Павловић М.

Библид 0350-6428, 42 (2010) 140–141, с. 231–268

м. радуловић
Научни чланак

Мар­ко М. Ра­ду­ло­вић
(Београд, Институт за књижевност и уметност)

УДК 821.163.41.09-1
Ве­ли­ка Ски­ти­ја Ми­о­дра­га Па­вло­ви­ћа
мит – исто­ри­ја – кул­ту­ра

марко
Кључ­не ре­чи: кул­ту­ра, исто­ри­ја, мит, епи­фа­ни­ја, ре­ли­ги­ја, тра­ди­ци­ја,
ства­ра­ње, по­е­зи­ја, жр­тва, ду­хов­ност.
Ап­стракт: Рад се ба­ви мит­ским, исто­риј­ским и кул­тур­ним сло­је­ви­ма
збир­ке Ми­о­дра­га Па­вло­ви­ћа Ве­ли­ка Ски­ти­ја, од­но­сно ис­пи­ту­је се исто­ри­о­соф­
ска, ми­то­твор­на и кул­ту­ро­твор­на свест ко­ја сто­ји у осно­ви збир­ке. Ве­ли­ка Ски­
ти­ја са­гле­да­на је као оди­се­ја јед­не кул­ту­ре – од ње­не ге­не­зе и раз­во­ја, пре­ко
успо­на и сло­ма у исто­ри­ји, до мо­гућ­но­сти ње­ног на­ди­ла­же­ња и кул­ми­ни­ра­ња
у епи­фа­ни­ји. Сход­но то­ме, про­ма­тра­ју се од­но­си из­ме­ђу раз­ли­чи­тих кул­тур­них
мо­де­ла: ан­тич­ког, ста­рог сло­вен­ског, бо­гу­мил­ског, ка­но­ни­зо­ва­ног сред­њо­ве­ков­
ног и апо­криф­ног и на­чин на ко­је их Па­вло­вић по­ет­ском син­те­зом уво­ди у мо­
дер­ну пе­снич­ку (са­мо)свест. По­том се раз­ма­тра сло­жен од­нос пре­ма исто­ри­ји
и кул­ту­ри, ко­ји се кре­ће од сум­ње у њи­хов сми­сао, до пе­снич­ке апо­те­о­зе у ко­јој
се сли­ка сло­же­на бор­ба из­ме­ђу ма­те­ри­јал­не си­ро­во­сти исто­риј­ског и су­бли­ми­
шу­ће ду­хов­но­сти сим­бо­ла кул­ту­ре ко­ја свој циљ до­се­же у епи­фа­ни­ји.

Увод: се­ћа­ње као им­пе­ра­тив кул­ту­ре

У огле­ду о Ми­о­дра­гу Па­вло­ви­ћу Зо­ран Ми­шић је на сле­де­ћи
на­чин де­фи­ни­сао ам­би­ва­лент­ност мо­дер­не по­е­зи­је: „У сло­же­ној
по­ли­фо­нич­ној струк­ту­ри са­вре­ме­не по­е­зи­је два основ­на гла­са
мо­гу се ра­за­зна­ти. Је­дан је звук раз­би­ја­ња, сла­ма­ња, дез­ин­те­гра­
ци­је; дру­ги је глас при­би­ра­ња, са­жи­ма­ња, че­жње за хар­мо­нич­ним
раз­ре­ше­њем.” Ка­да при­ме­ни­мо ова­кво Ми­ши­ће­во ви­ђе­ње мо­дер­
ног пе­сни­штва на раз­вој и ге­не­зу срп­ске мо­дер­не по­е­зи­је, по­сле
Дру­гог свет­ског ра­та, уочи­ће­мо да глас дез­ин­те­гра­ци­је по­чи­ва на
пре­на­гла­ше­ном, ан­ти­тра­ди­ци­о­нал­ном ин­ди­ви­ду­а­ли­зму лир­ске
све­сти, а да у осно­ви гла­са при­би­ра­ња ле­жи на­ди­ла­же­ње ин­ди­
ви­ду­ал­не по­ет­ске све­сти и ура­ња­ње пе­снич­ког су­бјек­та у ду­би­не
ко­лек­тив­ног ис­ку­ства ар­ти­ку­ли­са­ног у тра­ди­ци­ји.
Лир­ски су­бјект у дез­ин­те­гри­са­ном ко­смо­су, у коjeм је и са­ма
чо­ве­ко­ва лич­ност у ста­њу раз­о­бру­че­но­сти и фраг­мен­тар­но­сти,
окре­ће по­глед у ду­би­не вре­ме­на, не би ли се та­мо про­на­шао уре­
 Зо­ран Ми­шић, „Сун­че­ва све­тлост на сту­бу се­ћа­ња”, Кри­ти­ка пе­снич­ког ис­
[231
ку­ства, Срп­ска књи­жев­на за­дру­га, ко­ло 69, књи­га 464, Бе­о­град, 1976, стр.79.
 СТУДИЈЕ И ЧЛАНЦИ ђе­ни­ји и сми­сле­ни­ји по­ре­дак, а са­да­шње ста­ње ства­ри ви­де­ло
у све­тлу ду­хов­ног кон­ти­ну­и­те­та ко­јим се чо­ве­ко­вом све­ту и жи­
во­ту обез­бе­ђу­је сми­сао и, што је нај­ва­жни­је, чи­ме му се од­ри­че
ко­нач­ност.
Пр­ви на­ши мо­дер­ни пе­сни­ци по­сле Дру­гог свет­ског ра­та,
Ми­о­драг Па­вло­вић и Вас­ко По­па, пе­ва­ли су и гла­сом дез­ин­те­гра­
ци­је и гла­сом са­би­ра­ња. Оба ова пе­сни­ка по­ла­зе од ин­ди­ви­ду­ал­
не пре­стра­вље­но­сти лир­ског су­бјек­та пред де­ху­ма­ни­зо­ва­ним и
дез­ин­те­гри­са­ним ко­смо­сом, да би се у ка­сни­јим збир­ка­ма (Мле­
ко иско­ни – М. Па­вло­вић, Ус­прав­на зе­мља – В. По­па) за­пу­ти­ли
тра­гом се­ћа­ња са­бра­ног у ко­лек­тив­ном ис­ку­ству. От­кри­ће за­јед­
нич­ке ду­хов­не осно­ве људ­ске суд­би­не, на­по­ра и прег­ну­ћа чи­ји је
вр­хов­ни из­раз кул­ту­ра а про­стор од­и­гра­ва­ња исто­ри­ја, до­во­ди до
све­сти о сми­слу исто­риј­ске ствар­но­сти на­су­прот бе­сми­слу објек­
тив­не ствар­но­сти ви­ђе­не кроз фо­кус из­гло­бље­не ин­ди­ви­ду­ал­не
(са­мо)све­сти, као и до ја­сног са­зна­ња о кон­ти­ну­и­те­ту ду­хов­не
ег­зи­стен­ци­је на­су­прот рас­пар­ча­но­сти и фраг­мен­тар­но­сти све­та у
ко­ме лич­ност бив­ству­је. Ове пе­сни­ке сле­дио је Иван В. Ла­лић, ко­ји
се у сво­јим нај­зре­ли­јим де­ли­ма огла­ша­ва као пе­сник ко­лек­ти­ва,
а чин се­ћа­ња и ства­ра­ња до­во­де га до спо­зна­ња о жи­во­твор­ној,
он­то­ло­шкој по­ве­за­но­сти све­га што је про­шло са оним што је­сте
и што тек тре­ба да до­ђе. Вр­ху­нац ова­квог Ла­ли­ће­вог опре­де­ље­
ња уоб­ли­чен је у књи­зи Че­ти­ри ка­но­на, у ко­јој се пе­сник ја­вља
и као тво­рац лир­ске пе­сме, али и сво­је­вр­сне мо­дер­не ли­тур­ги­је.
Ва­ља­ло би по­ме­ну­ти и Бо­ри­сла­ва Ра­до­ви­ћа, ко­ји у сво­јим пр­вим
збир­ка­ма иде пу­тем над­ре­а­ли­стич­ког ин­ди­ви­ду­а­ли­зма и по­ку­ша­ја
не­ги­ра­ња тра­ди­ци­је, да би у ка­сни­је об­ја­вље­ним пе­сма­ма по­ет­
ски уоб­ли­чио свест о суд­бин­ској при­пад­но­сти јед­ном ко­лек­ти­ву
и кул­тур­ној тра­ди­ци­ји.
Мо­гло би се твр­ди­ти да су на­ши пе­сни­ци дру­ге по­ло­ви­не 20.
ве­ка у по­чет­ним фа­за­ма сво­га пе­ва­ња сле­ди­ли пут ко­ји су у ра­ној,
аван­гард­ној фа­зи ства­ра­ла­штва утр­ли Раст­ко Пе­тро­вић и Ми­лош
Цр­њан­ски, да би се у ка­сни­јим ета­па­ма окре­ну­ли за­бо­ра­вље­ном
пу­ту ко­ји је на­зна­чио Ми­лу­тин Бо­јић у оних не­ко­ли­ко пе­са­ма спе­
ва­них за вре­ме по­вла­че­ња пре­ко Ал­ба­ни­је, а ко­је за­слу­жу­ју да их
на­род чу­ва „као ико­не у ла­ври”(Иси­до­ра Се­ку­лић).
У пр­вој збир­ци Ми­о­дра­га Па­вло­ви­ћа, 87 Пе­са­ма, при­су­тан
је за­па­њу­ју­ћи ужас ин­ди­ви­дуе пре­пу­ште­не са­мој се­би у на­пу­ште­
ном, дез­ин­те­гри­са­ном и де­ху­ма­ни­зо­ва­ном све­ту.

„У 87 Пе­са­ма пред на­ма се не­пре­ста­но отва­ра­ју про­сто­ри угро­

же­но­сти и стреп­ње”, пи­ше Вла­да Уро­ше­вић. „Иза су­мрач­них хо­ри­
зо­на­та не­пре­ста­но леб­ди ат­мос­фе­ра при­бли­жа­ва­ња опа­сно­сти, на­
слу­ћи­ва­ња бли­ске ка­та­стро­фе. Де­кор у ко­ме се од­и­гра­ва­ју са­бла­сне
пан­то­ми­ме ових сти­хо­ва су или ход­ни­ци пу­ни прет­ње и те­ско­бе или
је то пу­ста ра­ван без за­кло­на, над ко­јом се над­ви­ја ’ви­хор злу­ра­дих
нок­ти­ју’. И не­бо је, чак, ве­о­ма за­тво­ре­но: Ка­да се за­тва­ра не­бо /
232] онај ко оста­је без за­шти­те / устру­ча­ва се да при­зна страх / и не
 сме­је се. ’Онај ко оста­је без за­шти­те’ – то је тра­гич­но из­гу­бље­ни

марко м. радуловић
по­је­ди­нац на ве­тро­ме­ти­ни исто­ри­је. Ње­го­ва рас­по­ло­же­ња се кре­ћу
од не­ја­сне бо­ја­зни до па­нич­ног оча­ја. Око ње­га су оста­ци све­та над
ко­јим је про­ле­тео де­мон ра­та и ра­за­ра­ња, ства­ра­ју­ћи од гра­до­ва сли­
ке Стра­шног су­да.”

Ипак, већ у овој збир­ци Ми­о­дра­га Па­вло­ви­ћа, ко­ја је озна­че­на

као пре­врат­нич­ка, мо­же се уочи­ти ја­ка тра­ди­ци­о­нал­на стру­ја, као
трај­на пре­о­ку­па­ци­ја при­сут­на у це­ло­куп­ном ства­ра­лач­ком опу­су
овог пе­сни­ка, а ко­ја се ов­де још увек ја­вља као ре­ка по­нор­ни­ца
нео­на­дре­а­ли­стич­ких мо­ти­ва и то­но­ва. У 87 Пе­са­ма тра­ди­ци­о­нал­
на је, пре све­га, об­ра­да љу­бав­них мо­ти­ва („Љу­бав”, „Ма­дри­га­ли
за њу”). Сми­слу и енер­ги­ји љу­бав­них по­ри­ва Па­вло­вић од­ре­ђу­је
по­себ­но ме­сто у свом пе­снич­ком уни­вер­зу­му. „У том све­ту ко­ји
па­нич­ном про­гре­си­јом гу­би сво­ју ко­хе­рент­ност и по­след­ње остат­
ке це­ли­не, пе­сник у љу­ба­ви ви­ди је­ди­ну цен­три­пе­тал­ну си­лу ко­ја
во­ди ка је­згру сми­сла...У 87 Пе­са­ма љу­бав је мо­жда је­ди­на чвр­ста
тач­ка у све­ту ко­ји све ви­ше под­ле­же ха­о­су не­га­тив­них си­ла.”
Осим енер­ги­је љу­ба­ви, код ра­ног Па­вло­ви­ћа још јед­на си­ла
има сна­гу са­би­ра­ња – се­ћа­ње. И то не ин­ди­ви­ду­ал­но се­ћа­ње оли­
че­но у успо­ме­ни, већ се­ћа­ње као прег­ну­ће ко­лек­ти­ва, да­кле као
ри­ту­ал­ни чин, за шта се Па­вло­вић за­ла­же у есе­ју „Чин се­ћа­ња”.
Ова­кав на­пор по­ни­ра­ња у се­ћа­ње во­ди из­ван про­сто­ра по­је­ди­нач­
но­сти и из­над тре­ну­та­ка са­да­шњо­сти, от­кри­ва­ју­ћи Ја у ис­пре­пле­
те­ним са­од­но­си­ма са Дру­гим, а са­да­шњост у чвр­стој ве­за­но­сти са
про­шлим. Оди­се­ју кроз про­сто­ре ко­лек­тив­ног пам­ће­ња Па­вло­вић
за­по­чи­ње већ у сво­јој дру­гој књи­зи пе­са­ма.
„У сле­де­ћој збир­ци Ми­о­дра­га Па­вло­ви­ћа, у Сту­бу се­ћа­ња,
по­ја­вљу­је се мно­штво. Пе­сник ка­зу­је сво­ју реч о од­но­су по­је­дин­ца
и за­јед­ни­це; ње­га по­чи­ње да за­ни­ма суд­би­на ко­лек­ти­ва.”
На­ста­вак и пу­но по­ет­ско уоб­ли­че­ње пе­снич­ког вје­ру­ју ко­је
по­чи­ва на се­ћа­њу на­ла­зи­мо у дру­гом кру­гу пе­снич­ког опу­са Ми­о­
дра­га Па­вло­ви­ћа – од књи­ге Мле­ко иско­ни, пре­ко Ве­ли­ке Ски­ти­је
и Но­ве Ски­ти­је, па све до Све­тлих и там­них пра­зни­ка. Те збир­ке
су сво­је­вр­сно хо­до­ча­шће ко­је пе­снич­ки су­бјект под­у­зи­ма кроз
обла­сти Ме­ди­те­ра­на, Бал­ка­на и Евро­пе.

По­вла­че­ћи ли­ни­је сво­јих хо­до­ча­шћа кроз вре­мен­ско-про­стор­

не ко­ор­ди­на­те тих обла­сти, Па­вло­вић је по­ка­зао раз­гра­на­тост и
уто­ке сво­јих ду­хов­них ко­ре­на. По­мо­ћу њих овај пе­сник ис­ка­зу­је

 Вла­да Уро­ше­вић, „Из ру­ше­ви­на ка скла­ду – по­е­зи­ја Ми­о­дра­га Па­вло­ви­ћа

од 87 пе­са­ма до Пе­ва­ња на ви­ру”, Књи­жев­ност (Бе­о­град), ��������������������
XL������������������
VII/5–6–7 (1992),
стр. 751–752.
 Исто, стр. 753.
 Ми­о­драг Па­вло­вић, Све­ча­но­сти на пла­тоу, „Чин се­ћа­ња”, Про­све­та,
Бе­о­град, 1999, стр. 36
 Вла­да Уро­ше­вић, „Из ру­ше­ви­на ка скла­ду – по­е­зи­ја Ми­о­дра­га Па­вло­
ви­ћа од 87 пе­са­ма до Пе­ва­ња на ви­ру”, Књи­жев­ност (Бе­о­град), XL����������
������������
VII/5–6–7 [233
(1992), стр. 753.
 СТУДИЈЕ И ЧЛАНЦИ сво­ју же­љу да ис­ко­ра­чи из ха­о­са јед­ног све­та, над ко­јим не­пре­ста­
но леб­ди прет­ња ра­за­ра­ња, у је­дан хар­мо­ни­зо­ван свет сми­ре­не и
ста­ло­же­не про­шло­сти на чи­јој су по­вр­ши­ни, по­сле свих уни­ште­
ња и по­тре­са, оста­ли да тра­ју вр­хо­ви не­ких до­га­ђа­ја, зда­ња и лич­
но­сти. Ли­цу бе­сми­сла и уни­ште­ња Па­вло­вић, у дру­гом кру­гу свог
пе­снич­ког опу­са, су­прот­ста­вља ли­ни­ју тра­ја­ња и сми­сла. Гра­ди­
тељ­ски прин­цип, ка­жу мно­ге пе­сме из овог кру­га, трај­ни­ји је и
ја­чи од ру­ши­тељ­ског: чо­век се ус­пи­ње, ком­пли­ко­ва­ним и не­си­гур­
ним сте­пе­ни­штем, ка ма­гло­ви­том об­лич­ју обе­ћа­не хар­мо­ни­је.

Упра­во у ве­зи са овим по­ни­ра­њем у ду­би­не ко­лек­тив­ног

пам­ће­ња о Па­вло­ви­ћу се че­сто мо­же чу­ти да је пе­сник исто­ри­је
и кул­ту­ре. У сво­јој Исто­ри­ји срп­ске књи­жев­но­сти Јо­ван Де­ре­
тић пи­ше:
„У пет ме­ђу­соб­но по­ве­за­них књи­га (Мле­ко иско­ни, 1963; Ве­ли­
ка Ски­ти­ја, 1968; Но­ва Ски­ти­ја, 1970; Хо­до­дар­је, 1971; Све­тли
и там­ни пра­зни­ци, 1971) Па­вло­вић је пе­сник исто­ри­је и кул­ту­ре,
ко­ји у ми­ну­лом тра­жи ко­ре­не са­вре­ме­но­сти. Пе­снич­ким го­во­ром,
у ко­јем се пре­пли­ћу раз­лич­ни еле­мен­ти, кла­сич­ни и сред­њо­ве­ков­
ни, фол­клор­ни и мо­дер­ни, опе­вао је про­паст ан­тич­ког све­та, по­ја­ву
Сло­ве­на, успон Ср­ба, опи­сао зна­чај­на ме­ста и пре­де­ле, тра­гао за
кључ­ним сим­бо­ли­ма са­вре­ме­не ци­ви­ли­за­ци­је”.
Ме­ђу­тим, чи­ни се да Де­ре­ти­ће­ва тврд­ња о Па­вло­ви­ћу као
пе­сни­ку кул­ту­ре ни­је ни­ка­да до кра­ја пот­пу­но при­хва­ће­на, иако
се на њу че­сто осла­ња­ло.
На­и­ме, не­ки ту­ма­чи Па­вло­ви­ће­ве по­е­зи­је сма­тра­ју да је у
оним пе­сма­ма ко­је за мо­ти­ве има­ју раз­ли­чи­те исто­риј­ске си­ту­а­
ци­је и кул­тур­не пре­вра­те, Ми­о­драг Па­вло­вић по­ет­ски уоб­ли­чио
пра­во­вер­ност „је­ре­тич­ке ми­сли”, при че­му „се афир­ма­ци­ја је­ре­
си пре­тва­ра у про­тест про­тив ти­ра­ни­је и фа­на­ти­зма”, или је пак
уни­вер­за­ли­стич­ком по­ру­ком ко­ја дис­крет­но из­ви­ре из се­ман­ти­ке
ње­го­вих пе­са­ма ис­та­као „не­из­бе­жну по­лар­ност све­та и чо­ве­ка”.
До­дај­мо ово­ме још и схва­та­ње Ива­на В. Ла­ли­ћа да је Ве­ли­ка Ски­
ти­ја за­пра­во збир­ка о ми­си­ји пе­сме у ва­се­ље­ни: „У све­тлу Ве­ли­
ке Ски­ти­је ви­ди­мо ка­ко се пе­сма на­шла на сре­до­кра­ћи из­ме­ђу
ис­ку­ства вре­ме­на, као људ­ског тра­ја­ња, се­ћа­ња, ко­је је из­ра­зи­то
људ­ска спо­соб­ност ду­бин­ске ори­јен­та­ци­је у вре­ме­ну, и је­зи­ка.”10
Ипак, ни­јед­но од ових ту­ма­че­ња не ка­зу­је нам ја­сно у че­му би се
за­пра­во огле­да­ла спе­ци­фич­ност пе­сни­ка исто­ри­је и кул­ту­ре.

 Исто, стр. 758.

 Јо­ван Де­ре­тић, Крат­ка исто­ри­ја срп­ске књи­жев­но­сти, БИГЗ, Бе­о­град,
1987, стр. 325.
 Ште­фан ауг. Дој­наш, „Три­ја­да Ми­о­дра­га Па­вло­ви­ћа – мит – исто­ри­ја
– при­ро­да”, По­ља (Но­ви Сад), �������������������������
XXX/310 (1984), стр. 495.
 Ча­слав Ђор­ђе­вић, Пе­сни­ко­во све­ви­де­ће око, Про­све­та, Бе­о­град, 1997,
стр. 31.
10 Иван В. Ла­лић, О по­е­зи­ји, „Це­ло­ви­тост ис­ка­за и ви­зи­је”, За­вод за уџ­бе­
234]
ни­ке и на­став­на сред­ства, Бе­о­град, 1997, стр. 219.
 Пе­сник ко­ји не же­ли да му исто­риј­ске кон­крет­но­сти и кул­тур­

марко м. радуловић
не за­да­то­сти слу­же са­мо као де­кор мо­ра да се ухва­ти у ко­штац
са енер­ги­ја­ма ко­је су има­нент­не са­мом исто­риј­ском про­це­су и
ко­је ле­же у осно­ви кул­тур­них прег­ну­ћа, пре­вра­та и по­ср­ну­ћа.
Исто­ри­ја и кул­ту­ра мо­ра­ју се схва­ти­ти као по­ја­ве при­ро­ђе­не
чо­ве­ко­вој ду­хов­но­сти, по­ја­ве ко­је по­чи­ва­ју на сво­јим спе­ци­фич­
ним уну­тра­шњим за­ко­ни­то­сти­ма. От­кри­ти те за­ко­ни­то­сти зна­чи
до­ћи до све­сти о то­ме да су­пер­и­ор­ни­ја кул­ту­ра ну­жно аси­ми­лу­је
или пот­пу­но уни­шта­ва се­би суб­ор­ди­ни­ран кул­тур­ни мо­дел или
онај мо­дел ко­ји не­ма до­вољ­но по­тен­ци­ја­ла за да­ље раз­ви­ја­ње и
ег­зи­сти­ра­ње. При то­ме, сред­ства ко­ји­ма се ти про­це­си оства­ру­ју
ни­су увек сред­ства кул­ту­ре ни­ти су љу­ди ко­ји ту аси­ми­ла­ци­ју
спро­во­де са­мо и је­ди­но кул­тур­ни по­сле­ни­ци, што не до­во­ди ну­жно
до за­кључ­ка да је кул­ту­ра у чи­је се име ови про­це­си оства­ру­ју у
ства­ри не-кул­ту­ра. Пи­та­ње о не­ги­ра­њу и про­го­ње­но­сти дру­га­чи­
јих кул­тур­них мо­де­ла ов­де сва­ка­ко тре­ба по­ста­ви­ти, али оно ни­је
и кључ­но. Ва­жни­је је уочи­ти при­ро­ду и ток са­мог исто­риј­ског
про­це­са, као про­сто­ра у окви­ру ко­га се од­и­гра­ва­ју ге­не­за, раз­ви­
ја­ње и сме­њи­ва­ње ра­зно­ли­ких кул­тур­них мо­де­ла, и са њи­ма, у
не­рас­ки­ди­вој по­ве­за­но­сти и ди­рект­ној усло­вље­но­сти, за­јед­нич­ку
суд­би­ну на­ро­да и ин­ди­ви­ду­ал­ног усу­да чо­ве­ка-по­је­дин­ца. Ис­под
спо­ља­шњег ути­ска о про­го­ни­ма и не­у­мит­ним стра­да­њи­ма по­је­ди­
на­ца ле­жи по­ет­ска исти­на о јед­ној ду­бљој са­гла­сно­сти лир­ског
су­бјек­та са исто­риј­ско-кул­тур­ним про­це­си­ма, као жи­во­тво­рач­ким
и об­ли­ко­твор­ним чи­ни­о­ци­ма соп­стве­ног иден­ти­те­та.
У ана­ли­зи Ве­ли­ке Ски­ти­је11 по­ку­ша­ће­мо да осве­тли­мо при­ро­
ду исто­ри­о­соф­ске све­сти на ко­јој ова збир­ка по­чи­ва. На­сто­ја­ће­мо
и да утвр­ди­мо и (пре)ис­пи­та­мо је­дан у ни­зу мо­гу­ћих од­но­са ко­је
мо­дер­ни пе­сник за­у­зи­ма пре­ма кул­тур­ном на­сле­ђу и исто­риј­ским
за­да­то­сти­ма ци­ви­ли­за­ци­је ко­јој при­па­да. Сле­де­ћи вре­мен­ско-про­
стор­ну кон­крет­ност пе­са­ма Ве­ли­ке Ски­ти­је по­себ­но ће­мо да обра­
ти­мо па­жњу на ко­ји се на­чин по­ет­ски пре­о­бра­жа­ва­ју и сми­са­о­но
про­ду­бљу­ју мо­ти­ви и те­ме ве­за­ни за на­ци­о­нал­ну исто­ри­ју.

