УНИВЕРЗИТЕТ У БАЊОЈ ЛУЦИ

ФИЛОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ

ДАЛИБОРКА МОРАВАЦ

ФОЛКЛОРНО НАСЉЕЂЕ У ПОЕЗИЈИ ВАСКА ПОПЕ

СЕМИНАРСКИ РАД

БАЊА ЛУКА,ЈУН, 2014.

 УНИВЕРЗИТЕТ У БАЊОЈ ЛУЦИ

ФИЛОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ

ФОЛКЛОРНО НАСЉЕЂЕ У ПОЕЗИЈИ ВАСКА ПОПЕ

СЕМИНАРСКИ РАД

Предмет: Српска књижевност 20. вијека

Ментор : Проф. др Ранко Поповић

Студент : Далиборка Моравац

Број индекса : 954/05

Бања Лука, јун,2014.

ЛИТЕРАТУРА:
1. Богдановић,Милан: „О поезији у једном броју Младости,
Младост,1951, број 7-8 ;

2. Вујаклија,Милан: „Лексикон страних речи и

израза“,Просвета,Београд,1980.

3. Жунић,Драган: „Српска књижевност 1985-1995“, Национализам и

књижевност,1999.

4. Мишић,Зоран: „Поезија опседнутих ведрина“, Реч и време,

Разговори о поезији, Ново поколење,Београд,1953,181-201;

5. Петровић,Миодраг: „Универзум Васка Попе“, Просвета,Ниш,1995.

6. Попа,Васко. „Од злата јабука“, предговор, Просвта, Београд,1971.

7. Поповић,Богдан А. : предговор за „Песме“,Просвета,Београд,1976.

8. Попин,Александра: „Кора и Непочин-поље према

усменокњижевној традицији“, Зборник МС за књижевност и
језик,МС, Нови Сад, 2006,књига 53,475-513;

9. Попин, Алксандра: „Усмена књижевност и словенски

неомитологизам као подтекст у поезији Васка Попе“, Зборник МС за
књижевност и језик, МС, Нови Сад, 2011, књига 59, 195-211;

10. „Речник књижевних термина, стилске фигуре и други изрази“,

Алтера, Београд,2002.
 САДРЖАЈ:

1. Увод..........................................................................................................2

2. Фолклор као инспирација.......................................................................4

2.1 .Загонетка као подтекст.........................................................................5

2.2 .Бајалица као подтекст..........................................................................7

2.3. Клетва као подтекст..............................................................................8

2.4 .Псовка као подтекст..............................................................................9

2.5. Игре као подтекст..................................................................................10

2.6 .Народна вјеровања као подтекст.........................................................10

2.7. Лирска и епска поезија као подтекст Попине поезије........................13

3. Закључак....................................................................................................15

Литература.....................................................................................................16

1
 1. УВОД

Васко Попа појавио се у српској књижевности неколико година

послије Другог свјетског рата. За поезију какву је писао као да се није
било спремно. Императив времена захтијевао је родољубиву поезију,
пјеснике који служе народу, снаже морал, јачају вољу. Осјећа се и у
његовим стиховима присуство грозота које оставља рат али иза тога не
просијава ведрина ни оптимизам. Доминантно осјећање које се јавља
послије читања његових стихова је угроженост. Угроженост човјека,
друштва, свијета. Слике које доноси су неочекиване, изненађујуће али
са дубоким смислом кад се боље разумије ова поезија.

Неки од критичара су отворено негативно оцијенили прочитане пјесме.

Милан Богдановић ову и њој сличну поезију назива систематском
офанзивом поетског несмисла и бесмисла. „ Данас се треба и мора
одлучно бити против оваквих рецидива бесмисловања у литератури и
уметности уопште 1 – био је Богдановићев став. Јавила су се и тумачења
супротна овоме. Зоран Мишић је пјесника и његове пјесме тумачио на
други начин. Он ову поезију означава као рефлексивну, ерудитну,
елиптичну, сликовиту, комуникативну с драмским призорима. Констатује и
оригиналан покушај коришћења изражајних средстава народних
умотворина. „ Ових неколико наговештаја једне нове могућности
богаћења песниковог израза пружају пример како се елементи фолклора
могу не само дословно пренети ,као што је у нашој поезији био чест случај,
већ и стваралачки искористити, преточити у модерне поетске облике.2

