ETIKA RADIO TALASA

UDK 174 : 658.8

070.11

Mirjana Nikoli

Etika kao pojam potie iz grkog jezika, za razliku od termina moral iji je koren
u latinskom. Iako se ova dva termina esto doivljavaju i tretiraju kao sinonimi
izmeu njih postoje razlike. Etika moe biti denisana kao nauka o moralu, skup
moralnih naela i drutvenih pravila normi po kojima ljudi vladaju, ali i kao
ukupnost moralnih svojstava pojedinaca, klasa, profesija.. Etika predstavlja korpus
koji izuava ljudsko ponaanje u odreenim drutveno-ekonomskim uslovima sa
zadatkom da ukau na istinske vrednosti moralnih normi koje mogu koristiti i
sadanjim i buduim generacijama. Za razliku od etike, koja ima komponentu
pojedinanosti i koja se odnosi na skup pravila koje kao zbir vrednosti pojedinac
slobodno usvaja, moral je apsolutna i univerzalna kategorija, skup pravila koje
ovek prihvata i kojima pokuava da se pokori1. Moral predstavja ono to se
namee kao neprikosnovena obaveza.
Dosadanja praksa demokratski razvijenih drutava ukazuje da je briga
o etici i moralnim principima u medijima bila veoma rano prisutna. O ovome
svedoi injenica da su prvi etiki kodeksi koji su se odnosili na tampu, doneti
u Americi i Evropi ve prvih decenija 20. veka. Kako se nae drutvo nalazi u
procesu transformacije, prestruktuiranja i u pokuaju da se nekada deklarativno,
a nekada i istinski priblii standardima koje pred nas postavljaju razvijene zemlje
Evropske unije, meu primarnim postavljena su pitanja funkcionisanja medij i
1

Danijel Korni: Etika informisanja, Clio, Beograd, 1999.

Mirjana Nikoli

Etika pitanja i pitanja moralnih naela u svim oblastima ivota i delovanja

privlae veliku panju i pozornost, izazivajui esto suprotstavljene stavove.
Razloge tome moemo traiti u vieslojnosti ovih fenomena, njihovoj uslovljenosti
socio-politikim, kulturnim, profesionalnim, poslovnim i konano najsitnijim
linim aspektima.

posebno etikih normi, u skladu sa kojima bi trebali da ostvaruju svoju delatnost.

Iz tih razloga, u ovom radu e biti rei o etikim aspektima koji imaju univerzalnu
komponentu, dakle primenjivi su na medije uopte, dok e u nekim delovima biti
rei o specinim etikim pitanjima i dilemama koje se vezuju iskljuivo za radio
i radijsku produkciju. Deo analize e biti usmeren ka identikaciji specinih
diskursa koje sobom nosi:
normativna etika kojom se deniu dunosti i prava uz zadatak da se
obezbedi funkcionisanje i regulisanje prakse;
deskriptivna etika, koja se bavi posmatranjem i opisivanjem medijske prakse,
prvenstveno prakse informisanja obiaje i nain ponaanja novinar i
medij, identikujui pri tom ispravne, odnosno neispravne modele, i
strateka etika, koja se izjednaava sa profesionalnim etikim
kodovima2.
Radio, politika i manipulacija

ETIKA RADIO TALASA

312

Prema hronologiji nastanka, meu masovnim medijima, tampa zauzima

prvo mesto da bi sa dvadesetim godinama 20. veka dolo do razvoja elektronskih
medija prvo radija, a potom i televizije. U tom smislu, potpuno je logino da su
se prvi oblici politike manipulacije, a samim tim i naruavanja etikih principa,
najpre pojavili u tampi, novinama koje su kao i dananje obilovale politikim
sadrajima, poev od onih koji su imali za cilj najoptije informisanje, do onih
koji su pokuavali i uspevali da stavove javnog mnjenja modikuju prema eljama
neke od politikih opcija.
Kada je re o radiju, u prvim godinama malobrojne radio-stanice3, intenzivno su
se oslanjale na tampu i sistematski prenosile njihove tekstove. Meutim, ukoliko
bi u dnevnim novinama, tampi bili objavljeni politiki ili drutveno neprihvatljivi,
moda i neetiki sadraji, distribucija novina je mogla biti zabranjena; ak je
bilo mogue ziki zapleniti i unititi tampani tira. Novi medij radio, kao
bezgranini medij, vrlo rano je iskoristio svoje komparativne prednosti. Vrline
radija kao to su: brzina, sveprisutnost, nepredvidivost sadraja koji e biti
emitovan, osim to su bile znaajne za stvaraoce i producente radio programa, bile
su izazov i za auditorijum sluaoce, ali su ukazivale na mogue oblike upotrebe
ili zloupotrebe, kontrole i manipulacije ovim medijem. Na taj nain, celokupna
produkcija je mogla da poprimi uz eljene i neke neeljne i neetike konotacije,
to je rezultiralo potrebom da se upostave etika pravila ponaanja po kojima bi
bio denisan poeljan i neeljeni nain rada radio-stanica, ali uvek sa ogradom da
je re o vizuri jednog sistema, reima ili politike oligarhije.
2
3

Isto.
U SAD-u, Evropi, pa i na prostorima Balkana.

Primere manipulacije i krenja etikih kodeksa kroz delovanje malobrojnih

radio-stanica, registrujemo jo tridesetih godina prolog veka, vezujui ih
podjednako i za prostore SAD-a i Evrope. Tako je 1926. godine zabeleen primer
katolikog svetenika arlsa E. Kohlina (Cohlin, Charles E.), koji je svoju radiokarijeru zapoeo emitovanjem regionalnog radijskog programa iz svog Hrama
malog cveta u predgrau Detroita, da bi od 1930. imao redovnu emisiju na radio
mrei CBS. Na poetku svoje radio karijere, kako i dolikuje svetenom licu, on
je zastupao radnike interese, ime je postao vodea radijska zvezda i jedan od
najkorisnijih graana SAD-a4. Meutim, vremenom, on u svojim govorima
poeo da napada Ruzvelta, proglaavajui ga komunistom; odreene drutvene
grupacije Jevreje, radnike sindikate, rasne manjine, emigrante, usmeravajui
radniko nezadovoljstvo ka tim grupama. U svojim radio nastupima, izvanredno
je kombinovao dramski talenat i obrazovanje, ime je od promotera dutveno
poeljnih stavova snano uticao na etiki kod javnog mnjenja. Ulaskom SAD-a
u rat, Kohlin je postao sramota za svoje prijatelje republikance i postepeno je
nestao sa radio-talasa5.

Iako su radio propaganda, manipulacija i neetinost u korienju izraajnih

sredstva i formi radija najee povezivani sa nacistikim reimom, zanimljivi
su primeri i delatnost kratkotalsnih stanica koje su koristili Britanci kako bi
sproveli neke uticaje na prostorima svojih kolonija, to je postao sasvim regularni
4
5
6

Robert L. Hillard and Michael C. Keith: Waves of Rancor: Tuning in the Radical Right, M. E. Sharp, 1999, str
18-29 i 38-42.
REPUBLIKA, br. 300-301, godina XV, Beograd, januar 2003, str. 21.
Isto, str. 22.

