Ugledni čas 2014 – Građansko  vaspitanje

PRIPREMA NASTAVNOG ČASA

PREDMET Građansko vaspitanje

Nastavnik Janko Takač

Razred: Sedmi Odeljenje: 1

Broj 3

Nastavna tema Naziv Država i vlast

Broj 23

Nastavne jedinice Naziv Vlast

Tip nastavnog časa Obrada novog gradiva

Obrazovanje za kompetentan, odgovoran  i angažovan život u

Obrazovni demokratskom društvu

Razvijanje odgovornosti i inicijativnosti kao bitnih karakteristika

Vaspitni građana.

Formirati stаvove, rаzviti veštine i usvojiti vrednosti koje su

pretpostаvkа zа kompetentаn, odgovorаn i аngаžovаn život u
demokrаtskom društvu. Shvatanje neophodnosti postojanja
Ciljevi Funkcionalni vlasti i koncepta ograničenja vlasti

Korelacija Korelacija sa predmetom istorija – oblast Francuska buržoaska revolucija

Diskusijа: аrgumentovаnje, debаtа, аnаlizа  Rad sa tekstom – pitanja za rad

slučаjа, poređenjeDijaloška:Heuristički po grupama
dijalog i dijalog u grupi
 Ilustrativno –
Monološka: Predavanje, opisivanje, demonstrativna: PP prezentacija
Nastavne metode objašnjavanje i slike

Oblici rada Frontalni rad i rаd u odvojenim mаnjim grupаmа (I gr. 3, II gr. 5 i  III gr. 3 učenikа)

Nastavna sredstva  Verbalna: govor nastavnika, diskusija i izveštaji učenika po grupama

  Tekstualna: rad učenika sa listićima, pitanjima i sa sastavljanjem izveštaja
 Vizuelna: PP prezentacija, bela tabla
 Tehnička: lap-top, projektor, softver
Izvori znanja    knjige, štаmpа, televizijа, internet…
  SADRŽAJ RADA
Uvodni deo časa10 Priprema učenika – uvod u temu ili nastavnu jedinicu
min
Aktivnosti nastavnika
1)      Motivaciona aktivnost: Nastavnik deli
učenike na 3 grupe:
 
–         I grupa od 3 člana (AM-kraljica,JK-
podanik, SB-podanik) će se baviti pojmom
Monarhija
–         II grupa od 5 članova (DP, JM, PM,
VD-oligarh 2, AS-oligarh 1) će se baviti
pojmom oligarhija
–         III grupa od 3 člana (AG, VS, AM) će se
baviti pojmom demokratija.
Ako nisu svi učenici danas tu, raspored je
izmenjen ali tako da smisao ostane isti.
 
 
 
2)            Uvodna aktivnost: Ponavljanje sa
prošlog časa na osnovu sastava koje su
napisali o državi, o njenim glavnim
karakteristikama i o neophodnosti
postojanja države
 
3)      Povezujući prethodno gradivo o
državi, izlaže o pojmu suverenitetakoji je
Aktivnosti učenika
1) Slušaju instrukcije nastavnika i sedaju
tamo gde im je rečeno. Ako su svi učenici
na broju sedaju prema sledecem
rasporedu:-         I grupa od 3 člana (AM-
kraljica,JK-podanik, SB-podanik) će se
baviti pojmom Monarhija
–         II grupa od 5 članova (DP, JM, PM,
VD-oligarh 2, AS-oligarh 1) će se baviti
pojmom oligarhija
–         III grupa od 3 člana (AG, VS, AM) će
se baviti pojmom demokratija.
 
2) Individualno izveštavaju o svom
sastavu o državi, ostali učenici prate
slušaju kratko izlaganje i prisećaju se
svega naučenog. Dozvoljeno je i da
dopunjuju izlaganja i da komentarišu.
3)      Slušaju izlaganje o suverenitetu
države, kolonijama kao teritorijama-
državama bez suvereniteta, vrstama
vlasti: monarhija (kraljevina, carevina,
diktatura), oligarhija (aristokratija,
ekonomski oligarsi), demokratija
(republika, izbori, predstavnici-poslanici u
parlamentu)
3) Slušaju šta je cilj časa i pitaju ako im
 usko povezan sa pojmom vlasti. Nakon toga
izlaže osnovne podatke o vlasti, o vrstama
vlasti i uređenja

