Кљижсвност и ј език , LV II/3- 4, Беог рад, 20 10.

3 11

Н А С Т А В А

У Д К 82 1. 163.4 1.09 - 14 П авл ов и ћ М .

С А Њ А Г О Л И Ј А Н И Н - E JI E 3 Оригинални нау ч ни рад

У ниверзит Новом Саду П р имљен : 15. 10. 20 10.
Ф илозофски факултет П рих ваћен: 22. 12. 20 10.

ПОЕТ ИК А Л ИРСК О Г Ц И К ЛУ СА У СА ВРЕМ ЕН ОЈ

НА У Ц И И Н А СТА В И
М ИОД РА Г ПА ВЛ О В ИЋ: 8 7 ПЕ СА МЛ

Пратећи изразите тенденциј е нау ке о књижевности од срединс шездесетих го дина

прошлог века, у раду се истражуј у иитегративни, циклотворни елеменати прве песничке
збирке/књиге Миодрага Павловића. Анализирај у се циклотворне фу нк циј е интертексту ал-
ног понављања, те интерак циј а семантичких система поетских тек ст ова кој и г раде однос ц и-
клус/мик роциклус/песничка књига. Актуализуј у се квалитативни параметри и циклотворне
функциј е интертекстуалног понављањај единственог поетског света 87 песама (радиј ални
mun лирског циклу са - динамизам поновљиве слике, кој и обезбеђуј е семантичку комплемен-
т арност понављања на нај вишем идеј ном н ивоу ).

Кључие речи: циклус, циклизациј а, валентност циклуса, интертекстуалност, интегра-

тивни фактори, циклотворни елементи, микроциклус/пот циклус, типови интертексту алних
веза.
3 12 Сања Голиј анин- Елез

Л о к ал и зо ва ње п и с ц а и д ела

Поезиј а М иодр ага Павловића заснива се на ј едном велик ом т ер ену, кој и за-
хват а област и р азличит их знања. Она се не т емељи сам о на ср пској књиж ев-
ној , ист ор иј ској и м ит олошкој т р адициј и, већ мат ер иј ал, ослонце, извор е, под-
ст ицај е, доказе, т р аж и у дру г им ј езицима и т р адициј ама. То обиље извор а и
знања кој еј е у гр ађено у Павловићеву поезиј у понекад, међу т им , заводи оне кој и
о њој пишу, и одвлачи их далеко од саме песме. ( Симовић 200 1: 344)

У наставном присту пу поезиј и М иодрга Павловића изу зет но ј е важ но омо-

гу ћити локализациј ом дела и менторском активношћу наставник а мотивациј у
у ченика за рец еп ц иј ск у погод ност и деловање Павловићеве п оезиј е, к ако би се
налазили емоц ионалн и и рац ионални пу теви ( емпатиј а и п рој ектовање, запажа-
н>е и маштање, к рит ичко и стварал ачко мишљење, закљу чивање и суђење) помо-
ћу кој их дело постај е пред мет естетског у жи вања и спознај е (Бај ић 2007: 147).
Пресудно ј е формирање гледишта на глобални поетски оквир Павловићевог сти-
ха к роз ест етске и духовне вредности песниковог дела, као што су следеће:
1. призма ху манисти чког активизма,
2. песникова к ритичка ориј ент ациј а (мотив А покалипсе) ,
3. етичност (Богородица као основни психолошк и симбол Павловићевог
п есништва: мотив Спаситеља) ,
4 . Павловићева поезиј а као поку шај интеграциј е општ ељудск е к ултурне
историј е у савремени културни трену так , антрополошка и п оетска т ра-
гања за коренима људске ду ховности (човек пу н сећања, к роз слут њу о
трансцедентном богат знањем о себи),
"
5. психоаналитичка т рагање за су штаством бића (свест о „ оцу , нада у
"
„ мај ку , от кровење спаситеља као успостављање жуђеног ду ховног
смисла и интег ритета човека у Павловићевој поезиј и),
6. "
поезиј а као „ реч у нај више значења ,
"
7. „ конт рола ј езичког израза: реду кован ј езичк и израз , слободан про гок
свесно дозиране динамике мисаоних и емоционалних садржај а, ј асно-
"
ћа и прецизност ј езика; „ обј ективизациј а песме, поништ авање доми-
"
нациј е пр иватног ,ј а , избор предмета веома удаљених од пр иватног
и н т ер е с а ,
8. поезиј а као могу ћност и сведочанство от к ровења или сазнавања одре-
ђених стања у људском трај ању, пр ошлом или садашњем, изражених
као идеј а у слици.

Песништво М иодрага Павловићево дож ивљава се и ту мачи као стварање

велике синтезе на широком платну песничке драматизациј е моралних , историј -
ских , духовних , психолошких , библиј ск их и митолошких планова, средњег века,
Грчке, Истока, палеолит а, неолита и нај стариј их обриса човекове свести о свом
послању (исказане кроз говор, ј език и уметност) . М иодраг Павловић ј е свој у
 Поетик а лирс ког циклуса у савременој нау ци... 3 13

поезиј у, у смерену ка великом мисаоном интег ралу, заснивао на давној ду ховној

традиц иј и, до чиј их ј е изворишта дошао посредно следећи токове фран цу ске и
модерне англосак сонске интелектуалне поезиј е. Ослањај у ћи се од самог почет -
ка на иск у ства и достиг ну ћа к ласициста (у свом отпору према романтичарск им
стереотипностима) Павловић, ј е ишао дру гачиј им пу тем од Васка Попе, али ј е
у послерат ну српску поезиј у у носио исте ак цент е песни чке неконвенционално-
ст и, дискур зивност и и апст р акт них сим бола кој и нису на дохвату емоциј и и
иску ству ј едног историј ског тр ену тка.
Стварал ачко обликовање савременост и, како г а ј е замислио и реализовао
п есн и к , п од р азу м ева у з с ве о ст ал о - р еаг о в ањ е н а у к у п н у х у м ан у и д ру ш т вен у
сит уациј у, ангажованост у ду ховном, ху манист ичком и културолошком смислу
речи , у ниверзални дож ивљај света као интег ралне цели не. М иодраг П авловић
ј е доживљен и ту мачен као водећа фигура двај у песничк их покрет а, кој и би по
свему т ребало да се међу собно искљу чуј у, или бар су прот стављај у : песник М ио-
драг а Павловића ј е био на челу послер ат ног м одер низма и у исто време његова
песничка т раг ања, к њиж евнои сториј ск и и есеј истички текстови и антологичар-
ски поду хвати су снаж но ут и цал и на дру ги важан пок рет (у дру гој половини сед -
ме и током осме децениј е), назван т р адиционалист ичким , иеокласицист ичк им
( П оп овић 199 7: 7) .
П ослер ат ним одер низам и побу н а, кој и се веж у за пој аву песника, происти-
чу из основних мотива кој и су акт уализовани у првој и другој збирц и М иодрага
Павловића: смрт, зат ворено небо над човеком, непрекину ти ратни уж ас и к рх -
кост т обож њег мира, апокалиптични к рај и тотално у ништење цивилизациј е,
фраг мент арност света, ј еза у мног интелектуал ца пред изразом и слутњом нових
ст рахот а, залуд пру жена ру ка у вечном мраку, човек ужасну т пред свој ом судби-
н о м и у н е с п о р аз у м у с а с о п с т в е н и м л и к о м .
На почетк у свог песничког пут а М иодраг Павловић ј е видео дест ру к ц иј у
свега у свему, и схватио ј е да тој дест ру к циј и мора да се оду пре нечим компакт -
ним: одговор ом кој и he у себи садрж ат и наше сећање на све (Симовић 1989 :
46) . У есеј у Лепенски вир , изну т р а, кој и прати збирку Певања на виру ( 19 77), Па-
вловић ј е, између ост алог, говорио о неу митности , свеу ку пности и повезаност и
у слова развој а и узрока пада међусобно удаљених цивилизациј а:
Изгледа да култ ур а неум ит но пр олази, и да т ом пр оласку не одолевај у ни
нај чвр шће орг ант оване и уравнот еж ене зај едниие. Изгледа да ucnod к улт ур -
ног ииклуса nocmoi u и ј едан и психолошки и физиолошк и ииклус. кој и води пр во
успону. зат им исир пљењу.....На велику даљину, општ ење пр еко умет ничког дела
лакше ј е него пр еко знака. Н аслу ћуј е се поновљивост љу дског иску ст ва, иако
се никад ист и облик , ни ж ивот а ни ст вар ања не вр аћа, не понавља. (Павловић
1977)
М ногост раност, вишеслој ност и вишезначност песничког света М иодра-
га Павловића траж ила ј е и примерену песнич ку оптику : Павловић ј е, п рви од
послератних песни ка, отворено поку шао да разори романтичарску тр ад ициј у,
3 14 Сања Голиј анин- Елез

