УПУТСТВО ЗА ПРИПРЕМУ СТУДЕНАТА ЗА ИСПИТ ИЗ ПРЕДМЕТА

РУСКA КЊИЖЕВНОСТ XX VEKA

1. Предиспитне обавезе студента (40 бодова)

Присуство на настави -5 бодова
Израда семинарског рада – 35 бодова

2. Испит - 60 бодова
ИСПИТНА ПИТАЊА И ЛИТЕРАТУРА

1. Књижевни правци у руској књижевности с краја XIX и у прве три деценија XXв
2. Симболика поеме Двенадцать Александра Блока;
3. Како је књижевна критика тумачила лик Христа у финалу поеме Двенадцать;
4. Поетика антитезе у поеми Двенадцать Александра Блока;
5. Слике и симболи "Тихог Дона" Михаила Шолохова;
6. Синтагма "тихи Дон" („Тихий Дон“) у функцији "конструктивне доминанте"
композиције истоименог романа;
7. "Тихи Дон" – роман-трагедија о донском козаштву;
8. Трагични лик Григорија Мелехова као пример козачког чојства и јунаштва;
9. "Тихи Дон" као пример поетског романа (на примеру „аквастичких“ метафора и
„лирских дигресија“);
10. Фолклорни мотиви у роману „Тихи Дон“ М. Шолохова;
11. Мотив "инстинкт смрти" код Ивана Буњина и Иве Андрића;
12. "Имперсоналност" као елеменат авангардне поетике у Буњиновим "Тавним
дрворедима" („Тёмные аллеи“);
13. Инфантилна слика света у прози Андреја Платонова (на примеру приповетке
"Происхождение мастера");
14. Јесењин и револуција (на примеру песама „Русь советская„ и „Русь уходящая“);
15. Циклус песама о животињама у поезији Сергеја Јесењина;
16. Сеоски мотиви у поезији Сергеја Јесењина;
17. "Разговор с фининспектором о поэзии" В. Мајаковског као песнички манифест;
18. Песнички диспут Мајаковског са Јесењином: песма "Сергею Есенину" поводом
посмртне песме Јесењина "Досвиданья, друг мой, до свиданья";
19. Философска и вербално-естетска концепција историје у "Петру Првом" А.Н. Толстоја;
20. Реално и фантастично у "Мајстору и Маргарити" Михаила Булгакова;

Литература

1.Jovanović Milivoje, Pogled na rusku sovjetsku književnost. Beograd: Prosveta, 1980.

2. Stojnić Mila, Ruska književnost XX veka. Sarajevo: Zavod za izdavanje udžbenika. (b.g.)
1
.3.Bолков А.А., Русская литература XX века. Дооктябрьский период. Москва, 1966

.4.Русская литература (1917-1940). Под. ред. проф. А.И. Метченко. Москва, 1966.

5. Роговер Е.С. Русская литература XX века. 2-е издание. Санкт-Петербург – Москва, 2010.

6. Čović Branimir, Rusko-srpske književne paralele. Beograd: Vedes, 2004.

7. Čović Branimir, Stil istorijske proze A.N. Tolstoja. Novi Sad: ISJK, 1991.

8, Čović Branimir, Poetska slika. Novi Sad: ISJK, 1989.

9.Čović Branimir, Seobe Miloša Crnjanskog u kontekstu modernog ruskog istorijskog romana.
Beograd; Vedes, 2001.

10. Čović Branimir, Poetika književnog prevođenja. Beograd: Naučna knjiga, 1994.

11.Бранимир Чович. Образы и символы ‘Тихого Дона’. (В:) Зборник Матице српске за
славистику, св. 30, Нови Сад, 1986, 57-83.

Obavezna lektira (sa kraćim komentarima)

1. Aleksandаr Blok. Poema Dvanaestoruca (Двенадцать) i pesma Ночь. Улица. Фонарь.
Аптека iz ciklusa Пляски смерти;
2. Sergej Jesenjin. Четири песме по избору – наизуст: Выткался на озере алый свет зари,
Песнь о собаке, Зеленая прическа, Нивы сжаты, рощи голы, Письмо матери,
Отговорила роща золотая, Не жалею, не зову, не плачу, Черный человек, До свиданья,
друг мой, до свиданья; Поэма Пугачов.
3. Vladimir Majakovski. Pesma Сергею Есенину i autorovo tumačenje nastanka ove pesme u
traktatu Как делать стихи?; Прозаседавшиеся. Разговор с фининспектором о поэзии
(Део по избору – наизуст).
4. Ivan Bunjin. Темные аллеи, I-II. (1937-1946). Zbirka novela iz poznog stvaralaštva: od
poetike „novog realizma“ ka poetici avangarde. Postupak „depersonlizacije“ likova
postepeno raste od I ka II knjizi. Mahom su to dvoje aktera, svedenim na "on“ i „ona“, bez
personalija, učesnika u ljubavnim igrarijama, nikad frivolnim, , nikad frivolnim pod
impersonalnim maskama, ali sa čestom, istina, jedva primetnom ironijskom distancom
naratora. Ovaj postupak „depersonalizacije“ pojačava čest „krnji perfekat“ koji nije
svojstven ruskom standardnom jeziku, a prate ga sustopice nizovi nominalnih iskaza (ili

