www.titlovi.

com

RADNIčKA KLASA IDE U RAJ

preveo: GUGY

Glavčina...

Da.

Mi dovodimo Bekenbauera,
za 400 miliona!

A mi dovodimo Rivu.

Otkud vam pare?

-Pa nismo mi goli kao vi!

Kafu?

Kafu?

Hoćeš li kafu?

Dragi, kako si?

-Dragi, dragi...

Sve ti je u glavi.

U mozgu sedi rukovodstvo. Ono

donosi odluke, pravi planove

i programe, odobrava proizvodnju.

Kakvu proizvodnju? -On sve reguliše.

Osoba sprovodi plan i stavlja se u pokret.

Ruke, noge, usta, oči, jezik,

sve se pokreće...

Sve dok...

ne uneseš hranu,
to ti je onda sirovina.

Šta to pričaš?
-čovek radi da bi jeo.

Ma, šta kažeš!

Hranu ubaciš unutra, a onda

je mašina izdrobi.

Potom je spremna za izbacivanje.

Baš kao u fabrici.

čovek ti je kao fabrika.

-Da, i?

Fabrika koja proizvodi govna!

-Govna, govna...

Lepe reči da počneš dan.

-Stani, slušaj.

Daj, prekini!
-Izvini, ali vidi...

Razmisli malo.

Zamisli da govno ima cenu,

svako bi imao siguran prihod.

Daj, umukni!

Ali ne, ne znamo kuda s njim.

-Prekini više.

Govnima zagadimo vodu.

-Hej, dosta više!

Arturo, kad porasteš, možeš ih i

jesti, ako ti kažu da štite od raka!

Arturo! Ostavi dete na miru!

-Dete...

-A ti se spremaj!
-Dete...Zar je ovo dete?

On je stvor sa Venere, Meseca, sa Marsa!

Radnici, radnici... Govorim
vam u ime drugova studenata!

Sad je osam sati ujutro!

Kad izađete biće mrak!

Danas nećete sunca videti!

Ubiće vas norme!

Osam sati jurite normu

i posle ste slomljeni i mrtvi umorni!

Vi mislite da ste zaradili dnevnicu!

U stvari vas pljačkaju!

Oteto vam je osam sati života!

Nemojte pristajati na zaradu po normi,

već tražite normalnu platu!

Sa normom...

Ko te je poslao ovamo?
Marš na fakultet i uzmi da učiš!

Na svaku vašu jebenu liru,

gazde zarade 100!

Radnici, upravo ulazite u zatvor!

Kad vam se prinudni rad završi, biće noć!

Za vas nema svetlosti danas.

Razbijte savez poslodavaca i sindikata!

Predlažemo vam osnivanje

jedinstvenog komiteta!

Revolucionarnog saveza radnika i studenata!

Radnika i studenata!
Radnika i studenata!

Više novca i manje rada!

Više novca i manje rada!

Više novca i manje rada!

Više novca i manje rada!

Više novca i manje rada!

Više novca i manje rada!

Dobro jutro, radnici.

Poslovodstvo vam želi puno uspeha!

Zbog sopstvenog interesa

vodite računa o mašinama.

Pridržavajte se propisa rada.

Propisi o bezbednosti
garantuju vam sigurnost.

Vaše zdravlje zavisi

od ophođenja prema mašinama.

Opslužujte ih pažljivo
i ne zaboravite:

Pravilno rukovanje
povećava produktivnost.

Želimo vam uspešan rad!

Dođite, hajde!

Lulu, obuči ovu dvojicu do prekosutra.

Menga Tarcizio, iz Manfredonija!

-Šta je to?

Tako se zovem!
-Svejedno mi je kako se zoveš.

Vidiš li da izgubih ritam?

30 lira manje zbog trućanja!

-Izvini, nisam znao.

Gledaj...ovo može i majmun da radi.

Što znači da i ti možeš.

Izgubih ritam.

Ustaj! Tako nećeš proizvesti ni pola!

Muči me prostata.
-Ustaj, ili ću te kazniti.

Ako stojim, non-stop mi se piša.

Ne mogu stalno ići u WC!

Šta da radim?

Uzmi bolovanje.

Ili da radim ovako ili da pišam,

sto puta sam ti rekao!

Treba da si srećan.

Od prostate oboljevaju
samo pape i predsednici!

Kasniš dve sekunde.

Probaj sam, krvopijo.

Niste skratili kosu.

-Ma daj...

Prema propisu morate, isto kao

žene, nositi zaštitnu kapu!

Ne seri!

Radnici! Sindikati su sazvali sastanak.

Otiđite i tražite
promenu političke linije!

Sve i odmah.
Više novca i manje rada!

Ko njih, uopšte plaća?

Svi zajedno, protiv sindikata!

Sve li oni znaju.

Ko njih finansira?

Pokušavaju da naprave prevrat.

I to organizovano!
-Mislim da imamo ovde špijune.

Više novca i manje rada.

Idemo u sindikat.

Više novca i manje rada.

Je l' oni misle da je ovo karitas?

Menga Tarcizio, iz Manfredonije.

-Menga Tarcizio, a ovaj drugi?

Kuaranta, Salvatore, rodom iz Lećea.

Masa, Ludoviko. Zovu me Lulu.

Iz Lombardije, zamalo pa Švajcarska.

Ovo je Staći Algazina, iz donjeg

Tesina, inače devica.

Sedite.

Pojedite i moje, ako hoćete.

Nisam gladan, ovde k'o da imam rupu.

Oprostite g. Masa, kako

postižete ono s vremenom?

Dosađujem se u fabrici.
Popelo mi se to na kurac.

Zato radim, a i šta bih drugo?

Evo vam mog koncepta: Život ti

je trka, sa startom i ciljem.
Svi smo na stazi i trčimo.
E pa, ja sam ti šampion ovde.

Je li tako?
-Jeste.

Postoje i smetači, kao ovaj

sa istočne Sicilije.

Dođu ujutru, već umorni,

nemaju šanse protiv mene!

Ja sam 25.000 lira zaradio,

samo za prebacivanje norme!

25 somova, ali moraš da se pomučiš.

Boga mi, dobro da se pomučiš!

Stvar je u koncentraciji.
A ja sam koncentrisan!

Razvio sam tehniku za koncentraciju!

Napregnem mozak...

I mislim na dupence.

Na njenu guzu.

Šta ti, ovde, drugo i preostaje?

Pošto moramo raditi, onda i radimo.

Bez mnogo priče!

Razumeš? Radi, bez brbljanja.

-Da, da!

Razumeo sam.
-Koliko imaš godina?

31. radim ovde 15 godina.

Dvaput sam imao trovanje lakom.

Ovde imam rupu, čir na želudcu.

Idemo!
Lulu, treba da preračunamo norme.

Evo idem.

Odmah.

Treba da proverimo broj komada.

Šefe, zapalio bih.

Da vidimo.
-Produktivnost je loša.

Dozvoli.

-14.
-35.

-12.
-28.

-12.
-30.

-8.
-27.

-12.
-27.

-12.
-30.

-10.
-32.

-10.
-30.

Stop!

Hoćeš cigaru?

Potrudi se malo više.

Na ovoj mašini dižemo normu sa 115 na 300.

Razumeo?
Na posao!

Samo je stvar ritma.

-Uvlakaču!

Samo se koncentriši!

Glupavi afrikanac.

Kad zaustavi mašinu,

gubi vreme.

Daj.

Verovatno se plašiš.

Ako uzmeš deo, dok se okreće

uštedećeš tri sekunde.

30. -Vidiš? -45.

Komad se vrti, tri sekunde uštede.

30.
-Strah je čudo, a?

48.

Tri puta tri je devet.

Uspostaviš proporciju.

-30. -48. -Stop!

Lulu, teško da ćeš ti umreti

u svom krevetu!

Ti ćeš umreti za mašinom.

-Boli me dupe.

Popušiću cigaru, šefe.

-Dela.

Ova mašina ide sa 200

na 250 komada po satu!
Svejedno mi je.

Šefe!

Od kada važe nove norme?

Od ovog trenutka.
-Ko kaže?

Mašine kažu, a ja odlučujem!

Al' nama ne odgovara.

-Šta ću vam ja?

Dobijamo li povišicu za novu normu?