313
Mirjana Nikoli

Drugi svetski rat doneo je nove forme u krenje etikih normi u politike
svrhe i oblik manipulacije, kakvi su bili efekti radio-programa karakteristini za
Italiju, Nemaku i Japan, u periodu pred i tokom Drugog svetskog rata. U Italiji,
Benito Musolini (Mussolini, Benito) veoma rano shvata mo radija i poinje da
ga koristi smatrajui da nije bilo radija ne bih imao mo nad narodom Italije
kakvu sada imam6. Slina situacija je bila i u nacistikoj Nemakoj. Tako je na
primer emisioni rad ili simulacija rada jedne poljske radio stanice, koju su zauzele
pristalice nacista, imala za zadatak da plasira sliku o agresivnim namerama Poljaka
i opravda agresiju Nemake na Poljsku ime je sutinski poeo Drugi svetski rat
1939. godine. Poznata je injenica u kojoj meri je Jozef Gebels majstorski koristio
radio i sve dostupne medije kako bi ojaao posveenost nemakog naroda
principima Adolfa Hitlera. Politika manipulacija u Japanu sprovoena je kroz
delovanje kratkotalasnih stanica, tako da je u jednom trenutku bilo ak 27 ena
disk-dokeja, koje su putem radio-talasa proklamovale nacistike ideje, izvetavale
sa mnogo lai i u suprotnosti sa naelima tanosti, objektivosti, verodostojnosti.
Jedna od najpoznatijih voditeljki bila je izvesna Iva Ikuko Toguri d Akino tzv.
Tokijska rua koja je iitavala namenske, propagandne tekstove.

deo delatnost BBC-a i Glasa Amerike, stanica koje su za potrebe Saveznika i

tokom Drugog svetskog rata imale kljunu propagandnu ulogu7. I ukoliko i za
trenutak ratne uslove uvaimo kao olakavajui faktor opisanog manipulativnog i
nenetinog produkcionog rada radio-stanica, postavlja se pitanje kako proceniti,
denisati, intenzivni rad BBC-ja, Glasa Amerike i Radio Moskve, spojenih u
Radio slobodna Evropa, stanicu koja je radila pod pokroviteljstvom SAD-a i
sa zadatkom da iri antisovjetsku porpagandu. Misija ove radio stanice opisana
je na sledei nain: U poetnoj fazi njegov cilj je da sprei ili makar omete
kulturnu, politiku i ekonomsku integraciju ciljanog podruja u Sovjetski Savez....
programi Radio slobodne Evrope kreirani su tako da odravaju nadu meu
naim prijateljima i da zbune, podele i podriju nae neprijatelje u satelitskim
dravama8. Od brojnih konkretnih politiko-manipulativnih aktivnosti, Radio
slobodna Evropa je na primer intenzivno uticala na razvoj pokreta Solidarnost u
Poljskoj, a bliska su nam seanja u kojoj meri su informacije dobijene putem ove
radio-stanice bile dobrodole ak i prieljkivane u vreme protesta i jaanja otpora
reimu Slobodana Miloevia9, naroito posle 1996. godine.

ETIKA RADIO TALASA

314

Iako o politikoj manipulaciji i neetinosti u sferi radija na naim prostorima

uglavnom mislimo na dve poslednje decenije, zanimljiv je primer iz marta 1941.
godine kada je na dravnom nivou tadanje Kraljevine Jugoslavije izvren pu
ije je jedno od glavnih uporita bio Radio Beograd. Poto su puisti, na elu sa
generalom Duanom Simoviem, doneli odluku o oduzimanju prava dotadanjem
namesniku knezu Pavlu i postavljanju na presto maloletnog kralja Petra II
Karaorevia, na talasima Radio Beograda organizovana je vanredna emisija u
kojoj se proglasom podanicima obratio lino mladi Kralj. Sve ovo bi bio sasvim
regularan scenario da mladi Kralj nije bio u zgradi dvora bez znanja o tome ta se
deava, dok je mornariki porunik Jakov Jovovi uspeno odglumio obraanje
ovog visokog zvaninika10.
Najintenzivnije primere manipulacije i krenja etikih standarda na prostorima
Srbije i Crne Gore vezujemo za period uspostavljanja viepartijskog sistema
1989. godine, secesija republika Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije i
graanski rat, period u kome su i medijska i radijska praksa obilovale primerima
krenja opte ljudskih i profesionalnih etikih principa u proizvodnji i plasmanu
radio (i televizijskih) programa koji su bili u intenzivnom sukobu sa istinom i
realnou. Tokom perioda 19912000, odreeni broj radio-stanica ukljuujui i
Kraljevina Jugoslavija je 8. marta 1936. godine osnovala Kratkotalasnu radio-stanicu Centralnog presbiroa
Kraljevine Jugoslavije koja je do poetka Drugog svetskog rata predstvaljala snano dravno propagandno
sredstvo i najznaajniji izvor informacija koje su modelovane u skaldu sa aktuelnom politikom.
8 Michael Nelson: War of the Black Heavens: The Battles of Western Broadcasting in the Cold War, Syracuse
University Press, NY, 1997, str. 44.
9 U nameri da potpuno neutralie uticaj stranih radio-stanica, tanije njihovih servisa na srpskom jeziku, Vlada
Republike Srbije je 1998. godine donela Zakon o javnom informisanju kojim se zabranjuje reemitovanje
programa u produkciji inostranih stanica, ali i ogromne kazne za medije koji ovu odredbe ne potuju.
10 ivomir Simovi: Vreme radija, Radio Beograd, Beograd, 1989, str. 93.
7

nacionalni radio (i TV), tanije sistem Radio televizije Srbije, obeleavaju primeri
neobjektivnog, neistinitog i navijakog izvetavanja sa dominantnim tzv. jezikom
mrnje na ijoj meti su podjednako bili pripadnici drugih naroda, nacionalnih
manjina ili veroispovesti; ljudi drugaijih seksualnih opredeljanja; jezik u ijem
vokabularu je bilo jedino vano da li se uklapa u politiki koncept aktuelnog
reima11. Ovako otvoreni primeri12 bili su novina moda za nau socio-kulturnu
i medijsku realnost mada sline primere u svetskim okvirima moemo pratiti ve
od poetaka radija kao elektronskog medija.

Normativna etika, radio-difuzija i radio

U svakom drutvu koje pretenduje da bude ureeno i van dometa entropijskih
sila, sva pitanja bitna za funkcionisanje elektronskih medija time i radija, ukljuujui
i etika, trebalo bi da budu regulisana zakonskim i podzakonskim aktima kao i
drugim normativima kao sto su pravilnici, statusi, kodeksi... Meu zakonskim
aktima koja najee reguliu pitanja delatnosti, vlasnitva, produkcionih modela,
nansiranja elektronskih medija svakako su: Zakoni o telekomunikacijama,
11 Dubravka Vali Nedeljkovi: Rikoet rei, Mediji, Argument, Beograd, 1997.
12 Krenje etikih principa i profesionalnih normi kao i ljudskih i medijskih sloboda bile su prisutne i u periodu
vladavine Josipa Broza Tita kao jednog od najautoritarijnih predsednika u Evropi i svetu, meutim zamke
jednopartijskog sistema nisu dozvoljavale da se razvija ira svest o moguim drugim oblicima ili modelima
razmiljanja i delovanja. Ukoliko bi se i pojavili, bili bi vrlo rano otkrivani i sankcionisani.
13 U biograji aktuelnog predsednika Srbije Borisa Tadia stoji da je radio kao novinar (na radiju Indeks 202), a
slinu profesionalnu epizodu imali su politiari edomir Jovanovi, Ksenija Milivojevi, Uro uvakovi.
Politiki su bili angaovani i novinari i urednici RTS-a Dragoljub Milanovi, Duan Mitevi i posebno Milorad
Vueli. Novinarstvom su se bavili: Vuk Drakovi, predsednik SPO-a, Slobodan Orli i Ljiljana Nestorovi
iz Socijaldemokratske partije, kao i Miodrag Isakov, lider Reformista Vojvodine, a ovoj plejadi treba dodati i
sindikalnog vou Branislava anka, dugogodinjeg urednika Radio Beograda. Na predsednikim izborima
2004. godine imamo primere da je Ljiljana Aranelovi, kandidat Jedinstvene Srbije, istovremeno bila i
aktuelna direktorka RTV uprija sa novinarskim staom od preko dvadeset godina. Na istim izborima,
predsedniki kandidat bio je i Milovan Drecun, vojno-politiki komentator, osniva partije Preporod
Srbije, dok se na septembarskim lokalnim izborima kao kandidat za gradonaelnika ispred Pokreta Snaga
Srbije, pojavljuje Jasmina Mitrovi-Mari, poznata kao urednik i voditelj TV-emisije BK Parlamet. (Interesi
ili bekstvo iz profesije, Politika, 25. 07. 2004, str. A9).