Мит­ска и исто­риј­ска ду­хов­ност

Тре­ба из­дво­ји­ти два књи­жев­на од­но­са пре­ма исто­риј­ском и
мит­ском на­сле­ђу.
Пр­ви је ре­ви­та­ли­за­ци­ја до­га­ђа­ја и при­ча ко­ја су чво­ри­шна
ме­ста се­ћа­ња на­ро­да, кул­ту­ре и ци­ви­ли­за­ци­је. Ова­кав вид се­ћа­ња,
у ко­јем се у по­сто­је­ћим исто­риј­ским ми­то­ви­ма тра­же и на­ла­зе
но­ви сло­је­ви и но­ва сим­бо­лич­на зна­че­ња, ко­ја, ма ко­ли­ко би­ла
ра­зно­вр­сна, сва про­ис­ти­чу из ду­ха са­мо­га ми­та, фор­ми­ра­ног и
уоб­ли­ча­ва­ног кроз ра­ни­је епо­хе, мо­же се на­зва­ти тра­ди­ци­о­нал­
ним ви­дом се­ћа­ња. Да­кле, ова­ко устро­јен књи­жев­ни по­глед на
мит има на уму ње­го­ву сли­ко­ви­тост, кон­крет­ност, али пре све­га,
11
[235
Ми­о­драг Па­вло­вић, Ве­ли­ка Ски­ти­ја, „Свје­тлост”, Са­ра­је­во, 1969.
 СТУДИЈЕ И ЧЛАНЦИ ње­го­ву сим­бо­лич­ку ра­ван, од­но­сно из­вор­ну ду­хов­ност на ко­јој
мит по­чи­ва.
На­су­прот ова­квом од­но­су, по­сто­ји и дру­ги на­чин по­ет­ске об­ра­
де ми­та, ко­ји стро­го го­во­ре­ћи и ни­је аутен­тич­но пе­снич­ко се­ћа­ње.
То је мо­дер­ни­стич­ко или пост­мо­дер­но ра­за­ра­ње мит­ске ду­хов­но­
сти. Мит се ов­де ја­вља пре све­га у сво­јој сли­ко­ви­то­сти, од­но­сно
кон­крет­но­сти, да­кле као пра­зна фа­бу­ла­тив­на кон­струк­ци­ја. Мит­ски
пра­о­бра­зац или исто­риј­ска ле­ген­да са­мо су де­кор на чи­јој се по­за­
ди­ни, или у чи­ји се ка­луп, ули­ва­ју са­вре­ме­на учи­та­ва­ња, че­сто у
пот­пу­ној су­прот­но­сти са аутох­то­ним сми­слом ми­та. Пост­мо­дер­но
ба­вље­ње ми­том је, услов­но ре­че­но, по сми­слу але­го­риј­ско, а по из­ра­
зу по­ле­мич­ки ин­то­ни­ра­но. Оно ра­чу­на са до­ста по­јед­но­ста­вље­ном
тра­ди­ци­о­нал­ном сим­бо­ли­ком ми­та, ко­ју по­том ра­за­ра, не упу­шта­
ју­ћи се у све ни­вое, ни­јан­се и ду­би­не сим­бо­ли­ке мит­ске при­че.
Пре­ма то­ме, на де­лу је ра­ци­о­на­лан, за­пра­во ин­те­лек­ту­а­ли­стич­ки
од­нос пре­ма ми­ту, ко­јим се са­крал­ним зна­че­њи­ма су­прот­ста­вља­ју
про­фа­на. Де­са­кра­ли­за­ци­ја ми­та – то је су­шти­на мо­дер­ног књи­жев­
ног од­но­са пре­ма мит­ском на­сле­ђу, при че­му иро­ни­ја по­ста­је јед­но
од основ­них сред­ста­ва ова­кве из­ра­жај­но­сти.
По Ми­о­дра­гу Па­вло­ви­ћу, мит је сли­ка; „ту сли­ку не­ко по­све­
ћу­је, да­је јој ду­бље зна­че­ње не­го што она на пр­ви по­глед има.”12
Пост­мо­дер­ни ин­тер­пре­та­то­ри ми­та ту сли­ку де­по­е­ти­зу­ју сво­де­ћи
је, у сво­јој по­ле­мич­кој усме­ре­но­сти, упра­во на зна­че­ње ко­је она
са­мо на пр­ви по­глед има, без об­зи­ра ко­ли­ко је њи­хо­ва кри­ти­ка
по­не­кад ин­те­лек­ту­ал­но лу­цид­на. Јер та­ква кри­ти­ка је у осно­ви
ра­ци­о­нал­на, а чим се ми­ту при­ђе сред­стви­ма ра­зу­ма, гу­би се
мо­гућ­ност уви­да у из­ни­јан­си­ра­не ду­би­не ње­го­вих сим­бо­лич­ких
рав­ни, а он сам се ну­жно де­мон­ти­ра. „Сим­бо­лич­ни је­зик ми­та и
по­е­зи­је би­ва са­мо уна­ка­жен оси­о­ном упо­тре­бом ра­ци­о­на­ли­стич­
ких тех­ни­ка ана­ли­зе.”13
Умет­ни­ко­во не­при­ста­ја­ње да га по­јав­на ствар­ност са­да­шњи­це
за­сле­пи и на­мет­не се као је­ди­на ва­же­ћа, са­ма со­бом (про)ту­ма­че­на,
од­во­ди по­глед у ду­би­не исто­ри­је, у по­тра­гу за кул­ту­ро­ло­шко-ци­
ви­ли­за­циј­ским вер­ти­ка­ла­ма. Пе­ва­ње о кул­тур­ним и исто­риј­ским
епо­ха­ма под­ра­зу­ме­ва, пре све­га, чин се­ћа­ња: „По­ви­је­сни пред­
ме­ти има­ју пра­ви би­так са­мо док их се не­тко сје­ћа – а сам чин
сје­ћа­ња мо­ра би­ти не­пре­ки­нут и тра­јан... Да би­смо по­сје­до­ва­ли
сви­јет кул­ту­ре, мо­ра­мо га не­пре­кид­но по­нов­но осва­ја­ти по­ви­је­
сним сје­ћа­њем. Али сје­ћа­ње не зна­чи са­мо акт ре­про­дук­ци­је. То
је но­ва ин­те­лек­ту­ал­на син­те­за – кон­струк­ти­ван чин.”14 Да­кле, тек
кроз по­нов­но от­кри­ва­ње и ства­ра­лач­ки од­нос са­да­шњо­сти пре­ма
про­шлом тре­нут­ку, пу­тем се­ћа­ња, исто­ри­ја ожи­вља­ва. До­тад је
12 Ми­о­драг Па­вло­вић, Све­ча­но­сти на пла­тоу, „Жи­вот по ми­ту”, Про­све­та,
Бе­о­град, 1999, стр. 11.
13 Па­вле Зо­рић, Угро­же­на све­тост, „Ми­о­драг Па­вло­вић – пе­сник угро­же­не
све­то­сти”, Про­све­та, Бе­о­град, 1997, стр. 7.
14 Ернст Ка­си­рер, Оглед о чо­вје­ку – увод у фи­ло­зо­фи­ју људ­ске кул­ту­ре,
236]
На­при­јед, За­греб, 1978, стр. 237.
она за­ро­бље­на у мр­твој фор­ми чи­ње­ни­це ко­ја се не ту­ма­чи, по­то­

марко м. радуловић
ну­лој у ду­би­не вре­ме­на и на дно (под)све­сти. Али и са­да­шњост
тек кроз овај ди­ја­лог по­ста­је (са­мо)све­сна се­бе, сво­је усло­вље­но­
сти и сво­је сло­бо­де, свог иден­ти­те­та и исто­риј­ске ми­си­је, да­кле
су­штин­ски жи­ва и ви­тал­но де­лат­на. Без овог ко­му­ни­ка­циј­ског
чи­на са­да­шњост оста­је тек пу­ки тре­ну­так, не успе­ва­ју­ћи да уз­ра­
сте у ви­си­ну ни­ти угра­ди се­бе у ду­би­ну исто­риј­ског. Ди­ја­лог је,
по свом струк­тур­ном устрој­ству, дво­сме­ран, пре­ма то­ме, мо­гућ је
са­мо из­ме­ђу жи­вих су­бје­ка­та – чу­дом ко­му­ни­ка­ци­је и про­шлост
и са­да­шњост ја­вља­ју се као су­штин­ски жи­во­твор­не енер­ги­је, као
са­о­бра­ћа­ју­ће си­ле чи­је ви­ше­гла­сје у про­це­су се­ћа­ња пре­ра­ста у
хар­мо­ни­ју и ду­бин­ско са­гла­сје.
Са­мо по се­би „се­ћа­ње за по­је­дин­це, гру­пе и на­ро­де је чу­ва­ње
и об­на­вља­ње соп­стве­не фор­ме, пу­то­каз и под­сти­цај у да­љем де­ла­
њу, у пред­у­зи­мљи­во­сти, про­на­ла­же­њу но­вих по­сту­па­ка, об­ли­ка.”15
Но са­мо ин­ди­ви­ду­ал­но се­ћа­ње ни­је до­во­љан је­мац за аутен­тич­но
по­ет­ско ства­ра­ње, за оно ства­ра­ње ко­је при­па­да људ­ској за­јед­ни­ци
а ни­је тек до­ку­мент о пе­сни­ко­вом ду­шев­ном жи­во­ту. Да би би­ло
по­у­зда­но и ства­ра­лач­ки де­ло­твор­но, се­ћа­ње „тре­ба ри­ту­а­ли­зо­ва­ти,
од ње­го­вог ин­ди­ви­ду­ал­ног ар­се­на­ла на­чи­ни­ти не­што за­јед­нич­ко...
У то­ме је и мо­гућ­ност да за­јед­нич­ка сво­ји­на успо­ме­не бу­де про­чи­
шће­на, уз­ви­ше­на и да се из­бег­ну стран­пу­ти­це ко­је кроз се­ћа­ње
во­де у ни­хи­ли­стич­ку иди­о­син­кра­зи­ју, у фи­ло­со­фи­ју све­оп­штег
пре­зи­ра... Ме­мо­ри­ја тре­ба да про­чи­шћа­ва ука­зи­ва­њем на про­шлу
пат­њу, да по­ста­не са­крал­на, као што и ри­ту­ал под­ра­зу­ме­ва стра­да­
ње, он­да по­ка­зу­је жи­вот­не сна­ге и за­вр­шну епи­фа­ни­ју у ко­јој се
об­лик жи­во­та из­јед­на­чу­је са ду­хом.”16 Да­кле, кре­а­тив­но из­ве­ден
про­цес се­ћа­ња во­ди кроз про­шлу пат­њу, на чи­јем дну се кри­ју жи­
во­то­дав­не сна­ге, а ну­жно се за­вр­ша­ва епи­фа­ни­јом.
Чо­ве­ко­во обра­ћа­ње исто­ри­ји по­чи­ва на им­пли­цит­ном уве­ре­
њу да се „у исто­риј­ском у пра­вом сми­слу от­кри­ва су­шти­на би­ћа,
от­кри­ва уну­тра­шња ду­хов­на су­шти­на све­та, а не са­мо спољ­на
по­ја­ва – уну­тра­шња ду­хов­на су­шти­на чо­ве­ко­ва.”17 За­то, ка­ко
ве­ли Ни­ко­лај Тим­чен­ко, у Ве­ли­кој Ски­ти­ји Ми­о­дра­га Па­вло­ви­
ћа „ни­је реч о про­стој ре­кон­струк­ци­ји сло­вен­ске исто­ри­је, иако
је пе­сни­ко­ва ин­спи­ра­ци­ја исто­риј­ска”, не­го пе­сни­ку и чи­та­о­цу
„јед­но­став­но не­ки глас из про­шло­сти, ко­ји нам се чи­ни по­знат и
бли­зак, до­шап­та­ва (нам) не­ка­да­шње тај­не ко­је пре­по­зна­је­мо као
сво­је.”18 На де­лу је, да­кле, ства­ра­лач­ки од­нос пре­ма исто­риј­ском.
Да би се са исто­ри­јом и ње­ним уну­тра­шњим сми­сло­ви­ма сту­пи­ло
у пло­до­тво­ран ди­ја­лог ко­ји во­ди за­вр­шној епи­фа­ни­ји, „ја мо­рам
15 Ми­о­драг Па­вло­вић, Све­ча­но­сти на пла­тоу, „Чин се­ћа­ња”, Про­све­та,
Бе­о­град, 1999, стр. 36.
16 Исто, стр. 37, 38.
17 Ни­ко­лај Бер­ђа­јев, Сми­сао исто­ри­је, „Уни­вер­зи­тет­ска ри­јеч”, Ник­шић,
1989, стр. 20.
18 Ни­ко­лај Тим­чен­ко, „Пе­сник пред исто­ри­јом”, Ле­то­пис Ма­ти­це срп­ске,
[237
фе­бру­ар 1970, го­ди­на 146, књи­га 405, све­ска 2, стр. 146–7.
 СТУДИЈЕ И ЧЛАНЦИ се­бе да по­ста­вим у исто­риј­ску суд­би­ну и исто­риј­ску суд­би­ну
у сво­ју соп­стве­ну чо­ве­ко­ву ду­би­ну”19, ка­ко ка­же Бер­ђа­јев. Тек
има­ју­ћи на уму ове ста­во­ве ми раз­у­ме­ва­мо дво­стру­ку при­ро­ду
хо­до­ча­шћа ко­је под­у­зи­ма Ми­о­драг Па­вло­вић у сво­јим збир­ка­ма
са исто­риј­ском ин­спи­ра­ци­јом. Реч је, на­и­ме, о кре­та­њу ко­је је
исто­вре­ме­но и по­ни­ра­ње у ду­би­не вре­ме­на и по­ни­ра­ње пе­снич­ког
су­бјек­та у са­мо­га се­бе. На­су­шна исти­на о ин­ди­ви­дуи от­кри­ва се
спо­зна­њем ка­ко исто­риј­ског у се­би та­ко и се­бе-не­по­но­вљи­вог у
оном што је исто­риј­ско.
У Ве­ли­кој Ски­ти­ји Ми­о­дра­га Па­вло­ви­ћа исто­риј­ске епо­хе се
ожи­вља­ва­ју та­ко што пе­снич­ки су­бјект про­го­ва­ра гла­сом ли­ко­ва
ко­ји су у тим епо­ха­ма жи­ве­ли. Под­у­зет је ду­хов­ни на­пор да се
раз­ли­чи­тим тре­ну­ци­ма исто­ри­је, ци­вили­за­циј­ским пре­ло­ми­ма и
кул­тур­ним про­це­си­ма, кроз њи­хо­ве зна­не и не­зна­не уче­сни­ке и
све­до­ке, да­ру­је моћ го­во­ра, чи­ме се ства­ра по­ет­ска илу­зи­ја да у
сво­је име про­го­ва­ра­ју оне са­ме. „Ста­ро сло­вен­ско, је­ре­тич­ко или
пра­во­вер­но бол­но, ви­ђе­но је у вре­ви исто­ри­је, у се­о­ба­ма и про­го­
ни­ма, али го­то­во увек у ис­по­ве­сти­ма дру­гих: рат­ни­ка, кне­же­ва и
не­зна­них љу­ди и – са­мог пе­сни­ка.”20
Ова­ко за­ми­шље­на, Ве­ли­ка Ски­ти­ја до­во­ди до по­ет­ске син­те­зе
ин­ди­ви­ду­ал­ног и ко­лек­тив­ног мо­де­ла бив­ство­ва­ња, где „дух ин­ди­
ви­дуе упор­но пул­си­ра у ко­лек­тив­ном би­ћу”21, али где и дух ко­лек­
ти­ва не­у­мо­љи­во ути­че на об­ли­ко­ва­ње ви­ђе­ња све­та кон­крет­них
ин­ди­ви­дуа и уоб­ли­ча­ва­ње њи­хо­вих не­по­но­вљи­вих суд­би­на.
Пе­сме о ста­рим сло­вен­ским бо­го­ви­ма, за­тим о ма­ни­хеј­ци­ма,
има­ју за те­му оне то­ко­ве на­ци­о­нал­не исто­ри­је ко­ји се мо­гу сма­
тра­ти мар­ги­на­ли­зо­ва­ним у од­но­су на глав­ни ток на­ше кул­ту­ре и
ци­ви­ли­за­ци­је. Сто­га и не чу­ди што у ли­ко­ви­ма ових пе­са­ма ни­је
при­сут­на свест о исто­риј­ском про­це­су, већ пре све­га фа­тал­но са­зна­
ње о соп­стве­ној по­ра­же­но­сти. До­га­ђа­ји о ко­ји­ма ове пе­сме го­во­ре
су скрај­ну­те са глав­ног то­ка исто­ри­је, па сто­га у њи­ма до­ми­ни­ра
пер­спек­ти­ва по­гле­да уна­зад, а њи­хо­ва се­ман­ти­ка се ис­цр­пљу­је у
по­ет­ском уоб­ли­че­њу на­де у не­ки скри­ве­ни сми­сао пат­ње. Ту се
про­го­ва­ра у име јед­не по­ра­же­не кул­ту­ре, ко­јој пре­о­ста­ју још са­мо
ја­ди­ков­ка и мут­на на­да.
У пе­сма­ма ко­је по­ет­ски об­ра­ђу­ју мо­ти­ве ко­ји су утка­ни у са­му
су­шти­ну на­шег исто­риј­ског, кул­тур­ног и на­ци­о­нал­ног би­ћа, увек
је при­сут­на и исто­ри­о­соф­ска свест са­мих ли­ко­ва ко­ји се у њи­ма
ја­вља­ју. За раз­ли­ку од ано­ним­но­сти сло­вен­ских и бо­гу­мил­ских
ју­на­ка, ов­де је, ма­хом, реч о огла­ша­ва­њу ве­ли­ких исто­риј­ских
лич­но­сти, ко­је се, при том, ја­вља­ју и као по­је­дин­ци ко­ји има­ју
сво­је ин­ди­ви­ду­ал­не стра­хо­ве, сум­ње и дво­у­мље­ња за ка­кве еп­ски
19 Ни­ко­лај Бер­ђа­јев, Сми­сао исто­ри­је, „Уни­вер­зи­тет­ска ри­јеч”, Ник­шић,
1989, стр. 21.
20 Слав­ко Ле­о­вац, Три зна­ме­ни­та пе­сни­ка, Зво­ник, Бе­о­град, 2000, стр. 97.
21 М. И. Бан­дић, „Ве­ли­ка Ски­ти­ја Ми­о­дра­га Па­вло­ви­ћа или гла­со­ви иско­

238] ни: на­ста­вак по­ет­ског ис­тра­жи­ва­ња про­шло­сти”, Ле­то­пис Ма­ти­це срп­ске,

ав­густ–сеп­тем­бар, 1969, год. 145, књ. 404, св. 2–3, стр. 334.
ли­ко­ви исто­ри­је не зна­ју. Ме­ђу­тим, упр­кос ин­ди­ви­ду­а­ли­стич­ким

марко м. радуловић
осе­ћа­њи­ма жи­во­та ови ли­ко­ви су увек све­сни и сво­је исто­риј­ске
ми­си­је за чи­је се ис­пу­ње­ње све­сно опре­де­љу­ју.
Исто­риј­ско се на­ме­ће не­ми­нов­но­шћу сво­га то­ка, оно је усуд
ко­ји ва­ља ис­пу­ни­ти. У том про­це­су има и по­ра­же­них и по­бед­ни­
ка. У сво­јој по­е­зи­ји Ми­о­драг Па­вло­вић и јед­не и дру­ге до­во­ди до
уну­тра­шњег го­во­ра о све­ту, исто­ри­ји и чо­ве­ку. Овим по­ступ­ком он
до­ча­ра­ва, ожи­вља­ва и по­ет­ски осве­шћу­је ци­ви­ли­за­циј­ске пре­ло­ме
и кул­тур­на рас­кр­шћа у исто­риј­ском би­ћу срп­ског на­ро­да.
Не­ке дру­ге збир­ке Ми­о­дра­га Па­вло­ви­ћа (Мле­ко иско­ни) има­ју
као те­му исто­риј­ске до­га­ђа­је и мит­ске при­че дру­гих на­ро­да, кул­ту­
ра и ци­ви­ли­за­ци­ја, јер код ве­ли­ких про­це­са ко­је ме­мо­ри­ја по­кре­ће
у људ­ском ко­смо­су „се­ћа­ње се за­тво­ри­ло у ри­ту­ал­ни круг у ко­јем
мо­же­мо има­ти прет­ке ко­ји по кр­ви ни­ка­да ни­су би­ли на­ши, мо­же­
мо за­ми­шља­ти све­те ра­то­ве ко­је наш на­род ни­је во­дио, про­гла­си­ти
сво­јим кра­љем и сво­јим про­ро­ци­ма љу­де са дру­гог кон­ти­нен­та.”22
Дру­гим ре­чи­ма, исто­риј­ско ис­ку­ство сва­ког на­ро­да је по­себ­но, а
ду­хов­но ис­ку­ство чо­ве­чан­ства је за­јед­нич­ко. Кул­ту­ра, и у ње­ном
окри­љу књи­жев­ност, ва­ља да об­је­ди­ни, син­те­ти­зу­је и у но­ву фор­
му до­ве­де та два на пр­ви по­глед не­спо­ји­ва ис­ку­ства.
У пе­сма­ма Ве­ли­ке Ски­ти­је фо­кус се­ћа­ња усме­рен је на исто­
ри­ју соп­стве­ног на­ро­да. Ти­ме је про­стор збир­ке огра­ни­чен, али и
про­ду­бљен, јер не ра­ди се ви­ше са­мо о кул­тур­но-ци­ви­ли­за­циј­ским
вер­ти­ка­ла­ма ко­је су за­јед­нич­ке, не­го је у пи­та­њу пре све­га осе­
ћа­ње при­пад­но­сти и усло­вље­но­сти исто­риј­ском суд­би­ном сво­га
на­ро­да: „ре­ћи ћу ти ре­ми­ни­сцент­ну ту­го­ван­ку, ... / ... нек при­зна
на­ша љу­бав да је део / јед­не жа­ло­сти ко­ја је по­нос још јед­ном.”23
До­га­ђа­ји и зби­ва­ња ко­ја од јед­ног на­ро­да чи­не за­себ­но ду­хов­но
би­ће глав­на су те­ма ове збир­ке.

Кул­тур­на рас­кр­шћа и ду­хов­не ал­тер­на­ти­ве

Увод­на пе­сма Ве­ли­ке Ски­ти­је, „Сло­ве­ни под Пар­на­сом”,
са­др­жи не­ко­ли­ко ни­воа зна­че­ња, при че­му су у њој на­зна­че­ни
глав­ни прав­ци про­сти­ра­ња те­мат­ско-мо­тив­ских ли­ни­ја збир­ке.
Ово је пе­сма о на­го­ве­шта­ју про­па­сти јед­не ци­ви­ли­за­ци­је и пред­
ска­за­њу пре­о­бра­жа­ја пле­ме­на ко­је ће кул­ту­ру, ко­ја је у осно­ви те
ци­ви­ли­за­ци­је, на­сле­ди­ти и ства­ра­лач­ки пре­о­бра­зи­ти у исто­ри­ји.
Не­раз­двој­но ве­за­но са при­ма­њем но­вог кул­тур­ног мо­де­ла, па
као и ње­гов основ­ни услов, ја­вља се и пре­ла­зак у но­ву ве­ру, ко­ји
је за­пра­во на­пре­дак из ри­ту­ал­но-об­ред­не сфе­ре у сфе­ре ви­со­ке
хри­шћан­ске ре­ли­ги­о­зно­сти.