стављај ући дисциплиновану мисаоност на оно место кој е ј е раниј е припадало

лепршавој емоционалности. Стогај е прва песничка књига М иодрага Павловића
наишла на опречна реаговања тадашњих књижевних к ру гова. Једни су у песни-
ковом првенцу видели „ авангардну и превратничку поезиј у, к ратког даха и знача-
" к п не аћама и опа сностима ко е ок ж човека " М.
ј а , „ падање на олена р ед д ј ру уј у (
Бандић, 1952) . И сти цан ј е ј алови формализам, понижење и к арикатура праве по-
езиј е, проповедање пасивности и резигнациј е, без смисла и садржај а. Писано ј е
да п оезиј а Миодрага Павловића „ свој ом морбидношћу, п отпу но анах роничним
"
и мутним слободним стихом, не носи у себи одлике праве поезиј е , „ поседуј е
" "
оскудност емоциј а , те да ј е његова поезиј а „ уношење несмисла и бесмисла
'
Гав
( р о , ил вић 1952 ) . Угледни к ритичар М илан Богдановић истиче да ј е поет ска
"
реч М иодрага Павловића „ празна поетска егзибициј а , да ту „ нема ниј едног од
"
оних квалитета модерне фантаетике кој а израста из подлоге реалног , те да ј е
Павловићева поезиј ај едан од првих симптома морбидне филозофиј е ег зистенци-
ма Б г новић 1952 2
ј ализ ( о да , ).
Надругој страни су књижевни кру гови кој и су свој им сензибилитетом, обра-
зовањем и културом били блиски авангардизму и модерној европској мисли.
Један од њих ј е и Зоран Мишић, аутор критичко-теориј ске књиге Реч и вр еме
( 1953), кој и ће у Павловићевој књизи 87 песама видети камен међаш у српској
поезиј и, на оно пре ње и на оно после ње, ј ер, мишљењај е овај к ритичар, збирка
87 песама прекида „ са старим меланхоличним туж балицама на бледа и чемерна
"
свитања . Уочавај ући дај е Павловићева поезиј адонела посве нове импулсе ства-
"
рања и нов начин виђења свет а уводећи слике „ тектонских поремећај а међу
људима, зај едницама и цивилизациј ама, Мишић закључуј е да разбиј ање слик е и
дезинтег рациј а света воде ка „ трагичном конфликту између нагона и интелект а,
"
кој и ј е толико свој ствен савременом свету . У збирци 87 песама Зоран Мишић
"
ј е видео „ поезиј у изванредне спонтане асоциј ативне имагинациј е , кој а доноси
ама
д р, све жин у и сп ас п осто ећо
ј ј по ези и
ј ,„ болесно о
ј д инс и
уф јц и енц иј е е нер -
"
гиј е, од хроничне сањивости, од недостатка превратничког импулса (М ишић
1963: 138- 14 5)
Склоност к а велик им синтезама, класичном и у ниверзалном у словила ј е
песникову свест о историј ском контину итету и духовној традициј и, оствареној
кроз особену поетску сублимациј у античког мит а и националног п редања, где се
значења изражавај у рационалном симболиком реторичне, стилск и примерене,
избру шене и у здржане песничке фразе.

Нај шири идеј ни контекст наставног проу чавања песнишгва Миодрага Па-
3
вловића садржан ј е у песми Почет ак песме (Велика Скит иј а) - на пишчевој ин-
1К ритика Зорана Гавриловића „ Поводом збирке песама Миодрага Павловића" , „ К њижевне
"
нови не , 15. мај 1952.
! К итика е об ављена часопис „ Младост" поводом прозно- поетског Павловићевог текста
р ј ј у у
" "
„ Закључак о смрти обј ављеног т акође у „ Младости у број у ј ул-август 1952.
3 Песма се т мачи четв том азреду средње школе.
у у р р
 Поетика лирског циклуса у савременој науци... 3 15

тенциј и да се онтолошка светлост света и људскост ј единст веном ду ховношћу

уметности иску пљуј е (кроз пишчев императив: све поново засноват и на песм и) .
У процесу динамичног преображај а посебно се усмерава паж ња на песника као
себе- обу хватног литерарног у ниверзу ма; његов апел подразу мева т оталитет
- љубав, побуну против неприхватљивог света, обнову у строј ства људске зај ед-
нице, поезиј у кој а као как ав свеобј едињуј ући сублимат претходи и последичи
свим глобалним преокретима. Већ груписањем свој их изабраних дела (Београд:
Просвета, 2000) песник Миодраг Павловић ј е у смерио видок ру г синтетичк их
истраживања његовог дела у мотивском развој у и обј едињавању :
Као да се цј елоку пно пј есништ во Павловићево, na чак и пр оза, у виј а око
т р и кљу чна т емат ска ст ож ер а: извор , искон и исход, односно ер ос, Хр ист ос и
р елигиозна т емат ика и апокалипса, какој е Павловић и распор едио свој е пј есме
'
у .Пр освет ином издању свој их изабр аних дј ела. (Д елић 2005: 10)

За истраж ивање инспиративних исходишта поетике М иодрага Павлови-

ћа, чиј а поезиј а ј е у историј ском и дру шт веном т рену гку била несводљива на
блиске савременике и претходнике из српск е к њижевности , важ не су паралеле
песникове п оетике и песника европског модернизма, првенствено францу ске и
а н г л о с а к с о н с к е м од е р н е л и р и к е .
Прва збирк а 8 7 песма се издвај а у корпусу веома обимног, тематски и жан-
ровски богат ог дела М иодрага П авл овића. Њ ен уметн ички и дру шт веноисто и
рј -
ски значај огледа се у прекрет ничкој улози кој у ј е ова збирка имала у развој у
п о слер ат н е ср п с к е к њ и ж евно ст и , у и зво р н о ст и , н еп о с р ед н ост и и с у г ест и вно с т и
ј едне врло личне (а уј едно у мет нички у ниверзалне) младалачке збирке. Збирка
87песама овај посебан статус има у критичком сагледавању песникових приј ате-
ља, али и свих п реданиј их ист ражи вача његовог опу са:
Ову књигу нисамnpecmaj ao да дож ивљавам каој едну врло личну, и врло дра-
мат ичну , бележ ницу , кој у ј е песник носио кр оз уж асе кр оз кој е ј е пр олазио, и у
кој у ј е, брзо и експр есивно, у писивао свој еј ош уж ар ене, непоср едне, слике иу т и-
ске. Тај врло лични т он и т а непоср едност и експр есивност с кој им а су исписане
ст рапице 87 песама, осећај у сеу овој књизи и данас. (Симовић 1989: 74)

Л ирски циклу си у г рађењу ј единст веног песничког текст

"
Сим болика наслова „ 8 7 песам а

Д оживља п
ј р ве пе сничк е к њиге Миодраг а Павловића 87 песама, њен нова-
торск и и превратнички дух и пророчку снагу у тадашњем историј ском и књи-
жевном т ренутк у на нај бољи н ачин можемо подстаћи проблематизовањем самог
наслова збирк е.
У збирци 8 7 песама сви циклуси су г ру писани у к ругове (надциклусне фор-
мациј е) знаковитих наслова кој и су геришу, на формалном плану, динамични
3 16 Сања Голиј анин- Елез

од нос и ж анровско разг рађивање канонизоване поетичке типологиј е: Слободни

ст ихови, У пр ози и Риме. Очиглед но ј е да ј е песник приликом гру писања грађе
имао у виду могу ћности велике форме у кој ој би се међу собно семантичк и осве-
тљавали ц иклу си п рвог, дру гог и Tpeher к ру га. Т ако ј е збирк а д об ила д рамск у
заошт реност, призор и епску обу х ватност гр ађе, а ист овремено ј е ост варила мак -
сималну снагу лирског д инамизма к раће лирске форме: др сш ат ика фр агмеит а
се заок руж ила на нивоу временске и просторне свеобу хватности дру штва и све-
та, што ј е на формалном плану омогу ћило онтолошки стату с лирском призору
у ас п ект уу мет н и чк е ц ик лиза и е
ц ј , т е г а ењ
р ђ у к њиге поезиј е к ао интег р алне ж ан-
ровск е стру кту ре (М ихаил Н. Д арвин 2000: 57) .
Слике и ситу ациј е Павловићевих песама делуј у надреално, ал и су оне исто-
времено врло су гестивно и у верљиво мотивисане с обзиром на историј ск и т ре-
ну так и егзистен циј алну драму послератног света. У њима ј е снаж но поетск и
артикулисана побу на пробуђеног младог човека против људске инди ферентно-
сти , социј алне поспаности и глу вила, побу на п ротив сивила у ни формисаног
живота и ду ховне празнине, п обу на против одсу ства сапатње, солидарности и
бр иж ности за ту ђе невоље и патње. К њиг а ј е компонована од д елова и циклу сно
организованих песама кој е дај у еволутивни ток сазревања песника од 1946. до
19 5 1. г од и не.
Овакав, статистички наслов, с ј едне стране може да илу ст руј е песни кову те-
жњу да ничим не оптерети перцепциј у различитих поетских светова свој е п рве
збирке, да нагласи њену мот ивско-тематску, дож ивљај ну и идеј ну разноликост
и богатство, док су неки ист раживачи ове збирк е ( П ремовић 2005: 131) у казали
и на симболику броја песама у одређеним циклу сима, што ј е повезано са пре-
4
ломним историј ским трену цима за настанак збирке . У духу ове оцене могу се
прат ити ниј ансирана значења злокобне атмосфере ц ик лу са Ш ума пр оклет ст ва ,
Љу бави и Пр изор и: од симболичког одређења света као шу ме проклетства, пре-
ко императива и ж удње да се л>у бављу човек препозна и иску пи до призора у
кој има ј е к роз рембоовску визиј у ј едног фантастичног света су герисана и деј а
светл ост и ( свит ањ а) и р ас пећа.
Д ок циклус Ш ума пр оклет ст ва (што симболично назначуј е свет ) к ао глав-
н е м о т и вс к е о к о с н и ц е н о с и ст р ах , с м р т , м р а к , д у х о в н у п р аз н и н у и љ у д с к и к р и к ,
циклу с Љу бави се значењск и исказуј е више као императив и н ада у могу ће чове-
ково избављење к роз ј ед инство (бића и света) у љу бави, а сам циклу с Пр изор и
Ј У к итичким п иказима Павловићеве поези е становљено е да се п ви к г певања састо и
р р ј у ј р ру ј
од 45 песама, шт о од говара год ини завршет к а Д ру гог светског рата, док би ц иклу с и Ш ума пр оклет -
ст ва, Љу бави и Пр изор и у к азивали на главне мотиве збирке, кој и асоц ирај у на ратна ст радања и по-
след ице њима изаз ване. Д аље се износе занимљива запаж ања кој а могу бити п одсти цај на и отворити
нова гледишта и самим у ченицима: распон од седам година, тј . од 1945. до 1952. године као године
излажења зб ирке, т акође има одређено симболично значење, к ао да тај број обележ ава збирку на
општем идеј ном плану, ј ер број седам ј е број синтезе небеског (сад рж аног у број у т ри) и земаљског
( сад рж аног б о
у р ју чети и
р ) . У б о
р ју седам ( 1945- 1952 ) садржан ј е, по мишљењу ове ау торке, поку -
шај ду ховног измирења после ру шења природног поретка и дест ру к циј е изазване злом у сађеним у
човеку (Пр ем овић 2005: 13 1) .
 Поет ика лирског циклу са у савременој нау ци.. 3 17

