i jeste unuk. A ona druga epinica, ona to ide bez odee, kako se ono zvae? - Madona? - oprezno sam ponudila odgovor. - Ne, ne, ne ona. Ma zna onu. Ima tetovau na zadnjici. - Oh, misli na cr - kazala sam. - Tako je, to je ta rekla je mama. - Mislim, ona mora da je moja vrnjakinja, a vidi ta radi. Nijedan od njih nema ni dan vie od esnaest godina. Pretpostavljam da je Ajk l>io poslednji mukarac s kojim je bila a daje stariji od nje. - Ajk? - pitala sam je dok mi se u glavi pomalo vrtelo. - Da, Ajk. Njen mu - nestrpljivo je odvratila mama.150 Marijana Kiz - Ne, mama, mislim da er nije bila udata za Ajka. er je bila udata za Sonija. Ajk je bio oenjen Tinom - rekla samo joj. - Ko je Tina? - upitala je zbunjeno. - Tina Tarner -blago sam joj objasnila. ~ Pa kakve ona ima veze? - rekla je mama, a zvuala je besno i gledala me kao da sam potpuno poludela. - Nema nikakve - pokuala sam da objasnim, oseajui kako brzo gubim konce ovog razgovora. - Samo, rekla si da su er i Ajk... Oh, nema veze, nema veze. Zaboravi. Mama je nezadovoljno promrmljala da ne treba ona da zaboravi. Da sam ja ta koja je pomenula Timi Tarner. - Prekini da se ljuti, mama - rekla sam joj umirujuim tonom. - Shvatila sam poentu. Vidim ta hoe da kae. Adam nije premlad za mene. Nervozno sam bacila pogled na vrata istog asa kada sam to izgovorila. Skoro da sam oekivala da e Helen ulc-teti i viknuti: Znala sam da ti se dopao, ti stravina stara penzionerko". 1 da e onda pokuati da me zadavi. Ali nije se pojavila. A strah je ostao. - Svejedno, mama - nastavila sam - ako i stavimo godine na stranu, da li si zaboravila nekoliko vanih stvari? Kao, na primer, sitnicu da je Adam Helenin deko. - Aha! - rekla je i podigla kaiprst na solomonski nain i u maniru stare mudre ene. Samo to nije stavila crnu povezau i uzrikavila u zanosu. - A da li je on njen deko? - Pa zato bi inae bio ovde? - postavila sam, po mom miljenju, razumno pitanje. - Da joj pomogne oko eseja - rekla je mama. - A to bi on to radio ako nije njen deko? Ili barem ako svesrdno ne pokuava da to postane - ponovo sam postavila, po mom miljenju, razumno pitanje. - Zato to je fina osoba - kazala je mama. Ali se oseao prizvuk sumnje. - U svakom sluaju - rekla sam - oigledno je da mu se stvarno dopada. Lubenica 151 - Da li je? - kazala je iskreno iznenaena. - Da - rekla sam, prilino naglaeno. - Ali i ako joj jeste deko, nee biti jo dugo - prorekla je mama. - Zbog ega to kae? - pitala sam, razmiljajui koju je jo informaciju izvukla od lepog Adama. - Zbog toga kakva je Helen - rekla je mama. - Oh kazala sam razoarano. Znai da vie nije imala nikakvih dragocenih podataka da otkrije o Adamu. - Helen samo eli da se on zagreje za nju. Onda e ga malo muiti. A onda e ga odbaciti - rekla je mama. -Uvek je bila takva. ak i kao mala. Mesecima prc Boia gnjavila bi nas zbog neke lutke ili nekog bicikla. I jo ne bismo stigli ni da pojedemo boinu urku, a ona bi ve slomila svaku pojedinanu stvar koju joj je doneo Dcda Mraz. Ne bi se smirila dok sve ne bi unitila. Na sve strane bi ostale glave i noge lutaka i lanci i sedita bicikla. Mogli smo vratove da slomimo na njima.

70

- Nije ba lepo da tako pria o Helen - kazala sam, ponavljajui ono to mi je mama rekla neto ranije. - Vcrovatno nije - rekla je mama s uzdahom. - Ali istina je. Volim je i dobro je dete, zaista. Samo treba jo malo da sazri. Malo vie, mislim. - Ali rekla si da je Helen moda zaljubljena u Adama -kazala sam. - Rekla sam da Helen moda misli da je zaljubljena u njega. A to je neto sasvim drugo uzvratila je. - Pa ak i da jeste zaljubljena, mada ako mene pita, ona nije dovoljno zrela da bi bila sposobna za to nastavila je mama - ne bi joj kodilo da se malo nosi sa ivotnim nedaama. Sve je dobijala previe lako. Malo slomljenog Irca donosi mnogo. Mislim, vidi koliko je tebi donelo. To ti daje skromnost. - Znai, eli da imam izlet s Heleninim dekom da bi mi se povratilo samopouzdanje i da bi Helen stekla malo ikromnosti - kazala sam, pomislivi da sam konano shva-lila ta mi je mama govorila.152 Marijana Kiz - Gospode boe - iznervirala se mama. - Ti me predstavlja kao nekog iz Dinastije. Kao nekog ko se igra boga s ljudskim ivotima. Kada to tako kae, zvui jako hladno. - Ne kaem ja da elim da se ita desi - nastavila je. -Ali zaista sam osetila da si veoma privukla Adama. I da, ako je to tano i ako treba ita da se desi i ako preivi Hclcnine nasrtaje na tvoj ivot - do avola, ovde ima strano mnogo ovih 'ako' - onda bi, moda, jednostavno trebalo da pusti da se desi ono to treba da se desi. - Oh, mama - uzdahnula sam. - Tako si me zbunila. - ao rili je, duo - rekla je. - Moda ja grcim. Moda mu se uopte ne svia. Naravno, neete se iznenaditi kada ujete da mi se ni to nije dopalo. Pomislila sam kako mi je bilo dosta. - Pa, odoh ja u krevet - rekla sam. - Lepo spavaj - kazala je mama i stegla mi ruku. -Doi u da poljubim Kejt za laku no. I tako sam otila. Otila sam u svoju spavau sobu i spremila se za krevet. Izgleda da mi se spavaiea naljutila. Nije joj se dopalo to je bila zapostavljana i ostavljena kod kue dok sam ja nosila Helcninc helanke i koulju do trnog centra. Dobila sam zasluenu pridiku. Bila sam ti prijatelj, rekla mi je. Bila sam uz tebe u tekim trenucima, podsetila me je. A ti si nestalna i trai moje drutvo samo u tekim vremenima. Onog asa kad se malo povrati i kada pone malo normalnije da se osea, ti me odbaci, napusti. Oh, umukni, pomislila sam, ili te vie nikada neu obui. A onda e zaista imati razloga da se buni. Razmiljala sam o mnogo vanijim stvarima nego to su nezadovoljne spavaice i njihove tubalice. Kada sam legla shvatila sam da skoro tri sata uopte nisam mislila na Dejmsa. To je predstavljalo savreno udo. Sve u svemu, bio je to jedan veoma neobian dan. 12. Slcdci dan je osvanuo svetao, hladan i vetrovit. Znam to jer sam se probudila u zoru. Pravi martovski dan. Kia je konano prestala da pada. Ali u ovoj injenici nema nikakvog simbolizma. Pogledajmo istini u oi - glupa kia je morala jednom da prestane da pada. Poto sam dala Kejt njenu (lasicu, sela sam s njom na krevet dok sam ekala da podrigne. Sve vie mi je postajalo jasno da, uprkos tome to sam imala sreu da se izvuem iz movare jada, ovo novootkriveno osloboenje donosi sobom i odreene odgovornosti. Juc je bilo veoma lepo. Zaista dobar provod. Ali (la misao mi se javila spontano), u ivotu postoji mnogo vie od provoda. Covculjak s reklamnom tablom u mojoj glavi, koji obino upozorava Kraj je blizu", danas je objavio ,,U ivotu postoji vie od provoda".

71

On radi u mom Odcljcnju savesti. Mrzim ga. Bedni skot. Uvek se pojavljuje sa svojom tablom i sve mi upropasti; naroito kada idem u kupovinu on nade da objavljuje neke ozbiljne stvari kao to su: Ve ima etiri para izama" i Kako moe da opravda to to hoe da potroi dvanaest funti na karmin". On mi obino upropasti kupovinu. Ili ne kupim spornu stvar. - Izvinite - promucala bih prodavaici koja zastaje usred pakovanja cipela i strelja me ubistvenim pogledom. -Predomislila sam se.154 Marijana Kiz Ili kupim to to sam naumila, ali zbog toga osetim takvu krivicu da svako zadovoljstvo potpuno nestane. U svakom sluaju, danas me je ovaj bedni ubica radosti podsetio da od svog ivota moram da nainim mnogo vie od toga da jezdim supermarkctom i upoznajem Kejt s kutijama zaleenog okoladnog musa. Kakav joj to sistem vrednosti prenosim? Ili od toga da porodici spremam veeru. Ili od toga da se zaljubljujem u momke moje sestre. Otila sam do prozora s Kejt u naruju pa smo stajale i gledale u batu koju Majki tako priljeno nije odravao. Oscala sam se kao neko ko samo to se nije suoio sa streljakim strojem. Pomalo zamiljena nad sobom. Doao je as da se suoim sa stvarnou. as da postanem odrasla i odgovorna. Neto u emu nikada nisam bila dobra. Na prvi pomen neke nedae u ivotu, Odgovornost otri i zakljua se u kupatilu u mom mozgu i odbija da izae, ma koliko Dunost i Obaveza pokuavale da je namame i ubede. Ostaje zabarikadirana tamo, zguturena na podu sve dok traumatino i dramatino stanje ne proe. Morala sam da postavim nekoliko pitanja. Groznih pitanja. Koja se tiu novca i starateljstva nad naim detetom i prava nad naim stanom. A, kunem se bogom, to je bilo tako bolno. Mozak bi mi pucao pred"svakim od njih. Ovo je bilo prvi put otkako sam videla Dejmsova leda dok je odlazio iz porodilita da sam se suoila s praktinom stranom naeg rastavljanja. Kao to je ona da li Dejms i ja treba da se naemo da bismo odluili o prodaji stana. Treba li da elimo nau imovinu na jednake delove? To bi ba bilo zabavno. Na primer, da li treba da izvuemo nau trodelnu garnituru nasred sobe i da pretesteriemo kau napola, pa da Lubenica 155 svako uzme svoj deo sa svom zimom i onim iznutra to se rasipa, uz po jednu fotelju? Znate ve, takve stvari. Iskreno, nisam znala kako emo podeliti veinu stvari. Jer one nisu pripadale meni i nisu pripadale Dcjmsu. One su pripadale onoj neuhvativoj treoj strani, nama". Onom fizikom licu ili energiji ili kako god hoete da nazovete ono to je formirano zajednicom koju smo inili Dejms i ja. A to je bilo mnogo vie od prostog zbira njegovih delova. Kako sam alila to ne mogu da pronaem te nestale nas". Kada bih samo mogla da im uem u trag i da ih namamim tako to u im ponuditi svu tu divnu imovinu. Kao neki grozni voditelj treerazrednog kviza. Pogledajte ovaj divni televizor. Va je. Hoete li ostati? Pogledajte ovu sjajnu kuhinju. Lcpa je, zar ne? E pa sve to moe postati vae samo ako se vratite. Mada mislim da se u treerazrednim kvizovima ne do-bijaju kuhinje. Srcan je onaj koji dobije kartu za autobus da se vrati kui.

72

Ali poelela sam da je isto tako jednostavno povratiti nas" - Dcjmsa i Kler. Ili bi trebalo jednostavno da dam oglas u veernjim novostima koji glasi ovako nekako Molim da se 'mi' -Dejms i Kler, u poslednje vreme viani u (recimo) Kcri oblasti, jave policiji u Dablinu zbog hitne poruke". Ali izgleda da to mi" nije samo nestalo. Bilo je mrtvo. Ubio ga je Dejms. I umrlo je ne ostavivi testament. U teoriji, drava nasleduje svu imovinu koja pripada nama". U praksi, naravno, nee se nita tako nadrealno i sme-no dogoditi.156 Marijana Kiz Nego, hoe li da mi doda tu testeru? Vidite, vrsto sam verovaia da postoji samo jedan nain da savladam neprijatne situacije - a ta je moja trenutna situacija ako nije neprijatna? A to je bilo da duboko udahnem, da se otvoreno suoim s njima, da ih pogledam u oi, da ih nateram da obore pogled i pokaem ko je gazda. Da epam, kako se ini, vru krompir. Da progutam, ako ba hoete, gorku pilulu. Ako bi iko zatraio od mene savet kako da se nosi s neim ega se uasava, to bi bilo tano ono to bih mu rekla da uini. Zaista sam jako vcrovaia u to. I moda u jednog dana posluati svoj sopstveni savet i zapravo to i uiniti. Vidite, iako sam iskreno verovaia da je ovo najbolji nain da se prie gadnim situacijama, nikada nisam imala hrabrosti da tako postupim. Bila sam majstor za izbegavanje neprijatnih zadataka. Mogla sam da predstavljam Irsku u takmienju u odlaganju. Kapetan Kler Vebster, roena Vol, glavni odlaga, javlja se na dunost, gospodine! Moj moto je bio: Uvek ostavi za sutra ono to treba da uini danas. A ako ti uspe da izbegne to da uradi do sle-dee nedclje, utoliko bolje." Volela sam da mislim kako je to divan mali, koncizni moto, u kojem je saeto mnogo toga. Lubenica 157 Da bih ukratko iskazala svoj stav, dozvolite mi da vam kaem da se ne seani da sam ikada, u elom svom ivotu, oprala sudove one iste veeri kada smo imali zabavu. A uvek sam sebi davala obeanja da u uiniti to. To buenje, s mamurlukom, usred prljavih sudova i kuhinje koja je bila nalik na bojno polje, bilo je previe strano da bi se moglo zamisliti. Ali znate kako je to. Kraj veeri se blii i sto je prekriven polupraznim posudama s rastopljenom poslasticom od sladoleda, a ja sam manje-vie digla ruke od njega. Sada moram da primclim u svoju odbranu da sam obino sve do tog momenta uzorna domaica, da obigravam oko gostiju, transportu jui tanjim i inije i cscajg u kuhinju i iz nje kao na pokretnoj traci. Ipak, moj oseaj za gostoprimstvo opada u direktnoj razmeri s brojem popijenih aa vina. Tako da sam, u trenutku kada na red dou desert i kata, obino previe oputena (dobro de, previe pijana, ako ba insistirate da kaete popu pop a bobu bob) i vie ne oseam potrebu da raistim sto. Da se sto nekada sruio preda mnom od teine nera-ienog poredana, samo bih se srne jala. Da su moji gosti poeleli ist sto, morali bi sami da ga raiste. Znali su gde se nalazi kuhinja. Da li su ekali poziv pun prebacivanja? Na sredini stola uvek je stajala netaknuta inija 8 voem. Mislim, u emu je stvar? Voe je divno. Uvek sam kupovala voe, a niko ga nikada nije jeo. Dudi gaje nazivala protestantski desert. Moji prijatelji su govorili da je sasvim uvredljivo to im za desert nudim neto kao stoje banana ili pomoranda. Njihova zamisao o potenom desertu, da ne kaem njihova

73

jedina zamisao o desertu, bila je daje to neto to odie zasienim mastima, rafinisanim eerom, lagom, alkoholom, belancima i hio-lesterolom.158 Marijana Kiz Vrsta deserta od kojeg se arterije skupe za tri-etiri centimetra samo kad ga ugledaju. Bila sam ubeena da su takvo ponaanje stekli jo u svom detinjstvu punom frustracija. Verovatno su morali da jedu ele i krem posle svake veere tokom svojih prvih dvadeset godina ivota. Bog zna da sam saoseala s njima. I sama sam bila u tom elejskom paklu. Ali za mene je ideja da traim od njih da jedu pome-nutu kriku voa noem i viljukom bila ekvivalent ideji da ih isteram iz kue i da im kaem da se ne vraaju vie. Tako je reenje bilo da uvek kupim voe a da ga moji gosti nikada ne jedu. Nadam, se da me shvatate. A pogled na sto je uvek bio zamuen hiljadama aa, od kojih je nekoliko bivalo prevrnuto, a njihov sadraj, pa bilo to belo vino, din i tonik, irska kafa ili bejlis", irio se i meao i sprijatcljivao s ostalima na stolnjaku i stvarao mala mora oko ostrva soli koju je neka sirota savesna dua (obino Dejms) posipala da bi spreila trag unitenja koji se javlja od potoka prosutog vina. A ja sam tada kod svoje dvadeset druge ae sambu-kc" i ljuljam se na dve zadnje noge stolice ili sedim u Dejmsovom krilu i svakome ko hoe da saslua priam koliko ga volim. Bila sam besramna. Umerenost u piu mi nije bila jaa strana, ali sam bila u harmoniji s univerzumom. I nekako sam uvek shvatala da sam zaista previe omamljena i oputena da bih mislila na raspremanje. Nema problema zaplitala bih, pompezno odmahujui na pijane ponude za pomo i otresajui pepeo svoje cigarete u iniju s kremom ili niz Dejmsovu koulju (obino sam u toj fazi veeri poinjala da puim iako sam bila prestala). - Ujutro e mi biti potrebno samo deset minuta. Najtunije od svega je to sam u tim trenucima i sama verovala u to. Lubenica 159 A kakva sam budala bila, nikada nisam prestala da se nadam da e se usred noi pojaviti vile peraice i napreac zauzeti mesto. Ne treba mi od vas nov par cipela. Ni novac ispod jastuka. Samo mi operite pod u kuhinji. Svakog jutra posle zabave, posrtala sam do kuhinje i na trenutak zastajala s rukom na kvaki kuhinjskih vrata i divnom toplom fantazijom da e, kada budem irom otvorila ta vrata, kuhinja blistati, sunce bacati odsjaje od uglancane povrine, sve olje, tanjiri, inije, erpe i tiganji biti oribani i odloeni (na svoja prava mesta. elela sam da te vile budu i pametne, a ne samo vredne). Umcsto toga, dok bih oprezno traila put kroz haos, bilo mi je teko da pronaem ak i neku nerazbijenu au za moj neophodni disprin, a o istoj da i ne govorim. 1 dok smo jo kod zabava, elela bih da dobijem odgovore na nekoliko pitanja. Zbog ega na tim zabavama neko uvek iscepa sve etikete na vinskim flaama pa kada ujutro sidete zateknete sto prekriven dosadnim Icpljivim papiriima koji se kac za sve? Zato uvek koristim iniju za puter kao pepeljaru? Zato uvek barem jedna osoba kae, obino ve prilino kasno, moram priznati: Pitam se kakvog bi ukusa bili 'Dibone' i 'Ginis'?" ili ta bi se desilo kada bih upalio svoju au s 'Dek Denijels' viskijem?" A zatim pristupi otkrivanju odgovora. Tek da se zna, Ginis" izaziva zgruavanje Dibonea" na jedan veoma ogavan nain, a Dek Denijels" se ponaa kao kuvajtski naftni izvor pa bi ak i Red Ader" imao pune ruke posla da ga ugasi a uz to i oprlji i potklobui triclu na tavanici trpezarije. Eto, sada znate. Zaista to ne bih preporuila.160 Marijana Kiz Ali, ukoliko stvarno morate to da uradite, pokuajte da to ne bude u vaoj kui.

74

Neka neki drugi nesrenik posle bude primoran da donosi mcrdevine i prostirke i jarce i etke. Bilo bi fer prema Dejmsu - mada, zato kad je ubre -da kaem da je uvek bio dobar u kunim poslovima a naroito u ienju posle pomenutih zabava. Nikada se nije napio onoliko koliko ja, tako da je u najmanju ruku bio sposoban da prebaci veinu uasa iz trpezarije u kuhinju pa je ujutro barem jedna prostorija bila prilino reprezentativna. Naravno, osim onih sprenih tragova od Dek Denijelsa" na tavanici. Ali sam znala da mogu da ih prekreim. Opet. Ostalo mi je neto boje od poslednje zabave. A uvek je bilo i nekoliko neizbenih mamurnih tela koja bismo obino zatekli u neobrijanom i raupanom stanju (i to upravo enskih) u dnevnoj sobi na kauu. Ona su, zapravo, bila skoro tea za uklanjanje od pomenutih sprenih tragova na tavanici. Ili od delova tepiha izgorelih cigaretama. Ta tela bi leala pola dana, mumlajui i traei solju aja i paracetamol i izjavljujui kako e da povraaju ukoliko se pornere. U svakom sluaju, opet sam radila isto. Odlagala, to jest. inila sam sve da izbegnem da uradim ono to je trebalo. To to sam pokuavala da mislim o praktinoj strani toga to vie nisam sa Dejmsom bilo je isto kao da sam gledala direktno u sunce i to po veoma vedrom vremenu. I jedno i drugo je bilo teko. I jedno i drugo mi je teralo suze na oi. Pretpostavljam da bi bilo bolje da mislim na problem starateljstva nad Kejt. Mada, da li je to bio problem? Dejms nije pokazao ni najmanju trunku zanimanja za nju. A na kraju krajeva, on je bio (buu, ssss!) preljubnik. I zbog toga, Lubenica 161 zato to se on loe poneo i sve to, pretpostavila sam da bi starateljstvo automatski bilo dodeljeno meni. Ali, umesto da se zbog toga oseam slavodobitno, nisam ak ni olakanje osetila. To i nije bila pobeda. elela sam da je Dejmsu stalo do naeg deteta. elela sam da moje dete ima oca. Mnogo vie bih volela da me Dejms izvede pred sud i da se upusti u gorko nadmetanje u pljuvanju i da me okle-veta da sam lezbijka, ili ena bez morala (nema ovde osnova za klevetu, bojim se) ili ve tako neto. Jer, kada bi pokuavao da dobije starateljstvo nad Kejt ocrnjujui moje ime, barem bi mario za nju. Jako sam stcgla Kejt. Oseala sam takvu krivicu. Jer nekako, negde, nesvesna da to inim, neto sam zabrljala i zbog toga sada jadna Kejt, mali nevini posmatra, mora da bude bez svog oca. Jednostavno nisam mogla da razumem Dejmsa. Zar nije bio nimalo znatieljan u vezi s Kejt? Nisam mogla to da pojmim. Da li je to zato to je Kejt devojica? Da je beba bila deak, da li bi Dejms pokuao da sredi stvari sa mnom? Ko zna? Jednostavno sam pokuavala da nadem smisao u besmislenoj situaciji. A ta emo sa stanom? Kupili smo ga zajedno i vodio se na oboje. Pa ta emo? Da ga prodamo i podelimo novac? Da ja otkupim njegov deo i ivim tamo s Kejt? Da prodam Dejmsu moj deo i da ga pustim da ivi tamo s Deniz? Ne dolazi u obzir! ta god da se desi neu dozvoliti Dejmsu da useli drugu enu u moj dom. Pre bih spalila stan do temelja.162 Marijana Kiz.

75

Pa, moda ne ba do temelja. Nisam imala nita protiv ljudi koji su iveli na ona dva spra ta ispod nas. Zato da oni izgube domove samo zato to moj mu dovodi svoju kurvu, svoju nalonicu, u na porodini dom. Ali sam svakako elela da spalim stan do poda. Dilijan i Ken, ljudi koji su iveli odmah ispod nas, morali bi da istrpe malo plamena na svojoj tavanici. Preko mene mrtve. Znate, svaki put kad bih ula da ljudi ovo kau strasno, odmah bih pomislila da su Mediteranci i vrele krvi. Da samo poziraju i da preteruju. I bila sam svesna da sam i sama to ponovila hiljadu puta, ali nikada to ozbiljno nisam pomislila do tog momenta. Ali tada sam mislila, zaista sam mislila. Samo preko mene mrtve e Dejms dovesti Deniz u moj dom. A ta emo s novcem? Kako li u uspeti da izdravam Kejt i sebe sa svojom platom? Jedva da sam i znala koliko zaraujem. Osim da je to bilo bedno u odnosu na ono to je Dejms zaraivao. I da je njegova plata bila ta od koje smo uglavnom iveli otkako smo se venali. Znai da u sada biti siromana. Oseala sam se kao da sam izala na balkon i odjednom shvatila, na svoj uas, da uopte nemam tla pod nogama. Samo mnogo, mnogo beskrajnog praznog prostora u koji u pasti. Pomisao na to da nemam novca bila je zastraujua. Oseala sam se kao niko i nita. Kao neka ena bez lika koja lebdi neprijateljskim svemirom bez igde iega za ta bi se uhvatila. Teka srca priznajem, ali bez mua i njegovog debelog novanika nisam se oseala kao ljudsko bie. Mrzim sebe to sam ovako nesigurna i ovako zavisna. Trebalo bi da budem jaka, okretna, nezavisna, ena devedesetih. ena s jakim stavovima koja sama ide u bioskop, Lubenica 163 koja brine o ivotnoj sredini, koja ume da zameni osigura, koja ide na aromaterapije i ima vrt s lekovitim biljem, teno govori italijanski i koja se jednom nedeljno podvrgava kuri plutanja i kojoj nije potrebno da joj mukarac podupire krhki oseaj samouvaavanja. Ali injenice su pokazivale drugaije. Volela bih da sam takva ena. Moda u i da postanem takva. Izgleda da i nemam neki izbor. Bila sam suoena sa svrenim inom. Ali u to vremc vie sam liila na tip enice iz pedesetih. Bila sam savreno srena da brinem o kui dok je mu odlazio da zaradi. A ako je mu bio spreman da deli kune dunosti isto kao i da zarauje lavovski dco novca, utoliko bolje. Mislim da sam elela da doem do svog dela kolaa i da ga pojedem. A opet, ta biste i uinili s kolaem ako ga ne pojedete? Uramili ga? Iskoristili kao tampon za promaju? Stavili ga da vam zamiric fioku s veom? Ovo je svakako bila jedna od najglupljih izreka koju sam ikad ula. Kako emo Dejms i ja podeliti novac s naeg zajednikog rauna? To bi bilo kao da neko pokua da razdvoji sijamske blizance. One koji su spojeni svim vitalnim organima. Srcem i pluima i jetrom. Bilo bi nemogue. Skoro da bih se odrekla svih prava na novac samo da izbegnem neizbeno prepiranje. Jedino to me je spreavalo da otpiem svoj novac na bankovnom raunu bila je pomisao kako ga Dejms troi na Deniz. Kako joj kupuje CVec i karte za pozorite i skup ve. ao mi je, ali nije bilo lanse da dozvolim da moj novac dotira takve stvari. Bila :..un protiv toga iz principa.

76

To nije bilo moralno ispravno. Osim toga, videla sam zaista divan par cipela jue u ii/iiom centru i elela sam ih za sebe.164 Marijana Kiz lubenica 165 Ne mogu da vam opiem kakva je to momentana prisnost prostrujala izmeu nas. Onog trenutka kada mi je pogled pao na njih osetila sam kao da ih ve posedujem. Mogla sam jedino da pomislim da smo bile zajedno u nekom prolom ivotu. Da su one bile moje cipele kada sam bila sluavka u srednjovekovnoj Britaniji ili kada sam bila princeza u starom Egiptu. Tli su moda one bile slukinja ili princeza a ja sam bila cipela. Ko bi to znao? Bilo kako bilo, znala sam da smo predodreene da budemo zajedno. A nisam imala neposredan pristup novcu. Stoga moram a uloim zahtev na svoj deo u Engleskoj. Ma kako to nisko i neprijatno bilo. U glavi mi se pomalo vrtelo od svega ovoga. Slino onome kako mi se vrtelo prethodne veeri kada je mama poela razgovor o Ser i Ajku. Nisam ni slutila onog toplog aprilskog dana pre tri godine kada sam se udala za Dcjmsa da e se naa zajednica ovako okonati. Da ono to je poelo kao tako dobar provod i s puno nade i uzbuenja, moe da se zavri slomljenim srcem i pravnom terminologijom. Da u se baktati s tolikim brojem kliea. Da u raspravljati o novcu i imovini. Uvek sam mislila da emo Dcjms i ja biti drugaiji. Da iako smo venani nema razloga da se tako i ponaamo, ' do avola! Da e za nas uivanje i ljubav i strast uvek biti najvanije stvari. Zarekla sam se a nikada nee doi dan kada u ui u sobu i rei Dejmsu, a da ga i ne pogledam: - Ploice u kupatilu su se razglavile. Trebalo bi da ih pogleda. Ili, pak, uputivi mu nehajan pogled: - Nadam se da ne misli da ide u tom demperu na veera kod Rejnoldovih. Isto tako sam se zarekla da neu biti od onih ena koje odluno pajaju po kuhinjskom stolu dovravajui sve to od dece ostane posle veere. Niti od onih koje se muu direktno obraaju sa tata". Ne u smislu Ne, duo, ostavi taj brija, on je tatin". Mada nisam ni tim ba oduevljena. Ali u smislu Hoemo li sad sladoled, tata?". Kao da ste va mu i vi prestali da ita vie znaite jedno drugom u svom prirodnom obliku. Da vie ne postojite kao ljudi. Sada ste samo roditelji svojoj deci. Va ljubavnik nije vie to. Postao je samo roditelj vaoj deci. Obeala sam samoj sebi a se nikada neu pretvoriti u optu majku. U divnu enu i u ono to one nesumnjivo jesu. Zapanjilo me je kako sam bila arogantna. I kako naivna. Kako je moglo neto a me navede a pomislim da u biti drugaija? Zar nisam mogla da shvatim da je na hiljade ena pre mene vrsto odluilo da nikada ne izgubi onu aroliju u braku? Isto onako kao to su zduno sebi obeavale da nikada nee pustiti da im izraste seda kosa, da im se opuste grudi, da nikada nee dobiti bore. Ali sve se to ipak deavalo. Njihova volja nije bila dovoljno jaka da se izbore s onim neizbenim, da vrate protok vremena. A nije bila ni moja. Spustila sam Kcjt ponovo u kolevku kako bih otila da se istuiram. Oigledno sam hvatala korak sa ivljenjem, ponosno sam pomislila. - istoa - rekla sam Kcjt, oseajui se veoma ispravim i kao dobra majka - stoji rame uz rame sa bogougod-nou. - A kada malo poraste, objasniu ti staje bogougodnost. Dok sam se tuirala sve vreme sam mislila na Dejmsa. Ni- na sentimentalan ili gorak nain. Jednostavno sam se I u iseala kako je divno bilo. Zaista, iako me je povredio na ii.ii in na koji nikada nisam pomislila da bi to uradio, nisam mogla prosto da zaboravim kako je sjajno bilo s njim.166

77

Marijana Kiz Kada sam tek upoznala Dejmsa i kada smo se viali s drugim ljudima, posmatrala sam ga preko sobe dok bi razgovarao s nekim. Uvck bih pomislila kako izgleda seksi i lepo. Posebno kada je delovao ozbiljno i knjigovodstveno. To bi mi uvek izazvalo osmeh. inilo se kao da uopte nije zabavan. Ali, da vam kaem, bilo je sasvim drugaije. A tako me je oduevljavalo saznanje da, kada prodc zabava ili ve to to proe, moj mu ide kui sa mnom. elcla sam da uvek bude tako. Videla sam dovoljan broj udatih ena koje se ugoje i postanu neprivlane i obraaju se svojim muevima kao da su tu radi ispomoi u kui. I to me je rastuivalo. U emu je poenta udaje ako nestane arolije? Ako su vae jedine dodirne take svedene na propadanje i loe funk-cionisanje prostora u kojem stanujete? Ili na to kako su vam deca loa u koli? Tako biste isto mogli da se udate i za blek'n'dcker" builieu. Ili za itanku iz domena psihologije deee. U svakom sluaju, nisam mogla to da shvatim. Volcla sam ga. elcla sam da nam uspe. Usrdno sam se trudila da sve bude lepo. Zapravo, to i nije bila istina. Uopte nisam morala usrdno da se trudim da sve bude lepo. Sve je i bez truda bilo lepo. Barem sam ja tako mislila. Smatrala sam daje potraga za Pravom osobom za oboje bila okonana. Upoznala sam oveka koji me je bezuslovno voleo. ak vie bezuslovno od onoga kako me je majka volela jer je ta bezuslovna ljubav, naalost, imala izvesne uslove prie. A on me je zasmejavao na isti nain na koji su to inile moje sestre i drugarice. Ali ovo je bilo jo bolje jer se Lubenica 167 obino nisam budila u istom krevetu sa sestrama i drugari-cama. Samim tim su mogunosti da se dobro nasmejem sa Dejmsom bile viestruke a i na daleko lepim mestima. A i zbog daleko lepih mesta, pretpostavljam. Znate, mislila sam da u, ako neko i bude imao neku vezu, to biti ja. Ne da sam mislila da u imati vezu, ako shvatate ta hou da kaem. Ali uvek sam ja bila ta glasna i nekontrolisana koju su smatrali za veoma zabavnu. A opteprihvaeno miljenje o Dc jmsu je bilo da je on razuman i pouzdan. Tih, rezervisan i postojan kao stena. U tome je nevolja s mukarcima koji nose odela i na-oare za itanje i koji vas uporno posmatraju svojim iskrenim pogledom i govore stvari kao to je: ,,U periodu niske inflacije najbolje reenje ti je hipoteka s fiksnom stopom" ili Ja bih prodao dravne obveznice i kupio vladine akcije" ili neku slinu izjavu. Navedu vas na pomisao da su dosadni kao barska voda i sigurni kao sef. Pretpostavljam da sam ak i ja o Dejmsu mislila tako. Oscala sam da mogu da se ponaam dobro ili loe na bilo koji nain na koji mi se svialo, a da e mi se on uvck smekati tolerantno. Bila sam mu zabava. Ne, nisam mu bila zabava. To zvui pomalo zatitniki i prezrivo. Ali bila sam mu razbibriga. Zaista je smatrao da sam sjajna. A ja sam se, s druge strane, oseala veoma sigurno, i bc/.bedno i zatieno sa Dejmsom. Svest o tome da sam mogla da se izglupiram a da me je Dcjms i dalje voleo, ubeivala me je u to da se nisam iz-glupirala. Vie se nisam napijala tako esto.168 Marijana Kiz

78

Ali onih dana kada jesam i kada sam se budila sledeeg jutra s pulsirajuom glavoboljom i jeila se na fragmente onoga ega sam mogla da se setim od prethodne veeri, on bi bio tako sladak. Ncno bi se smejao i donosio mi ae vode i naginjao se nad mene i ljubio mi bolno elo dok sam leala kao pro-tac na krevetu i govorio umirujue stvari kao to je: Ne, duo, nisi bila odvratna. Bila si stvarno duhovita" i ,,Nc, draga, nisi nas tiranisala. Naterala si nas da se valjamo od smeha" i Pojavie ti se ve tana. Verovatno je ostala ispod kaputa kod Lizc. Sada u je pozvati" i Naravno da moe da im ponovo pogleda u oi. Mislim, svi su se nalizali. Nisi bila ni izbliza najpijanija". A jednom stvarno groznom prilikom, jednog po mom miljenju najgoreg jutra posle" - s gomilom baenih obeanja da nikada vie neu piti - Pouri, anele, tvoje sasluanje poinje u devet i trideset. Ne sme da zakasni jer je advokat rekao da je tvoj sudija prava skotina." ekajte, ekajte. Dozvolite mi da objasnim. Molim vas da me sasluate. Da, bila sam uhapena jedne veeri ali ne zato to sam uinila neto nezakonito. Jednostavno sam se nala na pogrenom mestu u pogreno vreme. Desilo se da sam bila u klubu za koji se ispostavilo da nema dozvolu za toenje pia. Pojma nisam imala da su ljudi koji su ga drali radili neto nezakonito. Osim to je cena vina bila neobina. 1 sakoi koje su nosili isterivai. Sami ti sakoi su zasluivali deset godina u samici. Nije mi jasno kako sam uspela da se ba tu naem. Znam samo da se pilo i veselilo. Kada smo primetile da policajci ulaze u klub i da svi skrivaju svoja pia ispod stolova, Dudi, Lora i ja smo pomislile da je to nevieno zabavno. - Ba kao u doba prohibicije - sloile smo se uz smeh. Smislila sam da treba da ispriam svoj omiljeni vic nekom od policajaca, a on ide ovako: Koliko je policajaca Lubenica 169 potrebno da se rese jedne sijalice? Odgovor je, naravno, nijedan. Sijalica je sama pala niza stepenice. A jedan od policajaca mi je to uzeo za zlo i rekao mi da e me, ako se ne budem ponaala kako treba, uhapsiti. - Pa uhapsite me - nasmeila sam mu se nepristojno i ispruila ruke da mi stavi lisice. Oigledno mi nije doprlo do svesti da su to pravi policajci a ne likovi iz stripa. Tako sam bila iznenaena vie od svih kada je on upravo to i uinio. Naravno da sam shvatila da je on samo obavljao svoju dunost. Nisam mu zamerila. Nisam bila ogorena. ubre jedno. Moram priznati da sam bila veoma, veoma zateena. Pokuala sam da mu objasnim da sam ja samo jedna mlada ena iz srednje klase iz ireg centra grada. Da sam ak uspela da naem mukarca i da se udam i da je on knjigovoa. Sve sam mu to ispriala da bih mu dala do znanja da smo na istoj strani. Ispravljamo nepravde i borimo se protiv njih i sve to. I da time to mene hapsi stvara zabunu oko rasprostranjenog stereotipa o pijanima i osobama koje prave nered. Tako sam, eto, ospela u maricu, vireci suznih oiju kroz prozor u Loru i Dudi. - Pozovite Dcjmsa - doviknula sam im dok su me odvozili. Bila sam sigurna da e on znati ta treba da uradi. I znao je. Platio je kauciju za mene i nabavio mi advokata. Mislim da se nikada u ivotu nisam tako uplaila. Bila sam ubedena kako e mi batinama izvui priznanje i biu osuena na nekoliko doivotnih robija i vie nikada neu videti Dejmsa, ni svoje prijateljice, ni svoju porodicu. Vie nikada neu videti plavo nebo, osim iz zatvorskog dvorita, pomislila sam uz jak oseaj samosaaljenja. Nikadu vise neu nositi lepu odeu. Morau da nosim one uas-lic vreaste zatvorske haljine.770 Murijana Kiz

79

I morau da postanem lezbejka. Morau da postanem devojka Velike gospoje da bi me ona zatitila od svih ostalih ena i njihovih flaa koka-kole. A imala sam fakultetsku diplomu i to nita nije znailo. I opet u morati da propuim. I nije mi iao australijski izgovor. Bila sam izbezumljena. Tako da, kada je Dejms stigao u policijsku stanicu i platio kauciju i izveo me, ili me izvukao" kako mi se vie dopadalo da to nazovem, nisam mogla da poverujem da napolju nije bilo televizijskih kamera i izbezumljene gomile s transparentima. Samo se pojavila jo jedna marica koja je zakripala zaustavljajui se i ogrebala ivinjak. Iz nje je izbauljalo pet--est pijanaca. Dejms me je odveo kui. Od jednog prijatelja je dobio ime advokata pa ga je pozvao. Ujutro me je probudio, a ja nisam mogla da otvorim oi zbog groznog oseaja loeg preskazanja. Obrisao mi je ru i kazao da bi u mom sluaju bilo bolje da ne izgledam kao devojka koja se dobro provodi. Iz istog tog razloga me je naterao da obuem dugu suknju i bluzu s visokim okovratnikom. U sudnici me je drao za ruku dok smo ekali da doem na red. Pevuio mi je pesmice dok sam sedela bleda u licu i s muninom u stomaku od oka i mamurluka. Smatrala sam da su pesme koje mi je pevuio veoma umirujue. Sve dok nisam uhvatila nekoliko reci jedne od njih. Radilo se o tucanju kamena i bukagijama. Okrenula sam se i pogledala ga sa suzama u oima, spremna da mu kaem da se nosi i ide kui ako mu se moja zla kob ini toliko zabavna. Ali sam uhvatila njegov pogled. I nisam mogla da se uzdrim. Lubenica 171 Poela sam da se smejem. Bio je u pravu. ela situacija je bila tako smena da nije bilo smisla ne smejati se. Oboje smo se kikotali kao aii. Sudi ja nas je gadno pogledao. - Ovo je jo deset godina povrh frknuo je Dejms i ponovo smo popadali. Dobila sam kaznu od pedeset funti koju je Dejms sme-Lii se platio. - Sledei put moe sama da plati kaznu - iscerio mi ie. Nisam mogla da poverujem kako se ponaao. Da je mene neko probudio u dva ujutro da mi ka/c da je Dejms uhapen, bila bih uasnuta. Sasvim sigurno ne bih nalazila da je situacija smena na nain na koji on jeste. Ozbiljno bih se zapitala da li treba da se preispitam za kakvog sam se to oveka udala. Ne bih pokazala takvu toleranciju i takvu potpunu podrku i pratanje kakvu je Dejms pokazao. U stvari, on i nije pokazivao pratanje jer se ni za trenutak nije ponaao kao da sam uinila neto loe. A sada, eto, kada me sledei put budu uhapsili, neu Imati nikoga da me dri za ruku u sudnici i da me zasme-l.iv.i. I >a ne pominjem to to u morati sama da platim prok-|l iii kaznu. Ponekad je bio tako sladak. Kada sam se budila usred noi izbezumljena, bio je divan. Sta je bilo, duo? - upitao bi. Nita - rekla bih, nesposobna da u reci pretoim onaj ii ivini, bezimeni, lebdei strah. Ne moe da spava? Ne.172 Marijanu Kiz, - Da ti ja dosaujem dok ne zaspi? - Da, molim te. I na kraju bih pala u miran san, uljuljkana zvukom Dejmsovog umirujueg glasa koji objanjava olakice u porezu na osnovu dobrotvornih priloga ili nove propise za porez na dodatu vrednost koje je donela Evropska zajednica. Iskljuila sam tu i obrisala se. Trebalo bi da ga pozovem, pomislila sam. Vratila sam se u svoju sobu i poela da se oblaim.

80

- Pozovi ga strogo sam sebi naredila. - im nahranim Kejt - odgovorila sam neodreeno i neuverljivo. - Pozovi ga! - ponovila sam samoj sebi. - Hoe da dete umre od gladi? - pitala sam naoko besno. - Pozvau ga kada je nahranim. - Ne, nee. Pozovi ga ODMAH! Opet sam se vratila svojim starim trikovima. Odlaganje, izbegavanje odgovornosti, beanje od neprijatnih situacija. Ali bila sam tako uplaena. Znala sam da moramo da razgovaramo o novcu i stanu i ostalome. To nijednog trenutka nisam poricala. Ali sam oseala da e te stvari, onog asa kada budem zapravo priala s Dejmsom o njima, postati stvarne. A ako su one stvarne, to znai da mog braka vie nema. A to nisam elela. - Oh, boe - uzdahnula sam. Pogledala sam Kejt koja je leala u kolevci, meka i bucmasta i mirisna u svom ruiastom odelcu. I znala sam da moram da pozovem Dejmsa. Mogla sam da budem neviena gmizava kukavica za svoj raun koliko god hou, ali sam ovom svom divnom detetu dugovala da joj sredim budunost. Lubenica 173 - Dobro - rekla sam predajui se dok sam je posmat-rala. - Uvrnula si mi ruku. Pozvau ga. Otila sam u maminu sobu da se odatle javim. Poela sam da okreem broj Dejmsove kancelarije u Londonu i osetila sam vrtoglavicu. Bila sam i uzbuena i uplaena istovremeno. Za nekoliko trenutaka uu mu glas. Nisam mogla da doekam. Od iekivanja mi je postalo vruina i poela sam da drhtim. Razgovarau sa Dejmsom, mojim Dcjmsom, mojim najboljim prijateljem. Osim, naravno, to vie to nije bio, zar ne? Ali ponekad sam zaboravljala. Samo na sekund. Bilo mi je odjednom teko da diem. Dah kao da nije silazio gde treba. Dobila sam vezu i zaulo se zvono. Kroz mene je tako prostrujalo uzbuenje da sam pomislila da u povratiti. Javila se slubenica na centrali. - Hmm, molim vas, mogu li da razgovaram s gospoini mu Dejmsom Vcbsterom - pitala sam drhtavim glasom. Kie su mi bile utrnule kao da sam dobila anesteziju. Na vezi se ulo kliktanje. Slcdeeg trenutka u priati s njim. Zadrala sam dah. A i samo disanje mi nije bilo ba uspeno. Jo jedno kliktanje. I slubenica je bila ponovo na vezi. ao mije, gospodin Vebster nije tu ove nedelje. Mo-I li neko drugi da vam pomogne? Razoaranje je bilo tako bolno da sam jedva promu-llii Ne, nema veze, hvala vam. I spustila sam slualicu. (Mula sam na maminom krevetu. .Sada zaista nisam znala ta da radim.Sam ovaj poziv mi je predstavljao pravi napor. To je bilo tako irsko da uradim. A onda sam, uprkos svemu, bila uzbuena to u razgovarati s njim. A on nije ni bio tamo. Kakvo razoaranje. Kroz tclo mi je jurcala tona adrenalina, te su mi izbijale grafike /noja po elu, ake se ovlaile i podrhtavale, u glavi i ni hc vrlclo, i uopte nisam znala ta da uinim protiv toga. A onda me je pogodila misao - gde je bio Dejms? Samo da nije otiao na odmor. Na odmor'! Kako bi mogao da ode na odmor kada mu se brak raspadao? Raspao, u stvari. Moda je na nekom kursu, pomislila sam u oajanju.

81

Napola sam smislila da ponovo pozovem i pitam gde je I )cjms. Ali zaustavila sam se. Neu da odbacim i onu mrvu ponosa koja mi je jo ostala. Moda je bolestan, pomislila sam. Moda ima grip. Vcrovatno bih lepo primila vest da ima rak u poslednjoj fazi. Bilo ta, samo ne to da je otiao na odmor. Pomisao da on ivi ivot bez mene, da zapravo uiva u ivotu, bila je duboko neprijatna. S druge strane, naravno da sam znala da ivi ivot bez mene. Mislim, sav dokazni materijal je tu. ivi s drugom linom, nije mi se javljao, ak ni da vidi kako je Kejt. Ali i ipct, pretpostavljam da nisam prestala da se nadam kako e i eznuti za mnom, kako u mu strano nedostajati i kako e sc na kraju ipak vratiti. Ali ako je otiao na odmor, onda nee biti tako. Mora da nema ni jedne jedine brige na svetu, mislila .im dok mi je mata divljala. Verovatno je otiao sa svo-|om kurvom na neko egzotino mesto. Ispija pinja kolade" 1/ I Vni/iiic cipele. ivot mu odzvanja od zvuka ampanj-kili /apuaa i vatrometa i ispunjenje muzikom i srenim ljudima, koji su ukraeni trakama, nose praznine eirie, i ju pored njega, podvriskuju i prave vozi za kongu". Dok sam se ja smrzavala, bila sam potpuno ubedena da se Dejms provodi u nekom veoma skupom karipskom le-lovalitu, gde ima etrnaest lanova posluge i lini bazen i gde se kroz vazduh iri miris cvetova irangipanija. Nisam imala pojma kakvi su cvetovi irangipanija, samo sam znala da se oni uvek javljaju u takvim scenarijima. - Oh, boe - pomislila sam s knedlom u grlu. Svakako nisam oekivala da se ovako oseam. ta sad treba da radim? Mama je ula u sobu s ogromnim naramkom svee is-pcglanog vea u rukama. Zastala je iznenaeno kada me je ugledala. - ta je to s tobom? - pitala je posmatrajui moje blc-BOi jadno lice. - Zvala sam Dejmsa - kazala sam joj i briznula u pla. - Gospode boe rekla je. Spustila je gomilu vea na .lolicu, prila i sela pored mene. - ta je rekao? - pitala je. - Nita - jecala sam. - Nije bio tamo. Kladim sc da je OtiSao na odmor s onom debelom kukom. I kladim se da li k'icli prvom klasom. I kladim se da u kupatilu imaju dukuzi. Mama me je zagrlila. I konano sam prestala da plaem. - Hoe li da ti pomognem da skloni ispcglani ve? -pilula sam mamu mrcavim i planim glasom. To je nateralo da postane zaista zabrinuta. - Da li ti je dobro? - pitala je uzrujano. ~ Jeste - rekla sam. - Odlino mi je. I Sigurna si? - ponovila je jer nije bila ubedena. Da - odgovorila sam, pomalo iznervirano. Bilo mi je odlino. Resila sam da e biti pametnije da se naviknem na ovaj 11 uznemirenosti. fci to e sc stalno deavati. Barem dok se ne pomirim s Iliji nicom da je stvarno gotovo sa Dejmsom. U redu, oseala sam se ba grozno.776 Marijana Kiz Povreena i u oku. Ali kroz neko vreme ta oseanja vie nee toliko boleti. Bol e nestati. Neu vie leati nedelju dana u krevetu. Ispra vicu se i nastaviti. I pozvau ga u ponedeljak. To e biti zaista dobar momenat da popriam s njim. On e ionako tada da se osea jadno zbog povratka na posao, postodmorske krize i vremenske razlike. Pokuavala sam da se obodrim tako to u se pretvarati kako e mi biti milo to vidim da je jadan. I ako ne budem mnogo mislila o tome, delovae neko vreme. - Dobro, mama - odluno sam rekla. - Hajde da sklonimo ovaj ve.

82

Odluno sam se uputila ka stolici na kojoj je bila gomila svee ispeglanog vea. Mama je delovala malo raspo-loenije kada sam poela hitro da rasporeujem vc. Podigla sam jednu gomilu i rekla mami: - Staviu ovo u Aninu fioku. - Ali... - poela je mama. - Nita ali - smirivala sam je. - Ne, Kler... - kazala je uznemireno. - Mama - insistirala sam, veoma dirnuta njenom panjom, ali reena da se saberem i da budem posluna erka. - Sada mi je odlino. Izala sam iz njene spavae sobe i pola ka Aninoj. Za mnom su se zalupila mamina vrata tako da joj je glas bio priguen kada je doviknula za mnom: - Kler! Zaboga! Kako da objasnim tvom ocu ta njegove gae rade u Aninoj fioci? Bila sam na kolenima ispred Anine komode. Zastala sam. Nisam valjda stavljala tatine gae u Aninu fioku. Lubenica 177 Jesam, bogami. Shvatila sam da bi bilo bolje da ih sklonim. Jer nema naina da Ana shvati da je neto neobino kada bude mc-njala svoje gaice i nade se u ogromnim gaama sa licom. Naravno, pod pretpostavkom da ona zapravo menja gaice. Ili da ih uopte nosi, kad bolje razmislim. Bila sam sigurna da sam je ula kako govori o odei naroito donjem veu - kao o obliku faizma. Neto nejasno o tome kako vazduh treba da cirkulie i kako koa treba da die, a kanali da se osete osloboeno i nesputano. To me je navelo na sumnju da se gaice i njihovo oblaenje kotiraju visoko na Aninoj listi prioriteta. Mueniki uzdahnuvi, ponovo sam prikupila onu gomilu gaa.13. Te veeri trebalo je da idem na pie s Lorom. Ovde bi trebalo da vas malo upoznam s deavanjima. Lora, Dudi i ja ile smo zajedno na koled. I od tada smo prijateljice. Dudi je ivela u Londonu. A Lora u Dablinu. Nisam videla Loru otkako sam pobegla iz Londona, s manjkom mua i s bebom, ali smo nekoliko puta razgovarale telefonom. Rekla sam joj da sam previe depresivna da se vidimo. Poto je bila dobar prijatelj, nije prema meni bila nadmena, ve mi je rekla da ne brinem, da u se kasnije oseati bolje, pa emo se tada videti. Rekla sam joj da se nikada neu oseati bolje i da se nikada neemo videti, ali da je bilo divno poznavati je. Imala sam oseaj da je zvala mamu nekoliko puta za ovih mesec dana, da se diskretno raspita o stanju mog srca (i dalje slomljeno, kad sam ga poslednji put pregledala), mog mentalnog zdravlja (i dalje veoma nestabilno) i moje popularnosti (najnia svih vremena). Meutim, nije gnjavila i zbog toga sam joj bila veoma zahvalna. Ali sada sam se oseala dosta bolje, tako da sam je pozvala i predloila da se naemo u gradu i popijemo pie. inilo se da je Lora oduevljena ovom idejom. - Naljemaemo se - rekla je radosno preko telefona. Nisam sigurna da lije to bio predlog ili predvianje. Bilo kako bilo, bio je to neminovan rezultat. ~ Rekla bih da hoemo - potvrdila sam, ako je suditi po naim susretima u poslednjih desetak i vie godina. Oseala sam prilino uzbuenje. Lubenica 179 Ve sam i zaboravila kakav je Lora neobuzdani hedonista. Mogla je i rimske careve poneemu da naui.

83

Mama je rekla da e vrlo rado uvati Kejt. Posle veere (u mikrotalasnoj penici podgrejana zamrznuta ovarska pita, u si vari ne tako loa), popela sam se gore da se spremim za svoj prvi izlazak u drutvo otkako me ostavio mu. Sveana prilika. Neto kao kad sam izgubila nevinost, ili se prvi put pries-tila, ili kad sam se udala. Neto to se deava samo jednom. Nisam imala ta da obuem. Poela sam da alim i da se oseam zaista glupo zbog muenikog naina na koji sam ostavila svu svoju divnu garderobu u Londonu. Ponaala sam se kao osuenik koji ide na veala, dramatino plae, govori da mu je ivot zavren i da mu nee biti potrebna odea tamo kuda ide. Pa, ila sam samo u Dablin. Ne u neki ivot. Stvarno sam bila patetina. Trebalo je da znam da u, pre ili kasnije, ponovo da se oseam skoro normalno. Mada ne divlje srena, niti ita tako divno. Ali, sposobna da se snaem. S obzirom na injenicu da su sve moje lepe stvari bile u drugom gradu, nije mi preostalo nita drugo nego da ot-mem neto od Hclcninih stvari. Iznervirac se. Bez sumnje. Ali, ve je ionako bila besna na mene zato to je umi-llila da mi se svia njen deko, pa ta imam da izgubim? Razne aluzije na ovce, jaganjec i veanjc. Poela sam panino da preturam po Heleninim veali-i Bina. Zaista je imala divnu odeu. Osctila sam kako stari sokovi poinju da teku kroz mene. Volcla sam odeu.180 Marijana Kiz Bila sam kao ovek koji umire od ei u pustinji i koji sluajno naleti na friider pun hladnih sokova. Previe vremena sam provela u onoj spavaici. U njenoj garderobi pronala sam malu haljinu nalik na kecelju. To e biti fino, pomislila sam, dok sam se strasno uvlaila u nju. Vratila sam se u svoju sobu i pogledala se u ogledalu, i po drugi put u dva dana bila sam iznenaena i oduevljena onim to vidim. Izgledala sam nekako vitko, mravo i mlado. Ni nalik samohranom roditelju. Ili naputenoj eni. Kako god da one izgledaju. U vunenim helankama i u izmama, izgledala sam prijatno devojaki (ha!) i nevino (duplo ha!). I, ako mi je haljinica bila kratka i otkrivala opasan deo mojih butina, jer je Helen bila dosta nia od mene utoliko bolje. Ponovo aluzije na zlo, u kojem uvek ima poneto dobro. I jo aluzija, ovoga puta od moje majke koja je dola da razgovara sa mnom dok sam se spremala, na jagnje i nekakvu ovcu obuenu u kou jagnjeta. A onda aluzija s moje strane i naglaavanje kostolo-makih sposobnosti motki i kamenja i injenice da zadirki-vanje nema ba iste unitavajue efekte. Ponovo aluzija s njene strane o tome kako od tog brana pite ne biva i o nemogunosti da se ta injenica promeni. Brzo sam pokuala da se prisetim jo neke izreke, ali nisam mogla. - Odjebi - rekla sam joj. Bilo mi je dosta aluzija za jedno vee. Vreme je za malo obinog govora. Zatim sam se bacila na minku. Bila sam veoma uzbuena zbog izlaska. Ve sam bila zaboravila koliko je to zabavno.

84

Nekad sam volela da izlazim. Obino sam bila veoma drutvena osoba. Lubenica 181 Dok me mu nije ostavio, bilo je zabavno druiti se sa mnom. Nikada nisam odbila poziv za izlazak. Treba da uivamo dok moemo, imam obiaj da kaem, zato to emo dovoljno dugo biti mrtvi. Imacmo vremena na pretek da ostajemo unutra i peglamo radnu odeu za narednu nedclju u drugom ivotu. Obino sam prva stizala na zabavu. I skoro uvek medu poslednjima odlazila. Jedan dobar komad podloge, snano nanesen na lice, skinuo je zimsko bledilo. Priklonila sam se i koli kvantitativnog, ne samo kvalitativnog nanoenja minke. Iako bi tamna koa trebalo da bude statusni simbol osamdesetih i potpuno neprikladna u prirodnim i ispravnim devedesetim, sramota me je da priznam kako sam ipak c-lela da imam takvu kou. U redu, u redu, predugo izlaganje suncu dovodi do raka, i to je jo gore, dobijemo kou kao Australijanci. Ali, ja mislim da glatko pocrnclo lice izgleda veoma zdravo i privlano. I zato bismo se zatiivali da ne umremo od raka koe, opsesivno izbegavali sunce i ili okolo beli kao leevi, kad sutra moe da nas pregazi autobus'/ U svakom sluaju, nisam imala tamnu put. Samo sam elela da je imam. Pretpostavljam da je to slino. I bila sam savreno spremna da upotrebim minku kako bih je napravila na vetaki nain. Tako da moj novi izgled niste mogli da opiete kao bled i zanimljiv. Interesantan, moda. Ali, ne bled. Dve pruge rumenila, po jedna na svaku jagodicu Izgledale su, u stvari, zastraujue, dok ih nisam raz-mazala. Sigurna sam da sam ula mamu kako izgovara neto to je zvualo kao klovn Koko" i naglo sam se okrenula, ali je ona gledala u svoje nokte s potpuno nevinim izrazom lica. Mora da mi se uinilo.182 Marijana Kiz Lubenica 183 Malo jarkocrvenog rua, kako bih se obezbedila, da niko, uprkos mojoj devojakoj haljini, ne pomisli da sam bilo ta drugo osim ena. ena. Sviala mi se ta re. Ja sam ena. Htela sam to da izgovorim glasno, ali nisam bila sama. Za divno udo, mama nije izlctela iz sobe kad sam opsova-la i jo je sedela na krevetu dok sam se minkala, pa sam oseala da sam je dovoljno iznervirala tokom ovih mesec dana. Ali, bila je to re koja je u sebi nosila tako mnogo uspomena. ena. Tako pohotna. Tako osetljiva. Hi bese senzualna? Uvek mesam te dve reci. E, nazad na prizemnije stvari. Sivi ajlajner i crna makara uinili su da mi oi budu stvarno plave. Uz svee opranu i sjajnu kosu, bila sam veoma zadovoljna ukupnim efektom. Naravno, ne i mama. - Hoe li da obue suknju uz tu majicu? - upitala je. - Mama, vrlo dobro zna da je ovo haljina, a ne majica - rekla sam joj mirno. Nita to kae ili uradi ne moe da me sprei da se oseam dobro. - Moda je haljina kad je nosi Helen potvrdila je. Prekratko je da bi liilo na bilo ta drugo osim na majicu, kad je na tebi. Ignorisala sam je.

85

- Da li si pitala Helen da je pozajmi? - pitala je, oigledno vrsto reena da uniti moje dobro raspoloenje. Zato to e me Helen napasti. Tebe ba briga. Ti e biti u gradu sa svojim raspusnim prijateljima i natezati 'malibu' i 'lukozejd' (vrsta gaziranog soka, prim. prev.), ili ta ve pijete. A ja u biti ovde, i na mene e, kao na psa, da vie moja najmlaa erka. Niko od nas trenutno nije u milosti kod Helen. - Oh, uuti, mama - rekla sam joj. Ostaviu joj poruku i objasniti da sam pozajmila stvari. A kad dobijem svoje stvari iz Londona, moi e da pozajmi neto moje. Mama je uutala. - Je 1' to u redu? - upitala sam je. - Da - nasmeila se. - I izgleda divno - rekla je zlovoljno. Pre nego to safiri iz sobe krenula dole, primetila sam odsjaj s toaletnog stoia. Bila je to moja burma. Zaboravila sam da je ponovo stavim posle tuiranja. Stajala je tamo namigujui mi, oigledno strahovito eljna da malo izae iz kue. Stoga sam joj prila i uzela je. Ali je nisam stavila na prst. Moj brak je bio zavren, pomislila sam i moda u poeti da vcrujem u to ako vie ne budem nosila burmu. Spustila sam je nazad na toaletni stoi. Naravno da je burma bila besna - jednostavno nije mogla da verujc da je neu nositi. A onda je postala potitena. Ali nisam joj popustila. Nisam mogla da priutim sebi bilo kakvo oseanjc. Odluila sam da odem pre nego to ponu prebacivanja. - Izvini - rekla sam kratko, okreui joj leda. Zatim sam ugasila svetio i izala iz sobe. Tata je gledao golf na televiziji kada sam dola da pozajmim od njega kljueve od kola. Mislim da sam ga malo prepala kada sam napokon uspela da mu odvratim panju od mukaraca u pantalonama sa kotskom arom. - Veoma si glamurozna - kazao je, iznenaen. - Kuda si krenula? - U grad da se naem s Lorom. - Pa, nemoj da ti vandalizuju prokleta kola - rekao je uznemiren. Tata je potekao iz jednog gradia na zapadu Irske i, mada je u Dablinu iveo trideset tri godine, i dalje nije ve-184 Marijana Kiz rovao Dablincima. Smatrao je da su svi oni sitni kriminalci i siledije. I izgleda da je mislio da je centar Dablina nalik Bejru-tu. Osim to je Bejrut bio mnogo prijatniji. - Nee biti vanddizovana, tata - odvratila sam. - Osta-viu ih na parkiralitu. Ali ni to ga nije smirilo. - Pa, pobrini se da ih pokupi pre ponoi - rekao je, uzrujavajui se sve vie. Zato to se sva parkiralita tada zatvaraju. I ako ih ne preuzme, ujutru u morati peke na posao. Uzdrala sam se da mu ne kaem, ali jedva, da ujutru nee morati nikuda peice ako uzaptim kola. Zato to ga ba nita ne spreava da pozajmi mamina kola ili da upotrebi javni prevoz. - Ne brini, tata uveravala sam ga. - Sada mi daj kljueve. Nevoljno mi ih je pruio. - I nemoj da menja radio-stanicu. Ne elim da ga ujutru ukljuim i da me zaglui pop muzika. - Ako promenirr stanicu, vratiu je na staru posle -uzdahnula sam. -1 ako pomera sedite napred pobrini se da ga ponovo vrati nazad. Ne elim da ujutru uem u kola i da mislim da sam se preko noi ugojio. - Ne brini, tata - rekla sam mu strpljivo, dok sam uzimala kaput i tanu. - Vidimo se kasnije. Lake je da kamila proe kroz iglene ui nego pozajmiti kola od tate. Dok sam zatvarala za sobom vrata dnevne sobe ula sam ga kako vie za ranom: - Kuda e bez suknje? - ali sam nastavila dalje. Bilo je grozno ostaviti Kejt. Prvi put sam izlazila bez nje i stvarno sam oseala bo!. U stvari, zamalo sam je povela sa sobom ali sam onda shvatila da e, kada bude starija,

86

provoditi dovoljno vremena u bunim i zadimljenim pabovima, stoga nema potrebe da ve pone s tim. Lubenica 185 - Proveravae je svakih petnaest minuta rekla sam suzno majci. - Hou - rekla je. - Svakih petnaest minuta naglasila sam. - Da - rekla je. - Nee da zaboravi? - kazala sam zabrinuto. - Ne - odgovorila je, ve pomalo iznervirana. - Ali, ako bude gledala neto na televiziji pa se zane-se? - upitala sam. - Neu da zaboravim! - rekla je, definitivno iznervirana. Znam kako da vodim rauna o detetu, zna. Ipak sam uspek da odgajim svojih petoro. - Znam - uzvratila sam - samo, Kejt je ipak neto posebno. - Kler! - viknula je mama razdraeno hoe li, do avola, da pode! - U redu, u redu - kazala sam, brzo proveravajui da li je bebi interfon ukljuen. - Idem. - Lcpo se provedi rekla je mama. - Pokuau - odgovorila sam, dok mi se donja usna tresla. Da li ste znali da ako dovoljno paljivo sluate, sve zvui kao pla bebe. Vetar u drveu, kia koja dobujc po krovu automobila, brojanje motora. Bila sam ubeena da ujem kako Kejt plae za mnom, tiho, skoro neujno. Bilo je neizdrivo. Zamalo da okrenem kola i vratim se kui. I da Zdrav Razum nije svratio u moju glavu, to bi ve-rovatno bilo ono to bih uradila. - Smena si - rekao je Zdrav Razum. - Ti verovatno nema dece - uzvratila sam. - Ne - priznao je Zdrav Razum. - Nemam. Ali, mora (l.i shvati da ne moe da bude s njom svakog trenutka u njenom ivotu. Sta e biti kad se vrati na posao i neko186 Marijana Kiz bude morao da je uva? Pa, ta e onda? Shvati ovo kao dobru vebu. - U pravu si - uzdahnula sam, malo se smirivi. A onda me ponovo uhvatila panika. ta ako umre? ta ako umre ba te noi? U tom trenutku, kao oazu usred pustinje, ugledala sam telefonsku govornicu. Zaustavila sam kola, na veliko negodovanje vozaa iza mene. Trubili su i vikali na mene, ti bezduni skotovi. - Mama - rekla sam drhtavo. - Ko je to? upitala je. - Ja sam - rekla sam, oseajui kao da u da briznem u pla. - Kler? - upitala je, zvuei besno. - ta, do avola, hoe? - Da se neto nije desilo Kejt? - upitala sam bez daha. - Kler! Prestani! Kejt je sasvim u redu. - Stvarno? - pitala sam, jedva se usuujui da u to povcrujem. - Stvarno - rekla je, malo blaim glasom. - Sluaj, bie ti lake, zna. Prvi put je najtee. A sada idi i zabavi se, a ja ti obeavam da u te pozvati ako se neto desi. - Hvala, mama - rekla sam, oseajui se mnogo bolje. Vratila sam se u kola, odvezla se u grad, parkirala kola (da, na parkiralitu) i otila u pab da se naem s Lorom. Ve je bila tamo kad sam stigla. Kako je bilo lepo videti je. Nisam je videla mesecima. Rekla sam joj da izgleda divno, zato to je to bila istina. I ona je rekla meni da izgledam divno. Iako nisam sigurna da li je to bilo tano ili ne. Rekla je da izgleda kao baba. Ja sam rekla da izgledam kao olinjali pas. Ja sam joj rekla da ne izgleda kao baba. Ona je rekla meni da ne izgledam kao olinjali pas. Posle izmenjenih ljubaznosti, pola sam da nam uzmem pie.

87

Lubenica 187 U pabu je bilo nekoliko miliona ljudi. Ili je barem tako izgledalo. Lora i ja smo imale sree da pronaemo slobodno mesto. Pretpostavljam da starim. Nekada bih veselo stajala, s aom piva u ruci, usred svih tih ljudi, dok me masa ljulja kao plima morsku travu. Nije mi bilo vano to je osoba s kojom bi trebalo da razgovaram udaljena nekoliko metara od mene i to mi se skoro cela aa prosula po ruci. Lora je htela da uje sve o Kejt. A meni je bilo neobino drago da joj to ispriam. Kad sam bila mlada, obeala sam sebi da se nikada neu pretvoriti u bebi davea. Znate, ona osoba koja neprestano pria o svojoj bebi, kako se tog dana prvi put nasmejala, kako je lepa i tako to, dok ljudi oko nje namiguju jedni drugima i hvataju ih grevi od dosade. A okirala sam se kad sam shvatila da upravo to radim. Ali, ta sam drugo mogla. Druga je stvar kad se radi o tvojoj bebi. Jedino to mogu da kaem u svoju odbranu jeste da ete, kad budete imali svoje dete, znati na ta mislim. Moda se Lora smrtno dosaivala, ali se dosta dobro pretvarala da je Kejt zanima. - Jedva ekam da je vidim - rekla je. Svaka ast, pomislila sam. - Zato ne dode za vikend - kazala sam. - Bicmo zajedno popodne, pa moe da se igra s njom. A onda je Lora pitala kako izgleda poroditi se. Potom smo neko vreme razgovarale o krvavim detaljima poroaja. Sve dok Lora nije poela da se znoji i da joj bude muka. A onda smo, naravno, prele na glavnu stavku. Pravu temu te veeri. Glavnu linost. Zvczdu programa. Na Dejmsa. Dejms Vebster, neverovatni Mu koji nestaje. I ,ora je ve znala sve detalje. Iz raznih izvora, od moje majke, od Dudi i drugih pri-itcljica. Zato nisam morala da joj priam ta se dogodilo. i ' je zanimalo kako sam sada i ta nameravam da uradim.188 Marijana Kiz - Ne znam, Lora - odgovorila sam joj. - Ne znam da li da se vratim u London ili da ostanem ovde. Ne znam ta da radim sa svojim stanom. U stvari, ne znam ta da radim u vezi s bilo im. - Stvarno mora da razgovara s Dcjmsom rekla mi je- On, misli da ne znam uzvratila sam. Pomalo ogoreno, priznajem. Zatim smo neko vreme razgovarale o mojim obavezama. Pa smo nagaale kakva e mi biti budunost. Onda sam se malo uznemirila zbog te prie, pa sam promenila temu i upitala Loru s kim trenutno spava. Bilo je mnogo zabavnije priati o tome, verujte mi. Sreni dobitnik Lorinih trenutnih seksualnih usluga bio je devetnaestogodinji student umetnosti. - Devetnaest! - skiala sam, toliko glasno daje nekoliko aa popucalo u rukama iznenaenih ljudi u jednom pa-bu udaljenom otprilike osamsto metara od mene. Devetnaest! Ti to ozbiljno? - Da - nasmejala se. - Ali, to je u stvari propast. On nikada nema novca, tako da sebi moemo da priutimo samo seks. - Ali, zar ne bi ti mogla da plati neki izlazak? - pitala sam. - Pretpostavljam da bih mogla - rekla je. - Ali, on izgleda toliko bedno da bi me bilo sramota da ga bilo gdc izvedem. - Da li je uvek prekriven farbom? - upitala sam. - Jeste - rekla je. - Ali, ne radi se samo o tome. Izgleda da ima samo jedan demper. I uopte nema arape. A to manje kaem o njegovim gaama, to bolje. - Uh - rekla sam. - To zvui pomalo grozno.

88

- A, ne, u stvari nije uveravala me je Lora. Lud je za mnom. Misli da sam boanstvena. I to prija mom egu. - I stvarno samo vodite ljubav? upitala sam, zaintri-girana. - Mislim, zar ne razgovarate, i tako? Lubenica 189 - Ne ba rekla je. Iskreno, nemamo nita zajedniko. On pripada drugoj generaciji. Naie kod mene. Vodimo ljubav i malo se zabavimo. On mi kae da sam najlepa ena koju je u ivotu upoznao... verovatno sam jedina ena koju je upoznao... ujutro ode... uglavnom ponese po jedan par mojih sportskih arapa... trai mi pare za autobusku kartu i ode. Super! Boe, pomislila sam, gledajui Loru s otvorenim divljenjem. - Ti si prava ena devedesetih - rekla sam joj. - Tako 'kul'. - Ne ba - odgovorila je. - Samo ne dam vuku da ude. ima luka za vreme oluje, takve stvari. - Pa, da li ti je on deko'? - upitala sam. - Mislim, da li i prola ulicom Grafton ruku pod ruku s njim? - Pobogu, ne! - rekla je, s uasom. - ta ako sretnem ekog poznatog? Ne, ne, aneli je samo privremena mera. Da zagrejem krevet dok se ne pojavi gospodin Pravi. Mada ne znam gde je dosad. Iako mi je bilo drago to vidim Loru, bila sam potpuno svesna da mi je ovo prvi izlazak u drutvo kao raspuste -nice. I moj prvi izlazak u drutvo bez burme. Oseala sam se veoma ranjivo bez nje, i kao gola. Tek kad je nisam nosila shvatala sam kako se bezbedno oseam kad je nosim. Znate, ona neto kazuje, neto poput: Nemam beznadenu potrebu da pronaem mukarca, zato to ga ve imam. Ne, stvarno imam. Pogledajte moju burmu." Lora je raskinula sa svojim dekom, Frcnkom, oko godinu dana pre toga. I tako, uprkos Lorinom tinejderskom ljubavniku, nas dvc smo, po svim kriterijumima, bile dve neudate ene koje pijuckaju vino u punom pabu u centru grada, u etvrtak uvee jednog marta. Pitala sam se da li mukarci mogu da namiriu oaj koji rm kujemo. Pitala sam se da li je bilo oaja da se namiric.190 Marijana Kiz Da li sam posvetila svu panju Lori? Ili je jedan deo moje panje skenirao gomilu u potrazi za privlanim mukarcima? Da li sam belcila koliko mukaraca me je s oboavanjem pogledalo otkako sam dola? Nijedan, zapravo, tek da se zna. Naravno, nije da sam brojala. Nasmejala sam se zbog neega to mi je rekla Lora. Ali, nisam mogla da budem sigurna da se stvarno smejem. Moda sam samo elela da pokaem mukarcima u pa-bu da sam savreno srena i da sam se dobro prilagodila i da se ne oseam kao etvrtina osobe bez mukarca. Moj boe, stvarno sam poela da se oseam depresivno. inilo mi se kao da nosim neonski znak iznad glave, na kojem je pisalo Odskora ostavljena", jarko ruiasto-ljubiaste boje, a onda Bezvrena bez mukarca", narandasto--crvene boje. Sve moje poverenje u sebe je nestalo. Nikad nisam zamiljala da u se oseati tako uprljano. Kada smo Dcjms i ja bili u srenom braku esto sam odlazila na pie s rugaricama u pabove, i o tome nikada nisam razmiljala. Zato je to sada postalo toliki problem? Lora je primetila da sam klonula, kao biljka koja vene, pa mi je postavljala uobiajena pitanja. Ja sam u suzama pokuala da joj objasnim kako se oseam. - Ne brini - rekla mi je neno. - Kad me je Frenk ostavio zbog dvadesetogodinjakinje, oseala sam se tako pas-tideno. Kao da sam ja kriva stoje pobegao. I oseala sam se kao da ne vredim nita bez njega. Ali, to proe. - Da li? - upitala sam je, oiju punih suza. - Stvarno proe - uveravala me je.