22 Ми­о­драг Па­вло­вић, Све­ча­но­сти на пла­тоу, „Чин се­ћа­ња”, Про­све­та,

Бе­о­град, 1999, стр. 38.
23 Ми­о­драг Па­вло­вић, Искон (По­е­зи­ја 1), „Стуб се­ћа­ња: Од­бра­на на­шег
[239
гра­да 4.”, Про­све­та, Бе­о­град 2000, стр. 19.
 СТУДИЈЕ И ЧЛАНЦИ Као сим­бол ви­зан­тиј­ске ци­ви­ли­за­ци­је ис­ти­че се Пар­нас. Овим
сим­бо­лом ука­зу­је се на ан­тич­ке осно­ве ви­зан­тиј­ске кул­ту­ре. Ме­
ђу­тим, Пар­нас, и као сим­бол пе­сни­штва и пе­снич­ке ин­спи­ра­ци­је,
су­ге­ри­ше ви­со­ко ме­сто по­е­зи­је у окви­ру хри­шћан­ске кул­тур­не
фор­ма­ци­је ко­ја на Ре­чи по­чи­ва.
Пер­спек­ти­ва из ко­је се до­ча­ра­ва су­дар ста­рог сло­вен­ског и
ви­зан­тиј­ског све­та ни­је без из­ве­сне уну­тра­шње ди­на­ми­ке. Пе­сма
је по­де­ље­на на два де­ла. Сам до­га­ђај ис­при­по­ве­дан је као мо­но­лог
Сло­ве­на. Ме­ђу­тим, у пр­вој стро­фи пе­сме у њи­хов го­вор се утки­ва
и тач­ка гле­ди­шта кул­ту­ре ко­ју су по­шли да уни­ште. На­и­ме, Сло­
ве­ни за се­бе ка­жу да су „од без­вер­ја пи­ја­ни”. Овај ис­каз мо­же да
за­чу­ди кад се зна да су Сло­ве­ни има­ли сво­ју ве­ру пре при­ма­ња
хри­шћан­ства, те би ова­кав њи­хов став био нео­прав­дан да ни­је
у пи­та­њу све­сно пе­сни­ко­во по­и­гра­ва­ње тач­ком гле­ди­шта, чи­ме
се на струк­тур­ном ни­воу су­ге­ри­ше ин­тер­фе­рен­ци­ја раз­ли­чи­тих
и су­прот­ста­вље­них ци­ви­ли­за­циј­ских мо­де­ла, док се на се­ма­н­
тич­кој рав­ни за­пра­во ука­зу­је на про­цес ко­ји је дру­га кул­ту­ра већ
за­по­че­ла, а ко­ји је ти­хи рад на пре­во­ђе­њу и аси­ми­ла­ци­ји. Овим
је, на­и­ме, је­дан кул­тур­ни мо­дел (ви­зан­тиј­ски) пр­во по­чео да се
упли­ће, не­све­сним пу­тем, у го­вор са­мих Сло­ве­на, да би у дру­гом
де­лу пе­сме на­сту­пио пот­пу­но отво­ре­ним и ди­дак­тич­ко-про­роч­ким
гла­сом. По­ет­ским сред­стви­ма до­ча­ра­ва се ам­би­ва­лен­тан од­нос
вар­вар­ског пле­ме­на пре­ма ци­ви­ли­за­ци­ји ко­ју је по­шло да ру­ши.
То је, из­над све­га, од­нос при­вла­че­ња и од­би­ја­ња. Пре­ма ве­ри но­ве
кул­ту­ре Сло­ве­ни­ма је њи­хо­ва ве­ра за­и­ста мо­ра­ла де­ло­ва­ти не­до­
вољ­ном. Ме­ђу­тим, у том пр­вом су­да­ру са но­вим про­стран­стви­ма
при­хва­та­ње се од­ви­ја на ни­воу не­све­сног, док се на ни­воу све­сти
ја­вља же­сток от­пор ар­ти­ку­ли­сан као ру­ши­лач­ки по­ход на са­му
осно­ву но­ве кул­ту­ре – ње­не сим­бо­ле. Да­кле, су­срет са су­пер­и­ор­
ним стра­ним кул­тур­ним мо­де­лом увек до­но­си ис­ку­ше­ње сум­ње у
се­бе и по­сто­је­ће мо­де­ле соп­стве­не кул­ту­ре, сум­ње ко­ја у по­чет­ку
иза­зи­ва от­пор, да би у ка­сни­јем ста­ди­ју­му, уко­ли­ко је кул­ту­ра ко­ја
те­жи да се на­мет­не раз­ви­је­ни­ја, пре­ра­сла у ње­но при­хва­та­ње. Али
упли­та­ње и де­ло­ва­ње ту­ђег, раз­ви­је­ног кул­тур­но-ци­ви­ли­за­циј­ског
мо­де­ла још за вре­ме ње­го­вог нај­су­ро­ви­јег ру­ше­ња, све­до­чи о из­у­
зет­ној ви­тал­но­сти ви­со­ких ку­л­ту­ра да пре­жи­ве ве­ли­ка ра­за­ра­ња,
а по­том и аси­ми­лу­ју у се­бе осва­ја­че и узур­па­то­ре.
У овој пе­сми Сло­ве­ни не зна­ју за ви­со­ку, ра­фи­ни­ра­ну кул­ту­ру,
па пре­ма то­ме ни за Пе­сни­штво као ема­на­ци­ју Ре­чи и вр­хун­ски
про­из­вод кул­ту­ре. Са­мо но­во пле­ме и ње­го­во де­ло­ва­ње име­но­ва­ни
су епи­те­ти­ма ко­ји­ма се су­ге­ри­ше не­до­ста­так свих оних са­др­жа­ја
ко­ји су но­се­ћи чи­ни­о­ци јед­не ра­фи­но­ва­не ци­ви­ли­за­ци­је.
„Гла­ва­ри су нас на ју­жне до­ве­ли стра­не / од без­вер­ја пи­ја­
не, од сна­ге зе­ле­не, / да мра­мо­ру гри­зе­мо бе­дра, / да ба­ти­на­ма
ква­ри­мо пла­ни­не, / да ста­да лу­да по мо­ру те­ра­мо. / Ди­вље сред
пла­ве­ти игра­мо ко­ло, / с ве­че­ри го­ли спа­ва­мо / крај пре­мла­ће­них
ки­по­ва.”
240]
 Да­кле, не­до­ста­так ве­ре, као јед­ног од основ­них те­ме­ља кул­

марко м. радуловић
ту­ре (јер у осно­ви кул­ту­ре је­сте култ), па за­тим не­ра­зу­ме­ва­ње
и де­струк­ти­ван од­нос пре­ма ки­по­ви­ма, ко­ји су те­сно ве­за­ни за
ан­тич­ке сло­је­ве хри­шћан­ске ци­ви­ли­за­ци­је и ко­ји су у оба кул­тур­
на мо­де­ла но­си­о­ци све­тих зна­че­ња и енер­ги­ја, и на кра­ју на­гост
на­су­прот оде­ве­но­сти, је­сте оно што ка­рак­те­ри­ше де­ло­ва­ње пле­
ме­на ко­ја за кул­ту­ру не зна­ју. Ру­ши­лач­ко на­су­прот гра­ди­тељ­ског
– то је нај­ва­жни­ја раз­ли­ка из­ме­ђу не­кул­ту­ре и кул­ту­ре као два
ду­бин­ски опо­ни­ра­на мо­де­ла по­сто­ја­ња.
У дру­гом де­лу пе­сме, као што смо већ ре­кли, Сло­ве­ни пре­но­
се све­сно и ди­рект­но ре­чи ко­ји­ма им се кул­ту­ра ко­ју уни­шта­ва­ју
обра­ћа. Ово обра­ћа­ње је у ди­дак­тич­ко-про­роч­кој фор­ми ко­јом се
спа­ја­ју две бит­не ком­по­нен­те сва­ке ви­со­ке кул­ту­ре. Пр­ва је под­у­
ча­ва­ње, за­пра­во про­све­ћи­ва­ње и ши­ре­ње. Дру­га ком­по­нен­та, ко­ју
смо име­но­ва­ли про­роч­ком, све­до­чи о осми­шље­но­сти и крај­њем
ци­љу ко­јем те­жи јед­на кул­ту­ра, ци­љу ко­ји је у овом кон­крет­ном
слу­ча­ју (у пи­та­њу је кул­ту­ра ко­ја по­чи­ва на хри­шћан­ској ре­ли­ги­
о­зно­сти) сме­штен у оно­стра­но.
Угро­же­ност јед­не ци­ви­ли­за­ци­је, и у окви­ру ње ње­ног ства­ра­
ла­штва и кул­ту­ре, као и прет­ња ње­ног не­стан­ка, у „Сло­ве­ни­ма под
Пар­на­сом” до­жи­вља­ва­ју се као ру­ше­ње са­мог не­ба и веч­но­сти.
Да­кле, не­по­ре­цив је оно­стра­ни и над­зе­маљ­ски зна­чај и ка­рак­тер
ко­ји кул­ту­ра има. „Кри­шом нас пи­та­ју пе­ва­чи: / ко је то био на
са­хра­ни не­ба, / ко све­до­чи да је веч­ност у роп­цу?”
Ал­тер­на­ти­ва ко­ја се ну­ди јед­ном на­гон­ском, ра­зор­ном, гру­бо
ин­стинк­тив­ном жи­во­ту, а то је вр­хун­ска ал­тер­на­ти­ва ко­ју кул­ту­ра
мо­же по­ну­ди­ти – је­сте пе­сма. „Ре­кли су још: не у ру­ше­њу / не­го
у пе­сми тре­ба про­ве­сти ноћ, / а зо­ром ће сти­ћи ве­ли­ке дво­ра­не /
с ле­пим те­ли­ма вла­да­ра зе­мље / и уко­тви­ће се на вр­ху пла­ни­не. /
Бо­жан­ски ће стас у ва­зду­ху сва­ну­ти / и ру­ке се спу­сти­ти на на­ша
ра­ме­на / да нас при­зна­ју за но­ве си­но­ве. / И на­ша ће се го­ло­ти­ња
у ре­чи оде­ну­ти / ко бре­за с про­ле­ћа у ли­шће.”
Пе­сма на­су­прот ру­ше­њу, реч на­су­прот го­ло­ти­њи бе­сло­ве­
сно­сти – то је из­бор пред ко­јим се но­во пле­ме на­ла­зи. У осе­ћа­њу
го­ло­ти­ње, што се ја­вља код Сло­ве­на ко­ји кул­ту­ру не по­зна­ју као
и у по­тре­би да се та го­ло­ти­ња пре­кри­је, и то ре­чи­ма, пре­по­зна­је
се ар­ти­фи­ци­јел­ни ка­рак­тер као део осно­ве са­ме кул­ту­ре. А ар­ти­
фи­ци­јел­ност је за Па­вло­ви­ћа је­дан од на­го­на при­сут­них још код
нај­при­ми­тив­ни­јег чо­ве­ка. Реч ко­јом се тај чо­век обла­чи про­ис­те­
кла је из је­ван­ђел­ске Ре­чи. „Сле­де­ћи ми­сао је­ван­ђе­ли­сте Јо­ва­на
да је реч исто што и Бог, Па­вло­вић ука­зу­је на сло­во, из­го­во­ре­ну
и за­пи­са­ну реч-сим­бол, као на нај­ду­бље свој­ство чо­ве­ко­ве ду­хов­
но­сти.”24
Спо­знав­ши кул­ту­ру и обу­кав­ши се у реч, чо­век би­ва усво­јен
за си­на и ти­ме по­твр­ђен и Бо­гом за­шти­ћен. „Сло­во као пер­ја­ни­ца

24 Па­вле Зо­рић, Угро­же­на све­тост , „Ми­о­драг Па­вло­вић – пе­сник угро­же­

[241
не све­то­сти”, Про­све­та, Бе­о­град, 1997, стр. 16.
 СТУДИЈЕ И ЧЛАНЦИ скри­ва ти ли­це од злог ду­ха... Чо­век је сло­ви­ма об­ра­стао као дла­
ком. Ко умре не­пи­смен ни­је се ни ро­дио под зна­ком.” Да­кле, не
спо­зна­ти Реч зна­чи би­ти не­при­знат, пре­ма то­ме, у из­ве­сном сми­слу
не по­сто­ја­ти. Тек као би­ће кул­ту­ре и исто­ри­је људ­ски створ би­ва
пре­по­знат и при­знат као чо­век. Ула­зак у сфе­ру је­зи­ка ја­вља се као
свој­евр­сно кр­ште­ње, а до­след­но то­ме и по­нов­но ро­ђе­ње.
Пе­сма „Сло­ве­ни под Пар­на­сом” за­вр­ша­ва се про­роч­ким пред­
ска­за­њем бу­ду­ће епи­фа­ни­је. У пи­та­њу је сли­ка Бо­га ко­ји ће се
ја­ви­ти да спу­сти ру­ке на ра­ме­на Сло­ве­на при­зна­ју­ћи их ти­ме за
но­ве си­но­ве. Две ства­ри су ов­де ва­жне: јед­на је бо­го­но­сни ка­рак­тер
са­ме кул­ту­ре, а дру­га је по­јам кон­ти­ну­и­те­та – сми­сао кул­тур­ног
по­ре­кла и тра­ја­ња. На­го­ве­штај ве­ли­ких дво­ра­на с ле­пим те­ли­ма
вла­да­ра зе­мље и бо­жан­ског ста­са ко­ји ће се ја­ви­ти у ва­зду­ху, све­до­че
о епи­фа­ниј­ској и ес­ха­то­ло­шкој при­ро­ди исто­ри­је, о ње­ној ну­жној
по­ве­за­но­сти са оно­стра­ним, о ње­ном ира­ци­о­нал­ном сми­слу и ис­хо­
ду, на­су­прот ра­ци­о­на­ли­стич­ким ту­ма­че­њи­ма ко­ја су плод но­ви­јих
до­ба. Да­кле, кул­ту­ра је пут чи­ји је за­вр­ше­так у епи­фа­ни­ји. Ти­ме се
она, у по­ет­ским ви­ђе­њи­ма Ми­о­дра­га Па­вло­ви­ћа, ја­вља као чо­ве­ков
на­пор на еман­ци­па­ци­ји од твр­дих узу­са ма­те­ри­јал­ног, од­но­сно као
пут про­чи­шће­ња и уз­ра­ста­ња до оних сфе­ра бив­ство­ва­ња где се
„об­лик жи­во­та ну­жно из­јед­на­чу­је са ду­хом са­мим”.
При­зна­ва­ње Сло­ве­на за но­ве си­но­ве пре све­га има за по­сле­
ди­цу уво­ђе­ње но­вог пле­ме­на ме­ђу кул­тур­не и исто­риј­ске на­ро­де,
чи­ме то пле­ме са­да, осве­шће­но и при­ве­де­но ка по­зна­њу сми­сла,
мо­же да ства­ра­лач­ки осми­сли и са­му сво­ју ег­зи­стен­ци­ју. Мо­же се
ре­ћи да се из та­ме не­по­сто­ја­ња је­дан ко­лек­тив до­во­ди у све­тлост
бив­ству­ју­ћег. Ово та­ко­ђе зна­чи крај ста­ре и по­че­так јед­не но­ве
ци­ви­ли­за­ци­је, где се Сло­ве­ни ви­де као ба­шти­ни­ци и на­ста­вља­чи
кул­тур­ног мо­де­ла ко­ји је био у са­мој осно­ви ци­ви­ли­за­ци­је ко­ју
су до­шли да уни­ште. (У овом сло­ју зна­че­ња пе­сма „Сло­ве­ни под
Пар­на­сом” бли­ска је пе­сми „Ра­шка”, Ива­на В. Ла­ли­ћа.)
Још јед­но ту­ма­че­ње ов­де је мо­гућ­но. Го­ло­ти­ња ко­ја се обла­чи
у ре­чи је за­пра­во пре­ла­зак из об­ред­но-жр­тве­не сфе­ре у сфе­ре ви­
со­ке и раз­ви­је­не ре­ли­ги­о­зно­сти, где реч има нај­ва­жни­ју функ­ци­ју
и мно­го ве­ћи зна­чај не­го об­ред­но-ри­ту­ал­не рад­ње. „Ре­ли­ги­је што
се сма­тра­ју ви­со­ким, у сми­слу су­блим­но­сти, хри­шћан­ство, бу­ди­
зам, ислам, одво­ји­ле су се од жр­тве­ног об­ре­да, на­ро­чи­то у ра­ним
раз­до­бљи­ма свог де­ло­ва­ња. Бо­жан­стве­ност се са­оп­шта­ва­ла реч­ју,
и ства­ра­ње је би­ло ова­пло­ће­ње ре­чи.”25
У осно­ви ове пе­сме ре­ак­ту­а­ли­зу­је се и јед­на ста­ра исти­на да
кул­тур­но раз­ви­је­ни­ји на­род ну­жно ши­ри сво­ју кул­ту­ру на на­ро­де
ко­ји ни­су до­сти­гли тај сту­пањ кул­тур­ног раз­вит­ка, па чак и ако
су ти на­ро­ди осва­ја­чи.
„Сло­ве­ни под Пар­на­сом” ва­жна је пе­сма за раз­у­ме­ва­ње пу­та
ко­јим се пе­сник Ми­о­драг Па­вло­вић за­пу­тио у Ве­ли­кој Ски­ти­ји.

25 Ми­о­драг Па­вло­вић, По­е­ти­ка жр­тве­ног об­ре­да, Про­све­та, Бе­о­град,

242]
2000, стр. 7.
То пу­то­ва­ње има за циљ ду­бљу спо­зна­ју и (пре)осми­шља­ва­ње

марко м. радуловић
иден­ти­те­та са­вре­ме­не кул­ту­ре и чо­ве­ко­вог исто­риј­ског по­ре­кла,
во­де­ћи при том до про­на­ла­же­ња и иден­ти­фи­ко­ва­ња кул­тур­но-ци­
ви­ли­за­циј­ских ис­хо­ди­шта на­ци­о­нал­не исто­ри­је.
Пре до­ла­ска на Бал­кан Сло­ве­ни су има­ли сво­ју ве­ру, за­тим
оби­ча­је ве­за­не за њу, па и сво­ју пе­сму. Они су се са но­вом ци­ви­ли­
за­ци­јом су­ко­би­ли на два пла­на: пла­ну те­ла и пла­ну ду­ха. И док се
у пр­вом слу­ча­ју но­во пле­ме ја­вља­ло као на­па­дач и ра­за­рач, до­тле
се у дру­гом ја­ви­ло као на­пад­ну­ти и угро­же­ни. О тој по­ра­же­но­сти
у обла­сти ду­хов­ног, о том пре­о­бра­жа­ју ко­ји на­ста­је ме­ђу Сло­ве­
ни­ма са пре­ла­ском из сфе­ре па­ган­ских ве­ро­ва­ња у про­стран­ства
ви­со­ке ре­ли­ги­о­зно­сти, ре­чи­то све­до­че пе­сме „Све­то­вид го­во­ри”
и „Епи­таф сло­вен­ског пра­пе­сни­ка”.
Док је у пе­сми „Сло­ве­ни под Пар­на­сом” при­ка­за­но ру­ше­ње
и ра­за­ра­ње ви­зан­тиј­ске ци­ви­ли­за­ци­је, уз дис­крет­ни на­го­ве­штај
бу­ду­ћег кул­тур­ног пре­о­бра­жа­ја Сло­ве­на, до­тле се у пе­сма­ма
„Све­то­вид го­во­ри” и „Епи­таф сло­вен­ског пра­пе­сни­ка” сли­ка
ра­за­ру­ју­ћи ути­цај ко­ји но­ва ду­хов­на сре­ди­на има на ста­ру сло­
вен­ску ду­хов­ност. Ове пе­сме при­ка­зу­ју рас­пад и крај ста­ре ве­ре
и кул­ту­ре Сло­ве­на.
У пр­вој од њих у пи­та­њу је по­раз сло­вен­ске ре­ли­ги­о­зно­сти,
пред­ста­вље­не у ли­ку бо­га Све­то­ви­да, док се у дру­гој го­во­ри о
по­ра­зу ста­ре кул­ту­ре, оте­ло­вље­не у ли­ку сло­вен­ског пра­пе­сни­
ка. Ре­ли­ги­ја и пе­сни­штво, у по­ет­ској ви­зи­ји кул­ту­ре Ми­о­дра­га
Па­вло­ви­ћа, има­ју, да­кле, по­вла­шће­но ме­сто.
Као што се у пе­сми „Сло­ве­ни под Пар­на­сом” на­пад на ви­зан­
тиј­ску ци­ви­ли­за­ци­ју и кул­ту­ру од­и­гра­ва ру­ше­њем ки­по­ва, ко­ји
на­ста­ју у сла­ву бо­жан­ста­ва, и то на бр­ду Пар­на­су, ко­је је ста­ни­ште
му­за и сим­бол пе­снич­ке ин­спи­ра­ци­је, та­ко и ста­ра сло­вен­ска ве­ра
и кул­ту­ра би­ва­ју ко­нач­но по­ра­же­не он­да ка­да су уни­ште­ни ње­ни
бо­го­ви и ње­ни пе­сни­ци. Не са­мо да се ис­ти­ца­њем бо­жан­ства и
пе­сни­ка ова два пој­ма до­во­де у те­сну ве­зу по слич­но­сти, већ се
пре све­га на­гла­ша­ва ства­ра­лач­ки, кул­тур­но-тво­рач­ки прин­цип
ко­јим ове две по­ја­ве де­лу­ју у исто­ри­ји.
У пе­сми „Све­то­вид го­во­ри” про­паст ста­рог сло­вен­ског бо­
жан­ства, ко­је пред­ста­вља чи­та­ву сло­вен­ску ве­ру, ви­ђе­на је из
пер­спек­ти­ве са­мог Све­то­ви­да. Си­лу од ко­је стра­да он ви­ди као
за­ве­ру „што од Ви­тле­је­ма до Бал­ти­ка / ко­ва­на би.”
За­ни­мљи­во је и ка­ко Све­то­вид ви­ди ме­ха­ни­зам де­ло­ва­ња но­
ве ве­ре, мо­жда и свих ве­ли­ких исто­риј­ских ре­ли­ги­ја уоп­ште: „...
жр­тва сам ве­ре – се­ли­це / што с ју­га на кри­ли­ма по­ле­те / да се на
се­вер с ма­че­ви­ма спу­сти.”
Нај­бит­ни­је стро­фе ко­је се од­но­се на суд­би­ну ве­ре, по­сред­но
и кул­ту­ре у исто­ри­ји, иро­нич­но обо­је­не, го­во­ре о ан­тро­по­цен­трич­
но­сти исто­риј­ског про­це­са. „Ето и би­ље ду­же оп­ста­не / од бо­го­ва
оки­ће­них, / и чо­век има по­смрт­ну на­ду, / али за ме­не на­де ви­ше
не­ма. / Ни у роп­стви­ма ни у бит­ка­ма / ни­ко не­ће у по­моћ по­зва­ти
[243
 СТУДИЈЕ И ЧЛАНЦИ / ку­ми­ра по­ра­же­ног. / Гор­ке ли суд­бе бо­го­ва, / гор­ко ли за­ви­си­мо
од људ­ског со­ја / ко­ји ла­ко ме­ња и воњ и ве­ру.”
За вер­ски, па и кул­тур­ни мо­дел ко­ји је јед­ном засваг­да у
исто­ри­ји по­ра­жен, на­де за­и­ста ви­ше не­ма, јер бу­ду­ћи из­гнан из
про­сто­ра у ко­ји­ма је­ди­но мо­же да по­сто­ји – исто­ри­је, он гу­би мо­
гућ­ност аутен­тич­ног ег­зи­сти­ра­ња и ње­го­во оп­ста­ја­ње је мо­гу­ће
још са­мо у не­ким про­сто­ри­ма ко­ји са кул­ту­ром, па и исто­риј­ским
про­це­сом, ствар­не ве­зе не­ма­ју: „Пче­ла­ри оста­ју са­мо да га­је / у
ста­бли­ма мог је­зи­ка мед.”
Ипак и то „са­мо” је „не­што”. Упра­во због ње­га Све­то­вид не
иш­че­за­ва пот­пу­но из пам­ће­ња хри­шћан­ске кул­ту­ре ко­ја је то­ли­ко
дру­га­чи­ја од ста­ре сло­вен­ске. Иако не оп­ста­је у глав­ном, све­сном
то­ку се­ћа­ња, он се ја­вља на ње­го­вим ру­бо­ви­ма, у по­нор­ном, под­
све­сном ње­го­вом то­ку.
Пе­сма „Епи­таф сло­вен­ског пра­пе­сни­ка” ис­пе­ва­на је из пер­
спек­ти­ве при­пад­ни­ка ста­ре ве­ре и кул­ту­ре, ко­ји је то остао и по­сле
сво­је смр­ти. „Због ста­рих на­ших пе­са­ма / у но­вој ме овој ве­ри /
от­пад­ни­ком и вра­гом на­зва­ше.”
Пе­сник Сло­ве­на је пра­пе­сник, чи­ме се су­ге­ри­ше ни­зак ста­
ди­јум кул­тур­ног раз­вит­ка Сло­ве­на у од­но­су на кул­ту­ру но­ве, хри­
шћан­ске ве­ре, али и ге­не­за и ор­ган­ска по­ве­за­ност ста­ре сло­вен­ске
кул­ту­ре са ду­хов­но­шћу бу­ду­ћих Сло­ве­на.
Ци­ви­ли­за­ци­ја, а са њом кул­ту­ра и по­го­то­во ре­ли­ги­ја, не ши­ре
се са­мо пе­да­го­шким по­у­ка­ма и пред­ска­за­њи­ма, као што је то био
слу­чај у „Сло­ве­ни­ма под Пар­на­сом”, не­го и дру­гим, и то агре­сив­
ним сред­стви­ма. „Ста­ре су на­пе­ве као бур­јан тр­га­ли / не би ли
цр­ква твр­ђе им ста­ја­ла, / и мр­зе­ли су на ме­не!”
У овој пе­сми ја­сно се са­гле­да­ва ду­би­на по­но­ра и не­спо­ра­
зу­ма ко­ји кат­кад на­ста­је из­ме­ђу две кул­ту­ре, али и нео­п­ход­ност
бес­ком­про­ми­сне бор­бе и оштрих пре­ло­ма, не би ли био омо­гу­ћен
да­љи кул­тур­ни раз­ви­так.
Иако се ста­ра кул­ту­ра по­ка­за­ла као ла­жна и не­до­вољ­на: „У
бе­ди ми­нух, / по мра­ку са­хра­њен, / ко ча­роб­ња­ка ме сне­ва­ју, / не
ус­тах ја из гро­ба!”, њен при­пад­ник и да­ље оста­је на ње­ним по­зи­
ци­ја­ма ве­ру­ју­ћи у не­ку сво­ју исти­ну, ко­ја деј­ству­је не као зва­нич­не
исти­не, не­го, као и све апо­криф­не исти­не, у по­та­ји. „От­кло­ни­те
сво­је тру­бе ан­ђе­ли, / ма­му­за­ма не га­зи­те по хум­ци мо­јој / вој­ни­ци
не­бе­ски! / Ја оста­јем где сам / у зе­мљи је­зи­ка мог, / не­ћу да ми се
на ва­шим са­бо­ри­ма су­ди, / ни да ме под отво­ре­на не­бе­са ба­ци­те
/ на хлад­но ре­ше­то веч­но­сти. / Дру­ги нек иду бо­гу на исти­ну, /
ме­ни је мо­ја руп­ча­га до­бра, / зе­мља је ко ру­но / и ко­сти у по­та­ји
пе­ва­њем се пло­де.”
У свим овим пе­сма­ма у ко­ји­ма се про­го­ва­ра из пер­спек­ти­
ве пред­став­ни­ка по­ра­же­них кул­тур­них обра­за­ца, исти­не ко­је
би­ва­ју прог­на­не и про­ка­за­не као је­рес по­вла­че се са по­зор­ни­це
исто­ри­је, из про­сто­ра вре­ме­на и веч­но­сти у не­зна­но ка­кве сфе­ре,
али ни­по­што не би­ва­ју пот­пу­но уни­ште­не већ на­ста­вља­ју сво­је
244]
де­ло­ва­ње на мар­ги­на­ма глав­них про­це­са, у та­ми се­ћа­ња. Та­кве
ал­тер­на­тив­не иде­је пред­ста­вља­ју спо­ред­но не­бо јед­не кул­ту­ре и

