Dubrovcani I Nasjenci

Главни и одговорни уредник
проф. др Бојана Димитријевић
рецензија
проф. др Горан Максимовић
проф. др Петар Милосављевић
др Софија Божић
ИРЕНА АРСИЋ
ДУБРОВЧАНИ И НАШЈЕНЦИ:
ИЗ СТАРОГА ДУБРОВНИКА
ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У НИШУ
Ниш, 2011.
САДРЖАЈ
I
Павле Поповић о дубровачкој драми ......................9
Петар Колендић о раду на
дубровачкој библиографији ..................................24
Књижевни историчар Драгољуб Павловић ..........32
II
Две маскерате из негдашње дубровачке
библиотеке Бизаро ..................................................55
Дубровачка сатира с краја 19. века – Kомедија
нова прид вратима од раја ....................................74
Бранислав Нушић на дубровачкој
позоришној сцени почетком 20. века ..................92
III
Власи на вратима од града: пролегомена у
проучавање мотива село – град у драмској
књижевности ренесансног Дубровника ............109
Miles gloriosus у дубровачкој комедији ..............122
О „Вијенцу народне славе” дубровачког
илирца Антуна Казначића ....................................138
Дубровачка сновиђења Сима Матавуља ............150
IV
Култ светог Саве у Дубровнику и међу
Дубровчанима........................................................163
Дубровчани и нашијенци, своји и/или туђи ......172
6 ДУБРОВЧАНИ И НАШЈЕНЦИ
Прилог расветљавању комплексног односа

аутора према историјском и савременом
стању Дубровника у тексту „О Дубровнику и о
Дубровчанима” француског конзула Ле-Мера ..182
Улога Српске православне цркве у оснивању и
у раду Матице српске у Дубровнику ..................194
Издања Матице српске у Дубровнику ................200
О Дубровачком ученом друштву „Св. Влахо” ....211
Дубровчанин Нико Ђивановић у одбрани имена
грушке Улице Св. крста (крижа) 1931. године ..226
„Шљем на свјетлост”: (не)моћ штампарских
преса. Из дубровачког штампарства ..................237
I
Ирена Арсић 9
ПАВЛЕ ПОПОВИЋ
О ДУБРОВАЧКОЈ ДРАМИ
Дубровачком драмом се Павле Поповић бавио у

прегледу и историјама књижевности, у двема моно-
графијама и у појединачним студијама.1
Свој први текст о дубровачкој књижевности кон-
ципиран као књижевноисторијски преглед Поповић
је објавио у дубровачком листу „Срђ” током 1907. под
називом Дубровачка књижевност. Овај текст поред
садржајног а концизног представљања дубровачке дра-
ме има значај као основа за део Средња књижевност у
две године касније штампаном Прегледу српске књи-
жевности, као и за доцније Поповићеве сумарне ра-
дове из ове области. Наиме, периодизација спроведена
у Дубровачкој књижевност је основа периодизације у
Прегледу српске књижевности. Павле Поповић дубро-
вачку драму прати хронолошки, по вековима, затим
према врстама. Разлике које се уочавају у односу на
1
П. Поповић, Дубровачка књижевност, Срђ, 1907, 11 и 12, 481-
487, 546-553; Преглед српске књижевности, Београд, 1909; Југо-
словенска књижевност, Cambridge, 1918; La littérature Yugoslave,
Париз, 1931; Оглед о југословенској књижевности, Београд, 1931;
Марин Држић и Молијер, Наставник, јануар–април, 1904; Накнад-
но о Манди Марина Држића, Наставник, 1905, XVI, 44–45; Адво-
кат Патлен. у дубровачкој књижевности, Глас СКА, 84, 1910,
219–239; Дубровачка комедија Јерко Шкрипало, Годишњица Нико-
ле Чупића, XXIX, 1910,318-332; Антун Сасин дубровачки песник
XVI века, Глас СКА, XL, 1912,1–67; Новела од Станца, СК Гла-
сник, XVI, 1925; Савко Гучетић дубровачки песник XVII века, Глас
СКА, 1930, CXXXVIII, 1 -58; Крмедија Марина Држића, СК Глас-
ник, 1929; Једна пасторала Марина Држића (Плакир и вила),
Годишњица Николе Чупића, XLIV, 1935, 217-235.
Преглед српске књижевности настале су услед разли-

чите замисли дела (Дубровачка књижевност представ-
ља сажети преглед ове литературе), а оне које се испо-
љавају у различитој терминологији нису суштинског
карактера (побожна и религиозна драма). До неких из-
мена је дошло после нових истраживања и разјашња-
вања. Тако се у ранијем тексту верзија Посветилишта
Абрамова приписује Држићу, што је у Прегледу ис-
прављено, док је религиозна драма Од порода Језусова
на оба места наведена као Држићево дело. Хекуба је,
међутим, у старијој историји књижевности приписана
и Ветрановићу и Држићу.
Већ у Дубровачкој књижевност Павле Поповић
не прави разлику у литерарно-естетским анализама и
вредновању оригиналних и преводних дела, па тако
препевима Златарића и Лукаревића посвећује у крат-
ком излагању дубровачке драме XVI века посебно ме-
сто. Централна фигура овог периода је Марин Држић,
док је Наљешковић споменут као „писац безначајних
пасторала” и „комедија без велике вредности”. Држи-
ћева прозна и драмска дела у стиху Поповић каракте-
рише појединачно, кратким али упечатљивим опаскама
о њиховој литерарној вредности, не запостављајући ни
компаративно указивање на изворе и узоре. О Гунду-
лићевим драмама, само сачуваним, аутор говори у ок-
виру целокупног дела овог писца, док код Палмотића
помиње тек четири националне драме. Остале драмске
писце XVII и XVIII века наводи именом. Такође, оштро-
умно наслућује да иако комедија нема сачуваних, из-
весни књижевници су се њима бавили. Посебно, и
овога пута, похваљује преводну драмску књижевност,
за коју каже да је интересантнија од оригиналног ства-
ралаштва.
Преглед српске књижевности штампан је први

пут 1909, а затим до 1931. још осам пута У релативно
раним годинама проучавања дубровачке књижевности,
Павле Поповић је у Прегледу поставио јасну и прецизну
окосницу ове литературе, створио основу која се кас-
није могла попуњавати и у деловима исправљати и ко-
риговати али која суштински није превазиђена. Дајући
преглед дубровачке драме од XV до XVIII века, Попо-
вић је поштовао сопствено правило постављено у пред-
говору овој књизи да своје судове о конкретним делима
доноси након непосредног читања дела и расправа о
њима, на основу оног пажљивог читања које је имало
за циљ да: „извесне особине у књижевним делима које
не упадају јако у очи, које се крију, које се врло дис-
кретно јављају”2 уочи и констатује. Наравно, текстове
одређених драма је морао читати и у рукописима, а већ
тада је имао довољно архивске грађе којом се служио у
састављању овог прегледа.
Спроводећи хронолошку периодизацију по веко-
вима, Поповић је и у оквиру одређеног века имао утвр-
ђени ред излагања: на почетку говори о позоришту
конкретног доба, износи евентуалне архивске податке
о месту, времену и начину извођења представа, као и о
глумачким дружинама. Поделу на драмске подврсте,
која затим следи, врши прецизно, на основу сигурног
књижевно-теоријског познавања, које му омогућава да
дело постави у везу са сродним драмама стране или
класичне литературе. Притом редовно даје карактери-
2
П. Поповић, Проучавање српске књижевности, његови прав-
ци и методи, Расправе и чланци, Београд, 1939,22.
стике драмске подврсте, пратећи је, у кратким цртама,

од настанка до наведеног периода. При таквој прециз-
ној квалификацији и познавању стилских одлика епо-
хе, искључена су застрањивања у анализи дела, по-
себно уз изразити литерарно-естетски укус и посло-
вичну свеобухватност метода П. Поповића. Садржаји
дела, врло битни у доба када многа још нису била
штампана, изнети су детаљно без недоумица и дво-
смислености које су пратиле неке раније историје књи-
жевности. Евентуални извори за драмска дела, као и
могући утицаји изношени су после пажљиве провере.
Преглед дубровачке драме Поповић започиње
Пирном драмом анонимног песника из Рањининог збор-
ника, сврставајући је у стваралаштво XV века али уз
дозвољену могућност да је настала и почетком следећег
века.
Драмско стваралаштво XVI века аутор дели на
побожну драму, трагедију, пасторалу и комедију у сти-
ху, као и комедију у прози. Уз три Ветрановићеве по-
божне драме наводи и драму Од порода Језусова али
као дело Марина Држића. Пошто је дефинисао пасто-
ралу, као литерарну врсту, Поповић анализира Наље-
шковићеве и Држићеве пастирске игре, док мање паж-
ње посвећује Ветрановићевим и Сасиновим делима. О
Наљешковићевим „комедијама” речено је најосновније,
као и о Новели од Станца и Малахној комедији од пира.
Комедија у прози је у уводном делу ближе теоријски
одређена него комедија у стиху, уз упућивање на ос-
нове у класичној драми и на везе са савременом ита-
лијанском комедиографијом. После краће Држићеве
биографије, Поповић пише о комедијама Дундо Ма-
роје, Скуп, Манде, Аркулин и Пјерин а помиње и из-

губљену комедију Помет. За сваку од ових комедија је
указано на изворне мотиве док је Дундо Мароје квали-
фикован као оригинално дело.
Драма XVII века, тврди Павле Поповић у свом
Прегледу, има старе и нове родове. Стари су побожна
драма, трагедија, наравно преводна, и пасторала, као и
митолошка драма и комедија у прози. Гундулић је сре-
дишни писац овог периода, за чију Дубравку Поповић
каже да може стати уз ред пасторала XVI века али да је
и успешнија пошто је све „логичније и доследније,
зачињено лепим лирским пасажима”. Аутор поједи-
начно говори и о сачуваним Гундулићевим митолош-
ким драмама и наводи изгубљене. Овом одсеку дубро-
вачке драме припада и „најплоднији драматичар” Ју-
није Палмотић, чије врло комплексне садржаје мито-
лошких драма Павле Поповић детаљно преноси.
Нове драмске врсте XVII века су романтична
драма, са изворима у италијанском романтичном и ју-
начком епу, као и историјска и национална драма. За
националну драму Поповић тврди да је привидно ис-
торијска, док је њен предмет измишљен, сем понеког
историјског лица, док је њен главни писац Јуније Пал-
мотић. У свом Прегледу П. Поповић даје и јединствену
оцену Палмотићевог дела, наводећи прво „добре црте”
па затим и бројније „рђаве” (недраматичност, заплете-
ност и претрпаност радње), да би резимирао да је кри-
вица овог писца свођење дубровачке драме на шаб-
лонску радњу без духа и поезије. Као једину комедију
у прози Поповић помиње Анра Штитикецу као дело
Петра Канавеловића, без додатног објашњења.
У оквиру драмског стваралаштва XVIII века уз

незнатна остварења у области побожне и пасторалне
драме, П. Поповић истиче обимно дело Антуна Гле-
ђевића. После подробне анализе његових комада мито-
лошке, историјске, романтичне и националне садр-
жине, аутор Прегледа оштро али тачно закључује да је
дубровачка драма са Глеђевићем пала још један ступањ
ниже.
Што се тиче преводне драме, Поповић сматра да
је она „несравњено боља” него Глеђевићева дела слич-
них садржина. То се посебно односи на преводе Петра
Бошковића и Франатице Соркочевића, али се не зане-
марују ни прозни радови групе дубровачких прево-
дилаца. Закључак је да се „наишло на крепку, снажну и
праву драму; сад се дошло до Корнеља и Молиера”3.
Од комедија у прози помиње Јерка Шкрипала дозвоља-
вајући могућност да је ово драмско дело настало и кра-
јем XVII века.
Поповићев Преглед српске књижевности хроно-
лошки долази после Павићеве4 и Мединијеве5 а прет-
ходи Водниковој6 историји књижевности док се ди-
ректно наставља на Историју српске књижевности
Стојана Новаковића7. П. Поповић је оштро оценио оде-
љак о дубровачкој књижевности у Новаковићевој исто-
П. Поповић, Преглед..., 362-363.

3
А. Павић, Хисторија дубровачке књижевности, Загреб,

4
1871.
5
М. Медини, Повијест хрватске књижевности, Загреб, 1902.
6
К Водник, Повијест хрватске књижевности, I, Загреб, 1913.
7
С. Новаковић, Историја српске књижевности, Београд,
1867.
рији, коме је замерио једнострани филолошки приступ

без литерарног осећаја. Међутим, значај овог дела за
даље проучавање дубровачке књижевности је утврђен
као заснивачки, после чега се „средњи” период српске
књижевности подигао на ниво књижевног правца8.
Наиме, С. Новаковић је уз низ нетачности и уз значајна
занемаривања (Марина Држића, првенствено) а сходно
свом времену, пружио задовољавајући преглед дубро-
вачке драме.
У односу на Павићеву, Мединијеву и Водникову
историју књижевности, Поповић је најдоследнији у
спроведеној хронолошкој периодизацији и подели на
драмске врсте. Армин Павић, такође, прати хронолош-
ки дубровачку драму, али периодизацију врши на
основу догађаја који су значили прекретницу у исто-
рији Дубровачке Републике; Водник, који монографски
представља писце, дубровачку књижевност прати де-
лимично по литерарним правцима а делимично хроно-
лошки, док Медини, поштујући хронологију, жанров-
ски разврстава ову литературу. Подела на драмске
подврсте код Павића и Мединија се унеколико поклапа
са Поповићевом: разлике се јављају делимично у нази-
вима подврста (приказања – побожне драме) које су у
случају преводне књижевности (трагедије – италијан-
ске игре) и одраз неједнаког става аутора према кон-
кретној литератури. У оквиру драме XVIII века Павић
наводи и четири комедије, од којих три Поповић не
помиње, али и ствара забуну помињући једну драму
8
З. Бојовић, Стојан Новаковић о дубровачкој књижевности,
Стојан Новаковић – личност и дело, САНУ, књ. LXXVII, Оде-
љење историјских наука, 422 и 429.
под њена два имена као два посебна дела (Крунослава

и Вучистрах). У Хисторији дубровачке драме су та-
кође занемарени преводи Молијера, као и неки мањи
драмски писци (Кривоносић, Бошковић). Павићев књи-
жевно-историјски метод је близак Поповићевом раду,
мада мање подробан и са недореченостима и не-
тачностима које су морале пратити овако рано дело.
Водник настоји да теоријски одређује дела дубро-
вачких драмских писаца које уклапа у конкретне
културне прилике, што чини и Поповић, док Медини
има оригиналнији али неретко недовољно теоријски
основан приступ.
Већ изречену оцену да је Преглед српске књи-
жевности превазиђен у одређеним и појединачним
књижевно-историјским чињеницама али не и у ли-
терарно-естетској анализи, овај рад само потврђује.
Такође, опрезност научника је вероватно разлог што у
Прегледу нема неких адеспотних комедија из XVII века
као и Канавеловићевих драмских дела, док је хроно-
лошко гранично одређење искључило последње писце
старог Дубровника Миха Соркочевића, Влаха и Луку
Стулија, Марка Бруеровића.
У двама сумарним каснијим радовима у оквиру
прегледа југословенске књижевности П. Поповић је
дао и преглед дубровачке драме. Реч је о тексту Југо-
словенска књижевност, штампаном у Кембриџу 1918,
и La littérature Yugoslave у Паризу 1931, а чије је из-
дање на српском језику објављено исте године под
називом Оглед о југословенској књижевности. Ова два
Поповићева текста могу се упоредо посматрати у по-
гледу дубровачке драме. Она је овде представљена у
два поглавља: Препорођај (у Југословенској књижев-

ности са поднасловом Књижевност писана латини-
цом) и Позније доба (у La littérature Yugoslave под-
наслов је Католичка реакција, а у другом делу Књи-
жевност писана латиницом. Дубровник и Далмација).
У одељку Препорођај подела на подврсте је у основи
иста као спроведена у Прегледу, са нешто измењеним
називима: мистерије, преводна трагедија, преводи и
оригиналне пасторале (у француском издању нису на-
ведена имена аутора драма) као и комедија и њен глав-
ни представник Марин Држић, о чијем се делу највише
и говори. У другом одељку драма је посматрана у
оквиру Палмотићевог и Гундулићевог опуса. У тексту
написаном за француске читаоце постоји и део о ко-
медији XVII века. Уз преводе Молијера и неких стра-
них француских шала, Поповић говори и о новопро-
нађеним комедијама које сврстава у популарне лакр-
дије.
Драмско дело Марина Држића заузима посебно
место у студијама П. Поповића о дубровачкој драми.
Сем у Прегледу и у текстовима који збирно прате ду-
бровачку књижевност, Поповић се Држићевим делима
бавио у неколико значајних студија, посветивши му, на
тај начин, највише пажње и одредивши га главним
драмским писцем.
Први текст Марин Држић и Молијер настао 1904.
подељен је на три целине. У првој је реч о изворима за
комедију Скуп, у другом се говори о комедији Манде а
у трећем о Аркулину. Основна поставка је унеколико
необична, пошто Поповић успоставља наизглед немо-
гућу везу између Држића и великог француског коме-
диографа. Али, на тај начин, аутор, излажући детаљно

свој метод компаративног изучавања у дубровачкој
књижевности, уз помоћ већ утврђених дела која чине
извор неким Молијеровим комедијама, долази и до
извора за поменуте Држићеве комаде.
Упоређивањем Држићеве комедије Манде, којој
он и даје име, и Молијерових дела Ђорђа Дандена и
Љубоморног Барбуљеуа, Поповић налази изворе за Др-
жићеву комедију у новелама Бокача, уз дозвољену
могућност да је до одређених мотива наш писац могао
стићи и преко италијанске њему савремене комедио-
графије. Свестан значаја свог открића, Поповић је ова
своја тврђења поновио у тексту Накнадно о Манде већ
следеће године, додавши за основ још једну Бокачову
новелу. Овом питању Поповић се враћа и 1929. када
тврди да је бокачовски дух у односу на утицај итали-
јанске комедије надвладао у комедији Манде.
Ништа мање значајно, мада је засновано на тврд-
њи самог Држића о вези са старим писцима, није и раз-
ложно и детаљно уочавање веза између Скупа и Пла-
утове Аулеларије, уз потенцирање креативног надогра-
ђивања узора и са поређењима са Молијеровим делом.
Главни мотив из Аркулина Поповић препознаје у
Плаутовом Хвалисавом војнику, али као узор наводи и
италијанску лакрдију Арлекин, лажни јунак.
На самом почетку бављења дубровачком књи-
жевношћу, Поповић је овом својом студијом постигао
своја два прокламована циља: поставио је дубровачку
драму њеним најбољим представником уз самог вели-
ког француског комедиографа а сходно својем опреде-
љењу за критику извора и узора и настојањима да
презентује критику учитеља9 детаљно је објаснио свој

метод проучавања дубровачке књижевности.
Такав начин рада Поповић наставља и у студи-
јама које се баве двама Држићевим делима Новела од
Станца и Плакир и вила. Могуће је пратити шему
излагања: оба су драмска дела најпре књижевно-тео-
ријски одређена, прво као „мала шала у стиху”, одно-
сно „лакрдија средњовековног стила” а друго као
пасторала, да би затим био објашњен обичај за који су
дела везана: шале младих људи и дубровачка рене-
сансна свадба. Следи подробна литерарно-естетска
анализа као и изношење значајног књижевно историј-
ског податка – времена настанка дела (код Новеле од
Станца је упућивање које је врло брзо прерасло у
проверени и доказани податак10). И овде Поповић ос-
тварује сопствене теоријске ставове и методолошка оп-
редељења: после утврђивања „момента” настанка дела,
он се бави „средином”, да би се, на крају, посветио
„критици укуса”. Све то уз изузетан литерарни та-
ленат, фини естетски укус, а на основу прецизног
архивског рада и уз комплетно теоријско знање уро-
дило је до данас непревазиђеним комплетним студи-
јама о наведеним Држићевим делима. Део студије о
шалама младих људи у Европи, па затим у Поповићу
савременом, па у старом Дубровнику, најбољи је увод
анализи Новеле од Станца. Анализа је спроведена
9
П. Палавестра, Павле Поповић и историјска критика у
српској књижевности, П. П. и историјска критика, Српска књи-
жевна критика, 11, Београд, Нови Сад, 1979,13.
10
П. Колендић, Како је постала Држићева Новела од Станца,
Југословенска њива, X, 1,1926.
разјашњавањем двеју слика у Држићевом комаду, уз

детаљна објашњења и прецизну карактеризацију живо-
писних ликова са упућивањима на њихову доследну
мотивисаност. Уз наслућивање године настанка дела,
ту је и истицање улоге жена „ситне и несигурне вр-
лине” и локалитета Дуичина улица, што је касније
уродило разоткривањем још једног слоја Држићевог
„великог смијеха”.
Компликовани садржај пасторале Плакир и вила
исто тако је до у танчине објашњен, разлучена су два
света, митолошки и реални, и веза међу њима, до-
следно је праћена линија главне и споредних радњи, а
ликови су издвајани по карактеристичним особинама.
Поповић је, наравно, уочио и сличност овог дела са
Шекспировим Сном летње ноћи.
Комедија Марина Држића штампана 1929. у
„Српском књижевном гласнику” је студија којом је
Поповић заокружио Држићев комедиографски рад,
утврдивши важећу поделу на комедију „плаутинску”,
комедију чији је предмет узет из новела и „само-
сталнију комедију”. Основ овог текста чини студија
Марин Држић и Молијер, с тим што П. Поповић овде
наводи само резултате својих истраживања, а великог
француског комедиографа, са Шекспиром, као писци-
ма са којима је наш Држић имао заједничких мотива,
помиње тек на крају. У овом тексту се налази и уне-
колико скраћена анализа Дунда Мароја.
П. Поповић је написао и студије о дубровачким
комедијама Јерко Шкрипало и Покринокат и моногра-
фије двојице писаца Савка Гучетића и Антуна Сасина.
Студија Дубровачка комедија Јерко Шкрипало
настала је 1910. године и Поповић у њој исправља Па-
вићеве нетачне напомене о сачуваном тек комаду овог

дела, наводећи из рукописа прецизну садржину радње.
Анализирајући бројне ликове ове комедије, Поповић
уочава њихову везу са дубровачком литерарном тра-
дицијом, комедијама Наљешковића и Држића, исти-
чући тако једну од основних одлика адеспотних коме-
дија XVII века којима припада и Јерко Шкрипало. Дру-
гу карактеристику, везу са комедијом dell’arte, уочиће
касније у једном другом тексту. Детаљно су, исто тако,
уочени поменути дубровачки локалитети и локални
типови и личности, чиме је истакнута и оригиналност
комедије.
У студији Адвокат Патлен у дубровачкој књи-
жевности (1910) и покушају монографије Савко Гуче-
тић дубровачки песник XVII века (1930) Поповић ис-
тражујући изворе двају драмских дела пред читаоца
износи своју детаљну компаративну методологију која
подразумева подробно познавање класичне и европ-
ских књижевности при бављењу дубровачком драмом.
У првом од ова два рада Поповић најпре прати
обраду француске комедије Адвокат Патлен у европ-
ским књижевностима, упућујући на детаљну библио-
графију радова који су о њој написани, да би затим
утврдио француску обраду ове шале која је била осно-
ва нашем тексту. Све то чини на основу рукописа улоге
само једног, мада насловног, лица, Покринокта, да би
после извршеног упоређивања успео да делимично, а
помоћу француског извора, реконструише дубровачку
комедију. У овој студији се бави и филолошком стра-
ном текста и врши карактеризацију превода. Иденти-
тет писца, ипак, не успева да утврди, пошто је наведено
име Михо Прота Гружанин псеудоним Михе Соркоче-

вића.
Сличном филигранском прецизношћу П. Попо-
вић је утврдио и предлошке за Гучетићеву Далиду, Гро-
тово дело Хадријана и Орбека Ђанбатисте Ђирадција.
У том процесу поређења кретао се врло поступно:
најпре је изнета садржина Хадријане, па је то изворно
дело поређено са Гучетићевим комадом уз указивање
на подударност већег дела Далиде али уз издвајање
њеног петог чина, чија је основа пронађена у Орбеки.
При овом опширном поступку сугерисани су ситни али
презначајни детаљи који представљају посредне до-
казе за постављену замисао.
У првом делу ове студије Поповић нам је на
истоветни разоткривајући начин изложио процес свог
трагања за идентитетом аутора Далиде и тешкоће ка-
рактеристичне за дубровачку књижевност. Притом нас
је због своје научничке опрезности лишио биографије
Савка Гучетића, писца овог дела, мада је његова прет-
поставка о идентитету била тачна.
У монографији Антун Сасин дубровачки песник
XVI века П. Поповић је писао и о драмским делима
овог писца, указавши им знатно мање пажње него еп-
ској хроници Разбоји од Турака. Анализирајући Малах-
ну комедију од пира и пасторале Флору и Филиду аутор
је указао на њихову основну везаност за Држићева
дела Новела од Станца и Тирена. Он је, исто тако, да-
јући детаљну садржину Сасинове комедије, исправио
нека ранија погрешна тумачења, а иако ово дело сматра
„празним и ништавним” уочава његове добро оцртане
ликове, посебно сељака Радоја, кога доводи у везу са
његовом литерарном сабраћом из српске књижев-

ности.
Између двеју пасторала Поповић истиче Флору
наспрам Филиде сачињене од општих мотива и у тону
старије дубровачке пасторале. Флора је, сматра Попо-
вић, оригиналнија и у себи носи нове црте, што је зна-
чајна опаска за целокупан Сасинов опус кога прати
тврдња да је Држићев епигон.
Рад Павла Поповића на дубровачкој драми био је
систематски и заснован на утврђеним методама које је
он, обелоданивши их, поштовао и служио се њима
током читавог дугогодишњег бављења овом књижев-
ношћу. Тако је поред значајних књижевноисторијских
података, он оставио и методологију која може бити
превазиђена али обележава заснивање проучавања јед-
не области у српској књижевности. Поред тога, његов
„орловски поглед на целину” резултирао је историјом
књижевности која већ читав век пружа основна а
подробна знања о дубровачкој, средњој књижевности и
драми у њеним оквирима. И, као најзначајније, Попо-
вићева тумачења драмских дела старог Дубровника
разоткриваће и надаље све лепоте ове литературе које,
да би се докучиле, траже много стрпљења, пажње и
љубави, коју је он надасве поседовао.
ПЕТАР КОЛЕНДИЋ О РАДУ НА

ДУБРОВАЧКОЈ БИБЛИОГРАФИЈИ
Један од великана београдске рагузеологије, до-

стојни настављач рада њеног оснивача Павла Попо-
вића, књижевни историчар Петар Колендић (Дубров-
ник 1882 – Београд, 1969), у свом је веку био признати
научник а његови радови су дочекивани са изузетном
пажњом. Наиме, овај вредни и врсни архивски радник,
бритког и прецизног ума и пера, разрешио је бројне а
тада још увек недокучиве загонетке које је књижевност
његовог родног града вековима састављана узгред, уз
озбиљне дневне послове мале Републике, и исписивана
и тако очувана у трошним рукописима, нужно поста-
вљала пред своје истраживаче и проучаваоце. Бројни
су тако Колендићеви радови који су готово математи-
чки прецизно одређивали ауторства, комплетирали дела
појединих песника и драматичара, упућивали на пред-
лошке и на изворе а неретко се и упуштали у тешку али
сврсисходну акцију разрешавања идентитета бројних
поменутих а непрецизно одређених дубровачких пи-
саца11. На тај начин, Петар Колендић је од својих радо-
ва „саставио”, прецизнију и потпунију него што је за-
текао, историју дубровачке књижености, нажалост не
исписавши је и конкретно, односно оставивши нас без
једне компетентне и прекопотребне такве темељне
Мирослав Пантић, „Попис радова Петра Колендића” у: Пе-

11
тар Колендић, Из старог Дубровника, приредио М. Пантић, Бео-

град 1964, 269-282.
књиге12. Што је такође врло неповољно, Колендићеви

радови, кључни код прецизних и потребних биограф-
ских и библиографских одређења многим минорних
али и највећих стваралаца дубровачке старе књижевно-
сти, расути су по периодични издањима широм про-
стора којим га је његова професура водила – од Котора
до Београда13, а најчешће заборављени у данас већ те-
шко доступним, јер у недовољном броју примерака
очуваним, далматинским па и дубровачким листовима
и новинама. Тако да данас, заслугом његов ученика и
настављача његовог рада, књижевног историчара Миро-
слава Пантића, који га је приредио, можемо наћи тек
један штампани зборник Колендићевих студија, објав-
љен давне 1964. године14. Резултат тога је да многи но-
вији историчари, недовољно обавештени о већ разре-
шеним питањима у овој области, и надаље понављају
грешке које је Колендић већ темељно разрешио15.
Такав за науку недопустив пропуст занемари-
вања а затим и заборава, по цену поновног откривања
давно откривеног, као и скромно обележавање четрде-
12
Чињеница је да се београдска рагузеологија, после прегледа
књижевности које је сачинио П. Поповић, видљиво, мада је има-
ла довољно могућности и компетенције, уздржавала од писања
историја књижевности старог Дубровника.
13
После завршених студија славистике и доктората у Бечу,
Колендић је био професор у гимназијама у Котору, Шибенику, и
Сињу, а од године 1923. до почетка Другог светског рата он је
предавач Филозофског факултета у Скопљу. После рата је по-
стављен за професора Филолошког факултета у Београду, на
којем је предавао до пензионисања 1955.
14
П. Колендић, Из старог Дубровника, приредио М. Пантић,
Београд 1964.
15
То се посебно односи на ауторство појединих дела, а међу
њима и највећих дубровачких ствараоца. У неким од новијих
историографских приручника може се срести и данас, на пример,
сетогодишњице смрти овога „апостола чињенице” раз-

лог је да се подсетимо Колендићевих прегнућа па и
једног наума – „пројекта једне радње”, како га је он
назвао, који није у његовом веку остварен али који,
нажалост, ни до данас није реализован.
У питању је рад на састављању дубровачке би-
блиографије.
Двадесеттрогодишњи бечки студент славистике,
већ у литератури опробани и од аустријских власти
гоњени уредник илегалног ђачког часописа „Пома”16
али и запажени и уважани аутор необично зрелих и
научно основаних студија из дубровачких старина17, ја-
сно види потребу састављања дубровачке библиогра-
фије, обраћајући се писмом Нику Ђивановићу, свеште-
нику из Дубровника, културологу, вредном архивском
раднику и писцу бројних прилога из прошлости Града.
Колендић уважава већ постојеће библиографије дубро-
вачких издања, али увиђа и њихове недостатке и пре-
вазиђеност:
да је осмртница „У смрт Марије Каландрице” дело Џива Гун-

дулића, иако је Колендић давно, упоређијући године смрти пес-
ника и поменуте Дубровкиње, оспорио то ауторство (П. Колен-
дић, „Је ли Гундулић написао осмртницу Каландрици”, „Глас
СКА”, CXXVI, други разред 68, Београд – Љубљана 1927, 61-73).
16
П. Колендић, Из аутобиографског дела Моја сјећања и
запажања, у: П. Колендић, Из старога Дубровника...243-249.
17
Од 1902. до 1905. Колендић је претежно у дубровачком књи-
жевном часопису „Срђ” али и у „Дубровнику” и „Босанској ви-
ли”, често и под псеудонимом, објавио читав низ текстова, међу
којима су најзначајнији „Симпатије Дубровчана руском оружју
прилоком освајања Очакова”, „Прилози историји српске књиге у
Дубровнику”, „Будимско издање Гундулићевог Османа” као и
„Три дослије непознате пјесме дум Мавра Ветранића Чавчића”.
„Bićete i Vi dojako osetili”, пише Колендић Ђива-

новићу почетком децембра 1905. године из Беча18, kako
je u nas mučno pisati o kome piscu u nestašici dobre biblio-
grafije jer ono što su u tome smislu uradili Šafarik, Valen-
tinelli, Kukuljević, Novaković i Ljubić19 nikako ne zadovo-
ljava (gdje Vam je izostavljanje djela koja nijesu pisana u
srpskom ili hrvatskom jeziku!).
Стога се и поставља потреба састављања дубро-
вачке библиографије, која ће, како тврди Колендић,
„испунити највећу празнину у дубровачкој књизи”, јер
ће „nauka, u to smo uvjereni, već samim zbornikom štam-
panih dubrovačkih sastavaka mnogo dobiti. Znaće se, ako
ništa, šta je štampano, a naročito ćemo pažnju pokloniti
onim sastavcima što su ih Dubrovčani napisali po nepristu-
pačnim obično listovima italijanskim”.
Важна питања корпуса дубровачке књижевно-
сти, млади Колендић је такође већ разрешио: он сматра
18
Писмо Петра Колендића Нику Ђивановићу, Беч, 5. децембар
1905, Државни архив у Дубровнику, Оставштина Н. Ђивановића.
19
Колендић има у виду следеће библиографије:
G. Valentinelli, Bibliografia della Dalmazia e del Montenegro,
Zagreb, 1855;
G. Valentinelli, Supplementi al saggio bibliografico della Dal-
mazia e del Montenegro, Zagreb, 1862;
A. Kazna~i}, Biblioteca di fra Innocenzo Ciulich nella libreria di
RR. PP. francescani di Ragusa, Zadar, 1860;
I. Kukuljevi}, Bibliografia hrvatska, dio I, Tiskane knjige, Zagreb,
1860;
I. Kukuljevi}, Bibliografija hrvatska, Dodatak k prvom izdanju,
Tiskane knjige, Zagreb, 1863;
С. Новаковић, Српска библиографија за новију књижевност
1741-1867, Биоград 1869.
Š. Ljubić, Ogledalo književne poviesti jugoslavjanske, II, Rijeka,
1869.
да дубровачка књижевност траје од зачетка књижевног

рада на територији Дубровачке Републике па све до
1849, односно прецизно до последњег дана децембра
те године, дајући објашњење:
„Do toga dana naša književnost u tome kraju ima
smisla za naziv dubrovačka a od toga dana ona je srpska ili
hrvatska ili, tačnije, ona je zajednička tekovina hrvatskoga
i srpskoga naroda. To je istina i književni rad Dubrovčana
pred tom godinom ali makoliko govorili o panslavizmu
svojih djedova ipak moramo priznati da su oni smatrali
Dubrovnik istina djelom „slovinskoga” naroda, to je osobi-
to ispoljilo iza Orbinijeve knjige ali su se vječito osjećali
nekakvom, dopustite naziv, vezom između drugih slovj.
plemena”.
Прва књига дубровачке библиографије, како пла-
нира Решетаров и Јагићев ђак, сабрала би штампана
издања а била би устројена на следећи начин:
„U bibliografiju, ili tačnije, u prvu glavu te biblio-
grafije, ući će alfabetskim redom svi dubrovački pisci, koji
su se u književnosti pojavili prije pomenute zaključne go-
dine. Samo potpunosti radi one pisce koji su preživjeli tu
godinu, dopratićemo u njihovu djelovanju do groba (Ban,
Vodopić, Pucić, Roči i oba Kaznačića, i dr).
U drugu glavu, koja bi po projektu nosila natpis
„Liter. istorija Dubr.” ući će sva ona djela koja su napisana
o pojedinim Dubrovčanima ili njihovim djelima. U taj red
ići će i djela posvećena Dubrovčanima, a razumije se da će
tu ući svi sastavci koji o tome predmetu rade, pa makar se
pojavili do g. 1908. kad mislimo djelo izdati.
U zasebnu glavu ušle bi sve knjige koje opisuju isto-
riju, topografiju i običaje Dubrovnika, pa makad se ti sas-
tavci pojavili.
Ući će opet u zasebnu glavu i djela nedubrovčana

koja su do g. 1849. štampana u Dubrovniku”.
Прецизно је утврђена и техничка страна навође-
ња библиографске јединице, па би најпре требало да
стоји:
„Narodno ime piščevo (isto ime lat. ili ita, ako ga je
imao i akademijsko ime, data rođenja i smrti).
Natpis pojedinoga njegova djela kakav je na načeo-
nom listu u unutrašnjosti.
Isti natpis, ako ga ima spolja.
Veličina knjige (i pojedinih njenih svezaka) i broj
stranica.
Sadržina (ovo samo u zbornicima, inače će se istaći
sadržina samo onda kada je u tome djelu sastavak ili prije-
vod sastavka kojega dubrovačkog pisac, n. pr. u Appendi-
ni).
Napomene (Kod zbornika će se tu kazati kad su na-
stali a u ovu rubriku će ući i opće sve što je potrebno kaza-
ti o samom izdanju).
Poznija izdanja.
Izvori.
Prijevodi toga djela.
Kritike.
Дате су и конкретна упутства:
„Natpisi djela biće tačno, kako su na načeonim listi-
ma, istom ortografijom, počem ćemo crticama rastavljati
pojedine redove, zadržati kurzivu i razne oblike majuskula.
Osobito će se paziti na sadržinu raznih zbornika. Uz prvo
izdanje pomenuće se sva poznija, ako su prijevodi istaknu-
će se i njihovi izvornici baš u onim izdanjima koje je pre-
vodnik mogao upotrijebiti. Napomenuće se i prevodi dubr.
djela a i to ako je gdegođ pojedina partija ili koji sastavak

iz toga djela zasebice odštampan ili preveden. Veličina dje-
la označiće se svugdje u milimetrima, gdje uspemo naći
djelo nevezano”.
На сакупљању грађе за дубровачку библиогра-
фију већ се те, 1905., радило. Сам Колендић тврди да
сарадници на овом пројекту Јосип Нађи, Б. Цвјетковић
и Франо Кулишић већ описују издања која могу наћи у
бечким библиотекама а посредством Милана Решетара
надају се да ће добити и ређе књиге, вероватно и из
чувене библиотеке овог знаменитог Дубровчана.
Колендић такође придобија за овај велики посао
и друге сараднике, међу њима и Ника Ђивановића. У
својим упутствима он је врло прецизан и одрешит. Од
овога тражи помоћ у одређивању биографских пода-
така писаца, конкретно година рођења и смрти, да би и
детаљно образложио методе сарадње:
„Vašu prepomoć ja zamišljam ovako. Poslaćemo
vam ime pojedinoga pisca i sve ono što o dati rođenja i
smrti toga pisca ma kako mogli obaznati. Vi ćete naknadno
potražiti i ovjeroviti ili ispraviti te date zapisavši uz ime
piščevo datu njegova rođenja i smrti na dva papirića. Na
koncu svakoga mjeseca poslaćete nam po jedan papirić
amo, da ga sredimo, a drugi ćete zadržati kod sebe da se pri
eventualnom zagubljenju našeg papirića ne treba da pono-
vo mučite. Vi već, to sam uvjeren, dobro poznajete biskup-
sku arhivu u Dubrovniku, te već znate s kojom ćete krati-
com moći označiti datu rođenja i smrti kako će je, recimo,
onaj koga bi kasnije pojedini pisac više interesovao mogao
mjesta naći. Dakle, uz običnu signaturu kako je pojedina
knjiga uvedena u inventar, zapišite list ili stranicu. Tumač
tih kratica razložićete u zasebitom predgovoru ili pogovo-

ru, gdje ćete podati računa o njima, a vrlo bi zgodno bilo i
uopće o svim knjigama, anagrafima i sl. što se nalaze u
biskupskoj arhivi”.
Прва књига библиографије, требало је да се
оконча до 1908. Библографија би била првa књига у
планираној едицији „Дубровачке старине”, а њени из-
давачи би биле дубровачке градске власти. Било би то
издање од преко хиљаду страница, и сигурно би, сма-
тра Колендић, указујући тако и на други од кључних
недостатака у проучавању дубровачке прошлости,
„moglо zamijeniti i najbolju literarnu istoriju”.
Следећа књига дубровачке библиографије чинио
би попис дубровачких рукописа.
Колендић је у писму Ђивановићу нагласио да је
планирано дело засновано на „најширој подлози широ-
когрудости”, односно да ће се клонити: „ma i jedne rije-
či, koja bi ma kome mogla ne goditi; ime za jezik zvaće
jedared hrvatski ili srpski, a drugi put srpski ili hrvatski i to
najdošljednije kroz svu knjigu”.
Ова Колендићева велика и значајна замисао није
остварена. Остао је запис да је у овом послу сакупљена
значајна грађа20.
Петар Колендић се често и надаље писмима обра-
ћао Ђивановићу у Дубровник, увек са бројним молба-
ма за архивским подацима који му је овај, као и другим
изучаваоцима дубровачких старина, редовно слао.
20
Оставштина П. Колендића још увек је недоступна истражи-
вачима.
КЊИЖЕВНИ ИСТОРИЧАР
ДРАГОЉУБ ПАВЛОВИЋ
Књижевни историчар Драгољуб Павловић (1903-

1966), ученик оснивача београдске филолошке школе
Павла Поповића, својим је радом у области народне,
средњевековне и посебно дубровачке књижевности
значајно обележио српску књижевну историју средине
20. века.
Ограничен број текстова који у заглављу носи
име књижевног историчара Драгољуба Павловића, на-
стао је, углавном, пригодно, поводом његове изненадне
смрти21, и то је писце, односно говорнике, усмерило
претежно ка личности и духовном лику угледног про-
фесора22. Међутим, о Драгољубу Павловићу је написа-
21
Мирослав Пантић, Богато дело проф. Драгољуба Павло-
вића, „Политика”, год. LXIII, бр. 18987, 14. II 1966, Култура-
уметност, год. X, бр. 480; Д. Вученов, Над одром др Драгољуба
Павловића, „Прилози за књижевност, језик, историју и фолк-
лор”, 1966, књ. XXXII, св. 3-4, 165-166; Војислав Ђурић, Над
одром др Драгољуба Павловића, „Прилози за књижевност, језик,
историју и фолклор”, 1966, књ. XXXII, св. 3-4, 167-168; Др Тоде
Чолак, Др Драгољуб Павловић (1903-1966), „Књижевност и је-
зик”, 1966, год. XIV, св. 3, 219-225; Живорад П. Јовановић, Др
Драгољуб Павловић, „Стремљења”, 1966, год VII, св. 5, 466-468.
22
Био је благо насмејана добронамерност откако га знамо” (В.
Ђурић, н.д, 168); „...један од ретких људи који у своме животу
није имао непријатеља. Био је цењен од свих, свуда прихватан,
свима веома драг, од сваког омиљен (Т. Чолак, н.д, 221); „Био је
уистину добар човек” (М. Пантић, Књижевни историчар Дра-
гољуб Павловић, „Прилози за књижевност, језик, историју и
фолклор”, 1966, књ. XXXII, св. 3-4, 172-172); „успео је да гене-
рације његових студената међусобно растављене многим годинама
на и студија која анализира и вреднује научно-наставно

дело овог историчара књижевности половине 20. века23,
а М. Пантић, њен аутор, саставио је и библиографију
Павловићевих радова24. Последњих година, у одређе-
ним синтетичким прегледима историје српске књижев-
ности и науке о њој, Драгољуб Павловић је, исто тако,
незаобилазна личност25.
Драгољуб Павловић је био миљеник Павла Попо-
вића26, а после рата и једини који је на Универзитету
наставио његову изворну традицију27. У том смислу
осећају да их спаја у један готово породичан круг дубоко људско

сазнање да су сви били ученици истог човека” (Ненад Љубин-
ковић, Споменица Драгољубу Павловићу, САН, посебна издања,
књ. CDLVI, књига 58, Београд, 1972); „...радећи на мукотрпном и
незахвалном послу организовања научног рада, што се не може
довољно показати и остаје углавном неевидентирано ... проф.
Павловић је показао ону прегалачку несебичност коју имају само
људи свесни значаја научног рада и потребе његовог трајања без
прекида и застанка” (Д. Вученов, н.д, 166).
23
Мирослав Пантић, Књижевни историчар .... 169-178.
24
Библиографија радова Др Драгољуба Павловића, „Прилози
за књижевност, језик, историју и фолклор”, 1966, књ. XXXII, св.
3-4, 309-318.
25
Предраг Палавестра, Павле Поповић и историјска критика,
Српска књижевна критика, 11, Београд Нови Сад, 1979; Петар
Милосављевић, Систем српске књижевности, Приштина, 1996;
Злата Бојовић, Драгољуб Павловић, у: Енциклопедија српске ис-
ториографије, Београд, 1997, 521-522.
26
Драгољуб Павловић је већ у току студија имао ту срећу да се
сусретне са „знаменитим научником, који је на њега извршио
огроман и трајан утицај, који га је међу својим ученицима за-
пазио и који га је себи за наследника изабрао”, да би од тада био
не „само његов ауторитативни учитељ, који се поштује, ни само
велики узор, за којим се иде, већ и пријатељ, који се воли, и при-
мер, који надахњује” (М. Пантић, Књижевни историчар..., 170).
27
Судбина осталих ученика Павла Поповића (Уроша Џонића;
Павла Стевановића, Ђуре Гавеле) била је различита и није их ве-
зала за послератни Универзитет.
било би сврсисходно посматрати однос Д. Павловића

према наслеђу П. Поповића.
Разматрајући основе које је П. Поповић изложио
1904. у свом предавању при ступању на универзитет, а
којих се надаље доследно придржавао, Драгољуб Пав-
ловић више од пет деценија након тога (1959) каже:
„Посматрани данас, многи од тих његових погледа и
принципа изгледају и сувише познати и оригинални, и
сада би било излишно доказивати њихову оправда-
носг”28, што указује на њихову потпуну прихваћеност.
Он такође наглашава да је Павле Поповић указивао
посебан значај архивским истраживањима, али и да,
поред тога, његове студије у новим временима могу
бити превазиђене у чињеничном стању, док је лите-
рарна анализа зачуђујуће тачна29. У том смислу, Драго-
љуб Павловић је свој рад у области историје књижев-
ности претежно ускладио са оквирима које је поставио
његов велики учитељ. Учинио је то по епохама истра-
живања и према периодизацији и по предметима инте-
ресовања, као и по методама и основним принципима
њиховог проучавања. Он је, наиме, по угледу на П. По-
повића прихватио начело о корпусу југословенске књи-
жевности30, као и идеју о подели књижевности југо-
словенских народа на три периода (средњовековна
књижевност, књижевност од ренесансе до рационализ-
ма и наша новија књижевност) са народном књижев-
Павле Поповић као научник и књижевни историчар, „При-

28
лози за књижевност, језик, историју и фолклор”, 1959, XXV, 198.

