ГОВОР МРЖЊЕ У МЕДИЈИМА

1-4
АНА ГАГИЋ,МАТИЈА БУЛИЋ,КОСТА ВУКИЋЕВИЋ,ЈАНА ЈОВАНОВИЋ
ШТА ЈЕ ГОВОР МРЖЊЕ?

• Говор мржње је облик изражавања који се користи за дискриминацију и

омаловажавање људи на основу њихове припадности одређеној
категорији, као што су раса, пол, сексуална оријентација, религија,
националност, итд.
• Такав говор може бити вербални или писан, а може бити изражен и кроз
невербалне гестове.
ШТА ЈЕ ЦИЉ УПОТРЕБЕ ОВОГ ГОВОРА?

• Говор мржње има за циљ да изазове страх, бес и нетрпељивост према

одређеној групи људи и често подстиче дискриминацију и насиље.
• Он може узроковати физичке нападе, злостављање, сегрегацију и
геноцид.
• Постоје различите форме говора мржње, као што су расистички,
сексистички, хомофобични, гојазнички и религијски говор.
РЕШАВАЊЕ ГОВОРА МРЖЊЕ

• Борба против говора мржње треба да укључује промовисање

толеранције, разумевања и уважавања других људи и њихових
различитости.
• Кључно је изградити друштва у којима је различитост прихваћена и
поштована
ГОВОР МРЖЊЕ У МЕДИЈИМА
• Говор мржње је сваки вид комуникације који омаловажава јединку или групу на основу карактеристика као што су боја коже,
етничка и национална припадност, пол, религија и друго. Један од најраспрострањенијих видова говора мржње је испољавање
духа нетолеранције посредством медија. Како је прошлост показала, говор мржње има дубоке последице, поготово када је реч о
злоупотреби медија за пропагирање рата и насиља. Данас је говор мржње је присутан и у писаним и у електронским медијима.
• Нетолеранција, агресивност и говор мржње постали су најпрепознатљивије карактеристике између осталог и онлајн расправа, а
иницијатори такве комуникације све чешће су новинари и уредници медија јер текстовима које објављују директно подстичу
говор мржње и агресивно понашање публике.
• Иако су главни кривци за ширење говора мржње и агресивности у онлајн расправама на друштвеним мрежама и медијским
сајтовима пре свега они који у таквим расправама учествују, често се превиђа да су медији, тачније новинари и уредници, све
чешће иницијатори такве комуникације.
• Истраживање Центра за професионализацију медија и медијску писменост је показало да осам дневних листова и 20
најчитанијих портала у земљи само у току једног дана објаве у просеку 644 текста који садрже неке од елемената агресивне
комуникације, што значи да сваки медиј просечно објави 23 таква текста само у току једног дана.
СВЕСНО МАНИПУЛИСАЊЕ МЕДИЈА
ЗАРАД ПРОФИТА

• С обзиром на то да се садржаји у онлајн медијима у Србији не

наплаћују, њихови креатори зарађују захваљујући насловима који
привлаче читаоца, а више читалаца значи више оглашивача, односно
већа зарада.
• Ово се злоупотребљава тако што ће креатори садржаја у онлајн
медијима често користити нетатчне или полутачне информације у циљу
привлачења публике.
КОНФУЗНО ЗАКОДНОДАВСТВО И
НЕДОСЛЕДНЕ САНКЦИЈЕ
• Закон о јавном информисању забрањује подстицање дискриминације, мржње или
насиља против лица или групе лица због њиховог припадања некој раси, вери,
нацији, док Закон о забрани дискриминације прописује говор мржње као тежак
облик дискриминације, којим се забрањује изражавање идеја, информација и
мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље.
• Међутим, док је за утврђивање одговорности у случају првог закона важно
доказати постојање намере уредника или новинара, у случају другог закона она не
мора бити доказана.
АГРЕСИВНА КОМУНИКАЦИЈА У
СЛУЖБИ МЕДИЈСКИХ И ПОЛИТИЧКИХ
РАТОВА
• У медијима често важи правило да ако ниси са нама, онда си против нас. Неки медији се у том односу потпуно
отворено стављају у службу једних или других. Као последица тога губи се професионализам, професионално
новинарство и новинарство које је у служби грађана, а самим тим се губи и истина.
• Политичко опредљење може бити један од најчешћих разлога зашто се може постати медијска мета.
• Против ових медијских мета се користе лажи па им се и често приписује да су пријатељи странаца,
националних мањина или неких других мањинских група у друштву. Политичка борба лажима није говор
мржње, али се због политичког опредељења неко омаловажава до те мере да то производи мржњу и насиље.
Због тога наведено може сматрати видом говора мржње. Најчешће тај говор може да изазове лично обраћање
медијским” метама, што даље води претњама преко друштвених мрежа или чак и до уништавања имовине.
Последице по медијске мете нису само угрожавање безбедности, већ и рушења части и угледа, као и
уништавање пословне каријере.
ПСИХОЛОШКИ УТИЦАЈ МРЖЊЕ У
МЕДИЈИМА НА ЉУДЕ

• Како мржња у медијима утиче на нашу психологију

• Утицај мржње у медијима на ментално здравље
• Зашто су људи склоњи да верују у мржњу коју виде у медијима
ЕТИЧКИ И ДРУШТВЕНИ УТИЦАЈ МРЖЊЕ У
МЕДИЈИМА

• Како мржња у медијима утиче на наше односе са другима

• Етичка питања повезана са мржњом у медијима
• Друштвени утицај мржње у медијима на демократију и слободу
изражавања
МЕРЕ ПРЕВЕНЦИЈЕ И КОНТРОЛЕ МРЖЊЕ У
МЕДИЈИМА

• Како медији могу превенцију мржње у свом извештавању

• Регулативе које су на снази за контролу мржње у медијима
• Како јединице друштва могу допринети смањењу мржње у медијима
РЕШАВАЊЕ ГОВОРА МРЖЊЕ У МЕДИЈИМА

• Постоје бројне стратегије које могу да се користе за решавање говора

мржње у медијима. Прва и најважнија стратегија је да медији поштују
етичке стандарде и одржавају одговорност у свом извештавању. То може
да укључује сазнање фактичких информација, верификацију извора,
избегавање сензационализма и избегавање промовисања говора мржње.
• Друга стратегија је да се дигне глас против говора мржње када се он
појави у медијима. Ово може да укључује објављивање јавних изјава
које осуђују говор мржње, прављење документарних филмова који
објашњавају порекло и последице говора мржње и организовање
кампања које подстичу прихватање различитости и уважавање људских
права.
• Трећа стратегија је да се на унапређивању медијског образовања
фокусирају на говор мржње. Ово може да укључује учитавање студената
и новинара да разумеју порекло и последице говора мржње, као и да им
дају алате за суочавање са њим. Обука на извештавању о различитим
заједницама, укључујући маргинализоване и мањинске групе, може
такође да помогне у смањењу говора мржње у медијима.
ХВАЛА НА ПАЖЊИ