89

- Oseala sam se tako odbaeno - pokuala sam da joj objasnim. - Znam, znam - rekla je. - Takoc osea kao da svi ostali to znaju. - Upravo tako - rekla sam, zahvalna to nisam jedina osoba koja se tako oseala. Lubenica 191 - U redu dodala sam, briui suze. - Vreme je za jo jedno pie. Probila sam se kroz veselu gomilu ljudi i konano stigla do anka. Stajala sam tamo, a oko mene su se gurali, nabijali mi laktove u lice i, prosipali pie po leima, dok sam oajniki pokuavala da privuena panju barmena. Ba kad sam pomislila da u morati da podignem haljinu i da mu pokaem sise da bi me primetio, neko je stavio svoje ruke na moje bokove i stegao me. Samo mi je to trebalo! Da neko iskoristi neudatu enu odreenih godina! Besna, okrenula sam se to sam bre mogla u stisnutom prostoru, spremna da prijavim nekog za seksualno uznemi-ravanje. I nala se licem u lice s neijim grudima. Bio je to prelepi Adam. Adam, koji moda jeste, a moda i nije, Helenin deko. Porota jo zaseda. - Zdravo - arobno se nasmeio. - Video sam te s druge strane anka. Mogu li da ti pomognem? - Oh, zdravo - rekla sam, zadravajui pribranost, ali presrena to ga vidim. Kakva srea stoje Lora izabrala ba ovaj pab, pomislila sam. - Ba se radujem to te vidim - rekla sam. - Nisam jo ni poruila. Barmen me mrzi. Nasmejao se. I ja sam se nasmejala. Potpuno sam zaboravila da bi liebalo da nam bude neprijatno kad smo zajedno, posle one male scene u mojoj sobi kada je praktino predloio da pruvimo bebe. Adam je rekao: - Ja u ti naruiti pie. Dala sam mu novac i rekla mu da uzme dve ae crnog Vina i neto za sebe. Bila sam ponosna to pamtim svoje poreklo. Nisam zabmavila svoje korene. I ja sam takode jednom bila siromaii tudent. Seam se da sam posmatrala ljude kako pale192 Marijana Kiz, cigarete novanicama od pet funti i elela da me aste jednom aom karlsberg" piva, samo jednom aom. Adam se ugurao pored anka. Obraz mi je praktino bio na njegovim grudima. Mogla sam da osetim blagi miris njegovog sapuna. Mirisao je tako svee i isto. Naredila sam sebi suvo da se saberem. Poela sam da se ponaam kao Blan di Bua. Ili ona luda matora alkoho-liarka iz Bulevara sumraka, kako se ve zvala. Ili bilo koja od bezbrojnih babetina koje se pojavljuju u svakoj prii o Beverli Hilsu, s mnotvom plastinih operacija iza sebe, opsednute strau prema mladiima. Tuno i patetino. Nisam elela da budem takva. Naravno, Adam je za tren oka dobio pie. Barmeni se prema momcima kao to je on ponaaju s potovanjem. A za ene kao to sam ja uopte nemaju vremena. Posebno za one od kojih su pobegli muevi. Kao skoro svi na svetu, i barmen je znao da sam gubitnik. Adam mi je dao dve ae vina i rekao: - Evo ti kusur. - Oh, nemam slobodnu ruku - rekla sam, pokazujui dve ae vina. - Nema problema - rekao je i spustio svoju ruku u dep na haljini koju sam nosila. Na sekund je njegova ruka dodirnula moj kuk. Mogla sam da osetim vrelinu kroz materijal. Zaustavila sam disanje. Mislim da je i on. Zatim je ispustio novac i on je zaz-veckao u mom depu. ta ste oekivali da uradim? Da ga oamarim to se tako ponaa? Pa, mislim, deko je morao da mi vrati novac a meni su ruke bile zauzete. Uradio je pravu stvar.

90

Iako smatram da bi tako privlani ljudi trebalo da nose dozvolu. Trebalo bi da polau nekakav ispit da dokau kako se u njih moe imati poverenja da e se ponaati odgovorno na ulici, budui da izgledaju tako boanstveno. Nije samo to je bio lep. Sto je, bez sumnje, bio. Bio je i tako krupan i muevan. Lubenica 193 Pored njega sam se oseala kao krhka mala ena. Kao da se ponavlja onaj sindrom velike spavaice. Rekao je: - S kim si dola? A ja sam kazala: - S prijateljicom Lorom. Rekao je: - Mogu li da vam se pridruim? Ja sam kazala: - Naravno. Zato ne, pomislila sam. On je zabavan i sladak i svi-dee se Lori. Iako je moda malo mator za nju. Vodio me je kroz prepuni pab. Moram da kaem da su me ljudi posmatrali s mnogo vie potovanja kad je on bio pored mene. Mislim da na mene nisu prosuli vie od jedne kapi na putu nazad od anka, za razliku od cele pivnice kad sam dolazila. Vrlo nefer, naravno, ali tako je to. Proli smo pored itave gomile ljudi koji su poznavali Adama. - Adame, gdc e? - upitala je jedna devojka. Plavua. Ruiasta, napuena usta. Vrlo mlada. Veoma lepa. - Sreo sam staru prijateljicu - rekao joj je. - Popiu pie s njom. Brzo sam pregledala gomilu da vidim da Helen nije modu njima. Hvala bogu, nisam je videla. Meutim, primetila sam jednu stariju enu medu njima koja je veoma napeto posmatrala dok je Adam prolazio po-nd njihove grupice. Da nije to moda zaljubljena profesor-kti Slonton? Bila sam svesna neprijateljskih pogleda. Upuivale su 111 devojke. Bilo je skoro smeno. Ko ih jebe, pomislila sam veselo. Kad bi samo znale da nemaju ega da se boje kad sam li 'i pitanju. Mu me je ostavio, htela sam da im kaem, a on je bio .uiiii proseno zgodan. Nije kao Adam. Znai, zato bi je- l.tn Adonis kao stoje Adam bio zainteresovan za mene? A osim toga, ja i dalje volim svog mua.194 Marijana Kiz Onako nevernog kakav je bio. Dovela sam Adama i upoznala ga s Lorom. Porumenela je. Dakle, on ima isti efekat na svaku enu s kojom se sretne, primetila sam. Ne samo na ene u mojoj porodici. Adam je nekako pronaao praznu stolicu. Bio je takav tip. - Strasno si neformalan - nasmeila sam mu se. - Zato? - upitao je, iroko otvarajui svoje plave oi, naivnog i pomalo deakog izgleda. - to si rekao onoj jadnoj devojci da sam ti stara prijateljica - rekla sam mu. - Pa, jesi - rekao je. Jesi stara. - Stara u smislu 'starija od mene' rekao mi je brzo, jer je primetio kako suavam pogled. - A to znam jer sam pitao Helen koliko ima godina. Mislio sam da si mnogo mlaa. Samo sam ga pogledala. Moram da priznam, pomislila sam, iskupio se. - A - nastavio je - iako smo se videli samo jednom pre ovoga, oseam da si mi prijatelj. Da, pomislila sam, definitivno se iskupio. Lora mi je kasnije rekla da je u tom trenutku skinula gaice i podigla suknju, ali nas dvoje nismo primetili. Uop-te joj ne verujem. Ali verujem da razumem ta je htela da kae. Vee je od Adamovog dolaska polo uzlaznom linijom. Svakako sam se oseala srenijc. Sramota me je da priznam, ali bila sam mnogo oputenija s mukarcem pored sebe. Kao da me je nekako potvrivao.

91

Iskreno, znala sam kako je to tuno i patetino. I narae-ravala sam da promenim svoj stav. Ali, bilo je sjajno u Adamovom drutvu. Pored ostalog, bio je sjajan govornik. Lora je pitala Adama kako smo se upoznali, a on je rekao: - Idem na koled s Helen. Lubenica 195 Lora mi je uputila pogled koji je govorio mnogo. Neto kao: ,,O boe, ne, prokleti student. Moraemo da se pretvaramo da nas zanima dosadni predmet koji studira." Ali, Adam je razoruao. Izgleda da mu je to bio obiaj. - U redu je - nasmeio se Lori. - Ne morate da me pitate ta studiram. - Oh - rekla je, pomalo postieno. - U tom sluaju neu. Usledila je mala pauza. - Pa - rekla je Lora - sad sam, u stvari, znatieljna. - Nije mi to bila namera - nasmejao se Adam. - Ali, "Hidui da ve pitate, ja sam na prvoj godini i studiram engleski, psihologiju i antropologiju. - Prva godina? - pitala je Lora i podigla obrve, oigledno aludirajui na njegovo, tako da kaem, ne ba de-Bako ponaanje. - Da - rekao je Adam. - Ja sam matori student. Barem Uli tako kau. Ja se uopte ne oseam matoro. Samo u po-u-denju s mojim kolegama, mislim. - Jesu li grozni? - upitala sam, snagom volje ga teraju-U da kae da. - Nisu grozni - rekao je. - Samo su mladi. Pretpostav-l|.im da neko mora i to da bude. Mislim, svi imaju sedam-n.irsi-osamnaest godina, tek su izali iz kole i na koled Idu samo da bi izbegli odgovornost za narednih nekoliko godina. Ne zato to su zainteresovani za uenje. Ili to vole h. kc predmete. I ,ora i ja smo izgledale sasvim postieno dok je to gonrio. Lora, Dudi i ja smo bile prvoklasni primeri lenjih, ni rudnih, razmaenih, samozadovoljnih tipova kakve je opiSlrasno ti je - promumlala sam. Lora i ja smo se zlobno nasmeile jedna drugoj. Kako to da tek sada ide na koled? - upitala sam ga. I "a, nisam eleo da se upiem ranije. Nisam u stvari ni ila u sa sobom kad sam zavrio srednju kolu. Tako196 Marijana Kiz da sam radio sve same pogrene stvari - rekao je dvosmisleno. - A odskora sam sredio svoj ivot. Bio je u malom haosu - nastavio je, jo dvosmislenije. - Sada sam spreman za koled. Stvarno ga volim. - Stvarno? - upitala sam, zadivljena njegovom zrelou i posveenou. - Da - kazao je. A onda je nastavio, nesigurno: - Mislim da sam imao sree to sam ekao do sada. Zato to to sada stvarno mogu da cenim. Mislim da bi svako morao da ide da radi nekoliko godina prc nego to odlui o nastavku kolovanja. - Da li si ti to uradio? - pitala sam ga. Da li si se zaposlio? ~ Tako nekako - rekao je naglo, oigledno ne elei da o tome kae neto vie. Sve udnije i udnije. Dakle, besprckorno isti Adam ipak ima Prolost. Pa, on je to tako predstavio. Kladim se da samo pokuava da zvui tajnovito i da oko sebe stvori mit, pomislila sam nemilosrdno .Verovatno je poslednjih est godina radio u dravnoj slubi. I to u najneurednijem odeljenju, kao to je ono za davanje dozvola za stoku, ako tako neto postoji. Lora je Adamu postavila drugo pitanje koje se uvek postavlja studentima. (Prvo je: ta studira?) - ta eli da radi kad diplomira? pitala ga je. ekala sam ne diui. Molim te boe, oh, molim te, boe, ne daj da kae^la eli da bude pisac ili novinar, molila sam se.

92

Bio bi to preveliki klie. Poela sam da g;: simpatiem i potujem, a ovo bi sve to upropastilo. Sastavila sam ruke za molitvu i pogledala prema nebu. - Voleo bih da radim neto u vezi s psihologijom - rekao je. (Fuj!, pomislila sam) Zanima me kako funkcionie ljudski mozak. Moda bih radio kao neka vrsta savetnika. Lubenica 197 Hi da se bavim reklamiranjem i tu primenim psihologiju objasnio je. - U svakom sluaju, to je jo daleko. - A ta je s engleskim? - upitala sam ga nervozno. -Zar to ne voli? - Naravno da volim - rekao je. - To mi je omiljeni predmet. Ali, ta bih s tim mogao da radim. Osim ako ne bih poeleo da postanem pisae ili novinar. A veina njih eli ba to da radi. Hvala bogu!, pomislila sam. Drago mi je da mu se neto drugo svia. Jednostavno ne bih podnela da ujem jo jednu osobu koja pria kako eli da napie knjigu. Tako smo prijatno askali. Lora je otila do anka da nam uzme pie. Adam se okrenuo prema meni i nasmeio mi se. - Ovo je sjajno - rekao je. - Lcpo je voditi inteligentne razgovore. Sijala sam od zadovoljstva. Adam se pomerio malo prema meni. Moda nemam telo sedamnaestogodinjakinje, ali jo mogu da zabavim mukarca, pomislila sam zadovoljno. Osetila sam se kao zrela, jaka ena, sigurna u sebe i ivo je mesto u svetu. Samouvcrcna, tvrdoglava ali zabavna. I >nliovita i mudra. Bez veze, naravno. Ni pola sata ranije, bila sam u suzama, sigurna da svi u pubu znaju da sam odbaena. Ali, sve je to bilo stvar stava. I) tom trenutku sam se oseala dobro. ()scala sam se dobro zato to je Adam inio da se tako im. Ali, da li je bilo vano ko je inio da se oseam dobro? Zar to nije bilo bolje nego da se oseam loe? ~ Adame, mi sad idemo. Tde? I epa plavua je stajala pored Adama. Ne, Melisa, neu jo. Ali, vidimo se sutra. U redu? -i' l .10 je Adam.Marijana Kiz, Oigledno da je bilo daleko od u redu. Melisa je izgledala besno. - Ali... mislila sam... zar ne ide na urku? - upitala je kao da ne veruje svojim uima. - Ne, ne verujem - kazao je Adam, malo odlunije nego ranije. - Dobro! - rekla je Melisa, dajui Adamu do znanja da uope nije dobro. - Evo ti torba pustila je veliku sportsku torbu da uz tresak padne na pod. Meni i Lori je uputila otrovne poglede. Zbunjene ali otrovne. Stvarno nije mogla da razume ta Adam radi s dve matorke kao to smo mi, kad moe da bira koju hoe od prisutnih sedamnaestogodinjih udavaa. Da budem iskrena, nisam shvatala ni ja. Melisa je nervozno odskakutala, a Adam je uzdahnuo. Ne bih mogao da izdrim objasnio je umorno. - Jo jedna studentska urka. Konzerve toplog 'hajnekena'. I ne moe da ue u kupatilo zato to tamo neko vodi ljubav. ()stavi sako na krevetu i neko se ispovraa na njega. I svi Igraju muzike fote. Prestar sam za to. Odjednom sam ga stvarno alila. Poverovala sam da je bio iskren kad mi je rekao da uiva u inteligentnom razgovoru. Nije bilo lako biti okruen kikotavim i napaljenim osam-naestogodinjakinjama kao to su Helen i Melisa, kad ste mnogo odrasliji od njih. Takoe, verovatno nije bilo lako, shvatila sam, kada je toliko devojica zaljubljeno u tebe. Barem ne ako si fina osoba, kakvom se Adam inio, i ne eli da ih povredi ili uvredi.

93

Ponekad, ne da se ba razumem u to, ali biti lep nije med i mlcko. Mora svoju mo da koristi mudro i odgovorno. Slcdeih desetak minuta itav niz devojaka je prolazio il.i se pozdravi s Adamom. Pa, to im je bio izgovor. Melisa |i oigledno podnela izvetaj i one su u stvari dolazile da vldo kako smo Lora i ja odvratne. Lubenica 199 Da je situacija bila obrnuta, ja bih verovatno bila prva koja bi kritikovala i ismevala cipele, odeu, minku i frizuru okrivljenih ena. Meutim, Lora je izgledala divno, riih lokni, koe kao od alabastera i uopte nije izgledala kao da ima trideset godina. Mislim da ni ja nisam izgledala previe grozno. Ali sam sigurna da to nije spreilo izvesne ljude da kau kako matoro izgledamo. Ali, kakve veze ima? Neko mi je ispod nosa nabio konzervu i njome malo zazveckao. - Hoete li dati neki prilog za nezbrinutu decu? - pitao je ovek uznemirujueg izgleda u mokrom mantilu. - Naravno rekla sam, od pia malo dareljivija nego obino, i gurnula jednu funtu u konzervu. - A vi? - rekao je, gledajui Loru. Adama nije ni pitao za prilog. Oigledno je umeo da prepozna bednog studenta kad ga vidi. - Oh, ja priloge dajem direktno - objasnila je oveku. - Stvarno? - upitala sam, zbunjena. Nisam znala da je Lora ukljuena u neku deju humanitarnu organizaciju. - Pa, redovno vodim ljubav s jednim detetom - izjavila je. - Ako to ne znai direktno davanje priloga, onda ne /nam ta jeste. Covek se zabezeknuo i velikom brzinom preao za drugi sto. Adam se zacenio od smeha. - Nikada dosad nisam upoznao nekog pedofila - rekao joj je.^ - alim se. Uopte ne zlostavljam decu - kazala je Adamu. - Dete o kome je re ima devetnaest godina. Popili smo pie, obukli kapute i spremili se da poemo. I'ab je poeo da se prazni. Svi za stolovima oko nas bili su veoma raspoloeni, za razliku od ankera, koji su zapravo molili ljude da podu i mi ama. Radim trinaest noi zaredom - ula sam kako anker iii jednoj posebno bunoj grupi veseljaka - mrtvosan200 Marijana Kiz sam. - Zaista jeste izgledao iscrpljeno, ali mislim da je gubio vreme pokuavajui da s njima igra na kartu ovenosti. - Naterae me da zaplaem - rekao je jedan prilino pijani mladi ironino. - Dovri to pivo, ili ga nosim - zapretio je drugi anker, za drugim stolom, oigledno navikao da igra ulogu kico-kog konobara u nekoj rudarskoj kafani. Tako je muterij? popila skoro elu au u jednom gutljaju, uz ohrabrujue komentare svojih prijatelja bravo, mome", ,,nc bacaj, ne trai" i razne druge. ak je i Lora doviknula: Saspi to. Naili smo na njega pet minuta kasnije. Bio je na ulazu u pab. Pomagala mu je nekolicina njegovih, isto tako pijanih prijatelja, i prilino je povraao. Kad smo doli do vrata paba, videli smo da je ponovo poela da pada kia. - Blizu sam se parkirala - rekla je Lora. - Otrau do tamo. Zagrlile smo se. - Doi u u nedelju da vidim Kejt - kazala je. - Drago mi je da sam te upoznala, Adame. Potrala je u kinu no, skoro se sudarivi s onim to je povraao. - Izvinjavam se - rekla mu je, dok je njen glas dolazio do nas kroz vlaan noni vazduh. Adam i ja smo stajali kod vrata nekoliko trenutaka. Nisam znala ta da mu kaem, a ni on nije nita govorio.

94

- Da te povezem kui? - upitala sam ga. Oseala sam se malo neugodno to ga to pitam. Kao da sam bogata starija ena koja oajniki trai ljubav i seks i kupuje siromanog i zgodnog mladia. - To bi bilo sjajno - rekao je. - Mislim da mi je po-begao poslednji autobus. Nasmeio mi se. Opustila sam se. inila sam mu uslugu. Nisam pokuavala da ga iskoristim. Lubenica 201 Brzo smo hodali po vlanim ulicama dok nismo stigli do parkinga. Verujte mi, nije bilo nieg ni priblino romantinog u toj etnji po kii. Bilo je ak krajnje jadno. izme su mi bile od mekane koe. Morau ostatak ivota da provedem stojei iznad ajnika koji se pui da bih im vratila prethodni sjaj. Uli smo u kola. Bacio je svoju mokru torbu na zadnje sedite. Sco je na suvozako mesto i, bogami, praktino je popunio itav prednji deo kola. Poli smo. Poeo je da se igra s radioaparatom. - Oh, nemoj - rekla sam mu. - Tata e me ubiti. Prepriala sam mu svoj razgovor s tatom prc nego to sam pola i on se veselo nasmejao. - Dobro vozi - rekao je posle izvesnog vremena. Naravno, im je to rekao ja sam se zbunila i usporila, a zatim zamalo da udarim u banderu. Rekao mi je kuda da vozim do njegovog stana u Ratmajnsu, pa smo se tako vozili po kii. Nismo nita govorili. ulo se samo ljuskanje guma po putu i kripanje brisaa. Ali, bila je to prijatna tiina. Stala sam ispred njegove kue i nasmejala se u znak pozdrava. Zaista je bilo prijatno vec. - Hvala na vonji - rekao je. - Nema na emu - nasmeila sam se. - Hm, ovaj... da li bi, mislim... da li bi popila solju Taja? - upitao je zbunjeno. - Kada... mislim... misli, sada? - upitala sam ja, isto tuko zbunjeno. - Ne, mislio sam negde sredinom decembra - nasme-Sio se. Odbijanje mi je bilo na vrh jezika.202 Marijana Kiz Imala sam nekoliko opravdanja. Bilo je kasno. Bila sam mokra. Ovo je prvo vee da ostavljam Kejt s nekim drugim. Helen e me iskasapiti. - Da - rekla sam, potpuno iznenadivi samu sebe. -Zato da ne? Parkirala sam kola pa smo uli. Bila sam puna strepnje. Moj strah je bio opravdan. U ivotu sam bila u dovoljno studentskih stanova da bih znala kako mogu da oekujem najgore. Razne vrste udnih stvari. Znate, est, sedam ljudi spava u dnevnoj sobi, nekoliko njih ivi u kuhinji, mora da prolazi kroz spavau sobu da bi doao do kupatila, mora da prode kroz kupatilo da bi doao u dnevnu sobu. Spavae sobe podeljene kariranim ebetom koje visi s tavanice, kako bi se dobio utisak privatnosti. Plakari u hodniku. Ormani s fiokama u kuhinji. Tiganji i kofe u kupatilu. Friider na vrhu stepenica. Stoi za kafu u dnevnoj sobi, napravljen od etiri plave gajbe za mleko i komada perploe. Znate, takve stvari. Kuhinja koja izgleda kao da je udario grom i da e proces evolucije poeti iznova, zavese nakrivljene i pocepane, na prozoru vise polomljene roletne, zguvane konzerve piva na podu, a rezervoar za vodu se koristi za pravljenje domaeg piva. Oh, da, verujte mi. Iskijala sam ja svoje po studentskim stanovima na ovom svetu. Zato mi je veoma laknulo kad je Adam otvorio ulazna vrata u uveo me u stan koji je izgledao normalno, u stvari, mogla bih da kaem sasvim prijatno. - Izvoli u kuhinju - rekao je, skidajui svoju mokru jaknu.

95

Uli smo u kuhinju i Adam je ukljuio ajnik i greja-licu. Ne neku od onih uasnih narandastih grejalica sa dva tapa koje su svojstvene svetu garsonjera ve normalnu grejalicu na gas, u stvari, kao ona kakvu smo imali u stanu Lubenica 203 u Londonu. ajnik jeste bio ajnik, a ne konzerva na plinskom reou. Bila sam sumnjiava. .. - A ostali koji ovde ive? - pitala sam ga. - Da li su i oni studenti? - Nisu - rekao je, prihvatajui moj kaput i stavljajui ga na vealicu pored grejalice. Oboje rade. - Dobro, to objanjava dosta toga. - Jesi li mokra? - upitao me ljubazno. - Da ti dam neki demper? - Ne, u redu je - rekla sam odluno. - Kaput me zatiti od najgore kie. Nasmeio se.' - Pa, onda 0 ti dati pekir da osui kosu - rekao je i izaao na trenutak. Ubrzo se vratio s velikim plavim pekirom u ruci i drago mi je to mogu da vas uteim i da vam kaem ne, nije mi obrisao kosu. ta mislite da je ovo? Pria o Milsu i Bun? ao mi je, ali ako vas zanima takav scenario, onda predlaem da pronaete neku drugu knjigu. Ne, dao mi je pekir i ja sam samo nekoliko puta protrljala po kosi, jer nisam elela da mi se posle razleti na sve strane i da se osui u nepravilnoj formi. Da budem sasvim iskrena, vie bih volela da dobijem upalu plua. Izula sam izme i stavila ih ispred grejalice. Adam mi je dodao solju aja pa smo seli za sto u prijatno toploj kuhinji. ak je pronaao i kutiju keksa. - Denini su objasnio je. - Ujutro u joj rei da sam imao specijalnog gosta. Razumee. Rilo mu je tako lako da bude armantan. Uoptc se nije i mio usiljen ili neiskren. - Pa, koliko ima otkako si rodila Kejt? - upitao je, Itavljajui eer is,pred mene. Ima ve vie od mesec dana - rekla sam.204 Marijana Kiz - Sluaj, nadam se da se ne ljuti - rekao je zbunjeno. -Ali Helen mi je rekla za tvoju situaciju s muem. - I? - rekla sam, iekujui. - Pa, nita naroito - rekao je brzo. - Mislim, znam da me se to ne tie, ali sam siguran da ti nije lako. Ja sam proao kroz neto slino i znam kako ti je grozno. - Stvarno? rekla sam, zaintrigirana. - Pa da - rekao je. - Ali ne pokuavam da ti se meam u ivot ili tako neto. Pusti to, pomislila sam, ispriaj mi! Moe da mi se mca u ivot ako ja mogu da se meam u tvoj. - I - nastavio je - znam da ima dosta prijatelja u Dab-linu, ali ako poeli da razgovara sa mnom o tome, slobodno. - Nije valjda da me koristi kao neki eksperiment za svoje asove psihologije? - upitala sam sumnjiavo. - Ne, uopte - nasmejao se. - Samo si mi se dopala od prvog trenutka kad sam te upoznao. A od veeras mi se dopada jo vie. Volco bih da budemo prijatelji. - Zato? - upitala sam, jo sumnjiavije. Pa, imala sam svako pravo da pitam, zar ne? Mislim, jednostavno nisam shvatala. Bila sam savreno obina. Zato je Adam odluio da sam posebna i vredna toga da mu budem prijatelj? Nisam se omalovaavala. Imala sam dosta kvaliteta, znala sam to. Nisam bila kraljica loeg miljenja o sebi. Ali, mnogi ljudi imaju vrline. Kod mene nije bilo nieg neuobiajenog. A Adam, s druge strane, mora da je upoznao milione ena, duhovitih, lepih, pametnih, zabavnih, bogatih, paenica, zgodnih, seksi, zanimljivih ena. Zato je ba mene izdvojio? - Zato to si dobra - rekao je. Dobra! Moete misliti. Ko bi poeleo da ga tako divan mukarac kao Adam izabere samo zato to je dobar? Lubenica 205

96

- I veoma si duhovita. I pametna. I zanimljiva - dodao je. Tako je ve bolje, pomislila sam. Ima li neke anse da kae seksi ili lepa? ak bi se zadovoljila i s privlana. Ali, nita od toga. Seksi, lepa ili privlana nije bilo u ponudi. Ali, nema veze. Bilo mi je prijatno da razgovaram s njim. Uivala sam. Nisam bila zaljubljena u njega. Iako bih moda bila da su prilike bile drugaije. On nije bio zaljubljen u mene. Bili smo samo dve odrasle osobe koje sluajno vole da budu zajedno. Ja sam bila udata ena. U poncdcljak u pozvati Dcjmsa. Adam je bio obean. Ako ne mojoj sestri Helen onda nekoj drugoj eni, nisam sumnjala. Dakle, nita strano. - ta radi sutra? - pitao je. - Pa, ne znam - rekla sam. - U stvari nisam uhvatila neki odreeni ritam otkako sam se vratila iz Londona. Pretpostavljam da samo uvam Kcjt. - Zato sam te i pitao koliko je prolo otkako si se porodila. Hoe moda sa mnom u teretanu? - JA?! - rekla sam uasnuto. - Zato? - Nije da mislim da ti je potrebna - rekao je nervozno. - Mislio sam da bi moda volela da ide. Ja, sa svojim mlohavim, van kondicije telom da idem u teretanu s ovim Adonisom. Da li se on to ali? Ali, s druge strane, telo e mi ostati mlitavo i van kondicije ako neto ne preduzmem. A i volela sam da idem u teretanu pre nego to sam rodila Kejt.206 Marijana Kiz Moda je ovo najbolji predlog koji sam ula u posled-nje vreme. - Pa... - rekla sam oprezno - uopte nisam u formi. - Mora jednom da pone - rekao je brzo. - A ko e da uva Kejt? - Zar nee tvoja mama? Samo na nekoliko sati. - Moda - rekla sam nesigurno. Stvari su se odvijale prebrzo za moj ukus. Pobogu, samo sam izala da popijem pie s Lorom. A sada se ve upisujem na nekakav fitnes program s ovekom kojeg sam upoznala jue. Jo tanije, jue uvee. - Sluaj, doi sutra. Kladim se da e ti se dopasti. ta ima da izgubi? - rekao je. Razmislila sam malo. ta sam imala da izgubim? Osim svog ivota, ako Helen sazna. - U redu, doi u. Dogovorili smo se da se naemo sutradan u gradu, u tri sata, iako skoro nisam mogla da poverujem da to radim. Popila sam aj. Ispratio me je do kola. Zatvorio mi je vrata i stajao kod kapije - na kii - dok sam odlazila. Poela sam da oseam krivicu pre nego to sam stigla do kraja ulice. Krivicu to zanemarujem Kejt. Krivicu to se druim s dekom moje najmlae sestre, iako je sve bilo tako nevino. Krivicu to u traiti vreme u teretani, umesto da razgovaram sa svojim advokatom i sreujem svoje finansije i ostalo. im sam stigla kui potrala sam gore da vidim Kejt. Laknulo mi je to je iva i zdrava. Oseala sam toliku Lubenica 207 krivicu da sam bila ubeena kako mora da se desilo neto strano. Zagrlila sam je toliko snano da sam pomislila da u je uguiti.

97

 Nedostajala si mi, duo - rekla sam joj, dok se borila za vazduh. - U ponedeljak u pozvati tatu i pokuau da sredim stvari. Sve e biti u redu, obeavam. Divno sam se provela. Jednostavno nisam mogla da shvatim zato sam toliko utuena.14. Nameravala sam narednog jutra u devet da pozovem gospodina Hasdela, advokata ije ime mi je Lora dala, im se on pojavi u svojoj kancelariji. Ali jednostavno nisam mogla da nateram sebe da uradim to. Nahranila sam Kejt. Igrala sam se s Kejt. Razbijala sam glavu oko toga ta da obuem za tere-tanu. I oko toga ta bi se desilo kada bi Helen otkrila da idem u teretanu s Adamom. Pa sam razbijala glavu oko toga da li zapostavljam Kejt. I ta e biti u sluaju da mama odbije da je priuva da ne bi ispala sauesnik u mom vianju s Adamom. Razbijala sam glavu oko svega sem oko onih vanih stvari. Znala sam da moram da pozovem svoju banku. Praktino nisam imala novca. Ali, daleko vie me je brinulo to kako e moje dupe izgledati u trikou i helankama koje sam pronala u Rcje-linoj sobi. Dete mi je raslo bez oca, ali umesto da se javim advokatu za porodina pitanja i pokuam da sredini neto, stajala sam pred ogledalom uvuenog stomaka i proveravala svoj profil i na kraju, kao da su godine nestale i kao da mi je ponovo petnaest, uinula vrat pokuavajui da vidim kako mi dupe izgleda u ogledalu. Mama je bila veoma sumnjiava kada sam je pitala da i i bi popodne priuvala Kejt. - Opet? - upitala je. Lubenica 209 - Da, ali samo na nekoliko sati - promucala sam. - Zato? - zahtevala je da zna. - ta si to smislila? - Nita, mama. Hou samo da odem u teretanu i ponem da se vraam u formu - rekla sam joj. Nisam elela da je laem. Ali nisam nameravala ni da joj kaem istinu. - Oh, u teretanu - kazala je sasvim zadovoljno. - Pa to je ba dobro. Samo vodi rauna da, zna ve, ne istegne... pa zna... da se ne povredi. Ne zaboravi da nije prolo mnogo vremena od tvog poroaja. - Hvala, mama - kazala sam oduevljena njenom deli-katnou. Ali mislim da su mi unutranji organi u odlinom stanju. I eljni akcije, da budem sasvim iskrena. Nije trebalo to da kaem. To je opet kod nje izazvalo sumnjiavost. Znam da me je podsticala na izlet s Adamom, ali ose-ala sam takvu krivicu to se viam s njim da nisam elela da iko sazna za to. I tako sam krenula u grad, s muninom od oseanja krivice i straha da e me neko uhvatiti i od strepnje da e se neto dogoditi Kejt. Na pola puta donde, shvatila sam da nisam stvorena za ovakav nain ivota, s prevarom, intrigama i zapostavljanjem deteta, pa sam resila da okrenem auto i vratim se kui. Ali saobraaj je bio tako straan da sam, u momentu kada je trebalo da okrenem auto, poela da oseam krivicu to u ostaviti Adama da me eka. Tako sam odluila da odem, naem se s njim, objasnim mu da ne mogu da se naem s njim, ako moete da me pratite, i pravac kui. A onda nisam mogla da naem parking. Praktino sam morala da se vozim autobusom od mesta gde sam parkirala auto do onog gde je trebalo da se naem s njim. Tako sam stravino kasnila. Trala sam ulicom kada sam ga ugledala kako stoji Ispred radnje pred kojom smo se dogovorili da se naemo. (iledao je levo i desno zabrinutog izraza lica, potpuno nesVcstan svih onih pogleda punih divljenja koje su mu upuivale ene u prolazu.Marijana Kiz I sama sam bila zateena svaki put kad bih ga videla. Stalno sam zaboravljala koliko je lep. Ovaj visoki, lepi mukarac dugih miiavih nogu ekao je mene, pomislila sam i osetila se prilino razdragano.

98

A zato!? - Kler! - kazao je i delovao oduevljeno to me vidi. Pomislio sam da ne dolazi. - I ne dolazim - promrmljala sam. - Znai poslala si svoju hologramsku sliku ili ta? upitao je uz osmeh. - Ne, mislim, Adame... vidi, nisam sigurna da je ovo dobra ideja - zamuckivala sam. Kao, pa zna... - uutala sam oseajui se jadno. - ta to nije dobra ideja? - blago je pitao dok me je uklanjao s puta nadiruih peaka. - Da se vidim s tobom i da... pa zna, ja sam udata i to - rekla sam ne gledajui ga u oi. A onda sam podigla pogled i nisam mogla da poveru-jem koliko je povredeno delovao. Znam da si udata tiho je rekao gledajui me pravo u oi. - Ne usuujem se bilo ta da oekujem. Ne elim da ti se udvaram. Hou da ti budem prijatelj. Bila sam posramljena. Apsolutno posramljena. Skoro da sam umrla od stida. Naravno da mi se nije nabacivao. Otkuda mi hrabrost da pomislim tako neto. Zato sam bila tako drska? Ili bolje, zato sam bila tako tata? ta li me je navelo da mu to kaem? Dobro, oseala sam krivicu to se viam s njim. Ali da li je to bio moj problem? Zato bih njemu podmetala bilo kakav nedolian motiv samo zato to ja imam takav motiv? Ako sam ga uopte imala. Oh, boe! Nisam bila pametna. - Vidi, bolje da ode kui - rekao je Adam. Nije bio hladan niti ljut, ali delovao je kao da ne eli da ga dotaknem ili tako neto. Lubenica 211 - Ne! - uzvratila sam. Gospode, hou li se ikada odluiti! - Ne - rekla sam neto mirnije. - Izvini. Nije trebalo da kaem to to sam rekla. Bila sam blesava i preterala sam. Privlaili smo znatieljne i zainteresovane poglede ljudi koji su ulazili i izlazili iz radnje. - Sjajno - ula sam jednu mladu enu kako razdragano kae svojoj prijateljici. - Nema nieg lepeg nego kad vidi da se drugi svaaju. A dok se udaljavala, do mene je jo dopirao njen glas: Onda shvatim da nisam jedina na ovom svetu koja se osea bedno. Oh, ne brini, pomislila sam, i nisi jedina. Adam je zurio u mene pa je ljutito uzdahnuo. - ta ti hoe? ; - Nita,,- rekla sam. - Moemo li da zaboravimo da se ovo desilo j jednostavno odemo u icreianu kao to smo i hteli. - Dobro - rekao je, ali ne na naroito prijateljski nain. - Aaa, budi dobar prema njoj. Poljubi je - doviknuo je neki odrpani starac kojem su iz depova virile otvorene pivske flae i koji je posmatrao razvoj situacije s velikim Interesovanjcm. - io joj je. Zar ti nije ao, duo? - Hajdemo - promrmljala sam Adamu. Nisam elela da jo napravimo guvu. - Ubodi je - vikao je starac za nama jer je naprasno postao gadan. To je jedino to one razumeju! Pourili smo uz ulicu a stareva dreka je postala tia. - Gospode - kazala sam s olakanjem kada smo skrenuli za ugao i vie ga nismo uli. Stigli smo do teretanc i on me je na brzinu prijavio. Ja im olila do enske svlaionice i kada sam konano izala ni trikou i helankama, svesna da u biti izloena pog-li ilinui kao devica prve brane noi, priljubila sam se uza III i/, straha da e svako moi da sagleda moje dupe u punom formatu. Ali nije trebalo da se plaim.212 Marijana Kiz, On jedva da me je i pogledao. Bicikli su tamo rekao je i pokazao. A tegovi su u ovoj sali ovde. Ostale sprave su usput. I ostavio me je da se snalazim. Ba divno, uvreeno sam pomislila. Mogla bih da is-tegnem bilo koji mii levo, desno ili u sredini, a njega bi bolclo uvo.

99

Stajala sam koji trenutak i ekala ga da se vrati i pokae mi kako da vebam. Da budem sasvim iskrena, mislim da sam gajila razne divne misli, mada grene, o tome kako se nadvija nad mene dok leim na leima na klupi i kako podeava tegove ili tako neto. I kako onda odjednom shvatimo da smo se pri-makli jedno drugom tako blizu da moemo da se poljubimo. Sve takve romantine gluposti. Adam me je totalno ignorisao, pa sam nevoljno shvatila kako treba da savladam svoju razigranu matu i da se prihvatim vebanja. Odradila sam vebe za zagrevanje i istezanje. I vrlo brzo sam otkrila da uivam. Zapravo nisam srena, uveravala sam samu sebe. To je lano ushienje koje ljudi osete dok vebaju. Radi se o 1c-romonima ili tako neem. Ne, u pitanju je endorfin, zar ne? Blagi boe, pretvarala sam se u Helen. Uspela sam da kradom pogledam Adama. (Opa! Ovo je liilo na tekst iz romantinih romana. U njima ljudi uvek kradu" poglede.) Dobro de, nita nisam ukrala. Nisam kriva za protivzakonito prisvajanje bilo koje vrste. Mada sam znala momka koji je uzimao pune naramke mojih pogleda, za pristojnu cenu. I to bez cenkanja. Ali Adama sam gledala kada on toga nije bio svestan. Gurao je i podizao ogromne koliine tegova. Izgledao je predivno. Veoma sumorno, predano i prelepo. Lubenica 213 Kao ovek koji svoje telo shvata ozbiljno. A i sasvim opravdano. Iako je nosio samo orts i majicu, izgledao je velianstveno. Lepe jake ruke koje su se caklile od znoja. I zaista zgodno dupe. Izvinjavam se. Nije trebalo to da kaem. Ali rekla sam. Posle sat vremena ili tako neto, shvatila sam da mi je bilo dosta. - Dobro - nasmeio se. - Idi i istuiraj se a ja u te ekati u kafeu. Ve je sedeo tarr.o kada sam se pojavila poto sam se uasno dugo zadrala minkajui se. Kosa mu je bila sva mokra i sjajna a pred sobom je drao neto nalik na dvadeset kartonskih kutija mleka. - Konano - rekao je kada me je ugledao. - Pa, jesi li uivala? - Bilo je sjajno - rekla sam mu. - Drago ti je to si bila? - pitao je s ozbiljnim izrazom. - Jeste - rekla sam gledajui ga u oi. - Odlino - kazao je i poeo da se smeje. I ja sam se nasmejala. Hvala bogu! Tako mi je laknulo to kao da vie nije bio ljut na mene. Uzela sam solju kafe i sela. Bili smo jedini gosti u kafeu. Bio je petak vee i pretpostavljam da je veina razumnog sveta imala pametnije stvari da radi. Da ode u pab i da se napije, sto posto. Odjednom je sve opet bilo lepo s Adamom. Nestalo je napetosti. Nismo se doticali neprijatnih ili osetljivih tema. Nisam ga pitala da li mu je Helen devojka, a on mi je Uzvratio time to me nita nije pitao o Dejmsu. Nisam se raspitivala za njegova predavanja, a on je za-ii/vial bio veoma pristojan i nije pitao o mom poslu.214 Marijana Kiz Pitao me je koja mi je omiljena ivotinja.

100

A ja sam njega pitala ega se sea iz najranijeg detinj-stva. Priali smo o odlascima u disko kada smo imali petnaest godina. A onda smo razgovarali o tome za koju sposobnost bismo se oprcdclili kada bismo mogli da biramo. - Ja bih voleo da mogu da letim - rekao je. - Pa, zato ne naui? - pitala sam. - Ne, elim da mogu sam da letim - rekao je smejui se. - Zna, bez aviona i bez ieg drugog. A ti, ta bi ti - Ponekad poelim da mogu da vidim budunost - rekla sam mu. - Ne ba sve i ne mnogo godina unapred ili tako neto. Moda nekoliko sati unapred. - To bi bilo sjajno - rekao je Adam. - Pomisli samg> koliko bi zaradila na konjskim trkama. Smejala sam se. - Ili bih volela da budem nevidljiva. To bi bilo jako zabavno. O nekome moe mnogo da sazna kad on nije svestan da si tu. - U pravu si - rekao je. Dolo je do male stanke. - Ja bih voleo da mogu da putujem kroz vreme - nastavio je malo kasnije. - Oh, to je odlina ideja - uzbueno sam rekla. - Zamisli da ode u budunost. Ili da se vrati u neka uzbudljiva vremena, kao to je stari Egipat. Mada, kakve sam ja sree, zavrila bih kao neki jadni gladijator. - Nisam siguran da je bilo gladijatora u starom Egiptu - kazao je. Ali lepo. - U svakom sluaju - nastavio je - siguran sam da bi ti bila neka princeza. Moda Kleopatra. Mada si previe svet-la - rekao je i lako mi dodirnuo kosu. - Ali bi sasvim sigurno bila princeza. - Hrnmm, da li bih bila? - promrmljala sam. Sposobna i graciozna, to sam ja. Lubenica 215 ivahna i brzog jezika. - A u koju epohu bi ti voleo da otputuje? - pitala sam ga, eljna da vratim razgovor na manje intiman teren a svoje disanje u normalu. - Pa - rekao je - ponekad poelim da mogu da se vraam u ranije periode svog ivota. Zna, da se vratim u vreme kada sam bio stvarno srean. Ili da se vratim i izmenim neto. Da popravim ono to sam loe uradio. Ili da uradim ono to je trebalo da uradim, a nisam. Bila sam krajnje zaintrigirana. ta se to deavalo u njegovom ivotu to je delovalo tako traumatino? Ali prc nego to sam to istraila, odjednom sam videla koliko je sati. Bilo je sedam i deset. - Gospode! uzviknula sam i skoila uznemirena i sva prepadnuta. - Vidi koliko je sati. A ja sam mislila da je oko pet. Dohvatila sam svoju torbu i krenula ka vratima. - Moram da idem. Hvala ti to si me doveo. ao. - ekaj - kazao je. - Otpratiu te do kola. - Ne, nema potrebe - rekla sam mu. I otrala. Bila sam potpuno uspaniena. Kud se delo to vremc? Kako sam mogla ovako da zapostavim Kejt? Bog e me kazniti. Neto mora da joj se dogodilo. Nisam mogla da poverujem da je vremc tako proletelo. Do kue sam vozila veoma brzo a ulice su se ispraznile posle pica jer je bilo ve kasno. Kada sam se pojavila, mama je imala stisnute usne i bila je sumnjiava. - Kako ti naziva ovo vreme? - zahtevala je da uje. - Izvini - dah tala sam. - Izgubila sam pojam o vremenu. - Nahranila sam Kejt - rekla mi je. (Hvala bogu! To mora da znai da je jo iva!)216 Marijana Kiz. - Hvala, mama.

101

- Pet puta. - Hvala, mama. - Presvukla sam je. - Hvala, mama. - Tri puta. - Hvala, mama. - Nadam se da si mi zahvalna. - Oh, jesam, mama. - Ona nije moje dete, zna. - Znam, mama. - Moje vreme bavljenja decom je prolo. - Znam, mama. Onda je postala zaista sumnjiava. Uurbano sam podigla glas. - Ona je i tvoja krv, zna - rekla sam joj. Ali dabe sam se trudila. Jednostavno nisam bila u stanju da se koneentrisem na neto kao to je razljutiti se na mamu. Pomislila sam - boe, ba me iritira - ali upravo kada sam poela da se uvodim u stanje ljutnje, misli su mi skrenule na Adama i iznenada sam osetila da sam srena. Pa, prilino srena. Nisam znala gde mi je glava. Svi neuobiajeni oblici ponaanja su bili na delu. itav bataljon mojih misli marirao je odluno putem Ljutnje ali je skrenut s puta i pogreno otiao ka Adamu i otkrio, na svoje iznenaenje, da se obreo na potpuno razliitom odreditu, onom Sanjarskog Zadovoljstva. A to je izazvalo, mogu vam rei, veliku pometnju i zbunjenost u njegovim redovima. Mnogo nezadovoljnih misli se okupilo u sindikat i os-vrtalo za svojim predstavnikom u pregovorima s upravom, u nadi da e on moda rasvetliti situaciju. Poele su da se ale: Momci, ta, kog avola, radimo ovde? Koje ovde predvodnik? Izgubili smo se! Ovo ne ulaLubenica 277 zi u opis naeg posla! Razvrstajmo redove!" i jo nekoliko drugih pritubi. Pourila sam gore kod Kejt. Bila je u svojoj kolevci, nahranjena, presvuena i uspavana. Ni brige je. Anele. Smrckala je zadovoljno vi snu i pomerala svoje debele ruiaste noice. Na moje veliko iznenaenje shvatila sam koliko sam imala sree. Ovo prelepo minijaturno ljudsko bie bilo je moje dete. Ja sam je rodila. Bila je moja erka. Prvi put sam shvatila, zaista shvatila da moj brak nije lio promaaj. Dejms i ja i ne moramo da budemo zajedno, ali smo stvorili ovo divno stvoren jce. Ovo ivo udo. Nisam bila prokleta. Nisam bila beslovesna. Bila sam veoma, veoma srena.15. Petak vee provela sam gledajui televiziju s mamom. Smatrala sam da sam se dovoljno vucarala okolo prethodnih dana. I bila sam potpuno iznurena. Brinuti se o maloj bebi bio je iscrpljujui zadatak. Mada, otkud ja to znam, ujem da pitate. U redu, u redu, priznajem da sam imala veliku pomo mojih roditelja, ali sam se ipak oseala strvoderno. Kako u se suoiti s povratkom na posao bilo je izvan mog poimanja. Kako ljudi to rade? To me je teralo da se oseam nespremnom. Posebno kada bih pomislila na ene u, da li je to bilo u Kini? Znate, kada golim rukama oru polja i kau: ,,Oh izvinite me na trenutak", kao da idu u toalet na nekom raskonom prijemu, onda zadignu suknju i pojavi se novoroena beba, pravo u izoranu brazdu ili na vreu semena ili ta god drugo. - Ah, sad se bolje oseam - mogle bi da kau.

102

I nastave dalje da oru ili anju ili jednom rukom upaju mone hrastove zajedno s korenjem, sa svojim novoroden-etom prilepljenim za dojku. I dok padne mrak ve su ponovo trudne. A novoroene je dobilo odeu i dali su mu da vozi traktor. Dok sam gledala televiziju s mamom, misli su mi lutale ka Adamu. I na pravi pubertetlijski nain malo bi me pec-nulo kada bih pomislila na njega. Tako sam se lepo provela s njim. Bio je tako prijatan. Lubenica 219 Tako nov, eljen, zanimljiv i zainteresovan. Toliko mi se dopao, pomislila sam, zato to uopte nije bio cinian. Podsetio me je kako to izgleda razmiljati pozitivno. injenica da je bio tako divan uinila je njegovo neprikriveno divljenje jo prijatnijim. Ne postoji gotovo nita gore od neprikrivenog divljenja koje vam upuuju neke horor face. Radije bih se u potpunosti odrekla neprikrivenog divljenja. Ali nije vana injenica da je Adam divan. Nisam zato volela da budem s njim. Da nisam volela Dejmsa, moda bi me privukao Adam. To ne znai da me nije privlaio. Mislim, bio je veoma privlaan. A imala sam oi. Znate, ja sam samo ljudsko bie. Hipotetino govorei, mogue je voleti jednog mukarca, u mom sluaju, Dejmsa, a biti zaljubljen u drugog, u ovom sluaju, Adama. Zaljubljivanje nije bilo kodljivo. To nije znailo da sam nestalna osoba. To je bilo dobro za mene. Zato to nisam morala da reagujem na tu zaljubljenost. A, ak i da sam, sauvaj boe, zaista reagovala na to, ne bi bio smak sveta, zar ne? Da, samo ako Helen to sazna, mogao bi biti smak sveta. Ali sve to pod pretpostavkom da sam ja privlana Udarnu. A ja sam mislila da jesam. Da li je to bilo veoma uobraeno s moje strane? Moda je koristio taj trik sa svim enama. Znate, pojaviti se sav iskren, ranjiv i pun oboavanja, ko bi ene pomislile daje on najprijatniji mukarac kojeg n ikada upoznale, da je on zaista drugaiji. I pre nego to se osveste nale bi se u Adamovom kre-i ni sa pantalonama baenim ujedan od etiri oka sobe,220 Marijana Kiz a Adam bi se verao po njima, govorei: - Kada sam ti rekao da u te potovati ujutru, slagao sam. A onda bi ih, tano sedamdeset dva sata kasnije, pozvao da im kae: Oh, uzgred, kondom je pukao. Rekla si da ovulira, zar ne? Da, mislila sam ljutito, kladim se da je pravo kopile koje jednostavno ide okolo iskoriavajui jadne udove, kao to sam ja. U redu, dakle, ja nisam udova, ali sam u veoma ranjivom poloaju. Kako se usuuje! Promiljeno ini da se oseam lepom i posebnom. Bestidnik jedan! Pa, ako misli da u sada imati seks s njim, bojim se da imam veoma loe vesti za njega. Adame, duo, predomislila sam se! Bilo mi je potrebno nekoliko sekundi da shvatim da sam u mislima proivela cclu ljubavnu vezu s Adamom, od zaljubljivanja u njega, do toga da me on ostavi i da budem besna na njega. Ups, pomislila sam. To se ponovo vratila ta neprijatnost, Privremena neuraunljivost. - ta je s tobom? - kazala je mama, odvraajui panju od inspektora Morsa. - Izgleda veoma ljuta.

103

- Nita, mama - rekla sam, s blagom vrtoglavicom. -Samo razmiljam. - Ume previe da razmilja - uzvratila mi je. Ovoga puta sam se sloila s njom. Ali pre nego to je mogla da izloi zla fakultetskog obrazovanja i opasnosti otvorenog uma, zazvonio je telefon. - Ja u da se javim - rekla sam i istrala iz sobe, pre-sekavi je upola reenice. - Kakva korist od toga da bude intelektualac? - povi-kala je za mnom. - Kladim se da Dcjms Dojs nije umeo da zameni utika. - Halo - rekla sam, podiui slualicu. - Helen? - upitao je muki glas. - Ne, Helen nije tu - kazala sam. - Nestala je, pretpostavlja se da je pijana. Lubenica 221 Glas se nasmejao. - Adame? - upitala sam, klatei se blago. ok to sam mu ula glas nakratko me je uzdrmao. Jedva sam mogla da verujem da je proveo popodne sa mnom a sada zove traei Helen, moju sestru. Kakav je on to umobolnik, kad natutkuje nas dve jednu na drugu? Znala sam to. On je bio kopile, ba kao i svi drugi. - Kler - rekao je. - Da, ja sam. ta eli, pomislila sam hladno, prokletu medalju to si ti. - Da? - kazala sam ledeno. - Pa, rei u Helen da si zvao. - Ne, ekaj - rekao je. - Pozvao sam da razgovaram s tobom. - To je udno - nastavila sam s velikom nadmenou. -Zato to se ja zovem Kler, a ne Helen. - Znam to - nastavio je razumnim tonom. - Ali sam mislio da bi moglo biti malo previe slobodno ako bih pozvao tebe a javi se Helen i ja je ne pozdravim. utala sam. - Mislim nastavio je blago - i Helen je moja prijateljica. Da nije bilo nje nikada te ne bih upoznao. I dalje sam utala. - Da li si ljuta? - upitao je. - Da li sam negde pogreio? Sada sam se oseala budalasto. Histerino i ensko. - Ne - rekla sam, mnogo ljubaznijim tonom. - Naravno il.i nisam ljuta. - Onda u redu - kazao je. Ako si sigurna. - Sigurna sam. - Nadam se da nema nita protiv to sam te pozvao -n.i-.iavio je. Ali danas si odjurila u takvoj urbi da nisam Imuo priliku da te upitam da li moda... mislim... ako ti ne imela... da li mogu ponovo da te vidim. Zna, ako ima n Mirna.222 Marijana Kiz Olakanje i srea me obuzee. Kako kau, svakog minuta se raa jedan. - Da - rekoh mu bez daha. - Volela bih. - Tako sam se lepo proveo - kazao je. Blistala sam od sree i ponosa. - I ja - rekoh mu. - ta radi sutra? - upitao je. Sutra, pomislih. Boe moj, ovaj ne gubi vreme. - Idem u grad da kupim neto odee - rekoh. To su bili noviteti za mene. Prvi put ujem za to. - Dakle, moe da se nae sa mnom na kali ako eli -dodala sam. - Ali morau da povedem Kejt. - To je divno - zvualo je kao da je sav uzbuen. -Kejt je lepa. Molim te, povedi je. - U redu, onda kazala sam, pomalo iznenaena njegovim entuzijazmom.

104

Mada, razmiljala sam (prilino prepredeno, pomislila sam), ako toliko voli Kejt, moda bih mogla da ga prevarim da malo izigrava dadilju sledei put kada poelim da izaem i napijem se s Lorom. Ali moram da priznam da je najlepa stvar u vezi s tom noi kada sam izala i napila se s Lorom bila injenica da je Adam bio tamo. Tako smo se dogovorili da se sretnemo u gradu slcdc-eg dana. Vratila sam se mami. - Ko je to bio? - upitala je, gledajui u moje porumc-nclo, sreno lice. Zaustila sam da joj kaem i bojim se da vam kaem da sam se zaustavila kod poslenje prepone. Jednostavno nisam mogla da joj kaem. Zaista nisam znala zato. Ili moda jesam. Moda zato to to vie nije bilo nevino. Moda nikada nije ni bilo. 16. vSledci dan mi je jasno pokazao, a nije da to ve nisam primetila, koliko mi se ivot zauvek izmenio otkako sam rodila Kejt. Naroito se promenio jedan od najvanijih aspekata mog ivota. Govorim, naravno, o kupovinama. Moje stare navike istopile su se zauvek poput jutarnje zore pred podnevnim suncem. Nema vie trkaranja po radnjama s odeom, biranja i uzimanja gomile krpica sa rafova. Nekad sam znala da provedem i po est-sedam bezbrinih sati u kabini za probu divei se samoj sebi. Ne, bogami! Bili biste iznenaeni promenom koja nastaje kad nosite dete ispred sebe u kengur nosiljci. Lakoa kretanja je u velikoj meri sputana. Da ne pominjem uasan strah da neko ne naleti na Kejt i povredi je. Ili jo gore, da je ne probude. Nisam prola tako loe onog dana u supermarketu gde su civilizovane, smirene majke prosto klizile izmeu polica s hranom. Njima sam verovala da se nee Iaktati i udariti Kejt. Ali zaboga, ovo je bilo subotnjc popodne u prodavnica-ina odee! Devojkc koje su kupovale svakako su bile najamnici koji su dobili slobodno popodne od prouzrokovanja krvoprolia i sakaenja u bivoj Jugoslaviji ili tako negde. Zlo je to, kaem vam. Sve je poludelo.224 Marijana Kiz, Nisam mogla da se opustim i da jednostavno potraim neto to bih obukla. Toliko sam se bojala da e Kejt dobiti udarac u glavu ili uku u malena i nena rebra od neke pomahnitale ene koja e pokuati da dohvati haljinu a pri tom nee birati sredstva da to uini. U svakom sluaju, jedva da sam imala predstavu ta traim, jer sam potpuno izgubila bilo kakav oseaj za sopst-veno bie. Stajala sam na vratima radnje pomalo oamuena, zure-i i zagledajui ene u prolazu, i pitala sam se da li sam tip za farmerke i majicu ili za suknju do lanaka i runo pleteni demper. Pitala sam se kakva sam sada. Toliko vremena je prolo otkako sam poslednji put kupila pristojnu garderobu. Mislim na odeu koja izuzima pantalone s tregerima. I krpice koje nisu imale rastegljiv umetak za stomak. Ili metre i metre materijala za ivenje. U stvari, tek prole nedelje sam poela ponovo da nosim obine pantalone. Da objasnim! Moda ne znate, ali ena posle poroaja se ne vraa odmah normalnom ivotu, i to je jo vanije, normalnoj odei.

105

Ne, dragi moji! Potrebno je mnogo vremena da se izvesni procesi u organizmu zaustave. Ne elim da bez potrebe jadikujem, ali mogu samo da vam kaem da sam Ledi Magbet mogla poteno da namuim. Samo meni gospodo ne priaj o krvi! I zbog toga sam morala da nosim ove mreaste gae. Bile su ogromne i izgledale su oajno. Dopirale su mi do ispod miki. Srena sam, meutim, to mogu da izjavim da sam prole nedelje vratila u upotrebu stare. Tako je, ponoviu: stare gae su vraene. Lubenica 225 A ta je s ostalim stvarima? Vie nisam trudnica. Sad sam samo ena. Dakle, ta u da obuem? Sada me je tako malo toga odreivalo kao enu. Neu se jo dugo vraati na posao, te nisam zbog toga morala da kupujem odeu. Dakle, to nije morao biti razlog da se vratim u formu. Jednostavno kupujem zbog sebe. Kako god da izgledam. Pokupila sam nekoliko malih haljina i progurala se kroz gomilu ljudi do kabine, praktino potpuno povijena unapred da bih zatitila Kejt. Jo jedno iznenaenje me je oekivalo u kabini. Gdc u, do avola, da spustim Kejt? Nije dete sportska torba da je frljnc u neki oak i da te ba briga hoe li neko da je zgazi. Okrctoh se hitro na peti i vratih odakle sam i dola. Lake sam se kretala kroz gomilu sputene glave, probijajui se kao bik. I tako sam kupila mnogo stvari, mada nita nisam isprobala. Morala sam neto da kupim. Na kraju krajeva, trebalo je da odrim reputaciju koju sam nekad imala. A nekada je moje ime bilo legenda medu enama Koje Kupuju. Tada nisam imala obiaj da biram izmeu crnog i zelenog. Niti sam bila u agoniji s prstom na bradi dok nabi-ram obrve u mladalakoj nedoumici. Ne bogami, kupovala bih obe. Na stranu moja reputacija, ali sad sam bila gola ko pitolj. A tu je i ovek kojeg je trebalo impresionirati. Sve sam platila kreditnom karticom. Ili da kaem da je Dcjms platio. Zaista sam se iznenadila da alarm nije zasvirao kad mi |c prodavaica pruila kese preko pulta, i da gomila polica-226 Marijana Kiz jaca s vujacima nije pohrlila iz policijskog kombija u radnju da me iz nje izvue. Bila sam sigurna da sam odavno probila limit. Posle moje neodlune ali ne i neuspene kupovine, otila sam da se naem s Adamom. On je bio pravi razlog mog dolaska u grad. Potpuno sam iskrena, kupovina je bila samo obino lukavstvo. Mudar izgovor. Izborila sam se za prolaz do izlaza na ulicu obgrlivi Kejt zatitniki rukama. Kupci su nadirali u talasima prema meni. Ako mi iko pipne dete ubiu ga, pomislila sam besno. Oni su u svojoj nevinosti izgledali vrlo uplaeno, ak zateeno. Nezavisno od zebnje da bi Kejt mogla da bude povre-dena, postala sam svesna jo jednog udnog oseaja u svom stomaku. Loa probava? I sama iznenaena, shvatih da se radi o leptiriima koje je stvarala trema. O leptiriima koji igraju dig (vrsta igre, prim. prcv.) u mojim crevima. Oigledno su rasklanjali stolove

106

i stolice u mom stomaku i to su radili ba ustro. Uhvatili su se za ruke i poeli da se okreu podiui partnerke, dovikujui se i menjajui partnere. Svakako su se sjajno zabavljali. Oh boe, sinulo mi je tek tad, pa to je ozbiljno. Svia mi se Adam. Ili je bolje da kaem SVIA MI SE ADAM. Da li je trebalo da se oglase nebeske trube? Da li je odjednom trebalo da svet posmatram ruiastim oima? Da Lubenica 227 hodam ili moda lagano trim ostatak puta do Adama? A da me on zavrti u naruju i da me vrti i vrti dok se oboje smeimo kao dva vesela idiota? Ipak, ne! Znajui sebe, morala sam da brinem. Bezvoljno sam vukla noge ostatak puta dok mi je mozak radio punom brzinom. Zato je morao da mi se dopadne? Kakva sam ja to ena? Bila sam zaljubljena u Dejmsa i prolo je tek est, pa dobro, skoro sedam nedelja od naeg raskida. Da li je trebalo da mu budem i dalje verna? Oseala sam se tako nelojalnom. Mada, zato bih se tako oseala? Dcjms se provodio, zato ne bih i ja? Ali to nije tako jednostavno. Nikad nisam umela da vodim ljubav s nekim a da se emotivno ne veem. Pa opet, ko je pomenuo seks? Oh, boe! Bila sam tako uzrujana. Nisam mogla da shvatim sva ta razliita oseanja. Bila sam zbunjena. Adam mi se zaista sviao. Ipak sam se oseala krivom zbog toga, jer sam smatrala da sam vrlo povrna poto je trebalo da volim Dejmsa. Ali da li sam ja uopte zaljubljena u Dejmsa? Plailo me je da razmiljam o tome. To mi se pitanje inilo pretekim. A onda, bila sam besna na Dejmsa. Zato ne bih fler-tovala s Adamom i malo se zabavila? Pa sam onda opet imala oseaj krivice jer je Adam bio od krvi i mesa, bio je divan i nije zasluio da ga tretiram kao neku vrstu leka za svoj ranjeni ego. Kao odlazak frizeru.228 Marijana Kiz Ili depilaciju. Onda sam postala ljuta, budui da stvarno nisam o Adamu razmiljala na taj nain. Razgovor s njim bio mi je uzbudljiv i volela sam da budemo zajedno. A poznavala sam ga tek nekoliko dana. To me je, pak navelo da se pitam da li je u redu da oseam simpatije prema nekome koga poznajem samo nekoliko dana, a jo sam zaljubljena u Dejmsa. Jebi ga, pomislila sam besno. Zato ne prestanem da razbijam glavu ovim pitanjima. Ionako nisam mogla da pronaem odgovore na njih. Trebalo je da se vidim s ovekom koji mi se svia i da mislim o sasvim drugim stvarima. Kao na primer: da li izgledam dobro? Da li u mu se dopasti? Ili ta mislim o odlasku u krevet s njim? To su bile vane stvari. Uspravih se. Bila sam spremna za susret s Adamom. Vidcla sam ga. Stajao je pred kafeterijom kao to smo se dogovorili. Stomak mi se zgrio. Izgledao je tako dobro. - Hej! - nasmeio se. - Kasni samo petnaest minuta. Oigledno si pohvatala konce.

107

- Umukni - nasmeila sam se. - Izvini to kasnim. Bilo je divno biti s njim. - Zdravo, anele! rekao je gledajui u Kejt u kengur nosiljci. Mada vie volim da mislim da je to bio samo izgovor da mi pogleda u grudi. Kejt je utala. Uosmo da popijemo kalu, borei se za prolaz kroz horde zanetc i uzbuene svetine. Bilo je subotnje popodne i ludilo je bilo na pomolu. Izgledalo je kao da je svet stvarno poludeo. Sindrom kupovine ili tako neto. Lubenica 229 Sigurna sam da postoji neki struan medicinski izraz za to. Mislim da, postoji neto poput onog vetra maestrala koji utie na ljude po selima pokraj mora, valjda u Italiji? Ljudi tuku svoje ene, psi zavijaju, kokoke ne legu jaja, a domaice plau i viu (pa da budemo poteni - muevi ih ipak tuku) i odbijaju da se bave kunim poslovima. Ili kao kad je elo selo patilo od PMS iliti predmcns-trualnog sindroma te su ulje none frajle i etva B6 kasnili te godine. Ludilo koje je izazivao maestral bilo je deje obdanite poredenju sa situacijom ove subote na ulici. Ncgde sam proitala da kupovina ima ogroman ulicaj a nivo adrenalina. Od njega bi vam skakao krvni pritisak, davali biste sebi svojoj nervozi ouka na javnom mestu, a oi bi vam se |iskolailc. Bilo je tu i drugih propratnih efekata. To je imalo smisla - ipak je u pitanju veliko uzbuenje. Svakako da se menja i nivo eera u krvi. Stoga se svima posle ili ak pre orgije kupovine pije jak i sladak aj ili kafa i klub milk" (ili ta god drugo). To vam je kao postkoitalna cigareta. Kao rezultat preterane kupovine Dablin je bio pun ma-Inijaka: izbeenih, nervoznih, crvenih u licu (to je od viso-Ikog pritiska). Vukli su na stotine kesa, novanike pune krcIditnih kartica koje su fijukalc i mumlale posle silnih aktiv-Inosti. Dakle, ako ste doli na kalu, kao to smo Adam, Kejt i |ja, ne zaustavljajte dah dok traite mesto za sedenjc. Stajali smo nasred prepunog kafea kao tri izbeena jad-Inika pored kojih su defilovali posiuavnici s kafom, puni Ikrofni. Oni koji su ih nosili verovatno su tamo bili nedelja-I ma a da jo sebi nisu nali mesta. Ali Adam je, kako to samo on ume, pronaao jedini sto Ikoji je osloboen posle tri-etiri nedelje. To vam je jedna <k1 prednosti kada ste u drutvu visokog mukarca.230 Marijana Kiz. Poto se uverio da smo se Kejt i ja udobno smestile, otiao je po kafu. Kakav heroj! Vratio se u rekordnom vremenu s prepunim posluav-nikom s kojeg samo to nisu ispadale zemike. - Nisam znao koje voli, pa sam ti uzeo po jednu od svake - objasnio je. - Ali Adame - rekla sam. - Nije trebalo, pa ti si student bez para! Bila sam tako dirnuta da sam mogla da se rasplaem. Mora da je potroio ceo meseni budet na zemike za mene. - I nikad ne mogu da pojedem sve - slagala sam. - Ne brini! rekao je smeei se. Izgledao je tako dra-esno. - Ja sigurno mogu da pojedem sve to ti ostane. Onda je seo i posvetio mi svu svoju panju. - Kako si? - upitao je. I zazvualo je kao da je stvarno zainteresovan. - Dobro rekla sam uz stidljiv osmeh. Oseala sam se kao devojurak. ta je to? U momentu kad shvati da se nekom svia pone da se ponaa kao da nisi pri istoj svesti. Ili se samo ja tako ponaam. - Hoe li da malo ja drim Kejt? - upitao je. - Ako hoe - rekla sam vadei je iz kengura i predajui je u njegove nene ruke.

108

Srcnica mala! Kakva teta to jo ne ume da govori, pomislila sam sa aljenjem. Da ume, mogla bih da je ispresliam kakav je oseaj biti u Adamovom naruju. Sedeli smo u dokolici askajui, dok je plima ljudi s promenljivim krvnim pritiskom nadirala ka nama, kovitlala Lubenica 231 se i opadala. Adam, Kejt i ja predstavljali smo oazu mira u tom dablinskom haosu. Nismo mnogo govorili. Sedeli smo oputeno pijui ka-fu i grickajui zemike. Adam se zabavljao igrajui se s Kejt. Zadivljen, analizirao je njene siune prstie i pipkao slatko malo lice. inio je to s izrazom takvog divljenja i enje da sam se pomalo i uplaila. Nema veze, Lora, prolctclo mi je kroz glavu, taman da Adam i zlostavlja decu! - ta misli - rekao je zamiljeno i dalje gledajui u Kejt - da li bi ljudi koji ne znaju pomislili da sam joj otac? Zna, mi smo tipina mala porodica u kupovini subotom. Podigao je pogled i nasmeio mi se. Mada je i meni samoj to palo na um, osetila sam se, ne znam, moda pomalo udno, da, udno i tuno zbog onoga to je Adam rekao. Kao da nisam verna, eto kako sam se oseala. Bilo mi je drago to se Kejt toliko sviala Adamu. Ali Adam nije bio njen otac. Dejms je bio njen otac. A Dejms nije bio tu. Sve je bilo tako udno i zbrkano, neobino i tuno. Zato Adam nije mogao da bude njen otac? Ili zato njenom ocu nije stalo do nje? - Da li bi voleo da ima decu? - upitala sam ga. - Ne lislim sada, nego, zna, jednog dana. Imao je udan izraz lica. Izgledao je tako tuno. Gotovo izgubljeno. Ali pre nego to je odgovorio prekinuli su nas devoja-(i glasovi. - Hej, vidi, pa to je Adam! - Gde je? - Adame, kako |si? - ao, gde si ti sino? Tri zanosne mlade ene, oigledno prijateljice iz razre-Ja, prile su naem stolu i okupile se oko Adama. Onako kako to ene ume ju kad je u pitanju Adam. Izgledale su kao prelepc egzotine ptice.232 Marijana Kiz. Onako arene i bune! Gukale su i tepale Kejt. A onda su potpuno izgubile interesovanje za nju kada su otkrile da nije Adamova. A zato bi i bila, pitala sam se. Adam nas je upoznao. - Ovo je Kejt! - rekao je dok je podizao njenu malu ruiastu aku i njom mahnuo devojkama. To je bilo tako slatko, moja dcvojica i ovaj lepotan! Mislila sam da e mi srce pui. Zato Dejms nije ovde da ovo uradi, zapitala sam se. ak i kada sam srena, tuga je uvek tu ncgdc. - A ovo je Kler - nastavio je. - Zdravo - nasmeila sam se smelo devojkama prozrane puti, savreno odevenim, trudei se da se ne oseam kao runa starica. - A ovo su... I izgovorio je tri imena koja su mogla biti Alitja, Ku i Fredi. Ili su mogla biti Aleksija, Suz i arli. ak i Atlanta, Duls i Miki. Neobina imena. Kul" imena. Bila sam spremna da se zakunem da su izmiljena. Imena koja paradiraju s mnogo K gde bi trebalo da budu C ili Z umesto S. To svakako nisu bila ona iz njihovih krtenica. Znala sam da su njihova prava imena morala zvuati kao Mejred, Dimfna i Meri. Znate, lepa ali obina. Zvuna imena.

109

Ali uz rizik da uvredim sve Mejred, Dimfne i Meri, ovo ba i nisu zvuna imena. Ove lepotice koje su iznenada napale Adama izgledale su upravo kao da su im trebala moderna imena kako bi se slagala s njihovim glamuroznim izgledom. I sve tri su mi nekako izgledale isto. Sve tri kratko podiane. Vrlo kratko. Suz/Ku/Duls bila je gotovo elava. Lubenica 233 A Atlanta/Aleksija/Alitja izgledala je kao lepo pae, s malenom kapom na plavoj paperjastoj kosi. Da budem iskrena, pomalo mi je liila na Kejt. to znai da je Adam, osumnjien za pedofiliju, vero-vatno lud za njom, pomislila sam s gorinom. Bila sam pomalo ljubomorna. Sve etvoro su govorili o nekoj urki od prethodne noi. Zaista sam poelela da odu, tako da Adam opet bude moj i Kejtin. Trudila sam se da se ponaam kao odrasla i zrela osoba kad su u pitanju ove tri predivne devojke koje su vapile za Adamovom panjom. Miii lica su me zaboleli koliko sam se upinjala da izgledam kao da i ja delim njihovo oduevljenje i da mi ne smeta to oni leerno i armantno askaju i smeju se. Izledalo je da su ove tri pustile koren je. Srce mi je silo u izme (nove) kad primakoe stolice naem malom stolu, kao da su sele Adamu u krilo. Nisu ak ni aj kupile. Nisam ih zbog toga osuivala. Znala sam i sama kako je kad si bedni student. Treba da tede novac za pivo i lekove. Imala sam razumevanja. Ali kad je Frcdi/arli/Miki poela da jede jednu od zemiki, od mojih zemiki, samo to nisam briznula u pla. 1 llela sam da trupnem nogom i vrisnem histerino kao dote koje se razmaeno rasplakalo: - To je moja zemika! Adam je meni kupio zemike! Jedva sam se uzdrala. Ja stvarno nisam ovde pripadala. Bilo je uasno glupo kad sam pomislila da neko kao ja moe zauzeti mesto u ivotu nekoga poput Adama. Bio je mlad, zgodan, i iveo je srenim i ispunjenim ivotom. A ja sam se oseala umorno i staro i blesavo i glupo.234 Marijana Kiz Poto je Adam nastavljao ivu diskusiju s devojkama, ustala sam i namestila nosiljku na grudi. Onda sam se nagnula i gotovo otela dete iz Adamovih ruku (Vraaj mi moje dete!) prekidajui ivahan razgovor o nekome ko se zove Olivija Berk koja je oigledno popuila Malkolmu Travisu na zabavi sino, pred svim gostima. ak i onako jadnoj dok sam samu sebe saaljevala, bilo mi je drago da Adam nije osuivao ponaanje Olivije Berk. Cenzuru je namenio Malkolmu jer je ovaj imao stalnu de-vojku, neku Alison. A Olivija nije znala za nju. - Taj momak je tako podao - rekao je Adam. - Takvim ponaanjem je pokazao da ne ceni nijednu od njih dve. Tako je, brate! Kejt je poela da plae kad sam je uzela iz Adamovog naruja. Nisam je krivila. Adam se okrenuo prema meni pogledavi me iznenaeno. - Ne ide valjda? - upitao je. - Da, idem - rekla sam, trudei se da zvuim uobiajeno. - Kejt je umorna i treba da je presvueni. Okrenula sam se lepotieama.

110

- ao - klimnula sam glavom. - Drago mi je da sam vas upoznala. Mene barem ovek nije mogao da optui da sam nepristojna, pomislila sam oseajui da sam u pravu. - Zdravo - odgovorile su u horu. - Pa, pa Kejt! Onda sam se postidela. Bile su dobre devojke. Problem je u meni. Bila sam ljubomorna i nesigurna. Detinjasta, preosetljiva i razmaena. I borila sam se - natovarena bebom, kesama i teinom oseanja da sam napravila greku - i trudila se da izgledam dostojanstveno i kao da me se sve to ne tie, dok sam se probijala kroz nepokorene mase. ibenica 235 Mogla sam da osetim Adamov pogled na sebi, ali sam ga izbegavala. Stigao me je posle nekoliko koraka. Da budem potpuno iskrena - to nije uvek lako - ba to sam elela da uradi. - Kler - rekao je iznenaeno. - Kuda e? - Kui - promumlala sam. Oajniki sam se nadala da nee provaliti koliko sam ljubomorna. - Vidi, ja ti se izvinjavam - rekao je gledajui me u oi. Da li su te stvarno iznervirale? - Ne! - bunila sam se. - Ne, ba su fine. -- Ne mora da bude ljubazna! - rekao mi je zabrinuto. - Znam da su delovalc kao glupaicc pred enom kao to si ti. - Ne, Adame, zaista su bile fine. Oseala sam se uasno. Nije mi se dopalo da budem s Aleksandrijom, Zu i Gcri ili kako god da se, do avola, zovu, zato to sam bila ljubomorna, a ne zato to sam zrela i to sam ih kao takva pre-/.irala. A Adam mi, eto, pripisuje plemenite razloge za ovakvo ponaanje. Priio mi je etiketu pamctniec onda kad sam se, u stva-i i, ponela kao razmaeno dcrlc koje trai panju na najdeti-n|.isiiji mogui nain. - Iskreno ti kaem, one su dobre devojke - rekao je. -I Meo sam da budem samo s tobom i Kejt, ali nisam znao da ih spreim da sednu za na sto a da ne budem grub objasnio je. - Lepo od tebe! - uzvratila sam. - Vidi, bolje da kreni1 rekla sam u trenu kad je jo jedna osoba s posluavllkom naletela na mene i izdrala se to stojim nasred puta. - Jesi li sigurna? - upitao je stojei tik uz mene. Jesam - uveravala sam ga. Stvarno? - pitao je pribliavajui lice mom. Stvarno - ubedivala sam ga.236 Marijana Kiz Nisam se ni pomerila. elela sam da ostanem u njegovoj blizini. Samo jo trenutak. Poelela sam da me poljubi. anse su bile minimalne zbog svih onih ljudi to su zujali oko nas. Da ne pominjem da bi se Kejt verovatno uguila u svom kenguru kad bi me Adam muevno privukao u naruje. - Da te ispratim do kola? - pitao je. - Ne, Adame, zaista nema potrebe. - Vidimo se uskoro! - rekao je neno. - Da - malo sam mu se nasmeila. Sladak osmejak. Ali pravi. A on je spustio ruke na moja ramena i privukao me (savreno obzirno zbog Kcjtine udobnosti) i sasvim neno mi dotakao usnama elo. Zamurila sam, preputajui se trenutku. I zadrala dah, jer sam jedva poverovala da se to stvarno dogaa. Usne su mu bile vrste i tople. Mirisao je na sapun i toplu, meku kou. Kroz brujanje koje nas je okruivalo u kafeu ula sam kako neko kae: - Vidi, opet ono dvoje!