29
Д. Павловић, Павле Поповић .... 202.
30
П. Поповић, Оглед о југословенској књижевности, Београд,
1934.
ношћу31, али и са могућношћу да се посебно изучавају

и регионалне књижевности.
Драгољуб Павловић је, исто тако, прихватио став
Павла Поповића, исказан у студији Југословенска књи-
жевност, о потреби подвођења народне књижевности
под одређене књижевне периоде, односно о њеној
подели на усмено стваралаштво у феудалном добу, у
добу од ренесансе до рационализма и у новијој књи-
жевности. Он је, притом, дозволио да се ова књижев-
ност може изучавати и у корпусу, како је то учинио П.
Поповић у свом Прегледу српске књижевности. Ова-
ква периодизација усменог стваралаштва прихваћена
је и у новијим нашим књижевним историјама32. Такође,
прихваћен је и став о повезаности наше писане и на-
родне књижевности и о њиховом оплођујућем утицају
једне на другу.
Став Драгољуба Павловића према дубровачкој
књижевности проистекао је из става П. Поповића да је
она заједничко добро оба народа, односно српска ко-
лико и хрватска, а да би је требало проучавати и као
регионалну. Овај став, у време када је Колендић придев
„српски” врло често користио уз студије из дубровачке
књижевности, био је умерен и одговарао Павловићевој
личности, уз ослањање на учитељеве принципе. Према
појединим написима њених истакнутих представника,
тај став је преовлађујући и у данашњој београдској
филолошкој школи.
31
О подели наше књижевности на периоде, „Прилози за
књижевност, језик, историју и фолклор”, 1954, год XX, св. 1, 5-
13.
32
Ј. Деретић, Историја српске књижевности, Београд, 1996.
Павловић је, исто тако, као и Поповић, тежио син-

тези у великој историји књижевности33, коју је започео,
али коју није успео, услед заиста преране смрти, да
уобличи.
Неки од малобројних изучавалаца београдске
филолошке школе, у одређеним круговима неадекват-
но назване „Поповићева школа историјске критике”,
слажу се, исто тако, да је Д. Павловић са Петром Ко-
лендићем и њиховим значајним настављачима одржао
овај правац у српској историографији као преовла-
ђујући до данашњих дана. Предраг Палавестра34 га
смешта у врх историјске критике као вредног и дос-
тојног настављача дела Павла Поповића али који му
није био раван због тога што је велики учитељ у себи
временом угасио постојећи критичарски жар. Јован
Деретић такође тврди да је Драгољуб Павловић истак-
нути представник Павлове школе историјске критике
која је допрла до данашњих дана35.
У том смислу је од посебног значаја часопис
„Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор”,
односно „Прилози Павла Поповића”, како је ова на-
учна публикација називана, а што је најбоље и карак-
терише. У њима је Павловић 1926. објавио своја прва
три приказа, да би наставио са штампањем својих ра-
33
То сведочи М. Пантић у тексту о научном делу Д. Павловића
тврдећи да је његова историја југословенске књижевности, нажа-
лост, остала само торзо (169), као и у редакцијском коментару
при приређивању књиге Д. Павловића Старија југословенска
књижевност, Београд, 1971.
34
Предраг Палавестра, н.д, 40-41.
35
Јован Деретић, Историја српске књижевности, Београд,
1996, 457-458.
дова све до 1940, када је часопис привремено престао

да излази. Али, чим су се у послератним годинама
стекли услови, он је, 1954, са групом сарадника обно-
вио „Прилоге”. Последњи број, који је уредио Д. Пав-
ловић, отишао је, по тврђењу његових савременика36, у
штампу оног истог дана када је његовог уредника угра-
била смрт на обалама Саве, 11. августа 1966.
Павловић је о „Прилозима” писао 1959. поводом
двадесетогодишњице од смрти П. Поповића и дваде-
сетопетогодишњице излажења часописа. Нагласио је
при томе да је задатак часописа од оснивања био да
негује књижевну науку, објављује нове научне резул-
тате и да што боље организује рад и удружује научне
снаге. Овај задатак је извршаван у време П. Поповића,
тврди Павловић, зато што он као уредник свој положај:
„није схватао као обичну почаст, већ је... радио не само
као уредник него и као обичан сарадник”. У то време
Поповић је настојао, што је очито из сачуваних писма
Д. Павловићу37, да својим ученицима дубоко усади у
свест значај овог часописа, дозвољавајући им и омо-
гућавајући, првенствено Павловићу, да не само своје
радове објављују у њему, него и да учествују и у
његовој припреми и реализацији. Над свим је, ипак,
бдио својим, већ чувеним, орловским погледом. „Како
Прилози? Пошљите који табак”, захтева Поповић три-
десетих година из Сушака на Ријеци38, да би већ крајем
36
Мирослав Пантић, Књижевни историчар ..., 172.
37
Павле Поповић као научник..., 207.
38
Преписе осам дописа П. Поповића упућених Д. Павловићу
написаних у периоду од 1930-1931. године добили смо од проф.
М. Пантића, коме дугујемо велику захвалност и за помоћ при
изради овог чланка.
кратког дописа ускликнуо: „Овог тренутка примих та-

баке 3-4. Хвала”. И из Париза, 1. априла 1930. учитељ,
између бројних налога и захтева, као први, наводи:
„Него да ја вас питам. 1) Шта је с Прилозима?”39 „При-
лога” се сећа и приликом свог вишемесечног боравка у
Лондону, током 1931, тражећи да му се сваки нови
табак пошаље („Павле ми јавља да Прилози иду добро
и да су ваљда у овом моменту чланци сви штампани;
пошљите, ако је тако”.)40 или да се похвали да је нове
примерке часописа већ разделио. Често у својим крат-
ким дописима наглашава да ће послати студију за нови
број, пружа одређена појашњења у погледу припреме
новог текста, радује се придобијању новог сарадника41.
Можда је баш због тога Д. Павловић „Прилоге”
волео „љубављу којом се веле жива бића” и што је „тај
часопис био његова непрестана мисао”. И он је, наиме,
својим ученицима и настављачима преносио и својим
личним примером свест о значају овог часописа42.
„Прилози” су нам у штампи”, обавештава он М. Пан-
39
Коресподенција П. Поповић – Д. Павловић, Париз, 1 април
1930.
40
Писмо П. Поповића Д. Павловићу, од 17. јула 1931, Кен-
сингтон, Лондон.
41
„Овима овде је криво (кажем у шали) што смо ми узели
Бауге-а за свог сарадника пре него они за своју Revue des études
slaves” (Коресподенција П. Поповић – Д. Павловић, 1. април 1930,
Париз); „Данас ћу добити чланак од Омана; нека изађе у наред-
ној свесци. Размислите ко да га преведе.” (Исто, 19. мај 1930,
Париз); „Не, не, Колманов реф. нека изиђе такав какав је, без
икаквог назначења „наставиће се”; ми за сад дајемо само 1926-7,
а нећемо више за сад; то је просто”. (Исто, 5. јул 1931, Лондон).
42
Мирослав Пантић, Књижевни историчар ..., 172.
тића у писму из Београда од 3. марта 1960. године43, до-

дајући да неће одлазити из града, нити он нити остали
сарадници на коректури, док се посао ваљано не обави.
Павловић се трудио да часопис одржи на научној
висини на коју га је уздигао оснивач44, образлажући да
су нова времена која су подразумевала ужу специјал-
ност онемогућила широке основе часописа исказане у
самом његовом имену и условила концентрацију на
историју наше књижевности45.
Драгољуб Павловић није објављивао свој научни
кредо али је он имплициран у његовим текстовима о
појединим књижевним историчарима, како је већ
одређено у студији М. Пантића46, а представља прин-
ципе савремене књижевне историографије којима је
стран сваки површни и механички позитивизам. Он се
може такође уочити у његовим бројним радовима, чији
се број библиографских одредница креће око 150, које
обухватају теме из готово свих епоха југословенске
књижевности. Из нове књижевности незаобилазно се
бавио и Вуком и Доситејем, као и Змајем47 и Ђуром
43
Писмо Д. Павловића М. Пантићу упућено из Београда 30
марта 1960. Писмо смо добили захваљујући љубазности власни-
ка проф. Пантића.
44
Павле Поповић као научник ..., 208
45
Исто.
46
М. Пантић, Књижевни историчар..., 174-175.
47
Вук и Европа, „Књижевност и језик”, 1965, књ. XII, св. 1, 1-
14; Вук и Качић, Вуков зборник САНУ, 1966, посебна издања,
књ. CD, Одељење друштвених наука, књ. LVI, 451-463 Доситеј
Обрадовић као књижевник, „Летопис Матице српске”, 1961, књ.
CCCLXXXVII, св. 6, 524-536. Јован Јовановић Змај, Ђулићи и
ђулићи увеоци, (издање и објашњења Д. Павловић), Нови Сад,
Матица српска, 1965.
Јакшићем48, а исто тако је урадио и у виду професор-

ског рада монографију о Вићентију Ракићу49. Народном
књижевношћу се Драгољуб Павловић бавио у значај-
ним али свакако малобројним својим студијама50, али је
средњовековна књижевност била његова друга, поред
дубровачке, научно-наставна област. Наиме, Драгољуб
Павловић је, услед одређеног стицаја околности, био у
прилици да држи предавања и из других области исто-
рије књижевности па тако и из средњовековне. Резул-
тат тог рада су две посебне антологије из књижевности
средњег века51, настале у сарадњи са Радмилом Марин-
ковић, као и студије о Ђирилу и Методију52 и Сави Не-
мањићу53, и редакција наше Александриде54 али и оп-
ширан и свеобухватан рад под насловом Српска сред-
њовековна књижевност, који је објављен посмртно из
његових бележака, а који, у сваком случају, сажима про-
фесорову вишегодишњу наставничку праксу и чини
48
Епске песме Ђуре Јакшића, „Мисао”, 1932, год. XIV, књ. 40,
св. 7-8, 353-363.
49
Вићентије Ракић, „Гласник историјског друштва у Новом
Саду”, 1935, књ. VIII, 10-20, 360-370; и 1936, књ. IX, 139-154.
50
О народној приповеци „Како се родио св. Сава”, „Књижевни
север”, 1934, год. X, 305-306. Вук и Европа, „Књижевност и је-
зик”, 1965, књ. XII, св. 1, 1-14; Вук и Качић, Вуков зборник САНУ,
1966, посебна издања, књ. CD, Одељење друштвених наука, књ.
LVI, 451-463.
51
Из наше књижевности феудалног доба (са Р. Маринковић),
Свјетлост, Сарајево, 1954. Стара српска књижевност, књ. I-II,
Српска књижевност у сто књига, Нови Сад, 1966.
52
Ђирило и Методије, „Летопис Матице српске”, 1963, књ.
CCCXCII, св. 4, 263-277.
53
Сава Немањић, Београд, 1961.
54
Александрида, предговор и напомене Драгољуб Павловић,
Суботица, 1957.
део замишљене и жељене а неостварене историје југо-

словенске књижевности. Ова систематична студија обу-
хвата хронолошки све фазе и личности српске средњо-
вековне оригиналне и преводне књижевности поде-
љене у три хронолошке целине: Доба настајања феу-
далних односа и раног феудализма, Доба развијеног
феудализма и његовог пуног успона и Доба опадања и
пропадања феудалних држава. Међутим, свакако нај-
значајнија студија из ове области је резултат његовог
упоредног познавања двеју епоха у нашој књижевно-
сти. Наиме, бавећи се упоредо активно средњевеков-
ном и књижевношћу хуманизма и ренесансе, Павловић
је био у прилици да уочи појаве које би специјалистима
промакле. Тако, у врло значајној студији Елементи
хуманизма у српској књижевности XV век55, он, по-
стављајући нове основе хуманизму, успостављене пре-
ко грчке класичне традиције и са Византијом, препоз-
наје у друштвеном окружењу Деспота Стефана Лазаре-
вића елементе хуманизма, везујући их за саму личност
и дело овог српског владара, као и за личности које су
налазиле уточиште на његовом двору а касније и свој
литерарни опус уградиле у српску књижевност. Све то,
тврди Павловић, чини изванредну основу за зачињање
хуманизма и ренесансе, представља чак предстање ових
културних епоха, које би се расцветало, посебно у до-
диру са културом приморских градова, која је у сталној
вези са средњовековном Србијом, да није било неу-
мољиве турске силе. Ова студија тек у новије време
55
Елементи хуманизма у српској књижевности XV века, „При-
лози за књижевност, језик, историју и фолклор”, 1963, XXIX, 5-
16.
има своје настављаче у препознавању елемената рене-

сансе у делима неких српских, мислило се само сред-
њовековних, писаца.
Драгољуб Павловић је, међутим, имао велику
срећу да врло рано пронађе своју основну научну об-
ласт – књижевност Дубровника, односно књижевност
од ренесансе до рационализма56, и да објави три анто-
логије57, преко 40 оригиналних научних радова, сврста-
них у три књиге58 као и бројне редакције дела највећих
дубровачких писаца Држића и Гундулића59.
У оквиру проучавања дубровачке књижевности,
Павловић се оријентисао на барокну књижевност, и на
тај начин свој рад наставио на дело Павла Поповића. У
том смислу он је дао значајне монографске студије
дубровачких песника барока, као што се у посебним
студијама бавио не само књижевнотеоријским пита-
Тај назив ова наставно-научна област и данас носи у оквиру

56
Катедре за српску књижевност Филолошког факултета у Бео-

граду.
57
Дубровачка поезија, Београд, 1950; Дубровачке поеме, из-
бор, Ново покољење, Београд, 1953; Антологија дубровачке ли-
рике, Нолит, Београд, 1960.
58
Из књижевне и културне историје старог Дубровника,
Свјетлост, Сарајево, 1955; Из наше старије књижевности, Свјет-
лост, Сарајево, 1964; Старија југословенска књижевност,
приредио М. Пантић, Београд, 1971.
59
Марин Држић, Комедије, приредио Д. Павловић, СКЗ, коло
XI.,, 272, Београд, 1937; Марин Држић, Дундо Мароје, приредио
Д. Павловић, Просвета, Београд, 1948; Марин Држић, Дундо Ма-
роје, приредио Д. Павловић, Рад, Београд, 1964; Иван Гундулић,
Одабране стране, приредио Д. Павловић, Геца Кон, Београд,
1939; Иван Гундулић, Осман, приредио Д. Павловић, Нолит, Бео-
град, 1957; Иван Гундулић, Избор, Свјетлост, Сарајево 1959.
њима, него и културноисторијским темама важним за

заснивање проучавања овог периода.
Стога је од посебног значаја, може се рећи и
кључна, студија о бароку60, којом Павловић и најзна-
чајније утиче на одређење овог правца у нашој књи-
жевности, као и на заснивање проучавања, које се у
деценијама које следе овој студији посебно развило.
Он барок посматра у европском и у контексту лите-
ратуре словенских народа, (студија је 1958. поднета као
реферат на конгресу слависта у Москви) комплексније
и одређеније него што је дотада у ретким приликама
био случај. Појам барока у нашој књижевности, под-
разумевајући под тим називом дубровачку, а што је
касније значајно утицало и на проучавања српске књи-
жевности настале и у другим крајевима ван територија
официјалне Србије61, Драгољуб Павловић одређује тер-
минолошки, књижевнотеоријски и по времену трајања,
али и по битним одликама које га издвајају из контекста
европског барока. Посебно је важно његово инсисти-
рање на непоклапању барока са католичком против-
реформацијом, што је дотад било уобичајено, или се
бар овај правац у развоју западне цркве сматрао неоп-
ходним условом за заснивање и трајање барока. Он,
наиме, децидирано утврђује постојање барокних тен-
денција у делима писаца и пре конкретног деловања
одлука Тридентског концила, а и насупрот њима, с
60
О проблему барока у југословенској књижевности, „При-
лози за књижевност, језик, историју и фолклор, 1958, XXIV, 229-
237.
61
О томе и у: Предраг Палавестра, Павле Поповић и историј-
ска критика ..., 41.
обзиром на његову локалну и преважну карактери-

стику – родољубивост.
Утицај исусоваца Павловић уочава као негативан
или бар ометајући за даљи продор утицаја француске
књижевности током XVIII века, наводећи два архивска
примера у студији Француска књижевност у Дубров-
нику XVIII века и дубровачки исусовци62.
У оквиру барокних жанрова Павловић је препоз-
нао и одредио жанр мелодраме у дубровачкој књижев-
ности63. Он се у том смислу креће и путевима који
оповргавају карактеристике П. Поповића, именујући
бројне до тада одређене као „националне”, „историј-
ске”, „митолошке” драме Гундулића, Палмотића и Гле-
ђевића мелодрамама. Ово књижевнотеоријско питање,
до кога је Павловићу посебно стало, систематски је и
документовано обрађено, коришћењем и архивске грађе
као и сачуваних дидаскалија и уопште драмских текс-
това који указују на постојање музичке пратње и пе-
вачких извођења у драмским делима дубровачких пес-
ника XVII века. Таквој дубровачкој мелодрами, која
својим крајем залази и у почетке опере а има и ба-
летских елемента Павловић одређује време постојања
тик уз италијанску, као прву, односно знатно пре у
хронолошком низу од осталих европских представника
истог жанра.
Француска књижевност у Дубровнику XVIII века и дуб-

62
ровачки исусовци, „Живот и рад”, 1931, год. IV, књ. VIII, св. 45,
681-685.
63
Мелодрама и почеци опере у старом Дубровнику, „Зборник
Филозофског факултета у Београду, 1952, књ. II, стр. 243-254.
Познато је да је Драгољуб Павловић своје моно-

графске студије зачињавао лепим и свежим пасажима
који су припадали културној историји Дубровника.
Често су ти пасажи, оснажени бројним архивским по-
дацима, услед значаја за литерарне токове у старом
Дубровнику, прерастали у значајне културноисториј-
ске студије64, а неретко је на исту тему аутор састављао
и популаристичке новинске чланке65. Често су оне ис-
прављале уврежена мишљења о недовољно комплек-
сно сагледаним питањима, као што је то случај са пи-
тањем генезе кризе Дубровника. Дотадашње мишљење
да је пад Дубровника искључиво везан за велики зем-
љотрес од 1667, Павловић је у свом раду поколебао
тврдњама о раслојавању и нестајању дубровачког плем-
ства услед његове крутости и инертности. Одлучно,
сигурно и сажето, без сувишних тврдњи, Павловић је
погодио срж проблема мале Републике.
Поступак у стварању монографских студија је
врло близак, може се рећи и да не одступа од поступка
Павла Поповића. У време сажетих, бритких, готово
презентованих у виду формуле, студија Петра Колен-
дића, од којих Павловић неретко почиње своје синте-
64
О школским приликама у Дубровнику XVII века, „Прилози за
КЈИФ, 1935, XV, 75-85; Енглези у старом Дубровнику, „Даница”,
1940, И, 2, 13-14; О кризи властеоског сталежа у Дубровнику,
Зборник радова САН, 1952, књ. XVII, Институт за проучавање
књижевности, књ. 2, 27-38.
65
Војска у старом Дубровнику, „Политика”, 6-9,1, 1936; О
женској ношњи у старом Дубровнику. Закони ограничавају рас-
кош, „Правда”, 8-11, IV 1939, XXXV, бр. 12360-3; Друштвени по-
ложај жене у старом Дубровнику, „Правда”, 6-9,1, 1940, XXXVI,
12635-8.
тичке радове, Павловић је писао опширне и свеобу-

хватне радове, насловљене као и оне великог П. Попо-
вића именом и веком као одређењем конкретног пес-
ника. Монографије имају своја два, класична дела:
животопис и књижевни рад, а засноване су на савесном
проучавању архивског материјала, који је увек и пре-
зентован у напоменама, широком познавању културне,
друштвене и економске ситуације старог Дубровника,
као и темељним познавањем рукописне оставштине и
лепим уживљавањем у литерарно дело са свеобухват-
ном анализом утицаја, препознавањем одлика правца,
али и посебним лирским моментима, неретко везаним
за личност и дело самог писца. Такве монографске сту-
дије могао је писати само предани архивски радник, за-
љубљеник архивских чињеница, који је неретко и на
страницама својих научних студија зажалио да су одре-
ђене старе књиге знатно оштећене, тако да их је немо-
гуће користити, или ускликнуо кад би се понеки зату-
рени архивски спис изненада појавио на светлости дана.
Плод оваквог рада су монографије непролазне
вредности о Стијепу Ђурђевићу, Хорацију Мажибра-
дићу, Мартолици Рањини, Ивану Бунићу. Посебно су
занимљиве и необичне две студије о Валу Валовићу66 и
о Мартолици Рањини67. Без обзира на оскудну литерар-
ну традицију, која је допрла до наших дана, Драгољуб
Павловић је, поведен, вероватно и несрећном судби-
66
Вало Валовић (Валентин Соркочевић), дубровачки песник
XVI века, „Годишњица Николе Чупића”, 1937, књ,. XLVI, 183-200
(?)
67
Мартолица Рањина, дубровачки песник XVII века, „Прилози
за књижевност, језик, историју и фолклор, 1957, XXIII, 223-236.
ном Вала Валовића, саставио животопис и уобличио

литерарно дело на основу онога што је у стиховима
његових пријатеља речено о њему, док је о Рањини као
песнику говорио анализом двеју посланица. То, може-
бити, делује и анахроно, али је још једна потврда оне
неописане доброте која је преплављивала личност Дра-
гољуба Павловића, а и леп улог за будућност: будуће
проучаваоце ће можда његова студија побудити на
пажљивију потрагу за стиховима ових песника.
Две студије, о Стијепу Ђурђевићу68 и Хорацију
Мажибрадићу69 представљају класичан пример бео-
градске филолошке школе. У њима је најбоље и дока-
зана склоност ка стварању синтезе посебно изражена
код овог Поповићевог настављача, а често занемарена
у добу специјализације и усмерења. Поред тога Павло-
вићеве студије претендују ка свеобухватности, а не
беже и од објашњења која би пре била примерена фи-
лолошкој науци почетка века (о жанровима, на пример)
или се, пак, врло радо задржавају на књижевноисто-
ријском прегледу посматране литерарне појаве (пре-
певи псалама у дубровачкој књижевности у студији о
С. Ђурђевићу), а неретко тону у не тако популарно и
свакако недовољно научно психологизирање (да ли се
Хорације Мажибрадић осећао као одбачен и тако бли-
зак Валовићу, будући ванбрачни син, када је тада Дуб-
68
Стијепо Ђорђић (Ђурђевић), дубровачки песник XVII века,
„Глас српске краљевске академије”, 1935, CLXIV, други разред,
књ. LXXXIV, 207-275.
69
Хорације Мажибрадић, дубровачки песник XVII века, „Глас
српске краљевске академије”,1960, CCXL књ. В, Одељење лите-
ратуре и језика, 1-48.
ровник, и мећу песницима, обиловао децом рођеном у

незаконитим везама). Међутим, све заједно, уједињено
у студију, представља не само научно него и литерарно
заводљиво штиво у којем стручни или мање стручни
читалац налази много тога што није тражио али чему
се немало обрадовао и у чему је немало уживао.
Студија о Ивану Гундулићу70, написана 1962. као
предговор избору из дела овог великог дубровачког
писца, плод је дугогодишњег рада и бројних написа
које је Павловић састављао током свог професионал-
ног века (1938. је објављен текст поводом тристаго-
дишњице од смрти песника Османа; издање овог дела
је пратио и предговор 1957, а слично је било и са избо-
ром из дела објављеним 1959). Овај рад, на одређени
начин, представља крунску студију из области дубро-
вачког барока: зрело, мирно, потпуно сигурно Павло-
вић у најбољем маниру београдске филолошке школе
пише не само о Гундулићу и његовом делу него и о вре-
мену и Дубровнику његовог доба. Неоптерећена архив-
ским и позивањима друге врсте, а проткана чврстим и
неспорним доказима о разлозима, о утицајима и уоп-
ште основама за настанак литературног опуса једног
од двојице највећих дубровачких песника, ова студија
је резултат кулминације вишедеценијског преданог рада
и литературног надмоћног познавања и разумевања
прилика, услова и резултата. Велики Дубровчанин је у
Драгољубу Павловићу тада, пред његову неочекивану
смрт, нашао свог равноправног тумача.
70
Иван Гундулић, Рад, Београд, 1962, 1-37.
Монографија о Џиву или Ивану Бунићу71, како је

ово дубровачко име користио Драгаљуб Павловић, није
уобличена. Три студије, настале пред сам рат, од 1938.
до 1940, пружале су довољно могућности да се то учи-
ни, али Павловић им се није вратио по свом каснијем
повратку у две деценије релативно спокојног рада. У
тексту који носи устаљен назив Иван Бунић, дубровач-
ки песник XVII века уобичајеним начином приказан је
живот овог највећег дубровачког барокног лиричара,
док је у краћој студији разматрано питање о настанку и
штампи Мандаљене покорнице, а у дужем раду уста-
новљен на нов начин пресудан утицај маринизма на
Бунићеву поезију.
Монографија о још једном малом дубровачком
писцу Влаху Сквадровићу72, разоткрива начин рада и
презентовања резултата Драгољуба Павловића у одно-
су на рад осталих њему савремених књижевних исто-
ричара, конкретно Петра Колендића. Павловић је и
овог пута пошао и на неки начин био изазван да саста-
ви студију на открићима, узгредним, како наглашава,
П. Колендића, из тестамента дотичног песника али и
његовом сажетом тврдњом о пореклу спева Мачуш и
Чавалица везаном за италијанске пасторалне мелодра-
71
О постанку Бунићеве „Мандаљене покорнице”, „Прилози за
књижевност, језик, историју и фолклор”, 1938, XVIII, 46-50; Иван
Бунић, дубровачки песник XVII века, Живот, „Прилози за књи-
жевност, језик, историју и фолклор, 1940, год. XIX, св. 1-2, 35-59;
Мариниам у љубавној поезији Ивана Бунића, „Глас српске краљев-
ске академије”,1940, CLXXXIV, други разред, књ. XCIII, 249-
274.
72
Влахо Сквадровић (Squadri), „Рад ЈАЗУ”, 1937, књ. CCLIX,
183-200.
ме. Због тога, 11 година касније (1926-1937) Павловић

овако реагује: „Само Колендић није правио детаљно
поређење обају дела, јер то није био ни циљ његове
расправе ... Међутим, да би се дала тачна оцена Мачуса
и Чавалице, потребно је учинити детаљније поређење
између оба дела и утврдити ближе њихов узајамни од-
нос...”73 И то затим Павловић ради, уобличавајући жи-
вотни пут и литерарно дело и још једног малог дуб-
ровачког ствараоца.
Својим првим озбиљним научним радом, Ђорђе
Башић, дубровачки биограф XVIII века74 (Београд, 1931),
Павловић је, после П. Поповића и П. Колендића, омо-
гућио успосгављање традиције београдске школе изу-
чавања дела дубровачких биографа, успешно настав-
љену после њега. Испитивањем извора биографског
дела и потпуности њиховог коришћења али и са на-
глашавањем неостварених могућности, које се прав-
дају аргументима заснованим на широком познавању
дубровачке културне историје, Павловић је пружио
модел за научну студију у овој области.
Прерана смрт Драгољуба Павловића лишила нас
је по свему судећи и једне историје књижевности рене-
сансе и барока, бар у оквиру историје југословенске
књижевности. Наиме, Павловић је оставио у рукопису,
а професор Пантић је то затим и објавио, опширан текст
под насловом Хуманизам и ренесанса75 који прати по
појединачним писцима појаву и развој хуманизма у
Исто.
73
Библиотека „Прилога”, Београд, 1931.

74
75
Хуманизам и ренесанса. XV и XVI век, Старија југословенска
књижевност, Београд, 1971, 98-152.
Дубровнику, са значајним представницима, затим раз-

вој ренесансе, при чему је централно место дато Ма-
рину Држићу, са свим њеним истакнутим члановима,
све до краја XVI века. Када се зна да је Павловићева
преокупација био XVII и XVIII век, о чијим је писцима
саставио посебне монографије, јасно је колико је врло
мало уобличавања било потребно да после Павла По-
повића добијемо прву историју приморске књижевно-
сти написану у овим нашим, источним странама, а што
даље потврђује и њен значај у опстајању дубровачке
књижевности као средње књижевности у непрекину-
том току српске литературе.
Драгољуб Павловић је за живота Павла Попови-
ћа био један од тројице најоданијих његових следбе-
ника, који се школовао под строгом контролом и који је
прихватао готове моделе. После 1945, он је остао у
универзитетским научним круговима једини аутентич-
ни настављач школе Павла Поповића, што му је, си-
гурно, наметало још снажнију оданост, њему који је
као следбеник и онако био лојалан и без превише стра-
сти и заметног интересовања за нове приступе и посеб-
ног слуха за нове методе. У том смислу је највеће своје
домете и постигао, али у потпуном духу П. Поповића,
у области барокне књижевности, наших или југосло-
венских народа, како је писао, тамо где је учитељ био
заустављен својим великим обавезама али и смрћу. Уз
то, Драгољуб Павловић је био савременик и сарадник
доминантне личности првих деценија послератног
универзитета, сјајног научника, оштре мисли и готово
математички утврђених судова, Петра Колендића, уз
кога је помало разбокорена Павловићева мисао дело-
вала анахроно. Он је, пак, успевао да прецизна открића

њему наклоњеног Колендића уобличи у своја немала
знања и да формира студије у најбољој традицији бео-
градске филолошке школе. Исто тако, долазили су и
млађи, духовни наследници Павла Поповића, који су
свакако потпору и охрабрење налазили у Павловићу,
али и страст за архивским податком и неумољивост у
тражењу апсолутне истине у усмерењима апостола
чињенице Петра Колендића. Стога се, свакако, може
закључити, како је то речено, да су „благодарећи њима
(П. Поповићу и П. Колендићу), и њему (Д. Павловићу),
проучавања дубровачке књижевности ... достигла нај-
виши научни ниво и постала читава једна традиција”
па се „с правом та проучавања и традиција у којој су
она називају београдском школом”76.
76
М. Пантић, Књижевни историчар..., 176.
II
ДВЕ МАСКЕРАТЕ ИЗ НЕГДАШЊЕ

ДУБРОВАЧКЕ БИБЛИОТЕКЕ БИЗАРО
Један од седамдесетак рукописа негдашње дуб-

ровачке Библиотеке Бизаро, које је у обимној студији
описао Мирослав Пантић, јесте и онај под називом
VARII BRANI DI PARECCHI AUTORI ILLIRICI MS77. На
странама овог рукописа од 195. до 201, преписане су
две маскерате са почетним стиховима Odpustimi mallo
rucha и O gospo pogledai namene neboga. Миливој Пет-
ковић у књизи Дубровачке маскерате78 не зна за ове две
песме, док Петар Колендић у једном извештају подне-
том 1949. о раду на Приморју79 између нових маскерата
на које је наишао наводи и Робињицу турску и Машке-
рату убог, без икаквих ближих одредница. Међутим,
очигледно су то маскерате које садржи рукопис негда-
шње Библиотеке Бизаро.
Робињица турска је покладна исповест засуж-
њене девојке, испевана у осмерцима сложеним у пе-
десет и једном катрену, док је Маскерата убог знатно
краћа са својих девет строфа од по четири двостру-
коримована дванаестерца и једним дистихом на завр-
шетку, представљајући тужно-шаљиво обраћање не-
бога госпи са молбом да буде угошћен. Ако је у целини
77
M. Pantić, Rukopisi negdašnje biblioteke Bizaro u Historijskom
institutu u Dubrovniku, Anali Historijskog instituta, VIII-IX, 1962.D.
а 24. је сигнатура тог рукописа.
78
М. Петковић, Дубровачке маскерате, Београд, 1950.
79
П. Колендић, Извештај о научном раду на Приморју, Глас-
ник САН, књ. I, св. 3, 1949, 499.
сачувана, та маскерата није двосмислена и не садржи

ласцивне алузије, као што је случај са неким другим
маскертама тога доба.
Обе песме се везују за име дубровачког песника
16. века Антуна Сасина80. Колендић у поменутом изве-
штају каже да неке од нових маскерата прати напомена
да су дело Антуна Сасина81, док у рукопису Библиотеке
Бизаро двема маскератама претходи препис Мрнарице
као и запис Луке Павловића – Ant(un) Sassi spjeva82. Да
је Сасин међу дубровачким писцима „испевао највише
покладних песама” сматрао је и М. Петковић83. И Ми-
рослав Пантић у запису изнад преписа двеју маскерата
претпоставља да је А. Сасин аутор Робињице турске и
Маскерате убог84.
Робињица турска је по Петковићевој класифика-
цији85 озбиљна маскерата, која није испевана за карне-
валско весеље, већ је песник употребио форму маске-
рате да би опевао мотив робиње.
Мотив робиње се у дубровачкој књижевности
први пут јавља у Држићевом Чудном сну86, али је Вод-
ник утврдио да он није плод песничке имагинације
80
Djela Petra Zoranića, Antuna Sasina, Savka Gučetića Bendevi-
ševića, priredio P. Budmani, SPH, XVI, Zagreb, 1888; П. Поповић,
Антун Сасин дубровачки песник 16. века, Глас СКА, 90,1912; И.
Арсић, Антун Сасин, дубровачки песник XVI века, Бања Лука –
Београд 2002.
81
П. Колендић, н.д., 499.
82
Rkp, 189.
83
М. Петковић, н.д., 116-117.
84
Rkp, 195,199.
85
М. Петковић, н.д., 116-117.
86
Pjesme Šiška Menčetića i Džora Držića, SPH, II, Zagreb, 1937,
388-393.
негo је већ тада био конвенционалан87. Питање порекла

овог мотива поделило је његове проучаваоце: Јенсен
му негира корене у италијанским маскератама, Водник
сматра да је преузет из усмене књижевности, док Пет-
ковић као извориште овог мотива наводи витешку игру
морешку. У новије време овим питањем се бавио и
Слободан Новак88. Сем поменуте песме Џора Држића,
овај мотив налазимо и у Ветрановићевим пастирским
играма и маскерати Двије робињице, Сасиновој озбиљ-
ној маскерати Робињица, као и у усменој поезији89.
Поред тога, нужно је навести и драму Ханибала Лу-
цића. као најуспешније дело са централним мотивом
робиње.
Полазећи од поменутих претпоставки да би А.
Сасин био могући аутор Робињице турске, подсетили
бисмо на литераран обичај овог песника да се у свом
стваралаштву враћа истом мотиву (Сан, Други сан, У
похвалу пјесника дубровачкијех, У славу и хвалу лијепи-
јех од Града госпоја, У смрт Џива Симова Бунића, У
смрт истога), што би се у овом случају односило на
маскерату Робињица. Утврђен је и поступак приликом
поновног уобличавања мотива: песник би преносио
композициону структуру из једне у другу поетску тво-
ревину, остављајући средишни део отворен за остале
утицаје и одређена надограђивања. Тако је из песме
87
B, Drechsler, Postanje Lucićeve „Robinje”, Рад ЈАЗУ, 176, За-
греб, 1909, 94.
88
S. P. Novak, Nešto o vezi Mavra Vetranića i Hanibala Lucića,
Hvarski zbornik, 2, 1974, 353-368; Nešto o navodno neriješenom po-
stanju paške „robinje” iz Lucićeve, Hvarski zbornik, 4, 1976.
89
В. Богишић, Народне пјесме из старијих највише примор-
ских записа, I, Београд, 1877.
Сан у Други сан пренео композициони оквир који сво-

јим сусретом у сну чине песник и вила и њихов пут у
надземаљске крајеве. Притом у првој песми сусреће
славне Римљане, у другој песнике дубровачке, док у
трећој, У славу и хвалу лијепијех од града госпоја, по-
етски доспева међу лепе Дубровкиње. Док су прва и
треће песма средишним делом зависне од одређених
италијанских утицаја90, друга је по начину да се дуб-
ровачки песници славе „инокупно” новина у овом пес-
ништву.
Сличан литераран поступак је могао бити спро-
веден и у двема озбиљним маскератама Робињица и
Робињица турска. Обе песме започињу обраћањем ро-
бињица својим поробљивачима, чиме би била поста-
вљена лирска сцена, односно остварена композициона
подударност у стварању оквира за исповест засужњене
девојке. Готово истим речима оне говоре о далеким
путевима које су прешле, везујући их за пловидбе ре-
кама, а молбе да им „одпусти тврде узе”, односно „од-
пусти... мало рука” зачињу благословима и похвалама.
Наиме, док „робињица” гусара ословљава са „јуначе
мој храбрени”, „робињица турска” каже: „мој Турчи-
не”. Обе имају исти циљ: да се обрате госпи и исповеде
своје невоље. Затим робињице хвале лепоту и чести-
тост госпе, са разликом што „робињица турска” то чини
знатно опширније, док „робињица” већи део своје по-
хвале оставља за завршно обраћање.
90
У питању је за овај рад небитан утицај италијанског песника
16. века Ђиролама Парабоска.
Средишни део обеју маскерата је литерарно мање

подударан и подложан утицајима Ветрановићеве и Др-
жићеве песме91, као и одређеним усменим песмама, чиме
се остварује веза са комплексном обрадом овог мотива
која се може пратити по следећим сегментима: идила
пред отмицу, сан, отмица, исповест робиње о њеном
племенитом пореклу, тренуто јадно стање, као и обра-
ћање спасиоцу.
Идилична атмосфера пред отмицу, као ефектни
контраст будућем стању робињице, стално је место у
овим песмама. И „робињицу” и „робињицу турску” за-
тичемо у таквом стању: прва благодети свог начина
живота потенцира лепотом врта и сладострасним цвет-
ним мирисом који у спарном дану омамљује ову плем-
кињу. То је чини блиском девојци из Чудног сна која
лагодно проводи летњи ужарени дан крај бистре воде
„под дубје зелено”, као и Луцићева Робиња92 која уоби-
чава „исходит у шетњу / за нека мину зној и врућину
л’јетњу / куд но се прилици перивој простире”. Ветра-
новићеве „двије робињице”, иначе често навођене као
узор Сасиновој штампаној маскерати, својом су жи-
вошћу у том амбијенту, као и истакнутом младошћу
(„послала нас наша мајка”) ближе „робињици турској”.
О раздраганој игри девојака на кладенцу пред отмицу,
пева и усмена народна песма93.
91
Pjesme Mavra Vetranića Čavčića, II, SPH, IV, Zagreb, 1872.
92
Pjesme Petra Hektorovića i Hanibala Lucića, SPH, VI, Zagreb,
1874.
93
Како Иван Крушић, сењски капетан, хитро уграби Јелицу,
своју сестру заробљену из руку Муја Јелешковића Турчина, В. Бо-
гишић, н.д., 326-331.
Сан пред отмицу снева само „робињица”, а не и

„робињица турска”, што би могло да значи да прео-
владава утицај усмене поезије, која на исти начин слу-
ти трагичан догађај, а што се одразило и на Луцићеву
Робињу која снева да је вуци као кошуту по планини
вију. То не би угрозило ауторску везу међу двема евен-
туално Сасиновим маскератама, пошто злослутно рас-
положење влада и у Робињици турској, потенцирано
мајчином и очевом бригом и стрепњом која прати
девојке при изласку из дворова. Начин отмице је исто
тако различит: „робињица турска” је отета као девојка
из Држићеве песме и како се отимају девојке у сти-
ховима народног певача, док се таква отмица „роби-
њице” не опевава већ само подразумева у њеним туго-
ванкама над несрећном судбином.
Конвенционалношћу обраде мотива робињица
може се тумачити одређена подударност која се код
наведених песама сусреће. Одређена различитост која
издваја Робњицу и Робињицу турску јавља се, сем у
назначеним почетним стиховима, и у заокружењу обеју
песама, чиме би претпостављени заједнички аутор ос-
тавио и свој ауторски печат. Наиме, знатан број стихова
посвећен госпи којој се робињице обраћају, њеној ле-
поти, љупкости, угледу, части, као и низ проживљених
благослова указују да се под маском крије заљубљени
младић коме је циљ да алегоријски изрази своје стање
љубављу засужњеног. Коначна жеља ове маске би била
исказана речима упућеним госпи: „радосно уживала у
љубави сва твоја лита”, као и својеврсни позив на
љубавно уживање (Робињица), односно изражен и да-
ривањем цвећа, што је случај у Робињици турској. На
овај начин би обе песме биле окончане јединственим

поетским поступком: одређеним неконвенционалним
спојем мотива робиње и једног вида цингареске оли-
ченог у Шестој госпођи маскерате Јеђупка94 тако драге
песнику Антуну Сасину.
Слична веза би се могла уочити, наравно уз про-
мену основног мотива који је близак оном у старотос-
канским песмама mizera95, између неких покладних
коледа96 и маскерате Убог. Наиме, разматрајући изворе
маскерата, М. Петковић говори и о фирентинским по-
кладама за време којих су певане и коледе а у којима су
„мизери” под прозорима угледних познаника шаљиво
певали о свом сиромаштву и хвалећи племенитост до-
маћина молили да буду угошћени97. Из песама тих
„бедника” су настале маскерате, сматра Петковић, пот-
врђујући такво мишљење и неких италијанских исто-
ричара књижевности98. Неке коледарске песме, посеб-
но оне које временом задобијају хуморни тон, могу се
повезати са одређеним маскератама. Тако, коледарска
песма Бианци са својих осам стихова може евентуално
бити потка за карневалску песму Убог. Бианци, по
објашњењу записивача, људи који пребивају ходајући
светом99, на почетку се представљају тражећи вина, да
би у следећа четири стиха говорили о снежној мећави у
94
Pjesme N. Nalješkovića, A. Čubranovića, M. Pegrinovića i S.
Mišetića Bobaljevića i Jeđupka neznana pjesnika, SPH, VIII, Zagreb,
1876.
95
Olindo Gucrrini, Canti carnascialeschi, Milano, 1883, 6-7.
96
Bianci, „Vienac”, 1893, III.
97
М. Петковић, н.д., 6.
98
O. Guerrini, н.д.
99
„Vienac”, 1893, III.
којој су се нашли („следило се, све снег мете”) и на

крају поновили позив да „браћа и сестре” изађу на „фу-
њестре”. Мада је у Маскерати убог постављена песни-
чка сцена унеколико другачија – маскирани младић пред
ренесансном госпом – основа је иста: после пута и
патњи по снегу и мразу, убог се обраћа са молбом да га
нахране и напоје. Све што следи је креативна надо-
градња аутора.
Живописно исповедање хуморно-тужних патњи
којима је изложен због немилости других, праћено је
топлим, благим а на тренутке и нешто страсније инто-
нираним обраћањима небога госпи. Наиме, и поред
јадног стања у којем се маска представља, читава пес-
ма је натопљена животним дахом младог човека. Он
постепеним а детаљним набрајањима могућности ко-
јима му госпа може помоћи, придобија своју изабра-
ницу за саучесника и увлачи се у њен свакодневни за-
клоњени живот, остварујући финим, неупадљивим сред-
ствима танану присност међу њима. Стога је и утисак
да раздраганом духу, који преовладава овим стихо-
вима, није извориште нада небога да ће бити утопљен
и нахрањен, већ слутња заљубљеног да ће му љубав
бити узвраћена.
Маскерата Убог је литерарно знатно успелије по-
етско остварење од Робињице турске и њено евенту-
ално везивање за Антуна Сасина значајно би оплеме-
нило дело овог дубровачког песника.
РОБИЊИЦА ТУРСКА
Одпусти ми мало рука,

молим ти се, мој Турчине,
не занијела тебе ријека,
поглавити господине.
Да се могу поклонити
оној вили на прозору
и јадове изустити
ке ми Бог да за покору.
Молим ти се одријеши ме
дати хоћу дости злата,
у завезијах не држи ме
јере имам дости блага.
Нека речем овој вили

моје туге и невоље,
које видим јур да цвили
гледај мене на све воље.
Госпо моја, рајске ћуди,

клањам ти се ја робиња,
Бог ти дао у свијетлости
да прибива твоја обћина.
Видим да те срце боли

гледају100 мене на све воље
100
Rkp. gledaje
и дје ме се Турци одрли,

за везире веле славну.
И богату и честиту
и лијепу и гиздаву
у овоме славну мјесту
тебе, госпо, сповиједају.
Тер сам дошла, госпо мила,

једа би ме101 твоја младос,
моја госпо, одкупила,
и не имала нигдар жалос.
Свјетлило те свуд тјерало

куда ступа твоја младос
и срдашце разбирало
од вишњега сваку радос.
Чуј ме, госпо, што ћу т’ ријети

племенита и честита,
тако ти старој умријети
и грбавој од сто лијети.
Не штеди се одкупити
из турскијех мене рука
и твој пјенез потратити
да не патим овијех мука.
Све што спенџа тва102 доброта,

ово ти се објетујем,
101
Rkp. jedapieme
102
Rkp. tuoia
за ћаћкова за живота,
много опет брзо давам.
Не могу ти јур од суза

уцвиљена говорити,
од овијех турских уза
које ми ће живот мој скратит.
Тресе ми се свако удо

на овезијех кад погледам
дје варкају на ме худо,
да им пјенез брзо подам.
Јоште да зна твоја младос

које муке у њих патим
и која ме тјера жалос,
стиснув зубе тер отрпим.
Не смијем тужна око моје

никударе обратити
нег’ у земљу свеђ гледаје
ер ме хоће погубити.
Ако бих ти повиједала

од кога сам ја кољена,
нећу ер би проплакала,
имам ћајка веле вредна.
Мајка ме је лијепо, веле,

у дворовијех његовала,
у разлике, госпо, свиле
моју младос одјевала.
Никадар ме мајка моја

из дворова није пустила,
зацјећ страха од Турака
мнократ103 сам је ја просила.
Нисам одприје дје ја кога,

јаох, образа обасјала,
ни погледом ниједнога
видјети га нисам смјела.
Напокон је придобише
веље молбе јере мољах
и саму ме пустит ктијеше
јере слуге са мном не хтијах.
Туј се мајци ја узмолих:

„Пуштај мене, мила мајко,
у милости јере жуђах,
тако ти здраво био ћајко.
Да бих пошла до студенца

јере жуђаше младос моја
видјет мјесто од хладенца,
послушај ме милос твоја”.
Тадај мене моја мајка

бјеше тврдо разблудила
у милости мога ћајка
мнократ би ме поставила.
103
Rkp. mnograt
посред крила, јаох, својега,

тер би рекла: „Љубичице,
лијепо служи ћајка твога,
тако жива моја диклице.
Ја ћу тебе удомити,
веле лијепо и гиздаво,
к свому стану одправити,
много лијепо и пристало”.
Тадај мајку ја молећи

дне и ноћи не пристаје
на хладенац отит хтећи,
рече ћајко: „Пуштајте је”.
Бјеше далек по дне хода

од нашијех бијелијех двори104
од хладенца бистра вода,
у једнојзи густој гори.
Мајка диклам рече: „Пођ’ те,

тере ми је пропратите,
и опета брзо дођ’ те
и к мени се завратите”.
Отидосмо двије дикле105