315
Mirjana Nikoli

Drugi ugao posmatranja veze izmeu etike, politike, manipulacije i medij

mogla bi biti vizura u kojoj se u naem medijsko-politikom sistemu belei
sve vie novinara i ostalih medijskih stvaralaca koji se u razliitim funkcijama
ukljuuju i postaju kljuni akteri politikog ivota. Ponekad se ak namee utisak
da su se neki, prvenstveno novinari, umorili od uloge draa mikrofona/diktafona
i prenoenja lai i odluili da se sistemu prikljue i stvari reformiu na nain koji
im se ini primerenim. Motivi transfera iz novinarstva u politiku slini su onima
koji su karakteristini za istupanja iz bilo koje druge profesije. Najoptije gledano,
oveku je svojstveno da tei sticanju moi, a ona je sutinska kategorija politike.
Na psiholokom (individualnom) planu, oigledno je da odreeni proli linosti
ne mogu odoleti zovu moi i svih onih simbola i preimustava koje politika po
deniciji sobom nosi. I tree, na planu realnih interesa, pojedini novinari uviaju
da na taj nain mogu stei razne pogodnosti i ostvariti neke line interese13.

Zakoni o informisanju, Zakoni o radio difuziji, Zakon o slobodnom pristupu

informacijama, Zakoni o javnim radio-difuznim preduzeima, Zakoni o
reklamiranju, odnosno oglaavanju pri emu ne smemo prenebregnuti injenicu
da celokupan korpus normativa jedne zemlje najdirektnije utie na sve, time i
na etike okvire u kojima funkcioniu graani i mediji. Zakonska reenja u vezi
sa: radom i radnim odnosima, socijalnom zatitom, poreskom politikom svakako
imaju implikacije na delatnost radio-stanica kao elektronskih medija, stavljajui
ih u poziciju bilo kog drugog privrednog subjekta koje prema predvienim
zakonskim kriterijumima mora da ispunjava obaveze prema dravi, stalno ili
honorarno zaposlenim.
Ukoliko se koncentriemo samo na korpus zakona koji se najveim brojem
svojih lanova odnose i reguliu sferu radija onda se na primerima nae zemlje, a
veoma je slina situacija i sa zemljama balkanskog regiona14, moe konstatovati da
se u domaem medijskom zakonodavstvu etikim pitanjima bave: Zakon o radiodifuziji (2002), Zakon o javnom informisanju (2003), Zakon o telekominikacijama
(2003), mada posebnu panju trebalo bi obratiti i na Zakona o slobodnom pristupu
informacijama koji je od strane Vlade Srbije usvojen u septembru 2004. godine15.

ETIKA RADIO TALASA

316

Ono to predstavlja neku vrstu problema jeste itanje odnosno primena

usvojenih Zakonskih akata, jer i nakon njihovog usvajanja imamo situaciju da
se njihove odredbe ne potuju, a oblast i dalje stihijski regulie. Takva je situacija
sa Zakonom o telekomunikacijama (april 2003), do ije primene ne dolazi jer
nije konstituisana Agencija za telekomunikacije ili pak to od jula 2002. godine
imamo Zakon o radio-difuziji, ali je izbor lanova regulatornog tela Republike
radiodifuzne agencije (RRA) praen brojnim neregularnostima i skandalima koji
u nekim segmentima zalaze i u sferu profesionalne i individualne etike16.

14 Zakonska akta kojima je regulisana delatnost medija u zemljam regiona: Hrvatska Zakonom o Hrvatskoj
radio televiziji (1990/2001/2003), Zakonom o javnom informisanju (1996), Zakonom o telekomunikacijama
(1999), Zakonom o medijima (2003), Zakonom o elektronskim medijima (2003.); Slovenija Zakon o
radio televiziji Slovenija (1994/2003), Zakon o medijima (2001) i Zakon o pristupu informacijama (2003);
Crna Gora Zakon o medijima (2002), Zakon o radio-difuziji (2002), Zakon o javnom radio-diznom
servisu RTVCG (2002); Srbija Zakon o radio-difuziji (2002), Zakon o telekomunikacijama (2003), Zakon
o javnom informisanju (2003).
15 Ministar kulture i informisanja, Dragan Kojadinovi, je istakao da se ovim zakonom ureuju prava na
pristup informacijama od javnog znaaja kojim raspolau organi javne vlasti, radi ostvarenja i zatite
interesa javnosti, slobodnog, demokratskog poretka i otvorenog drutva. (Dragan Kojadinovi o Vladinom
poveriniku za informacije, Veernje Novosti, 28. 08. 2004, str. 6).
16 Izbor lanova ove agencije praen je brojnim proceduralnim pogrekama i neetinostima. Manjkavosti su se
kretale u dijapazonu od injenice da je za lana Saveta agencije izabran profesor Beogradskog univerziteta,
ije ime je dovoeno u vezu sa batinjanjem studenata u vreme studentskog protesta, da nije potovana
procedura u izboru predsednika i jednog lana Sveta, te konano da je poslednje izabrani lan koji je po
zakonskim odredbama trebalo da ivi i radi na Kosovu, sam sebe predloio, a pri tome ivi u Podgorici
i ovim izborom dovodi u sukob novu fukciju i svoju osnovnu delatnost. Sve to je dovelo do ostavke dva
legitimno izabrana lana Saveta (dr Snjeane Milivojevi i prof. dr Vladimira Vodenilia), to je dovelo do
sutinske krize u funkcionisanju ovog tela. Meutim, iz estih obraanja javnosti predsednika Saveta, stie
se utisak da ovo telo i uopte Rapublika radiodifuzna agencija funkcioniu regularno i bez potekoa.

Drugu grupu normativa koji su subordinirani nabrojanim zakonskim aktima i

njihovim reenjima, i koji, manje ili vie, iscrpno reguliu etike principe delovanja
medija, radio-stanica i zaposlenih u njima su:
normativi koje donose sme radio-stanice, kao emiteri i kojima reguliu
unutranje principe funkcionisanja i
normativi koji reguliu pitanja strateke etike. U ovu grupu spadaju etiki
kodeksi koje utvruju legitimna udruenja17, u elji da profesionalne
standarde i modele poslovanja i funkcionisanja medija, radio-stanica,
podignu na vii nivo.

Posle petooktobarskih promena 2000, Radio Beograd je poneo epitet stanice

na ije programe je bilo najvie primedbi u smislu naruavanja profesionalnih
i etikih standarda. Njegovo informativno delovanje nije procenjeno samo kao
neetino, ve i gore od toga, pogotovo kada su u pitanja predstavljanja strana u
sukobu, pojedinaca, opozicionih lidera. U elji da se povrati ugled nacionalnog
radija u kome su radili brojni profesionalci koji se nisu okaljali o produkcionoprofesionalne standarde i moralne principe, formirano je posebno telo Etika
komisija, sastavljena od najuglednijih stvaralaca intelektualaca, umetnika, koji je
trebalo da zaposlene u Radio Beogradu podsete ta su to moralna naela, ta
znae istina, etika, moral te na koji nain ovi principi moraju biti uspostvaljeni i
potovani u uslovima produkcije svih programa nacionalnog radija. Komisija je
kao svoj prvi zadatak imala da preispita rad profesionalaca novinara, tehniara,
muzikim urednika, producenata i organizatora i generalno ukae gde se to najvie
greilo u proteklom periodu. Naglaavam da nije bila re o komisiji koja je trebalo
da prstom ukae ko je to najvie greio, ve je vie trebalo da predstavlja neku
vrstu istilita za sve one koji su okaljali linu ast i profesionalno dostojanstvo.
17 Udruenje novinara, Nezavisna udruenja novinara, Udruenja lmskih radnika, Udruenja dramskih
umetnila, Udruenja privatnih emitera...
18 Re je o Radio Beogradu i RTV Beograd odnosno RTV Srbije, mada ova vrsta normativa postoji i kod
stanica kao to su Studio B, Radio Jugoslavija.
19 Mada nije bila retka praksa da su se neke odredbe prenebregavale, a usmene odluke i naredbe konsekventnije
sprovoene nego odredbe pisanih dokumenata.

