Područje borbe

Толико сам мало живео да сам склон да претпоставим како нећу ни умрети; чини ми се
невероватним да се један људски живот може свести на тако мало; и несвесно умишљамо да
ће се, пре или касније, нешто догодити. Велика грешка. Живот сасвим лепо може бити празан
а кратак. Испразни дани пролазе не остављајући трага, ни успомена, а онда се наједном
зауставе.

Затим примећујем да сви ти људи изгледају задовољни собом и светом; то ме чуди, наиме
помало плаши.

Гледати своје ноге као одвојене предмете, далеко од властите свести, са којом су повезане
мање-више случајно, или тачније рђаво. С неверицом замишљати себе као гомилу удова који
мрдају. Човеку су његови удови потребни, ужасно су му потребни. А они се понекад чине
необично чудни, необично туђи. Нарочито ноге.

Poзнајем то стање; и ја сам се тако осећао пре две године, непосредно после раскида са
Вероником. Имате утисак да бисте могли да се ваљате по улици, сечете себи вене или
мастурбирате у метроу, нико на то не би обратио пажњу; нико не би прстом мрднуо. Као да сте
од света заштићени савршено непробојном, провидном завесом. Тисеран ми је то, уосталом, и
сам рекао пре неки дан (био је мало попио): „Имам утисак као да сам пилећи батак испод
целофана у фрижидеру самоуслуге.” И још је рекао: „Имам утисак као да сам жаба у
акваријуму; и личим на жабу, зар не?” Нежно сам одговорио: „Рафаеле...”, са прекором у
гласу. Поскочио је; то је било први пут да га ословљавам по имену. Узбудио се, није више
ништа рекао.

Што будете јаднији, боље ће ићи.

TULLY

Piletina je puna hormona rasta.

186

00:13:21,198 --> 00:13:24,600

Znaš li što rade piliæima na farmama?

-Što?

Odrežu im kljunove vruæim nožem kako ne bi kljucali jedni druge.

kao da opet mogu vidjeti boje.

Nisam navikla da ljudi rade stvari umjesto mene. To je sve.

Doimaš se kao izvrsna majka.

Ponekad mi samo odijevanje izaziva umor.

Ne možeš promijeniti dijelove bez potpune izmjene. Da, nitko se nije brinuo o meni cijeloj, veæ neko
vrijeme.

Veseliš li se novoj školi?

Bojim se.

– To je u redu. Ja sam odrasla, a stalno se neèeg bojim.

Provodi mnogo vremena kleèeæi pred wc školjkom.

Recimo da imaš drveni brod i zamijeniš jednu dasku svake godine. Jednom æe brod biti izraðen od
potpuno novih dasaka. Ništa neæe ostati od originalnog broda. Pa, je li to isti ili novi brod?

Novi. -Zašto.

-Zato.

Ništa nije isto. To je novi brod, curo. "Nouveau bateau".

-U redu.

Kako je s ljudima? Veæina tvojih stanica se je podijelila i regenerirala otkako si bila dijete. Valjda sam
onda to ja, bez originalnih dijelova. Postoji dio nas koji se ne može regenerirati.
Što je to?

-Stanice za slušanje. U ušima. Da, ne mogu opet narasti.

- Ovo je, jedna od mojih najdražih pjesama.

-Znam. I moja.

-Zato sam je izabrala.

Vjerujem da imaš velike planove. Mislim, u dvadesetima je super. Ali kad iza ugla naiðu tridesete
poput kamiona za odvoz smeæa u 5 ujutro.

Što æeš kad se to tvoje slatko dupe spusti, a stopala narastu za pola broja nakon svake trudnoæe, i
taj tvoj slobodni duh... prestane biti šarmantan. I postane biti ružan. Ne bojim se buduænosti. Bože.
Trebala bi. Uvjerena si da si ti ta pogreška, ali tvoj najveæi san postao je stvarnost.

- O moj... što?

-Ta monotonija koju prezireš. To je dar koji im pružaš. Budiš se svakog jutra radeæi iste stvari za njih
uvijek ispoèetka. Dosadna si. Brak ti je dosadan.Kuæa ti je dosadna, a to je nevjerojatno! To je veliki
san,odrasti i biti dosadna i predvidljiva. I onda odgojiti djecu u tom krugu sigurnosti.

Brinut æeš o sebi. Tuširat æeš se svaki dan. Èistit æeš zube koncem. Iæi æeš pedikeru redovno. Imaš
topli krevet i tri bebe. Škripavo stepenište. Najslabiji tuš na svijetu. To je dom.

- Ako sam ja starija, zašto si ti toliko mudrija?

- Jer imam 26. Sve što imam je vrijeme da razmišljam o svemu.

- Kakva je šteta što æeš sve zaboraviti.