111

Neki glas je odgovorio: - Koje dvoje? - Ma zna ono dvoje to su se svaali ispred 'Svicera' jue. Glasovi su pripadali devojkama koje su uivale to su bile svedoci nae jueranje scene. Oh, boe, zar je to stvarno bilo jue? Nastavile su da komentariu glasno. - Oh, da, to su oni! Izgleda da su se pomirili. - Eh, sranje! Otvorila sam oi i pogledala u Adama. Oboje smo poeli da se smejemo. - Sve to nam je sada potrebno jeste jedno 'ginis' pivo, ovee - rekao je. Lubenica 237 - U tom sluaju ja stvarno idem - rekla sam. Prola sam pored tih devojaka na izlazu. - Sigurna sam da jue nije imala bebu - rekla je jedna od njih. - Misli da je njegova? - druga je elela da zna. Produila sam. elo nije prestajalo da me pecka dok se nisam pribliila kui. Da, da, znam. Poljubac u elo se teko moe okarakterisati kao nedolian seks. Ne mogu da vam navedem nijedan vedski film gde se pojavljuje poljubac u elo. A bio je tako enjiv i tako nean i na neki udan nain tako erotian da je bio mnogo bolji od seksa. U stvari, valjda jednako dobar.17. Lota se pojavila u ncdelju popodne pa smo lenarilc uz aj i jafa keks" (Majklov) i igrale se s Kejt. Igranje s Kejt je uglavnom podrazumevalo hranjenje, ekanje da podrigne i presvlaenje. Lora je nosila prljavu majicu uflekanu bojom, za koju sam pretpostavila da je pripadala njenom ljubavniku tinejderu. Delovala je mlado, zadovoljno i sreno. I moglo joj se. Prethodne noi je etiri puta vodila ljubav i tom priom je htela da me razgali, ali su nas mama i tata stalno prekidali. - Ima li glasa od Dejmsa? - poela je da se raspituje, poto je odustala od ideje da provedemo popodne u opscenim priama kada je tata otprilike dvanaesti put izaao iz sobe. A bio je uao, klimnuo glavom Lori i poeo da die jastuke s kaua i da pomera fotelje, mumlajui neto o tome da nije proitao Indipendent i da e ubiti Helen ako ga je ona uzela. I kako je on taj koji kupuje novine i kako to onda da je on uvek jedini koji ne uspe da ih proita. Onda se vratio oko tri minuta kasnije da vidi da li vatra gori pravilno i zapodenuo opirnu raspravu, uglavnom sam sa sobom, o dobrim stranama antracita. (On proizvodi veliku temperaturu, pa neka je i skuplji".) Lora i ja smo samo sedele, sklupane na kauu, Kejt je bila na Lorinom krilu, i sve smo, ak i Kejt, delovale smo-reno dok smo ekale da zavri svoju tiradu i ode. Lubenicu 239 Samo to je on otiao pojavila se mama, pod izgovorom da nam nudi aj, a u stvari da vidi jesam li ja maznula jafa keks". Raspitivala se za Lorinog oca. - Def Prendergast je fin ovek - kazala je Lori. - Ne znam otkud im ti uopte. Onda je mama otila i odnela jafa keks". - Ima li glasa od Dejmsa? - opet je pitala Lora kada su se vrata dnevne sobe jo jednom zatvorila. - Nije tu - kratko sam rekla. - Ali zvau ga sutra. Nisam elela da priam o Dcjmsu. Ne tada. Bilo mi je muka od toga. Od razmatranja i ponovnog razmatranja i pokuaja da sve shvatim i razbijanja glave ta da radim.

112

U Njujorku kau: Prevazii to, a ako ne moe, onda prevazii priu o tome. Dobar savet. Lora je bila u naoj kui ve dobrih sat vremena kada je pomenula Adama. Zapanjena sam to joj je trebalo toliko vremena. - Pa, kakva je to pria o tebi i mladom Lohinvaru? -upitala je strano leerno, dok je krunim pokretima trljala Kcjtina leda. - O kome? - pitala sam. Namcrno sam zvuala tupavo. - O sjajnom Adamu - kazala je pomalo nervozno. - ta je s njim? - pitala sam. - Pa, pre svega, lud je za tobom, a onda, on apsolutno prelepo izgleda. Daje pet ili est godina mlai, ak bih se i Mina zainteresovala. - Lora, on nije lud za mnom - protestovala sam. Naravno, ovo sam rekla samo zato da bi Lora navalila je Adam zaista lud za mnom pa da to ponovo izazove im loplo oseanje oduevljenja u mom stomaku. I ,ud je za tobom - kazala mi je. - I povrh svega, ti to n,v.240 Marijana Kiz - Pa ta onda? - rekla sam. - ak i ako jeste lud za mnom - a za to nemamo dokaza ta bi trebalo tim povodom da uradim? - Zbrzi ga - rekla je. Ova nije imala ni trunku srama. - Lora! Zaboga, ja sam udata - viknula sam na nju. - Oh, da? - rekla je samozadovoljno. - Pa gde ti je onda mu? utala sam. - Kler - neno je kazala poto smo pet napetih minuta odsedclc bez reci. - Ono to hou da kaem jeste da je on divan mukarac i da mu se izgleda zaista dopada i da si prola kroz jedan teak period i da bi, ak i ako se na kraju sve sredi sa Dejmsom, moda trebalo u meuvremenu malo da se zabavi. - ta se to ovde deava? - pitala sam. - Svi me guraju u vezu s Adamom. ak i roena majka! - Majka ti je rekla da zbrzi Adama? - vrisnula je Lora zapanjeno. - Pa, ne ba tim. recima, naravno - kazala sam. - Ali to je mislila. - Pa ta te spreava? - pitala je oduevljeno Lora. -Dobila si blagoslov od majke. Kakvo sjajno znamenje. Razmiljala sam nekoliko trenutaka. - Da - uzdahnula sam. - Pretpostavljam da bi trebalo. - ta! - graknula je Lora. - Ti to ozbiljno? - Zaboga podigla sam glas na nju. - Zar nije to ono u ta me gura? Znala sam da e se ovo desiti. Jednostavno sam znala. Ljudi obino podstiu jedni druge na neto to znaju da onaj drugi nee uiniti. A onda se okiraju najvie u ivotu kada ta osoba zapravo to i uradi. I sama imam udela u tome. Sto godina sam ubeivala tatu da nabavi farmerke. - Stvarno, tata, stajae ti sjajno - esto sam govorila. A tata bi kazao: - Ma hajde, previe sam star. - Ne, tata, nisi. Lubenica 241 Onog dana kada se tata pojavio u krutim marinsko )lavim rengler" farmerkama, podavijenim za trideset centimetara, smejuljei se stidljivo i ponosno, od oka samo to nisam umrla. Da, znam - rekla je Lora, pomalo rastreseno. - Ali to jednostavno dclujc malo neobino za tebe. Mislim, uvek si ako verna. Lora, teko da u biti ne verna Dejmsu ako budem vodila ljubav s Adamom, zar ne? lepo sam je upitala. Mogla sam da primetim da je prilino okirana.

113

Iako sam imala fasadu devojke koja se provodi, uvek sam bila Postojana Kler. Moja fasada razvratnice bila je tanuna, zapravo prozirna. Igrala sam igru ustajem iz kreveta da odem kui" vie lUta nego to bih da pomenem, ali nikada nisam bila stvarno za to. Uvek sam elela da budem dosadna i da se skrasim s ickiin ovekom, ali budui da je to najuvredljivije to mo-Ictc da kaete o nekome, to jest da ona samo eli da se skrasi s nekim ovekom, sve sam uinila da to sakrijem. Malo ljudi je bilo upoznato s mojom sramnom tajnom. Kler, da li ti se taj Adam svia - zabrinuto je pitala. Zabavilo me je kada sara primetila da je Adam u svega nekoliko minuta od divnog Adama" postao taj Adam". Naravno da mi se svia - rekla sam joj, smejui se na i' u uas. - On je sladak... ili to nisi primetila? I ,cp je, priznajem oprezno je kazala. - Ali ta hoe /nam da je fin i da ini da se oseam pametnom i i poeljnom. Kler, ne zaboravi da si trenutno veoma ranjiva. Znam Ufi *i posle izgubljene veze u situaciji da nae novu. Slv.-imo? - rekla sam. Mislila sam da zvuim veoma lili hl IO,242 Marijana Kiz - U svakom sluaju - pitala sam veoma znatieljno -ta ti radi? Bodri me da stupim u vezu s njim, a kada kaem da hou, pone da mi sudi. - ao mi je, Kler - pokorno je rekla. - Zaista mi je ao. Jednostavno sam pooislila da bi to to mu se dopada bila injekcija za tvoj ego. Ali ni na trenutak nisam pomislila da e zapravo neto uiniti po tom pitanju. Ti si tako 'ena jednog oveka' daje ovo za mene predstavljalo mali ok. - Lora, ja sam trenutno 'ena bez oveka' - podsetila sam je. - Znam, ali ti toliko voli Dejmsa... Ne znam... Jednostavno nisam mislila da bi ti iko padao na pamet. - Stvari se menjaju, ljudi se menjaju - rekla sam. - Ne znam vie ta oseam prema Dejmsu. Sve to zaista znam jeste to da mi je s Adamom divno. Lora se iznenada pribrala. - Pa, u tom sluaju, nisi mogla boljeg da izabere. On tako dobro izgleda. I tako je fin. I pametan - dodala je posle kraeg razmiljanja. Ovo je bilo dobro budui da je dolazilo od Lore koja je obino vie brinula o organu izmeu nogu nego o onom izmeu uiju. - A bolje bi bilo i da ue u formu - iscerila se. - Zar ti nisu dali neke vebe za zatezanje. Vebe za karlini pojas ili kako se to ve zove. Nee valjda da ti seks s Adamom bude kao bacanje kamena u bunar bez dna. - Ba ti hvala, Lora - suvo sam rekla. - Uinila si da se oseam kao 'neviena prilika'. Kada je Lora otila jednostavno nisam mogla da se svrtim. Nikoga nije bilo. Ana je izvela jo jednu od svojih taaka nestajanja. Helen je izgleda bila kod Linde. Mada mi je to bilo drago. Toliku krivicu sam oseala zbog Adama da mislim kako ne bih mogla da je pogledam u oi. Bila sam prilino ubeena da joj Adam nije deko. Lubenica 243 Ali ne bi bilo loe da se konano uverim u to. Osetila sam kako bih teko podnela saznanje da je on stvarno njen deko, jer ta bih onda mogla o njemu da mislim? Da je neki otkaeni tip koji uiva da rastura domove, /avaa sestre i razbija porodice. Ako je Adam Hclcnin deko i ako ona sazna da se viam s njim, i to po dogovoru, i to ne jednom ve dva puta, onda bi devetsto esnaesta izgledala kao boino jutro u poreenju s pokoljem i krvoproliem koji bi sigurno us-kxlili. A da li se oseam nelojalnom prema Helen to se viam s Adamom?

114

Da, naravno. Ali ne dovoljno nelojalnom. Ako je Adam Helcnin ovek, smesta u se povui i ni-vie neu imati s njim. To je bilo lako. Ali ta ako Adam nije Helenin ovek, a Helen ga eli? Pa ako i Adam nju eli, onda vai isto to i maloas. Smesta u se povui i nita vie neu imati s njim. A ta ako Helen eli Adama a Adam ne eli Helen i tO, kakve li divne misli, Adam eli mene, ta onda? To je bilo teko. Volela sam Helen. Sam bog zna zato, ali volela sam je. I nisam elela da uinim bilo ta to bije uznemirilo. Ne, zaista nisam. 1 nije to bilo samo zato to sam je se plaila. Najbolje e biti da razgovaram s Adamom o tome. Ifiliiostavno, da ga pitam otvoreno o emu se radi iz-' lili njega i Helen. A ako tu neto ima, onda prelazim na llMlcii etapu brige. se svodi na to da nikada ne uleem u nepredvidiv ii || Ji .un verovala da u ikada to rei, ali ivot je zaista im i uiliik.244 Marijana Kiz Moramo grabiti svaku priliku obema rukama. Upravo to sam nameravala da uradim s Adamom. Tano, dobro ste uli, nagovetaj ve postoji - epau ga obema rukama. - Boe, Kler - namrtila se mama kada sam ponovo promenila televizijski program. Staje to s tobom? Moe li da sedi mirno? Kao da ima pundravce. - Izvini, mama. Ba tada je zazvonio telefon. - Gospode, Kler, moja noga! - dreknuo je tata kao pas kojem su utinuli rep vratima kada sam jurnula da se javim i zgnjeila mu nekoliko koica stopala. - Halo - dahnula sam u slualicu. - Halo, da li ti je tata kod kue? - saplitao se glas s druge strane. - Tata - viknula sam. - Tataaa! Teta Dulija te zove. Do avola, pomislila sam. Ovo je znailo da e tata biti satima na telefonu. Teta Duliju je bilo nemogue prekinuti kada pozove pijana. Obino se javljala da se izvinjava zbog neega to je uinila, kao to je, varanje u partiji bejzbola. Partiji koja se odigrala nedavno, na primer, pre etrdeset pet godina. A zato me toliko brine slobodna linija uopte, pitala sam se, vesto izbegavajui tatina stopala dok je on mrzovoljno hramao pored mene na putu do telefona. Da li je iko rekao da e me zvati? Da li sam oekivala poziv? Ne, i opet, ne. Ali mala topla ika nade u meni oekivala je da e moda, tek moda, Adam pozvati. Nije rekao da hoe. Ali oseala sam da bi mogao. Sela sam u predsoblje da bih besramno prislukivala tatin razgovor s teta Dulijom. Obino je taj razgovor bio zanimljiv za sluanje, mada pomalo bizaran. Lubenica 245 Koliko li e ovo askanje trajati? - Sada me sasluaj, Dulija - kazao je tata uznemireno. Pobogu, pomislila sam, to mora da je bila veoma vana partija im se tata tako potresao. - Pokvasi kuhinjski pekir i prebaci ga preko njega odmah! - vikao je u slualicu. Oh, boe, uasnula sam se kada sam shvatila da je teta Dulija pokuavala da spali svoju kuu a nije zvala zbog dugog, besciljnog pijanog razgovora punog kajanja i pravdanja. - Ne, pod esmom, Dulija, pod esmom! - urlao je tata. Kako li je ona mislila da pokvasi pekir? Bolje je i da ne mislim.

115

- Dulija, sada u spustiti slualicu a ti e uiniti isto -polako i oprezno je govorio tata, kao da govori detetu od etiri godine. - A onda e pozvati 93 i traiti vatrogasnu ekipu -nastavio je. A onda e pozvati ponovo mene i rei mi da si uradila sve i da oni stiu. Tresnuo je slualicu i naslonio se na zid. - Gospode - kazao je iscrpljeno. - Sta je sada uradila? - pitala je mama koja se pojavila ii predsoblju. - Nekako je uspela da zapali jednu od ringli na poretu i si var se otrgla kontroli uz uzdah je rekao tata. - Boe, hoe li ovome doi kraj? Telefon je zazvonio. - To mora da je ona ponovo - kazao je tata kada je milina posegla za slualicom. - Halo - rekla je mama. ()nda joj se izraz lica izmenio. Da, tu je. Ko zove, molim? Za tebe je, Adam - rekla je dodajui mi slualicu 1 i raajnog lica. Oh - kazala sam i uzela slualicu od nje, odahnuvi s i li .injem.246 Marijana Kiz Ovo sam ekala elo vee, a nisam toga ni bila svesna. - Halo - kazala sam, pokuavajui da sakrijem pred mamom i tatom koliko sam oduevljena. - Kler - kazao je svojim divnim glasom. - Kako si? - Odlino - rekla sam pomalo nezgrapno. Mama i tata su i dalje stajali u predsoblju i gledali u mene. - Gubite se - prosiktala sam im i odmahnula rukom. - Do avola, imamo ovde hitan sluaj zareao je tata. - Sklanjaj se od telefona! - Za minut - rekla sam mu. - Jedan minut - zapretio mi je. Ali ipak su otili. - Izvini za ovo kazala sam Adamu, kada su se mama i tata nevoljno vratili u dnevnu sobu. - Mala porodina kritina situacija. - Da li su svi dobro? - zabrinuto je pitao. - Odlino - rekla sam. Sada sam ja bila zabrinuta. Da li je pitao zato to je brinuo za Helen? Za svoju devojku Helen? - Kler - nastavio je. - Nadam se da ti ne smeta to sam zvao. Mislim, ne bih eleo da pomisli da te gnjavim. Samo kai i neu vie. Gnjavi me koliko god hoe, pomislila sam. - Ne, Adamc, naravno da mi ne smeta to me zove. Volim da priam s tobom. - Sjajno - rekao je. ula sam mu osmeh u glasu. Sela sam na pod i udobno se smestila za jedan razgovor od sat vremena. 1 kako sam to uradila, zaula sam zveckanje kljuevima na ulaznim vratima. - Oh, boe - izletelo mi je kada sam ula Helenin glas. - Kod kue sam. Nahranite me, ili u vas prijaviti zbog zanemarivanja! - vikala je. - ta je to? - pitao je Adam. - Helen je stigla - rekla sam. - Je li? Pa pozdravi je u moje ime. Lubenica 247 - Ne, neu - ispalila sam. - Zato? - upitao je veoma iznenaeno. Helen je prola pored mene. Namignula mi je i podarila mi oaravaju osmeh. - Zdravo, Kler, divne su ti izme - rekla je i produila. Ponekada, zapravo, obino kada to najmanje oekujem, ume da bude tako slatka i umiljata da bih mogla da je ubijem. - Zato? - ponovio je pitanje Adam. Pomislila sam kako je doao trenutak da jednom za svagda sredim to pitanje. Ako se Adam zavitlava sa mnom i mojom malom sestrom, onda je ovo prilika da to prekinem.

116

Poela sam da se nerviram. Bezobraznik jedan. Samo zato to je stvarno jako lep misli kako moe da se ueta u nae ivote i sve nas prevede edne preko vode, mislila sam, slaui stilske figure i brzo se zagrevajui do pravednog besa. - Vidi, Adame - rekla sam otro im sam ula kako se Helen, mama i tata svaaju u dnevnoj sobi, to je znailo da mogu slobodno da govorim. - Stvarno ne znam kako ovo da kaem. Zapravo i ne znam ta bi trebalo da kaem. - Zaboga, ta je? - prekinuo me je. Hajde, kai mu, hrabrila sam samu sebe. Ima prava da zna. Ali ve sam izgubila ivce. - Vidi, moda me se i ne tie, ali hou da znam da li je Helen tvoja devojka? - konano mi je uspelo. Nastala je tiina. Oh, boe, pomislila sam. On se via s Helen. A prema meni je bio fin samo zato to sam ja Helenina odbaena inatora sestra. A sada mu je jasno i da mi se svia. Do avola, do avola, do avola. Trebalo je da drim jezik za zubima. Unitila sam sve zato to sam bila nestrpljiva.248 Marijana Kiz Lubenica 249 - Kler - konano je rekao sledenim glasom. - O emu ti to govori? - Pa, zna - rekla sam. Oseala sam se kao poslednja budala, ali mi je ujedno laknulo. - Ne rekao je pomalo hladno. Ne znam. - Oh - izustila sam zaista posramljeno. - Ti, znai, misli da sam ja Hclenin deko? - kazao je ukoeno. - Pa, pomislila sam... - rekla sam puna stida. - A ta si to mislila da radim kada sam te pitao da li moemo da se vidimo? - nastavio je, skoro prezrivo. - Dakle? - podsticao me je poto sam utala. - Misli da sam ili veoma glup ili potpuno bez karaktera - rekao je. - A ja nisam siguran ta me od toga vie vreda. T dalje nita nisam govorila. Uglavnom zato to nisam znala ta da kaem. Grozno sam se oseala. Adam se prema meni odnosio iskljuivo pristojno i s potovanjem. Nisam imala nikakav dokaz da je ita imao s Helen. Uvredila sam ga kada sam posumnjala u njegove namerc. - Kler - kazao je umornim glasom. - Kler, Kler, Kler, sluaj me. Nisam ni sada niti sam ikada bio deko tvoje sestre Helen. A ne elim ni da budem. - Ona je divna devojka - brzo je dodao. - Ali nije za mene. - Vidi, Adame - promucala sam. Zaista mi je ao, ali nisam znala... - I meni je ao - rekao je. Stalno zaboravljam kroz ta si nedavno prola. Mnogo si povreena i niko ne moe da ti zameri to sve mukarce smatra dvolinim skotovima? Moj junak, pomislila sam topei se. Uzeo mi je reci iz usta. Spasao me je velikog napora objanjavanja i opasnosti da ponovo budem povreena. Kakav ovek! Kako je mogue da uvek reaguje u skladu s mojim oseanjima? Moda je transseksualan, izbezumljeno sam pomislila. Mora da je to njegova velika mrana tajna. Roen je kao ensko. Ili je bio ensko zarobljeno u mukom telu - i to kakvom telu! - Kler nastavio je, odvojivi me od razmiljanja o njegovoj seksualnosti. - Ne znam kakvu si sliku stekla o meni, ali ovo mi govori da oigledno nije onakva kakvoj sam se nadao. - Ne... Adame... - slabano sam negodovala. Toliko toga sam imala da kaem a nisam znala odakle da ponem. - Samo mi daj jedan minut - rekao je. Samo me sasluaj. Hoe li? Toliko je zvuao ozbiljno i deaki da nisam mogla da odolim. - Naravno - rekla sam.

117

- Imam mnogo prijateljica, ali retko ulazim u romantine veze. Zapravo, jedva da to i radim. Pa, jedva u poredc-nju s narodom na mojoj godini na koledu, ali moda su oni jednostavno posebno produktivni. - Odlino - rekla sam, a arko sam elela da uuti. Htela sam da mu kaem da meni nita ne mora da objanjava. Saznala sam da nije Helenin deko i to mi je bilo dovoljno. Oseala sam se strano zbog svog predanjeg dramljc-nja i optuivanja. Sada sam jednostavno elela sve da zaboravim. Jadniak! Poznavao me je tek nekoliko dana a ve smo imali nekoliko mini svaa. ta li ga je navelo da pomisli da sam ja vredna truda? Ali, pre nego to sam stigla da razradim tu temu, tata se ponovo pojavio u predsoblju, sa izgledom gromovnika. - Kler! - zaurlao je. - Ostavljaj telefon, SMESTA! - Mora da prekine? pitao je Adam.250 Marijana Kiz - Da - rekla sam. - Izvini. Nisam elela da zavrim ovaj razgovor dok se ne uve-rim da je sve u redu. Da Adam nije ljut na mene to sam pomislila da je on neki Don uan koji rastura porodice. Ne bi mi smetao uopte ni neki nagovetaj da bi, moda, poto ne eli da se uputa u romantinu vezu s Helen, kako se delikatno izrazio, eleo da se upusti u romantinu vezu sa mnom. to bi mama rekla, traila sam preko 'leba pogau. - On, skoro da sam zaboravio zato sam te u stvari pozvao - rekao je. - Zato? - pitala sam. Reci da ti se stvarno dopadam. Hajde, hajde, bodrila sam ga u sebi. - Daje se dobar film na televiziji u jedanaest. Siguran sam da e ti se dopasti. Trebalo bi da ga pogleda ako ne bude mnogo umorna. - Oh - izustila sam, a iz mojih jedara je vetar uklonjen hirurkim putem. Pa, hvala ti. Govnjivi film! Pobogu! - Videemo se uskoro - rekao je. Hej, ekaj, poelela sam da viknem, nemoj jo da ide. Priaj jo minut sa mnom. Daj mi svoj broj da mogu ja tebe da zovem. Moemo li da se vidimo sutra? Mani sutra, moemo li veeras? - Kler - tata je reao pretei iz dnevne sobe. - Dobro, zdravo rekla sam i spustila slualicu. A, izmeu ostalog, oseala sam se i potpuno iscrpljeno. Onog trenutka kada sam oslobodila telefon, iz dnevne sobe su krenuli u haotian juri. Tata i Helen su se zaglavili na vratima. Tata je hteo da uje teta Duliju i sazna da li je pakao savladan. A Helen je imala neke druge ideje s telefonom. - Moram da se javim Entoniju vikala je. Treba da me preveze do Belfasta u utorak. Lubenica 251 - E, pa, Dulijin poar je vaniji - navaljivao je tata. - Nek joj izgori kua - rekla je Helen - to bi je nauilo pameti. Alkos. Milosrdna do sri, takva je bila Helen. Udaljila sam se s proprita bitke oko telefona. Popela sam se i prebacila Kejtinu kolevku u maminu sobu, a potom se smestila da tamo na malom televizoru odgledam preporueni film. Barem to sam mogla da uinim, poto sam ve bila tako opaka prema Adamu. A moi u i da priam o filmu kada se budemo videli sledei put, mislila sam. Ako bude sledeeg puta.18. Vreme kao da je stajalo dok sam bila Majka Alkoho-liarka iz pakla (i erka Alkoholiarka iz pakla i Sestra Alkoholiarka iz pakla, da budem precizna). Ali sada, otkako sam poela ponovo da ivim, vreme je zakasalo i dok sam se okrenula, poelo je i da galopira.

118

Dani su proletali na nain kao u filmovima, kada reiser hoe da pokae da vreme brzo prolazi. Listovi kalendara se brzo smenjuju, otkidaju i odleu. A uz njih lete i uveli listovi da bi oznaili jesenje vreme i proleti poneka pahulja snega da ukae na dolazak zime. Dok sam se okrenula, proao je vikend. Naravno da pojmovi kao to je razlika izmeu vikenda i radne nedelje nisu predstavljali nita za lenugu kakva sam bila ja. Svaki dan je bio praznik, i tako dalje. Ali iznenada je osvanuo ponedeljak. Dejms je trebalo da se vrati s Kariba. Ili Mistika. Ili s privatnog ostrvca uz obale raja. Ili ve odande gde je bio, ubre neverno. Sada u morati da mu se javim. Meutim, sada sam bila sasvim mirna u vezi s tim. to se mora, mora se. Naravno, bilo mi je veoma lako da budem mirna u vezi sa Dcjmsom kada sam bila sva napeta kad je re o Adamu. Bilo je prilino teko da se uzrujavam oko obojice istovremeno. Prenesene emocije, i tako to, i alal vera doktoru Frojdu. Ali pre nego to pozovem Dejmsa, ekalo me je jo jedno zadovoljstvo zakazano za ponedeljak pre podne. Pregled kod lekara, poto je prolo est nedelja od poroaja. Lubenica 253 Nikad kraja provodu u mom ivotu. Ovo je bio jedan od onih simbolinih dogaaja koji su oznaavali prekretnicu. Neka vrsta priznanja da je poroaj bio uspean. Neto poput zabave u ast premijernog prikazivanja filma. S tom razlikom to na zabavi posle premijere glumci i lanovi ekipe ne moraju da stavljaju noge u uzengije i da neki nepoznati ljudi istrauju po njihovim intimnim delovima tela. Osim, naravno, ukoliko to zaista ne poele. I Kejt je imala zakazan pregled na pedijatrijskom odc-ljenju. Tako smo nas dve krenule kolima. Bila sam ponosna na sebe. Svaki dan kada sam uspela da se izvuem iz kreveta i da funkcioniem i dalje je predstavljao malo udo. ivljenje i sve pratee dunosti i obaveze poele su opet da mi predstavljaju zadovoljstvo. Kejt je ve bila nekoliko puta na klinici. Za nju to nije bilo nita novo. Ali ja nikako nisam bila pripremljena za planu kakoloniju koja nas je doekala kada smo stigle. Imala sam utisak da se u ekaonici nalazi nekoliko hiljada rasplakanih beba s izmaltretiranim i izluc-nim majkama. U stvari, neke od majki drale su se glasnije od svoje dece. - Samo kada bi prestao da plae - jedna ena se plaljivo obraala svima i nikome posebno. - Samo na pet minuta. Boe, boe, pomislila sam uasnuto. Odjednom sam shvatila koliko sam srena. Ne samo da je Kejt delovala kao nenormalno mirna beba, nego sam imala i mamu i tatu i, pretpostavljam, i Helen i Anu da sa mnom podele teret podizanja bebe. Mama i tata su je dovodili na preglede dok sam se ja ponaala kao antihrist. Boe, ne mogu vam opisati kako mi je sada bilo neprijatno.254 Marijana Kiz Kako sam mogla da zapostavim svoje prelepo dete na tako straan nain? To se vie nikada nee ponoviti. Nijedan mukarac me vie nikada nee tako uzdrmati kao to sam dozvolila da me Dcjms uzdrma. Bilo mi je muka pri pomisli na to kako se nisam posvetila Kejt koliko je trebalo, samo zato to sam patila za jednim mukarcem. Kejt je prva bila na pregledu. Donela sam je u nosiljci u ordinaciju. Deurna sestra je bila jedna glamurozna riokosa mlada ena iz Golveja. Zbog ega su medicinske sestre uvek tako zgodne i seksi?

119

Sigurna sam da postoji neka drevna legenda o tome. Davno, davno postojalo je pleme ena koje su bile izuzetno lepe. Mukarci su bili ludi od poude za njima, a to je inilo da se sve ostale ene oseaju nepoeljno i strano. Dolazilo je do raznoraznih pobuna i ustanaka. Domovi su se rasturali jer bi se mnogi ranije sreno oenjeni mukarci zaljubljivali u neku od ovih maca. ene iz onih nelepih plemena ubijale su se jer nikada nisu mogle da se mere s ovim sirenama. Neto je moralo da se uini. Zato je Bog odluio da sve lepe ene moraju da postanu bolniarke i da nose zaista odvratne borosana cipele i ogavne mantile u cvikle u kojima im zadnjice deluju ogromno, tako da njihova privlanost bude prilino priguena. I do dana dananjeg lepe ene moraju da postanu bolniarke da bi im lepota bila zaprta ogavnim uniformama. Mada ne umem ba da objasnim kako bi ova moja pri-povetka mogla da se primeni na supermodele i njihovu ode-u koja puno otkriva i koja ulepava. U svakom sluaju, nema ni veze. Bolniarka je zatvorila vrata za nama, ali je buka dece koja su urlala u ekaonici bila i dalje savreno prisutna i Lubenica 255 samo je tu i tamo prekidao vapaj: Samo pet minuta, to je sve to traim". - Zar vas ova buka ne izluuje? - znatieljno sam upitala. - Ni najmanje - rekla je. - Vie je uopte ne prime-ujem. Poela je da pregleda Kejt. Kejt je bila tako dobra. Nije ni zaplakala. Bila sam veoma ponosna na nju. Poelela sam da otvorim vrata i kao uiteljica kaem onoj deci napolju: - Pogledajte, ovako treba da se ponaate. Posmatrajtc ovo uzorno dete i oponaajte ga. Posmatrala sam bolniarku dok je pregledala Kejt, me-rila joj temperaturu i puls. Tako mi i Ireba ako neto ozbiljno nije u redu, pomislila sam dok me je uas obuzimao. Ali ne, sve je bilo odlino. Ona moja strana koja je oseala krivicu skoro da je bila razoarana. - Odlino napreduje - rekla je bolniarka. - Hvala - ozarila sam se s ponosom. - Ona je savreno zdrava beba - nasmeila se bolniarka. - Hvala - ponovila sam. Otvorila sam vrata da krenem kada me je oamutio novi talas dreke. Probijale smo se kroz gomilu zajapurene i rasplakane dece. Koliko sam mogla da shvatim, dco njih je dobijao svoj prvi be-sc-c, to je umnogome doprinosilo optoj uznemirenosti . S Kejt u nosiljci, paljivo sam birala put kroz zagluu-juu vrevu. Dok sam za sobom s olakanjem zatvarala vrata tog pandemonijuma, poslednje to sam ula bio je glas one sirote ene koja je zapomagala: ,,Samo tri minuta. Prista-|i-m i na tri."256 Marijana Kiz Zatim smo morale malo da priekamo da doe red na mene kod lekara. Proitala sam primerak asopisa Lino enski koji je datirao negde s prelaska devetnaestog u dvadeseti vek (krinoline definitivno nisu u modi ove jeseni). Kejt je malo odspavala. Bila je tako dobra dcvojica. Konano su me prozvali i eto nas u ordinaciji. Lekar je bio jedan fin stari ekscentrik. U sivom odelu, sed, rasejan i ljubazan u ophoenju. - Dobar dan, ah da, Kler, da Kler i beba... hmmm... Ketrin - kazao je itajui iz kartona na pisaem stolu. -Uite i sedite.

120

Posle izvesnog vremena podigao je pogled ka stolici preko puta, i kada me tamo nije zatekao poeo je da se osvre po prostoriji, pitajui se kuda sam nestala. A ja sam smestila Kcjtinu nosiljku na pod i popela se na sto za pregled sputenih gaica i nogu podignutih na uzengijc, brzinom od koje mi se zavrtelo u glavi. Stare navike se teko iskorcnjuju. Sic i put kada doem kod lekara, bez obzira da li e to biti zbog bola u uhu ili iaenog zgloba, bie mi teko da se zaustavim da ne zbacim gaice i ne popnem se na sto za preglede. Lekar je onda uradio ono to je uradio a to je podrazu-mevalo i prisustvo mojih starih znanaca, podmazanih rukavica. ao mi je ako vam je odvratno. Zaista saoseam s vama. Nekada sam i sama skoro padala u nesvest na samu pomisao o uzimanju sekreta za analizu. Sada, posle trudnoe i poroaja, mislim da bih mogla da podnesem i histerektomiju samo pod lokalnom anestezijom i da pri tom veselo priam s hirurgom o televizijskom programu od prethodne veeri. Do avola i anestetici! Lubenica 257 Ali, zaboravljam da se vi ostali niste prekalili ovako kao ja. - Divno vam je sve zacelilo - rekao mi je kao da je to neko veliko dostignue. - Hvala - rekla sam, sva ozarena, i uputila mu osmeh izmeu rairenih nogu. Oseala sam se kao da imam sedam godina i da su mi svi zadaci iz matematike tani. - Da, nema ovde nikakvih komplikacija - nastavio je. -Da li je krvarenje ve prestalo? (Izvinite zbog ovoga, neu jo dugo.) - Da, prestalo je otprilike pre ncdclju dana - kazala sam mu. -1 rana od epiziotomije je savreno zarasla - dodao je, uz neprekidno zavirivanje i darkanjc. - Hvala - opet sam se osmehnula. - Dobro, moete sii - zavrio je. - Pa, je li sve ostalo u redu? - pitao je kada sam se obukla. - Odlino - rekla sam. - Sve je odlino. - Hmm, kada mogu opet da imam seksualne odnose? -zabrzala sam. (A zato sam ga to uopte pitala?) - Pa, prolo je est nedclja, tako da moete kad hoete - veselo je izjavio. - Moete odmah. Zabacio je glavu i prasnuo u glasan smeh, a onda naglo uutao jer mu je pred oima iskrsla vizija sasluanja na Medicinskom veu i zahteva da ga uklone. Granica izmeu prihvatljivih seksualnih insinuacija i lascivnih predloga veoma je tanka. Moda doktor Kiting nije uspeo sasvim da shvati tu razliku. - Hmmm - kazao je i primirio se. - Da, kad god hoete. - Da li e me boleti? - zabrinuto sam upitala. - U poetku ete moda oseati malu nelagodnost, ali ne bi trebalo da boli. Zamolite mua da bude naroito paljiv.258 Marijana Kiz - Mua! - iznenaeno sam pitala lekara. Ja nisam ak ni pomislila na svog mua. - Da, vaeg mua - odgovorio je s jednakim iznenaenjem. - Vi ste udati, zar ne, gospoo... gospoo Vebster - kazao je pogledavi u karton. - Da, naravno da jesam - potvrdila sam i pocrvenela. -Ali, znate, ja sam se uopteno raspitivala. Nisam zapravo planirala da imam odnos ni s kim. Pomislila sam da u, ako izostavim re seksualni", uspeti da neutraliem ovu neprijatnu i udnu atmosferu koja se iznenada stvorila. - Oh - kazao je jednostavno. Tiina i nelagodnost doktora Kitinga ispunile su vazduh. Pomislila sam da je dolo vreme da poem. Hajdemo Kejt. I otile smo kui. - Kako je bilo? - pitala je mama kada nam je otvorila vrata.

121

- Odlino - rekla sam. Odlino. Bolniarka je rekla da Kcjt fino napreduje. - A kako si ti? - pitala je. - Ne moe biti bolje, izgleda - rekla sam. - U top formi sam. Imam vaginu kojom mogu a se ponosim. Mama me je pogledala s neodobravanjem. - Nema potrebe da bude vulgarna. - Nisam vulgarna - negodovala sam. Boe, da sam bila vulgarna ona bi to jo kako primetila. - Doi a popije aj sa mnom dok ne ponu Susedi -predloila je mama. - Hm, da li se javljao neko dok nisam bila tu? - raspitivala sam se naoko leerno dok sam ila za njom ka kuhinji. -Ne. -Oh. Lubenica 259 - Zato, koga oekuje da se javi? - pitala je, sumnjiavo me zagledavi. - Nikoga - rekla sam i spustila Kejtinu nosiljku na kuhinjski sto. - Pa, zato onda pita? - Bio je to ton koji me je opomenuo da, ma koliko mogla da deluje tako, moja majka nije bila budala. - I skidaj dete sa stola! - viknula je udarajui me krpom za sudove. - Tu se jede. - Ona je savreno ista! - besno sam protestovala. Kako se usuuje. Redovno kupam Kejt. Potpuno je sterilisana. Dobro biste se pomuili da naete i jednu bakteriju na njoj. Moje dete je predstavljalo zonu bez klica. Znai Adam me nije zvao, razmiljala sam dok sam pila aj. Pitala sam se da li je jo ljut na mene. Moda me vie nikada nee zvati. Nije da bih ga krivila zbog toga. Kako sam se neurotino i svaalaki ponaala. A nisam imala njegov broj telefona pa nisam mogla ja njega da pozovem. To je, znai, verovatno bio kraj. Izlet koji to nikada nije postao. Strastvena veza koju nisam ni okusila. Srodne due koje su okolnosti rastavile. Ljubavnici koji su se voleli izdaleka. Mada, opet, jo nije bilo ni vreme ruka. Treba mu pruiti priliku.260 Marijana Kiz Ali nije se javio. Gluvarila sam eelo popodne uz oseaj dosade i nezadovoljstva. Nisam htela nita da radim. Nisam mogla da se gnjavim itanjem. A Kejt je kenjkala i plakala i ja nisam ba imala strpljenja za nju. Poluzaintercsovano sam odgledala popodnevne sapunice" s mamom jer nisam uspela da naem prihvatljiv izgovor da ih ne gledam. Mislim da mi je bilo lake da presedim to vrerne uz nekoliko treerazrednih kontroverznih drama, s istim glumcima koji se pojavljuju u svakoj od njih, nego da se uputam u jo jedan razgovor s mamom o tome kako me je fakultetsko obrazovanje pokondirilo. A. shvatila je da neto nije u redu. - Veoma si turobna - rekla je. (Mada su zapravo njene reci bile: Kler, izgleda kao alosna vrba.") - A za kog avola da ne budem - obrecnula sam se. - Izvini - rekla je. - Bog sveti zna da ti nije lako. Pa, bila je sasvim u pravu, nije mi bilo lako. . Ali ona je, naravno, mislila na moju situaciju sa Dejm-som, a ne na nedostatak situacije s Adamom. - Ne, ti izvini - rekla sam joj, a oseala sam se grozno to sam siknula na nju.

122

Bilo je est sati i zauo se tatin klju u bravi kada sam s uasom shvatila da nisam pozvala Dejmsa. Do avola, do avola, do avola. Stvarno sam htela da ga zovem ali zbog svega to se deavalo - zbog velikog dogaaja, odlaska kod lekara, i Lubenica 261 zbog ogromnog dogaaja, Adamovog nejavljanja - potpuno sam zaboravila. Odluno sam resila da to uradim im ustanem ujutro. Katastrofa u vrcme veere mi je odvratila misli na neko vreme. Helen je dola kuci s tatom i traila je da veeramo neto iz Mekdonaldsa". Ne, Helen vikao je tata. - Iz 'Mekdonaldsa' jedemo samo 0 praznicima. - Pa to je glupo - vikala je i ona. - Druge porodice, normalne porodice, jedu obinim danima. Uh, ona ba ume da bude okrutna. Konani ishod je bio taj da je ona isterala svoje i da je tata odjurio kao da vozi za Gran pri", sa dugom i kompli-kovanom narudbinom za Mckdonalds". Helen je urlala za njim: - Bez krastavaca u 'big meku'! Ali on je ve bio otiao. A ja sam se besramno lepila za Helen vei dco veeri u nadi da e pomenuti Adama. Naravno, mogla sam i da uem u osinje gnezdo i jednostavno traim njegov broj, da vidim da li izlazi s njim ili bilo ta slino. Meutim, nisam se usudila. Ustanovila sam da on nije zainteresovan za nju. Ali nisam bila sigurna staje Helen oseala prema njemu. Posle veere, koju je jadni tata skroz pogreno poruio - krastavii na maminoj piti s jabukama, izburgeri" umesto big meka" sa sirom (stoje, naravno, dovelo do op-(ubi za krtarenje), obina koka-kola umesto dijetalne -tata je poslao Helen u njenu sobu da ui. Jadni tata. Mora da je pohaao neki kurs za razvijanje odlunosti.262 Marijana Kiz, Za divno udo, Helen je otila uz jedva neto povrnog protesta. Nazvala je tatu skotom i pravila aluzije na reim u kui koji lii na onaj u nacistikoj Nemakoj. Ali je zaista otila u svoju sobu. To je bilo ravno udu. Dala sam joj nekoliko minuta pa sam s Kejt otila do njene sobe i kucnula na vrata. Dolo je do velikog komeanja. Izgleda da je neto gurnula iza kreveta. - On, boe, nemoj to da mi radi, Kler! Od tebe sam pomislila da je tata - kazala je s razrogaenim oima na belom licu. Izvukla je asopis koji se zove Istinski zloini iz rupe izmeu kreveta i zida. - Da li ti ikada ui? - znatieljno sam je pitala. - Neeee - prezrivo je rekla. - Sta e da radi ako padne? pitala sam kada sam sela na njen krevet. - Daj mi je ovamo - kazala je Helen i uzela Kejt iz mojih ruku. - Neu pasti - nastavila je. - Kako zna? - Jednostavno znam - uveravala me je. Oh, boe, kad bih imala njeno samopouzdanje. - Pa, kako je na koledu? - pitala sam, navodei je da pria o Adamu. - Odlino kazala je, iznenaena zbog mog zanimanja. Nita nije rekla o Adamu. A ja nisam mogla, stvarno nisam mogla da je pitam. Onda sam ula telefon. Prvi put u toku celog dana da je zazvonio. Skoila sam sa kreveta i trcala niza stepenice kao meteor.

123

Hvala bogu to nisam pitala Helen za Adamov broj telefona, estitala sam sebi s olakanjem. Potpuno bih se razotkrila, a evo, nije bilo potrebe! Lubenica 263 - Halo - rekla sam pokuavajui da zvuim prijatno i smireno i pomirljivo, sve u isto vreme. Izvini Adame, nikad vie neu biti zla prema tebi. - Halo, mogu li da govorim s gospodinom Dekom Volom? uo se glas. Moja prva misao je bila zbog ega bi Adam hteo da se uje s tatom. A onda sam shvatila da to uopte i nije bio Adam. ubre jedno! Kako se usuuje! Da me navede da vrat slomim niz one stepenice a da to uopte nije on. - Da, samo trenutak, gospodine Brenan. Pozvau ga -rekla sam. I odvukla sam se nazad uza stepenice. Daleko sporije nego to sam sila. Vratila sam se kod Helen. Bila sam prikladno ponizna. I dalje mi je bila veoma potrebna. Ona se igrala s Kejt i nije smatrala za potrebno da komentarie moj vratolomni let niza stepenice. To je bila jedna od sjajnih stvari kod osobe sebine kao io je Helen. Veoma retko je primeivala ita to nije imalo veze s njom. Upravo tada se pojavila Ana, sva od slapova kose i leerne suknje i neodreenog izraza lica. Bila sam oduevljena to je vidim. Putevi nam se nisu ukrstili od prethodne nedelje. Odseno je prela Helenin ruiasti i pufnasti tepih u i i/inama zbog kojih se mami cepalo srce i sela na krevet pored nas. Iz torbe (vezene, s ogledalcima i perlama) izvukla je nko sto tabli okolade i prionula na tamanjenje.Nikada nisam videla tako neto. Jedino to sam mogla da pretpostavim jeste da to ima neke veze sa zavisnou. - Ana, ima li... hram... 'vakalice'? - pitala sam kao neko sasvim staromodan. Oseala sam se glupo pri korienju takvih argonskih izraza kao to su vakalice". - Umm - klimnula je glavom, jer su joj usta bila do krajnjih granica ispunjena okoladom sa suvim groem i keksom. - MMMM - ljutito je gestikulirala kada je Helen poela da odvija papir sa okolada i da ih usisava praktino cele. - Nabavi sama sebi okoladu, Helen - konano je uspela da kae kad su joj usta za trenutak ostala prazna. -Daj mi samo ovu 'baunti' i jednu tanglu 'mintkrispa' i neu ti vie uzimati - rekla je Helen. Lagala je, naravno. Ana je pristala. Jadna Ana. Ostatak veeri sam provela izvaljena na Hcleninom krevetu. Jela sam okoladu, napola sluala dobrodunu prepirku izmeu Helen i Ane i ekala da se Adam javi. Ali, pogaate ve, nije se javio. Nema veze, mislila sam, nije ni rekao da e se javiti. Trebalo bi da se javi sutra. Sigurno e zvati u narednih nekoliko dana, pokuala sam da se uteim. Neosporno je da mu se stvarno svia. Ali ispod tog razmetljivog hrabrenja znala sam da me nee zvati. Ne znam kako, ali jednostavno sam znala. Oigledno se moja sposobnost da osetim nesreu koja se blii izotrila otkako me je Dejms napustio. Jo malo vebe bi mi dobrodolo. 19. Ujutro je kua liila na Glavnu elezniku stanicu.

124

Helen je odlazila u Belfast na dvodnevnu ekskurziju i oigledno je verovala da je njeno pakovanje ne samo neto Sto se radi u poslednjem trenutku, ve se tie i cele porodice. Umesto da me je svojim brundanjem probudila Kejt, uinio je to zvuk kradominog ukanja s donje strane kreveta. Neko je bio u mojoj sobi i bavio se zabranjenim radnjama. Uspravila sam se u krevetu, pospana. - Ko je to? - zevnula sam. Bila je to Helen. Trebalo je da znam. Kretala se ka vratima, naruja punog moje nove odec. - Ah, Kler! - rekla je i poskoila s osean jem krivice u trenutku kada je na pod ispustila jednu od mojih novih ci-pcla. - Mislila sam da spava. - Vidim da si mislila - rekla sam odseno. - A sad sve lo lepo vrati na mesto. - Kuka - promrmljala je Helen, bacajui gomilu molili slvari na pod. Shvatila je da im Belfast nije bio suen. Zao mi je, momci, rekla sam im, vodiu vas u Belfast nekom drugom prilikom. < 'ula sam Helen kako silazi u kuhinju, a kratko potom i ih i/benu salvu vike. Sta je to s njom? (Ide god da krene, pravi probleme. Kcjt je leala budna u svom krevecu i gledala u tava-266 Marijanu Kiz - Zato nisi plakala, duo? - neno sam je zadirkivala. - Zato me nisi probudila da mi kae da naa grozna teta Helen krade mamine stvari? Drei njeno meko, toplo, majuno telo u svom naruju, prenela sam je kod sebe u krevet. Jo neko vrcme smo leale, dremajui i na pola uveta sluajui raspravu u kuhinji. Trebalo bi da ustanem, pomislila sam. Moda e Helen spomenuti Adama pre nego to ode. Zagrlila sam Kejt jo jae. Moja draga, divna devoj-ica. Ali, tada je Kejt na poznat nain zahtevala da bude na-hranjena. Ustala sam i brzo se obukla, sapliui se o stvari baene na pod. Obe smo sile u kuhinju. A tamo je, izgleda, bila u toku svaa. Ana, mama i Helen sedele su za stolom, okruene ostacima doruka, pecivom, ajnicima, kutijama cercalija i omotima klub milk" okoladica razbacanim svuda naokolo. Mama i Helen vikale su jedna na drugu. Ana se blaeno smeila i pravila neto udno od bele rade i spajalice. - Ne znam ja nita o bilo kakvom zelenom alu i rukavicama - mama je glasno rekla Helen. - Ali, ja sam ih ostavila na friideru - Helen se usprotivila. Sta si uradila s njima? - Da si ih ostavila tamo gde im je mesto, a ne na friideru, sad bi znala gde da ih nae - odgovorila joj je mama. - Ali, na friideru 'veo. jeste mesto Helen e na to. Ja uvek tamo ostavljam svoje stvari. Prijatnim glasom sam im poelela: - 'Bro jutro. Svi su me ignorisali. Lubenica 267 Bez ikakvog vidnog razloga, vrata ka dvoritu su bila otvorena i naleti sibirkastog jutarnjeg vazduha duvali su kroz kuhinju. Ovo je ve neozbiljno. Mislim, u kui je malo dete. Sve e nas stii bela smrt. Odlunim koracima sam prila vratima, i drei Kejt |ednom rukom, uspela sam da zatvorim vrata i za svaku sigurnost ih i zakljuam. - To nije trebalo da radi - rekla je Ana mrano. Iznenaeno sam je pogledala. Mislila sam da je previe rano, ak i za Anu, da bude tistina i eterina. - Zato? - upitala sam je slatko i umiljato, spremna da je oraspoloim. - Da me nee Boginja Jutra kazniti zato to .im joj zabranila ulazak u nau kuhinju? - Ne - rekla je Ana i pogledala me kao da sam ovog puta potpuno odlepila.

125

A onda su se sa spoljanje strane vrata uli zvui pri-gliScnog ali besnog komeanja. Neko ili neto se mnogo naljutilo kada je nalo vrata ikljuana. Ba se lepo izraava ta Boginja Jutra. Ana je uzdahnula, nagnula se i otvorila vrata. Tata je stajao na stepenicama, skoro prekriven ogromnom gomilom vea koji je drao u rukama. - Ko je zakljuao prokleta vrata? - urliknuo je kroz M(>)> l'armerki i dempera. - Pa, da. Trebalo je da znam da ti ima neke veze s tim, MMSiao je na Anu, koja je jo drala kvaku. ~ Ne, tata, ja sam to uradila - brzo sam rekla. Ani se l.i ilonja usna i izgledalo je da je na ivici suza. - Zato to nam je bilo hladno objasnila sam, dok je I u mene povreenim pogledom. Ne zato to smo a, /i (hi lc zakljuamo napolju, i/o, koja banda neurotiara!268 Marijana Kiz Ja sam, u stvari, sasvim normalna kad se uporedim sa svojom porodicom. - Dobro - izjavio je tata, bacajui sav ve na sto, bez obzira na nedojedene parie tosta i inije ostavljenog korn-flejksa, koji su na njemu ve bili. - ta od ove odee hoe? - Oh, Helen, zato si tako komplikovana - uzdahnula je mama. - Puna ti je soba odee, ali jedina stvar koju hoe je ba ona koja je ili na pranju ili se sui. Helen se nasmejala kao maka. Prosto oboava kad joj neko kae da je komplikovana. Tada se osea monom. to je, u naelu, istina. Zlobno se smekajui, izabrala je nekoliko stvari sa gomile na stolu i dala ih tati. - I ta sad ja treba s tim da uradim? - upitao je iznenaen. - Pa, to mora da se ispcgla - isto tako iznenaena rekla je Helen. - Ko? Ja da ih ispeglam? - pitao je tata. - Hoe da me poalje u Belfast u izguvanoj odei? -pitala je Helen, okirana. - Zna, ja sam ambasador nae Slobodne Republike. Ne mogu da izgledam kao kloar. Posle e svi tamo misliti da su katolici aljkavi i gadni. - Dobro, dobro, dobro! - viknuo je tata, prekrstivi ruke u odbranu od ovog strastvenog istupa. Jadni ovek. Nikad nije imao anse. Ali, tako su se stvari smirile. Tost je poeo da se jede, kafa je poela da se pije, razgovor - a kad kaem razgovor, mislim to veeeeoma relativno, ponovo je potekao. - Pogodite kod koga u u Belfastu da budem - Helen je pitala naivnim, tra-la-la tonom. Zvuala je previe oputeno i blazirano. Poznavala sam taj ton. I osetila sam da se blii svaa. Lubenica 269 - Kod koga? - pitala je Ana. - Kod protestanata - rekla je Helen priguenim i grozomornim glasom. Mama je nastavila da pijucka svoj aj. - Mama, zar me nisi ula? - ponovila je Helen uvree-110. - Rekla sam da u biti u kui kod protestanata. Mama je pogledala hladno. - I? - Pa, zar mi ne mrzimo sve protestante? - Ne, Helen, mi nikoga ne mrzimo - mama joj je odgovorila, na nain kojim bi se obratila clvorogodinjem dc-irlii. - ak ni protestante? Helen je bila reena da napravi svau, na ovaj ili onaj nain. - Ne, ak ni protestante. - Ali, ta ako padnem pod njihov uticaj, ponem da se ponaam udno i ponem da araniram cvec?

126

Ncgde u toku svog ivota Helen je pokupila neke neod-rodene i uoptenc informacije o tome kakvi su u stvari pro-li slanti. Nastala je od toga udna meavina Belzcbuba i gospo-tlii c Marpl. < )ni, prirodno, imaju rogove, kopita, bljuju vatru i sami kiiv.iju dem. ~ Pa ta onda - rekla joj je mama prijatnim glasom. - A ta ako prestanem da idem na misu - rekla je Helen Mro bez daha od oekivanog uasa. Na misu i inae ne ide - rekla je Ana zbunjeno. ( 'sledila je prilino napeta i neprijatna tiina. Na svu sreu je Kejt, koja je oigledno osetila ovu pro-nii, izgladila stvari time to je poela da se dere kao jaOsetila sam daje pred njom sjajna budunost ambasa->i.i Ili dobra pozicija u Ujedinjenim nacijama. Podigla se velika frka da bi joj to prc bilo pripremijenlcko, a Ana i Helen su se prosto sudarale u elji da poi tu270 Marijana Kiz Tata se zanimao time to je pravio velike pripreme za peglanje. Izneo je dasku i na pegli pritiskao dugme za paru toliko dugo daje kuhinja poela da lici na parno kupatilo. Mama je sedela kao od kamena istesana. Ali je, malo kasnije, i nju povukla opta aktivnost. Poela je da isti sto i neraspoloeno je bacila nekoliko hladnih, ilavih paria tosta u kantu za otpatke. to je, je P te, bila velika teta, poto ja volim hladan i ilav tost. Ali, nisam ni ja ba toliko glupa da se zameram majci, nakon to joj je jedn*- od keri objavila odsustvovanje sa misa. ak ni u sluaju da ta erka nisam ja. Stvari su se vratile u normalu. Normala se ovde, naravno, shvata krajnje subjektivno. To to je za jednog normalno, za drugog je nefunkcionalno, anarhijsko, rascepano, apsoiiuuo nezdravo domae okruenje. Helen nikad nije dozvoljavala da je bilo kakav blam na due vreme uutka. Samo minut kasnije nastavila je da lupetara. - Kako li e biti u Belfastu? ta ako me ubiju? - razmiljala je dalje. - Mislim, svata bi moglo da mi se desi. Mogu da me ubiju ili raznesu u paramparad. Moda ete me danas poslednji put videti. Svi smo se zagledali u nju, nemi od emocija. ak je i Kcjt bila tiha. Sigurno, sigurno bi bilo nerealno oekivati takvu sreu. - Ili e me, moda, kidnapovati - rekla je sanjalaki. -Bila bih kao Brajan Kinan. A i on je imao dve rune sestre! uzviknula je trijumfalno, oduevljena to je nala slinost izmeu sebe i rtve kidnapovanja. - Mada ja imam etiri rune sestre - nastavila je zamiljeno. - Ali, nema veze. - One nisu rune - rekla je mama ljutito. - Hvala, mama - iskezila sam se na Helen. - Da, hvala mama - ponovila je i Ana. Lubenica 271 - Ne vi - rekla je mama, sada ve iznervirana - priam o sestrama Brajana Kinana. - Aaa - rekla sam skrhana. Helen je i dalje priala o kidnapovanju. Srce mi je pucalo puno simpatija prema zamiljenim kidnaperima. Svako ko bi kidnapovao Helen bio bi ubeen da je to nametaljka. Da je ona neka vrsta stranog tajnog oruja, koje im je protivnika strana poslala s namerom da ih uniti iznutra. Jer nju nita nije plailo. Mogla bi da bude vezana lancima u nekom prljavom podrumu s kakvim vitkim mladim bledolikim fanatikom, svem u vrstim miiima i goruim oima, natovarenim orujem i ona bi bila u stanju da s njim otpone razgovor o lome gde je kupio demper.

127

Ili o bilo emu drugom. - Verovatno ete morati malo i da me muite - rekla bi im tek tako. ta nameravate da radite? Pretpostavljam da biste mogli da mi odseete uvo, poaljete ga potom i da haitc novac za mene. To mi ne bi smetalo previe. Mislim, ta e mi to uvo. I inae ujem unutranjom stranom UVCta, a ne spoljanjom. Samo, to bi mogao da bude mali problem ako bih htela da nosim naoarc. Kad bih imala samo jedno uvo padale bi mi na stranu. Onda bih jedino mogli da nosim kontaktna soiva. Da! Naterala bih tatu da mi kupi ona soiva u boji. Kako li bi izgledala braon? ta mislile, da li bih dobro izgledala s braon oima? I lako bi ona iscrpla i isprepadala jadnog teroristu. - Umukni kuko! - moda bi joj podviknuo. Mada bi, s obzirom da se ovo deava u Severnoj Irskoj, i vie zvualo kao: - Umokni keko! I moda bi na nekoliko trenutaka i zautala, a onda bi l)|)i i poela po svome. li, ove su vam lisice mnogo lepe. I ja imam lisice, ali fu/vr/.ne, plastine i stare. Pretpostavljam daje to dobra ii vaeg posla, mislim, to to vam je dozvoljeno da s272 Marijana Kiz vremena na vreme pozajmite kvalitetne lisice. Znate, da vc-ete devojku i tako to. Mada, kad imate zatvorenika, to je verovatno problem. Ali meni ne bi smetalo. Ako hoete, moete da ih uzmete veeras i ja vam obeavam da neu pokuavati da beim... I tako dalje, i tako dalje dok teroristi ne eksplodiraju. Odrastao ovek bi grcao nekontrolisano: Ona je grozna, grozna! Uradiu sve to hoete, samo neka prekine. Helen bi se bezbedno vratila kui, i to ne samo s novcem koji su teroristi dobili za njen otkup ve i s novcem koji je njima bio darovan, a uza sve to jo i s pismom punim simpatija upuenim lanovima njene porodice. U svakom sluaju, uspela je na kraju da ode. Neka nes-rena budala, koja se odaziva na ime Entoni, valjda je osc-ao nekakvo zadovoljstvo da bude u njenom drutvu itava tri sata, koliko traje vonja do Bcll'asta. Ode ona, sedei na prednjem seditu, uprcpodobljenog lica, steui flaicu svete vodice. I nije spomenula Adama pre nego to je otila. Krava. Moda je i on otiao u Belfast. Moda je ve tamo. Moda su sve telefonske linije s Ratmajnsom prekinute i zbog toga nije ni mogao da me zove. Moda ga je neko udario autom dok je vozio bicikl i sada lei u bolnici s raznim vrstama povreda. Vano je da me nije zvao. Niti e me zvati. I ta u ja sad da radim? Ono to je mene najvie udilo jeste to to poslednjih nekoliko dana nisam ni pomislila na Dejmsa. Glava mi je bila puna Adama, Adama, Adama. Isto kao to su konobari na Titaniku bili zabrinutiji zbog punih pepeljara nego zbog velike rupe na boku broda koja je proputala bilione litara vode, i mene je brinulo nebitno, a ignorisala sam ono to je vitalno. Ponekad je tako lake. Lubenica 273 Zato to jednostavno nita nisam mogla da uradim za veliku rupu, ali sam zato jo mogla da praznim pepeljare. Kakvo divno poredenje. Konkretan rezultat mog raspoloenja bio je da sam elo jutro u utorak provela lunjajui po kui. Nije to bilo ono lunjanje u mamurna-poslc-zabave smislu reci.

128

Vie je to bilo U oseam-se-grozno i traim-tragian--smisao-ivota stilu. I jesam li pozvala Dejmsa? ao mi je, ali nisam. Patila sam od akutnog samosaaljcnitisa. Imala sam napad izuzetno viroznog oblika jadnajatitisa. Ma nemam izgovora, shvatila sam. Sam bog zna da nisam ni pokuavala da samu sebe opravdam. Ali bila sam, ma bila sam... depresivna, do avola.20. Ni sledeeg dana mi nije bilo nita bolje. Gospode! Da li ste ikada upoznali nekog ko sebe vie saaljeva? Bilo je glupo i moralo je da prestane. Tako sam se izvukla iz kreveta i posvetila se Kejt. Onda sam se posvetila sebi. Oh, ne brinite, neemo ponoviti predstavu opijanja i nekupanja. 0 ne, nije sve bilo ba tako strano. Preivela sam taj dan. Da budem iskrena, nisam postigla nita epohalno. Nisam pronala lek za rak. Nisam izumela arape kojima ne kree petlja. A stidim se i da priznam da ni Dejmsa nisam pozvala. Znam, znam! ao mi je. Znam da je trebalo da ga zovem. Znam da sam izbegavala da obavim svoje obaveze. Ali oseala sam se tako prazno i usamljeno. Tuna i sama i uz sve ostale emocije koje pripadaju rodu gubitak" i poi"vrsti odbacivanje". Ipak, to nije bio izgovor da se prepustim gorini. A kad ree gorina, tue je uvek slade. A grozde je ionako kiselo. Oprostite na nepovezanoj zbrci poslovica i izreka. U svakom sluaju, ustala sam u etvrtak. 1 ne samo to, pozvala sam Dejmsa. I nisam bila ak ni nervozna. A za to treba da zahvalim Adamu. Svako zlo ima svoje dobro, itd. itd. Zato to sam javljanju Dejmsu prila sa stavom: Ha! Nemoj da pomisli da si neto posebno. Jer nisi. Nisi ti jedini mukarac koji moe da me rastui i uini da se oseLubenica 275 am usamljeno i odbaeno. Ne, ne! Postoje miliani drugih koji mogu isto to da urade. Pa, eto ti!" Moda to i nije bio idealan stav s take gledita samo-potovanja, ali svejedno. Okrenula sam broj u Londonu a ruke mi se nisu tresle i s mi nije podrhtavao. Ba zanimljivo, pomislila sam. Dejms vie nije imao mo da me svede na obinu srpu. Da se sada ne zanosimo mnogo. Sigurnim i vrstim glasom zamolila sam slubenicu na Icentrali u njegovoj kancelariji u Londonu da razgovaram s |njim. inilo mi se da je London milion kilometara daleko. iDa je udaljen kao neka druga planeta. Ne biste pomislili da [sam ga gledala svako vee na vestima. Slubenica na cenjtrali je zvuala isto tako daleko i strano. Kao da odraava nain na koji sam se oseala. Moj [ivot sa Dcjmsom je postao veoma dalek, veoma stran. Ili je to bilo zato to je slubenica bila Grkinja. U svakom sluaju, bila sam savreno mirna dok sam |ekala da se javi. Mislim, u emu je tu pa stvar? ta sam imala da izgubim? Nita. Kao to je neko jednom rekao - neko bedan, cinian, I neki mizantrop - sloboda je samo drugi izraz za situaciju j kada nema ta da se izgubi.

129

Sve dok to nisam ula, mislila sam da je sloboda kada 1 moe da ide na plivanje a ima menstruaciju. Kako sam samo neobavetena bila. Naravno da verujete u sve kada imate dvanaest godina. Da li ste znali da ne moete da ostanete u drugom stanju kada to radite stojei? Zaista, istina je. A da li ste znali da moete da ostanete u drugom stanju liko puite onu stvar mukarcu? 276 Marijana Kiz Ali ja sam znala da se to meni nee dogoditi zato to ja nikada neu raditi neto tako ogavno kao to je puenje one stvari mukarcu. I nisam ni za trenutak poverovala da bi iko igde uinio neto tako odurno i udno. U uzrastu od dvanaest godina nisam znala za izraz neprirodan in", a da jesam, prigrlila bih ga kao davno izgubljenu sestru. Mogla bih da se rasplaem nad nevinim detetom kakva sam bila, nad dvanaestogodinjakinjom punom ideala. Ali istovremeno nisam znala ta proputam. Oh, izvinite, molim vas, pa vi elite da saznate kako sam prola s Dcjmsom. Zar vam nisam rekla? Nije bio u kancelariji. Bio je na sastanku ili tako neto. I ne, nisam rekla svoje ime. I da, u pravu ste ako ste pomislili da mi je laknulo to nisam razgovarala s njim. Ali savest mi je bila mirna. Pozvala sam ga, zar ne? ikam svakoga da kae da nisam. Zar je moja greka to njega nije bilo? Ne, zaista nije. To je znailo da mogu na nekoliko sati da prestanem da oseam krivicu. Tako da sam bila dobro raspoloena u etvrtak oko ruka. Sva srena, izvadila sam Kcjt iz kolevke i poela da je vrtim oko sebe. Kako smo predstavljale divnu sliku, pomislila sam. Divno dete koje s ljubavlju dri njegova odana majka. A Kejt je izgledala uplaeno i poela je da plae, ali nema veze. Imala sam dobru nameru. Srce mi je bilo na mestu. Pa makar na utrb Kejtinog centra za ravnoteu. Lubenica 277 - Hajde, mila - rekla sam. Hajde da obuemo najicp-e odelce i da odemo u grad i vidimo svet. I tako smo Kejt i ja otile u grad. Nisam smela, ruku na srce, sebi vie nita da kupim od odee. Ne posle onoga kako sam se u subotu zanela. Ali mogla sam da kupujem odeu za Kejt. Ha! I ne pokuavajte da traite vreme da biste mi izazvali oseaj krivice zbog toga. Imam gvozden alibi. Svakog dana otkrivala sam nove dobre strane toga to imam Kcjt. Stalno je obogaivala sve aspekte mog ivota. Kupila sam joj jednu majunu, prelepu teksas haljinu. I taj najmanji broj za nju je bio preveliki, ali porae ona. Haljina je bila fenomenalna. I kupila sam joj preslatko odelce, svctloplavo s tamno-plavim tufnama i pazite sad odgovarajui aketi s rajsferlusom s prednje strane i kapuljaom. Tako da moe da se uklopi ukoliko upozna neku ,,kul" decu na ulici. A arapice! Mogla bih satima da priam o arapicama koje sam joj uzela.

130

Bile su malene i pufnaste i udobne i tople i meke za njene siune, siune ruiaste noice. Ponekad sam imala takve napade ljubavi prema njoj da sam elela da je stegnem iz sve snage, pa sam se zapravo zabrinula za njenu bezbednost. Onda smo neko vreme cunjale po knjiari. Adrenalin bi mi skoio svaki put kad bih se nala na sto metara od knjiare. Oboavala sam knjige. Skoro isto toliko koliko i odeu. A to vam ve mnogo govori. Volela sam dodir i miris knjiga. Svaka knjiara je bila kao Aladinova peina. itavi ivoti i svetovi mogu da se278 Marijana Kiz otkriju ispod tih sjajnih korica. Sve to je trebalo uiniti jeste jednostavno gledati. I tako je itav svet i ivot u koji sam poelela da uem pripadao nekome po imenu Samanta koja je naizgled imala sve": palatu u Firenci, stan-batu na poslednjem spratu zgrade u Njujorku, kuu u skrovitoj ulici blizu Bakingem-ske palate, neprocenjivog nakita vie nego to moete da pojmite, jednu ili dve izdavake kue, ,,lir det", strava momka, nekog grofa ili vojvodu ili tako neto, i nezaobilaznu mranu tajnu i skrivenu traginu prolost. Kladim se da je bila prostitutka i lezbijka pre nego to joj se srea promenila. Nije bilo dovoljno dobro da bude samo lezbijka. U tome nema faktora iznenaenja. Potrebno je neto dodatno. Neto to vas navue. Homoseksualnost kod ena jo nije izrabljena do kraja. Ljudi se i dalje malo lecnu zbog toga. A ta e se dogoditi kada ljudi prestanu da podiu obrve na homoseksualnost kod ena? Nisam se usuivala ni da pomislim. Seks sa ivotinjama? Seks s leevima? Seks sa izvrnim direktorima reklamnih agencija? Kakva gadna i okantna perspektiva. Mislim da sam mogla da kupim i neku knjigu koja oplemenjuje". Neto od lanova Bronte ekipe. Ili ak nekog Dozefa Komada. On je uvek umeo da nasmeje. Ali poelela sam neto to ne optereuje mnogo. Tako sam, za svaki sluaj, kupila pravo ubre. Kada sam izala iz knjiare, steui dete i bestseler sa zlatotiskom, sluajno sam se zatekla ispred kafea u kojem sam bila s Adamom prethodne subote i sluajno sam sela i ik pogodite - sluajno je uao Adam nekih sat i po posle mene. Kakva sluajnost! Previe dobro da bi bilo istina, ha? Lubenica 279 Kako bi to moglo drugaije da se objasni nego kao boanska promisao? Objasnite to ako moete. Iako nisam bila ba neka religiozna osoba, tano sam znala kada sam se nalazila u prisustvu Boga. Nisam vas ubedila, zar ne? Pa, mislim da je bolje da budem iskrena. Mislim da sam gajila nadu da bih moda, tek moda, ako odem u grad moda, tek moda, naletela na Adama. I da, zato to je bio u tom kafeu u subotu i zato to je jo nekoliko njegovih koleginica bilo tamo, postoji bleda mogunost da bi mogao tuda da proe i u etvrtak popodne. Dobro je poznato da svi studenti, to jest, kada se ne opijaju i ne drogiraju, sede za stolovima u kafiima oko jedne hladne kafe koju deli njih desetoro i igraju se eerom. A verovatno sam bludela nad svojim kitketom" i aj-nikom neto due nego to je zaista bilo potrebno. Neko bi mogao ak da kae da sam delovala kao da ga oekujem.

131

I kada je on zaista uao u kafe nisam mogla to da oka-rakteriem ni kao religiozno ni kao metafiziko iskustvo. Moglo bi se ak rei da sam priredila na susret. Mada, do avola, to nije poteno. Bog pomae onima koji pomau sebi. Ni Bog ne moe da vozi parkiran auto. Da sam ostala kod kue u krevetu, uz okoladu i asopis Mari Kler, da li bih ga srela? Odgovor mora da bude ,,nc". Sedela sam tamo s jednim okom uperenim na Samantu, I drugim na vrata. Iako sam se nadala da e doi, ak skoro280 Marijana Kiz oekivala da se pojavi, nisam bila pripremljena na svoja oseanja kada se zaista pojavio. Bio je tako, bio je tako... tako fenomenalan. Tako visok i tako je odisao snagom. Ali istovremeno i tako deaki sladak. Polako, polako, smirivala sam samu sebe. Dii duboko. Odolela sam iskuenju da bacim Kejt na sto, da potrim i bacim se na njega. Podsetila sam sebe da sam s njim ve istroila svoj bonus neurotinog ponaanja i da bi bilo dobro da se ponaam kao normalna uravnoteena ena. avo bi ga znao, moda bih uz neto vebe i mogla da postanem takva. Tako sam samo sedela, samouverena i uzustucna, i pokuavala da odiem smirenou i uravnoteenou i ne-neurotinou. Konano me je ugledao. Zadrala sam dah. Oekivala sam da e se propeti i zanjitati kao prestraen konj a onda zagrebati na vrata kao da ga jure pakleni psi. Oekivala sam da e potrati kao zec kroz kafe, obarati stolove i stolice, prosipati ajnike i oljice s kafom po nedunim posmatraima, nakostreene kose, razrogaenih oiju i da e vikati svima koji mogu da uju, divlje pokazujui prstom na mene i Kejt: Luda je, ona tamo, znate. ist mentol. Nemam nita s njom". Ali on nije uradio nita nalik tome. Nasmeio mi se. Moram priznati da je to bio pomalo oprezan osmeh. AK bio je osmeh. - Kler! - rekao je i priao stolu. - I Kejt - produio je. Ispravno u oba sluaja. Nita nije moglo da mu promakne. Poljubio je Kejt. Nije poljubio mene. Lubenica 281 Ali to sam mogla da preivim. Bilo mi je tako drago to ga vidim, a jo drae to je hteo da razgovara sa mnom. Nisam zaista mnogo brinula o tome s kojom od nas se poljubio. - Zato ne sedne s nama? - utivo sam rekla. Samouverena. Uglaena. Domaica u superlativu, to sam bila ja. Besprekornih manira. Emocija, to jest, ako sam ih uop-te imala, vrsto, ak strogo kontrolisanih i zakopanih. Bradu sam drala dignutu, gornju usnu sam ukrutila, izraz lica mi je bio nepronicljiv. U mom izgledu nije bilo niega to bi ga uplailo. - Zato da ne? - rekao je. Podozrivo. Oprezno. Paljivo me posmatrajui. Moda oekujui da u ga optuiti da se naloio na moju majku. - Idem samo da uzmem kalu - rekao je. - Dobro - rekla sam i podarila mu velikoduan osmeh, a iz svake pore mi je izbijala uravnoteenost i oputenost. Otiao je. A ja sam ekala. I ekala.