317
Mirjana Nikoli

Kada je re o prvoj grupi normativa koje donose same radio-stanice kao emiteri,
najesce je re o Statutu koji bi trebalo da regulie opta naela funkcionisanja
stanice, ali i da denie strateke i konkretne produkcione aspekte poslovanja.
Praksa donoenja internih normativa specicnost je nekadanjih drutvenodravnih radio-stanica, a sada medija u procesu transformacije ka javnom
sevisu18. Zanimljivo je skrenuti panju da je Radio Beograd na primer uz Statut
i druga interna akta, u svom produkcionom sistemu imao specian Pravilnik
o planiranju, proizvodnji, emitovanju i arhiviranju programa (jun, 1990.) kojim
su regulisani bazni produkcioni odnosi odnosi zaposlenih prema produkciji
programa, njihovi meusobni odnosi pa ak i neki etiki principi kojima bi
zaposleni u produkciji radio programa trebalo da se rukovode kako bi zadovoljili
eljene profesionalne i etike standarde19.

Etika komisija je formirana pri Radio Beogradu, ali su u njen sastav uli ljudi
koji nisu bili zaposleni u ovoj medijskoj kui. Ova komisija nije trebalo da izrie
presude, ve da konstatuje injenice, omogui katarzu. Naalost, njeni lanovi su
imali tek nekoliko sastanaka, od kojih su neki prenoeni uivo putem radio talasa,
dok su rezultati njenog rada bili neznatni.
Koliko je teko i naporno bilo novom rukovodstvu da napravi razgranienje
u smislu starog i novog Radio Beograda svedoi injenica da udarna dnevna
informativna emisija u 15 asova, Novosti dana, nije emitovana na Prvom
programu Radio Beograda, ve na Beogradu jedan, to je bila nova identikacija
ovog programa.

ETIKA RADIO TALASA

318

Kada je re o modelima privatnih, komercijalnih radio-stanica, koje su

intenzivno osnivane od 1989. godine, njihovi osnivai ili vlasnici nisu imali
interesovanja da produkciju formalizuju i etiki je urede internim aktima na ta
ih nijedan zakonski akt tog vremena nije obavezivao. Na taj nain su se u ovim
stanicama brojna programska i produkciona pitanja regulisala parcijalno, od
sluaja do sluaja, vrlo esto odlukom najvieg menadmenta koji se uglavnom
svodio na odluke (veinskog) vlasnika. Time se otvara sa etikih aspekata bitno
pitanje: u kojoj meri vlasnitvo nad medijem radio-stanicom, utie na etike
principe po kojima se ponaaju zaposleni u stanici i etike principe po kojima
se odvija realizacija i produkcija emisija i programa? U kojoj meri stav vlasnika
stanice ili njegova pripadnost odreenoj politikoj partiji utie da program bude
navijaki orijentisan u odnosu na nekog od kandidata ili stranku u vreme
razliitih politikih izbora20.
Primer istraivanja Profesija novinar 2003, koje je sproveo Medija centar iz
Beograda uz podrku IREX-a , pokazao je da vlasnik medija moe da radi ta
hoe, da je vlasnikova re poslednja, da su zapovesti vlasnika, transponovane
preko urednika, presudnije i starije od profesionalnih normi i da tako mora
biti. U tom smislu se postavlja dilema od krucijalnog znaaja za novinare i sve
zaposlene u medijima: vai li novinarski kodeks i za vlasnike medija?21.
U drugu grupu spadaju normativi kojima se reguliu pitanja strateke etike
dakle ine je etiki kodeksi koje utvruju legitimna udruenja22, u elji da medijsko
poslovanje i produkciju podignu na vii nivo, istovremeno titei nosioce profesije
od razliitih oblika represije. U naim, evropskim i svetskim uslovima, donoenja
ove vrste kodeksa povereno je uglavnom novinarskim udruenjima, ime se
otvara dilema23: da li je samo novinarska profesija profesija u kojoj se mora voditi
20 Struna sluba Republike radiodifuzne agencije (RRA) ocenila je da je u kampanji za predsednike izbore
u Srbiji Radio-televizija Srbije bila profesionalno najkorektnija, dok TV- BK predstavlja posebno negativan
primer. (RTS bio korektan , TV BK pristrasna, Glas Javnosti, 04. 08. 2004, str. 7).
21 Istrazivanje PROFESIJA NOVINAR, Medija centra uz podrku IREX-a, Beograd, 2003.
22 Udruenje novinara, Nezavisna udruenja novinara, Udruenja lmskih radnika, Udruenja dramskih
umetnila, Udruenja privatnih emitera...
23 Nikola Marii: Producentski ili novinarski radio, Zbornik 5, Institut za pozorite. lm, radio i televiziju FDU,
Beograd, 2001, str. 200.

rauna o etikim pitanjima, ili je pak neophodno postojanje irih normativnih

reenja kojima e biti obuhvaeni i producenti, menaderi i drugi medijski
stvaraoci fotoreporteri, tonski realizatori i dizajneri zvuka, realizatori, muziki
saradnici. Jasno je da ako govorimo o pedesetogodinjem modelu menadmenta
radio-stanica kod nas, imamo situaciju da je pozicija direktora i urednika u radiostanicama po deniciji bila rezervisan za novinare, ali i da savremeni principi
medijske produkcije armiu model producentskog radija (naroito u sferi
privatnih medija) na ijem elu su direktori producenti koji odgovorno sprovode
brigu o usklaenosti etikih normi, sadraja koji se plasiraju kroz program i opte
produkcije.
Etiki kodeksi medija
Svetska i evropska iskustva24
Prvi etiki kodeksi koji su regulisali oblast medija odnosili su se na tampu
i donoeni su tokom prve i druge decenije 20. veka u SAD-u, skandinavskim i
drugim razvijenijim evropskim zemljama. Re je o profesionalnim kodeksima
novinara i nezavisnim regulatornim telima Savetima za tampu, koja su uz sva
bitna regulisala i etika pitanja25.

24 Jedinstvena baza podataka o profesionalnim standardima i etici u medijima i novinarstvu na srpskom jeziku
postavljena je na vebsajt www.cpm.edu.yu, Centra za profesionalizaciju medija (CPM) iz Beograda. Autori
projekta su Stevan Niki i Ana Davio.
25 vedska Kodeks novinara (1923), Finska Zakon o tampi (1919), Kodeks novinara (1924), Savet za
tampu (1927), Francuska Povelja francuskih novinara (1918, revidiran 1936), Velika Britanija - Kodeks
nacionalnog udruenja novinara (1938), SAD Prvi normativ profesionalnog udruenja urednika (1923),
Italija Savet reda novinara (1928). (D. Korni: Etika informisanja, Clio, Beograd, 1999).
26 Iz pregleda preporuka, rezolucija i deklaracija Saveta Evrope, moe se primetiti da postoji izvesna uzdranost
u pogledu intencija da se ostvari jaa kontrolu i uticaj na medije, da bi se u poslednje vreme intenzivno
razmiljalo i o etikim konotacijama koje nose pitanja koncentracije medija, pluralizma i monopolizacije.
27 www.cpm.edu.yu.
28 U Francuskoj, sva pitanja u vezi sa elektronskim medijima nalaze se u nadlenosti Vieg saveta za elektronske
medije; u Nemakoj se vodi rauna o federalnoj strukturi pri emu je visok stepen autonomnosti dat
pokrajnama; U vajcarskoj se radio-difuzija regulie kroz kombinaciju regionalnih (kantoni) i federalnih
aspekata.