п р ед ст ављ а с и н т е з у о ва д в а ц и к л у са - п р о к л ет ст во и ж ељ а з а п р е ваз и л аж ењ ем ,
кој а се наслу ћуј е ј едино у ду ховном спасу љу бави . Т ако ј е пое гски к ру г Слобод-
ни ст ихови и на мотивском и на формалном и идеј ном плану наговешт ај буђења
и с ам о сп о зн авањ а ч о век а .

Д ру ги кру г под симболичним називом У пр ози састој и се од 13 песама, што

се и по наслову самих песама може доводити у везу са библиј ском симболиком
(д ванаест апостола и т ринаести Х рист, у читељ) . Овим к ру гом певања домини-
рај у песме кој е већ свој им алу зивним насловом Псалм I и Псалм II у казуј у на
би блиј ск у тематик у (ј ер непосредно алудирај у на псал ме као химне Богу) . Све-
обу хватношћу тема проблематизуј е се човекова судбина, амбивалентност апсо-
лутног и пој единачног као нераздвој не целине. У песмама Псалм I и Псалм II
ко
( ј е се на ј виш е под д а
у р јуа са псалмима из Свет ог писма и т о Псалм I - 112.
п салм Д авидов и Псалм II - 91. псалм Д авидов)5 назире се идеј ност песниковог
пу та: излаз из апокалипсе модернитет а песник препознај е само у стварању но-
вог склада између иманентног и т рансценд ентног - човеков живот неће бити
пу ст само онда ак о буде испу њен вером дај е део ј едног ду ховног, трај ног, опште-
прих ваћеног поретка вредности и идеала.
Завршни песничк и к ру г Рим е већ насловом у смерава читаоца пр ема тра-
диционалним стихованим обли цима, овде петрарк истичким формама сонета и
мадригала. Наслу ћуј у се реминисцентне хедонистичке вредности у метничких
облика мадр игала, сонет а, нокт ур на, паст ор але, али ј е код Павловића цела та
п о д т ек с т у ал н о ст ч е с т о и р о н и ч н о и н т о н и р а н а и ак т у ал и зо в ан а к ао п о л ем и ч к и
диј алог са дотад ашњом традициј ом. То су песме новог метричког стиха и разно-
врсниј е стилск е у смерености . К ао да се од малоду шности и апокалиптичних
виђења песма окреће нек им у ниверзалниј им ест ет ским узусима, загледана у вер-
т ик алу вр емена. Песн ичк и глас наг овештава активниј и и борбениј и одн ос према
ж ивот у и њег овим вред ностима. Ц иклу с се отвара тематск и широко поставље-
н им поетским светом Поздр ава кому ни, Мадр игала и Сонет а, са доминантниј им
љу бавним штиму нгом, пасторалним визиј ама, али и опеваним мотивима смрти
( отуд песма к ој е свој им насловом знаковито у пу ћуј у на ову тематику : Епит аф,
I n memor iam, Смр т љу бавника) . Завршни циклу с одликуј е тематска, стилска и
у опште п оетич к а р азноврсност, амбивалент ност и доминантних осећања кој а се
с ј едне ст ране развиј ај у од реминисценциј е на Д антеов Рај и тражени мотив иде-
алне драге до смрти љу бавник а, а на дру гој страни мотив љу бави, дубоко чулне,
чест ј е т ранзитни мотив кој и посредуј е између човек а и Бог а, к роз љу бав према
дру јг о особи ч ове к а вр аћа н ај т ананиј им н т
у ри нама бића. И као ш то е
ј рк оз Спа-
сит еља проговорила у песниковом делу свест о незнаном као нај интимниј и ч ове-
ков простор (у кој ем ј е човек сам себи веран), мотивом вољене жене на нај н еп о-
средниј и и уј едно нај сугестивниј и начин проговара онтолошки нај утемељениј и
мотив В ели ке М ај к е или изгу бљени пралик женског принципа света.

5 Свет о писмо Ст а ог а и Новога зав ет а, п евод: Ђ а аничић и В к Сте ановић Ка а-

р ј ( р ур Д у ф р
џ ић ), 1950: 508.
3 18 Сања Голиј анин-Елез

П ринципи ц иклизациј е

Ш ум а пр оклет ст ва
И ако неуј едначена по организациј и и у метничким домет има, збирка 8 7 пе-
сама првај е огласила послератни модернизам, сугеришући ј едан нов активизам
у песништву. И до данас она ј е недовољно истражена у приказу света кој и ј е
"
„ клинички суров , света кој и се растаче, цепа и у ништава и у ок риљу кој ег се
наслу ћуј е ј едан нов песн ички глас, а самим тим и нова мерила естетског вред-
новања песништва код нас. Збирк а се отвара знаковитошћу наслова прве песме
"
„ П робудим се :
П робудим се
над к реветом олуј а

П ад ај у зреле вишње
у блато

У чамцу
з а п о м аж у
р а ш ч у п а н е ж ен е

В ихор
злурадих нокт иј у
д а ви м р т ва ц е

Ускоро
о т о м е

н и ш т а с е н ећ е з н ат и .

К ако се су срет п ишчевог и читаочевог фантазиј ског мишљења и к ритичке

свести ствара већ оног т рену тка кад нас пу т ем наслова сам песник намах жели
в ћи
у у у свој с вет, то се и у овој песми први стих иск азуј е као бит ан међаш ri po-
тотипске и у метничке стварности. Први стих у к азуј е на наглу промену стања
песничког су бј екта: из сна у ј аву, односно из несвесног у свесно . П рва песма
циклу са Слободни ст ихови ј е и наговештај шуме проклетства, сбета на кој и
песник наилази у свом будн ом походу. Свет сагледан иза копрене идеолошк их
мимикриј а обнове и изградње у к азуј е се као свет р аспећа (бића и света око ње-
г а), кр ика, вихор а и забор ава. Наведене у фантазматским ски цама, ове слике ла-
пидарним стихом конотирај у застрашуј ућу стварност, пропаст културе (падај у
зр еле вишње/ у блат о) и претеће силе кој е надолазе (попут вихор а, кој и ј е ј едан
од доминантниј их мотива у Павловићевој поезиј и) , да би се сва др амат ика посу -
враћених вредности света (рашчу пане жене у чамцу носе и ширу митолошк у и
антрополошку симболику) контрастно потцртала тишином и људским забора-
вом ( Ускор о/о т ом е/ништ а се неће знат и).
 Пост ика лирског циклу са у савременој иау ц и. 3 19

Песме првог циклу са под насловом Шума пр оклет ст ва (Слободни стихо-

ви) наговештавај у презентност света дестру к циј е, расула и расапа морал ног
"
ослонца у свести без сећања. Песма „ П робудим се (настала после Х ирошиме
и Наг асакиј а) акту ализуј е човекову ј езу пред уж асом нових ст рахота. У песми
Рек виј ем ( на латинском то ј е свечано поду шј е кој е почиње стихом Вечни покој
дај им, Господе\) ] е хладна, сива слика живота представљена подушј ем у парку :
"
песник каже „ под затвореним небом .
Као и у претходним песмама, и у песми Реквиј ем сам наслов и мплицира
е
ј д ан одгова а
р ју ћи тон - тон хришћанског опела над нестај ањем људског бића.
У контексту циклуса Ш ум а пр оклет ст ва (што ј е свевремена метафора света)
и слика опела у сивом парку изневерава свој у првобитну значењску задатост, а
"
смрт поприма карактер „ материј алне чињенице , кој ом се иронично потцртава
људск и хедонизам, равноду шност, неосетљивост и пасивност. Она у невезаном
стиху (већином у строфама од три стиха) у справља поетску мисао о физиологи-
ј и и психологиј и страха у трошном свету, и то у призорима, сличицама кој е се
уланчавај у у шире слике, а ове слуте поет ску мисао :
Р ек в иј ем

Овог а пу та
у мро ј е неко близу

Реквиј ем
у с и во м п а р к у
под затвореним небом

Ж ене су пошле за мртвим телом

смрт ј е ост ала у праз ној соби
и с п у с т и л а з а ве с у

О с ет ит е
свет ј е п остао лакши
за ј едан људски мозак.