марко м. радуловић
као та­кве мо­гу зра­чи­ти и има­ти ути­ца­ја на фор­ми­ра­ње иден­ти­те­
та су­тра­шњи­це.
Па­вло­вић се ја­вља не са­мо као пе­сник ка­но­ни­зо­ва­не кул­ту­
ре, то јест оног то­ка ко­ји ис­пу­ња­ва глав­ни део на­ше ду­хов­но­сти,
већ и као пе­сник са слу­хом за све оне ру­кав­це и мо­гу­ће прав­це
пру­жа­ња јед­не кул­ту­ре ко­ји су оста­ли ван глав­ног ње­ног то­ка или
си­лом исто­риј­ских при­ли­ка ни­ка­да ни­су оства­ре­ни.
Ако су пе­сме ко­је го­во­ре о пре­ла­ску Сло­ве­на из ста­ре ве­ре у
хри­шћан­ску би­ле по­ма­ло и ху­мо­ри­стич­ки ин­то­ни­ра­не, а гла­со­ви
ко­ји су се у њи­ма ја­вља­ли би­ли све­сни сво­је по­ра­же­но­сти, пр­ко­сно
не при­ста­ју­ћи уз но­ву ве­ру, у „Бо­гу­мил­ској пе­сми” и „Од­ла­ску
бо­гу­ми­ла”, – пе­сма­ма ко­је та­ко­ђе сли­ка­ју вер­ски су­коб (у окви­
ри­ма исте ве­ре) као и мо­гућ­но­сти кул­тур­не ал­тер­на­ти­ве – не­ма
ни­ма­ло ху­мо­ра, а гла­со­ви ко­ји се ја­вља­ју па­те­тич­но ве­ру­ју у сво­ју
не­про­ла­зност и по­бе­ду ко­ја их че­ка у веч­но­сти.
„Бо­гу­мил­ска пе­сма” сли­ка при­ли­ке и ат­мос­фе­ру про­го­на
бо­гу­ми­ла. „Тра­же мо­ју гла­ву. / Све што на гла­ву ли­чи / ба­ца­ју по
ли­ва­да­ма на хр­пе / и но­ћу га­зе ко­њи­ма.” Ис­пе­ва­на је у фор­ми мо­
но­ло­га про­го­ње­ног бо­гу­ми­ла. Ме­ха­ни­зми ко­ји­ма де­лу­ју пред­став­
ни­ци оне ве­ре и кул­ту­ре у чи­је име се уни­шта­ва­ју бо­гу­ми­ли, је­су
ме­ха­ни­зми пу­ке си­ле ко­ји не под­ра­зу­ме­ва­ју мо­гућ­ност ни­ка­квог
ди­ја­ло­га из­ме­ђу но­си­о­ца раз­ли­чи­тих ду­хов­них и кул­ту­ро­ло­шких
кон­цеп­ци­ја: „Тра­же мо­ју гла­ву / а ни­су ни чу­ли мо­ју реч.”
Ве­ра и кул­ту­ра не ши­ре се са­мо соп­стве­ним сред­стви­ма, већ,
пот­пу­но па­ра­док­сал­но, сред­стви­ма не­кул­ту­ре; и не про­но­се их
са­мо кул­тур­ни и вер­ски по­сле­ни­ци са ко­ји­ма ве­ра „на кри­ли­ма
по­ле­те”, већ и „кне­же­ви пи­ја­ни” са ко­јим се ве­ра на гла­ве не­вер­
ни­ка „с ма­че­ви­ма спу­сти”.
Ипак, го­ње­ни и угро­же­ни кул­тур­ни мо­дел уве­рен је у сво­ју
не­у­ни­шти­вост и не­пре­ки­ну­то тра­ја­ње у вре­ме­ну и про­сто­ру: „зар
ми­сли­те: не­ће мој го­вор / да­ље од ло­кве мо­је кр­ви? / Зе­мљи сам
бли­зак, / она бо­ље пам­ти ре­чи но крв; / у не­дра ћу јој ка­за­ти, за­
гр­љен са зо­ва­ма, / све што о љу­ба­ви знам. / Ма­ли је ваш мач / да
чи­та­вој зе­мљи гла­ву по­се­че.”
Иако је на­да у бу­ду­ће ду­хов­но ег­зи­сти­ра­ње угро­же­не вер­
ско-кул­тур­не фор­ма­ци­је ар­ти­ку­ли­са­на оп­ти­ми­стич­ким ис­ка­зом
ње­ног про­го­ње­ног при­пад­ни­ка, упра­во се у тим ре­чи­ма ви­ди и
не­де­ло­твор­ност и ко­нач­ни из­гон тог и та­квог вер­ско-кул­тур­ног
обра­сца у сфе­ре ко­је ни­су ни кул­тур­не ни исто­риј­ске. На­и­ме, бо­
гу­мил­ска ве­ра се ис­по­ве­да зе­мљи за­јед­но са зо­ва­ма. Си­ту­и­ра­ње
у не­људ­ске обла­сти по­сто­ја­ња по­ра­же­них и пре­вла­да­них исто­риј­
ско-кул­ту­ро­ло­шких мо­де­ла је­сте оно што је за­јед­нич­ко пе­сма­ма
о бо­гу­ми­ли­ма и пе­сма­ма о ста­рим сло­вен­ским бо­жан­стви­ма и
пра­пе­сни­ци­ма. По­што су по­ра­же­ни у сфе­ри исто­ри­је, кул­ту­ре и
ци­ви­ли­за­ци­је, да­кле у сфе­ри истин­ски ху­ма­ног, они сво­ју ег­зи­
стен­ци­ју на­ста­вља­ју у пре­де­ли­ма при­ро­де, фло­ре и фа­у­не, да­кле
[245
обла­сти­ма из­ван­људ­ским. Та­ко је у „Све­то­ви­ду” где „Пче­ла­ри
 СТУДИЈЕ И ЧЛАНЦИ оста­ју са­мо да га­је / у ста­бли­ма мог је­зи­ка мед”, та­ко у „Епи­та­фу”:
„зе­мља је ко ру­но / и ко­сти у по­та­ји пе­ва­њем се пло­де”, на­по­кон
та­ко и у „Бо­гу­мил­ској пе­сми”. Је­ди­на раз­ли­ка је у то­ме што је у
пе­сма­ма о зби­ва­њи­ма из ста­ро­сло­вен­ског пе­ри­о­да при­сут­на свест
о ко­нач­ној по­ра­же­но­сти, док је у бо­гу­мил­ским она пре­о­бра­же­на
у на­ду у мо­гућ­ну ре­ви­та­ли­за­ци­ју и бу­ду­ћи три­јумф. Ова раз­ли­ка
про­ис­ти­че из раз­ли­чи­тог по­ре­кла и ка­рак­те­ра ста­ре сло­вен­ске
кул­ту­ре и бо­гу­мил­ске је­ре­си.
Сло­вен­ски бо­го­ви и пе­сни­ци бо­ље од бо­гу­ми­ла раз­у­ме­ва­ју
исто­риј­ски про­цес и у окви­ру ње­га кул­тур­не и ци­ви­ли­за­циј­ске
пре­вра­те. Овом ди­стинк­ци­јом Па­вло­вић по­ка­зу­је да има слу­ха да
спо­зна су­шти­ну две ра­зно­род­не ду­хов­не фор­ма­ци­је. На­и­ме, код
ста­рих Сло­ве­на ра­ди се о по­ра­зу зва­нич­не кул­ту­ре од стра­не да­
ле­ко раз­ви­је­ни­је ци­ви­ли­за­ци­је, док је код бо­гу­ми­ла реч о по­ра­зу
јед­ног ал­тер­на­тив­ног на­чи­на ве­ро­ва­ња, ко­ји стро­го узев­ши ни­је
имао ни пре­тен­зи­ја ни по­тен­ци­ја­ла да се на­мет­не као вла­да­ју­ћи.
Сто­га не тре­ба, као што то не­ки ту­ма­чи чи­не, по­ве­зи­ва­ти ове пе­сме
са­мо на осно­ву мо­ти­ва стра­да­ња ко­ји у њи­ма до­ми­ни­ра, већ тре­ба
има­ти на уму и раз­ли­чи­то по­ре­кло и исто­риј­ску су­шти­ну ста­ре
сло­вен­ске кул­ту­ре и бо­гу­мил­ске ал­тер­на­тив­не ре­ли­ги­о­зно­сти.
Ду­хов­ни обра­сци и мо­де­ли ко­ји би­ва­ју по­ра­же­ни и ис­кљу­че­ни
из да­љег зва­нич­ног то­ка исто­ри­је на­ме­ћу се и де­лу­ју са мар­ги­не
по­сто­ја­ња, ну­де­ћи суб­вер­зив­не и ал­тер­на­тив­не фор­ме бив­ство­ва­
ња на­су­прот зва­нич­ним, кул­тур­ним дог­ма­ма26 осве­шта­ним, ци­ви­
ли­за­циј­ским вред­но­сти­ма. Ти мо­де­ли су при­ми­тив­ни­ји, бли­жи
зе­мљи и при­ро­ди не­го ар­ти­фи­ци­јел­ном чо­ве­ку ви­со­ког ступ­ња
кул­тур­ног раз­во­ја.
Сум­ња у исти­ни­тост зва­нич­не кул­ту­ре и ал­тер­на­тив­на схва­
та­ња ко­ја се ну­де вла­да­ју­ћем по­гле­ду на свет, до­ла­зе до из­ра­жа­ја
у пе­сми „Од­ла­зак бо­гу­ми­ла”.
„Иза­шли смо да­нас на ви­со­ра­ван / за­су­ту цр­ве­ном биљ­ном
из­ну­три­цом / ко­ју на­зи­ва­ју цве­ћем ко зна за­што / (они не зна­ју
шта је цве­ће!) / ру­ку­је­мо се и љу­би­мо, го­спо­да нас го­не / и ле­пи
об­ли­ци дво­ра и цр­ка­ва / тра­же од нас да на­пу­сти­мо овај свет /
(они не зна­ју шта је свет!)”.
У бо­гу­мил­ским пе­сма­ма не сли­ка се са­мо јед­но кул­ту­ро­ло­шко
рас­кр­шће, већ се суп­тил­но су­ге­ри­ше мо­гућ­ност да зва­ни­чан ток
исто­ри­је, и са њом кул­ту­ре, свој оп­ста­нак не обез­бе­ђу­је ис­кљу­чи­во
сте­пе­ном сво­га раз­вит­ка, ни­ти исти­ни­то­шћу дог­ми и спо­зна­ња на
ко­ји­ма по­чи­ва, не­го сред­стви­ма ко­ја ни­су има­нент­на кул­ту­ри већ
си­ли. Ова­кав суб­вер­зи­ван по­глед на исто­риј­ске про­це­се, за­пра­во
су­ге­сти­ја да је исто­ри­ја је­дан фал­си­фи­кат, ов­де је са­мо суп­тил­но
на­зна­чен. Ме­ђу­тим, у пе­сми „У са­мо­ћи ту­жба” (ко­ја у збир­ци
26 Под кул­тур­ном дог­мом раз­у­ме­ва­мо скуп ра­ши­ре­них и кла­сич­них вред­но­
сти на ко­ји­ма од­ре­ђе­на кул­ту­ра по­чи­ва. Због кла­сич­но­сти у вред­но­сном сми­слу
ти кул­тур­ни чи­ни­о­ци има­ју зна­чај исти­не за при­пад­ни­ке јед­не кул­ту­ре, па се за
246] њих ко­ри­сти тер­мин дог­ма у по­зи­тив­ном зна­че­њу ре­чи ка­кво има у те­о­ло­шкој
тер­ми­но­ло­ги­ји.
прет­хо­ди пе­сма­ма о бо­гу­ми­ли­ма) он је екс­пли­цит­но фор­му­ли­сан

марко м. радуловић
и до­след­но до кра­ја из­ве­ден.
У сти­хо­ви­ма ове пе­сме реч је ве­ро­ват­но о не­ком мо­на­ху, у сва­
ком слу­ча­ју чо­ве­ку ве­ли­ких ду­хов­них мо­ћи, ко­ји се жа­ли на свој
удес у исто­ри­ји. А као ме­ту на ко­је су ода­пе­те стре­ли­це ње­го­ве
ту­жбе пре­по­зна­је­мо лик чо­ве­ка зва­нич­не исто­ри­је, ко­ји је не­за­
слу­же­но пре­о­тео ње­го­ве за­слу­ге. У пе­сми Ми­о­дра­га Па­вло­ви­ћа
ху­мор­ни и па­ро­диј­ски еле­мен­ти огле­да­ју се у па­ра­док­су ту­жбе,
где чо­век на­вод­но уз­ви­ше­них ду­хов­них мо­ћи ва­пи­је у по­вре­ђе­но­
сти су­је­те. Твр­ди се за­пра­во да су сла­ва и власт ко­ји је тре­ба­ло да
при­пад­ну не­и­ме­но­ва­ном ту­жи­те­љу, при­па­ли ту­же­ном јер је „са
цар­ским пи­смом” на пу­то­ва­ње по­слат. У тој пе­сми чо­век исто­ри­је
на­сли­кан је као про­фа­ни ца­ре­вић: „Ша­ка му чвр­сто се др­жи зла­та,
/ и сно­ви ње­го­ви пу­ни свир­ке / не ле­те да­ље од бал­ко­на.”
На­су­прот ова­квом про­за­ич­ном пор­тре­ту чо­ве­ка исто­ри­је ко­ји
је но­си­лац ве­ре и за­јед­но са њом јед­не кул­ту­ре, мо­нах ко­ји пе­ва
ви­ди се­бе на сле­де­ћи на­чин: „А сви зна­ју да сам до вр­ли­не / ја
ишао ста­зом оскуд­ном / уз ко­шча­то ра­ме на­ро­да, / да сам ди­жу­ћи
ру­ке с обла­ка брао тр­ње / и кле­чао сред мо­чва­ре / у хлад­ној гро­
зни­ци зве­зда. / Се­љак ће к ме­ни до­ћи у не­во­љи / и чо­ба­ни ме по
пла­ни­на­ма че­ка­ју / да јед­ном го­ди­шње до­не­сем уте­ху / зе­ле­ни­ју
од тра­ве.”
Зна­чи, у пам­ће­ње јед­ног на­ро­да, у ње­го­ву исто­ри­ју и кул­тур­ни
ка­нон не ула­зи онај ко то, по сво­јим вр­ли­на­ма и ду­хов­ним мо­ћи­ма,
за­слу­жу­је, да­кле онај ко за­и­ста по­се­ду­је исти­ну и ве­ру, већ онај
ко­ји је од стра­не про­ла­зне вла­сти јед­ног вре­ме­на усто­ли­чен на то
ме­сто. Аутен­тич­на ду­хов­ност и ствар­на ду­би­на исти­не, на јед­ној
стра­ни, и исто­риј­ски про­цес и ви­со­ко ме­сто у кул­тур­ном пам­ће­њу
јед­ног на­ро­да, на дру­гој, не­ма­ју до­дир­них та­ча­ка, јер „Реч ми се
за­луд от­кри­ла / и за­луд бде­ња и зна­ња / кад ме ни­су са цар­ским
пи­смом / на пу­то­ва­ње по­сла­ли.” Да­кле, ни про­ду­хо­вље­ност ни
исти­ни­тост ни­су оно што обез­бе­ђу­је по­зи­ци­је у исто­риј­ском и
кул­тур­ном ко­ду јед­не ци­ви­ли­за­ци­је, не­го при­зна­ње и ши­ре­ње од
стра­не вла­сти, то јест си­ле. Све што пра­вој ду­хов­но­сти оста­је,
то је „у са­мо­ћи ту­жба”.
Ова­кво ви­ђе­ње исто­ри­је је суб­вер­зив­но и скеп­тич­ко у нај­
ве­ћем мо­гу­ћем сте­пе­ну. Са­ма ова Па­вло­ви­ће­ва пе­сма бли­жа је
схва­та­њу исто­риј­ског и мит­ског ка­кво се ја­вља у пост­мо­дер­ни­зму,
као што смо на­по­ме­ну­ли на по­чет­ку ра­да, не­го оном ви­ђе­њу ко­је
је до­ми­нант­но у де­лу Ми­о­дра­га Па­вло­ви­ћа. Сум­њом у то да је
нај­бо­љи пут онај ко­јим се по­шло, слут­њом да мо­жда има ду­бљих
и ис­прав­ни­јих ста­за од оних ко­ји­ма во­ди кул­ту­ра („Бо­гу­мил­ска
пе­сма” и „Од­ла­зак бо­гу­ми­ла”), или, још, тврд­њом да кул­тур­ни
по­сла­ни­ци ни­су за­и­ста аутен­ти­ч­ни љу­ди кул­ту­ре и ду­хов­но­сти,
Па­вло­вић се ја­вља не са­мо као пе­сник исто­ри­је и кул­ту­ре, већ и
као пе­сник кул­тур­них ал­тер­на­ти­ва, па чак и као пе­сник сум­ње у
кул­ту­ру и пре­и­спи­ти­ва­ња те­мељ­них вред­но­сти на ко­ји­ма она по­
[247
чи­ва. Овим се и сам чин се­ћа­ња као тво­рач­ка енер­ги­ја до­во­ди у
 СТУДИЈЕ И ЧЛАНЦИ пи­та­ње и ре­ла­ти­ви­зу­је. При том, Па­вло­вић је све­стан ам­би­ва­лент­
но­сти при­ро­де се­ћа­ња. Ви­де­ли са­мо ра­ни­је ка­ко је фор­му­ли­сао
им­пе­ра­тив­ни услов од­но­ше­ња пре­ма се­ћа­њу да би оно ис­пу­ни­ло
свој нај­ви­ши циљ. У осно­ви сум­ње из­ра­же­не у го­ре ана­ли­зи­ра­
ним пе­сма­ма на­ла­зи се и скеп­са пре­ма се­ћа­њу, јер осим до­брог
оно мо­же „да на­ве­де на лу­до­сти, што се ви­ди код на­ро­да су­ви­ше
об­у­зе­тих тра­ди­ци­јом, се­ћа­ње мо­же да ис­пу­ни по­је­дин­ца и гру­пе
ду­бо­ком ме­лан­хо­ли­јом, и нај­зад, се­ћа­њем се мо­же уни­шти­ти не­
што вр­ло дра­го­це­но, оно што је пред­мет са­мог се­ћа­ња.”27
Мо­жда је Па­вло­вић овом скеп­сом пре­ма исто­ри­ји по­ку­шао
да упо­зо­ри на мо­гу­ће стран­пу­ти­це на ко­је се­ћа­ње мо­же да за­ве­де.
Или се ова пе­сма мо­же раз­у­ме­ти као је­дан од ис­хо­да на пу­ту пе­
сни­ко­вог тра­га­ња за кул­тур­ним ал­тер­на­ти­ва­ма, чи­ји се свр­ше­так
сво­ди на од­ри­ца­ње исто­ри­је.
Ово је, на­рав­но, са­мо је­дан од ру­ка­ва­ца и се­ман­тич­ких ни­
воа, и то не глав­ни и не нај­ду­бљи, Па­вло­ви­ће­ве по­ет­ске ви­зи­је
кул­ту­ре и ње­го­ве исто­ри­о­соф­ске све­сти. Ви­де­ће­мо, да­ље у ра­ду,
ка­ко се Па­вло­вић ја­вља као пе­сник глав­ног то­ка на­ше исто­ри­је
и кул­ту­ре.

Ма­ги­страл­ни ду­хов­ни прав­ци

срп­ске кул­ту­ре
Пе­сма „Сле­пи краљ у из­гнан­ству” по­кре­ће пи­та­ње од­но­са
ин­ди­ви­ду­ал­не и исто­риј­ске ег­зи­стен­ци­је чо­ве­ко­ве. Ис­пе­ва­на је
у фор­ми пи­сма Сте­фа­на Де­чан­ског не­и­ме­но­ва­ном адре­са­ту („Из
ва­се­љен­ске ти пре­сто­ни­це пи­шем.”) Реч је о тра­гич­ној суд­би­ни
лир­ског су­бјек­та ко­ји је, бу­ду­ћи осле­пљен, ли­шен сво­је исто­риј­ске
уло­ге, а ти­ме по­сред­но и оства­ре­ња сми­сла сво­је ег­зи­стен­ци­је на
овом све­ту: „Ка­ко да вла­дам у цар­ству не­ви­дљи­вом? / Мо­гу са­мо
да слу­га бу­дем / и про­сјак пред вра­ти­ма за­ман­да­ље­ним.”
Го­во­ре­ћи о по­ло­жа­ју у ко­јем су ли­ко­ви Па­вло­ви­ће­ве по­е­зи­је
си­ту­и­ра­ни, Ште­фан Ауг. Дој­наш ве­ли: „Њи­хов исто­риј­ски про­стор
пре­тва­ра се у сим­бол из­гнан­ства: ду­шев­но ни­је, ов­де, ни­ка­да код
сво­је ку­ће.”28 Ме­ђу­тим, у пе­сми „Сле­пи краљ” упра­во при­пад­ност
од­ре­ђе­ном исто­риј­ском про­сто­ру и, у окви­ру ње­га, кон­крет­ном
кул­тур­ном мо­де­лу, омо­гу­ћа­ва на­ла­же­ње уто­чи­шта и ис­пу­ње­ње
сми­сла по­сто­ја­ња осле­пе­лом кра­ље­ви­ћу, упр­кос тра­ги­зму ње­го­ве
лич­не суд­би­не.
Као ни за по­ра­же­ног сло­вен­ског бо­га и прог­на­не бо­гу­ми­ле, та­
ко ни за Сте­фа­на Де­чан­ског не­ма ви­ше бо­рав­ка у сфе­ра­ма исто­ри­је
и он је све­стан да за се­бе мо­ра да по­тра­жи дру­ге ви­до­ве ег­зи­сти­ра­
ња, што и чи­ни у ду­ху хри­шћан­ске бо­го­чо­ве­чан­ске ре­ли­ги­о­зно­сти,
27 Ми­о­драг Па­вло­вић, Све­ча­но­сти на пла­тоу, „Чин се­ћа­ња”, Про­све­та,
Бе­о­град, 1999, стр. 36.
28 Ште­фан Ауг. Дој­наш, „Три­ја­да Ми­о­дра­га Па­вло­ви­ћа – мит – исто­ри­ја
248]
– при­ро­да”, По­ља (Но­ви Сад), �������������������������
XXX/310 (1984), стр. 496.
ко­ја је у осно­ви ци­ви­ли­за­циј­ско-кул­тур­ног кру­га ко­ме при­па­да.