319
Mirjana Nikoli

Kada je re o elektronskim medijima i denisanju etikih normativa, svoje

mesto i ulogu su armisali: meunarodne evropske (Savet Evrope, Meunarodnu
federaciju novinara IFJ) i svetske (Ujedinjene nacije, UNESKO, UNICEF,
Svetsku asocijaciju novinskih izdavaa, Lainoameriko udruenje novinara)
organizacije26, dok sve pojedinane zemlje Evropske unije imaju svoje kodekse,
povelje, profesionalne obaveze i naela ponaanja medija i novinara27. U sluaju
najveeg broja evropskih zemalja, izrada zakona o elektronskim medijima poverena
je administrativnim vlastima28, dok su poslovi radio-difuzije u nadlenosti:
ministarstava, izvrnih organa, vlada, parlamenta. Neke od bitnih karakteristika
evropskog naina ureenja ove oblasti su: samoregulacija dravnih medijskih kua
javnih servisa ZDF, ARD, BBC; izdavanje dozvola za rad medijima i upravljanje
njihovim radom sa pozicija pluralizma; postojanje razliitih modaliteta kontrole

programa i posebno apostroranje i opreznost kada je re o: reklamama, nasilju,

multikulturalnosti, politikoj, rasnoj i verskoj korektnosti..
U SAD-u, sva pitanja iz oblasti radio-difuzije poverena su Federalnoj komisiji
za komunikacije (FCC) koja u svojoj nadlenosti ima: izdavanje dozvola za
emitovanje, kontrolu rada stanica i vlasnike strukture kao i sprovoenje politike
pluralizma u sferi medija. O vanosti i statusu koji ova komisija uiva svedoi i
injenica da njene lanove imenuje predsednik SAD-a.
Iskustva zemalja ex-jugoslovenskih prostora
Hrvatska

ETIKA RADIO TALASA

320

Hrvatsko udruenje novinara je na osnovu elaboriranja situacije donelo etiki

kodeks novinara koji za polazite ima iskustva i kodekse demokratskih zemalja.
Po ovom Etikom kodeksu, svako ko u tampanim ili elektronskim medijima uoi
sadraj koji vrea etike standarde moe da uputi albu Hrvatskom udruenju
novinara tanije njegovom Sudu asti. Ono to u praksi predstavlja problem jeste
injenica to novinari, izdavai, vlasnici i menadment medija ne obraa panju
na primedbe i stavove Suda asti. Hravatska radio televizija, kao javni radiodifuzni servis, uinila je korak unapred kada je re o etikim kodeksima donosei
sopsteveni, interni etiki kodeks. Naalost, re je o kodeksu koji je daleko od
praktine primene, zarobljen u arhivi i vrlo daleko od novinara koji rade u ovoj
kompaniji i koji bi trebalo da prednjae u primeni njihovih odredbi29.
Bosna i Hercegovina
U Bosni i Hercegovini, razvoj medija, medijskih zakona i etikih kodeksa
regulisali su meunarodni organi. Etiki kodeks za radio i televiziju utvren je od
strane Medijske komisije, dok je kodeks za tampane medije donet i usvojen od
strane Udruenja novinara. Etika pitanja uopte, i posebno u medijima, u Bosni
i Hercegovini imaju visok stepen teine, kako zbog ratnih razaranja u protekloj
deceniji, tako i zbog postojanja tri konstitutivna naroda, multikulturalnosti i mul
tikonfesionalnosti.
Makedonija
Uz asistenciju Meunarodnog udruenja novinara, Institut za medije
Makedonije izradio je, i konsenzusom, 20. januara 2002, usvojio novi Etiki
29 MEDIA LANDSCAPE OF SOUTH EAST EUROPE, SEENPM Access-Soa Foundation, Soa, Bulgaria,
Soa, 2003.

kodeks novinara Makedonije. Tekst ovog dokumenta polazi od baznih prinipa

novinarstva: potovanja prava slobode medija, potovanja istine, prava novinara
da se suprotstave cenzuru, potovanje privatnosti, linosti, religijske, etnike i
kulturne razliitosti.
Slovenija
Slovenija, kao zemlja lanica Evropske unije, na bitno drugaiji nain od
ostalih zemalja ex-Jugoslavije daje reenja etikih i profesionalnih standarda
u sferi medija. Iako je Slovenako udruenje novinara ve imalo jedan etiki
kodeks iz 1991. godine, u jesen 2002. godine, usvojen je nov. Ovaj kodeks ureuje
ponaanje novinara, urednika, vlasnika i menadmenta medija, fokusirajui se na
odnos prema reklami i oglaavanju, potovanje i zatitu privatnosti, potovanje
izvora informacije i tajnosti dokumenata. Interesantno je da je re o jednom od
retkih etikih kodeksa koji ide korak dalje i svoje odredbe proiruje i na druge
uesnike u medijskoj komunikaciji dakle vlasnike, urednike, direktore, menadere
koji su takoe mogui izvori povrede i krenja etikih standarda. Radio televizija
Slovenije, kao Javna radio televizija, u prolee 2000. godine, donela je svoj interni
etiki kodeks kojim se reguliu odnosi i ponaanje novinara i urednika u sistemu
koji funkcionie kao javni servis30.

Kao glavni akteri u procesu uspostavljanja etikih standarda u delatnost

medija u Srbiji, promovisala su se dva udruenja Nezavisno udruenje novinara
Srbije (NUNS) i Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM)31 koja su
denisala i usvojila svoje etike kodekse. U tom smislu, Nezavisno udruenje
novinara je svoj kodeks izradilo rukovodei se standardima i kodeksom BBC-ja,
dok je ANEM-ov primarno usmeren ka regulisanju etikih pitanja u elektronskim
medijima, a uraen je sa preporukama i uz saradnju Saveta Evrope i OSCE. Ono
to je osnovna karakteristika oba ova dokumenta jeste njihova slaba i nedovoljna
primena, koja se dovodi u vezu i sa injenicom da su, na primer, samo 17% od
ukupnog broja novinara u Srbiji istovremeno i lanovi Nezavisnog udruenja
novinara Srbije. Aktivnu ulogu u profesionalnom radu novinara u Srbiji igra
i Udruenje novinara Srbije (UNS) koje nije radilo na donoenju svog etikog
kodeksa, ali je isto kao i Nezavisno udruenje novinara konstituisalo telo Sud
asti, koje bi trebalo da arbitrira u sluajevima povrede moralnih principa u
procesu obavljanja profesionalne delatnosti. Sud asti i jednog i drugog udruenja
nema realnu snagu i uticaj, ne obavlja funkciju arbitra u spornim situacija, ve
30 Isto.
31 ANEM je osnovan 1993. godine, a 1997. godine registrovan je kao pravni subjekt, na osnovu srpskog Zakona
o preduzeima.

Mirjana Nikoli

321

Srbija

vie postoji kako bi forma i standardi bili zadovoljeni. Zanimljivo je zapaziti da u

Srbiji i drugim zemljama regiona, rasprava o etikim pitanjima i medijima poinje
i zavrava se na pitanji etike novinara kao interpretatora informacija i izvetaa o
dogaajima, ime se drugi medijski radnici marginalizuju. Podseam da su mnogi
zaposleni u medijima prvestveno elektronskim radiju i televiziji, ljudi koji zbog
svojih profesionalnih kvalikacija uglavnom nisu lanovi novinarskih ve drugih
stalekih i profesionalnih udruenja na primer Udruenja dramskih umetnika ili
Udruenja lmskih radnika. Neka budua reenja svakako bi u cilju unapreenja
opte etike slike i moralnijeg nastupa medija u odnosu na realnost i auditorijum,
morali da se pozabave etikim kodeksima kako novinara tako i producenata,
snimatelja (audio/video), montaera, reditelja i drugog produkcionog osoblja
koje je ukljueno u medijsku proizvodnju.
Crna Gora