132

Oh, blagi boe, pomislila sam, mora da je pobegao. Mora da nije eleo ita da ima sa mnom. Izgleda da sam bila posebno talentovana za to. Vcrovatno se zaglavio u prozoretu u mukom toaletu i koprcao se da se izvue i nade medu smrdljivim kantama za ubre, listovima kupusa i praznim flaama rakije kojih uvek ima kod zadnjih vrata restorana i kafea. Stavila sam knjigu u tanu - znate li da mi je toliko bilo drago to ga vidim da sam sasvim zaboravila da sakrijem naslovnu stranu ovog bezvrednog romana? - i sredila Kejt u nosiljci. Barem sam pokuala, pomislila sam. I bilo mi je drago. Nisam dobila ono to sam elela, ali sam barem preuzela odgovornost za svoj ivot. Potrudila sam se da sredim neto, pokuala sam da uinim da se neto dogodi.282 Marijana Kiz Nisam se ponaala kao pasivna rtva koja doputa da joj se ivot jednostavno odvija. Preuzela sam kontrolu nad njim. Nije uspelo, pa ta. Vano je pokuati. A sledei put kada budem upoznala finog mukarca neu se ponaati blesavo i kao iparica prema njemu, neu ga smatrati za deka i sumnjati da svaka druga ena udi za njim. Taman sam se spremila za polazak kada se on ivahno pojavio iza ugla s posluavnikom na kojem je nosio kafu i kiflice. ubre! A ja sam bila tako odrasla i zrela i mudra, sasvim u prazno. Bila sam tako zadovoljna sobom, rastuena ali oplemenjena zbog greaka koje sam inila, a on je morao da se pojavi i da mi sve to uniti. I tako ode moj optimistiki, introspektivni, kontemplativni entuzijazam. Sebino ubre! Spremila sam se da mu kaem da se gubi i da me ostavi na miru. Ni pet minuta nije prolo otkako sam se pomirila s injenicom da sam ga izgubila i ta sam onda mogla sada da radim s njim. Da uivam u njegovom drutvu? Da li ste vi pri sebi? Izvini to mi je ovoliko trebalo - govorio je. - Kasir-ka je dobila napad... hej!... kuda si krenula?! Bio je stvarno iznenaen. A onda se uzrujao. - Izvini - promrmljala sam poniena. Ako je ikada ranije imao razloga da pomisli da sam histerina i neurotina, ovo je samo moglo da ga uveri da sam totalno mahnita mala gadura. Lubenica 283 - Zato ide? - pitao je istovremeno ljutito i povreeno. - ao mi je to sam se zadrao. Ali smatrao sam da e saekati. - Pomislila sam da si otiao tiho sam rekla. - Ali zbog ega? - pitao je ljutito. Zbog ega bih otiao? - Ne znam - odgovorila sam, a od sramote sam oseala muninu. E, ovog puta si poteno zabrljala, pomislila sam. - Vidi! - ljutito je rekao. Stavio mi je ruke na ramena i gurnuo me nazad na stolicu sasvim odluno. - Gospode! - pomislila sam u oku. Polako. - Oh, izvini Kejt - ubacio je izvinjavajui se. Njeno lie mora daje pokazivalo iznenaenje zbog ove nagle prornene. - A sada! - kazao je s izrazom ljutnje na licu objasni ta se to, kog avola, deava? - Na ta misli? - pitala sam jedva ujnim glasom. Bilo je oigledno da kontrolic svoj bes i to je bilo Zastraujue.

133

- Zato se prema meni odnosi na ovaj nain? - pitao je Ijulito, primakavi lice veoma blizu mom. Nisam mogla da poverujem da se ovo deava. Kud se dco onaj ljubazni Adam pun razumevanja? Ko je ovaj pobesneli mukarac? - Na koji nain? - pitala sam skamenjena. Uplaila sam iC, ali nisam mogla, kao neki zei uhvaen u svetlost u>va automobila, da odvratim pogled od njegovih plavih ih iju punih besa. - Kao da sam neko nie bie. Ne odnosim se tako prerna tebi - iznenaeno sam III p.ndovala. I nisam se odnosila tako, zar ne? Mogami se odnosi - zareao je na mene a prste je u u) u moja ramena. -1 to ini od naeg prvog susreta. Kad smo se videli prvi put zaista si mi se dopala, jtfl sam da se vidim s tobom, i ta je tu loe? - besno je |()284 Marijana Kiz - Nita - proaputala sam. - Pa zato se onda prema meni ponaa kao da sam neko ubre od Kazanove, zato si pomislila da se muvam oko tvoje mlae sestre, zato misli da bih otiao i pustio te da sedi ovde, reci mi zato'? Ljudi za okolnim stolovima poeli su zainteresovano da nas zagledaju, ali Adam ih nije primeivao a ja sam smatrala da ne bi bilo pametno da mu na to skreem panju, barem dok je u tom raspoloenju. - Zar ne vidi koliko me to vreda? - prasnuo je, - Ne - rekla sam skoro u strahu da ga pogledam. - E pa, vreda me! Nisam znala ta da kaem. Samo sam sedela i gledala ga dok me je on streljao svojim plavim oima. Iznenada sam postala svesna koliko sam mu blizu. Lica su nam bila udaljena samo desetak centimetara. Primetila sam pojedinane malje njegove brade, blago preplanulu kou zategnutu na prelepim jagodicama, ujednaen niz belih zuba, senzualnost njegovih usana... Odjednom se primirio. Sva ljutnja i nasilnost kao da su nestali. Scdcli smo ukipljcni, a njegove ruke su i dalje bile na mojim ramenima. Zurili smo jedno u drugo. Bila sam veoma svesna njega samog, njegove snage, njegove ranjivosti. Meu nama se oseala napetost koja je titrala u toj smirenosti. Onda se odmakao od mene. Iscrpen i sasvim, sasvim iznuren sedeo je ruku oputenih niz telo. - Adame paljivo sam se usudila. Nije me ak ni pogledao. Samo je sedeo oborene glave. Tako sam mogla da sagledam njegovu divnu tamnu kosu. - Adamc - ponovila sam i veoma oprezno dotakla njegovu ruku. Malo se ukoio, ali se nije odmakao. Lubenica 285 - Nisi ti u pitanju, ve ja - kazala sam s nelagodnou. - Kako to misli? - upitao je posle nekog vremena. Ili sam barem ja pomislila da je to rekao. Nisam mogla da ga ujem dobro jer mu je glas bio priguen zbog toga to je glavu spustio skoro do grudi i govorio je u svoj demper. - Tako to je to moj problem - rekla sam. Bilo mi je veoma teko to da kaem. Ali morala sam. Dugovala sam mu toliko. Uzrujala sam ga pa je najmanje to mogu da uinim bilo da mu objasnim ta se u mojoj glavi deava. Rekao je jo neto. - Hmm, izvini, Adame, ali te nisam ula - rekla sam mu izvinjavajui se.

134

Podigao je glavu i pogledao me. Izgledao je neraspoloeno ali lepo. - Kazao sam 'koji je tvoj problem' - ponovio je uvre-eno. Mene je uhvatio jo jedan napad straha. Moram ovo da popravim. Ali bilo mi je teko da razgovaram s njim dok je delo-vao tako zastraujue. - To je zato to sam ja nesigurna i podozriva - rekla sam. Nita nije rekao. Samo je sedeo i mrko me gledao. - Nita ti nisi loe uradio - nastavila sam nervozno. Na to je on smrknuto klimnuo glavom. Barem sam ja pomislila da je klimnuo. I Veoma je liilo na klimanje. Iako je bilo jedva vidljivo i veoma smrknuto. Naravno, mogue je da je samo pomerio glavu. Ali to je bilo dovoljno da se malo ohrabrim i nastavim. - Pomislila sam da si otiao odavde zato to nisi eleo lili razgovara sa mnom - rekla sam mu. , - Tako - kazao je, bez ikakve vidljive emocije. Poclela sam da ga tresnem.286 Marijana Kiz Reaguj, zaboga! Reci mi da sam smena, reci mi da uvek eli da me vidi. Nita od toga nije uinio. Moda mu se nije dopadalo da daje iznuene komplimente. To je u redu. Moda je i bilo krajnje vreme da prestanem da ga navodim na to. Ili bilo koga drugog. Ali ponekad mi se to deavalo instinktivno, kao disanje. Nisam se time ponosila. Pokuala sam da mu objasnim. - Pomislila sam da ne eli da razgovara sa mnom posle onih gluposti koje sam priala kada si mi telefonirao u nedelju uvec. - Priala si gluposti - sloio se. - Ali plaim se - tuno sam rekla. - ega? - pitao je, sada ve malo manje besno. - Pa, pa, pa... svega ivog - rekla sam i na sopstveni uas osetila kako mi se oi pune suzama. Nisam to namerno uinila, kunem se. Bila sam time zapanjena isto kao i on. - Izvini - mrcnula sam. - Ne radim ovo da bi ti bio dobar prema meni. - Dobro - rekao je. - Zato to ne bi vredelo. Bczoseajni skot, pomislila sam u trenutku, ali sam brzo odagnala tu nedostojnu misao iz glave. - Na rasplakane ene reagujem samo ako imaju manje od dve godine - nastavio je, mlako se nasmeio i dotakao Kejtino lice. - Oh - rekla sam. Pokuala sam da se nasraejem iako sam jo plakala. - Nego, ega se to toliko plai da bi morala da bude tako zla prema meni? - pitao je. Ovog puta je zvuao skoro blago. Lubenica 287 - Oh, uobiajenih stvari - rekla sam i pokuala da se saberem. - Kojih stvari? - insistirao je. - Da zavolim nekog i da ga izgubim, da ispadnem budala, da budem povreena, da oteram ljude od sebe, da ne budem previe napadna, da ne budem previe rezervisana... brzo sam nabrajala. - Hoe da nastavim? Mogu da nabrajam satima. - Ne, dovoljno je - rekao je. - Ali, svi se plaimo tih stvari. - Zar? - iznenaeno sam pitala. - Naravno - uveravao me je. - Zato misli da si ti neto posebno? Nema monopol nad takvim oseanjima, zna. u svakom sluaju, kako ja to kod tebe izazivam strah? - Zato to sam mislila da se igra sa mnom i s Helen -rekla sam.

135

- Ali kazao sam ti da se ne igram - ljuti to je rekao. - I kazao sam ti da razumem zato se tako osea, iako mi se to nimalo ne dopada. - A zato si ti tako osetljiv na to? - pitala sam i za snutak zaboravila na svoj jad. - Bila sam ubeena da svi lukarci vole da se za njih misli da su frajeri. - E, pa ja sigurno ne volim - kazao je. Dclovao je {Uno i zamiljeno. Znala sam da nije mislio samo na mene i Helen. ta li mu se to dogodilo? Kakav to bol nosi? Morala sam da saznam. Ali prc svega sam morala da sredim nae trenutne prob-(imc. Navalila sam silovito. - A kada smo razgovarali u nedelju uvee, znala sam i sam delovala histerino i da sam preterala i da sam te m pala i da me vie nee zvati - izdeklamovala sam i po-Dolti paljivo da ga posmatram ispod trepavica da bih videla HJcgovu reakciju. - Pa... - poeo je polako.Lubenica 289 Oh, pouri, zaboga, panino sam mislila, nemam ja ivaca za ovo. - I nisam nameravao da te zovem - nastavio je. - Oh - rekla sara. Znai da sam bila u pravu. ista desetka za moje instinkte. A milijardu negativnih brojanja za to kako sam se oseala. Oseala sam, se kao da me je konj ritnuo u stomak. Zapravo to nije tano, jer me nikada konj nije ritnuo u stomak. Zar mislite da bih sedela ovde i priala vam ovo da sam bila sreni dobitnik konjskog kopita u stomak? Odgovor je svakako ne. Ali oseala sam se onako kako sam se oseala kada sam sa deset godina pala sa zida i aterirala stomakom na travnjak spren zbog letnje ege i tvrd kao beton. Osctila sam stravian ok i muninu jer mi je naglo izbaen vazduh iz tela. Eto, tako sam se oseala. - Ne zato to nisam eleo da te zovem - nastavio je potpuno nesvcstan toga koliko sam bila povredena. - Ve zato to sam smatrao da je to najbolje za tebe. - Kako to misli - kriknula sam, a oseala sam se ncizmerno bolje. - Zato to si prola kroz previe toga u poslcdnje vrc-mc. Nisam eleo da te uznemirim na bilo koji nain niti da ti pravim jo nevolja. Pravi andeo! - Nisi me uznemiravao - kazala sam mu. - Oigledno jesam - rekao je. - Ali nisi radio to svesno - negodovala sam. - Znam - rekao je. - Zato sam maloas izgubio ivce -uzgred, izvini zbog toga - ali sama moja blizina kao da kod tebe izaziva uznemirenost ili uzrujanost ili ve neto slino. Olakanje me je zapljuskivalo u talasima. ao mi je to sam bila nemogua - rekla sam mu. -Ali... Tu sam duboko udahnula. Resila sam da rizikujem. Izneu svoja oseanja. Vie volim da se viam s tobom nego da se ne viamo konano sam uspela da mu kaem. Stvarno? rekao je nekako deaki, pun nade i uzbuenja. -Da. Sigurna si? Sigurna sam. Ima li poverenja u mene?

136

 Oh, Adame - rekla sam kroz smeh pomean sa suzama. Rekla sam da elim da se viam s tobom. Niko nije pominjao poverenjc. Dobro - kazao je i sam kroz smeh (mada bez ijedne suze). - A hoe li mi poverovati ako ti kaem da elim da viam tebe a ne Helen? Hou - sveano sam izjavila. Verovau ti. I ako se kasirka posvaa s nekim oko kusura i ako i lobi je napad i nestane pa ja moram da ekam satima da platim kalu, nee pomisliti da sam utekao na zadnji izlaz? Ne - obeala sam. - Neu. Znai, opet smo prijatelji? - kazao je tako slatko. Da - klimnula sam glavom. - Opet smo prijatelji. Mada mi je u glavi zvonilo ekaj, ekaj, prijatelji, da j si lo rekao prijatelji! Mislim da se prijatelji ne ponaaju ako se ti ponaa s Adamom. Lora ti je prijatelj ali joj |l i iislrgne odeu svaki put kada se vidi s njom a, ispravi t nko greim, zar nije upravo to ono to eli da uradi UMU? Uuti - promrmljala sam na tu misao. Molim? - kazao je Adam i pogledao me u panici, (leno pomislivi: Oh, boe, evo kree ponovo. Nita, nita nasmeila sam mu se. Ba nita.- Pa - zakljuio je - poto smo izgladili sve nesporazume, kada mogu da te vidim? - Oh, pa stvarno ne znam - otezala sam, prelazei na stidljivo devojako ponaanje. - Da li si zauzeta u nedelju uvee? - pitao je. - Mislim da nisam - odgovorila sam pretvarajui se da razmiljam. Mada je moj rokovnik drutvenih obaveza leao preda mnom prazan i bezlian kao pustinja Gobi. - Pa, mogu li da ti spremim veeru? - pitao je. t,- Da, to bi bilo divno - sloila sam se. - Dobro - kazao je. - Deni i Endi putuju za vikend pa emo imati kuu samo za nas. - Oh - izustila sam. Bila sam svetska ena. Vrlo dobro sam znala da kada ode kod mukarca kui, a niko od drugih stanara nije prisutan, i kada pristane na veeru koju on sam sprema, to ne znai da su na jelovniku samo krmenadle i kola. Sjajno, pomislila sam. Nisam mogla da poverujem u toliku sreu. - Dobro, Adame, to zvui divno. I tako smo se dogovorili za nedelju. Ispratio je mene i Kejt do automobila i mi smo otile kui. 21. Pripreme za nedelju. Sastojci: Jedna zanemarena, odbaena, utuena dvadcsetdeveto-godinja ena, koja se nedavno porodila Jedna dareljiva porcija krivice Pregrt oekivanja Paketi nesigurnosti o izgledu njenog tela Granica uzbuenja (divljeg, po mogustvu) Jedna puna kaika kondenzovanog dubokog oajanja Jedna omanja uspanienost zbog strija Dve crne arape sa abicama s ipkom na vrhu Jedan interesantan par crnih gaica Jedan crni grudnjak, od udesne pre nego jednostavno udne vrste Boca crnog vina Jedna haljina Jedan par cipela Dekoracija: Kurvinski crven ru za usne Nekoliko slojeva tamne makare Uputstvo: Staviti arape, gaice i grudnjak na jednu stranu, za i i niju upotrebu.

137

U/.eti enu. Proveriti joj oi i kou da biste se uverili da joj nije li kao rok upotrebe. I >odati krivicu, oekivanja, nesigurnost, uzbuenje, oa-i mji: i uspanienost. I )obro promeati. Ostaviti da se dinsta nekoliko dana. I1 kupatilu srednje veliine pripremite enu tako to ete i| (brijati noge, obojiti kosu i namazati nokte na nogama.292 Marijana Kiz Otprilike sat vremena pre poetka, nalijte je obilato skupim losionom za tclo, esto je okreui. Dodajte arape, par interesantnih crnih gaica i udesni crni grudnjak. Uvebavajte malo da izgledate zavodljivo putajui da joj kosa pada preko lica i da gleda uvis kroz trepavice. Proverite da li i dalje moe da dahe i izvija lea izgovarajui reenice kao to su: ,,Oh, duo, to je bilo divno" i ,,Oh, boe, ne prekidaj" dok ne menja izraz lica. Naredite sestri, po mogustvu Ani, da pazi na prethodno spomenuto dete. Dodajte dareljivu porciju kurvinski-crvenog rua za usne, nekoliko slojeva crne makare, kratku, na zakopavanje, purpurnu (to je, ipak, boja strasti) haljinu, seksi crne cipele s antilopskim kaiiima oko lanka i bocu crnog vina. Uvek pazite da ne ponete da ispijate u dugim gutljajima iz boce crnog vina prc nego to stignete na svoje odredite. Kao neobavezni dodatak, kondomi u tani su uvek lep potez. Ako nije mogue da ih nabavite - na primer, moda su van sezone - moraete da se zadovoljite s velikim koliinama samouzdravanja. To nije uvek idealno, ali delujc. Sledila sam doslovce uputstva. Imala sam dovoljno sree da obezbedim kondome, za ta sam zahvalna Lori - kakva ena! Oseala sam se prilino dobro. Nisam se ak ni oneraspoloila kada sam otkrila da su, zahvaljujui mojoj boji za kosu (to je pojaiva boje za kosu, duo, nama nije potrebno da bojimo kosu, mi jednostavno pojaamo njenu prirodnu svctlost i boju), dobro onda, zahvaljui mom pojaivau boje za kosu ui i kosa su mi sada bili koordinisani to se tie boje. Lubenica 293 Ali pretpostavljam da sam morala da imam obojene ui, a mogla sam da proem i mnogo gore od bogate, sjajne, uglaane kestenjaste boje. Nikakvu vau eboni edou" ili plam ugar" boju za moje ui. Ne, gospodo! Oko pola osam u nedelju uvee, pripremila sam se za odlazak. Spremna da idem napred u grch i bez ikakvih briga. Poljubila sam Kejt za laku no. Dok sam kriom ila ka ulaznim vratima, kaputa zakopanog praktino do obrva za sluaj da me mama spazi kako izgledam tako droljasto, zazvonio je telefon. - Kler, za tebe je - povikala je Helen. On, boe! Ali to je bila samo Lora. Zove da mi poeli sreu i eli da zna da li sam uvebala Stavljanje kondoma zubima, prema njenim uputstvima. - Ne, nisam kazala sam joj. Umirala sam od nestrpljenja da zavrim razgovor i izaem iz kue zato to sam bila preplaena da me ne uhvate. - Zato nisi? - bila je uporna. - Ne moe jednostavno du stigne i oekuje da on bude zadovoljan s dosadnim '.larim seksom. Mora da bude malo inventivna. - Ali dala si mi samo dva komada! - rekla sam, sva Uzbuena. - Nisam htela da ih straim. A osim toga, na emu je trebalo da vebam? - Pa, ostaje samo da se nadamo da e s prvim da i/vi'e stvar adekvatno. Ili nee imati priliku da upotrebi drugi - kazala je mrano. - Oh, prestani, Loro, dovoljno sam nervozna! - Dobro - nasrne jala se. - Mnogo je bolje kada si ner-iia. Obeala sam da u je nazvati sledeeg dana i ispriati mm sve krvave detalje.

138

- Oh, ako se vratim veeras dovoljno rano, pozvau te i rlati ti sve - obeala sam gorljivo.294 Marijanu Kiz - Ako se veeras vrati dovoljno rano da mi sve ispria, nee imati ta da se pria kazala mi je. - On - izustila sam. Bila je u pravu. - Hej, odoh - rekla sam nasekirana, i spustila joj slualicu dok je bila usred objanjavanja neke komplikovane seksualne aktivnosti za koju je kazala kako je videla da je praktikuju u nekoj predstavi u Bangkoku. Gde god to bilo, to je mogla da uradi samo neka ena koja je bila neupo-redivo gipkija od mene. Znala sam kako da imam seks, znate. Rodila sam detc. ta ona misli, kako se to zapravo desilo? Dok smo jo na temi seksualnih nestaluka moram neto da vam priznam. ekajte. Evo. Uivam u misionarskoj pozi. Eto! Izgovorila sam. Naveli su me da se stidim same sebe to se oseam tako. Kao da sam strano dosadna i suzdrana. Ali nisam. asna re. Ne kaem da je to jedina poza koju volim. Ali, zaista, nemam nikakvih primedbi na nju. Prirodno, naravno, ovo nije vreme da se razmatraju omiljene seksualne poze. Ali u vam samo rei na brzinu da mislim daje kunilin-gus najdosadnija stvar koju je Bog ikada stvorio. Radije bih provela dan turpijajui nokte nego izdrala petominutno kunilingusiranje. A kada zavre s njihovih nekoliko minuta mljackanja ponaaju se kao da bi trebalo da budete beskrajno zahvalni za to. Zadovoljno vam se smee, poput osoba koje zasluuju odlije. A onda se ponaaju kao da imaju pravo na jednogodinju uslugu puenja bez ikakvih pitanja. Naravno, neke ene se pouzdaju u to, ali... izvinite, izvinite. Napokon sam izala i odvezla se do njegove kue. 22. Parkirala sam kola ispred njegove kue, i oseajui opojnu meavinu uzbuenja i odvratnog stida, dola do ulaznih vrata. Onda sam primetila da sam zaboravila bocu vina u kolima, pa sam se brzo vratila po nju. Nikud ne idem bez nje. Holandska hrabrost. U stvari, ileanska hrabrost, ali nema veze. Adam je skoro istog trenutka otvorio vrata. Da ga nisam poznavala, mogla bih da se zakunem da se krio u hodniku, iza zavesc i ekao da dodem. Pa, u stvari, moda i jeste. Uspcno se pretvarao da je uzbuen i ganut koliko i ja. Kao da je bio pomalo nervozan. Trema? Predomiljanje? Nervoza u najavi? Ali, brzo se oporavio. - Zdravo nasmeio se. - Divno izgleda. - Zdravo - rekla sam. Nasmejala sam se, uprkos svojoj nervozi. Divno, pomislila sam s uzbuenjem. Oseala sam se tako opasno dekadentno. Na ljubavnom sastanku s prelepim mukarcem. Da li mi se ikada sviao neki mukarac kao to mi se ula Adam, razmiljala sam. Verovatno jeste, pomislila sam, uzdiui. Bila sam realna na momenat.296 Marijana Kiz Ali u tom trenutku oseala sam se kao da nikada ni u koga nisam bila zaljubljena. Koliko e nam biti potrebno da dospemo do kreveta, pitala sam se. Koliko u moi da se uzdrim ako on ne napravi prvi korak? A ako uopte ne napravi korak, pomislila sam uasnuto. Ili ako sve bude totalna propast? Moda e pomisliti da sam potpuno odvratna, sa svojim postporodajnim telom.

139

Moda u ja pomisliti da je on potpuno odvratan zato to ne izgleda isto kao Dejms. Oh, boe! Trebalo je da ostanem kod kue. Gledanje Koronejn ulice ne stvara ovoliko groznih scenarija i dilema. Pre nego to sam uspela da jurnem prema vratima, mucajui da je sve to bila strana greka, on me je svojom rukom (i to kakvom rukom!) zagrlio oko ramena i poveo me prema kuhinji. - Skini kaput - rekao je. - Da popijemo pie. - Ali... oh, dobro. Ja u au crnog vina - rekla sam dok sam sedala za kuhinjski sto. Nasmcjao se. - Nervozna si, draga? - upitao je mazno, dok mi je sipao vino. Gospode! pomislila sam uznemireno, nemoj da mi postavlja pitanja tako mazno. Bila sam ve dovoljno uplaena. Ako pone da se ponaa kao neki veliki zavodnik, odlazim. Sad mi je samo trebalo da skine farmerke i dukscricu i obue svileni kuni ogrta i da se etka okolo s mutiklom od oniksa. - Nisam nervozna - brzo sam rekla. Samo sam poprilino prestravljena. - Zbog ega? - pitao je, uz podsmeljivo iznenaenje. - Ne kuvam ja tako loe. Oh, znai, tako eli da se igra, pomislila sam. Lubenica 297 Ko bajagi oputeno, je 1' da? Onda u redu. Uputila sam mu staloen osmeh. I sasula elu au vina u grlo pre nego to sam uopte shvatila ta sam uradila. - Opusti se - rekao je zabrinuto, seo pored mene za sto i uhvatio me za ruku. - Neu da te ujedem. A, nee, pomislila sam, e pa, onda u stvarno da idem kui. - Samo emo neto da pojedemo i malo da proaskamo - rekao je neno. - Nema razloga da brine. - Onda u redu - rekla sam, hrabro se trudei da se opustim. - Dobro, ta ima za veeru? - Domaa krem supa od groa, govedina a la burgi-njone s dol'in jonskim krompirima i moj recept za zabeljone za desert. - Stvarno? - upitala sam zapanjeno. Adam mi se nije inio kao kuvar luksuzne hrane. Vie kao tip za krompir i meso. Kvantilct pre kvaliteta. - Ne - nacerio se. - ali se? Dobie pagete bolo-njeze, a srea da sam i to uspeo da spremim. - Shvalam - nasmejala sam se. Bio je tako fin. Kod njega uopte nije bilo gluposti. - A ako bude veoma dobra... - u tom. trenutku je zastao i znaajno me pogledao - a mislim vetima, moe da dobije malo okoladnog musa. - Oh - rekla sam, uzbuena zbog kombinacije znaajnog pogleda i okoladnog musa. - To je sjajno. Volim okoladni mus. - Znam rekao je. - ta misli, zato sam ga kupio? - I - nastavio je zadirkujuim tonom. - Ako bude veoma, veoma dobra, moe da ga jede sa mog stomaka. Prasnula sam u smeh. Bio je tako divan.298 Marijana Kiz Nisam mogla da spreim talas poude pri pomisli na njegov ravan, miiav stomak. Iako je on verovatno i raunao na ovakvu reakciju. Uurbano sam sebi sipala jo jednu au vina, ali ovog puta sam primorala sebe da ga pijuckam. Servirao je veeru i bilo je jasno da to ne radi esto. Izgledao je nezgrapno pored poreta. Jurio je od sudopere do poreta, pa nazad do sudopere, dok je pasta kipela a salata vidno venula. Ipak, to mije omoguilo divan pogled na njegovu guzu. Kuvanje mu, za razliku od veine ostalih stvari, nije ilo prirodno.

140

Zbog toga je bilo jo dirljivije to se toliko trudio zbog mene. Izgledao je tako nesiguran dok je paljivo prenosio ta-njire do stola i sveano stavio jedan ispred mene. - Uzmi jo vina - rekao je, sipajui mi jo jednu au. Zazvuao je drugaije nego prc deset minuta, kad je zvuao kao istureno odeljenje Anonimnih alkoholiara. - Da li to pokuava da me napije, pa da me iskoristi? - upitala sam ga, pokuavajui da zvuim ljuto. - Pokuavam da te napijem da ne primeti ako hrana bude loa - nasmejao se. - Sigurno je ukusna uveravala sam ga. ao mi je to moram da kaem da nisam uspela da pojedem vie od nekoliko zalogaja. Ne zato to je hrana bila loa ili tako neto. Iako je moda i bila. Zaista ne mogu da vam kaem. Bila sam jednostavno toliko nervozna, a i vazduh je bio pun napetosti i iekivanja, pa sam mu zamalo rekla: Sluaj, Adame, duo, oboje znamo zato sam ovde, zato hajde da preemo na stvar." Ni on nije mogao da jede. Ali, kod njega je to moda bilo zbog hrane, a ne zbog nerava. Lubenica 299 Sedeli smo jedno preko puta drugog za Adamovim kuhinjskim stolom, gurajui pagete gore-dole po tanjirima, dok je salata stajala netaknuta u svojoj iniji; izgledali smo tako alosno i naputeno. Razgovor je bio nevezan. Svaki as bih ga pogledala i videla da i on gleda mene. I zbog njegovog izraza lica osetila bih se poeljnom a to mi je bilo neobino. Ta j oseaj stavio je taku na bilo kakvu ansu da uopte neto pojedem. Plaila sam se da e mi stomak od jela biti sav oteen i naduven. A kakav je to nain imati takav stomak na prvom sastanku s mukarcem. Ili da u zavrljaiti viljuku hrane prema ustima tako da e mi pagete pljusnuti po licu kao bievi i poprskati me crvenim sosom. Nain na koji reagujem na hranu u blizini nekog mukarca siguran je barometar ta oseam prema njemu. Ako ne mogu da jedem, to znai da sam luda za njim. Ako ujutro uspem da popijem au dua i pojedem pare tosta, to znai da je Kraj Poetka. A u trenutku kad dovravam hranu iz njegovog tanjira, skoro da je gotovo. Ili to, ili se udajem za njega. Pa, to je bila shema do tada. - Nee vie da jede? - najzad je upitao, posmatrajui hrpu hrane na mom tanji ru. Izgledao je razoarano, a ja sam se oseala uasno. - Adame - rekla sam zbunjeno. - Izvini. Sigurna sam da je sve divno i to, ali ja jednostavno ne mogu da jedem. Ne znam zato. Stvarno mi je ao - rekla sam moleivo. - Nema veze - rekao je, odnosei tanjirc. - Nee vie da mi kuva? - upitala sam tuno. - Naravno da hou - rekao je. - I, zaboga, nemoj da izgleda tako nesreno.300 Marijana Kiz Lubenica 301 - Samo sam nervozna rekla sam mu. Nije zato to je hrana bila grozna. - Nervozna? - Preao je na moju stranu stola i seo pored mene. - Nema nikakvog razloga za to. - Nemam? - upitala sam, gledajui ga pravo u oi. Bila sam prilino besramna. Moram da priznam. Ali, do avola, ve sam protraila dovoljno vremena veeras.

141

- Ne - proaptao je. - Nema razloga da bude nervozna. I, vrlo neno, stavio je jednu ruku na moje rame, a drugom me uhvatio iza vrata. Zamurila sam. Ne mogu da verujem da radim ovo, divlje sam pomislila, ali nemam nameru sad da stanem. Udahnula sam miris njegove koe dok je pribliavao svoje lice prema meni. ekala sam njegov poljubac. A kad se desio, bio je boanstven. Sladak, nean i vrst. Ona vrsta poljupca gde oseate kako on to dobro radi, ali ne mislite daje nauio tako dobro da se ljubi vebanjem na hiljadama drugih ena. Prestao je da me ljubi i ja sam ga zbunjeno pogledala. ta ovo znai? - Da li je to bilo u redu? tiho je upitao. - U redu? - borila sam se za vazduh. - Bilo je bolje nego u redu. Lagano se nasmejao. - Ne, mislim da li je u redu da te ljubim? Zna da ne elim da preem odreene granice. - U redu je - brzo sam rekla. - Znam da si bila povredena - dodao je. - Ali, ti si moj prijatelj - uzvratila sam. - Znai, u redu je. - Voleo bih da ti budem i vie od prijatelja - rekao je. - I to je, takode, u redu - prihvatila sam. - Stvarno? - rekao je, gledajui me, ekajui potvrdu. - Majke mi - zaklela sam se. On, boe! sad sebi nisam ostavila mnogo prostora za manevrisanje. A nisam ni htela. Poela sam, pa da onda i zavrim. Ponovo me je poljubio i opet je bilo divno kao prvi put. Odmakao se od mene, a ja sam ga povukla nazad. Pogledao me je, skoro zaueno, i rekao: - Boe, tako si lepa. - Ne, nisam - rekla sam, pomalo se stidei. - Oh, jesi - rekao je. - Stvarno jesi. - Ne - rekla sam. - Helen je lepa. - Sluaj - rekao je uz smeak. - Rizikujui da zvuim potpuno kao iz Kalil'ornijc, ti si divna osoba. - Jesam? - Jesi. Kratka pauza. - A i dobra si riba. - Hvala - nasrne jala sam se. - teta to si ti toliko odvratan. Onda se on nasmejao. Kod tog oveka nije uopte bilo sujete. Iako, kad ste toliko lepi, verovatno vam i ne treba. Svi ostali imaju dovoljno sujete za vas. Ponovo me poljubio. I, da budem iskrena, bilo je predivno. Oseala sam se tako zbrinuto kad sam bila s njim i u njegovom naruju. Ali sam takodc oseala da i ja vodim rauna o njemu. Da sam ja njemu potrebna isto koliko i on meni. - Da li si svesna da se poznajemo manje od dve nedc-lje? upitao me. Oh ne, pomislila sam, znai li to da jo nee da me povede u krevet? Hoe li, moda, da odredi neku vremensku granicu? Recimo, da ne moemo da vodimo ljubav dok se ne budemo poznavali tri meseca, ili tako neto.302 Marijana Kiz - Da - potvrdila sam oprezno. - U stvari, deset dana. - Ali se ini da ima mnogo vie - rekao je. - Mnogo, mnogo vie. Hvala bogu! - Toliko mi je drago to sam te upoznao nastavio je. Tako si posebna. - Nisam - pobunila sam se. - Veoma sam obina. - Za mene si posebna.

142

- Ali, zato? - Oh, ne znam - rekao je. Zavalio se u stolicu i pogledao me. - Zato to si zanimljiva, ima svoje izgraene stavove o nekim stvarima i veoma si duhovita. Ali, uglavnom zbog toga to si tako dobra... U osnovi, ti si vrlo pristojna osoba. - Nisam uvek - rekla sam mu. - Mislim, trebalo je da me vidi pre nekoliko nedelja. Bila sam kao Majra Hindli s predmenstrualnom tenzijom. Nasrne jao se. A ja sam se naljutila na sebe. Oh, evo me, jedan divan mukarac mi govori prelepe stvari o meni, a ja pokuavam da ga ubedim da sve to nije istina. Obino je bilo suprotno. Ja sam njima govorila divne stvari, a oni bi ostatak veeri proveli pokuavajui da me ubede da sve to nije istina. Nagnuo se i ponovo me poljubio. Bilo je to pravo blaenstvo. Jednostavno sam elela da mu se prepustim. Da budem s njim, bez oseanja ikakve krivice, brige ili nelagodnosti. Oseala sam da je tako ispravno biti s njim. Na prekretnici si, strogo sam upozorila sebe. Pa ta, uzvratila sam sebi, nemam nameru da se udajem za oveka. Zar ne mogu malo da se zabavim? Pa da, pretpostavljam da mogu malo da se zabavim. Ali, u isto vreme, ne mogu ba da idem okolo i spavam sa svakim mukarcem koji me zamoli. Lubenica 303 A opet, ovo nije tek bilo koji mukarac. Ovo je fin, divan mukarac kome je stalo do mene... pa, barem izgleda da mu je stalo do mene, i meni je stalo do njega. Uz mali ok, shvatila sam da mije zaista stalo do njega. Mislim, ne kaem da ga volim ili tako neto, zato to to ne bi bila istina. Ali, bilo je neeg kod njega to me je ganulo. I nisam htela da ga povredim. Ali, da li u? Da li spavanje s njim podrazumeva obavezu? On zna da sam udata. Potpuno je svestan mojih oseanja prema Dejmsu. A moda ni on ne eli obavezu. Moda eli da bude sa mnom zato to zna da u stvari pripadam nekom drugom i da nee ni morati da se bake sa mnom. Oh, boe! Traumagrad! Vreme za odluku. Ustala sam i uzela ga za ruku. Pogledao me upitno. - Jesi li dobro? - upitao je. - Mogu li neto da ti dam? - Da - proaputala sam. - ta? - upitao je. - Tucanje. Ali, to sam rekla tiho. Nisam htela da pomisli da sam previe vulgarna. Zato to, u stvari, nisam bila. U svakom sluaju ne sve vreme. Pola sam ka kuhinjskim vratima, i dalje ga drei za ruku. Oseala sam se tako osloboeno i razvratno. - Kuda idemo? - upitao je, pravei se naivan. - Napolje, na pie - rekla sam mu. Pogledala sam ga i videla razoaranje na njegovom licu.304 Marijana Kiz

143

- alim se, budalice - nasmeila sam se. - Idemo gore. Tako smo poli uza stepenice, ja ispred njega, i dalje ga drei za ruku. Sa svakim korakom bila sam sve sigurnija da radim pravu stvar. Doli smo do vrha stepenita i on me povukao u zagrljaj i poljubio. Bilo je predivno. Bio je tako krupan i jak. Oseala sam glatku kou njegovih leda ispod duksa. Okrenuo me i poveo prema vratima. - Moja soba - rekao je. - Osim ako me nisi dovela ovde da te povedem u obilazak kue. - To moe da saeka jedva sam izgovorila, zbog uzbuenja i nervoze. Soba je bila lepa. Bila je toliko uredna da sam znala, istog trenutka, mada nisam ni sumnjala, da je do detalja planirao da me odvede u krevet. Mukarci sreuju svoje sobe samo kada prvi put spavate s njima. Posle seksa, one se vraaju u svoje pakleno stanje. Kao da, nakon to odnos bude konzumiran, mukarac povie: Dobro je, momci, sad moete da izaete!" A ispod kreveta pone da se pojavljuje armija prljavih gaa i arapa, zatim olje, tanjiri, automobilski asopisi, pa odvratni demperi i prljava oprema za fudbal, ae od piva i erotski kalendari, knjige Stivcna Kinga, mokri pekiri, tegle od vintergrin" aja - gurkaju se, amore i buno se bune to su toliko vremena morali da provedu sklonjeni, isteu se i otresaju prainu, a onda se elegantno rasprostrti po tepihu, zadovoljni to su se vratili tamo gde im je mesto. Gde si dosad?" mogla bi veselo da vikne arapa us-penom ljubavniku. Mala se borila, a?" Mislili smo da emo ostati ovde zauvek", mogao bi dobroudno da se naali par prljavih pantalona za kriket. Mora da nisi u formi." Lubenica 305 Adam mi je olakao prelazak preko starog poda do kreveta neprestano me ljubei, tako da nisam morala da doe-tam do tamo i sednem na njega, u iekivanju i zbunjena. Ne, on me je samo ljubio i nekako vodio preko sobe i, pa znate, stigli smo do kreveta koji se tu nalazio, pa smo pomislili da je dobra ideja da legnemo na njega, jer bismo inae morali da ga zaobiemo. Ubrzo je poeo da mi otkopava dugmad na haljini. A ja sam mu zavukla ruke ispod duksa, na golu kou njegovog stomaka i grudi. Veoma neno i veoma polako otkopao mi je haljinu do kraja i poeo da me svlai. Bilo je lepo, ali udno. udno, ali lepo. Prolo je mnogo vremena otkako sam poslednji put prvi put ila u krevet s nekim, ako me razumete. Bilo je udno to to nije Dcjms. Dodue, ne grozno ni neprijatno. Samo, kako sam rekla, pomalo udno. Oseala sam se donekle neobino zbog svog tela i zbog toga to ga Adam gleda. Ni u svojim najboljim godinama nisam bila ba naroito oputena. Nisam bila spremna da igram okolo gola. Sve je bilo u redu kad sam bila s Dcjmsom. S njim nije bilo problema. To jest, posle izvesnog vremena. Ali, ak i s njim sam bila dugo stidljiva. Adam mi je stalno govorio da sam prelepa. Bilo mu je drago to sam tu i dodirivao me je, mazio me i ljubio. Nakon izvesnog vremena sam se potpuno opustila. Nazovite me staromodnom ako elite, ali za mene nema veeg uzbuenja nego kad mi kau da sam lepa - onda se i osetim lepom. Moete vi da nastavite svoj kicoki rad jezikom i ljuljanje bokovima. Pet minuta laskanja je za mene mnogo bolja stvar. Nakon jo puno ljubljenja i meusobnog upoznavanja, ako to elite tako da nazovete, postalo je oigledno da vec kree u odreenom pravcu.306 Marijana Kiz

144

Lubenica 307 Adam se odmakao od mene. - Boe! - rekao je. - Ti si vetica, zbog tebe u polu-deti, boanstvena si. Malo sam se pridigla i posmatrala kako njegove ruke lutaju po mom stomaku. Bila sam tako srena to nisam nita jela. Bio je divan. Tako lepog tela. I prelepog lica. I tako pristojan momak. ime sam ovo zasluila? Pogled mi je skliznuo niz njegove gradi, divio se njegovom zategnutom stomaku, ali sam ga skrenula kad je poao malo nie. Kako da opiem stanje stvari ispod Adamovog struka, a da ne budem ni preterano odreena ni preterano stidljiva? Veoma je teko govoriti o seksu a da ne budem toliko gruba da zvuim kao pornografska knjiga, ili toliko diskretna da zvuim kao povuena, napeta viktorijanska knjievnica koja redovno pati od vaginizma, ali svog mua i dalje zove gospodin Klements, posle dvadeset sedam godina braka. Kako vam zvui ako jednostavno kaem da moni hrastovi iz malih irova nastaju? Zar to nije dobro? Diskretno, a opet simbolino? Nikog ne vreda, ali vas istovremeno apsolutno ne ostavlja u sumnji da se Adamu tako digao da je s njim mogao da see dijamante. Opa! Vulgarno, vulgarno, vulgarno! Mada, kad smo ve kod toga, mogu takoe da vam kaem da je bio dovoljno veliki da se uplaim da li e moja oprema da ostane nepovreena, u sluaju da napravi neke nagle pokrete. to sam se, svim srcem, nadala da e uraditi. Ne, alim se. Nije uopte bio toliko veliki. Bio je srednje veliine. Ni strahovito veliki ni razoaravaj ue mali. Ba kako treba, u stvari. Naravno da ima beskrupuloznih ena koje svakom mukarcu s kojim spavaju kau da ima najvei penis koji su videle. Znate, jednostavno, kao da se to podrazumeva. Povuku se prema jastuku i razrogaenim oima i uz odglumljcni strah zure u tog mukarca i skice: - Oh, boe! Nee da mi prilazi s tim udovitem. ta pokuava da uradi? Da me tuca ili da probije vrata? Lukava taktika. Zato to je, naravno, dotini mukarac oduevljen. Budui da veruje da poseduje oruje od komada, osea se nepobediv i mukarina. I to sigurno nee brzo da zaboravi. Ali, mene neete uhvatiti da to radim. Ne, gospodo! Dobro, samo ponekad. Ne mogu da opiem ta se deavaio Adamu ispod struka zato to ne mogu da smislim pristojnu re kojom bih opisala njegov, ovaj... znate, njegov... Pa, kako mogu da vam objasnim ono to ne mogu da opiem ako nemam rei da to objasnim! Mislim, prava re je, naravno, penis. Ali, to zvui tako medicinski. Mislim da ne bih volela da mi neko kae: ,,Oh, ba imate divnu vaginu." To ba nije uzbudujue ili romantino, zar ne? Teko da je to jezik srca i cvea. Isto tako mislim da re penis previe podsea na asove biologije u koli, gde porumenela nastavnica na brzinu i oskudno objanjava reproduktivni sistem oveka gomili za-cerekanih mladih ljudi. To nije dovoljno human opis.

145

Ali, kako drugaije da ga nazovem? Znam da postoje stotine rei, ali mi se nijedna ne ini prikladnom. ta kaete na kvaku"? Ona je trenutno veoma moderna.308 Marijanu Kiz Paaaa, ne znam. Meni zvui pomalo funkcionalno. Meutim, zato da ne? Doka? Ne, ne svia mi se ni to. Iz nekog razloga, nekako me podsea na omatorele rok zvezde s londonskim akcentom i u onim izbledelim farmerkama i s dugakom sedom kosom. A najgore su situacije kad mukarac svom komadu da ime. Mislim, zamislite! m Zlobni smeak mukarca, posle ega slede dodvoravajui zvui. Mislim da se Dord budi." Znaajan i dodvoravajui osmeh. Mislim da Dord eli da izae i igra se." Dodvoravajui susret pogleda i izraz lica pun iekivanja. Dord eli da se igra murke." Zastakljen i bolestan smeak. Fuj! Pa, Dord moe da ide i pronae nekog drugog s kim e da se igra. Takva vrsta zabave je dovoljna da me natera da prihvatim celibat. Pa, u odsustvu nadimka koji bi mi se dopadao, prikloni-u se jeziku Milsa i Buna i zvati ga Pulsirajua Mukost. Meutim, Adam mi, sreom, nije predstavio svoju Pulsirajuu Mukost po imenu. lako nisam znala ni da li sam spremna da se sprijateljim s njegovom Pulsirajuom Mukou. Nekako sam se bila navikla na Dejmsovu Pulsirajuu Mukost. Nije to bila posebno tvrda stvar (izvinite na igri reci) za dranje, ali mi je odgovaralo. Nita me nije odbijalo od Adamove Pulsirajue Mu-kosti (osim moje butine, naravno), ali sam oseala nervozu zbog upoznavanja s njom. Lubenica 309 Kao da je osetio, Adam me uzeo za ruku (Ne, Adame, ne za ruku, pobogu. U njoj nema nijednog erogenog atoma) i uurbano rekao: Ne moramo nita da radimo, Kler. Moemo samo da leimo ovde ako eli. E, da sam dobila novi svaki put kad mi je neki mukarac obeao scenario samo emo da leimo", bila bih veoma bogata ena. Ne mogu ni da izbrojim koliko puta su mi to obeali kad sam morala da prespavam kod nekog mukarca zato to mi je pobegao poslednji autobus, a nisam imala pare za taksi. - Moe da prespava kod mene. Stanujem tu blizu -rekao bi on. - Spavau na kauu rekla bih ja brzo. - Pa, moe i u krevetu sa mnom. Mnogo je udobnije. - A, ne, dobro je i na kauu. - Sluaj, neu ni da te pipnem. To te brine? - Pa, ovaj, da. - Nema razloga za brigu. Neu ni da te pipnem. A onda one sudbonosne rei: - Moemo samo da leimo. I naravno ni oka ne sklopim zato to sam morala da provedem no rvui se naveliko s njim. Ili lica vrsto pritisnutog uza zid u uzaludnom pokuaju da se udaljim od njega, jedva diui zato to mi je penis u erekciji pritisnut uz leda. Ukoena, normalno, bojei se da ako uzmem vazduh i tako sluajno pomerim donji dco leda, naravno, potpuno nevoljno, za deseti deo milimetra na njegov komad, to moe da bude shvaeno kao znak ohrabrivanja i pristanka.

146

I onda, naravno, ako ne pristanem, postoji veoma velika ansa da bi me dotini mukarac ispsovao na pasja kola, nazivajui me kuromuiteljicom i frigidnom lezbijkom i raznim drugim groznim i nezasluenim imenima. Govorio bi kasnije: - Nabacivala mi se celu no. Misli da ne znam ta joj je znaila pria da nema para za taksi. Verujem da i dan-danas na leima imam blago udub-Ijcnje u obliku penisa.310 Marijana Kiz Ali, Adamu sam verovala. Znala sam da zaista tako misli. Verovala sam mu. Ako kae da emo samo leati, on tako i misli. Ali, da li sam to elela? Sasvim iskreno, nisam. Da, bila sam nervozna. Ali, do avola, elela sam da spavam s njim. Ako krene s nekim potovanjem prema meni, vritau. - Ne elim da se zaustavim - apnula sam mu. Pretpostavljam da nisam imala razloga da apuem. Nisam elela da preteram s izigravanjem devojice. U redu, vreme je za akciju. - Ovaj rekla sam stidljivo - tana mi je ostala dole. - ta e ti tana? minka ti je savrena - nasmeio mi se. - Ne zbog minke, ludo. - Nego zbog ega? Zadirkivao me. - Kler, hoe li da se opusti - rekao je razdraeno, sputajui me na leda. Pretpostavljam da na umu ima kondome? - Ovaj, da - rekla sam, oseajui se pomalo ponieno. - Pa, nema brige, imam ih ovde. - Oh. Nisam znala ta drugo da kaem. Njegova otvorenost mi je oduzela svu energiju. Naravno, bio je sasvim u pravu. Zbog ega bih se stidela? Sad je trebalo da brinem samo da li u biti dobra. Ponovo me poljubio. A onda su stvari postale ozbiljnije. Taj poljubac je svakako stavio taku na oputeno zezanje. Pogledala sam ga i njegove oi su bile tamne, skoro crne, pune elje. Lubenica 311 - Kler - proaptao je (sada je on to uradio). - Nisam, zna, bio ni sa kim neko vreme. Stvarno, pomislila sam iznenaeno. ovek bi pomislio da e za nekoga tako armantnog i lepog kao to je Adam svaki dan biti Tuc-fest. Meutim, on jeste izgledao kao probira. Vie puta sam videla kako odbija prelepc ene. A odabrao je mene, pomislila sam dok mi se srce topilo od zadovoljstva. Mogao je da ima koju hoe, a odluio se za mene. Mora da ima neka caka. Oekivala sam da e svakog trenutka da mi pokae S svoju kolekciju noeva ili e izvui motornu testeru i isec-kati me na rezance. - U redu je apnula sam mu. - Ni ja nisam odavno spavala ni sa kim. - Oh - rekao je. A onda je rekao glasnije: - Zato apuemo? - Ne znam - zakikotala sam se. A zatim je usledio ritual s kondomom. Znate ve, preIturanje po fioci za njim, utanje prilikom otvaranja pako-vanja, uz reci: Da li treba ovako? Ili ide na drugu stranu? Konano ga stavi tek kad je crekcija nestala. Osim to Adamu nije. Hou da kaem, nije nestala. Hvala bogu. E, bojim se da u u ovom trenutku morati da postanem lalo neodredenija.

147

ao mi je to u vas razoarati, ali neu vam dati deIluljan tehniki opis svojih seksualnih odnosa s Adamom. (Da, nadam se da ste primetili mnoinu: odnosa".) Naravno, mogla bih da vam dam opis koji bi vie zvu-< ao kao udbenik za prvu godinu studija anatomije. Mogla bih da izvedem da to zvui i kao ona pisma u pornografskim asopisima, s uzdasima, izvijenim leima i v.ur/.emaljskom gimnastikom.Marijana Kiz Ali, tako vam ne bih prenela kako je ela stvar bila divna (dobro, ele tri stvari, u stvari) i kako sam se oseala sreno. Mogu da kaem da su se svi dobro proveli. Naravno, pod ovim svi, podrazumevam nas dvoje. Nisam imala nikakve primedbe. On nije imao nikakve primedbe. U svakom sluaju, dobra usluga. Svakako emo ponovo ii tamo idue godine, itd. Bilo bi me sramota da vam kaem da me je ljubio svuda, i to stvarno svuda. A kad nije radio to, da me je obasipao divnim, drhtavim sitnim ugrizima. I nema anse da nateram sebe da vam ispriam o trenutku kad je konano bio u meni. I kako sam se bojala da e me moda boleti i kako je bio nean sa mnom. Nije bolelo i bilo je predivno. I ako mislite da u ispriati kako mi je, dok je bio na meni, pomamno aputao boanstvene stvari o tome koliko sam lepa i kako mi je divna koa i koliko je uzbuen, onda sle se prevarili. Moraete da upotrebite matu da biste shvatili kako sam ga nogama stegla oko lea da bih ga uvukla to dublje u sebe i kako sam mislila da u umreti ako prestane, i umrla bih da jeste. I ne moram da vam kaem da kad je, ovaj... kad je bilo gotovo, da smo oboje dahtali i uzdisali, mokri od znoja, a on me je pogledao, lagano se nasmejao i rekao s divljenjem: Gospode, ti si stvarno izuzetna ena. Morau da upotrebim eufemizam da bih opisala taj dogaaj. ta kaete na: - Jednog dana u svriti sa svojim princom. Pa, drago mi je to mogu da kaem da ve jesam. A kad smo kod toga, i on je. Ima jo neto. Pre nego to sam rodila Kejt, ula sam glasine, nita vie nego neodreene i nepotvrene prie, da je posle poroaja seks, pa, dosta bolji. Lubenica 313 Zbog razliitih poremeaja, pretumbaeija i trauma u eninom poroajnom kanalu, ukljuujui i one strane avove, doe do izvesnih promena. Ove promene rezultiraju, ovaj, veom ulnou i boljom reakcijom erogenih zona, ako shvatate ta hou da kaem. I generalno i u svakom smislu, seks je uzudljiviji i prijatniji. I drago mi je to mogu da potvrdim da je to u stvari lano. Seks s Adamom bio je drugaiji, veoma drugaiji od onoga kako sam se seala da je bilo s Dejmsom. Kad sam pregrmela prvi oseaj neprijatnosti, bilo je zaista divno. U stvari, i bolje od onoga kako sam se seala da je bilo s Dejmsom. Dakle, ovo je pratea pojava poroaja koji ne dobija zaslugu koja mu pripada. Iako, naravno, postoji velika ansa da govorim gomilu gluposti. I da moda bolji seks nema veze ni sa im drugim osim sa injenicom da Adam ima veu PM od Dcjinsa. Nikad nisam verovala u ono lupetanje kako nije sve u veliini".

148

Isto kao to neete uhvatiti bogataa govorei da se novcem ne kupuje srea", tako moete da se uveritc kako su jedini koji govore da nije sve u veliini, u stvari mukarci s malim penisom. Kasnije, kad je sve bilo gotovo, to jest, trei put gotovo, leali smo u krevetu, askajui i smejui se. - Sea se onog dana u teretani? - upitao je Adam. - Mmmmmmm - rekla sam, jedva izgovarajui, toliko sam bila oputena i zadovoljna, - Bilo je grozno nastavio je.314 Marijana Kiz - Zato? - upitala sam. - Zato to si mi se toliko svidela. - Stvarno? - bila sam iznenaena i oduevljena. - Da, stvarno. - Ne, stvarno jesam? - navaljivala sam, kao pravi nervik. - Da! - bio je uporan. - Nisam smeo ni da te gledam, da ne bih skoio na tebe. - Ali, bio si tako ozbiljan i namrten i samo si dizao tegove - podsetila sam ga. - Potpuno si me ignorisao. - Da - rekao je suvo - i skoro sam istegao svaki mii na telu. Nisam mogao da se konccntriem ni na ta drugo osim na tebe. Bila si tako zgodna u trikou. - On - topila sam se od sree, privijajui se uz njega. Negde oko pola dva, rekla sam: Moram kui. - On, ne - uzvratio je, vrsto me obavijajui nogama i rukama. - Ne dam ti. Drau te ovde vezanu lancima. Bic moja seksualna robinja. - Adamc - izgovorila sam uzdiui. - Govori zaista preivne stvari. Posle izvesnog vremena, rekla sam nevoljno: - Stvarno moram da idem. - Ako ba mora... - rekao je. - Zna da moram. - Da li bi ostala da nije u pitanju Kejt? -Da. Pridigao se u krevetu i posmatrao me kako se oblaim. Podigla sam pogled dok sam zakopavala haljinu i yi-dela kako mi se smeka, ali nekako tuno. - Neto nije u redu? - upitala sam. - Uvek bei od mene - rekao je. - Adame, ne beim - negodovala sam uvreeno. - Moram da idem. - Izvini - rekao je, ovog puta se iskreno nasmeivi. Poskoio je iz kreveta: - Ispratiu te do vrata. - Bez odee, nee - rekla sam. - Sta ako te neko vidi? Nije bilo nikakve sumnje. Lubenica 315 Bila sam prava erka svoje majke. Dugo me je ljubio na vratima. I bio je pravi podvig to sam uopte izala. - Ostani - aptao mi je u kosu. - Ne mogu - rekla sam mu strogo, iako sam elela da se popnem uza stepenice i vratim se s njim u krevet. - Zvau te sutra - rekao je. -ao. Jo jedan poljubac. Jo malo ubeivanja. Moj odluan otpor. Nevoljno me putao. Konano sam stigla do kola. Neveliki poduhvat. Odvezla sam se do kue. Ulice su bile mrane i prazne. Oseala sam se veoma sreno. ak nisam oseala ni krivicu to sam Kcjt ostavila toliko dugo. Dobro, ne preveliku krivicu.23. Parkirala sam auto i otkljuala ulazna vrata. U prednjoj sobi je bilo upaljeno svetio. udno, pomislila sam, u ovo doba obino svi vrsto spavaju. Molim te boe, samo da to nije Helen. Molim te ne daj da shvati gde sam bila i ta sam radila. Bila sam ubcdcna da mi sve to pie na elu. Moda je to Ana budna. Prinosi kozu na rtvenik u kuhinji ili ve tako neto.

149

Igra po bati umotana u arave natopljene krvlju, pojc na meseini, odgriza glave ivim imiima i takve stvari. Ula sam u predsoblje. Vrata sobe su se otvorila i pojavila se mama, a tata je stajao iza nje. Oboje su bili u nonim opravama. Mama je nosila svoju ruiastu prote-panu spavaicu a u kosi je imala nekoliko narandastih papilotni. Oboje su bili bledi i unezvereni kao da se neto strano dogodilo. A mislim da se i dogodilo neto strano ukoliko moju malu indiskreciju s Adamom posmatramo na taj nain. - Kler! - rekla je mama. - Hvala bogu da si stigla kui! - ta? - kazala sam preplaeno. Sta se desilo? - Kler, doi ovamo i sedi - tata je preuzeo komandu. Stomak mi se prevrnuo. Desilo se neto strano. - Je li Kejt u pitanju? - okrenula sam se mami i epala je za ruku. - Da li joj se neto desilo? Hiljadu stravinih ideja mi je prolo kroz glavu. Umrla je u kolevci. Kidnapovana je. Zadavila se. Helen je ispustila. Lubenica 317 Ana je zaarala. Za sve sam ja kriva. Ostavila sam je. Ostavila sam je i otila da vodim ljubav s Adamom. Kako sam samo mogla? - Ne, ne - umirivala me je mama. - Nije Kejt u pitanju. - Pa ko je onda? - upitala sam, a uasne misli su opet poele da mi naviru. Da li se neto desilo nekoj od mojih sestara? Da li je Margaret ubio neki gangster u ikagu? Da li je Rcjcl nestala u Pragu? Da li je Ana nala posao? Da li se Helen izvinila za neto to je uinila? - Dejras je u pitanju - naglo je rekla mama. - Dejms - ponovila sam zapanjeno i polako se spustila na kau. - Oh, boe, Dejms. Dejms. Na njega nisam ni pomislila dok sam se plaila da se neto grozno deslio nekome koga volim. Dok sam bila u krevetu s Adamom, neto se desilo mome muu. Kakva sam ja to ena bila? - ta je sa Dcjmsom? - pitala sam ih. Oni su sedeli, gledali me, a lica su im izraavala zabrinuto saoseanjc. - Oh, recite ve jednom - viknula sam. - Molim vas, recite! Bila sam spremna na najgore. Dejms je doivco nesreu ili neto slino dok sam se ja previjala u ekstazi s drugim mukarcem. Naravno, shvatila sam da je mom ivotu kraj. Nema drugog izbora nego da prigrlim celibat. Moda odem u manastir. To je najmanje to mogu da uinim. To je kazna za to to sam spavala s nekim koga nisam vole] a. Dok sara iva neu nikada vie poeleti da vidim Adama. Za sve je on kriv. 318 Marijana Kiz Da nisam otila s njim u krevet, Dejms bi bio iv i zdrav. - On je ovdc - rekla je mama blago. - Ovde! - zakretala sam. - ta ti to znai... ovde? Osvrtala sam. se raspomamljeno po sobi kao da sam

150

oekivala da e se on iznenada pojaviti iza zavese ili ispod kaua, leernog osmeha, u veernjem odelu i s cigarom u ustima, i da e rei neto kao Moja supruga, pretpostavljam". - Da li to znai da je u kui? - bila sam ve histerina. U glavi mi se vrtelo. Zato ba sada?, pitala sam se. Zato je ba sada resio da se pojavi? I ta je hteo? - Ne - rekla je mama uz prizvuk ljutnje. - Zar misli da bismo ga pustili da odsedne ovde posle svega to se dogodilo? Ne, pozvao je telefonom. Jeste, u Dablinu je, ali je odseo u. hotelu. - Oh - izustila sam. Uinilo mi se da u se onesvestiti. - Da li hoe da se vidi sa mnom? - Naravno da hoe -- rekao je tata. - Ali ti ne mora da se vidi s njim ako to ne eli. - Dck - opomenula ga je mama. - Naravno da mora da se vidi s njim. Kako bi inae sredili stvari? Zna, ona mora da misli na dete. - Mcri, kaem samo da ako ne moe da se suoi s njim, onda je neemo pritiskati. Pomoi emo joj kako god moemo. - Dck! rekla je mama otro. Ona je odrasla ena i... - Ali Mcri..:, - prekinuo je tata. - Prestanite! - podigla sam glas. Znala sam da je bolje da ovo saseem u korenu. To je moglo da traje i da traje. Morala sam da ih preduhitrim. Oboje su me iznenaeno pogledali. Skoro kao da su bili zaboravili da sam i ja tu. - Hou da ga vidim - rekla sam neto tie. Lubenica 319 - U pravu si, mama, ja jesam odrasla ena. Ja sam jedina osoba koja to moe da sredi. A imam Kejt na koju treba da mislim. Ona je u svemu ovome najvanija. - I hvala ti, tata - klimnula sam mu glavom. - Lepo je kada zna da moe da se osloni na nekog ko e, ako bude potrebno, okupiti gomilu za lin. - Gomilu za lin? - zamucao je. - Ne znam ja nita o lome. Ali ako ti bude ustrebala, mogao bih da pitam nekoliko drugara u golf klubu. Da vidim ta e da kau. - Oh, tata - umorno sam mu rekla. - alila sam se. - Kazao je da e zvati ujutro - dodala je mama. - Kada? - upitala sam. - U deset sati - odgovorila je. - Dobro - kazala sam. Ako je Dejms rekao da e zvati u deset sati ujutro, Dejms e zvati u deset sati ujutro. Ne u deset i osamnaest sekundi, razumete, ili pola minuta pre deset. Nego u deset. Mogao je da me ostavi zbog druge ene, ali u nekim Nivarima pouzdanijeg oveka ne biste mogli da poelite. - A koliko je sada sati? - pitala sam. - Tri i dvadeset rekao je tata. - Onda mislim da je bolje da idem u krevet - rekla jam. - Sutra me eka veliki dan. A znala sam da neu ni trcnuti. - Svi idemo u krevet - sloila se mama i uzgred upi-lula: - A gde si ti bila do ovog doba? - Vodila sam ljubav s Adamom - rekla sam. Tata se nervozno i glasno zasmejao. Mama je delovala zgromljeno. Tako ti i treba, pomislila sam. Ti si ta koja mi je ovu Ideju prva ubacila u glavu. - Ne, sada ozbil jno - rekla je mama. ta si radila? Ja i jesam ozbiljna - nasmeila sam se. Laku no. Mama je bila zgroena. Nije znala da li da mi veruje ili ne. ali je oigledno podozrevala ono najgore. Stajala je i320 Marijana Kiz otvarala i zatvarala usta kao riba na suvom a ja sam izala i zatvorila vrata. Mislim da nije ni primetila da je tata vue za spavaicu i iti: - Koji od njih je Adam? 24. Legla sam u krevet i kao to sam i pretpostavila, nisam ni trenula. Zato je Dejms doao?

151

Da li e pokuati da se izmiri sa mnom? Ili je doao da posvrava ono to je ostalo nesvreno? Mogu li da podnesem ako je samo zbog toga doao? Da li elim da se izmirimo? Da li je bio i dalje s Dcniz? Gospode, ta ako je i nju poveo sa sobom? Ta ideja me je pogodila, ko da me je neko oamario. Sela sam u krevetu. Svu me je obuzeo bcs. Pokvareno ubre, ne bi valjda to uradio? Primorala sam sebe da se smirim. Bila je to samo pretpostavka, a nije imalo svrhe da se ljutim zbog neega to se moda i nije dogodilo. Treba sve vremc da imam na umu Kcjt. Ona je u svemu ovome bila najvanija. elela sam da se sa Dejmsom sve kulturno dogovorim i da ostane u Kejtinom ivotu. ak i ako nikada vie ne poeli mene da vidi, opet sam elela da bude prisutan za nju. Iz tih razloga nisam ba mogla da se obruim na njega kada ga budem videla. Nisam mogla da verujem. Videu ga sutra. A ta ako se desi ono nezamislivo i on poeli da pokua sa mnom ponovo? ta onda? Nisam znala. A ta je s Adamom? ovekom iz ijeg sam kreveta upravo dola.322 Marijana Kiz O tome ne mogu da mislim sada, pomislila sam. U glavi mi je bila takva guva, daje bilo mesta samo za stajanje. Zapravo, nekoliko izdrijivijih misli stajalo je van moje glave, s piem u rukama, na kii koja je lila, ali gde je barem bilo mesta. Ali za Adama nije bilo mesta uopte. Zaboravi, govorila sam sebi, o tome nikako ne moe da misli sada. Saekaj da sve ovo proe, ovako ili onako, pa onda misli o njemu. A onda sam poela da se pitam: Zato. Znate, zato me je Dejms ostavio. Zato je Dejms otiao s Dcniz kada sam ja bila ubeena da je na odnos tako dobar. Nisam ve neko vreme muila sebe ovim pitanjima. Ali nameravala sam da sledeeg dana pokuam barem na neka od njih da dobijem odgovore. Kada bih shvatila ta je krenulo naopako ili ta sam ja uinila loe, moda bih lake mogla da se pomirim s tim. Volcla bih da imam neki prekida na mozgu. Da mogu da ga iskljuim kao to iskljuujem televizor. Klik! i iz mog uma nestaju sve ove slike i brine misli, a ostaje samo prazan ekran. Ili kada bih mogla da skinem glavu i da je odloim na noni stoi i zaboravim sve do jutra. A onda je opet stavim na mesto kada mi je potrebna. Jutro je konano poelo da se primie a meni san i dal je nije dolazio na oi. Skoila sam iz kreveta i osetila blago zatezanje s unutranje strane butina. Otkud to?" pitala sam se. A onda sam se prisetila. ,,Oh, hmm, da, tako je." Malo sam pocrve-nela kada sam se setila ta sam radila prethodne veeri. Adam. Seks. Ali sada nemam vremena da mislim na to." Zaista, prokleti Dejms! Uskratio mi je zadovoljstvo mekoljenja po krevetu i dremljivog priseanja svake pojedinosti Veeri Poude s Adamom. Lubenica 323 Umesto toga, morala sam da ustanem i da zujim kao muva bez glave i da se Pripremim za Njegov Dolazak. Kao da je bio rimski papa ili dravnik. Poto sam dala Kejt flaicu, okupala sam je i obukla joj najiepe odelee. Ono pufnasto roe sa sivim sloniima.

152

Posula sam je talkom i privukla sebi da bih udisala njen divan bebast mleni miris. - Izgleda sjajno - govorila sam joj. - Ti si san svakog mukarca. A ako on to ne bude shvatio, onda je jo vea budala nego to sam mislila. elela sam da ona izgleda boanstveno. elela sara da izgleda kao najlepa beba na svelu. elela sam da Dejms poludi za njom. Da je dri, ljubi, hrani, udie njen miris. elela sam da shvati ta je sve napustio. I elela sam da ga nateram da poeli da nas vrati. ela kua kao da je bila budna ve u cik zore. Ana i Helen su znale da je Dejms zvao. Helen je dola u moju sobu oko pola osam i pritravi kolevci rekla je: - Dobro je, doterala sije fenomenalno. Neka vidi! Samo da molimo boga da se ne ispovraa po njemu ili se ne ukaki u pelenu dok je bude drao. Podigla je Kejt i oduevila se njenim odclcem. - ta misli, da joj stavimo roza manu u kosu? - pitala je. - Helen, da ima malo vie kose jo bih i razmislila o lome kazala sam joj. Ali kada je Helen predloila da je malo naminkamo, rekla sam joj da ne preteruje. minku u - i to u velikim koliinama - sauvati za sebe. - Tano, moramo i tebe da ulepamo - rekla je Helen. Nisam bila ba sigurna da mi se dopao njen ton. Bio je nekako sumnjiav i defetistiki. Tada je naiao tata. - Idem sada na posao - rekao je. Imaj na umu ta sam li rekao. Ne mora da mu se vrati samo zbog Kejt.324 Marijana Kiz - Ko kae da e on traiti da mu se vrati? - glasno je komentarisala Helen. Zaista nije morala to da kae. Ali bila je u pravu. Onda je mama ula u sobu. - Kako izdravaS? - ljubazno je pitala. - Odlino rekla sam. - U redu - kazala je. - Idi i istuiraj se. Helen i ja emo paziti na Kejt. - Dobro - malo sam bila iznenaena svem tom organi-zovanou i ivou. Liilo je skoro na ono jutro kada sam ila na venanje. Dola je i Ana. Pomislila sam da sidem i otvorim ulazna vrata i ponem da prizivam nepoznat svet sa ulice. Ana mi se slatko nasmeila i pruila mi neto: - Kler, uzmi ovaj kristal i stavi ga u dep ili tako negde. To e ti doneti sreu. - Bie joj potrebno mnogo vie od tvojih budavih kamiaka - grubo je kazala Helen. - Dosta, Helen - otro je opomenula mama. - ta! - prosiktola je Helen. - Zar mora da bude tako zla - rekla je mama. - Nisam bila zla - vatreno se branila Helen. - Ali ako bude lepo izgledala i ponaala se kao da joj nije nita, on e je eleti. Za to nije potreban kristal. Pogledala sam Helen zapanjeno. Ona ume da bude takav nesnosni idiot, ali kada se radi o psihologiji mukaraca, moram joj odati priznanje da je bila majstor. Ali svejedno sam uzela kristal. Jer nikad se ne zna. Moram malo da se odvojim od porodice. Nisam mogla pravilno da rasuujem. Morala sam da se smirim pre nego to razgovaram s Dejmsom. Resila sam da pozovem Loru. Ona e mi rei ta da radim. Lubenica 325 - Lora - kazala sam drhtavim glasom kada se javila. - Oh, Kler viknula je. - Upravo sam htela da te zovem. Zamisli ta se desilo! To je trebalo da bude moj tekst, pomislila sam.

153

- ta? pitala sam. - Onaj mali skot Adrijan me je upravo utnuo. Adrijan je, naravno, bio njen devetnaestogodinji student slikarstva. - ta? - bila sam zapanjena. - Da - kazala je kroz suze. - Moe li da poveruje? - Ali ja sam mislila da ti nije stalo do njega - iznenaeno sam rekla. - I sama sam mislila - jecala je. - I ekaj samo da uje! Pogodi zato me je utnuo. - Zato? - pitala sam nagaajui ta moe da bude razlog. Moda joj je konano ponestalo sokni? - Zato to je upoznao drugu - rekla je Lora. - A pogodi koliko ona ima godina. - Trinaest - pokuala sam da budem duhovita. - Ne! - viknula je. - Trideset sedam! - Gospode boe! - kazala sam. Bila sam okirana. - Da - jedva je izgovorila jer se strano rasplakala. -Kae da sam ja nezrela. - Dukela jedna. - Da mu je potreban neko usredsreeniji. - Pokvarenjak! - Ja sam njemu inila uslugu to sam izlazila s njim. A on me je ovako ostavio - jecala je - bez ijedne sokne. Mo-racu ponovo da zaboravim sva imena sa Pop top liste". - Gospode, pa to je tako strano - rekla sam i rezignirano zatresli glavom. - uj - rekla je s prizvukom tragike u glasu. - Moram da idem. Zakasniu na posao. Priaemo kasnije. I spustila je slualicu.326 Marijana Kiz ta mislite o tome? Verovatno je pomislila da je zovem da bih joj otkrila sve detalje strasne veeri s Adamom, Nije imala pojma o drami koja se u meuvremenu odigravala. Sedela sam i gledala u telefon nekoliko sekundi. Koga bih pozvala? Nikoga, resila sam. Pokuau da se sama izborim s ovim. Ako sama ne mogu da se nosim sa sopstvenim ivotom, zaista nisam mogla da oekujem da neko drugi za mene podmee leda. Istuirala sam se, oprala kosu i vratila se u sobu u kojoj se odvijala neka besmislena rasprava izmeu Ane, Helen (naravno) i mame. Sve tri su istovremeno urlale. Kejt je leala u kolevei i na nju niko nije ni obraao panju. - Nisam ti pravila grimase - tvrdila je Ana najubedlji-vije to je mogla, a to i nije bilo mnogo. - Jesi jo kako - rekla je Helen. - To nije bila grimasa kazala je mama, pokuavajui da izgladi stvar, to je bilo zaista teko. - Bio je to samo pogled. Zamor je naglo prestao kada sam ula u sobu. vSvc tri su se okrenule ka meni u iekivanju. Izgleda da su odluile da napuste meusobne nesugla-siee i da se udrue sa mnom protiv zajednikog neprijatelja, Dcjmsa. Trkarale su okolo, donosile mi odeu i oblaile me. - Mora da izgleda prelepo rekla je Ana. - Da - sloila se Helen. - Ali mora da deluje kao da se uopte nisi trudila. Kao da si jednostavno navukla neto staro na sebe. - Ali on e me samo zvati u deset sati podsetila sam ih. - Nije pominjao da e doi. - Da - rekla je mama - ali nije doao ak u Dablin samo da te zove telefonom. To je mogao da uradi i iz Londona. Bila je u pravu. Lubenica 327 - Dobro, devojke kazala sam Ani i Helen. U tom sluaju, napravite od mene lepoticu.