и ја третја међу њима,
како цвијет јур изникле,
све три младе ми дикле106.
104
Rkp. duora
105
dichlize
106
dichlize
Бјех на мене ја најљепше107

свите, госпо, направила,
што од свиле бјеше љепше108
све то тадај бјех ставила.
Туј хладенцу приступисмо,

почесмо се умивати,
јере жалосне ми не мнисмо
да ће гуса тадај доћи.
Почесмо се међу нами

једна другу полијевати,
сјевши на један сивац ками,
и у њедра салијевати.
И ми тако умиваје
бјело лице и ручице
на хладенцу уживаје,
све три младе ми диклице.
Чусмо жамор од коњика,

од тога се не стависмо,
бјеше десет оружника,
монци наши да су мнисмо109.
Туј међу нас три диклице,

како хрти на кошуте,
мене младу ухватише,
тере ријеше: „Руке скупте”.
107
nilebse
108
liebse
109
mniesmo
Ја ружице бих набрала

крај хладенца бистре воде,
два вјеначца уресила,
дочијем сунце с горе зајде.
Они110 с коњи приступише

на хладенац бистре воде,
туј дјевојке завапише,
једа тко из двора дојде.
По гори се разбјегнусмо,
туј цвилећи свеколике,
и тадај се раздјелисмо,
прокуни Бог оне Турке.
Скочив један с коња сиђе,

завеза ми бијеле руке,
уз коња ме туј приведе,
задајућ ми веље муке.
Туј ми поче бјело лице

уцвиљено погледати,
из образа, јаох, сузице
тестмељом отирати.
Остале ми дружевнице
све по Турцијах распродаше,
какој руса свакој лице,
мене овди приведоше.
110
ogni
Тере Бога свеђер мољах

да ме не би Турком дали,
и пошиљах ка небу уздах
јер ми бјеху додијевали.
Затој, госпо, кад си пришла

у Дубровник, овди сада,
по камену боса ишла,
уцвиљена пуна јада.
Погледај ми на косице
низ рамена све просуте,
поцрњело бијело лице,
жалостива и уцвиљена.
Погледај ме, госпо моја,

јадовиту и уцвиљену,
одмијена бићу твоја,
познат ме ћеш умиљену.
Умијем, госпо, свака дјела,

што замисли мисал твоја,
у двору сам злато прела,
научила ме мајка моја.
И танко и дебело,
и везове свакојаке,
а и платно ткати бијело,
и копријене теј пританке.
Не смијем ти, јаох, веће

ничесаре говорити,
јер ме убит ови хоће,

не дадоше већ тужити.
Ако нећеш, госпо, сада

ти за мене пјенез дати,
повратит се будем тада111
кад се будеш смиловати.
Ово ти ћу даровати
што сам греде путем брала,
за љубав ћеш112 ово примит
да има љепше бих ти дала.
МАСКЕРАТА УБОГ
О, госпо, погледај на мене небога,

лачну ми круха дај, молим те за Бога.
Амо сам113 ово ја дошао, нека знаш,
дољезао прид двор твој, једа ме угледаш.
Тако т’ Бога душицу спасенијем надили,

блутице кринчицу јоште ми удили,
једа ли јусице у лонцу гди оста
једне-двије ожице бит ми ће тер доста.
За рајски урес твој, тако т’ Бог здравје дај,

жедна ме сад напој и лачна напитај:
111
tadai
112
saglubaices
113
Rkp. amonsam
јер ако ти сада нећеш ме помоћи

тужан ћу од глада издахнут до ноћи.
Јер се је извршио трети дан управе

да нијесам окусио ни воде ни траве,
грбача, неголи, госпође, два струка,
без круха и соли, и два чесна лука.
Јер идох текући по вратијех до сада,

од глада јур мрући, једа ми тко што да
а нитко до сада нектије се озријети,
тере ћу од глада како пас умријети.
Затој ме покрипи, мој џиљу гиздави,

за винчац твој липи ки носиш на глави,
нећ’ бисер просути, ни пратеж осталу,
ни се ћеш расути за једну торалу.
Једа ли ку имаш, госпође, рубину,

али ку да ми даш раздрту бјељину,
отријескан ере грем од глада просећи,
од зиме114 тере мрем, по снијегу ходећи.
Једа ли у мајке што можеш скупити

на чем ћу опанке прид лужом купити,
јере ми све пете до крви пукоше
од зиме проклете и нокти спадоше.
114
osime
Још ми су небогу горчије жалости

трн ми се у ногу забоде115 до кости.
Друга је јо већа ка ми се пригоди

приспије ми несрећа, која ме свуд води:
Трудан116 се оборих над Пријеки низ скале117

два ребра тер сломих118 и гњате све остале.
115
sabodu
116
trudam
117
nichalle
118
slomi
ДУБРОВАЧКА САТИРА С КРАЈА 19. ВЕКА

– КОМЕДИЈА НОВА ПРИД ВРАТИМА
ОД РАЈА
У Решетаровој оставштини Слованске книховне

у Прагу, међу дубровачким сатирама 19. века, налази се
и рукопис шаљиво-сатиричне комедије у стиху под на-
зивом Комедија нова прид вратима од раја. Настанак
комедије везује се за сам крај осме деценије овог века а
њено ауторство за неког од већ познатих и доказаних
тадашњих дубровачких песника, нејаке инвенције али,
свакако, активних у тадашњим политичко-национал-
ним распаравама које су се са новинских страница пре-
ливале и у за Дубровчане увек актуелни и омиљени об-
лик сатире. Тако је Комедија нова прид вратима од раја,
у седам неједнаких сцена, односно 300 римованих ос-
мераца, сачињена у традицији старе дубровачке са-
тире, и у језичком и у тематско-мотивском смислу, што
би, на известан начин, проблематизовало питање одре-
ђења термина краја старе дубровачке књижевности.
Посебно с обзиром на чињеницу да у рукописној остав-
штини Дубровника 19-ог века и даље остају нештам-
пани али и непознати стручној и културној јавности
прилози литерарних стваралаца овог доба.
КОМЕДИЈА НОВА ПРИД ВРАТИМА ОД РАЈА
Шена119 I
Бог доходи и находи св. Петра прид вратима од раја
ућућурена и жалосна.
Бог: Добро јутро, драги Перо,

Добро јутро!
(Перо га не абáдâ120)
Ну, per vero,
Qualche cosa ti è nata121,
Кад ти чучиш кола врата,
Оли батиш122, muso duro123, 5
Јер за папу non mi curo124,
Јербо н’јесам Дубровнику,
До лецијон привелику?
Ево десне, мир нек буде,
Оставимо ствари луде! 10
(Петар дуро125)
Још се, Петре, ти не крећеш,
Докле са мном мира нећеш
Него anzi al cospetto,
Ти ми манкаш di rispetto126,
119
шена, сцена
120
не абáдâ, не осврће се (на некога или нешто)
121
Ну, per vero... è nata, ну, заиста, штагод да ти се догодило...
122
оли батиш, или тераш по свом
123
muso duro, тврдоглаво чељаде
124
non mi curo, није ме брига
125
дуро, тврдоглаво
126
Него anzi... di rispetto, него, напротив, ускраћујеш ми по-
штовање у мом присуству
Vederemo баш a vista127, 15

Ова ће их платит триста.
Обрати се.
Петар: Не изусти.
Да ти речем нешто пусти! (плаче)
Бог: Дакле, збори, а не плачи,

Укажи се срцем јачи! 20
Петар: Да си, боже, мене слушо,

Не бих данас јадан кушо,
Све што кушам у сред душе!
Н’јесу биле оно скуше128,
Ни клевете срца злога, 25
Кад сам казо с сто разлога,
Да је Дубровник гр’јеха ђестро129.
Бог: Дошло ти је, Петре, естро130.
Петар: Кад не служу моје р’јечи

Manco131 ми се ту не бечи, 30
Нег ме пусти да у миру,
Плачем моју свету виру,
За коју сам све поднио,
И твог сина свеђ служио,
Док на земљи...
128
скуше, изговори
129
ђестро, веома прљава просторија, нужник
130
естро, хир
131
manco, мање
Бог: Si, perdio132 35

Л’јепо си га свеђ служио.
Петар: Само једном њег’ зан’јеко,

Кад је кокот кукур’јеко133,
Зашто он је баш то хтио,
Бићеш ти га разумио. 40
Мени све се нешто чини,
За интерес да учини,
Да жуђели који часту,
Астролога свету касту,
Зачуде се како гата, 45
И турну га изван врата,
Тер скапула134 il sacrifizio,
Con sublime artifizio135.
Бог: Неколико јес земана,

Да си гори од Ренана136! 50
Ал’ остави то da parte137,
Био случај, али arte138;
За мислити није саде
Нег’ ми кажи твоје јаде!
132
Si, perdio, да, богами
133
Алузија на Петрово одрицање од Исуса из Новог завета.
134
скапула, спаси
135
Тер скапула... artifizio, те спаси жртву с узвишеном ве-
штином
136
Ренан Жозеф Ернест (1823-1892), француски филозоф и
књижевник. Бавио се изучавањем историје хришћанства (Живот
Христов, Порекло хришћанства, Историја Израела...). Својим
ставом, као представник рационалистичког и естетског схватања
хришћанства, замерио се званичној цркви.
137
da parte, на страну
138
arte, вештина
Петар: Од кад, оче, ти не слазиш, 55

Већ на земљу и не пазиш,
Што по св’јету човјек ради,
Све му иде већ назади:
Сиди једном, poi vedrete
La ragione mi darete139. 60
Бог: Стар сам, Петре, да већ слазим,

Доста небо да ја пазим,
То ми сина мол’те ал’ духа,
У њих наћеш ти послуха.
Петар: Сину сићи, гус је прошо, 65

А духу ти није дошо,
Од кад мало једном penne140,
Изгубио није с мене.
Бог: Ти си данас баш зле воље,

Да ти буде штогод боље, 70
Кажи мени што те мори,
Дубровачкој у Гомори?
Петар: Ти си знао да комуна

Сва је пуна фрамасуна141,
И да њоме моја света 75
Католичка вјера смета,
Ка за стрти влаха штује,
139
Сиди једном... darete, сиђи једном па ћеш видети, узрок
ћеш ми дати
140
penne, перо
141
фрамасуна, масона
А душице моје трује,

С народности142, празној р’јечи,
Која сваку ману л’јечи, 80
По ком влашка неприлика,
Стаје братом католика.
Ти си знао, mio caro143,
Hai messo un riparo?144
Ништ’ affatto, ma piuttosto,145 85
Чинио си све l’opposto146.
Мјеште послат начелнику147
Кугу, канкар148 на језику,
Ти бискупу баш си худо,
Иштетио боље удо! 90
142
Народна странка, која је формирана почетком шездесетих
година 19. века, представљала је заједничку политичку органи-
зацију далматинских Срба и Хрвата као реакцију на превласт
италијанске мањине над словенском већином. Међутим, врло
брзо долази и до размимоилажења на националној основи у
самој странци, што се одразило и на њену будућност у смислу
подела на хрватску и српску странку. Дубровчани су са својим
истакнутим и ангажованим представницима, из редова Срба и
Хрвата, као и из обе хришћанске конфесије, активно учествовали
у овом политичком животу.
143
mio caro, драги мој
144
Hai messo un riparo, да си заштитио
145
Ништ’ affatto, ma piuttosto, ништа сасвим, већ понешто
146
opposto, супротно
147
Мисли се на начелника Дубровачке општине. У периоду од
1869. начелник Дубровачке општине био је Рафо Пуцић (блиски
рођак песника Меда Пуцића), а члан управе је поред Антуна
Дропца, Пера Чингрије, Влаха Деђулија, Мата Замање и Пава
Матијевића био и Божо Бошковић (1815-1879), најангажованији
у дугогодишњем подизању православног Саборног храма у Дуб-
ровнику (1865-1877).
148
канкар, малигни тумор
Мјеште првом асесуру149,

Послат фебру150 ил’ понтуру151,
Ти си посло шијатику152,
Моме првом канонику!
Мјеште с громом дат да паде 95
Влашка цркве кад је зграде,
Гњеви твоје, баш за буча153,
Служила ти твоја кућа!
Да је враг ми све то фрако,
Једио се не бих тако, 100
Ал’ ти прави негда Боже,
Подн’јет срце то не може. (Плаче)
Бог: Луда главо! Gli elementi,

Non mi fanno complimenti,154
Бог ја јесам али ш њима, 105
Не могу ти ко с вразима,
То су биле la dottrine155,
Твоје главе негда фине:
Ак’ би длака с браде пала,
Ја сам био крива хала, 110
Ма да questa insolenza156
Данашња ми брани scienza157.
149
асесуру, службенику, чиновнику
150
фебру, грозницу
151
понтуру, упалу поребрице
152
шијатику, ишијас
153
баш за буча, баш за пропаст
154
Gli elementi... complimenti, то нису за мене комплименти
155
dottrine, учење, наука, доктрина
156
questa insolenza, овакву безочност
157
scienza, знање, ученост
Петар: Али ја сам un coglione158,

Ал’ и ти си frammassone159.
Бог: Туци воду у мортару, 115

Нити слузи, ни госпару160,
Non perdiamo quest’ istanti,
Col discorso va avanti!161
Петар: Dunque162 degli elementi

То су били complimenti! 120
Чему дакле мој’ уздаси?
Чему с’једи моји власи?
Дакле н’јеси свемогући,
Него само Бог могући!
Бог: Баш је тако, о мој Перо, 125

Ал’ је у Риму il gran vero163,
Твој је папа разумио,
Тер се брзо прогласио
Infallibilе nella fede
In cattedra quando siede, 130
И у стварим di morale164.
158
un coglione, један будала, глупак
159
frammassone, масон, слободни зидар
160
Туци воду у мортару..., Туци воду у авану... (народна
пословица)
161
Non perdiamo.... va avanti, не губимо време, наставимо с
разговором
162
Dunque, дакле
163
il gran vero, велики истински
164
Infallibilе... di morale, непогрешив у вери, на престолу када
седи и у стварима које се тичу морала
Петар: Баш a tempo! Meno male165!

Али ево што доходи,
По теби се баш догоди!
Славног града Дубровника, 135
Старинска је била дика,
Не допустит да се згради,
Худа црква у сред града;
И ти до сад тега смрада
Н’јеси пушто; un per dio, 140
Што си данас учинио?
Гледај цркву отворену,
Наоколо окићену!
Гле попове и владику,
И сву влашку неприлику; 145
Слушај звона како звону,
Како моји сузе рону,
А веселу на комуни
И сви други фрамасуни!166
Пропала је црква моја 150
И запов’јед, Боже, твоја!
Ако ти је глава здрава,
Скрши, сруши...
Баш ... male, баш на време! Мање зло

165
Мисли се на освећење поменуте треће православне цркве у

166
Дубровнику, прве у самом граду. Прослава освећења Благове-

штањског храма, одржана 9. октобра 1877, сем литургије обухва-
тила је и свечану литију кроз град као и вечерњу забаву у дому
Бошковића. Међу бројним свечаностима наредних дана, посебно
је била запажена она у организацији певачког друштва „Слога”.
Шена II
Св. Влахо167 и св. Сава168 доходу трчећи и викајући.
Влахо и Сава:
Слава, слава!
Живио ћаћко, живио Перо! 155
Петар (Сави): Влашки кучку!
(Влаху): Грдни лệро!169
Бог: Синци моји, ви живјели,

Што сте тако ви весели?
Влахо: Доспјело је170 презирање,

И братичско клеветање, 160
Да брат брата љуби, штује,
Ово звоно проглашује.
Ова црква св’јету каже,
Да се братац с братом слаже,
Да је слога наша слава, 165
Кажемо ти ја и Сава.
(Загрљивају се и пољубивају)
167
Свети Влахо (Blasius), светац из III века, поштован је као
заштитник болесних, и људи и животиња. Од VIII века његов
култ се посебно шири, и на Исток и на Запад. Приказује се као
старац са седом брадом, у бискупској одежди, са железним чеш-
љем и упаљеном свећом у рукама. Поштује се као главни заш-
титник града Дубровника и, као такав, држи модел града у ру-
кама.
168
Свети Сава Српски
169
лệро, мангуп
170
доспјело је, завршило се
Петар (сам собом): Био љубац то од Јуде.
Влахо: И да слога тврђа буде,

(Допуштења сикур171 твога),
Ја ћу Саву града мога 170
Учинити, con procura172,
За другога протетура173.
Бог: О шиор Перо, што ти пара174?
Петар: Да су оба два товара.
Бог: Није нека то creanza175. 175
Влахо: Његова је то ужанца176.
Петар (срдит): Не само ме закидиваш177,

Нег’ се са мном потпрдиваш?
Да ми није баш за Бога,
Митре бих ти оба рога, 180
У главину сад ућеро;
Ма несрећо, пасја вјеро,
Сиктир тамо! Бог убио
Ко те свецом прогласио!
171
сикур, сигуран
172
con procura, са пуномоћју
173
протетура, заштитника
174
Што ти пара, како ти се чини?
175
creanza, уљудност
176
ужанца, навика
177
закидиваш, задиркујеш
Бог: Доста, Петре... што с’ ардишко178? 185

Престани јер си ребамбишко179.
Петар: Ребамбишко?
Сава: Бог је реко.
Петар: Шта сам јадан ја дочеко?

Ecco dunque son un zero180.
Бог: Није тако, о мој Перо, 190

Али не псуј у фурији181
Н’јеси више у курији.
Ђе си мого, што си хтио,
Јер си госпар ту сам био.
Петар: Сад се за ме већ не хаје, 195

Ну која ми моћ остаје,
Да ми реци, нека чујем,
А прости ми, ако псујем!
Бог (con gravita182): Чинит папу, кардинале,

Дијелит митре, пасторале183, 200
Стварат акте, консиљере184,
178
ардишко, усудио се
179
ремамбишко, подетињио
180
Ecco... un zero, ево, дакле, ја сам нула.
181
у фурији, у помами
182
con gravita, озбиљно, достојанствено
183
пасторале, пастирске посланице
184
консиљере, закључке
Препозите185, камарјере186,
Слати пуцим енћиклике187,
А краљевим скомунике188.
У ресто189 се ти не прти, 205
Освем с душам иза смрти,
И то само када дођу,
За кроз врата да ти прођу.
Свак нек живе како воли,
Како хоће, нека моли, 210
Нека клања, посвећује,
Свете дане нек поштује.
Прида мном су сви једнаци,
И попови, фратри, ђаци,
Протестанти, католики, 215
Турци, жиди, шизматики,
И све друге релиђиони...
(Гледа на орлође190)
Ал’ је вр’јеме колас’јони191,
Влахо, Саво, до виђења, 220
Теби, Петре, мог проштења.
(Бог отиде ручат, а кор андиоски запјева: Laudate
Dominum, omnes gentes. Петар зашкрипи зубима и сти-
сне пести, а Влахо и Сава за не компромитит се192,
прикрсте се и утеку.)
185
препозите, старешине каноника
186
камарјере, дворитеље, служитеље
187
енћиклике, папине посланице
188
скомунике, ескомуникације
189
у ресто, у остало
190
орлође, сат
191
Ал’ је вр’јеме колас’јони, ал’ је време обеду
192
компромитит се, компромитовати се
Шена III
(Петар сам)
Петар: И ову ми Влахо фрака!
Мислиш, Боже, да ће свака,
Мени поћи наопако?
No, per dio! Ђе је пако, 225
Богме ће ти, главо с’једа,
И колика доћ од једа.
(Отвара врата од раја и маха једну душу која му
долази сва колура193 лила).
Шена IV
Петар: Еј, душице, che mestiere194?

Душа: Апостолски cameriere195.
Петар: O fortuna – reverеnza!196 230
Сотону ми хајде моли,
Да се доћи задоволи,
Али одмах, con urgenza197,
Трчи брзо. Reverenza!
(Душа се повлачи и одлети)
Шена V
(Петар сам, фрегајући198 руке и поскакивајући говори):
193
колура, боје
194
che mestiere, шта радиш?
195
cameriere, слуга, собар, дворитељ
196
reverеnza, поштовање, наклон
197
con urgenza, брзо
198
фрегајући, трљајући
Петар: У помоћ ми, vien l’averno, 235

Чекај мало, padre eterno199,
Чекај Влахо напухани,
Чекај Саво раздрагани,
И свак ко је рећ ардишко,
Да сам веће ребамбишко; 240
Од вас нико non s’ aspetta200,
Questo tiro di vendetta,
É un tiro della scuola
Rinnomata di Lojola201.
Шена VI
(Сотона и душа улазу)
Сотона (охоло): Што си хтио?
Петар (клањајући се): O potenza202! 245

(души): Хајде тамо, reverenza!
(Затвара је)
199
У помоћ ми... padre eterno, у помоћ ми долази пакао, чекај
мало, оче вечни
200
non s’ aspetta, не нада се, не очекује
201
Questo... di Lojola, овај осветнички потез је пуцањ из Лојо-
лине славне школе
Лојола Ињасио (1491-1556) оснивач је монашког језуитског
реда, чији је циљ био борба против протестаната и свих против-
ника католичке цркве. Исусовачки ред је са чврстом организа-
цијом коју је спровео Лојола одобрен од папе 1540. и постао
главни ослонац католичке реакције. У Дубровнику су исусовци
као организатори школе извршили снажан утицај на значајне
интелектуалце, посебно писце, тога доба.
202
O potenza, о, сило
Шена VII
Петар и Сотона
Петар: По полако, senza chiasso203,

О мој драги satanasso,
Прво прости, signor mio,
Ако сам те замучио! 250
Сотона: Оставимо комплименте!
Петар: Dunque al fatto204!
Сотона: Certamente!205
Петар: О најсвјесни свих врагова,

Знам ми служи, од попова,
Би л’ у граду Дубровнику 255
Нашо какву неприлику,
Кој’ би штогод учинио,
И гр’јех ак’ би баш и био!
Сотона: Buzzorona!206 Петре стари,

Како познаш св’јете ствари! 260
Да си пито il roverso
Било би ми tempo perso207.
Од првога каноника,
203
senza chiasso, без буке
204
Dunque al fatto, дакле, на посао
205
Certamente, сигурно
206
Buzzorona, простаклук, дивљаштво
207
tempo perso, изгубљено време
Најзадњега до лаика,
Сваки би ти штогод фрако, 265
Држу у репу теб’ и пако.
Петар: То ти могу вјеровати,

Али ја бих радо знати,
Сатирицу учинити,
Хоће л’ кадар који бити? 270
Сотона: Један само? Слушај мало:

Voi sapete che non fallo208:
И Палунко продугасти209,
Мафиоли и шкембасти,
Мариновић дугог крока, 275
И Фанцовић тустог бока,
И другијех десет пара,
Језуита и фратара.
Петар: Да црн н’ јеси, би per dio

Губицу ти пољубио, 280
Хајде дакле и ти чини,
Један од њих да учини,
Шизматичким прот власима
Сатирицу у версима,
У ком тако нек с’ избљује, 285
Да им фесту сву отрује,
И неслогу да посије,
Међу вјере оба двије.
208
Voi... non fallo, знате да је не грешим
209
продугасти, дугуљасти
Сотона: Бићеш служен appuntino210,

Il lavoro sara fino211, 290
Али која биће плата?
Петар: Неће проћи ова врата...
Сотона: Нег’ кроз моја... Ho capito212,

Siate dunque riverito213
(Клања му се).
Петар: Buon viagio! Сретан лети, 295

Твога Петра ти освети.
(Сотона оде)
(Петар скаче од радости и кантуца214):
Che invenzione, che invenzione, prelibata!215
Che invenzione, che invenzione!
Н’јесам више un coglione!
(А Сотона силазећ на Дубровник брбори):

Кити ми се, кити и т.д216. 300
Dietro richiesta217, слиједиће ресто.
210
appuntino, сасвим тачно
211
Il lavoro sara fino, посао ће бити утаначен
212
Ho capito, разумем
213
Siate dunque riverito, бићете, дакле, поштован
214
кантуца, певуцка
215
Che invenzione...prelibata, који изум, који изум, изврсно!
216
У питању су почетни стихови сатире коју је саставио не-
познати аутор поводом подизања православне цркве у Дубров-
нику. Сатира је, како бележи Јовица Перовић (Дубровник 1873-
Дубровник 1942), аутор бројних написа из историје културе Дуб-
ровника и архивист, „изашла мало дана након освештања право-
славне цркве у Дубровнику, новембра год. 1877, и у много пре-
писа била је поштом разаслата, колико православнијем, толико и
католицима.”
217
Dietro richiesta, после тражења
БРАНИСЛАВ НУШИЋ НА
ДУБРОВАЧКОЈ ПОЗОРИШНОЈ СЦЕНИ У
ПРВОЈ ПОЛОВИНИ 20. ВЕКА
Бранислав Нушић (1864-1938), драмски писац,

публициста и дипломата, личност је која је својим де-
лом и личним ангажовањем значајно утицала на драм-
ски живот Дубровника почетком и током првих деце-
нија двадестог века. Наиме, Дубровчани, страствени
љубитељи театра, која је наклоност датирала стоти-
нама година раније, били су, током деветнаестог, за
њих, као и за добар део Европе, прекретничког века,
суочени са лаганим али доследним осиромашењем
позоришног живота. У одржању театарске традиције
нису помогле ни заначајне а, у строго конзервативном
граду, и врло тешко реализоване новине – у виду по-
себне зграде за позориште218, као и својеврсно проши-
рење играчке сезоне, која је раније била везана за праз-
новање поклада, као и гостовања италијанских трупа
са репертоаром који, иако гледан, није био довољно
привлачан за добре познаваоце театра219. Овакво оси-
ромашење позоришног живота највише је било проуз-
роковано значајним недостатком нових драмских тек-
По пожару, који је 1817. уништио старо позориште сме-

218
штено у дубровачком арсеналу (Орсан), представе су извођене у

кући Влађа Гоце, названој Стари театар, да би 1864. коначно било
отворено Бондино позориште.
219
О бројним гостовањима италијанских трупа у Дубровнику
сведоче њихови штампани програми (И. Арсић, Библиографија
дубровачких издања 19.века, рук.).
стова, посебно од домаћих аутора, који су се проредили

у временима која су изазивала и захтевала опречно
другачије начине испољавања литерарних талената.
Све то, међутим, није гасило жеђ за позориштем,
па су се гостовања и страних трупа, са комедијама ла-
ких садржаја и операма и оперетама, продужавала на
неколико недеља са више десетина извођења. Такође,
било је уобичајено да се сваковрсне свечаности упот-
пуне драмским извођењима, углавном од стране, што
је била и традиција у Дубровнику, домаћих и за тада
састављених аматерских група.
На прелазу векова у Дубровнику гостују и бивају
добро примљени и театарски ансамбли професионал-
них националних позоришта, као и путујуће позориш-
не дружине из Београда, Новога Сада, Загреба220. У њи-
ховом репертоарау значајно место, сем преведених,
имају и домаћи аутори. Међу њима је посебно истак-
нуто драмско па затим и комедиографско дело Брани-
слава Нушића.
Прво извођење Нушићевих дела у Дубровнику
везује се за 1902. годину. Тада је, у периоду 30. март –
8. април, путујућа дружина Д. Гинића, касније једног
од најбољих глумаца реалистичког правца у Дубров-
нику221 извела два Нушићева дела: трагедију Кнез Иво
од Семберије и комедију Обичан човек. Ово извођење
најављено је новинским текстом у недељнику „Дуб-
ровник” а представа Обичан човек врло добро је прим-
љена, што сведочи и речи уредника „Дубровника”
220
О овоме, на основу и новинских вести, у: Miljenko Foretić,
Kazalište u Dubrovniku, Zagreb 2008, на више места.
221
Iz cetinjskog pozorišta, „Dubrovnik”, 1902, 8..
Антуна Фабриса, који објашњава: „да је са стрепњом

очекивао овај комад, бојећи се да га Дубровчани не би
разумели. Комад је врло добро примљен и публика га је
разумјела и слатко се насмијала и како нас увјераваху
слађе се насмијала него толиким и толиким фран-
цуским лудоријама у којима је све развучено и уси-
љено. Овде је све друкчије било”222.
Исти избор Нушићевих дела представљен је и
1906, у периоду 10. март – 10. април, овога пута у изво-
ђењу Дружине Ђорђа Протића, познатог глумца и уп-
равника путујућих позоришта, иначе најчешћег госта
Дубровника, још од 80-их година деветнаестог века.
Забележено је тада гостовање знаменитих глумаца бео-
градског, новосадског и загребачког позоришта, Мише
Димитријевића, као и чувеног Добрице Милутиновића.
Исте године, крајем јесени, односно почетком
зиме, Нушићева дела су се опет нашла на позорници
Бондиног театра – овога пута у извођењу Позоришног
друштва Михајла Марковића, које је сматрано једним
од најквалитетнијих путујућих трупа. Сам Марковић је
касније водио Покрајинско позориште за Далмацију.
Извођењу трагедије Кнез Иво од Семберије, комедије
Обичан човек и драма Тако је морало бити и Пучина,
присуствовао је и новопостављени драматург Народ-
ног позоришта у Београду, Бранислав Нушић. Нушић
је у Дубровнику боравио од 10. до 13. децембра, када
су, из вечери у вече, извођена његова дела. Новински
написи су забележили да су добра извођења ових драм-
ских дела била везана за конкретно ангажовање аутора
222
„Дубровник”, 1902, 15.
– Нушић је давао упутства глумцима и режисеру, а

дубровачка публика му се одужила срдачним пријемом
који је подразумевао венце добродошлице као и спе-
ваним сонетом који је, у штампаном облику, дељен у
позоришту пред последњу представу из овог циклиса
извођења223. У част писца, најугледнији представници
политичког и културног живота су организовали и
вечеру у Hotel de la Ville, данашњем Pucić’s Place, где
се највише разговарало на тему оснивања позоришног
друштва са седиштем у Дубровнику, које би организо-
вало и представе по Далмацији, Босни и Херцеговини.
Нушић је обећао помоћ, па је дубровачка штампа из-
вестила, са нескривеним задовољством, да ко је слу-
шао „vatrenu riječ g. Nušića taj se mogao uvjeriti i o tom
da bi društvo i uspijevalo jer ono ima uslova za razvoj”224.
Сем гостујућих, а свакако инспирисани њиховим
представама, у Дубровнику су дела Бранислава Ну-
шића почели да постављају на сцену и дубровачке ама-
терске дружине: тако је већ те, 1906. године, у месецу
фебруара, на Св. Влаха, односно 3. фебруара, изведено
Нушићево дело Обичан човек.
Комедија Обичан човек се много свидела Дуб-
ровчанима: „Izbor je bio sasvim zgodan. Običan čovek
nije nikakva lakrdija, kakvih smo u zadnje vrijeme nekoli-
ko puta čuli, nego fina komedija koja, kako je dala piscu
prigode da pokaže uljuđeni humor, tako daje glumcima pri-
223
О овоме у: „Crvena Hrvatska”, 1906, 56; „Dubrovnik”, 1906,
50.
224
„Crvena Hrvatska”, 1906, 56
like da iskažu svoje sposobnosti”, пише „Crvena Hrvat-

ska”225.
Нушићева комедија Обичан човек која је, према
честим извођењима, врло пријала Дубровчанима, на
одређени начин је нетипична за овога комедиографа.
Нушић у овом делу напушта затворени свет грађанске
собе и излази у пејсаж, доспевајући у чеховљевску,
ладањску атмосферу, наизглед мирну и спокојну. У тој
атмосфери, у којој највише мирују а тек понешто, и то
водвиљски, делују актери, обучени у бело, рецитују се
стихови, сањари, игра шах, пије кафа, читају новине,
живот тече: „као они благи таласићи који круже по
устајалој води кад на површину њену падне тичје пер-
це”. Радња комедије, покушај прикривања идентитета
младог песника Жарка Дамњановића који је због једне
политичке песме био осуђен на шест месеци затвора и
његово бекство са лажним представљањем у Земину
(као син Јованче Мицића), што је Нушићев аутобио-
графски мотив из године 1887, – одговара и фактограф-
ски дубровачкој стварности.
То је посебно уочљиво поред чињенице да је
Павле Поповић, књижевни историчар, иначе у то доба
чест и поштован гост Дубровника, а неретко и непот-
писани аутор текстова у „Дубровнику”, као помоћ увек
запосленом уреднику Фабрису226, изразио неповољну
критику о овом Нушићевом комаду. Теза је „плитка и
сувопарна, чак и слаба и неодређена”, пише 1902. П.
Поповић, док је „главна радња исувише натегнута,
„Crvena Hrvatska”., 1906, 6.

225
И. Арсић, Дубровачки штампари и издавачи 19. века и

226
њихова издања, Београд – Бања Лука 2005, 269-271.

необјашњена, слабо мотивисана, каткад нелогична...

чак апсурдна”. Нушић је на овакву критику одговорио
три деценије касније, објашњењем да је Обичан човек
написан без великих претензија, односно да је хтео да
да тек „ведру шаљиву игру”227
Поред овога, дубровачка публика је и из разлога
наклоњености жанру добро примила ову Нушићеву ко-
медију. Наиме, по тврђењима познаваоца – Обичан чо-
век и делимично Протекција, доказ је да је Нушић био
на путу да у нашу иначе жанровски оскудну комедију,
након успешних покушаја и настојања Косте Трифко-
вића (Љубавно писмо, Честитам, Избирачица) дефи-
нитивно инагурише и водвиљ228. Све се то подудара са
добрим пријемом којим су Дубровчани дочекивали
дела другог српског комедиографа, Tрифковића, иначе
често постављана на њиховим позорницама, како у
самом театру, тако и на другим пригодним сценама то-
ком бројних градских светковина229.
Нушићева дела су и даље била на репертоару
дубровачког позоришта. У периоду 1906-1910. забеле-
жено је да су извођене четири Нушићеве комедије. Дуб-
ровачки аматери, недозрели за извођење сложенијих и
познатијих комедиографових дела, постављали су мање
комаде са много мелодрамских и театарских ефеката и
са забављачко-водвиљским елементима230.
227
Сабрана дела Бранислава Нушића, књ.20. Београд, 1943,
157-159.
228
Josip Lešić, Nušićev smijeh, Beograd 1981.
229
И. Арсић, О светосавским свечаностима у Дубровнику кра-
јем XIX века, „Браство”, VII, 2003, 55-67.
230
Miljenko Foretić, Izvedbe Nušićevih djela na dubrovačkoj po-
zornici, „Dubrovački vjesnik”, 1965, 759, 8.V.
Новоосновано Покрајинско казалиште, за Далма-

цију, свечани почетак свог рада обележило је у јесен
1913. извођењем Нушићеве комедије Народни посла-
ник. Новине су забележиле да је њихов тада извођени
репертоар био критикован, са изузетком Нушићевог
комада.
У периоду после рата, Нушићева дела су и на-
даље извођена у Дубровнику. На сцену су их постав-
љала аматерска глумачка друштва, какво је било Дуб-
ровачка дилетантска позоришна дружина (1923-1927),
Соколска дилетантска секција, потпомогнута гостова-
њима Дубровачког казалишног друштва (1931), а та-
кође су обележавани и јубилеји великог комедиографа,
какав је био 1924. Тада је, поводом шездесете године
живота а четрдесете године рада, 6. децембра, у Бонди-
ном театру, изведена поново представа Обичан човек, а
добар познаваоц Нушићевог рада и живота, дубровач-
ки свештеник, културолог и савесни архивски радник,
дум Нико Ђивановић, одржао је говор којим је сумирао
дотадашњи рад великог комедиографа231. Текст тога го-
вора, гласи:
Ove godine slavi u svojoj šesdesetoj obljetnici živo-
ta četrdesetu svojeg književnog rada naš zaslužni književ-
nik, dramatičar i humorista Branislav Nušić. Ova se prosla-
va izredala i po tolikim i tolikim velikim a i manjim mjes-
tima naše domovine, pa je pohvalna namisao Diletant po-
zorišne družine da se ovom najplodnijem piscu naše novi-
231
У Државном архиву у Дубровнику, у Оставштини Н. Ђива-
новића, сачуван је рукопис тога говора, под називом: Predavanje
držano u Bondinom teatru 6. 12. 1924. povodom Nušićeve večeri i
predstave Nušićevog „Običnog čoveka”.
je dramatske književnosti posveti i jedno posebno „Veče” u

ovom dubrovačkom Talijinom hramu.
Branislav Nušić, rođen godine 1864. u Beogradu, tu
je i u Gracu svršio pravne nauke, pa je kao svršeni pravnik
odležao dvije godine u požarevačkoj tamnici zbog jedne
satiričke političke pjesme. Na robiji, dakle, poče njegov
pravi književni rad. Tu je napisao „Listiće” knjigu svojih
prvih feljtona i „Protekciju”, što ga je sve neobično popu-
larizovalo. Lijepo mu reče g. Milan Čurčić: „U zatvor ste
ušli bez protekcije tuđe, a izašli ste s „Protekcijom” svo-
jom”. Njegov daljnji curriculum vitae: cio svoj vijek pro-
šao je pišući. Pisao je kad je bio konzul u Macedoniji i Al-
baniji, pa dramaturg, kazališni intendant, urednik i izdavač
novina. Godina 1915. donosi mu vrlo teške dane, jer u ratu
gubi jedinca sina, Bana, koji kao đak gine na bojištu. Pošto
mu je imovina opljačkana, on odlazi sa porodicom na put
izgnanstva. – A uvijek je stigao da bude i inicijator i orga-
nizator mnogih javnih pokreta. On je jedan od osnivača
„Narodne odbrane” i „Kola srpskih sestara”, kao i jedan od
osnivača glumačke škole i osnivača Društva ljubitelja
umjetnosti pod imenom naše proslavljene Cvijete Zuzorić.
Odmah po oslobođenju on je svojim konferencijama u
svim većim centrima naše nove države doprinio mnogo da
se učvrsti misao o jedinstvu svih triju bratskih plemena. On
je organizovao kod nas „Umjetničko odeljenje Ministar-
stva prosvjete” i bio mu je prvi „načelnik”. – Njegova dje-
la prevođena su na francuski, ruski, njemački, mađarski,
češki, bugarski i talijanski jezik.
U centrumu beogradskom ostao je Nušić neslomljiv
i mlad, plodan i neiscrpiv, šaljivčina rođenjem i tempera-
mentom, vječno gotov na šalu, pišući kako govori, govore-
ći kako piše. U svom humoru upotrebljava zbog efekta

govoreni jezik beogradske čaršije, kafane, kuće. Stvorio je
sasvim modernu, vrlo amizantnu i novu literarnu vrstu,
koja se može mjeriti duhom i originalnošću sa najboljim
fantazijama humorista svijetskog glasa i sa šalama jednog
Mark Twaina. Dobro o njem reče naš Matoš: „Čitajte
„Simplicissimusa” i dat ćete sa mnom prednost srpskom
ovom satiričaru nad svim tim njemačkim „Škakljajte me,
da se nasmijem”. Manje suptilan u humoru nego Stevan
Sremac ima svoj individualni stil i maniru, dar invencije i
zapažanja, sposobnost da pretvori sitnicu u događaj, a
događaj u sitnicu. Tako lijepe ugodnosti ima njegov roman
„Općinsko dete”, „roman jednog odojčeta”, pa da nije to
djelo rađeno više feljtonski, na parče, a da je shvaćeno više
dikensovski, sa dikensovskim realizmom, ono bi, nesum-
njivo, imalo jednu višu notu i humor više diskretniji i fini-
ji, a i sam konac literarniji.
Pošto je godina 1894, 1902, 1903. dao tri ozbiljna
etnografsko-putopisna djela: „Kraj obala Ohridskog jeze-
ra”, „S Kosova na sinje more”, „Kosovo”, učinio je zatim
zaslužnji napor da u jednoj drugoj knjizi „Devesto petnae-
sta”, u kojoj su godini koncentrisani maksimumi proživlja-
vanja i patnja srpskog naroda, izloži, kako on to reče,
„materijal za budućnost”. Kao prolaznik izbjeglica od Sko-
plja i sa zbjegom k moru on je uočio mnoge slučajeve i raz-
ne ljude, pobilježio je sve u svoj dnevnik i svoje opaske
raširio mnogim detaljima (kadkad i nevažnim, uz raširenu
retoriku, na štetu prave slike života kakav se zbivao!). On
umije da vidi konkretno i jasno sve što se pred njim i zna
da čuje ljude i ta su vjerna i pažljiva snimanja najbolje stra-
ne u ovom djelu. U njima će talenti koji preduzmu da izra-
ze to naše veliko strašno vrijeme, imati podstreka da naga-

đaju to doba i njegovu strašnu temperaturu.
Zaslužuju i spomenuti ozbiljna mu pozorišna djela
„Knez od Semberije”, „Hadži Loja”, zatim „Pučina”, „Tako
je moralo biti”, „Ljiljan i omorika”, „Jesenja kiša”, „Iza
božjih leđa” i komad iz kruga „bijednih ljudi” beogradskih
zabačenih uličica. Nušić je u komadu „Nahod” pokušao
obnoviti i našu historičku dramu u duhu romantizma sa
jačim primjesama konkretnih dokumenata o vremenu kada
se ova drama dešava i lokalne boje u folklorističkom i de-
korativnom pogledu. Zamišljena je ta kao velika istorijska
drama iz najsjajnijeg i najvećeg perioda našeg srednjeg
vijeka, sa carom Dušanom kao centralnom ličnosti i sa ve-
likim brojem lica iz cijele hijerarhije tadašnjeg srpskog
društva. Nušićev „Nahod” ima mana, no pored toga ipak je
to djela ocenjivano kao napredak u srpskoj i hrvatskoj na-
cionalno-historičkoj drami.
Pored izvrsnog svojstva Nušićeva da pozna život do
u tančine, pa da o životu i o ljudima piše suverenošću i la-
koćom kao niko u nas, u Nušića je samostalan, vedar, nas-
mijan pogled na taj život, i ondje gdje ga isključivo tako
gleda, tu su najjači njegovi radovi na tom području u čita-
voj skali, od najrafinovanijeg humora do jeftine burgije,
kojom je (kako mu je i Skerlić opazio) „često činio ustup-
ke ukusu neknjiževne publike”, – stvorili su mu mjesto
najpopularnijeg našeg pisca. Gracijozne i zanimljive su mu
tolike kozerije kao, da samo neke spomenem: „Autobio-
grafija, „Dve koncertne tačke”, „Diletantska predstava”,
„Politički protivnik”, „Male laži”. U ovoj zadnjoj veli se na
jednom mjestu: „To su te male, bezglasne laži, kojih ima
puno u našem životu, kojih ima puno u našem društvu i na
koje smo mi toliko navikli da su dobile već i potpuno pra-

vo građanstva, da su postale konvencionalne... Te su toliko
nalik na istinu, da ih vrlo teško raspoznati. Jer... lako je
poznati vino za se i lako je poznati vodu za se, ali kad se
voda izmješa sa vinom, sve što možete poznati to je: da u
toj vodi ima vina, ili da u tom vinu ima vode”. Pa govori o
sićušnim, običnim lažima, koje se izgovaraju nasmijanim,
slatkim licem.
Nušić je najviše prikazivan komediograf koji će naj-
duže ostati na pozorišnim daskama radi njegovih komada,
naročito komedija koje imaju neko lijepo, visoko mjesto u
našoj dramskoj umjetnosti. Karakteristično je da je „Hrvat-
sko narodno kazalište” u Zagrebu davalo komade toga srp-
skog komediografa preko 160 puta!
Svijet Nušićevih lica sačinjava onaj svijet koji nas u
svagdašnjem životu odbija, koji nas i zagušuje: svijet am-
biciozne poluinteligencije, neopranih varoši, korumpira-
nog i lijenog činovništva, ukočenih birokratskih tipova, sit-
nih malenih obiteljskih tragedija. Gledan sa socijalnog,
nacionalnog i individualnog stanovišta – taj je svijet u svo-
joj jezgri upravo uzrok svim trzavicama što ih proživljuje
društvo, i svim tragedijama u kojima pogibaju pojedinci.
Nušić je taj svijet iznio s njegove komične strane, i onaj,
koji je inače spreman da svoj pogled sa odvratnošću odvr-
ne od zagušljivog našeg malovaroškog ambijenta, uz Nuši-
ćevo gledanje, nije druge, prasnut će u spontan, širok smi-
jeh, neobuzdan i ljekovit kadšto onako kako nas sam Moli-
jer može da nasmije. Iznoseći mnoga naličja svakidašnjice
i sa naročitim osjećajem za komiku, privlačio je i privlači
popularni Nušić publiku da što bliže priđe pozorištu.
Nu Nušićeva ta popularnost nije u dubljini kako je
popularnost humora Servantesa, Gogolja, nego baš u povr-
šnosti. On je, ne idući u dubljinu, fotografisao, zadržavaju-

ći u svojim slikama samo površne konture, one koje pobu-
đuju na smijeh, prikazivajući nešto karikirane žive ličnosti.
Pri tom Nušić nije htio da publiku u prvom redu ispravlja,
nego da joj ugađa, donoseći joj ono što ona najvoli gledati.
Ako je donio u svojim djelima nekoliko tipova iz našeg dru-
štva, koji se ne zaboravljaju, to nije zato što je htio da bude
u neku ruku moralista, nego zato što se najveći dio ljudi naj-
radije i najgromkije smije svojim vlastitim svojstvima, po-
greškama, onda kad ih na drugim osobama opazi.
U tom dramatskom radu bez velikih pretenzija, a u
poglavitoj težnji da nasmijeva, Nušić je dao stvari koje se
veoma uzdižu nad jeftino traženje komičnosti. – „Svet” je
njegova i naša dublja komedija i jedna od veoma dobrih
komedija uopće jer daje u prvom redu ljude, tipove. U njoj
je zrelo provedena sinteza komike i ozbiljnosti, gdje „svi-
jet” postaje „movens”“radnji i to tako ju najprvo šaljivo
zapliće, a gotovo i tragično završuje! – Gogoljevski način i
tendencije Nučićeve plastično su prikazane u komedijama:
„Sumnjivo lice” i „Protekcija”. „Sumnjivo lice”, komad
koji datira još iz početaka Nušićeve književne karijere, do-
živje premijeru tek posle zadnjeg rata. Ta satira na admini-
straciju u Srbiji, kakova je bila u vrijeme kralja Milana,
dostiže pravo snagu „Revizora” a tačnost kojom su lica ka-
rakterizovana, dostiže pravi pozorišni virtuozitet.
„Protekcija”, njegov komediografski prvijenac, teh-
nički nedoteran, u stvari je bujan, naravan, pun komike, po
uzoru Gogoljevu. Provincija i Beograd, „štreberi”232 i mini-
stri, to je svijet u kojima je probio prirođeni humor, mlada
232
људи који лове знање и унапређење, „лакташи”
književnika zatvorena u tamnici. Tu su ljudi tipovi, n.pr.