Prvo radite, a poslovodstvo će...

-Kakvo kurac poslovodstvo, sad nam kaži!

Ako podižete normu, podignite i platu!

Ko god napusti radno mesto biće kažnjen!

Slušaj ti, nije ovo zatvor.

Ima da razgovaraš sa nama!

Sa radnicima morate pričati.

-Svi ste opomenuti! Na posao!

Šta je, 'oćeš da se biješ?

-Polazi za mašinu!

Jesi li sad srećan?

Seronjo!
-Jesam li ja izmislio norme?

Kao da sam ih ja izmislio.

Pičkice! Svi ste vi pičkice.

Samo pričate, a kad prigusti

napunite gaće!

Jebe se vama.
Verovatno svi imaju parče zemlje.
Ja nemam ništa.

Imam ovih deset prstiju da radim.

Ma, ko vas jebe.

Koncentrisaću se na Aldagizinu guzu.

Uh, što Aldagiza ima dupence!

K'o izvajano!

Sedite i učite. Koncentrisan sam i

nalazim se u nekom drugom svetu.

Mislim na komad, nema druge.

Svaki komad je kao rupa.

Glavno je da ne upadneš u tu rupu.

Misliš na Aldagizinu guzu.

Zar nije jednostavno?

Kao što rekoh, sve je

pitanje tehnike.

Usmerim misli na
Aldagizinu guzu.

I idemo:
Jedan komad, jedna guza.

Komad, guza.

Komad, guza.
Komad, guza.

Komad, guza...

Misliš li da sam uvlakač?

-Po meni nisi. Otkud ti to?

Uvlakač je ko služi gazdi.

Ja gazdu u životu nisam video.

Fabrika nije frizerski salon.

Naravno, moj salon je čistiji.

Da, al' ti je gazda tamo.

Ako poželi, može i da te opali.

U fabriku vlasnik ni ne dolazi.

To je kompanija.

Švajcarska... Amerika...

Lihtenštajn.

Šta?
-Lihtenštajn.

Večeras opet nećeš biti raspoložen?

Izgleda da mi je...

ponovo proradio čir.

Večeras čir, juče glava, sutra leđa...

Dosta mi je izgovora!

Ti bi da dogovorimo kad da se...

A što da ne?

Nikad ne možeš.

Tri meseca uzimam pilule,

k'o neka budala!

Prestani!
-Ti prestani.

Ne, ja kažem "prestani".

Samo preseci i prestani.

-Ti preseci!

Neću da ćutim!
Gde ćeš? Nemoj u dnevnu sobu!
Neću praviti nered.
-Rekla sam, ne može u dnevnu!

Zašto? I tamo je televizor.

-Ako ćeš da gledaš, gledaj ovde.

Svejedno...
-Šta mumlaš?

Kako se vodi ljubav sa

komadom mrtvog mesa?

Mogao bi, bar, da probaš!

-Nema pojma.

Ipak probaj.
-Izgledaš tako veštački.

Šta to pričaš?
-Da, da, veštačka kosa...

Jadna budalo! Sve je ovo pravo.

-Nije. Tako mi lažno izgledaš.

Lažna kosa.
-Dal' mi je kosa lažna...

I sise su ti lažne!
-Sve je pravo, dragi moj.

Veštački nokti.
-Samo tražiš izgovore!

Pametnije bi ti bilo da se pregledaš!

Idi kod doktora.

Misliš da tražim izgovore?

Misliš li da je on mašina?
-Ne znam više ni kako on izgleda.

Znaš šta? Mogu samo izutra.

Izutra?
Uveče nema pojma.

Ujutru, u fabrici, čini mi se

mogao bih tri puta.

Ali tamo nema tebe. Ti si u salonu.

Naravno da si...

Uveče stvarno ne mogu.

Nemam pojma, verovatno je umor.

Glupačo! Shvataš li da
za 20 somova više,

dobro moram dupe da poderem!

Napadaju me, zajebavaju!

I samo ja znam kako mi je.

Patim kao pašče!

Kao pseto!

Dobro, dođi...
-Ostavi me na miru.

Nemoj sad tako.

-Samo me pusti na miru.

Dragi....
-Pusti me.

Ne diraj me.
-Dođi ovde.

Hajde dragi...

Ostavi me.
-Dobro, samo se smiri.

Dobro, sve je dobro...

Sve je dobro...
Jedan komad, jedna guza.

Komad, guza...komad, guza...

komad, guza...

Radnici BAN-a! Tri ujedinjena

sindikata pozivaju vas na borbu...

za uslove rada, kvalifikacije

i očuvanje vašeg zdravlja!

Da bolje zaradite i više vremena

provedete sa porodicom!

Do sada ste za 1.000 komada

dobijali 300 lira.

Sa novim normama,
pravićete duplo za iste pare!

BAN će povećati svoj profit za milijarde!

Vama će se povećati samo cene!

Sve poskupljuje,
samo vaš rad pojeftinjuje!

Rad po normi treba bolje platiti!

Više komada, više i novca!

Manje komada, više novca, manje rada!

Radnici! Primorajte sindikate na

novu, revolucionarnu platformu!

Ne treba pregovarati o normama,

norme treba ukinuti!

Fabrike su postale zatvori,

a iz zatvora treba pobeći!

Odmah!
Ili sve sravniti sa zemljom!

Ostanimo s obe noge na zemlji!

Prevashodni ciljevi su
pregovori o normi i kvalifikacijama!

Pokažimo poslodavcu našu snagu!

Ovo je glas tri ujedinjena sindikata!

Sve danas, ne sutra!

Sve danas, ne sutra!

Za jedinstvo sindikata!

Jedinstvo sindikata!
Jedinstvo sindikata!

Trebao bi ove nedelje da

nam daš 10.000 lira.

Ne, ne mogu vam dati ništa.

-Kako to misliš?

Slušaj, živim sa rospijom

i izdržavam njenog sina.

Ti živiš sa mojom ženom,

pa izdržavaj mog sina.

Ne, ti ćeš ga izdržavati, taj

drugi malac ti nije ništa!

O njemu neka se brine njegov otac.

-Ali on ne daje ništa!

Jebeni službenik, jednu liru mu ne daje!

Ne mogu dete prosto otpisati!

Tvoj problem. Snađi se već nekako.

Znam ja kako ću se snaći.

Ne dam ništa!

Baš sam na tebe mislio!

-Kako da ne!

Priznaj da si lagala
kako si još uvek devica!
Mora da je bio neki dilber,
seljače sa velikom kitom.

Ti samo na jedno misliš!

Na šta da mislim? Na raj?

Što da ne?

Ovde je raj!
-'Ajde beži!

Ovo je raj!

Masa! Na posao!

Radiš li svojoj ženi tako?

Pocepaću te...

Uspori malo! Daćemo ti

mi pare koje tako zaradiš.

Sakupićemo između sebe.

Masa, na telefonu je proizvođač

toalet-papira.

Žele te u upravnom odboru.

Konačno ćemo s tobom

obrisati dupe!

Morate vi leđa iskriviti da

bi se sa mnom merili!

Slomićete vi grbaču...
-Ne, pre ćeš ti kičmu polomiti.

Ja ne jurim za normom!
-Leđa!

Buki!

Krv ćete propišati

da mene stignete.
Masa?

Ne završava se život danas.

-Znam!

Pomisli na starost i kad

ti se kičma stvarno iskrivi!

Kad budeš u bolnici, sa

artritisom i sklerozom.

Polu-slep, gluv i bez ijednog prijatelja.

Razbiću ti tintaru.

Razbiću ti tintaru.

Razbiću ti tintaru.

Razbiću ti glavčinu...

Rasporiću te! Ima creva da ti povadim!

Kičmu ću ti polomiti!
Kičmu ću ti polomiti!

Pištolj ću da nabavim...

Kurve jedne, pizdurine!

Šta se desilo?
-Ma nije to ništa.

Ništa...

Prst! Prst!
-Dobro sam...

Koji prst?
-Daj da vidim!

Nije to ništa.
-Masa, daj da vidim!

Jedva ste dočekali

da prekinete rad! Nazad!
Masa se povredio!
Prekidajte posao!

Zaustavljaj! Gasi!

Imali smo nesreću!

Štrajk! Eto, šta nam

nove norme donesoše!