2
 rečenica), sa ponekad neobičnim dijalogom, stešnjenim u okvire monološke konstrukcije, u
kojoj se ne razaznaje koji deo pripada kom akteru.
5. Andrej Platonov. Pripovetke Происхождение мастера, Фро kao reprezentativni uzorci za
Platonovljevu avangardnu „poetiku absurda“ koju autor postiže postupkom „infanzilizacije“,
tj. imitacije dečijeg jezika, sa vizurom deteta na epske događaje, i to, ne samo u monolozima
i dijalozima junaka (kako dece, tako i odraslih infanta), već i u naratorovom kontekstu.
6. Mihail Bulgakov. Roman Mастер и Маргарита (1929-1940) - roman moderne facture i
slojevite slikovno-simboličke structure. Spoj realnog i fantastičnog.
7. Maksim Gorki. Pripovetka Мальва iz ranog perioda tzv. "revolucionarnog romantizma“, u
kojoj paralelno teku dva sižejna toka i prepliću se dve teme: tema beskućnika (bosjaka), tj.
ljudi sa dna društvene lestvice i teme težnje glavne junakinje Maljve za apsutnom slobodom
i sjedinjavanjem sa prirodom u ambijentu usamljenog peščanog otoka okružtnog morem.
8. .Strukturno-semantičke mene složene celovite poetske slike mora u kompoziciji ‘Maljve’ M.
Gorkog. (U:) Zbornik radova Instituta za strane jezike i književnosti, Novi Sad, 1989, sv. X,
266-290.
9. Aleksej Tolstoj. Istorijski roman Пётр Первый sa originalnim postupkom „umerene
istorijske stilizacije jezika“, sa likom naratora kao nosioca kolektivnog javnog mnjenja
prošle epohe.
10. Mihail Šolohov.Roman-epopeja Tихий Дон sa temom – tragedija kozaštva u revoluciji i
građanskom ratu. Tumačenje koncepcije glavnog junaka romana Grigorija Melehova u
ruskoj i srpskoj književnoj kritici.

ТЕМЕ СЕМИНАРСКИХ РАДОВА СА ЛИТЕРАТУРОМ

(ТЕМЫ КУРСОВЫХ РАБОТ ПО РУСКОЙ ЛИТЕРАТУРЕ XX ВЕКА)

1. Фольклорные мотивы в структуре поэтических образов "Тихого Дона" (Б.

Човић, Поетска слика. 1989, 69-97; (Б. Чович. Образы и символы "Тихого Дона”. /У:/
Зборник Матице српске за славистику. Св. 30, Нови Сад, 1986, 57-82.)
2. Смысловой план символического ряда "черное небо" - "черная степь" -
"черная жизнь" в "Тихом Доне”и возможности подойти к основной идее романа
(Б. Чович, Образы и символы "Тихого Дона". Нав. дело)
3. „Тихий Дон” Михаила Шолохова как роман-трагедия (Б. Чович. Образы и
символы "Тихого Дона”. /У:/ Зборник Матице српске за славистику. Св. 30, Нови
Сад, 1986, 57-82.)
4. Образ Григория Медехова как трагического героя романа-эпопеи «Тихий Дон»
М. Шолохова (Б. Чович. Образы и символы "Тихого Дона”. /У:/ Зборник Матице
српске за славистику. Св. 30, Нови Сад, 1986, 57-82.)
5. Философская и словесно-эстетическая концепция истории в "Петре Первом”
А.Н. Толстого и в "Переселениях" М. Црнянского (Б. Човић, Стил историјске
прозе А.Н. Толстоја. Нови Сад, 1991, 32-71; Б. Чович, Философская и словесно-
эстетическая концепция истории в "Петре Первом" А.Н. Толстого и в
"Переселениях" М. Црнянского. /У:/ Стилистички аспекти проучавања српског
језика. Научни састанак слависта у Вукоѳе дане. Београд- Нови Сад, Св. 23/2., 1995,
215-223.)
3
6. "Переселения" М. Црнярского в контексте русского класического
исторического романа (Б. Човић, "Сеобе” М. Црњанског према руском класичном
историјском роману. Међународна научна конференција "Словенски историјски
роман". Ниш, 1999.
7. Следы авнгардной эстетики и поэтики в прозе позднего Бунина (Категория
"имперсональности в "Темных аллеях") (Трагови естетике и поетике авангарде у
позној новелистици И-А Буњина: категорија имперсоналности у „Тавним
дрворедима“и питања естетике рецепције. (У:) Човић Бранимир, Руско-српске
књижевне паралеле. Београд: Ведес, 2002, стр. 32-53 ; )
8. Мотива "инстинкт смерти" у Иво Андрича и Ивана А. Бунина (Б. Чович, Мотив
"инстинкт смерти" у Иво Андрича и И.А. Бунина. /В:/ Славяноведение, № 1, январь-
февраль. Москва: Наука. 1995, 61-69; Мотив „инстинкт смрти“ код Иве Андрића и
Ивана А. Буњина. (У:) Човић Бранимир, Руско-српске књижевне паралеле. Београд:
Ведес, 2002, стр.101-119).
9. «Нулевая точка культуры» в поэтике русского авангарда: «инфантилизмы» в
поэтике абсурда Андрея Платонова и вопросы восприятия в другой литературе.
(Човић Бранимир, Руско-српске књижевне паралеле: Београд: Ведес, 2002, стр. 43-52;
Бенчић Жива, Инфантилизам. (У:) Појмовник руске авангарде. Св.3, Загреб:
Графички завод Хрватска, 1985. стр.39-47.
10. Поэма «Двенадцать» Александра Блока в русской и сербской критике (Бабович
Милосав, Смысловой план символики «Двенадцати» А. Блока. (В:) Зборник за
славистику, св.18, 1980; Маројевић Радмило, Симболика поеме „Двенадцать“ А.
Блока и проблеми њеног превођења на сродни словенски језик (У:) Зборник за
славистику. Св. 11, 1976, стр. 15-69. (Са исцрпном библиографијом предмета); Човић
Бранимир, Поетика антитезе у „Дванесторици“ А. Блока. (У:) Поетска слика. Нови
Сад: ИСЈК; књ. 12, стр. 111-125.