ETIKA RADIO TALASA

322

U maju 2002. godine, sve relevantne medijske asocijacije (Udruenje novinara

Crne Gore, Udruenje profesionalnih novinara Crne Gore, Udruenje mladih
novinara Crne Gore, Udruenje nezavisnih radio-difuznih medija Crne Gore
(UNEM), Udruenje nezavisnih tampanih medija Crne Gore (MONTPRESS) i
Unija nezavisnih novinara Crne Gore) potpisale su Kodeks crnogorskih novinara.
Kljunu ulogu u pisanju i usvajanju Etikog kodeksa novinara odigrao je Institut
za medije Crne Gore iz Podgorice. Osnovni principi na kojima kodeks insistira
su: obaveza novinara da slui javnom interesu, dunost novinara da potuje
istinu i neprekidno istrauje, da novinar neguje oseaj za humanost i pravdu,
obaveza novinara da potuje poverljivost izvora, obaveza novinara da se uzdri od
korienja privilegija koje im bavljenje novinarskim poslom moe pruiti. Nijedan
medij, ni tampani ni elektronski u Crnoj Gori ne poseduje svoj karakteristini i
specini etiki kodeks32.
Novinarska etika i etika informisanja
Paradigma medijskog profesionalizma bez dileme bi trebalo da bude etinost.
Poslanici medija, novinari i svi saradnici, imaju obavezu i pravo da se slobodno
izraavaju i kritikuju, da tragaju za informacijama i istinom, poteno se koriste
sredstvima u svom istraivakom radu i podjednako tretiraju sve bez bilo kakve
diskriminacije. U tom smislu, njihova osnovna obaveza svakako je:
da se zalau za svoj slobodan i autonoman rad;
da ne smeju da stiu dodatne koristi iz obavljanja svoje profesije;
da moraju da se trude i da se odupiru pritscima koji mogu biti
32 www. mminstitute.org/kodexeng.php.

institucionalni, politiki33, ekonomski ili privatni34;

da potuju novinarske izvore i tajne izvor mora bii zatien;
da vode rauna o razgranienju novinarskog i reklamnog u svojim
emisijama i prilozima35;
da se suzdravaju od neasnih metoda lanog predstavaljanja, skrivanja
informacija, tajnog snimanja, plagijata i konano,
da se bezpogovorno u svom radu zalau za potovanje ljudske linosti,
privatnosti i dostojanstva36.

Verikovani i opte prihvaeni etiki kodeksi novinara i ostalih medijskih

profesionalaca, trebalo bi sutinski da predstvaljaju pravila igre, koja se
konsenzusom utvruju, i koja su spremni da potuju svi od novinara i njihovih
urednika, producenata, menadera, direktora do nosilaca vlasti. Na taj nain, bio
bi postignut ideal, u kome bi etino novinarstvo bilo samo potpuno slobodno
novinarstvo, a etian novinar dobar profesionalac, potpuno svestan pravila
profesije i posledica, ukoliko ih zloupotrebi ili kri.
Etika u radio produkciji

Programski i funkcionalni aspekti etike u radio-produkciji

Informativnu, zabavnu i edukativnu funkciju smatramo osnovnim
programskim funkcijama radija; u domenu svake od njih, mogue je manje ili
vie otvoreno i uoljivo identikovati potencijalne i realne oblike krenja etikih
principa. Panju najee privlae ona prisutna u informativnim programima
mada neukus, omalovaavanje sagovornika, potcenjivanje slualaca u edukativnim
ili zabavnim emisijama takoe sobom nose elemente neetinosti. Period
devedesetih na prostoru Balkana i posebno Srbije, obeleen je deregulacijom
33 Novinari i urednici ne smeju biti aktivni lanovi politikih partija niti smeju biti javno dovoeni u vezu sa
njima. Isto vai i za druge interesne grupe, bez obzira da li su ekonomske, verske ili bilo koje druge. (www.
anem.org.yu/kodeks/).
34 Kao neke od dilema koje se postavljaju su: da li novinar sme da bude vien u drutvu politiara kada nije
na radnom zadatku, da li sme sa nosiocima krupnog kapitala da igra karte? Sme li da bude u emotivnim ili
romantinim vezama sa izvorom? ta su to sukob interesa u medijima i novinarstvu? ta je korupcija? ta
je la? ta je kraa?
35 Nepostojanje razgranienja izmeu novinarskog priloga i reklame dovelo je do stvaranja hibridnog radijskog
i televizijskog anra, tzv. reklamne reportae, koja u nekim situacija moe biti osmiljena od strane slube za
marketing, ali i manipulacija voditelja, novinara i oglaivaa.
36 Danijel Korni: Etika informisanja, Clio, Beograd, 1999.

323
Mirjana Nikoli

Za radio i radio produkciju vae etiki principi slini principima koji se

pouju u bilo kom mediju ili sferi poslovanja, mada je mogue denisati i neke
karakteristine i specine. Neke od ovih principa vezujemo za:
programske aspekte i funkcije radio-stanica,
izraajna sredstva i produkcione forme u radio-produkciji i
specinosti profesija koje su ukljuene u proces radijske produkcije.

koja je rezultirala pravim pokretom osnivanja brojnih, uglavnom lokalnih, radiostanica u ijim programima su dominirali informativni i zabavni sadraji. Broj
radio-stanica i njihova hiperprodukcija nisu indukovali kvalitet, ve eskapizam
kroz reproduktivne muzike programe i grubo krenje moralnih normi kada je
re o informativnim emisijama. U informativnim programima, etiki principi
su kreni kroz nepotovanje: istinitosti, verodostojnosti, principa istraivakog
novinarstva i tanosti. Etika profesije je diskreditovana i izvetajima koji se ne
poklapaju sa realnim dogaajem; anketama koje su sklapane u skladu sa tezom
koja se dokazuje; intervjuima, razgovorima i okruglim stolovima gde se pozivaju
samo odabrani; kritikama u kojima je ve poznata ocena, samo je treba obrazloiti
i konano komentarima koji su raeni pristrasno i po narudbini.
Informativni, informativno-politiki i govorni programi uopte i njihova
etinost esto su analizirani i kontrolisani, to je u periodu posle 2000. naroito
potencirano u situacijama kada su se tematski bavili: politikim pitanjima
(naroito u vreme izbora), nasiljem, pornograjom, sadrajima koji se tiu
nacionalnih manjina, pripadnika drugih nacionalnosti37, drugih veroispovesti,
kao i marginalnih grupa.

ETIKA RADIO TALASA

324

Vrlo osetljivo pitanje sa aspekta etinosti programskih sadraja radija jeste

pitanje privatnosti. Moemo se sloiti da je ovaj aspekt mnogo zanimljiviji za
diskusiju kada je re o tampi i televiziji, ali se moe identikovati i u radijskoj
produkciji. Primera radi, 1. aprila 2004. godine, na meti jedne radio-stanice iz
Novog Sada naao se Ministar za kapitalne investicije u Vladi Republike Srbije
koji je u svoj izjavi izrekao neistine. injenica koja je odraz realnosti je da je
la izreena, ali istovremeno valja primetiti da je ovom inu prethodio ubedljiv
podsticaj od novinara radio-stanice. Postavlja se pitanje koliko je ovo bilo etino
sa aspekta i programa i produkcije same radio-stanice, a u kojoj meri je re o
naruavanju privatnosti i podsticanju na davanje neistinite izjave.
Ukoliko kao iru kategoriju informativnih programa tretiramo i sportske
programa i u ovoj kategoriji programskih sadraja mogue je identikovati
neke oblike krenja etikih normi koje mogu biti u vezi sa omalovaavanjem
sportista, neusmesnom koncentracijom na polne, rasne ili nacionalne razliitosti
i njihovo potenciranje u sportskim programima38. Krenje etikih standarda
37 Elektronski mediji moraju da izbegavaju peorativno izraavanje u svim programima. Na primer, Albance
nikada ne bi trebalo zvati iptarima niti Rome Ciganima (Kodeks elektronskih medija ANEM).
38 Kao zanimljiv primer namee se izvetavanje televizijskog novinara i reportera sa Letnjih olimpijskih igara u
Atini, 2004, Duka Koraa, koji poseduje univerzalnost. Neformalnim stilom komentarisanja Kora je preao
granicu izmeu informativnog novinarstva, moda ponekad sterilnog, ali nikad nevaspitanog, i diletantizma u
kojem etar (kao uostalom i papir) trpi sve, pa se stoga sve moe reci i komentarisati. Komentari su bili tipa Ovo
je jedna kineska takmiarka. Strahujem da ne zaluta, sama je, a nema onu Mao Cedungovu knjiicu u kojoj sve
pie, Pogledajte takmiarku s brojem 2392, Ruskinju Zakarovu, samo to ne umre i kako je Ketrin Dereba
postala minkerka u 33. godini. Vrhunac duhovitosti dosegao je pred kraj prenosa kad je, priajui o razlikama
izmeu mladih i neto starijih atletiarki, rekao: Pria se da bez starca nema udarca. Ali, prie su prie, bajke
su bajke, a Andersen je odavno mrtav. (Spasi Srbiju i idi u penziju, Internacional, 24. 08. 2004, str. 3).

