Dr.

Nada Torlak

KAKO JE POELO
Kroz istoriju, talasi tabloidizacije koincidirali su sa vremenima velikih drutvenih promena i naraslih trinih pritisaka. I jedno i drugo stavljalo je tampu pred velike izazove i teralo je u potragu za senzacijama, lakom zabavom i bizarnim priama za masovnu publiku. uta tampa je i nastala u jednom takvom talasu surove konkurencije krajem XIX veka u Americi.

Njegovo velianstvo: Tra

Kada su nastali tabloidi? Odgovor na ovo pitanje je: onoga trenutka kada je otkrivena tampa. Tabloidi nisu nita drugo nego pisani traevi. Traevi oduvek postoje i kao takvi su imali veliku ulogu u samom razvoju oveka i socijalne sredine.

PROMENE I KONKURENCIJA
Jedan vek kasnije, u senci pada Berlinskog zida, velike drutvene promene i narasla konkurencija stvorile su uslove za pojavu tabloida u sredinama u kojima ih do tada nije bilo Tabloidi danas postoje u svim zemljama sa proklamovanom slobodom tampe i po pravilu su najtiranije novine irom Evrope. Od kada je 1952. pokrenut Bild Cajtung, a posebno od kada je Rupert Mardok kupio birtanski San 1969, oni vidno utiu na izgled medija na kontinentu. Medijski istraivai njihov uticaj ocenjuju uglavnom negativno i obino ga aforistino definiu kao proces zaglupljivanja (dumbing down) i publike i tampe.

Sloboda medija sloboda za tabloide

I u nekadanjoj Istonoj Evropi oni su bili prva medijska reakcija na 'osvajanje slobode' posle pada komunizma. Ulazak stranog kapitala pokazao je da tradicionalno pretrpani prostor ozbiljne tampe nije bio naroito atraktivan za nove vlasnike. Uz to, publika je veoma rado prihvatala tabloidno arenilo i otvorenost za teme kojih ranije nije bilo u javnom govoru. ak i kada je pisanje bilo trivijalno ili vulgarno, publici je bilo vano to to se iz mraka anonimnosti u javnost iznosi svakodnevni ivot, svet sa kojim se ona lako identifikuje Ispostavilo se da odgovorna i ozbiljna tampa nije jedini pa ni najei ishod slobode medija. Sloboda donosi podjednake anse i nekvalitetnim novinama da trae svoju publiku, to su krajem 20. veka pokazali mediji od eke i Maarske do Hrvatske i Albanije.

DOMAI TABLOIDI
Sa decenijom zakanjenja slino se deavalo i u Srbiji. Ve i tokom 90-tih trino najuspeniji novi listovi bili su polu-tabloidi Blic i Glas Javnosti, a prve domae privatne dnevne novine Dnevni telegraf bile su pretea ovdanjih tabloida. Demokratske promene stvorile su im jo povoljniji ambijent, pa su posle 2000. godine meu dnevnim novinama pokretani samo tabloidi. Kretanja na tritu tampe u Srbiji ukazivala su na to da je demokratija mnogo podsticajnija za bulevarsku nego za odgovornu tampu.

GDE SU ITAOCI
Prema grubim procenama, od oko 800.000 primeraka ukupnog tiraa dnevnih novina u Srbiji, oko dve treine ini kombinovani tira tabloida. itanost dnevnih novina i dalje je na evropskom zaelju, a redovno ih ita oko 30 posto odrasle populacije. Ukupni tirai tampe skoro su neizmenjeni u poslednje dve decenije. Kako nema vidljivog porasta publike, prelivanja se deavaju uglavnom kao posledica promena italakih navika, pa bi se moglo rei da meu malobrojnim itaocima jedino tablodi uspevaju da privuku novu publiku.

 Tabloidi se meu novinama prepoznaju podjednako i po onome 'ta' i po onome 'kako' piu. Od ozbiljne tampe razlikuju se ve izborom tema koje su obino iz sveta zabave, ou biznisa, estrade, bizarnih ivotnih pria ili crne hronike. Nain na koji piu ih takoe izdvaja - to je senzacionalno i pojednostavljeno kombinovanje spekulacija i nagaanja vie nego injenica, i dominacija vizuelnih nad verbalnim sadrajima. Traganje za pozadinom dogaaja tabloidi obino razumeju kao virenje kroz kljuaonicu ili ispod suknje, gde se nalaze 'skrivene a vane' pojedinosti koje ozbiljna tampa obino previa. Bez ovih detalja dogaaji nemaju linu dimenziju pa su neinteresantni ili daleki i nerazumljivi obinim itaocima.

PO EMU SE PREPOZNAJU

 'odbrana obinih italaca' opte mesto populistikih optubi za elitizam koje tabloidi izriu na adresu ozbiljne tampe Prema njihovim braniocima, tabloidi tako obavljaju vanu ulogu u ruenju tabua. Mogunost da o kraljevskoj porodici piu kao o svim drugim ljudima, da zaviruju u njihove spavae sobe i promaene brakove, navode kao ubedljiv dokaz ideje jednakosti. Otuda i stalna potraga za poznatim linostima, koje su po ivotnom stilu daleke i nedostupne, a koje tabloidi otkrivaju u situacijama u kojima su 'isti kao svi mi'.

KRALJEVI I OBINI SMRTNICI

Politiki ili komercijalni motivi?

Ba zbog ovih osobina njihovi kritiari tvrde suprotno - da tabloidi degradiraju javni govor, svode svako razumevanje drutvenog na lino, javnog na privatno. Za tabloide tema moe da postane javna samo ako je prethodno obesmisle, prevedu u trivijalnu aferu i objasne kao efemernu intrigu. Njihov glavni uinak zato i jeste pasivizovanje italaca koje spreavaju da razumeju i smisleno deluju u svetu u kome ive.

 Kao najkomercijalniji oblik tampanih medija, tabloidi se odlikuju velikim tiraima, a uglavnom su spremni da rtvuju kvalitet u zamenu za finansijsku dobit. U svet tampanih medija unose konzumerizam, tretiraju publiku kao kupce i ugaaju njihovoj elji za senzacijom ili lakom razbibrigom. Visok tira nije izraz novinarske izuzetnosti ve podilaenja najniem ukusu jer se novine posmatraju prvenstveno kao unosan posao. Tamo gde su podaci o tiraima nepouzdani, podaci o poslovanju i vlasnitvu su obino potpuno nedostupni. Uglavnom se ne zna ko novine pokree niti su njihovi razlozi oigledni, budui da nije re o medijskim kuama.

Politiki ili komercijalni motivi-2?

RAZLIKE I ZAKLJUCI
Druga znaajna razlika je u izboru tema. Ovdanji tabloidi, bez izuzetka, za prvi fokus imaju politiki ivot, ali tradicionalno 'ozbiljne' teme tretiraju na tabloidni nain. Umesto da jaaju kritiki kapacitet publike i olakavaju razumevanje stvarnosti, tabloidi ire cinizam i apatiju. itaoci mogu samo da zakljue da je svaki njihov angaman besmislen jer ive u svetu u kome je sve oduvek i zauvek isto. Tabloidi uvek podstiu emocinalni, senzacionalni odnos prema stvarnosti, atakuju na oseanja, a zanemaruju racionalni uvid u dogaaje. Zato imaju tolike naslove i mnogo fotografija, a malo teksta. Oni podstiu identifikaciju i mobiliu na delovanje ljude ak i pre nego to o dogaajima imaju dovoljno informacija. U potrazi za lakim i brzim objanjenjem