onaj Sava Savić. – U „Narodnom poslaniku” je žestoka,
gotovo prezasićena satira na saborske, skupštinske izbore.
Treba li žigosati raznolike činovnike, općinske i državne,
Nušić je nesmiljen233 poput Gogolja.
Za svoju komediju „Put oko svijeta” Nušić je uzeo
za svoju obligatnu234 potragu – smijeh; uzeo je od Julesa
Vernea samo ideju, koja je postala onim mahom i komična
i satirična, kad je Nušić njom zaodjenuo svoga Srbina,
Jagodinca, čovjeka ne bedasta, već primitivna a i lukava.
Ne vodi ga Nušić po svijetu zato da se naruga njemu i da
mu objesi kojekakve događaje na raznim kontinentima
zemlje, već mu je tu glavna svrha da u drugim stranim
zemljama pruži satiričko ogledalo događajima u domovini.
Ako satira ne smije kod kuće nešto žigosati, to može mirne
duše n.pr. u Kini, a razumni će je ljudi lako primijeniti.
Dražesna mu je aktovka „Naša deca”, koju smo ne-
koliko puta vidjeli igranu od djece u društvu „Sloga” i dru-
ga aktovka „Pod starost”. – Iz godine 1904. Nušićev je ve-
čerašnji komad „Običan čovjek” komedija kojoj natpis ima
da uputi na njenu osnovnu misao: kako ljudi sebi predoču-
ju pjesnika neobičnim čovjekom i u svagdanjem životu, a
kad tamo on nije u životu drugo do običan čovjek. Ovu
temu, koja ima svoju komiku, ondje gdje diljem komedije
gubi znamenitosti, zamjenjuje i nadomještava veliko obilje
humora i komike iz drugih vrela. Dijalog je koncizan i pri-
mjeren, zaplet neusiljen, lica puna života. Komediografski
Nušićev talenenat ističe se i ovdje gdje on umije i oporu
233
немилосрдан
234
обавезну
ljubavnu scenu učiniti komičnom ili u jednom osobito

uspjelom licu, provincijalcu Jovančetu Miciću – alteregu
glavnog junaka u „Putu oko svijeta”.
Nušićevi su komadi, to stoji, najzahvalniji domaći
repertoar za gotovo sva naša pozorišta i trupe, a Nušićeva
je lijepa zasluga što je znao da podjednako nasmijava i
Beograd kao i Skoplje, i Sušak kao i Zagreb, i Maribor kao
i Novi Sad, kao i Dubrovnik, i Dubrovnik, da, svojim ovde
višeput i od kazališta drugih i od diletantskih družina dava-
nu „Svetom”, „Običnim čovekom”, „Protekcijom”, „Na-
šom decom”.
Slavljenik današnji Branislav Nušić, naš inače „Ben
Akiba”, jednako je s radošću dočekivan, pozdravljan, slu-
šan od svih Jugoslavena, u svim krajevima domovine, taj
naš željeni i uživani antifilozofski filozof, kojemu nema
djela književnog iz kojeg se ne bi sijao blagotvorni podsti-
caj: da život valja podnositi i da se može podnijeti, ali
samo sprečavajući suze: djelatnošću svojom ili osmjehom,
a tu filozofiju jamči nam on svojim vlastitim cijelim živo-
tom.
Kulturnog velezaslužnog ovog radenika i nacional-
nog borca svakako duhom prisutna i ovoj svojoj i našoj
večeri, u svečanom raspoloženju ove Pomen-večeri, i Dub-
rovnik pozdravi sa iskrenim i burnim: „Živio naš dragi i
mili jubilarac!”
И у наредном периоду, после Другог светског
рата, Нушићева дела су постављана на дубровачке
сцене. Већ 1945, Дубровчани су 5. јануара, у Окружном
казалишту Народног ослобођења, данашњем Позо-
ришту Марина Држића, могли да прате Нушићеву ко-
медију Сумљиво лице.
III
ВЛАСИ НА ВРАТИМА ОД ГРАДА:

ПРОЛЕГОМЕНА У ПРОУЧАВАЊЕ
МОТИВА СЕЛО – ГРАД
У ДРАМСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ
РЕНЕСАНСНОГ ДУБРОВНИКА
Мотив село – град у ренесансној драмској књи-

жевности старог Дубровника могуће је разматрати на
бар три начина. Прва два до данас су, на известан на-
чин, а услед врло лагодног свођења ренесансне драме
на преовлађујући опус Марина Држића (1508–1567),
који је, што је врло значајно за мале књижевности, био
стваралац европских (а то је тада значило – светских)
домета, спознана и помињана.
А.0. Први начин је појава и обрада тог мотива у

трима књижевнотеоријским категоријама, односно
трима временским етапама у развоју старе дубровачке
ренесансне комедије и драме.
А.1. У том смислу као заметак пасторале беле-
жимо еклогу, и то као прву световну дубровачку драму,
Радмио и Љубмир, једног од првих а првог великог
ренесансног дубровачког писца, иначе стрица Мари-
новог, Џора Држића. У сукобу схватања и прихватања
два контрастна света, села и града, наступају двојица
пастира из наслова еклоге, недефинисаног порекла
(није утврђено да ли су рустикални или пасторални).
Њихов дијалог, који, сходно теоријском одређењу драм-
ске врсте, преовладава у односу на радњу, тече у
директном контрастирању, са заоштреним тренуцима,

уз често реалистичке сцене (што су и основне вред-
ности дела). Међусобно и наизменично разоткривање
постављених сцена доводи и до коначног разлаза
актера, без надвладавања једног од мишљења – сваки
одлази у свом правцу – Љубмир у град, за вилом (која
је овога пута још увек у Граду), а Радмио на село.
А.2. У следећој етапи, развијеној пасторали, на-
лазимо већ утврђене генеричке стереотипе, односно
оформљен свет с једне стране узможних вила и пас-
тира, с друге стране убогих пастира и пастирица. Ос-
новне класификације ликова пасторалног света везана
су за дело Марина Држића, уз етапу која је подразу-
мевала пастирске игре Мавра Ветрановића и Николе
Наљешковића235, да би се смирила у пасторалама по-
државаоца и маринисте Антуна Сасина. Као кључна,
зато јер је најзрелија, поставља се у овом низу Држи-
ћева пасторала Тирена, утврђене зависности од итали-
јанских сличних дела тога доба, али и карактеристичне
прозрачности, уиграности, и певљивости. Читави ни-
зови ликова постављени су с једне и с друге стране, из
једног и другог света, а смисао пасторале, сем изви-
каног – Amor omnia vincit – сигурно је и да се сви на
сцену покажу и представе236.
235
Пастирске игре и еклоге Ветрановића и Наљешковића као и
фарсе и комедије овога другог не разматрају се, с обзиром на ка-
рактер, уводни, назначене теме. Међутим, треба напоменути да
би и драмски радови двојице ренесансних дубровачких писаца
могли потврдити основне поставке овога текста.
236
П. Колендић, Тирена Марина Држића, у: Из старога Дуб-
ровника, Београд 1964, 94-104.
А.3.Упоредо са пасторалом, на сцени је дубро-

вачка фарса, која, како је утврђено, својим сукобом
урбано – рустикално, и актерима који га чине, много
дугује сијенској врсти237, али и доноси држићевски свет
наивних „станаца” (Новела од Станца) и сасиновски
свет мудрих „радоја-кошка” (Малахна комедија од пи-
ра), са значењима много дубиознијим који, стога, и
прелазе у следећи начин посматрања сукоба село –
град.
Б.0. Одређивање другог вида проблема село –

град у ренесансној драмској књижевности старог Дуб-
ровника води кроз донекле виђене нивое постављања а
затим и прихватања комедије. У питању су три вида
темпоралности, са варијацијама у њиховом значењу и
функционисању, која су се указала анализом мотива
село – град. Као предложак за оваква закључивања по-
себно је инспиративна била кратака стихована Држи-
ћева фарса Новела од Станца, али је сасвим извесно да
би слични резултати могли бити постигнути и са дру-
гим драмским ренесансним комадима.
Б.1. Лик Станца, чије име и надаље својом ети-
мологијом изазива читаве студије, у неколико наврата
је симболички повезиван са периодом замирања зиме и
рађања пролећа, чиме му је даван митолошки смисао.
Наиме, пошто је радња фарсе везана за митолошко-
верски обред (у једном тумачењу – самих поклада, уо-
бичајеног времена извођења дубровачких драма, а у
237
L. Košuta, Siena u životu i djelu Marina Držića, „Prolog”, Za-
greb, 14 (1982), 51-52, 29-56.
другом за Ивањдан), у старцу са Пиве, усамљеном и

уплашеном, али дрчном у својој вољи да младу жену
загреје у хладној постељи, једни су видели симбол
старе суве зимске земље (уз етимологију израза ста-
нац-камен, из народних изрека)238 а други, инсистира-
јући на новели (шали) која му је начињена – у виду
стригања, што је тумачено као ритуално подмлађивање
– младо Сунце239.
Б. 2. Други ниво значења фарсе Новела од Стан-
ца је у њеном реалном, историјском времену: на сцени
је Дубровник, 16-ог века, тема је из тог доба а заплет и
све перипетије које из њега произилазе до последње
алузије може разумети само раздрагана али и разно-
родна, и у социјалном и у интелектуалном смислу, Др-
жићева публика. Гледалиштво ове фарсе у позоришти-
ма векова који следе може само наслутити првобитна
значења појединих комичних перипетија а уживати тек
у новопронађеним или од приређивача постављеним
хуморним замкама240.
Б. 3. Трећи ниво успоставља и дефинише главни
актер, такмац и контрастер Станцу – млади дубровачки
властелин, Џиво Пешица, у такозваном индивидуално-
психичком времену, односно театарском времену (вре-
мену игре). Вешти дубровачки ноћник, као прави гос-
238
Б. Ђорђевић, „Време у драми: о проблему темпоралности у
Држићевој Новели од Станца”, „Књижевност и језик”, 1997,
103-110.
239
L. Paljetak, „Stanac u svjetlu Ivanjske noći”, у: Hrvatske teme,
Dubrovnik 1999, 7-32.
240
М. Пантић, „Велики смијех” Марина Држића у своме вре-
мену и данас, „Глас” CCCXL САНУ, Одељење језика и књижев-
ности, књ.12, Београд 1984, 1-16.
подар (театарске) игре, више пута у току „калања бур-

ле” Станцу, овоме нуди могућност препознавања и из-
ласка из, за њега, понижавајуће улоге. Међутим, Ста-
нац не препознаје нити једну од тих алузија и на крају
и сам „заслужује” своју, сурову или не, у томе се про-
учаваоци не слажу – казну.
В.0. Поред виђених, хронолошки, и у самом раду

али и у проучавању, последњи, мада логички вид из
чијих би резултата све проилазило, кључан је. У пи-
тању је, наиме, терминолошко одређење појмова који
су основни приликом рада на овом суштински кон-
трастном мотиву. Циљ је, наиме, одредити основне пој-
мове – град, грађанин, сељак, односно њихове дубро-
вачке варијанте – Дубровник, узмножни пастири и виле,
са опозицијом Власи, дубровачко залеђе, Локрум...
В.1. Појам град у дубровачкој ренесансној драми
врло је јасно одређен и конкретизован (као и уопште у
дубровачкој старој књижевности). Град је Дубровник,
па чак кад је место радње и вечни град Рим – како је
случај у Држићевој ерудитној комедији Дундо Мароје:
иако се ликови срећу и сукобљавају на римским ули-
цама, све то би се могло десити и на дубровачком Стра-
дуну, а да аутор не мења актере нити њихове односе до
разрешења.
Дубровник, као град који опстаје, вековима је,
наиме, до дана данашњег, имао, па тако и у доба ре-
несансе, истакнуто значење урбане средине. То до те
мера да је, као и данас, уосталом, довољно рећи или
написати Град (као властито име) да се добије синоним
за Дубровник.
Тако потенцирани положај у значењу, лако иза-

зива контраст – у смислу да све остало није град, од-
носно да су сви они који долазе као актери ренесансне
драме, на известан начин, а најпре својом другачи-
јошћу, необични а затим и супростављени Дубровнику.
Дубровник као такав редовно сам себе „глуми” у
оквиру дубровачке ренесансне сцене, па је ту са својим
реалним тргом – представљајући своју плацу, или ло-
калитете „прид Двором”, Онорфијеву чесму, малу или
велику... Неретко се дубровачка публика, у жару зим-
ских поподнева, налазила пратећи Држићеву комедију,
у буквалном загрљају свог града – на сцени плаца, иза
њених леђа плаца. Држић је тога био свестан, па ју је и
задиркивао са сцене, обећавањем да ће им сада плацу,
на којој се налази, обрнути, пошто се на њој дешавала
радња његове пасторале241.
Уз Дубровник помаљао се, као и реално, још
један дубровачки град али као мали Дубровник – по
начину уређења, устројству власти и саставу станов-
ништва. У питању је Стон, са полуострва Пељешац,
који је имао ту прилику да на својим Вратима од града
од једног од својих становника, Антуна Сасина, задо-
бије своју новелу, односно фарсу, названу комедија.
Стон се у таквом представљању разликује од Дубров-
ника ради својих грубљих и ситним финоћама и дипло-
матским вештинама недовољно обликованих ивица
241
„Сцијеним да нијесте заборавили како вам Плацу, ту гдје
седите, учас главом овамо обрнух и указах прид очима, а на њој
бијехоте...”, обраћа се Негромат публици у првом прологу Дунда
Мароја (Марин Држић, Изабрана дела. Приредио М. Пантић,
Београд 1963, 115.)
живота, па су сукоби на његовим улицама директнији и

простодушнији. Тако се актери његове комедиоле Ма-
лахна комедија од пира на Вратима од града гуркају и
вређају до препознавања вратара Франа и Кошка и
дружине Гачана предвођене брзоумим влашићем Ра-
дојем242.
В.2. Насупрот појма град, јављају се, као пери-
ферно друго, локалитети у најмање троструком виду,
чија је заједничка одлика да нису град, а то су простор
који се дефинише синтагмом „Пива и Тара”, затим Ри-
јека Дубровачка, и, као специфична варијанта неур-
бане средине, острво Лопуд.
У најдиректнијем контрасту у односу на град-
Дубровник су предели означени синтагмом „Пива и
Тара”, простором дубровачког залеђа. Сам Држић, у
више својих дела, ову синтагму користи за означавање
особа које припадају другом, руралном свету, потце-
њеном у урбаној дубровачкој средини. Израз је доспео
из народне изреке („Напила је Пива и Тара”), а подра-
зумева грубост, несналажљивост и примитивизам. Са
овог подручја долазе Држићеви ликови из његове фар-
се и из комедија, међу којима такође има разлика. Ста-
нац из Новеле од Станца је са Пиве, не и са Таре, чиме
се поставља више као индивидуални карактер, у чијем
дефинисању помаже и Џиво, својим поступцима и раз-
мишљањима, као трговац говедима из Гацка, односно
преобучени Пивљанин. Остали становници виртуал-
ног локалитета са кључном ознаком „Пива и Тара”
мање су важни (комедија Дундо Мароје, Скуп...) и више
242
И. Арсић, „Малахна комедија од пира” у: Антун Сасин
дубровачки песник 16. века, Београд – Бања Лука 2002, 125-137.
служе за представљање средине – атмосфере која на

тренутке превлада на сцени.
Гацко је средина из које долази и Сасинов јунак
са својом дружином са намером да ожени старог и
килавог женика Вучету Сопровића.
Насупрот оваквом амбијенту, налази се реални
локалитет Ријеке Дубровачке (Омбла), залива северо-
западно од Дубровника. Овај простор од проучаваоца
Држићевог дела препознат је као песников идеалични,
аркадијски простор, и то не само онај којим се крећу
узмножни али бескрвни пастири и виле, већ и онај у
који долазе и бивају том лепотом зачарани његови
прави убоги пастири. Многи од њих, у Држићевим
драмским делима, проговорили су стиховим задивљу-
јуће опијености лепотом пејсажа, ефектно контрасти-
раним њиховој спољашњој грубости (Вучета у Тирени,
на пример). Држић овакав доживљај места који је и
лично волео243 везује за свет руралних пастира а самим
тим и своју наклоност за своје ликове тог порекла.
Овај простор и његови актери су у традицији
дубровачке еклоге, пре свега Џора Држића, али и пас-
тирских игара Мавра Ветрановића. Један од Држиће-
вих саговорника, Радмио, на мање ефектан, у односу
на Маринове ликове, али не и слабије доживљени на-
чин, супроставља Љубмиру, дугачким монолозима о
лепоти села и природе, вероватно баш оне из области
Ријеке Дубровачке.
243
Славица Стојан објашњавајући у својим радовима Држи-
ћеву везаност за Ријеку Дубровачку наводи и локацију његове
куће у овом идиличном простору (Leksikon Marina Držića, Leksi-
kografski zavod „Miroslav Krleža”, Zagreb 2009, 676-677).
Као сасвим посебан, и неуобичајен за сукоб село

– град, али сигурно својом неурбаношћу у потпуној
опозицији према граду Дубровнику, појављује се лока-
литет Лопуд, једно од Елафитских отока, са својим жи-
вописним становницима. Тај однос је дефинисан опо-
зицијом замирци – изулини, односно оних који су иза
мира (зидина) и остврвљана. Сукоб је реално заснован,
а генерисан је извесном одважношћу оне стране која
би требало да буде у овом односу извор подсмеха – Ло-
пуђани, чувени морепловци и бродоградитељи, нису
одступали Дубровчанима (из Града) на бојишту у ко-
јима су и ови били врло амбициозни – на мору. Тај су-
коб Марин Држић не представља директно, у самом
Граду – о томе како Лопуђане дочекују у Дубровнику
наслутимо у тек оцртаним алузијама Џивулина у коме-
дији Дундо Мароје који наговештава да њега, књижев-
но-теоријски одређеног као дубровачког хвалисавог
војника, на вратима од Града – разоружавају. Главни
сукоби се одвијају на мору, односно на дубровачким
бродовима где сви ти џивулини, вицулини, па и арку-
лини стално имају посла са недораслим племићима,
који су постављани за шкриване (писаре) током њихо-
вих првих поморских авантура.
Држић овај сукоб приказује са много наклоности
према острвљанима, али се и сам укључује у њега,
дајући својим ликовима имена која пародирају неке од
најугледнијих и најбогатијих капетана и бродовласни-
ка са Лопуда.
В.3. Око појма грађанина, као становника града,

у дубровачкој ренесансној драми, не би требало да има
много недоумица. Они се разликују у односу на драм-
ску врсту: у комедијама, односно фарсама, грађани који

се сукобљавају са онима који нису грађани су при-
падници племства, реално оцртани (Дундо Мароје, Но-
вела од Станца), док су у пасторалама и еклогама пле-
менити пастири, односно преобучени племениташи
(Тирена, Сасинове еклоге). Поред ова два типа јавља се
и трећи, карактеристичан за фарсичну ситуацију на
Вратима од града Стона (у Малахној комедији од пира)
– ту се на страни града појављују полу-грађани чије је
сеоско порекло врло свеже, па су и њихови сукоби
тиме окарактерисани – вратари Франо и Кошко, који
су, као такви, и идентификовани као реални јунаци
реалних сукоба у архивским документима244.
В.4. Појам сељак у старом Дубровнику везан је

за назив Влах, Власи. Овај термин, иначе у широј упо-
треби на балканској територији, у основи, како је поз-
нато, имао је развојно значење: најпре је употребљаван
у значењу туђин, странац, да би касније добио етничко
одређење – као назив за старо романско становништво,
док је затим прешао у социјално-економску категорију:
влах је припадник скитачких племена, народа245. У дуб-
ровачкој терминологији дефиниција појма Влах ди-
ректно је везана за опозицију село – град. Влах је, како
је потврђено од бројних ауторитета, Петра Колендића,
244
S. Stojan, „Žitelji Stona i Malog Stona u Malahnoj komediji od
pira Antuna Sasina”, „Anali Zavoda za povijesne znanosti JAZU u
Dubrovniku”, XXVIII, 1990, 183-191.
245
Добар преглед развоја значења овог термина на територији
Далмације и Дубровника види у: М. Радека, „Биљешке о називу
Влах”, Алманах Срби и православље у Далмацији и Дубровнику,
Загреб 1971, 147-150.
на пример, сељак из дубровачког залеђа, који још није

сишао у Град. Постоје и одређене примесе које моди-
фикују ово значење – Власи су везани за рубне пределе
Дубровачке Републике а највише су дефинисани сво-
јим хајдучким понашањем – разбојништвима, отима-
чином, заробљавањем и препродајом робова246, у којем
се мишљењу дозвољава да Марин Држић, пре свега,
под овим појмом подразумева ситне трговце и служин-
чад, годишњице и дјетиће, који су обављали најниже
послове по Граду, као и оне који су дању долазили у
Дубровник како би продали нешто од своје робе и за тај
новац набавили ситне потрепштине. Постоји, такође,
не конкретизовано али подразумевајуће, мишљење да
су Власи православци из залеђа Дубровника. Такво
мишљење прати и тумачење да су Власи најчешће ока-
рактерисани као наивни, изворно притворни и необра-
зовани.
У овом смислу потребно је објаснити и схватање
појма Другог код Држића. Како је утврђено, што се тиче
конфесионално другог, Држић „није посебно тематизи-
рао опреку католицизам – православље”, док код пи-
тања језично и етничко другог – у Држићевом делу
„нема лингвонима и етнонима властита идентитета, па
је потребно посредно закључивати...” Према томе, „и
премда код Држића нема стереотипних похвала сла-
венскоме (словинскоме, илирскоме) језику као код не-
ких књижевника у сљедећим стољећима, и он, као и,
примјерице, Лудовик Цријевић Туберон, сматра језик
темељним критеријем класификације народа, па се
стога може претпоставити да је његов етнички иден-
246
V. Miović у: Leksikon Marina Držića..., 863-864.
титет, за разлику од ужег дубровачког политичког иден-

титета, био шири, (јужно)славенски” 247.
При оваквој карактеризацији, прихватљивија је у
први мах очигледна и упадљива контрадикторност која
је пратила термин Влах. Познато је, наиме, да су изве-
сни облици личних имена у старом Дубровнику били
обавезујући и класно ограничавајући. Тако да ни сам
Марин Држић није често морао да за своје ликове на-
води ког су порекла – по имену они припадају плем-
ству или грађанству. Међу племићима, како младим,
тако и старим, код Држића уз имена Нико, Михо ре-
довно је и име Влахо. Тако и долазимо у необичну си-
туацију да се смејемо Влаху Кучиврату, на пример, као
парадигматичном понашању дивљег и необузданог, а
да слушамо младалачке али уобичајене ренесансне до-
живљаје племениташа Влаха и његове дружине, иначе
будућих узданица аристократског Дубровника. То нас
све доводи до св. Влаха, бискупа из Кападокије, (III-IV
век), од периода X-XII века заштитника – парца града
Дубровника, који је са градом на рукама, присутан
својим киповима или на иконама по читавом граду а у
историји Републике коришћен као један од основних
стубова одржања аристократске владавине. На тај на-
чин је исти, врло фреквентни термин – Влахо248, упо-
247
D. Dukić, Drugi u: Leksikon Marina Držića..., 142.
248
У покушају да се разреши ова терминолошка зађевица,
можда би требало навести латински облик имена дубровачког за-
штитника Blasius, што би значило онај који тепа, муца, односно
не говори разговетно, па затим и разумно. Док је у старој Грчкој,
па затим и у Византији, овакав вид надимка а онда и имена даван
главама породица, без намере да се вређа (Цицерон је добио име
по грашкастој израслини на своме носу), извесно је да уз назив
Влах у значењу необразован и приглуп, овакво значење има и
пежоративни призвук.
требљаван у двама сасвим супротним значењима – за

омаловажавање и за највише уважавање, односно обо-
жавање.
Овај „случај термина влах” – добра је илустра-
ција за тврдњу Зденка Лешића да је „jezik pomoću kojeg
saznajemo svijet sasvim nepouzdan instrument saznanja”,
односно да „jezički znakovi nose u sebi, više ili manje
zatomnjene, tragove vlastite historije, koji izbijaju na
površinu i onda kad to ne očekujemo”249. Тиме долазимо
до препознавања извесних „семантичких ломова” који
сведоче о неким давним процесима свести и заборав-
љеним активностима језика.
Појам В(в)лах, уз још понеке, до данас недовољно
издвојене (појам нашки за језик којим су говорили стари
Дубровчани, на пример), одлучујући у разматрању књи-
жевног мотива село – град у дубровачкој комедији и па-
сторали 16. века, сигурно је и један од кључних термина
који одражавају давно стање свести дубровачког рене-
сансног интелектуално-литерарног круга као и носилац
семантичких ломова чије би препознавање приближило
слику Дубровника тога доба.
249
Z. Lešić, „Novi historicizam” – što je tu novo?, „Novi izraz”, 6,
zima/winter 1999, Sarajevo.
MILES GLORIOSUS У ДУБРОВАЧКОЈ

КОМЕДИЈИ
Већ је хуманистички Дубровник знао за великог

Плаута, поред осталог и обавештавајући се о разло-
зима додељивања титуле laureatis свом суграђанину
Илији Цријевићу који је, у Академији Помпонија Лета,
успео да у текстовима великана класичне комедије
прочита њихове називе и да том повратку ове драмске
врсте и испева песму.250 Ренесансни Дубровчани су по
угледу на своју литерарну учитељицу а и преко њених
учених представника који су били ректори у школама
Града, Плаута, по добрознаној напомени Марина Др-
жића, „на скули легали” и тако га као школско штиво и
познавали. Поред тога, Плаутове комедије су извођене
на оригиналном, латинском језику на дубровачким
ренесансним позорницама већ у првим деценијама 16.
века.251 Сачувани архивски подаци о припремама за
представу неких Плаутових комедија, бројности глу-
мачке дружине и њеној одлучности да спроведе у дело
свој наум, као и коначној повољној одлуци власти,252
250
П. Колендић, Крунисање Илије Цријевића у Академији Пом-
понија Лета, Зборник радова,књига 10, Институт за проучавање
књижевности, САН, књ. 1, Ееоград, 1951,65-95.
251
П. Колендић, Премијера Држићева Дунда Мароја, Глас CCI
САН, Одељење литературе и језика, н. с, Београд, 1951,57.
252
По одлуци Малог вијећа од 27. јануара 1525. године, дозво-
љено је дружини од шездесетак младих племића да у кући покој-
ног Џива Андрије Мартиновог Волчића изведу неке Плаутове
комедије (М. Пантић, Још о представи Плаутове комедије 1525.
године, Зборник МС за књижевност и језик, 1971, књ. 19,1,5-9).
сведоче о великом интересовању које су овакве пред-

ставе изазивале у Граду. Дубровачки ренесансни коме-
диографи користили су се Плаутовим заплетима и своје
комаде састављали све „од неког либра старијег негли
старос”, којему је аутор опет био највећи, уз Теренција,
римски састављач комедија. Уз заплете, из Плаутових
дела су у дубровачку комедију, а неретко и преко об-
рада италијанских, доспевали и класични ликови пла-
утовске комедије. Међу њима и лик хвалисавог војника
– miles gloriosus.253
Обрада лика хвалисавог војника254 може се у
дубровачкој комедији, као и у европској, односно ита-
лијанској, пратити у периоду ренесансе и барока. Рене-
сансни дубровачки хвалисави војник се често повезује
са ликовима Марина Држића, док барокну комедију
карактерише лик Капетана из комедије dell’ arte који се
среће у дубровачким комедијама 17. века. O хвалиса-
вом војнику у дубровачкој комедији је у истоименом
253
Настанак лика хвалисавог војника везује се за античку
књижевност, а у римској новој комедији га преузима Плаут, чији
је Пиргополиник узор каснијим разметљивим, лажљивим и ле-
њим и увек нескладно заљубљеним и кукавицама, а комичним и,
неретко, гротескним ликовима, који се, почевши од ренесансе
поново редовно сусрећу на европским позорницама,да би крајем
шеснаестог века добили обличје Капетана у комедији dell’ arte, а
са њим и заоштрене одлике лакрдијашке неотесаности и не-
зграпности.
254
О хвалисавом војнику у нашој литератури није много пи-
сано. Речник књижевних термина наводи тек рад Д. Живковића о
овом лику у делу Симе Матавуља (Европски оквири српске књи-
жевности, II 1977). Можемо, поред Бодулићевог текста, навести
и рад 3. Глушчевић, Плаугов хвалисави војник и античка коме-
дија, „Књижевност”, 1953, 1, 81-87. Као новију наводимо студију
D. Rnjaka, Pozorište komedije del arte, Novi Sad, Beograd, 1995.
тексту врло добро, али о само два лика, писао 1932.

Љутовид Бодулић.255
О изворима за Држићеву комедију Аркулин пи-
сано је већ на почетку овог века,256 када и започиње
књижевноисторијско бављење делом овог великог ко-
медиографа, да би се наставило са изналажењем, често
и без много и конкретних доказа, различитих узора који
су послужили за грађење радње и ликова у овој коме-
дији.257 У том смислу је посматран и лик Аркулина, у
којем је Павле Поповић већ 1929.258 видео тип „војника
фанфараона” „хвалише јунака”, односно, Плаутовог ти-
па хвалисавог војника. Решетар три године касније у
предговору издања Држићевих дела упозорава на гре-
шке оних који Аркулина повезују са неким узорима у
италијанској комедији и при том назначава да се слаже
по том питању са П. Поповићем.259 Љутовид Бодулић у
поменутом чланку обазривије наводи да Аркулин „до-
некле подсећа на тип хвалисавог војника”,260 док Шве-
лец, три деценије касније, ипак, не успева да се кона-
чно одреди да ли у овом заљубљеном остарелом дуб-
ровачком властелину препознаје Плаутовог Пиргопо-
линика или не.261 Ф. Чале у својем издању Држићевог
255
Љ. Бодулић, Хвалисави војник у дубровачкој књижевност,
„Књижевни север”, књ. 8, Суботица, 1932, 106-109.
256
Д. Живаљевић, Аркулин, „Коло”, 1901, св. 8-10,504-508,564-
567,634-637.
257
А. Cronia, per una retta inter pretazione di Marino Darsa, Riv-
isita di litterature moderne, 7, Firenze, 1953.
258
П. Поповић, КомедијаМарина Држића, С. К. Гласник, 1929.
259
Djela Marina Držića, Stari pisci hrvatski, VII-2, priredio M.
Rešetar, Zagreb, 1930, CXVI-CXVII.
260
Љ. Бодулић, н. д. 107.
261
Ф. Швелец, Аркулин – комедија Марина Држића према
талијанској књижевности,Прилози, 28, 1962,17-37, као и у књи-
зи Komički teatar Marina Držića, Zagreb, 1968, 144-170.
дела, делимично следећи тај неодређени став, корен за

овакав лик налази у ауторовом социјално обојеном ста-
ву, повезујући га са критиком упућеном дубровачком
племству коју писац исказује у својим политичким
писмима.262
Иво Батистић 1955.263 на сличан начин посматра
лик Џивулина Лопуђанина, тумачећи га као Држићев
отпор свемоћи дубровачке властеле, и противећи се
могућности да се овај лик, као и лик Вицулина, схвате
као конвенционални ликови хвалисавог војника, на
које, како признаје, због своје ратоборности подсећају,
док Швелец „солдачку препотенцију” односно евенту-
алну везу са Плаутовим јунаком пре види у Вицулину
него у Аркулину.
За Капетана Громињала из Бена Поплесије је већ
Милан Решетар при штампању ове комедије 17. века264
нагласио да је у њој нови тип „хвастав војник” док је
Бодулкћ, такође, у опсежној анализи потврдио ову врло
уочљиву фигуру из комедије dell’ arte. О лику капетана
Straccia-banduera из комедије Џоно Функјелица265 је мање
писано, можда и из разлога што се његова припадност
војничкој; братији импровизованог театра не може ни
262
Marin Držić, Djela, priredio F. Čale, Zagreb, 1979, 127-129.
263
I. Batisić, Odrazi pomorskog života u djelu Marina Držića,
„Mogućnosti”, 6, 1955, 481-496.
264
М. Решетар, Четири дубровачке драме у прози из краја 17.
вијека, „Зборник за историју, језик и књижевност српског на-
рода”, књ. VI, Београд, 1922, X.
265
F. Fancev, Četiri dubrovačke komedije iz kraja 17. Stoljeća,
„Grada za povijest književnosti hrvatske”, 1932.
оспоравати. Ови ликови су, исто тако, више пута и

уочавани као ликови из комедије dell’ arte.266
Према томе, тројица од наведених ликова, чији се
корени могу налазити у Плаутовом хвалисавом војнику
Пиргополинику, дело су великог Марина Држића. Зна-
јући да је величина овог ренесансног комедиографа у
литерарној вештини да опште клиширане ликове из
латинске или италијанске комедије најпре препозна у
својој околини а затим их и додатно уобличи локалним
бојама и веже их за домаће дубровачко тле и тек такве
пусти на сцену, може се утврдити његов двоструки
поступак у овом случају. Наиме, за основу уоблича-
вања главног лика у комедији Аркулин Држић је узео
остарелог дубровачког трговца, а да би приказао Џиву-
лина и Вицулина добро су му послужили Лопуђани,
вечити такмаци „у дријеву” у јунаштву али и у љубав-
ним подухватима подругљивим Дубровчанима.
Држић јасно даје на знање да Аркулин није оста-
рели војник, нити се војничким позивом, а ни морнар-
ским, икада бавио, већ да је успешни трговац који је
своје златнике заковао „у скрињу” и уместо да од тог
тренутка ужива, јер он уме да ужива, како и потврђује
Кучиврат, у храни и сластима мирне старости, он се
заљубио. И са том љубављу на сцену ступа промењени
Аркулин Аркулиновић, који говори као искусни вој-
ник, који у оружју види сву своју сигурност, који се
оружјем представља и који са оружјем намерава да
оствари своје љубавне планове.
266
И у: M. Kombol, Hrvatska drama do 1830, „Hrvatsko kolo”, II,
2-3, 1949, 36.
Његова појава на сцени је карактеристична за

наступ хвалисавог војника: пред кућом Анчице Лопу-
ђанке он остарео и онемоћао изазива супарнике: „Је ли
тко да се са мном укидује? је ли тко да се са мном
шкрима? је ли тко да се са мном танца? Човјека се не
бојим у све динтилеце од свијета”, док му се слуга Ку-
чиврат подсмехује описујући нам његову јадну појаву:
„... нути руге што од себе чини! Нут гдје му је гаћник,
јунаци, испао!”267 Себе, такође, представља Которани-
ну: „...није ми Аркуло име нег Аркулин, с мачем у руци
за одговорит свакому тко има двије руке”.268 Он се не
обазире на подсмехе, него у себи види Орланда, а Ву-
кави, саветује да само посведочи о његовом неспорном
јунаштву. Вукући штит задобијен у смешно-тужном
сукобу са већом кукавицом од себе, он у њему види
част за све своје будуће генерације, не хајући на Вука-
вина упозорења: „Немо’ ве те штитине носит и огрни
се том чошином”.269
Под дејством љубави, а у немогућности да до ње,
због своје шкртости, дође легалним путем, он се прет-
вара у ратника за кога нема препреке. Пошто је у боју
понизио брата своје драге, а затим погрдама и вређа-
њем отерао оне који су покушали уговорити женидбу,
Аркулин се одлучује да отме Анчицу, што је и врхунац
лакрдијске неотесаности у сценској појави овог лика и
што га и највише приближава типу хвалисавог војника.
У тренутку одлуке у њему проговара језик усменог
певача, што упућује на његово виђење себе као епског
267
Djela Marina Držića, 392.
268
Исто, 409.
269
Исто, 401.
јунака. Он назива Кучиврата „вјерног слугу” са наумом

да уграбе „љубовцу”, на шта му овај одговара са „гос-
пару, витеже и јуначе” и уверава га да је вазда при-
праван „с мачем на ... заповијед”. Да би ојачали редове,
позивају и слугу Милова, који долази са ражњем, са
кога није у журби стигао да скине печеницу. Таква
чета, са узвиком „сто дуката” и „Анчицу, за госпара” и
уз Аркулинове бојне покличе и војне заповести бојаж-
љиво наступајући, више загледајући позади, опседа
кућу Вицулина Лопуђанина, коме будући зет прети: „ер
вам сад отиде кућа а fiamma e fogo”. Наравно, Лопуђа-
ни се досете свог старог оружја, камења, и мала чета
бива приморана да се повуче, на заповест самог Арку-
лина.
Одлучивши се за „друга ремедија” после неуспе-
ха отмице, и доспевши под дејство Негроманта, Арку-
лин као да скида са себе огртач хвалисавог војника, и
постаје само престрашени, преварени а ипак, на самом
крају, задовољни старац, који захваљује Богу што, и
поред одређених губитака, није све изгубио.
Аркулин је у обличју Плаутовог јунака био у пе-
риоду између два чуда која су га неочекивано затекла:
чуда љубави и чуда која је извео Негромант. Пре тога и
после тога он је нешто сасвим друго, остарели дубро-
вачки трговац.
Градећи ликове Џивулина и Вицулина у Дунду Ма-
роју и у Аркулину, Држић је учинио оригинални потез,
повезујући плаутовског хвалисавог војника са дубровач-
ким Лопуђанином, тако да је, као и код Дунда Мароја
који је тврдица посебног типа, добио карактеристични
лик у својој ученој комедији, са основом у старој рим-
ској класици а са прилагођавањем у савременом Дуб-
ровнику. Наравно такав лик се разликује умногоме од

основе, пре свега у полазном ставу: Држић је презире и
не мрзи хвалисавца, Лопуђанина, као што их заиста не
мрзе ни Дубровчани, него се радује њиховој различи-
тости и весели се њиховој живописности, али им зна и
слабости и мане и добродушно им се подсмева. Сукоб
између „замираца” и „изулана” је извор комичних си-
туација које прате и у које упадају Џивулин и Вицулин,
с тим што је овај први, уобличен са много више сим-
патаја, епизодни лик, док је другом дато да активно
учествује у радњи комедије Аркулин.
Џивулин се у комедији Дундо Мароје представља
сасвим недрамски, у епизоди у којој он готово говори
монолог који је тек прекидан поновљеним питањем
властелине Џива: „Одакле те сад имамо?”, на које он
одговара тек када племић дарне у најосетљивије место,
у понашање њихове женске чељади док мушкарци пло-
ве морима. Сам Џивулин даје свој опис, близак опису
војника-хвалисавца: „а ја сам овако како ме видиш – с
мачем, с мојијем највернијем другом, и с руделом, с
мојом бранитељицом”. Џивулин и даље говори о себи,
речима које су антологијски литерарни приказ судбине
морнара дубровачке морнарице 16. века, моћније у то
време, сразмерно њеној територији и броју станов-
ника, и од венецијанске: „... ово је од јајера дијете, мли-
јеком од Игала дојено, у кајпах од дријева одхрањено,
око сартија је његова шећња; птица је без крила, галеб
је морски и од јајера”.270 У тих неколико речи сажет је
читав живот овог и читавих других генерација Лопу-
ђана, сва њихова туга малога на броду, сав њихов труд
270
Марин Држић, Изабрана дела, приредио М. Пантић, Бео-
град, 1963, 156-159.
и жеља да одрасту и ојачају и само као такви да

опстану у суровим али славним условима који су вла-
дали у дубровачкој морнарици тога доба. Хвалисавост
која влада овим монологом ублажена је самосвешћу
као и реалном основаношћу коју има овакав Џиву-
линов став. А све се то посебно истиче у контрасту са
тадашњим реалним стањем и положајем врло младих и
нејаких племића, „шкривана” на броду,271 и Џивулино-
вог, мада застрашујућег („ја сам манигодо у дријеву”) и
зачињеног претњама („ончас га ћу за ноге, тако ћу њим
као грмушом и метнут у море”), ипак коначно за-
штитничког односа, што даје посебну топлину овом
лику а што је свакако у сукобу са класичним плаутов-
ским ликом али и део оригиналног колорита којим га
Држић зачињава. Џивулин је према својим непријате-
љима, реалним и замишљеним, очекивано суров, по-
себно реторички, кад их назива земаљскијем гујама и
индијана-жабама, и у претњама („да ми је ш њим на
балун поиграт, да га учиним од јајера...”). Говорећи о
већ одиграном сукобу он је знатно умеренији мада гру-
па римских уличних разбојника, свакако, бежи застра-
шена његовим мачем, што он уочава, ипак, вирећи иза
руделе. Опрезност, која тек личи на кукавичлук, осли-
кава се у прекинутој последњој од сачуваних сцена
Дунда Мароја, када се овај неустрашиви Лопуђанин
ипак склања да би осмотрио непријатеља, („Ма ми је
боље стат с стране, да спијам које су чијере од не-
пријатеља”).272
271
О стању дубровачке морнарице 16. века у тексту Ј. Тадића,
Организација дубровачког поморства у 16. веку, „Историјски
часопис”, 1-2,1948, Београд, 1949.
272
Марин Држић, Изабрана дела, 294
Џивулин је, према томе, Држићев хвалисави вој-

ник посебног типа, код кога су особине карактеристи-
чне за овај лик знатно ублажене и хуманизиране, чиме
је створен један од најуспелијих локалних типова у
ренесансној комедији.
Вицулин је у основи сиромашнији, плићи у пред-
стављању, али активнији лик који у комедији Аркулин
усмерава и покреће радњу. Он је у нешто неповољ-
нијем положају од Џивулина, који свој такорећи моно-
лог пред изненађеним Џивом и застрашеном Пером
држи на римским улицама, јер се налази у самом Граду,
на терену супарника. Овај лик прате сценске околности
карактеристичне за појаву хвалисавог војника. Њега
престрашеном Аркулину најављује Вукава, назвавши
га змајем, на шта се овај сакрива. Тек тада се, наору-
жан, појављује Вицулин, призивајући бога и многе све-
це и помињући, као супротност тренутној ситуацији,
своје успехе у борбама „у Напули, у Земби, у Маопр-
донији, е Aligurli“273 а оглашавајући се и као Џивулин
јер је, попут њега, често „овизијем манђагвадањом ру-
чак у дријеву дао”.
Вицулин нам се приказује као поносити морнар-
војник моћне дубровачке морнарице, чиме се сасвим
уклапа у модел хвалисавог војника који најрадије
273
Ово Вицулиново привидно хвалисање могло је будити и жа-
лосна сећања на многе трагичне догађаје. Између осталог, 1541.
од тринаест дубровачких бродова који су у шпанској служби
учествовали у рату против Алжира, спасило се тек шест а на са-
мом Лопуду је остало триста удовица са породицама, чији су му-
жеви погинули (Ivan Stojanović, Najnovija povijest Dubrovnika,
Dubrovnik, 1903. г, 128).
говори о својим прошлим успесима, славним минулим

биткама и местима која је освајао, само што и овај Ло-
пуђанин за то има и реалну основу („Знаш које сам
прове, каже он, ја на Мулу од Дзембе учинио?”).274 И то
је вероватно разлог што све то делује истинито и ис-
крено, наравно са сенком сумње на лично јунаштво
самог Вицулина. Јер, ми му верујемо да му је сва снага
одузета ту, међу „замирцима”, за дубровачким зиди-
нама, а да би да се налази на неком од бродовља или на
свом острву опет био неустрашиви морнар. Овако, он
доживљај пораз и срамоту од изможденог старца Арку-
лина, који му у боју одузима и оружје, са којим Вицу-
лин губи и своје витешке особине. Он, наиме, од
Марића бива придобијен да сестру уда за тог старца,
привидно да би добио новац у виду контрадоте а у
суштини да би окајао срамоту због губитка оружја.
У односу на Џивулина, овај лик је недовољно
психолошки осенчен, а у кључним карактеристикама
писац га је оштрије и са мање финоће обликовао, тако
да је у основи ближи лику хвалисавог војника Плауто-
вог типа, али је мање успешан у галерији Држићевих
ликова.
Капетан се као лик, заснован на Плаутовом хва-
лисавом војнику, јавља и у дубровачкој комедији 17.
века. Ова комедија је у суштини стара и наслеђена,
ерудитна комедија али се по одређеним новим карак-
теристикама везује и за импровизовану односно коме-
дију dell’ arte, између осталог и због уметања поједи-
них ликова из ове тада савремене комедиографске
274
Stari pisci hrvatski, VII, 394.
врсте.275 Међу њима је и лик Капетана у двема коме-

дијама Џоно Функјелица276 и Бено Поплесија:277 Straccia-
bandiera и Громињало.
Ова два лика, као типични капетани из комедије
dell’ arte, могу се упоредо посматрати. Разлика је је-
дино што Straccia-bandiera, који, по угледу на комедију
dell’ arte има и име које упућује на његов карактер, има
епизодну улогу и битно не утиче на радњу комедије
Џоно Функјелица, сем што је чини живописнијом. Он
се појављује у тек четири издвојене сцене, што је и
одлика изворне комедије одакле долази: прва појава је
карактеристична, Straccia bandiera жели да искаже
своју снагу, на шта дјетић Трума извргава његове речи
хвалисања у поругу и исмејавање: „Ха, ха, руга гледа
те, а да на њ мачка у ноћи замауче, удре у њ трешња, да
му је тријеба привит до седам голубића докле му се дух
поврати”. Овај капетан се појављује и у још једној
сцени, коју до сада нисмо видели код осталих дубро-
вачких хвалисавих војника. Он, наиме, у чему се опет
исказује његов кукавичлук и извесна подлост, поучава
Труму мачевању и очигледно му наноси повреде због
којих овај измиче и запомаже, заборављајући на све
подсмехе и пошалице. Притом капетан исказује све
своје знање из војничке и борилачке вештине. Али,
када на њега Дријемало наведе служинчад Мароја Ба-
буре, он после бомбастих претњи и типичних позива-
275
М. Пантић, Књижевна традиција и савремени живот у
дубровачким комедијaма седамнаестог века, у књизи Сусрети с
прошлошћу, Београд, 1984, 207-210.
276
Četiri dubrovačke komedije iz kraja 17. stoljeća, 161-185.
277
Исто, 89-146.
ња неке његове, капетанове, измишљене војничке бра-

