Naucite pjesan- Miodrag Pavlovic:

Naučite pjesan je pesma o pesmi kao najvećoj lepoti koja brani čovečanstvo od zla, ljudskom izrazu duhovnog
ostvarenja, humanizuje i oplemenjuje društvo i čoveka samog, osmišljava mu život, uliva snagu i čuva
pamćenje. Pesma izlaže pesnikov pesnički program, ali ukazuje i na humanističku i društvenu misiju pesništva
uopšte. Pesnik nije na pesmu sagledao u jednom kutu (momentu), već u istorijskom kontekstu. Misija pesme
je kratkog veka i trenutačna, potvrđuje se kroz istoriju i nacionalni etnost

Pesma je komponovana tako da sadrži dve celine sadržaja oblikovane u strofe. U prvoj celini nam pesnik
ukazuje na onespokojavajuću i tamnu sliku društva, dok u drugoj celini govori o samoj pesmi i njenoj misiji.
Kada je u pitanju sadržina, obe celine se odnose u kontekstu pitanja (prvi deo pesme) i davanja odgovora
(drugi deo pesme) sa zaključkom tj. iskazanom poentom koju pesnik stavlja na kraj pesme.

Što se tiče stilskih figura, na samom početku možemo uočiti anaforu (ponavlja se reč „kroz“). Možemo uočiti i
metaforu, epitete, poredjenje. Uočavamo da simbol pesme igra veliku ulogu u ovoj pesmi, sve je vezano za
njega. Pesma može da predstavlja mnogo stvari, ne postoji univerzalno objašnjenje. Vidimo da je pesma nešto
što treba da izbavi čoveka u trenutku kada mu je najteže, da mu da snagu da se bori kada postane svestan toga
koliko je svet oko njega nepravedan. U takvoj situaciji čovek je besan, a ujedno i uplašen jer nije siguran da
uopšte može i pobediti u takvoj bici. Zbog toga, pesma je nešto što mu mora biti potpora, nešto što će ga
dovoljno ohrabriti da istraje u svojim borbama i suprotstavi se svojim neprijateljima. Pesma je izvor unutrašnje
snage čoveka

„Naučite pjesan“  moglo bi se po strofama podeliti i na dve celine pesme, od kojih svaka ima posebnu ulogu. U
prvom delu, pesnik pokušava da osvesti čitaoce, narod, da shvate kroz šta prolaze i da uskoro neće više imati
gde da pobegnu ukoliko ne učine nešto da stvore sami sebi bolje uslove za život.
Doušnike, zlohodnike definise kao nosioce negativnih moralnih karakteristika označava imenicama u množini
čime naglašava koliko je takvih pojedinaca, njihovu brojnost što podvlači i sintagmom „šuma pošasnika“ što
asocira na društvo koje je zamračenih, zatvorenih vidika, sumornu sliku društva koja zaudara po moralnom
truležu. Napad na slobodu razmišljanja i govorenja poprima velike razmere „Svuda se digli borci protiv
otkrovenja“, pesnik iskazuje u odbranu čovekovog dostojanstva u reči „otkrovenje“ koje odudara od onog što
opšta atmosfera totalitarizma predstavlja, mesto gde vlada ideologija vladajućeg sloja, zvanična misao.

Probudim se- Miodrag Pavlovic:

Probudim se pesma je koja se nalazi pri početku zbirke 87 pesma Miodraga Pavlovića.
Već prvim stihom, koji počinje kao sam naziv pesme, lirski subjekat nas obaveštava o trenu kada iz sna stupa u
realnost . Slika oluje nad krevetom potencira stanje u spoljašnjem svetu i zastrašujući prizor stvarnosti koja
okružuje lirskog subjekta. Oluja je metafora koja nas upućuje na pretnju koja je prekrila vidik starnosti i na
destrukciju koja se u njoj događa. Zrele višnje kao simbol kulminacije života u sledećoj slici padaju u blato. Sve
bogatstvo života i sveta, gradacijski propada u blato. Čistota i punoća života završava u najprljavijoj smesi
zemlje – blatu, koje simbolizuje poraz. Žene, koje traže spas u čamcu zapomažu obuhvaćene ogromnom
olujom. Vihor koji ima zlurade nokte, demonizovani vetar koji davi već mrtve ljude upućuje na bizarnu
stvarnost kojom se poništva život. Dešava se nezaustavljivo rušenje i nepoštedno kidanje svega što ima obrise
ljudskog lika ili bar podseća na čoveka, kao mrtvac. Ovde taj demonski vihor uništava i mrtvace, uništava čak i
ono što je nekada bilo čovek. Poništva čovečansko. Da se uskoro o tome neće ništa znati, pesnik nam upućuje
kako je zlo preovladalo svetom, a protiv kojeg niko ništa nije učinio. Zaborav, kao čovekov usud, omogućio im
je totalnu destrukciju.