Svi da štrajkujemo! Štrajk!

-Ma nije to ništa...

Samo ogrebotina, nije opasno.

Tišina! Tišina!

Smirite se! Ne gubimo glavu!

-Što sad podvijaš rep?

Ne podvijam rep!
Moramo da razmislimo!

Usr'o si se!
-Štrajk! Odmah!

Ima i drugih načina! -Kojih drugih?

-Sazovimo skupštinu!

Kakvu kurac skupštinu!

-Sve je ovo zbog normi!

Svinje korumpirane!
-Sram vas bilo!

Podigli ste norme,

prste da pogubimo!

Sazivamo skupštinu!
-Svi na sednicu!

Došao sam da vidim sina.

-Hajde, uđi.

Je li on tu?
-Jeste.
Zdravo, došao sam da vidim Armanda.

čula si za moju nesreću?

-Šta se desilo?

Nije ti rekao da sam izgubio prst?

Dobar dan.
-Dobro veče.

Ni vi ne znate da sam izgubio prst?

Nismo ništa čuli.

-Baš ništa.

Armando, kako je? Šta radiš?

-ćao tata, crtam.

Aha, crtaš...

Ni ti ne znaš da je
tata ostao bez prsta?

Daj da vidim!
-Vidiš, nema više prsta.

Moj bože...

On vam, znači, nije ništa ispričao?

-Da ih ne bi uznemiravao.

I u pravu je.
-Kako tako pričaš?

Bar bi sin trebao da zna

šta mu je bilo sa ocem!

To je najmanje...

To bi bar njega trebalo da interesuje.

Mogao bi ti da se interesuješ za sina!

Dobar otac može sinu da pošalje

novac i sa devet prstiju.
Ti si navikao da prikrivaš istinu.

Odoh ja.

Gde ideš, tata?

Da prošetam.
-Vrati se brzo.

Zašto ga ne zove "čiko"?

-Izletelo je detetu.

Izletelo? Nemoj pričati.

Kao da sam ja budala.

Nisam toliko glup.

Ko bi da ga zovu ocem, treba da daje.

Sad mu je on otac.

ćuti bako!

đinevra, dođi na minut.

-Ostani ovde dušo.

Ne počinji opet...
-Šta? Ko je njemu otac?

Smiri se i ne diraj me.

-Šta?

Šta sam vam skrivio?

-Sve.

Kaži, šta sam vam uradio?

-Prestani.

Šta sam vam uradio?

-Ne pipaj me!

Šta sam vam skrivio?

-Ne počinji opet!

Ostavi me na miru! Matori su ovde!

Neću više da te trpim!
Ostavi me i odlazi!
Ti si lud čovek!

Dragi, kako je prst?

Dobro.

Boli li te?

Sto puta sam ti rekla i opet

si sinoć bio u dnevnoj sobi!

Napravo si lom, našla sam pepeo na podu.

Neću da čistim za tobom.

Fali mi 1.000 lira.

Stavljaj pribor paralelno.

Ko je uzeo 1.000 lira?

Stalno ovo iskriviš.

-Zabole me.

Uzeo si pare i dao svojoj ženi.

Priznaj, neću te ubiti.

Mogao si bar da pitaš.

Tražim sinoć k'o budala.

Biber ide desno...

Dragi, video te je Arturo.

Ti cinkarošu mali!
-Ne istresaj se na detetu!

Ti si uzeo. Reci istinu.

Beži! Da te ne bih isekao!

Glupa kravo.

Jeste li videli Militina?

Videli ste Militina?

Ima li Militina?
-Ne.

Koliko imaš godina?

Ko je video Militina?
-Ko je video Militina?

Ko je video Militina?
Ko je video Militina?

Ko je video Militina?
-Tu je negde.

Ko je video Milotina?
Ko je video Militana?

Ko je video militarca?
Ko je video Milutina?

Ko je video Miliglupa?
Ko je video minić?

Ko je video miliciju?

Zdravo Militino, evo mene.

Znaš li da sam izgubio prst?

Doneo sam ti knjigu koju si tražio.

I platni spisak.

Ovako: redovan rad

17.400 lira.

Redovan rad 17...

-Prebacivanje norme...

Sačekaj dok napišem.

-Piši, piši...

Norma: 9.918.
Vidi se da sam izgubio prst.

Pazi ovo: šimpanaza iz Štokholma.

,,Šimpanza poverovala da je čovek."

Jadna životinja!
-Daj da ovo proverim...

Rad za praznike: 1.600.

-1.600...

Pišeš li, ili se pretvaraš?

-Pišem, nego šta, 17.400...

Zašto to radiš?
-Tražim greške! Greške!

Vidi, vidi...
-Šta je bilo?

Kakva ti je hrana?
-Ista kao u BAN-u.

Znaš ovde je sve isto kao u fabrici.

Samo što me uveče

ne puštaju da idem kući.

Gde bi da ideš?
-Na kafu.

Ih, na kafu...
-Da popijem kafu sa drugovima.

Pominju li me još?

Da l' te pominju?
Pa ti si legenda!

Nešto ne verujem.
-Jesi!

Možda sam lud, ali nisam naivan.

-Veruj mi, ti si za njih simbol.
Verovatno ružno pričaju o meni.

Sigurno da ružno pričaju...

Uvek se ružno priča.

Kako to misliš? -Znaš, priča se

o nekome i sve je fino.

Samo li neko nešto

pomene, neki trač.

Svi se obruše, kao lešinari!

Znam ja drugove...
-Slušaj:

Obećaj da se nećeš naljutiti.

-Zašto bih se ljutio?

Moram nešto da te pitam.

-Samo izvoli, šta?

Kako si ti...shvatio da si lud?

Drugi odlučuju o tome

da li je čovek lud. Mada...

Iskreno, ja sam bio brži,

zajebao sam ih.

Posumnjao sam,
a sumnja ti je k'o lisica:

čeprka, podmukla, agresivna.

Kad uhvati-ne pušta!

Ponekad sam radio blesave stvari.

-Kakve stvari?

Kad sednem da ručam

pribor mora da je pod konac!

Paralelno, kao vojnici.

Ili, sedim za stolom jedem..

i odjednom mi se učini
da sam u fabrici.

Znam, to znam.

Znaš li ti...

šta mi u stvari
proizvodimo u fabrici?

Znam, znam.
-čemu služi to što pravimo?

Znam, ja proizvodim
delove za nekakav motor.

Taj motor se ugrađuje u neku

mašinu, a ta mašina nije kod nas.

Znači ta mašina nije tu?

-Nije.

Sretnem ti ja jednog inženjera.

Ščepam ga za gušu i kažem:

,,Reci mi, šta ovo mi pravimo.

Za koji kurac ovo služi?"

"Govori ili te ubih!"

Zvaću bolničara!
-Nemoj!

Onda se smiri! Samo pričamo!

Koji ti je kurac?

Da, ali da nas ne razdvojiše,

stvarno bih ga udavio.

Samo, Lulu, to nema veze sa ludilom.

čovek bi morao da zna šta pravi.

čemu to služi? Zar ne?

Jesam li u pravu?
-Potpuno!

Vidiš li ove ljude?

Sve su to radnici i seljaci.

Zanatlije, zidari, policajci,

službenici, pekari...

knjižari, vozači autobusa,

radnici 1. 2. i 3. kategorije.

Ima i onih 6. 8. 16. kategorije.

Bogate ludake ne drže ovde.

Ne, njih kriju po

privatnim klinikama.

I bolje je tako. Bolje je da

sirotinja ne zna

da i bogati mogu da polude.

Plakali bi zbog njih.

-Nemoj sebe da ubrajaš u ludake.

Lulu, sve ti je to zbog para.

Sve ti s parama počinje.

Dve strane iste medalje.

Gazda i rob, stara priča:

,,Para udara u glavu."

Mi poludimo jer imamo premalo,

a oni jer ne znaju šta imaju.

I tako, sad imamo pakao:

planetu punu bolnica,

ludnica, grobalja...

fabrika, kasarni...
autobusa...To normalnom čoveku,

poremeti pamet.

Mozak počne da štrajkuje.

Štrajkuje, štrajkuje, štrajkuje.

Sad bih te pozdravio.

Odoh ja polako.
-Hvala, hvala.