П риј атна тишина после ру ч ка

босоно г дечак седи на капиј и
и ј еде грож ђе

Зар ико остане веран

ономе што изгу би

Не ж у ри ге са смрћу
н и ко н а н и ко г н е л и ч и

с и н о в и м и сл е н а и г р ач к е

И не опрашт ај те се при одласку

то ј е смешно
и п о г рд н о
32 0 Сања Голиј анин-Елез

У песми ј е хладна, сива сли к а ж ивота поет ски акт уал изована подушј ем у
"
парку : под зат вор еним небом. Израз „ зат ворено небо ј е цитат но дат из народ-
них веровања: ако бож анство не прима молитву верника, онда ј е небо затворено.
Сива бој а парка ј е комплементарна како са моти вом смрти тако и са ж ивотом
кој им се ж иви , ј ер и тамо одакле ј е п ошао спровод са мртвацем - остала ј е смрт
и спу ст ила завесу . Тој ј ези дај е снаж ан тон осећање приј атности у атмосфери
погреба и п оду шј а, а такав конт растни емотивни тон читавој слици дај е босоног
дечак кој и седи на капиј и и ј еде г рожђе. Ху манистичк и позив, песникова молба
у стих о вима Осет ит е/ свет ј е пост ао лак иш / за ј едан љ у дс к и моз ак - драматич -
но ј е наглашена п есничк им питањем: Зар ико ост ане вер ан/ономе шт о изгу би?
Надвладано ј е релативно самостално постој ање фрагмент арних призора и оства-
р ено ј е имагини рање смисла н т
у у рашњом ха р мони ј ом п р изо ра и у споставља-
њем доминантне слик е у кој ој пребива мисао.
Читава слик а су герише мисао о ду бокој поремећености у ду ши човек а иза-
званој ратним страхотама: ни смрт више никог не у збуђуј е, више нико ни на ког
не ли чи , ни г енерациј е се међу собом н е разу меј у (синови мисле на игр ачке) .
Завршни м призором доминира значењска су гестивност ат мосфере стихо-
ва:

П риј атна т иш ина после ру чка

босоног дечак седи на капиј и
и ј еде грож ђе.

Иронично нотирани завр шни стихови (Зар ико ост ане вер ан оном е ui mo
изгу би... И не опр ашт ај т е се np u одласку / т ој е см ешно / u погр дно) ј ош ј едном
илу минативном цитатношћу пот цртавај у наслов ц иклу са (Ш ума пр оклет ст ва)
кроз опализациј у значења и за песника дож ивљај но нај ближ у (дантеовску) мета-
о сав еменог света к оме нема везе ни блискости ико ни на ког не и и. 6
ф ру р у ,н л ч
4Истраживачки изазовј е довести у саодносне везе две песме(истог наслова), кој е су насталеу
незнат но удаљеном временском периоду. Обе песме Рек виј ем М иодрага Павловића садрж е сведену
"
и д иск рет ну драматику : песма ,,Requi em (збирк а Ст у б сећања) ј е пу на патоса, она реторско поет-
ски варира сличне и су прот ст авља различите слик е и мисли. Ове песме су и диј алог два поет ска
"
говора: ј едног кој и ј е неу тешно сет ан и ту жан као и свет песме ( „ Реквиј ем , 8 7 песама ) и дру гог кој и
ј е патетично, неу тешно и тужно гласан и горак , чак бу нтовничк и горак , ј ер се и у овим ст иховима
проблематизуј е мотив васкрсења, кој и ће к асниј е, у збирк ама Велика Ск ит иј а и Ceem.nl и т а мни пр а-
зници попримити свој у библиј ску и дру штвеноисториј ску свеобу хват ност :
Почивај с миром, Т и
Кој и си био рођен да ппедаш развиј ање
з л ат н и х т к а н и н а

Над извором љу бичастог перј а што клизи

низ пољу бљена леђа
Непознатог. Твој а шака ј е била провеј ана
у ск л и ц има
К ао орлово к рило лебдећи изнад понора и врхова
у и ст о в р е м е .
Ти, са свој им плаштом љу бави кој и си
Без прек ида извлач ио
 Поетика лирског циклу са у еавременој нау ци., 32 1

Идеј но ј единство збирке 87 песама граде слике ратне пустоши кој е су некад
непосредно дате ( као у циклусу Шума пр оклет ст ва) или су семантичк и посре-
доване као у песми Прелу диј ум (циклу с Пр изор и). И у ј едном и у дру гом слу чај у
( непосред не конк ретности и посредне симболике), у ж ижи песниковог бића ј е
апел свести на човека у ниженог достој анства, пору шеног интег ритета, оту ђеног
и неспособног за кому никациј у и емотивну блискост. Судбински смисао чове-
ковог послања песник види у духовној и емоционалној интег рациј и бића, у чо-
вековој у справљеној свести о себи. Другим речима, песник М иодраг Павловић
ј е од самих почетака свој ој уметности наменио карактер спознај е и одбране од
сила дестру к циј е и ништавила. Када у свој ој првој књизи песник каже: свет ј е
nocmao лак ит за ј едан љу дски мозак ( песма Рек виј ем , збирка 8 7 песама ), он rio-
етски предочава дај е у право та сива маса шт о испу њава човекову лобању ј едина
њему свој ствена моћ свести и савести у кој у ће се песник п оу здавати.

Пр изор и
Паж њу чит алаца и к ритичарај е у поет ском свету збирке нарочито приву кла
интелек туална и поетска драматик а могућне, очек иване и неочекиване реал но-
ст и кој ај е су герисана у фрагментарност и, ал и и дубинској симболичкој утемеље-
ност и пред метне стварноСти. То песниково траг ање за оним што ј е неогк р ивено
и тако чуд но, повезивањем различитих и удаљених пр изора ј е само по себи ин-
тересантно, нарочито ако дај е утисак ст реп ње и драматике. У таквим песмама
п есник не г рад и и не изр иче неку поет ску вертикалу, него извесном н апетош ћу
између снимак а су г ерише стрепње и виђења, ретко у спињање поетских мисли (у
песмама Пр обу дим се, Залазак су нца, Свит ање, После кише.
Залазак су н ца
в и к ањ е д е ц е п од п р оз о р о м
и г р е у х л ад н о в р е м е

За собом из тела свој е матере

Живе и мртве,
Кој у су растр гли људи добре воље
И змиј ск их зу ба.
( ...)
Почивај с миром, Ти,
Кој и си био рођсн да се згадиш
Вас к рсењем,
И да вас к рснеш гађењем у тесном санду ку,
Ок ру жен низом
Свој их слеђених лица. Почивај с миром
Т и, ( ...)
Ипак , ти се говори додируј у, ј ер призори ду ше т раже каткад непосредну реч обраћања дру гом,
а непосредни говор у пу ћен дру гом (Почивај с м ир аи , Ти) не може без неких призора свет а и ду ше.
У неким песмама, особито у збирци Ст у б сећања, овај дру ги поетск и говор добио ј е посебне квали-
тете: патос ј е осетно више у слици и мисли, а мање у ј езичкој експресиј и, па ј е тај езичк а експресиј а
м ањ е р ет о р с к а, а в и ш е п о е г с к и д ел о т во р на.
322 Сања Голиј анин- Елез

Када се затвара небо

онај ко ост ај е без заштите
у ст ру ч ава с е д а п р и з н а ст р ах
и не смеј е се

Заробљеник

Н агн и се
м ах н и р у к о м
н е к т е у г р и зе г а в р а н
за м ек и д л а н

Не бој се вет ра ни к амена

свака ј е рана комад гшамена
к ад г л е д а ш у л и ц е м р а к у

С лобод а
т ече њ е к р в и
између дана и ноћи
Рад ост
кој а т е т раж и
ц ело г ж и вот а
Рад ос т

Лешеви бој а
неп робој не лопте
у м раку

Тврде ог раде
пог ребна брда
у сали ћутања.