154

-- Rekle smo da emo ti pozajmiti odeu i da emo te naminkati - kazala je Helen. Nismo rekle da moemo da pravimo uda. Ali smekala se dok je to govorila. Konano smo se sloile da treba da obuem helankc i plavu svilenu bluzu koju sam nosila kada je Adam doao na aj. Adam, pomislila sam na sekund s enjom. Ali onda sam ga odluno gurnula u zapeak svog uma. Ne sada, sumorno sam pomislila. - Izgleda lepo i mravo - rekla je Helen, odmaknuvi se i zagledavi me. A sada minka. Ona je stvarno svemu ovome pristupila kao da je vojni manevar. Anine oi su zasijale na pomen minke. Prila mi je s plastinom torbicom koja je bila puna krejona i olovaka. - Sklanjaj se - iznervirala se Helen i odgurnula je laktom. - Ja u je naminkati. Ti bi verovatno napravila sliku na njenom licu, sa zvezdama i suncima i svim tim sranjem. Ana je i izgledala, kao da je uhvaena na delu. - Ne - objanjavala je Helen, neto blae. - Ona mora da izgleda kao da uopte nije naminkana. Jednostavno prirodno lepa. - Da - uzbueno sam se sloila. - Napravi mi takav izgled. Pitala sam se zato je Helen tako dobra prema meni. Da li je podozrcvala da sam joj ja suparnica kod Adama? Ako se vratim Dejmsu, znailo bi da je njoj put ka Adamu ist. Ili sam moda potpuno bezona. Mislim, ona mi je sestra na kraju krajeva. I mogue je da nita nije podozrevala. Moram da priznam da sam zaista lepo izgledala kada je Helen zavrila posao. Svee lice, ist ten, sjajne oi, leerna odea.328 Marijana Kiz - Nasmei se - naredila mi je. Nasmeila sam se. Sve su klimale glavama u znak odobravanja. - Odlino - rekla je mama. - Radi to stalno. - Koliko je sada sati? - pitala sam. - Skoro pola deset - rekla je mama. - Jo pola sata - kazala sam sa oseanjem munine. Sela sam na krevet. Mama, Ana, Helen i Kejt ve su bile na njemu. - Pomeri se - rekla sam. Sela sam na Aninu nogu. - Jaoj - viknula je Helen kada se Ana pomerila i lupila je laktom u liec. Zguturile smo se na krevetu, skoro jedna preko druge. Ovo je liilo na strau. Sedce tu sa mnom sve dok se on ne javi. Pomislila sam da izgledamo kao na splavu punom bro-dolomnika. Bilo nam je tesno i neudobno i pretrpano, ali niko nije hteo da se rastanemo. - Dobro - rekla je mama. - Hajde da igramo jednu igru. - U redu - sloile smo se uglas. Samo Kejt nije, naravno. Mama je uvek imala sjajne igre. Igre recima koje smo igrale da nam proe vreme u dugim vonjama kada smo bile male. Iz nekog razloga igra koju smo igrale kada se Dcjms javio bila je neka koju je izmislila (ko drugi nego) Helen. Oigledno smiljena zbog mog nedavnog stanja. Morale srno da se setimo to vie razliitih izraza za trudnou. Mislim da mama nije imala ba to na umu kada nas je postrekivaia da izmiljamo svoje verzije igre koju nas je nauila. - Zaglaviti - viknula je Ana. - Napumpati se - ciala je Helen. - Nositi - promrmljala je mama razdirana izmeu odbijanja da igra i elje da pobedi. - Na tebe je red, Kler - rekla je Ana. Lubenica 329

155

- Ne - kazala sam. - , je li to telefon? U sobi je zavladala tiina. Bio je telefon. - Da se ja javim? - - pitala je mama. - Ne. Hvala, mama, ali ja u - rekla sam. I ostavila ih.25. - Halo - rekoh samo, u nedostatku neeg pametnijeg. - Kler - zaula sam Dejmsov glas. Znai, ipak je to on. Konano je dolo i do toga da nas dvoje popriamo. - Dejms - odgovorila sam. Nisam neto preterano upoznata s kulturom obraanja odbcglim muevima. Naroito kada sam skoro sigurna da dotini nije ak ni u procesu pokuavanja da ponovo pridobije moju naklonost. Za to bi nam bila potrebna knjiga. Knjiga koja vas ui kako da se obraate odbcglim muevima. Znate, neto kao one knjige koje vas savetuju kojim noem se otvaraju koljke ili recimo, ispravan nain kojim ete se obratiti biskupu (eto, tek da se zna imate divan prsten, Vaa svetosti" uglavnom se smatra dovoljno pristojnim za prvi razgovor). Dakle, ova knjiga bi nam davala uputstva koliko puta je ispravno u jednoj reenici upotrebiti re svinja", kad bi se eventualno smatrala neprimerenom upotreba fizikog nasilja i tome slino. Na primer, ako je va momak/mu/frajer jednostavno nestao na nekoliko dana posle veoma bitne I'udbalske utakmice, i sad se vratio kui, bled u licu, neobrijan i prljav, sledei nain obraanja bio bi odgovarajui: - U kojoj si majini bio poslednja tri dana, propalice jedna, pijana i sebina? Ali, poto niko tamo jo nije napisao tu knjigu, morala sam da se oslonim na svoj instinkt. - Kako si? - pitao je. Uh, kao da te to zanima, pomislila sam. - Dosta dobro rekla sam utivo. Lubenica 331 Pauza. - Oh!... a kako si ti? - pitala sam uurbano. Stvarno, pa gde su moji maniri. Nije ni udo to me je ostavio. - Dobro - odgovorio je zamiljeno. - Prilino dobro. Naduvani kreten, pomislila sam. - Kler - nastavio je u Dablinu sam. - Znam - kazala sam jednostavno - mama mi je rekla da si sino zvao. - Da, nisam ni sumnjao da ti je rekla - dodao je s trunkom ironije u glasu. Da, Dejms nije bio budala. Svinja - to sigurno. Ali ne i budala. - Gde si odseo? - upitala sam. Naveo je ime nekog pansiona u centru. U ulici, koju jedino mogu da opiem kao na prvoj liniji". Nimalo Dejmsov uobiajeni stil. Za njega bi bio tipian luksuzan sme-<aj, deo nekog meunarodnog lanca hotela. S ulaznim holom punim menjanica i prodavnica suvenira koje nude lakirane slapove za etnju i irske patuljke Lcprikone u konzervama. Po toj adresi sam zakljuila da Dejms nije u Dablinu poslovno. Da je poslovno, trokove bi snosila firma i odseo bi ti mnogo lepem i skupljem hotelu. A ako nije ovde poslovnu, zato je onda doao? - Sta mogu da uinim za tebe? - pitala sam, pomalo neprijatno. Pa nije on jedini ovde koji moe da ironie. Moj ton trebalo je da mu naznai da, to bi rekla jedna poslovica, kad bi goreo, ne bih ga ni popisala da mu po-RlOgncm. - Ono to moe da uini za mene jeste da me vidi -Odgovorio je. - Hoe to da uradi? - Naravno - rekla sam posluno. Kako bih drugaije mogla da razbijem svaku koicu u tvom (clu, pomislila sam. ~ Hoe? - zvuao je iznenaeno, kao da je oekivao ti.i iv morati da se izbori za to.332 Marijana Kiz Ma, naravno zasmejala sam se. - Zato zvui tako iznenaeno?

156

Jer, kada zavrim s razbijanjem svake koice u tvom telu, e, vidi, onda u ti isei penis i staviti ga u usta, a ni to ne mogu da uradim preko telefona, zar ne?, pomislila sam. - Pa, hm... nita, nita. To je... hm... to je odlino -jedva je izgovorio. Jo je zvuao iznenaeno. Oigledno je oekivao da odbijem da ga vidim. Tome bi se dao pripisati taj nagovaraki ton u njegovom glasu i iznenaenje vezano za moj miran pristanak da se sretnemo. Ali, iskreno reeno - ta bih dobila time to bih odbila da ga vidim. Imala sam nekoliko pitanja, za koja sam od njega htela odgovor. Recimo: zato si prestao da me voli? I, koliko novca za Kejt planira da mi da? Kako bismo drugaije i resili nae zakonske pozicije i veze s Kejt, ako se ne sretnemo da o tome popriamo? Moda je oekivao da sam totalno unitena. Ali - zna ta? Nisam unitena! Nije da sam se oseala mnogo dobro ili neto slino tome, ali kad malo bolje razmislim, nisam mogla da po reknem da na sebi vidim napredak. udo jedno! Kad li se to desilo? Znate onaj deo kraja veze, kada se vi i vai prijatelji okupite i izgovorite gomilu ogorenih izreka tipa: Ima jo kerova, sem arova", Nikad on tebe ne bi uinio stvarno srenom". E, a kada stignu do dela tipa Vreme leci sve rane", trudite se da potisnete poriv da im ibnete amar-inu. Ne odbacujte sve ovo - jer stvarno pomae. Evo, ja sam vam ivi primer. Jedini problem s vremenom koje leci sve rane jeste to to dugo traje. Lubenica 333 I zato nema efekta na nas koji smo u urbi. Pretpostavljam da ni seks s Adamom nije otetio moj oporavak. Ali, morala sam mislima da se vratim u sadanjost. Dejms je opet progovorio. - Gde emo se videti? - pitao je. - Zato ne bi doao kod nas kui? - predloila sam. Nisam htela da ovo bude gostujua utakmica. Htcla sam da ovaj sastanak protekne na mom terenu, po mogu-stvu i po mojim pravilima. - Moe da uzme taksi. Ili ako hoe, moe da doe i autobusom, samo pitaj konduktera da te pusti na krunom toku na kraju... - Kler! - prekinuo me je, smejui se mojoj gluposti. Bio sam kod vas kui mnogo puta. Znam kako da dodem. - Naravno da zna - rekla sam prijatno. Znam da zna. Ali, prosto nisam mogla da odolim da iskoristim ovu situaciju i ponaam se prema njemu kao prema totalnom strancu. isto da mu dam do znanja da ovde vie ne pripada. - Dobro, ta kae na pola dvanaest? - rekla sam autoritativno. - Hm, dobro - rekao je. - Fino - rekla sam najotrovnijc to sam mogla. - Vidimo se onda. Spustila sam slualicu a da nisam ni saekala njegov odgovor.26. E sad, lagala bih i sebe i vas kad ne bih priznala da bi mi veliko zadovoljstvo predstavljalo kad bi mi se Dejms vratio na kolenima, kao slomljen ovek. Bila bih oduevljena da dopue prilazom na sve etiri, jecajui i preklinjuei me da ga primim nazad. elela sam da bude neobrijan i prljav i da mu odea bude pocepana. elela sam da mu kosa bude dugaka i razbaruena i da bude luakog pogleda i oigledno podivljao od tuge i uasnog shvatanja da je izgubio jedinu enu koju je u ivotu voleo. I koju e ikada voleti. Ova mentalna slika u mojoj glavi je bila toliko iva, da sam, kad je dolo pola dvanaest i kad se on pojavio na kapiji, bila veoma razoarana ugledavi ga kako hoda sasvim uspravno.

157

Praistorijski ovek mora da je oseao isto toliku neve-ricu kad je jedan od njegovih roaka skoio s drveta i poeo da paradira okolo samo na dve noge. Stajala sam kraj prozora i posmatrala kako prelazi preko kratkog prilaza. Obratite panju, stajala sam dosta udaljena od prozora. Zakljuila sam da nee koristiti mom dostojanstvu da me vidi kako stojim nosa zalepljenog za prozor. Pitala sam se kako e izgledati. A sada u videti. To mi je prouzrokovalo jak bol. On vie nije bio moj, zato e izgledati drugaije. Moj fini, ali znaajan peat nee vie biti na njemu. On je bio produetak mene, tako da sam nesvesno -ak ponekad i ruilaeki, moram da priznam inila da on izgleda na odreen nain. Pa, budimo iskreni, on je bio moj odraz. Nisam mogla da dozvolim da ide okolo izgledajui kao udo. A sad je sva ta moja mo nestala. ibenica 335 Da li je drugaiji? Da li je loe obuen? I kako izgleda? Da li ga je Deniz obukla u iste jaknice i trenerke u koje je oblaila svoja tri sinia? Ljubiasto i tirkizno. Vrlo neprijatno. Da li e izgledati kao surovi, bezoseajni skot koji dolazi da mi otme kuu i dete? Na moju veliku alost, izgledao je samo normalno. Hodao je s rukama u depovima. Mogao je to da bude lilo ko, ko ide bilo kuda. Iako je izgledao drugaije od onoga kakvog sam ga pamtila. Mravije, uinilo mi se. A bila sam sigurna da je jo neto bilo drugaije... da li c to bilo?... nisam bila sigurna... da li je... da li je oduvek )io tako nizak? I nije bio obuen onako kako sam oekivala. Svaki put kad sam elela da ga vidim, zamiljala sam e biti obuen u svoje odelo pogrebnika koje je nosio onog dana u bolnici. Danas je nosio farmerke, plavu koulju i neku vrstu jakne. Vrlo svakodnevno. Vrlo oputeno. Oigledno da situaciju nije shvatao s ozbiljnou koju 1 zasluivala. To nije bilo u redu. Nepodesno. Kao kad bi delat doao na posao obuen u havajsku u:,ulju, s okrenutom bcjzbol kapom, cerei se od uva do n priajui viceve. Zazvonio je. Duboko sam uzdahnula i pola da otvorim. Srce mi je udaralo. Otvorila sam vrata i on je bio tu. Isti. Izgledao je tako srceparajue isto. Kosa mu je i dalje bila tamnosmea, lice i dalje bledo, i ti zelene oi i uska brada. Uputio mi je udan poluosmeh i nakon neprijatne pa-be/.izraajno rekao: - Kler, kako si? Marijana Kiz Lubenica 337 Dobro - nasmeila sam mu se lagano... ljubazno. Izvoli, ui. Uao je u hodnik i ja sam se zamalo sruila od talasa munine koji me je pogodio. Jedno je bilo glupirati se s njim mirno preko telefona. Ali, mnogo tee je bilo suoiti se s njim direktno. Meutim, iako je sve bilo prilino neprijatno, morala sam da se ponaam kao zrela osoba. Odavno su proli dani kad sam trala u sobu plaui. Znala sam da me vie ne voli, ali i on je bio samo o-vck. Pa, pretpostavljala sam da je ovek. I da ne moe a da ga ne dotie ova znaajna situacija. Ali, ja sam poznavala Dejmsa. Brzo e on povratiti svoje samopouzdanje. Meni je to tek predstojalo.

158

Ljubazno sam mu rekla: - Mogu li da uzmem tvoju jaknu? - kao da je neko ko je doao da pokua da mi proda sistem za centralno grejanje. - Da, moe - rekao je nevoljno, skinuo je i umorno mi je predao, veoma pazei da nam se ruke ne dotaknu. enjivo je pogledao na svoju jaknu, kao da je vie nikada nee videti pa eli dobro da je zapamti. ega li se plai? Nisam imala nameru da ukradem prokletu jaknu. Nije bila dovoljno lepa. - Skloniu ovo - rekla sam, dok su nam se pogledi prvi put susreli otvoreno. Brzo je pogledao moje lice i nekako jednolino rekao: - Dobro izgleda, Kler. Rekao je to s entuzijazmom koji grobar obino rezer-vie za nekog ko je, protiv svih pravila, preiveo teku saobraajnu nesreu. - Da - klimnuo je glavom, pomalo iznenaen. - Zaista izgleda dobro. Pa, zato ne bih? uputila sam mu jedan mali, znaajan osmeh, koji je otkrivao barem sam se nadala da otkriva - ponos i ironiju u istoj koliini. Dajui mu do znanja da sam, iako me vie ne voli, iako me je povredio i ponizio, razumno ljudsko bie i da u prc-boleti. Skoro ismevajui itavu ovu tunu zbrku i praktino pozivajui njega, poinioca, da doe i zabavi se sa mnom. Nisam mogla da verujem da sam to uspela. Bila sam prilino zadovoljna sobom. Jer, iako se nisam oseala mirno i civilizovano, Bog mi |e svedok, nameravala sam da to vraki dobro, odglumim. Meutim, njemu to nije bilo ni priblino zabavno koliko sam se ja pretvarala. Uputio mi je hladan pogled. Jo malo grobarskih vibracija. Bedni skot. Budui da sam ja bila pripremljena da pokuam da bu-licm ljubazna i civilizovana povodom svega, valjda, valjda |e mogao i on da proba. Ipak, ta je imao da izgubi? Moda je pripremio divan govor o tome kako u ga prc-boleti, kako on nije dovoljno dobar za mene, kako nas dvoje pikada nismo bili jedno za drugo, kako mi je bolje bez njega, loda je bio razoaran to to nee moi da kae. Verovatno je stajao ispred ogledala u svojoj sobi u ,,Li-"isajdu" (odobreno od Turistike organizacije Irske, s tu-iem, aparatima za kuvanje aja i kafe u svakoj sobi, televizorom, jutarnjim svaama pijanaca ispod prozora po po-udbini) i vebao kako me grli u preklinjucm maniru dok li glasom prepunim emocija govori da, iako me jo voli, vie nije zaljubljen u mene. Stajali smo u hodniku nekoliko trenutaka, a Dcjms je i/gledao kao da mu je ela porodica upravo stradala u strahovitom pokolju. Ni ja nisam izgledala bolje. Napetost je bila skoro opipljiva. - Izvoli u trpezariju - rekla sam mu, preuzimajui kontrolu. Inae smo mogli da stojimo tamo ceo dan, bledi, jad-li i paralizo vani od nervoze. - Tamo nam niko nee smetali, a imamo i sto ako treba da razvijemo neka dokumenta ili lako neto.338 Marijana Kiz. Lubenica 339 Klimnuo je glavom i poao predsobljem ispred mene. Kakav bezobrazluk! Zbog ega izgleda tako napeto? Svakako da sam samo ja imala pravo da to sebi dopustim. Kejt je ekala u trpezariji. Bila je u svojoj nosiljci i izgledala prelepo. Podigla sam je i stajala drei je, lica pripijenog uz svoje. - Ovo je Kejt - samo sam rekla. Zurio je u nas dve, otvarajui i zatvarajui usta. Pomalo je liio na zlatnu ribicu. Bledu, ozbiljnu zlatnu ribicu. - Ona... toliko je velika, toliko je porasla - uspeo je konano da progovori.

159

- Kao i svaka beba - potvrdila sam mudro. Mislila sam, naravno: Da si ostao, ti kopile, bio bi prisutan dok je rasla." Ali, nisam to rekla. Nije ni bilo potrebno. On je to znao. Bilo je to ispisano krupnim slovima po elom njegovom zbunjenom, posramljenom licu. - I zove se Kejt? - upitao je. Napad besa bio je toliko jak da sam bila sigurna da u ga ubiti. Nije se raspitao ni kako se zove. Mogao je da pita mnogo ljudi. - Po Kejt Bu? - dodao je. Imao je na umu pcvaicu po kojoj, iako sam je volela, nikada ne bih nazvala svoje prvo-roeno detc. - Da - rekla sam ogoreno. - Po Kejt Bu. Nisam htela da se bakem da mu objanjavam. ta se to njega tie? - Hej! - rekao je, jer mu je to oigledno tek palo na pamet. - Mogu li da je uzmem? - U drugaijim okolnostima moglo bi se ak rei da govori oduevljeno. Moj bes i ogorenost oigledno su zviznuli tano iznad njegove lepo oeljane frizure. elela sam da se proderem na njega: Naravno da moe da je uzme, eka ve dva meseca da je uzme. Ti si joj prokleti OTAC!" Ali sam uspela da se uzdrim. Oseala sam se kao izdajica, kao neka majka iz neke zemlje Treeg sveta koja je, iz ekonomskih razloga, primorana da proda svoje dete bogatom gringu. Ali sam mu je dodala. A tek pogled na njegovom licu. Kao da je iznenada postao mentalno zaostao. Sav u osmehu, ucakljenog pogleda i s izrazom lica punim potovanja. Naravno da je drao pogreno. Popreno, umesto po duini. Horizontalno, umesto vertikalno. Ljudi koji nemaju pojma o bebama dre ih tako. Znam to zato to sam to radila prvih dan-dva Kejtinog ivota, dok me jedna od majki, kojoj je dosadilo da slua kako Kejt stenje, nije ispravila. (Nagore, ne popreko!) Ali, mene neete uhvatiti kako sam popustljiva prema Dejmsu to pravi istu greku. Kejt je poela da plae. Pa, naravno da je siroto dete moralo! Nepoznati ovek je dri kao urolan tepih. Zar vi ne biste plakali? Dejms je izgledao uplaeno. - ta joj je? - upitao je. - ta da uradim da prestane? Izraz potovanja je nestao. Zamenio ga je go strah. Znala sam daje ta finoa i suvie lepa da bi bila istinita. - Evo ti - rekao je, dodajui je meni. Obe nas je pos-Rjatrao s izrazom nenaklonosti. U Dejmsovom svetu oigledno nije bilo mesta za pla-Ijivc ene. Znate, nije on uvek bio takav. Ipak se oenio sa mnom. A ja nisam bila poznata po li ime da zadravam suze. Moj moto je uvek bio - bolje na-poljc nego unutra.340 Marijana Kiz Ali sada, dok sam ga posmatrala, njegov profinjen izraz lica, udila sam se - i to nije bilo prvi put, naravno - kakvo je ubre postao. - Oh, boe - nasmcila sam se kiselo. - Izgleda da joj se ne dopada. Nasmcjala sam se tome, kao ali, i uzela je nazad iz Dejmsovih poslunih ruku. Jedva je ekao da je se oslobodi. Tepala sam joj i smirivala je. Prestala je da plae. Na trenutak sam osetila gorko zadovoljstvo to je Kejt stala na moju stranu protiv njega. A onda sam se osetila tuno i posramljeno. Dcjms je bio Kejtin otac. Trebalo bi da uinim sve to je u mojoj moi da se njih dvoje svide jedno drugom. Ja u pronai drugog mukarca kog u voleti. Ali Kejt ima samo tog jednog oca. - Izvini - nasmeila sam se pokajniki. - Samo te ne poznaje. Prui joj priliku. Uplaila se. - U pravu si. Samo je potrebno da proe izvesno vreme - rekao je, malo se oraspoloivi.

160

- Tako je - potvrdila sam. Ali sam istovremeno pomislila, s uasom, kad u stvari on misli da provede to izvesno vreme" s njom? Ako je doao u Dablin da pokua da odvede Kejt u London, onda e morati da umre. Bilo je to sasvim jednostavno. Do sada nije izigravao brinog oca, pa ta onda hoe? - Kala. - Molim? - upitala sam otro. - Ima li anse da dobijem solju kafe? - upitao je. Gledao me je kao da sam pala s Marsa. Koliko li me je puta pitao ovo pre nego to sam ula? - Naravno - rekla sam. Vratila sam Kejt u nosiljku i pola u kuhinju da mu skuvam kalu. Trebalo je da ga ponudim ranije. Ali zbog itavog tog uzbuenja, nije mi palo na pamet. Malo sam odahnula kad / iihcnica 341 ..mi ula u kuhinju, duboko uzdahnuvi im sam zatvorila vruta za sobom. Toliko su mi se tresle ruke da sam jedva napunila I ajnik. Bilo mi je tako teko da budem s njim. Pretvaranje da sam dobro bilo je iscrpijujuc. A stalno potiskivanje ubistvene mrnje bio je teak posao. Ali, morala sam to da uradim. Imala sam nameru da za Kejt izvuem to vie. Donela sam kafu u trpezariju. I ne, nisam mu dala kolae. ao mi je, ali jednostavno nisam bila tako irokogruda osoba. Bio je nagnut nad nosiljkom i pokuavao da razgovara s Kejt. Vodio je nekakav tih, nervozan razgovor s njom. Kao da je ona poslovni partner, a ne dvomesena beba. Nije se ponaao onako kako se ponaaju fini, normalni i topli ljudi pored beba. Znate, kao da su mozak ostavili preko noi napolju, na kii. Isputaju pevuee zvukc i postavljaju tepajua retorika pitanja. Dodue, glupa, kao ono: - Ko je najlcpa devojica na svetu? - A taan odgovor, kao to ste moda pretpostavili, nije Sindi Kraford, nego, u stvari, Kejt Vcbster. On je, meutim, zvuao kao da s njom raspravlja o poreskim reformama. Ali njemu to nije bilo neobino. Spustila sam kafu na trpezarijski sto i im je porcelan dotakao mahagonij shvatila sam da sam mu nesvesno sku-vala kafu kakvu voli. Poludcla sam! Zar nisam mogla barem da se pretvaram da sam zaboravila? Zar nisam mogla da mu sipam mleko i stavim dve koc-kc eera, a kad bi se on zagrcnuo, hvatajui se za opeena i zaslaena usta, zar nisam veselo mogla da kaem neto kao: Izvini, zaboravila sam, ti u stvari ne voli eer?"342 Marijana Kiz Ali, ne. Propustila sam zlatnu priliku da mu pokaem kako mi vie ne znai nita. - On, hvala Kler - rekao je srui. - Zapamtila si kakvu kafu volim - i zadovoljno se nasmeio. Dolo mi je da odem u kuhinju, polijem se benzinom i zapalim se, toliko sam bila ljuta. - Nema na emu - rekla sam kroz stisnute zube. Nastala je mala pauza. A onda je Dejms progovorio. Kao da je ponaanje iznenada ukljuio na oputeno. Oigledna nervoza s ulaznih vrata je nestala. Da je barem i moja. - Zna, ne mogu da verujem da sam ovde - razmiljao je lagano, naslanjajui se na stolicu, drei izdajniku kafu meu dlanovima. Naprotiv, zvuao je kao da je, skot jedan, ubeen u to. - Ne mogu da verujem da si me pustila da uem. U stvari, nisi jedini, zamalo da mu kaem, ali nisam. - Zato? - upitala sam s ledenom ljubaznou.

161

- Oh - rekao je, vrtei glavom uz mali, suv osmeh, kao da ne moe da poveruje svojoj pobeguljskoj mati. - Mislio sam da e tvoja majka i tvoje sestre moda uraditi neto stvarno uasno kad doem. Zna, da me poliju vrelim uljem po glavi. Tako neto. vSedeo je tamo i gledajui me pravo u oi, lukavo se nasmeio, shvatajui lakou s kojom je primljen u lavlju jazbinu kao priznanje sebi, siguran da je, iako ja potiem iz lude porodice i zemlje divljaka - on zapravo sasvim bez-bedan. Oduprla sam se porivu da skoim preko stola i zubima mu izvadim grkljan, sikui: Vrelo ulje bi bilo i suvie blago za tebe." Umesto toga samo sam se hladno nasmeila i rekla: -Oh, ne budi smean, Dcjmse. Mi smo ovde savreno civi-lizovani, bez obzira ta ti misli. Zato bismo te povredili? Osim toga (mali zvonak smeh, kao kad komadii leda udaLubenica 343 raju po staklu) - potrebno nam je da bude dobrog zdravlja kako bi mogao da plaa Kejtine trokove izdravanja. Tiina je odzvanjala. - Kako to misli, 'trokove izdravanja'? - polako je upitao, kao da nikad u ivotu nije uo za tako neto. - Dejmse, mora da zna ta su trokovi izdravanja -rekla sam, u nesvestici od oka. Samo sam zurila u njega. ta se, do avola, deava? Bio je dosadna, bubalaka, raunovodstvena vrsta osobe. On i trokovi izdravanja bi trebalo da budu najbolji drugari. U stvari, bila sam zapanjena to se nije pojavio s velikim sporazumom po stavkama koji bi trebalo da potpiem. Znate, sve stvari detaljno navedene, kao to su trokovi Kejtine obue do kraja ivota, projektovana ekonomija proporcije, plutajui fondovi, amortizacija i takve stvari. Ovo je ipak bio ovek koji bi mogao, a verovatno esto i jeste to radio, da izrauna napojnicu konobarice do etrnaeste decimale. Nije on bio zao, znate. Ali je bio veoma, veoma, organizovan. Veito je piskarao neto po poleini koverata ili na salvetama i dolazio do veoma detaljnih prorauna koji su, za divno udo, gotovo uvek bili tani. Za pet minuta je mogao da vam do poslednjeg penija kae koliko bi vas kotalo preureenje kupatila, uzevi sve u obzir - boju, cevi, rad, kolaie za radnike, radne dane (to |CSt, vae) izgubljene zbog neprospavanih noi kad radnici nestanu na tri nedclje, ostavivi kadu u hodniku, itd__ - Trokovi izdravanja ponovio je zamiljeno. Nije /vuao sreno. - Da, Dejmse rekla sam s gvozdenom vrstoom, lako mi je eludac zavijao kao zidar iz Lejtrima na brodu za vreme oluje (Lejtrim, oblast u Irskoj,prim. prev.), koji je popio osamnaest krigli bescarinskog piva. Ako Dejms bude pravio probleme oko novca, umreu.344 Marijana Kiz Ne, povlaim to. Neu. Ubiu ga. - Dobro, dobro, jasno mi je - rekao je, zvuei pomalo zapanjeno. - Da, nas dvoje oigledno imamo o emu da razgovaramo. - Da, svakako imamo - potvrdila sam, trudei se da zvuim veselo. - Budui da si sada tu, imamo zgodnu priliku da to i uinimo. Vedro sam mu se nasmeila. Bilo je to toliko nevoljno, da mi se uinilo da sam otetila miie liea. Ali, morala sam stvari da drim u to je mogue blaoj i prijateljski joj atmosferi. - Pa - nastavila sam ivahno, odluna da zvuim kao da znam o emu priam. - Znam da nam je ova stvar oboma nepoznata, ali zar ne misli da bi trebalo da probamo sami da resimo osnovna pitanja, a da advokatima ostavimo samo da stavljaju take i zareze? (Ovdc sam sebi dozvolila mali osmeh, koji je on potpuno ignorisao.) Ili bi vie voleo da sve uradi sam, do poslednje sitniec, mimo naih advokata?

162

- Aha! - kao da se iznenada oraspoloio. Podigao je kaiprst kao mesje Poaro koji naglaava fatalnu manu u dokazivanju. - To bi bilo fino kad bi mi imali advokate. Ali, mi ih nemamo, zar ne? - Pogledao me je na nean ali saaljiv nain, kao da sam pomalo mentalno zaostala. - Ali... pa, u stvari, ja imam rekla sam mu. - Ima? - upitao je. - Stvarno ima? Opa, opa. -Zvuao je sasvim zapanjeno. I ne toliko zadovoljno. - Ovaj... da, naravno da imam - rekla sam. - Bogami, bila si ba vredna, a? - rekao je pomalo zlobno. - Oigledno nisi gubila vreme. - Dejmsc, ta to pria? Prolo je ve dva meseca -pobunila sam se. Kad samo pomislim da sam oseala krivicu zbog odugovlaenja i gubljenja vremena. Bila sam zbunjena. Lubenica 345 Da li sam uradila neto loe? Da li je postojala neka vrsta protokola? Neka vrsta vremenskog ogranienja na koje je trebalo da obratim panju pre nego to se posvetim ruevini svog upropaenog braka? Kao kad mi ne bi bilo dozvoljeno da idem na igranku u crvenoj haljini dok ne proe est godina od smrti mog mua, ili s im god je Skarlet O'Hara skandalizovala Atlantu. - Da - rekao je. - Pretpostavljam da ima dva meseca. Uzdahnuo je. Na trenutak mi je kroz glavu proletela luda pomisao da je moda tuan. A onda sam shvatila, da, verovatno jeste. Zar ne bi svaki ovek bio tuan kad iznenada shvati da sada mora da izdrava dve porodice? A verovatno je predviao i honorare advokata i trokove agenata nekretnina, koji se proteu dokle pogled dopire u budunost dok mi sreujemo raskid naeg braka. Naravno, ni dranje ona tri mala Dcnizina derleta u ruiastim najlonskim odelima nee biti jeftino. Iako bi, istini za volju, trebalo da bude. Tako sam na stranu ostavila bilo kakvo saoseanje koje bih mogla da osetim, i rekla: Dcjmse, da li si ponco papire za stan? - Ovaj, ne - rekao je, izgledajui zateeno. - Zato? - upitala sam, pomalo nervozno. - Ne znam - rekao je, gledajui u cipele. Nastala je zbunjujua pauza. - Pretpostavljam da nisam razmiljao o tome. Poao sam iz Londona na brzinu. - Da li kod sebe ima bilo koji dokument? - upitala sam, borei se protiv poriva da ga lupim. - Zna, izvetaj iz banke, podatke o naem penzijskom osiguranju, te stvari? - Ne - rekao je kratko. Prilino je prebledeo. Mora da je bio besan to je uhvaen na brzinu. Ovakva vrsta neefikasnosti mu nije bila svojstvena. Po-ii:iao se sasvim suprotno svom karakteru. Mada se ve du-|c vremena nije ba ponaao u skladu sa svojim karakte-346 Marijana Kiz Lubenica 347 rom. Moda je doiveo nervni slom? Ilije moda toliko zaljubljen u debeljukastu Deniz da se pretvorio u budalu. Vid mu je oigledno popustio, im je pobegao s njom. Otkud mogu da budem sigurna da mu i mozak nije poao istim putem? - Da li su nam potrebna sva ta dokumenta? - upitao je. - Pa, ne odmah, pretpostavljam - rekla sam. - Ali, ako elimo da sredimo stvari dok si ovde, bilo bi mnogo zgodnije kad bi ih imao. - Pretpostavljam da mogu da zamolim da mi ih poalju faksom - rekao je sporo. - Ako ti to zaista eli. - Pa, ne radi se ovde o tome ta ja elim - rekla sam, oseajuc'i laganu zbunjenost. Radi se o tome da bi trebalo da pokuamo da raspodelimo ta je ije. - Boe, kako je to odvratno! - rekao je s gaenjem -Misli, stvari kao 'ovo je moj pekir, ono je tvoja erpa', takve stvari.

163

- Pa da, pretpostavljam da je tako - rekla sam. ta je s njim? Zar o ovome uopte nije razmiljao? - Dejmse - upitala sam ga dok je sedeo na stolici i izgledao potpuno okirano. - ta si ti mislio da e se desiti? Da e se pojaviti vile razvoda i arolijom srediti sve dok nas dvoje spavamo? Uspeo je da se bledo nasmei na ovo. - U pravu si - rekao je umorno. - U pravu si, u pravu si, u pravu si! - Jesam - potvrdila sam. - A ako ti to neto znai, moe da zadri sve erpe. - Hvala - rekao je tiho. - I ne brini - rekla sam mu, sva u lanoj dobrodunosti i uvlakakoj razdraganosti. Sigurna sam da emo se jednog dana svega ovog seati s osmehom. Naravno, uopte nisam bila sigurna u ovo. Bila sam blago svesna da neto duboko, duboko nije u redu sa mnom to ga teim, to moram da mu popravljam raspoloenje i da ga podstiem da bude jak. Meutim, sve je ionako bilo toliko udno pa, da budem iskrena, ni ja nisam znala gde mi je dupe a gde glava. Tu vrstu greke obino nisam pravila. Ne bi bilo uobiajeno da me vidite kako kremu za he-moroide maem po glavi. Ili da glavu umaem u sok od limuna. Ali, kao to sam ve rekla, ovo su bila teka vremena. Dejms je iznenada ustao. Stajao je tako nekoliko trenutaka, potpuno izgubljen. Oigledno je planirao kako da doe do hipotekarnih dokumenata i kako da mu sve to poalju iz Londona, pomislila sam. Mora da je zgroen zbog tolike svoje neefikasnosti. - Moram da idem - rekao je. - Dobro - rekla sam. - U redu. Zato se ne vrati u hotel? (hotel! Kakva ala!) - i sredi da ti poalju papire od stana? A onda moemo da se naemo kasnije. - U redu - rekao je, i dalje veoma tiho. Jedva sam ekala da ode. Ovo je bilo previe. Konano se deavalo. Bilo je zaista, zaista gotovo. Suoili smo se s tim kao civilizovani ljudi. Previe civilizovani, po mom miljenju. Sve je bilo kao u snu. Bilo je grozno. - Nazvau te popodne - rekao je. Pozdravio se s Kejt i, mada je izgledao kao da joj objanjava uslovc za penziju, ipak se trudio da s njom uspo-slavi neku vezu. Konano sam uspela da ga nateram da poe. Izgledao je iscrpljeno kao i ja. 27. Jedva da sam zatvorila vrata za njim kada sam poela da plaem. Kao da su instinktivno osetile da je otiao - hej, ta ja to priam kad su leale na podu sobe iznad dnevne, sa aama naslonjenim na ui da ne propuste neto - Ana, Helen i mama su se kao arolijom stvorile pored mene sa Zabrinutim Izrazima Lica. Ja sam bila van sebe. Kao da je osetila moj bol, Kejt je poela da plae. Ili je plakala samo zato to je bila gladna. U svakom sluaju, nastala je kakolonija. - ubre - uspela sam da izgovorim izmeu jecaja dok su mi suze pekle lice. - Kako je njemu to sve tako lako? On je kao neka prokleta maina, bez ikakvih oseanja. - Je li bio uznemiren, barem malo? - brino je pitala mama. - Jedina stvar, jedina stvar oko koje se skotina brine jeste to kako e prljavo biti kada budemo morali da delimo imovinu. - Ali to i nije tako loe - rekla je Helen umirujuc. -Moda e ba zato sve ostaviti tebi. I onda e imati sve. Lep pokuaj, Helen. Mada to nije bilo ba ono to sam htela da ujem. - Dakle, nije bilo pomena o pomirenju? - pitala je mama, bleda u licu i brinog pogleda. - Ni pomena! - prasnula sam i izazvala novi talas plaa kod Kejt koju je drala potitena Ana. - Pomirenje! - vrisnula je Helen. - Ali ne bi ga valjda prihvatila ponovo, zar ne? Nikako posle onoga to ti je uinio.

164

Lubenica 349 - Ali nije u tome stvar - jecala sam. - elim barem da imam izbor. Htela sam da mi prui priliku da mu kaem da se nosi i da ga ne bih pipnula ni motkom. A skotina nije bila ni toliko potena da mi to prui. Njih tri su saoseajno klimale glavom. - I bio je tako pun sebe! - praskala sam. - Jer sam se setila kakvu kalu pije! Sve tri su duboko uzdahnulc. Stajale su i tuno tresle glavama na moju budalastost. - To nije dobro - rekla je Ana. - Sada mu je jasno da je tebi jo stalo. - Ali nije mi stalo - negodovala sam. - Mrzim ga, onako ukoenog, nevernog, pravog raunovou! - I kako se samo usudio! - nastavila sam dok su mi se suze slivalc niz ispeatirano lice. - ta? - pitale su njih tri i malo mi se primakle da bi ule za jo jedno Dcjmsovo zlodclo. - On se potresao zbog deobe naih stvari a ja, ja, JA! sam na kraju pokuavala da ga uteim zbog toga. Zamislite! Ja sam teila njega. Posle svega to se dogodilo. - Mukarci - kazala je Ana dok je vrtcla glavom u nc-verici. - Ne moemo s njima, a ne moemo ni bez njih. - Ne moemo s njima - rekla je mama. - A ne moemo ni da ih pobijemo. Nastala je tiina. Onda je progovorila Helen. - Ko kae? - Pa ta je bilo na kraju? - pitala je mama. - Jo nita - rekla sam. - Zvac popodne. - ta e dotle da radi? - pitala je mama a pogled je nervozno i nesvesno upravila prema bifeu; on je ve godinama stajao prazan, ali ostala je stara navika. Bolje da je nesvesno upravila pogled u batu, ispod cisterne s naftom, ali nema veze. - Nita - rekla sam. - Tako sam umorna. - Zato ne ode u krevet? - brzo je pitala. - Ovo je bilo previe naporno za tebe. Mi emo paziti Kejt. Helen je delovala kao da hoe da protestuje. Ali, ipak je outala.350 Marijana Kiz Pravo udo, moram priznati. - Dobro - rekla sam. Odvukla sam se uza stepenice i legla u krevet i dalje u onim lepim stvarima u koje sam se skockala tog jutra. Vie nije ostalo ni traga od one nasme-jane, doterane, privlane ene koja sam do tada bila. Ostala je olupina, crvenog lica, oteenih oiju, s peatima po koi. Sredinom popodneva mama me je probudila neno mi drmajui rame i apuui: Dejms te zove. Hoe li da pria s njim? - Da - rekla sam. Izbauljala sam iz kreveta, izguvana, poluslepa od pospanosti i sva zabalavljena kao neki luak. - Halo - promrmljala sam. - Kler - rekao je otro, glasom punim autoriteta i efikasnosti. - Pokuao sam da dobijem faksom nae tapije, ali u ovom glupom gradu nema institucije sa faks mainom. Istog trenutka sam osetila krivicu. Uinio je da se ose-am kao da sam sama kriva zbog toga. Kao da sam ja lino obila ceo Dablin i oduzela sve faks maine, samo da bih njemu prkosila. - Oh, ao mi je, Dejmse - promucala sam. - Da si to rekao ranije, mogli smo da uredimo da ih poalju na tatinu kancelariju. - Sad nije vano uzdahnuo je nervozno i iznureno i uz prizvuk da ako eli neto da uradi to mora sam, bez mene ili bilo kojeg lana moje najue porodice. - U svakom sluaju, sada je kasno. Poslali su mi ih potom i trebalo bi da stignu ujutro. Ako bude sree, pomislila sam jer sam znala kakav je oputen stav zaposlenih u irskom potanskom sistemu u odnosu na onaj u Engleskoj. Ali nita nisam rekla. Bez sumnje, kada bude dolo vreme a tapije jo ne stignu, nekako e mi opet nabaciti oseaj krivice i za to. - Ali mislim da bismo ipak trebali da se vidimo veeras - nastavio je veoma poslovno, profesionalac do kraja. Vreme je novac, zar nije tako, Dejmse! Lubenica

165

351 Ali da budem iskrena, imao je pravo. Morali smo ionako da se naemo. Imali smo toliko toga da priamo. Pred-log je imao smisla. Ja sam, naravno, elela da se sve sredi to je pre mogue da bih mogla da nastavim sa svojim novim ivotom. Nisam imala nikakav drugi motiv, zar ne? Nisam bila toliko jadna da pomislim da e, ako me bude dovoljno viao, moda shvatiti da me jo voli? Moda sam jednostavno uivala u njegovom drutvu. avola! Ali morala sam sebi da priznam da sam bila opinjena injenicom da me vie ne voli. Znate, na onaj isti nain na koji ljudi uvek posmatraju krv na ulici i slupane automobile koje lepuju posle sudara. Znam da je to bilo strano, ali me je na neki nain i privlailo. Znala sam da u biti potresena posle toga, ali ipak nisam mogla da se obuzdam. Ili sam moda samo htela da dobijem priliku da ga razbijem. Ko zna? - Pa, ta emo'? - pitao je. - Doao bih kod tebe, ali nisam siguran da sam neto posebno dobrodoao. Nisam mogla da poverujem roenim uima. Bezobraznik! Pravi pravcali nepatvoreni bezobraznik! Nije imao prava da se osea dobrodoao, a istovremeno sam ga ja doekala krajnje vaspitano. to je mnogo vie od onoga to bi moglo da se kae za ono kako se on prema meni poneo. Zar mu nisam skuvala kafu? Zar sam poslala pse na njega? Nije da smo imali pse, ali to nije bitno. Sto je jo gore, mogla sam da na njega nahukam Helen. ta li je on to pa oekivao? Da du puteva od dablinskog aerodroma poredamo razdragane domoroce koji mau zastavicama? Bleh muziku i crveni tepih? Proglaenje nacionalnog praznika? Da ga ja352 Marijana Kiz doekam na ulaznim vratima u seksi neglieu, nasmejana i s recima: Dobro mi doao nazad, dragi"? Iskreno sam bila zbunjena. Nisam bila sigurna ta treba da kaem. Izvinite, gospodine, ali samo to smo priredili sveanost. Zvuao je kao da je naduren. Kao da je hteo da kaem neto poput: ,,O, ne budi blesav, Dcjmse. Naravno da si dobrodoao." Ali Dejms se nije durio. On je bio previe odrastao za tako neto. A nijedan odrasli mukarac zdravog razuma ne bi oekivao da ga rairenih ruku doekam nazad. Ali ta je trebalo da kaem? - ao mi je to se tako osea, Dcjmse - uspela sam da kaem ponizno. - Ukoliko smo se moja porodica ili ja ponaali na bilo kakav nedomainski nain, mogu samo da ti se izvinim. Naravno, nisam ozbiljno mislila ni rei od toga. Da ga je moja porodica uvredila na neki nain, da je, na primer, Helen privukla njegovu panju na odlasku time to mu je pravila grimase ili gestikulirala s gornjeg prozora, ili mu pokazivala dupe - ili neto jo gore - ja bih lino uruila nagrade. Ali morala sam Ja oraspoloim Dejmsa. Iako sam se davila svojim prijatnim recima, uvek sam imala na umu Kejt. Nita mi ne bi priutilo vee zadovoljstvo od toga da Dejmsu kaem u kojoj meri nije dobrodoao, ali to bi bilo kao da seem granu na kojoj sedim. Nisam elela da Kejt odrasta bez oca, pa je to to sam Dejrnsu rekla da nije ne dobrodoao (bojim se da je to krajnja granica do koje sam bila spremna da idem) bila cena koju sam morala da platim. - Pa, da li da doem? - progundao je. ta je njemu falilo'?

166

Ponaao se kao razmaeno dete. - Oh, Dejmse - ljubazno sam rekla. - Ne elim da doe ovamo ako se ne osea posebno dobrodoao. Oboje Lubenica 353 elimo da budemo oputeni. Moda je bolje da se ipak naemo u gradu. Nastala je duga pauza dok je Dejms vario ovo. - Dobro - konano je izgovorio hladno. - Mogli bismo da odemo na veeru. - To je dobra ideja - kazala sam i stvarno sam mislila da to jeste dobra ideja. - Da, poto ja ve moram da jedem neto - rekao je neljubazno. - Tako da moe i ti da doe. - Oduvck si umeo s recima rekla sam i na silu unela veselost u svoje rei. Ali, odjednom sam poela da se ose-am veoma tuno. Dogovorili smo se da se naemo u jednom restoranu u criitru u pola osam. A pripreme su bile, ako nita drugo, ono barem bolje razraene od onih tog jutra. Prirodno sam elela da izgledam lepo. Ali sam resila da izgledam i seksi. Dejmsu su se oduvek sviale moje noge a voleo je i kada nosim visoke potpetice, iako sam s njima bila visoka skoro kao on. Tako sam obula najvie cipele i obukla najkrau haljinu, crnu naravno, i par najprozirnijih arapa koji sam mogla da pronaem. Kakav je srean sluaj bio to sam obrijala noge upravo prethodne veeri? Zapravo kada sam se spremala za seks s Adamom. Ali neemo sada o tome. Stavila sam tonu minke. - Jo makare - navijala je Helen sa strane. - Jo podloge. Suptilna varijanta je, recimo, bila manje nego uspena ovog jutra. Sada idemo na varijantu preterivanja. Dok sam nanosila onu peckavu tvar koju stavljam da bi 5( odrao ru na usnama, palo mi je u oi koliko je sve ovo bilo strano. Tako uasno. Nekada sam se minkala s ovoliko panje kada smo I >/< jms i ja poeli da izlazimo. A sada se, eto, cifram u354 Marijana Kiz oajnom pokuaju da izgledam najbolje to mogu za Veliko Finale nae veze. Kakav isprazan trud. Propale veze mogu da se opiu kao koliina potroene minke. Nita od smeha, nita od svae, nita od seksa, nita od ljubomore. Samo kapu dole i minut tiine za legije nepoznatih tuba podloge, za makare, ajlajnere, rumenila i rueve koji su umrli da bi sve to bilo mogue. Ali koji su umrli uzalud. Pogledala sam se u ogledalu i, morala sam da priznam, izgledala sam dobro. Visoka i tanka i skoro elegantna. Ni traga od lubenice. - Gospode - rekla je Helen, maui glavom s neskri-venim divljenjem. - Pogledaj ti nju. I to za tako kratko vreme otkako je bila debela matora vetica. Pohvalno zaista. - Podigni kosu predloila je Helen. - Ne mogu, prekratka je - negodovala sam. - Ne, nije - rekla je, prila mi i pokupila mi je na vrh glave. Do avola, bila je u pravu. Mora da mi je kosa malo porasla otkako sam je potpuno zapustila prethodna dva me-seca. - Oh - rekla sam oduevljeno. - Nisam imala dugu kosu od esnaeste godine. Helen se uurbala oko ukosnica i tipaljki dok sam se ja cerila kao luda na svoj odraz u ogledalu. - Dejmsu e pozliti rekla sam. - Bie mu tako ao to ne moe da ima ovako lepo mae. Baciu ga na kolena da me moli da ga uzmem nazad im se pojavim na vratima. Moja divna fantazija o Dejmsu koji puta bale i ubija se od kajanja bila je prekinuta Heleninim uzvikom: - ta si to uradila s uima? - ta im fali? - Nekako su ljubiaste.

167

'jibenica 355 - Oh, pa to je samo farba. Mislim da je bolje da pus-limo kosu i da ih prekrijemo - sa aljenjem sam rekla. Brzo sam se vezala za onaj prefinjeni izgled. - Ne, ne, smisliemo neto - kazala je Helen a oi su joj se malo zacaklile. - Budi tu. - I ode nekud. Vratila se s Anom koja je zviznula kada me je videla, Irci u rukama nekoliko krpica i flau terpentina. - Ti radi ono uvo - uputila je Helen. - A ja u ovo. Pola sam da se naem sa Dejmsom crvenih usiju, adraenih i skoro krvavih mesto s bogatom, sjajnom kes-tenjastom farbom. Ali kosa mi je ostala dignuta.28. Moram da kaem da mi je ulazak u taj restoran bio jedan od najlepih trenutaka koji sam u ivotu doivela. Dejms je podigao pogled s neega to je itao i bukvalno, bukvalno reagovao kao usporen film. - Ovaj, Kler - rekao je, sav usplahiren. Hm, izgleda predivno. Pokuala sam da se osmehnem na misteriozan, zagonetan, prefinjen nain. - Hvala ti - mazno sam rekla. To e te nauiti lekciji; sad vidi koga si ostavio, bed-nie, pomislila sam skliznuvi u svoju stolicu, dozvoljavajui mu otvoren pogled na moje butine u providnim, svctlu-cavim hulahopkama i kratkoj crnoj haljini. Nije mogao da odvoji oi od mene. Bilo je divno. Doivela sam nekoliko udnih pogleda dok sam dola od mesta gde sam parkirala kola do restorana. Pretpostavljam da sam bila previe nakinurena za vedar aprilski po-nedeljak uvee, ali koga briga. Konobar, mladi u loe skrojenom veernjem odelu, kobajagi Italijan, ali s dablinskim akcentom, dotrao je i proveo nepotrebno mnogo vremena nametajui mi salvetu u krilo. - Hm, hvala - rekla sam, kad sam shvatila da to traje predugo. - Nema na emu rekao je otegnuto, italijanski kao to su kobasice i kupus. Namignuo mi je iznad Dcjmsove glave. Majke mi! A onda sam postala stvarno paranoina. Moda je pomislio da sam kurva. Da li izgledam kao prostitutka? Lubenica 357 Znala sam da mi je haljina prekratka. Ma nema veze, pomislila sam. Dejms mi se nasmeio. Divno, toplo, s oboavanjem, zadovoljno. I za trenutak sam ugledala oveka za koga sam se udala. A onda je ugledao mladog konobara kako se saginje da bi bolje video moje noge ispod stola i osmeh je nestao, dok sam se ja oseala tuno. - Kler - namrtio se kao viktorijanski svetenik - pok-rij noge. Vidi kako te konobar gleda! Pocrvcncla sam. Osetila sam se postideno u svojoj kratkoj haljini, umes-to seksi i razvratno. Proklet bio Dejms to me je naterao da se ovako oseam! Ponaa se kao prokleti Ami. Nije on uvek bio takav, znate. Scam se vremena kad mu se vie svialo da mi haljina bude to kraa. Pa, kao to kau, vremena se menjaju. Spustila sam pogled i zlobno potraila najskuplje jelo na meniju. - Pretpostavljam da bi trebalo da razgovaramo o novcu - rekla sam nakon to je konobar otiao. - U redu je - rekao je. - Ja u da platim. Staviu na karticu. - Ne, Dejmse - rekla sam, pitajui se da li se namerno pravi glup. - Mislim, moramo da razgovaramo o naem novcu. Zna, tvom i mom, o naoj finansijskoj situaciji.

168

Govorila sam polako i odluno, kao da se obraam detetu. - Oh, shvatam - klimnuo je glavom. - Dakle, imamo li ga? - upitala sam zabrinuto. - Novca? Naravno da imamo rekao je, nervozno. Udarau ga tamo gde ga boli. Bacau ini na njegovu spo-lobnost da se brine o svojoj eni i porodici. To jest, svojim Rcuama i porodicama. - Zato ne bismo imali novca? - upitao je.358 Marijana Kiz - Pa, zato to ja ne radim i primam samo sitno materinsko izdravanje, a ti plaa hipoteku, pa onda iznajmljivanje drugog stana, pa... - Kako to misli iznajmljivanje drugog stana? - rekao je glasno i iznervirano. - Pa zna, onaj stan u kome ti i... i... Deniz ivite -rekla sam. Skoro da me ubilo to to sam morala da izgovorim njeno ime. - Ali, ja sam se vratio u na stan ~ rekao je, gledajui me pomalo zbunjeno. - Zar ne zna? Odjednom mi je na pamet palo nekoliko stvari. Da li bih mogla da ga smrtno ranim viljukom? Da li bi ena sudija bila popustljivija? Kakva e biti zatvorska hrana? Kako e Kejt. odrasti ako njena majka ubije njenog oca? Dcjmsov glas je doplivao do mene kroz izmaglicu ubilakog besa. - Kler - upitao je zabrinuto. Jesi li dobro'? Shvatila sam da steem no za puter toliko jako da me je zabolela ruka. Iako nisam mogla da vidim svoje lice, znala sam da je postalo jarkocrveno od besa. - Hoe da mi kae - konano sam uspela da prosik-em - da si preselio tu enu u moju kuu. Mislila sam da u se udaviti ili ispovraati, ili uraditi neto drugo nepristojno. - Ne, ne, Kler - rekao je. Zvuao je urno, zabrinuto, uplaen da u ja, ne daj boe, napraviti scenu. - Ja sam se preselio u na stan. Ali Deni... ovaj... ona nije. - Oh. Bila sam potpuno nokautirana. Nisam znala ta da kaem. Zato to nisam znala ta da oseam. - Ja nisam... ovaj... zna... s njom vie. Nisam ve iz-vesno vreme. - Oh. Na neki nain, ovo je bilo jo gore. Jo sam imala elju da ga pridavim. Lubenica 359 Pomisao da je odbacio na brak, na odnos, zbog neega to nije prezivelo ni dva meseca zajednikog ivota. Kakva teta. Oseaj nepotrebnog gubitka bio je skoro neizdriv. A onda sam pukla. - Zato mi to niko nije rekao? ta se dogodilo s veoma efikasnim sistemom primitivnog telegrafa koji smo koristile moje prijateljice i ja? Dejms mi se obratio utenim glasom. - Moda niko jo ne zna. Nisam to mnogo razglaavao. A nisam se mnogo viao s ljudima poslednjih mesec dana -objasnio je, oigledno u elji da me smiri. Mora da ima nervni slom, pomislila sam. Postao je sab-j Jasna, tajnovita, Hauard Hjuz vrsta usamljenike osobe. - Bio sam na nekom kursu - nastavio je. -Oh. U redu, onda nema slom ivaca. I nije postao sablasna, I tajnovita, Hauard Hjuz vrsta usamljenike osobe. Mogla sam da znam. Dejms je bio i suvie praktian tla bi se baktao s nervnim slomovima. Ako nisu bili finan-sijski isplativi, nisu ga interesovali. To je barem znailo da nije bio na odmoru s debelju-jeom Deniz onda kad sam ga zvala. Kakvo traenje sveg tog uzbuenja i tuge.

169

A onda je radoznalost poela da me izjeda. ta se desilo s Dejmsom i Deniz? Znala sam da ne smem da postavljam nikakva pitanja, I tili nisam mogla da se uzdrim. - Dakle, da li te je izbacila? - upitala sam. Pokuala Ifciim da to zvui oputeno, ali je zazvualo jednostavno ogore i'iio. - Vratila se Mariju ili Seru, ili kako se ve zvac? - U stvari ne, Kler - rekao je Dejms, paljivo me pos-Iniiilrajui. Ja sam ostavio nju. - Boe. - Gorina mi je navirala iz svih pora. - To ti n& postaje navika. Da ostavlja ene, mislim - dodala sam If-lohno, za sluaj da nije razumeo.360 Marijana Kiz Lubenica 361 ~ Da, Kler, znam ta si mislila. - Njegov ton je nago-vetavao da se nekako oseao iznad svega. Ali da je on fini momak koji je spreman da mi uini. Nastavila sam, bez obzira na sve. - I, naravno, mislila sam da dentlmen nikad ne bi rekao da je on ostavio enu. Mislila sam da je pristojno da se kae da je ona ostavila tebe, ak i ako nije. I sama sam bila zapanjena koliko nelogino zvuim. Bila sam svesna skoro histerije u svom glasu. Ali, nisam imala snage da se zaustavim. Nisam imala kontrolu nad svojim nadiruim oseanjima. - Ne govorim ja svima da sam je ostavio - rekao je napeto. Kaem tebi. Pitala si me, sea se? - Pa, zato ne govori svima da si je ostavio? Ja elim da kae svima da si je ostavio rekla sam, uz opasno drhtanje glasa. - Zato bi svi znali da si ostavio samo mene i Kejt - a onda mislili da te je ona izbacila? Zato bi ona bila poteena ponienja? - Onda u redu, Kler - rekao je, glasno uzdiui zbog mojih nerazumnih i iracionalnih zahteva. Ako ti to neto znai, rei u svima ta se desilo sa mnom i Dcniz. - Dobro - rekla sam, dok mi se donja usna tresla kao pihtija. Bilo je strano! Gde je nestala oporavljena i uravnoteena Kler? Toliko sam se trudila da zadrim potpunu kontrolu nad Dejmsom, da mu ne dozvolim da primeti koliko me je povredio, koliko sam unitena. Ali, sav taj bol je bio blizu povrine. Bila sam na ivici pucanja. Bilo je to toliko neprijatno. Ja sam bila uzbuena a on je imao kontrolu. Taj kontrast je bio toliko uvredljiv. - Idem u toalet - rekla sam. Moda u tamo da se saberem. - Nemoj, Kler, ekaj - rekao je Dcjms dok sam se spremala da ustanem. Pokuao je da me uhvati za ruku preko stola. Ljutito sam odgurnula njegovu ruku. - Ne dodiruj me -rekla sam kroz suze. Sledee u verovatno rei neto kao: Izgubio si pravo da me dodiruje kad si me ostavio." - Izgubio si pravo da me dodiruje kad si me ostavio -ula sam sebe kako izgovaram. Znala sam. Jednostavno sam znala! Onaj ko je pisao dijaloge za moj ivot nekada je radio na jeftinim sapunicama. Ali, to sam i mislila. elela sam gadno da ga povredim. elela sam da oseti isti gubitak koji sam oseala ja. Da nekog eli toliko da to boli. I da shvati da ne moe da ga ima. A najvie od svega sam elela da oseti da je to njegova krivica. Ko je to skrivio? Ti. - Kler, molim te sedi - rekao je, polako mi putajui ruku. Dobro se pravio da je bled i uznemiren. Na trenutak sam se osetila krivom. Boe, ne mogu da pobedim. - Opusti se, Dejmse - rekla sam hladno. - Neu da napravim scenu. Bio je toliko ljubazan da izgleda posramljen. - Ne brine me to - rekao je. - Oh, stvarno zlobno sam se nasmeila. - Da, stvarno - rekao je malo strpljivije. - Sluaj, Kler, moramo da razgovaramo.

170

- Nema vie nita da se kae - odgovorila sam automatski. Ups! Opet ja. Jo prokletih kliea! Stvarno sam u tom trenutku mogla da umrem. Bilo mi je toliko neprijatno. Ne bi mi bilo krivo, osim to to nije bila istina. Bilo je ipsolutno mnogo toga da se kae. Opa, opa, mirno, lagano, polako, polako, govorila sam bi. ,,Zar nije u planu miran i civilizovan razgovor?" razuman deo mog mozga je pitao onaj svaalaki komadi. Pu, zar nije?" Pretpostavljam da jeste", nevoljno je potvrdio svaala ki dco. Kao mrzovoljni tinejder. !362 Marijana Kiz Zar ne moemo barem da pokuamo da preuzmemo kontrolu?" upitao je razumni deo. Moram da prekinem", govorila sam sebi, duboko uzimajui vazduh. Prekinuu." - Kler - rekao je, pokuavajui da zvui neno... dok je ponovo poao ka mojoj ruci. Znam da sam se prema tebi ponaao loe. - Loe! - prasnula sam, pre nego to sam uspela da se zaustavim. - Ha! Loe! Moe i tako da se kae. Pa, toliko o razumnosti i kontroli! Uprkos mojim naporima da zauzdam svoja oseanja, rukavice su sada definitivno bile skinute. Nestalo je svake glume mirnoe i zrelosti i civilizovanosti. U stvari, moje glume mirnoe, zrelosti i civilizovanosti. On je jo zadravao veliku dozu uravnoteenosti. Uravnoteenost je bila jedna od stvari koja mu je najbolje polazila za rukom. - Dobro, onda uasno - priznao je. Nije zvuao previe skrueno. Zvuao je kao da eli da me oraspoloi. Bezoseajno kopile! Kako moe da bude tako pribran? To nije ljudski. - Kako si mogao da bude toliko neodgovoran? - prasnula sam. Znala sam da e ga to zaboleti vie od svega. Mogao je da podnese optube za neljubaznost, okrutnost ili tvrdokornost. Ali, nazvati ga neodgovornim, bio je nizak udarac. - Kako si mogao tako da nas napusti? Bio si mi potreban. Zavrnica mi je bila veoma usplahirena. Usledila je pauza. Sedeo je veoma mirno - zlokobno mirno - za trenutak je neka vrsta emocija, iako mi nije bila poznata, zatreperila preko njegovog lica. Kad je ponovo progovorio bilo je jasno da se u njemu dogodila pramena. Neto je puklo. Izdalo ga je strpljenje. Otiao je po pakovanje tolerancije a orman je bio prazan. Lubenica 363 Nema vie gospodina Dobrice. Mada to i nije toliko napadno. Kad je progovorio nije to uinio svojim normalnim glasom. Nego u gadnom, pevueem, neozbiljnom tonu. - Jip - rekao je s dugakim pauzama izmeu svake reci. Svakako. Da. Jesam. - Mo... lim? - upitala sam, pomalo iznenaena. Jo sam bila natopljena oseanjima gubitka i napute-BOSti, ali sam uspela da shvatim da se neto dogodilo s I )ejmsom. A to neto mi nije ilo u korist. Mora da mu je bilo jasno da neto nije u redu, kad se tako spremno sloio |S mnom. Bilo je jo jasnije da neto zaista nije u redu kad m- lako spremno sloio sa mnom tako udnim tonom. - Oh - nastavio je, i dalje udnim glasom. - Samo kaem koliko si u pravu. To eli, zar ne? U stvari, ponovi-cii lo, mogu li? Bio sam ti potreban. ta se dogodilo? Dolo je do iznenadnog i neoekivani)!1, obrta. Oscala sam se kao da sam upala u tud razgovor. Ili kao da je Dejms, iz ista mira, odluio da promeni kanal. Ja sam jo bila do gue u starom razgovoru, o tome kako me je Dejms ostavio, i oseala sam se prilino jadno ibog toga. Ali, cm se prebacio na drugi razgovor, o neem isvim drugom. Trudila sam se da ga razumem. - Dejmse, ta se ovde deava? - upitala sam zbunjeno. - Kako to misli? - odgovorio je neprijatno. - Mislim, zato si odjednom tako udan? - rekla sam nervozno.

171

- udan - rekao je zamiljenim, tekim glasom i pogle-il.m okolo, kao da se obraa nevidljivoj publici. - Ona kae U sam udan. ()vo je izgovorio ovek koji pria s ljudima kojih nema. 11'a jesi - rekla sam. U stvari, postajao je sve udniji. -l'' i I a sam samo da si mi bio potreban i... ("uo sam ta si rekla - ljutilo me je prekinuo, dok je i uici, razdragan ton naglo nestao. Nagnuo se preko stola i uputio mi besan pogled. Evo | I pomislila sam.364 Marijana Kiz Olakanje mi se mealo sa strahom. Sad u barem saznati ta mu je. - Rekla si da sam ti bio potreban. - Ispustio je nekakav nervozan, pitav zvuk i podigao pogled prema nebu. - Kakvo ublaavanje! Zastao je - zbog utiska? - i zurio u mene, stegnutog i ljutog lica. Nisam se usudila da progovorim. Potpuno sam se za-nela. ta je sledee? - Znam da sam ti bio potreban - rekao mi je. - Bio sam ti potreban sve prokleto vreme, zbog jedne ili druge proklete stvari. Kako sam mogao da ne znam! Samo sam zurila u njega. Nije se esto ljutio. Tako daje, u posebnim situacijama kad se to deavalo, to bilo prilian doivljaj. Pomalo spektakularan. Ali, ne i danas. Nisam znala odakle dolazi ta njegova ljutnja, ali poruka koju je eleo da mi prenese, bila je da je sve moja krivica. To nije bio dco scenarija. Ja sam bila u pravu. On je bio kopile. Tako stoje stvari. - Bio sam ti potreban za sve - skoro je povikao. - Bila ti je potrebna stalna panja - nastavio je. -1 stalna podrka. I nikada ti nije bilo stalo za mene i kako se ja oseam i ta je moda meni potrebno. Otvorenih usta sam zurila u njega. Nisam mogla da verujem u ono to ujem. Zato napada mene? On je taj koji je mene ostavio, zar ne? Zato, ako treba nekog optuivati, onda sam ja osoba za taj posao. - Dejmsc... - rekla sam tiho. Ignorisao me i nastavio da bunca i upire prstom u mene. - Bila si nemogua. Bio sam iscrpljen od tebe. Ne znam kako sam ostao s tobom toliko. I ne znam kako bi bilo ko mogao da ivi s tobom. Pazi sad! Ovo je bilo previe. Obuzeo me je bes. Lubenica 365 Ovo je bio preki sud. Bila je ovo velika nepravda prema meni. I nisam htela da mu dozvolim da se izvue. Pomodrela sam od besa. - A, da - rekla sam, potpuno razjarena. - Znai, sad .im ja kriva. Ja sam te naterala da pronae ljubavnicu. Ja ..ini te naterala da me ostavi. E pa, to je smeno, zato to m ba ne seam da sam ti uperila pitolj u glavu. Mora da sam zaboravila. Istina je ono to kau. Sarkazam jeste najnii nivo imisla za humor. Ali, nisam mogla da se obuzdam. Kriti-Kovao me je. Gorela sam, opeena oseanjem nepravde. - Ne, Kler - rekao je. Zapravo je govorio kroz stisnute zube. Nisam to ranije viala. Mislila sam da je to samo I raa. - Naravno da me nisi ti naterala da uradim bilo ta. - ta onda hoe da kae? - odluno sam upitala. Imala sam udan oseaj hladnoe u unutranjosti stomaka. Znala sam da je to strah. - Kaem da je iveti s tobom bilo kao iveti sa zahtev-niin detetom. Stalno si elela da izlazi. Kao da je ivot |i-ilna velika urka. I bio je, za tebe. Stalno si se smejala i Uivala. Tako sam ja morao da budem odrastao. Ja sam mo-i.m da vodim rauna o novcu i raunima. Bila si toliko Sebina. Ja sam morao da te podseam u jedan sat ujutro, tokom veere, da oboje radimo sutradan. A onda sam mo-i;u> da trpim da me naziva dosadnim kopiletom. Bila sam zapanjena ovom bujicom rei od Dejmsa. Osim to je to bilo neoekivano, oseala sam da je bilo i nefer. - Dejmse, tako smo iveli - pobunila sam se. - Ja sam bila zabavna, ti si bio ozbiljan. Svi su to znali. Ja sam bila ono lagano oputanje, blesavua koja te je zasmejavala i 'I ustala. Ti si bio jak. Tako smo oboje hteli. I zato je bilo liko dobro.

172

- Ali, nije bilo dobro - rekao je. - Bio sam tako umornu od toga to sam uvek morao da budem jak.366 Marijana Kiz lubenica 367 - I nikad te nisam nazvala dosadnim kopiletom - iznenada sam viknula. Znala sam da je neto to je rekao bilo pogreno. - Nije vano - rekao je iznervirano. - Zbog tebe sam se tako oseao. - Da, ali rekao si da sam... zaustila sam da se pobunim. - Oh, zaboga, Kler - prasnuo je ljutito. - Opet poinje. Pokuava da broji poene. Zar ne moe da zaboravi? Zar ne moe jednom, barem jednom, da prihvati krivicu? - Da, ali... - rekla sam tiho. Nisam bila sigurna ni za ta treba da prihvatim krivicu. Nema veze. Nisam imala vremena da razmiljam o tome. Dejms je ponovo uzeo vazduh i bio je ponovo spreman da pone. A ja sam tome to je hteo da kae morala da posvetim punu panju. - Ti si samo pravila guvu. - Uzdahnuo je. - A ja sam morao to da sreujem. - To nije tano! - povika]a sam. - Pa, veruj mi, tako se inilo - rekao je neprijatno. - Ti samo ne eli da prizna da je to tano. Uvek je bila neka drama. Ili trauma. A ja sam uvek bio taj koji je s tim trebalo da se suoi. utala sam. Bila sam zapanjena. - I zna ta, Kler - nastavio je sveano. - Ne moe jednostavno da se probudi jednog jutra i shvati kako je to biti odrastao. Ne moe preko noi da naui kako se plaaju rauni. Na tome mora da se radi. Mora da radi na tome da postane odgovoran. - Ja znam kako se plaaju rauni usprotivila sam se. Nisam ja totalni moron, zna. - Pa zato sam onda ja morao da vodim rauna o tim stvarima? - upitao je besno. - Dejmse - vrtelo mi se u glavi dok sam pokuavala da pronaen nain da se odbranim. - Ja sam pokuala da pomognem. Tano se sedam trenutka kad sam sela pored Dejmsa dok je on vano listao odreske od ekova i priznanice i kuckao po kalkulatoru. Ponudila sam se da mu pomognem tog dana. A on mi je, uz znaajan sjaj u oima, rekao kako e on da nastavi da radi ono u emu je dobar, a da ja nastavim da radim ono u emu sam ja dobra. A onda, ako se dobro seam, a sigurna sam da se sedam, vodili smo ljubav DB stolu. U stvari, na izvetajima iz banke i raunima za Akues i Viza kartice jo stoje veoma interesantni otisci. Ali, nisam imala hrabrosti da ga na to podseam. - Zaista sam se ponudila da pomognem - ponovo sam K usprotivila. - Ali ti mi nisi dozvolio. Rekao si da e ti to bolje da uradi jer ti mnogo bolje idu brojke. - I ti si to jednostavno prihvatila? - upitao je bezobrazno, lagano vrtei glavom, kao da ne moe da veruje kako mogu da budem tolika neznalica i glupaa. - Pa... pretpostavljam da je tako - rekla sam, oseajui sr glupo. Bio je u pravu. Pustila sam ga da brine o preteim pismima i obavetenjima o iskljuenjima i slinim stvari-iiki. Ali, stvarno sam mislila da on to eli da radi. U stvari, inje bilo nikakvih preteih pisama ili obavetenja o isklju-I inju ili tako neeg. Dejms je bio i suvie organizovan da l'i io dozvolio. Mislila sam da voli da stvari dri pod kontrolom. Da je manje komplikovano ako je u to uklju-eno samo jedno od nas dvoje. Kako sam pogreila. Da sam samo mogla da vratim vreme. Da sam samo viSc panje obratila na stvari kao to je datum kad plaamo hipoteku. - ao mi je - rekla sam s nelagodom. - Mislila sam da li Io eli da radi. Ja bih to radila da sam znala da ti ne - Zato bih to eleo da radim? - upitao je ljutito. - Ko i pri zdravom razumu eleo da bude odgovoran za raune u nekom domainstvu? - U pravu si, naravno - priznala sam.368 Marijana Kiz

173

- Dobro - rekao je Dejms, neto ljubaznije. - Moda nisi ti kriva. Uvek si bila pomalo nepromiljena. Progutala sam odgovor. Nije bilo vreme da mu se suprotstavljam. Ali nisam bila nepromiljena. Znam da nisam. Meutim, Dejms je imao jo ideja. - Da samo nisi bila nepromiljena kad je zaista bilo vano - rekao je zamiljeno. - Zato to problemi u naem braku nisu bili samo u tome da se ti ne ugoji. Bili su i u tome kako se ja oseam. - Kako to misli? - upitala sam. Spremila sam se za jo jednu turu optuivanja. Optuivanja koje nisam clcla da sluam. Ali sam morala da ih ujem ako elim da razumcm zato me je ostavio. - Pa, uvek se radilo o tebi, zar ne? - rekao je. - Kako? Na koji nain? - upitala sam zbunjeno. - Doao bih kui s posla, posle groznog dana. A ti nisi htela da razgovara sa mnom o tome. Govorila bi samo o tome kako si ti provela dan, priala mi viceve i oekivala da se smejem. - Ali uvek sam te pitala - pobunila sam se. - A ti si uvek govorio da je previe dosadno da mi objanjava. A priala sam ti viceve zato to sam znala da si imao teak dan, pa sam elela da te oraspoloim. - Ne pokuavaj da se pravda - rekao je energino. -Bilo je jasno da ne eli da slua o neprijatnim stvarima. elela si samo da se zabavlja. Uoptc nisi bila zaintereso-vana da slua o neprijatnim stvarima. - Dejmse... - rekla sam nemono. ta sam mogla da kaem. Bio je tako odluan. A kunem vam se, nisam o ovome imala pojma. Nikad nisam ni pomislila da se tako osea. I nisam imala pojma da sam toliko nepodnoljiva. Da Dejms moda ne eli da se oslobodi svake krivice za ovaj alosni fijasko? Lubenica 369 Da, nekim udnim sluajem, ne pokuava da manipu-lic sa mnom? Morala sam da saznam. - Dejmse - rekla sam tiho. - ao mi je to ovo moram do pitam, da ti moda ne pokuava da izbegne krivicu to si me ostavio? Zna, time to me optuuje kao da je sve moja krivica. - Oh, zaboga - zafrktao je Dejms. - Upravo takav deji i sebian odgovor sam i oekivao od tebe. - Izvini proaptala sam. Nije trebalo ni da pitam. Ponovo tiina. - Zato mi nisi rekao? - prasnula sam. - Bili smo toliko bliski. Bilo je tako divno. ~ Nismo bili toliko bliski i nije bilo toliko divno - rekao je nabusito. - Bilo je. Jesmo bili - odgovorila sam. Toliko toga mi je ve oduzeo, pomislila sam. Nee mi oduzeti i uspomene. - Kler, ako je bilo toliko divno, zato sam te ostavio? -upitao je tiho. I stvarno, ta sam mogla da kaem? Bio je potpuno u pravu. Ali, stani. Ponovo poinje. Jo optubi. Njegovo negodovanje je bilo nazaustavljivo. - Kler, bila si potpuno nemogua. Toliko toga sam morao da krijem od tebe. Morao sam tolike brige da drim u sebi zato to sam mislio da ti s tim ne bi mogla da se suoi. - Zato me nisi iskuao? upitala sam tuno. Nije se potrudio ni da mi odgovori. - Bila si tako prokleto nemogua. Doao bih kui s posla, iscrpljen, a ti bi u trenutku odluila da napravi veeru za osmoro ljudi i ja sam morao da jurim okolo kao stona muva i kupujem pivo, otvaram vino i mutim lag. - Dejmse, to se desilo samo jednom. I bilo je za est ljudi, a ne osam. I to za tvoje prijatelje iz Aberdina. To je trebalo da bude iznenaenje za tebe. A lag sam mutila ja.370 Marijana Kiz - Sluaj, neu da idem u detalje - rekao je osorno. -Bez sumnje moe da pokua da opravda sve to ja kaem, ali ipak nisi u pravu. Mogu da probam da opravdam sve to sam uradila zato to verujem da je sve to sam uradila bilo u redu - pomislila sam zbunjeno. Ali nisam nita rekla.