марко м. радуловић
„Отац ко­ји ме је осле­пио за овај свет / из­ви­да­ће ме на оном.” Ме­
ђу­тим, лир­ски су­бјект ове пе­сме ни­је ко­нач­но и нео­по­зи­во из­гнан
из исто­риј­ског жи­во­та. На­про­тив, упра­во у про­сто­ри­ма по­ве­сти
лик Сте­фа­на Де­чан­ског на­ла­зи ис­пу­ње­ње сво­је суд­би­не и пу­но
уоб­ли­че­ње сми­сла сво­је ег­зи­стен­ци­је: „Си­ну оста­вљам и бит­ке
и кру­ну и очи дво­стру­ке / нек же­злом бо­ље по ино­пле­ме­ни­ци­ма
раз­мах­не, / ја одох по­ла­ко да вид свој про­на­ђем.”
Ова­кав дво­стру­ки про­ду­же­так бив­ство­ва­ња чо­ве­ка у скла­ду
је са хри­шћан­ским осми­шље­њем исто­риј­ског про­це­са, као по­зор­
ни­це од­и­гра­ва­ња суд­бин­ске дра­ме лич­но­сти. Сте­фан Де­чан­ски
не ја­вља се са­мо као исто­риј­ско би­ће, ни­ти са­мо као по­је­ди­нац
пре­пу­штен са­мом се­би у ко­смо­су, већ се у ње­го­вом уде­су спа­ја­ју
обе ове стра­не људ­ског по­сто­ја­ња. Мо­гућ­ност да са­чу­ва и пре­да
у на­сле­ђе за­ло­гу свог исто­риј­ског усу­да и ти­ме обез­бе­ди кон­ти­
ну­и­тет јед­не кул­ту­ре је­сте оно што Сте­фа­на Де­чан­ског одва­ја
од ста­рих сло­вен­ских бо­жан­ста­ва и бо­гу­ми­ла. На­и­ме, као при­
пад­ни­ку кул­тур­ног мо­де­ла ко­ји сво­је по­сто­ја­ње на­ста­вља да­ље
кроз исто­ри­ју, ње­гов удес се по­ка­зу­је са­мо као тра­гич­на суд­би­на
кон­крет­ног по­је­дин­ца, али ни­ка­ко као су­коб две­ју раз­ли­чи­тих ду­
хов­них кон­цеп­ци­ја, ни­ти као коб ње­го­ве ве­ре или тра­гич­ни усуд
кул­ту­ре ко­јој при­па­да. У ово­ме је осо­бе­ност по­зи­ци­је у ко­јој се
на­ла­зе ак­те­ри ко­ји при­па­да­ју глав­ним кул­тур­ним то­ко­ви­ма – без
об­зи­ра на све лич­не не­сре­ће, они на­сто­је да да­ју пра­вац и обез­бе­де
про­ду­же­но тра­ја­ње ду­хов­ној ми­си­ји сво­га на­ро­да и сво­је кул­ту­ре,
и то упра­во и је­ди­но у про­сто­ри­ма исто­ри­је, да­кле про­сто­ри­ма
људ­ским, а не у не­ким ме­ђу­пре­де­ли­ма при­ро­де, што је­ди­но пре­
о­ста­је сло­вен­ским бо­жан­стви­ма и бо­гу­ми­ли­ма.
Оно чи­ме се у по­е­зи­ји Ми­о­дра­га Па­вло­ви­ћа одва­ја­ју пред­став­
ни­ци основ­ног ду­хов­ног то­ка јед­не ци­ви­ли­за­ци­је од при­пад­ни­ка
ал­тер­на­тив­не ду­хов­но­сти, је­сте суп­тил­но из­ни­јан­си­ра­на и ду­бо­ко
ис­про­фи­ли­са­на исто­ри­о­соф­ска свест код пр­вих. Осе­ћа­ње да се мо­ра
ис­пу­ни­ти исто­риј­ска суд­би­на и при­не­ти лич­на жр­тва не би ли на
тај на­чин би­ли под­стак­ну­ти кон­ти­ну­и­тет и тра­ја­ње, чи­ни од ових
ли­ко­ва но­си­о­це и по­кре­та­че кул­тур­них и исто­риј­ских про­це­са.
У сва­кој од пе­са­ма ко­је има­ју за те­му про­паст срп­ске др­жа­ве
и угро­же­ност ве­ре и кул­ту­ре, код ли­ко­ва се ја­вља на­пе­тост из­ме­ђу
ин­ди­ви­ду­ал­не ег­зи­стен­ци­је и исто­риј­ске уло­ге ко­ју би тре­ба­ло да
од­и­гра­ју. Лир­ски су­бјек­ти ових пе­са­ма нај­че­шће го­во­ре у са­мо­ћи,
да­кле у ме­ђу­про­сто­ру ко­ји ни­је ни отво­рен про­стор исто­ри­је, али
ни пот­пу­но за­тво­рен про­стор ин­ди­ви­ду­ал­не ег­зи­стен­ци­је у ко­ји
ко­лек­тив­но не би има­ло при­сту­па. Ту лир­ски ју­на­ци Па­вло­ви­ће­ве
по­е­зи­је мо­гу да ис­ка­жу сво­је нај­ду­бље сум­ње, слут­ње и на­да­ња.
Та­ко, на при­мер, го­вор кне­за Ла­за­ра уочи бит­ке, ко­ји је у на­род­
ној по­е­зи­ји ја­ван, фор­му­ли­сан у об­ли­ку (за)кле­тве, ов­де је го­вор
у са­мо­ћи, „... и ни­ко то не чу­је, у са­мо­ћи збо­рим.”
При до­ча­ра­ва­њу ова­квог по­ло­жа­ја сво­јих лир­ских ли­ко­ва
[249
Па­вло­вић се осла­њао ко­ли­ко на тра­ди­ци­ју сред­њо­ве­ков­не књи­
 СТУДИЈЕ И ЧЛАНЦИ жев­но­сти то­ли­ко и на тра­ди­ци­ју усме­не епи­ке. Та­ко би ова­ква
по­зи­ци­ја Па­вло­ви­ће­вог Ла­за­ра од­го­ва­ра­ла оној у ко­јој се на­шао
у на­род­ној еп­ској пе­сми ка­да је пред ње­га по­ста­вље­на ди­ле­ма
из­ме­ђу зе­маљ­ског и не­бе­ског цар­ства. Лир­ски ју­на­ци Ми­о­дра­га
Па­вло­ви­ћа увек су у по­зи­ци­ји у ко­јој до из­ра­жа­ја до­ла­зи ди­на­мич­
ка на­пе­тост из­ме­ђу сло­бо­де ин­ди­ви­ду­ал­ног из­бо­ра и за­да­то­сти
оства­ре­ња исто­риј­ског сми­сла. Ова­кав по­ло­жај ли­ко­ва у осно­ви
је мо­дер­на лир­ска па­ра­фра­за до­бро по­зна­те еп­ске ди­ле­ме из­бо­ра
из­ме­ђу зе­маљ­ског и не­бе­ског цар­ства.
У пе­сми „Го­вор кне­жев уочи бит­ке” свр­сис­ход­ност исто­риј­
ског под­ви­га, ње­го­ва уз­ви­ше­ност и сла­ва пре­ло­мље­ни су кроз
при­зму ин­ди­ви­ду­ал­не све­сти, и ти­ме осен­че­ни од­го­ва­ра­ју­ћим
то­но­ви­ма сум­ње и на­пе­то­сти: „Са зе­мљом ме ра­ста­ју, / уз­ви­ше­но­
сти у љу­те ску­то­ве сам из­гнан. / Но вој­ске и мно­штва за по­ра­зе
зна­ју, / у са­мо­ћи ја са­мо по­бе­ду имам да би­рам.”
У на­ве­де­ним сти­хо­ви­ма на­гла­шен је кне­жев жал за зе­мљом,
од ко­је се не ра­ста­је већ би­ва ра­ста­вљен; док у не­бе­ско цар­ство,
ко­је је плод сло­бод­ног и све­сног из­бо­ра еп­ског кне­за Ла­за­ра,
лир­ски ју­нак Ми­о­дра­га Па­вло­ви­ћа би­ва „из­гнан”. При то­ме се у
име­но­ва­њу не­бе­ског про­сто­ра не ко­ри­сте тра­ди­ци­о­нал­ни епи­те­ти
ко­ји се у по­е­зи­ји за тај по­јам ве­зу­ју, већ они ко­ји ис­ти­чу ње­го­ву,
чо­ве­ку те­шко под­но­шљи­ву, не­људ­ску уз­ви­ше­ност. За раз­ли­ку од
све­сног опре­де­ље­ња, ко­је је у осно­ви ко­сов­ског за­ве­та ка­квим
је ви­ђен у еп­ској по­е­зи­ји, за­тим код Ми­ла­на Ра­ки­ћа29, па све до
Вас­ка По­пе, кнез Ла­зар Ми­о­дра­га Па­вло­ви­ћа оста­је нео­пре­де­љен
јер „у са­мо­ћи ја са­мо по­бе­ду имам да би­рам”. Не­ми­нов­на ло­ги­ка
исто­риј­ског про­це­са и суд­би­на ко­ја се њи­ме на­ме­ће по­је­дин­ци­ма
да је ис­пу­не, као и ја­сне ду­хов­не за­да­то­сти кул­ту­ре ко­јој ју­нак при­
па­да, по­ка­зу­ју се као на­мет­ну­те и не­за­ви­сне од чо­ве­ко­ве сло­бод­не
во­ље. Ипак, све­тост исто­риј­ског под­ви­га као и ње­го­ва суд­бин­ска
пред­о­дре­ђе­ност та­ко­ђе су оно што се овим сти­хо­ви­ма су­ге­ри­ше.
Ла­за­рев ла­мент ни­је до­каз ње­го­вог па­сив­ног од­но­са пре­ма про­це­
си­ма ко­ји га оп­ко­ља­ва­ју већ са­мо ва­пај чо­ве­ка пре не­го што ће се
кроз пат­њу пре­о­бра­зи­ти у све­ца. По­зи­ци­ја Па­вло­ви­ће­вог Ла­за­ра
је­сте она у ко­јој се на­шао Исус Хри­стос у Гет­си­ман­ском вр­ту, ка­
да као чо­век ва­пи да га ми­мо­и­ђе та ча­ша, а као Син Бо­жи­ји ве­ли:
„Не­ка бу­де во­ља тво­ја!”
Већ у дру­гом де­лу пе­сме Ла­зар се ја­вља, пре и из­над све­га,
као исто­риј­ско би­ће ко­је стре­пи за суд­би­ну свог на­ро­да и спрем­но
је да по­стра­да за ње­га. „Мо­гу ли ску­пи­ти ре­ке рај­ске / да оп­то­чим
на­род свој / окло­пом во­де веч­не? / За­луд ме ца­рем зо­ву / кад ми
ве­ли­ке мо­ћи ни­су да­те! / Др­ве­ћу бих за­ве­штао сво­је мо­шти / да
се раз­ли­ста­ју и плод­не по­ста­ну суд­би­ном ста­ба­ла.” Иако сум­ња
у сво­је сна­ге, Ла­зар ја­сно ис­ка­зу­је же­љу да ње­го­ва жр­тва по­ста­не
плод­на за суд­би­ну ње­го­вог на­ро­да.
29 Јо­ван Де­лић, „Но­ви ри­там с но­вим осје­ћа­јем”, Ми­лан Ра­кић и мо­дер­но

250] пе­сни­штво, Збор­ник ра­до­ва, Ин­сти­тут за књи­жев­ност и умет­ност, Учи­тељ­ски

фа­кул­тет, Бе­о­град, 2007.
 У мно­гим пе­сма­ма овог, услов­но ре­че­но, ко­сов­ског ци­клу­са

марко м. радуловић
Ми­о­дра­га Па­вло­ви­ћа, лир­ски ју­на­ци си­ту­и­ра­ни су не­где у про­
це­пу из­ме­ђу лич­не суд­би­не и исто­риј­ског на­ло­га, из­ме­ђу ве­за­
но­сти за зе­мљу и не­бе­ског по­зва­ња, из­ме­ђу при­род­ног жи­во­та и
све­ти­тељ­ства. То је по­зи­ци­ја, као што смо већ ре­кли, и Ису­са у
Гет­си­ман­ском вр­ту и Ису­са на кр­сту у тре­ну­ци­ма сум­ње. С јед­
не стра­не жал за оним чи­сто зе­маљ­ским, јед­но­став­но људ­ским,
аисто­риј­ским, што на­пу­шта­ју: „У не­рад сам по­вео вој­ни­ке / да
сред ми­ри­са тра­ве де­ви­чан­ске / у огле­да­лу хан­џа­ра / от­кри­ју
бол­не ру­бо­ве те­ла”; а с дру­ге спрем­ност и све­сно опре­де­ље­ње
да под­виг оства­ре, жр­тву при­не­су, исто­риј­ско по­зва­ње ис­пу­не
до кра­ја: „Ку­да сад, пи­та­ју ме са кри­вим ма­чем у гр­лу, ку­да? /
Уз­вод­но, ка­жем као да смо пра­ве ри­бе, / ра­но је још за од­мор у
мо­ру, / иде­мо би­стром ка­ме­ну под окри­ље ду­ге, / ра­ме­ни­ма да
под­у­пре­мо ту­жне нам бре­го­ве.”
Упра­во сим­бо­лич­ки по­тен­ци­јал пој­ма ри­бе ов­де су­ге­ри­ше све­
тост под­ви­га и хри­сто­ли­ку свест ју­на­ка ко­ји га оства­ру­ју. Сим­бол
ри­бе ту­ма­чи се и као акро­стих, као реч са­ста­вље­на од по­чет­них
сло­ва Iesos Chri­stos The­ou Hyios So­ter, Исус Хри­стос, Син Бо­жи­ји,
Из­ба­ви­тељ.30 Ова­ко схва­ће­ним под­ви­гом жр­тве, Па­вло­ви­ће­ви ју­
на­ци узи­ма­ју на се­бе хри­сто­ли­ки лик и, по­доб­но Хри­сту, по­ста­ју
бор­ци про­тив низ­вод­ног то­ка исто­ри­је, ја­вља­ју­ћи се као из­ба­ви­
те­љи људ­ског ро­да и му­че­ни ве­сни­ци ес­ха­то­ло­шког раз­ре­ше­ња
исто­риј­ског тра­ги­зма. Та­ко­ђе, сма­тра се да су ри­бе је­ди­не би­ле
по­ште­ђе­не Ве­ли­ког По­то­па и да сто­га об­ред­ним ку­па­њем хри­
шћа­ни по­ста­ју на­лик на ри­бе.31 Ко­сов­ска жр­тва схва­та се, да­кле,
као кр­ште­ње, до­след­но то­ме и као но­во ро­ђе­ње, пре­о­бра­же­ње и
за­до­би­ја­ње но­ве ен­те­ле­хи­је. „Окри­ље ду­ге” бу­ди се­ћа­ње на ста­
ро­за­вет­ну ду­гу, знак до­го­во­ра Но­ја и Го­спо­да, све­до­че­ћи та­ко о
по­себ­ном за­вет­ном ка­рак­те­ру ко­сов­ског под­ви­га ко­ји за­до­би­ја
окри­ље Бо­жи­је ми­ло­сти, по­ста­ју­ћи та­ко но­ви за­вет скло­пљен
из­ме­ђу Бо­га и ње­го­вог на­ро­да у исто­ри­ји.
Мо­же­мо за­кљу­чи­ти да Па­вло­вић не из­ла­зи из окви­ра ко­ји
је на­ша по­е­зи­ја ус­по­ста­ви­ла ка­да је у пи­та­њу об­ра­да ко­сов­ских
мо­ти­ва, већ да их са­мо ства­ра­лач­ки осве­жа­ва и ми­са­о­но про­ду­
бљу­је ин­ди­ви­ду­ал­ним ва­па­ји­ма ко­сов­ских ју­на­ка ко­ји, по­што су
про­шли кроз ва­тру ис­ку­ше­ња, оста­ју и да­ље на ли­ни­ји за­ве­та и
не­бе­ског опре­де­ље­ња. Из­вор сум­ње и ту­ге ко­ја се ја­вља у по­е­зи­ји
Ми­од­ра­га Па­вло­ви­ћа кад год пе­ва о ве­ли­ким исто­риј­ским уде­си­
ма не при­па­да је­ди­но мо­дер­ној ми­сли, ка­ко би­смо у пр­ви мах ис­
кљу­чи­во мо­гли по­ми­сли­ти, већ јед­на­ко и Би­бли­ји и хри­шћан­ској
тра­ди­ци­ји, ка­ко смо то по­ку­ша­ли да по­ка­же­мо.
У чи­тав ко­сов­ски ци­клус уткан је по­јам жр­тве, она­ко ка­ко
га ви­ди Ми­о­драг Па­вло­вић: „Јед­но је ан­тро­по­ло­шко от­кри­ће да

30 Ханс Би­дер­ман, Реч­ник сим­бо­ла, Пла­то, Бе­о­град, 2004, стр. 326.

31
[251
Исто, 326.
����������
 СТУДИЈЕ И ЧЛАНЦИ је чо­век као жр­тва пле­ме­нит и уз­ви­шен.”32 Са­мо, за раз­ли­ку од
при­ми­тив­них ве­ро­ва­ња у ко­ји­ма се жр­тва при­но­си­ла да би се под­
ста­кла плод­ност зе­мље, ов­де се жр­тву­је Исто­ри­ји ра­ди плод­но­сти
кул­ту­ре и про­ду­жет­ка тра­ја­ња јед­ног на­ро­да.
У пе­сми „Ве­зи­ља”33 у ли­ку кне­ги­ње Оли­ве­ре пре­по­зна­је­мо
же­ну-жр­тву. Исто­риј­ска Оли­ве­ра да­та је Ба­ја­зи­ту за же­ну после
Косовског боја. „Ве­зи­ља” Ми­о­дра­га Па­вло­ви­ћа по­ста­је по­се­стри­
ма „Је­фи­ми­ји” Ми­ла­на Ра­ки­ћа. Обе же­не, у вре­ме­ни­ма по­ра­за и
ис­ку­ше­ња, ра­де на очу­ва­њу пам­ће­ња соп­стве­ног на­ро­да и про­ду­
жет­ка кон­ти­ну­и­те­та ње­го­вог исто­риј­ског и кул­тур­ног по­сто­ја­ња.
Као и Ла­зар ко­ји жа­ли што му ни­су да­те ве­ли­ке мо­ћи, та­ко је и
Оли­ве­ра све­сна огра­ни­че­но­сти сво­јих сна­га: „Што му­же­ви ни­су
мо­гли да спа­су / зар ја да спа­са­вам? / Ја­дан ли сам вој­во­да / под
не­кр­стов ча­дор из­гна­на / не­му­шта и са­ма!” Ов­де жр­тво­ва­ње има
дво­струк сми­сао: уда­јом за Ба­ја­зи­та Оли­ве­ра омо­гу­ћа­ва тра­ја­ње
срп­ске др­жа­ве у исто­ри­ји, док чи­ном ве­зе­ња чу­ва и про­ду­жа­ва пам­
ће­ње сво­га на­ро­да, да­кле омо­гу­ћу­је ње­гов оп­ста­нак у кул­ту­ри.
Но­ва сре­ди­на у ко­јој се кне­ги­ња на­шла при­ка­за­на је као цар­
ство под­зе­мља: „Ме­ђу чо­ба­ни­ма под­зе­мља жи­вим”, што ја­сно
ука­зу­је на жр­тве­ни сми­сао Оли­ве­ри­не уло­ге. На­и­ме, жр­тве су
при­но­ше­не да би се утро­ба зе­мље уми­ло­сти­ви­ла и под­ста­кла на
да­ва­ње обил­ног пло­да. У за­вр­шним сти­хо­ви­ма ви­ди се и сми­сао
овог жр­тво­ва­ња, сми­сао за ко­ји зна и са­ма Оли­ве­ра, иако га не
ви­ди скроз до кра­ја: „Ево се утро­ба мо­ја са под­зе­мљем сло­жи­ла,
/ а до про­ле­ћа пло­да ду­ги су ве­ко­ви че­ка­ња. / Са све­ћом у ру­ци
по но­ћи кр­ста­рим кроз сво­је ко­ре­ње, – / ко­ме ли ће та­мо у да­љи­
ни, на из­ла­зу пе­ћи­не / ју­тро мо­је кр­ви да сва­не / и ка­да, и на ко­ме
је­зи­ку?”
Утро­ба ко­ја се са под­зе­мљем, од­но­сно зе­мљом сло­жи­ла је­
сте жен­ска утро­ба ко­ја сво­јим род­ним ка­рак­те­ри­сти­ка­ма тре­ба
да под­стак­не на ра­ђа­ње. „Про­ле­ће пло­да” ја­сна је озна­ка за да­не
ко­ји ће до­ћи и до­не­ти, жр­твом умо­ље­ни и под­сти­ца­ни, плод.
„Ју­тро мо­је кр­ви” су­ге­ри­ше нам крв ко­ја се из­ли­ва­ла при­ли­ком
жр­тве­ног об­ре­да и но­ви ци­клус ко­ји за­хва­љу­ју­ћи њој има опет
да се по­кре­не, док син­таг­ма „на из­ла­зу пе­ћи­не” ја­сно алу­ди­ра на
све­та ме­ста на ко­ји­ма се жр­тво­ва­ње од­и­гра­ва­ло: на пе­ћи­не – пр­
во­бит­не хра­мо­ве.34
У за­пи­та­но­сти ко­ме ће жр­тво­ва­ње до­не­ти до­бра су­ге­ри­ше се
да ће пло­до­ви си­гур­но до­ћи, али то је та­ко­ђе и Оли­ве­рин дир­љив
лир­ски ис­каз ко­ји им­пли­ци­ра да ће ба­шти­ни­ци ње­не жр­тве би­ти
њој мо­жда са­свим ту­ђи љу­ди, не­ког пот­пу­но дру­гог вре­ме­на. У
ово­ме се огле­да су­прот­ност из­ме­ђу кон­крет­не по­је­ди­нач­но­сти
жр­тве и обез­ли­че­но­сти пло­да жр­твом умо­ље­ног. Да­кле, и у овој
32 Ми­о­драг Па­вло­вић, По­е­ти­ка жр­тве­ног об­ре­да, Про­све­та, Бе­о­град,
2000, стр. 70.
33 У иза­бра­ним де­ли­ма Ми­о­дра­га Па­вло­ви­ћа ова пе­сма се ја­вља у из­ме­ње­
ном на­зи­ву: „Кћи кне­же­ва ве­зе”.
252] 34 Ви­ди Ми­о­драг Па­вло­вић, По­е­ти­ка жр­тве­ног об­ре­да
пе­сми ко­ја у сво­јој осно­ви са­др­жи кон­цепт до­бро­вољ­ног жр­тво­

марко м. радуловић
ва­ња на пла­ну исто­ри­је, ја­вља се на­пе­тост из­ме­ђу ин­ди­ви­ду­ал­не
ег­зи­стен­ци­је, ко­ја стре­пи над сво­јим уде­сом, и не­ми­нов­но­сти
исто­риј­ске суд­би­не ко­ја је пре­ва­зи­ла­зи.
Из­ме­шта­њем по­е­ти­ке жр­тве­ног об­ре­да из сфе­ре мит­ско-
-ре­ли­ги­о­зног у сфе­ру кул­тур­но-исто­риј­ског, Ми­о­драг Па­вло­вић
су­ге­ри­ше жи­во­то­дав­ни и ви­та­ли­стич­ки ка­рак­тер са­ме исто­ри­је и
кул­ту­ре. Тај ка­рак­тер се огле­да у ства­ра­лач­ким мо­ћи­ма исто­риј­
ског про­це­са и кул­тур­ног то­ка, ко­ји по не­кој не­у­мит­ној ло­ги­ци
тра­же да им се при­но­се жр­тве не би ли ти­ме би­ли под­стак­ну­ти
на да­ва­ње пло­да и про­ду­же­но тра­ја­ње.
Страх од кра­ја пре до­стиг­ну­те зре­ло­сти, ин­ди­ви­ду­ал­на стреп­
ња од не­до­ре­че­но­сти, не­склад из­ме­ђу ве­ли­ког под­ви­га ко­ји се
са исто­риј­ским су­бјек­том зби­ва и ње­го­ве ин­тим­не те­жње да се
го­во­ром оправ­да, је­дан је од основ­них еле­ме­на­та ат­мос­фе­ре ко­
сов­ских пе­са­ма Ве­ли­ке Ски­ти­је.
Не­до­ре­че­ност, од­но­сно не­спрем­ност исто­риј­ске ег­зи­стен­ци­је
да при­хва­ти уз­ви­ше­ност суд­би­не ко­ја се на­ме­ће сво­јом не­у­мит­но­
шћу, те­ма је пе­сме „По­се­чен кнез се се­ћа”, као и пе­сме „По­зна
хи­лан­дар­ска мо­ли­тва”, ко­ја се не на­ла­зи у пр­вом из­да­њу збир­ке
Ве­ли­ка Ски­ти­ја, али јој је при­кљу­че­на у Иза­бра­ним де­ли­ма Мио­­
дра­га Па­вло­ви­ћа (из­да­ње Про­све­те, Бе­о­град, 2000).
У пе­сми „По­се­чен кнез се се­ћа” хри­шћан­ско-мит­ска по­за­ди­на
пе­сме, од­но­сно уз­ви­ше­ност са­мог под­ви­га, иро­ниј­ски је осен­че­на
Ла­за­ре­вом ин­ди­ви­ду­ал­ном сум­њом у „вр­ли­ну” са­мог до­га­ђа­ја.
Пе­сма је ис­пе­ва­на као Ла­за­рев мо­но­лог, и то по­сле смр­ти, што
кне­же­вим ре­чи­ма да­је ве­ћу те­жи­ну, а ко­сов­ски под­виг још ви­ше
ре­ла­ти­ви­зу­је.
У пр­ве две стро­фе Ла­зар о са­мом до­га­ђа­ју при­по­ве­да у тра­
ди­ци­о­нал­ним окви­ри­ма ре­ли­ги­о­зно-мит­ске пред­ста­ве Ко­сов­ског
бо­ја: „С бр­да је на­род ви­део / се­чи­во на мо­ме вра­ту / и го­лу­ба у
ле­ту за њим. / По­се­чен бих, / и го­луб ми за­ста­де у гр­лу, / цр­кви
се с ра­ме­на сли­ва­ла крв.” Осим сти­ха „и го­луб ми за­ста­де у гр­
лу”, ко­ји се мо­же схва­ти­ти као ва­ри­ра­ње го­вор­ног иди­о­ма „кост
за­ста­ла у гр­лу”, при че­му ов­де мо­же зна­чи­ти за људ­ску ег­зи­стен­
ци­ју пре­ве­лик и по­гу­бан зна­чај исто­риј­ског до­га­ђа­ја, у пи­та­њу
је тра­ди­ци­о­нал­на упо­тре­ба сим­бо­ла. Бе­ли го­луб, сим­бол Ду­ха
Све­то­га, ко­ји из­ле­ће из уста уми­ру­ћим му­че­ни­ци­ма ве­ре и ко­ји
је леб­део над Ису­со­вом гла­вом при­ли­ком кр­ште­ња (Мат., 3,16)35,
све­до­чи да је Ла­зар истин­ски му­че­ник ве­ре, а ње­го­ва смрт за­пра­во
кр­ште­ње, чи­ме се са ње­га ски­да пр­во­род­ни грех и по­твр­ђу­је ње­
го­ва при­пад­ност хри­шћан­ском ко­смо­су. Стих „цр­кви се с ра­ме­на
сли­ва­ла крв” су­ге­ри­ше да је Ла­зар за­ду­жби­нар, а та­ко­ђе упу­ћу­је
и на Ла­за­ре­ву на­по­ред­ност са Хри­стом, гла­вом Цр­кве.
Дру­га стро­фа од­но­си се на мо­тив гла­ве одво­је­не од те­ла. У
њој је та­ко­ђе све у окви­ри­ма тра­ди­ци­о­нал­не об­ра­де овог мо­ти­ва;
35
[253
Ханс Би­дер­ман, Реч­ник сим­бо­ла, Бе­о­град, стр. 99.
 СТУДИЈЕ И ЧЛАНЦИ мо­гу­ће су па­ра­ле­ле са еп­ском пе­смом „Обре­те­ни­је гла­ве Ла­за­ре­
ве”. Гла­ва пу­ту­је „на југ и се­вер”, и на­ла­зи се „у кла­ден­ци­ма / где
с во­дом род­не ре­чи гр­го­љи.”
Но, тре­ћом стро­фом, ис­пе­ва­ном у фор­ми ди­ја­ло­га ко­ји се
од­ви­ја из­ме­ђу ин­ди­ви­ду­ал­ног Ла­за­ре­вог ви­ђе­ња сво­је суд­би­не
и тра­ди­ци­о­нал­ног по­гле­да на ње­го­ву жр­тву, ар­ти­ку­ли­ше се Ла­за­
ре­во ху­ма­ни­стич­ко не­за­до­вољ­ство: „Хра­бро си под­нео смрт, / но
ка­ква је у то­ме вр­ли­на? / Оста­де врат мој / ко су­ви пањ у по­љу. /
Пре­те­ча, ре­ко­ше ми, / но смр­ћу сам и реч сво­ју пре­те­као, / а зар
је вр­ли­на то / са ре­чи­ма не­ис­ка­за­ним / низ леп­шу стра­ну стра­да­
ња оти­ћи?”
Све­ти кнез Ла­зар по­ка­зу­је за­чу­ђу­ју­ћу бри­гу за сво­је обез­
гла­вље­но те­ло. Ово вра­ћа­ње на те­ле­сност по­сле опи­са све­то­сти
под­ви­га има бла­го гро­теск­но деј­ство. Ипак, ни­је ква­ли­тет гро­
теск­ног оно што пре­те­же у овим сти­хо­ви­ма, већ дир­љи­ва бри­га
чо­ве­ка-по­је­дин­ца за сво­је те­ло, за ко­га је оно под­јед­на­ко ва­жно
као и сам чин хра­бро­сти.
Оно због че­га нај­ви­ше Ла­зар жа­ли је­сте не­до­ре­че­ност: „са
ре­чи­ма не­ис­ка­за­ним низ леп­шу стра­ну стра­да­ња оти­ћи”. По­сто­
је, да­кле, леп­ша и ру­жни­ја стра­на стра­да­ња и јед­ном од њих
две чо­век мо­ра по­ћи, али због тог „мо­ра” тај из­бор се ја­вља као
суд­бин­ски пред­о­дре­ђен и устрој­ством све­та усло­вљен, па пре­ма
то­ме ни­је из­вор­но људ­ски, ни­ти је у пу­ној ме­ри сло­бо­дан. Оно
што је аутен­тич­но ху­ма­но је­сте из­ра­зи­ти се­бе и оправ­да­ти се­бе
реч­ју. Са­мо де­ло стра­да­ња за Ла­за­ра не­ма зна­че­ње ко­је има реч,
ни­је ре­чи­то, ни­ти мо­же би­ти суп­сти­ту­ци­ја за реч. Као да је пра­ви
про­стор људ­ског сло­бод­ног од­лу­чи­ва­ња и опре­де­љи­ва­ња го­вор,
кул­ту­ра и по­е­зи­ја за­пра­во, а не чин – исто­риј­ско де­ло­ва­ње. Овим
сти­хо­ви­ма све­до­чи се о суп­сти­ту­ци­јал­ном ка­рак­те­ру умет­но­сти ре­
чи, по­сред­но и кул­ту­ре са­ме, ко­ја се, по­пут ви­со­ке ре­ли­ги­о­зно­сти,
ја­вља као за­ме­на за си­ро­вост пр­во­бит­ног жр­тве­ног об­ре­да.36 Реч
ов­де има уло­гу да суп­сти­ту­и­ше и нат­кри­ли си­ро­вост исто­риј­ског
жр­тво­ва­ња. Чи­ста ду­хов­ност кул­ту­ре и не­по­сред­на те­ле­сност исто­
ри­је, кул­ти­ви­са­ност ства­ра­ња и ма­те­ри­јал­на си­ро­вост исто­риј­ског
стра­да­ња, би­ва­ју опо­ни­ра­ни. Исто­ри­ја иде сво­јим не­у­мит­ним
суд­бин­ским хо­дом. Зна то и мо­нах из пе­сме „По­зна хи­лан­дар­ска
мо­ли­тва”: „Знам да сва­ки на­род има свој по­че­так / и свој крај, / и
да по­че­так ни­је са­мо је­дан, / па ни крај не до­ђе са­мо јед­ном”. Ту
не­ма опре­де­љи­ва­ња, а са­мим тим ни сло­бо­де, бу­ду­ћи да је све од
не­ке ви­ше си­ле пред­о­дре­ђе­но. Али за­то је про­стор кул­ту­ре ме­сто
где чо­век до­би­ја сво­ју пу­ну сло­бо­ду и мо­гућ­ност да кроз ства­ра­
ње из­но­ва и из­но­ва све­до­чи о се­би, по­твр­ђу­ју­ћи се на тај на­чин
као не­по­но­вљи­ва бит­ност и истин­ска вред­ност: „Ства­ра­ла­штво
је не­ки уну­тра­шњи об­ред ко­ји чо­ве­ку да­је об­лик и ко­ли­ко то­ли­ко