тије, добива батине. У својој финалној сцени, још увек
у сопственом свету прогона и намиривања старих ра-
чуна, у коме њега јури conte di Curucucu, Straccia-ban-
diera испољава здрав разум и одлучи да остатак живота
проведе у миру, на некој изули, оженивши се.
Међутим, аутор или аутори комедије Џоно Функ-
јелица су настојали да један овакав шаблонски тип
вежу за Дубровник. То су чинили плитким, површин-
ским везама, али свакако и потрудивши се да то буде у
духу традиције дубровачке литературе. Наиме, у свом
кратком појављивању, овај капетан више пута помиње
највећи понос својих суграђана вековну слободу Дуб-
ровника: за себе каже да је „капито у ови либер град”,
затим, покушавајући да одобровољи Дријемала, поми-
ње, такође, слободан град у којем се налазе а на крају
каже да ће наћи мир на једној „изули од овега доми-
нија”. Поред тога, он Дријемалу и његовом господару
живописно, а у складу са пресном шалом, бурлом, која
влада комедијом тога доба, прети: „Giura Dio, сад ћу га
и с кућом врћ за Локруман, а теби одсјећ по гузице, и
чинит да одлети прико Срђа, и за веће твоје страто да
паде на бабу у Млине”. И као најважнији детаљ, један
од ређих који дају некакву слику о страшном земљо-
тресу који је на Велики петак 1667. погодио Дубров-
ник, и који означава, на неки начин, почетак опадања и
краја Републике, капетан у првој сцени свог појављи-
вања у свом пуном замаху снаге и јунаштва каже: „Giu-
ra Dio, доходе ми спирити да бих једнијем пухнућем
врго per terra све ове мураље разрушене од трешње и
конзумане од огња, за учинит communem у свакому
севицио”.278 Овај податак уз још један у којем се по-

миње и конкретан датум, јасно казују и време настанка
комедије, која је до нас стигла адеспотна.
Поред тога што је типичан лик хвалисавог вој-
ника, Капетан Громињало је и активна личност у коме-
дији Бено Поплесија, један од многих заљубљених у
Робињу, Маргариту, који је преотимају један другоме,
да би она коначно доспела до свог првог љубавника,
Пијера, што му и даје довољно простора да се развије и
прикаже у свој својој разметљивости као, свакако, нај-
потпунији хвалисави војник у дубровачкој комедији.
Његово представљање је класично за овај лик у европ-
ској литератури: „Имаш знат, о Ждеро, да Громињало
хоће ријет страховити гром, громињај-муња, страши-
ва-трешња, огњевити тријес, тријесковити огањ...”,279
као и објашњење порекла: „Ја сам они Громињало ne-
pote del’gran Batt inferno, cugino di Mangiafulmini, figlio
di Tuita Gigante, pronepote di Sbranacerbero, parente di
Frenadragone e discendente од свијех краља од свије-
та”280 чиме се доводи у сродство са бројним капетанима
на европским сценама тога доба.281 На све то, већ по
шаблону, одговара Ждеро, говорећи о свом имену и
објашњавајући своје порекло, чиме прави контраст који
доводи до гротескности у приказивању овог лика. Гро-
мињало, такође, помиње и бројне битке, којима је
ослободио Спању, Франчу, Унгарију, Џерманију, Фјан-
278
Dzono Funkjelica, 170
279
Бено Поплесија,96.
280
Исто, 97.
281
О варијантама надимка Капетана, између осталог, и у: D.
Rnjak, n. d, 63.
дру. Он громко прети да ће све обратит у прах и пепео

што, ипак, не плаши не само његове противнике него и
Аницу преобучену у младића, која му, супротставља-
јући му се у дуелу, у лице каже: „Чуј ме, капетане,
залуду викаш, зашто ја знам колики си ти виљак и
колико ваљаш”. Тиме се руши сва надувена и надмена
а дрвенаста фигура Громињала која галами и прети, и
на крају остаје у „стрању”, међу пацовима, за које сма-
тра да су његови највећи непријатељи.
Овај капетан има још једну одлику која га
разликује од осталих дубровачких хвалисавих војника,
али га приближава његовој солдачкој сабраћи са европ-
ских позорница: он живи у свом свету фантазија. У
јеку борбе он искрено позива и очекује да му се ода-
зову неки његови непостојећи, измаштани саборци, а
замишља, такође, да његови противници могу пасти на
саму изречену жељу, што, уз искрено његово чуђење,
ствара ону препознатљиву комичногорку мешавину која
прати овај лик до гротескности. Јер, тужан је и смешан
Громињало док му се подсмевају Ждеро и Зијехало а
он затворених очију вришти: „Ја ти говорим да хоћу да
умреш делонго, altrimente, diro, faro...&”. И ту аутор
комедије ставља знак који означава импровизацију,
могућност да глумац сам догради овај лик, што је и
његова судбина и суштина у дубровачкој комедији.
Уопштено узев, постоје два типа хвалисавог вој-
ника у дубровачкој комедији: Држићев, у оквиру кога
се, наравно, разликује Џивулин од Аркулина, и капетан
из комедије 17. века. Мада постоји мишљење282 о не-
282
Љ. Бодулић, н. д.
успеху овог другог, пошто је неприлагођен дубровачкој

средини, ближе је истини да је ту неприлагођеност
условила и врста комедије у којој се овакав лик појав-
љује. Наиме, за ову посебну дубровачку комедију кара-
ктеристично је присуство ликова из комедије dell’ arte
који се првенствено и одликују општошћу и неприла-
гођеношћу датој локалној средини, и као такви се и
распознају ка сцени. Стога би се могло рећи да су оба
типа хвалисавог војника формирана у складу са позор-
ницом и епохом у којој наступају, не заборављајући,
наравно, да је Марин Држић дао европској комедио-
графији ликове који су у самом њеном врху, док ано-
нимни аутори двојице капетана те литерарне могућно-
сти, свакако, нису поседовали.
О ВИЈЕНЦУ НАРОДНЕ СЛАВЕ

ДУБРОВАЧКОГ ИЛИРЦА
АНТУНА КАЗНАЧИЋА
Илиризам као културно-национални али и дру-

штвено-политички покрет и његови одрази у Дубров-
нику у трећој и четвртој деценији па затим и половином
19. века, тема је текстова потоњих и савремених истори-
чара али и мемоарских и историографских написа он-
дашњих Дубровчана. Стиче се утисак да и после пери-
ода који се мери већ другим веком није издиференцирао
став о начинима прихватања илирских струјања у Дуб-
ровнику. Суштинска разлика је изазвана пореклом миш-
љења – савременици се у својим написима често крећу
од потпуног негирања илирског утицаја на дубровачке
културне и литерарне прилике, са посебним истицањем
равнодушности и карактеристичног дубровачког парти-
куларизма, до специфичног прихватања препородних
идеја, али са сталном свешћу о изузетном статусу дуб-
ровачке традиције у оквиру читавог покрета283. Међу-
тим, кључни савремени историчари у својим, по важ-
ности, обавезујућим историогафским прегледима не-
двосмислено тврде да је то доба које се протеже од
успостављања првих веза Дубровника са прековеле-
битским Хрватима284 до коначног сврставања старе
283
Matija Ban, Uvod у: „Dubrovnik cvijet narodnog književstva”,
1850, 1-2; Engel Ivan Hristijan, Ivan Stojanović, Povijest Dubrova-
čke Republike, Dubrovnik 1903; Josip Bersa, Dubrova~ke slike i pri-
like, Zagreb 1941.
284
R. Petrović, Nacionalno pitanje u Dalmaciji u XIX stoljeću, Sa-
rajevo 1968, 68.
дубровачке литерарне баштине у корпус хрватске књи-

жевности285.
Исто тако, при покушају конкретног навођења
дубровачких илираца, неретко је било очигледних мо-
гућности оспоравања, док се само уз једну личност, од
значајнијих у Дубровнику, недвосмислено и редовно у
литерaтури наводи да је дубровачки илирац, што и
стоји у заглављу текстова који се баве његовим лите-
рарним радом. У питању је Антун Казначић, дубровач-
ки писац и адвокат.
Антун Казначић (1784-1874)286 је родом из углед-
не породице дубровачких помораца. Студирао је право
у Ђенови, боравио у Венецији и Цариграду, а адвока-
туром се бавио у Дубровнику, који од 1808. није напу-
штао. У време француске власти био је архивар котар-
ске управе у Граду, па царски пуномоћник и саветник
дубровачког суда, а 1810. службеник за бококоторске
послове. У доба аустријске и аустроугарске власти био
је адвокат, а затим и адвокат добротворних установа.
Као чиновник и једне и друге власти, уживао је њихово
285
Stjepan Ćosić, Dubrovnik nakon pada Republike (1808-1848),
Dubrovnik 1999.
286
J. Bersa, Dubrova~ke slike i prilike, na vi{e mesta, Albert Haler,
Novija dubrova~ka knjièvnost, Zagreb, 1944, 21-34; Nikola Ivani{in,
Zna~ajke lirike u ~asopisu „Slovinac”, „Anali Historijskog instituta
JAZU u Dubrovniku”, II, 1953, 369–382; Nikola Koji}, Dubrova~ki
ilirac Antun Kazna~i}, „Dubrovnik”, 1966, 2, 23–129; Ivan Pederin,
Dubrova~ki ilirac Antun Kazna~i}, „Anali Zavoda za povijesnu zna-
nost Istraìva~kog centra JAZU u Dubrovniku”, XXIV/XXV, 1987,
161-169; Leksikon pisaca Jugoslavije, III, Matica srpska, Novi Sad,
1987, 109.
поверење, али је задржао своју независност, коју је чак

и Иноћентије Ћулић, оштри критичар свога доба а
страствени доушник власти, поштовао, карактеришући
га као поштеног и строгог службеника.
Казначић се књижевним радом бавио узгред, пи-
шући песме, на латинском и народном језику, пригод-
нице, сатире и маскерате, италијанске епиграме. Са-
купљао је народне песме и саставаљао коленде.
У Дубровнику је приредио више књига. С групом
аутора се појавио у збирци Morte (Задар, 1852), уредио
је Пјесмарицу хрватско-српску (1879), а постхумно су
му штампане и Пјесме разлике (Дубровник, 1879). Нај-
значајније је његово прозно дело Ragusa, quadro storico
dei miei tempi објављено у календару „L’ Epidauritano”
1896-97.
Антун Казначић је, слажу се историчари, најзна-
чајнији дубровачки илирац, Гајев присташа, кореспо-
дент загребачких илираца, састављач пригодних сти-
хова поводом Гајеве посете Дубровнику и каснијих
догађања везаних за револуционарну 1848-49. годину,
односно пригодних публикација штампаних 1848287.
Казначић је, такође, Људевиту Гају посветио једно од
најцењенијих дела старе дубровачке књижевности, Је-
ђупкa А. Чубрановића, које је штампано 1838.288.
287
Obljubljenoj na{oj bratji Hervatima i Slavoncima Dubrov~ani,
Dubrovnik, 1848; Priuzv. Priplem. Gosp. Josipu knezu Jela~i}u, 1848.
288
Posveta: Prisvjetlomu Gospodinu D: Ljudevitu Gaju sloxniku i
uredniku Danice i Narodnieh novinah Illirskieh vlastniku Narodne
Illirske Slovopecjatnize u Zagreblju probuditelju i utemeliteglju
slovinske knisgevnosti u Velikoj Illirii Antun Casnacich, „25. Listopa-
da 1837”.
У периоду у којем је кулминирао покрет народ-

ног препорода, Казначић је штампао својеврсни цик-
лус песама који најочитије сведоче његово специфично
а дубровачко илирство. У питању је Вијенац народне
славе који чине пет песама, штампаних у часопису
„Дубровник цвијет народног књижевства”, који је уре-
ђивао Матија Бан уз помоћ Меда Пуцића, а штампаном
1849. године289.
Песнички венац народне славе Казначић је са-
чинио од пет песама: Почашница Госп. Људевиту Гају
који је походио Дубровник миесеца липња 1841, Божи-
дару Петрановићу установитељу сербско-далматин-
ског магазина, Пригодом када би год. 1844. издан у
Загребу Гундулићев Осман Пиесан, Сербскоме патри-
јарху Јосифу Рајачићу. Пиесан и Јосипу кнезу Јелачићу
бану тројне Краљевине херватско-славонско далма-
тинске. Пиесан.
289
Као илустрацију времена као и литерарних преокупација
тадашњих дубровачких аутора, наводим садржај овог годишта
часописа „Дубровник цвијет”: I Staro knjièvstvo: Plandovanja Iva-
na Buni~a Vu~i~evi}a s uvodnim govorom Orsata Po~i}a (3-118); II
Novo knjièvstvo: Zercalo poviestnice dubrova~ke od Matie Bana
(121-159), Piesma Dubrovniku od P. Preradovi}a (163-169), Vienac
narodne slave Antuna Kazna~i}a (167-182), Omirove Odisie Pjesan
perva preveo Orsat Po~i} (183-203), Neke pjesmice D.ra I. A. Ka-
zna~i}a (205-214), Tri ode Matie Bana: Karadjordju, Petru Petrovi}u
Niego{u, Uzor Piesni~ki (215-228); III Kita narodne piesme, dopisi i
t. d: Narodne piesme, Ors. Po~i} (231-232), Crnogorci pod Dubrov-
nikom god 1806 (233-239), Konavljanin u Carnojgori (240-242),
Simo Blagojevi} (243-246), @alosna smart Smaji-age êngi}a (247-
260); Osnova Sveslavianskog jezika od Matie Bana Pervi razdiel
(261-307).
Устројство овог циклуса стихова може бити кључ

разумевања Казначићевог, а онда и дубровачког, пои-
мања илирског, односно препородног правца.
Две прве песме су посвећене уредницима двају
значајних периодика – „Данице” и „Српско-далматин-
ског магазина”, иначе значајним личностима тога пе-
риода – Људевиту Гају, неприкосновеном устроитељу
илиризма као правца током свих фаза његовог трајања,
и Божидару Петрановићу, како и стихови кажу, осни-
вачу „Љубитеља просвешћенија”, потоњег „Српско-
далматинског магазина”.
Док су Казначићеве вишеструке везе са Гајем
често биле тема проучаваоца овог периода, његови
очигледни контакти са Б. Петрановићем на известан
начин су, посебно у новијој литератури, занемаривани,
што онемогућава комплекснији поглед на питање дуб-
ровачког илиризма. Овако, међутим, пева Казначић Пе-
трановићу:
Trublja slavska sgar s planina’

Velebitjem zvek prostire;
Dalmatinska pokrajina
Na glas trublje mač prodire.
Među četam slavska mati
Ustanite, sinci, vika;
Nije glas ovaj glas od rati
Ki vas budi stert’ silnika
Bratja vaša slovinskoga
Bratja plemskog od koljena,
Zvekom trublje narodnoga
Vas na obranu bude imena.
Oružije vam ne trebuje

Za domaću slavu uznijeti,
Duh je rodni s kim vojuje
Ko se strancu želi orijeti290.
Као што је познато, „Српско-далматински мага-

зин” је Петрановић засновао и почео да уређује и
штампа године 1836. када на територији тадашње
Далмације, са Дубровником и Боком, која је била у
саставу Аустро-угарске Монархије, није било ни по-
мена о домаћој периодици, сем листа „Gazzetta di
Zara”, на званичном, италијанском језику. Требало је
сачекати револуционарну 1848. да се појаве, и то опет
не на народном језику, спорадично поједини листови и
часописи. А тек после периода реакције, Баховог апсо-
лутизма, односно три деценије по појави „Српско-дал-
матинског магазина”, почињу да се јављају листови и
друга разнолика периодична издања прво на итали-
јанском па и на народном језику. Овим се илуструје
посебност и важност „Магазина”291 које је свакако био
290
Božidaru Petranoviću, ustanovitelju Srbsko-dalmatin. magazi-
na
О илирским идејама у „Српско-далматинском магазину”,
291
постоје различита мишљења (Ј. Вучковић, И. Мамузић, Г. Новак,

К. Милутиновић), која би се свела на тврдњу да су уредници и
сарадници, Петрановић и Николајевић посебно, начелно при-
стајали уз илиризам (и декларативним ставовима у „Магазину”
поводом питања заједничког језика, и сарадњом у „Даници илир-
ској” и контактима са Гајем и другим загребачким илирцима),
покушавајући да доведу у склад илирство и српство, али да је,
без обзира на верску толеранцију и непристајање уз радикалну
клерикалну струју, алманах имао ипак преовлађујућу православ-
ну ноту.
свестан дубровачки интелектуални круг, како су и

оставили у записима његови најистакнутији представ-
ници, међу њима и дум Иван Стојановић и Матија
Бан292. То још важније зато што се „Српско-далматин-
ски магазин” од 1842. па све до 1858. уређује у Дуб-
ровнику, где је и настањен његов тадашњи уредник,
дубровачки историчар, архивски радник, писац и пре-
водилац, а тада парох Српске православне цркве, Ђор-
ђе Николајевић293.
Већ 1840. године у „Магазину” је објављена пе-
сма Богољуба Петрановића посвећена дубровачком
писцу под насловом Славноме и мудроме господину
Антуну Казначићу правдослову дубровничком”, у којој
се посебно истиче илирско опредељење дубровачког
песника.
Мили Славски Пјевче! Антуне дични,

Ки нам љупко пјевати умјеш; дјели
Па и рјечма показујеш
Илирка да Те родила,
И родним задојила млеком, Теби с’
Дивим ја. Јер домородца спознадо
У Теб’ каквог’ Далмација
Нигда имала. Срећан био... 294
292
M. Ban, Uvod ...3; Engel, Stojanović, Povijest Dubrovačke
Republike... 365-366.
293
И. Арсић, Ђорђе Николајевић, уредник и најплоднији сарад-
ник „Српско-далматинског магазина”, „Српско-далматински ма-
газин”, 2007, свезак II, Сплит 2007, 17-24.
294
Т (Б) Петрановић, Славноме и мудроме господину Антуну
Казначићу правдослову дубровничкоме, „Љубитељ просвјеште-
нија”, 5, 1840, 138.
Није то била једина песма штампана у овом

часопису која је била везана за значај Казначића у
Дубровнику тога доба. Ђорђе Николајевић је, такође, а
и конкретно овог Дубровчана ставио на чело својевр-
сног препородног, илирског кола које би требало да
пробуди савременике на основу славне литерарне тра-
диције:
Казначићу, дубровачка дико!

Твоји дедова истоветна слико:
Крчи трн запуштеног пута
Не пожали ни двострука труда,
Домородце у помоћ позови,
С њима славу твом граду обнови.
Омили им језик матерински
Дражи да им је нег’ је инострански...
Кам’ остали славни Дубровчани,
Свештеници, Властеле, Пучани?295
Казначић се такође више пута огласио на стра-

ницама „Магазина”. Поред пригодних стихова, Антун
Казначић је за „Српско-далматински магазин” при-
премио за штампу и објавио и стиховане басне Ђуре
Ферића, Причице Ферићеве, које су су излазиле пуне
четири године (1844-47). За то време је штампано 29
басни, које тадашњи уредник Николајевић овим ре-
чима најавио: „Овај рукопис био би забачен и пропао
би сасвим, као што је први лист и с њиме три причице
295
СДМ, 1844, 116.
нестало, да срећом до руку родољупца Казначића

допрео није, који је љубов имао мени га усрсдвовати да
с њим наш Магазин украсим...”296
У Казначићевом „Вијенцу” централно, средиш-
но, место је, што је индикативно, дато песми посве-
ћеној граду Дубровнику и то једним посебним поводом
– појави загребачког издања Османа Џива Гундулића.
Наиме, издавање овог дела била је велика жеља Дуб-
ровчана током векова, а познато је да је било више не-
успешних покушаја, док је прво издање Османа везано
за 19. век, за годину 1826, и рад дубровачког штампара
Антуна Мартекинија. Касније загребачко издање Гун-
дулићевог епа Дубровчанину Казначићу било је до-каз
непролазне славе старе дубровачке књижевности и
основаности изјава илираца да ће се на баштини старе
дубровачке књижевности засновати нова илирска књи-
жевност. То дословно и у својим стиховима пева Каз-
начић:
Dubrovniče! blago nami,

Zaboravljen sasvim nijesi!
Tvog narodnog duga plami,
Plemeniti stari uresi,
Nek daleko preneseni...
Gundulića viđ gdije siva
Pijesnicima nada svime,
Viđ Đorđića gdje se odziva
Glasom svudar medenime,
296
СДМ, 1844, 116.
Viđ Palmotu, viđ sve ine,

Kojeh ime još ne gine...297
Последње две песме у венцу народне славе по-

свећене су патријарху српском Јосифу Рајачићу и бану
Јосипу Јелачићу. Бану Јелачићу се певало пригодно у
Дубровнику, а песме су објављиване и у заједничком
зборнику стихова више аутора. Казначићева песма Је-
лачићу објављена је и посебно, у самосталном издању
1848:
Tro-stućene vlasti Bane

Jelačiću glasoviti!
Eto ilirske redom strane,
Kih poglavar ideš biti,
Svijaju ti vijence ugodne
Narodnosti domorodne298.
Песма српском патријарху Јосифу Рајачићу

постављена је као пандан песми бану Јелачићу. Исто-
ријски гледано, у питању су двојица државника, упра-
во тада и устоличени а чије је постављење било ре-
зултат драматичних догађаја у оквиру монархије. То
није једина веза међу њима – познато је да је раније
постављени српски патријарх био у ситуацији да
инсталира хрватског бана Јелачића, на изричито зала-
гање Људевита Гаја. Један световни а други црквени,
297
Prigodom kada bi god. 1844. izdan u Zagrebu Gundulićev
Osman. Pijesan Dubrovniku
298
Josipu knezu Jelačiću, banu Trojedne kraljevine Hrvatsko-sla-
vonsko-dalmatinske Pjesan
(мада у специфичним условима када је то значило и

световно вођство за српски народ у царевини) поглавар
у тим данима били су очигледно врло значајни за дуб-
ровачког илирца Казначића.
Rajačiću, srbskog puka,

Srbske crkve sijetla kruno!
Tebe odabra višnja odluka,
Za dovršit moć podpuno
Svete odrede nje milosti
U narodnoj slobodnosti.
Tebi uvijetna kako Aronu

Šibka capti sred svetlila,
S njom je oholost usionu
Tvoja u tmine vjernost zbila
S njom Moizes vrug od vode
A ti probi vir slobode299.
Да су и остали Дубровчани, Казначићеви савре-

меници, имали у овом смислу сличан поглед, сведочи и
још једна чињеница. Као илустрацију таквог преовла-
ђујућег стања наведимо пример дубровачког пароха
Ђорђа Николајевића који је, поводом бројних недуж-
них жртава током револуционарних сукоба, у име
српске православне црквене општине, двама, готово
истоветним, писмима послао новчану помоћ адреси-
рану на бана Јелачића и патријарха Рајачића, упућену
пострадалој нејачи300.
Srbskomu Patrijarhu Josifu Rajačiću. Pijesan

299
Георгија (Ђорђе) Николајевић, О Дубровнику и о Дубровча-

300
нима, приредила И. Арсић, Београд – Ниш 2004.

Дуговечни Антун Казначић, по тврђењу савреме-

ника, доживео је разочарење новим временима. После
више издања најзначајнијих старих дубровачких писа-
ца која је тридестих година приредио за дубровачког
издавача Петра Фана Мартекинија, у оквиру његове
едиције „Пјесносбрање Словинско”301, и одушевљења
која су пратила илирска струјања у тада већ провин-
цијалном Дубровнику, Антун Казначић није нашао по-
тврду својих надања у временима која су долазила302.
301
И. Арсић, Дубровачки штампари и издавачи 19. века и
њихова издања, Београд – Бања Лука 2005, 128-131.
302
„Ah, nesre}o, za{to me mati nije porodila u ovom vijeku u ko-
jem svak sve zna i mlade` bez ikakve nauke svud umije da stigne”,
речи су Антуна Казначића које као илустрацију резигнације које
је обузела овог Дубровчанина током последњих година њговог
живота наводи Јосип Берса (Dubrova~ke slike i prilike..., 192).
ДУБРОВАЧКА СНОВИЂЕЊА
СИМА МАТАВУЉА
Полазећи од давноизречене и до данас владајуће

тврдње да је Симо Матавуљ у свом делу остварио пот-
пуни, развијени, односно зрели реализам, који је био
тема бројних студија и анализа, са истим наведеним
исходом, а као његов читалац уверивши се да је био
врло вешт у живописном, ведром и неретко подсме-
шљивом приказивању својих јунака, посебно оних за
које је предлошке имао у својим савременицима303,
приказ Дубровника и његових становника, негдашњих
и оновремених, необичан је у делу овог великана проз-
не речи.
Присутност Дубровник у списима, не само ли-
терарног карактера, као и у биографији Сима Мата-
вуља, утврђена је у раду великог проучаваоца дела овог
писца, Голуба Добрашиновића, објављеног, пак, у збор-
нику у част највећег савременог познаваоца дубро-
вачке традиције, Мирослава Пантића, под класичним
насловом – Симо Матавуљ и Дубровник304.
Анализирајући присутност Дубровника, можда
ћемо доћи и до разрешења назначеног питања зашто је
овај град, његова прошлост али и савременици у Мата-
303
Индикативни су, пошто су и регионално, а самим тим и
историјски али и етнолошки и антрополошки блиски, ликови
Бокеља и Далматинаца у делу Матавуља.
304
Голуб Добрашиновић, Симо Матавуљ и Дубровник, „Мито-
лоши зборник”, 16, Рача -Београд, 2007, 131-137.
вуљевом гледању и представљању задобијао роман-

тичне, сетне па и патетичне обрисе.
Разрешење ће дати сами Матавуљеви списи, и то
можда најпре они који се заснивају на сећањима из
раног детињства. Наиме, већ у детињству младог Ма-
тавуља, појављују се обриси тог и таквог Дубровника
каквог га и касније срећемо у његовом делу.
„У раном детњству знао сам да је град
Дубровник велик и богат; да у њему има много
„конта”; да је његов пук чист и питом и да не псује Бога
и свеце!...”, пише Матавуљ, да би изрекао готово бого-
хулну мисао: „Дакле, по причању, стекао сам појам да
је тај далеки град љепши и господскији од мога
завичаја Шибеника...”
Догађај се, наиме, десио крајем песетих година
века, у његовој шестој-седмој години, а Матавуљ га је
описао непосредно пред своју (изненадну) смрт, у
првој деценији новог столећа. Писци много тога носе у
свом неисписаном рукопису из детињства и ране
младости: Матавуљ је ту слику носио више од пола
века.
А била је моћна и за младу душу утешна и по-
летна, јер је Матавуљ сазнао „другу њеку одлику града
Дубровника, по моме ондашњем схватању, како пише,
одлику претежнију од обе поменуте”.
О Ускрсу, у његов Шибеник је стигао, по тадаш-
њем обичају, доминиканац из Дубровника, како би у
тамошњој цркви одржао празничне, пригодне пропо-
веди. „Проповједник бјеше млад, снажан, наочит, у
бијелим мантијама (доминиканац), сећа се Матавуљ, те
се већ на први поглед свидје женскоме народу у цркви,
а његова талијанска бесједа бујна, течна, уз живе

покрете, занесе свакога – умало што не започеше
пљескати и викати: „браво”, као на забавама!”
Међутим, сутрашња проповед на народном,
нашком језику, није примљена са истим одушевљењем:
„Бијели фратар започе, али након неколико ријечи,
стаде међу слушаоцима чуђење, жамор, узвици, смијех
– готово буна: Како и неће! Фратар је говорио „по риш-
ћанску”: свијет, вјера, дијева, љепота, итд. Заглушише
га узвици: – Какав нам је то фратар који говори сасвим
као какав брадати ркаћки поп?!”
И у том готово скандалозном, а свакако непри-
јатном, по већину слушатеља и самог говорника, дога-
ђају, Матавуљ без икаквог устезања, иако млад и стога
осетљив на туђа схватања и уопште утицаје, сигурно
исказује свој став: „Моме радосном изненађењу не бје-
ше граница. Једва сам могао вјеровати својим ушима!
Дубровачки фратар говори сасвим онако како се чита у
мом Буквару и читанци, онако како наш учитељ хоће да
се говори у школи...” 305
И тада је млади Матавуљ започео свој сан о Дуб-
ровнику.
Тако је било и у предаху на путу за Херцег Нови,
где се упутио 1874, а где ће тек постати учитељем и
одакле ће тек понети прототипе за своје будуће ликове
стамених Бокеља. Двадесетдвогодишњи Матавуљ, већ
доста сазнао, спознао и из личног образовања освојио,
сањари по древној Рагузи: „Вратих се на Плацу која у
сумрачју бјеше готово пуста, а сијенке се спустиле.
305
Бијели фратар из Дубровника, „Срђ”, 1908, 1-5.
Сустао, сједох пред великом кафаном, а разиграној

машти дадох маха, те ми се поче призирати... Чинило
ми се да гледам у шетњи старинске дубровачке вла-
стеле, да чујем како шуште њихови плаштови по плоч-
нику...”
У неким тренуцима је то и буквално био сан,
сновиђење старог Дубровника: „Причињавало ми се да
слушам како та дубровачка господа разговарају о днев-
ним приликама, о хумским, зетским, босанским и раш-
ким династима и великашима, с којим свеђ „почтена
општина” има каквих размирица”.
А онда на сцену ступају и конкретна лица: „Ти
дубровачки државници, научници, пјесници, умјетни-
ци, мученици за Дубровник, велики трговци и море-
пловци, који се у вјековима сустижу у Граду и у сум-
рачје по Плаци шетају, носе имена неумрла. У дубокој
старини ту је поменути сликар Никола Дубровчанин,
доцније Руђер Бошковић „анђео по чистоти живота, а
демон у математици”; па долазе Бунић, мученик за
Дубровник, па Пуцићи, Менчетићи, Ветранићи, Чубра-
новићи, Држићи, Рањине, Гундулићи, Палмотићи,
Ђорђићи и остали, који ће се до вијека славити гдје
српска ријеч живи”.
Призор се употпуњује пристизањем на сцену
знаменитих Дубровкиња: „Али гле! За рана јутра из-
лазе из Розарија славне дубровачке госпође, које се,
такође у вијековима, сустижу: једна Николета Гучетић,
која је пред папу излазила; Ђула и Нада Бунића, обје
пјесникиње; једна Николета Реста, славна латинис-
киња; једна Цвијета Зузорићева, чијој се љепоти див-
љаху сувременици и којој је, кажу, Торквато Тасо
пјевао; једна Јелена Охмучевић, која се је прославила

умјетним златним везом, музиком и пјесмом...!”306
Оваква очараност дубровачком прошлошћу није
била карактеристика само младих година писца. И
касније, у својим зрелим годинама, пред сликом Дуб-
ровчанина Марка Мурата, „Долазак цара Душана у
Дубровник”, Матавуљ је пловио историјским сновиђе-
њима:
„Збиља, шта је ово? Човек неки, у златотканој
одећи, са круном на глави, искрцао се са галије на
обалу, где наднесоше нада њ балдахин! Ко ли је овај
горјанин што је надвисио мноштво око себе? Од кога
ли су народа ови његови пратиоци – прекаљени рат-
ници, силних удова, гвоздених мишића, који су зацело
расли далеко од приморске мекоте?...”
И даље, све више блажено тонући међу бројне
ликове горостасног платна: „Ко су, дакле, ови што га
дочекују? Старац један, врло питома лица, у црвеном
плашту, с кукуљом на глави (као што обично сликају
Данта и Петрарку), дочекује госта с добродошлицом и
указује на полoжени стег који је младић неки спустио.
Иза старца су властела и обријан владика католичког
обреда, у пуном орнату, који благосиља. У позадини ка
граду и дуж обале збио се народ. На сваком се лицу
огледа задовољство и радозналост...”
Али, Матавуљ не губи своју основну мисао: „У
каквом односу могу бити они? А зачудо, најпосле уви-
ђам да те две групе људи, толико различитих на први
мах, имају много заједничког у цртама обличја...”307
Бијели фратар из Дубровника, 4-5.
306
С. Матавуљ, Долазак цара Душана у Дубровник, слика Мар-

307
ка Мурата, „Бранково коло”, 1900, VI, 11, 336-339.

На крају писац, за њега можда неочекивано пате-

тично али свакако искрено, завапи:
„О миле сијенке, да ли ће вас кад год ваше живе
друге, ваше сестре по крви и језику, у питомости и
умном развитку постићи?”
Међутим, није Матавуља очарао само стари Дуб-
ровник. И у савременом он је наилазио на личности
којима се дивио. На Цетињу, 1885, срео је Валтазара
Богишића: „Госпар Балдо је диван човјек”, пише у сво-
јој биографији Матавуљ, и наставља: „Осим што га
броје међу највеће свјетске правнике, осим што зна
њеких десетак живих и мртвих језика, осим што је
духовит и што с љубављу његује и лијепу књижевност,
то је човјек дјетиње, незлобне душе, златна срца, весе-
љак и мрзац комплимената и баналности. Ја сам га
одмах заволио свом душом и поносим се што сам га
често разгалио шалама, свакојаким причама, за које он
душу даде”.
Богишић припрема Црногорски имовински зако-
ник „чије постајање и развитак са великим интересо-
вањем праћаху правници цијелог Словенства”, како
тврди Матавуљ. Али, „законик још не бјеше добио де-
финитиван облик, недостајаше му пристојна одећа,
право српско рухом – терминологија чисто српска и
што је могуће више народска. То нам објасни др Вал-
тазар Богишић”.
Богишићу млади Матавуљ не замера ништа: „И
тада насташе мучни дани. Сваког боговјетног дана, по
њеколико часова, слушај параграфе о нашљеђу, о дио-
би, о продаји, купњи и бог сам зна шта све не улази у
имовинско право и криво... Замислите мој темперамент
и моју обичну духовну храну и те круте ствари! И то

усред каникуле, кад сам чезнуо за морем!. Али госпар с
разлогом каже: ‘Мораш добро разумјети ствар, да је
добро изразиш! ‘Дакле мучи се и мучи да је схватиш,
па када ти је већ ушла у главу, онда би је врло радо
предао ђаволу”308.
Да би, на крају, и закључио: „Колико сам уживао
и колико се користио за њеколико мјесеца уз таког
човјека”.
Друговао је Матавуљ и са другим знаменитим
оновременим Дубровчанима, дубоко верујући у њихов
рад и дело.
У замишљеном разговору пред сликом Марка
Мурата на Светској изложби, у Паризу, 1900. године,
Матавуљ се следећим речима представља замишљеном
саговорнику: „Ја сам земљак и пријатељ сликарев, све-
док његова одушевљења, вредноће и стварања!”
„По томе уђох и у појединости за које знам. Ис-
причах му како је уметник помљиво и савесно при-
купио све што се односи и на одело и на церемонијал
онога времена, служећи се радовима С. Новаковића и
др Војновића, цртежима Валтровића и Милутиновића
из Студенице и Жиче итд”309.
Писац је често походио Дубровник. Посебно за
време боравка у Новом. Ни не тако угодна ситуација,
каква је била по разочаравајућем походу са невесињ-
ским устаницима 1875, није га спречила да ужива у
308
Симо Матавуљ, Биљешке једног писца, у: Српска књи-
жевност,Мемоари, дневници, аутобиографије, књ. 13, Београд,
1988, 242-243.
309
С. Матавуљ, Долазак цара Душана у Дубровник, 336-339.
овом граду: „Тада остадох у Граду око три недјеље, и

имадох времена да потанко разгледам старине и дивну
дубровачку околину”, сећа се Матавуљ.
Тада је упознао и најзначајније Дубровчане тога
доба: „...међу којом кнезове Пуциће Меда, Ника Вели-
кога и Ника Малога, пошљедње потомке славнога
дома, а достојне својих предака. Уз њих књижевнике:
Градића, Казначића, Зору, попа Стојановића и остале”.
Та познанства су се развила током година: Ма-
тавуљ је у дубровачким литерарним часописима,
календару „Дубровник” и у „Срђу” објављивао сво-
је приповетке и тиме значајно обогаћивао већ уве-
лико провинцијалну културу овога града310.
Сам писац о својим одласцима у Дубровник
каже: „...кад год сам могао, одлазио сам у Град, међу
„латинску мудрост и старину”, гдје сам кријепио душу
и памет нијемим али рјечим поукама ствари које се
виде и догађаја који из прошлости говоре, а којих је
толико обиље да их једва може загрлити опсежни обим
дубровачких „мира”.
Овакво пишчево доживљавање Дубровника мо-
рало је да поприми и достојни литерарни облик. Али,
није било тако.
Драма Завјет311 представља Матавуљево лите-
рарно виђење и историјског, старог али и новог, писцу
310
Прозни радови Сима Матавуља објављени у дубровачком
часопису „Срђ” оцењени су као најуспелији у необјављеној а
компетентној дисертацији Николе Тоље Књижевно значење дуб-
ровачког часописа „Срђ” (1902-1908).
311
С. Матавуљ, Завјет, СКЗ, 43, Биоград 1897.
савременог Дубровника312. Њен релативни неуспех у

свом времену, неостварена намера њеног аутора да
буде постављена у Дубровнику313, као и вео заборава
који ју је прекрио, вероватни су показатељи и њене
драмске неуверљивости. Наиме, Дубровник је остао за
Матавуља ипак тајна. Он га је волео, дивио се и био
очаран, чак, његовом прошлошћу, учествовао и у не-
ким драматичним догађајима у Дубровнику свога доба,
а опет му је остао далек и литерарно недокучив. Ње-
гови ликови су ликови из дубровачке савремености,
њихови проблеми и трагичне недоумице су мучиле и
Дубровчане Матавуљевог доба, размирице међу њима
су, као и у драми, пуниле тадашње дубровачке новине
– а ипак нема у њиховим речима ни оне дубоке туге и
трагичне сете Војновићевих јунака, ни патетичних а
ипак истинитих полагања живота на милост традицији.
Јер, писац Завјета је своје јунаке, након низа перипе-
тија, довео до срећног разрешујућег краја, а за Дубров-
чане, племе које изумире, како је Матавуљ добро знао
пошто је познавао и Пуциће, између осталих дубро-
вачких племића, али и православне Бошковиће, гради-
312
Матавуљ је врло много радио на овом свом делу, често га
прерађујући и прилагођавајући. О значају који му је указивао,
говори и његова жеља да га сврста уз своје најуспешније дело,
исказана у писму пријатељу: „да поред фра-Брне, остане и За-
вјет као нешто што вриједи” (Г. Добрашиновић, н.д., 134).
313
Индикативно је да Антун Фабрис, уредник „Дубровника” и
„Срђа” и осведочени Србин католик, није са одушевљењем при-
хватио ово Матавуљево дело, као ни његово настојање да уче-
ствује у приређивању и издавању неких старих дубровачких
рукописа, међу којима и стихова Игњата Ђурђевића (Г. Добра-
шиновић, н.д., 134-135).
теље саборне цркве у Граду, срећног личног краја није

било.
Остало је само Матавуљево сновиђење старог
Дубровника, исто оно које је обузело замишљеног а
радозналог Парижанина, довољно јако да га увуче у
своје заспале боје:
„Посматрајући чудну, њему загонетну светко-
вину која је на томе платну приказана, где се, под
жарким летњим небом, у бујној природи некога јужног
краја, у неисказаном торжанству светлости, стекло око
седамдесетак ликова у ношњама минулих времена –
што дуже буде гледао, то ће му се призирање све већма
снажити, као да се неки ликови помало мичу, да се
скути од хаљина лако покрећу...”
IV
КУЛТ СВЕТОГ САВЕ У ДУБРОВНИКУ

И МЕЂУ ДУБРОВЧАНИМА314
Култ св. Саве у Дубровнику, тачније речено, међу

Дубровчанима, има свој својеврсни континуитет, про-
лазећи кроз етапе које се уочавају и у неговању канона
овог нашег свеца и у другим крајевима, наравно увек
у специфичном виду315.
Познато је да је да је Растко Немањић баш као
млади господар Хумске области начинио свој први
земаљски подвиг – сишавши са владарског трона и
упутивши се право у Свету Гору. Такође је редовно по-
мињано, чак и приликом сумарног набрајања каснијих
успешних прегнућа првог српског архиепископа Саве,
да је српску краљевину оснивањем националне цркве
поделио на осам епископија, не заборавивши да и на
крајњем западу оснује Хумску епископију, са седиш-
тем у Стону. Вероватно је мудри и државотворни Сава
добро запамтио манастире на Пељешцу, и најзначај-
нији, задужбину кнеза Михаила, који је од оца Воји-
слава, владара Дукље, како тврде историчари, насле-
дио залеђе Дубровника са Стоном316.
314
Беседа изречена на прослави св. Саве у Дубровнику 2010.
315
Од бројне литературе о култу свеца, наведимо: Владимир
Ћоровић, Култ св. Саве, Београд 1934; Леонтије Павловић, Сава
I архиепископ, у: Култови лица код Срба и Македонаца, Смеде-
рево 1965, 56-71.
316
Нова историја српског народа, приредио Душан Т. Батако-
вић, Београд 2000, 11.
Касније историчари, такође, без изузетака, када

би објашњавали необичан поступак последњег великог
Немањића, цара Душана, да тај Пељешац са Стоном и
великим бројем манастира поклони Дубровчанима,
помињали би неизоставно Савину епископију. Можда
је и то био разлог да се вишевековни данак, назван
„свића”, који су Дубровчани давали више као сећање
на цареву милост, него као својеврстан откуп Рата,
увек одвијао у посебним свечаним тренуцима, уз су-
срет светогорских монаха и дубровачке изабране вла-
стеле, уз живописне поклоне из Хиландара, и увек уз
службу на словенском, како је записано. А овај данак и
све друге појединости о томе биле су и разлог за бројну
преписку коју је Република, опет стотинама година,
водила са Светогорцима. Та преписка је сачувана и
касније објављивана од бројних истраживача па и од
дубровачког властелина и песника Меда Пуцића, као и
у исписима Антуна Вучетића, такође Дубровчанина,
преданог архивског радника и историчара.
Тако је једна историјска нелогичност, постала
Савиним делом и именом, сусрет двају, како би рекао
дипломата, правник и историчар Дубровника, Лујо
Војновић, по свему блиских народа.
Ни по окончању земног живота, Сава, како пише
његов први биограф Доментијан, није престајао да
буде „светилник свога отачаства”. Манастир Милеше-
ва, Савино земно прибежиште, одакле је вековима зра-
чио Савин култ, био је на путу дубровачких поклисара,
дипломата и трговачких каравана, а око ње су се ло-
цирале и дубровачке насеобине. У својим списима,
углавном пословног карактера, неки од њих остављали
су записе о чувеном немањићком манастиру, о бројно-
сти калуђера, сећали се своје затечености богаством

светих реликвија и словенском службом под њеним
сводовима, увек упућујући на „старинску стару веру”.
Многи од тих записа, који помињу и култ св. Саве не-
гован у Милешеви, вишепута су навођени (поменимо
мемоаре и дневничке белешке сина песника Османа,
Мата Гундулића)317, а овде ћемо указати на оне који су
и у литеарном смислу најупечатљивији.
У питању је барокни еп дубровачког песника и
дипломате Јакете Палмотића, Дубровник поновљен, на-
стао у за Дубровник врло драматичном историјском
тренутку, после великог земљотреса из 1667, који је
довео до искушења нестанка и напуштања Града318.
Палмотић, на путу за Цариград, наилази и на манастир
Милешеву. Песник у својим стиховима описује дирљи-
ви сусрет са „игуманом старцем” и са многобројним
калуђерима („с много отаца”), који су Дубровчане при-
мили „с начином умиљенијем”, отворили пред њима
цркву и „из гласа угодна” запевали молитве. Они су се
молили за своје госте, али и за, што је посебно гануло
путнике, опоравак „Дубровника, славног града”. Тада
су Дубровчанима, као и многима и пре и после њих,
„ти планински калуђери” показали свете реликвије,
односно „све што је драже у старинској старој вјери”,
па песник пева:
317
Мирослав Пантић, Дубровчанин Никола Бошковић и рашке
старине, „Зборник за ликовне уметности Матице српске”, 1972,
8, 227-261.
318
М. Пантић, Пријепоље и Милешева у виђењима двојице дуб-
ровачких поклисара с краја XIV века, Симпозијум „Сеоски дани
Сретена Вукосављевића”, XV, Пријепоље 1993 (1994), 107-113.
„Находе су ту тјелеса
с стране у скрињи Сава Света,
а и гробнице пуне уреса
бана од старијех јоште лета”.
Међутим, поред оваквих, у Дубровнику је забе-

лежено и необично и неуверљиво, па стога и инди-
кативно, оспоравање култа св. Саве. Чак је и један стра-
нац, амбициозни писац црквене историје Илирика,
исусовац Филип Ричепути, био изненађен таквом твр-
дњом прекаљеног дубровачког трговца, пореклом из
Поповог Поља, Николе Бошковића. Наиме, двадесетих
година 18. века овај, иначе вишегодишњи и активни
становних новопазарске дубровачке колоније, дикти-
рао је у перо Ричепутију своја сећања на рашке старине
описујући бројне српске манастира од Милешеве до
Сопоћана, па затим све до Дечана на Косову, прецизно
али овлаш, што је и сачувано у рукопису овога у
целости нештампаног дела. Дошавши у два наврата до
свеца инсистирао је да Сава није свети, јер га, наиме,
тврдио је Никола Бошковић, Грци не поштују иако су
исте вере као Срби. Ричепутију је овакав став, веро-
ватно с обзиром и на његова сазнања о неговању култа
св. Саве на подручју чију је историју састављао, био
необичан, па се распитивао и код мркањско-требињ-
ског бискупа, Шишка Тудишевића, како је навео у на-
поменама своме делу. Тудишевић, Дубровчанин родом,
поверио је историчару Бошковићеву болну тајну. Бош-
ковић је, после једног великог турског разарања Миле-
шеве, успео да набави, куповином, две реликвије из
цркве, које су чудом, како је записано, остале целе у
великом пожару који је захватио мананстир. Једна је
била део Христовог крста, коју је, по предању, св. Сава

донео са својих путовања319, и њу је његов син Божо, по
очевој смрти, даровао језуитском манастиру у Дубров-
нику. Другу, пак, а ту би лежао и разлог необичног
става Бошковића према св. Сави, која је представљала
део земних остатака овог свеца, коју је овај тешком му-
ком набавио и у тишини чувао, Никола је током вре-
мена некако изгубио.
Треба напоменути да је овај Никола Бошковић
био отац у старијој дубровачкој литератури познатој
књижевници Аници, док је његов син, Руђер Бошко-
вић, знаменити европски астроном и математичар.
За време ропства под Турцима, како бележе исто-
ричари културе и цркве, проширио се култ светитеља и
на муслимански и католички живаљ, па је закључено
да је св. Сава постао општејужнословенски светац по-
штован од свих. Тако је спаљивање моштију св. Саве,
уследило као очајнички акт турских власти против
култа светитеља. У потоњој националној српској исто-
рији, овај кризни догађај је оцењен као тренутак када је
канон свеца расут широм балканских простора320.
319
Дејан Медаковић, Ризница манастира Милешеве, Миле-
шева у историји српског народа, САНУ, научни скупови, књига
XXXVIII. Одељење историјских наука, књига 6, Београд, 1987,
224.
320
„...Турци, желећи учинити да га нема, смислили су да му
спале тело. И тако су и учинили. Али, као што бива са с не-
заменљивим личностима и у мрачним епохама, оно се тад није
расуло у прах, него у светлост...” (Милан Кашанин, „Личност и
дело светог Саве”, Стара књижевност, приредио Ђорђе Три-
фуновић, Београд 1972, 314.).
То је исто, али као савременик, закључио и дуб-