Štrajk, štrajk, štrajk, štrajk...

Alo, kud' si pošao?

Gde ćeš to?

-Pa, odoh.

Sačekaj, valjda ja treba da odem?

Jeste, jebote, stalno se zbunim. Izvini.

Zdravo.

Lulu!

Lulu!

Ako možeš...
prošvercuj oružje.

Drugovi! Suspendovali su
6 radnika jer su se pobunili!

Oni su samo ogorčeni zbog

onog što se desilo drugu Masi!

On je žrtva norme!

Jasno poručujemo poslovodstvu:

Ako ne povučete suspenzije,

mi ćemo zajedno,
ponavljam: zajedno,
povesti borbu, ali drugim sredstvima!

Radnici! Na njihovo nasilje

odgovorimo nasiljem!

Radnici, rešenje svih problema

leži u jedinstvu sindikata!

Svi radnici da se ujedine!

Ne dajte da vas isprovociraju!

Ko ih, bre, plaća?

Jedinstvo sindikata!
Jedinstvo sindikata!

Jedinstvo sindikata!
Jedinstvo sindikata!

Dole sa lopovskim poslovodstvom!

Ukinite norme!
Ukinite norme!

Hej, sačekaj!

Ovo je da čovek ogluvi!

Zanima me nešto:

Koga su suspendovali?
-Na primer, mene.

Koga još?
-I ja sam suspendovan.

De Simoni, De Antoni,
Celori, Magnolia...

Svi ti ljudi su se pobunili

zbog mog prsta?

Da, zbog tvog prsta.

Ma nije zbog tvog prsta.

-Ovo je klasna borba.
Gazde su neljudi.
Njega nisu suspendovali?

Zato što im se uvukao!

-Ne, nego sam dobar radnik!

- Kapitalisti, buržoazijo...

Ostalo vam je par meseci!

Kapitalisti, buržoazijo
Ostalo vam je par meseci!

Jedinstvo sindikata!
Jedinstvo sindikata!

Dobro jutro, radnici.

Poslovodstvo vam želi puno uspeha!

Zbog sopstvenog interesa

vodite računa o mašinama.

Pridržavajte se propisa rada.

Propisi o bezbednosti
garantuju vam sigurnost.

Vaše zdravlje zavisi

od ophođenja prema mašinama.

Opslužujte ih pažljivo
i ne zaboravite:

Pravilno rukovanje
povećava produktivnost.

Želimo vam uspešan rad!

Zdravo Pjero.

Zdravo.

Zdravo Lulu.

Kako si?
Izgubio sam prst...

Od tvoje nesreće
proizvodnja je opala 7%.

Za 7%!

Za 7%! Sve moramo vratiti

na pređašnje stanje!

Moramo povratiti osećaj zajedništva

koji je krasio našu fabriku.

I to zahvaljujući zajedničkim
interesima radnika i kapitala.

I da znate: i ja sam jedan od vas.

Šta želim da vam poručim?

Zar da sve pokvarimo zbog

glupe diskusije o normama?

Ne, ne i još jednom ne!

Moramo se vratiti na staze uspeha!

Neću dozvoliti da zbog

4 suspendovana majmuna,

sve upropastimo!
Pa nek košta šta košta!

S nama si?

Lulu, na našoj si strani?

Pozdravio te Militina...
-Dobro, to je to!

Idemo na posao!
Hajde, momci! Da radimo!

Ispod norme si. Ritam je 80.

Izvinite, "g. štoperico".

Isključivo se upravljam prema
brzini kojom drkam.

Jesam li bio dovoljno jasan?

Radi seljačino, ako nećeš

opet među ovce!

Zaveži!

Lulu, kako ti je prst?

-Prst sam sahranio.

Hajde, radite!

Radite!

Šta da mu radim?

Konju, ja ću da ti kažem: posao

ti je da me kontrolišeš!

Lulu, šta se to mlatiš?

To je ravno kurcu.

Uozbilji se, ili gubiš bonus.

Razumeo?

Možda si zarđao na bolovanju.

Ko je zarđao?
Gledaj lafčino!

Gledaj kako radim...gledaj majstora!

Vidiš? Gledaj! Je l' vidiš?

Samo gledaj!

Šta si mislio, krvopijo? Da ne mogu?

Mogu, ali mi se jebe!

Tom brzinom bi i deca radila!

Deca! Školska deca!
Sve je to sranje.

Zašto se ne ponašate prema

nama kao da smo deca?

Kao prema deci iz vrtića?

Slušaj, ako nastaviš tako

nećeš izgubiti samo bonus.

Nećeš ni normu ispuniti i kazniću te.

Kazna! Pazi, kazna! Jebe mi se!

Zabole me kurac za kaznu!

Što oni nisu kažnjeni?

'Ajde, kaznite me!

Ali, prvo mi vratite

sve što ste mi oteli!

Krv sam pišao za mašinom!

Sve da mi vratite!

I prst da mi vratite!

Šta je ovo?

Lula.

A ovo?
-Truba.

Ovo ovde?

Kalendar. A to je šestar, pa saksija.

Vidi, kako su ove olovke

bez veze izmešane...

Što se smeješ?

Zato što sam raspoložen.

Kako je s prstom?
-Prst nije više tu.

Osećaš li se hendikepirano?

Šta je za mene jedan

prst više ili manje?

Pogledaj.

Na šta te asocira ovaj prst?

Na pticu.

Ne, na đoku.

Misliš u smislu muškog

polnog organa?

Da, baš u tom smislu.

Rekao bih da se ti, bez prsta,

osećaš kao kastriran.

Ma jok! Posle nesreće

sam se preporodio!

Jebem tri puta za noć.

Slušaj, šalu na stranu.

Šta vi mislite o meni?

Sta su vam napričali?

Uvek sam se ložio samo na žene.

Potpuno sam normalan,

kao i svi drugi.

Od žene sam se razveo

iz karakternih razloga.

Sa Lidijom, frizerkom,
sam kao dečkić!

Znate, mi se rado do'vatimo.

To je žena kao stvorena za mene.

I, zamislite, čak smo i nešto

novca uspeli da uštedimo!

Je li ti novac važan?
-Naravno.

A ipak pokazuješ, posle nersreće,

drugačiji odnos prema poslu i novcu.

Zašto?
-Znate vi zašto.

Crveno. Na pretres.

Nisam uzeo ništa.

-Sad ćemo videti.

Znaš, penješ mi se na kurac.

Pretres Masa, hajde!

-Sklanjaj ruke sa mene!

Ne dajte da vas pretresaju!

Njihovo nasilje nema granica!

Kontrolišu vam i dušu i telo!

-Šta pričaš ti? Tu si došao, a?

Postupaju s vama kao s lopovima!

Oni su ti koji pljačkaju!

Mi bi trebali da pretresemo banke,

tamo oni kriju svoj plen.

Plen koji su gramzivci

zalili vašom krvlju.

Vašom krvlju, radnici!

Ne dajte da vas pretresaju!

I gde ćeš sad? Slobodan si?

Šta radiš sa svojom slobodom?
Gledaš TV? Igraš bilijar?
Razglabaš o fudbalu?

Juventus je u krizi. Zovi Anjelija

i predloži mu rešenje.

Skloni ruke sa auta!

-Uskoro će ti žena doći kući.

O čemu ćete pričati?

-Skloni ruke s auta!

Novac koji su ti udelili

nikad nije dovoljan...

Ubiću te! Ubiću te!

Lulu, šta to radiš?

Napao si mene? Napadni šefove!

Pokaži njima, junačino!

-Udario si druga!

Kad dođeš sutra u fabriku

udari poslovođu, ako smeš!

Drugovi...
Prekinite više!

Pocepaću te!

Ti ćeš meni da pričaš.

Idi kod svog tatice!

Nismo mi budale!
-Dokle misliš tako?

Priključi se nama!
Dokle ovo više da trpiš?

Pusti ga da govori!
-Okončajte njihovu tiraniju!

Gledajte, robovi koji se vuku kući.

Lulu? Kakav je ovo život?

Ovo zoveš životom?

Hajde, beži!

Pusti ga.

Robe! Osam sati se patiš,

a nedeljom na utakmicu!

Sram te bilo! Zar je to sve što znaš?