36 Ми­о­драг Па­вло­вић, Све­ча­но­сти на пла­тоу, „Пе­сни­ко­ва ме­ђу­и­гра”, Про­

254]
све­та, Бе­о­град, 1999, стр. 85.
кон­кре­ти­зу­је ње­го­ву схе­му вред­но­сти.”37 У том „ме­ђу­про­сто­ру”

марко м. радуловић
ства­ра­ња са­др­жан је аутен­тича­н под­виг, док се у исто­риј­ском стра­
да­њу чо­век ја­вља као па­си­ван, пре обич­на жр­тва не­го­ли пра­ви
под­ви­жник: „За­то нас у пло­ти за­др­жи, мо­лим те,... / за још јед­но
ства­ра­ње све­та / и да нам се тек по­сле под­ви­га на зе­мљи / не­бе­
ска крот­кост по­да­ри.” Из ових раз­ло­га се и Ла­зар пи­та: „А зар је
вр­ли­на то / са ре­чи­ма не­ис­ка­за­ним / низ леп­шу стра­ну стра­да­ња
оти­ћи?”, сла­жу­ћи се ти­ме са ва­пи­ју­ћим хи­лан­дар­ским мо­ли­те­љем
ко­ји ве­ли: „јер пре ду­гог пре­ми­шља­ња у смр­ти / и ду­гог де­ла­ња
пре ње, / ни вас­крс ни­је све­то­ме ду­ху на сла­ву.”
Страх од не­стан­ка јед­не кул­ту­ре, пре не­го што је до­жи­ве­ла
сво­ју пу­ну зре­лост, да­кле, пре не­го што се у пот­пу­но­сти до­ре­кла,
је­сте искон­ски страх. „Не­ма ствар­не ме­ди­та­ци­је о ства­ра­њу без
пој­мов­не или мит­ске ме­ди­та­ци­је о по­ти­ра­њу, ко­је вр­ши та­ко­ђе
ко­смич­ки прин­цип Ни­чег”38, ка­же Па­вло­вић у јед­ном есе­ју; или:
„Ја знам ко до­ла­зи и за­што, / и знам да сва­ком сја­ју и сла­ви / та­кве
сен­ке за пе­та­ма иду”, ка­ко ве­ли у пе­сми. По­след­ње све­до­чан­ство
и за­ло­га ко­је уни­ште­на кул­ту­ра мо­же да оста­ви за со­бом је­сте оно
ко­је је нај­трај­ни­је, а то је „ка­ме­но ср­це” („Кне­же­ва ве­че­ра”) или
„за­кон трај­ног ср­ца” („Пад Сме­де­ре­ва”).
Јед­на од рет­ких пе­са­ма са исто­риј­ским мо­ти­ви­ма ко­ја ни­је
ис­пе­ва­на у фор­ми не­по­сред­ног обра­ћа­ња је „Кне­же­ва ве­че­ра”. У
ри­ба­ма ко­је су из­не­се­не на тр­пе­зу ју­на­ци ви­де пеј­за­же сво­је зе­
мље, и то као да их ви­де пр­ви пут: „Зар та­ко на­ша зе­мља из­гле­да
/ пи­та­ју ју­на­ци на по­след­њој го­зби / кад ри­бе оста­ју не­так­ну­те /
и го­вор се њи­хов ви­ше не го­во­ри.”
Вре­ме кне­же­ве ве­че­ре је­сте вре­ме Пе­тров­ског по­ста, па се за
обед по­слу­жу­је ри­ба, ко­ја је, пре­ма сим­бо­лич­ком зна­че­њу, „хлад­
но­крв­на”, „вре­ле стра­сти не го­спо­да­ре њо­ме”, и сто­га је по­ста­ла
део са­крал­них обе­да и има уло­гу жр­тве.39 По­вла­чи се па­ра­ле­ла
по слич­но­сти, а та­ко­ђе се вр­ши и суп­сти­ту­ци­ја из­ме­ђу ко­сов­ских
ју­на­ка и сим­бо­лич­ког по­тен­ци­ја­ла пој­ма ри­бе, где са­да са­ми ју­
на­ци има­ју да пре­у­зму на се­бе уло­гу жр­тве. Ри­ба је и сим­бол Го­
спод­њег об­ре­да, што све­до­чи о хри­сто­ли­ком устрој­ству за­јед­ни­це
ко­сов­ских ју­на­ка, као и о ре­ли­ги­о­зном сми­слу њи­хо­вог под­ви­га.
Ри­ба је нај­зад реч (са­ма) од ко­је је све по­че­ло.
У то­ну пи­та­ња при­су­тан је из­ве­стан сте­пен раз­о­ча­ра­ња из­
гле­дом зе­мље. Ју­на­ци­ма ко­ји тре­ба да бу­ду жр­тво­ва­ни по­ста­ју
из­не­ве­ре­на оче­ки­ва­ња при по­гле­ду на оно за шта се жр­тву­ју.
Уме­сто еп­ске гло­ри­фи­ка­ци­је под­ви­га и ве­ли­ча­ња хе­ро­ја ко­ји ће
га из­вр­ши­ти, ов­де је при­сут­но осе­ћа­ње не­мо­ћи ко­сов­ских ју­на­ка
и ат­мос­фе­ра бли­ске смр­ти: „Ма­ле су ру­ке ју­на­ка као у де­вој­ке,

37 Исто, 85.
38 Ми­о­драг Па­вло­вић, По­е­ти­ка жр­тве­ног об­ре­да, Про­све­та, Бе­о­град,
2000, стр. 85.
39 Ханс Би­дер­ман, Реч­ник сим­бо­ла, Пла­то, Бе­о­град, 2004, стр. 326.
[255
 СТУДИЈЕ И ЧЛАНЦИ / под сто­лом сви осе­ћа­ју / не­рав­не иви­це гро­ба / и чу­ју ле­пет по­
греб­них пти­ца.”
Гроб­ној ат­мос­фе­ри опо­ни­ран, али до­не­кле и ком­пле­мен­та­ран,
бу­ду­ћи не­ис­пу­њен, је­сте и ва­пај за оно­стра­ним, од­но­сно за ја­сним
зна­ме­њем Бо­жи­јег при­су­ства у од­суд­ном тре­нут­ку: „Очи су кне­зу
ши­ром отво­ре­не / и тра­же у за­не­ме­лом све­ту зра­ке све­тло­сти /
ко­је мо­стом пре­ко не­ба / ил чу­ном ис­под мо­ра / тре­ба да стиг­ну
пре но што су­тра / от­поч­не бит­ка.”
Це­ла пе­сма сми­са­о­но је уоб­ли­че­на та­ко да по­ет­ски ар­ти­ку­
ли­ше осе­ћа­ње стра­хо­те по­след­њег тре­нут­ка пред бој. Уте­ха ко­ја
тре­ба да стиг­не да­ле­ко је: „Пе­ва­чи су још да­ле­ко / под из­вор – ка­
ме­ном у го­ри, / док стиг­ну амо / од кне­же­вог ли­ка / оста­ће са­мо
гар на зи­ду.”
Пе­сме ко­је би ко­сов­ски под­виг гло­ри­фи­ко­ва­ле, да­кле оно чи­
ме би се обез­бе­дио кон­ти­ну­и­тет тра­ја­ња јед­не кул­ту­ре и ци­ви­ли­за­
ци­је, а ко­сов­ска жр­тва учи­ни­ла плод­ном, до­бив­ши сво­ју об­ред­ну
ди­мен­зи­ју ко­ју јој пе­сма и реч по­да­ру­ју, као и оно­стра­на уте­ха
ко­ја би под­виг ко­сов­ских ју­на­ка по­све­ти­ла, а њи­ма обез­бе­ди­ла
над-тра­ја­ње у про­сто­ри­ма веч­но­сти, из­о­ста­ју у тре­нут­ку ко­сов­ске
ве­че­ре. Ју­на­ци су оста­вље­ни са­ми се­би, те се сто­га не при­че­шћу­
ју кр­вљу и те­лом Хри­сто­вим, не­го: „У по­дру­му се на­пи­ла вој­ска
/ по­то­ци­ма сво­је соп­стве­не кр­ви”. Да­кле, на­су­прот ес­ха­то­ло­ги­ји
као раз­ре­ше­њу исто­риј­ског и за­до­би­ја­њу но­ве ен­те­ле­хи­је, оли­че­
ног у при­че­шћу, ју­на­ци су за­ро­бље­ни у апсурд­ном ци­кли­зму из
ко­га се из­лаз не ви­ди и у ко­ме они са­ми по­ста­ју де­мон­ске утва­ре
ко­је се­бе про­жди­ру. Уса­мље­ност и не­моћ – исто­риј­ска и ме­та­фи­
зич­ка – у пред­смрт­ном тре­нут­ку ко­сов­ских ју­на­ка чи­не основ­ну
ат­мос­фе­ру ове пе­сме.
У пр­ве три стро­фе „Кне­же­ве ве­че­ре” до­ми­нант­на је ат­мос­фе­ра
за­тво­ре­но­сти у су­жен вре­мен­ски тре­ну­так, у мо­ме­нат он­то­ло­шке
уса­мље­но­сти у веч­но­сти и оту­да пре­вла­да­ва осе­ћа­ње уса­мље­но­
сти у вре­ме­ну, док обе­ћа­ње не­бе­ске сла­ве по­ста­је не­по­у­зда­но и
од­сут­но.
По­след­њи сти­хо­ви ипак све­до­че о ми­стич­ком ка­рак­те­ру ко­
сов­ског под­ви­га, пре све­га о ње­го­вој суд­бин­ској пред­о­дре­ђе­но­сти:
„бит­ка је још ју­че свр­ше­на”, и о ње­го­вој трај­но­сти: „и са­мо јед­но
ср­це од ка­ме­на / са за­спа­лих ру­ку ди­же се у вис.” „Ср­це од ка­ме­
на” има свој ко­ре­лат у еп­ској пе­сми „Зи­да­ње Ра­ва­ни­це”, где се
цр­ква уме­сто од зла­та и сре­бра, ка­ко је же­лео еп­ски кнез Ла­зар,
по­ди­же од ка­ме­на, не би ли та­ко би­ла оси­гу­ра­на ње­на трај­ност у
исто­ри­ји: „од ка­ме­на ни­ком ни ка­ме­на”.
Пе­сма „Кне­же­ва ве­че­ра” има до­дир­них та­ча­ка и са По­пи­ном
пе­смом „Ве­че­ра на Ко­со­ву по­љу” у ко­јој ју­на­ци ви­де, у чан­ци­ма
пред со­бом, крај су­тра­шњег бо­ја, као да се и ов­де бој од­и­грао
ју­че. Да­кле, суд­бин­ска (пред)од­ре­ђе­ност ис­хо­да Ко­сов­ског бо­ја
при­сут­на је код оба ова пе­сни­ка. Са­мо, у Па­вло­ви­ће­вој пе­сми
ју­на­ци не ви­де јед­ни дру­ги­ма „зве­зду у ср­цу”, већ „ма­ле ру­ке
256]
као у де­вој­ке”. По­па је, да­кле, на тра­гу еп­ског ви­ђе­ња ко­сов­ске
дра­ме, док Па­вло­вић до­во­ди у су­коб еп­ску уз­ви­ше­ност под­ви­га

марко м. радуловић
и осе­ћа­ње сла­бо­сти и стра­ха по­је­ди­на­ца ко­ји тре­ба да га из­вр­ше.
Мо­же се твр­ди­ти да Па­вло­ви­ће­во ви­ђе­ње Ко­сов­ског бо­ја из­ви­ре
из тра­ди­ци­је срп­ске сред­њо­ве­ков­не књи­жев­но­сти, док се ње­го­во
ин­си­сти­ра­ње на уса­мље­но­сти сва­ке вр­сте у тре­ну­ци­ма бли­ске
смр­ти ју­на­ка, осла­ња на сце­ну Хри­ста у Гет­си­ман­ском вр­ту.
Мо­тив ка­ме­ног ср­ца ја­вља се још и у пе­сми „Опла­ки­ва­ње
Сме­де­ре­ва”, као мо­тив трај­ног ср­ца. Пад по­след­њег гра­да срп­ске
др­жа­ве ви­ђен је у апо­ка­лип­тич­ком све­тлу: „Не зна­мо где нам по­
чи­ње зе­мља, / а сву­да је крај. / Зи­ди­не с име­ни­ма на­шим па­до­ше,
/ ре­ка их од­не­ла. / Вој­ске и пут­ни­ци пре­ко нас про­ла­зе, / ни­ко да
к на­ма до­ђе. / Не­ће ви­ше ле­пих гра­до­ва би­ти / на зе­мљи на­шој.”
Оно што оста­је по­сле кра­ја јед­не др­жа­ве слич­но је оно­ме што пре­
о­ста­је и ста­рим сло­вен­ским бо­жан­стви­ма и бо­гу­ми­ли­ма, а то је
про­на­ла­же­ње про­сто­ра ко­ји су ван људ­ског све­та: „Но­ћи ду­гач­ке
же­ли­мо и шу­ме ду­бо­ке / где има ви­да и без очи­ју.”
Ипак, бо­ра­вак у тим про­сто­ри­ма не­ће би­ти ли­шен кул­ту­ро­
твор­них на­че­ла – се­ћа­ња и ства­ра­ла­штва: „Да пе­ва­мо и да се са­ми
се­бе се­ћа­мо, / дру­ги су нас за­бо­ра­ви­ли.”
Иако из­гнан из исто­ри­је, лир­ски су­бјект ове пе­сме, оли­чен
у ко­лек­ти­ву, не од­ри­че се из­вор­но људ­ских кул­тур­них про­це­са и
прег­ну­ћа – пе­ва­ња и се­ћа­ња – про­це­са ко­ји се ов­де ја­вља­ју и као
са­ме осно­ве јед­не кул­ту­ре. Овим чи­ном он се не од­ри­че бо­рав­ка
у исто­ри­ји, а ње­гов из­гон ода­тле ја­вља се као при­вре­мен. Ово
по­твр­ђу­ју и за­вр­шни сти­хо­ви: „И за­кон трај­ног ср­ца не­ка вла­да
/ крај сру­ше­но­га гра­да.”
„Трај­но ср­це” као и „ср­це од ка­ме­на” пред­ста­вља­ју за­ло­гу
тра­ја­ња и оп­стан­ка кул­ту­ре ко­ја је тре­нут­но уни­ште­на. Они су
за­пра­во нај­трај­ни­је и нај­ре­чи­ти­је све­до­чан­ство ко­је та ку­л­ту­ра
оста­вља за со­бом. Ме­та­фо­ра ср­ца су­ге­ри­ше по­јам љу­ба­ви ко­ји
је у осно­ви хри­шћан­ског схва­та­ња кон­ти­ну­и­те­та. (Као и у Ла­ли­
ће­вој пе­сми „Ра­шка”, где је љу­бав за­ло­га спо­соб­но­сти Сло­ве­на
и ових пре­де­ла да на­сле­де и у исто­ри­ји на­ста­ве ви­зан­тиј­ску
кул­ту­ру.)
Пе­сма „Бал­кан­ски пу­то­пис”, ко­ја за­тва­ра дру­ги део збир­ке,
као да се до­зи­ва са Па­вло­ви­ће­вим ста­вом из По­е­ти­ке жр­тве­ног
об­ре­да: „Не­ма ствар­не ме­ди­та­ци­је о ства­ра­њу без пој­мов­не или
мит­ске ме­ди­та­ци­је о по­ти­ра­њу, ко­је вр­ши та­ко­ђе ко­смич­ки прин­
цип Ни­чег.”
Ви­зи­ја кул­ту­ре као и ви­зи­ја ње­ног по­ти­ра­ња је­су по­ло­ви ко­ји
про­из­во­де се­ман­тич­ку ди­на­ми­ку ове пе­сме. Пу­то­ва­ти „не пи­та­ју­
ћи за пут”, оби­ла­зи­ти хра­мо­ве уз им­пе­ра­тив „по­де­си сво­је вре­ме
/ по кућ­ним са­то­ви­ма веч­но­сти,” и на кра­ју „по­се­ди с мај­сто­ри­ма
/ не­ка ти не­жним дле­том про­ме­не лик” – зна­чи бо­ра­ви­ти у јед­ном
дру­гом про­сто­ру, про­сто­ру ства­ра­ња и кул­ту­ре, ко­ји сво­је по­сто­
ја­ње ускла­ђу­је са веч­но­шћу. Ме­ња­ње ли­ка све­до­чи о де­ло­т­вор­ној
и пре­о­бра­жа­ва­ју­ћој функ­ци­ји ко­јом енер­ги­је кул­ту­ре зра­че на
[257
сво­је при­пад­ни­ке.
 СТУДИЈЕ И ЧЛАНЦИ Али, „Он­да у пла­ни­не!”, да­кле у про­сто­ре ван сфе­ра кул­ту­ре,
још ди­вље, у осно­ви из­ван људ­ске: „Тад се оба­зри / и по­гле­дај до­
ле те тр­ке лу­дих шу­ма / и зве­ри бе­шње од ве­тра, / на пу­сто­шном
ви­ди­ку на­ро­да не­ма / ни вит­ких зда­ња, / још ни­ко ту ни­је сти­гао,
/ још ни­шта ту ни­је ство­ре­но, / ни са­бор гла­со­ва, ни ре­ке! / Све
што си ви­део на Бал­ка­ну / бе­ху са­мо при­вид – ла­ђе / на мр­кој пу­
чи­ни пра­по­чет­ка.” Из про­сто­ра уз­ви­ше­но­сти чи­тав исто­риј­ски
ме­теж се чи­ни као још не­ство­рен, као при­вид на не­ком пра­по­чет­ку.
Овај вре­мен­ски ре­ла­ти­ви­зам ра­зу­мљив је ка­да се се­ти­мо сти­хо­ва
„по­де­си сво­је вре­ме по кућ­ним са­то­ви­ма веч­но­сти”. Да­кле, из пер­
спек­ти­ве веч­но­сти, или ко­смич­ког прин­ци­па Ни­че­га, исто­ри­ја и
са њом кул­ту­ра ја­вља­ју се тек као при­вид.
Мо­гућ­но је још јед­но ту­ма­че­ње ове пе­сме – ауто­по­е­тич­ко.
По­што је спо­знао тра­ди­ци­ју и са њом сту­пио у пло­до­тво­ран од­
нос, пе­сник се си­ту­и­ра на уз­ви­си­ну где се бо­дри и под­сти­че на
ства­ра­лач­ки рад јер „још ни­ко ту ни­је сти­гао, / још ни­шта ту ни­је
ство­ре­но, / ни са­бор гла­со­ва, ни ре­ке!”. Да­кле, реч је о тра­же­њу
и на­ла­же­њу сло­бод­ног про­сто­ра за ори­ги­нал­но умет­нич­ко ства­
ра­ње и аутен­тич­но по­ет­ско из­ра­жа­ва­ње, чи­ме се пре­вла­да­ва и
ства­ра­лач­ки син­те­ти­зу­је при­вид­на про­тив­реч­ност из­ме­ђу пој­мо­ва
тра­ди­ци­је и ин­ди­ви­ду­ал­ног ства­ра­ња.