То су призори, слик е у настај ању, у напону да се потпу ниј е отелотворе мо-

жда у новим песмама, тако да оваквим снимцима нема крај а у песниковом раду.
И у овим стиховима ј е доминантна атмосфера драматике ост варена динамичним
смењивањем мотива светлости. Визиј а свитања зај едно са мотивом распећа г ради
врло препознатљиву слику света кој и настај е и ишчезава по узу сима библиј ског
тока. Слутећи светлост постања (свет настај е одвај ањем светлости од таме и у са-
ђивањем у нут арње духовне светлости у човека) песник ј е ниј ансирањем поетске
атмосфере од су мрака, поноћи (Слобода / т ечење кр ви/ између дана и ноћи) до се-
новите, зорине ру мене магле и хедонистичке ж ут е ј утарње светлости иск азао све
стадиј уме преображења живота и смрти, бића и небића, дана и иоћи, људске ду ше
- човека и сенке, метафизичког и материј алног, пошасти и наде у целок пном то-
у
ку збирке 87 песама. Са овим мотивима у непосредној симболичкој повезаности
ј е и други библиј ск и мотив: мотив распећа, кој и ј ош од уводне песме Пр обудим
се поприма обрисе како у нутрашње човекове распетости (логоса и ида) тако и
шири план општег распећа неба и земље, Голготе, страдања и ж ртве као пресуд-
них тренут ак а човековог овоземаљског живота. Осећање ду боке поремећености
 Поетика лирског цик луса у савременој пау ци.. 323

света кој е прожима лирског субј екта (условно песника) нако)1буђеља ук азуј е на
неминовност сукоба човека и света и на човекову онтолошку несигурност у т а-
квом ок ружењу (су гестивна ј е еимболичка позициј а к ревета у одређењу п ростор-
не перспективе у водне слике), те на спознај у опште немоћи човекове, кој а постај е
доминантан лај тмотивски тренутак збирке. Оваква поетскај езгра су у право кљу ч
тумачења мотивске и идеј не развој ности поетске духовности и целине система у
већим и п отоњим делима. И у дру гим песничким књигама М иодрага П авловића
наћи ћемо песме израђене на овим имплицитним поет ички м н ачелима.
П р ед песниковим делом, чит алац се налази су очен са изазовом ист раж ива-
ња драматике призора у кој има ј е на нов нач ин, огољено, бу нтовнички досто-
ј анствено и превратнички ст амено сиг нирана позиццј а свест и у т ражењу свог
ху манист ичког ок риља. У чврстој семантичкој вези циклу са првог к ру га назва-
ног Слободни ст ихови ( циклу си:/_// ул;« пр оклет ст ва, Љу бави, Пр изор и), свет се
апост рофира као место ст равичних призора емоционалне и ду ховне дезинтегра-
циј е. Опализациј ом значења, песник ће у стиховима завршног цик луса Љу бави
акт уализовати љу бав према ж ени к ао основ спознај е света и отпора п рема де-
стру к ц иј и и ништавилу, као у песми М ар иј и:
Ти си у чинила
Д а т ркач иа су нчаној ст аз и
Прескочи згу ж вану змиј у
Д а б и т е у хват ио о ко пас а
И отворио ку тиј у надутих пу пољака

Ти си у чинила
д а се н е п р и п р с м љ е н а у к р ш т а ш а
доброћудно узму за ру ке
и доврше свој е разговоре
међу нашим сенкама

Ти си у чинила
д а с е н а ж и в а х н и м з ат и љ ц и м а
пој аве тражене латице
и у знемири се море на равним обалама
због сј ај них птица кој е долазе

Оденула си ме свој ом косом

и док облаци тону к роз плава стакла
м и у л а з и м о у п р аст а р о д р во
ј едино кој е ј е тогшо
То с и т и у чинила
324 Caiba Голиј анин-Елез

Мадр игал за њу
Трагање за изгу бљеном људскошћу ( к роз ј език , говор и мотив Апокалиисе)
п ост ај е центрипетална сила свих прегходних поетских и прозних фрагмената,
7
темељ стварања р адиЈат их веза свих поетских текстова у лирском циклусу и
к њи з и , к вал ит ат и вн и пар ам ет ар и нт ер т ек сту ал н ог лек си ч ког п он ављања : од к р и -
к а, неспоразу ма до драматичног изј едначење живога и смрти и визиј е ст раха
кој и ј е метафорично приказан као човечуљак кој и у нижава људску природу.
Мадр игал за њу, циклу сни низ од седам мадригала са типолошки уј едначе-
ном ст ру кту ром два терцета и завршног дистиха ( к ру г певања Рим е), би самим
насловом реминисцентн о су герисао ведру поезиј у пасторално-љу бавног тона са
мотивима вољене драге. Beh првим мадригалом песникови стихови изневеравај у
хоризонг поетичког очекивања - у форми мадригала одј екнуће песниково обра-
ћање вољеној жени у свету претеће и ј едино извесне смрти. У мадриг алским
стиховима нема радосних т рептај а срца, рат прети дестру к циј ом свега живог
- као да ништа ниј е иаклоњено човеку, уж аснутом пред свој ом у самљеношћ и
у
немогућношћу трај ниј ег љубавног испу њења у свету апсурда и ништавила (Гр -
лимо се/ без р азлога/пољу бац наш нас не р азуме) .
М ариј а, вид иш ли облакс што раст у
Кад к рикне мрак у су срет ок у
И тврд е лопте на раме кану.

М ариј а, пОшаљи видовиту Ласту

Д а избег немо у симет ричном скоку
ПрОстор кој им грмљавина евану.

По самоћи зовем те забриделом руком

Јер знам. јавићеш ми се болом или звуком.

Остваренај е у верљива у метничка илу минат ивна цитатност мадригала кој и

свој им стихом и поетиком реминисцентно су герише традиционалну форму љу -
бавног обраћања вољеној у пасторалној атмосфери ведр их тонова, и пеениковог
обраћања жени у атмосфери злокобног света на граници нестај ања. Отуда, те-
шко небо пу но облака шт о раст у ј есте, заправо, небо пу но бомби, а крик мрака
у стиху кад кр икнемрак у су ср ет оку синестезиј ски прецизно оцртава светлосну
експлозиј у бомбе, док су т врде лопт е на рамену сугестивна, метафорично згу -
с н у т а с л и к а ч ел и ч н и х з р н а с м р т и .
Завршни дистих драматично повезуј е контрасгно обликован е мотиве љуба-
ви и смрти у изломљеној стварности ј едине човекове извесности - самоће (По
ссшоћи зоеем т е забр иделом ру ком/ Јер знам, ј авићеш ми се болом или зву ком) .
Почетна заст рашуј у ћа и су морна интонациј а првих стихова су стиче се са оча-

' Ридиј апни mun повезанаст иј е подв ст а ипт е т екст алне кохези е ко о повезапост изме-
р р у ј у ј ј
l;y т екст ова ниј еу словљена фабулат ивним развој ем поет ске сит уациј е, већ се ост варуј е захваљују -
hu смиеаоном повезивању т екст ова к ој и чинелир ски циклус. (А постолос Стерј опулу 2003: 90).
 Поетика лирског цик лу са у савременој нау ци. 325

ј ањем, т рагањем и вером у обј аву љубави као т раженог исходишта ужаснутог
и у самљеног човека. Уј едно, већ у овој песми Павловић почиње да испит уј е
вишеслој ност и драматичну симболику ж ене ( мај ке, М ариј е) у човековом исто-
р иј ском од ређењу према онтолошким вреднос гима.
Д вој ство ст варалачког бића манифестуј е се и на плану ст иха. П есник негуј е
у поредо слободни и везани стих, а риму ће у пот ребљавати у пародиј ске сврхе
како би изненадним звучним подударностима пој ачао иронични смисао песме.
Рима у песмама завршног циклу са Рнм е делуј е више као сар кастична опомена
кој а привидном еуфониј ом у пу ћуј е на г ротескни смисао и хотимичну какофо-
ниј у садрж ине. У клими нихилизма, у одсу ст ву врховног смисла и х иј ерархиј е
вредности, немогућеј е разликовати добро од зла, истину од лажи. У понај бољим
ст иховима песник ће к роз хуманистичку свест, у кој ој индивидуал на и социј ална
егзи стен циј а чине ј ед инст во у оптимистичкој концеп циј и дру шт ва и град а к ао
залога историј ског смисла - су герисати нове пу тање човековог спаса од беж ања
као начела т рај ног ( му чног ) историј ског ст ања. Будући да ј е маниризам стилска
константа целоку пне модер не књижевности, и у Павловићевим песмама свет
има смисла кој и му у право дај е песма. Сирови животни податак преображен ј е у
аутономну слику, лишену реалистички х ко к тн т
н ре ос и .8

8 Тако нп . песма Нокт но цикл с Риме ил ст е песничк тежњ да се тв ене

р ур ( у ) у руј у у у рђ
стилске компоненте жанра (т радиционалне лирске песме мед итативног карактера, чиј и еле-
гични тонови напазе одговарај у ћи амбиј ент у ноћној т ами и миру ) синтетизуј у са савременом
ст р а в о м м о д е р н о г ч о в е к а :

Провед и ову ноћ на зној авом одру

Гледај у ћи к ровове нагнуте у претећем ставу,
И стави у зору ру ку свој у модру
На заспалу д етињу главу .

Опет ј е мирно све

Облаци к риј у ископан г роб
У земљу су ру ке две
Бациле к р вав дроб.