Vi ste robovi!
Je li vam to jasno?

Svi sad kukaju na norme!

Šta, smeta vam 20.000 lira

više u džepu?

Rad po normi nije tako loš,

ako mene pitate.

Što je loše videti 20.000

više na obračunu?

Dosta nam je vas

što veličate norme!

Vidite li da nas pljačkaju!

Dajte da se izjasnimo!

Ja sam za norme,
ali pošteno da se plati!

Slušajte, slušajte...

Ponoviću, ako neko ne razume,

ili je tek sad stigao!

Neka digne ruku, ko je

za ukidanje normi!

12 glasova!
12 glasova!

Samo malo!
-Tišina!

Robovi! Robovi!

Drugo glasanje!

Ko je za to da pošaljemo predstavnika,
da ponovo pregovara o normama,

ali za svakog pojedinačno

i od situacije do situacije?

Eto vam ga!

Ako niste zadovoljni,

glasaćemo opet.

čekajte!

čekajte! Slušajte!
Predlažem sledeće:

Ko je za generalni štrajk?

1, 2, 3....12.

Odlučimo i o drugom predlogu:

Ko je za to, da od ponedeljka

svakodnevno obustavljamo
rad na po 2 sata?

To je naš odgovor na provokacije!

Većina je odlučila,
na demokratski način!

Je l' su vam "odozgo" to šapnuli?

Izborili smo ovaj skup,

a vi ga sabotirate!
Vi ste fašisti!
-Šta to lupaš!?

Neka kaže! Ima pravo da kaže!

Vi i vaša norma ste krivi

što sam se razboleo!

Vidite li uslove rada!

Vlagu u kojoj radimo?!

Pogledajte šta mi je
bilo sa prstom!!

Hoću ja nešto da kažem!

Ne znam kako da vas zovem?

Radnici, proleteri, drugovi...

gospodo drugovi...stvarno ne znam.

Uzmi mikrofon i pričaj!

Evo, samo malo...

Student...onaj student,
kaže da dolazimo ujutru,

a odlazimo uveče, po mraku!

Kakav je to život?

To nije život!

Šta mislite, da dupliramo norme?

A?

Da radimo nedeljom,
ili da ostajemo noću?

Možemo dovesti žene i decu!

Deca da pomognu, a žene

da nam stave hleb u usta.
Onda ne moramo prekidati.
Radi, radi, radi...

Sve dok ne crknemo,

kao islužene rage!

Bravo!

Tako možemo, direktno iz ovog pakla

da pređemo u onaj pravi.

Razliku nećemo primetiti.

Slušaj, Masa, sad laješ...

gde si bio kad smo svi zajedno

osnivali sindikat BAN-a?

Gde si tad bio?

Gde?
-Gde sam bio?

Gde sam ja bio?

Prebacivao normu!

Sledio sam politiku sindikata.

Dizao produktivnost.
Povećavao proizvodnju!

Bravo!
-Tako je!

I! Šta je bilo sa mnom?

Postao sam životinja, zver...

Gori sam od životinje.

-Možda si ti, mi nismo!

Onaj student mi je rekao...

sačekaj, bre...

Da smo mi mašine. Razumete li?

Pretvorili smo se u mašine!

Postao sam zupčanik, šaf, burgija,

ja sam pumpa!

Ali pumpa je stala.

Pumpa više ne radi!

Više ne može da se popravi!

Predložiću vam:

Odmah prekinimo rad! Svi!

Ko nastavi rad je štrajkbreher!

Izdajnik!

Masa! Sačekaj!

Vlasnici jedva čekaju da

se podeli sindikat koji

smo mukotrpno stvarali.

Moramo ostati jedinstveni!

Samo ćemo tako pobediti!

Ekstremizam i hazarderstvo...

koristiće samo desničarima!

Masa, razumeš li? Daj da sve

rešimo u krugu fabrike!

Moramo ostati zajedno. Jedinstveni!

Gledaj te probisvete...

čekaju radnike...

Dobre su face ti radnici...

čekaju radnike...

Idite, popušite onima koji vas plaćaju!

Zašto čekaju radnike?

Gledaj kako trče...
Kako je bilo?
-Rekao sam šta sam imao.

Moj koncept.

Vidi, neki ipak ulaze!

Pizde jedne!

Hajde, idemo na drugu stranu!

Plaćenici! Fašisti!
Izrodi!

Sluge imperijalizma!

Kad se završava smena?-Samo što nije.

-Pođimo!

Na kapiju. Na kapiju!

Stigli smo. Gledaj, nema ništa.

Ovde sam ti ja nekad radio.

Kao lakirer.

Sad zvrji prazno. Gazda je u zatvoru,

proglasio je lažni bankrot.

Uključiću grejanje.
-Mnogo je hladno...

Stvarno ti je prvi put?

-Jeste.

Ne gubimo vreme,
sigurno jedva čekaš?

Nije nam loše ovde.

Ja ne znam, plašim se...

-Plašiš se? Ma 'ajde!

Boleće me...
-Neće, veruj mi.

Ništa me neće boleti?

-Ma kakvi, ja sam ti majstor.

Dobro, ali ako mi se sloši?

Obori sedište.

Evo, samo...
-Sačekaj, još sam obučen!

Moram svući pantalone i gaće.

Posluži se, imam mini-bar.

Ja uopšte ne pijem.

Strah me je...
-Kakav strah?

Samo to iskapi!

Zašto skidaš pantalone?

-Skinuću i gaće.

Nemoj gaće...
-Sve skidam, sve.

Malo me je sramota...

Poljubi me.

Skini sat.
-Neka mi sata...

Skini, grebe me.

Jao, šta će se desiti?

-Neće ti se ništa desiti.

čak će ti biti lepo.

Okreni se i sedi na mene.

-Udarih glavom...

Ovo je komplikovano...
-Nije komplikovano.
Samo pazi na menjač!

Samo polako, tako.

Sad ću ja polako...
-Uh, volan!

Krećemo.
-Joj, menjač! Plašim se..

Nemaš čega da se plašiš...

-Kako nemam...

Podigni ruku.
-Stidim se...

Nemaš od čega.
-Joj...ovaj menjač!

Pomeri ruku.
-Gde ću ruku?

Tako...

Boli me!
-Nisam ništa uradio.

Samo sam se mrdnuo.

-Boli me.

Daj, nije to strašno, dođi.

čekaj, sad mene boli,

nažuljao sam se...

Samo lagano, polako.

-Gde ću sad ja?

čekaj stani...
-Kako ću ja?

Tako, nogu pozadi... nogu!

-Daj nogu.

čekaj, slušaj me!

Imam iskustva.
Daj ovamo...
-Gde?

Gde ću nogu?
-Daj stopalo...

Ne vuci mi nogu.
-Pa ne mogu...

Nabih se na menjač!
-Vidiš, nema problema.

Dođi, dođi!

Daj drugu nogu, ovuda.

Nasloni je tu...

Kosa...počupa mi kosu!

Puna su mi usta kose.

Smrzoh se, tako je hladno.

Mora malo da boli. Tako je to.

Gotovi smo, prošlo je.

Dobro je bilo, završili smo.

Baš je lep. Imam ga već godinu

dana, ali još ga rado gledam.

Nema šta, dobar auto.

Nemaš pojma kako si me usrećila.

Pravo da ti kažem:

Ne palim se više
na onu glupu krmaču.

Kažem ja sebi:
"Završićeš kao Militino."

Po ceo dan se lomatam po fabrici.

Sam sebi kažem:,, Imaš 31 godinu...?"
-Nisam ništa osetila.

Ih...ništa.

Samo me boli. Je li ovo to?

Koje?

Je l' ovo ljubav?

-Ljubav? Ljubav...

Ljubav... se vodi.
I kad prođe, gotovo je.

Onda svako svojim putem.

-Kao životinje?

Kao životinje.
Kao životinje...

Imam noge, ruke, kurac.

Naravno da je kao kod životinja.

Životinje...

Najbolje je kad prođe.

Gotovo i kraj!

Jedi govna!
Vozi me kući da se operem.

Žene, obično, ne
osete ništa prvi put.

Počnu da osećaju u 30. godini.

Nemaš razloga da se duriš!

Trebalo bi da me pohvališ
za ovu akrobatiku.