ровачки песник Антун Сасин, Стоњанин родом, који је
те 1594-5. пишући своју стиховану хронику Разбоји од
Турака о аустријско-турском рату, жарко желео да су
порази Турака тежи а победе хришћана чешће. Тако је
често и дописивао победе хришћанских војсковођа, да
би га смрт затекла као срећна околност – у сред рата
који није завршио повољно по његове хришћанске
јунаке. Али је зато варварски чин Синан-паше оцени
историјски зрело и поетски успешно – као разлог за
каснији почетак слома Турака. За то недело, пева Са-
син, Бог је турску војску казнио директно са небеса –
побивши хиљаде војника:
„Али је моћ Божија јака,

која посла згар небеса
страховијех с громом тријеса,
седам тисућ да Турака
од теј војске тад попали,
и свијех мртвијех по тлех врже...”
а разлог је одређен код дубровачког песника:
„ер је божја влас могућа

која хотје осветити
и указат своју славу,
ер ждегоше славна Саву
хтје их огњем попалити...”
Снажно национално прослављање дана св. Саве

започиње са 19-им веком када постаје једна од нових
српских традиционалних манифестација док се од пе-

дестих година посебно издваја и истиче просвети-
тељска улога св. Саве321.
Прослава св. Саве, заснована је у Дубровнику,
раније него у многим другим крајевима. Забележено је
да је то учињено на предлог дубровачког писца а срп-
ског политичара и дипломате, Матије Бана, који је овај
учинио из Београда у сугестији првом дубровачком па-
роху, потоњем митрополиту дабро-босанском Георгију
Ђорђу Николајевићу. На прославу св. Саве од 1850. ре-
довно су позивани угледни гости и из руског конзулата,
и она је у прво време била углавном црквеног карак-
тера. Међутим, временом, како је светац добијао и
обележја заштитника школе и просвећености, како се
почело указивати и на његов значај у том смислу, и
православни Дубровчани су проширивали своје про-
славе. Још више и свечаније са оснивањем певачког
друштва „Слога”, 1874. године, чији је и заштитник био
св. Сава. До краја 19. века тако су се у Дубровнику
организовале комплексне црквено-школско-грађанске
прославе, сачињене од јутарњих служби, програма у
школама па затим музичко-сценских вечери са плесом
и забавом до јутарњих сати. Овакви програми, које су
посећивали и угледни Срби католици из интелек-
туалног али и црквеног света, изазивали су реакције
али и биле мотив за бројне текстове о вишеструком
значају и улози Саве Немањића. Тако се, уместо да се,
што је било настојање ригидних представника католич-
ког клера, онемогући проширивање светосавске про-
321
Ненад Макуљевић, Уметност и национална идеја у 19.
веку, Београд 2006, 101-106.
славе, идеја светосавља и њеног домета на западне

територије разматрала и снажила у расправама тадаш-
њих угледних Срба католика, међу њима и публицисте
и филолога Антуна Фабриса и филозофа и историчара
а декана Стоне цркве у Дубровнику дум Ивана Стоја-
новића322.
Сам Матија Бан, који је више од пола века у
Београду био, како је он говорио, у службу народа срп-
ског, без обзира на династичке и политичке смене, зна-
чајан је и као иницијатор можда једног од данас нају-
печатљивијих материјалних сведока култа св. Саве. У
питању је Храм свеца на Врачару, за чије је подизање
Бан, у свом писаном обраћању тадашњем председнику
српске владе Јовану Ристићу дао конкретан предлог.
Наиме, спремајући предлог за статут новог Друштва
св. Сава, седам година пре његовог оснивања, како је
сам дописао на ободу рукописа, Бан напомиње: да би
било добро подићи црквицу на згаришту светите-
љевом. То је било 1879. године, готово две деценије пре
него што је на данашњем месту олтара Спомен храма
св. Саве подигнут Мали светосавски храм323.
Последње деценије 19. века, донеле су и нека
конкретнија одређења канона св. Саве у самом Дубров-
нику, а што би се, с обзиром на Град, могло сматрати и
врхунцем у неговању култа светитеља. У питању је
његово повезивање са култом св. Влаха.324
322
И. Арсић, О светосавским прославама у Дубровнику крајем
19. века, „Браство”, VII, 2003, 55-67.
323
Исти, Матија Бан и покушај оснивања Друштва св. Саве,
„Браство”, IX, 2005, 61-72.
324
Исти, Лик св. Саве у двема дубровачким комедијама из дру-
ге половине 19. века, Зборник Института за црквене студије, год.
V, бр. 5, Ниш, 2008, 207-213.
Наиме, у канонима двојице светаца, уочена је

извесна сличност, па је примећено да у култу св. Саве
преовлађује саосећано и традиционалистичко-нацио-
нално над легендарним и богоугодним, тако да је до-
живљаван више као национални него црквени светац,
док се св. Влаху у новије време замера да је за профано
(одржање Дубровачке Републике као државне творе-
вине и њене власти, строго аристократске, кроз векове)
дао свето, односно да је осим религиозно-заштитничке
и градско-идентитетске симболике одиграо још једну
важну улогу – митског а истовремено и идеолошког и
политичког симбола325.
Свети Влахо и свети Сава се постављају један
крај другог у уметничком и литерарном доживљају
тога доба као равноправни браниоци не само нових
верски толерантних времена (која су легализовала по-
стојање православне конфесије на вековима негосто-
љубивој строгокатоличкој територији), него и једне
екслузивне појаве карактеристичне за последње доба
старе дубровачке културе – појаве Срба католика. Тако
је сам св. Сава, што није било ни без друштвено-нацио-
налног одређења, постављан као пандан св. Влаху,
вековима заштитнику града Дубровника.
Прослава празника Светог Саве настављена је
током 20-ог века у Дубровнику, да се и до данас тај дан
обележава црквеним пригодним обредним свечаности-
ма и школским приредбама.
325
Dunja Fališevac, „Sveto za profano: sveti Vlaho kao politički
simbol u književnosti starog Dubrovnika”, у: Dubrovnik otvoreni i
zatvoreni grad, Zagreb, 2007, 133-155.
„НАШЈЕНЦИ326 “ И ДУБРОВЧАНИ –
СВОЈИ И/ИЛИ ТУЂИ
Проблем свог и туђег, проблем другог и дру-

гости, у историји и култури старог Дубровника ком-
плексан је, недовољно, и поред бројних и архивских
доказа, утемељен па и до данас неутврђен.
Наиме, тумачење конкретних података, па и оних
архивских, неретко је било део већ раније утврђеног
става према проблему припадности корпуса дубровач-
ке културне традиције самог тумача-историчара327. Пи-
тање националног одређења конкретног историчара у
овој области је увек било битно, али коначни резултат
није био предвидив. Врло често су баш услед специ-
фичности верско-националног одређења самих старих
Дубровчана па и њихових каснијих потомака, ти одго-
вори, посебно за неупућеније, били и неочекивани.
Наведимо за ову прилику мишљење угледног ис-
торичара и преданог архивског радника Хваранина Јорја
Тадића (Стари Град на Хвару 1899 – Београд 1969), по-
реклом Хрвата али по сопственом дубоком национал-
ном осећању Југословена328, који на самом крају свог
326
У дубровачким списима, као и у разговорном језику, налазе
се, што је и уобичајено, и јекавски и ијекавски облик овог тер-
мина, мада је чешћи први.
327
Тема припадности старе дубровачке културе врло често је у
литератури од компетентних историчара именована као табу
или, пак, „шкакљива”, што је одређује као проблематику оптере-
ћену ненаучним разло-зима.
328
Упореди: Ј. Тадић, Сабласти круже Југославијом, „Исто-
ријски часопис”, књ. 18, Београд 1971, 48.
радног и животног века329, у једном врло деликатном

тренутку330,овако одговара на питање припадности дуб-
ровачке културе:
„Етничко порекло и састав дубровачког станов-
ништва одразили су се, наравно, на његов живот, оби-
чаје и језик. Зато је сасвим природно што је језик ста-
рих, а и савремених Дубровчана, да се овом приликом
задржимо само на њему, једнак језику његовог ближег
и даљег залеђа. Такво стање је дошло до изражаја и у
називу народног језика. Дубровчани су га називали
словински, нашки (наш) или српски. Располажемо о
томе са стотинама података из званичних докумената
Дубровачког архива. У њима превладавају два прва на-
зива, али у десетинама и десетинама случајева тај се
329
Током 1967. Јорјо Тадић се огласио поводом полемике о пи-
тању припадности дубровачке књижевности текстом под нази-
вом „После пола века” („Борба”, 16. децембар 1967). Његов одго-
вор на бројне реакције у тадашњој југоловенској јавности није
објављен, што је учињено постхумно у тексту Сабласти круже
Југославијом, објављеном из Тадићеве оставштине (О овоме: С.
Петаковић, Књижевност старог Дубровника у концепцији срп-
ске књижевности Јована Деретића, „Годишњак” Катедре за срп-
ску књижевност са јужнословенским књижевностима, Фило-
лошки факултет универзитета у Београду, III, Београд 2007, 83-
87).
Сем овога, у оставштини Ј. Тадића, која се чува у Народној
библиотеци Србије у Београду, налази се и руком писани текст на
28 страна под називом Незавршени и необјављени прилог дис-
кусији о П. Поповићу, из кога објављујемо следеће редове.
330
Деликатност тренутка сведоче и ове Тадићеве речи испи-
сане у интегралном тексту : „Мада ми је све ово одавно познато,
никада нисам то овако отворено и јасно изнео, нити бих то сада
урадио да нисам био присиљен. Увек сам био мишљења да ће
време извесна неслагања сличне природе само решити”.
језик назива српским, а писари тог језика српским пи-

сарима или српским дијацима. И то од 13. века до пред
крај Дубровачке Републике 1808. Таквим именом нази-
вали су записе писане не само ћирилицом, него и ла-
тиницом, као што је један од многих и онај од 1. но-
вембра 1638. када је на јавном месту објављено једно
наређење „у српском језику, како би га свако могао да
разуме”.331
У наставку332 Тадић и закључује:
„Ово идентификовање свог, словинског језика са
српским, није била последица неке свести старих Дуб-
ровчана да су Срби. Они себе називају Дубровчанима,
према својој припадности дубровачкој општини, доц-
није републици. Али, код њих је постојало осећање
припадности једној језичкој заједници у коју су спада-
ли не само области средњевековне српске државе, него
и неки други наши крајеви. Одатле онај израз „наши-
јенац” или „наш”...”
Појам „наши”, који су стари Дубровчани везива-
ли уз своје сународнике („нашјенци”), језик и писмо
(„нашки”), веру-конфесију („наша стара вјера”), редов-
но се јавља у радовима историографског и култур-
ноисторијског типа којима је предмет одређење при-
падности старе дубровачке културе. Међутим, овај
термин је на известан начин занемарен у односу на
331
Ј. Тадић, Незавршени и необјављени прилог дискусији о П.
Поповићу, Оставштина Ј. Тадића, НБС Београд.
332
Ради потпуности информације, наведимо и следеће: „Дуб-
ровачки књижевници су свој језик називали словенским, нашким
или дубровачким. Постоје три случаја да су језик назвали и
хрватским, док у званичним записима није се досад нашао, бар
колико досад знам, хрватски” (Исто).
изразе сличног али не и идентичног значења – „дубро-

вачки”, „словински” као и „српски”, све као ближе
одређење темељних појмова народа, језика и писма
старог Дубровника333.
Разлог није тешко докучити – како су радови ове
тематике увек настајали под очигледним ненаучним
набојем, овако неутрално дефинисан термин није омо-
гућавао било какво, па ни национално, сврставање.
Појам словинства био је врло интересантна и
стална тема бројних историчара и публициста већ од
краја 19. века. У разноврсним покушајима његовог ту-
мачења, мора се уочити извесна хронолошка услов-
љеност – јавио се врло рано, и то у далматинским кра-
јевима (на шта упућује његов икавски облик)334 да би на
почетку означавао донекле неодређену припадност за-
једничком роду чије су границе сезале у замагљена
библијска времена335. Дубровчани су одговарали на овај
зов словинства а најконретнији је био и најкреативнији
облик и њихово највеће литерарно дело – еп Осман
Џива Гундулића336. Међутим, значење појма словин-
333
Израз „илирски” који је у новије време чест уз одређење
језика старих Дубровчана, према сведочењу не само Ј. Тадића
него и других истраживача нанос је новијих времена који се као
такав прикључио наведеним старим терминима.
334
Ј. Деретић, „Словинство” као књижевна националност у:
Пут српске књижевности, Београд 1996, 127-141.
335
Подразумева се али се овога пута не расправља о значају
који су три темељна дела имале на појаву и развој осећања сло-
винства у Далмацији и у Дубровнику – Летопис попа Дукља-
нина, Краљевство Словена М. Орбина и Разговор угодни народа
словинског Андрије Качића Миошића (о томе Ј. Деретић, „Сло-
винство” ... 136-139.)
336
B. Letić, „Slovinstvo” Dživa Gundulića, у: Rodoljublje u dubro-
vačkoj književnosti XVII veka, Sarajevo 1982, 86-100.
ство тада је било нешто конкретније, односно актуел-

није у складу са савременим историјским догађањима
– најближе одређено појмом антиисламства337, али не и
ограничено на јужнословенство него са дометима пан-
славизма. Деветнаести, пак, век имао је различита схва-
тања словинства, која су само наизглед имала исто
исходиште. Дубровчани у Дубровнику, посебно инте-
лектуални круг Срба католика, актуелизирали су сло-
винство као могућност српско-хрватског помирења338,
док је у крајевима уже Хрватске, средином века, током
познатих и значајних дешавања око илирског покрета
Људевита Гаја, словинство коришћено као основа за
уједињавање у сасвим новим околностима и са тада
можда и непредвидивим последицама. Сами Дубров-
чани, сем изузетака, нису били склони илиризму, већ
су се више прихватали још новијег облика словинства
који се указивао у југословенству339, које је било опција
њима најприхватљивија услед безнадежности губитка
сопствене државе и целовековне бечке власти, посебно
актуелном по формирању и заједничке српско-хрват-
ско-словеначке државе.
Појам „нашјенац” и „нашки” је, стога, нетачно
навођен као синоним за словинство – он није имао
развојно значење као термин „словинство”, односно
није се удаљавао од свог почетног значења. Он је остао
337
S. Stipčević, „Slovinstvo” starih Dubrovčana i islam, у: Dubro-
vačke studije, Beograd 2004, 15-24.
338
О овоме и И. Арсић, Дубровачки штампари и издавачи 19.
века и њихова издања, Београд – Бања Лука 2005, 204-210.
339
Југословенство је била тема размишљања и писања по-
јединих Дубровчана, међу њима и Матије Бана, Никше Градија...
у границама старог Дубровника, као одлика само тог

времена без каснијих прилагођавања и коначних изви-
топеривања. Стога се његово дефинисање везује и за
конкретно одређивање аутентичности старог Дубров-
ника.
Опсег појма „наши”, „нашјенци” је стога специ-
фичан у односу и на појам словинство али и на појмове
дубровачки и српски.
Ко су за старе Дубровчане били „наши”, „наши-
јенци”340?
Као најприступачнији извор нам се указује коме-
диографски рад Марина Држића, који је, према тврђе-
њу и савремених стручњака, до доказивости близак
реалном стању Дубровника 16. века341. У Риму који је
место дешавања комедије Дундо Мароје Марин Држић
смешта своје главне ликове – дубровачке племиће Ма-
роја и Мара, а ови се сусрећу са бројним нашјенцима,
које као такве и препознају. Нашјенци су код Држића
не само становници града Дубровника и шире Дуб-
ровачке Републике (међу њима и Лопуђани), него и сви
они који се могу на известан начин сврстати у дуб-
340
Према Рјечнику дубровачког говора (М. Бојанић, Р. Три-
вунац, Рјеч-нику дубровачког говора, „Српски дијалектолошки
збоник” XLIX, САНУ, Институт за српски језик, Београд 2002)
нашјенац(-енца) је земљак, човек нашег рода, са примером „На-
шјенци се одмах познаду по говору”. Франо Чале уз термин на-
шјенац – доноси објашњење наш човек, нашинац (M. Držić, Dje-
la, priredio F. Čale, Zagreb 1971), док М. Пантић за исти али ије-
кавски облик прецизира – наш човек, човек из наших крајева (М.
Држић, Изабрана дела, приредио М. Пантић, Београд 1963).
341
S. Stojan, Slast tartare. Marin Držić u svakodnevicu renesan-
snog Dubrovnika, Zagreb – Dubrovnik 2007.
ровачко залеђе али и они који су дубровачки државни

гранични суседи – Которани342, на пример.
Следећи извори, архивског порекла, указују и на
још једну карактеристику овог појма – он није конфе-
сионално ограничен, односно нашјенци су не само
католици него и православно становништво. Међутим,
назив нашјенац није био ни верски искључив. Сем пра-
вославног, односно хришћанског становништва, под
„нашјенцима” Дубровчани су подразумевали и припад-
нике муслиманске вероисповести, наравно оне са ко-
јима су у својој дипломатској активности имали увек
доста посла а који су, самим тим, били и на истакнутим
високим положајима у Османској Царевини. Кључна,
ипак, чињеница за добијање овако готово интимног на-
зива налазила се у пореклу конретне личности – оно је
морало бити српско, односно матерњи језик је морао
бити заједнички – нашки, односно дубровачки343.
То би конкретизовало и ограничавало домете ово-
га појма. Нашјенци су они који су говорили нашким
језиком. Нашким језиком су говорили они који су гра-
342
Мароје упознаје Трипчета Которана речима: „Ви сте наш-
јенац... Сусјед си наш! Сусједе приклони образ да ми се је с то-
бом поздравит”, док Помет радосно препознаје Петруњелу, поз-
дрављајући је: „Петрунјелицо, лијепа нашјеницо” (М. Држић,
Изабрана дела..., 124, 143.
343
Б. Недељковић у својим истраживањима примене термина
српски за језик старих Дубровчана наводи као изузетак случај из
1799. када се дубровачка влада морала, после упозорења тефтер-
дара, извињавати босанском паши пошто му је упутила писмо на
српском, односно нашком, сматрајући да је српског, односно на-
шког порекла (Исписи Б. Недељковића о српском језику из Дуб-
ровачког архива, НБС, Београд).
витирали Граду, који су се могли видети дању по ње-

говим уским улицама и трговима, али и они који су са
изваредним почастима примани по дубровачким пала-
тама и међу његовом господом. Тај нашки језик се мо-
гао учити, како је то писао један од Дубровчана на
крају 19. века, на Плочама на Табору – дубровачком па-
зару344, – месту окупљања Дубровчана и нашјенаца.
То је језик који је дубровачки парох Ђорђе Нико-
лајевић, у јеку револуционарних покрета 1848., пред-
лагао аустријским властима да га уведу, уз „Кирилска
писма”, као административни, у судство и у школе,
пошто га сви говоре и знају – и Дубровчани, и „Албан-
си, Црногорци, Херцеговци, Бошњаци, Србијанци, да и
сами Турци...”345
Питање одређења синтагме „наша стара вјера”,
везане у најпознатијем свом виду уз име турског
великодостојника Мехмеда паше Соколовића, познатог
порекла, давно је разрешено – односи се на право-
славље, хришћанску конфесију из које је у владајуће
католичанство прелазио по силаску и уласку у Дуб-
ровник бројно становништво дубровачког залеђа.
Какав је однос термина „нашки” у односу на „дуб-
ровачки”, односно колико су Дубровчани и нашјенци
своји а колико и / или туђи? Зашто је уопште било по-
требно вековима и доследно употребљавати и званич-
но и у ширем колоквијалном говору овако неодређену
I. Stojanović, Dubrovačka književnost, Dubrovnik 1900, 193.

344
Ђ. Николајевић, О Дубровнику и о Дубровчанима, Београд –

345
Бања Лука 2004, 142.

квалификацију за темељне појмове аутентичне држав-

но омеђане организације?
Јорјо Тадић доноси коначни закључак у свом раз-
матрању положаја старог Дубровника:
„Ове вековне и врло интензивне економске везе
морале су остављати трага на дубровачко становниш-
тво које је етнички и језички, а делимично и културно
било повезано са својим залеђем. Многе савремене на-
ције свој постанак и формирање дугују, међу осталим,
и економској повезаности својих делова. Тај елемент је
деловао наравно у блажој мери и у условима феу-
далнога друштва...346
Према свему напред реченом, дубровачка област
је било уско повезана географски, етнички, економски
и језички са српским етничким подручјем”347.
Међутим, Дубровчани су били ипак посебни, упр-
кос или баш управо због тих бројних и значајних веза
са својим залеђем. Та посебност је била резултат об-
јективног стања – од оснивања град је носио своју двој-
ност романско-словенску као битно своје одређење.
Мада је словенски елеменат врло брзо надјачао роман-
ски, Дубровчани су стално свесни своје посебности у
односу на народ од којег су потекли. Тај културни
346
Ради потпуности информације наведимо и следеће: „Са
осталим југословенским земљама Дубровчани су минимално
пословали. Располажемо, на пример, са статистичким подацима
о кретању трговачких бродова у луци Сплита кроз један део 15. и
знатан део 16. века, а исто тако и за прву половину 17. века. У
томе трговачком промету, који је некад био доста јак, Дубров-
чани се скоро и не помињу. Слично је и са осталим далматин-
ским градовима, а изузетак је Сењ и то до друге половине 16.
века” (Ј. Тадић, Незавршени и необјављени прилог...).
347
Исто.
образац (такозвани дубровачки класићизам) обухватао

је њихову целокупну културну и цивилизацијску свест.
Њихов језик је био језик околних народа – односно
српски, али је то био језик који је прошао кроз бројне
академије, које су засноване по класичном обрасцу и
по угледању на италијанску литерарну учитељицу. О
тој посебности сведочи и сама стара дубровачка књи-
жевност.
Ту посебност, а што би најбоље и генерисало
потребу и доследност употребе појма нашки у Дубров-
нику, Дубровчани су и сами одржавали – јасно се одва-
јајући од оних који су им били блиски увек са недво-
смисленим и јаким осећањем те блискости. Разлог је
био, као и неретко у Дубровнику – државни. Опстанак
Дубровника је био везан за њихову посебност. То је
најбоље протумачио филозоф и писац, Дубровчанин,
дум Иван Стојановић348, наводећи разлоге за дубровач-
ко доследно избегавање утапања најпре међу српске
градове а затим, кроз векове, међу опседнуте турске ка-
сабе – само такав, ван свих па и националних устро-
јавања, Дубровник је опстајао на међи истока и запада,
прекопотребан и истоку и западу.
Међутим, без обзира на све разлоге, Дубровчани
нису могли да превладају и оно коренито у себи што их
је снажно везивало за њихове саплеменике ван зидина
– и ту је термин „наши, нашјенац, нашки језик” ступао
на сцену и разрешавао ту њихову дубоку недоумицу.
Због тога су на овај начин одређени темељни елементи
дубровачке аутентичности врло значајни и за наше
данашње и коначно прихватање старог Дубровника.
348
Упореди: П. Милосављевић, Систем српске књижевности,
Приштина 1996, 149-173.
ПРИЛОГ РАСВЕТЉАВАЊУ
КОМПЛЕКСНОГ ОДНОСА АУТОРА
ПРЕМА ИСТОРИЈСКОМ И
САВРЕМЕНОМ СТАЊУ ДУБРОВНИКА У
ТЕКСТУ „О ДУБРОВНИКУ И
ДУБРОВЧАНИМА” ФРАНЦУСКОГ
КОНЗУЛА LЕ-МЕRА
Вековни положај Дубровника на прелазу са Исто-

ка на Запад условио је да многи путници, долазећи из
једног дела света, у овом граду почињу да распознају
онај други, себи непознати свет. Путници су били
различити: многе угледне личности су се као плен
средњевековних трговаца робљем нашле на дубровач-
ком тргу, кроз Дубровник су путовали верници ка
светим местима, бројни странци су ту започињали
своја лутања или истраживања Оријента а у окриљу
овог града балкански владари су неретко налазили уто-
чиште.349 Трговци су користили Град стабилне власти и
неутралног положаја као поморску луку и прву етапу
друма који је спајао политичке и економске центре
средњовековне Србије и балканске Турске са Западном
Европом. У Дубровнику је током векова боравио зна-
тан број конзуларних представника многих земаља, а и
страни дипломати који су путовали на Исток редовно
су се задржавали у овом граду.
349
Јорјо Тадић, Промет путника у старом Дубровнику, Дуб-
ровник, 1939,14-18.
Поред бројних трагова у дубровачком и архи-

вима западних земаља о путовањима кроз Дубровник,
многи путописци су водили своје путне белешке, које
неретко имају форму путописа350 Поред њих о Дуб-
ровнику су писале и личности које су у Граду обављале
разне послове (учитељске, писарске, медицинске, ди-
пломатске) и оставили сведочанства која својим лите-
рарним и фактичким вредностима могу бити квалифи-
кована као путописи. Притом ова сведочанства губе
форму путописа, бележење догађаја из дана у дан
током одређеног путовања, али у основи задржавају
доживљај непознате, стране средине и настојање да се
тај доживљај документарно и фактографски прикаже.
Наравно, у зависности од конкретног дела може се
говорити о путописима као и о путописним местима у
оквиру другог литерарног израза.
André Alexandre Le Maire је обављао дужност
француског конзула у Дубровнику у периоду од 17.
марта 1758. до 18. јула 1764.351 Време његовог боравка
у Граду било је време непрестаних сукоба са дубровач-
ком влашћу и Дубровчанима, све до успеха Републике
да га се ослободи значајном дипломатском помоћу
Руђера Бошковића и истрајношћу Франа Соркочевића
Бобаљевића на двору Луја XV.352
350
Ј. Тадић, Радован Самарџић, Београд и Србија у списима
француских савременика,Београд, 1961; више текстова Вјекосла-
ва Јелавића.
351
Вјекослав Јелавић, О дубровачко-француским односима у
годинама 1756-1776, Гласник Земаљског музеја у Б и X, Сара-
јево, 1904, XVI/4, 513-553; Богдан Кризман, Дипломати и кон-
зули у старом Дубровнику, Загреб, 1957.
352
В. Јелавић, н. д, 526-531.
Ле-Меров текст „О Дубровнику и Дубровчани-

ма” пронашао је у Млетачком архиву у другој поло-
вини прошлог века Шиме Љубић истражујући односе
Дубровачке Републике и Венеције. Извештај је као
„велеважан” штампао 1881. године.353 Љубић је сматрао
да је овај текст вредан пажње пошто је о ствари која је
њега занимала писао неутрални посматрач.
Питање веродостојности Ле-Мерових ставова из-
речених о Дубровнику пратило је ово дело, а све услед
ауторових смелих, оригиналних али и контрадикторних
слика и судова, изнетих у следећим поглављима: Опис
Дубровника, Топографски опис земље, Влада и државна
економија, Правосуђе и редарство, Односи Дубровачке
Републике с другим европским државама, Политика, О
интересу Француске у односу на Дубровачку Репуб-
лику, Пољопривреда, Привреда, Трговина, Морнарица,
Приходи и финансије, Морал, обичаји и карактер и
Завршни део. Током времена делови овог списа су ко-
риштени као извор за осликавање стања Републике
друге половине XVIII века Тако је чинио Нико Ђива-
новић у свом тексту о црквеним проповедницима, уз
извесна ограничења посебно ставова који се тичу стања
племства.354 И Миховил Комбол сматра да је Ле Мер у
праву када говори о заосталости тадашњег дубровачког
353
Шиме Љубић, Извештај господина Ла Мера францезкога
конзула у Корони о Дубровачкој републики, Старине, XIII, 37-118.
Превод овог дела је штампан у часопису Дубровник, 1974, 6, 9-
65, под називом О Дубровнику и Дубровчанима 1766.
354
Нико Ђивановић, Француски конзул Ле Мер о црковњацима
проповедницима у Дубровнику другом половином XVIII вијека,
„Лист Дубровачке бискупије”, IX, 1909,1.
друштва и нестајању грађанских врлина.355 Драгољуб

Павловић поклања поверење овом аутору у погледу
приказа стања дубровачке морнарице, али са резервом
узима одређене ставове о недовољној образованости
Дубровчана која их је ограничавала у литерарном ра-
ду.356 Неке новије историје Дубровника Ле-Меров извје-
штај узимају као веран историјски документ.357
Имајући у виду већ изречен став да свако од
поглавља овог дела захтева читаву студију358, покуша-
ћемо на основу биографских и културно-историјских
података као и анализом делова текста расветљавање
ауторовог поступка у смислу објективности прикази-
вања.
Када се разматра ово питање, мора се узети у
обзир практични циљ текста. Ле Мер је овај извештај
написао годину до две по одласку из Дубровника, рас-
полажући значајним подацима, свежим сећањима као и
копијама извештаја које је слао својој влади359. Текст је
као тајни био послат млетачком сенату са намером да
овом вековном дубровачком такмацу на мору и у Дал-
мацији олакша слабљење Републике. Ле Мер се обра-
тио Венецијанцима, пошто Французи после низа пери-
355
Миховил Комбол, Повијест хрватске књижевности до
препорода, Загреб, 1961, 311.
356
Драгољуб Павловић, Старија југословенска књижевност,
Београд, 1971, у тексту Француска књижевност у Дубровнику и
дубровачки исусовци,417-422.
357
Винко Форетић, Повијест Дубровника до 1808, II, Загреб,
1980.
358
То тврди преводилац Ле-Меровог текста Здравко Шундрица
пратећој у „Биљешци”, страна 69.
359
Јелавић, н. д, на више места.
петија које су имали са својим конзулом нису били

заинтересовани, што само указује на упорност аутора
да убрза крај Републике. У том свом спису он нуди и
конкретан план уништавања дубровачке морнарице, са
именима личности које би то извеле, с обзиром на
деликатност положаја Дубровника као поданика Ото-
марске Империје360.
Оваква експлицитна намера би требало да ис-
кључи ауторов објективни став, али питање веродо-
стојности приказивања тиме није решено. Наиме, и
сам Ле Мер каже да би се са овим текстом, изузимајући
неке делове о моралу, сложили и Дубровчани, што у
овом случају не звучи као претеривање већ искрено
веровање у објективност приказивања.
Субјективан став аутора који је резултирао
зловољом и бројним контрадикторностима у делу, дво-
струко је узрокован. Ле Мер је први конзул који је као
Француз по рођењу заступао интересе своје државе и
групе трговаца-сународника у Дубровнику. До његовог
постављања у периоду од осам деценија (1677-1756)
дужност француског конзула су обављали Дубровчани,
што је био вешт потез дипломатије Републике. Дуб-
ровчани су, наиме, током векова били присиљени да у
опасним међународним ситуацијама као вид сигур-
ности затраже представника одређене силе који би бо-
равио у Дубровнику. Када би опасност минула, они би
налазили начина да се ослободе страног представника
или да га замене својим суграђаном. У време Ле-Ме-
ровог доласка сва тројица страних конзула, француски,
напуљски и аустријски, били су Дубровчани. Дуб-
360
О Дубровнику и Дубровчанита, 62-65.
ровчани, стога, ову промену нерадо прихватају и на њу

реагују на више начина: од ометања конзула да себи
обезбеди адекватан смештај до слања оптужнице про-
тив њега француском министру иностраних послова. С
друге стране, и Ле Мер је већ био оквалификован као
„фриволан човек” и „велики сплеткар” и то од свог
претходног домаћина, алжирског владара361. И његови
каснији поступци указују на плаховитог и самовољног
човека, често недипломатског понашања362. Уз то, упу-
ћен на затворено друштво Француза у Дубровнику,
углавном трговаца који су и успели да га својим жал-
бама доведу у Град, он је подлегао њиховом осећању
прогона и ниподаштавања у средини која му није на-
клоњена363.
О сопственом положају у Дубровнику, озна-
чивши га као положај странца, Ле Мер је у овом тексту
оставио бројна сведочанства, која, мада претендују да
укажу на општу ситуацију, одишу личним виђењем и
ставом. Он је свој положај погрешно или злонамерно
повезивао са положајем свих странаца који се нађу у
Дубровнику, које „случај или њихова несретна звезда
присили да туда прођу”364. Да није у праву сведоче пу-
тописне белешке многих путника а његових сународ-
ника о боравку у Дубровнику365, као и стална брига и
надзор који је дубровачка влада водила о пријему,
смештају, даровању путника366. И Ле-Меров савреме-
361
Јелавић, н. д, 514.
362
Јелавић, н.д, Кризман, н. д.
363
Јелавић, н.д, 514.
364
О Дубровнику... 35.
365
Тадић, н.д, Самарџић, н. д.
366
Ј. Тадић, исто, 21-31.
ник Алберто Фортис који је тек деценију и по после

њега боравио у Дубровнику оповргава ову тезу. Фор-
тис у своја два писма367. одушевљено говори о госто-
примству Дубровчана али и о мудрости владавине Ре-
публике, образованости племства, а посебно плем-
киња, о марљивости сељака и складном понашању
послуге, закључивши да за месец дана боравка није
наишао ни на „најситнију сјену неугодности”368.
Ле Мер проширује нетрепељивост Дубровчана и
на странце који дуже бораве у Граду369. при чему ос-
порава сопствено тврђење изнето у прегледу историо-
графије Дубровника да су похвале Серафина Рација
упућене Републици плод патриотске ревности овог
Италијана.
Аутор даље наводи да је странац у Дубровнику
осуђен на самоћу пошто влада не дозвољава никакав
приснији однос њеног грађана са странцем, сумњајући
да би плод могао бити неки трговачки споразум на
њену штету или какав другачији непожељан утицај.
Казна за непоштовање ове владине воље, тврди Ле
Мер, може бити и смртна370. Дубровник је, наравно, као
трговачка република, строго контролисао све трговачке
послове на својој територији, а што се тиче овог кон-
зула, морао је бити двоструко пажљивији. Циљ Ле-
Меровог боравка је био да изнађе начин за трговачко
повезивање Дубровника и Француске, што су његови
домаћини вешто избегавали. Да би то постигао Ле Мер
367
Валтазар Богишић, Два неиздана писма Алберта Фортиса
о Дубровнику, „Срђ”, 1905, 11 и 12,430-459.
368
Исто, 456.
369
О Дубровнику...25.
370
Исто, 31
је покушавао да дође у везу са личностима из разли-

читих слојева дубровачког друштва, па је неретко у тим
својим настојањима нестрпљиво губио меру и изазивао
скандале.
Ле Мер јадикује на понашање људи из пука пре-
ма странцу, односно према њему, наводећи као пре-
дуслов да дубровачког занатлију треба претходно из-
грдити или послати у затвор да би се он понашао са
поштовањем371. Архивске вести говоре, пак, да је сам
француски конзул у опхођењу са народом био напрасит
и охол. Једна од тачака оптужбе коју је Франо Боба-
љевић Соркочевић поднео против Ле Мера било је и
такво понашање конзулово: он је, наиме, чељадима
која га нису поздрављала на улици бацао у лице свој
шешир372. Нетрпељивост је била обострана: конзул се
жалио на слушкињу која га је без разлога грдила и
вређала Французе373.
И у писању овог дела Ле Мер сматра да је био
ометан од дубровачких власти. Скромно наводи у
уводу да као недовољно образован човек а странац
међу поверљивим људима не може овом приликом
дати више сем неколико претпоставки о прошлости и
неколико слабих обриса садашњости. Одговор на сва
питања, њему недоступан, могао би се наћи у дубро-
вачком архиву, који је „један од најбоље сачуваних у
читавој Европи и с најстаријом грађом”374. Но Дуб-
371
Исто, 53
372
373
Исто,527.
374
О Дубровнику...10.
ровчани такав рад у архиву, сматра конзул, не би до-

зволили ни свом сународнику а камоли једном странцу.
У погледу односа према странцима, једине речи
похвале Ле Мер је упутио Дубровкињама Оне, наиме,
каже Ле Мер, „не зазиру и не беже од странаца као
мушкараца”375. Ова конзулова тврдња је у извесној кон-
традикторности са једним скандалом који се везује за
Ле Мера. Дубровчани су га оптужили да је подмитив-
ши служничад упао у извесну дубровачку кућу у којој
се налазило неколико самих девојака376. Његов евенту-
ални преступ би био тим тежи што је сам одлично
познавао кодексе понашања према женама разних
сталежа у овом граду377.
Уобличавајући на овај начин, посредним жалба-
ма, сопствени положај нежељеног странца у непри-
јатељски орјентисаној средини, Ле Мер је досегао и до
слутње о свом могућем крају, подсећајући да се влада
са својим противницима обрачунавала „тајним али
одвратним средствима”378, успевајући да затим заташка
овакве своје потезе.
Осећање обостране нетрпељивости и страха,
конзуловог за сопствени положај а Дубровчана за очу-
вање самосталности, условило је ауторов претежни
тенденциозни став у делу. Али као образовани дипло-
мата, систематична и обавештена личност, уз значајну
моћ запажања и интелектуалну аналитичност, Ле Мер
није могао да превиди успехе Дубровчана остварене
375
Исто, 54
376
377
О Дубровнику... 55-57.
378
Исто, 23.
током векова, посебно у дипломатији, поморству и

трговини. Зловоља и чести разљућени тон аутора уро-
дили су, стога, многим контрадикторностима, које су,
по правилу, долазиле после луцидно уоченог комплекс-
ног положаја Републике на међи Истока и Запада.
У том смислу је посебно успела Ле-Мерова де-
финиција очувања самосталности Дубровачке Репуб-
лике у коју је сливена вековна мудрост дипломатије:
„Дубровник је једини који је у помањкању савезника
пронашао тајну да се потчини многима, а да сачува
слободу. Он истовремено признаје више од једног
господара, како се не би покоравао ниједном”379. Ле
Мер је проникао и у општи метод дубровачке диплома-
тије. У поглављу „Политика” он тобоже саветује, а уис-
тину осликава реално стање, да Република, без војске и
без савеза, мора надоместити недостојаће снаге префи-
њеном вештином. Она не сме предузимати ништа што
би је извргло опасности, а мора се трудити да спречи
несрећу унапред380.
Однос Дубровника према папи и европским моћ-
ницима а посебно умешност дипломатије да Отоман-
ску Империју користи као заштитника без посебних
ограничавајућих узвратних обавеза, честа је тема Ле-
Мерових размишљања Не успевши да прикрије зло-
вољу у свом тону, он се више пута враћа на тадашњи
успех дубровачке дипломатије да своју морнарицу
заштити од различитих напада на мору турским фер-
маном. Ле Мер из овог вештог необавезујућег потеза
379
Исто, 24.
380
Исто, 33
покушава да установи нови положај Дубровника као не

више харачара него турске раје. Међутим, мора да
призна да отомански двор „има обзира према Дубров-
нику” а да је Сенат од те заштите направио штит који
се многи не усуђују пробити.
Нагли развој дубровачке морнарице после ра-
зорног земљотреса, предмет је нескривене зависти и
самог Ле-Мера, али га то не спречава да не остави
значајне податке о њој. Дубровчани у то време имају,
каже он, 110 или чак 150 великих бродова, а с обзиром
на величину Републике може се рећи да је море „пре-
кривено њиховим бродовима” док је „застава св. Влаха
прихваћена и тражена на свим странама света”. Све то
условљава, наставља Ле Мер, да Република на неки
начин „пуца од богатства које јој доносе њени бро-
дови” да би затим исказао помало комичан савет Дуб-
ровчанима да се окану несигурног морепловства и
врате се гајењу маслина и повртарству.
На сличан начин конзул говори и о трговини. Он
зна да је Дубровчанима осуђеним да живе „на шкртој и
неплодној земљи, присиљеним да купују и увозе све
што им служи за исхрану и за одевање, трговина увек
била једини извор живота”381 и исто тако аналитички
прати развој савремене трговине. И мада признаје да су
његови домаћини „најфинији мајстори у овом послу”
који себи крче пут с „мало новца и много активно-
сти”382, Ле Мер им препоручује да се као неморалне
одрекну трговине, да би чак упутио и отворену претњу
381
Исто, 45.
382
Исто, 46.
да европске силе неће с одобравањем гледати на нагли

развој ових двеју привредних грана, односно да је
боље да Република жртвује корист свог поморства и
трговине корисника свога мира
Било би значајно ако је овим покушајем суоча-
вања историјско-биографских чињеница и Ле-Меровог
текста О Дубровнику и Дубровчанима унеколико уочен
ауторов поступак у приказивању посебно савремене
грађе. Наиме, друга половина дубровачког XVIII века
би у овом француском конзулу могла имати свог све-
дока и тумача. Стога би, уз уочену дистанцу али и уз
даља суочавања познатих чињеница требало прићи Ле-
Меровој широкој скици, са бројним, упечатљивим
жанр-сценама, која, свакако, показује да је аутора мала
али препоносна Република, уз сву његову зловољу,
задивила својом постојаношћу и мудрошћу.
УЛОГА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

У ОСНИВАЊУ И У РАДУ МАТИЦЕ
СРПСКЕ У ДУБРОВНИКУ
Конфесионална искључивост била је једна од

темељних поставки Дубровачке Републике која је од
каснијих историчара најчешће тумачена свемоћним
државним разлозима383 – да су власти у Дубровнику зва-
нично дозволиле исповедање православне хришћанске
конфесије то би угрозило њено постојање. Наиме, врло
брзо би неки од српских владара подигао храм у граду,
па би то не само привукло и остале околне, а истоверне
великаше, него би и сами Дубровчани, неки кажу из
разлога комоције, прелазили у православне храмове а
готово сигурно би становништво које се без прекида
сливало у Град са обода Републике остало у својој ста-
рој вери а не би је мењало за нову из разлога опстанка.
Кад су Турци бар номинално запосели Републику,
опасност је била конкретна – сливање православног
становништва у, у сваком случају, посебно устројени и
привилеговани град, угрозило би доминацију Царе-
вине на том подручју, а, такође, није занемариво ни
објашњење из новијих времена – да би, самим тим, и
Дубровник, поставши један од многих освојених тур-
ских градова, изгубио на својој специфичности и
посебности која га је и одржавала и давала му значајну
383
О томе више у: И. Арсић, Стојановић, Ружичић и Војновић
о Савин-дану у Дубровнику 1894, Зборник центра за црквене
студије, год. IV, бр. 4, Ниш, 2007, 317-328.
улогу на најпре трговачкој али и политичкој и исто-

ријској међи384.
Међутим, како је деветнаести век променио и
статус саме Републике, променио је и ово правило –
већ је сама Република била присиљена да у последње
две деценије свог званичног постојања одобри поди-
зање храма и исповедање православља у самом граду,
да би нове француске а затим и аустроугарске власти
наставиле са давањем привилегија и устројавањем
равноправности међу хришћанским конфесијама. Али,
како право врло често не подразумева и праксу, посебно
у увођењу својеврсних новина у стара а строго конзер-
вативна друштва, православна српска црквена општина
дуго је била у ситуацији да у Дубровнику настоји око
својих основних а загарантованих привилегија. Насто-
јећи тако готово свакодневно око разноликих питања,
која су у себи укључивала много ширу мрежу од чисто
верских, српска православна црквена заједница у Дуб-
ровнику се развијала у врло вештог па и финансијски и
привредно моћног актера у Дубровнику овог доба, че-
сто и у кључним моментима вођена од мудрих и ве-
штих предводника, били они пароси или световњаци
на челу туторстава цркве385.
Подизање три православна храма, заснивање
школе, као и оснивање различитих удружења, међу
њима дуговечног певачког друштва „Слога”, резултат
је добре организованости и погодне укључености у све
384
I. Stojanović, Dubrovačka književnost, Dubrovnik 1900.
385
О томе више у И. Арсић, Српска православна црква у Дуб-
ровнику до почетка 20. века, Дубровник – Требиње – Београд,
2007.
аспекте живота тада већ провинцијоналног Дубров-

ника, али и даље свесног своје знамените културне и
историјске прошлости као и могућности њеног своје-
врсног обнављања у новим државно-правним поде-
лама на Балкану.
Као таква Српска православна црква у Дубров-
нику са својим туторством и самом црквеном зајед-
ницом имала је значајну улогу и у заснивању Матице
српске у Дубровнику.
Сама идеја оснивања Матице у Дубровнику као и
врло значајни покушај, уз обезбеђена средства, везује
се за период шест деценија старији у односу на
остварено оснивање. Наиме, 1851. све је било спремно,
а око тога су се ангажовали, окупивши чланство али и
сакупивши значајна материјална средства, двојица за
то доба кључних људи из области културног али и дру-
штвеног живота Дубровника и Далмације. У питању су
Божидар Петрановић, доктор оба права, један од нај-
умнијих православних далматинских Срба свога вре-
мена, оснивач „Српско-далматинског магазина” прве
публикације на народном језику на територији Далма-
ције, и дубровачки парох Ђорђе Николајевић386. Идеја
је била да се оснује Матица далматинска, а врло агилни
Сремац, али добро адаптирани Дубровчанин, први дуб-
ровачки мирски парох, оснивач школе и градитељ
цркве, Ђорђе Николајевић сматрао је да би Дубровник
био повољно место за седиште ове матице. Међутим,
како је већ имао довољно искустава са увек врло ком-
386
Георгија (Ђорђе) Николајевић, О Дубровнику и о Дубровча-
нима, (приредила И. Арсић), Београд – Ниш 2004.
пликованим стањем у Дубровнику, он је од ове замисли

одустао.
Константин Вучковић, родом из Дабра у Босан-
ској Крајини, кога су његови трговачки послови вези-
вали за више градова у Далмацији, није имао непосред-
них додира, бар наизглед, са Дубровником. Међутим,
он је својим завештањем, како је познато, омогућио
оснивање Матице српске у Дубровнику. На такву зами-
сао, овог љубитеља књиге и једног од првих чланова
Српске књижевне задруге387, како тврде његови био-
графи, Вучковић је дошао у разговорима са Герасимом
Петрановићем, тада епископом новоосноване Бококо-
торско-дубровачке епархије, као и током сусретања са
Ђорђем Николајевићем, тадашњим професором задар-
ске конзисторије а потоњим митрополитом Дабро-
босанским.
Матици српској је била потребна и конкретна
грађевина, што у затвореном у урбанистичком смислу
граду, какав је Дубровник, није било лако решиво. И
овога пута је црква, односно њено Туторство, разре-
шило проблем. У питању је била знаменита грађевина,
палата племићке породице Бонда, некад Гундулића,
која се налази у самом дворишту Саборне цркве св.
Благовештења у Дубровнику. Ту зграду је дубровачка
православна црквена општина купила 1907. и намени-
ла за седиште Матице српске у Дубровнику.
Само оснивање Матице српске у Дубровнику,
1909, одвијало се на седници Туторства српско-право-
387
Велики српски просвјетни добротвор Константин Вучко-
вић, његов живот и рад (1828-1893). Издање Матице српске у
Дубровнику, Дубровник, 1909.
славне црквене општине у Дубровнику, чији су члано-