3) Nastavnik izlaže cilj i zadatke ovog

nastavnog časa:   Shvatiti pojam vlasti,
njene karakteristike tokom razvoja društva i
razumeti neophodnost postojanja vlasti.
Upoznati se sa konceptima ograničenja i
podele vlasti. nešto nije jasno

Glavni deo Realizacija zadatka časa

časa25min
Aktivnosti nastavnika Aktivnosti učenika

1) Mala i zanimljiva powerpoint 1) Gledaju PP prezentaciju, slušaju

prezentacija:   nastavnikove reči i uključuju se u
diskusiju sa nastavnikom  navodeći
Primeri moći: vlastite primere za vlast i moć2) Slušaju
Harizmatska moć – kakvu moć imaju papa, kratko predavanje, postavljaju pitanja i
patrijarh diskutuju

Ekonomska moć – kakvu moć imaju Bil  

Gejts, Steve Jobs
Politička moć – kakvu moć imaju Tito,
Staljin
Vojna moć – kakvu moć imaju Napoleon,
Hitler
(Personalna moć – učitelj, roditelj
  … i sl.)
2)      Drži kratko predavanje o vlasti i
vrstama vlasti u jednoj državi u prošlosti i
savremenom svetu: Šta je dakle moć, kako
izgleda monarhija, kako oligarhija a kako
demokratija? Ako nema vlasti onda imamo
 
4)      Grupe dobijaju zaduženja i pitanja
koja treba da vode diskusiju. Odgovaraju
na postavljena pitanja.
1. Grupe sastavljaju izveštaje i
biraju predstavnika koji će
izlagati:
–         Prva grupa uz pomoc panoa izlaže
svoj izveštaj
–         Druga grupa uz pomoc panoa 
izlaže svoj izveštaj
šta (anarhija)?
3)      Prema unapred odredjenim grupama,
daje učenicima listiće sa pitanjima koja
treba da vode diskusiju:
–         Koje ste uloge prepoznali? (kraljica,
podanik, oligarh …)
–         Kakva je ličnost na vlasti (kraljica ili
oligarh)
–         Koje su dobre a koje su loše osobine
ličnosti na vlasti?
–         Koje su prednosti a koje su mane
vašeg uređenja?
–         Na osnovu čega se donose odluke u
vašem  uređenju;
–         Kakav je položaj ljudi u vašem
uređenju;
–         Koja su pravila za izbor vladara, koja
su za vladanje, kako se ograničava vlast u
vašem uređenju?
–         … (listići u prilogu)
4)      Obilazi i nadzire rad grupa i podstiče
pojedinačne učenika na rad i diskusiju
unutar grupa. Po potrebi postavlja
potpitanja i motiviše učenike.
5)      Sluša izlaganja po grupama. U
analiziranju izveštaja po grupama vodi se
istim pitanjima:
–         Koje ste uloge prepoznali? (kraljica,
podanik, oligarh …)
–         Kakva je ličnost na vlasti (kraljica ili
oligarh)
–         Koje su dobre a koje su loše osobine
ličnosti na vlasti?
–         Koje su prednosti a koje su mane
–         Treća grupa uz pomoc panoa 
izlaže svoj izveštaj
1. Slušaju izlaganje druge grupe i
pitaju ako im nešto nije jasno i
diskutuju o onome što čuju, vode
se istim pitanjima.
–         Koje ste uloge prepoznali? (kraljica,
podanik, oligarh …)
–         Kakva je ličnost na vlasti (kraljica ili
oligarh)
–         Koje su dobre a koje su loše
osobine ličnosti na vlasti?
–         Koje su prednosti a koje su mane
vašeg uređenja?
–         Na osnovu čega se donose odluke
u vašem  uređenju;
–         Kakav je položaj ljudi u vašem
uređenju;
–         Koja su pravila za izbor vladara,
koja su za vladanje, kako se ograničava
vlast u vašem uređenju?
5. Diskutuju na osnovu nastavnikovog
problematizovanja i u pravcu odbrane
demokratskog uređenja.
– Taksativno navode koje su  prednosti a
koje su mane svakog od ova tri uredjenja
vlasti?
6. Završavaju diskusiju i izvode zaključke
 vašeg uređenja?

–         Na osnovu čega se donose odluke u

vašem  uređenju;

–         Kakav je položaj ljudi u vašem

uređenju;

–         Koja su pravila za izbor vladara, koja

su za vladanje, kako se ograničava vlast u
vašem uređenju?