Ipak.

Realnost je to.
Nema druge.

Odlučili smo se za 2 sata štrajka sve

dok se ne izborimo za nove norme!

Tri ujedinjena sindikata vas pozivaju

da ne nasedate na provokacije.

Radnici! 2 sata nije dovoljno,

norme treba ukinuti!

Hajde!

Radnici!
Ne dajte da vas prevare!

Ne, ne, ne, prekinite s provokacijama!

Fabrika će postat centar vaše moći!

Šta će ovde policija?

Ovo je miran štrajk

Moramo ostati mirni!

-Zašto su naoružani?

Ne dajte se isprovocirati!

Ni od policije
ni od ekstremista!

Vlasnici su zvali policiju,

žele sve da zadrže za sebe!

Ustanimo zajedno protiv eksploatacije!

Radnici, sledite primer vaših kolega

koji su nam se pridružili!

Sa 2 sata štrajka nećemo ništa postići!

Bolje nam je 24 sata napolju,

nego da radimo u fabrici!

Neću im prodati život

za 36.000 lira! Život!
Šta ste naumili?
-Niko neće ući, pogotovo ne šefovi.

Ali policija je tu? Šta sad da radimo?

-Policija je uvek tu.

A kad nije, uvek imaju

doušnika da ih zovne.

Fabrika radi kad smo mi u njoj.

Šta će šefovi tamo bez nas?

Ljudi, nije vreme za sukobe.

Vama nikad nije vreme!

Ni protiv gazda ni protiv policije!

Ja tebe još ne kapiram....

Štrajkovaćemo 2 sata
do ispunjenja zahteva!

Na sastanku smo se za to
izjasnili, a ne za revoluciju!

Na čijoj si ti strani?
-Na strani većine.

Guzonje danas neće ući!!

Hajdemo.

Radnici, grupišite se u redove!

Formirajmo kolone!

Drugovi redari, zauzmite mesta!

Studentsko-radnički komitet vas poziva

na borbu do konačne pobede!

Niko ne sme u fabriku,

a naročito ne poslovodstvo!

Neka ostanu malo napolju!

Nek osete ovaj mraz!
Oni sprovode plansko izrabljivanje!

Drugovi, uhvatite se u lance,

pokažimo snagu radničke klase!

Pokažimo klasnu disciplinu!

Formirajmo žive bedeme!

Neka štrajkbreheri osete

snagu ujedinjenih sindikata!

Izvucimo ih iz vozila!

Sklanjaj se! Mesta, mesta!!

Daj da vidimo ko ste!

Pokažite se!

Jebem ti sve, provaliće u autobus!

Radnici! Ne puštajte nikoga!

Gde ćeš? Vraćaj se! Opasno je...

Izlazi, izlazi napolje pizdurino!

Izlazi, glavu ću ti polomiti!

Gde si ti poš'o?
Gde si poš'o pička ti materina

Nemoj za uši!
-Šta ćeš ti unutra?

Uzmi mikrofon, kaži svima,

šta si mislio tamo da radiš!

Neću ići tamo...

-Nećeš?

Znači nećeš?

Onda ostani ovde. Ostani s nama!

On ostaje s nama. Neće unutra. Dođi.

Podigni ga, neka kaže drugima
da ne ulaze!

Nazad! Nazad! Nazad!

Ostanite mirni! Mirno!

To je u vašem interesu!
Mirno! Mirno!

Dobro jutro g. inženjeru,

malko je nemirno jutros.

Nemojte brinuti, običan mali štrajk.

Slobodno vozite, sve je pod kontrolom.

Mesta, mesta!

Gde si pošao inženjeru,

nemoj mi to raditi!

Pažnja! Pažnja! Upomoć!

Pomoć!

Ubice!

Pazi Lulu! Pazi, pašćeš!

Sklanjaj se, beži, beži!

Lulu!
-Za mnom, trči za mnom!

Dođi ovamo!

Ja sam službenik! Štrajkbreher!

Nemam ništa s ovim!!

Ja sam na vašoj strani!

Ko je?
-Ja sam.

Jesi li sama?
-Jesam, s kim bih bila?

Uzmi ovo.
-Uđi, brzo.

Šta je, opet si se tukao?

Uđi...

To mi je žena.

Ona radi u frizerskom salonu.

Ovo su drugovi
-Ko su oni?

Studenti.

Arturo!
-Pusti ga, naučiće nešto.

I on je mali student?
-Arturo!

Izlazi!

Mi smo uspeli....
-Kuća puna stranaca!

Sigurno sad fali pola stvari.

Gde mi je broš sa psom?

Bar se srećem s ljudima...

-Našao si s kim da se srećeš!

Samo da si me čula kako govorim...

Nema mi broša.

Kog broša?
-Broša sa psom.

Evo ga.

Moraju negde da se sklone.

Napunio si stan beskućnicima.,
da ne bi bio sa mnom.

Nemoj sad praviti scenu.

Nemoj sad praviti scenu...

I skini to sranje sa glave!

Odoh, a ti dođi.

Ko je?
-Ja sam!

Ulazite!
-Zdravo ljudi.

Gladni smo kao psi.

-Zdravo, zdravo.

Inženjer se onesvestio,
odveli su ga doktoru!

Sve novine pišu o tome,

i sve u crnoj hronici.

Gde je ovde kuhinja?

Osam povređenih policajaca,

kod nas 20 lakše povređenih.

Ima li neki sendvič?

-Vidi, slikali su te!

Sad su ti karabinjeri za vratom.

Šta još ima novo?

Sindikalisti su izolovani i razbijeni!

Lidija, da ti kažem...
-Sad si ga preterao!

Traže ih po gradu,
ostaće ovde noć, dve.

Ne vidim od vas!
-Izvini, on gleda TV.
Ima li koje jaje?
-Ne, nemamo jaja.

Teorija je potvrđena!
Sukob rezultira jedinstvom.

Da imamo jaku revolucionarnu partiju,

za par meseci bi vodili ozbiljne borbe!

Radnici su spremni da preuzmu vlast.

Radnici? Ovaj moj je gubitnik!

Znam ja vas radnike!

Jebo vas vaš komunizam!

-Slušaj...

Pozajmi od komšije koje jaje.

Ne, isprži im tvoja jaja,

tu je tvoj komunizam!

Kakve to ima veze sa komunizmom?

-Ima!

Šta biste vi uradili,

da sutra sednete u vladu?

Isterali bi kapitaliste!

Pocrkali bi od gladi bez njih!

Sve što imam, oni su mi dali.

Imam posao i krov nad glavom!

Šta to lupetaš?

Neka je, nek kaže.

Sigurno skuplja Anjelijeve slike!

Šta pričaš?

Neka priča!
-Nema šta više da se kaže!
Muka mi je od vašeg komunizma!
Od vaše lažne slobode!

Dok sam živa neću biti komunista!

Hoću slobodu! Razumete li?

Da, želim bundu od nerca!

I imaću je! Zaradiću je!

Razumeš li? Jer ja radim!

Radim od 12. godine. Zaradiću!

Sposobna sam za toliko!

Arturo!

Hajde Arturo, možda mama

i tebi kupi bundicu.

Anjeli će ti kupiti bundu.

-Ali će te prvo opljačkati.

Jadna glupačo!

Tipičan primer protivrečnosti, do koje

dolazi u ovakvom tipu porodice.

Radnika pljačkaju u fabrici, a on se

orijentiše prema uzorima sa televizije.

I novina, filmova...
-Tačno tako.

Živi bedno i muči se, a voleo

bi da liči na gazdu.

Mama, zašto idemo?

-Zato!

Dobro, šta to radiš?

Hajde ostavi to.

-Pusti me! Pusti me kad ti kažem!

To mi je hvala za sve što

sam učinio za tebe?

Šta si uradio?
-Kupiću ti bundu!

Oblači se Arturo! Dosta više!

Idi tvojim drugovima!

-Reč nisam rekao!

Arturo, kaži majci, jesam li išta rekao?

Jesam li reč rekao?

Polazi Arturo!
-Sve sam za tebe uradio!

Hajde Arturo!
- Ostani, ostani sa mnom..

i studenti su ovde...
-Nije ti on otac, idiote!

Nemoj dete...ostavi dete...

On ide sa mnom, ludače!