1
Милан Богдановић, „О поезији у једном броју Младости“ , Младост, 1951. , бр 7-8
2
Зоран Мишић, „Поезија опседнутих ведрина“, Реч и време, Разговори о поезији, Ново поколење,
Београд 1953,181-201

2
 Имајући јасну слику о томе шта жели да напише Попа је низао
збирку за збирком. Збирке је подијелио на циклусе при чему је сваки
циклус аутономна цјелина али истовремено и битан дио одређене књиге,
а на крају и пјесништва његовог у цјелини. Спајање традиционалног и
модерног, митског и историјског,трагичног и хуморног,сакралног и
профаног неке су од особина Васка Попе. Стихови су кратки, без риме и
итерпункције, блиски метрици лирске народне поезије.

Уовом раду пажња ће бити посвећена улози фолклорног насљеђа у

стваралаштву овог пјесника. Већ је наведено да је критичар Зоран Мишић
о овој теми писао. Значајни су и радови Алексанре Попин која се бавила
овим питањем.3

Водећи се овим истраживањима покушаћемо на конкретним

примјерима показати везу између фолклорне традиције и ове поезије.
За грађу узимамо осам збирки које је пјесник објавио. То су:
„Кора“(1953), „Непочин-поље“ (1956), „ Споредно небо“ (1968),
„Усправна земља“(1972), „ Вучја со“ (1975), „ Живо месо“ (1975), „Кућа
насред друма“ (1975), „ Рез“ (1981). Свакако су значајни и зборници које
је пјесник објавио: „ Од злата јабука“( избор народних умотворина,
1958 ), „Урнебсник“ (зборник пјесничког хумора,1960) и „Поноћно
сунце“ (зборник пјесничких сновиђења,1962).

3
Александра Попин, „ Кора и Непочин-поље према усменокњижевној традицији“, Зборник Матице
српске за књижевност и језик, Матица српска, Нови Сад,књига 53, свеска 1-3 (417-513)

3
 2. ФОЛКЛОР КАО ИНСПИРАЦИЈА

Фолклор(енгл.folklore) је наука о народном предању

(обичајима,играма,пјесмама,причама,бајкама,загонеткама,
пословицама и др.).4

У свим областима које су насељавали Словени фолклорна

грађа веома је богата. Иако су примили хришћанство у 12. вијеку
паганска вјеровања су опстајала и трајала. У нашим народним
пјесмама и другим усменим умотворинама сачуване су успомене на
старе словенске богове и хероје а сасвим извјесно нешто и од
првобитне словенске митологије. Елементи старе религије
транспоновани су у ликове и култове појединих хришћанских
светаца. Такву ситуацију код нас, Срба, налазимо у лику светог Саве.
Захваљујући раду Вука Стефановића Караџића наша усмена
књижевност представља богату грађу за увид у нашу прошлост.

У загонеткама, пословицама, лирсим и епским народним

пјесмама,играма,клетвама и вјеровањима сабрана су поимања
човјека далеке прошлости. Може се рећи да су све ове форме у некој
мјери присутне у Попином стваралаштву. Можемо то назвати
„чежњом за митом, за прапочетком или чежњом модерне поезије
да нађе опет смисао који је у свом тренутку родио поезију као
људску нужност“5 Неке форме су присутне у већој мјери док се друге
налазе само спорадично.

4
Милан Вујаклија, Лексикон страних речи и израза“, Просвета, Београд,1980.
5
Богдан А. Поповић,предговор за „Песме“, Просвета, Београд,1976.

4
 2.1. Загонетка као подтекст

Загонетке 6 су,као што знамо, народне умотворине које садрже

питање на које треба дати одговор. Овај жанр као доминантан
налазимо, истина, нешто модификован, у циклусу „Списак“ који
припада првој Попиној збирци „Кора“. Варира од облика који се
може означити као метафоричан израз па до развијенијих стуктура
које су веома блиске општепознатим облицима загонетака. Као
илустрацију метафоричног израза наводимо сљедећа два примјера:

„Трска која мисли“

(Патка,Песме)7

„Хтео је да прегризе ту стабљику кукуруза“

(Коњ,Песме)

У оба примјера метафора се односи на човјека.