Ес­ха­то­ло­шка ви­ђе­ња
У пр­ва два де­ла Ве­ли­ке Ски­ти­је ја­сно су се рас­по­зна­ва­ли
кон­крет­ни исто­риј­ски до­га­ђа­ји, ци­ви­ли­за­циј­ски пре­ло­ми и кул­
тур­ни пре­вра­ти. Иако је и у њи­ма исто­риј­ско би­ло по­ме­ша­но са
мит­ским, а пер­спек­ти­ва по­је­дин­ца би­ла до­ми­ни­ра­ју­ћа (го­то­во све
пе­сме ис­пе­ва­не су у фор­ми не­по­сред­ног обра­ћа­ња: уну­тра­шњег
мо­но­ло­га, епи­та­фа, пи­сма, ис­по­ве­сти), оне су че­сто има­ле ја­сне
исто­риј­ске алу­зи­је, те су сто­га мо­гле ла­ко би­ти сме­ште­не у од­го­
ва­ра­ју­ћи исто­риј­ски кон­текст. Не­ке пе­сме већ сво­јим на­сло­ви­ма
су­ге­ри­шу вре­ме и до­га­ђај на ко­ји се од­но­се (нпр. „Сло­ве­ни под
Пар­на­сом”, „Све­то­вид го­во­ри”, „Бо­гу­мил­ска пе­сма”, „Од­ла­зак бо­
гу­ми­ла”, „Сле­пи краљ у из­гнан­ству” као и све пе­сме тзв. ко­сов­ског
ци­клу­са, за­кључ­но са пе­смом „Опла­ки­ва­ње Сме­де­ре­ва”), док се
код дру­гих ја­сно рас­по­зна­је до­га­ђај (ствар­ни или књи­жев­ни) ко­ји
им је по­слу­жио као по­чет­ни им­пулс за по­ет­ско пре­о­бли­ко­ва­ње.
Та­ко у пе­сми „Чу­до с раз­бој­ни­ци­ма” пре­по­зна­је­мо до­га­ђај ко­ји
опи­су­ју и До­мен­ти­јан и Те­о­до­си­је у жи­ти­ју Све­то­га Са­ве.
Пр­ви ци­клус Ве­ли­ке Ски­ти­је по­чи­ње ра­за­ра­њем јед­не ци­ви­ли­
за­ци­је (ан­тич­ко-ви­зан­тиј­ске) и на­го­ве­шта­јем бу­ду­ћег пре­о­бра­жа­ја
јед­не кул­ту­ре (ста­ре сло­вен­ске), а за­вр­ша­ва се про­те­ри­ва­њем бо­гу­
ми­ла, да­кле из­го­ном и уни­ште­њем јед­ног ал­тер­на­тив­ног ду­хов­ног
мо­де­ла. Ти­ме је он сав у три­јум­фу осве­шта­лих и ка­но­ни­зо­ва­них
кул­тур­них фор­ма­ци­ја. Дру­ги ци­клус за­по­чи­ње за­ве­том Сте­фа­на
258] Де­чан­ског си­ну да на­ста­ви исто­риј­ску ми­си­ју на учвр­шћи­ва­њу
др­жа­ве и ши­ре­њу ве­ре и кул­ту­ре и кул­ми­ни­ра пе­сма­ма са те­мом

марко м. радуловић
Ко­сов­ског бо­ја, а за­вр­ша­ва се пе­смом о па­ду Сме­де­ре­ва, за­пра­во
о уни­ште­њу др­жа­ве и кул­тур­но-ци­ви­ли­за­циј­ског мо­де­ла на ко­јем
је она по­чи­ва­ла, ба­шти­ње­ног још од ви­зан­тиј­ско-ан­тич­ких вре­ме­
на. Дру­ги и тре­ћи ци­клус, као коп­ча из­ме­ђу исто­риј­ског и ме­та­
фи­зич­ког, ма­те­ри­јал­но-кон­крет­ног и епи­фа­ниј­ски-уни­вер­зал­ног,
по­ве­зу­је пе­сма „Бал­кан­ски пу­то­пис” у ко­јој се ме­ди­ти­ра о кул­ту­ри
и о ко­смич­ком прин­ци­пу Ни­чег ко­ји је по­ти­ре, оста­вља­ју­ћи исто­
вре­ме­но и мо­гућ­ност за но­ви ства­ра­лач­ки по­че­так и уз­лет.
У пр­ва два ци­клу­са, да­кле, до­ми­ни­ра­ју исто­риј­ски и кул­ту­
ро­ло­шки окви­ри. У тре­ћем, чо­век је по­зи­ци­о­ни­ран у ко­смич­ким
сфе­ра­ма, про­стор ње­го­вог бо­рав­ка ви­ше ни­је исто­ри­ја, већ мит.
Лир­ски су­бјект тре­ћег ци­клу­са си­ту­и­ран је у ам­би­ва­лент­ном вре­
мен­ском тре­нут­ку ко­ји се исто­вре­ме­но ја­вља као за­вр­ше­так и
но­ви по­че­так. Као да се, по­што је кул­ту­ра уни­ште­на, а исто­ри­ја
за­вр­ше­на, са­да тра­же но­ви про­сто­ри за ства­ра­ње и бив­ство­ва­ње,
што се за­пра­во већ на­го­ве­шта­ва пе­смом ко­јом се за­вр­ша­ва дру­ги
ци­клус, „Бал­кан­ски пу­то­пис”, упра­во пе­смом у ко­јој је ре­ла­ти­ви­
зо­ва­но пи­та­ње по­чет­ка и кра­ја, а ти­ме и сам про­блем вре­ме­на.
Под­ло­га пе­са­ма тре­ће фа­зе је мит­ска; сто­га се и вре­ме о ко­јем
оне го­во­ре не мо­же тач­но од­ре­ди­ти, већ је оно као мит­ско вре­ме
– веч­но. Ту се не пе­ва ни о ка­квој кон­крет­ној кул­ту­ри, ни­ти по­зна­
тој исто­риј­ској си­ту­а­ци­ји, не­го о оп­штим про­бле­ми­ма ства­ра­ња
(„По­че­так пе­сме”), на­ста­ја­ња и не­ста­ја­ња, по­чет­ка и кра­ја („Пе­вач
из древ­ног ра­та”), по­ло­жа­ју чо­ве­ка у лан­цу ства­ра­ња („Пут­ник”)
и у ко­смо­су („Чо­век у са­мот­ној ку­ћи”). Дру­гим ре­чи­ма, ов­де мит­
ски и ко­смич­ки окви­ри из­ра­ста­ју као кул­ми­на­ци­ја кул­тур­них и
исто­риј­ских зби­ва­ња из пр­ве две це­ли­не збир­ке. Про­цес се­ћа­ња
ко­ји, ка­же Па­вло­вић, „про­чи­шћа­ва ука­зи­ва­њем на про­шлу пат­њу,
да по­ста­не са­крал­на, као што и ри­ту­ал под­ра­зу­ме­ва стра­да­ње, он­
да по­ка­зу­је жи­вот­не сна­ге и за­вр­шну епи­фа­ни­ју у ко­јој се об­лик
жи­во­та из­јед­на­чу­је са ду­хом”, ов­де је до­ве­ден до свог вр­хун­ца.
По­сма­тра­но из пер­спек­ти­ве исто­ри­је књи­жев­но­сти пр­ве две
це­ли­не из­гле­да­ју пре­вас­ход­но ин­спи­ри­са­не на­шом сред­њо­ве­ков­
ном кул­ту­ром и књи­жев­но­шћу, док је тре­ћа на­дах­ну­та фол­клор­ном
тра­ди­ци­јом. Ти­ме у свом од­но­су пре­ма на­шој кул­тур­ној исто­ри­ји
Па­вло­вић спа­ја ње­на два основ­на то­ка (пи­са­ни и усме­ни), док у
са­гле­да­ва­њу чо­ве­ко­вог жи­во­та пра­ти два ви­да ње­го­вог по­сто­ја­ња:
кул­тур­но-исто­риј­ски и мит­ско-ре­ли­ги­о­зни.
Пе­сма „Пе­вач из древ­ног ра­та” са­др­жи у се­би пи­та­ње о за­ко­
ни­то­сти­ма исто­риј­ских про­це­са и мо­гућ­но­сти­ма да се оно што је
би­ло по­но­ви: „Све што је не­гда би­ло да ли ће опет би­ти?” Пе­сма
је ком­по­но­ва­на као опо­зи­ци­ја не­кад-сад: „Не­бо је би­ло ча­дор
љу­бав­ни, / са­да је пе­ћи­на ча­ђа­ва; /.... Бо­ро­ви злат­ни у храм су
во­ди­ли, / сад је ту ка­ме­њар ско­ре­ле кр­ви”. Па­вло­ви­ће­ва сли­ка
све­та пре ра­за­ра­ња иди­лич­на је. То је це­ло­вит свет ко­ји по­чи­ва
на прин­ци­пи­ма љу­ба­ви, ве­ре и пе­сни­штва. Ва­се­ље­на, са сво­јим
[259
оно­стра­ним и при­род­ним си­ла­ма, у са­гла­сју је са чо­ве­ком. „Сун­
 СТУДИЈЕ И ЧЛАНЦИ чев ме за­ла­зак не­кад / по име­ну звао као цвет свој, / ве­тар је с
хар­фом у ру­ци / ишао пла­нин­ским гре­бе­ном / са мном на­по­ре­до
док сам пе­вао.” Ме­ђу­тим, „про­шле су хор­де бра­то­у­би­ца” и „Сад
ми ни ја­ме не тра­же реч / и бо­ро­ви окре­ћу гла­ву од чо­ве­ка, / са­мо
у ку­ћа­ма обе­ше­них / тра­же да го­во­рим о ко­ноп­цу.” Ста­ри свет
је ра­зо­рен, ве­за из­ме­ђу ко­смо­са и чо­ве­ка рас­ки­ну­та. Осе­ћа­ње
ко­смич­ке уса­мље­но­сти и кон­стант­но при­су­ство смр­ти но­ва су
по­зи­ци­ја у ко­јој се чо­век об­рео у из­о­кре­ну­том све­ту.
Си­ту­и­ра­ност у ова­кву по­зи­ци­ју, су­штин­ски мит­ску, па пре­ма
то­ме и ван­вре­мен­ску, при­род­но се на­ста­вља у дру­гом ци­клу­су
Ве­ли­ке Ски­ти­је, ко­ји се за­вр­ша­ва сло­мом срп­ске сред­њо­ве­ков­не
др­жа­ве и кул­ту­ре.
Уру­ша­ва­ње те­ме­ља на ко­ји­ма је по­чи­вао ста­ри ко­смич­ки
по­ре­дак: љу­ба­ви, ве­ре и пе­сни­штва, од чо­ве­ка ства­ра­ју оту­ђе­но
и уса­мље­но би­ће, ко­ме осим го­во­ре­ња о ко­ноп­цу у ку­ћи обе­ше­
них оста­је још са­мо ства­ра­лач­ка ме­ди­та­ци­ја о мо­гућ­но­сти но­вог
по­чет­ка и срећ­ни­јег кра­ја: „Ко ће сад у по­љу че­ка­ти / ју­тар­њи
по­зив из­ла­зе­ћег сун­ца, / ко ће да на­ђе пе­сми нов по­че­так / и бо­
љи крај?”
Упра­во људ­ска че­жња и умет­нич­ка стреп­ња о (не)мо­гућ­но­
сти но­вих по­че­та­ка је­су пре­о­ку­па­ци­је ко­је, у фор­ми пи­та­ња, чи­не
окви­ре ове пе­сме. По­след­њим сти­хо­ви­ма су­ге­ри­ше се ства­ра­лач­
ка, ко­смо­твор­на уло­га пе­сни­штва. По­е­зи­ја се ја­вља као про­стор
аутен­тич­ног људ­ског ег­зи­сти­ра­ња, ко­ји из­ра­ста на ру­ше­ви­на­ма
исто­риј­ског, као прет­ход­ног и до­ми­нант­ног ви­да по­сто­ја­ња чо­ве­
ка. Ова­кво схва­та­ње про­ис­ти­че из Јо­ва­но­вог Је­ван­ђе­ља у ко­ме се
Реч ја­вља као основ­ни гра­ди­тељ­ски прин­цип ва­се­ље­не.
Ва­жно је уочи­ти ка­рак­те­ри­сти­ке Па­вло­ви­ће­вог пе­ва­ча. Он је
не­ко ко је у до­слу­ху са при­род­ним си­ла­ма и енер­ги­ја­ма ва­се­ље­не
и ко­га при­ро­да та­ко­ђе пре­по­зна­је и из­два­ја из­над оста­лих би­ћа:
„Сун­чев ме за­ла­зак не­кад / по име­ну звао као цвет свој”. Про­
стран­ства чи­сте при­ро­де су пра­во ме­сто аутен­тич­ног по­сто­ја­ња
ова­квог пе­ва­ча. У њи­ма он на­ла­зи сво­је слу­ша­о­це, али и са­пе­ва­
че; тек, и је­ди­но, ту ње­го­ва пе­сма би­ва пре­по­зна­та и при­зна­та у
сво­јој су­штин­ској ко­смо­твор­ној уло­зи и пу­ном хим­но-тво­рач­ком
сми­слу. То је је­дан мит­ски про­стор, ли­шен би­ло ка­квих кул­тур­но-
-исто­риј­ских озна­ка. Ви­зи­ја пе­сни­штва ов­де по­чи­ва на иди­лич­но-
-еле­гич­ним пред­ста­ва­ма пре­хри­шћан­ске ци­ви­ли­за­ци­је. Оно што
је ту­ђе и опо­ни­ра­но та­квом на­ив­но-иди­лич­ном све­ту при­ро­де и
по­е­зи­је је­су „хор­де бра­то­у­би­ца”. Чо­век сво­јим Та­на­то­сом ру­ши
ко­смич­ки по­ре­дак. Он је тај са ко­јим се, као но­си­о­цем де­струк­
тив­них про­це­са, за­ко­ра­чу­је из мит­ског вре­ме­на у вре­ме исто­ри­је.
Опо­ни­ра­ње исто­ри­је и пе­сни­штва, ко­је смо уочи­ли и у пе­сма­ма
„По­се­чен кнез се се­ћа” и „По­зна хи­лан­дар­ска мо­ли­тва”, ја­вља
се и ов­де. По­ста­је ја­сно да Па­вло­вић као но­си­о­це исто­риј­ских
про­це­са ви­ди на­го­не ру­ше­ња и прин­ци­пе си­ле, док про­сто­ре кул­
ту­ре и по­е­зи­је схва­та као пр­во­бит­не и са­вр­ше­не фор­ме људ­ског
260]
по­сто­ја­ња у ко­ји­ма је чо­век оства­ри­вао пу­ну ме­ру ства­ра­лач­ког

марко м. радуловић
са­о­бра­ћа­ња са ко­смо­сом.
Пе­сма ко­ја би има­ла но­ви по­че­так и бо­љи крај је­сте она ко­ја
би би­ла над­и­сто­риј­ска, да­кле од исто­ри­је не­за­ви­сна, па би ње­на
ве­за са ва­се­ље­ном би­ла не­рас­ки­ди­ва. Па­вло­вић, да­кле, у сво­јој
по­ет­ској ви­зи­ји све­та су­прот­ста­вља исто­ри­ју и кул­ту­ру, при­ка­зу­ју­
ћи ову дру­гу као пра­ви про­стор сло­бо­де и чо­ве­ко­вог аутен­тич­ног
из­ра­жа­ва­ња и као стал­ну жр­тву исто­ри­је.
У пе­сми „Пут­ник” чо­век се сво­јом љу­ба­вљу, „са по­хва­лом
ства­ра­ња на усна­ма”, су­прот­ста­вља ва­се­љен­ском устрој­ству, ко­
је је при­ка­за­но као „свет пун грд­ње”. Реч је о из­о­кре­ну­тој сли­ци
све­та, ко­ја по­чи­ва ко­ли­ко на ва­ри­ра­њу нео­пла­то­ни­чар­ских иде­ја
о ема­на­ци­ји, то­ли­ко и на по­ет­ској ва­ри­ја­ци­ји би­о­ло­гиј­ских иде­
ја о лан­цу ис­хра­не. „Од­о­зго до до­ле / пре­ко­ри се ко­тр­ља­ју / као
љу­ти во­до­па­ди. / На дну се гла­со­ви пре­ко­ра / су­сти­чу ка чо­ве­ку
под ви­шњом / што ле­жи умо­ран и гла­дан; / по­след­њи сам у лан­цу
све­оп­штих псов­ки.”
Љу­бав­ни мо­ти­ви су код Па­вло­ви­ћа још и у пр­вој фа­зи пе­ва­ња,
ко­ја је озна­че­на као пре­врат­нич­ка, би­ва­ли тре­ти­ра­ни на тра­ди­ци­о­
на­лан на­чин. По­чев­ши од „Ма­дри­га­ла за њу”, па све до „Љу­ба­ви
ко­ја по­кре­ће зве­зде и дру­ге пла­не­те” он се од­но­си пре­ма љу­ба­ви
пре као сред­њо­ве­ков­ни пе­сник, да­ле­ко ма­ње као мо­дер­ни­стич­
ки. Оно што спа­са­ва од смр­ти у ко­јој се на­шао мо­дер­ан свет и
ко­смос по ње­му је­сте Љу­бав. Та­ко је у књи­зи 87 пе­са­ма („Знај да
од Смр­ти спа­сеш све што по­да­риш њој”); та­ко у пе­сми „Кне­же­ва
ве­че­ра”, где је мо­тив љу­ба­ви скри­вен у сим­бо­лу ср­ца од ка­ме­на;
та­ко у пе­сми „Пад Сме­де­ре­ва”, где се крај раз­ру­ше­ног гра­да оста­
вља да тра­је за­кон трај­не љу­ба­ви. Ко­нач­но, у пе­сми „Пут­ник”,
Па­вло­вић Љу­бав из­два­ја као глав­но и је­ди­но мо­гу­ће опре­де­ље­ње
чо­ве­ка ко­ји се на­ла­зи на са­мом дну дез­ин­те­гри­са­ног и по­ре­меће­
ног ко­смо­са. Љу­бав­на енер­ги­ја по­ста­је та ко­ја чо­ве­ку омо­гу­ћа­ва
да иде „уз­бр­до”, и то са „по­хва­лом ства­ра­ња на усна­ма”. Љу­бав
је у Па­вло­ви­ће­вој ли­ри­ци за­ло­га да ће се људ­ски пад за­у­ста­ви­ти
и исто­вре­ме­но за­по­че­ти ње­го­во уз­ди­за­ње, она је суд­бин­ски усуд,
али и ме­та­фи­зич­ко опре­де­ље­ње чо­ве­ко­во, осо­би­та, ег­зи­стен­ци­јал­
но-лир­ска уте­ме­ље­ност су­бјек­та. Ја­сно је да је ова­ква кон­цеп­ци­ја
љу­ба­ви ин­спи­ри­са­на „Хим­ном љу­ба­ви” из Па­вло­ве По­сла­ни­ци
Ко­рин­ћа­ни­ма, као што се и Па­вло­ви­ће­ва пе­сма „Пут­ник” мо­же
схва­ти­ти као по­ет­ска ва­ри­ја­ци­ја за­вр­шних сти­хо­ва 150. Псал­ма
„Све што ди­ше не­ка хва­ли Го­спо­да!”
Осим Љу­ба­ви, у Па­вло­ви­ће­вој ли­ри­ци и Пе­ва­ње има ин­те­гра­
тив­ну сна­гу у исто­ри­ји и кул­ту­ри, па и у ко­смо­су са­мом.
Пе­сма „Чо­век у са­мот­ној ку­ћи” до­но­си слут­њу кра­ја. На­-
и­ме, стро­фа „Се­дим за сто­лом / и др­жим хлеб у ру­ци, / ви­ше не
за­сти­рем сто, / се­дим и пе­вам. / На кра­ју др­ве­не пло­че / већ је
мрак.” – су­ге­ри­ше ат­мос­фе­ру све­де­но­сти и за­вр­шет­ка јед­не ко­
смич­ке оди­се­је. Сто ко­ји се ви­ше не за­сти­ре ре­чи­та је све­доџ­ба
[261
о пре­стан­ку свих сва­ко­днев­но-про­фа­них ак­тив­но­сти. Хлеб, као
 СТУДИЈЕ И ЧЛАНЦИ сим­бол на­су­шно­сти, не је­де се већ др­жи у ру­ци, да би у по­след­
њој стро­фи пе­сме, кроз из­јед­на­ча­ва­ње чо­ве­ка са њим, по­при­мио
ан­тро­по­морф­не ка­рак­те­ри­сти­ке: „Осе­ћам на ра­ме­ну хле­ба”.
У си­ту­а­ци­ји ско­рог кра­ја, оно што је про­фа­но и сва­ко­днев­но
от­па­да као не­а­у­тен­тич­но. Чо­век је­ди­но још пе­ва. Ти­ме пе­ва­ње
по­ста­је су­штин­ска од­ред­ни­ца чо­ве­ка и до­би­ја еле­мен­те тран­сцен­
дент­но­сти. Као и пе­ва­ча из древ­ног ра­та, та­ко и са­мот­ног чо­ве­ка
слу­ша при­ро­да „по­шкро­пље­на тра­ва и сун­це / и је­дан облак пун
кр­ви.” Облак пун кр­ви сим­бо­лич­ки по­ја­ча­ва осе­ћа­ње свр­шет­ка.
„Осе­ћам на ра­ме­ну хле­ба / још јед­ну ру­ку / и не­ко гр­ло дрх­ти / с
оне стра­не гла­са, / ви­ше не пе­вам сам.”
Об(р)ед­на тр­пе­за и пе­сма ко­ја се са ње уз­но­си ја­вља­ју се као
пој­мо­ви ко­ји у се­би са­др­же искон­ске жи­во­то­дав­не сна­ге пре­ко
ко­јих чо­век сту­па у до­дир са оно­стра­ним. Пре­ки­ну­та ве­за са
тран­сце­ндент­ним, за­јед­но са осе­ћа­њем ко­смич­ке уса­мље­но­сти
и оту­ђе­но­сти ко­је је пра­ти у „Пе­ва­чу из древ­ног ра­та”, ов­де би­ва
по­но­во ус­по­ста­вље­на, јед­ном заувек. Да ли је ово но­ви по­че­так и
бо­љи крај за ко­јим ва­пи­је пе­вач? Уко­ли­ко је­сте, он­да је то по­че­так
ко­ји на­ста­је из све­де­но­сти на су­шти­ну, на два сим­бо­ла чо­ве­ко­ве
ег­зи­стен­ци­је, је­дан са дру­гим у те­сној по­ве­за­но­сти – хлеб и пе­
сму. Хлеб као сим­бол чо­ве­ко­ве те­ле­сно­сти, од­но­сно ње­не пре­-
о­бра­же­но­сти, и пе­сма као из­раз ње­го­ве ду­хов­но­сти је­су оно што,
у ства­ра­лач­кој син­те­зи, омо­гу­ћу­је ис­ку­ство оно­стра­ног. Стих о не­
за­сти­ра­њу сто­ла сми­са­о­но се мо­же про­ши­ри­ти на по­јам кра­ја ци­ви­
ли­за­ци­је. Пе­сма је аутох­то­на и чо­век је та­квом пе­смом осло­бо­ђен
ма­те­ри­јал­ног бре­ме­на исто­ри­је и ци­ви­ли­за­ци­је, чи­ме за­ко­ра­чу­је у
оно­стра­но, што је ујед­но свр­ше­так и раз­ре­ше­ње ње­го­ве по­зи­ци­је
у ва­се­ље­ни. Ова­кав епи­фа­ниј­ски за­вр­ше­так и ме­та­фи­зич­ки ис­ко­
рак је­сте ис­ход пу­та ме­мо­ри­је ко­ја „про­чи­шћа­ва­ју­ћи ука­зи­ва­њем
на про­шлу пат­њу” на­по­кон по­ста­је са­крал­на, пре­о­бра­жа­ва­ју­ћи
жи­вот та­ко да се он из­јед­на­чу­је са ду­хом са­мим.

За­кљу­чак: хри­шћан­ска осно­ва и ро­до­љу­би­ви ви­до­ви

Па­вло­ви­ће­ве по­е­зи­је
Го­во­ре­ћи по­во­дом збир­ке Мле­ко иско­ни о Па­вло­ви­ће­вом од­
но­су пре­ма тра­ди­ци­ји, Слав­ко Ле­о­вац ка­же: „’Ре­ак­ту­а­ли­за­ци­ја
основ­них сли­ка’ ни­је огра­ни­че­на ста­ром тра­ди­ци­јом основ­них
сли­ка и ми­сли, не­го је из­ве­де­на сло­бод­но, ура­ња­њем тих сли­ка у
то­ко­ве ак­ту­ел­них сли­ка и ми­сли, па су њи­хо­ви пре­о­бра­жа­ји оса­
вре­ме­ње­ни, по­ет­ски сим­бо­ли су друк­чи­ји и но­ви.”40
Али уро­ни­ти мит­ске сли­ке и обра­сце у са­вре­ме­ну ми­са­о­
ност и ово­ве­ков­ну сим­бо­ли­ку, још увек не зна­чи пре­о­бра­зи­ти
ста­ру мит­ску ду­хов­ност. На­про­тив, то „оса­вре­ме­њи­ва­ње” ми­та
мо­же би­ти, и че­сто и је­сте, у функ­ци­ји ре­ви­та­ли­за­ци­је ста­рих
ду­хов­них и по­ет­ских са­др­жа­ја мит­ских сли­ка. Па­ра­диг­ма­ти­чан
262] 40 Слав­ко Ле­о­вац, Три зна­ме­ни­та пе­сни­ка, Зво­ник, Бе­о­град, 2000, стр. 94.
при­мер за то је по­е­зи­ја Ива­на В. Ла­ли­ћа. Да­кле, упо­тре­ба мо­дер­

марко м. радуловић
них сред­ста­ва пе­снич­ког из­ра­за, ра­чу­на­ње на ис­ку­ство мо­дер­ног
пе­снич­ког су­бјек­та, све је то на јед­ном ду­бљем ни­воу у слу­жби
по­твр­де тра­ди­ци­о­нал­них вред­но­сти и зна­че­ња мит­ских обра­за­
ца. Ре­ак­ту­а­ли­за­ци­ја ми­та ни­ка­ко не мо­же би­ти у су­прот­но­сти са
ње­го­вом ре­ви­та­ли­за­ци­јом. Глав­на осо­би­на ми­та и је­сте ње­го­ва
са­вре­ме­ност, тј. све­вре­ме­ност. По­ру­ке ко­је мит­ске при­че са­др­же у
се­би од­вај­ка­да су се и пре­но­си­ле мо­дер­ним је­зич­ким сред­стви­ма.
Та­ко је би­ло у ан­тич­ко до­ба, та­ко у вре­ме на­ста­ја­ња би­блиј­ских
тек­сто­ва, та­ко и да­нас. Основ­на ду­хов­ност ко­ју мит по­сре­ду­је
у ус­пе­лој об­ра­ди увек оста­је не­так­ну­та, ње­на све­вре­ме­ност је
нај­бо­ља за­ло­га ње­не са­вре­ме­но­сти. Та­мо где се ди­ра основ­на
сим­бо­лич­ка ви­ше­знач­ност ми­та, би­ло та­ко што се она сво­ди
на са­мо јед­но од сво­јих зна­че­ња, би­ло што се пре­тва­ра у сво­ју
су­прот­ност, у пи­та­њу је увек и са­мо ин­стру­мен­та­ли­за­ци­ја ми­та,
мит као сли­ка, мит као де­кор, мит, на­по­кон, као си­ро­ва гра­ђа за
сло­бод­ан рад пе­снич­ке има­ги­на­ци­је.
Ка­да го­во­ри­мо о од­но­су ко­ји пе­сник исто­ри­је и кул­ту­ре за-
­у­зи­ма пре­ма про­шло­сти, од по­мо­ћи нам мо­гу би­ти Па­вло­ви­ће­ве
ре­чи из есе­ја „Ле­пен­ски вир из­ну­тра”: „На­слу­ћу­је се по­но­вљи­вост
људ­ског ис­ку­ства иако се ни­кад исти об­лик ни жи­во­та ни ства­ра­ња
не вра­ћа, не по­на­вља. Ка­ме­не гла­ве Ле­пен­ског ви­ра ни­су не­што
што би­смо ми да­нас мо­гли на­пра­ви­ти. Али мо­же­мо да им упу­ти­
мо, из сво­је уну­тра­шњо­сти, не­ко зра­че­ње. Рас­по­зна­је­мо људ­ску
бит­ност у јед­но­став­ни­јим об­ли­ци­ма. И обрат­но: не­по­но­вљи­вост
јед­не древ­не кул­ту­ре зра­чи у прав­цу нас и до­да­је нам не­што што
ни­ка­да са­ми не би­смо до­сти­гли. До­да­је на­шој са­ве­сти је­дан ка­
ме­ни од­звон ко­ји до­са­да ни­смо по­зна­ва­ли; свест се од то­га ши­ри
– рас­по­зна­је­мо у њој ду­бљи дах и ди­са­ње.” Да­кле, за умет­ни­ка
„вре­ме ни­је не­про­бој­но”.
Ово ва­жи ка­ко за мит, та­ко и за кључ­не исто­риј­ске епо­хе. Пра­ви
од­нос са­вре­ме­но­сти и про­шло­сти увек је ди­ја­ло­шки, пре­ма то­ме
дво­сме­ран. Пре­по­зна­ва­ње људ­ске бит­но­сти у јед­но­став­ни­јим об­
ли­ци­ма, ка­да су у пи­та­њу пра­и­сто­риј­ске кул­ту­ре, на пла­ну ми­та
и исто­ри­је по­ста­је пре­по­зна­ва­ње бит­но­сти људ­ске ду­хов­но­сти у
ра­ни­јим фор­ма­ма по­сто­ја­ња и ства­ра­ња. Но, при тра­же­њу кул­тур­
но-ци­ви­ли­за­циј­ских вер­ти­ка­ла нео­п­ход­на је свест о кон­ти­ну­и­те­ту
и раз­вит­ку, јер се на тај на­чин кул­тур­но-исто­риј­ским по­ја­ва­ма при­
зна­је ста­тус аутен­тич­но­сти и не­по­но­вљи­во­сти. Уко­ли­ко то из­о­ста­не,
на­ла­зи­мо се пред ци­клич­ним кре­та­њем на­су­прот пра­во­ли­ниј­ском и
пред пу­ким пе­да­го­шким ста­вом о исто­ри­ји као учи­те­љи­ци жи­во­та.
То зна­чи не мо­ћи иза­ћи из свог огра­ни­че­ног до­ба, ни­ти над­вла­да­ти
его­цен­три­зам сво­је кон­крет­но­сти, ка­ко вре­мен­ске та­ко и про­стор­не.
Исто­ри­ја ни­је ег­зем­плар, ни­ти пу­ки ди­дак­тич­ки ре­кви­зит, да­кле
ни­је сред­ство. Исто­риј­ско је ну­о­мен, ка­ко ка­же Бер­ђа­јев.41 На­су­