–         … (listići u prilogu)

5.  Problematizuje izlaganja i podstiče

učenike na diskusiju o spornim pitanjima u
svakom obliku vlasti, eventualno sa
naglaskom na odbranu demokratskog
uređenja.

– Dakle, koje su prednosti a koje su mane

svakog od ova tri uredjenja vlasti?

6) Privodi diskusiju ka svom završetku i

izvodi zaključke

Osvrt na strukturu časa i naglašavanje njegovih bitnih elemenata

Aktivnosti nastavnika Aktivnosti učenika

1)            Postavlja pitanje učenicima: Šta

dakle možemo danas zaključiti o vlasti?2)     
Nakon slušanja učeničkih odgovora navodi 1)      Odgovaraju na nastavnikovo
taksativno sve one jake strane i one slabe pitanje2)      Slušaju nastavnikovo
strane Demokratskog uređenja izlaganje i rezimiranje

3)      Na sledećem času ćemo se baviti 3)      Pripremaju se za sledeći čas na

Završni deo časa10 ograničenjem, kao i podelom vlasti na kojem će se raditi ograničenje i podela
min zakonodavnu, izvršnu i sudsku. vlasti

Plan rada na tabli (Plan table)

  Powerpoint prezentacija  Moć  Bela tabla   

 Fotografije primera za svaku od navedenih moći: Pano 1

  Izveštaj I grupe – Monarhija

  Harizmatska moć – papa, patrijarh  

Ekonomska moć – Bil Gejts, Stiv Džobs Pano 2

Politička moć –Tito, Staljin, Izveštaj II grupe – Oligarhija

Vojna moć –  Napoleon, Hitler  

… Pano 2

Definicije Izveštaj III grupe – Demokratija

  Bela tablaTaksativno navodjanje jakih i slabih strana monarhije, oligarhije i demokratije

Domaći zadatak i priprema učenika za naredni čas:Učenici treba da razmisle o poslovici   Kadija te
tuži,  kadija  te  sudi

Takodje treba da razmisle o odgovorima na pitanja: Šta radi parlament? Šta radi vlada?   Šta rade sudovi?

Samovrednovanje i evaluacija održanog časa: 

–         Šta smo na ovom času novo naučili (novi pojmovi)?

______________________________________________________________

–         Kako smo međusobno sarađivali? ___________________________________

–         Kako smo se osećali?  _______________________________________

–         Šta bi se moglo dodati pa da nastava i učenje budu još bolji i efikasniji? 
______________________________________________________________________

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
:::::::::::::::::::::::::::::::
 Osnovna škola ‘’T. G. Masarik’’

Janošik

Školska 2013/2014. godina

U G L E D N I  Č A S

Br. 1

–  Vlast  –

IZVEŠTAJ

Janošik, Mart 2014.

SADRŽAJ:

1. PODACI O ČASU 
…………………………………………………………………………..  3

Definisanje časa
………………………………………………………………………..  3

Uvođenje novine
………………………………………………………………………………  3

Motivacija     
……………………………………………………………………………………….. 
3

Usaglašenost sa nastavnim planom i programom 

………………………………………..4

2. PLANIRANjE I ORGANIZACIJA ČASA

………………………………………..  4

Ciljevi časa
………………………………………………………………………………..  4

Metode i oblici rada

……………………………………………………………………  4
Uslovi za realizaciju časova 
…………………………………………………………………..   5

Organizacija časa  (priprema, zadaci za učenike i nastavni materijali) ………..     5

3. EVALUACIJA
………………………………………………………………………………. 5

Direktor i nastavnici 
……………………………………………………………………………..   5

Učenici   
………………………………………………………………………………………
……..   5

1. 1.     PODACI O ČASU
Definisanje časa:
Nastavnik:  Janko Takač

Nastavni predmet:  Građansko vaspitanje

Nastavna oblast:  Država i vlast

Nastavna jedinica: Vlast

Razred:  VII-1

Tip časa: Obrada novog gradiva

Uvođenje novine :
– Primena metoda aktivne nastave koja podstiče učenike na rešavanje konkretnih
problema primenom naučenog

– Rad po grupama i vršnjačka edukacija koja podstiče saradnju među učenicima i

veću samostalnost u radu

– Podsticanje diskusije, aktivističkog stava uz razvoj tolerancije i demokratičnosti.