174

- Mislila sam da voli to sam spontana - rekla sam stidljivo. - A mislila sam da to ak i podstie. - Pa, tako ti gleda na to - rekao je podrugljivo. - Pretpostavljam da to eli tako da vidi - rekao je malo nenije. Nasmejani konobar se ivahno pribliavao naem stolu. Ali se zaledio i naglo skrenuo udesno ka drugom stolu kad je primetio smrknut pogled koji mu je uputio Dcjms. - Pa si se dosetio da mi pomogne da odrastem. Mislio si da e mi ok pomoi ako me ostavi - rekla sam, shva-tajui to postepeno i neravnomerno. - teta to si morao da koristi tako otre mere. - Oh, nisam te zbog toga ostavio - rekao je. - Nisam to uradio da bi ti odrasla. Iskreno, mislio sam da to i nije mogue. Ali sam eleo da budem s nekim kome je stalo do mene. S nekim ko e voditi rauna o meni. A Deniz je bila takva. Progutala sam bol. Meni je bilo stalo do tebe. Volela sam te - morala sam da ga nateram da mi poverujc. - Nikad mi nisi pruio priliku da ti pomognem. Nikad mi nisi pruio priliku da budem jaka. Sada jesam jaka. Mogla sam da se brinem o tebi. Pogledao me je. Napravio je svoj oinski, popustljiv izraz lica. - Moda si mogla - rekao je, sasvim neno. - Moda si mogla. - A sada nikad neemo saznati - razmiljala sam na-glas, dok mi se srce slamalo zbog oseanja gubitka, proputenih prilika i nerazumevanja. Nastala je pomalo neprijatna pauza. Zatim je on progovorio. Lubenica 371 - Hm, ovaj, pretpostavljam da je tako - rekao je urno. I, ta sad? alosno za oboje. alosno za Dejmsa, koji je na svojim pleima nosio toliko briga. alosno za mene to me toliko nije razumeo. Ili je za mene bilo alosno zato to sam bila toliko lerazumna? alosno za Kejt, koja je bila samo nevina rtva. - Mora da si pomislio da u se bez tebe raspasti upitala sam ga. Oseala sam vrelinu i bes zbog stida i ponienja. - Da, pretpostavljam da jesam - priznao je. - Pa, teko da moe da me krivi, zar ne? - Ne - rekla sam obarajui glavu. - Ali i nisam, zar ne? - rekla sam. Suze su mi tekle niz lice. - Suoila sam se s tobom. I u budunosti u se lepo snai bez tebe. - To vidim - klimnuo je glavom i s laganim zadovoljstvom pogledao moje vlano, suzama prekriveno lice. -Oh, ti blesavice, doi ovamo. - Nekako udno me je privukao preko stola, odgurnuvi vazu i posude za so ibiber, i stavio moju glavu na svoje rame, drei me na nekako utean nain. Zadrala sam glavu u tom poloaju na trenutak. Osca-sam se pomalo neprijatno i smeno. Ponovo sam se usEravila. Nee mi ba koristiti ako nastavim da se ponaam ao dete kojem je potrebna uteha. Ali, ni to mu se nije dopalo. - ta je? - upitao je, pomalo iznerviran. - Kako to misli? - uzvratila sam, pitajui se ta sam .ni skrivila. - Zato se odmie? Moda sam te ostavio zbog druge ih:, ali ne misli, valjda, da imam moda besnilo, ili tako i. Bto? - Nasmeio se svojoj maloj ali. - Ovaj, ne - rekla sam, potpuno zbunjena. ta hoe od line? Nije bio zadovoljan bilo kako da se ponaam. Bila sam iscrpljena.372 Marijana Kiz. Stvari su bile mnogo jednostavnije kada je bio neverno, preljubniko kopile. Tada sam znala na emu sam. Razu-mela sam tu situaciju. Ali, mora da je on u pravu. Mora da sam uivala u tome da budem neodgovorna. Zato inae nisam mogla da prihvatim svoj deo krivice za raspad braka?

175

Ali, bilo mi je teko da prihvatim da je sve moja krivica. On je ostavio mene. On je meni slomio srce. Nije se dogodilo nita to sam oekivala da e se dogoditi. Mislila sam da e moda pitati da li elim da mu se vratim. Ili to ili da nastavi da se ponaa kao pravo ubre. Svakako nisam oekivala da u zavriti tako to u se iz-vinjavati to sam samo ja kriva za ovu situaciju. Stvari su bile crno-bele. On je bio mrak a ja sam bila svctlost. On je bio krivac a ja rtva. Sada se sve izmealo. Ja sam bila krivac a on rtva. Nije mi to zvualo pravilno. Bilo mi je teko, ali sam bila spremna da pokuam. Sluaj, Dcjmsc rekla sam, gutajui suze. - Ovo je pomalo okantno. Moram da razmislim o onome to si rekao. Idem sada. Razgovaraemo sutra. Rekavi to, poskoila sam i krenula ka vratima, ostavljajui Dejmsa da sedi za stolom i da nemo otvara usta kao uzrujana zlatna ribica. - Dobro je, duo - rekao mi je jedan od konobara dok sam prolazila pored njega. - Nije tvoj tip, uopte, uopte. Odvezla sam se kui velikom brzinom, jurei kroz crvena svetla, dovodei u opasnost ivote i delove tela peaka i ostalih uesnika u saobraaju. 29. Samo to sam stavila klju u kljuaonicu, vrata od kuhinje su se otvorila i Ana, Helen i mama su se stvorile u predsoblju da me doekaju, prikazujui tako svoje udesne telepatske sposobnosti. Ili je to u pitanju ili su me ule dok sam parkirala auto. - Kako je bilo? - pitala je mama. Oigledno je da su sve bile dokone u tom trenutku. Moja ivotna sapunska opera ne bi bila vredna tolikog zanimanja da su imale neto pametnije da rade. - ta je bilo? - vikala je Helen. - Oh, divne vesti viknula sam plano dok sam se pela obiem Kejt. - Ba dobro - iroko se nasmejala mama. - Pa, zna kako me je Dcjms ostavio i otiao da ivi s lekom drugom i nije znao ni kako se Kejt zove. Pa, sada je ve u redu. Jer za sve sam ja bila kriva. Sama sam to traila, zgleda da sam prosto molila da se to desi. Na kolenima am preklinjala! Odjurila sam u svoju sobu a na dnu stepenica sam ostavila tri skamenjene face s ustima u obliku rei ,,oh". Kejt je poela da urla im me je videla. A da bi zabava bila vea, ja sam joj se pridruila. Kao to ste i mogli da pivnetite, nisam lako podnosila ovu stvar sa prihvatanjem kii 'icc. Ali svoje negodovanje zbog situacije nisam uputila Dejmsu, ve sam ga istresla na Helen, Anu i mamu. A to tu jt- bilo poteno prema devojkama i mami. Jedan glasi me |c podseao da sam ipak pokuala da kaem Dejmsu neto 0 lome, a da je on rekao da je to jo jedan dokaz moje 1 li linjastosti. Pa, verovatno je bio u pravu. Obino je bilo374 Marijana Kiz Kakav dave, pomislila sam buntovniki. A sada treba da prestanem da budem odbojna i buntovna. Vie nisam dvadesetdcvctogodinja klinka. Ako sam imala nameru da postanem pametna, paljiva, nena odrasla osoba, sada je pravi momenat. Mogla bih da ponem time to u se odazivati na Kej-tine potrebe. - ta bih mogla da ti dam, duo moja? pitala sam. Pitala sam se da li bi to bilo dovoljno zrelo za Dejmsa. Moram da prekinem! On je bio u pravu, nisam ja. Pokuala sam da umirim uplakano dete dranjem u naruju. - Moe li ista pelena? Ili te zanima flaica? A imamo i divan izbor panje i ljubavi. Sve ti je na raspolaganju. Samo zatrai. Ali ne, ak i to sam radila naopako. Prema ejmsu, ljudi ne bi trebalo ni da trae od mene ono to im treba. Da sam zaista nesebina, znala bih ta je kome potrebno. Da bih bila sigurna da radim pravu stvar, dala sam joj sve ponueno. Promenila sam joj pelenu, nahranila sam je i rekla joj da je lepa od Klaudijc ifer.

176

Mama, Ana i Helen su se materijalizovale u sobi. Upu-zale su unutra s oprezom i pitanjem koji stepen ludila sam postigla. - Hej, ao - rekla sam kada sam videla prvu glavu na vratima. - Uite, uite. Izvinite za onu malu predstavu u predsoblju. Bila sam uznemirena. Nisam smela da se istresam na vas tri. - Oh, pa onda je u redu - rekla je Helen. Sve tri su umarirale u sobu i uzurpirale krevet dok sam ja sreivala Kejt i priala im ta se te veeri dogodilo. - Tako, na neki udan nain, saznanje o tome koliko sam teka dovelo je do toga da je injenica da me je ostavio neto laka - rekla sam im. - Znate, to barem ima nekog smisla. Lubenica 375 - Kler - kazala je mama lagano. - Sigurna sam da ti nisi mogla da bude toliko loa koliko on to prikazuje. - Znam, ni sama ne razumem - priznala sam. - Ali kada sam mu to i rekla, kazao je da je upravo to nain na koji je oekivao da u reagovati. Stvarno vie nije bilo niega to bi na to moglo da se doda. Dejms me je sredio naisto. Ta no mi je bila strana. Onakva kakve su bile u prvo vreme kada me je Dejms ostavio. Kada su one konano otile, poto su odustale od pokuaja da me ubede da nisam lako loa, nisam mogla da zaspim. Leala sam na leima i zurila u mrak. U glavi su mi se rojila pitanja. Ovo je za mene bio straan udarac. Nisam imala pojma tla sam toliko sebina i nezrela. Niko se ranije nije alio. Priznajem da sam bila vesela. Moda pomalo buna i ivahna. Ali iskreno sam verovala da vodim rauna o osea-ujima drugih ljudi. Palo mi je na pamet da je Dejms moda, tek moda, preterivao u tome koliko sam bila loa. Da je ak izmiljao. Ali brzo sam se otarasila te misli. To je bio samo pokuaj da izbegnem krivicu. Zato bi Dejms uinio onako neto ako ovo nije bilo istina? Kao to je sam rekao - a te reci su mi stalno odzvanjale u glavi - da sam bio srean, zato bih otiao?" Priznajem da sam mrzela da ne budem u pravu. Bila sam zaista loa u velikodunom priznavanju da sam pogrcila. Oseala sam da gorim, da sam razotkrivena, da sam uhvaena na delu, osramoena. Bila sam tako zadovoljna unije. Mislila sam da je pravda na mojoj strani. Veoma je ilo poniavajue kada se ispostavilo da to nije tako. ak i kao mala, kada recimo nisam dobro uradila dik-at, bilo mi je veoma teko da sagnem glavu, progutam uedlu i kaem vi ste u pravu, a ja nisam". Pa, vebom u se usavriti. Konano sam zaspala.ibenica 377 30. Tata me je probudio sledeeg jutra tako to mi je pod nos poturio ogromnu kovertu. Evo rekao je razdraljivo. - Uzmi ovo. Kasnim na posao. - Hvala, tata - pospano sam kazala, jedva se uspravivi u krevetu i sklonivi kosu s lica. Zagledala sam pismo. Marka je bila ponitena u Londonu. S malo jeze shvatila sam da su to tapije od stana i sva ostala dokumenta koja je Dejms traio da nam poalju. Premiljala sam se da li da pozovem Vatikan i prijavim udo. Sasvim je sigurno da iz Londona u Dablin nita nije stiglo tako brzo. Premiljala sam se da li da pozovem Dejmsa. Moda bi bilo bolje da pozovem Dejmsa. Mada bih verovatno u Vatikanu naila na bolji prijem. U imeniku sam pronala broj telefona hotela Lifisajd". Javila mi se neka ena pa sam je zamolila da me spoji sa Dejmsom.

177

Kazala mi je da saekam trenutak da ode po njega. Dok sam ekala, ula sam buku koja je liila na pucnjavu iz mitraljeza. Priznajem da je to mogla da bude samo maina v<x pranje vea, mada, kada vam je poznat taj hotel i ulica u kojoj se nalazi, mogli biste da se kladite da je pucnjava iz mitraljeza. - Halo - rekao je Dejms. Zvuao je veoma poslovno i naduveno. - Dejmse, ja sam - rekla sam mu. - Kler - potrudio se da zvui prijateljski. - Ba sam hteo da te zovem. - Je 1' da? ljubazno sam pitala domiljajui se zbog ega je hteo da me zove. Da se nije setio jo nekog od mojih runih postupaka? Da nije sino propustio neki vaan segment kritike mog ponaanja na javnom mestu? Polako, polako, opominjala sam samu sebe. Budi nesebina i odrasla. - Moe li da poveruje? - upitao je pun neverice. -Nijedna novinarnica u ovom gradu ne radi pre devet sati. Otkako sam ustao pokuavam da dobijem FT, ali bezus-peno. - Boe, boe, ko bi to rekao? kazala sam i osetila talas nervoze. Ali pokuala sam da ga prikrijem. Trebalo bi da imam na umu da, ako meni ve nije bitan Fajnenl tajms, drugim ljudima jeste, naime Dcjmsu jeste, tako da treba da imam razumevanja kao jedna altruistiki nastrojena, brina i saoseajna osoba. - Da li si zato hteo da me zove? - pitala sam. - Da mi to kae? - Ne, ne, ne. Zato ono bee? A, da - rekao je prisetivi se. - Hteo sam da vidim da li si dobro posle prole veeri. Shvatio sam da sam bio malo... pa... strog prema tebi. Tek sada vidim da nisi imala pojma da si se ponaala tako sebino i lakomisleno. Moje otvoreno iznete injenice mora tla su izazvale ok kod tebe. - Pa, donekle jesu - priznala sam. Zbrka je opet poinjala. Oseala sam se kao osumnjieni kojeg ispituju dvojica policajaca, jedan dobar i jedan zao. Taman se priviknem na jednog da je zao prema meni, kad onaj drugi pone da bude izuzetno fin i navede me da poelim da se rasplaem i d;i ga zagrlim. Samo to je ovde bio samo jedan Dejms. Ali s istim efektom. Sada kada je dobar prema meni, elela sam da se (da, pogaate) rasplaem i da ga zagrlim. - Nisi ti namerno bila grozna - nastavio je. - Jednostavno nisi bila svesna. - Nisam - mrknula sam. - Nisam bila svesna. Toliko mi je bilo drago to je konano dobar prema iiii-ui. Dolo mi je da se isplaem od olakanja. - Mora vie da se trudi - kazao je i blago se nasme-|il() - Zar nije tako?378 Marijana Kiz - Hm, jeste, mislim da jeste. Imam dobre vesti, Dejm-se - rekla sam da bih prela na povod svog poziva. - ta je bilo? - upitao je. Zvuao je kao da je zadovoljan i kao da je eleo da mi udovolji. - Stigla su ona dokumenta! - trijumfalno sam rekla. -Jedva mogu da verujem. Ovo mora da se irskoj poti deava prvi put. - Pa? - otro me je pitao. Oh, boe, pomislila sam, opet sam ga naljutila. Sad mi je jasno ta je sve vreme pokuavao da mi kae. Izgleda da nesvesno radim te stvari. - Pa, to je dobro... - s naporom sam izgovorila. - Ne moramo vie da gubimo vreme. Moemo odmah da ponemo da sreujemo stvari. - Oh - zvuao je pomalo zbunjeno. Pomalo glupavo. - Oh - ponovio je. - Dobro. Odlino. - Zato ne doe ovamo? ~ predloila sam. - Obeavam da nee biti vrelog ulja. Na silu sam se nasmejala da bih ga malo oraspoloila. Kao da je i sama pomisao na to da bi neko iz moje kue mogao da mu naudi bila smena. - Dobro - kratko je rekao. - Doi u za jedan sat. I spustio je slualicu! Tek tako. Jedna misao mi ie brzo sevnula kroz glavu. Da Dejms nije izofreniar? Da nije u njegovoj familiji bilo ludila?

178

Sto posto je tako jer mi je bilo teko da pratim sve te promene njegovog raspoloenja. Neto mora da ih izaziva. Moda u otkriti kada doe. U meuvremenu, gvirnuu u ta dokumenta da vidim da li uopte i imam neka prava. Tano sat kasnije zaulo se zvono na vratima. Stigao je Dejms. Pozdravio me je bledim osmehom i raspitao se za Kejtino zdravlje. Pa, zato je ne pita sam? - pitala sam ga. - Oh, hm, pa dobro - kazao je. Lubenica 379 Uli smo u trpezariju gde je ve ekala Kejt. Dejms je snebivljivo zagolicao. Otila sam do kuhinje da napravim kafu. Vratila sam se s kafom i okrenula se Dejmsu nasrne-jana. - Dobro onda - ljubazno sam rekla. - Hoemo li da ponemo? Pokazala sam na dokumenta koja sam rairila po stolu. Oboje smo seli. - Mislila sam da bi najbolje bilo da krenemo od tapija od stana - kazala sam. U redu - tiho je rekao. Ako pogledamo ovu taeku ovde rekla sam pokazuEui na taeku koja se odnosila na sluaj prodaje stana pre splate hipoteke - videemo da... Bacila sam se u objanjavanja i predlaganja i sve to aeerila s malo pravne terminologije. Bila sam ponosna na sebe. Delovala sam kao da znam tano o emu priam. Nesvesno sam se nadala da u ga impresionirati. ak i ako smo se rastali, bilo mi je vano da pone o meni da misli cao o sposobnoj eni, a ne kao o razmaenoj, praznoglavoj glupai. Posle nekog vremena primetila sam da on uopte ne obraa panju na ono to govorim. Samo je sedeo zavaljen na stolici i posmatrao moje lice, a ne i dokumenta koja sam mu tako pomno tumaila. Zaustavila sam se usred reenice i rekla: - Dejmse, ta je bilo? Zato me ne prati? On me je oseajno protrljao po glavi (to je bilo veliko iznenaenje, mogu vam rei) i jedva se osmehujui kazao: Moe sada da prestane, Kler. Ubedila si me. - U ta sam te ubedila? - pitala sam ga. O emu je, do avola, on to priao? Ubedila si me da si se promenila. Ne mora da nastavlja ovu predstavu. - Koju predstavu? bezizraajno sam pitala.380 Marijana Kiz - Pa, zna - rekao je smeei mi se. - Ovo pretvaranje da prodajemo stan i da treba da se dogovorimo o izdravanju za Kejt. Moe sada da prestane. Nita nisam rekla. A ta sam pa mogla da kaem? - Ovo nije predstava - cijuknula sam. - Kler - kazao je i nasmeio se velikoduno. - Prekini! Moram priznati da si me u jednom momentu zavarala. Skoro da sam poverovao da si ozbiljna. Zar si zaista morala da izvede tu aradu s dobavljanjem dokumenata? Zar to nije bilo malo preterano? - Dejmse - tiho sam rekla. Kao da je ovo shvatio kao neku vrstu kapitulacije. Obgrlio me je i privukao k sebi. Sedela sam kruto, glave naslonjene na njegovo rame. - Vidi, znam da si bila veoma teka. Prokleto teka -kazao je. U glasu sam mu nazrela prizvuk saaljivog sme-ha. - Ali vidim da ulae napore. Vidim da zduno pokuava da me ubedi da si sada odgovorna i odrasla i paljiva. - Jesam li? - pitala sam. - Da - ljubazno je rekao. Odmakao se od mene i zagledao mi se u oi. - Jesi. - Pa, za poetak moemo da se otarasimo ovoga. Za-utao je papirima po stolu i zgurao ih u jednu neurednu gomilu. - Zato? - pitala sam.

179

- Zato to neemo prodavati stan. - Nasmeio se. Onda se malo bolje zagledao u moje bledo lice koje je izraavalo ok. - Oh, boe. - Dramatino je pljesnuo akom po elu. -Pa ti nisi shvatila? - Ne - rekla sam. Zgrabio me je snano za ramena i pribliio lice mome. - Volim te - kazao je malo se nasmejavi. - Ti ludice, zar nisi shvatila? - Nisam - kazala sam a osetila sam da u da briznem u pla. Zar nije udno kako ponekad olakanje ima ukus uasa? Lubenica 381 Kako srea ima ukus razoaranja. - ta misli, zato sam doao u Dablin? Neno me je prodrmusao za ramena i podario mi onaj isti velikoduni osmeh. - Ne znam - promucala sam. - Moda da sredi ono to je ostalo nesreeno. - Pretpostavljam da si mislila da ti nikada neu oprostiti onakvo ponaanje? Zapravo, ne, nita slino nisam ni pomislila. - Ali ja sam ti oprostio - kazao mi je ljubazno. - Spreman sam da pokuam jo jednom. Siguran sam da e sve biti drugaije jer si veoma sazrela. Nemo sam klimnula glavom. Zbog ega nisam bila srena? I dalje me je voleo. Nikada nije prestao da me voli. Sama sam ga oterala. Ali sada sam se promenila i sve bi moglo da se sredi. Zar nije to ono to sam elela? Pa, zar nije? Gledao je moje nemo, zapanjeno lice i aoljio me is-brade. - Nisi vie ljuta zbog Deniz, zar ne? - pitao je kao da je o neto smeno. - Pa, jesam zapravo - kazala sam slabim glasom. Ose-ifala sam da nemam prava da se alim sada kada je on tako .lobar prema meni. - Ali to nije bilo nita - negodovao je uz smeh. - Bila i to puka reakcija na oseanja koja si mi izazvala. Siguran ;im da vie nee praviti takve greke. - Smekao se kao je to jako zabavno. Ali nije bilo. - Hm, dobro, Dejmse - rekla sam. Oseala sam da e ii glava prsnuti. Morala sam da se udaljim od njega na irko vreme. - Dejmse - rekla sam tiho. - Ovo je uasno... - Iznenaenje! - upao je. - Znam. Znam.382 Marijana Kiz - Moram da budem sama da bih malo razmislila o svemu. - Sta tu ima da se misli? leerno je upitao. - Dejmse - rekla sam. - Strano si me povredio. Pov-redio i ponizio. Ne mogu tek tako da se otrgnem tim osc-anjima samo da bih tebi ugodila. - Oh, boe - uzdahnuo je. - Vraamo se opet na 'sirotu Kler'. Mislio sam da si se promenila. A. ta je s onim to si ti mene povredila i ponizila? - Ali nikada nisam imala nameru da... - Pa ni ja se nisam pripremao tebe da povredim - odvratio je s malo nestrpljenja u glasu. - To se jednostavno desilo. - Ali kazao si mi da voli Deniz - rekla sam jer sam se setila onoga to me je najvie zabolelo. - Ja sam mislio da je volim - taktino je rekao, kao da je neto objanjavao veoma malom detetu. Ali ispostavilo se da nije tako. Nastala je pauza. Onda je progovorio opet. - Dobro, u redu! ~ kazao je netrpeljivo. - Trai od mene da priznam da sam pogreio. Dobro, uiniu to. Tek da ti pokaem koliko sam reen sve da uradim da ovaj brak uspe. Zastao je a onda je progovorio kao deki koji recituje, i to deki koga biste najradije ubili: - Pogreio sam. Da li je to dovoljno? - Hm, hvala ti - utivo sam rekla. Samo kada bi otiao.

180

- Naravno, ako ima nameru da nastavi s prebacivanjima i prigovaranjima onda moj boravak ovde nema svrhe, zar ne? - pitao je. - Ako je tako, idem pravo na aerodrom i vraam se za London i nikada vie neu pomenuti ovo. - Ne, nemoj to da radi. - Uhvatila me je panika na pomisao da e opet da me ostavi. Uhvatila me je panika i na pomisao da e da ostane. Lubenica 383 Ovo je bilo previe. Idiot me je ostavio iz ista mira. Onda se vratio i kazao mi da sam za sve ja kriva. Ali i da me voli i dalje i da eli ponovo da pokua. Da li je to ponaanje jedne razumne osobe? - Kler - rekao je vrativi izgled nenog Dejmsa, dobrog momka. - Vidim koliko te je ovo uzdrmalo. Potpuno je razumljivo da je tako. Mislila si da si ostala sama. A onda si otkrila da ti se tvoj sreni ivot ponovo vraa. Mora daje teko sve to svariti odjednom. - Tako je - promucala sam. - Pa, ostaviu te samu na nekoliko sati. - Hvala ti - odahnula sam. - Pobrinuu se za avionske karte. Kog dana eli da se (vrati u London? - Oh, pa ne znarr. - Opet me je spopala panika. Nisam ielela da se vratim u London. Barem nisam htela da se |vratim sa Dcjmsom. - to pre to bolje, ha - namignuo mi je. - Koliko ti jtreba da se spakuje? - Pa ne znam, Dejmse - rekla sam uasnuto. - VcroIvatno mi treba sto godina kad pogleda sve Kejtine stvarice i to. - Oh, pa da, Kcjt - rekao je kao da se nje tek sad setio. |- Trebalo bi i njoj da rezerviem mesto u avionu. - Nemoj jo nita da radi - rekla sam. - Daj mi malo jvremena da sve sredim. - Pa - poeo je mrtei se - dangubim na poslu dok I sam ovdc. Zato hou to pre da se vratim poto smo ve sve izgladili. - Razgovaraemo kasnije o tome - rekla sam sprovo-lei ga do ulaznih vrata. - Nemoj da se razvlai sada - kazao je - na kraju |krajcva... - Vreme je novac, znam, znam - iznureno sam dovrila njegovu reenicu.384 Marijana Kiz Kada je izaao, zastala sam za trenutak naslonjena na vrata i osetila slabost. - Je T otiao? - zauo se itav glas. Mama je virila odgore iz svoje spavae sobe. - Jeste - kazala sam. - ta nije u redu? - upitala je kada je primetila moj okirani izraz. - Nita - tiho sam rekla. - Dobro je - kazala je. - Dejms mi je rekao da me i dalje voli - rekla sam bezizraajno. - ta! - ciknula je. - Nadam se da si mu rekla da moe s tim da se obrie -uo se glas iza maminih leda. - Kler, Kler - kazala je mama trei niza stepenice -doi. Sedi. Ispriaj mi sve. Ovo je velika novost. Uvela me je u kuhinju. - Gde je Kcjt? - pitala je. - U trpezariji - odgovorila sam i slabano se spustila na stolicu. - Doneu je - rekla je mama i otrala. Odmah se vratila s izrazom lica punim iekivanja i uzbuenja. - Pa ta je rekao? - nestrpljivo je pitala. - Kazao je da me i dalje voli i da eli da se vratim -izdeklamovala sam. - Pa, zar to nije sjajno? - uzviknula je mama. - Valjda jeste - neubcdljivo sam rekla. - A kakva je situacija s onom Deniz? - pitala je, paljivo me promatrajui. - Navodno je nikada i nije voleo - tiho sam rekla. -Njoj se okrenuo samo zato to nije oseao da od mene dobija panju i brigu i ljubav.

181

- I s njom je sada svreno? - pitala je mama. - Da - odgovorila sam. - Da li mu veruje? - pitala je. - to je najsmenije, verujem mu - odgovorila sam. 'Abenicu 385 - Pa, onda je sve u redu - rekla je mama. - Da li je? - pitala sam ja. Mama je utala nekoliko trenutaka. Razmiljala je o lccmu. Kada je ponovo progovorila, glas joj je bio udan i svean. - Kler - poela je - nemoj da naini greku i da dozvoli da ti ponos stoji na putu pratanja. I dalje ga voli. On dalje voli tebe. Nemoj to da odbaci zato to su ti povre-lena oseanja. utala sam. A ona je nastavila da govori. U oima joj se pojavio zamagljen udaljen pogled. - Mnogi brakovi prolaze kroz trzavice - rekla je. - I ljudi ih prevazilaze. Uspeju da oproste. A posle nekog vremena uspeju ak i da zaborave. A brana veza obino postane jo jaa ako se trude i ostanu zajedno. Oh, ne! pomislila sam. Poznat mije taj scenario. To je onaj u kojem majka otkriva erki da je imala vezu pre mnogo godina s nekim ko je otprilike oev najbolji prija-ulj. Ili, pre e biti, da je erkin otac imao vezu s nekim. (la? Hoe da kae da je tata imao vezu?) A majka je laa bila spremna da ga ostavi i povede decu sa sobom (Bila si sasvim mala beba). Ali majka nije otila. Oprostila nu je. Oca je razdiralo kajanje. I sada im je brak jai nego ikada. Ali ako je mama i nameravala da mi ispria neto nalik ni to, izgleda da je odustala. Magloviti pogled se razbistrio. Vratila se u sadanjost. - Treba vremena da sav bol nestane - rekla je. - Ne ioc da oekuje da jednostavno trenutno iili. Ali kako vreme prolazi, on e stvarno nestati. - Ne znam, mama - mrmljala sam. - Sve mi to deluje naopako. - U kom smislu? - pitala je. - Ne znam... - uzdahnula sam. - Ne oseam nita... nita... trijumfalno. Pobedniko. A jo sam ljuta na njega.386 Marijana Kiz - To je u redu da si jo ljuta na njega - rekla je. -1 ima sva prava da bude ljuta na njega. Ali razgovaraj o tome s njim. Moda biste mogli zajedno da odete u brano saveto-valite. Samo nemoj da dozvoli da te ljutnja zaslepi za sve ostalo. Napokon, ovde se radi o ocu tvog deteta. Ako sebe radi ne moe da proguta ponos, misli na dete. Uini to nje radi. Zar eli da lii svoje dete oca samo zbog toga to si ljuta? Zavrila je veoma uzbuenim tonom. I prc nego to sam ita mogla da odgovorim, opet je krenula. Jo pridika uzbuenim tonom. - A to se tie elje da oseti trijumf ili pobedu to si ga vratila, to je tako prazno. Tako plitko. Zaista jeste detinja-sta elja da bude pobednik u ovome. U ovakvim situacijama ne postoje ni pobednici ni pobeeni. Ako dovede svoj brak u red i poredak, onda e biti pobednik. Oscae se pobedonosno! Trebalo bi da se zaposli kao pisac govora za revolucionare. Bila je veoma podsticajna. - Dobro - rekla sam pomalo se dvoumei - ako si sigurna u to. - Naravno da jesam - ubedljivo je rekla. - Tvoj brak je bio veoma dobar jedno vreme. Pa dobro, dolo je do problema. A niste se njima pozabavili kako treba. Ali verovatno ste oboje izvukli pouku iz toga. - Valjda jesmo - rekla sam. - A to to te on hoe nazad samo pokazuje da nisi bila tako loa kao to on prikazuje iskezila se. Ali meni nije bilo smeno. I dalje mi je bilo teko da poverujem da sam bila tako teka.

182

Ko je ono rekao: Vodi rauna ta eli. Moe i da ti se ispuni." A neki svetac ili neko drugi je rekao: Vie suza su izazvale usliene molitve nego one neusliene." Jasno mi je ta su hteli da kau. Lubenica 387 liila sam tako povredena. Toliko sam ga volela. I toliko li 11 elela Dejmsa i svoj brak i svoj stari ivot. A sada kodu ih dobijam, nisam vie bila tako sigurna zbog ega .ini uopte pravila guvu. Zato je to tako? Brak mi je dat nazad, ali prvo moram da prihvatim i mjenicu da sam bila nezrela i teka i sebina osoba. I da lam predstavljala teret za Dejmsa. A to mi je bilo veoma, Veoma teko. Mislim, znala sam da to mora daje tano. Ne postoji dragi razlog zbog kojeg bi me ostavio. Ali poto nisam bila sigurna ta sam loe uradila, kako onda mogu da Izbegnem da to uradim ponovo? I dalje sam oseala strano ponienje i bol zbog toga Ito je jurio tu debelu kravu. Ali nije mi dozvoljavao da mu kaem. Oseala sam da ne mogu da se alim na to jer sam /bog toga delovala sebino i nezrelo. Kako god okrenem, 00 mogu da dobijem. Znala sam da ga volim. Ali nisam mogla da se setim ta B bilo to to sam kod njega volela. Izgledao je tako... tako... tako naduveno. Je li oduvek bio takav? Tako neduhovit i leden. 1 kakva moe da nam bude budunost? Da li u zazirati od toga da pravim bezobrazne pri-medbe i da mu priam smene prie? Da li u zazirati od toga da se naslonim na njega i da se DSCtim zatieno, onako kako sam se oseala, da se on ne bi oseao usamljeno i nezatieno? Uloge su nam se prcokrenule. I nisam znala kako da se ponaamo jedno prema drugom. Sve treba uiti iz poetka. To je bilo zastraujue. ta je falilo onome kako je bilo? Pa, oigledno je, prema Dcjmsu, falilo mnogo ega. Ali meni se tako dopadalo. A nisam bila sigurna da je i moglo da bude drugaije. Bilo kako bilo, postojao je samo jedan nain da se to |in)vcri. A to je da se vratim i da pokuam iz poetka. Uiniu to, ako ni zbog ega drugog, ono zbog Kejt.388 Marijana Kiz, Vredelo je pokuati. Zato to je ranije bilo tako dobro. Ali trenutno je bilo strano. Jo sam oseala da sam tako ranjiva i ljuta i poniena. Poelela sara da ga tresnem svaki put kada bi pomenuo da sam bila detinjasta. Dobro. Duboko u udahnuti. Ispraviu ramena. Otii u u London s njim. Kcjt ima prava na svoga oca. I nameravam da iskoristim priliku da sve sredim. Ba smeno. eli neto tako jako da je to bolno. A nda ga dobije, ali tome treba toliko popravljanja i renoviranja i ruenja zidova i pretresanja elektrine i vodovodne instalacije da pomisli: Nek se nosi, vie ga i ne elim. Pristajem i na neto mnogo manje, bez bate, ali da je barem dovreno. Mama je i dalje sedela i posmatrala me. Imala je uznemiren izraz na licu. - U redu je, mama. Nameravam da mu se vratim. Poku-au ponovo. Vie zaista nije bilo neega da se pria. Ustala sam i uzdahnula. - Trebalo bi da pozovem Dejmsa i da mu kaem da se vraam. Otila sam do telefona. Oseala sam se kao da treba da izaem pred streljaki stroj. Okrenula sam broj hotela ,,Li-fisajd". - Dejmse - kazala sam kada se javio - razmislila sam o onome to smo razgovarali i odluila sam. - A to je? - hitro je pitao. - Vraam se. Pokuau ponovo.

183

- Dobro - kazao je. Mogla sam da naslutim blei os-meh na njegovom licu. - Dobro. Vie emo se truditi,ovog puta, hm? - I bez tamo nekih Deniz? - pitala sam. - Bez ikoga ako sve ide kako treba - rekao je. Lubenica 389 Nije mi se dopala skrivena pretnja u toj reenici. - Dejmse - nervozno sam rekla - zna, meni ovo ne pada lako. I dalje se oseam izdano i povredeno. I to nee <nlinah nestati. - Ne - sloio se svojim ultraracionalnim tonom. -Moda nee odmah. Ali mora da se trudi da se otarasi i ih oseanja. Nema nam budunosti ako ne moe da mi oprosti. - Znam - rekla sam, a bilo mi je skoro ao to sam to i pominjala. Onda sam duboko udahnula. - I ti si greio, zar ne? - Ve sam to priznao - kazao je hladno. - Da li emo morati da prolazimo kroz ovo svakog dana do kraja ivota? - Pa, ne... ali... - poela sam. - Nita 'ali' - kazao je. - To je sada prolost. Moramo da je zaboravimo i da se okrenemo budunosti. Tebi je to mnogo lake nego meni, pomislila sam. Ali nisam rekla naglas. Nije bilo svrhe. To me nije vodilo nikuda. - Pa, za kada da rezerviem karte za London? - upitao )c i time prekinuo moju uvredenu pauzu. - Oh, Dejmse, ne znam. Potrebno mi je nekoliko dana da sve sredim - rekla sam. Uasavala me je i sama pomisao na odlazak. - Kler, ne mogu da ekam jo nekoliko dana - iznervirano je rekao. - Imam mnogo posla trenutno. - Pa, zar nisi srean to sam pristala da se vratim s tobom za samo dva dana? - pitala sam s gorinom. - ta da sam zapodela svau i da ti je bila potrebna ela nedelja da me ubedi? - Hajde, Kler - kazao je pomirljivo - nema nita od takvog naina razmiljanja. Ubedio sam te. To je glavno. Nastala je pauza. - Ubedio sam te, zar ne? - upitao me je. I da ga dobro ne poznajem, mogla sam da pomislim da je zvuao nesigurno.390 Marijana Kiz, - Da, Dejmse - tupo sam rekla - ubedio si me. - Bie sve u redu - rekao je - vidce. - Da - kazala sam, a daleko od toga da sam bila uve-rena u to, ali nisam imala snage ni volje da mu se suprotstavljam. - Dejmse, ti moe odmah da ode za London - predloila sam. - Ja u doi poetkom sledee nedelje s Kejt. - Zato ti je potrebna eela nedclja? - iznervirao se. - Pa... treba da se oprostim od nekih ljudi... i stvari... -zamucala sam. - Voleo bih da doe ranije - strogo je kazao. - Ne, Dejmse, zaista, ao mije, ali... treba mi vremena da se priviknem - slabano sam rekla. - Samo da se ne predomisli - kazao je uz neto to je zvualo kao smeh. - Neu se predomisliti - umorno sam odvratila jer sam znala da ne bih mogla da se predomislim. -- Neu se predomisliti . - Dobro! - kazao je. - Onda u da krenem odmah za London. Ako odmah odem na aerodrom moi u da uhvatim neki let. Zanima me da li e mi umanjiti raun za veeranje noenje. - Ba je teta to se nisam ranije odluila i javila ti -rekla sam. - Vcrovatno je sada prekasno da ti vrate pare za noas. - Nema veze - ljubazno je rekao - tu nema pomoi. Kakav kreten! A ja sam bila krajnje sarkastina!

184

- Pozvau te veeras kada stignem kui - obeao je. - Uradi tako - rekla sam tiho. - Poljubi Kejt umesto mene - rekao je. - Hou. - Do skorog vienja. - Da, do skorog vienja. - Pa, kad ide? - upitala je mama. - Ti idel vrisnula je Helen. - Da - promucala sam, svesna koliko jadno i patetino mora da izgledam u njenim oima. - Mislim da si poludela - uzviknula je. - Ali, Helen, ne razume... - trudila sam se da joj objasnim. - Nije to bila njegova greka. Bilo mu je zaista teko sa mnom. Bila sam strahovito zahtevna i detinjasta. A on nije mogao da izdri. Zato je gledao na stranu, iz oaja. -1 ti veruje u to'? - rekla je, cerei se s gaenjem. - Ti si luda. Dovoljno je loe ve to je tucao drugu, ali da za sve optui tebe, pa, to je jednostavno potpuno suludo. Zar tiopte nema samopotovanja? - Helen, ovo je vanije od samopotovanja - tvrdila sam, oajniki pokuavajui da je ubedim. Moda u, ako tibedim nju, ubediti i sebe. - On je otac mog deteta. I bili smo sreni kad smo bili zajedno. Veoma sreni (zato to jesmo bili) i ako na tome poradimo, moda emo biti ponovo. - Pa zato onda izgleda tako jadno? - odluno je upitala. - Zar ne bi trebalo da bude srena? ovek kojeg voli u- prima nazad. Iako ti je bio neveran. - Helen, dosta je bilo - rekla je mama upozoravajuim Ionom. - Ne razume. Nikad nisi bila udata. Nikad nisi imala detc. - Pa, svakako da to i ne elim, ako u da postanem luj-ka kao ona - burno je izjavila, posmatrajui me s prezirom. - Ti si ludal I izjurila je iz sobe. Usledila je tiina. - Ima pravo - konano je rekla mama.392 Marijana Kiz - Kako to misli? - upitala sam ravnoduno. - Pa, ne izgleda preterano, pa... sreno. Da se moda ne premilja? - Ne - uzdahnula sam. - Ne premiljam se. Svima dugujem da pokuam iz poetka. Ali, oseam da je to pogreno. Oseam da sam izmanipulisana, kao da me je pregazio parnim valjkom. Kao da nije nameravao da prihvati ne kao odgovor. Nekako oseam kao da sam srena to mi se vratio. Da, tako me tera da se oseam. Srena! - Ali, zar nisi srena to dobija jo jednu ansu? Ne dogaa se to svakoj eni - rekla je mama. - Ne, ne tako srena - kazala sam, oajniki elei da shvati, da shvatim ja. - On ini da se oseam srenom iako to ne zasluujem. Kao da je fin prema meni iako ne mora. Ve zato to je dobra osoba. Zato to ima dobro srce. Ili neto slino. Ne znam tano. Ali, ini mi se pogreno. - Ali, on je ljubazan prema tebi - rekla je, hvatajui se za ono to je njoj vano. - Da, ali... - ta ali? - Ali... ali... on jeste ljubazan prema meni, ali onako kako je ovek ljubazan prema nevaljalom detetu koje je bilo bezobrazno, a ovek odlui da mu oprosti. Iako sam svata, sigurno nisam nevaljalo dete. - Vcrovatno si samo paranoina - rekla je, pokuavajui da mi pomogne. Hvala mama! - Mora da mu nije bilo lako da se vrati, da se pokaje, da prizna da je pogreio. - Ali o tome se i radi! On se nije pokajao. Jedva da je priznao da je pogreio. - Kler, s tobom neto nije u redu. On se nije vratio u bujici suza, s gomilom crvenih rua, nije te preklinjao da ga primi nazad - rekla je. - Mada bi bilo lepo priznala sam. - Ali, cvee ne znai nita. A ljubav znai - rekla je. - Da - sloila sam se utueno.

185

Lubenica 393 - Oseam se kao da me je uhvatio u klopku - rekla sam, konano shvativi kako se tano oseam. - Moram sve vreme da budem savrena, ili e me ponovo ostaviti. Ne smem nita da kaem protiv njega, jer e to potvrditi da mislim samo na sebe. Oseam da bi trebalo da budem toliko zahvalna to sam ponovo s njim da vie nikad ne smem da se usudim da se poalim na neto. Da on moe da se ponaa kako hoe, a da ja moram da drim jezik za zubima. - Dobro, dobro, ne mora vie da trpi gluposti s njegove strane - zapretila je mama. Ako bude pomena bilo koje druge ene, odmah se vrati ovde. - Hvala, mama. - Ali u meuvremenu, neka ti bude drago to ima drugu priliku. I probaj da je iskoristi. Daj sve od sebe. Kladim se da e biti prijatno iznenaena. - Pokuau - obeala sam. Ipak, ta sam imala da izgubim? - Jo neto - rekla je, pomalo zbunjeno. - ta? - Nisam sigurna da bi trebalo da ti kaem. - ta! ta nisi sigurna da bi trebalo da mi kae? Kai mi, pobogu - bila sam uporna. - Pa - rekla je, stidljivo - traio te onaj Adam. Adam! Srce mi se trznulo. Ili je to moda bio moj stomak. Svakako da je neto trznulo. - Kada? upitala sam, bez daha. Oseala sam se uzbueno, vrtoglavo, sreno. Znate, onako kako je trebalo da se oseam zbog Dcjmsa. - Nekoliko puta - priznala je, izgledajui zaista stidljivo. - Jue ujutro. Jue popodne kad si spavala. Sino kad si izala. - Zato mi nisi rekla? - Mislila sam da ne treba da ti smetam dok sreuje stvari s Dejmsom - rekla je ponizno. - Trebalo je da pusti da ja to procenim - rekla sam iznervirano.394 Marijana Kiz Neto mi je palo na pamet. - Nisi mu valjda rekla gde sam sino izala? - brzo sam upitala. - Jesam - rekla je, odbrambenim tonom. - Rekla sam da si izala s muem. Zato da ne? To je istina, zar ne? - Da, ali... - izgubila sam se. Kakve sad ima veze? Vraam se u London. Vraam se Dejmsu. Nema vie Adama. Ali, moram da ga vidim. Moram da se pozdravim s njim. Moram da mu se zahvalim to je bio tako dobar prema meni. to je uinio da se oseam tako lepa i poeljna i interesantna i posebna. - Da li je ostavio broj? - upitala sam s nadom. - Ovaj, ne - rekla je, postideno skreui pogled. - Moda e zvati ponovo - rekla sam, pomalo izbezumljeno. - Moda sloila se sumnjiavo. ta mu je stvarno rekla? - Ako zove, elim da razgovaram s njim, razume? -rekla sam joj. - Nema potrebe da mi skida glavu - promumlala je. Kao to je i obeao, Dejms me je pozvao u utorak uvee, da javi da je bezbedno stigao. Da li znam kad se vraam? - Ne, jo ne znam - rekla sam slabano - ali, uskoro, obeavam. - Samo neka bude uskoro - rekao je sa znaajnom zlobom u glasu. Zbog ega je kroz mene proleteo gr straha, skoro uasa. Pomisao da s njim spavam, da vodim ljubav, nije bila prijatna. im sam hvala bogu - spustila slualicu, telefon je ponovo zazvonio. Bio je to Adam! Lepi, visoki, divni, duhoviti, slatki Adam. - Zdravo, Kler - rekao je svojim boanstvenim glasom. Mbenica 395 - Zdravo, Adame - bila sam tako srena to ga ujem. )seala sam se kao devojica, zaccrekana i tako puna ma-

186

J"aca i smeljiva. - ujem da treba da estitam - rekao je hladnim, vrstim glasom. Bilo je to kao da je neko prosuo kantu hladne vode ireko mojih toplih oscanja to ga ujem. - K... kako to misli? - upitala sam. Kao da sam bila neka tvrdokorna kuka koja ga je zavela, iz iste zabave. Coja nije bila zainteresovana za njega. A sad kad mi se Jtiu vratio, nije mi vie bio potreban. - Helen mi je rekla da se vraa u London. Vraa se )ejmsu rekao je optuujue. - Pa, tano je - rekla sam pomirljivo. - Oseam da loram. Zna, zbog Kcjt. - A ta je s tobom? - upitao je. Poelela sam da zaplaem. Poelcla sam da mu kaem ia se oseam potpuno grozno pri pomisli da se vraam toj mtizerskoj, licemernoj svinji. Kao to moete da vidite, Dejms je svakog trenutka bve loije stajao u mojim oima. Adam je postajao sve po-Kcljniji i privlaniji. Zudela sam da budem s njim. Ali, nisam to mogla da mu kaem. Morala sam da lonovo pokuam s Dcjmsom. Nije bilo od velike koristi ja elim da budem s nekim drugim. - Biu dobro - rekla sam mu. - Svakako tako izgleda - rekao je gorko. Bila sam i suvie posramljena da bih ita rekla. - A kako je meni? - pitao je. - ta je sa mnom? Zar ti jno u nedclju uvee nije znailo nita? - Naravno da jeste promucala sam. - Pa, mora da ti nije znailo puno, kad se manje od dva dana posle toga vraa drugom mukarcu - rekao je is-creno. - Adame, nije tako... - oajniki sam pokuavala da bbjasnim. - Moram da... moram da mu pruim jo jednu priliku.396 Marijana Kiz - Zato? Bio je g-ozan prema tebi - naglasio je Adam. - Da, ali... vidi, nije to bila njegova krivica. Adam je ispustio glasan smch, bez zadovoljstva. - Pa, ija je onda krivica? Nemoj da mi kae. Ne, molim te, nemoj da mi kae. On je rekao da je tvoja krivica -izgovorio je. - Pa da, ali vidi... - Stvarno ne mogu da verujem - ljuti to me je prekinuo. - Ti si inteligentna ena... veoma inteligentna ena... a dozvoljava da te taj idiot pravi budalom. - ta ti je rekao? - nastavio je Adam, u punom zamahu. - Da vidimo. Bio mu je potreban seks dok si ti bila trudna, ali ti nisi mogla da mu uini? Hmmm? Da li je to? - Nije - rekla sam tiho. - Ili da si bila i suvie usredsredena na buduu bebu pa se on oseao zapostavljen i istisnut, pa je morao na drugoj strani da potrai ljubav? - Ne, nije ni to - rekla sam mu, zadovoljna to jo nije shvatio pravi razlog. - Jasno je da ne eli da mi kae tano zato je sve tvoja krivica - napao me - ali moe biti vraki sigurna da nije tvoja krivica. Zato dozvoljava da s tobom tako mani-pulie? Dobro pitanje, pomislila sam. Stvarno, zato mu dozvoljavam da sa mnom tako manipulie? Oh, da, setila sam se. - Zato to je nekad bilo toliko dobro da vredi pokuati ponovo - rekla sam Adamu. Ali, to je zvualo neiskreno i slabano, ak i meni. - I Adamc - nastavila sam drhtavo - zaista mi je bilo divno s tobom. Uinio si da se ponovo oseam lepom, posebnom i vrednom. - U svako doba - rekao je sarkastino. - Oh, molim te nemoj da se ljuti na mene - rekla sam tuno. - Zaista mi je ao. Stvarno jeste. Nemam izbora. Moram ovo da uradim. - Ima izbora - rekao je. Lubenica 397

187

- Nemam - odgovorila sam. - Pored ostalog, ta e biti s Kejt? - Znai, vratie se u neku groznu vezu s ovekom koji te niti potuje niti mu je stalo do tebe, samo zbog Kejt -rekao je, - Stalo mu je do mene - pobunila sam se. - To pokazuje na udan nain kazao je Adam. - Vidi, ima li anse da ostanemo prijatelji? upitala sam ga, oajniki pokuavajui da spasem neto od sve ove neprijatnosti. -Ne. - Zato ne? - upitala sam izbezumljeno. - Zato to ne mogu da verujem da razgovaram s istom enom s kojom sam bio prole nedeljc uvec. Mislio sam da je ona inteligentna i ima samopotovanja i zna ta hoe. - Ali, ja jesam inteligentna. I imam samopotovanja -rekla sam, skoro plaui. Morala sam da ga ubedim. Nisam elela da ga izgubim. Znala sam da s Adamom nee biti rornansc. Barem ne sada. Ali sam i dalje mislila daje divan i tako sam elela da mu budem prijatelj. - U svakom sluaju - uzdahnuo je - ne moemo da budemo prijatelji. Zato to od tebe elim mnogo vie. A kladim se da ni ti sa mnom ne moe da bude prijatelj. I suvie se privlaimo. - Pa, ako ne moemo da budemo prijatelji, onda ne moemo da budemo nita - rekla sam. To me je ubijalo, ali sam morala da izgovorim. Nisam mogla da se vratim Dejmsu, a da jo razmiljam o Adamu. Morala sam da budem vrsta. Zato to e tako stvari biti jednostavnije. ist, poten raskid je bolji na due staze. Ali sam bila spremna da ne nasednem na njegovu la. Zato to nisam bila pripremljena za ono to je malo kasnije rekao. - Onda ne moemo da budemo nita - rekao je kruto. Obuzela me panika. Zbog njegovog tona. Zbog shvatanja da je toliko razoaran u mene. Na pomisao da ga nikad vie neu videti.398 Marijana Kiz - Mogu li da dobijem broj tvog telefona? - brzo sam rekla. Nisam mogla da podnesem ideju da tek tako prekinem s njim sada. Drala sam se, nadajui se da e moda biti ljubazan prema meni. Nadajui se da e se, ako kae da mi je i dalje prijatelj, pokazati da radim ispravnu stvar. - Ne - rekao je, glasom koji ne trpi nikakav prigovor. - Zato ne? - upitala sam, zapoinjui prepirku. ta god to znailo. - Zato, ta e ti? - upitao je. - Da te pozovem - rekla sam. - Zato bi elela da me zove? - upitao je. - Da razgovaram s tobom - kazala sam, skoro plaui. - Ne elim da te izgubim. - Kler - uzdahnuo je - ne budi glupa. Odluila si. Ide u London da ivi s drugim ovekom. Ne moe da nas ima obojicu. Nema svrhe da me zovc da bi razgovarala sa mnom. Neemo biti prijatelji. Kraj prie. - Ne mogu vie nita da kaem, zar ne? - rekla sam tuno, shvatajui da neu dobiti ono to elim. Nee da mi da svoj blagoslov. A i zato bi? - Ne - rekao je. - Izneverila sam te, zar ne? - upitala sam. - Izneverila si sebe - kazao je hladno. - Razoarala sam te, je 1' tako? - rekla sam, nemona da prekinem da utrljavam so na rane. - Da, jesi... razoarala si me - odgovorio je posle malo oklevanja. - Pa, ovaj... uvaj se - rekla sam, oseajui se glupo. elei da kaem toliko toga. Ali nemona da kaem ita osim otrcanih fraza. - Hou - rekao je. - ao mi je - rekla sam, oseajui se jadno. - Ne kao meni - rekao je. I spustio slualicu. Lubenica 399

188

Ostala sam pored telefona neko vreme. Oseala sam kao da mi se srce slama. I oseala sam uasan strah. Da li sam napravila groznu greku? Da li se nalazim na ivotnoj prekretnici? Da li sam zaista vana Adamu? Da li je to sad uopte vano? Zato to sam ve odluila u kom pravcu idem. Ali, da li je pravi? Kako mogu da znam? Vrtelo mi se u glavi. Oseala sam strah i gubitak kontrole. Bila su mi ponuena dva mogua ivota. Jedan s Dejm-Bom. I moda jedan s Adamom. Da li odbacujem pogrean? Da li sam pogreno protumaila svoju sudbinu? Da li je raskid s Dejmsom bio suen da bih mogla da upoznam Adama i budem srenija? Da li mi je dat bol da bih postala jaa? Da li sam pogreno razumela sve te znake? Da nisam sve pobrkala? Meutim, bilo je kasno. Donela sam odluku. I name-ravala sam da je sprovedem do kraja. Poludeu ako nastavim da se prcdomiljam. Moja budunost je bila s Dejmsom. Adama vie nije bilo u mom ivotu. Za Adama sam verovatno bila samo dobro tucanje. Pa, barem sam elela da mislim da sam bila dobra. Meutim, moda se sve vrtelo oko seksa. Mada, moda i nije. ta onda da radim? Moram da ga prebolim, Preboleu ga. Naravno da hou. Poznajem ga tek oko tri nedelje. Samo, pa, znate... ostavio je utisak na mene. Dodirnuo me je na neoekivan nain. Naterao me je da poelim da se brinem o njemu. Uinio je da se osetim posebna i divna na nain na koji Dejms nikada nije.400 Marijana Kiz Hej! Moda se radi samo o mom galopirajuem egu. Dejms vie nije inio nita da mislim dobro o sebi. Zato sam se zakaila za prvog raspoloivog mukarca zbog kojeg sam se oseala dobro. Ali, duboko u sebi nisam mislila da se radi o tome. Adam je bio poseban. Adam i ja smo bili posebni. Iako, ne vie. Adam me sada prezirao. Zbog moje gluposti da pove-rujem u Dejmsovo laljivo objanjenje. I zbog brzine kojom sam napustila njegov krevet i otila s nekim drugim. Iako je taj neko bio moj mu. Zaista me je bolelo to Adam ima tako loe miljenje o meni. Mada ga nisam krivila. Ni sama za sebe nisam imala mnogo vie potovanja. 32. Nakon razgovora s Adamom u utorak, morala sam dobro da se potrudim da ga zaboravim. Svaki put kad bih pomislila na njega, brisala sam tu pomisao. Pokuavala sam da razmiljam o lepim stvarima, kao to je brujanje Lon-lona. I utehe da se vraam u svoj stan. I kako e biti lepo la ponovo vidim svoje stare prijatelje. I kako e biti zanim-ro da razmiljam kako da se vratim na posao. I kako e >iti prijatno vratiti se u grad u kojem se u svakoj drugoj radnji prodaju cipele. A i sredie se situacija sa Dejmsom. Trebalo bi da uem veoma srena. Dobila sam sve za im sam udela irvih mesec i neto dana nakon to je otiao. ivot e mi se poboljati. Kao da se to sa Dejmsom lije uopte desilo. Nadala sam se da u jednostavno izbrisali ta tri meseca i nastaviti po planu. Kejt e imati tatu. Ja u imati mua. Povratiemo svoj prethodni ivot. I ako budem morala da vodim rauna o tome da budem mirnija, manje lakomislena i ozbiljnija, i da vie brinem o Dejm-sovoj srei i miru, to nee biti prevelika cena. Bila sam sigurna da ako na tome poradim, to nee biti lako strano kao to zvui. Pronai u svoju novu linost. Hice to dobro za mene. A strah koji oseam proi e. I, naravno, jedan od razloga za tugu koju sam oseala, bio je bol zbog naputanja porodice. Iako nisu ni blizu idealni, nekako sam se navikla na njih u poslednje vreme.

189

Njihova anarhina verzija porodinog ivota inila se beskrajno primamljivijom od mirne, ureene egzistencije koja me je ekala sa Dejmsom. Nedostajae mi. Nedostajae mi mama, nedostajae mi tata, nedostajae mi Ana. Do avola, moda e mi nedostajati i Helen.402 Marijana Kiz Ali, moda ipak nee. Bilo mi je teko. I dalje sam imala strane napade besa i oseaj da me je Dejms nasamario. Bilo mi je teko da odolim porivu da podignem slualicu i da mu kaem kako je sebino kopile. Da nema pravo da me tera da oseam krivicu za sve to se desilo. Da nisam loa osoba. Da nisam ak ni sebina. Niti nezrela. Ali, onda sam predvidela kako bi on reagovao na moj bes. Bilo bi tu mnogo racionalnih objanjenja i optubi. A ja bih se oseala jo gore. Jo frustriranija. Kao da sam jo vie izneverila sebe. Jedino to mi je pomagalo da obuzdam sav taj bes bilo je shvatanje da sam negde, nekako, naravno nenamerno, pogreila. Reci koje je izgovorio one veeri u italijanskom restoranu odzvanjale su mi u glavi: - Da sam bio srean, zato bih te ostavio? Tako da nisam imala izbora. Morala sam da prihvatim da sam ja kriva. Ne bi me ostavio, ne bi preduzeo tako grozan korak kao to je taj da nae ljubavnicu, ne bi pomislio da je zaljubljen u drugu, da ja nisam bila kriva. Dejms nije bio enskaro. Dejms nije bio frivolna osoba. Dejms je razmiljao dugo i duboko - i suvie dugo i duboko, ako mene pitate - o svemu. Nije inio glupave i unitavajue stvari iz zabave. Mora da nije imao drugog izbora. Mora da je bio na granici izdrljivosti. Bie sve u redu. Stvari sa Dejmsom e na kraju da se vrate u normalu. Potrebno je samo malo vremena. Radim ispravnu stvar. Konano sam odluila da se vratim u London sledeeg utorka. To e mi dati dovoljno vremena da se spakujem. Ali, to je jo vanije, da se pripremim da odbacim svoj prezir prema Dejmsu, da mislim pozitivno o svom stavu prema njemu. U petak popodne, posle dva dana paninog pakovanja stvari u kofer a onda pronalaenja istih kako vise u Heleni-nom ormanu, vaenja iz ormana, ponovnog pakovanja u kofer a onda, nekoliko sati kasnije, ponovnog pronalaenja Lubenica 403 ispod Heleninog kreveta, ponovnog pakovanja itd., odluila sam da pozovem Dejmsa na posao da mu kaem u koje vreme mi slee avion u utorak. Bilo je dosta udno. Zvao me je najmanje dva puta dnevno od utorka, raspitivao se kad se vraam. Delovao je skoro... eljan da me vidi. Kao da se plaio da se neu vratiti. Naravno, bezobrazni, cinini deo mene zamislio je da niti je imao seks niti mu je pran vc otkako se odselio od Deniz, pa nije ni bilo udo to oekuje moj povratak s izvesnom zebnjom. Ali, istovremeno je bilo neobino da se oseam eljena i potrebna. Nakon odbacivakog i snishodljivog naina na koji se prema meni ponaao kad je bio u Dablinu, kad je ostavio utisak da mi ini uslugu to me prima nazad. A sada, iako je to dobro skrivao, kao da nije bio siguran u mene. Ali, nije trebalo da brine. Vraala sam se. Moda to nisam elela. Ali sam se vraala. Pozvala sam i dobila njegovu kancelariju. Neki ovek je podigao slualicu i rekao: - Ne, bojim se da gospodin Vebster nije trenutno u kancelariji. Svi znamo ta se sada deava. Ovo je deo knjige gde glas bez tela nastavlja, pa kae: Ne, gospodin Vebster je otiao na akuersku kliniku sa svojom devojkom Deniz", ili ,,Nc, gospodin Vebster je uzeo slobodno popodne da ode kui u potuca se sa svojom devojkom, budalice", ili neto slino. A onda ja apnem: - Hvala. Ne, nemam poruka - i sputam slualicu drhtavih ruku i otkazujem kartu za London. Meutim, nita od ovoga se nije desilo. Glas bez tela je upitao: - Ko ga zove, molim? Morala sam o tome da razmislim na trenutak. Stvarno, ko zove? A onda sam se setila. - Oh, ovaj, njegova supruga - rekla sam.

190

- Kler! - uzviknuo je ovek, ultraveselo. Verovatno da sakrije svoju zbunjenost. - Kako si? Ovde Dord. Drago mi je to te ujem.404 Marijana Kiz Dord je bio Dejmsov partner. Takoe i njegov prijatelj. I pretpostavljam, na svoj maco, pivopijski, drugarski nain, bio je i moj prijatelj. Dord je bio fin ovek. Ako biste neke Dordove karakteristike prihvatili kao neminovnost, verovatno biste se s njim slagali sasvim dobro. Na primer, ne bih klevetala oveka govorei da igra ragbi. Ali, nisam mogla da prene-bregnem injenicu da ga gleda. Ali, bio je fini. On i njegova ena Ejsling bili su prijatno drutvo. Napili smo se u mnogo prilika. - Zdravo, Dorde - rekla sam, oseajui se neprijatno. Ovo je prvi put da razgovaram s njim od raskida, i nisam znala ta da kaem. Da li da to pominjem ili ne? Da se pravim da se nita nije desilo? Daje sve u redu. Ili moda treba da budem direktna. Da se prema tome odnosim tako to u sve pretvoriti u neku vrstu ale, uz alosne, samokritine primedbe? Moda da kaem: - Zdravo, ovde Kler. Ali, moe da me zove Deniz, ako ti je lake da zapamti. Shvatila sam da u se u ovakvim situacijama nalaziti vrlo esto prvih nekoliko nedelja po povratku u London. Boe, bie to poniavajue. Ali, Dord me je spasao tako to se odmah bacio na to pitanje. - Znai, vraa mu se - nasmejao se Dord. - E pa, hvala bogu. Moda e sada neto moi da uradi kako treba. - Oh - rekla sam ljubazno. - Da - nastavio je Dord, veoma veselo i dobroduno. Zbog ega sam posumnjala daje obilno i teno ruao. (Pa, budimo fer. Ipak je bio petak.) - Kako da ti kaem, Kler? Jednostavno, nije bilo lako. Mislim, zna kakav je. Nije raspoloen da govori o svojim oseanjima, kao i svi ostali, valjda, i previe ponosan. Ali, ak i slepac moe da vidi koliko te voli. Kad bi ga ovek samo pogledao, mogao je da vidi koliko je rastrojen bez tebe. Uniten! ta! Nemoj da mi pria o tome! Mogu samo da ti kaem da je prava srea to si ga primila nazad. Inae bismo morali da ga otpustimo. Lubenica 405 Dord isputa glasan smeh tipa tri krigle piva za vreme ruka". ta to govori? Nije valjda... nije mogue... sigurno mi se ne smeje, zar ne? Oi su mi se ispunile vrelim suzama sramote. Da li sam postala predmet za zavitlavanje? Da li se svi smeju na moj raun? Da, da, u redu, da budem iskrena, priznajem da bih se u drugaijim okolnostima ja prva cepala od smeha ostavljenoj eni koja prihvata svog lutajueg mua pod skute s takvom urbom. A bila bih budala da pomislim da mi se ljudi nee podsmevati iza leda koliko sam patetina to tako bezbrino primam Dcjmsa nazad. Ali, nisam mogla da verujem da mi se Dord podsme-va tako otvoreno. Bila sam sasvim svesna da Dcjms nije bio uniten bez mene. I Dord je znao da ja znam. Pa, moru da je bio. Znam da su mukarci, ali valjda su povremeno razgovarali o neem drugom osim o fudbalu i automobilima. Ali, Dord je obino bio vrlo prijatan. Nisam mogla da razumem zato se ali na raun onoga to se desilo izmeu Dejmsa i mene. Zato je toliko okrutan? Bila sam veoma povredena. Ali, nisam mogla da plaem. Morala sam da se odbranim. Da saseem ovo u kore-nu. Jer, ako to ne bih uradila, svi bi mislili da imaju pravo da mi se podsmevaju. - Stvarno? - odgovorila sam sarkastino Dordu. Pokuavajui da jednom reju prenesem da, iako se Dejms prema meni moda ponaao bez imalo potovanja, to me ne ini metom javnog podsmeha. Dejms moe prema meni da se ponaa loe (u stvari, ne moe, ali znate na ta mislim) ali to ne daje drugima pravo da mi se podsmevaju.

191

Kakav bezobrazluk od Dorda! Kad samo pomislim da mi je oduvek bio simpatian. Ali Dord nije odgovorio na moje stvarno"?406 Marijana Kiz Pa, izgleda da se uopte nije uvredio. Zato to je nastavio sasvim dobroudno: - Nisam neki strunjak za ljubavne veze, ali mi je drago to ste vas dvoje izgladili tu glupost. Mogu samo da ti kaem da je veoma fer od tebe to si mu oprostila. Mora da ti je bilo grozno. Ali, pretpostavljam, kad si videla u kakvom je stanju... skoro kao ivi mrtvac, zar ne?... da si shvatila koliko je jadan. Glava mi je oticala od zbunjenosti. ta se dogaa? Da li mi se Dord podsmeva? Nisam bila sigurna da je tako. Zvuao je iskreno. Ali, ako mi se ne podsmeva, o emu onda pria? Kako to misli ivi mrtvac"? Da li govorimo o istom Dejmsu? O istom licemernom i kritinom Dejmsu koji me je posetio u Dablinu? Ali, pre nego to sam uspela da sredim svoje zbunjene misli, Dord je nastavio. Bio je raspoloen za priu. Dosada petkom popodne i tri krigle piva u vreme ruka su mu oigledno razvezale jezik. - Sluaj, Kler - rekao je, lano ozbiljan. - Nadam se da si bila razumna devojica i da mu nisi odmah oprostila. Nadam se da si se drala barem do nekoliko komada ozbiljnog nakita i letovanja na Maldivima. ali se?, pomislila sam zbunjeno. Imala sam sree to me je uopte primio nazad. Skoro da sam ja njemu morala da ponudim nakit i letovanje. - Ovaj... - rekla sam. Ali, Dord je nastavio da pria. - On te mnogo voli i mislio je da nema nikakve anse, zna? Mislio je da vie nee eleti da ima nita s njim. I, na neki nain, ko bi mogao da ti zameri? - Dord! - naglo sam ga prekinula. Morala sam da ustanovim ta se deava! - O emu ti pria? - O Dejmsu - rekao je iznenaeno. - Kae da mu je bilo ao to smo se nas dvoje rastali -upitala sam. ibenica 407 - Pa, moe da se kae i ao" - rekao je Dord lagano e nasmejavi. - Uniten" bi po mom miljenju bila bolja - Ali, kako ti to zna? - upitala sam tiho, pitajui se )dakle Dordu te informacije. Zato to je bilo jasno da su ga obmanuli. - Dejms mi je rekao - odgovorio je. - Mi ipak razgovaramo tu i tamo. Nemaju samo ene monopol na iskrene i otvorene razgovore! - Da, ali... mislim, jesi li siguran? - Naravno da jesam - rekao je Dord ogoreno. - Bio je izmuen pri pomisli da ivi bez tebe. Izmuen! Stalno mi je govorio: Dore, toliko je volim. Kako da je vratim?" i ja sam mu samo rekao: Dejmse, reci joj istinu. Reci joj la ti je ao." Stvarno je bio naporan! - Stvarno? - promucala sam. Samo to sam uspela da kaem. Vrtelo mi se u glavi. )vo uopte nije liilo na ono to se zaista dogodilo. Pa ta se onda deava? - I jo neto, Kler - rekao je Dord, saoseajnim tonom. - Mora da ti je bilo veoma teko. Ali sam siguran Ja ni Dejmsu nije bilo lako. Zato to zna koliko mrzi kad lije u pravu. Budimo iskreni, on retko grei. Zato mora da iu je bilo vraki teko da prizna da je napravio uasnu greku, a onda i da se izvini zbog toga, mora da mu je bilo skoro nemogue. Iako, kad pominjem ovo, siguran sam da >sea da e povrat'ti ako jo jednom uje rei ao mi je". Mora da ti je muka da to slua! Dord se ponovo glasno smejc. Sada sam ve bila sigurna da mi se Dord ne podsmeva. Da je ovo nekakav komplikovan i okrutan trik. )ord je zvuao veoma ozbiljno. Ali nisam mogla da |-zumem zato se njegova verzija dogaaja toliko razlikuje

192

onoga kako mi je Dejms predstavio. Nije mi bilo muka da sluam rei ao mi je". Veoma rado bih ula rei ao mi je"". Ali nisam bila sigurna da408 Marijana Kiz bih prepoznala to ao mi je" (svakako ne iz "Dejmsovih usta) ak i ako bi iskoile i ujele me. Ali sam morala da obratim panju, zato to je Dord nastavljao. - udno je to je Dejms uvek mislio da e ti pre imati ljubavnika nego on. - Kako to? - upitala sam. Iako sam nekako znala na ta misli. Mene su uvek smatrali mangupom a Dejmsa do-bricom. - Zato to si ti uvek volela zabave rekao je Dord. -ivahna i harizmatina. A Dejms nikada nije mislio da je dovoljno dobar za tebe - nastavio je Dord. - Nikad! Uvek se plaio da je previe ozbiljan i dosadan za tebe. Nama raunovoama nije lako sa enama, zna. Misle da nismo dovoljno uzbudljivi, moe li da veruje? - Nisam znala da Dejms misli da je previe ozbiljan i dosadan za mene - rekla sam tiho. - Ma hajde - rekao je Dord s nevericom. - Zar se ne slae da si, od vas dvoje, ti obino unosila ivot i duu u deavanja. - Da - sloila sam se oprezno, oajniki elei da Dord nastavi da pria. - A Dejms! - nasmejao se Dord. - Od njega nema boljeg momka, ali, u isto vreme, nije bio ba okruen ljudima koji se cepaju od smeha, zar ne? - Ne, pretpostavljam da nije - rekla sam. - Ali, ako bih se ja malo smirila, moda se on tada ne bi oseao tako dosadan. - Ali, emu to? uzviknuo je Dord. Onda to ne bi bila prava ti. Znam, pomislila sam panino. Ali Dejms to oekuje od mene. - Moda Dejms nije uivao u ivotu s nekim ko je toliko buan i ivahan kao ja - rekla sam Dordu. - Moda sam mu ila na ivce. Lubenica 409 Ono to sam upravo radila bilo je neoprostivo. Zapravo sam izvlaila informacije od Dorda. Ohrabrivala sam ga da ogovara svog drugara. - Ne budi smena - nasmejao se Dord. - Naravno da mu nisi ila na ivce. Jeste mu ponekad bilo teko. Ali to se s njim samo igrao njegov ego i njegova nesigurnost. Nije uvek lako iveti s nekim ko je mnogo popularniji od tebe. - Oh - rekla sam tiho. - Razumem. I, da vam kaem neto? Mislim da jesam. Poela sam da razumem. Da li to da kaem Dordu? Ali, morala sam da razmislim o svemu to sam upravo ula. Nisam vie mogla da sluam, jer bi mi inae glava prsla. Poela sam da se izvlaim iz razgovora sa Dordom. - Otkud ti odjednom postade takav strunjak za ljubavne veze? - zadirkivala sam ga. Postao si osetljiv i nekako drugi ovek. - Oh, ovaj - rekao je, u isto vreme i zbunjen i obradovan. - Ejsling mi je kupila knjigu o tome. - Razumem - nasmejala sam se. E pa, puno ti hvala, Dord, mnogo si mi pomogao. - Dobro je - rekao je. - Drago mi je. Sve e biti u redu, videe. Oh, ne, nee, pomislila sam. - Dejms je bio ugroen - (samosvesna Dordova upotreba argona za ljubavne veze) tvojom vitalnou. Umesto da prihvati da se tvoja ivahnost dopunjuje - (jo malo samosvesti) - s njegovom mirnoom - rekao je Dord, kao da je citirao neki udbenik iz psihologije. - Ali, ti moe da ojaa iz ove krize i - (kratka pauza zbog neprijatnosti) - redefinie parametre vaeg odnosa. - Opa, Dorde - rekla sam, oajniki elei da ga skinem s telefona. Nisam bila sigurna koliko jo mogu da izdrim ovakav razgovor. - Ti si svakako pronaao svoje emocije.410 Marijana Kiz - Da - rekao je stidljivo. - Ispitujem i ensku stranu svoje linosti. Ovo bi bilo veoma smeno, da se nisam oseala zbunjeno i uplaeno.

193

- Dorde rekla sam zadovoljstvo je razgovarati s tako oseajnim mukarcem. Veoma dobro razume dinamiku izmeu Dejmsa i mene. Nije svako tako dobro upoznat s tim. - Hvala, Kler - rekao je ponosito. Skoro da sam mogla da ujem kako se zadovoljno osmchujc. - Oseam da sam mnogo toga nauio. I vie se ne plaim da zaplaem. - Dobro, dobro - rekla sam srdano, prestravi jena da e se moda ponuditi da mi to demonstrira tog trenutka. Kako da ga skinem s telefona a da ne zvuim kao da nisam zainteresovana za njegov emocionalni razvoj, oajniki sam razmiljala. Uhvatila sam sebe kako mu postavljam jo jedno pitanje. - A da li vodi rauna o detetu u sebi? - upitala sam ga nenim glasom. - Ovaj, ta? - upitao je, zbunjen. Izgubio se. Ejsling mu jo nije dala naslednike. - Ja nemam dece, Kler. Ti to zna. - Znam - rekla sam ljubazno. Nema svrhe da ga previe pritiskam i upropastim ono to je Ejsling dosad dobro uradila. - Dorde... - upala sam, naglo prekinuvi njegov lirski opis kako je sve polo kako treba za Dejmsa, zato to ga je Dejms posluao i kako emo Dejms i ja biti sreni i... - Dorde - ponovila sam malo glasnije. Uspela sam da privuem njegovu panju. - Znai, Dorde, da proverim da li sam dobro razu-mela - rekla sam mu. - Dejms me voli. Dejms me je oduvek voleo. Dejms se oseao nesigurno i plaio se da mi moda nije dosadan. Da li sam dobro razumela? Lubenica 411 - Ali, ti to sve zna - rekao je Dord, zvuei zbunjeno. - Samo proveravam - rekla sam lagano. Dord je nastavio da brblja. Moda mi se ini, ali da on moda ne govori o neemu to se zove muki klimaks? Ali, jedva sam ga sluala. Imala sam da brinem o daleko vanijim stvarima. Naime, zato je Dejms rekao Dordu da me uasno voli i da se boji da e me izgubiti, a meni je rekao da je sa mnom gotovo nemogue iveti, ali da e me primiti nazad skoro iz samilosti? ak bi i slepac video da ima malog neslaganja izmeu te dve prie. Ili je slagao Dorda, ili mene. A malo golicanje instinkta u meni, govorilo mi je da lae mene. Morala sam da razgovaram s njim. Morala sam da saznam. - Dorde - rekla sam, ponovo ga prekinuvi moram da razgovarain s Dejmsom. Hoe li da ga zamoli da mi se javi? Vano je. - Da - rekao je. - Hou. Trebalo bi da se vrati za pola sata. - Hvala ti - rekla sam - zdravo. I spustila sam slualicu. Sela sam, pokuavajui da shvatim ta mije to Dord nenamerno rekao. Znai, Dejms me je oduvek voleo. I Dejms je bio ugroen time to sam ja bila, pa... ja, pretpostavljam, u nedostatku boljeg izraza. Da li je zbog toga morao da ima vezu s drugom enom? I zato je morao da mi kae da je sve moja greka? I zato je morao da mi kae da moram potpuno da se promenim ako elim da na brak ima budunost? Nisam bila sigurna ta se dogaa. Ali sam bila sigurna u jedno. Neto jeste.33. Pozvala sam Dudi. - Kler! - javila se oduevljeno. - Vratila si se? - Ne, Dudi, nisam jo - rekla sam jadno. Pre nego to je uspela bilo ta da kae, nastavila sam da :riam. - Sluaj, Dudi - brzo sam rekla - moram da razgovaram s tobom o neemu. - Priaj - rekla je. - Jesi li dobro? Zvui pomalo uznemireno. - I jesam, Dudi - priznala sam. - Uznemirena sam i zbunjena i ne razumem ta se deava. - Kako to misli? - upitala je neno. - Pa, ti zna da smo se Dejms i ja pomirili - poela sam. - Da - rekla je.