ви у својству управе Матице српске, према сачуваним
архивским а затим и штампаним изворима, и поиме-
нице наведени: Никола Бабић, председник, и чланови:
поп Сава Барбић, Јово Берберовић, Јово Бердовић, Саво
Вулетић, Јово Герун, др Стијепо Кнежевић, секретар
Матице, Михаил Милишић и Милан Тројановић388.
На овај начин, и сасвим основано, рад Матице
српске у Дубровнику био је под патронатом и значај-
ним утицајем и саме православне црквене заједнице.
То, међутим, никако није значило верску, односно кон-
фесионалну ограниченост – као што је познато Матица
је у своје три едиције (Редовна издања, Мала библио-
тека Матице српске и Изванредна хонорисања) у пе-
риоду 1910-1914 штампала дела која нису била рели-
гиозно-верског карактера а аутори нису били искљу-
чиво православци, као што је и њен други секретар,
Франо Кулишић, био један од истакнутих интелекту-
алаца из редова Срба католика. То није било ништа
необично – живећи већ генерацијама у Дубровнику,
православни Срби су били у многобројним ситуаци-
јама и приликама да сарађују са Дубровчанима без
обзира на њихову верску припадност, посебно у светлу
врло одређеног и тада у Дубровнику владајућег кул-
турног покрета Срба католика.
Палата у којој је пре читавог века основана Ма-
тица српска у Дубровнику и данас је у власништву
388
Записник са седнице објављен је заједно са биографијом К.
Вучковића у првом издању Матице српске после текста књиге
Марка Цара (М. Цар, Наше приморје, слике и утисци са Јадрана,
1910).
Српске православне цркве. У њој се налази Музеј ико-

на и канцеларије цркве, а од оснивања, 2007, и седише
Српског националног вијећа за Дубровачко-нерет-
вљанску жупанију. Ову зграду Дубровчани и даље на-
зивају Матица, према кратковечном али и изузетно
значајном раду занамените српске националне кул-
турне институције.
ИЗДАЊА МАТИЦЕ СРПСКЕ

У ДУБРОВНИКУ 1909–1914.
Културно-просветно друштво Матица српска ос-

новано је у Дубровнику 1909. на основу завештања
трговца и добротвора Константина Вучковића389. По
угледу на Матицу српску у Новом Саду, дубровачко
друштво имало је за циљ ширење просвете и наставе,
издавање и дистрибуцију књига, листова и часописа,
формирање библиотеке, стипендирање талентованих
ученика390.
Издавање књига и периодичних публикација,
био je суштински захтев завештања задужбинара Кон-
стантина Вучковића, а тај задатак је и Матица уврстила
као првенствени, ради остварења коначног циља –
ширења просвете, и у свој Статут391. Тог основног за-
датка су били свесни и њени активисти, како стоји у
389
Велики српски просвјетни добротвор Константин Вучко-
вић, његов живот и рад (1828-1893). Издање Матице српске у
Дубровнику, Дубровник, 1909.
390
Константин Вучковић (1828-1893) је тестаментом заве-
штао црквеној православној општини у Дубровнику 160.000
аустријских фиорина за оснивање Матице српске која ће „упо-
требљавати ћириловицу а имати цијељ да шири српску наставу”.
Новац је исплаћен од Вучковићевих наследника крајем 1908,
после чега је и основана Матица српска у Дубровнику.
391
У Статуту Матице српске у Дубровнику као први циљ је
наведено: „издавати о свом трошку како изворна тако и посрб-
љена и преведена књижевна и вјештачка дјела српских списа-
теља и вјештака; издавати периодичне листове за наставу, про-
свјету и привреду; куповати књижевне рукописе и старине за
издавање за свој рачун и прештампавати гласовита дјела српска”.
програмском писму послатом из Дубровника у Нови

Сад, у Матицу српску: „Наш би програм био да ре-
довно сваке године издајемо 4 или 5 књига, отприлике
у форми издања Српске књижевне задруге. Већи дио
тих књига имао би бити, што се каже, за народ, а мањи
дио за интелигенцију. Барем једна књига имала би по
могућности бити изворно, до сада нештампано дјело, а
остатак могао би да буде што преведено, што пре-
штампано”392.
Том задатку је сама Матица приступила врло
приљежно. За врло кратко време свога рада, она је
остварила значајна издања, а намера је била да се и тај
број увећа. О бризи и настојању да матичина издања
буду припремљена на најбољи могући начин сведочи
преписка њеног првог секретара, Стијепа Кнежевића.
Наиме, Матица српска у Дубровнику, по вољи
задужбинара, била је под управом Туторства право-
славне цркве у Дубровнику. Туторство црквене зајед-
нице чинили су уз свештенике и угледни трговци, по-
седници и адвокати. Тадашње туторство, у саставу:
председник Никола Бабић и чланови: поп Сава Барбић,
Јово Барберовић, Јово Бердовић, Саво Вулетић, Јово
Герун, Михаил Милишић и Милан Тројановић, иза-
брало је за секретара Матице српске адвоката др Сти-
јепа Кнежевића, значајну политичку личност Српске
странке у Дубровнику.
392
Писмо Стијепа Кнежевића Антонију Хаџићу из Дубровника
од 8/21. августа 1909. Ово као и сва остала писма се наводе према
издању Владимира В. Вукмировића (Прилози историји Матице
српске у Дубровнику, „Зборник Матице српске за књижевност и
језик”, XVII 1, Нови Сад 1969, 48-80).
Према статуту Матице, о издавачкој делатности

имао се старати књижевни одбор и секретар који би
требало да буде угледна личност из књижевног света.
Међутим, за све време кратког рада Матице, није име-
нован одбор. Као његови могући чланови помињани су
Милан Решетар, Јосип Берса, Вид Вулетић Вукасовић,
Лујо Војновић, као и Иво Ћипико. Марко Цар је више
пута изразио своју спремност да се прихвати посла се-
кретара, али је тек у последњим годинама рада Ма-
тице, (1913-1915), на то место постављен Франо Кули-
шић (1885-1915), бечки доктор филозофије, дотадаш-
њи библиотекар Богишићеве библиотеке у Цавтату.
За овако неиспуњење ставова из сопственог
статута управа Матице српске је била у прилици да се
оправдава пред јавношћу393, а стиче се утисак да би
такво оправдање требало исказати и пред историјом
пошто су превладала мишљења да она није достојно
обављала свој посао394.
Међутим, Матица српска у Дубровнику је на-
стојала да у оквирима издавачке делатности учини
393
На анонимни допис-оптужбу упућену властима у Дубров-
нику, управа Матице српске је одговорила дописом Котарском
поглаварству у Дубровнику августа 1912. у коме износи основне
поставке свога рада.
394
У малобројној литератури о овоме, провлачи се слутња о
недомаћинском располагању средствима задужбине. Вероватно
је такав утисак изазвао дуготројни процес формирања новчаног
фонда, који је подразу-мевао период од 1893. године до 1908, а
што је све Вучковић наложио у свом тестаменту. Стога је Тутор-
ство морало и пре оснивања Матице српске да се правда да не
располаже дотичним новцем, о чему су сачувани правни доку-
менти.
највише што може у врло сложеним условима свога

рада. Мада је време њеног оснивања било доба поми-
рења Срба и Хрвата395, време њеног рада било је
предратно, па затим и ратно, што је било повољно тло
за бројне афере, и са трагичним исходима, које су по-
тресале балканске пределе.
При самом оснивању врло су видљиви напори да
се окупе око тог догађања најистакнутије личности и
институције доба. Оснивачкој седници Матице српске
у Дубровнику одржаној 19. јула/1. августа 1909. при-
суствовали су и председник Матице српске у Новом
Саду Антоније Хаџић и управитељ Текелијанума Стева
В. Поповић, а њен рад су поздравиле све значајне
културне институције и њихови челници у Србији,
Хрватској, Далмацији: Српска краљевска академија са
Љубом Ковачевићем, Српска књижевна задруга са
Стојаном Новаковићем, Матица хрватска, Матица дал-
матинска, као и појединци: Милан Решетар, Јован То-
мић, Лаза Костић, браћа Мурат, Лазар Томановић, Ми-
лорад Медини, Владимир Десница. Штампа, не само
далматинска и дубровачка, него и београдска, загре-
бачка и новосадска, такође су донеле вести о овом до-
гађају са искреним жељама за успешан рад значајне
културне институције.
Матица је имала и још једну значајну обавезу.
Она је преузела просторије, намештај а такође и књиге,
395
Доношење Ријечке па Задарске резолуције о помирењу из-
међу Срба и Хрвата 1905. у Дубровнику је, и према писању
„Црвене Хрватске” и према „Дубровнику”, дочекано са одобра-
вањем.
међу којима и завештане библиотеке, Народне штиони-

це396. Познато је да је Народну штионицу у Дубровнику
1863. године основао круг најистакнутијих Дубровча-
на, међу којима спомињемо Меда и Ника Великог Пу-
цића, Перу Чингрију, Стјепана Скурлу, Ловра Куку-
љицу, Пера Будманија, Коста Војновића. Доказано је да
је и понеки од угледнијих православних Срба, књижар
и несуђени штампар и издавач, Јово Лаиновић, међу
њима, учествовао у овом послу, а такође је познато да
су током каснијег рада Штионице, у њену управу би-
рани и истакнути православци, међу којима и дубро-
вачки трговац и поседник, Нико Бошковић. Стога Ма-
тица српска је била и у прилици и у обавези да се
понаша као својеврни настављач ове угледне културне
институције.
Током рада није изостао жар матичиног секетара
Стијепа Кнежевића. Он је и надаље одржавао тесне
везе са истакнутим личностима и тражио њихове са-
вете, помоћ. У том смислу је био у сталној вези са Ма-
тицом српском у Новом Саду, са Српском краљевском
академијом у Београду, са истакнутим писцима, фило-
лозима, историчарима. Он је од њих тражио препоруке
за штампу, рецензије за књиге, практичне савете. Љуба
Ковачевић, тадашњи секретар Српске краљевске ака-
демије, известио је Дубровчане „да ће се Академија
примити привремено, докле Матица не изабере секре-
тара књижевног одељења, оцењивања радова... и да ће
396
У питању је барокна палата Бонда, у којој се данас налази
Музеј икона и канцеларија СПЦ у Дубровнику (Katarina Hovat
Levaj, Barokne palače u Dubrovniku, Zagreb-Dubrovnik 2001, 259-
262).
настојати код својих чланова да се овога посла при-

мају”397. Једну од Матици понуђених дела, рецензирао
је, негативно, дописни члан Јован Скерлић, који је
истовремено захвалио на части да буде уврштен у ред
Матичиних сарадника. Станоје Станојевић, пак, дело
Једна страница српског приморја није могао да оцени
пошто је у току рата напустио Београд.
Матица српска у Дубровнику током периода
1909-1914. објављивала је своја издања у две едиције:
Редовна издања и Мала библиотека Матице српске.
Као књига ван едиција објављена је 1909. биографија
Константина Вучковића, Велики српски просвјетни
добротвор Константин Вучковић, његов живот и рад
(1828-1893). Ово издање је касније поновљено и пове-
зано, уз штампани статут Матице српске, са првом
књигом Редовних издања штампаном 1910, путописом
Марка Цара Наше приморје, слике и утисци са Ја-
драна.
Марко Цар је био врло заинтересован за рад Ма-
тице српске, очекујући и веће ангажовање, што се није
остварило. Међутим, његовом књигом је започела из-
давачка делатност Матице српске, што није било слу-
чајно. Млади Цар је своје прво оригинално дело, песму
„Прољетна ружа”, објавио у Дубровнику, у часопису
„Словинац”, 1878, чији је активни сарадник својим
разноврсним прилозима, највише преводима, и надаље
био, дајући му потребни европски литерарни тон. Та-
кође, у Дубровнику, у едицији Народна библиотека из-
давача и књижара Драгутина Претнера, Цар је објавио
397
В. М. Вукмировић, н.д, 67.
и своју прву књигу За кишљиве дневи, 1883. Путописи

које је припремио за издање у Матици српској пред-
стављају, како је познато, друго, проширено и измење-
но издање његове књиге Низ родне приморје, штам-
пане у Мостару 1899. Књигу Наше приморје, слике и
утисци са Јадрана, Цар је проширио са пет нових пу-
тописа, док је два значајно прерадио, а ова књига пред-
стављала је предложак за треће и коначно издање, које
је писац објавио 1923. у Београду у Српској књижевној
задрузи. Значајно је да је Матица српска у Дубровнику
започела свој рад са делом које у свом жанру није пре-
вазиђено до данас.
Марко Цар је за дубровачку Матицу, саставио и,
како сам каже, „комеморативну брошуру” о Сави Бје-
лановићу, у којој је „збијено али прегледно, изнесен
његов рад новинарски, углавном политички”, сматра-
јући да би се на тај начин Матица „одужила сјени ње-
говој”. Рад је и штампан у Малој библиотеци 1911. под
називом Сава Бјелановић, један поглед на писца.
Иво Војновић је у едицијама Матице српске у
Дубровнику објавио своја два дела. Његова драмска
песма Смрт мајке Југовића, која је изазивала против-
речне реакције критике, књижевне јавности и публике,
и у Дубровнику као и у Београду, где је само 1906. из-
вођена у Народном позоришту чак девет пута, добила
је својеврсни наставак у издању свога четвртог певања
у Малој библиотеци 1912. године. Ово своје дело писац
је посветио „Српској војсци осветитељици”, док је Ла-
зарево васкрсење, уврштено у Редовна Матичина изда-
ња, објављено 1913, посветио „Родитељицама побједе
– српским мајкама”.
Матица је, међутим, заслужна и за објављивање

још једног Војновићевог дела. На усхићену поновљену
молбу песника398, управа Матице је новчаном наградом
помогла издавање овог дела. Тако је драму Госпођа са
сунцокретом, коју је сматрао интермецом песничке
фантазије између двају поменутих дела објављених у
издањима Матице, Војновић истовремено, 1912, обја-
вио у Београду и у Загребу.
Mлади Франо Кулишић, сарадник „Срђа”, „Дуб-
ровника”, „Црвене Хрватске”, али и „Босанске виле” и
„Српског књижевног гласника”, објавио је два своја
монографска рада у Матици дубровачкој. Џиво Бунић
Вучићевић, литерарно-исторички прилог лирске пое-
зије у 17. вијеку састављан је, без обзира на замерке
које су му упућивали и знаменити савременици, Павле
Поповић, на пример, као озбиљан научни рад, док мо-
нографија О Меду Пуцићу, у спомен тридесете обљет-
нице смрти, објављена 1912, и данас представља зна-
чајан извор за разматрање дела овог писца.
Збирку народних приповедака за Матицу је саку-
пио Тихомир Остојић399, пропративши је предговором у
којем је изнео основне податке о свом раду са упу-
ћивањем на изворе збирке као и позивањем на нова
тумачења народног стваралаштва. Током рада на овој
398
„Ево Вам новога дјела, обраћа се Иво Војновић Матице
српској у Дубровнику 2. октобра 1912, трудом и срцем написана,
коме нико, ни у Хрватској ни у Србији, не досуди дара, гдје моли
Матицу Српску отаџбине своје, не би ли га она овјенчала при-
знањем и надарила наградом која ће га помоћи да и даље ради на
част Дубровника и Српства” (В. Вукмировић, н.д, 74)
399
Српске народне приповијетке (гатке) сабрао Тихомир
Остојић, Дубровник 1911.
збирци, Остојић је морао одговарати и на захтеве Ма-

тице који су се тицали приређивања, одбијајући оне
ненаучне, као што је превођење изворног текста из
екавице у ијекавицу, а што све упућује и на активно
укључивање уредника, односно секретара Матице, у
овај посао.
Иво Ћипико је на позив Стјепа Кнежевића саку-
пио своје новеле објављене по књижевним часописима
у збирку названу Крај мора, док је Светозар Ћоровић,
штампајући драму Зулумћар у Малој библиотеци 1913.
одбио да се у пратећем тексту обележи његов лите-
рарни јубилеј, како му је понуђено из Дубровника.
Данило Петрановић је саставио споменицу До-
ситеју Обрадовићу о 100-годишњици његове смрти
(објављена 1911. у Малој библиотеци), у којој је, поред
више својих текстова, штампао и Доситејеву Ижицу. У
предговору Петрановић наглашава да се овим изда-
њем Матица српска у Дубровнику придружује обеле-
жавању значајног јубилеја од стране свих српских кул-
турних и просветних друштава.
Споменимо и радове двојице Дубровчана објав-
љене у Малој библиотеци 1912, односно 1914. године:
Цар Душан у Дубровнику, Вида Вулетића Вукасовића и
„прилог к познавању дубровачке књижевности и по-
вјести састављен поглавито за учећу омладину” Дуб-
ровчани изван завичаја аутора двотомне Грађе за исто-
рију дубровачке педагогије, Вицка Адамовића.
Матица српска је у своја „изванредна хонори-
сања” уврстила још два дела: Песме Јосипа Сибе Ми-
личића које су 1914. штампане у издању дубровачког
издавача Тошовића, и врло значајно историографско
дело епископа Никодима Милаша Стон у средњим
вијековима. Милаш, који је у Дубровнику провео по-
следње године свог живота, ову црквено-историјску

студију објавио је у ауторском издању, 1914, годину
дана пред своју смрт. Уз његову нешто раније штам-
пану историју дубровачке цркве, ово дело представља
заокружени поглед писца Православне Далмације на
историју и савременост православне цркве у Дубров-
нику.
Издавачки планови Матице српске су били шири
од оствареног, а прекинути су предратним и ратним
догађањима400. Матица је, према речима свог секретара
Стијепа Кнежевића, намеравала да штампа као из-
ворно дело историју Срба у Аустроугарској, са посеб-
ним освртом на Далмацију и Дубровник. Као аутор ове
историје спомињан је Јован Радоњић, као и Јован Н.
Томић. Станоје Станојевић није препоручиван, пошто
је његова Историја српског народа 1907. била забра-
њена у Аустроугарској, као што ни Владан Ђорђевић,
због свог политичког ангажовања, за саветнике Мати-
це, није био добар избор. Секретар Матице српске Ми-
лан Савић препоручује такође као аутора историје Срба
младог бечког доктора Алексу Ивића, пошто Дубров-
чани, из својих разлога, неће да за овај посао ангажују
аутора, између осталог, академијиног издања књиге
Дубровник и Османско Царство, Луја Војновића401.
400
Управа матице српске је на Видовдан 1914. присуствовала
постављању споменика Доситеја Обрадовића у Београду. По већ
утврђеном принципу, по повратку у Дубровник, аустријске вла-
сти су их оптужиле, затвориле а затим и спровеле на одслужење
казне ван Града. Многи од њих се нису вратили, а међу њима ни
тадашњи секретар Франо Кулишић, који је већ наредне године
умро у Аустрији.
401
Писмо М. Савића С. Кнежевићу из Новог Сада у Дубровник
од 1/14. децембра 1909.
Жеља је била да се објаве, међу првим издањима,

већ 1909. и Вукове народне песме, па се Стијепо Кне-
жевић распитивао да ли треба тражити дозволу за
штампу, на шта му је из Матице српске у Новом Саду
одговорено да су оне „народна својина и нико се ни на
кога не обраћа, ако хоће да их прештампа”402.
По свему судећи спремана је и споменица о 100-
годишњици рођења владике Петра Петровића Његоша,
а као сарадници и аутори су позивани најугледнији
историчари и књижевници, међу којима и Константин
Јиречек403. Уз објављене, намеравано је да се приреде и
биграфије других истакнутих Дубривачана, Далмати-
наца и Бокеља, па је са Филипом Врчевићем вођена
преписка о делу Вука Врчевића, Кратка биографија
одличних Бокеља, као и са Томом К. Поповићем о са-
бирању у једној књизи његових штамапних биогра-
фија далматинских добротвора. Такође је Матица же-
лела да објави избор из дела Симе Матавуља, као и да
њени сарадници приреде Народну читанку.
Радећи овако, Матица српска у Дубровнику је
окупила у своје коло, као своје угледне сараднике и
писце и приређиваче, најзначајније личности свога
доба. На тај начин она је радила боље и шире и тиме
испуњавала свој циљ, него да је свој рад ограничила у
један узак круг људи. Неумитни светски догађаји за-
уставили су њен рад али нису могли да избришу њена
издања која се и данас, посредством брижљиво него-
ваних веза које је одржавала њена управа преко Сти-
јепа Кнежевића, налазе по многим нашим библиоте-
кама.
Исти истоме, 5/18. септембар. 1909.

402
Писмо К. Јиречека С. Кнежевићу из Беча у Дубровник од 6.

403
марта 1913.
О ДУБРОВАЧКОМ УЧЕНОМ ДРУШТВУ

„СВ. ВЛАХО”
У трећој деценији прошлог века, Дубровник, у

новој држави, живи старе тежње: група угледних ин-
телектуалаца, научника, књижевника, уметника, како
оних који нису одлазили из Града, сем на школовање,
па сада ту раде, у његовим институцијама и уста-
новама, а највише као професори Дубровачке гим-
назије, тако и оних који су му се, заузети својим ус-
пешним каријерама по другим странама, по Београду и
Загребу, али и Италији и Француској, враћали редовно,
намерава да оствари давно покушавано – дубровачку
академију наука и уметности.
Пошто су то људи умни и обавештени, а са ве-
ликим искуством не само на основу онога што прате у
Београду и Загребу404, неки чак и као чланови тамо-
шњих удружења, него и из своје, дубровачке, богате
традиције405, они не наступају брзоплето: за почетак
основаће учено друштво, са намером да прерасте у
академију406.
404
У Београду је Српска краљевска академија основана 1886,
док јој је претходило Друштво српске словесности (1841-1864) и
Српско учено друштво (1864-1892), а такође су већ од 1866. у
Загребу основана слична друштва као претече ЈАЗУ.
405
О академијама у старом Дубровнику наведимо сем богате
литературе компетентан рад М. Деановића Odrazi talijanske aka-
demije „degli Arcadi” preko Jadrana, „Rad JAZU”, 248, 1933, 1-98,
1935, 1-125.
406
„Da poradi da se ovo društvo vremenom pretvori u akademiju
zanosti i umjetnosti sa sjedištem u Dubrovniku”, каже се у Статуту
Друштва.
У оснивању друштва главну реч је водио али и

највећи део посла је преузео Антун Вучетић407, исто-
ричар, дугогодишњи професор Дубровачке гимназије,
управник Дубровачког архива.
Вучетић је, бавећи се темама из културе и про-
шлости старог Дубровника, објавио читав низ студија.
У „Старинама” ЈАЗУ објављена му је 1885. расправа
„Писма калуђера српских манастира на Светој Гори
кнезу и властели дубровачкој (1510-1792)”, која садр-
жи преко педесет писама. О културном и политичком
животу Дубровника после великог земљотреса 1667.
писао је у „Срђу” током 1904, па затим 1905. и 1907, у
текстовима насловљеним „Ситнице из дубровачке про-
шлости”. У „Срђу” је, такође, током две године (1906-
1908) објављивао документа о односима српских и
407
Антоније Вучетић (Дубровник 1845 – Дубровник 1931),
гимназију је завршио у Дубровнику, а филозофију у Бечу. Радио
је као професор филозофије на Корчули и у Сплиту (1867-1870),
а затим преко три деценије био професор Дубровачке гимназије.
У Дубровнику је активно учествовао у културном и књижевном
животу, као један од главних сарадника литерарног часописа
„Срђ”, који је и уређивао у периоду 1906-1908.
Аустријска влада га је пензионисала 1903, да би 1920. био
постављен за управника Државног архива у Дубровнику. У пе-
риоду 1921-24. предаје у гимназији, да би поново био пензио-
нисан. Међутим, већ од октобра исте године, после одласка
Шиме Урлића са места управника архива, наставио је да ради тај
посао, без надокнаде.
За дописног члана Српске краљевска академије изабран је
1928.
Вучетић је, на основу архивских истраживања, аутор више
чланака из културне и политичке историје Дубровника. За збир-
ку Monumenta Ragusina коју је издавала ЈАЗУ, приредио је већи
број докумената.
босанских владара и херцеговачких властелина са Дуб-

ровником (1189-1533), о везама Републике са угарским
краљевима и хрватским бановима (1358-1667), као и о
документа о односима са Турском у периоду 1476-
1800, под општим насловом „Споменици дубровачки”.
Штампао је, такође, популарни Мали вођ кроз Дубров-
ник и околицу, преведен и на немачки и на француски
(1910-1912). Године 1923. Друштво св. Саве у Београду
штампало је Вучетићеву књигу Свети Влахо у Дубров-
нику.
Први чланови управе ДУД „Св. Влахо” су, поред
председника Вучетића, били изабрани интелектуалци:
подпредседник је био чувени дубровачки сликар, Мар-
ко Мурат408, док су послове благајника и библиотекара
обављали Дубровчани, професор Јосип Ђира и пре-
позит каноник Анте Лиепопили409.
408
Марко Мурат (1864. Лука Шипанска – 1944. Дубровник) је
по завршетку Дубровачке гимназије, отишао на богословију у
Задар (1883-1886), одакле доспева, после објављивања једног свог
цртежа у „Вијенцу”, у Минхен где студира сликарство (1886-
1893). Затим, после кратког боравка у Дубровнику, долази у Бео-
град, у којем проводи наредних двадесет година (1894-1914). Је-
дан је од оснивача уметничког друштва „Лада”, као и Уметничко-
занатске школе, која је прерасла у уметничку академију. Први
светски рат провео је у родном месту, да би по оснивању Над-
лештва за уметност и споменике у Београду 1919. постао његов
управник. Период 1919-1932. проводи у Дубровнику, активно ра-
дећи послове на очувању и козервацији дубровачких грађевина и
старина. Био је члан САНУ од 1940.
409
Каноник столне дубровачке цркве током четири деценије,
Анте Лиепопили (1848-1940), бавио се архивским истраживањи-
ма, а своје разноврсне написе из савремене и старије историје,
историје уметности али и фолклора објављивао је у дубровачким
листовима и часописима († Dum Antun Liepopili, „Dubrovnik”,
XXVII (1940), 1, 4).
Мурат је у то доба у великом послу рестаурације

и конзервације дубровачких грађевина и споменика,
као управник непосредно после рата заснованог Над-
лештва за уметност и споменике. Добре везе са Бео-
градом, посебно у политичким као и у дворским круго-
вима, Мурат, некадашњи наставник Александра Кара-
ђорђевића, употребио је у преважном послу враћања
знаменитих грађевина старог Дубровника у власни-
штво самог града као и у обнови културних и научних
институција410. У том смислу се може пратити и његово
залагање у раду ДУД „Свети Влахо”.
Као секретари су били пописани тада још увек на
почецима својих каријера, Илија Синдик411, историчар
и архивист, и Алберт Халер412, критичар, теоретичар,
410
О овоме: Ivan Viđen, Dubrovački slikar i konzervator Marko
Murat (1864-1944), Godišnjak zaštite spomenika kulture Hrvatske,
29/ 2005 – 30/ 2006, 1-22.
411
Илија Синдик (1888. Тиват – 1958. Београд) се школовао у
Тивту, Котору а филозофски факултет завршио и докторирао у
Бечу, где је слушао предавања Константина Јиречека. Био је про-
фесор гимназије у Задру (1913-1914), Дубровнику (1914-1924),
Београду (1925-1933), директор гимназије у Кикинди (1933-
1942). После рата је радио као виши архивист у Државном архи-
ву у Београду, а затим и као управник Историјског института
САН. Предавао је архивистику и историјску географију у Бео-
граду и у Новом Саду. За дописног члана САН изабран је 1950.
Његов научни рад се креће у областима историјске геогра-
фије, картографије и етнологије, а више радова је посветио архи-
вима и архивистици.
411
Алберт Халер (1883-1945) је матурирао у Дубровнику 1905,
у Бечу дипломирао класичну филологију 1909, а у Загребу док-
торирао 1927. са тезом Гундулићев Осман с естетског гледишта.
Радио је као гимназијски професор у Дубровнику 1909-1911,
у Сплиту 1911-1929, и у Загребу, од 1929. Враћа се у Дубровачку
историчар књижевности, двојица професора Дубро-

вачке гимназије. Синдик је тих година прешао у Бео-
град, истим послом, док је Халер наставио професуру
у сплитској гимназији.
Њима је од највеће помоћи, као прави секретар
Друштва био Јовица Перовић413. Наиме, у сачуваној
преписци он је тај који на налог Вучетића кореспон-
дира са угледним могућим сарадницима, а по сећа-
њима старих Дубровчана он је био тај који је дуго,
својим личним залагањем и појавом, и одржавао дру-
штво.
Дубровачко учено друштво „Свети Влахо” се
конституисало 30. новембра 1923. уочи а у част свет-
ковине ослобођења и уједињења, док је статут друштва
од власти потврђен нешто раније, 19. октобра исте
године. Од 1. априла 1924. друштво добија новчану по-
моћ од градске општине.
Циљ друштва је био сасвим јасан и прокламован
статутом, чија га прва тачка детаљно наводи: „da sve-
strano proučava Dubrovnik, naročito sa strane arheološke,
гимназију 1931, а 1939. постаје њен управник. Долази у Загреб

1943. као предавач на Филозофском факултету.
Аутор је и монографије Антун Казали (1935) као и Новије
дубровачке књижевности (Загреб, 1944).
413
Јово Л. Перовић (Дубровник 1873- Дубровник 1942), почев-
ши да пише још као гимназијалац, аутор је бројних написа како
из историје Дубровника, тако и савременог живота Града, које су
штампане у дубровачкој периодици током прве половине XX
века. Радио је као архивист у Дубровачком архиву, где је саста-
вио каталог за једну од серија докумената. Годинама је писао, на
основу Црквеног архива СПЦ у Дубровнику, Историју српско-
православне црквене општине Дубровачке, која је остала у руко-
пису.
istorijsko-umetničke, istorijsko-pravne, lingvističke, etno-

grafske, antropološke, socijalne, trgovačke, pomorske, ge-
ografske i prirodne bilo u njegovom sopstvenom razvitku,
bilo u njegovim vezama s Dalmacijom i s drugim bližim i
daljim oblastima naših ili tuđih zemalja”. Антун Вучетић
даје и образложење: наиме, пошто: „големо благо раз-
ног рукописног градива лежи још и непроучено и нео-
брађено у дубровачком архиву, приступачном свако-
ме”, а и: „има и код приватника још доста рукописног
материјала, али то се све више губи и упропашћава”,
као и што: „налази се још прилично градива и код ММ.
ПП. ОО. Фрањеваца и Домениканаца у Дубровнику а
још прилично градива по страним архивима и би-
блиотекама...”414 друштво има строги задатак да га са-
чува од пропасти и преда на углед и аманет потомству.
Све то са коначним циљем да се сачини једна историја,
достојна славне прошлости Дубровника.
То учено друштво имаће, сем основног, и пратеће
циљеве, који ће и довести до његовог прерастања у
академију, а то су: оснивање библиотеке за научне кру-
гове 415, као и да се помогне постојећем музеју416.
Чланови друштва могу бити прави, почасни и
дописни. Осим тога чланом Друштва постају и добро-
414
Predgovor, „Glasnik” Dubrovačkog učenog društva „Sv. Vla-
ho”, I, Dubrovnik, 1929, III.
415
„Da u dogovor s vlastima državnim ili općinskim utemelji
biblioteku za naučne krugove, koja bi se imala pretvoriti u jednu
gradsku biblioteku sa čitaonicom pristupačnom svakome”.
416
„Da u dogovoru s dubrovačkom općinom sarađuje sa upravom
postojećeg općinskog muzeja i da se brine da isti bude u svakom
pogledu na visini savremenih analognih ustanova”, један је од
ставова Статута.
твори, утемељивачи и помагачи, односно личности

који и финансијски помажу рад.
Седиште друштва је било у Кнежевом двору, од-
носно у Дубровачком архиву.
У складу са својим основним циљем Друштво је
организовало низ предавања угледних научника из
Дубровника и региона, током периода 1924-25, као
стручне састанке и као јавна предавања.
Млади Јорјо Тадић417, потоњи велики српски ис-
торичар, радио је у то време у Дубровнику, на месту
професора, а затим и директора Поморско-трговачке
школе. Већ тада је амбициозно одржао своја предавања
у оквиру активности Друштва, и то два у Вијећници
Дубровачке општине, а једно у дворани Соколског
друштва. У првом предавању, заведеном као стручно,
одржаном маја 1925, под називом „Дубровник и прва
св. Лига г. 1538”, реаговао је на књигу Божа Цвјетко-
вића Дубровачка дипломација, док је другом приликом,
током следеће године, 25. марта, излагао на тему
„Дубровачки поклисари”. Пред члановима „Соколског
друштва”, али у оквиру јавних предавања ДУД „Св.
417
Јорјо Тадић (Стари Град на Хвару 1899 – Београд 1969), ос-
новну школу је завршио у родном месту, а класичну гимназију у
Задру и у Сплиту. Студирао је историју и филозофију у Загребу,
Берлину, Лаjпцигу, Прагу и у Београду. По завршетку студија ра-
дио је као суплент поморске академије у Котору а потом био ди-
ректор и професор Поморско-трговачке школе у Дубровнику. Од
1935. ради на Филозофском факултету у Загребу, а 1938. прелази
у Београд као виши саветник Министраства просвете. Од 1951.
је редовни професор на предмету Општа историја новог века.
Био је дописни члан ЈАЗУ и редовни члан САНУ а од 1959. и
директор Историјског института у Београду.
Влахо”, Тадић је крајем јануара 1927. пригодно гово-

рио о животу и раду Јована Цвијића.
Нико Ђивановић418, дубровачки жупник, али и
историчар и истраживач и заљубљеник у дубровачку
прошлост, такође је, пригодно, поводом стогодишњице
рођења Ђура Даничића, беседио у дворани Српског пе-
вачког друштва „Слога”, априла 1925. О дубровачким
црквама, старим и несталим, као и о трима сачуванима
(Св. Никола, Св. Јакоб на Пелинама и Сигурата) гово-
рио је у новембру 1924. а затим у октобру 1926, у
дворани „Слоге” и у Вијећници.
Дубровчанин Вид Вулетић Вукасовић419, писац,
фолклориста, истарживач старина, држао је предавање
418
Нико Ђивановић (Дубровник 1876 – Дубровник 1949) је на-
кон завршене гимназије у Дубровнику и богословије у Задру,
заређен 1899. и постављен за жупника градске жупе у Дуб-
ровнику. За почасног каноника дубровачког Столног каптола
именован је 1931.
Преко пола века је писао и објављивао чланке на основу ар-
хивске грађе и истраживања у дубровачкој, далматинској и срп-
ској и хрватској периодици из црквене историје, културне исто-
рије, штампарства, музике.
Био је уредник „Листа Дубровачке бискупије”.
419
Вид Вулетић Вукасовић (Брсечине код Дубровника 1853 –
Дубровник 1933) у Дубровнику је завршио семениште и вишу
гимназију а у Арбанасима код Задра препарандију. Од 1876. је
учитељ у основној и грађанској школи у Дубровнику, а затим го-
тово две деценије учитељ грађанске школе на Корчули. Од 1897.
у женској препарандији у Дубровнику предаје језик, историју и
географију.
Дописни члан Српске краљевске академије је постао 1907.
Вид Вулетић Вукасовић је био књижевник, истраживач ста-
рина и на-родних обичаја. Највише се бавио епиграфским споме-
ницима, објављујући античке, грчке и римске натписе, као и
старосрпске надгробне натписе. У књизи Биљешке о култури ју-
жнијих Словена, особито Србаља, објављеној у Дубровнику 1897,
као и на светском конгресу фолклора у Чикагу, објавио је резул-
тате својих вишегодишњих истраживања старо-српских гробова
по Херцеговини и по Босни.
и у „Слози” и у Вијећници, 1924, па затим 1927. Први

пут је говорио на тему „Гладиња болест за златом у
Дубровнику XVII в.” а затим о покушају освајања Сто-
на од стране херцеговачког санџака, Мехмеда-бега,
1525. године. О буни у Гружу из 1814. Вулетић Вука-
совић је говорио 1828. у Вијећници.
Пригодна предавања, поводом јубилеја знамени-
тих Дубровчана и оних који су Дубровник сматрали
својим градом, одржали су и: Бранислав Трухелка, који
је говорио о Руђеру Бошковићу, у дворани „Слоге”, у
фебруару 1924, као и Јован Перовић, који је у децембру
исте године, подсетио на Ђорђа Николајевића као пр-
вог радника дубровачког архива и побудитеља народне
свести. Вицко Липановић, професор математике, бесе-
дио је две године касније, 29. децембра 1926, у Вијећ-
ници, пригодом „300. годишњице дубровачког учењака
Марина Геталдића Бете”.
Дубровачки учитељ Влахо Фортунић420, иначе
врло чест предавач и на другим местима у Граду (у
Католичком друштву Бошковић држао је више преда-
вања), за ДУД „Св. Влахо” одржао је три предавања,
прво из једне од области за које се посебно интере-
совао, фолклора, о сватовским обичајима у околини
Дубровника, 1826, и два следеће, 1927, једно под нази-
вом, „Забавно путовање од Гружа до Стона”, и друго,
замишљено као историско-културни али и привредни,
420
Влахо Фортунић (+1937, Дубровник), учитељ, сабиратељ
народног блага – фолклора, пучки писац и предавач, „надасве
врсни стручњак у рибарству”. Био је вредан сарадник дубровач-
ких листова и часописа: „Срђ”, „Дубровачки лист”, „Народна
свијест”, „Дубрава”, у којима је објавио на десетине текстова.
посебно кад се тиче рибарства, поглед на Јадранско

море. Оба предавања су заснована на бројним тексто-
вима које Фортинић објављивао на тему народних
обичаја у Дубровнику и околини421, као и о рибарству,
значајној грани у старом и тадашњем Дубровнику.
Професори Кристо Криле и Марко Марчић одр-
жали су предавања у априлу, односно мају 1925, у дво-
рани „Слоге” из својих наставних области. Марчић је
говорио „О вртларству и цвјетарству на територију
дубровачком”422, а Криле на тему: „Груж прије и након
изградње жељезнице”.
Антоније Вучетић је говорио о Дубровнику кроз
векове до уједињења а А. Лиепопили се осврну на књи-
гу Николе Буцоњића: Повијест устанка у Херцеговини
421
Наведимо неке од написа Влаха Фортунића: Božićni običaji
u Stonjskom primorju, „Dubrovački list”, I (1924), 47, 2-3; Кako u
našoj okolici slave mladence, materice i očice, „Dubrovački list”, III
(1926), 47, 5-6; Korizmeni i uskrsni običaji našeg seoskog naroda u
dubrovačkoj okolici, „Narodna svijest”, XIII (1931), 9, 5; Narodno
kolo u okolici dubrovačkoj, „Dubrovački list”, I (1924), 42, 1-2; Po-
kladi na selu osobito obzirom na stonjsko primorje i po gradovima,
„Dubrovački list”, II (1925), 7, 1-3; Religijski običaji u Konavlima,
„Narodna svijest”, XIII (1931), 24, 3; Uskrsni običaji u dubrovačkoj
okolici, „Narodna svijest”, XIII (1931), 14, 2.
422
Овај свој рад Марчић је објавио у два двоброја „Дубровач-
ког листа” током 1925, као што је и остале своје текстове објав-
љивао у дубровачкој периодици (Letimični pogled na vegetaciju
okolice dubrovačke, „Dubrovački list”. Posebno ilustrirano izdanje
prigodom kongresa jugoslavenskog učiteljstva u Dubrovniku (1924),
36-38; Naranče i limuni, „Dubrovački list”, I (1924), 8, 1-2; Filokse-
ra u srezu dubrovačkom, „Dubrovački list”, II (1925), 30, 1-2; Proiz-
vodnja i trgovina buhača, „Dubrovački list”, II (1925), 2, 1-2; Agava,
„Dubrovački list”, II (1925), 8, 1-2; Čempres, „Dubrovački list”, II
(1925), 12, 2-3; Vina u Dubrovačkoj oblasti, „Dubrovački list”, II
(1925), 41, 1; 42, 1).
и бој код Стоца објављену у Мостару 1911, говорећи о

Херцеговачком устанку.
Тада већ угледни историчар и дипломата Лујо
Војновић је за своје предавање, одржано у Вијећници
25. фебруара 1928. изабрао да говори о једној инте-
ресантној епизоди у историји Дубровачке Републике –
о неоствареној намери да Николо Макијавели буде по-
стављен за дубровачког секретара.
Поводом десетогодишњице смрти Пера Будма-
нија по црквеном помену у цркви св. Влаха, заједно са
Дубровачким радничким друштвом, у оквиру ДУД
„Св. Влахо” одржано је спомен-вече у Бондином теат-
ру, јануара 1925. О научном рада угледног филолога
говорио је Јакоб Царић423, слависта и књижевник, та-
кође професор Дубровачке гимназије, док је Вид Вуле-
тић Вукасовић одржао предавање под називом „Зна-
мените црте из живота Петра Будманија као родољуба
и пријатеља радништва”.
423
Јакоб Царић (Хвар 1881 – Дубровник 1947), дипломирао је
славистику и класичну филологију. Као средњешколски про-
фесор радио је у Задру, Сплиту, Дубровнику и у Загребу.
Аутор је више филолошких и језичких расправа, међу којима
и: Нешто о хрватском акценту, Наш језик, Силвије С. Крањче-
вић, Прерадовић и Крањчевић. Писао је пригодну поезију, нај-
чешће у виду сонета. Поводом Балканских ратова објавио је
збирку песама Косовке (Дубровник, 1913), а после атентата на
краља Александра венац од двадесет сонета Мртвоме Краљу
(Дубровник, 1934).
У политичким написима изражавао је јужнословенску и све-
словенску орјентацију, а у сопственом издању говора одржаног у
Дубровнику „Хрвати и Срби” (Дубровник, 1913) изједначава их
у једном народу по крви и језику.
Друштво је после опсежних припрема, 1929.