osim u informativnim programima najzastupljenije je u zabavnim odnosno

zabavno-humoristikim programima. U humoristikim emisijama, skeevima,
kvizovima, ou-programi nekih radio stanica, deava se da se sa pomeranjem
granice duhovitosti zalazi u sferu neetinosti prema nekom ili neem pojedincu,
drutvenoj grupi, nacionalnim manjinama39. Tako je subotom, tokom 2001/2002.
godine, na beogradskoj stanici Beograd 202 emitovana emisija Skriveni
mikrofon, kojom je vrlo oigledno naruavana privatnost graana. Sistemom
nasuminih telefonskih poziva i sporvoenjem nepostojeih ankete za nepostojee
institute i agencije, autori su imali za cilj da uine smenim sluajno izabrane
goste u programu. U nekim iz serijala ovih, po deniciji zabavnih programa,
uesnici su bili i osobe koje su se javljale sa eljom da za odreenu nansijsku
naknadu budu promoteri novog donjeg vea za dame preko 90 kilograma, ili da
prodaju svoje stare kune ureaje.

Slini deformiteti mogu biti registrovani i u programima sa komercijalnom

funkcijom kada se deava da su proizvod i ideja reklame zasenjeni neukusom koji
je rezultat krenja etikih normi. Primere moemo nai u reklamama u kojima se
izvrgavaju ruglu pripadnice enskog pola41, nacionalnih manjina ili neke druge
drutvene grupe. Primere naruavanja etikih standarda moemo identikovati i
kod edukativnih emisija, mada injenicom da je njihova procentualna zastupljenost
u programu nacionalnog radija relativno mala, dok se u kod lokalnih i ne registruju,
uzorak na kome se moe sprovoditi analiza je veoma mali ak i neznatan.
39 To mogu biti emisije u kojima se aljivim tonom apostroraju govorne ili neke druge mane vodeih linosti
politike, nacionalnih manjina ili marginalne i druge drutvene grupa nazivaju pogrdnim imenima i sluno i
to sve u svrhu zabave i razonode onih koji se smatraju samo u svojoj brojnosti jedinstveni
40 Primere sline ovome imamo kod televizijske forme poznate kao Skrivena kamera, a tajno, skriveno
snimanja kandidata koji su se prijavili za uee u snimanju TV- reklame za emske arape bilo je tema lma
Casting, Gorana Radovanovia.
41 Svojevremeno je na beogradskim lokalnim stanicama emitovana reklama u kojoj, u dijalokoj formi, sluaoci
prate razgovor izmeu mua i ene u kome eni nije nita jasno u vezi sa nainom rukovanja mobilnim
telefonom. U nalu reklame, iznerviran i na ivici snaga mu, umesto da i dalje odgovora na enina pitanja,
ziki je povredi, udara joj amar, to se zvunim efektom ivopismo i doarava. Poruka rekalame je da
ukoliko ne elite ovako da proete, doite u prodavnicu mobilnih telefona na ... adresi i sa ... brojem telefona.
Postoje i primeri u kojima se nain izraavanja, akcenti i dijalketi nekih manjinskih grupa koriste kao
slikovito sredstvo u doaravanju miljea u kome se radnja neke reklame deava.

325
Mirjana Nikoli

Dakle, ono na ta elim da ukaem je injenica da treba razluiti radiofonsku

formu kontakt programa koja za funkciju ima da zabavi i razonodi, ali kod koje
svaki potencijalni uesnik programa vrlo dobro zna da njegov poziv znai verovatno
ukljuenje u program, ime snosi svu odgovornost i svestan je posledica koje ovaj
in nosi sa sobom. Navedeni primeri govore o drugoj vrsti nekorektnog, pa moda
i neetinog odnosa u kome niko od sagovornika u programu nije pristao na
ukljuenje u program i neku vrstu razgovora pred masovnom javnou. Ovakav
postupak je pun opasnosti i za radio-stanicu jer se njime javnosti ini dostupan
sadraj koji nosi neku vrstu rizika i opasnosti da se u zvaninom programu pojave
neprimereni verbalni sadraji40.

Izraajna sredstva (govor, muzika) i

produkcione forme u radio-produkciji
O muzici u radijskoj produkciji moemo razmiljati kao o primenjenoj muzici
i faktoru koji opredeljuje sluaoce da prate program odreene radio-stanice.
Muzika u radio programu moe imati:
pasivnu ulogu koja je najkarakteristinija za govorno-muzike emisije
u kojima slui kao neka vrsta prelaza sa teme na temu, I predstavlja
relaksirajui segment i predah od govornih sadraja,
aktivnu ulogu gde je muzika predmet, sadraj emisije. Primeri takvih
emisija su top liste, recenzije koncerata, CD-a, festivali... i
ilustrativnu funkciju kada muzika ilustruje centralni, govorni sadraj
emisije ili dramski predloak u sluaju radio drame.

ETIKA RADIO TALASA

326

Ukoliko muziku istovremeno tretiramo kao zabavno rekreativni

sadraj i izraajno sredstvo koje je u programima radija proseno
zastupljeno od 60 do 90%, onda je svakako mogue pitanje da li je i kako
mogue naruavanje etikih standarda i normi kroz upotrebu muzike?
Neke od primera moemo identikovati u situacijama kada se, na primer, nakon
odreenog govornog sadraja u radio-programu ili emisiji, emituju muzike
numere koje svojim tekstom (ukoliko su vokalno-instrumentalne) ili zemljom iz
koje potiu ili na koju asociraju, deluju ironino, potcenjivaki i uopte negativno
na prethodno interpretirane govorne sadraje. Posebno treba biti oprezan sa
izborom muzike koja se emituje posle informativnih emisija, posebno ukoliko
se kao dominantan sadraj pojavljuju informacije o traginim dogaanjima. U
tom smislu, naa najstarija radio-stanica, istovremeno uzor drugim stanicama,
Radio Beograd, upranjava praksu da se posle informativnih emisija emituju
instrumentalne numere iji ritam i dinamika zavise od karaktera i sadraja vesti.
S druge strane, postavlja se pitanje da li neki odabir muzike moe biti tretiran kao
neetian iako to sutinski nije? Primere koji daju odgovor na postavljeno pitanje
sreemo u vremenu represije, ksenofobije, straha i dezorijentacije kada su se
ovakve pojave nasilno projektovale. U periodu desetogodinjeg reima Slobodana
Miloevia, autocenzura i urednika predostronost bile su opasnija od spoljnih
oblika cenzure i represije. U tom smislu, zanimljivi su primeri Duana Mihaleka,
muzikog urednika Radio Novog Sada, koji je poetkom devedesetih, grubo
odstranjen sa svog radnog mesta zbog pogrenog nacionalno-muzikog ukusa
nekih muzikih urednika Radio Beograda koji su pripremali emisije o muzici
zemalja koje su se u periodu graanskog rata na ex-jugoslovenskim prostorima
podravale neku od protivnikih strana42, kao i najupeatljiviji primer muzike
42 Suspenzija urednice emisije Muzika razliitih medidijana zbog emisije o muzici Pakistana u vreme kada je
ova azijska drava priznala suverenitet muslimanske BiH.

urednice Radio Beograda, Anice Nonveje, koja je u jeku hrvatsko-srpskog

sukoba na Prvom programu nacionalnog i dravnog Radio Beograda emitovala
numeru hrvatskog izvoaa Jure Stublia E moj drue beogradski koja je
objavljena od strane diskografske kue Croatia Records. Pomenuta urednica je
imala procenu da je re o antiratnoj pesmi sa jasnim pacistikim stavom autora,
dok su rukovodstvo Radio Beograda i jedan broj lanova udruenja kompozitora
stajali na pozicijama da je re o kompoziciji sa ustakim i profaistikim tekstom,
a u muzikom smislu sentimentalnoj splaini43. Njen postupak je kritikovan,
kanjena je, i premetena na novo i njenom obrazovanju neadekvatno radno
mesto.