194

- Da li si znala da sam ja kriva to je Dejms imao ljubavnicu? - O emu, zaboga, pria? - rekla je preneraeno. - On je rekao da je to moja krivica. Da sam bila nezrela i sebina i zahtevna i nepaljiva i da e me primiti nazad samo ako se radikalno promenim. - On kae da e on tebe primiti nazad! - rekla je Dudi u neverici. - Kler, Kler, ekaj malo. Tu neto strahovito nije u redu. Pa, ako Dudi misli da neto nije u redu, onda ja ne umiljam. Ali nisam bila sigurna da li da oseam olakanje ili ne. - ekaj, Kler, moemo li da ponemo iz poetka, molim te? - upitala me. - Dejms je rekao da je bio prisiljen da nade ljubavnicu zato to je s tobom bilo teko da se ivi. Da li sam dobro razumela? Lubenica 413 - Da - rekla sam zabrinuto. Priznajem da je zvualo prilino neverovatno kada je to izgovorila Dudi. Iz Dejm-sovih usta je zvualo nekako razumno. - A sad kae da e on primiti tebe nazad ako se pro-meni? - nastavila je. - Na koji nain eli da se promeni? - O, pa zna - promumlala sam. - eli da prireujem manje urki. I da rede idem na urke. Da budem mirnija. Da budem obzirni ja. - Oh, jasno mi je - rekla je zaareno. - eli da bude dosadni drkadija kao i on, zar ne? Ili da bude tamo gde moe da te dri pod svojim pogledom koji ubija raspoloenje. Kakvo sranje! Zastala je. A onda se setila jo neeg. - A kakav si ti idiot? Hoe da mi kae da si povero-valu u to sranje! Zar ne vidi da je to najstariji trik na svetu? - Kako? - upitala sam. Nisam elela da ujem. - On ima ljubavnicu. Shvata kakvu je ogromnu greku napravio. eli da se vrati zato to te stvarno voli (svaka budala to moe da vidi) ali se plai da e mu rei da pro-eta. Zato smilja da je sve bila tvoja greka, pa ti osea krivicu, a onda si zahvalna zato to te on, iako si zla ena, ipak eli. - U svakom sluaju - rekla je, uzimajui vazduh i zapoinjui novi strastven govor sluajno znam da lae. - Oh? - rekla sam. Samo to sam uspela da kaem. - Da - rekla je. - Rekao mi je Majki. Majki koji je Dudin deko. Majki koji je Dcjmsov prijatelj. - Pre oko mesec dana, Majki je izaao s Dcjmsom na nekoliko krigli, bolje rei nekoliko desetina krigli piva, nema veze, pa se Dejms naljoskao i nije prestajao da pria o tebi. Majki kae da je Dejms lud za tobom. Da je oduvek bio. I daje uvek on bio zaljubljeniji u tebe nego ti u njega. I uvek je mislio da e te izgubiti. I nije s tim mogao da se izbori. Tako, kad je dola beba i taj pritisak, odluio je da baci pekir. I profurao s Deniz, koja, budimo realni, nije414 Marijana Kiz mogla da veruje da ima toliko sree da capi takvog mukarca kao to je Dejms. - Shvatam - rekla sam glasom bez emocija. - To je zanimljivo, zato to mi je Dord danas rekao neto sasvim slino. - Ne mogu da veru/em da si to morala da uje od Dorda i mene. Zar nisi znala da je Dejms lud za tobom'? I potpuno nesiguran kad si ti u pitanju? Oigledno da sam Dudi bila odvratna. - I takav je manipulant - besncla je. - Iskoriava situaciju samo da moe da te zgnjei. Govori ti da si ti kriva to te ostavio, i ako se ne ponaa kako on eli, ostavic te ponovo. Tipino! - Dudi - rekla sam. - Mora da se smiri na trenutak. Ovo je veoma vano. - Oh, ovaj, u redu rekla je, pomalo zbunjena. - Sluaj, kad sam rekla da je dosadni drkadija, nisam mislila... - U redu je, Dudi - rekla sam mirno. - Znam da jesi, ali nije vano. - Zna kako je - nastavila je. - Poneo me trenutak i to... - Dudi - uzviknula sam. - Zaboga! Zaboravi! Moram ovo da sredim u svojoj glavi.

195

- Izvini, izvini - rekla je. - Nastavi. - Dejms je imao ljubavnicu, ali je rekao da sam ja kriva. Tano? - upitala sam Dudi. - Ovaj, tano - rekla je Dudi. ~ Sve je ubedio da me voli. Osim mene. Tano? - Tano. - Povredio me je, ponizio, zbunio, kompromitovao, lagao, potcenio me, naterao me da se izvinjavam to sam ono to jesam. Tano? - Tano. - I nee da mi se izvini ili da me utei. Tano? - Tano. - Ne treba mi takav mukarac. Je 1' tako? - Tako je! Ali... ovaj... Kler, ta e da radi? - Ubiu drkadiju. Lubenica 415 - Ne, Kler, polako - promucala je Dudi. - Oh, opusti se, Dudi - uzdahnula sam. - Neu da ga ubijem. Ali u gadno da ga povredim. - Onda u redu - rekla je s olakanjem. - Nije on vredan odlaska u zatvor. - Hvala ti na jednostavnom savetu - rekla sam. - U pravu si. On jeste dosadni drkadija, zar ne? - U potpunosti - izgovorila je strastveno. - uemo se uskoro - rekla sam. - Sreno. Zdravo. I, ta sad? Sackau da me Dejms pozove. Ali, vie nisam bila zbunjena. Dejms me je veoma, veoma naljutio. Pa sam mislila da je pravilno da ga o tome obavestim. Lino. Dejms me pozvao malo kasnije. Zvuao je oduevljen to sam ga traila. Jedva sam naterala sebe da budem ljubazna. Moj bes je pretio da e eksplodirati. - Kler, drago mi je to te ujem - rekao je. - ta radi veeras, Dcjmse? - upitala sam osorno. - Ovaj, pa nita - rekao je. Volela bih da mislim da je bio pomalo okiran mojim otrim tonom. - Dobro je - rekla sam. - Budi kod kue oko osam. Moramo da razgovaramo. - Ovaj, o emu? - upitao je, zvuei pomalo zabrinuto. - Videe - rekla sam milozvuno. - Ne, ne, reci mi sada - rekao je, zvuei malo vie zabrinuto. - Ne, Dejmse, saekaj do veeras - rekla sam prijatno, ali veoma, veoma odluno. utao je. - Onda, veeras u osam, Dejmse - zavrila sam ljubazno. - U redu - promucao je. Spustila sam slualicu.416 Marijana Kiz Jo sam razmiljala o onome to sam u poslednje vreme saznala. Znate, znala, sam da nisam toliko loa kakvom me je Dejms pravio. I stvarno, to nije bilo samo zbog toga to nisam elela da verujcm da sam loa osoba. Mada nisam elcla da poverujem da sam loa osoba ali... u svakom sluaju, znate na ta mislim. Imala sam oseaj da me Dejms lae, ili da barem mnogo preteruje kad mi je rekao kakva sam grozna, detinjasta, sebina i neosetljiva kuka bila tokom naeg braka. Ali nisam shvatala iz kog razloga me je lagao. Takode sam imala i oseaj da je pokuao da me ponizi - pa, da me spusti na nivo koji njemu odgovara - tako to e mi rei da sam takva osoba. Nije mu se dopadalo moje samopouzdanje. Plaio ga se. Pa je zato, na svoj bezobrazno cinian nain, resio da me potpuno ponizi, kako bih zavisila od njega. Kakvo dubrc. Znate, mislim da sam ga manje mrzela kad sam saznala da se tuca s Deniz. Ovo je bila gora vrste izdaje. - Mama - pozvala sam niza stepenice.

196

- Molim? - povikala je iz kuhinje. - Potrebna si mi. - Za ta? - Mora da uva Kcjt veeras. I da me odveze na aerodrom. - ta ti to pria? - Idem u London. Pazi na Kejt - rekla sam smireno. - Zar je ve utorak? - upitala je zbunjeno. - Ne, mama, danas je petak. Ali ja ipak idem u London. - A hoe li ii opet u utorak? - upitala je, pomalo zbunjeno. - Moda - rekla sam. Nisam mogla da joj odgovorim. Nisam ni sama znala da li hou ili neu. - O emu se radi? - upitala je sumnjiavo. - Moram neto da sredim s Dejmsom - rekla sam. Lubenica 417 - Mislila sam da si sredila stvari s Dejmsom - rekla je, sasvim razumno, mislim. - I ja sam - rekla sam tuno. - Ali drugi, kako da ih nazovem?, dokazi su se pojavili poslednjih sat vremena, pa moram da se naem s njim. - Kad se vraa? - upitala je. - Uskoro - obeala sam. - Molim te, mama, ovo je vano. Mora da mi pomogne. - U redu - rekla je, malo ljubaznije. - Ostani koliko hoe. - Neu due od dan-dva - rekla sam. - U redu. - Moram da pozajmim neto novca. - Ne preteruj. - Molim te. - Koliko ti treba? - Ne mnogo. Kartu u platiti karticom. Ali mi treba novac za svaki sluaj. Zna, za metro, bokser, itd. - Ako mi vraa sledee nedelje, mogu da ti dam pedeset. - Pedeset je sasvim dovoljno - rekla sam. Pa, barem sam se nadala da jeste. Nisam imala pojma gde u te veeri da spavam. Ali, neto mi je govorilo da to nee biti u mom branom krevetu sa Dejmsom. Nema veze. Imala sam nekoliko bivih momaka koji me nisu sasvim prcboleli. Barem u imati krov nad glavom. Kao i crekciju na leima. Obukla sam se da ubijem. Mislila sam da tako treba. Ali, ne kao to biste pomislili, borbenu uniformu, lem s mreom u kojoj se nalazi lie i nekoliko redenika municije preko grudi. Oh, ne, obukla sam seksi, kratku crnu suknju, crnu jaknu i mreaste arape, i visoke, visoke tikle. Stavila bih i mali, crni eir s velom, da sam ga imala. Ali, sreom, nisam ga imala. elela sam da izgledam kao prava kuka iz pakla. Ali, kad malo bolje razmislim, mislim da bi eir bio previe.418 Marijana Kiz Delovala bih poput onih glamuroznih udovica koje izgledaju prelepo na groblju, ali koje ceo grad mrzi jer misli da je ubila svog mua i nasledila sav novac koji je planirao da ostavi gradu da izgradi novu bolnicu. Mama je bila pomalo zaprepaena zbog mog dramatinog izgleda kad sam sila niza stepenice, ali je videla moje odluno i ljutito lice i shvatila da je bolje da ne ko-mentarie. - Jesmo li spremni? upitala sam. - Jesmo - rekla je mama. - Samo da pronaem kljueve od kola. Uzdahnula sam. To moe da potraje danima. Dok je mama jurila iz sobe u sobu i praznila tane na kuhinjski sto, prepipavala po depovima, mumlajui za sebe kao beli zec (bio je beli zec, je 1' da?) iz Alise u zemlji uda, otvorila su se ulazna vrata i ula je Helen, uz uobiajenu pompu i ceremeniju. - ik pogodite! - povikala je.

197

- ta? - upitala sam. Mrzovoljno. Nczaintcrcsovano. - Adam ima devojku! Pobledcla sam, a srce je skoro prestalo da mi kuca. O emu ona pria? Da nije neko saznao za mene i Adama? - ekajte da ujete! - nastavila je Helen, zvuei oduevljeno. - Ima i bebu! Zurila sam u nju. Da li se ali? - Kakvu bebu? - uspela sam da upitam. - Bebeu bebu, devojicu - rekla je Helen prezrivo. -ta si mislila? Bebu irafu? Boe, ponekad se brinem za tebe! Vrtelo mi se u glavi. ta ovo znai? Kada se sve dogodilo? Zato mi Adam nije rekao? - Ali, da li je novoroene, ili ta? - upitala sam. Nisam ak ni pokuavala da sakrijem razoaranje u svom glasu, ali Helen, sa svojom uobiajenom nenou, nije ni primetila. - Ne - rekla je Helen. - Mislim da nije. Ne lii na Kejt. Ima kosu i ne izgleda kao starac. Lubenica 419 - Kejt ne izgleda kao starac! - rekla sam zaareno. - Da, lii - nasrne jala se Helen. - elava je, debela i nema zube. - Umukni! - rekla sam besno. - ue te. Bebe razu-meju te stvari, zna. Ona je prelepa. - Smiri ivce - rekla je Helen mirno. - Ne znam zato si toliko nervozna. Nisam odgovorila. Bio je ovo ogroman ok. - Bilo je veoma smeno - nastavila je Helen. - Adam je doveo devojku i bebu na koled i pola mog odeljenja razmilja da se ubije. A moe da zaboravi da e poloiti neki od ispita kod prolcsorkc Stonton. Kako ga je samo pogledala! Kunem se, ona ga mrzi. - Znai, ovaj, niste tu devojku ranije viali? - upitala sam, pokuavajui da shvatim ta se deava. Da li je izlazio s njom dok je mene zavitlavao? Pa, mora da jeste. Ne moe tek tako da izae i kupi bebu s kosom u supermar-ketu. Za takve stvari je potrebno vremc. - Ne, nismo - rekla je Helen. - Izgleda da su se posvaali jako davno, pa nije ni nju ni bebu dugo video. Ali, sada su se ponovo nali. Helen je poela da peva iz sveg glasa. Neku groznu pesmu o ponovnom sastanku i kako je to divno. Plesala je uza stepenice, i dalje pevajui. ekaj!, poelela sam da viknem za njom. Nisam zavrila. Ima jo mnogo toga to elim da te pitam. Ali, ona je ula u kupatilo i zalupila vrata iza sebe. Jo sam mogla da je ujem kako peva, ali sada malo tie. Stajala sam u hodniku, oseajui se utueno. I veoma glupavo. Sasvim je tano ono to kau. Nema takve budale kao to je matora budala. Ne mogu sada da razmiljam o tome, rekla sam sebi. Moram to da zaboravim. Misliu o tome neki drugi put, kad sve bude drugaije. Kad budem srena i sreena. Ali, ne sada.420 Marijana Kiz Prisilila sam sebe da ne razmiljam o tome. Otila sam u sobu u svom mozgu u kojoj su bile sve moje misli o Adamu i iskljuila struju i zakucala sve prozore i vrata, da nita ne moe ni da ue ni da izae. Bilo je to veoma neprilino. Sigurno e biti primedbi od strane drugih misli. Ali, nisam imala izbora. Pokuavala sam da sredim svoj brak, na ovaj ili onaj nain, i nije mi bilo potrebno ometanje. Mama je konano pronala kljueve od kola. Kejt, mama i ja smo se natrpale unutra i pole na aerodrom. Nismo razgovarale. Mogla sam da osetim da mamu svrbi da me pita ta se deava. Ali, sreom, nije nita rekla. Desilo se udo, ali sam stvarno prestala da razmiljam o Adamu. Bila sam toliko iznervirana i ljuta na Dejmsa da pretpostavljam da u mojoj glavi nije bilo dovoljno mesta da brinem o neem drugom. Moja arena za brigu bila je do poslednjeg mesta ispunjena hiljadama i hiljadama misli koje su se bavile Dejmsom. Nije bilo mesta ni za stajanje za misli koje su se nadale da e moda uleteti i razmiljati o Adamu.

198

Nepoteno, moda. Ali, to je bilo kao ono, znate, ko prvi devojci, njegova devojka. Bilo mi je grozno to ostavljam Kejt, ali morala sam. Ne bi bilo u redu da povedem i nju. Mislim da je za decu grozno iskustvo kad moraju da budu oevici kako njihova majka ubija njihovog oca. Poljubila sam Kejt u holu za odlaske. - Vidimo se uskoro, duo - rekla sam. Zagrlila sam mamu. - Mogu li neto da te pitam? - rekla je zabrinuto, pos-matrajui moje lice, u potrazi za nadolazeom eksplozijom besa. - Hajde - rekla sam, pokuavajui da zvuim ljubazno. - Da li se Dejms vratio onoj Deniz? - upitala je. - Ne, koliko znam. Nasmcila sam joj se s ogorenom potvrdom. - Hvala bogu - rekla je, isputajui uzdah olakanja. Lubenica 421 Oh, boe. Jadna mama. Da je samo znala. Deniz uopte nije bila problem. Ali, jeste postojao problem. Problem koji je bio mnogo krupniji nego Deniz. I, hej, pa to neto govori. Iskreno, zar niste pomislili da je do sada ve bilo vreme da ponem da opratam i zaboravljam? Zar nije ve bilo vreme da prestanem da budem neprijatna u vezi s Deniz? To je bilo tako jednostavno. Okrenula sam se na svojim seksi visokim potpeticama i pokuala odluno da proem preko hola za odlaske. Nije bilo lako biti odluan kad sam se sudarala s brojnim leernim ljudima koji su stajali okolo i avrljali, okrueni koferima i torbama, naslonjeni na kolica, kao da imaju sve vreme ovog sveta. Kao da ovo nije aerodrom i niko ne uri na let. U svakom sluaju ne u narednoj deceniji. Probala sam otro da se prijavim za let za London. Ali, nije se moglo. Prijatni, oputeni predstavnik ,,Er Lingusa" dozvolio mi je da to uinim samo na oputen, leeran nain. Izmeu razgovora o ruskom predsedniku (zar pie nije grozno?) i askanja o vremenu (nadajmo se da e suvo vreme potrajati) uspela sam da dobijem samo kartu bez potvrene rezervacije, za skoranji let za London. Nije bilo nikakvog problema. to sam smatrala strahovitom tetom, zato to nisam esto bila u ovako svaalakom raspoloenju i spremna da se borim za sebe i insistiram na zatiti svojih prava i pravim scene i tako to, a danas bi bio idealan dan za tako neto. Bila sam tako spremna za dobru svau. Ali, svi su bili ljubazni i usluni i sve je bilo divno. Do avola. Bilo je pet i deset. Let je bio nezanimljiv. Bilo bi divno daje vani biznismen koji je sedeo pored mene pokuao da razgovara sa mnom, ili jo bolje, da je pokuao da flertuje sa mnom, kako bih ja mogla u potpunosti da iskoristim svoje loe raspoloenje.422 Marijana Kiz Stvarno, bila sam tako detinjasta. Jednostavno me je svrbelo da kaem neto bezobrazno. Pomislila sam da bih mogla da eksperimentiem s tipom glasa Doan Kolins. Znate, tako pun luksuza i zastraujui, da mi reci zvue kao da komadii leda upadaju u au. I da kaem neto kao: -Zaista se ne bih trudila da razgovaram sa mnom. Vrlo sam loe raspoloena i nisam sigurna koliko dugo u izdrati da budem ljubazna prema vama. Ali, osim to mi je jedva rekao izvinjavam se", poto je sluajno dodirnuo moj kuk kad je dohvatao svoj pojas, potpuno me je ignorisao. Satno je otvorio svoju impresivnu konu torbu i odmah zabio nos u roman Ketrin Kukson. Sigurno ste ga itali. Onaj o vanbranoj devojici s mladc-om boje vina, koja se dopada svom roaku, maeha je prebije biem za jahanje, u trinaestoj godini je siluje gospodar iz Big Hola, a dok bei od njega, noga joj upadne u zamku za zeeve pa moraju da joj je amputiraju a ranu da joj de-zinfikuju usijanim araem, dok njeni krici odjekuju preko gomila ljake. Ili je to bilo u svim romanima?

199

U svakom sluaju, ovek je bio mnogo zainteresovaniji za Ketrin Kukson nego za mene, zbog ega sam se malo uzvrpoljila. Jedva sam ekala da malo vebam svoje loe raspoloenje. Da se zagrejem za pravu neprijatnost koja e uslediti kasnije. Ali, nita od toga. A onda sam se postidela i pokuala da zapodenem razgovor s njim, smeei mu se preko svake merc, kad mi je dodavao posluavnik sa hranom, neno se ponudila da mu otvorim mleko kad se spetljao, dala mu svoju bombonicu da je ponese kui erki, iako je on svoju pojeo - takve stvari. Ispostavilo se da je divan ovek. Razgovarali smo o knjizi koju je itao. Preporuila sam mu jo nekoliko pisaca. A kad smo sleteli na Hitrou", ve smo bili na ti. Rukovali smo se, izjavili da nam je bilo prijatno to smo se upoznali i toplo jedno drugom poeleli srean nastavak putovanja. Lubenica 423 Opet sam bila sama. Sama, sa svojim mislima, strahovima i besom. I pored devedeset milijardi drugih ljudi na aerodromu Hitrou", bila sam potpuno sama u Londonu. E sad, da je ovo film, a ne knjiga, videli biste snimke crvenih autobusa i velikih, crnih taksija kako prolaze pored Parlamenta i Big Bena, i policajce sa smenim kapama kako reguliu saobraaj ispred Bakingemske palate i nasme-jane devojke u veoma kratkim suknjama kako stoje ispod znaka Dobrodoli u ulicu Karnabi". Ali, budui da je ovo knjiga, moraete da upotrebite matu. Hitrou" je bio, pa... bio je zaguen. Moe i tako da se kae. Bila je potpuna ludnica. Nisam mogla da verujem da tu ima toliko ljudi. Kao da je oivela renesansna slika Sudnjeg dana. Ili kao ceremonija otvaranja Olimpijskih igara. Ljudi svih nacionalnosti, u raznoj egzotinoj garderobi, jurili su pored mene, govorei sve jezike pod kapom nebeskom. Zato svi toliko urel A buka je bila zagluujua. Mali deaci su se gubili. Odrasli mukarci su se gubili. Skupocen prtljag se gubio. Gubilo se strpljenje. Nervi su se gubili. Klikeri su se gubili. Samo recite i postoji realna ansa da se i to izgubilo. Ve sam zaboravila da London ovako izgleda. Nekada sam s lakoom funkcionisala pri ovakvoj brzini. Ali, sada sam bila na dablinskom tempu, pa sam usporila, smanjila stepen prenosa i malo ohladila. Stajala sam u holu za dolaske, prestravljena, izgledala sam kao geda sa sela, zbunjena zbog velikog broja ljudi, srameljivo se izvinjavala kad su me udarali i glasno mi coktali. A onda sam se smirila. Ovo je ipak samo London. Mislim, mogla sam da se naem negde gde je stvarno zastraujue.424 Marijana Kiz Kao na primer u Limeriku. Izvinjavam se, samo se alim. I gde god da bih pogledala, gde god, nalazile su se male grupe biznismena. Stajali su tu u svojim besnim odelima, ekali ili svoje torbe ili let, dok su im tane pored nogu verovatno bile pune porno magazina. Svi su pili pivo, nadmetali se ko e kome jae da stisne ruku, odluno odisali finoom" i dobrodunou, da konkurencija vidi ko moe glasnije da se nasmeje a ko moe najvie da omalovai svoju enu ili smisli najvulgarniju priu o nekoj od ena sa konferencije na kojoj su upravo bili ili na koju idu. Ne bih je ja izbacio iz kreveta zbog prdea", i Ma ne, ima i suvie male sise", i Svi su je imali, ak i momci iz distribucije", dolazilo je do mene iz raznih grupa. Pitam se koja je zbirna imenica za grupu biznismena? Sigurno da postoji. Konferencija biznismena? Tana biznismena? Sastanak biznismena? Poliester biznismena? Uska traka biznismena? Ne valja. Nijedna od ovih reci ne otkriva zaista bezo-brazluk ovih malih grupa. ta kaete na neiskrenost biznismena? Nelojalnost biznismena? Neverstvo biznismena?

200

Ugledala sam mukarca iz jedne od grupa kako me pohotno gleda. Brzo sam skrenula pogled. Okrenuo se prema etvorici, petorici ljudi s kojima je stajao i neto im rekao. Prasnuli su u smeh i svi su poeli da se naginju, isteu i Krive vratove da bi me bolje videli. Kopilad! Mogla sam da ih ubijem! A svi su bili tako neprivlani i mutni. Kako se usuuju da budu tako arogantni prema meni? Ili prema bilo kojoj eni. Trebalo bi da budu sreni da ih neka ena pipne i tapom. Ko ih jebe!, pomislila sam besno. Vreme je da poem. Nisam imala torbe. Nisam planirala da ostanem toliko dugo da bi mi bile potrebne. Tako sam barem bila poteena pakla od vrteke s prtljagom. Lubenica 425 Veoma duboko sam uzdahnula, ispravila ramena, vrsto zategla vilicu i poela da se guram kroz hol za dolaske. Kretala sam se u pravcu stanice metroa, odluno se probijajui kroz druga iva bia, kao istraiva Amazona koji pro-seca sebi put kroz gusto rastinje. Konano sam stigla do stanice. Oigledno da je Japan tamo odravao nacionalni popis stanovnitva. Nakon to sam ekala otprilike nekoliko godina dok deca izlazeeg sunca nisu shvatila kako radi maina za karte ovek bi pomislio da su oni tehnoloki arobnjaci? kupila sam kartu za metro i ula u voz za centralni London. Nije bilo novca za taksi. Voz je bio pun i sve nacije sveta su u njemu imale svog predstavnika. Ne moram da idem na vanrednu sednicu Savcta bez-bednosti Ujedinjenih nacija. Ve sam bila tamo. Putovanje metroom je bilo toliko grozno i nekomforno i neprijatno, da je na neki nain bilo bogom dano. I da se nisam oseala potpuno ubilaki ve pre nego to sam ula u voz, postojala je realna ansa da to postanem posle silaska. Jedan od saputnika bio je ljubazan da mi skrene misli sa skoranjeg ukrtanja kopalja sa Dejmsom, tako to me je gurao svojom erekcijom svaki put kad bi voz skrenuo. I u otprilike deset do osam, stigla sam na svoju stanicu.34. Kad sam izala iz mctroa i ula u ulicu u kojoj sam ivela, osetila sam iznenadan gr u stomaku. Sve je bilo tako bolno poznato, kiosci tampe, perionica, prodavnica pia, indijski restoran brze hrane. S jedne strane sam se oseala kao da sam bila odsutna svetlosnu godinu, a s druge kao da nisam ni odlazila. Krenula sam prema svom stanu, dok mi je srce tuklo, a kolena su mi bila pomalo nesigurna. Bila sam iznenaena. Gotovo okirana. Nisam oekivala da e me tako pogoditi povratak u stari kraj. Kad sam skrenula iza ugla i ugledala svoj stan, dom koji sam delila s Dcjmsom, elo mi se orosilo znojem. Hodala sam polako, nevoljno. Sad kad sam stigla, nisam zapravo znala ta da radim. Samo sam elela da nisam tu. Da ne moram da budem tu. Da li moram da se sukobim?, upitala sam sebe divlje. Moda nisam u pravu. Moda me Dejms stvarno voli onakvu kakva sam. Moda bi trebalo da se okrenem i vratim kui i pretvaram se da je sve u redu. Stajala sam na ulazu u blok stanova i naslonila vrelo lice na hladno staklo. Sada nisam bila toliko ljuta. Nisam uopte bila ljuta. Bila sam uplaena i tako, tako tuna. Taksi je skrenuo iza ugla. S upaljenim svetlima. Nada je prostrujala kroz mene. Mogla bih da ga zaustavim i jednostavno odem odatle, pomislila sam. Ne moram da prolazim kroz sve ovo. * Neka me ova aa mimoie. Kad sam ve kod aa, setila sam se neega, dok su mi misli lutale. Stvarno moram da se setim da uzmem neke svoje prsluie kad sam ovde. Sad kad su mi se sise - naLubenica 427 alost - vratile na normalnu veliinu, svi prsluii koje sam imala u Irskoj bili su mi veliki. Ovaj trenutni gubitak koncentracije bio je fatalan, pa je laki proao pored mene.

201

Izgleda da neu otii. Barem ne odmah. Sastau se s Dejmsom i videti o emu se radi. Podsetite me opet zato sam dola - oh, da, setila sam se. Zato to me je Dejms lagao. Lagao me je o osnovi toga ta osea prema meni, o sri nae veze. Ponovo sam poela da oseam bes. To je bilo dobro. itava stvar nije se inila tako komarnom kad sam bila ljuta. Udahnula sam duboko, drhtavo. Da li da pozvonim i nekako upozorim Dejmsa da sam stigla? Ili da jednostavno umariram kao da mi pripada ceo stan? Iako svi znaju da mi pripada samo polovina. Ali, onda sam pomislila, do avola, ne, lo je moja kua. Ui u sama. Ruka mi se tresla dok sam brljala po tani, traei sveanj kljueva. Prola je venost dok sam ubacila klju u bravu. Poznati, izazovni miris ulaza pogodio me u dno stomaka. Mirisalo je na dom. Potrudila sam se da ga ignoriem -nije bilo vreme za sentimentalnost. Lift me popeo na drugi sprat. Nelagodno sam pola hodnikom prema ulaznim vratima. Kad sam ula zvuk televizora koji dolazi iz stana, jo vie sam se uzbudila. To je znailo da je Dejms kod kue. Sad stvarno ne mogu da se izvuem. Otvorila sam vrata, i pokuavajui da budem nonalantna, ula u dnevnu sobu. Dejms je skoro umro od oka kad me je video. Na neki perverzan nain bilo bi mi drago da sam ga uhvatila u nekom nedelu. Moda u bolovima sadomazohisti-kog rituala s etrnaestogodinjom devojicom. Ili, jo bolje, etrnaestogodinjim deakom. Hi, jo bolje, etrnaesto-428 Marijana Kiz godinjom ovcom. Ili najbolje, kako gleda TV kviz Vaan je svaki sekund (ovo je stvarno gnusno i neoprostivo). To bi znailo da ne moram da se suoim s njim. Mogla bih da odem, znajui daje grozna osoba. Bez ikakve sumnje. I lepo zavreno. Bez repova. Ali, kako je bio dvolino ubre, nije mogao da izgleda bolje i nevinije, kao da je vcbao ceo dan. itao je novine i gledao Koronejn ulicu u pozadini. ak je i u ai pored njega bila kola, a ne alkohol. ist kao prokleta suza. - Kl... Kler, ta ti radi ovde? - jedva je izgovorio, skaui s kaua. Izgledao je kao da je video duha. Da budem iskrena, mora da je to bio uasan ok. Koliko je on znao, ja sam bila udaljena stotinama kilometara daleko, u nekom drugom gradu. Ali, u isto vreme, u uobiajenim okolnostima, trebalo je da mu bude pomalo drago to me vidi. Prijatno iznenaen, a ne okirano prestravljen. Da me zaista voli i nema neistu savest i nema ega da se boji, ili zbog ega da ga bude stid, zar ne bi bio oduevljen to me vidi? Izgledao je nervozno. Znate, onako napeto, oprezno. Pitao se zato sam dola. Znao je da neto nije u redu. I u trenutku sam shvatila da ne umiljam stvari. Neto je strahovito nedostajalo. Trebalo je samo da pogledam Dcjmsa, pa da shvatim. Ne sraem sada da budem tuna, rekla sam sebi. Mogu sebi da dozvolim da budem slomljenog srca i da se raspad-nem kasnije, ali trenutno moram da ostanem jaka. - Sj... sjajno to te vidim, Kler - rekao je, i dalje zvu-ei prestravljeno. Delovao je pomalo histerino. Pogledala sam u njegovo bledo, napeto lice i osetila takav napad besa da sam poelela da ga ujedem. Ali, elela sam da oseam ljutinu. elela sam da bes tee kroz mene. Bes je dobar, govorila sam sebi. Bes odagnava bol. Bes me jaa. Lubenica 429 Pogledala sam po dnevnoj sobi. Ljubazno sam mu se asmeila, iako sam drhtala. - Stan izgleda lepo - rekla sam mu ljubazno. Iznenadila sam se to mi glas ne drhti. Vidim da si vratio svoje knjige i ploe. I... Progurala sam se pored njega, uletela u spavau sobu i otvorila orman - ... vidim da si vratio i garderobu. Veoma zgodno.

202

- Kler, ta ti radi ovde? - uspeo je da izgovori. - Zar ti nije drago to me vidi? - upitala sam, koketno i usiljeno nasmejano. - Jeste! - uzviknuo je. - Naravno da jeste, samo... mislim, nisam te oekivao... zna... mislio sam da e zvati. - Tano znam ta si mislio, Dcjmse - rekla sam, fiksirajui ga osudivakim pogledom. Moram da kaem, i pored oseanja predstojee propasti, ovo je poelo da mi se svia. Nastala je kratka pauza. - Neto nije u redu, Kler? - upitao je bojaljivo. Od trenutka kada me je Dejms ugledao kako ulazim u stan, znao je da nisam dola u ljubavnu misiju. Ponaao se kao preveliki krivac i previe uplaeno. Moda je ve razgovarao s Dordom i zna da ja znam za njegovu dvolinost? Moda oekuje neku vrstu obrauna? Ali, barem eli da razgovara o onome to ne valja. To sada ve neto znai, zar ne? Moda e sve biti u redu. Ili sam ja jednostavno i suvie patetina? - Kler - ponovo je rekao, malo odlunije - neto nije u redu? - Da, Dejmse - rekla sam ljupko. - Neto nije u redu. - O emu se radi? upitao je oprezno. - Imala sam veoma zanimljiv razgovor sa Dordom danas - rekla sam bezlinim glasom.430 Marijana Kiz. - Jesi? - upitao je Dejms, pokuavajui da izgleda neusplahireno. Ali, gr neega moda straha?, ili moda ljutnje? - preao mu je preko lica. - Hmmm - rekla sam, posmatrajui svoje nokte. - Da, ba jesam. Nastala je pauza. Dejms je stajao i posmatrao me, onako kako mi gleda maku. - Da nastavila sam, veoma oputenim tonom i on mi je dao vrlo razliitu verziju dogaaja koji se tiu tebe i mene. - Oh - rekao je Dejms i progutao veliku knedlu. - Izgleda da si me ti oduvek voleo - rekla sam. - I izgleda da je jedini problem koji si sa mnom imao bio taj to si se plaio da u te napustiti. Dejms je utao i bio smrknut. - Da li je tako, Dejmsc? - upitala sam otro. - Ne obraaj panju na Dorda rekao je, pomalo povrativi samopouzdanje. - Znam to, Dejmse - odgovorila sam mirno - zato sam pozvala Dudi. I zamisli, ona mi je rekla potpuno istu stvar. Ponovo tiina. - Dejmse - uzdahnula sam. - Vreme je da mi kae ta se deava. - Ve jesam - promucao je. - Ne, nisi - ispravila sam ga glasno. - Imao si vezu s drugom enom, ostavio si me onog dana kad sam ti rodila dete, a onda si odluio da hoe da ti se vratim. Ali, umesto da mi to kae, morao si da smisli gomilu lai i da me okleveta i da me naziva sebinom i detinjastom, neose-ajnom i glupom. - (Glas mi se ovde pojaao za nekoliko decibela). I umesto da se izvini zbog groznog naina na koji si se ponaao prema meni, izmislio si da je sve moja krivica. - (Glas nastavlja da se die). - I odluio si da me zaplai da postanem neto drugo od onoga to jesam. Neka krotka enica koja ti se nee suprotstavljati. I koja te nee nadvisiti. Zbog koje se nee oseati nesigurno! Lubenica 431 - Nije bilo tako - usprotivio se neubedljivo. - Bilo je tano tako - viknula sam. - Jednostavno ne mogu da verujem da sam bila tolika budala da poverujem u tvoju smenu priu! - Kler, mora da me saslua - rekao je, zvuei neras-poloeno i iznervirano. - Oh, ne, ne moram ispravila sam ga ljuto. - Zato moram da te sluam? Hoe li da pokua da mi saopti jo lai?

203

- Pa, hoe li? - povikala sam kad nije odgovorio. Sela sam i gledala ga, ekajui da progovori, ekajui da sve ispravi. - Ubcdi me - zamolila sam ga tiho. - elim da budem u pravu. Reci mi da sam u pravu. Molim te, objasni mi. Za-dovoljiu se i izvinjenjem. Bie dovoljno i izvinjenje. Polako je seo na kau s rukama na licu. Iako sam oekivala neku vrstu reakcije, ipak sam se pomalo iznenadila kad sam shvatila da plae. Isuse! ta da mu kaem? Ne volim kad vidim da odrastao ovek plae. U stvari, to uopte nije tano. Obino ni u emu ne uivam vie nego kad vidim kako odrastao ovek plae. Posebno ako sam ga ja rasplakala. To oseanje moi! Jednostavno neuporedivo. Ako plae, to mora da znai da mu je stvarno ao to je bio toliko grozan prema meni i da e sve biti u redu. Izvinie se. Priznac da je potpuno pogreio. Poela sam da oseam neku toplinu u srcu. Ali, onda me je pogledao i nisam mogla da poverujem kakav mu je bio izraz lica. Izgledao je tako ljuti to! - To je tako tipino za tebe po vikao je. - Molim? rekla sam slabano. - Tako si prokleto sebina - vikao je, dok su, kao udom, nestali svi tragovi uplakanog oveka. - Zato? - upitala sam zbunjeno.432 Marijana Kiz - Sve je bilo u redu! - uzviknuo je. - Sve je bilo sreeno i trebalo je da ponemo iz poetka, trebalo je da ti pokua da bude zrelija i malo ozbiljnija. Ali, jednostavno nisi mogla da pusti da tako bude, zar ne? - Ali, ta je trebalo da uradim? - upitala sam blago. -Dord mi kae jedno, a ti neto sasvim drugo. Dordova pria je mnogo uverljivija od tvoje. Posebno kad je Dudi potvrdila. Veoma, veoma sam se trudila da budem razumna. Vi-dela sam koliko je Dcjms ljut i to je bilo zastraujue, ali s druge strane, pokuavala sam da zadrim svoj stav. Molim te, boe, molila sam se, daj mi snage da mu se suprotstavim. Ne dozvoli mi da zavrim tako to u ponovo prihvatiti krivicu ne sebe. Zna, bilo bi lepo da barem jednom ne budem slabi. - Pa naravno da si poverovala Dordu i Dudi - rekao je besno. - Naravno da eli da veruje u lepe stvari o sebi. Jednostavno nisi mogla da prihvati istinu od mene, zar ne? - Dejmse - rekla sam, oajniki se borei da ostanem mirna. - Ja samo elim da sve razjasnim. elim da znam zato si rekao Dordu da me zaista voli i da se plai da e me izgubiti, a meni si rekao da me jedva podnosi. To se jednostavno ne slae! - Rekao sam ti istinu - rekao je turobno. - Pa ta si onda rekao Dordu? - upitala sam. - Dord je pogreno razumeo - rekao je kratko. - A da li je i Dudi pogreno razumela? - upitala sam hladno. - Verovatno - rekao je brzo. - I Ejsling i Brajan i Metju su takoe pogreno razumeli? - Pretpostavljam da je tako - rekao je nemarno. - Sluaj, Dejmse rekla sam iskreno. - Budi realan. Ne mogu svi da gree, zar ne? - Mogu - rekao je odseno. - I gree. - Dejmse, molim te, ti si razuman ovek - rekla sam, poinjui da oseam oaj. Zar ne vidi da neko ne govori Lubenica 433

204

istinu? I zar nisi pomislio da e jednog dana te razliite prie doi do mene? Zar ne zna da ja i moji prijatelji razgovaramo o svemu? Nije rekao nita. Sedeo je na kauu prekrtenih ruku i posmatrao me prkosno. Isuse! Kao vaenje zuba. Dobro! Pokuau ponovo. Bez obzira na sve, ostau mirna. Neu pokuati da ga ubijem. Pokuau da ne budem ljuta. Pokuau da ga ne povredim, barem ne onako kako sam nameravala. Progutau svoj ponos jo jednom. Dau mu do znanja da u mu oprostiti ljubavnicu. Ovo nije bilo lako, verujte mi. Posebno kad sam, u isto vreme, pokuavala da zadrim svoj stav i ne dozvolim mu da me maltretira. Pokuavala sam da svakog momenta imam na umu da Ije tanka linija izmeu razuma i otiraa, izmeu toga da brani svoj stav i da bude luda ostavljena ena. - Dejmse - rekla sam, zadivljujue uspevi da zvuim mirno. Zaista moramo da pokuamo da ovo raistimo. Ako ti budem postavljala pitanja, da li e mi odgovarati samo sa da" i ne"? - Kakva pitanja? - upitao je sumnjiavo. - Pa, na primer, da li si me lagao kad si mi rekao da sam ja kriva to si me ostavio? - Hoe da kae da namerava da sedi tu i ispituje me? - rekao je besno. - Mora da se ali! ta ti zamilja da si? Hoe od mene da napravi nekakvog kriminalca! - Dejmse - rekla sam. Bila sam na rubu suza od nervoze. Ne radim to! Stvarno ne radim to. Samo elim da pria sa mnom, da mi kae ta zaista osea, ta se stvarno deava. elim da bude iskren prema meni. U suprotnom, neemo imati budunost. - Razumem - rekao je bezobrazno. - Znai, eli da kaem neto poput: Ti si divna osoba, Kler, i ja ne znam zato sam imao ljubavnicu, jer ti si tako divna". Da li to eli da uje? Da, pomislila sam.434 Marijana Kiz - Ne... - slabano sam rekla. - Samo... - Hoe da ja preuzmem svu krivicu, je 1' tako? - rekao je, podiui glas. - eli da budem lo momak, ovek kojeg ti i tvoji prijatelji volite da mrzite, je li tako? Posle svega to sam uradio za tebe? Da li to eli?! - zavrio je viui, sasvim blizu mog lica. - Ali, ti jesi lo momak - rekla sam zbunjeno. - Ti si imao ljubavnicu, ne ja. - Oh, boe! - viknuo je, ovog puta je stvarno povikao. - Ti nikad nee prestati da brblja o tome? Pokuava da me okrivi za to. E, pa, ja se ne oseam krivim, zna? Uvek sam prema tebi bio dobar. Svi to znaju. Nisam ja ovde loa osoba. Ti si! Usledila je tiina. Soba je odjekivala od nje. Sedela sam veoma mirno. Oseajui se potpuno okirana. Dejms je uzdahnuo teko, ljuti to je poeo da seta po sobi. Nije me gledao. Shvatila sam da drhtim. Da li sam loa osoba? pitala sam se. Da li sam? Tihi glas u mojoj glavi govorio mi je da ne budem smena. Ovo je otilo predaleko. Moram da se drim onoga to znam da je istina. Dejms je bio taj koji je imao ljubavnicu. Nisam ja. Nisam gaja naterala da ima ljubavnicu. Sam je tako odluio. Dejms mi je rekao da je mene skoro nemogue voleti, ali je svima ostalima rekao da me mnogo voli. Dejms je eleo da ja prihvatim krivicu za njegovu ljubavnu vezu. Dok sam sedela tamo i drhtala, i dok mi se vrtelo u glavi, neto mi je postalo veoma jasno. Neto to do tada nisam uviala. Dejms nije eleo da prizna, i nee priznati, da je pogreio. Nije mogao da prihvati da je imao ljubavnicu. Pa, oito je znao da je imao pretpostavljam da nije lako izbrisati uspomenu na Deniz - ali nije eleo da to bude njegova krivica. Lubenica 435 Prolo je malo vremena. Vazduh je bio pun napetosti. Po Dejmsovim reakcijama shvatila sam da nema na-meru da prizna, ni za milion godina, da je mene lagao, a Dordu rekao istinu.

205

A ja sam verovala Dordu. Bila sam sigurna da nita ne izmilja. Izmeu ostalog, bio je i suvie glup za to! I bila sam sigurna da Dejms nijednog trenutka nije pomislio da e ono to je rekao Dordu doi do mene. Mislio je da je potpuno siguran u Dorda otkrivajui mu da me voli, dok meni govori da mu je teko da voli nekog ko je toliko neodgovoran i sebian kao ja. Znala sam da Dejms mrzi da u vezi s bilo im bude nesiguran. Mrzeo je da bude ranjiv, ak i kad se radi o poslu, da nema potpunu kontrolu. I eleo je da se osea siguran sa mnom. I dalje sam nameravala da do kraja raistim veliku kontroverzu kontradiktornih pria Dorda/Kler, ali ovog puta sam odluila da pokuam s drugaijim pristupom. S jedne strane sam pomislila da kaem Dejmsu da se jebe, da je neodgovoran, nezreo, emocionalni invalid i da bi i dete primetilo da pokuava da me izmanipulie. Ali, s druge strane, bilo je oigledno da je uplaen. Ili zbunjen. Moda mu je potreban neko ko e da izrazi njegove strahove, zato to je bio i suvie uplaen da to uradi sam, a onda bih mogla da pokuam da ga umirim. - Dejmse - rekla sam neno. - Nije sramota voleti me, zna. Nije znak slabosti voleti nekog i ponekad se ose-ati nesigurno. To je ljudski. Nema u tome nita loe. I ako si rekao Dordu da me mnogo voli, nema potrebe da mene lae. Neu to upotrebiti kao oruje protiv tebe. A kad si bio u Dablinu, nije bilo potrebe da se pretvara da me skoro uopte ne voli. Niko nee da te osudi to voli svoju enu, zaboga. A to se tie ljubavnice, pogreio si. - (Ovo je bilo strahovito teko rei, verujte mi, ali sam to rekla.) Niko nije savren - nastavila sam. - Svi greimo. Moe da bude iskren prema meni, zna. Ne mora da igra igre da bi se zatitio. Moemo ovo da sredimo i da imamo brak kako treba.436 Marijana Kiz Prestala sam da govorim. Bila sam iscrpljena. Nastala je pauza. Jedva da sam disala. Dejms je sedeo utke i gledao u pod. Sve je zavisilo od ovog. - Kler - konano je rekao. - Molim - rekla sam, napeta i prestravljena. - Ne znam kakvo ti je to psiholoko traanje, ali meni nita nije jasno - rekao je. Znai, tako. Izgubila sam. - Ne vidim u emu je problem - nastavio je. - Ja nikad nisam rekao da te ne volim. Samo sam rekao da e morati da se promeni da bismo nas dvoje mogli da ivimo zajedno. Rekao sam da mora da odraste. Rekao sam da si toliko neuviavna... - Znam ta si rekao, Dejmse - prekinula sam ga. Odluila sam da ga zaustavim pre nego to ponovo ispria ceo govor. Zvuao je kao da ita pripremljen tekst. Ili kao da je robot koji je programiran da izgovara ove stvari - pritisne dugme i ukljui ga ili iskljui, po potrebi. A to se mene tie, bilo mi je dosta. Ja vie neu da trpim ponienje, hvala lepo. Nema vie gutanja besa. Stvarno, nisam vie mogla da gutam. Ali, bilo je ukusno. Da li ste ovo sami spremili? Uinila sam ta sam mogla. Nije bilo dovoljno. Ali, svakako da vie neu da se trudim. Sasvim iskreno, nije bilo vredno toga. - U redu - rekla sam. - U redu? - rekao je ispitivaki. - Da, u redu - potvrdila sam. ,.-,,' - To je dobro - rekao je, zvuei oinski i samozadovoljno. - Ali, da li je stvarno? Ne bih voleo da ovo izvlai svakih nekoliko meseci i baca mi u lice. - Neu - rekla sam kratko. Pokupila sam tanu i novine s mnogo vie ukanja i buke nego to je potrebno. Ustala sam i poela da oblaim jaknu. Lubenica 437 - ta to radi? - upitao je Dejms, s izrazom konfuzije na licu. Namestila sam zauen i neduan pogled. - ta misli da radim? - Nisam siguran - rekao je. - Onda bolje da ti kaem, zar ne? - rekla sam polako. - Ovaj... pa, da rekao je Dejms.

206

Oblio me je hladan znoj kad sam ga ula kako zabrinuto zvui. - Idem - rekla sam. - Ide? - zahuao je. - Zato, do avola, ide? Pa tek to smo sredili stvari. A onda je poeo da se smeje s olakanjem. - Oh, boe, izvini - rekao je - na trenutak sam... - Zavrteo je glavom zbog svoje gluposti. - Naravno, mora da se vrati. Mora da uzme stvari i dovede Kejt. Ali, moram da priznam da sam se nekako nadao da e ostati noas, pa bismo mogli... ovaj, da se ponovo upoznamo. Nema veze. Moemo da saekamo nekoliko dana. Pa, kada da te oekujem u utorak? - Oh, Dejmse - rekla sam, uz lagani podsmeljivo--saoseajni smeak - nisi shvatio, zar ne? - Shvatio, ta? - upitao je oprezno. - Neu doi u utorak. Niti bilo kog dana - ljubazno sam mu objasnila. - Zaboga, ta je sad? - uzviknuo je. - Upravo smo raistili sve i ti... - Ne, Dejmse - prekinula sam ga ledeno. - Nita mi nismo raistili. Apsolutno nita. Ti si moda neto raistio - tvoja slika o tebi kao o finom momku je netaknuta -ali, ja nisam nita raistila. - Ali, o emu smo razgovarali poslednjih sat vremena? - upitao je ratoborno. - Upravo tako - rekla sam. - Molim? - zareao je, posmatrajai me kao da sam poludela. - Kaem, upravo tako". O emu smo, do avola, priali? - upitala sam ga. - to se mene tie, kao da sam priala sa zidom.438 Marijana Kiz - On, znai, vraamo se tebi, zar ne? - upitao je Dejms ljutito. - Samo ti je to vano, ti i tvoja oseanja i... E, sad je dosta! - Umukni! naredila sam mu, mnogo glasnije nego to sam oekivala. Dejms je bio toliko okiran da je stvarno umuknuo. - Ne elim vie da sluam tvoje gluposti o tome kako sam loa osoba - vikala sam. Nisam se ja tucala s drugim. Ti si. A ti si toliko nezreo i sebian da to ne moe da prizna i prihvati krivicu. - Ja sam nezreo i sebian? - rekao je Dejms zaprepa-eno. - Ja!? Mislim da si se malo zbunila. - Ne, bogami nisam - povikala sam. - Ja znam da nisam savrena. Ali, barem to priznajem. - Pa zato onda ne prizna da si bila sebina i neuviavna u naem braku? - upitao me, s prizvukom trijumfa. - Zato to to nije istina! - rekla sam. - Ja sam znala da to nije istina, ali sam te volela i elela da ti udovoljim, tako da sam ubedila sebe da to mora da je istina. Mislila sam da u ako popravim sebe, popraviti na brak. Ali, kod mene nije bilo nita loe. Ti si samo manipulisao sa mnom. - Kako se usuuje? - rekao je, lica crvenog od besa. -Posle svega to sam uinio za tebe. Bio sam savren mu! - Dejmse - rekla sam s ledenom mirnoom. - Nema sumnje da si bio veoma dobar prema meni godinama. Mislim da e, ako pogleda unazad, shvatiti daje to bilo uzajamno. Voleli smo jedno drugo, to je bio dco dogovora. Ali izgleda da si ti poeo da veruje u svoju reklamu. Tmati vezu sa drugom enom nije bilo lepo prema meni. To ne moe da opravda. - Nastala je pauza. Dejms prvi put nije imao spreman prkosan odgovor. - Ali - nastavila sam - nisi ti prvi koji se poneo loe, koji je greio. Nije to kraj prokletog sveta. Mogli smo to da prevaziemo. Ali, ti si previe zainteresovan da izgleda ist kao suza i belji od belog. To je tvoj izbor. Pola sam prema vratima. - Ne razumem zato ide - bio je zbunjen. Lubenica 439 - Znam da ne razume - uzvratila sam. - Reci mi - insistirao je. - Neu. - Zato, do avola, nee? - bio je uporan.

207

- Zato to sam pokuavala. I pokuavala. Zato bi sluao sada kad nisi ranije. Ne elim da traim vreme. Vie ne. - Volim te rekao je tiho. Kopile. Zvuao je kao da to zaista misli. Ugrizla sam se za usnu. Nije bilo vreme za slabost. - Ne, ne voli me - rekla sam odluno. - Volim te - pobunio se glasno. - Ne, ne voli me - tvrdila sam. - Da si me voleo, ne bi imao ljubavnicu. - Ali... - prekinuo me. - I - nastavila sam glasno, pre nego to ponovo zapone svoj govor - da si me voleo, ne bi eleo da se pretvorim u neku stidljivu enu koja te se plai. Da si me voleo ne bi pokuavao da sa mnom manipulie, niti da me kontrolie. I, najvie od svega, da si me voleo, ne bi se plaio da prizna da si pogreio. Da si me voleo, mogao si da se uz-digne iznad sebe i svog ega i izvini se. - Ali, ja te stvarno volim - rekao je, drei me za ruku. - Mora da mi veruje! - Ne verujem ti - rekla sam mu, odgurujui mu ruku s gaenjem. - Ne znam koga i ta voli, ali to svakako nisam ja. - Jesi! - Ne, Dcjmsc, nisam odgovorila sam, savreno mirno. - Ti samo eli nekog morona kojeg moe da kontrolie. Zato se ne vrati kod Deniz? - Ne elim Deniz. elim tebe - rekao je. - E, ba teta rekla sam ravnoduno - zato to mene ne moe da ima. Sok je za njega bio prevelik. Kao da ga je neko udario u stomak. Znate - otprilike kao to sam ja izgledala onog dana kad mi je rekao da me ostavlja.440 Marijana Kiz Nije ba da sam elela neto tako glupo kao to je osveta, razumete. - A zna ta je najgore? - upitala sam ga. - Molim? - rekao je, bled. - To to si me naterao da posumnjam u sebe. Bila sam spremna da pokuam da promenim ono kakva sam, da promenim ono to jesam, samo zbog tebe. Naterao si me da odbacim sav svoj integritet. Pokuao si da uniti ono to ja predstavljam. A ja sam ti to dozvolila! - To je bilo za tvoje dobro - rekao je, ali neuvcrljivo. Uputila sam mu sueni pogled. - Dobro izaberi svoje sledec reci, ti seratoru. Mogu ti biti poslednje - rekla sam mu. Jo je vie pobledeo, ako je to mogue, i drao usta vrsto zatvorena. - Nikada vie neu dozvoliti da me maltretiraju - rekla sam odluno. Volela bih da mislim da sam u tom trenutku imala vrstinu karaktera koju je imala Skarlet O'Hara kada je izgovorila svoj Bog mi je svedok, nikada vie mi nee biti hladno niti u biti gladna" govor. - Uvck u potovati ono to znam da jesam - nastavila sam. - Biu ja, bez obzira na to da li je to dobro ili ne. I ako bilo koji mukarac, makar to bio i Eli, pokua da me promeni, tako brzo u ga se otarasiti, da e mu se zavrteti u glavi. Dejms uopte nije shvatio aluziju na Prohujalo s vihorom. ovek bez mate. - Nikad nisam pokuavao da te maltretiram - izgovorio je prkosno. - Dejmse - rekla sam, oseajui se ve umorno - ovaj razgovor je zavren. - Pa, zaboravi prolost - rekao je, zabrinuto i urno. -A kako bi bilo, hej... kako bi bilo ako ti obeam da te vie neu maltretirati? Zvuao je kao da je doao do najnovije i najbolje ideje. U poredenju s njim, Arhimed koji iskae iz kade izgledao je uzdrano i rezervisano. Lubenica 441 Gledala sam ga s prezrivim saaljenjem. - Naravno da vie nee da me maltretira prihvatila sam - zato to nee imati prilike. - Ti to ne misli zaista - rekao je. - Promenie miljenje. - Neu - rekla sam uz zvuan smeak. - Hoe - insistirao je. - Nee izdrati bez mene. Greka, bojim se. - Kuda e? - upitao je, besan, kad je video da uzimam tanu.

208

- Kui - jednostavno sam odgovorila. Ako sada poem, uhvatiu poslednji avion za Dablin. - Ne moe da ide - rekao je ustajui. - Samo me posmatraj - uzvratila sam. I napravila jo jedan od onih okreta za koje su moje pete bile zgodne. - A ta e biti sa stanom? ta e biti s Kejt? upitao je. E pa, lepo je znati koji su mu prioriteti, kad mu je na listi stan prc Kejt. - ucmo se - obeala sam, dok su prijatno odjekivale reci, iste one koje je on uputio meni onog groznog dana u bolnici. Pola sam prema ulaznim vratima. - Vratie se ti - rekao je, pratei me do hodnika. -Nee izdrati bez mene. - Tako ti misli - rekla sam. - Ali, nemoj previe da se nada bile su moje poslednje rei pre nego to sam zatvorila vrata za sobom. Uspela sam da stignem do stanice metroa pre nego to sam zaplakala.35. Ne sedam se ba kako sam metroom stigla do aerodroma Hitrou". Sve mi je prolo u magli. Znala sam da sam uinila pravu stvar. Barem sam mislila da sam uinila pravu stvar. Ovo je jednostavno stvaran ivot i ni za jednu odluku ne postoji putokaz. Ne moete jednostavno da skrenete kuda treba i doivite venu sreu, a ako skrenete pogreno ivot vam se pretvori u uas. U stvarnom ivotu je esto skoro nemogue rei koju odluku treba doneti, zato to je ponekad izmeu onoga to dobijatc i onoga to gubite mrtva trka. Kako sam mogla da znam da li sam pravilno postupila? elela sam da neko doe i dodeli mi pehar ili zlatnu medalju, rukuje se sa mnom i potape me po ramenu i estita mi to sam donela pravu odluku. elela sam da mi ivot bude kao kompjuterska igrica. Ako nainim pogrean potez, gubim ivot. Ako napravim pravi potez, dobijam bodove. Samo sam elela da znam. elela sam da budem sigurna. 1 dalje sam redala razloge zbog kojih za mene Dejms ne moe biti budunosti. Dejms je eleo da budem neto to nisam. Dejms nije bio zadovoljan kakva sam bila. A ja ne bih bila zadovoljna ako bih se promenila tako da zadovoljim Dcjmsa. A ja nisam zadovoljna zbog Dejmsovog kompleksa sveca. Ako bih ga primila nazad, Dejms bi bio srean, zato to bi mislio da mu opratam sve to radi. Onako kako je sam sebi oprostio sve to je inio. To bi verovat-no znailo da bi se prvi put kad se posvaamo u naem novom i poboljanom braku, svi problemi ponovo otvorili. Dejms je bio nadmen i licemeran i Dejms je mislio da sam ja lakomislena i nezrela. Bila sam sigurna da je najboubenica 443 da se na brak zavri tog trenutka. Samo, uvek postoji prostor za malu sumnju. Znate, pitala sam se, da sam bila ljubaznija, da sam bila jaa, nenija, energinija, strpljivija, umiljatija, bezobraznija, surovija, da sam vie nametala svoju volju, da sam drala jezik za zubima, da li bih spasla svoj brak? Muila sam se tim mislima. Zato to sam, na kraju krajeva, ja donela odluku. Ja sam bila ta koja je rekla da na brak ne moe da opstane. Znam, znam da mi Dejms nije ostavio ba mnogo mogunosti, mnogo izbora, ali sam ipak ja bila ta koja je povukla obara, izgleda. Oscala sam se tako krivom. A onda sam rekla sebi da ne budem luda. Ono to mi je Dejms nudio nije bilo vredno ni papira na kojem nije bilo napisano. Bila je to samo lana veza, koja bi funkcionisala iskljuivo pod njegovim uslovima i ne bi trajala ni nedelju dana. A i ako bi trajala, bilo bi to na raun moje sree. Bila bi to samo Pirova pobeda. Boe! Mrzim da budem odrasla. Mrzim da donosim odluke kad ne znam ta se iza toga krije. udela sam za svetom gde je jasno odreeno ta je dobro a ta loe. U kojem zlokobna muzika poinje da svira im se na ekranu pojavi zlo, tako da ne moete da ga pobrkate s neim drugim.

209

Gde vas pitaju da birate da li ete da pleete s prelepom princezom u mirisnoj bati ili da vas pojede grozno udovite u smrdljivoj rupi. Nije ba teka odluka, zar ne? Nije neto zbog ega biste se muili, ili zbog ega biste proveli besanu no? Biti rtva nije ba lepo, ali do avola, barem vas oslobaa zbunjenosti. Barem znate da ste u pravu. Pretpostavljam da sam bila razoarana. Veoma razoarana. Nekada sam volela Dejmsa. Ne znam da li ga sada volim. Ako ga i volim, to vie nije isto. Ali, pomirenje bi bilo lepe nego nikakvo pomirenje, ako shvatate na ta mislim. Pomirenje koje donosi rezultate. Ne neka vrsta beskorisnog kompromisa.444 Marijana Kiz Lubenica 445 A bila sam i tuna. A onda sam osetila bes. Pa krivicu. A onda ponovo tugu. Bio je to pravi komar. Jedno me je ipak spreavalo da potpuno odlepim. Shvatila sam da nema nikakve prepreke da se vratim Dejmsu. Tada, tog sekunda, mogla sam da izaem iz voza, predem platformu, vratim se u stan i kaem mu da sam pogreila i da bi trebalo da pokuamo ponovo. Ali, nisam to uradila. Iako sam bila smuena, zbunjena, rasejana i nesigurna, to mi je govorilo neto. Da ga zaista volim, da zaista elim da budem s njim, vratila bih se. Tako sam znala da radim pravu stvar. Tako sam mislila. I, ponovo odlazim. Hitrou" se malo umirio. Bio je mnogo tii. Kao prvog dana januarskih rasprodaja. Bilo je divno. Ukrcala sam se u skoro prazan avion za Dablin. U mom redu sedita nije bilo nikoga, tako da sam mogla da mrem i plaem, ako bih poelela. Stjuardese su bile ljubopitljivc. Videla sam kako me u grupicama zabrinuto posmatraju. Verovatno su mislile da sam upravo imala abortus. Kad sam stigla u Dablin, padala je kia. Pista je bila glatka i sijala je u mraku. Hol za dolaske je bio potpuno prazan. Prola sam pored tihe trake za prtljag, dok su moje seksi tikle odjekivale po podu. Nikome nisam rekla da se vraam, tako da niko nije doao da me saeka. Niko nikoga nije ekao. Spazila sam jednog nosaa. Govorio je nekom zbunjenom oveku da je propustiti jedan let maler, ali propustiti dva - nemarnost. Prola sam pored zatvorenih prodavnica, menjanica u mraku, praznih rentakar altera. Konano sam stigla do mokrog izlaza. Samo jedan taksije stajao napolju, u kinoj noi. Voza je itao novine. Izgledao je kao da stoji tu nekoliko dana. Odvezao me je kui u neoekivanoj tiini. Jedini zvui su utanje brisaa i udaranje kinih kapi po krovu cola. Proli smo kroz uspavano predgrae i konano me je iovezao do kue. Bila je u potpunom mraku. Ljubazno sam iu se zahvalila na vonji. On se meni zahvalio kad sam mu Uplatila. Pozdravili smo se. Bilo je jedan i deset. Tiho sam ula. Nisam htela nikog da probudim. Ne zbog panje prema njima, svakako. Nisam elela da odgovaram na neizbena pitanja. Jedva sam ekala da vidim Kejt, ali ona nije bila u mojoj sobi. Mora da je mama mislila da se neu skoro vratiti, pa je nosiljku premestila u svoju i tatinu sobu. Ali, strahovito sam elela da je uzmem u naruje. Tolimi je nedostajala. Na prstima sam ula u maminu sobu da uzmem Kejt, oajniki se nadajui da neu da probudim mamu.

210

Uspeno sam ukrala svoje dete. A onda sam uletela u krevet, potpuno iscrpljena. Zaspala sam sa Kejt u naruju.Lubenica 447 36. Kad sam se sledeeg jutra probudila, oseala sam se malo bolje. Ne izleena ili zdrava, niti neto slino, ali spremnija da ekam. Da saekam da se stvari poprave, da saekam da se bol izgubi. Donela sam odluku da ne budem sa Dejmsom i budui da sam bila devojka za instant zadovoljenje", elela sam da se odmah oseam divno. elela sam da mi plodovi moje odluke odmah padnu u nestrpljivo krilo. elela sam da bude Staro napolje, novo unutra!" Da odbacim zamke prethodne inkarnacije, da nemam vie ni trunku oseanja za Dejmsa, ni trunku sumnje, ni mrvu nesigurnosti. elela sam trenutnu, arobnu transformaciju. elela sam da me ljubavna vila dodirne svojim arobnim tapiem, da me poprska svojim arobnim prahom za oporavak, i da istog trenutka zaboravim sve to sam ikad oseala prema Dcjmsu, da zaboravim da je uopte postojao. elela sam da svoj bol ostavim ispod jastuka i da ujutro nestane. Ne bih marila ni kada umesto njega ne bi ostalo nimalo novca. Ali, nije postojao arobni lek, nije bilo ljubavne vile. To sam shvatila odavno. Morala sam kroz ovo da proem sama. Shvatila sam da moram da budem strpljiva. Vreme e mi pokazati da li sam donela pravu odluku. To nisam znala kad sam napustila Dejmsa. Ali, da sam ostala s njim, to bi verovatno bila greka. Pokuajte to da shvatite, ako moete. I ako shvatite, hoete li i meni da objasnite? Dejms je zvao sutradan u osam ujutro. Odbila sam da razgovaram s njim. A u dvadeset do devet, isto. I u devet i deset. I jo jednom. Zatim je usledio neoekivan mir skoro do jedanaest, kad su usledila tri poziva u kratkom vremenskom periodu. Isto, isto, isto. U dvanaest i petnaest usledio je jo jedan. Isto. Pet do jedan, jedan i pet, jedan i dvadeset, sve pozivi. Poziva je bilo i tokom popodneva, otprilike na svakih pola sata. Zavrni nalet je usledio oko est sati. Mama se dosta poteno borila s pozivima ceo dan. Moram da priznam, kad se sve sabere, ta ena je zasluila o-koladica koliko je teka. Tata je doao kui s posla u est i dvadeset i u dvadeset do sedam je uleleo u sobu u kojoj sam sedela s Kejt i sa svim dokumentima u vezi sa stanom i zaurlao na mene: -Kler, za boga miloga, hoe li da ode da razgovara s njim! - Nemam ta da mu kaem - rekla sam ljupko. - Ba me briga - povikao je - ovo je otilo predaleko. on kae da e zvati ele noi dok ne ode i razgovara s njim. - Ostavi podignutu slualicu - predloila sam mu, po-iovo se okrenuvi papirima od stana. - Kler, ne moemo to da uradimo - rekao je razdra-eno. - Helen neprestano vraa prokletu stvar nazad. - Zato bih ja rtvovala svoj drutveni ivot ako si se ti udala za luaka - doao je Helenin utian glas negde iza vrata. - Molim te, Kler - preklinjao me tata. - Oh, dobro - uzdahnula sam, sputajui olovku kojom sam pisala. - Dejmse - rekla sam u slualicu - ta hoe? - Kler - rekao je, zvuei ljutilo - da li si se prizvala pameti? - Nisam znala da sam je izgubila - rekla sam pristojno. On je to ignorisao. - Zovem ceo dan a tvoja majka kae da nee da razgovara sa mnom - rekao je, napeto i uznemireno.448 Marijana Kiz - To je tano - potvrdila sam ljubazno. - Ali, moramo da razgovaramo - rekao je. - Ne, ne moramo - rekla sam. - Kler, ja te volim rekao je iskreno. Moramo ovo da resimo.

211

- Dejmse - rekla sam hladno. - Nee biti nikakvog reavanja stvari. Resili smo ta smo mogli. A sada smo na kraju puta. Ti misli da si u pravu. Ja mislim da grei. I neu vie da troim vreme i energiju pokuavajui da ube-dim bilo koga od nas dvoje da promcnimo miljenje. elim ti sve najbolje i nadam se da emo ovo zavriti na civilizovan nain, posebno zbog Kcjt, ali nemamo vie o emu da razgovaramo. - ta se desilo s tobom, Kler? - upitao je Dejms, okirano. - Nikad nisi bila takva. Mnogo si se promenila. Postala si strano gruba. - Oh, zar ti nisam rekla? - rekla sam leerno. - Moj mu je imao ljubavnicu. To me je nekako povredilo. Vrlo bezobrazno, znam. Ali, nisam mogla da odolim. - Veoma smeno, Kler - rekao je. - U stvari nije, Dejmse - ispravila sam ga ~ uopte nije smeno. - Sluaj - rekao je, poinjui da zvui iznervirano -ovo nas ne vodi nikuda. - Meni ne smeta - rekla sam - zato to mi i ne idemo nikuda. - Vrlo duhovito, Kler. Ba smeno - rekao je nervozno. - Hvala - odgovorila sam, izuzetno slatko. - A sada sluaj - rekao je, odjednom zvuei zvanino i jo nadu veni je nego obino. Skoro da sam mogla da ujem ukanje papira u pozadini. - Imam... ovaj... jedan predlog za tebe. - Stvarno? - upitala sam. - Da - rekao je. - Kler, ja te stvarno volim i ne elim da se rastanemo, pa ako ti to neto znai, ja sam spreman da ti ovaj... uinim... ovaj... uslugu. Lubenica 449 - A koju? - upitala sam. Skoro da me uopte nije zanimalo. Jedva da sam marila. Shvatila sam, u oku, da ne postoji nita, apsolutno nita to on moe da kae da ispravi stvari. Vie ga nisam volela. Nisam znala zato i kada sam prestala. Ali jesam. Dejms je produio da govori, a ja sam pokuala da se concentriem na ono to pria. - Ja sam spreman da zaboravim da ti treba da se menja cad se vrati da ivi sa mnom - govorio je. - Ti oigledno ima drugaije miljenje o tome da mora vie da se potrudi i da bude zrelija i uviavnija i sve ostalo... ovaj... o emu smo priali. Pa ako bi to znailo da e ti da zaboravi ideju da se rastanemo, ja mogu da pristanem da ti bude onakva kakva si i bila. Pretpostavljam da moda i nisi bila toliko loa - rekao je mrzovoljno. Kroz mene je prostrujao bes. Na trenutak sam zaboravila da mi vie nije vano. Mislim, kakva drskost od tog o-veka! Kakav prokleti bezobrazluk. Nisam mogla da veru-jem svojim uima. Nisam nita rekla. - Da li ti je drago? - upitao je oprezno. - Drago! Drago? - vritala sam. - Naravno da mi nije prokleto drago. Sad je jo gore. - Ali, zato? - cvileo je. - Ja samo kaem da ti opratam i da e sve biti u redu. Zamalo da eksplodiram. Toliko toga sam htela da mu kaem. - Da mi oprosti? - rekla sam u neverici. - Ti da oprosti meni. Ne, ne, ne, ne, ne, Dejmse, pogreno si shvatio. Ako treba da bude nekakvog opratanja, ja treba da oprostim tebi. A ja to neu da uradim. - Samo trenutak... - zapretio je Dejms. - A to je navodno razlog to si imao vezu s onom debelom kravom. To to sam ja nezrela i sebina. Ali, ti si sada spreman da to prevazie, tek tako. Meutim, bilo ti je450 Marijana Kiz dovoljno vano da mi bude neveran. Odlui se, Dzejmse! Ili je vano, ili nije. - Vano je - rekao je. - E pa, onda ne moe to da prencbregne - rekla sam besno. - Ako eli da se ponaam na neki odreeni nain i to je vano, Kakvu emo onda vezu imati ako to ne bude

212

tako? - U redu, onda - rekao je on, pomalo oajniki - nije vano. Pa, ako nije vano, zato si onda zbog toga imao ljubavnicu? - rekla sam trijumfalno, ~ Zar ne moemo to da zaboravimo? - rekao je. Mogla sam da ujem paniku u njegovom glasu. >r* Ne, Dzejmse, ne moemo. Ti moda moe, ali meni to nije lako. - Kler - moleivo je rekao. - Uradiu sve to hoe. - Pretpostavljam da hoe - rekla sam tugaljivo pretpostavljam da hoe. Nisam vie elela da se prepirem i svaam s njim. Nisam htela da se nerviram. - Dcjmse, idem sada - rekla sam. - Hoe li da razmisli o onome to sam ti rekao? upitao me. -'Hou - sloila sam se. - Ali, nemoj previe da se nada. - Poznajem te, Kler rekao je predomislie se. Sve e biti u redu. - Zdravo, Dzejmse. Istini za volju, jesam razmislila o onome to je Dejms rekao. Dugovala sam to Kejt. Razlozi za i protiv ponovnog ivota sa Dejmsom od-skakali su mi po glavi kao teniska loptica. Ali, jednu stvar nisam mogla da ignoriem, jednu stvar s kojom njsam mogla da se izborim i za koju nisam mogla Lubenica 451 da ubedim sebe da nije tako; bila je to injenica da vie nisam marila za Dejmsa. Mislim, bilo mi je stalo do njega. Nisam elela da mu se dogodi neto zaista strano. Ali ga nisam volela onako kao nekada. Da sam barem znala ta je do toga dovelo. Ali, moglo je bude bilo ta. Imao je ljubavnicu - iako je eleo da ja to zanemarim. To mora daje dosta doprinelo da izgubim poverenje u njega. A to to sam ja okrivljena za to, pa, nisam zbog toga bila ba srena. Ili je to moda injenica to nije bio pravi mukarac da prizna ono to je uradio i jednostavno se izvinio. To je umnogome unitilo potovanje koje sam moda gajila prema njemu. ak i sada nije hteo da prizna da je pogreio. Iako je smanjivao svoje zah-teve prema meni, ipak je to predstavljao kao da meni ini uslugu. Izdao me je. A onda je to pogorao tako to se prema meni ponaao kao prema idiotu. Ili mi se vie ne sviaju niski mukarci. Samo sam znala jednu stvar, ako je gotovo, gotovo je. Niko ne moe da povrati ljubav kad je umrla. Pozvala sam Dejmsa dva dana kasnije i rekla mu da nema nita od pomirenja. - Dozvoljava da ti prevlada ponos - rekao je. Kao da ga je neko poduio. - Nije tano - rekla sam umorno. - Hoe da me kazni - rekao je. - Neu - slagala sam. (Naravno da je bilo lepo imati inicijativu.) - Ja mogu da ekam obeao je. - Molim te, nemoj odgovorila sam. - Volim te - apnuo je. - Zdravo - rekla sam. Dejms je nastavio da me zove, moda dva ili tri puta dnevno. Da proveri da li sam se predomislila, da li sam se, kako je govorio, prizvala pameti. Bila sam ljubazna prema njemu preko telefona. Nije mi bilo teko. Pretpostavljam da je to bilo tano.452 Marijana Kiz Ti telefonski pozivi su me pomalo nervirali. Bilo mi je teko da poverujem da sam, samo tri meseca ranije, bila spremna da ubijem samo da me on pozove. A sada, pre bih ubila ako pozivi ne prestanu. A onda sam prestala da se nerviram, i oseala se samo tuno.