41 Ни­ко­лај Бер­ђа­јев, Сми­сао исто­ри­је, „Уни­вер­зи­тет­ска ри­јеч”, Ник­шић,

[263
1989, стр. 20.
 СТУДИЈЕ И ЧЛАНЦИ прот ми­шље­њу по­зи­ти­ви­стич­ке исто­ри­о­гра­фи­је ко­ја све по­ла­же на
по­јам вре­ме­на и ка­у­зал­но­сти, где по­сто­ји ја­сна раз­гра­ни­че­ност на
про­шли, са­да­шњи и бу­ду­ћи тре­ну­так, у исто­ри­ји као ну­о­ме­ну мо­же
се ја­сно са­гле­да­ти и уочи­ти ре­ла­тив­ност вре­ме­на и си­мул­та­ност
ко­ег­зи­сти­ра­ња про­шлог, са­да­шњег и бу­ду­ћег тре­нут­ка, при че­му
се не по­ри­че ди­на­ми­ка исто­риј­ског раз­вит­ка, већ са­мо из­бе­га­ва
опа­сност да се она све­де на пу­ку ме­ха­ни­ку про­гре­са. Или ка­ко Па­
вло­вић у пред­го­во­ру сво­јој Ан­то­ло­ги­ји ка­же: „са­да­шњост је исто
та­ко део исто­ри­је као и про­шлост”42. Или, ка­ко ве­ли Ернст Ка­си­рер
го­во­ре­ћи о мит­ској све­сти, „с гле­ди­шта мит­ске сви­је­сти про­шлост
ни­ка­ко ни­је про­шла, она је уви­јек при­сут­на у са­да­шњо­сти.”43

„Уве­ри­ли смо се да је Па­вло­ви­ће­ва кул­тур­но-исто­риј­ска свест

ши­ро­ких ди­мен­зи­ја. Са­мо што ње­му (Па­вло­ви­ћу) ни­је ста­ло до то­
га да пре­но­си зна­ња о кул­ту­ра­ма, не­го да от­кри­ва оно што је, бар
за ње­га, по­ет­ски су­што у њи­ма... Упра­во то пр­вот­но у бит­ном, и то
пр­во­бит­но у раз­ли­чи­то по­себ­ном, на ра­зним ме­сти­ма и у ра­зним
вре­ме­ни­ма, ма­кар би­ле фа­та­мор­га­не ду­ха и слу­ха, на­ла­зи и от­кри­
ва пе­сник, че­сто у ано­ним­ним и зна­ним де­ли­ма, у гра­ђе­ви­на­ма и у
гра­до­ви­ма, у ци­ви­ли­за­циј­ским и кул­тур­ним пре­де­ли­ма.”44

У Ве­ли­кој Ски­ти­ји не ка­зу­је се и не пе­ва о за­јед­нич­кој ду­хов­

ној исто­ри­ји свет­ских на­ро­да, не­го о на­ци­о­нал­ној исто­ри­ји као
про­сто­ру пре­суд­но од­ре­ђу­ју­ћем за по­је­дин­ца. Осе­ћа­ти се де­лом
јед­ног ко­лек­ти­ва и на­ла­зи­ти сми­сао свог бив­ство­ва­ња у на­сле­ђи­ва­
њу, на­ста­вља­њу и уна­пре­ђи­ва­њу ис­ку­ста­ва про­шло­сти соп­стве­ног
на­ро­да, за мо­дер­ног пе­сни­ка зна­чи пре­по­зна­ти исто­риј­ску ми­си­ју
на­ци­о­на ко­ме се при­па­да, спо­зна­ти њен циљ и по­том га по­ет­ски
ар­ти­ку­ли­са­ти. Ова­ква по­е­зи­ја, осим што је про­же­та хри­шћан­ском
фи­ло­со­фи­јом исто­ри­је, увек је и ро­до­љу­би­ва, у јед­ном ду­бљем
зна­че­њу тог пој­ма. Ми­о­драг Па­вло­вић се Ве­ли­ком Ски­ти­јом ја­вља
као ро­до­љу­би­ви пе­сник иако се то ни­је че­сто ис­ти­ца­ло.
Спо­зна­ти у про­шло­сти ко­ре­не са­да­шњо­сти, у сва­ко­днев­ним
до­га­ђа­ји­ма пре­по­зна­ва­ти мит­ске и би­б­лиј­ске пра­о­бра­сце, има­ти
свест о кра­ју исто­ри­је – то зна­чи би­ти хри­шћан­ски пе­сник. Ми­о­
драг Па­вло­вић је, по­ред то­га што је пе­сник кул­ту­ре и исто­ри­је,
не­сум­њи­во пе­сник, пре све­га, хри­шћан­ске ци­ви­ли­за­ци­је. „Са­др­
жин­ски, про­стор­но и вре­мен­ски, Па­вло­ви­ће­во пе­сни­штво пред­ста­
вља тра­га­ње по ду­хов­ним ко­ор­ди­на­та­ма ко­је спа­ја­ју да­на­шња и
не­гда­шња ис­ку­ства и амал­га­ми­шу их у над­вре­ме­но свој­ство.”45
Тра­га­ње по та­квим ду­хов­ним ко­ор­ди­на­та­ма под­ра­зу­ме­ва
из­на­ла­же­ње кул­тур­них и ци­ви­ли­за­циј­ских вер­ти­ка­ла, ко­је се
42 Ан­то­ло­ги­ја срп­ског пе­сни­штва (13 – 20. век), са­ста­вио Ми­о­драг Па­вло­
вић, Срп­ска књи­жев­на за­дру­га, Бе­о­град, 1978, Пред­го­вор, стр. 18.
43 Ернст Ка­си­рер, Оглед о чо­вје­ку – увод у фи­ло­зо­фи­ју људ­ске кул­ту­ре,
На­при­јед, За­греб, 1978, стр. 222.
44 Слав­ко Ле­о­вац, Три зна­ме­ни­та пе­сни­ка, Зво­ник, Бе­о­град, 2000, стр. 136.
45 Че­до­мир Мир­ко­вић, „Фраг­мен­ти о Ми­о­дра­гу Па­вло­ви­ћу”, Књи­жев­ност,
264]
1997, број 5–6.
ја­вља­ју у свом дво­стру­ком ви­ду. С јед­не стра­не, оне се пру­жа­ју

марко м. радуловић
у вре­ме­ну, па се ја­вља­ју као ни­ти ко­је обез­бе­ђу­ју кон­ти­ну­и­тет и
про­ду­же­но тра­ја­ње, оту­да и њи­хо­во од­ре­ђе­ње као кул­тур­них и
ци­ви­ли­за­циј­ских. С дру­ге стра­не, вер­ти­ка­ле ис­ко­ра­чу­ју у веч­ност,
оне се отва­ра­ју ка оно­стра­ном, ја­вља­ју­ћи се као ни­ти ко­је по­ве­зу­ју
зе­маљ­ску исто­ри­ју са ње­ним не­бе­ским по­зва­њем. Те­ма исто­ри­је
је за­да­та на не­бу, ве­ли Бер­ђа­јев, ду­хов­не вер­ти­ка­ле пре­ма то­ме је­
су све­до­чан­ство о том не­бе­ском по­ре­клу и сми­слу са­ме исто­ри­је.
Да­кле, тра­га­ње за до­га­ђа­ји­ма про­шло­сти у ко­ји­ма се на­ла­зи ко­рен
са­да­шњег кул­тур­но-ци­ви­ли­за­циј­ског иден­ти­те­та у исто вре­ме је
и тра­га­ње за оним до­га­ђа­ји­ма ко­ји­ма се по­твр­ђу­је не­бе­ски иден­
ти­тет и бо­жан­ско по­ре­кло са­мог чо­ве­ка. Чо­век у Па­вло­ви­ће­вој
по­е­зи­ји ни­је сам ни у вре­ме­ну ни у веч­но­сти. То је бит­на исти­на
ко­ју на­ла­зи­мо по­ет­ски ис­ка­за­ну у Ве­ли­кој Ски­ти­ји.
Као што је те­ма исто­ри­је за­да­та на не­бу, та­ко је та­мо и њен
циљ. Не тре­ба да збу­њу­је тре­ћи ци­клус Ве­ли­ке Ски­ти­је, ни­ти да
нас на­во­ди на по­ми­сао о пре­вла­да­ва­њу исто­ри­је у сми­слу ње­ног
не­ги­ра­ња. Исто­ри­ја има ме­та­фи­зич­ки ка­рак­тер и би­ва тран­сцен­
ди­ра­на, па у том сми­слу и „не­ис­то­риј­ска”. Не пла­ши Па­вло­ви­ћа
ужас исто­ри­је па да тра­жи из­лаз у не­че­му ван ње, не­го, као и
сва­ки пе­сник фор­ми­ран у хри­шћан­ској ци­ви­ли­за­ци­ји, он крај
исто­ри­је и не мо­же дру­га­чи­је за­ми­сли­ти до на не­бу. У пи­та­њу је
ес­ха­то­ло­ги­ја исто­ри­је; жу­де­ти за ње­ним кра­јем не зна­чи не­ги­ра­ти
њен сми­сао, на­про­тив.
Су­прот­но Па­вло­ви­ћу ко­ји, да би спо­знао су­шти­ну исто­риј­ског,
не до­зво­ља­ва да га за­сле­пе раз­не исти­не ко­је се у ње­го­вом вре­ме­ну
на­ме­ћу као ва­же­ће, не­ки ту­ма­чи ње­го­ве по­е­зи­је на њу при­ме­њу­ју
ис­кљу­чи­во ме­ри­ла, вред­но­сти и тач­ке гле­ди­шта са­вре­ме­но­сти. Та­
ко Ште­фан Ауг. Дој­наш пи­ше: „Ако нам се ан­ти­ка ја­вља као свет
по­то­ну­лих и од­сут­них бо­го­ва, исто­ри­ја срп­ског на­ро­да ја­вља се,
са­да као свет бо­го­ва ко­ји је узап­ти­ла по­све­то­вље­на ре­ли­ги­ја.”46
Су­ди­ти ова­ко, зна­чи при­ме­њи­ва­ти со­ци­о­ло­шке те­о­ри­је на пе­ри­од
и вре­ме у ко­ји­ма оне не мо­гу на­ћи сво­ју пра­ву при­ме­ну. То је при­
ма­мљив пут јер је чи­сто ра­ци­о­на­ли­стич­ки, а „ра­ци­о­на­ли­зам не
бо­ли, не бо­ли од­мах, јер као сва­ки лош ле­кар – мно­го обе­ћа­ва.”47
Исто та­ко у Ве­ли­кој Ски­ти­ји ни­је реч ни о то­ме да се „пеј­за­жу
око­шта­лих ре­ли­ги­о­зних ин­сти­ту­ци­ја, исто­вре­ме­но ре­ал­ном и
фик­тив­ном, су­прот­ста­вља ... пеј­заж чи­стог тра­же­ња ду­ха, ко­ји се,
ве­ро­ват­но за­хва­љу­ју­ћи сво­јој су­шти­ни, не мо­же ин­сти­ту­ци­о­на­ли­
зо­ва­ти.”48 Не ра­ди се код Па­вло­ви­ћа ни о по­све­то­вље­ној ре­ли­ги­ји
ни­ти о око­шта­лим ре­ли­ги­о­зним ин­сти­ту­ци­ја­ма.

46 Ште­фан ауг. Дој­наш, „Три­ја­да Ми­о­дра­га Па­вло­ви­ћа – мит – исто­ри­ја

– при­ро­да”, По­ља, (Но­ви Сад), �������������������������
XXX/310 (1984), стр. 496.
47 Ми­о­драг Па­вло­вић, По­е­ти­ка жр­тве­ног об­ре­да, Про­све­та, Бе­о­град,
2000, стр. 195.
48 Ште­фан ауг. Дој­наш, „Три­ја­да Ми­о­дра­га Па­вло­ви­ћа – мит – исто­ри­ја
[265
– при­ро­да”.
 СТУДИЈЕ И ЧЛАНЦИ У пе­сма­ма „Сле­пи краљ у из­гнан­ству” и „По­се­чен кнез се
се­ћа” ни­је реч о гу­ше­њу ин­ди­ви­ду­ал­ног ду­ха де­мо­ном исто­ри­је,
не­го о на­пе­то­сти из­ме­ђу суд­бин­ске ми­си­је, на ко­ју је по­је­ди­нац,
исто­риј­ским и кул­тур­ним за­да­то­сти­ма, осу­ђен, и ње­го­вих ин­ди­ви­
ду­ал­них сум­њи и стре­мље­ња. Ипак, и ту­ма­чи ко­ји Па­вло­ви­ће­ву
по­е­зи­ју са­гле­да­ва­ју и вред­ну­ју на ова­кав на­чин до­ла­зе по­не­кад до
вред­них исти­на о њој. Та­ко Ште­фан Ауг. Дој­наш до­бро за­па­жа:
„По­ме­те­не не­ком вр­стом све­ште­нич­ке све­сти о њи­хо­вој исто­риј­
ској ми­си­ји, Па­вло­ви­ће­ве лич­но­сти, оне­мо­гу­ће­не да из­вр­ше сво­је
ду­жно­сти, дра­му свог ду­хов­ног са­ка­ће­ња осе­ћа­ју као рас­кид са бо­
жан­ским, а ре­ал­ни про­стор као аре­ал соп­стве­ног из­гнан­ства.”49
Је­ди­но што ни­је ис­прав­но је­сте ре­ћи за Па­вло­ви­ће­ве ју­на­ке да
су „по­ме­те­ни”. Они су из­над све­га ду­бо­ко уве­ре­ни у сми­сле­ност
сво­је исто­риј­ске ми­си­је. Сма­тра­ти ту уве­ре­ност по­мет­њом зна­чи
пре­не­брег­ну­ти су­шти­ну кул­тур­но-ци­ви­ли­за­циј­ског мо­де­ла ко­ме
ли­ко­ви Па­вло­ви­ће­ве по­е­зи­је при­па­да­ју и ко­ји их, са сво­је стра­не,
суд­бин­ски од­ре­ђу­је. Ова­ква тер­ми­но­ло­шка гре­шка ни­је слу­чај­на
и до ње се ну­жно до­ла­зи уко­ли­ко се са­вре­ме­на те­о­риј­ска и иде­о­
ло­шка на­че­ла при­ме­њу­ју та­мо где им ни­је ме­сто.
Ми­о­драг Па­вло­вић се ја­вља као пе­сник кул­ту­ре ко­ји има из­
о­штрен слух за кул­ту­ро­ло­шке пре­крет­ни­це и њи­хо­ве по­сле­ди­це.
Кул­ту­ра и ци­ви­ли­за­ци­ја та­ко по­ста­ју сво­је­вр­сни лир­ски су­бјект
ко­ји про­го­ва­ра кроз раз­ли­чи­те по­ет­ске ли­ко­ве. Сми­сао ег­зи­стен­ци­
је по­је­ди­на­ца и на­ро­да ни­је са­мо у оном лич­ном – по­је­ди­нач­ном,
ма­да Па­вло­вић не за­не­ма­ру­је ни тај слој, већ пре све­га у сфе­ри
кул­ту­ре, исто­ри­је, ци­ви­ли­за­ци­је. Исто­ри­ја и њен ток не при­хва­та­ју
се бес­по­го­вор­но, али се чи­ни на­пор да се про­дре у њи­хов сми­сао,
па се и ли­ко­ви Ве­ли­ке Ски­ти­је рав­на­ју пре­ма суд­бин­ском хо­ду
исто­ри­је, упу­ће­ни су ка бу­ду­ћем, иако не ви­де, увек и ја­сно, ка­ко
то бу­ду­ће из­гле­да.
Ства­ра­ње и се­ћа­ње, пе­сни­штво и исто­ри­ја чи­не не­рас­ки­ди­во
функ­ци­о­нал­но јед­ин­ство у чо­ве­ко­вом кул­тур­ном си­сте­му. То је­дин­
ство от­кри­ва се у њи­хо­вом за­јед­нич­ком ци­љу: „По­пут пје­сни­штва,
хи­сто­ри­ја је ору­ђе са­мо­спо­зна­је, при­је­ко по­тре­бан ин­стру­мент за
из­град­њу на­шег људ­ског сви­је­та.”50
Па­вло­вић из­два­ја оне исто­риј­ске до­га­ђа­је и ду­хов­не осно­ве
ко­ји су утка­ни у са­му су­шти­ну на­шег иден­ти­те­та. У том на­сто­ја­њу
по­ет­ски ар­ти­ку­ли­ше и но­си­о­це по­ра­же­них кул­тур­но-ци­ви­ли­за­циј­
ских мо­де­ла, али ко­ји су увек све­сни да су по­бе­ђе­ни и да сле­ди
по­бед­нич­ки ход њи­ма стра­не кул­ту­ре.
По то­ме је ова збир­ка у свом ве­ћем де­лу тра­ди­ци­о­нал­на, јер
не ну­ди но­ве кул­тур­не мо­де­ле, ни­ти тра­га за мар­ги­на­ли­зо­ва­ним
то­ко­ви­ма на­ше исто­ри­је да би их ре­а­фир­ми­са­ла, гло­ри­фи­ко­ва­ла
и по­ну­ди­ла као ал­тер­на­ти­ву вла­да­ју­ћој кул­тур­ној фор­ма­ци­ји.

49 Исто.
50 Ернст Ка­си­рер, Оглед о чо­вје­ку – увод у фи­ло­зо­фи­ју људ­ске кул­ту­ре,
266]
На­при­јед, За­греб, 1978, стр. 263.
Ве­ли­ка Ски­ти­ја се про­би­ја кроз не­ке, исто­ри­јом и ду­гом упо­тре­

марко м. радуловић
бом, ка­но­ни­зо­ва­не пред­ста­ве на­ше кул­ту­ре, осве­шћу­ју­ћи их из
са­ме њи­хо­ве ду­би­не, да би их по­том обо­га­ти­ла но­вим зна­че­њи­ма,
ре­ви­та­ли­зо­ва­ла њи­хов из­вор­ни сми­сао и учи­ни­ла жи­вим и де­ло­
твор­ним њи­хо­ва ста­ра зна­че­ња.

Из­во­ри
Па­вло­вић, Ми­о­драг, Ве­ли­ка Ски­ти­ја, „Свје­тлост”, Са­ра­је­во,
1969.
Па­вло­вић, Ми­о­драг, Искон (По­е­зи­ја 1.), Про­све­та, Бе­о­град,
2000.
Па­вло­вић, Ми­о­драг, Из­вор (По­е­зи­ја 2.), Про­све­та, Бе­о­град,
2000.
Па­вло­вић, Ми­о­драг, Ис­ход (По­е­зи­ја 3.), Про­све­та, Бе­о­град,
2000.
Ан­то­ло­ги­ја срп­ског пе­сни­штва (13 – 20. век), са­ста­вио Ми­о­
драг Па­вло­вић, Срп­ска књи­жев­на за­дру­га, Бе­о­град, 1978.
Па­вло­вић Ми­о­драг, Ан­то­ло­ги­ја лир­ске на­род­не по­е­зи­је, Про­
све­та, Бе­о­град, 2000.
Па­вло­вић, Ми­о­драг, Ро­ко­ви по­е­зи­је, Срп­ска књи­жев­на за­дру­
га, Бе­о­град, 1958.
Па­вло­вић, Ми­о­драг, Есе­ји о срп­ским пе­сни­ци­ма, Про­све­та,
Бе­о­град, 2000.
Па­вло­вић, Ми­о­драг, Све­ча­но­сти на пла­тоу, Про­све­та, Бе­о­
град, 1999.
Па­вло­вић, Ми­о­драг, По­е­ти­ка жр­тве­ног об­ре­да, Про­све­та,
Бе­о­град, 2000.

Ли­те­ра­ту­ра
Бан­дић. М. И, „Ве­ли­ка Ски­ти­ја” Ми­о­дра­га Па­вло­ви­ћа или
гла­со­ви иско­ни: на­ста­вак по­ет­ског ис­тра­жи­ва­ња про­шло­сти,
„Ле­то­пис Ма­ти­це срп­ске”, ав­густ–сеп­тем­бар, 1969, Но­ви Сад,
го­ди­на 145, књи­га 404, све­ска 2–3, стр. 330–337.
Бер­ђа­јев, Ни­ко­лај, Сми­сао исто­ри­је, Нио „Уни­вер­зи­тет­ска
ри­јеч”, Ник­шић, 1989.
Би­дер­ман, Ханс, Реч­ник сим­бо­ла, Пла­то, Бе­о­град, 2004.
Глу­шче­вић, Зо­ран, Књи­жев­ност и ри­ту­а­ли, Бе­о­град, Срп­ска
књи­жев­на за­дру­га, 1998, ко­ло 91, књи­га 607.
Да­мја­но­вић, Ми­лан, Од са­мот­ног гла­са до са­гла­сног пе­ва­ња,
„Књи­жев­ност”, 1970, књи­га 50, све­ска 6, стр. 518–523.
Де­лић, Јо­ван „Но­ви ри­там с но­вим осје­ћа­јем”, Ми­лан Ра­кић
и мо­дер­но пе­сни­штво, Збор­ник ра­до­ва, Ин­сти­тут за књи­жев­ност
и умет­ност, Учи­тељ­ски фа­кул­тет, Бе­о­град, 2007.
Де­ре­тић, Јо­ван, Крат­ка исто­ри­ја срп­ске књи­жев­но­сти,
БИГЗ, Бе­о­град, 1987. [267
 СТУДИЈЕ И ЧЛАНЦИ Дој­наш Ште­фан Ауг., Три­ја­да Ми­о­дра­га Па­вло­ви­ћа – мит
– исто­ри­ја – при­ро­да, „По­ља”, (Но­ви Сад), XXX/310 (1984), стр.
488–505.
Ђор­ђе­вић, Ча­слав, Пе­сни­ко­во све­ви­де­ће око, Про­све­та, Бе­о­
град, 1997.
Зо­рић, Па­вле, Угро­же­на све­тост, Про­све­та, Бе­о­град, 1997.
Јек­нић, Дра­го­љуб, Ве­ли­ка тра­ге­ди­ја, ве­ли­ка по­е­ма, „Ства­ра­
ње”, 1969, Ти­то­град, го­ди­на 24, све­ске 11–12, стр.1379–1383.
Ка­си­рер, Ернст, Оглед о чо­вје­ку – увод у фи­ло­зо­фи­ју људ­ске
кул­ту­ре, На­при­јед, За­греб, 1978.
Ла­лић, Иван В., О по­е­зи­ји, „ Це­ло­ви­тост ис­ка­за и ви­зи­је”,
За­вод за уџ­бе­ни­ке и на­став­на сред­ства, Бе­о­град, 1997, стр.
219–223.
Ле­о­вац, Слав­ко, Три зна­ме­ни­та пе­сни­ка, Зво­ник, Бе­о­град,
2000.
Ле­о­вац, Слав­ко, „Ве­ли­ка Ски­ти­ја” Ми­о­дра­га Па­вло­ви­ћа,
„Из­раз”, 1969, го­ди­на 13, број 11, стр. 501–505.
Ми­шић, Зо­ран, Кри­ти­ка пе­снич­ког ис­ку­ства, Срп­ска књи­жев­
на за­дру­га, ко­ло 69, књи­га 464, Бе­о­град, 1976.
Тим­чен­ко, Ни­ко­лај, Пе­сник пред исто­ри­јом, „Ле­то­пис Ма­ти­це
срп­ске”, год. 146, 1970, књ. 405, св. 2, стр. 146–157.

Marko M. Radulović

Miodrag Pavlović’s Great Scythia. Myth – History – Culture

Summary

Studying the nature of heterogeneous and opposing cultural-religious models,

as well as the genesis and development of the creative principle in history and its
culmination in epiphany, this paper attempts to show how Miodrag Pavlović, in his
collections of poems Great Scythia, creatively revived, poetically revitalised and,
through the power of poetry, invoked, in the cultural and poetic (self-)consciousness
of the modern epoch, those aspects of canonised cultural tradition that were sup-
pressed and forgotten, and also those apocryphal, alternative spiritual models that
accompany a high culture through history, shading it and constituting its complexity
and acoustics.

Key words: culture, history, myth, epiphany, religion, tradition, creation, po-
etry, sacrifice, spirituality

268]