Vrste medijskih sistema:

1) Mediteranski (polarizovani pluralistički) – Grčka, Španija, Italija, Portugal, Francuska

2) Liberalni – Velika Britanija, Irska, Kanada, SAD
3) Demokratsko- korporativni – Nemačka, Belgija, Holandija, Austrija, Norveška, Danska,
Švedska, Finska, Švajcarska
4) Tranzicioni

Kriterijumi za upoređivanje:

1) Politički paralelizam
2) Država u medijima
3) Profesionalizacija
4) Razvoj tržišta

MEDITERANSKI SISTEM
Italija je prva krenula u tranziciju, ali je Francuska najnaprednija u smislu da je najbliža
demokratsko-korporativnom modelu. Mediji u mediteranskim zemljama često su, kroz čitavu
istoriju, bili zavisni od države, crkve ili bogatih moćnika pa mesta za profesionalizaciju i razvoj
medija kao autonomnih institucija nije bilo.

POLITIČKI PARALELIZAM u mediteranskim zemljama izuzetno je visok; štampa je izuzetno

okrenuta političkom životu i postoje određene političke figure koje se redovno mešaju u rad
medija.

Novine naginju ka tome da predstavljaju različite političke tendencije i to se reflektuje na

različite političke stavove njihovih čitalaca. S vremena na vreme novine igraju ulogu aktiviste i
mobilišu svoje čitaoce da podrže određene političke aktivnosti. Takođe, vlasnici medija često su
upleteni u političke aktivnosti pa samim tim je jasno da će novinari tih medija biti pristrasni.

Primer (Grčka) – Grčka je primer mediteranskog medijskog sistema. Što se tiče konkretno ove
zemlje, doživela je veliku ekonomsku krizu i finansijski krah koji je uticao, naravno, i na medije.
Mediji su toliko počeli da se oslanjaju na podršku države da su postali gotovo u potpunosti
zavisni od nje. Grčki privatni mediji imaju velike dugove, a s obzirom na to da je država vlasnik
banaka, ona kontroliše kreditiranje medija.

DRŽAVA U MEDIJIMA - U Mediteranskom modelu imamo jaku ulogu države kao vlasnika,
osnivača i sufinansijera medija. Instrumentalizacija medija od strane Vlade, političkih partija i
industrijalaca sa političkim vezama je uobičajena. Kao još jedna od odlika, može se spomenuti
visok stepen političkog klijentelizma
PROFESIONALIZACIJA -Profesionalizacija novinarstva nije snažno razvijena kao u drugim
modelima. Što se tiče obrazovanja novinara, većina njih odlazi u SAD ili VB na postdiplomske
studije iako sama Grčka ima katedre na Univerzitetima koje se bave novinarstvom i
komunikologijom. Novinarska profesija u Grčkoj izuzetno je nestabilna i slabo plaćena, a za
bavljenje ovim poslom nije potrebna licenca, pristupanje je potpuno otvoreno.

RAZVOJ TRŽIŠTA - Masmediji u mediteranskim zemljama su bili blisko uključeni u političke

sukobe koji su obeležili istoriju regiona i postoji jaka tradicija gledanja na njih kao na sredstva
ideološkog izražavanja i političke mobilizacije. U isto vreme, razvoj komercijalnog medijskog
tržišta je bio relativno slab, ostavljajući medije često zavisne od države, političkih partija, crkve ili
bogatih privatnih pokrovitelja. Posle svih političkih lomova, u sedamdesetim i osamdesetim
godinama 20. veka, sve mediteranske zemlje su pokazale pomeranje ka marketinški
orijentisanim štampanim medijima.

LIBERALNI SISTEM
Relativna dominacija tržišnih mehanizama i komercijalnih medija. Liberalni model se smatra za
normu prema kojoj se mere drugi medijski sistemi. Jedinstveni pravni prioretitet Prvog
amandmana ograničava mnoge oblike medijske regulacije koji su uobičajeni u Evropi. Liberalni
model se tretira kao daleko koherentniji i unitarniji nego što zaista jeste.

Liberalne zemlje imaju dugu i snažnu tradiciju slobode medija.

Mnogi su mediji pod kontrolom velikih korporacija koje zarađuju od oglašavanja, pretplate i
prodaje materijala zaštićenog autorskim pravima . Američki medijski konglomerati obično su
vodeći svetski igrači, što donosi velike prihode. Trenutno pet korporacija kontroliše otprilike
90% medija.