године издало и врло амбициозни научни часопис под
називом „Гласник”, штампан на 184 стране, латиницом
и ћирилицом. Главни уредник је био Антун Вучетић
док су као чланови уредништва потписани: Јаков Ца-
рић, Нико Ђивановић, Ернест Катић, Луцијан Марчић,
Марко Мурат, Иво Сарака и Јорјо Тадић.
На сарадњу у „Гласник” позивани су најугленији
научници и литеарни радници не само везани за Дуб-
ровник него из Београда и Загреба. Неки од њих, међу
њима и: Петар Колендић, Павле Поповић, Тихомир
Ђорђевић, Владимир Ћоровић, Јован Ђаја, нису, и по-
ред изражене жеље у преписци са уредништвом, до-
ставили своје радове. У „Гласнику” су објављени три
студије Милана Решетара424 („Попис дубровачкијех
властеоскијех породица”, „Трешње у Дубровнику г.
1843-1845” и „Дубровачке тамнице”), поменути рад
Луја Војновића о Макијавелију као и вероватно један
од последњих радова Ђ. Керблера425 („Дубровчани и
424
Милан Решетар (Дубровник 1860 – Фиренца 1942), слав-
иста, историчар књижевности и нумизматичар, после завршене
гимназије у Дубровнику, студирао је славистику и класичну фи-
лологију у Бечу и у Грацу. Од 1882. до 1891. био је професор
гимназије у Копру, Задру и Сплиту. Докторирао је у Грацу 1889.
Од 1895. је професор словенске филологије у Бечу, а у периоду
1919-1927. предавао је на свеучилишту у Загребу.
425
Ђуро Керблер (1873-1927), по докторату на загребачком
филозофском факултету, радио као гимназијски професор у
Загребу и у Пожеги, а затим као предавач класичне филологије у
Загребу. Члан ЈАЗУ постао је 1908, односно 1915, а секретар ака-
демије био је у периоду 1919-1927.
Бавио се темама из области класичним наука, али је писао и о
култури старог Дубровника и расправе из старије хрватске књи-
жевности.
Кара-Мустафа велики везир турски”), коме је часопис

приложио и некролог. Ј. Тадић је писао о поморској
трговини Дубровника крајем средњег века, Лиепопили
о Маројици Кабоги, а Фердо Шишић426 се одазвао на
сарaдњу текстом „Како се Котор предао Венецији”.
Уредник Вучетић је, сем предговора, потписао и рад
„Дубровчани на обрани свог територија и слободне
пловидбе према Млечанима почетком XVII вијека”,
док је Нико Штук427 писао о доласку Ричарда Лављег
Срца у Дубровник. Нико Ђивановић је у „Гласнику”
штамапо своје предавање о трима старим дубровачким
црквицама, док је Вид Вулетић Вукасовић објавио
текст „Стари обичаји града Дубровника”. Оснивач и
дугогодишњи вођа друштва „Аница Бошковић”, Лина
Богдан Бијелић428, такође је писала о обичајима Дуб-
426
Фердо Шишић (1869-1940), водећи хрватски историчар из-
међу два рата. Био је професор хрватске историје 1906-1939. Ре-
дован члан ЈАЗУ од 1910.
427
Нико Штук (1866. Пељешац – 1939. Лапад), гимназију завр-
шио у Дубровнику, а теологију у Задру. Заређен је на Брачу 1889,
па је исте године био на школовању у Риму, што је било значајно
за његов даљи књижевни рад. Године 1891. постао је подупра-
витељ Бискупском семеништа а затим управитељ па и жупник
најпре жупе Млини, па затим и Цавтата. Ту је остао до 1913. када
је пензионисан.
Још у младости је започео да пише, сарађујући у разним часо-
писима („Лист Дубровачке бискупије” и „Народна свијест”) и
бавећи се темама из теологије, филозофије и историје, као и
преводећи.
428
Павлина (Лина) Богдан – Бијелић (Цавтат 1855 – Дубровник
1944), после завршене учитељске школе у Дубровнику, била је
најпре учитељица у Цавтату а затим у периоду 1879-1904. упра-
витељица женске пучке школе у Дубровнику. По удаји за секре-
тара тосканског војводе, живела је до 1908. у Салзбургу, да би се
затим са мужем вратила у Дубровник.
ровника, до краја XIX века, док је о еколошким при-

ликама дубровачке и далматинске вегетације свој рад
приложио Лујо Адамовић429. О раду друштва „Св. Вла-
хо” извештај је поднео Јовица Перовић.
Рад Друштва је сем редовне месечне помоћи
дубровачке општине, помаган и од угледних доброчи-
нитеља. У том циљ је био ангажован и Мелко Чингрија
на његовом путу по Америци, приликом сусрета са
тамонасељеним Дубровчанима. Бродовласник Божо Ба-
нац430 је својом финансијском помоћи омогућио штам-
Бавила се конаовским везом који је популарисала и за које је
радове била награђивана у Паризу, Бечу, Грацу.
Основала је 1926. и водила културно-просветни рад друштва
„Аница Бошковић”.
Била је дугогодишњи сарадник Одбора за народни живот и
обичаје ЈАЗУ.
429
Лујо Адамовић (Ровињ 1864 – Дубровник 1935), син писца
Грађе за повијест дубровачке педагогије, истакнутог педагога
Вицка Адамовића, завршио је Дубровачку гимназију а у Бечу је
студирао медицину. У Београду је студирао природне науке код
Јосифа Панчића од 1886. до 1888. Следећих десет година пре-
давао је по српским гимназијама у Зајачару, Пироту, Горњем
Милановцу и у Врању, да би 1898. докторирао у Берлину. У Бео-
граду је постављен за професора ботанике на Великој школи и
управника Ботаничке баште. На Бечки универзитет је отишао
1905, после сукоба са неким професорима на Великој школи, да
би се десет година касније опет нашао на месту управника Бо-
таничке баште, са кога је отпуштен по завршетку рата. Затим се
враћа у Дубровник.
Године 1907. изабран је за дописног члана ЈАЗУ.
Као ботаничар бавио се истраживањем широког подручја
Балканског и Апенинског полуострва, а резултате објављивао у
европским научним часописима. Награђен је на Међународној
изложби у Паризу 1900. за шумарску карту Србије, а за свој кар-
тографски рад одликован је у Бечу.
430
Божо Банац (Дубровник 1883 – Њујорк 1945) бродовласник,
као син поморског капетана и бродовласника, у Лондону је
пање „Гласника”, као и Мигуел Михановић из Буенос

Аиреса.
Међутим, Друштво се после добрих оцена ње-
говог рада и „Гласника”, полако почињало да гаси.
„Društvo je de iure i dalje postojalo, ali samo kroz svog
posljednjeg prestavnika, Jovicu Perovića, koji je marljivo
obilazio, s cilindrom na glavi, sve javne svečanosti i na taj
način predstavljao društvo”, пише један од ретких хро-
ничара друштва431. Неки су његови чланови отишли из
Дубровника, док су други због своје старости преста-
јали да буду активни, што је била судбина и других
сличних добрих намера у граду под Срђем.
заступао бродарска прекоокеанска друштва, међу којима и су-

власничку Атланску пловидбу „Иво Рачић”. Основао је године
1924. и Југословенско-американску пловидбу, у сарадњи са
исељеницима из Јужне Америке, да би, четири године касније,
сједињењем тог друштва са Атланском пловидбом „Иво Рачић”,
крајем 1928, утемељио „Југословенски Лојд”, којим је годинама
успешно управљао.
431
S. Jakšić, Posljednja dubrovačka akademija,„Dubrovnik”, 2-
3.4, 1974, 436.
ДУБРОВЧАНИН ДУМ НИКО

ЂИВАНОВИЋ У ОДБРАНИ ИМЕНА
ГРУШКЕ УЛИЦЕ СВ. КРСТА (КРИЖА)
1931. ГОДИНЕ
„Помало декадентни, госпарски квазикултурали-

зам предратног Дубровника и изразиту носталгију за
прошлим која је све више вукла у жабокречину јаловог
традиционализма”432, како је неблагонаклоно описи-
вана преовлађујућа друштвенo-интелектуална клима и
у трећој деценији дубровачког двадесетог века, разбу-
дила је потреба за заштитом споменика, посебно пред
појачаним интересима за њихово не само коришћење
него и очигледно скрнављење. Једно од првих насто-
јања новоформиране краљевине било је оснивање Над-
лештва за уметност и споменике, 1919. године, које је
водио као главни и тада једини конзерватор Марко
Мурат. У обимном послу чувеном сликару поодмаклих
година, на препоруку Ивана Мештровића, од 1928.
помаже Коста Страјнић, ликовни теоретичар, крити-
чар, естетичар и уметник. Око Страјнића, који је у Дуб-
ровник стигао после боравка у Прагу и у Паризу, и са
већ оформљеним публицистичким и критичарским
делом, окупљао се круг најутицајнијих тадашњих умет-
ника из Загреба, Београда, Сарајева, Сплита, Љубљане.
Међу њима су били и Милан Коњевић, Стојан Ара-
лица, Петар Лубарда, Петар Добровић, Никола Добро-
432
Antun Karaman, Antun Masle, Umjetnička galerija Dubrovnik,
1986, 11.
вић, Томислав Кризман, Иво Режак, Игњат Јоб...433

Страјнић је, сем залагања за успостављање квалитетне
ликовне сцене и уопште унапређења културне климе, у
оквиру свог посла у Надлештву, водио и страсне и
громогласне битке за заштиту старога града, све до
судских процеса и дугих јавних полемика434. У сукобу
са реално финансијски моћним противницима, Страј-
нић је уживао подршку многих угледних Дубровчана,
међу њима и Луја Војновића. Војновић је тако, за
Страјнићеву књигу која прати ову његову беспоштедну
борбу за заштиту Града, Дубровник без маске – узалуд-
ни напори и тешка разочарења, штампану 1930., напи-
сао предговор.
Међутим, у самом Дубровнику, аутентично и
даље живи дух отпора нарушавању традиције и угро-
жавању старина Града. Носиоци су посебни, посве-
ћени а тихи и неуморни у свом свакодневном настоја-
њу да се од заборава отргне што већи број тренутака из
повести Републике, сачува и још покоји траг старе
славе. Међу њима и свештеник дум Нико Ђивановић
(1876–1949), рођени Дубровчанин, који је у свом граду
провео читав свој живот. Преко пола века је писао и
објављивао чланке у дубровачкој, далматинској и срп-
ској и хрватској периодици. Ђивановићеве теме су биле
разнолике, а основни именитељ им је био град Дуб-
ровник – писао је радове из црквене историје, о све-
433
I. Viđen, Bibliografska studija o Kosti Strajniću, у: Kosta Straj-
nić: „Dubrovnik bez maske” i polemika s Vinkom Brajevićem o čuva-
nju dalmatinske arhitekture, priredio Ivan Viđen, Zagreb 2007, 48-
49.
434
О томе у: K. Strajnić: „Dubrovnik bez maske”...
штенству, дубровачким црквама и црквицама, братов-

штинама, штампарству, музици. Његови текстови су
били засновани на изворним архивским истражива-
њима. Као врсни архивски радник више пута је био у
прилици да својим исписима помаже истраживачима
дубровачке традиције – о чему сведочи сачувана бројна
преписка са најугледнијим филолозима и историча-
рима прве половине 20. века: Миланом Решетаром, Пе-
тром Колендићем, Мирком Деановићем, Ђуром Тру-
хелком...435
Није било онда ни необично, посебно ако се зна
да је иза Ђивановића остао читав архивски свежањ са
темом дубровачке улице, што су се њему обратиле
општинске власти 21. маја 1931. поводом „утука неко-
лицине становника Гружа” ради промене назива улице
Св. крижа у Гружу. У поднетом препису обраћања
јасно је да број грађана, поименице наведен, прелази
бројку од шездесесет, а да је на њиховом челу старе-
шина манастира Св. Крижа, В. Царевић. Гружани, на-
име, сматрају да им је конкретним чином власти угро-
жен верски осећај, јер „ни најмање није било упутно
дирати у старински назив који управо проистиче из
народа а представља за све вернике симбол голготске
трагедије”. Међутим, сем религиозног, овај назив има
и историјског оправдања, како се наводи у молби
Гружана: „Познато је, наиме, да је у средњем вијеку
довезен био у Град знаменити Урошев крст који не
само што садржи најдрагоценију реликвију за све крш-
ћане, него је и ремек дјело византијске умјетности. То-
435
Оставштина Ника Ђивановића, Државни архив Дубровник.
лика је због тога била усхићеност у народу да се је у

славу и спомену да се називом св. Крижа одликовала
улица св. Крижа, него и основала знаменита задужбина
св. Крижа, самостан са црквом па чак и само мјесто
прозвало Груж...”436
Начелник Мичић и председник Хаџија упућују
стога замолбу дум Нику Ђивановићу са питањем о
основаности оваквог тумачења а затим и захтевања
Гружана.
О Св. крсту српског краља Милутина писали су
Дубровчани током векова, а, у новије време, најпотпу-
није каноник Стијепо Скурла, у књизи Моћник Столне
цркве дубровачке. Књига штампана 1868. у Дубровни-
ку, садржи и прецизан цртеж саме реликвије, начињен
у Литографском заводу Василије Лаиновић. У напоме-
ни аутора да ова реликвија не припада дубровачкој
Госпи, што је основна тема, али се уврштава у књигу
због свог значаја, можемо наслутити и утицај издавача
и власнице Литографског завода, Василије Лаиновић,
једне од најугледних православних Српкиња Дубров-
киња свога доба, која је баш у то доба своју штампа-
рију предавала на управљање потоњем значајном дуб-
ровачком издавачу Драгутину Претнеру.
Прецизни опис Св. крста са читањима и тумаче-
њима ћириличних и латиничних натписа, прати његов
историјат, који Скурла употпуњује и приказом доба и
владавине краља Милутина. Аутор, такође, приповеда
о неславним догађајима везаним за Св. крст у самом
436
Оставштина Н. Ђивановића, ДАД. Сва даља документа која
се наводе у овом раду пореклом су из Оставштине Н. Ђивано-
вића.
Дубровнику, односно о оштећивању и одцепљењу чес-

тице с комадића дрвета Христовог крста који се нала-
зио у Милутиновом крсту, као и коначном настојању
доминиканаца да сачувају свету реликвију.
Ђивановићу је сигурно добро била позната исто-
рија Милутиновог крста, али је, ипак, овом питању
приступио сасвим савесно, истражујући га, током на-
редних месеци, у више сегмената. О том његовом ис-
траживању постоје рукописни записи у Ђивановићевој
оставштини која се чува у Државном архиву у Дуб-
ровнику, а који сведоче о свесрдном и савесном односу
према традицији и њеном очувању. Ђивановића је, нај-
пре, интересовало како су Дубровчани стекли област
Груж. Такође се бавио и етимологијом назива Груж,
односно везом термина Груж са термином крст. Поред
тога, низ питања је био везан за манастир Св. крста, као
и за сам крст српског краља Милутина. У свом истра-
живању, сем записа из дубровачких архивских књига,
користио је и мишљења старих дубровачких хроничара
и историчара, али је консултовао и најновија, савреме-
на објављена истраживања.
Први сегмент Ђивановић је дефинисао као питање:
„Како и када су Дубровчани стекли Груж?”. За одговор
на то питање консултовао је старе дубровачке повесни-
чаре Јакова Лукаревића и Јунија Растића, затим истори-
чаре новијих времена – историју И. Х. Енгела и дум
Ивана Стојановића, као и савременике – Илију Синдика,
Косту Војновића и Вицка Адамовића. Лукаревићево и
Растићево опширно приповедање о боравку „краља дал-
матинског”, Стјепана, и његове жене, краљице Марга-
рете, у Дубровнику закључује се тврђењем да су том
приликом Дубровчанима дати Жупа, Ријека, Груж и

цело Приморје до Орашца, што се преноси и у Енгел-
Стојановићевој Повијести Дубровачке Републике437
наведеним речима: „Uvećanje dubrovačke oblasti darovi-
ma srpskog kneza Stjepana Vojislava (1040-1050) i njego-
vog sina Mihajla (1050-1080)... Kaže se da je Stjepan Voji-
slav, obnovitelj Srbije i njen osloboditelj od vrhovne vlasti
vizantijske oko g. 1040-1050. iz prijateljstva prema Dub-
rovčanima njima darovao Župu, Rijeku, Gruž i cijelo pri-
morje do Orašca – plovni predio...”
Обимно бављење овим питањем, Ђивановић зао-
кружује наводом из рада дубровачког педагога и исто-
ричара културе Вицка Адамовића, аутора и моногра-
фије Ријека Дубровачка (Дубровник 1904):
„Te su zemlje odavna obrađivali stari Dubrovčani,
koji su i na njoj imali svoje vinograde, iako isprva zemlji-
šte nije bilo njihovo nego je pripadalo velikijem kneževima
Zahumskim i Travunjskim, kojijem su stoga Dubrovčani
plaćali po 36 dukata na godinu što su kasnije plaćali srp-
sko-bosanskijem kraljevima. Pod Nemanjom i njegovim
potomcima pomenuta svota naraste do 2000 perpera. Tako
je trajalo za mnogo i mnogo godina, iako su Dubrovčani,
stalno nastojali i neumorno radili kako bi Rijeka, dio Šu-
meta, a uz to Zaton, Gruž i Župu pripojili svojoj državi, te
se tako za svagda oslobodili isplaćivanja godišnjeg danka,
što se zvao „srpski dohodak”. Sad cijenim zgodno da ustu-
pim riječ D.ru Račkom koji o stvari piše, između ostaloga,
i ovo: „Ali podhvatni duh dubrovačkog građanstva zadobi
vješto više oduška kada dobrotom Stjepana Vojislava po-
437
Штампаној у Дубровнику 1903.
menuti primorje, zahumske i trebinjske župe (biva Rijeka i

gore pomenute zemlje) bješe obćine utjelovljeno”438.
Као потврду да се назив Свети крст употребља-
вао за луку у Гружу, Ћивановић је навео неколико при-
мера из литературе, па је цитирао путопис дубровачког
писца Ђуре Ферића Periegesis orae Rhagusanae (Ragu-
sii 1803, 44.), публикацију дубровачког публицисте,
конзерватора и архивисте, Јосипа Ђелчића, I conti di
Tuhelj, (Ragusa, 1889, 101.), а из новијег доба одломке
из оба издања књиге Dubrovnik, jedna istorijska šetnja,
дубровачког, латиничног, из 1893, и београдског, ћири-
личног, Луја Војновића, који пише: „Gruž (Gravosium –
Gravosa) zvaše se u staro doba i Krstova luka (Porto di S.
Croce) radi crkve posvećene Sv. Krstu i manastiru usred
srijede mjesta...”. Крсто Доминковић, дубровачки пуб-
лициста и уредник листа „Дубровник”, у својој књизи
Dubrovnik i okolina, (Dubrovnik 1922, 27), такође наво-
ди: „U sredini Gruža je crkva sa zvonikom posvećena Sv.
Krstu, a uz crkvu je manastir. Po ovoj crkvi zvalo se u sta-
ro doba Gruško pristanište i „Krstova luka”. На исти на-
чин говори и дубровачки историчар и архивист Антун
Вучетић у свом популарном издању о Дубровнику439.
О етимологији назива Груж, Ђивановић, „prema
studijama naših i drugih kompetentnih filologa slavista i
romanista (našeg prof. dr.a Petra Skok-a, Antonija Colom-
bis, u Cresu, Mateja Bartoli, u Torinu)”, како каже, закљу-
чује:
438
„Rad JAZU”, knj. XXVII, 90.
439
Mali vođ putnicima za Dubrovnik i okolinu, Dubrovnik 1910,
33.
Nazivi „Gravosium”, „Gravossium”, „Gravoscium”,

sretaju se u „Liber Statutorum civitatis Ragusii” „composi-
to anno 1272” (Izd. dr Bogišića i dr Jirečeka ). U dokumen-
tima XIII vijeka, i prije godine 1272, sačuvanim u dubro-
vačkom državnom arhivu, a štampanim u svescima IV, V,
VI Smičiklasovog „Codex Diplоmaticus” spominje se „ec-
clesia sancti Blasii de Grauoso” (12.XII 1255) „apud sanc-
tum Martinum de Grauosio” (19.X 1265), „ecclesia sancte
Fusce de Grauosio” (5.I 1270), a znamo da je statut bra-
tovštine „Sv. Mihajla de Arboribus de Grauosio”, uteme-
ljene god. 1290, bio potvrđen od dubrovačkog nadbiskupa
fra Bonaventure iz Parme dne 15.V 1291. U „Miletii ver-
sus”, kojemu je auktor u XIV v. izgleda bio savremenik
srpskog cara Dušana Silnoga, pominje „portus Dalmatiae,
qui Gravosius vocatur”.
Od toga naziva „Gravosium”, koji je po svoj prilici
predromanskog porijekla, potekli su kasnije nazivi „Gravo-
sa” i naše „Gruž”, kako se to izrazuju gorepomenuti filolozi,
slavisti i romanisti, među kojima ističemo našeg vrlo uvaže-
nog profesora dr-a Petra Skok-a, a to ovom njihovom krat-
kom formulom: „Grauosium” – „Gravosa” – „Gruž”, a ne
„Crux” – „Gruž” kako tumače gospoda stanovnici Gruža...”
Једно од питања које, мада је био добро упућен у
његово разрешење, дум Нико Ђивановић поново по-
ставља је питање времена подизања манастира Св.
крста. Овога пута, Ђивановић наводи тврђење Сара
Цријевића: „Citat glasi doslovce: Samostan u Gružu zapo-
če se graditi g. 1437, Cerva”, а позива се и на латинску
поезију дубровачког 19. века, бележећи:
„U antologiji dubrov. lat. pjesnika, što izda O. Urban
Appendini: „Selecta illustrium Ragusorum poemata”, u I
knjizi su pjesme Jakova Flavija Eboranina. Tu je pod br.

10. pjesma „De portu Grusiae”, kratki epigram lijepoj dub-
rovačkoj luci Gruž... Ima u Gružu i slatke vode, ima i „cel-
sa palatia regum” i hram sv. Križa ( Crkvu sagradio zaje-
dno sa samostanom za Dominikane god. 1427. dubrovački
građanin Marija Birija (umro o. 1463). Križ je na njoj po-
svećen god. 1517., a po njemu se i čitava luka nazivala
„Porto di st. Croce”...).
Историчар дубровачке цркве К. Војновића, у
својој студији „Crkva i država u Dubrovačkoj Republi-
ci”440 такође тврди, набраја даље Ђивановић у својим
белешкама, о „Sv. Krstu u Gružu”: „Samostan se poče
graditi god. 1437.”
Ђивановић не пропушта да забележи посвете ма-
настиру и цркви Св. крста и у дубровачким тестамен-
тима, трагајући чак и за публикацијама у којима се не
помиње црква (навео је само једну, из 1804, књигу Томе
Ивановића, Правовјерство старијех младијем Дубров-
чјаном на изглед), а исти назив налази и у дубровачким
архивским књигама (Diversa Notariae)
На основу ових истраживања Нико Ђивановић је
послао одговор Дубровачкој општини 27. септембра
1931. године, у којем каже: „Ja sam bio za uzdržavanje
onog starog religioznog naziva, koji ima svoju povjest u
vezi sa Dominikanskom crkvom Sv. Križa u Gružu, sa lije-
pom svjetkovinom Krstova-dana u Gružu, a koji se samo-
stan uslijed zaveta, troškom Dubrovčanina Marina Biše,
počeo graditi god. 1437. (v. kod historičara dubrovačkih: o.
Serafina Crijevića, kan. Stijepa Skurle, dra Kosta Vojnovi-
440
„Rad JAZU”, knj. CXIX, g. 1894, str 123.
ća), i dovršen je bio oko god. 1450. Po toj crkvi, koja je

ispred mjesta Gruža, cijela luka gruška bila je od starine
običajno zvana: „Krstova luka” („Porto di S. Croce”, „Por-
to di S. Croce de Gravosa” a i kratko „S. Croce” / v. puto-
pisca Jakoba Soranzo g. 1575, razne savremene i kasnije
opise potresa od 6. IV g. 1667, Gjona Rastića (Resti
+1735), D. Gjura Ferića g. 1803, u naše doba to spominju
dr Lujo Vojnović, Kristo Dominković i dr.).
Ђивановић надаље објашњава и разлоге своје
одлуке. „Crkvi ovoj Sv. Križa u Gružu bio je darovan onaj
u Dubrovnik doneseni dragocjeni „Krst srpskog kralja Ste-
fana Uroša Milutina II” (koji je krst bio prenesen, gdje je i
sada čuvan, u moćnik Dominikanske crkve u našem gra-
du), a to je, kako se izrazuje naš povjesničar Stjepan Skur-
la, moglo biti kroz razdoblje od 70 godina: od godine 1450.
do god. 1521.”.
Ђивановић не подржава мишљење о вези имена
Груж са термином крст, наводећи бројна тумачења ста-
рих хроничара и њему савремених филолога, али исти-
че да: „...poznavajući povjest starinskog dominikanskog
samostana i Crkve Sv. Križa u Gružu sa dragocijenim da-
rom „Krsta kralja Stefana Uroša Milutina II” sa onim sta-
rinskim uzdržanim nazivom Krstova luka, sa lijepom saču-
vanom svetkovinom Krstovdana, bio, kao što bih bio i
sada, za to da se naziv „Ulica Sv. Križa”, ili još radije sta-
rijim našim nazivom „Krstova ulica” (u Vodopićevoj „Tuž-
noj Jeli” na početku III poglavlja: „uz ulicu iza Krsta” –
Krst, crkva i dominikanski samostan usred Gruža) ostavi
nepromijenjen”.
Улица Св. крижа у Дубровнику своје је име но-
сила до 1933, да би касније добијала друга имена
(Фочанска, Ивана Морђина). У последњој деценији

прошлог века, 1990, Улици Св. крижа враћено је њено
име, које и данас носи441.
Крст српског краља Милутина, вековима се не
налази у истоименом манастиру. Наиме, Милутинов
крст је већ 1618. пренет на чување у Доминикански ма-
настир у самом граду, а ношен је сваке године о слави
грушке цркве из Града у Груж, све до 1714. Тада је за
манастир Св. крста, ради безбедности већ угрожене
реликвије, сачињена сребрна копија, која се у њему и
данас чува.
441
На овом податку захваљујем господину Ивану Виђену.
„ШЉЕМ НА СВЈЕТЛОСТ...”: (НЕ)МОЋ

ШТАМПАРСКИХ ПРЕСА.
ИЗ ДУБРОВАЧКОГ ШТАМПАРСТВА
Да су старе дубровачке власти дозволу за уста-

новљавање штампарије у Републици дале тек крајем
18. века – индикативна је чињеница. Вековима одоле-
вајући захтевима својих виспрених поданика, уз вешто
манипулисање обећањима, пред врло заинтересованим
и бројним ауторима и не мање пословно вештим по-
тенцијалним штампарима и књижарима, одлучили су
се за увођење „новотарије” старе већ три века, суочени
са кључним а револуционарним променама у тадаш-
њем цивилизованом свету. И тако – док је и тада стара
Европа с немоћју пратила наговештаје нових друштве-
них кретања, која ће је коначно и неповратно проме-
нити – дубровачки Сенат разматрао је и позитивно ре-
шио молбу свог потоњег првог штампара, Венецијанца
Окија, да дозволи коначну набавку и засновање штам-
парије.
Међутим, свест о значају „изношења дела на свет-
лост”, како се вековима писало, па и говорило – при-
сутна је стално у мислима и расправама дубровачких
литерата. Најпре изазвана чињеницом коју посматрамо
као карактеристику старе дубровачке књижевности –
то је рукописна књижевност, настала најчешће као вид
друштвене забаве у тренуцима одмора од пословних
али и државничких напора. Стога је, како тада у време
стварања, тако и у вековима који су следили, била под-
ложна променама и скрнављевима. Тога су били све-

сни и сами аутори, и то све више колико су њихова дела
била популарнија. Поред тога, штампањем дело је, што
је било важно и у времену ренесансе када је оригинал-
ност имала много толерантније одређење, било зашти-
ћено и у још једном смислу – по питању ауторског пра-
ва. Највећи дубровачки комедиограф, Марин Држић, у
свом времену недовољно уважаван, оптуживан је од
сопствених суграђана за плагијат за више дела, а нај-
пре за раскошну пасторалу Тирена. Мада га је његов
много угледнији суграђанин, песник и драмски писац,
Мавро Ветрановић, својим стиховим „Пјесанца Мари-
ну Држићу у помоћ” узео у заштиту (поступак, иначе
необичан за ова, као и за савремена времена, посебно
ако се има у виду да је Ветрановићу приписивано по
које од Видриних дела), Држић је своју Тирену штам-
пао, према новијим открићима 1551.442, три године по
првом (1548443) неуспешном извођењу, у Венецији у
штампарији Андреа Аривабенеа444. Сматра се да је го-
дина првог извођења пасторале, и година писања по-
свете Свитлому и вридному властелину Сабу Никули-
нову, у којој се Држић брани од оптужбе да је пла-
гијатор. У другој, пак, посвети, истом делу, овога пута
пред његовом штампаном верзији, а упућеној дубро-
442
Stipčević, Ennio. „Otkrivena prva izdanja Držićevih djela u
Milanu”, „Forum”. Mjesečnik razreda za književnost HAZU 46
(2007), 78, 10-12, 1057-1061.
443
Према том издању је и прво извођење Тирене померено на
1548. годину, мада се до идентификовања првог Држићевог штам-
паног дела сматрало да је пасторала извођена 1549.
444
Držić, Marin. Tirena comedia Marina Darxichia prikasana v
Dvbrouniku godiscta MDXLVIII. Vinegia: [Andrea Arrivabene],
1551.
вачком властелину Мару Џивовом Пуцићу, Држић

образлаже разлоге за одлуку да своје дело стави под
штампарске пресе: „Будући, господине Маро, вридни
властелине, племенита крви, срчани пријатељу, од мно-
гих мољен био да комедију Тирену (коју ово минуто
вриме, за не стат залуду, сложих и за арајдат пријатеље
приказах) дам на свитлост, и будући се родио нарави за
послужит и погодит свакому у ствари разложите, није
ми се могло с мање нег њих вољу учинит и најлише ер
ова иста комедија бијаше јуре у руках од нјекијех, ки је
даваху својијем пријатељем исписоват, којијем писмом
с брјеменом би остала (како и у Риму Пасквин) без
носа и без рука, разбијена и раздрта, да јој се не би знао
ни почетак ни сврха...”445
Исту мисао је исказао и седам деценија касније,
„краљ илирске поезије”, Џиво Гундулић, одлучујући се
да „[по]шље(м) на свјетлост” препеве Давидових пса-
лама. Он, наиме, 1620. године, у својој штампаној по-
свети Мару Бунићу, пише : „Пјесни покорне краља Да-
вида краља минутијех лјета од мене у језик нашки
принесене, у зачетју твому Госпоству наречене, у ро-
ђенју од пријатеља издворене, од незнанаца похаране, с
непонства изопачене, с приписа приображене, у првом
свјетлилу се кажу, пријатеље сретају, Госпоству се тво-
му добровољно даривају...446
Свест о озбиљности штампаног дела, изазивала
је и код старих писаца осећање појачане одговорности,
445
Држић, Марин, Изабрана дела. Прир. Мирослав Пантић,
Београд, 1963, 21.
446
Гундулић, Џиво (Иван). Изабрана дела. Прир. Мирослав
Пантић, Београд, 1964, 387.
па и потребу да се о свом раду донесу одређене, каткад,

преломне одлуке. Џиво Гундулић, без обзира како књи-
жевна историографија тумачи његов поступак (као
одрицање од дотадашњег опуса или као тренутно одлу-
чивање при избора у приређивању дела за штампу),
овако се обраћа и читаоцима: „... Ја, за објавит да сва
остала спјеванја моја у мањој сцјени држим, све ино,
као пород од тмине, у тминах остављам; њих само,
како зрак од свјетлости, на свјетлост изводим...”447
Моћ штампаног издања доказује се већ вековима
у неразјашњеној енигми ауторства (поред бројних,
озбиљних научних покушаја) једног од најуспешнијих
и најцитиранијих дела ове литературе – зборника цин-
гарески Јеђупка. Мада је доказано да је Микша Пеле-
гриновић, правник са Хвара, аутор двадесет маскерата,
односно „срића”, које чине Јеђупку, још увек се трага
за тајанственим песником Андријом Чубрановићем који
је као аутор наведен на штампаном издању зборника,
1599, на самом крају шеснаестог века. Од невелике је
помоћи утврђена чињеница да је финансијер издања
имао своје личне разлоге за таквим недоказаним аутор-
ством: тиме је учвршћивао свој пољуљани углед – до-
водећи се у сродство са тајанственим Чубрановићем,
односно са његовим од највећих песника обожаваним
делом. А све би то био још један доказ о моћи штампе.
Штампано издање је, такође, указивало и на лич-
ност самог песника – као у случају објављивања стихова
младог властелина Динка Рањине, 1563. у Фиренци. Он
је своје Пјесни разлике илустровао правом реткошћу –
447
Исто.
сопственим портретом. Властелин у више колена, Ра-

њина се полакомио и на италијанско племство, што би,
уз грациозан потрет, био још један од показатеља да
овај, касније не тако успешан песник, али седмоструки
дубровачки кнез, није оригинално расправљао о по-
езији у свом трактату који претходи зборнику стихова –
после похвала и дивљења савременика утврђено је да
је у питању нешто прилагођени текст теоретичара и
брата великог Торквата Таса – Бернарда. Ни свест о
овешталој поезији на заласку ренесансе, ни апел за
аутономију књижевног рада и признање претходни-
цима нису помогли – Рањина се кретао утабаним ста-
зама не наслућујући нови литерарни поредак који је
надолазио.
И новија времена, у самом Дубровнику, свесна су
била важности штампе. Неки од у свом времену зна-
чајних Дубровчана, и не само у литератури већ у инте-
лектуалном животу Града уопште, своје су време и рад
улагали у издаваштво, приређујући издања и других
писаца, састављајући предговоре и поговоре, чак и ад-
министративно пратећи капиталне издавачке подухва-
те дубровачких штампара.
Франческо Марија Апендини, дубровачки књи-
жевни историчар, филолог, песник и публициста448,
трећег и најзначајнијег дубровачког штампара, такође
Италијана, Антуна Мартекинија, довео је у име власти
Републике на самом почетку 19. века из Котора у Дуб-
ровник, а затим контролисао издање свог дела Notizie
448
Предраг Станојевић, Књижевни историчар Франо Мариа
Апендини, ркп
istorico-critiche sulle antichita storia e letteratura de’

Ragusei за коју је овај и најпре био ангажован. Међу-
тим, није само на том подухвату, кључном за представ-
љање дубровачке традиције савременој европској ис-
ториографији, и поред утврђених неоригиналности и
значајних мањкавости, остала сарадња двојице добро
адаптираних Дубровчана, а није се ни исцрпла штам-
пањем више разноликих Апендинијевих издања449.
Апендини је био, стиче се утисак, са Мартекинијем
при свим његовим великим пословима у наредних три
деценије рада – при штампи два тома речника Јоакима
Стулија обављао је административне и финансијске
провере у име издавача Благог дјела, издавање Османа,
после настојања од четврт века, пратио је Апендини, и
поред противљења потписаног приређивача Амброзија
Марковића, а само је игра случаја пресудила да његово
приређивање (иако сумњивог порекла) не буде основа
за штампање најжељенијег дубровачког дела. То своје
незадовољсво изразио је у тексту који претходи своје-
врсном препеву Османа, који је организовао, унајмив-
ши Задранина Николу Јакшића, вештог и већ опро-
баног у слободним преводима наших народних песама
али и библијских псалама, штампаном већ следеће,
1827. године.
Оно што је Апендини представљао за Антуна
Мартекинија, то је Антун Казначић, дубровачки адво-
кат, песник, публициста, био за његовог сина, четвртог
дубровачког штампара, Петра Франа Мартекинија: при-
ређивао је издања, писао предговоре и уводне студије,
449
Ирена Арсић, Библиографија дубровачких издања 1801-
1900, ркп.
настављао едицију „Пјесносбрање Словинско” у којој

су штампана дела старих дубровачких писаца – Је-
ђупка, спевови Марунко Игњата Ђурђевића, Дервиш
Стјепа Ђурђевића, песме Марка Бруеровића... Ова дела
стављао је, у посветама, под заштиту дубровачких гос-
пођа, које се не стиде, како каже, да говоре својим је-
зиком, који је и њихов најраскошнији украс.
Дела старих дубровачких писаца доживела су
своја најзначајнија штампана издања, приређена од
угледних зналаца, током двадесетог века али је стари
Дубровник и у новом, 21-ом веку главни „јунак” мно-
гих књига. То илуструје и библиографски преглед ис-
ториографских радова о Граду у периоду 2000-2006.
година450, који садржи 1077 библиографских јединица.
Грађа за ову библиографију сакупљана је са ових, бал-
канских научних простора, тако да су сем радова број-
них хрватских рагузеолога, наведени и текстови и сту-
дије написани и на словеначком, македонском и српском
језику. Листајући импозантни списак, ауторско-абецед-
но устројен, стиче се утисак да тема старе дубровачке
историје, историје културе и литературе, као и уопште
традиције у новијим временима добија на пажњи и
значају. То се посебно односи на активности хрватске
рагузеологије, док београдска школа врло уочљиво,
бар према наведеним примерима, посустаје у праћењу
ових, за прошла времена, врло привлачних тема.
У том смислу поменимо и бројне јубилеје, чије
прослављање неизбежно води ка новим издањима –
Mirko Krajofil, Bibliografski pregled historiografskih radova o

450
Dubrovniku (2000-2006). HAZU Zavod za povijesne znanosti u

Dubrovniku, Zagreb-Dubrovnik, 2009.
таква је била прослава пет векова од рођења Марина

Држића, која је, сем нових издања, и преведених, на
бројним страним језицима, комедиографових дела,
зборницима са научних скупова, и поновних тумачења
феномена таконазване „Планете Држић”, уродила и
презначајним и незаобилазним у будућим истражи-
вањима Лексиконом Марина Држића451. Приређивачи
су одолели изазову – и овај својеврсни приручник за
ренесансу Дубровника, нису штампали у години јуби-
леја – 2008, већ су сачекали да се послови на тексту
окончају у фази која је прихватљива, и коначно га обе-
лоданили крајем 2009. Ово издање прати и комплетира
и библиографија издања Држићевих дела до 2008., као
и библиографија радова о писцу и његовом опусу452.
И друге годишњице – великог филолога и фила-
телисте, Милана Решетара453, ликовног естетичара и
естете Косте Страјнића454, на пример, а какав је и ју-
билеј драматурга и песника Ива Војновића, уродиле су
лепим издањима, и новим сазнањима и о писцу и о ње-
говом делу. Прошлогодишњи јубилеј Ива Војновића,
Дубровчанина родом али првенствено делом и духом,
451
Leksikon Marina Držića, Leksikografski zavod „Miroslav Krle-
ža”, Zagreb 2009.
452
Marin Držić, Bibliografija, literatura. Priredila Sonja Martino-
vić, Nacionalna i sveučilišna knjižnica u Zagrebu i Leksikografski
zavod „Miroslav Krleža”, Zagreb 2009.
453
Zbornik o Milanu Rešetaru: književnom kritičaru i filologu.
Zbornik radova sa međunarodnog znanstvenog skupa. Urednik Tiho-
mil Maštrović, Hrvatski studij sveučilišta, Zagreb 2005.
454
Strajnićev zbornik. Zbornik radova povodm 120. godišnjice
rođenja i 30. godišnjice smrti Koste Strajnića. Priredio Ivan Viđen.,
Matica Hrvatska Ogranak Dubrovnik – Institut za povijest umjetno-
sti, Dubrovnik – Zagreb 2009.
из чувене и парадигмичне, по националном одређењу,

породице Војновић, донео је издање његове обимне
преписке, штампане у три тома, на преко 1500 стра-
ница455. Утицајни и моћни, и својим друштвеним актив-
ностима и својим штампаним али и рукописним делом,
Војновићи, најпре сам Иво али и правник, дипломата и
историчар Лујо, овом преписком, потврђено је и на
летошњем скупу, чији је зборник већ штампан у ча-
сопису „Дубровник”456, доносе нове потврде ком-
плексности свога времена које условљава и њихово
лично а национално осећања, чије разматрање није
проблем за хрватске научнике. Такође би требало уо-
чити спремност учесника овог скупа да са баве и запо-
стављеним темама, односно да у разматрање кључних
појмова у његовом делу уврсте и „заборављене драме
косовског циклуса” Ива Војновића. То би се, са добром
вољом, могло (при)схватити и као позив за даља раз-
матрања сличних тема.
Стога би се можда могло закључити да Дуб-
ровник као тема савремене српске рагузеологије може
имати свој нови подстицај у коначном издавању дела
најзначајнијег савременог српског рагузеолога, Миро-
слава Пантића. То из разлога што је дело овог истори-
чара књижевности у највећој мери, сем два зборника
текстова и једног-два монографских издања, расуто по
периодици старој и више од пола века. Издавањем и
455
Pisma Iva Vojnovića, 1-3. Priredio Tihomil Maštrović, Naciona-
lna i sveučilišna knjižnica u Zagrebu – Matica hrvatska Ogranak
Dubrovnik, Zagreb – Dubrovnik 2009.
456
Dubrovnik časopis za književnost i znanost (nova serija), god.
XX, 2009., broj 4, Matica hrvatska – ogranak Dubrovnik.
штампањем омогућио би се свеобухватни увид у рад

кључног српског научника457 а што би све омогућило
завршетак једне и почетак нове епохе у истражива-
њима дубровачких тема458.
457
Напоменимо да су рад М. Пантића пратиле током времена
две сасвим контрадикторне оцене: о његовој националној при-
страсности при дефинисању корпсуса старе књижевности Дуб-
ровника, до потпуног оспоравања са последицама таквог нена-
ционалног става.
458
Рад на подухвату припреме за штампу Изабраних дела М.
Пантића прекинула је изненадна смрт једног од приређивача –
Предрага Станојевића.
О ОВОМ ИЗДАЊУ
Студије и текстови који чине ово издање раније

су штампани у следећим публикацијама:
Павле Поповић о дубровачкој драми, Међународ-
ни научни састанак слависта у Вукове дане, 25/1, Бео-
град 1996, 173-181.
Петар Колендић о раду на дубровачкој библио-
графији, „Српско-далматински магазин”, 4, СКД „Про-
свјета”, Загреб – Пододбор Сплит, Сплит 2009, 42-47.
Књижевни историчар Драгољуб Павловић, „Срби-
стика / Serbica”, Гласило Покрета за обнову србистике,
I, 1/1998, 167-181.
Две маскерате из негдашње дубровачке библи-
отеке Бизаро [према рукопису из архива породице Би-
заро објавила И. Арсић], „Прилози за књижевност, је-
зик, историју и фолклор”, 63-64, 1997-98, Филолошки
факултет у Београду, Београд 2000, 40-55.
Дубровачка сатира с краја 19. века – Kомедија
нова прид вратима од раја „Philologia Mediana”, 3,
2011, 515- 527.
Бранислав Нушић на дубровачкој позоришној сце-
ни почетком 20. века, „Српско-далматински магазин”,
2010, св. V, СКД „Просвјета”, Загреб – Пододбор
Сплит, Сплит 2010.
Дубровчанин Нико Ђивановић о Браниславу Ну-
шићу, „Philologia Mediana”, 2, 2010, 335-339.
Власи на вратима од града: пролегомена у про-
учавање мотива село – град у драмској књижевности
ренесансног Дубровника, Село и град у култури Бугара
и Срба / Селото и градът в културата на Българи и

Сърби, Университетско издателство „Св. св. Кирил и
Методий, Велико Търново 2011, 78-88.
Miles gloriosus у дубровачкој комедији, Трећа међу-
народна научна конференција „Комедија у српској
књижевности”, одржана 23-25. маја 1996, Приштина –
Призрен, Приштина 1997, 103-112.
О „Вијенцу народне славе” дубровачког илирца
Антуна Казначића, Годишњак за српски језик и књи-
жевност, XXIII, 10, Филозофски факултет у Нишу
2010, 143-150. ISSN 1451-5415
Дубровачка сновиђења Сима Матавуља, у збор-
нику „Књижевно дјело Сима Матавуља и његово мје-
сто у историји српске књижевности”, СПКД „Про-
свјета”, Херцег Нови 2007.
Култ светог Саве у Дубровнику и међу Дубров-
чанима, „Православна теологија и култура”, Зборник
са научног скупа одржаног 25. и 26. децембра 2008. у
Нишу, Ниш 2009.
Дубровчани и нашјенци, своји и/или туђи, збор-
ник са научног скупа „Други о Србима, Срби о дру-
гима”, Филозофски факултет у Нишу, Ниш 2009.
Прилог расветљавању комплексног односа ауто-
ра према историјском и савременом стању Дубров-
ника у тексту „О Дубровнику и о Дубровчанима”
француског конзула Ле-Мера, Зборник радова са Друге
међународне конференције Филолошког факултета у
Приштини „Љубомир Ненадовић и српска путописна
традиција”, Приштина 1995, 183-190, 82-992(08) 886.1-
992(08).
Улога Српске православне цркве у оснивању и у

раду Матице српске у Дубровнику у књизи Живот и рад
српског просвјетног добротвора Константина Вучко-
вића, Фототипска издања Матице српске у Дубров-
нику, Београд 2010, XXVII-XXVII./„Љетопис” Матице
српске у Дубровнику, Реферети и саопштења, прире-
дио Момчило Суботић, Београд 2010, 17-20.
Издања Матице српске у Дубровнику, [према
архивским документима], Сусрети библиографа, год.
XV (2006), Инђија 2007.
О Дубровачком ученом друштву „Св. Влахо”,
[према архивским документима], „Српско-далматин-
ски магазин”, 2008, свезак III, Сплит 2008, 29-38.
Дубровчанин Нико Ђивановић у одбрани имена
грушке Улице Св. крста (крижа) 1931. године, „Црк-
вене студије”, Годишњак центра за црквене студије,
год. VII, бр.7, Центар за црквене студије, Ниш 2010,
397-403.
„Шљем на свјетлост”: (не)моћ штампарских
преса. Из дубровачког штампарства, Годишњак Ка-
тедре за српску са јужнословенским књижевностима
за школску 2009/2010. годину. Посвећено успомени на
др Предрага Станојевића, година V, Филолошки фа-
култет Универзитета у Београду, Београд 2010, 93-99.
Ирена Арсић
ДУБРОВЧАНИ И НАШЈЕНЦИ:
ИЗ СТАРОГА ДУБРОВНИКА
рецензија
проф. др Петар Милосављевић
др Софија Божић
издавач
Универзитет у Нишу
Филозофски факултет
Ниш, Ћирила и Методија 2.
за издавача
главни и одговорни уредник

проф. др Бојана Димитријевић
прелом текста
Зоран Миленковић
ISBN
978-83-7379-219-4
штампарија
SCERO PRINT Ниш
тираж
300 примерака
Ниш, 2011.

Dubrovcani I Nasjenci

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Dubrovcani I Nasjenci

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Главни и одговорни уредник

проф. др Бојана Димитријевић

ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У НИШУ

Прилог расветљавању комплексног односа

Дубровачком драмом се Павле Поповић бавио у

Преглед српске књижевности настале су услед разли-

Преглед српске књижевности штампан је први

стике драмске подврсте, пратећи је, у кратким цртама,

роје, Скуп, Манде, Аркулин и Пјерин а помиње и из-

У оквиру драмског стваралаштва XVIII века уз

П. Поповић, Преглед..., 362-363.

А. Павић, Хисторија дубровачке књижевности, Загреб,

рији, коме је замерио једнострани филолошки приступ

под њена два имена као два посебна дела (Крунослава

два поглавља: Препорођај (у Југословенској књижев-

диографа. Али, на тај начин, аутор, излажући детаљно

презентује критику учитеља9 детаљно је објаснио свој

разјашњавањем двеју слика у Држићевом комаду, уз

вићеве нетачне напомене о сачуваном тек комаду овог

име Михо Прота Гружанин псеудоним Михе Соркоче-

његовом литерарном сабраћом из српске књижев-

ПЕТАР КОЛЕНДИЋ О РАДУ НА

Један од великана београдске рагузеологије, до-

Мирослав Пантић, „Попис радова Петра Колендића” у: Пе-

тар Колендић, Из старог Дубровника, приредио М. Пантић, Бео-

књиге12. Што је такође врло неповољно, Колендићеви

сетогодишњице смрти овога „апостола чињенице” раз-

да је осмртница „У смрт Марије Каландрице” дело Џива Гун-

„Bićete i Vi dojako osetili”, пише Колендић Ђива-

да дубровачка књижевност траје од зачетка књижевног

Ući će opet u zasebnu glavu i djela nedubrovčana

djela a i to ako je gdegođ pojedina partija ili koji sastavak

tih kratica razložićete u zasebitom predgovoru ili pogovo-

Књижевни историчар Драгољуб Павловић (1903-

на и студија која анализира и вреднује научно-наставно

осећају да их спаја у један готово породичан круг дубоко људско

било би сврсисходно посматрати однос Д. Павловића

Павле Поповић као научник и књижевни историчар, „При-

лози за књижевност, језик, историју и фолклор”, 1959, XXV, 198.

ношћу31, али и са могућношћу да се посебно изучавају

Павловић је, исто тако, као и Поповић, тежио син-

дова све до 1940, када је часопис привремено престао

кратког дописа ускликнуо: „Овог тренутка примих та-

тића у писму из Београда од 3. марта 1960. године43, до-

Јакшићем48, а исто тако је урадио и у виду професор-

део замишљене и жељене а неостварене историје југо-

има своје настављаче у препознавању елемената рене-

Тај назив ова наставно-научна област и данас носи у оквиру

Катедре за српску књижевност Филолошког факултета у Бео-

њима, него и културноисторијским темама важним за

обзиром на његову локалну и преважну карактери-

Француска књижевност у Дубровнику XVIII века и дуб-

Познато је да је Драгољуб Павловић своје моно-

тичке радове, Павловић је писао опширне и свеобу-

ном Вала Валовића, саставио животопис и уобличио

ровник, и мећу песницима, обиловао децом рођеном у

Монографија о Џиву или Ивану Бунићу71, како је

ме. Због тога, 11 година касније (1926-1937) Павловић

Библиотека „Прилога”, Београд, 1931.

Дубровнику, са значајним представницима, затим раз-

вала анахроно. Он је, пак, успевао да прецизна открића

ДВЕ МАСКЕРАТЕ ИЗ НЕГДАШЊЕ

Један од седамдесетак рукописа негдашње дуб-