Hajde, Arturo!

Pusti me...Lulu!

Idite. Pravimo cirkus ovde.

-Što plačeš?

Pravi se da želi da ostaneš.

Zaboravio si kad te šamarao?

Ućuti!

Bojim se zvaće policiju.

-Ne budi smešan.

Neće ona nikog zvati!

-Vidiš li da je besna?

Sigurno će zvati policiju.

Ona glasa za demo-hrišćane,
ali ipak nije loš čovek.

Slušajte...poznajem ja nju.

Ljudi, šta vam je? Gde odoste?

U redu je Lulu, vidimo se kasnije.

Sad je 7:45, možete se vratiti na posao!

Ne nasedajte na provokacije!
Poslodavci to jedva čekaju!

Održaćemo skupštinu u kantini

u prisustvu predstavnika svih sindikata!

Ne dajte da vas izigraju!

Ne pristajte na ucene sindikata!

Sindikati su sluge vlasnika!

Njihovi poltroni!

Odgovorimo na nasilje
revolucionarnom borbom!

Bojkotujte proizvodnju
i odbijajte da radite!

Masa, ne možeš unutra...

Kako ne mogu? Ko to kaže?

-Momenat...

Ovo je pismo za tebe.

-Kakvo pismo?

Uzmi pismo i smiri se!

Ne puštaju me!
-Pročitaj pismo.

Vidite li, gde nas je ekstremizam doveo?

Zbog vas je sad na ulici!
Mi nemamo bogate roditelje!

Dosta!

Neću vam ništa, miran sam...

Izgubio sam posao!

-Skupština!

Prvo me udare autom, onda me otpuste!

Hoće da me ubiju! Žele me mrtvog!

Štrajk! Drugovi, svi u štrajk!

Svi na skupštinu!

Šta da radi čovek bez posla?

Gde će radnik kao što sam ja?

Gde ću ja. Gde ćemo svi mi? U školu?

U pozorište? Na groblje?
Gde ću? Kod mame?

Gda ću sad? Gde ćemo? Gde, gde, gde?

Gde je onaj mali s bradom?

-U gimnaziji.

Kakvoj gimnaziji? Izgubio sam posao.

Lulu, šta su napravili od tebe?

Mozak su ti popili! Vidi šta si uradio!

A još si bio miljenik inženjera!

Jesi li poludeo?

Beži, beži!
-Smiri se Lulu!

Treba ti doktor!
-Idi kući, naspavaj se!
Hajde, idi Lulu...

Masa! Masa!

Svađaju se na skupštini!
-Reci mi istinu! -Ima nade.

Hoće li opet u štrajk? -Ne znam još!

Budi na kapiji! čekaj na kapiji!

Idem na kapiju!

Šta je bilo?

Šta?
-Slušaj, Lulu...

Skupština je odbacila zahtev za štrajk.

Pokušaćemo još jednom.

-Odbacila?

Pričaćemo ponovo s radnicima,

možda ih nagovorimo.

Skupština je za to da
ostanemo pri ovom kursu.

Znaš ti njih!
-Znam, znam...

Lulu, hoće da pregovaraju o normama,

a ne da dižu revoluciju.

Lulu, uvek izvučemo deblji kraj!

U štrajku ne gube samo vlasnici,

ni mi ne donosimo pare u kuću!

Pare, pare, evo ti:

10.000 za izdržavanje malog.

Daj mu i ovo pismo,

može da ga urami Armadino...

Ostao sam bez posla...

Ne mogu uzeti! Preče je sad njemu.
Trči, vrati mu ovo!

Lulu, obećavam ti, borićemo

se do kraja za tebe.

Svejedno mi je.
-Ali i ti pomozi nama. Budi uz nas.

Pokušaj da nas razumeš.

-Svejedno mi je.

Nemoj se osamiti, Lulu.

Povedi računa o sebi!

Moram da se vratim, pazi na sebe.

Zauzeli smo ovu školu!

Učenici sami diskutuju

o svojim problemima.

Diskutuju o politici,
molimo roditelje da se udalje...

vratite se kućama,
televiziji, svađama...

Izvinite!

Pustite me, znaju me.

Sećaš me se, ja sam iz BAN-a,

izgubio sam posao i prst?

Gde je on?
-Skroz pozadi.

Što si ga pustio?

Jeste li i vi studenti?
-Mi smo sicilijanski imigranti.

Hej, ja sam, Lulu!

Evo me.
Znaš li da sam dobio otkaz?
-Znam, znam...

Znaš, znaš ti! Spavaš ovde,

jutos te nema u fabrici!

Ne možemo svuda da budemo.

Ali bar ti.

-Radim šta mogu. Malo nas je.

Juče u fabrici, danas škola,

sutra idemo...

U ludnicu kod Militina...

Pokušavamo da ukažemo
na sve društvene nedostatke.

Da promenimo način života.

-Moj ste promenili, ostao sam bez posla.

Dok se umiljavaš gazdi, niko te ne dira.

Kad se, napokon osvestiš,

onda si trn u oku.

Ali to i sam znaš Lulu,

nije to ništa novo.

Nisam ja budala, znam kako stvari idu.

Dobro, krenimo sad.

Povešćeš studente pred Fabriku?

Podelili smo se. Malo nas je.

Malo?

Razumeš li ti da ja moram da jedem?

-Uvek se nađe nešto za hranu.

Ali ja neću milostinju.

Zaboravi...odoh ja, svejedno mi je.

Ti si pojedinačan slučaj.

Ne možemo se time baviti.

Nas interesuje klasna borba.

Hoćeš ti da čuješ jednu ličnu priču?

Pogledaj me. Imam 30 godina.

Vidi na šta ličim!

Studiram sto godina,

dao sam 3 ispita, imam astmu.

A ja sam se trovao lakom!

-Ja imam astmu.

Masa, gde si ti? -Otkud ti ovde?

-čekali smo te.

Šta sad da radim?

-Zabole me, radi šta znaš!

Ima 1.000 načina da se živi život.

Probaj da se promeniš!
Živi drugačije!

Ostani sa nama, sad kad ne radiš.

Za jelo će se uvek naći.

Budi profesionalni aktivista.

Vidi, Masa...sačekaj!

Masa, zaposliće te opet.

Nije mi prvi put da donosim odluke.

Sam ću videti šta dalje.

Doviđenja i sve najbolje!

Masa, zašto ne ostaneš?

-Jesi li ti student?

Jesam, uveče sam student.

-Što ne kažeš da si student!

Radim da platim studije.

-Možda si špijun.

Ne pričaj gluposti
-A ti, jesi li ti studentkinja?

Studentkinja...
-Zašto?

Slušaj, što ne ostaneš?

-Skloni mi se s puta.

Pusti da prođem.
-Pridruži nam se.

Studenti u BAN-u...
-Pomozi sebi i Bog će ti pomoći.

Nekad studenti nisu bil po fabrikama...

Ne možeš samo tako otići.

Borićemo se za tvoje radno mesto.

Nemoj biti sam! Ostani s drugovima.

Arturo! Arturo!

Zdravo Lulu!

Izgledate kao mali radnici.

Otkud ti ovde?
- Došao sam da te vidim.

Mama me nikad ne čeka, uvek idem sam.

A ja sam, vidiš, došao.

Šta radi Armando, je l' s tobom?

Nisam ga odavno video.

Hajde da prošetamo ponekad.

-Ne znam da l' će me mama pustiti.

Opasna je tvoja mama.

Priča li mama šta o meni?

Uvek kaže: "Onaj seronja."

I posle plače.

A, zašto si ti stalno vikao?

Je li ti bilo dobro kod mene?

-Jeste.

Kakvi ste, kao mali radnici.

Na koju ćeš stranu?

Tamo.

Ja moram ovamo. ćao i vidimo se.

ćao!

Olujni talas sa Atlantika

kreće se prema Kazahstanu.

U Lombardiji dva dana kiša:

100 mrtvih i 10 izgubljenih.

20.

Vijeri, Burnići, Faketi,

Suarez, Amarildo, Lodeti.

Kako je?
-Dobro.

Muči li te šta?

Kad se nakomrdiš, izgleda

kao da imaš neku ideju.

Veruj mi. Ako hoćeš da poludiš

moraš se vratiti u fabriku.
Ja sam u fabrici poludeo.