Уобичајно је да се прије саме загонетке постави питање „Шта је то?“

а одгонетка долази на крају. Код Попе поступак је другачији:
одгонетку ставља у сам наслов док загонетка слиједи у пјесми. На
овај начин читалац није више одгонетач,остаје му само да оцијени
како пјесник успјешно“подражава“ ову форму док њоме говори о
спутаности и потчињености бића и предмета који су добили мјесто у
овом циклусу.

6
Речник књижевних термина, стилске фигуре и други изрази, Алтера, Београд, 2002.
7
Васко Попа „Песме“ у „Српска књижевност у сто књига“, Матица српска,Нови Сад, 1971.

5
Што се тиче развијенијих структура, примјере за њих налазимо у већем
броју. Због обимности рада навешћемо такође само два примјера:

Магарац Кромпир

Понекад њаче Загонетно мрко

Окупа се у прашини Лице земље

Понекад

Онда га приметиш Поноћним прстима

Језик вечнога поднева

Иначе Говори

Видиш му само уши

На глави планете У зимници успомена

А њега нема Изненадним свитањима

Проклија

Све то зато

Што му у срцу

Сунце спава

6
 2.2.Бајалица као подтекст

Бајалица(басма) је текст који се изговара при бајању или врачању.8

Ријечима су у неким давним врменима придавана магијска значења. У
циклусу „Врати ми моје крпице“ из збирке „Непочин-поље“ имамо
неколико стихова који упућују на овај усмени жанр:

„Нећи ни златом поткован

Ни у кола ветра на три точка упрегнут

Ни дугином уздом зауздан

...

Нећу ни печен ни препечен

Ни пресан посољен

Нећу ни у сну“

(3,Песме)

или:

„У три котла намћор воде

У три пећи знамен ватре

У три јаме без имена и без млека“

(6,Песме)

8
Речик књижевних термина,стилске фигуре и други изрази, Алтера, Београд,2002.

7
 2.3.Клетва као подтекст

Клетва је текст који се изговара са жељом да се ономе које је

упућена деси нешто лоше и та „жеља“ улази у састав клетве. Клетве, као и
бајалице налазимо у циклусу „Врати ми моје крпице“ :

„Пламени ти залогаји а воштани зуби

Па ти жваћи изелице

Нем ти ветар нема вода немо цвеће

Све ти немо само шкргутање моје гласно

Мој ти јастреб на срце“

(10,Песме)

или нешто експлицитнија клетва:

„Не повратила се“

(12,Песме)

8
 2.4.Псовка као подтекст

Псовка је увредљива ријеч, синтагма или реченица која није

прихваћена у општим начелима бонтона. Псовке се експлицитно не
налазе у овој поезији, изостављени су вулгаризми али је јасно да је ова
врста у питању у сљедећим стиховима:

„Корен ти и крв и круну

И све ти у животу“

...

„Семе ти и сок и сјај

И таму и тачку на крају мог живота

И све на свету“

(6,Песме)

Занимљиво је што бајалице,псовке и клетве налазимо у једној пјесми као

што је случај са пјесмом под бројем шест у циклусу „Врати ми моје
крпице“. Читав круг ових пјесама представља дијалог без јасно датог
саговорника. Можемо га дефинисати као свеприсутну злу силу,урок.
Сходно томе и начин комуникације са тим уроком у складу је са оном која
је знана усменој традицији па отуда набројани низ.

9
 2.5.Игре као подтекст

Циклус „Игре“ који припада збирци „Непочин-поље“ остварује везе

са народном традицијом на нешто другачији начин. Уведени су називи
игара али оно што се под самом игром подразумијева суштински нема
никакве везе са традицијом него упућује на суровост живота, бесмисао.
Називи пјесама су: „Жмурке“, „Свадбе“, „Јурке“, „Труле кобиле“...

2.6.Народна вјеровања као подтекст

Народна вјеровања нашла су мјеста у више циклуса. Обзиром на

чињеницу да је човјек у прошлости имао подређен однос према свему што
није могао разумјети не изненађују многа вјеровања која данас изгледају
чудна. Вјеровања су можда највише и заступљена у овој поезији.На првом
мјесту навешћемо вјеровање у постојање паралелних живота,на земљи и
испод ње. Ово вјеровање транспоновано је у циклусу „Списак“. Тако
имамо стихове:

„Живи од пустоловина

Својих недостижних корена“

(Кестен,Песме)

...