POLITIČKI PARALELIZAM -

DRŽAVA U MEDIJIMA – Izobličenja, netačnost i pristrasnost u SAD-u mnogi su priznali izvan

SAD-a,a polako sve više to postaje primetno i unutar države.

PROFESIONALIZACIJA – Što se tiče obrazovanja novinara u SAD, postoji velika mogućnost izbora.
U srednjoj školi stiče se osnova koja mora biti snažna pogotovo kada je pisanje u pitanju.
Univerziteti u Misuriju i Bostonu su samo neki od onih koji nude obrazovanje iz oblasti medija.
Ipak, novinar može postati i neko ko nema diplomu. Iako će mu sam put do pronalaženja posla
biti otežan, postoji mnogo veoma uspešnih novinara u Americi koji nemaju diplomu
RAZVOJ TRŽIŠTA- Vesti su isprva bile predstavljanje stanovništvu putem štampe. Nekoliko
kolonija imalo je štamparije i povremene novine, a visoka stopa pismenosti i želja za
samoupravom učinile su Boston savršenom lokacijom za stvaranje novina. Između 1830. – 1860.
godine, mašine i proizvodnja učinili su proizvodnju novina bržom i jeftinijom. U vreme Džozefa
Pulicera javlja se “jazz age” tj. senzacionalistička štampa tabloidnog formata. Radio je postao
izuzetno popularan devedesetih godina XX veka, dok televizija postaje komercijalizovana još
ranije, 1941. godine, nakon dosta godina eksperimentalnog istraživanja.

DEMOKRATSKO- KORPORATIVNI MODEL

Novinarstvo demokratski-korporativno strukturisanih medijskih sistema danas se ispostavlja kao
uglavnom otporno na direktne pokušaje (stranačke) političke instrumentalizacije,iako je politički
paralelizam – barem u sektoru radiodifuzije – izraženiji nego u liberalnim medijskim sistemima.

Demokratsko korporativni medijski sistemi odlikuju se visokim stepenom profesionalizacije

novinarstva koji se obezbeđuje formiranjem i delovanjem odgovarajućih institucija (na primer,
saveta za štampu, udruženja novinara..)

Primer:Nemačka

POLITIČKI PARALELIZAM - Zbog istorije zemlje, nacističke Nemačke i Hitlerove diktature, pitanju
cenzure se posvećuje posebna pažnja, kako bi se sprečila masovna manipulacija masama i
medijski mrak. Zato internet portali zvaničnih štampanih medija nisu pod kontrolom vlasti, ni
Zakonom je regulisanosuzbijanje monopola medija, kako ne bi došlo do toga da samo jedna
medijska kuća ima kontrolu nad većim delom medijkog prostora na internetu.Nijednog od njih
ne poseduje politička stranka, a samo 10 posto podržava određenu stranku.

PROFESIONALIZACIJA- Prošecna plata novinara u Nemačkoji, koji ima stalno radno mesto, je 4
194 evra mesečno. Sat se u većini slučajeva plaća 25€. Sa komercijalizacijom medija,
korišćenjem interneta tj. uvođenjem onlajn medija, plate novinara se povećavaju. Ipak plate
novinara variraju od 1 720€ (minimalac) do 6 459€, u zavisnosti od toga gde je novinar zaposlen,
koliko ima godine staža. Ono što se ne bi očekivalo od razvijene zemlje kao što je Nemačka, je
stavka da uvećinii slučajeva pol utiče na plate novinara. Naime, plata jednog muškarca koji je
novinar iznosi 4 593 evra, a plata žene na istom položaju je 3796 evra. Od 2015. do 2018. godine
su zabeleženi napadi demostranata i desničara na novine, što je prodrmalo nemačku javnost.

RAZVOJ TRŽIŠTA – Moderna štamparija razvila se u Mainzu u 15.veku, a njena inovativna

tehnologija brzo se proširila širom Evrope i sveta. U periodu 20.veka pre i tokom Drugog
svetskog rata, u nacističkoj Nemačkoj je preovladavala medijska propaganda. Od 80ih godina
20.veka, „ dualni sistem javnog i komercijalnog“ emitovanja zamenio je prethodni javni sistem.

!



.
(




!





 
#!


!
.




!



.
(




!





 
#!


!
.




!



.
(




!





 
#!


!
.



 PP