Опет ј е мирно све

Ули ц ом не и д е сад н и ко
Нога ј е згазила сне
Д а б и нож из врата нико.

Ветар не налази пу т
Где прођу очи зле
Обриши сузе о ckvt
О п ет i e м и о н о с ве .
326 Сања Голиј анин- Елез

Д инамичан од нос л и ск их ц икл са -

р у
ј единство песничк е к њиге
П рве песме Миодрага Павловића актуализуј у визиј у човека кој и ј е у несгш-
аз
р у у м са сопст веним ликом: ли шени п рометеј ства, нови мит ови нуд е аг ресив-
ну идеологиј у у свету без Бог а. Стога су и прве песме овог песника настај але
у мозаичком преплету историј ског, ратног расула, фрагмената ужаса, т ражења
у т очишт а и новог п
, репо о
р ђеног живота ок иљ
у р у у љ бави жене или мог у ће ви-
зиј е те љу бави.
К омпозиц ионом ст ру кт уром поетичких к ру гова и у жих лирских циклу са пе-
сничк а књига М иодрага Павловић а еагледава се између д ве амплитуде - к ри ка
и песме. К риком тр еба т у мачити т еж њу мод ерне поезиј е да се никад не одрек не
права на изразито ј асну у потребу ј езика - тон поезиј еј е исусовски озбиљан и у
извесном смислу строг и егзактан, макар био дисонант ан попу т к рика. К рик ево-
ј им застрашуј у ћим обликом представља и нај репрезентативниј и облик ј езика,
кој и ј е тешко читљив, али исто т ако и облик изражавања коме се не сме оспори-
тиј асност као ни адекватност употребе у 21. веку. Он ј е и вапај изгубљеног чове-
ка за ненађеном речј у к ој а свој им одј еком и от елотворењем греба да посведочи о
храмовности човека к ао Божиј ег бића. К риком ј е оспољена посмат рачева спозна-
ј а есхатолошке стварност и, к рик пој ашњава ситуациј у. Са друге стране, на плану
поетичке цитатности , Павловићева песма К р ик т р еба поновшпи (збирка Ст у б
сећања, 1953) односи се и на крик српске књижевности између два рата, тачниј е
на песниково понављање д исонантног г радива кој е ј е собом доносило иску ство
Првог светског рата и међурат не авангардне књиж евности (Д . Ђорђевић 2005:
117) . Интертекст у ални однос се у споставља сам од себе, ј ер интерТекстуалност
ј е у неколико вид понављања у књижевности и умет ности, вид ц ил куларности
садржај а, мотива и посту пака. У чинивши конвенциј ом нешто што се од самог
почетка конвен циј и опирало, М . Павловић ј е, вероват но, ј едан од првих песника
кој има се аванг ардна књижевност у казала као део традициј е и важан, саставни
део ј ед ног вишевек овн ог контину итета.
Олуј а, вихор , кр ик - само су неки од фокусних мотива инт ер т екст у алних
циклот вор них веза првог циклу са збирке у кој има се аку мулира песнички вртлог
и емоционални набој кој и не може да изрази ниј една дру га реч, нити било какав
опис. К рик ј е су блимациј а и психолошког и емоционалног гренутк а: он криком
наговештава да ј е биће у егзистенциј алном и временском теснацу кој и се мери
сек ундама. Песник жели - у потребом к рика - да потенцира стање парал исано-
сти, шока, г рча тела. Већ први ст ихови збирке сугеришу побу ну против људске
у самљен ости , ду ховне ј аловост и от
( у да и наслов П об
р у дим се от
), уђености и из-
губљености у урбаном свету, у кој ем влада затвореност, егоизам, одсуство бриге
и љу бави човека према човеку (што ј е ј асно сугерисано у завршној строфи ове
песме), потом мрак свакодневице и страх од самоће, од рага као нај веће опсесиј е
д ан аш њ ег в р ем ен а.
 Поет ика лирског циклу са у савременој нау ци.. 327

Већ сама стру ктура књиге ( подељене на т ри велика к ру га певања: Слободни

ст ихова, У пр ози, Рнме) наговештава ут каност поет ичких виђења у пред метни
свет збирке: у насловима циклу са доминира конт раст кр ика и песме, почет ка
и кр ај а, човека великог и бескр ај но м алог - кој и се семантичк и шири на целу
збир ку. Т ако се п рви к ру г Слободни ст ихови састој и од т ри циклу са: Ш ума пр о-
клет ст ва, Љу бави и Пр изор и. У свом идеј ном опсег у збирка се преображ ава
од инициј ациј е кр ика у циклу су Шума пр оклет ст ва преко вапај а за љу бављу
(пот циклу с Љу бави) до синтезе дест ру к циј е и ј ед инства ( проклетства и теж ње
ка смислу ) у завршном циклу су Пр изор и.
К ада почнемо помниј е да ишчитавамо поетичке к ру го ве и у ж е лирске ци-
клу се прве збирке ( Слободни ст ихови, Риме, У пр ози), бићемо изненађени коли-
ко се к роз динамизациј у ст илск их каракт еристика акту ализуј е драматич ност и
су протност идеј них гледишт а и филозофск их промишљања. У првом ц иклу су,
у кој ем доминира слободан ст их , стил ј е ј едак , хладан, шк рте речи без илу зиј а,
призори ноћних фант азмогориј а, док се у т рећем к ру гу певања Рим е, у сонет у,
секстинама, квинт ама и терцетима љу бавни су срет предочава као паст орал н и
призор или његово и рониј ско разграђивање. У Слободним ст иховим а провла-
чи се снаж на струј а модерне к њижевности , кафк иј анска атмосфера, камиј евски
апсурд, елиотовска зап ит аност, а к ру г Риме ј е сав у сред њовековној т ради циј и,
у петрарк ист ичком поштовању класичне форме и прихватању хедонизма к ао
ест етског и ж ивотног става. Сложеност стваралачког бића М иодрага Павловића
исказуј е се и у решености да се послуж и свим ж анровима, свим поетским техн и-
к ам а у н о в о м т ем ат с к о м к љ у ч у .
М ишљење да се сваки и нд ивиду ални напор улива у општи ток кој и форми-
ра пој ам т ради циј е, одред иће карактер песниковог буду ћег рада. Оту да се ове
песме доживљавај у и као самониклост и као памћење: као п ровала дож ивљај а
и инт електу ална опсер вациј а истовремено. П оет ичк и ду ализа и ј е у вези са фи-
лозофск им ду ализмом и агностицизмом. Стилистичка д ихотомиј а н е може се
посмат раТи одвој ено од филозофских дихотомиј а. П есимизам и опт имизам стој е
по
у р ед о , „у самљена ј единка ег зи стира п оред зај ед н и це ст
,у р емљена ка оствар-
"
љивом циљу (Зорић 1998: 20) .
П есников модернизам ник ад не прелази у радикал изам, у нихилистичку по-
буну, у кој ој би све што ј е ново и свој е занемарило достигну ћа прошлости . Иако
ј е у стврдио дај е целовиту слику света могуће досећи само као романтичну у спо-
мену кој а се може дож ивети ако се гледа ј едино у назад , песник никад неће оду -
ст ати од траг ања за смислом кој у носи само целина, синтеза, недељиво ј едно.
Песник ј е стиховима кој и нису речени це већ остаци реченица нашао и по-
десан израз за такво расположење, али збирка 8 7 песама се ипак завршава сти-
ховима: Тр еба поново пр онаћи наду . Иако су први стихово збирке наговест или
свет ј езе, метаморфозе и демона зала, песник теж и преображај у и спознању, те
завршава збирк у стиховима:
32 8 Сања Голиј анин- Елез

Т реба поиово пронаћи наду

и лист са кореном на ху мци к рај а
т реба затворити капиј е на граду
и бранити се против новог змај а.
Треба поново пронаћи наду.

Утехе нема без врха од копља,

ни ј ут ра без к ремена кој и се лактом ту че,
н и ж ет в е н е м а д о к с е н е о п л ач у с н о п љ а ,
н и в аз д у х а д о к с е м ех о м н е п о ву ч е .
Нема утехе без дршке од копља.

Т реба поново пронаћи пут

и п о з и в з ем љ е и п р а ва ц д ах а ,
на раск рсници плод т реба у збрат и ж ут,
к о л е н у х ит р о м о ст а в и т и м ах а
и чезну ћи за кр илима, к рену ти на пу т.

И овде ј е доминантна тежња песникова да су герише слику Универзу ма иде-

ј ом о распећу као позитивном принципу кој и цео тај Универзу м држ и у складу
и равнотежи (Премовић 2005: 150) : цео људски век садржан ј е у низу малих
земаљск и распећа илустрованих у овој песми сликом раскрснице као симболом
трагања за путем кој и води ка светлост и.
Занимљи вост песничког иск у ст ва кој ом се завршава ова књига наглашава
се у обележ авању нових сред ишт а ж ивота. Враћањем иску ства у митолошке пра-
почет ке, у почетак стварања света, на микро плану завршне песме, у творачкој
синтези почетка и к рај а ј едине се доминантни мотиви целок у пног поетског све-
т а збирке 8 7 песама: п очело, р аспеће и светлост. Значењска основа кљу чних
слика усмерава идеј ни оквир ове песме ка пок у шај у преуређења свет а и понов-
н ог ст ва р ањ а к о см о с а :

капиј е на граду змај

в р х о д к о п љ а ж ет ва
д р ш к а од к о п љ а с н о п љ е
к р и л а п о з и в з ем љ е

р ас к р с н и ц а .