„Најнежнија кћи

Зеленог подземног сунца...“

(Пузавица ,Песме)

...

10
 „Подземни лактови

Терају му корење

У црницу неба“

(Маслачак,Песме)

У циклусу „Кост кости“ имамо својеврсно виђење живота након

живота. Вјеровање да је живот циклус који се не прекида ни након смрти
већ се наставља на другој егзистенцијалној равни представљено је кроз
разговор кости док настављају самостално да живе испод земље,лишене
меса и мишића:

„Сад нам је лако

Спасле смо се меса“

(На почетку,Песме)

Вук је заузимао значајно мјесто у вјеровању нашег човјека у далекој

прошлости. Он је по древном вјеровању врло истакнут тотем српског
народа односно митски сродник и предак Србинов 9. Васко Попа му је
посветио пажњу у књизи пјесама: „Вучја со“ но не треба превидјети ни
циклус „Савин избор“ из књиге „Усправна земља“ као ни пјесме из збирке
„Живо месо“.

„Врати се у своју јазбину

Осрамоћени хроми вуче“

...

И молим ти се стари мој хроми боже

Врати се у своју јазбину“

9
Драган Жунић, „Српска књижевност 1985-1995, Национализам и књижевност,1999.

11
 Хроми вук је презентован као свргнуто божанство. У књизи „Живо
месо“ пјевајући о члановима своје породице и о самоме себи, Попа их
представља као потомке вучје лозе тако да су конкретно именовани преци
у вези са митскима:

„Лајете лајете лајете

Да ми из грла излази

Познати крвожедни урлик

Који ја називам песмом“

Лајте ви само“

(Вучја земља,Песме)

Истиче се идеја да су сви у вези са родоначелником, вуком али и вучјим

пастиром –светим Савом.

„Он корача по сувом

У пратњи својих вукова“

(Свети Сава,Песме)

или:

„Поји жедне вукове

Густим каменим млеком“

(Пастирство светог Саве)

12
 2.7.Лирска и епска народна поезија као подтекст

Попине поезије

Мотиве лирске народне поезије и везе са њом препознајемо на

плану синтаксе и атмосфере с тим што пјсник својој поезији даје ново
значење. Ова веза најбоље се може пратити у циклусу „Далеко у нама“.

„На мору бих спавао

У зенице ти роним“

...

„Тишини бих те отео

У песму те облачим“

(17,Песме)

као и :

„Из твојих дланова

Пију воду живе птице“

(20,Песме)

Кад је у питању епска поезија њен утицај се може пратити у циклусу

„Косовске песме“. У овим пјесмама евоцирана је атмосфера косовске
вечере, саме битке као и вријеме непосредно послије боја. Кнез Лазар
назван је вјенцоносцем. Овјенчан је кнежевском круном али он
истовремено дијели вијенце (симболичне) својим војницима:

„Венцоносац им ломи и дели

13
 Њихову златну прошлост

И они је једу

Сипа им у путире белих божура

Њихову рујну будућност

И они је пију“

Ову пјесму можемо довести у везу са једном од епских пјесама косовског

циклуса, „Кнежевом вечером“ .

3.ЗАКЉУЧАК

14
 У овом раду покушали смо показати везу која постоји између поезије
Васка Попе и нашег фолклорног насљеђа. Свака тврдња доказана је
примјерима из пјесниковог опуса.

Сам пјесник назначио је колику важност придаје усмнокњижевним

жанровима од којих су поједини, по његовом мишљењу, често били
занемаривани.10

Овим радом не жели се занемарити чињница да је Васко Попа

изразито модран пјесник. У прилог томе навешћемо мишљење Миодрага
Петровића: „.... Народска изрека, и уопште, фолклоризам који Попа радо
користи у својим стиховима не означава оријентацију која би његовој
поезији била сродна. Фолклоризам и Попин модернитет две су стварности
које изнутра нису сродне иако се врло често постављају једна крај друге“. 11

Оно што се на крају намеће као закључак јесте да Васко Попа

користи традиционалне жанрове које не развија даље у томе правцу
опонашајући књижевност наше прошлости, већ их стваралачки користи
како би створио аутентичан, изузетно модеран израз.

10
Васко Попа, „Од злата јабука“, предговор, Просвета, Београд, 1971.
11
Миодраг Петровић, „Универзум Васка Попе“, Просвета, Ниш,1995.

15