213

ivot je jedno veoma udno stvorenje. 37. Nisam mogla da kaem da sam bila srena. Ali, nisam bila ni tuna. Niti unitena onako kako sam bila kad me je Dejms ostavio. Mislim da sam bila mirna. Prihvatila sam da moj ivot vie nikada nee biti isti i onakav kako sam planirala. Stvari kojima sam se nadala nee se dogoditi. Neu imati etvoro dece sa Dcjmsom. Dejms i ja neemo ostariti zajedno. Iako sam se uvek zaklinjala da e moj brak prei-veti, da se nee raspasti, sada sam bila u stanju da prihvatim, bez mnogo bola u srcu, da se jeste raspao. Naravno, oseala sam se tuno. Tuno zbog sebe idealiste, one koja se udala sa tako mnogo, mnogo oekivanja. Tuna ak i zbog Dejmsa. Oseala sam se zaista starija - i to koliko! - i mudrija. Pretpostavljam da sam nauila - na dui, tei nain da budem tolerantnija. Imala sam kontrolu nad tako malo stvari. I u svom ivotu. I u ivotima drugih. I ako bih ula da neko kae sve se deava iz nekog razloga", ili kada Bog zatvori jedna vrata, otvara neka druga", nije mi vie bilo teko da spreim sebe da ga ne udarim po licu. Uopte mi nije bilo teko, u stvari. Nisam oseala da je moj ivot potpuno zavren. Nepovratno izmenjen, moda. Ali ne potpuno zavren. Moj brak se raspao, ali imam divno dete. Imam divnu porodicu, veoma dobre prijatelje i posao na koji u da se vratim. Ko zna, moda jednog dana upoznam nekog finog oveka kojem nee smetati da prihvati i Kejt uz mene. Ili, ako budem dovoljno dugo ekala, moda e Kcjt upoznati nekog finog oveka kojem nee smetati da prihvati i mene uz nju. Ali sam odluila da u meuvremenu nastavim svoj454 Marijanu Kiz. ivot, i ako naie gospodin Savreni, da u uspeti da negde pronaem mesta za njega. Zavravala sam sve one dosadne pravne stvari koje je trebalo da uradim odavno. Moda tada nisam bila spremna. Moda je sada pravi trenutak. U svakom sluaju, nije uopte bilo vano. Stvar je u tome da nisu bile zavrene, pa sam ih sada zavravala. elcla sam starateljstvo nad Kejt. Dejms je rekao da nema nita protiv, ako bude mogao dovoljno esto da je via. Bila sam oduevljena, jer sam elela da Kejt upozna svog oca. Takodc sam znala da imam i sree to je Dejms toliko razuman. Mogao je da bude namerno bezobrazan i nekooperativan, a, moram to da priznam, nije bio. Dejms i ja smo se dogovorili oko stana. Odluili smo da ga prodamo. ivce u njemu dok to ne uradimo. To je, u stvari, bio tei dco. Kad je dobio papire od mog advokata, primio je to dosta loe. Pretpostavljam da je konano shvatio da je gotovo. - Ti se stvarno ne vraa, zar ne? - rekao je tuno. Iako sam ja podstakla elu stvar, iako je to bilo ono Sto sam zaista elcla, i ja sam bila tuna. Osetila sam nalet jakog aljenja. Da barem stvari nisu krenule naopako. Ali, jesu. Ponovni plani susreti u stilu organizacije Jedanaesti sat su za Milsa i Buna. Oni se retko deavaju u stvarnom ivotu. (Mils i Bun: pisci, a Jedanaesti sat je ustanova koja se bavi organizacijom raznih susreta, prim. prcv.) A ako se i dogode, obino se deavaju ako su jedna ili obe strane konzumirale alkohol. Jako dugo niko nije bio zainteresovan da kupi stan. Na neki nain mi je bilo i drago, zato to mi je bilo previe teko da zamislim da neko drugi ivi u stanu koji sam jo uvek smatrala svojim domom. Ali, s druge strane, to je predstavljalo i problem, zato to nisam imala mnogo para. Smatrala sam da je Dejms bio kriv. Verovatno se obrua-vao na sve budue kupce i do smrti im dosaivao priama o Lubenica 455 poreskim olakicama na hipoteku i tome slino. Verovatno su zaspali i pre nego to su videli spavau sobu. Ali, ne bi trebalo da budem tako surova. Imao je najbolju nameru.

214

Pozvala sam svoju efovicu i rekla joj da se vraam na posao poetkom avgusta. ak i da se nisam ve oseala prilino jadno, podseanje na to da moram da se vratim na posao bilo bi dovoljno da mi se sve smui. Moda sam radila pogrean posao, moda sam pogre-ila zanimanje, a moda sam bila jednostavno lenja. Pa, ta god da je, nisam spadala u one srenike (iako mislim da su oni samo uvrnuti) koji doivljavaju veliko zadovoljstvo na svom poslu. U najboljem sluaju sam o poslu mislila kao nainu da se preivi, a u najgorem kao o paklu na zemlji. I jedva sam ekala da se penzioniem. Jo samo trideset jedna godina. Ukoliko u meuvremenu ne budem imala sree, pa umrem. Ne, stvarno, to je bila samo ala. I tako, za pet nedelja se vraam na posao. Nazad na mastiljarenje sedam sati dnevno, pet dana u nedelji, etrdeset osam nedelja godinje. Boe! Zato se nisam rodila kao bogataica? Izvinjavam se, izvinjavam se, znam da ne bi trebalo da se alim. Imala sam sree to uopte imam posao. Samo, elela sam da imam nekog ko e da vodi rauna o meni i Kejt. Samo sam sanjarila. Jer, i da sam ostala sa Dejm-som, ipak bih morala da se vratim na posao. Jednostavno, vraanje na posao me podsealo na to koliko sam sada u stvari usamljena. Koliko obaveza imam. Sada nisam radila samo za sebe. Jedno detc je zavisilo od mene. Znala sam da e Dejms da se stara o Kejt - oh, da, znala sam. Verujte mi, znala sam. A kao dokaz za to, imala sam veoma skupog advokata! to ne znai daje Dejms bio cicija ili zao na bilo koji nain. ast svakome, itd., itd. Dani kad sam mogla da potroim elu svoju mesenu platu na karmine, asopise i alkohol bili su iza mene. Daleko iza mene.456 Marijana Kiz Biti odrastao nije ono to vas ue da jeste. ak ni priblino. Sada je bilo kasno, ali sam sada zaalila to nisam itala ono odtampano sitnim slovima. elela sam da mi vrate pare. Ali, sada sam ve upotre-bila prokletu stvar, pa nisam mogla da je vraam. Pronala sam mesto za stanovanje za mene i Kejt u Londonu. Pa, u stvari, Dudi mi je pronala. Meni bi bilo nemogue da pronaem stan u Londonu, kad sam bila u Dablinu. Osim ako ne bih htela da platim agencijsku proviziju u visini nacionalnog duga. Jedan prijatelj Dudinog prijatelja u julu je odlazio da radi u Norveku, pa je hteo da mu neko uva stan devet meseci. Mogla sam da platim stanarinu, a ni kraj nije bio lo. Dudi je videla ptan i uveravala me da ima krov, pod, komplet zidova. A onda je Dudi slagala kroz zube i rekla prijatelju prijatelja da sam ja uredna i ista i solventna. Nisam sigurna da li je uopte pominjala Kejt. Endru - tako se zvao - pozvao me da se uveri da nisam nekakav manijak koji e da polije njegov divni stan benzinom i zapali ga prc nego to on stigne do Izlaza dva. Preko telefona sam se trudila da budem to uljudnija i pristojnija. Naglasila sam da mislim da istoa treba da bude rame uz rame s pobonou i da se zalaem za vraanje smrtne kazne za provalnike i kopae po kantama. - Pa, moda bi javno ibanje bilo dovoljno. Moda bi u njih uteralo malo potovanja predloio je. - Hmmm - rekla sam, ne previe potvrdno, zato to nisam bila sigurna da li se ali ili ne. Endru mi je poslao ugovor, a ja sam njemu poslala razne preporuke i izvetaje iz banke i, to je najvanije, neto novca. (Pozajmljenog od tate - hou li ikad odrasti?) Tokom narednih desetak dana imali smo brojne telefonske razgovore o tome ta da radim s njegovom potom. I kojim njegovim biljkama treba priati viceve. Trebalo je da snimam Bruksajd (engleska sapunska opera, prim. prev.) i da mu aljem traku svake nedelje. Lubenica 457 Dao mi je mnogo korisnih saveta. Upozorio me je da je ena u stanu ispod luda. - U redu je rekla sam neoprezno. Verovatno e mi se svideti.

215

- I nemojte da kupujete kod prvih Kineza - upozorio me je. - U friideru su im pronali vujaka. Oni malo dalje su mnogo bolji. - Hvala rekla sam. - Iskoristite sve to je ostalo u kredencima ili u bifeu ljubazno je ponudio. - Hvala - rekla sam oduevljeno. - A ako neto ne bude u redu - rekao je njegov glas bez tela - slobodno me pozovite. Ostaviu vam broj na koji moete tla me dobijete. - Hvala - rekla sam ponovo. - Sigurno ete biti zadovoljni ovde - obeao je - ovo je divan i-prozraan stan. - Dobro rekla sam, gutajui hvala". Pokuavala sam da ne mislim na svoj divni stan, koji sam namestila i uredila i napravila ga prelepim tokom godina. Jednog dana u imati drugi, obeala sam sebi. Kad doe vreme. Osetila sam se jo gore kad sam shvatila da je divan, prozraan stan" obino opis koji koriste agenti za nekretnine kad su u njemu polomljeni prozori. Oh, boe. - Biu u Londonu nakratko u oktobru - rekao je. -Nadam se da emo se tada videti. - To bi bilo divno - rekla sam. Fin ovek, pomislila sam dok sam sputala slualicu. Za neonacistu. Pitala sam se kako li izgleda.38. Mukarci. A, da, mukarci. Ta stvar je morala da pokae svoju runu facu pre ili kasnije. E sad, gledajte, elim neto da razjasnim. Nije mi se sviao taj tip Endru. Samo je zvuao fino (osim one neno-sti s javnim ibanjem). A ja sam zvanino ponovo bila ncudata, pa je bilo nekih misli kojima sam se jednostavno vratila. Nita nisam mogla! Bila je to oigledno genetska stvar. Ili hormonska. U svakom sluaju, bila sam radoznala. Nita nije smetalo da razmiljam o tim stvarima. Nisam planirala da po njima delam. A takoe nije znailo da u uskoiti u krevet s prvim mukarcem koji me milo pogleda. Mislim, da mi je toliko potreban mukarac, zar ne bih ostala sa Dejmsom? Iako shvatam da posle onoga kako sam se ponela prema Adamu, postoji realna ansa da mi neete verovati. U redu, ne morate da mi verujete, ali Adam je bio izuzetak. Adam je bio poseban. uli ste da Adam ima devojku i bebu. Pa, ta mislite o tome? Prilino senzacionalno, zar ne? Pretpostavljam da je logino. Uvek je postojao neki nagovetaj da u njemu ima vie od spoljanjeg izgleda. Ali, ja sam nekako oekivala da e njegova strana tajna biti neto nalik drogiranju, ili neke krae zatvorske kazne, ili neto to u sebi ima vie ozloglaenosti, ili ak raskoi. Ali, svakako nisam bila pripremljena na vest da je Adam porodian ovek. Lubenica 459 Bio je to ok. ak bih rekla da je to bio neprijatan ok. Ali, kad mi je Helen saoptila tu vest, nisam bila u stanju da joj posvetim punu panju i ogorenje. Bila sam pomalo ometena time to sam krenula da uhvatim avion za London da bih raskinula svoj brak. Ne, to definitivno nije bila dobra vest, ali bila sam previe zauzeta da bih joj pogledala u lice i razmiljala kako se zaista oseam. A trudila sam se da o tome ne razmiljam ni sledeih nekoliko nedelja. Pa, imala sam jako mnogo stvari da sredim i nisam sebi mogla da dozvolim da gubim vreme matajui. A Adam i ja, kako stvari stoje, raskinuli smo i pre nego to sam saznala za bebu, tako da nita ne bih dobila razmiljanjem o njemu. Adam je bio prolost. U svakom sluaju, da budem iskrena, nisam ni volela da mislim o Adamu. Nije me to inilo srenom. Bilo je bolno. Ako bi sluajno i zalutao u moje misli, nije tu mogao da ostane ni pet sekundi, kao ni mornar koji ispadne sa broda u ledene vode Antarktika. Ukljuili bi se alarmi i nekoliko miiavih uvara bi ga brzo izbacili odatle.

216

A ako bi mi i pao na pamet, srea da sam imala neki strano komplikovan, dosadan dokument u koji bih se udubila. A i Helen je dosta esto bila u blizini. Spremala je ispite i stalno pravila galamu, uno se bunila, postavljala pitanja i govorila da e morati da spava sa svim profesorima ako misli da poloi ijedan ispit. Skretala mi je misli sa Adama. Skretala mi je panju sa svega osim sa usporenih matanja o surovim ubistvima. Ali, bio je jun i vreme je odjednom postalo lepo i toplo. Ponekad, kad bih sa Kejt sedela u bati iza kue, dok mi je sunce grejalo lice i dok sam se oscala tako oputeno, kad je moda trebalo da razmiljam o Dejmsu, misli su mi sluajno skretale prema Adamu i ja bih se setila kako je bio sladak i kako sam se pored njega oseala predivno. I u tim trenucima, kad nisam bila oprezna, dozvoljavala sam sebi da mi nedostaje, da budem tuna to nije tu. Ali,460 Marijana Kiz samo na trenutak. Nije mi se svialo da mi nedostaje. U stvari, uopte nisam volela da razmiljam o njemu. Budimo iskreni, nije mi se svidelo to to mi je Helen rekla. Nije to bila vest koja je obradovala moje srce. Niti bilo koji od mojih unutranjih organa. Nije da sam mislila da me je prevario. Nisam ba bila u poziciji da se bunim, budui da sam bila udata. I na osnovu onoga to sam uspela da shvatim iz Hcleninog smuenog izvetaja, bila sam prilino sigurna da je on bio udaljen od svoje devojke dok je imao afericu sa mnom. To ak i zasluuje da se nazove afericom. Da mi nije bilo toliko neprijatno, verovatno bih to nazvala i vezom za jednu no, to je oigledno i bila. Mislim da sam se oseala pomalo, o, ne znam, nasa-mareno, pretpostavljam. Kakva sam budala bila, bila sam oarana svom panjom koju mi je Adam poklonio. Bilo je divno oseati se toliko eljeno i oboavano. Naroito posle onoga to mi se desilo sa Dejmsom. A sada sam mislila da me je eleo samo zbog Kejt. Ne daje eleo Kejt, ili tako neto bolesno. Ali me je eleo zato to sam bila majka. Verovatno sam ga podseala na njegovu devojku. Ne znam kakav je bio problem izmeu Adama i njegove devojke, ali ako je pobegla sa detetom, mora da mu je bilo zaista teko i moda sam ja bila neka vrsta zamene. Oseala sam se, oseala sam se... pomalo uvreeno, mislim. Bila sam oduevljena to je Adam odabrao mene. Ali, on u stvari uopte nije odabrao mene. U pitanju su bile okolnosti oko mene. Bila sam povreena. I oseala sam se glupo to sam mogla i da pomislim da bi neko ko je tako prelep kao on mogao da bude ozbiljno zainteresovan za nekog tako obinog kao to sam ja. Gde mi je bila pamet? Jedino to sam mogla da kaem u svoju odbranu bilo je da nisam bila pri sebi. Prola sam kroz mnogo toga i zdrav razum mi nije bio est posetilac. Lubenica 46] Ali, kad govorimo o Adamu, moram da priznam da sam bila ljuta na njega. Ne mnogo. Ali, ipak malo ljuta. Iznervirao me je zato to se igrao mojim oseanjima. to je inio da se oseam posebnom, a to nisam bila. A i zato to mi je odrao onaj licemeran govor o tome kako treba da se vratim Dejmsu. Nije imao pravo to da radi ako mu nije bilo stalo do mene. Ljudi moraju da zaslue pravo da mi nabace krivicu. Bilo je to neto to je trebalo da pokuam da ne dajem tako lako kao ranije. Ali, kako je vreme prolazilo i to sam vie vremena provodila dremajui u suncem okupanoj bati, oseanja su poela da mi se menjaju. Poinjala sam da vidim i drugu stranu medalje. U stvari, poela sam da se prema svemu odnosim ba metafiziki. to nije bilo neto emu sam obino bila sklona. Moda je to bilo zbog previe sunca. Moda mi je Adam poslat iz nekog razloga, pomislila sam. Zbog Adama sam o sebi imala tako lepo miljenje, Adam je toliko obnovio moje samopouzdanje da mi je to verovatno ulilo snagu da se suprotstavim Dejmsu. Moda mi je Adamov kritiarski govor bio ak presudna pomo da donesem pravu odluku u vezi sa Dejmsom.

217

Bilo bi lepo pomisliti da smo Kejt i ja pomogle Adamu da se izbori s bolom rastanka sa svojim detetom i devoj-kom. Moda smo mu pomogle da shvati koliko su mu vane, u zavisnosti od toga da li je on napustio njih ili one njega. Bilo je divno kad sam osetila da me ogorenost naputa. Poela sam da se oseam srena to sam upoznala Adama. Oseala sam da smo se Adam i ja sreli nakratko iz nekog posebnog razloga. To je moralo da bude kratkog veka. I htela sam da mislim da smo oboje imali koristi od toga. Ovo je moda samo gomila mistinih, sujevemih gluposti. Alija nisam obino bila osoba koja vidi znake, znamenja, razloge i objanjenja u dogaajima. Naprotiv. Kao462 Marijana Kiz to sam ve rekla, oduvek sam se podsmevala ljudima koji su tvrdili da se sve deava iz nekog razloga. Naravno da nisam bila neprijatna kao Helen, ali sam u isto vreme bila daleko od popustljive. O, egzistencijalizme, ime ti je Kler. Moj uobiajen pristup bi bio da kaem neto kao - Adam i ja smo spavali zato to nam se oboma tucalo. Nita vie. -Ali, jednostavno nisam mogla da budem cinina, gruba i sve to, ma koliko pokuavala. Vrlo zabrinjavajue, naravno, ali ta sam mogla da radim? Ali, to je znailo da je leanje u bati iza kue sada prijatnije. Svaki put kad bih pomisila na Adama, nisam se oseala kao da mi neko uvre no u stomaku. Neki mir se uvukao u mene. Nisam morala da se oseam iznevercna, lagana, poniena ili glupa. Bilo je zadovoljstvo poznavati ga, makar i tako kratko vreme. Moda je i bolje tako. Znate kako je. Ponekad upoznate divnu osobu, ali to traje samo jedan kratak trenutak. Moda na odmoru, u vozu, a moda i u redu za autobus. I on dodirne va ivot na trenutak, ali na poseban nain. I umesto da alite to nije bio sa vama due vreme, ili to niste mogli bolje da ga upoznate, zar nije bolje da vam bude drago to ste ga uopte upoznali? Bio je veoma upeatljiv oseaj da se jedno poglavlje mog ivota zavrilo. Poela sam da se pripremam, i emotivno i fiziki, za povratak u London. Poela sam da pakujem odeu. Pripremala sam se oduevljeno i iroko rairila mreu, posetila sve ormane u kui, posebno Helenine, ne ostavljajui nijednu fioku neotvorenu, nijednu vealicu nepregledanu. lako sam se i dalje svaala sa svima u porodici, znala sam da e mi biti teko da ih ostavim. Bie mi posebno teko da ostavim mamu. Ne samo zbog toga to mi je bila Lubenica 463 toliko korisna oko Kejt. Ne stvarno, znala sam da e mi strahovito nedostajati. Bie to kao da ponovo odlazim od kue. U stvari, jo gore, zato to, kad sam prvi put odlazila od kue, pre sedam godina, bila sam oduevljena to idem i jedva sam ekala da poem, u urbi da to pre iskoristim svoju slobodu. Sada je bilo drugaije. Bila sam sedam godina starija i umornija. Znala sam da ne postoji nita novo u tome to u sama peglati svoju odeu i plaati raune. Ali, morala sam da se vratim u London. Ipak sam tamo imala posao. A nisam primetila da neko razvaljuje moja ulazna vrata da bi mi ponudio posao. Premda se nisam ni prijavila za neki posao, da budem iskrena. to je jo vanije, Kejtin otac je bio u Londonu. elcla sam da ga to vie via, da zna da ima oca koji je voli (pa, bila sam sigurna da e je zavoleti kad je malo bolje upozna) i da odraste s mukarcem u svom ivotu. Zato to, ako od mene bude oekivala da joj obezbedim oca koji e iveti s nama, nisam bila sigurna da u to moi da ispunim. Moda u upoznati drugog mukarca jednog dana, ali nisam se tome mnogo nadala. A sada, kad sam to pomislila, to je unosilo nove brige. ta ako se Kejt ne dopadne taj novi mukarac? ta ako bude ljubomorna, razbesni se i pobegne od kue? Oh, boe! Pa, neu o tome jo da brinem. Pomalo sam pourila, kad sam se ve toliko zabrinula da nikad neu upoznati nekog mukarca. Ne mislim to stvarno. Nisam se muila time da vie neu imati mukarca. Bila sam samo blago zabrinuta.

218

Odluila sam da se u London vratim petnaestog jula. Tada mogu da se uselim u stan i dam sebi i Kejt nekoliko nedelja da se smestimo i pronaemo nekog ko e da je uva, pre nego to ponovo ponem da radim.464 Murjjana Kiz Lubenica A onda, po redosledu, otkrila sam novi niz briga. Kako u voditi rauna o Kejt kad sam potpuno sama? Postala sam veoma zavisna od toga da mi je mama tu da mi otkriva razloge zato Kejt nee da prestane da plae, nee da jede, zato povraa i tako to. - Uvek moe da me pozove - uveravala me je mama. - Hvala - rekla sam suzno. - A sigurna sam da e biti u redu - rekla je. - Stvarno? - upitala sam je patetino. Iako sam imala skoro trideset godina, i dalje sam umela da se ponaam kao dete kad sam bila blizu mame. - Oh, da rekla je. Niko ne zna koliko je jak dok ne bude prisiljen da bude. - Pretpostavljam da si u pravu - priznala sam. - Jesam - rekla je odluno. - Vidi li sebe? Nisi se snala tako loe, s obzirom na to kroz ta si sve prola. - Pretpostavljam - sloila sam se nesigurno. - Stvarno - rekla je. - I zapamti, ono to te ne ubije, ini te jaom. - Da li sam jaa? upitala sam tiho, svojim najdeti-njastijim glasom. - Boe - rekla je - kad govori takvim glasom, u stvari se zapitam. - Oh - rekla sam nervozno. Htela sam da bude prema meni ljubazna i da mi kae da sam divna i da mogu da se izborim s bilo im. - Kler - rekla je - nema svrhe da pita mene da li si jaa. Ti to zna. - Pa, onda jesam - rekla sam odluno. - Dobro je nasmeila se i zapamti. Ti si to rekla. Nisam ja. U sredu pre nego to je trebalo da se vratim, Ana, Kejt i ja smo bile u bati. Vreme je jo bilo lepo. Ana je, ovaj, kako da kaem, traila posao, tako da smo nas dve provele poslednju nedelju leei u bati, u raznim gornjim delo-vima bikiaija i ortsevima, pokuavajui da nabacimo boju. Ja sam pobedivala. 465 Lako sam crnela, a Ana nije. Meutim, Ana je bila tanka i nena i izgledala je predivno u bikiniju, a ja sam se oseala kao krupna junica u poreenju s njom. Nisam vie bila debela. Ali, ona je bila tako siuna i nena da sam se u poreenju s njom oseala ogromno. Volela sam to sam visoka. Samo nisam volela da se oseam kao olimpijska trka-ica iz Istone Nemake. Pa zato, ako sam i vodila u ratu dobijanja boje, to je bilo samo pravilno i pravedno. Kad su deljeni geni, ona je dobila slatko malo telo, a ja glatku kou boje zlata. Ona je dobila tanke noge. Ja nisam. Ja sam dobila grudi. Ona nije. Fer je fer. Obratile smo panju na kuhinjski prozor. Mama je podigla zavesu i mahala je i kucala po prozoru. - ta hoe - rekla je Ana dremljivo. - Mislim da nam kae zdravo" rekla sam, polako podiui glavu sa batenske lealjke. - Zdravo rekle smo obe malaksalo i mlitavo mahnule rukama. Mama je i dalje kucala. Pokreti koje je pravila inili su se panini ji i bezobrazniji. - Idi ti - rekla sam Ani. - Ne mogu - kazala je - idi ti. - Spava mi se - bila sam uporna morae ti da ide. - Ne, idi ti - rekla je, sklapajui oi. Mama je dotrala u batu. - Kler, telefon! - urlala je. - I kad sledei put budem kucala na prozor, treba da ue. Ne radim ja to bez veze, zna. - Izvini, mama. - Pazi na Kejt - rekla sam Ani, dok sam utravala u kuu. - Mmmm - promumlala je.

219

- I jo malo je namazi kremom za sunanje - viknula sam preko ramena.466 Marijana Kiz Lubenica 467 Utrala sam u kuhinju, skoro zaslepljena kad sam ula u mranu kuu posle bletavog sunca u bati. Podigla sam slualicu. - Halo - rekla sam. - Kler - rekao je Dejms. - Oh, zdravo, Dejmse - rekla sam, pitajui se ta, do avola, hoe. Ako me ne zove da mi kae da je prodao stan, ne elim da razgovaram s njim. - Kako si, Kler? - upitao je ljubazno. - Dobro - rekla sam kratko, oekujui da prede na stvar. - Kler rekao je, s velikom dramatikom - moram neto da ti kaem. - Pa, reci - srdano sam mu dozvolila. - Kler, nadam se da nema nita protiv, ali ja sam upoznao nekog. - Oh - rekla sam. - Pa, ta oekuje da ti kaem? estitam? - Ne - rekao je. - Nema potrebe. Ali sam mislio da je bolje da ti kaem, s obzirom na to koliko si se proli put iznervirala. Uz velianstvenu samokontrolu, uspela sam da ne spustim slualicu. - Hvala ti, Dejmse uspela sam da kaem. To je veoma paljivo s tvoje strane. A sada, izvini me, moram da idem. -Ali, zar ne eli da sazna sve o njoj? - brzo je rekao. - Ne rekla sam. - Zar ti ne smeta? - upitao je zabrinuto. - Ne - nasmejala sam se. - Dosta je mlaa od tebe - rekao je bezobrazno. - Ima samo dvadeset dve godine. - To je lepo - rekla sam blago. - Zove se Rita - rekao je. - Lepo ime - prokomentarisala sam. - Ona je statistiar - rekao je, pomalo oajno. - Ba divno - uzviknula sam. Mora da imate mnogo toga zajednikog! - ta je, do avola, s tobom? - povikao je. - Ne znam o emu pria - uzvratila sam. - Zato se ponaa kao da ti nije stalo? - grmeo je. -Upravo sam ti rekao da imam novu devojku! - Pretpostavljam da se ponaam kao da mi nije stalo zato to mi nije stalo - bilo je jedino ega sam mogla da se setim. - O, i Dejmse - nastavila sam. - Da? - rekao je s nadom. - Kejt je dobro - rekla sam. - Sigurna sam da si samo sluajno zaboravio da pita. Sada idem. Divne vesti! Oduevljena sam zbog tebe. Neka traje to due i tako to. Do vienja zalupila sam slualicu. Koliko patetian ovek moe da bude? ta je oekivao da uradim? Da briznem u pla i preklinjem ga da me primi nazad? Zar nita nije shvatio? Vratila sam se u batu. Ana se osvestila i igrala se S Kejt. Bila je tako lepa. Mislim, Kejt. I Ana je bila divna, bez sumnje. Ali, Kejt, ona je bila i vie nego divna. Ve je poela da razvija svoju malu linost. Kad bi joj se neko obratio isputala je grgoljave zvuke, ponekad se smejala i gledala ga u oi. Kao da se s njom moglo razgovarati. Iako se trenutno nije mnogo smejala. Njeno bucmasto, malo lice bilo je svetloruiasto i sjajno ispod utog eiria za sunce i izgledala je kao da vie ne eli da se suna. -Vrue mi je i dosadno mi je - govorio je njen pogled. - I dosadilo mi je da priam s ovom pahuljicom. - Ko je to bio? - upitala je Ana. - Dejms izustila sam, jedva izgovorivi njegovo ime. - ta ima kod njega? - upitala je Ana. - Ima novu devojku - rekla sam kratko. - I to ti ne smeta? - upitala je zabrinuto.

220

- Naravno da mi ne smeta - rekla sam nervozno. - Pa zato onda izgleda tako ljuta? - upitala je Ana.468 Marijana Kiz - Zato to me je prekinuo u sunanju - naterao me da ustanem s lealjke i hodam - samo da mi to kae. Ne mogu da verujem! Stvarno ne mogu. Kakav upak. Koga briga za Dejmsa. Bila sam zabrinuta za Kejt. - Misli da nee izgoreti? - zabrinuto sam pitala Anu. -Moda je trebalo da upotrebim vei zatitni faktor. - Moda - potvrdila je Ana sumnjiavo - ali, mislim da ne prave vei faktor. To je bilo tano. Namackala sam Kejt kremom za sunanje s najveim zatitnim faktorom poznatim oveanstvu. Da nisam moda previe zatitnika majka? Nisam mogla da odolim. Brinula sam za nju. Mislim, ipak je ona beba i njena koa je veoma osetljiva. Nisam elela da rizikujem. - Bolje da je unesem unutra - rekla sam - za svaki sluaj. - Opusti se posavetovala me je Ana. - Ne, bolje da je unesem - rekla sam. - Moe da izgori. - Oh, nemoj da ide - molila me Ana. - Neu imati s kim da priam. Tek tada smo ule glasove iz kuhinje. Kao da je nastala mala frka. - Helen je kod kue - rekla sam Ani moe da se igra s njom. - Oh, ne - zastenjala je Ana. - Priac o tome kako e da se ubije ako padne na ispitu i da li e moi da izdri da spava s profesorom Mekolijem i pitac me sva ta glupa pitanja o Staroj Grkoj. - Mislim, ta moe da se zna o Staroj Grkoj? - upitala je, zvuei prevareno i nasamareno. - Samo zato to sam est nedelja radila u kafiu na Santoriniju, misli da treba da znam sve o Zevsu i ostaloj gomili. Uzdahnula je i poela da skuplja stvari. - Mislim da u da uem s tobom. Ali, pre nego to je uspela da pobegne, Helen je uletela u batu. Na sebi je imala kratku suknju od teksasa i majicu. Kosu je smotala u pundu, i kao i obino, izgledala je prelepo. Lubenica 469 Zastala je kad nas je videla i dugo je gledala u nas. - Gledaj ih - rekla je zlobno. - Samo ih gledaj, te srene kuke. - Zdravo, Helen - rekla je Ana oprezno. - Lenje krave, samo leite tu i ne radite nita dok se ja razbijam od uenja - nastavila je ozlojeeno. Stavila sam aku preko oiju da bih pogledala Helen, u njeno besno malo lice. I tek tada sam shvatila da Helen nije sama. Dovela je gosta. Mukog gosta. Visokog, zgodnog mukog gosta. Boanstvenog, plavookog, tamnokosog, etvrtaste vilice, visokog, zgodnog, mukog gosta, u izbledelim farmerkama i beloj majici. Dobio je boju otkako sam ga poslednji put videla. Mislila sam da ne moe da izgleda bolje, ali izgleda da sam se prevarila. Bitanga! - Zdravo, Adame - rekla sam, sa eljom da zaplaem. - Zdravo, Kler - rekao je ljubazno. Zadrala sam dah i ekala da ude u kuu. A onda sam, s uasom, shvatila da nema nameru. Sranje, pomislila sam u panici, prilazi. Helen i Adam su poli prema oazi lealjki, konzervi dijetalne koka-kole, losiona za sunanje, enskih asopisa i ipsa, koju smo napravile Ana, Kejt i ja. Adam je zastao na trenutak i nadvio se nada mnom i Anom, zavaljenim na lc'iijkama. Nije delovao previe oputeno. Nije bilo njegovoj, uobiajenog, laganog arma. Delovao je udno, pomalo neprijateljski.

221

Srce mi je udaralo. Oseala sam da sam u strahovitoj neprilici. Boe, zato mi Helen nije uputila neko upozorenje da dovodi lepog Adama. Mogla sam malo da se naminkam i obuem neki lep bikini. Jer, kad sam malopre rekla da sam se okolo muvala u ortsu i majici, nisam ni za470 Marijana Kiz trenutak imala na umu da liim na neku od onih seksi riba iz uvara plae. Boe, ne! orts je bio prastar i napravljen od zaista jako izbledelog teksasa i stvarno runo iseen. Bio je potpuno neprikladan i u njemu mi je guza izgledala zaista velika. A u gornjem delu kostima mi je popustila likra, pa je bio sav mlitav i rairen. Ponovo Mils i Bun protiv sindroma stvarnog ivota. Kad god ih mukarac iznenadi, one kao da su tek izale iz kupatila i pokrivene su miriljavim losionom za telo, kosa im je vlana i visi u malim loknama ispod pekira, i izgledaju apsolutno prelepo, na potpuno nevin i prirodan nain. Da se ovck ispovraa. Ali, u stvarnom ivotu, moete da se kladite da ete izgledati najnajgore kad mukarac koji vam se svida/dopa-da/kojeg volite iznenada naie. Pa, takvo je oduvek bilo moje iskustvo. Moda ste vi bile bolje sree. Da barem ne stoji tu i gleda me odozgo, pomislila sam nervozno. - Adame, zaklanja mi sunce - rekla sam, pokuavajui da napravim tos. - Bolje da sedne. - Seo je. Bilo je prilino zadivljujue kako tako krupan i visok mukarac moe da sedne tako graciozno. Izvinjavam se, nije to trebalo da primetim. A svakako nije to trebalo da komentariem. Nasmeio se Ani. - Zdravo - rekao je. - Zdravo, Adame - uzvratila mu je usiljeno. - Kako si? Zvuao je kao da ga zaista interesuje. Ba me briga za nju! ta je sa mnom?, skoro da sam po vikala. - Dobro sam - rekla je Ana, srameljivo se smeei. - Boe - promumlala je Helen, dobacujui Ani tako si patetina" pogled. Adam i Ana su nastavili da apuu izmeu sebe. A onda je Helen prebacila panju na mene. Lubenica 471 - Silazi odatle - naredila mi je, pokuavajui da me izgura s lealjke. - Upravo sam polagala ispit. Moram da legnem. - U redu - rekla sam ustajui. - Ionako sam pola. Bilo mi je vano da joj stavim do znanja da me nije naterala da predam svoju lealjku za sunanje. Da to radim po svojoj volji. Igre moi. Ponaala sam se tako detinjasto. - Da rekla je Ana urno, lica crvenog kao paradajz. -Idem i ja. - Zato, gde ete? - upitala je Helen. - Unutra - rekla sam. - Oh, divno - rekla je. Bila je stvarno iznervirana. -Upravo sam polagala uasan ispit i veeras moram da nauim itavu antropologiju, a neete da ostanete ni pet minuta da malo proaskamo i da mi pomognete da se opustim. - Ali, Kejt je vruina - rekla sam. - Onda, idite - rekla je neraspoloeno. - Idite. Pogledala je Adama. - Kreemo za deset minuta. Moe? - Moe - potvrdio je. - ta emo prvo da radimo? - upitala je. - ta ti eli da radimo? - odgovorio je. Taan odgovor. Oigledno je dobro znao kako da se ponaa prema Helen. - Moda bi mogli da imitiramo problematine porodice - rekla je Helen. - Budui da se ti u to dobro razume. Nasmejala se zlobno.

222

- Helen - rekla je Ana, okirana. - ta je?! - rekla je Helen svadljivo. - Samo se alim. Ipak, on to zna. Zar nije tako? upitala je Adama. - Pretpostavljam da je tako - rekao je ljubazno. Bilo je dosta. Idem ja. Uzela sam Kejt i pola preko travnjaka (travnjak! Kakva ala!) s njom u rukama. Tih nekoliko metara inilo se kao nekoliko kilometara. Mislila sam samo na to kako je Adamov pogled uperen u moju veoma neprivlanu zadnjicu u groznom ortsu.472 Marijana Kiz Konano sam stigla u sigurnost kuhinje. Shvatila sam da sam zaboravila asopis u bati. Pa, neka ostane tamo! Neete me uhvatiti da se pribliavam Adamu svojom voljom. Oh, boe! Bila sam veoma uznemirena. Zato to sam u proteklih nekoliko nedelja poela da mislim da Adam i nije toliko privlaan. Da mi je, u mom stanju nedavne naputenosti, rasuivanje popustilo. Moda sam bila toliko zahvalna na panji koju mi je pruio, da sam uspela da ubedim sebe da je prelep. Ali, ne. To nije bilo tano. Kopile jeste bilo prelepo. Nisam to umislila. Nisam se obmanjivala. A ovako poemeo izgledao je jo bolje. I ruke su mu bile tako krupne i miiave u toj majici. Boe! Bilo je to previe a da bi moglo da se izdri, budui da sam ivela u celibatu itavih pet meseci, ne raunajui onu jednu no s Adamom. U stvari, bilo je i due od toga, zato to Dcjms nije hteo da me pipne ni tapom poslednjih etiri-pet meseci trudnoe. Inae, ta je Adamov problem? Zato je hladan i neprijateljski raspoloen prema meni? Svakako da za to nema potrebe? Da se moda ne plai da u da skoim na njega? Da neu moi da se uzdrim? Da moda ne misli da treba da me obuzdava? Pa, ne treba da brine, pomislila sam. Bezbedan je. Ne bih ni pomislila da stanem izmeu njega i njegove devojke. Nisam vie bila glupa kao ranije. Umela sam da prepoznam izgubljenu situaciju kad se suoim s njom. Zar to nije udno, pomislila sam, dok sam nosila Kejt uza stepenice. Poslednji put kad sam se videla s Adamom, upravo sam izala iz njegovog kreveta. Bili smo intimni onoliko koliko dva ljudska bia mogu biti. A sada se ponaamo kao ljubazni stranci. 39. Kejt je bila mnogo zadovoljnija unutra. Smeila se i gugutala i trzala noicama kad sam je stavila u lealjku. Uhvatila sam je za tople noice i vrtela ih kao da vozi bicikl - volela je to. Pa, barem sam se ja nadala da voli, zato to sam ja zaista uivala u tome - kad sam zaula kucanje na vratima. ta se dogaa? U naoj kui niko ne kuca. Vrata su se otvorila i Adam je uetao u sobu. Sve je istog trenutka izgledalo manje, kao kuica za lutke. Oh, boe, pomislila sam, upadajui u ok i naglo isputajui Kejtine noice. ta hoe? Moda ne moe da veruje koliko mi je orts odvratan, pa je doao da ponovo proveri. - Kler - rekao je snebivajui se - moemo li da porazgovaramo na trenutak? Stajao je tamo, tako krupan, tako zgodan, bez napetog izraza na lepom licu. Pogledala sam ga i neto se u meni dogodilo (ne! ne to!), neto divno. Srce mije poletelo i talas dragosti je proao kroz mene, tako jak da me je skoro oborio s nogu. Odjednom sam bila ispunjena nadom, radou i sreom. Onim ushienjem kad pomislite da je sve gotovo, a onda shvatite da e sve ipak biti u redu. Znate o kakvom ushienju govorim. Onom koje se deava samo jednom ili dva puta u ivotu. - Da - rekla sam - naravno. Priao je i prodrmao Kejtinu noicu, a onda seo pored mene na krevet. Duek je skoro dodirnuo pod, ali nema veze.474 Marijana Kiz

223

- Kler - rekao je, gledajui me moleivo svojim plavim, plavim oima elim da ti objasnim ovo sa mojom devojkom i bebom. - Stvarno? - upitala sam, pokuavajui da zvuim otro i poslovno. Kao da nema veoma uznemiravajui efekat na mene. Njegova veliina i blizina bili su pomalo previe. Kao to sam ve rekla, prva stvar koju sam kod njega primetila bila je muevnost. A sada se inilo kao da je krevet natopio testosteronom. Ili kao da je hodao po sobi s onom stvaricom za rasprskavanje tamjana kojim svetenici mau kod bogosluenja, osim to je, u njegovom sluaju, njegov raspriva bio napunjen esencijom Mukarca. Nisam mogla da odolim da ne razmiljam ti tome da spavam s njim. I ja sam bila samo ena. Ako me ubodete, zar ne krvarim? Ako mi gurnete zgodnog mukarca pod nos, zar ne elim da rastrgnem odeu s njega? Mislim, ne odreujem ja pravila. Bilo je od neobine vanosti da se kontroliem. Adam nije doao da mi ponudi svoje telo. Bio je ovde, pa, barem sam se ja nadala da je zato bio ovde, da bismo razmrsili sve ono to se deavalo u naim ivotima kad smo se upoznali. Onda bismo moda mogli da budemo prijatelji. Shvatila sam da bih zaista, zaista volela da budemo prijatelji. Bio je tako zanimljiv, zabavan i sladak. Bilo je divno biti u njegovom drutvu. Bio je poseban, znate. Ko god da je bila ta njegova devo jka, bila je stvarno srena ena. - Kler - kazao je - hvala ti to mi daje ovu priliku da ti objasnim. - Oh, boe rekla sam saberi se. Prestani da zvui tako ponizno. - Ja samo... ne znam - promucao je. - Mora da je bilo pomalo, ovaj, ovaj, ... iznenaenje kad ti je Helen rekla da imam dete. - Da, bilo je... iznenaenje - rekla sam uz mali smeak. Lubenica 475 - U redu, u redu - rekao je. Provukao je prste kroz svoju divnu, svilenkastu kosu. Moda je iznenaenje pogrena re. - Moda - sloila sam se. - Nije ba da smo se nas dvoje zabavljali, ili tako neto. Zurio je u mene kao da je bio tuan. - Pa, iako se nismo zabavljali, ipak sam oseao potrebu da ti kaem - rekao je. - Ali sam se plaio da u te uplaiti - nastavio je. - To ba i nije bilo verovatno, s obzirom na okolnosti -odgovorila sam. - Ali, pomislio sam da e se pitati kakav sam to ovek kad mi nije dozvoljeno da viam svoje dete. Hteo sam da ti kaem. Mnogo puta skoro i da jesam, ali sam uvek gubio hrabrost u poslednjem trenutku. - A zato mi to govori sada? - upitala sam ga. - Zato to je sve sreeno - rekao je. - Pa, zar nije srea to te Helen pozvala danas ovde, a ja se zadesila tu? upitala sam pomalo zajedljivo. - Kler - rekao je zabrinuto. - Da nisi bila ovde danas, pozvao bih te telefonom. Mislio sam da si otila u London. Inae bih te odavno pronaao. - Ne, stvarno uveravao me je kad je video moj po-ozriv pogled. - U redu - popustila sam. - Verujem ti. - Onda, ispriaj mi sve - predloila sam, prisiljavajui se da zvuim mirno. Pokuavajui da u glasu ne pokaem naglu znatielju. Uvck uivam u ljudskoj ivotnoj prii, ak i kad sam i sama posredno umeana. Niz udnih, gugutavih zvukova doao je iz Kejtine le-aljke. Oh, molim te nemoj da plae, duo, poskoila sam oajno. Ne sada. Zaista elim ovo da ujem. Mami je to vano. I, neete verovati. Ponovo se smirila. Oigledno je nas-ledila neto dobro od svog oca.476 Marijana Kiz Ali, sada tiina, dame i gospodo. Adam se sprema da objasni elu stvar. - Zabavljao sam se s Hanom... poeo je. - Ko je Hana? - prekinula sam ga.

224

Uvek je dobro da se raisti ko su glavni likovi pre nego pone pria. - Majka mog deteta - objasnio je. - Dobro - rekla sam - nastavi. - Zabavljao sam se s njom dugo, otprilike dvc godine. - Da - klimnula sam glavom. - A onda se zavrilo - rekao je. - Oh - rekla sam to zvui prilino naglo. - Ne, ne, nije bilo tako - rekao je. - Mislim, nijedno od nas dvoje nije pobeglo s drugim, ili tako neto. Jednostavno je prestalo. - Da. - Klimnula sam glavom. - Tako smo raskinuii - rekao je. - Da rekla sam. - Do sada te pratim. - Ali, bila mi je i dalje draga - rekao je. - Nedostajala mi je. Meutim, svaki put kad bismo se videli bilo je grozno. Plakala je i pitala zato nismo uspeli, da li bismo mogli da pokuamo iz poetka, i tako to. - Da - rekla sam. To mi je bilo vrlo poznato. - I uvek bismo zavrili u krevetu - rekao je. Izgledao je malo postideno kad je ovo rekao. Nisam shvatala zato. Mislim, svi to rade kad raskinu s nekim koga su voleli i jo ga na neki nain vole, zar ne? To je pravilo. Raskinete, kaete da ete ostati prijatelji, naete se ne-dclju dana kasnije na prijateljskom" piu, napijetc se, kaete kako je udno to ne moete da se dodimete, ak ni neno, poljubite se, zastanete i kaete: Ne, ne smemo", ponovo se poljubite, zastanete i kaete: Ovo je glupo", poljubite se ponovo, kaete: Moda samo ovaj put. Samo zato to mi strano nedostaje." Odete autobusom do njegovog stana, praktino se potucate u neijoj bati kad izaete iz autobusa, uete kod njega, sve je tako poznato i vi plaLubenica 477 ete zato to znate da tu vie ne pripadate. Vodite ljubav, ponovo plaete, zaspite, imate grozne snove u kojima ste jednog trenutka ponovo zajedno, a drugog ste ponovo raskinuli i sledeeg jutra se budite elei da ste mrtvi. Svi znaju to pravilo. To je jedan od prvih principa koji odlikuju kraj jedne ljubavne veze. Adam mora da je veoma naivan kad je mislio da se to desilo samo njemu. - U svakom sluaju, Hana je ostala u drugom stanju -rekao je. - Oh, boe - rekla sam saoseajno. Pogledao me je pomalo otro. Pomislio je da sam sarkastina. Stvarno nisam. - Porazgovarali smo o tome i sve uzeli u obzir. Ona je elela da se venamo. Ja nisam, zato to sam mislio da je to glupo. Nisam video svrhu venavanja da se detetu prui stabilan dom, ako se njegovi roditelji vie ne vole. - Mmmm - rekla sam ne elei da potvrdim. Mislim, tehniki, bio je u pravu. Ali budui da je u pitanju bila ena, moje srce se priklonilo nesrenoj Hani. - Verovatno misli da sam pravo kopile rekao je, izgledajui pomalo jadno. - Ne, ne ba - rekla sam. - Slaem se s tobom da ven-avanje ne reava nita u toj situaciji. - Ipak misli da sam ubre - rekao je - vidim to. - Ne mislim - rekla sam razdraeno. Hoe li, molim te, da nastavi. Bilo je previe razvijanja likova i nedovoljno akcije u ovoj prii za moj ukus. - Mislili smo da rodi bebu i da je da na usvajanje, ali Hana to nije elela. Zatim smo razgovarali o tome da izvri abortus. Bacila sam brz pogled prema Kcjt. Morala sam. Ose-ala sam se neverovatno srenom to ja nisam morala da razmiljam o abortusu kad sam saznala da sam u drugom stanju.478 Marijana Kiz - U svakom sluaju, abortus se inio kao neka vrsta reenja - rekao je umorno. - Ali, nijedno od nas dvoje to nije elelo.

225

- Sigurno da niste - procedila sam kroz zube, trudei se da zvuim kao da mu verujem. Ali sam se u sebi pitala: Da li je ovaj ovck ozbiljan'? Oduvek sam sumnjala da veina mukaraca misli da je abortus skoro kao priest, poklon koji im je velikoduno dat s neba kako bi im ivot uinio jednostavnim i prijatnim. Da bi se izborili s nezgodnim malim smetnjama, kao to su deca, koja kao da ometaju njihov veseo momaki ivot. Naravno da postoji gomila ljudi koja se pretvori u pobonost i pravdoljubivost i koja govori da je abortus ubi-stvo. Videete da su mukarci koji to mogu da kau, oni ije devojke nisu u drugom stanju. Ali, im njihova ena doivi nezgodu" i zatrudni, obino poinje potpuno drugaija pria. Brzinom munje, nalepnica Drutva za zatitu neroene dece je nestala sa zadnjeg stakla automobila i zame-njena je parolom Moje telo, moj izbor", ili jo verovatnije Njeno telo, moj izbor". Obino su oni ti koji prvi oprezno izjave da sada moda nije pravo vreme za bebu, i da abortus, u stvari, nije nita strano. Da je laki nego vaenje zuba. I da u veini sluajeva ne mora ni da se prenoi u bolnici. I da nema potrebe za oseanjem krivice, zato to, u ovom trenutku, to i nije dete, nego samo nekoliko elija. I da e ii s njom i saekati je posle intervencije. A moda e za nekoliko nede-lja otii negde za vikend da bi to lake prevazila. I onda, pre nego to ena shvati ta joj se deava, lei na operacionom stolu u skupoj klinici", nosei papirni ogrta koji je otvoren na leima, s iglom zabodenom u ruku, i broji od deset do jedan. Izvinjavam se, izvinjavam se! Malo sam se zanela. Kao to ste moda primetili, o ovome imam veoma jasno miljenje, ali sad moda nije pravo vreme da ulazim u to. Dovoljno je da kaem da me je Adam ubedio da ne spada u takve mukarce. Lubenica 479 Ali, samo jo jedna stvar, pa u da umuknem. Pokaite mi mukarca koji je u drugom stanju, bez para i partnera, i onda ga zamolite da stane na improvizovanu govornicu i kae da jo misli da je abortus potpuno pogrena stvar. Ha! Dobro, da se vratimo Adamu feministi. I dalje je objanjavao, sav napregnut i iskren, zurei u mene moleivim pogledom svojih divnih oiju. Da li znate da ima tako divne trepavice? Stvarno guste i dugake i... pardon. Hm. - Rekao sam joj da u ako rodi, uiniti sve to mogu da joj pomognem - nastavio je. Obeao sam da u joj pomoi finansijski i da bih voleo da beba ivi sa mnom. Ili s njom. Ili sa oboje. Kako god Hana eli. elco sam da rodi, ali sam znao da je na kraju odluka ipak njena. Nisam mogao da odluim u njeno ime i nisam eleo da vrim pritisak na nju, zato to sam znao da se plai. Imala je samo dvadeset dve godine. - Oh, boe - rekla sam - ba je tuno. - Jeste - rekao je potiteno. - Bilo je stvarno strano. - I ta se onda desilo? - upitala sam. - Umeali su se njeni roditelji. Kad su saznali da smo razmiljali o abortusu, pobesneli su. S pravom, pretpostavljam. Odveli su je, daleko od mog loeg uticaja, u svoju kuu u Sligo. - Boe - rekla sam, zamiljajui Hanu zakljuanu u kuli, usred Nedoije, kao princezu s dugakom, zlatnom kosom. - Grozno. To je varvarski! Kao iz srednjeg veka. - Nije - rekao je brzo, sa eljom da me ispravi - nije bilo tako strano. Imali su najbolju nameru. eleli su samo najbolje za bebu. Ipak je to bilo njihovo unue, pa su eleli da se obezbede da Hana ne izvri abortus. Ali, nisu mi dali da razgovaram s Hanom kad bih pozvao. Rekli su da se ne pojavljujem kad se beba rodi. - Ti to ozbiljno? - rekla sam besno. - Nikada nisam ula tako neto. Pa, moda i jesam. Ali samo kod necivili-zovanih, ludih ljudi. I ta se onda dogodilo? Zar ta Hana480 Marijana Kiz Lubenica 481

226

nije imala svoje miljenje? Zar nije rekla svojim roditeljima gde da se nose? Mislim, bila je odrasla ena! - Pa - rekao je s nelagodom - onda ni Hana nije htela da me vidi. Otiao sam u Sligo pa smo razgovarali i rekla mi je da ne eli da ima vie nita sa mnom i da ne eli da se meam kad se beba rodi. - Ali, zato? - povikala sam. - Zaista ne znam rekao je nesreno. - Mislim da je bila ogorena to nisam hteo da je oenim. A bila je i ljuta na mene to je zbog mene ostala u drugom stanju. Roditelji su je ubedili da ja mora da sam sin sotone kad sam pomislio na abortus. - Shvatam - rekla sam. - ta se onda desilo? - Potraio sam pravni savet da vidim ta mogu da uradim. I zna ta? Nemam skoro nikakva prava. Praktino nikakva. Ali, iako sam mogao da insistiram na svom pravu da viam detc, nisam eleo da to bude gadna pravna bitka. Stvarno nisam mogao da verujem da e mi Hana to uraditi. Bilo je grozno. utao je nekoliko trenutaka. Kejt je sumnjivo tiha, pomislila sam u panici. Ali, izgledala je dobro. - Najgore je bilo kad se beba rodila - nastavio je Adam. - Nisam ak znao ni da li se uopte rodila. Nisam znao da li je sve u redu. Nisam znao da li je deko ili devojica. Onda sam ih pozvao i njen otac mi je rekao da je devojica i da je sve u redu. I da je Hana dobro. Ali je rekao da ona ne eli da razgotara sa mnom. - Zar to nije strano? - uzdahnula sam. - Da, jeste bilo. itave godine nisam uo nita o njima - rekao? je. - Bio je to pravi komar. Bio sam potpuno bespomoan. Panju sa Adamove tune prie mi je skrenuo zvuk koraka na stepenicama. A onda je Helen uletela u sobu. Zurila je as u Adama, as u mene. - ta se ovde deava? - upitala je zapanjeno. Potpuno sam se ukoila. Nisam mogla da govorim. Nisam znala ta da joj, do avola, kaem. Adam mi je, na vreme, priskoio u pomo. - Helen - rekao je blago - da li bi imala neto protiv da me ostavi nekoliko trenutaka sa Kler. - Da! - rekla je ratoborno. - Imala bih. Pauza dok se borila sa svojom znatieljom. Onda je upitala: Zato? - Objasniu ti kasnije - rekao je, neno je pogledavi. Stajala je jedno vreme kod vrata, dok su joj na izuzetnom, malom licu bile ispisane sumnja i ljubomora. - Pet minuta - rekla je, gaajui me otrovnim pogledom dok je ljutito izlazila iz sobe. - Oh, boe - rekla sam - bolje da ide. - Ne - rekao je - ionako je ve ljuta na mene. Zato mogu da ostanem i zavrim priu. - U tom sluaju, tvoj izbor - rekla sam, divei se njegovoj hrabrosti. - Dobro - rekao je mimo. - Pa, kako sam ve rekao, nisam se uo s njom godinu dana... tek sam poeo da se mirim s tim. A onda, pre oko mesec dana, pojavila se kao iz vedra neba. Nisam mogao da verujem! I dovela je Moli sa sobom. - Ko je Moli? - prekinula sam ga. - Tvoja beba? - Jeste - rekao je. - Zar to nije grozno ime za bebu? - Meni se svia - rekla sam uvredljivo. Pretpostavljam da sam zauzela pomalo odbrambeni stav zato to ni moja beba nije imala neko naroito sjajno ime. - Moda - rekao je Adam - ali, trebalo bi da je vidi. Divna je. Trebalo bi da ima neko lepo ime. Kao Mirabel, ili... - Zar to nije restoran? - prekinula sam ga. Nije mi se dopadalo kuda ovaj razgovor vodi. Posebno to je Kejt u blizini. Nisam elela da dobije neki kompleks. Sam bog zna da joj stvari i ovako ne idu u prilog. Plaila sam se da bi za trideset godina, kada bude narkoman i alkoholiar, bulimina i kradljivac po samoposlugama, ja bila kriva. Da482 Marijana Kiz e rei da je moja greka to joj nisam dala neko lepo i ensko ime. - Sluaj, ne brini zbog imena svog deteta - rekla sam. -Nastavi priu.

227

- Dobro - rekao je. - Pa, u svakom sluaju, mislim da smo se pomirili. Rekla je da joj je ao to me nije od poetka ukljuila da budem s Moli. Ali je pitala da li je kasno da pone sada? - I? - upitala sam. - Pa, prvo sam stvarno hteo da joj kaem da se nosi -rekao je. Boe! Skoro sam se zagrcnula. Nisam mogla da verujem da se Adam ponaa tako normalno. Pogledajte naslovnu stranu. okantan naslov - Adam se duri!" - Ali sam onda shvatio da bih tako samo nakodio sebi - nastavio je. Ba razoaravajuc, pomislila sam. Za trenutak sam po-verovala da e se poneti nezrelo i detinjasto. Pa dobro, nema veze. Bie vremena i za to. - Tako smo postigli civilizovan dogovor o starateljstvu nad Moli. Hana i ja smo ponovo prijatelji... pa, barem radimo na tome - rekao je. - Oh! - rekla sam iznenaeno. - Oh! Sta znai to prijatelji", pitala sam se. Da li to znai da vode ljubav kad god mogu, ili to stvarno znai samo prijatelji"? Postoji samo jedan nain da to saznam. Duboko sam udahnula. - Ovaj, da li to znai da se ti i Hana, zna, ne zabavljate? - upitala sam, trudei se da zvuim oputeno. - Ne - nasmejao se, uputivi mi Zar uopte ne obraa panju na ono to ti govorim?" pogled. (Hvala bogu!") - Ne - rekao je. - Mislio sam da je to jasno. U tome i jeste stvar. Zato ovo i jeste tako sjajno. Mogu da se bavim Lubenica 483 svojim detetom, a da istovremeno ne budem emocionalno vezan za njenu majku. - Ali u isto vreme mogu da budem prijatelj sa Hanom, zato to je potujem i cenim dodao je urno, uvek vodei rauna da bude prav'an i pristojan. - Da li si stvarno srean to via svoje dete? - upitala sam ga neno. Klimnuo je glavom, kao da e da zaplae. Oh, molim te, nemoj, pomisila sam panino. Mislim da mi je muka od te eme novog oveka. Prestani da bude u kontaktu sa svojim prokletim. Ne pribliavaj se enskoj strani svoje linosti! Ako te uhvatim blizu nje, klepiu te. Tihi glas u meni je suflirao: - Pitaj ga! - Nosi se! - odgovorila sam mu. - Hajde - ponovio je glas - pitaj ga. ta ima da izgubi? - Ne rekla sam, oseajui se veoma nelagodno. Ostavi me na miru. - Jedva eka da sazna - podsetio me je glas. - U stvari, li i zasluuje da sazna. - Umukni - rekla sam kroz stisnute zube. - Neu nita da ga pitam! - Pa, ako nee ti - rekao je glas - onda u ja. I, na svoje zaprepaenje, shvatila sam da otvaram usta i iz njih je izaao glas i upitao Adama: - Dakle, da li si zbog toga eleo da bude sa mnom? Zna, zbog Kejt? Zato to imam bebu? Bilo mi je tako neprijatno! Nisam mogla da verujem da sam smogla hrabrosti da to pitam. Moju podsvest ne smete nigde da pustite. - Ne! - rekao je Adam. Pa, vie je viknuo. - Ne, ne, ne. Strano sam se plaio da e to pomisliti. Da e me analizirati i pomisliti da volim da budem s tobom samo zato to traim neku vrstu zamene za svoje izgubljeno dete i de-vojku.484 Marijana Kiz Lubenica 485 - Pa, ne moe ba da me krivi, zar ne? - upitala sam. Ali ne zlobno i agresivno. - Ali, zato bi mi bio potreban neki mamac da bih eleo da budem s tobom? - upitao je. Ti si divna!

228

Nisam nita rekla. Samo sam sedela tamo, oseajui se i neugodno i oduevljeno. - Ozbiljno - nastavio je. - Mora da mi veruje. Koliko samopotovanja ima? Ti si neverovatna. Nemoj mi rei da to nisi znala? - Pa, zar nisi? - ponovio je, budui da nisam odg9<-arala. - Nisam - promrmljala sam. - Pogledaj me - rekao je. Neno je stavio ruku na moj obraz i okrenuo mi glavu prema sebi. Molim te da me saslua. Toliko si lepa. I dobra i pametna i zabavna i divna i duhovita. To su neki od razloga zbog kojih toliko volim da budem s tobom. To to ima dete nije bilo od velikog znaaja. - Stvarno? - upitala sam. Pocrvenela sam kao kresta i pretvorila se u stidljivu devojicu. - Stvarno - nasmejao se. - Sviala bi mi se ak i da nema dete. Nasmeio se. Izgledao je preivno. Oh, boe! Topila sam se. - Stvarno - rekao je. - Verujem ti - rekla sam. I ja sam se nasmeila. Morala sam. Sedeli smo na krevetu, smeei se jedno drugom, kao dva morona. Posle izvesnog vremena je ponovo progovorio. - Znai, prihvatila si moj savet na kraju rekao je, neno me zadirkujui. - S im u vezi? - upitala sam. - Oh, misli na Dejmsa. Pa, ipak mu se nisam vratila, ali to nije ni zbog ega to si ti rekao. - Dobro, dobro - nasmejao se. - Samo mi je drago da si se predomislila. Zaista nije vano zbog koga si to uradila. Ti zasluuje nekog mnogo boljeg od njega. - Mogu li neto da te pitam? - rekla sam. - Naravno - odgovorio je. - Kako Hana izgleda? Pogledao me je znalaki i lagano se nasmeio pre nego to je progovorio: - Ima dugaku, kovrdavu plavu kosu. Otprilike je graena kao Helen, ili Ana. Ima smee oi. - Oh - rekla sam. - Jesi li sada srena? - upitao me. - ta pria? - Da uopte ne lii na tebe? Da nisam pokuavao da je zamenim tobom? Morate da mu odate priznanje. Ne moete da kaete da nema mo opaanja. Bila sam zadovoljna to ta Hana ne lii na mene. Ali sam sada bila ljubomorna zato to je izgleda bila vitka i lepa. Boe! Hou li ikada biti zadovoljna? Poela sam da se smejem. Stvarno sam bila smena. -Da, Adame, srena sam to nisi pokuavao da nju zameni mnome. Ali, sada bi bilo bolje da se vrati kod Helen -rekla sam. Ustala sam. A onda je ustao i on, pa sam se ja istog trenutak osetila siunom. Stajali smo tako, nemajui pojma ta da kaemo. Ja sam samo znala da ne elim da se oprostim. - Ti si zaista izuzetna ena - rekao je. Privukao me je i vrsto me zagrlio. I ja mu, budala, dozvolila. Velika greka. Ogromna, kolosalna, enormna greka. Dobro sam se drala dok nismo uspostavili fiziki kontakt. Ali, im sam se nala u njegovom naruju, na polju emocija se oslobodio pakao. enja, udnja i pohota (da, i vie od toga!) i gubitak i toplo, mekano oseanje. U njegovom naruju sam se setila kako sara se pored njega oseala.486 Marijana Kiz Mislila sam da sam zaboravila kako je divno s njim. Ali, sve se brzo vratilo. Zarila sam glavu u njegove grudi. Mogla sam da osetim kako mu, kroz tanku majicu, udara srce. Isti divni nagove-taj sapuna i tople, muke koe koja mi je bila tako poznata. clela sam da ostanem tu zauvek, na sigurnom, pritisnuta uz njegovo divno vrsto telo, dok me njegove ruke neno grle. Odmakla sam se od njega.

229

- Nisi ni ti lo - odgovorila sam. Nisam imala pojma zato su mi oi suzne. - elim ti sreu - rekao je. - I ja tebi - odgovorila sam. - Pa, zbogom - promrcala sam. - Zato zbogom"? - pitao je, smeei se. - Zato to se u nedclju vraam u London, tako da se verovatno vie neemo videti - rekla sam. Mislila sam da u briznuti u pla. I pitala se zato se on smeka. Odakle mu pravo da bude zadovoljan i srean? Zar ne osea ozbiljnost trenutka? Ovo nije smeno! Ba naprotiv. Nisam mogla da verujem da se oseam tako jadno. Bilo je to toliko bolno. Da barem hoe da ode! - Zar vie nee da izlazi? - upitao je. - Ne moe da nade bebisiterku? - Naravno da hou - rekla sam tuno. - Ali, neu moi da se viam s tobom. Osim ako nee da dolee do Londona svaki as zbog veernjeg izlaska. A mislim da to nee da radi. - Neu - rekao je zamiljeno. - U pravu si. Ne bi bilo nikakvog smisla da doleem u London zbog izlaska, kad sam ve tamo. Na trenutak sam pomislila da sam loe ula. Ali, pogledala sam ga, njegovo nasmejano lice, i shvatila sam da nisam. Kroz mene je projurila nada, nekakvo oseanjc neeg toliko divnog da sam pomislila da u od njega pui. Lubenica 487 - ta to pria - upitala sam ga, jedva diui. Morala sam da sednem. - Ovaj, ja se, ovaj, selim u London - rekao je tiho. Seo je pored mene na krevet. Trudio se da bude ozbiljan, ali nije mogao da zadri osmeh. - Stvarno? - vrisnula sam. Ali, zato. A onda mi je neto palo na pamet. - Hej, nemoj mi rei. Nema gde da spava pa se pita, samo se pita, da li bi mogao da spava kod mene na podu. Samo nekoliko noi, maksimalno godinu dana. Je F tako? -rekla sam ogoreno. Prasnuo je u smeh. - Kler, tako si smena! - rekao je. - Zato? - upitala sam nervozno. - emu se smeje? - Tebi! - rekao je, i dalje se histerino smejui. - Imam gde da spavam. Nisam toliko glup da budem fin prema tebi kako bih mogao da te zamolim da stanujem kod tebe. Misli da imam skrivenu nameru? Znam da bi me ubila. - Dobro - rekla sam, malo umirena. Barem ima malo potovanja. - Misli da sam zbog toga hteo da razgovaram s tobom? - upitao je, ozbiljnije. - Moda sam glup, ali mislim da sam ti objasnio koliko mi se svia i koliko si mi draga. Zar mi ne veruje? - Pa. Ne moe da me krivi to sam sumnjiava -rekla sam nadureno. - Ne - uzdahnuo je. - Moraemo da poradimo na tome da te ubedim koliko si divna i da ja nemam skrivene motive zbog kojih elim da budem s tobom. Ne elim te zbog tvog deteta. Ne elim te zbog tvog stana. elim te samo zbog tebe same. - Da li me eli? - apnula sam, odjednom se oseajui iva i seksi. Tako mona, tako svesna da sam ena i da je on mukarac i da neizbena fizika privlanost pulsira izmeu nas. Oi su mu se stamnile, plavo se skoro pretvorilo u crno i izgledao je i zvuao veoma ozbiljno. - elim te veoma mnogo - rekao je.488 Marijana Kiz Soba je iznenada utihnula i smirila se. ak ni Kejt nije isputala nikakav zvuk. Mogli ste noem da seete seksualnu tenziju. Prekinula sam to pre nego neko -od nas dvoje spontano sagori. - Da razjasnimo stvari - rekla sam, pokuavajui da zvuim poslovno. - Dolazi u London. Zbog ega? Zato? - Pronaao sam posao - rekao je, kao da je to najnormalnije objanjenje na svetu. - Ali, ta e s koledom? - upitala sam zbunjeno. -Zar e da ga napusti?

230

- Ne - rekao je - ali, sada e biti drugaije. Uiu nou. - Zato? - pitala sam, jo uvek ne shvatajui. - Zato to radi? - Zato to moram da radim sad kad imam detc koje treba izdravati. A u Dablinu nema posla. Tata je uspeo da me ubaci u jednu trgovaku banku u Londonu. Uspcu i da diplomiram. Samo e mi biti potrebno vie vremena. - A tvoja beba? - zaevilela sam. - Tek si je upoznao, a sada e ponovo morati da je ostavlja. To je strano! Bio je red na njega da bude zateen. - Ali, Moli ide sa mnom - rekao je, zvuei pomalo zbunjeno. - Vodim Moli u London. - Boe - rekla sam tiho. Nemoj da mi kae da je otima? ula sam da neki oevi to rade. - Ne! - rekao je ogoreno. - Hana eli da je uzmem. Hana eli da putuje po svetu, dosta joj je odgovornosti. Pretpostavljam da nije sluajnost da ju je odjednom obuze-lo kajanje to mi nije dozvoljavala da viam Moli, kad je iznenada shvatila da joj je potrebna bebisiterka na godinu dana. - Boe moj! - rekla sam. - To ne zvui ba idealno. A ta e biti s jadnom Moli? I zato Hanini roditelji nisu insistirali da je uvaju? - Oh, Hana je imala veliku svau s njima kad je odluila da uzme odmor od godinu dana objasnio je Adam. Lubenica 489 - A Moli e biti u redu, nadam se. Ubaciu je na terapiju im progovori. - alim se - rekao je, kad je video moje prestravljeno lice. - Znam da to nije idealno detinjstvo za dete. Da bude odvojena od kue, dok njena majka bei na godinu dana, i da zavri kod oca koji je i ne poznaje. Ali, sve to mogu da uradim jeste da dam sve od sebe. - A ta e biti kad se Hana vrati i poeli da vrati Moli u Irsku? - pitala sam, puna brige. - Oh, Kler - rekao je neno, uzimajui mi ruku. - Opusti se. Ko zna ta e se dogoditi za godinu dana? Brinuu o tome kad za to doe vremc. Moemo li malo da ivimo u sadanjosti? Nisam nita rekla. Razmiljala sam. U pravu je, odluila sam. Kad srea svrati u neiji ivot, vano je da je ovek iskoristi na najbolji nain. Moda nee biti tu dugo, a kad ode, zar ne bi bilo grozno kad ovek pomisli da je sve vre-me kad je mogao da bude srean, u stvari upropastio brinui se kada e mu ta srea biti oduzeta. - Dakle, ako mogu da predem na glavni razlog moje posete nastavio je, iznenada veoma otro - mogu li neto da te pitam? - Naravno - nasmeila sam se. - Ako sam previe slobodan, prekini me, molim te -rekao je, uz samokritini arm. - Ali, da li misli da bi bilo mogue da se ti i ja naemo nekad u Londonu? Moda bismo mogli da uzmemo zajedniku bebisiterku? I, naravno, ako ti bilo kad zatreba bebisiterka, bie mi veoma drago da ti uinim. - Hvala ti, Adamc - rekla sam ljubazno. - Volela bih da se vidimo u Londonu. I, naravno, ako i tebi zatreba bebi-siterka, molim te, slobodno pitaj. - Ne, ozbiljno - rekao je, spustivi glas za nekoliko oktava. - Ovo mi je veoma vano. Hoemo li zaista moi da se vidimo u Londonu?490 Marijana Kiz - Naravno - rekla sam, nasmejavi se. - Volela bih da se vidimo. Podigla sam glavu i srela njegov pogled. Tada sam vi-dela izraz na njegovom licu potovanje, dopadanje, skoro sigurno poudu. U stvari, moda je tu bilo i ljubavi - osmeh mi se zaledio na licu. - Oh, Kler - izgovorio je s uzdahom, dok se saginjao da me poljubi. - Nedostajala si mi. U tom trenutku je Kejt odluila da joj se smuilo da niko ne obraa panju na nju i zaurlala je kao policijska sirena.

231

U isto vreme je i Helen uletela kroz vrata i iznenada se zaustavila kad nas je ugledala. Spazila nas je kako sedimo na krevetu. Adam me je drao za ruku, moja glava je bila podignuta za Adamov poljubac, i polako je rekla: - Ne mogu da verujem. Pripremila sam se za napad. Osveta e biti brza i strana. Spustila sam pogled i zapanjila se kad sam je ula kako plae. Helen plae? Sigurno je neka greka. To je neuveno! Pogledala sam je, puna kajanja i saoseanja. Skoro da sam i ja zaplakala. A onda sam shvatila da ona ne plae. Kuka se smejala! Smejala se i smejala. - Ti i Adam - rekla je, odmahujui glavom, dok su joj suze od smeha tekle niz lice. -Sramota. - Zato? - odluno sam upitala, ljuta, brzo zaboravivi saoseanje i kajanje. - ta mi fali? - Nita - nasmejala se. - Nita. Ali, ti si tako matora, a... - Zastala je, nemona da govori, toliko joj je bilo smeno. - Kakva ti je faca! Izgleda prestravljeno. A ja sam mislila da mu se sviam ja! - uzviknula je i ponovo je poela da se smeje. Bilo joj je toliko smeno da nije mogla da stoji uspravno. Naslonila se na zid a onda se savila. Lubenica 491 Sela sam i zurila hladno u nju, dok se Kejt drala kao vila koja predskazuje smrt. Adam je izgledao pomalo zbunjen. Ako je neto i bilo smeno, ja to nisam primeivala. Uzela sam Kejt pre nego to joj pukne neki krvni sud i klimnula glavom prema Adamu. Razgovaraj s Helen -rekla sam mu. Adam je polako ustao i izaao iz sobe iza Helen. Ljuljukala sam Kejt i pokuavala da je umirim. Bila je divno dete, ali, bogami, ponekad je imala tako lo oseaj za vreme. ula sam kako se Helen smeje silazei niza stepenice. A malo kasnije je ponovo ula u sobu. - Ti, prokleta kuko - rekla je veselo, sedajui na krevet pored mene. - Sve si nas prevarila. Pravila si se da si slomljenog srca zbog Dejmsa, a sve to vreme si se palila na Adama. - Ne, Helen... - slabo sam se branila. - Nije bilo tako. Ignorisala me je. Imala je na umu neto vanije. - Kakav je? - upitala je, zavereniki mi se pribliavajui, spustivi glas za nekoliko decibela. - Je 1' mu je veliki? - Kakvo je to pitanje? - upitala sam, pretvarajui se da sam uasnuta. - Neu nikom da kaem - slagala je. - Helen! - rekla sam, dok mi se pomalo vrtelo u glavi. Vie bih volela da je bila besna na mene. Ovako u morati da trpim da mi bude najbolja prijateljica kako bi saznala kakav je Adam u krevetu, da bi mogla da ispria svima. - A gde je on sada? - upitala sam je. - U kuhinji, ulaguje se mami. Ali, nije to vano - rekla je oduevljeno. - Mislim da te voli. - Oh, Helen, ma bei - rekla sam, pomalo se oseajui iscrpljeno. - Ne, stvarno to mislim - bila je ubeena.492 Marijana Kiz - Stvarno? - upitala sam oprezno. Ispala sam takva budala. Nije trebalo uoptc da je sluam. U mojim godinama, trebalo je da budem mudrija. - Da - rekla je, zvuei neuobiajeno ozbiljno. - Zato? - pitala sam. - Zato to mu se ba digao kad je malopre govorio o tebi. - Vrisnula je od smeha. Prela sam te, a? - Ma, prestani vie - rekla sam. Bilo mi je dosta za jedan dan. - Izvini - smejuljila se Helen. - Ne, stvarno mi je ao. Ali, zaista mislim da te voli. Stvarno. Budimo iskreni, ako je neko strunjak za zaljubljene mukarce, onda sam to ja. Imala je pravo.

232

- Da li ti voli njega? - upitala je. - Ne znam - rekla sam zbunjeno. - Ne poznajem ga dovoljno da bih mogla da kaem. Ali, prilino mi se dopada. Zadovoljna? - Moram da budem - rekla je zamiljeno. - Nadam se da se volite. I nadam se da ete biti sreni zajedno. - Boe, hvala ti, Helen - rekla sam, zaista dirnuta. Suze su mi navrle na oi. Bila sam oduevljena zbog njenih lepih elja. - Da rekla je neodreeno. - Kladila sam se s onom kravom Melisom Scint da nee s njim nita uraditi do kraja leta. Poela sam ve i da se brinem, ali ovo je sjajno. Kao od boga poslato. Sada nema nikakve anse, zato to e ga ti skloniti daleko od nje. - To je najlakih sto funti koje sam ikada zaradila -rekla je, veselo trljajui ruke. - Da - nastavila je, veoma zadovoljno. - Moram da kaem da je ovo ispalo prilino dobro. Zaista prilino dobro.

KRAJ

233