Izbor radiofonske forme ili anra koji se koristi u prezentaciji nekog sadraja
na radiju ima znaajne veze kako sa estetikom tako i sa radiofonskom etikom.
Uz standardne informativne forme kakve su vesti i izvetaji, koje strukturom i
sadrajem mogu da remete etike norme, meu-anrovi koji se odlikuju viim
stepenom manipulativnosti jesu komentari, izjave kod kojih se manipulacija moe
ostvariti skraivanjem, montiranjem ili izborom aktera, zatim kritike, okrugli
stolovi sa selekcionisanim uesnicima.... Reportae, i to naroito dokumentarne,
mogu imati elemente manipulacije, mada prema izvornoj deniciji ove forme, to
ne bi trebalo da bude njena odrednica.
43 Po pitanju ovog dogaaja, jedinstvo nije postojalo ni meu poslanicima kulturne, strune i umetnike
javnosti. Primera radi kompozitor Konstantin Babi je kompoziciju E, moj drue beogradski ocenio kao
sentimentalnu splainu, dok joj je Milan Mihajlovi ispred Udruenja kompozitora Srbije dao podrku.
Ovaj dogaaj sutinski pokazuje u kojoj meri su etiki i moralani kriterijumi mogu biti razliiti postavljeni i
tumaeni od strane razliito orijentisanih subjekata.

327
Mirjana Nikoli

Govor kao izraajno sredstvo najdirektine moe da nosi elemente nemorala i

neetinosti. Jezik koji konotira i denotira mrnju i koji je bio autentino korien
u toku prethodne decenije, u znaajnoj meri je nestao iz programa naih radio
stanica i to je vrlo bitno iz programa Radio Beograda kao radija sa funkcijom
javnog servisa. Taj takozvani mrziteljski diskurs sa drutvenim promenama
povukao se na medijske margine, ali treba biti svestan da jo uvek postoje otvorena
upozorenja i javne prozivke nacionalno i konfesionalno nepodobnih, pri emu
je re o medijskim stvaraocima ili temama koje se kroz odreene programe i
emisije plasiraju. Opasnost od ugroavanja etikih standarda u radio programima
preti danas kao i pre 2000. i to od politiara i biznismena koji preuzimaju primat
u smislu ugroavanja slobode medija. Medijski radnici novinari, urednici,
producenti, nalaze se u eksplicitno podreenom poloaju u odnosu na vlasnike
stanica, ime se stvara inferiornost profesije, etike, profesionalnih normi. Posebna
opasnost lei u injenici da se ovakav model prenosi i u sferu jo nekonstituisanog
javnog radio difuznog servisa gde se radnici nalaze u vieslojno vazalskom
odnosu sa rukovodiocima, politiarima, biznismenima i u stalnom strahu od
mogueg restruktuiranja ovog javnog sektora.

Strateko-profesionalni aspekti radio produkcije

Najvei broj zaposlenih i angaovanih u radio-stanicama ine novinari ime
se brojna pitanja vezana za etiku poslovanja iscrpljuju u kodeksima i normama
koje postavljaju razliita novinarska udruenja. Od ostalih zaposlenih izdvajaju se
muziki urednici i saradnici koji bi prema idealnim standardima trebalo da imaju
zavrenu muziku akademiju mada je ova praksa odriva samo u menadmentu
nacionalnog radija, dok u lokalnim sreemo muzike urednike koji su u
dijapazonu od frizera do gimnazijalizaca. Adekvatno ili neadekvatno obrazovani
muziki urednici i saradnici svoja prava najee ostvaruju preko udruenja
estratnih umetnika, ree preko nekih drugih udruenja (na primer kompozitora,
dramskih umetnika, autorskih agencija...), ali nijedna od ovih organizacija ne
precizira profesionalne i etike standarde u obavljanju njihove delatnosti u radiostanicama. Kada je re o organizaciono-produkcionom i tehnikom osoblju
(organizatorima, producentima, tonskim snimateljima i realizatorima programa)
ne postoje specina udruenja koja bi regulisala norme i standarde njihovog rada
i angaovanja. Malobrojni producenti koji su diplomirali na Fakultetu dramskih
umetnosti svoja prava reguliu preko Savez dramskih umetnika koje se ne bavi
denisanjem standarda u oblasti radijske produkcije.

ETIKA RADIO TALASA

328

Sindikalno udruivanje zaposlenih u radio-stanicama karakteristino je samo

za nacionalni radio Radio Beograd, kao deo medijskog sistema Radio-televizije
Srbije. Karakteristino je postojanje veeg broja sindikata nezavisni, samostalni
strukovni ija je osobenost da se manje bave zatitom profesionalnih standarda44,
a znatno vie socijalno-ekonomskim poloajem i zatitom prava zaposlenih.
Zakljuak
Pretpostavka demokratskog drutva jesu denisane i potovane etike
norme, a pretpostavka profesionalnih medija utemeljeni profesionalni standardi
i etiki kodovi koji se dosledno primenjuju. O medijskoj etici i etici radija,
generalno moemo govoriti kao o potrebi za donoenjem normativa kojima bi
se utvrdila odgovornost pojedinca prema samom sebi kao radijskom stvaraocu,
auditorijumu, poslodavcu i poslodavca prema zaposlenom, profesiji i drutvu.
Razvoj radio-difuznog sistema nae zemlje i budue evropske inetgracije bie
u tesnoj vezi sa spremnou da se se uspostave i sprovedu etiki i profesionalni
standardi medija.

44 Postojali su pokuaji da predstavnici sindikata daju svoj doprinos zakonskom regulisanju radio difuzne
delatnosti i to u postupku pisanja i usvajanja Zakona o radio-difuziji iz 2002. godine

Literatura

Index
arlsa E. Kohlina (Cohlin, Charles E.)
Frenklina D. Ruzvelta (Rousvelt, Freklin D.)
Benito Musolini (Mussolini, Benito)

329
Mirjana Nikoli

Vali Nedeljkovi, Dubravka: Rikoet rei, Mediji, Argument, Beograd, 1997.

Hillard, Robert L. and Keith, Michael C: Waves of Rancor: Tuning in the Radical
Right, M. E. Sharp, 1999, str 18 - 29 i 38 - 42.
Korni, Danijel: Etika informisanja, Clio, Beograd, 1999.
Marii, Nikola: Producentski ili novinarski radio, Zbornik radova FDU 5,
Institut za pozorite, lm, radio i televiziju FDU, Beograd, 2001, str. 200.
Media landscape of south east Europe, Seenpm Access-Soa Foundation, Soa,
Bulgaria, Soa, 2003.
Nelson, Michael: War of the Black Heavens: The Battles of Western Broadcasting
in the Cold War, Syracuse University Press, NY, 1997, str. 44.
Profesija novinar, Istraivanje Medija centra uz podrku IREX-a, Beograd,
2003.
Vivian, John: The Media of Mass comunications, Third edition, 1995.
Veernje Novosti, 28. 08. 2004, str. 6
Glas Javnosti, 04. 08. 2004, str. 7
Internacional, 24.08.2004, str.3
Republika, br. 300-301, godina XV, Beograd, januar 2003, str. 21.
www.cpm.edu.yu
www.mminstitute.org/kodexeng.php.
www.anem.org.yu/kodeks/

Kljune rei:
mediji, radio, etika, etiki kodeks, manipulacija

Mirjana Nikolic

THE ETHICS OF RADIO WAVES

Summary
The presumptions on which a democratic society is supposed to be based are
dened and respected ethical norms; the presumptions on which professional
media are supposed to be based are established professional standards and ethical
codes, literary applied. We can talk in general about media ethic and ethic of radio
as a necessiy to come up with a norm on which to determine responsibility of the
individual towards: himself as the radio creator, the auditorium, the boss and the
boss towards an employee, the profession and the society. The development of the
broadcasting system in our country and future European integrity will be closely
connected with a competence to establish and practice ethical and professional
media standards.

ETIKA RADIO TALASA

330