Већ у претходним песмама ове збирке може се пратити Павловићево про-

блематизовање психолошких односа пр ема к о рену и исх од иш т у као т р агање за
очинским и мај чинск им п ринципом свет а (симболика Велике Мај ке посредова-
нај е и мотивом љубави према девој ци Мариј и у првом и последњем циклусу).9
9 П ема психоаналитичко ст ди и о Павловићево поези и Гово с дна ( 1976) Радомана Кор-
р ј у ј ј ј р
дића кроз митолошке симболе и психоаналитички метод инсистира на подсвесној у словљеност и
" "
Павловићевих песама о .л обром и „ рђавом имиџу мај ке. Недовољност овог гледишта огледа се
у апсолутизовању т рагања за несвесним као ј едином аутентичном снагом кој а покреће ст варапачк и
процес песника. Кордић не уочава шире поље Павловићеве песме као митске, историј ске, цивилиза-
циј ске и у ниверзал не људске ситуациј е кој ом се Павловић бави. Тако, по Кордићевој анализи, однос
" т ми м ке и о "
Ја према инт рој ек циј и „ доброг обј ект а , односно „ доброј с рани и џа ај ц , у песми Треба
а
поново предочен ј е у следећим стиховима: mpeoa зат вор ит и капиј е на гр аду и бр анит и се пр от ив
 Поетика лирског циклу са у савременој нау ци.. 329

У том контексту намеће седраматична амбивалентност стихова кој и представља-

ј у непосредно семантичко наслој авање на библиј ска значења:
Н и жетве нема док се не оплачу снопља,
н и ваз д у х а д о к с е м ех о м н е п о в у ч е .
Нема у т ехе без др шке од копља .

Хуманизам преостај е као последње у пориште, као нај снаж ниј е средство у
одбрани од апсу рда. Пошто нихилизам релативизуј е категориј у истине и изазива
хаос вред ност и , песнички ху манизам подразу мева постој ање моралних и сазнај -
н их критериј у ма по кој им индивидуална и социј ална ег зистенциј а чине ј един-
ство. Преко тог ј единства пут песника води до истине. Као да песимистичкој
импликациј и мита о Сизифу Павловић су протставља оптимистичку концепциј у
дру шгва. И ако ј е бежање описано као вечно стање човеково, песник ј е видео
г рад као дело историј ског смисла кој и увек надј ачава ду х сур вавања.

Завршна разматрања
За М иодрага Павловића поезиј а ј е свест о прошлом и садашњем изражена
као идеј а у слици. П од утицај ем англосаксонске европске традициј е, првенстве-
но Елиота, ВиљемаБатлера Јеј тса, Роберта Браунинга и широк е епске форме Блеј -
ка, Павловић ј е интелектуализовао српску поезиј у, обог атио ј е модерним ду хом
кој и извире из времена оним видом сензибилитета кој и биратеме и слободно од-
ређуј е свој став према животу и егзистен циј алним феноменима од универзалног
значај а. Павловић ј е, први међу свима, по нау чним сведочењима Предраг а Пала-
вест ре, от вор ио врата послератног српског песништва п рема западној култур и,
у п р в ом р ед у п р ем а ан г л о с ак с о н с к ом и н т ел ек т у ал и ст и ч к о м п евањ у и м и ш љ ењ у
( Палавест ра 1972: 157- 158 ко е
), ј ј е дотле и згледало ст ано и далеко нашим к л-
р у
турним к ру говима и широј читалачкој публици. У времену фрагмент арности,
све већег реду ковања свет а, песник ће тражити да се ј единст во човековог лика
п репозна и у смери ј едино у свом целом историј ском и космичком контексту.
Отуда у овим амбивалентним стиховима тако диј алектички складно срастај у све
су протности г радећи ново почело. У том песничком видок ру гу се затвара ј едан
песничк и к ру г, свет збирке- песничк е к њиге 87 песама .
Збирка Ст у б сећања ( 1953) тематски се веже за збирку 8 7 песама, иако
су на плану њене идеј не заснованости и поетске духовности видљиви помаци
ка драматизациј и поетског ткива (дру г и део збирке ј е представљен у драмском
жанровском кљу чу ). Обе збирке говоре о су кобу човека са свој им историј ским
бићем, али се разликуј у по карактеру страха израженог у њима. У збирци Ст у б

новог змај а. Град ј е у овој песми, по њему, симбол космоса и нађена сигурност, а змај ј е ст рашна
мај ка, рђава мај ка кој а у ништава свој пород и онемогу ћуј е у спостављање Ја. Да би стекао надмоћ
над нагонима и обј ектима, Ја ј е принуђен да цепе обј екте, раздвај а вољени обј ект од опасног обј ект а.
(Видети детаљниј е у : Радоман Кордић, Говор с дна)
3 30 Сања Голиј анин- Елез

сећања ( 1953) песник апост рофира искру разума, и види ј е к ао нај човечниј у од
с ви х ч о в еч н о ст и .

У збиркама 87 песама ( 1952) и Ст у б сећања ( 1953) физиологиј у страха од

смрти песник донекле превазилази поетским имагинирањем смисла њене бес-
поштедне пој авности. У том поетском трагању Павловић ј е налазио извесног
ослонца и к од т аквих песника као што су Бодлер и Јеј тс, кој и су изразили и
стихом савладали драматичне набој е подсвести и свести, али и код оних кој и су
као Рилк е и Т. С. Ел иот у њиховим ду жим песмама у неколик о задржали т е напе-
тости у стиху и изразу. Павловићј е већ у овим књигама песама исказао двој ство,
кој е ће показати на дру ге начине. Посебно се ово двој ство види у песниковом
односу према т радициј и стиховног певања и т радициј и слободног поетског го-
во р а , п от о м и у и с к у ст ви ма р елат ивн о н еп о с р ед н о г п о ет ско - р ет о р с к о г г о во р а и
посредног поетског израж авања мисли и „ посвећивање посебне паж ње ономе
"
што ј едној поезиј и могу да пруже ликовне могућностиј езика (Љ. Симовић пре-
ма К сениј а М арицки Г ађанск и 2009: 133).
Павловић ниј е песник доминантно мисаоног и поетичког усмерења, већ пе-
сник матаморфоза с теж њом ка драматичном имагин ирању смисла, тако разли-
чит и тако доследан ст ремљењу ка стално новим синтезама. Он ј е наш нај истак -
"
нутиј и „ путник у замишљеном космосу поетских могућности (Леовац 2000:
159) .
Поетски говор постај е на махове мелодиј а, невезани стих каткад теж и да се
приближи везаном стиху, са римом и без ње. У нек им п есмама ова два п оетска
говора се прожимај у, г убе неке свој е посебности и тако добиј амо говор и мело-
диј у особите поетске духовности. Тако ј е песник Миодраг Павловић доживљен
као траг алац не само ради трагања него и ради иску шавања разних могућности
поет ског дара и стварања (Леовац 2000) . Он ј е мудрост поезиј е видео у томе да
развиј а безброј не могућности и да подвлачи свој а ограничења.
У поезиј и Миодрага Павловића нема потпуне убеђености, нема ни пуне
довршеност и. Скептицизам и релативизам шире и продужавај у чежњу и вољу
за н о в и м и с к у с т в и м а и с аз н ањ и м а све д о п ес н и ч к о г п р и в р ем ен о г з аст ан к а п р ед
тај нама. Песник вишеструко преображава старе симболе и трага за новима. На-
петости и везе између слика, а потом и симбола су тако интензивне и различите
д а се симбол и о пи ок
ду ру ру пњава њ у или сажимањ ст кт
у у ру ур д е ела. Таква дра-
матика трагалачког процеса певања и мишљења доприноси да ј е често унутра-
шња хармониј а тих дела запажениј а и импресивниј а у пој единим деловима него
у целини. Спољашња хармониј ај е у склад ном протоку стихова и ст рофа дела, а
у нутрашња хармониј а ј е у процесу зрења и довршења.
М ноги приврженици песничког дела и духовности Миодрага Павловића
скицирали су основне контуре његовог песничког сист ема кој е и сваки читалац
има у виду к ад проу чава интерак циј у дела и целине, песме и цик лу са у његовом
ствар алаштву. У т раг ању за разлозима ру шевност и, цик личности у спона и пада
дру штва и ц ивилиза и е ко о се
ц ј ,у ј ј д оследно мани ест
ф уј е к ако поновљивост ис-
 Поетика лиреког циклу са у савременој нау ци... 33 1