Dole sa ovim zidovima...

Zidovi...

Oborimo zidove!

Dole zidovi...

Srušimo zidove!

Dole sa zidovima...

Doneo sam ovo.

Zidovi...

Lulu!

Masa, Ostvarili smo prvu pobedu!

Zamenili su inženjera!

Lulu!

Otvori, znamo da si tu!

Hajde, šta si se zatvorio?

-Izađi, dođi u fabriku!

Hajde da pokažemo sindikatima!

-Lulu, traže te drugovi!

Masa, ipak si ti simbol!

Dođi, svi te očekuju!

Samo da znaš, 30% nas

je danas štrajkovalo!

Dođi na kapiju!

Uključi se u borbu, ako

hoćeš da te vrate!

Sve ću prodati. Rasprodaja.

Sve ovo mora van.
Emigrirati, emigrirati, emigrirati...

Zaljubljeni par, 8.500.

Možda dobijem 1.500 sada...

Dve dnevnice...

Pozlaćeni stolić, sa natpisom

na nepoznatom jeziku...

30 radnih sati.

5.000 Lira...

Slika klovna...

10 Sati...

24.000 Lira.

Plišane životinje... 5.000.

Audio-knjga: "I Promessi Sposi"...

10.000 u Švajcarskoj 15.000 u Milanu.

To neću dobiti ni u snu.

Kristalna vaza, sa plastičnim cvećem...

2.000 Lira...

Ovo, verovatno donosi nesreću...

Razne životinje... s cenom.

Skoro nove.

Da mi je uhvatiti onoga ko je
smislio sva ova sranja...

Kuhinjsko čudo, otvara konzerve,

pravi majonez, oštri noževe...

"Magični momenat".

Magična svetlost sveća

skupa sa svećama i svećnjakom...

Serem mu se na sveće!

Kad bih zdomčao onog

ko je sve ovo izmislio...

Glavu bih mu otkinuo.

četiri sata?
Ja imam četiri sata!

Zašto, pobogu?

Muzej...

Imam muzej...

Gde sam život ostavio...

Jednog dana i ja
ću ležati ovde...

Kurvo kravlja...

Traži, traži...

Lepa vezica...
Akcije...

Akcije...

Akcije...
Idi bre...

Akcije...

Jednom ću i ja završiti ovde...

Balsamovan... Beži!
Teraj se u pizdu materinu!

Šta je? Špijuniraš me?

Pao si? Postao si duh?

Da bi me preplašio?
Da bi me preplašio?

Kontrolišeš me?
Sad ću ti pokazati!

Zašto me špijuniraš?
Jebo sam ti majku!

Udaviću te majmune!

Evo ti! Evo ti, evo, evo...

Kontrolišeš me? Sad me kontroliši...

Gledaj mama. Paja Patak se izduvao...

Zidovi... Zidovi...

Lulu!

Arturo!

Zidovi...

Zidovi...

Ko je?
-Mi, otvori!

Je l' ti tata kući?

-Tu je.

Budi ga, reci mu da je važno!

Šta je bilo?
-Neki čovek.

Ne...ne...
Lulu! Lulu!

Neko je ovde!

Zašto si ga pustio?
-Kaže da je važno.

Uđite!
-Izvinite na smetnji.

Tata, obuci pantalone.

-Ko je to?

Uđite u dnevnu, sad će Lulu.

Lulu, uspeli smo, uspeli!

Primili su te ponovo!
Možeš opet na posao!

Noćas u 2 smo potpisali!

Sve smo postigli! I oko normi!

Lulu,tvoj doprinos je važan.

Zar se ne raduješ?
-Radujem se.

Može rakija?

Rekao sam ti da ćemo uspeti.

Jesi...

Vidiš? Ujedinjeni sindikati.

Prvi put, u provinciji,

vraćaju otpuštenog radnika!

To je i politički važno, zar ne?

Stvarno, prvi put?

Militino...
-Ko je Militino?

On nije vraćen.

Njega nisu vratili.

-Druga su vremena bila.

Danas smo jači, svesniji smo.

Danas se oni nas plaše, Lulu!

Lulu, jesi li srećan?

Jesam.

Uđite, uđite.
-Uđi, Basi.

Pristaviću kafu.

E pa,... živeli.

Živeli...Na zdravlje!

Je l' to istina?
-Naravno.

Radnici, ostvarili smo oba cilja!

Vratili smo Masu

i poboljšali norme!

Ali borba nije gotova!

Idemo postepeno dalje!

Pregovori o uslovima rada...

Borba traje!

Večeras, kad izađete, biće mrak!

Za vas nema sunca...

-Zadovoljan?
-Jesam.

-Stvarno?
-Pa, stvarno.

Radite robovi!
Radite robovi!

Radite, radite,
radite robovi, robići!

Niste bili dobri? Sad ste na pokretnoj

traci! Tako je to u životu!
Znaš šta sam sanjao?
Hej, tebi govorim!

Znaš li šta sam sanjao?

-Šta?

Zid!

Šta kažeš? Šta?

Ne razumem, ništa ne čujem!

Masa je sanjao zid!

Masa je sanjao Šid!!

-Masa, izgubio vid?

I tako ti ja sanjam zid!

Ali, kao, ja mrtav!

Mrtav!

Masa je sanjao da je mrtav!

-Ko je umro?

Tako ti mene sahrane,

kad pojavi se Militino!

Masa je umro u snu!

-Militino?

Odjednom se pojavi Militino...

Radite!
-Reci Napoliju.

Rekao je da je mrtav!
-Ko, Militino?

Umro je Militino!
-Militino umro u ludnici!

Ma, nije umro Militino!

I Militino poviče...
Militino počeo da urla!

Kaže:,, Srušimo zid i uđimo!"

Kaže:" Okupirajmo raj"

Kako?
-Gde?

Gde?
-Kako?

Kako?
-Gde?

Nemam pojma.

Iza zida je, valjda, raj!

,, Srušimo zid i uđimo."

Nisam mu ništa rekao,

ne zna čovek šta bi rekao...

Grozna vizija! Vidim glavu

čoveka, ovako...ovde,

a telo mu leži 10 metara dalje.

Strašno! Kao sad da gledam!

Dole sa zidom! Srušimo zid!

Srušite zid! Srušite zid!

I zid poče da se ruši!

Kažem ti, sruši se zid!

-Dobro, ali šta je iza?

Šta je bilo iza zida?

Magla.

Kakva magla?
Otkud magla?
Ali, šta si video u magli?

Prvo ništa. Onda pogledam bolje

i ugledam... Militina!

Koga?
-Militina.

Ko je Militino?
-Neki tip iz ludnice!

Onda ugledam nekog sirotog

radnika bez prsta!

Pitam se: ko je to?

Onda se setim: to sam ja!

Jebem ti sunce! Slušaj dalje:

Pojavljujete se vi, jedan po jedan!

-Jesam li ja bio?

Svi smo tamo!

-Šta kažeš?

Svi mi! U magli, u oblaku prašine!

Šta li to znači?
-Otkud znam šta znači?

Nisam sanjao loto brojeve: 3, 6, 42...

-Hej, Napoli! 6, 7, 42!

Šta? 6, 7, 42!

Šta vi mene pitate:

,,Šta to znači?"

Znači ako je zid za rušenje,

uzmi i sruši ga.

,,Šta to znači?"
Šta bi drugo značilo?

Ala vi sporo kapirate...

 Masa, ja sam shvatio!

Ali ja nisam tebe shvatio!

Ko si ti, šta hoćeš...

Ja sam od onih, koji

bi zid odmah srušili!

Jesam li i ja bio? -Mislim da jesi.

- A ja? - Jesi. -Gde sam ja bio?

Jesam li bio u magli? U raju?

Zašto je magla u raju?

-Jesam li i ja bio?

Nisam siguran za tebe...

Uopšte me to ne interesuje!
-Onda ti sanjaj nešto lepo!

Jesam li ja bio u ludnici?

-Nisam ni ja bio!

Niko nije bio!

-Jesam li i ja iza zida?

Nikoga nije bilo tamo!

Zaboravite sve što sam rekao!

preveo: GUGY

Preuzeto sa www.titlovi.com

Powered by TCPDF (www.tcpdf.org)