ку ства тако и н епоновљивосГ сваког обл ика ж ивот а, М иодраг Павловић п рона-
лази нај већу идеј ну потку за свој е песничко т кање. Т а запитаност над разлозима
вод и га у п оље све ду бљег п р.оницања и у к рштања прошлости и савремен ост и у
песничком у ниверзу му. Л ично иску ство прераста индивиду алну драму п ој един т
ца, национа и постај е у ни верзално општељудско. К ру гови Павловићевог певања
нуде д раматичност, ирониј ско пот цртавање и проницање великих историј ских
замаха и дру штвених т рагања ( кој а се у његовом делу топонимиј ски „ г озбом "
дефинишу ), све до патетичног к ру га љу бави као тражене целине и исх од ишт а.
Стога ј е савремена к ритика, пратећи његово дело, орбиту песничког д еловања
илуст ративно представила као лу к кој и креће од ирониј е превратничког и бу н-
товничког иску ства младића до песничког ист рај авања да се нађу обзори ду шев-
ности и целовитости општег ж ића у нај посвећениј ој гај ни на међама ж ивота и
смрти, бића и његових могу ћнос i и, добра и зла.
Интерпретациј ом песнцчк е књиге 8 7 песам а к роз у зај ам но деловање зна-
чења у зај ам но зависних поет ских т екст ова (А постолос Стерј опулу 2003 :73),
анализом ц ик лот ворне фу нк циј е интерт екст уалног понављања, отвара се д ина-
мизам п оновљиве сли ке кој и обезбеђуј е семант ичку комплем ент ар ност и раз-
личите смисаоне вален/miocrn u (различите ј езичке и културне конотациј е) ди-
намичних мотива у поезиј и Миодрага П авловић а, Исграж уј у ћи р адиј ални т ип
повезано сти тек стов а у ци клу су , ли рск и ц икл у с д ож ивљавамо као дин ам ичк и
сист ем кој и ствара нове интертекстуалне интерак циј е, мноштво поетск их сми-
слова кој и су резултат надциклу сног смисаоног комплекса, односно ст варалачког
садеј ства експлицитних и имплицитних веза и асоциј агивних корелациј а између
поет ск их текстова циклу сног низа и имаги нативно-мисаоне способности реци-
пиј ента. . ,f-
Овом п есни чком књигом даслу ћене су т емељне силниц е и п отоњих песнич-
к их к ру г ова ау т ора, што подстиче даље ист раж ивачк о т рагање посебн о мотиви-
саних чит алаца (у ченика) .

П Р Е П О РУ Ч Е Н А Л И Т Е РА Т У РА

П авлов ић, 1952: Павловић, М иодраг, 87 песама , Београд : Ново поколење.

Ост ала издања: Горњи Милановац : Д ечј е новине, 1979; Беог рад : Партенон ,
1999 . (чет врто издање) .
П авловић 1953: Павловић, Миодраг, Ст у б сећања, Беог рад: Ново поколе-

П авловић 1986: Павловић, М иодраг, П оезиј а, Београд : П росвета.

П авловић 2000: Павловић, Миодраг, Искон (Поезиј а I ) . Сабрана дела М ио-
драг а Павловића. Беог рад : Просвета.
332 Сања Голиј ан ин- Елез

П авлов ић 2000: Павловић, М иодраг, Извор (П оезиј а II ) . Сабрана дела М ио-

драга Павловића. Беог рад : П росвета.
П авловић 2000: П авловић, М иодраг, Исход ( Поезиј а I II ) . Сабрана дела М и-
одраг а Павловића. Беог рад : П росвета.
П авлов ић 2002: Павловић, Миодраг, Поет ика модер ног , Нова П азова: Бо-
н арт .

Л ИТ ЕРАТУ РА О П ОЕЗИЈИ М И ОД РА ГА ПА ВЛОВ И ЋА

К орд ић 1976 : Кордић, Радоман, Говор с дна, Беог рад : Ву к К арацић.

Ђор ђевић 1984: Ђорђевић, Часлав, Миодр аг П авловић п есник хуманист ич-
ке ет ик е, К рагуј евац : Светлост.
П опов ић 1985: Поповић, Богдан А ., Епски р аспони Миодр ага Павловића ,
Београд : Графос. (Библиотека Једна књига)
К оц ић 1996: К оц ић , Злат а, Рт ањск а свет ила , Ниш : П росвета.
Д еспић 2008: Д есп ић, Ђорђе, П ор екло песме, Зрењанин: А гора.
Ђорђевић 1997: Ђорђевић, Часлав, Песниково свевидеће око, Беог рад : Про-
с в ет а .
"
Ђорђевић 2005: Ђорђевић, Драган, „ Д окт рина к рика у : К њиж евно дј ело
М иодр ага П авловића: збор ник р адова са нау чног ску па Пј есничка р иј еч на изво-
ру Пиве. (у ред ник : Јован Д елић, Плу жине: Ц ент ар за културу.
К њиж евно дј ело Миодр аг а Павловића: зборник радова са нау чног ску па
Пј есничка р иј еч на извору Пиве (2005) : [уредник Јован Д елић] :(Плуж ине, ј ули,
2004) , Плужине: Центар за културу (213 стр.)
Поезиј а Миодр ага Павловића: зборник радова са нау чног ску па Д есанк ини
мај скир азговор и, Беог рад, Ваљево, Бранковина 14, 15. и 16. 5. 1997 ( 1998) ; [при-
редио: Слободан Ж. Марковић] , Београд: Задуж бина Д есанке Максимовић.
"
Симовић 1989: Симовић, Љу бомир, „ О поезиј и Миодрага Павловића , у :
Павловић, М иодраг ( 1989) : Безазленст ва: песме, избор и предговор: Љубомир
"
С имовић , В аљево: „ М ил ић Рак ић .
Симовић 2001: Симовић, Љу бомир. Ду пло дно: есеј и о ср пским песницима,
Беог рад : Ст убови к улт уре.
 Поет ик а лирског циклу са у савремепој нау ци.. 333

С Т РУ Ч Н А Ј1И Т Е РА Т У РА

А постол ос Ст ерј о пул у 2003: Елени А постолос Ст ерј о пулу, Поет ика лир -
ског циклу са , Београд : Народ на књига-А лфа.
Eror 2002: Eror, Gvozden, Geneti čki vidovi inter (literarnosti) , Beograd: N arod-
na knj i ga ( Otkrov enj e) .
Б ај ић 2007: Бај ић, Љиљана, „ Рецеп циј аи деловање књижевног дела на у че-
"
нике , у : Норма , часопис за теориј у и праксу васпит ања и образовања, Пед аго-
шки факултет, Сомбор, I SSN 0353-7 129, год . X II , br. 1- 2/2007
а
Д р в ин 2 000: Д ра вин , М ихаил,„ О нт оло ш к и сгату с д ела л ир ик е у аспек -
"
ту њихове у метн ичке циклизациј е , превела М и рј ана Пет ровић према: M ichai l
N . D arvin, „ Ontologičeskij status pr oiyvedenij a liriki v aspekte ego chudožestvennoj
"
ci klizacii u: Zy kl usdi chtung in den slavischen Literaturen: Bei trage zur Inter natio-
nalen Konf er enz, Magdeburg, 18- 20. Marz 1997, Reinharđ I b ler (H rsg.). Peter Lang,
Fr ankf urt arn M ain, 2000 .
К в ас 2006 : К вас, К ор нелиј е, Инт ер т екст у алност у поезиј и, Београд : Завод
за у џбени к е и наставна средства.
Л еов ац 2000: Леовац, Славко, Тр акт ат о књиж евност и и умет ност и, Ба-
ња Лу ка - Беог рад : К њиж евни Ат еље.
Л еовац 2000: Леовац, Славко, Тр и знам енит а песиика , Београд : Звоник .
М ар и ц к и Гађ анск и 2009: Ксениј а М арицки Гађанск и , Из дру гог у гла:
Оглед и о српској књиж евности. Н ови Сад : М ат ица српск а.
П ант ић 1994 : П антић, М ихај ло, Н ови пр илози за савр ем ену ср пску поезиј у ,
П ришт и на: „ Григ ориј е Божовић . "
Пант ић 1994: П ант ић, М ихај ло, Александр иј ски синдр ом II , Београд : Срп-
с к а к њ и ж ев н а з а д р у г а .
П ант ић 2003: П антић, М ихај ло, Алексаидр иј ски синдр ом I V, Беог рад : П ро-
с в ет а .

Пет к ови ћ 1990: Петковић, Н ови ца, Огледи из ср пске поет ик е, Беог рад : За-
вод за у џ бенике и наставна средства.
П ет к овић 2002: Петковић, Н овица, П оезиј а и кр ит ик а , Беог рад .
С п роге 2000: Спрог е, Л., „ Идеј а интеграциј е текст а и лирски цик лу си сим-
"
болиста / Idej a i ntegracii teksta i l i ričeskij ciklsimvolistov . u: I bler Reinhard (ur.)
Zy klusdichtung i n den sl avischen Liter atur en : Bei trag e zur Int er national en Konf e-
r enz, M agdeburg, 18-20. M arz 1997, Frank f urt am M ain: Peter L ang, str. 507- 514.
С ап огов 1980: Сапогов, B . A ., С/ож ет ослож ение в ру сскоп лит ер ат ур е.
М оск ва: Д ау г авпилс, изд- во Д ау гавпилс. Пед .ин-та.
Ст ипчевић 1999: Стипчевић, Ник ша, Учит авања, Београд : Завод за у џбе-
н и к е и н ас т ав н а с р ед ст в а .