– Primena svih resursa informatičkog kabineta u nastavi

– Primena grupnog oblika rada u nastavi

– Primena problemske nastave i slobodne diskusije u nastavi

Motivacija:
Predajući Građansko vaspitanje u osnovnoj školi, polazimo od sledeće činjenice:
neće veliki broj učenika postati biolozi, neće mnogi učenici postati istoričari, ni
geografi. Neki će možda postati  hemičari,  neki će postati tehničari, ali opet,
veoma mali broj njih će postati matematičari a još manje će biti fizičara. Ali, svi će
oni postati građani, svi će biti državljani ove ili one države i svi će biti pod nečijom
vlašću a možda će neki jednog dana i sami imati neku vrstu vlasti u rukama.

Učenicima  je  potrebno  više praktičnog  i  samostalnog  rada na konkretnim

problemima.  Povod  za  uvođenje  novina  u  nastavu  bili  su  potreba za
inoviranjem nastave, upotrebom svih novih školskih resursa, odslušani
akreditovani  seminari  i  prilika  da  se  usvojena  znanja  primene  u  nastavi,  kao
i potreba da se  učenici upoznaju  sa  gradivom  na  jedan  drugačiji,  aktivniji  i 
interesantniji  način.  Poseban motiv za uvođenje novina u nastavu jeste da učenici
pored znanja i umenja, steknu i određene komunikacijske i socijalne veštine, kao i
sposobnosti za rad u  timu, za aktivizam i participaciju u društvenim procesima.

Usaglašenost sa nastavnim planom i programom

Nastavna  tema i pripadajuća joj jedinica  su usaglašene  sa  nastavnim  planom  i 
programom  predmeta Građansko vaspitanje u VII razredu.  Učenici  su  već
obučаvаni u tehnikаmа grupnog rаdа i rаzvijаli su svoje sposobnosti kritičkog
prosuđivаnjа i odgovornog odlučivаnjа i delаnjа na časovima Građanskog
vaspitanja u V razredu. A u VI razredu su učili o funkcionisаnju nivoа i orgаnа
vlаsti i upoznаvаli se sa merаma vlаsti. Korelacija gradiva između predmeta u VII
razredu je moguća u oblasti predmeta Istorija u okviru kojeg se proučava
Francuska buržoaska revolucija 1789. nakon koje je monarhija zamenjena
republikom, aristokratija građanstvom, feudalizam kapitalizmom.

2. PLANIRANJE I ORGANIZACIJA ČASA

Ciljevi časa
Opšti cilj časa:  Rаzumeti neophodnost postojаnjа vlаsti

Obrazovni ciljevi časova:

–  učenici uče o vrstama moći: harizmatska, ekonomska, vojna, politička …

–  učenici uče o vrstama društvenih uređenja tokom istorije sa aspekta moći, vlasti i
odučivanja: monarhija, oligarhija i demokratija

–  učenici rešavaju konkretne probleme sa aspekta ljudi koji su u položaju da drže

vlast u svojim rukama: procesi odlučivanja u monarhiji, oligarhiji i demokratiji

–  učenici se osposobljavaju da rade  u grupama i razvijaju timski rad,

–  stvaranje i negovanje radne atmosfere na času

Funkcionalni ciljevi časova:

Učenik je sposoban da:

–         funkcioniše kao delotvorni član tima i doprinosi ostvarenju ciljeva tima

–         uzme učešće u rešavanju konkretnih problema i donosi odluke

–         samostalno poveže ranije stečena znanja i iskustva sa novim gradivom

–         argumentovano diskutuje, procenjuje vrednost i kvalitet određenih rešenja

Metode i oblici rada

–         Metode rada: verbalna (predavanje, rad sa tekstom), ilustrativno-
demonstrativna (rad uz PP prezentaciju) i problemska (rešavanje konkretnih
problema)

–         Oblici rada: frontalni i rad u grupama

Uslovi za realizaciju časova

Čas je realizovan u informatičkom kabinetu

Potrebna nastavna sredstva za realizaciju časa su:

– radni listići o državi koje su dobili na prošlom času za domaći zadatak  (prilog B)

– radni listići sa problemom koji treba rešiti (prilog C)

– projektor, laptop, projekciono platno, bela tabla

– powerpoint prezentacija (prilog D)

– pitanja za vođenje diskusije po grupama (prilog E)

– papiri, olovke

– slike iz perioda revolucija (prilozi F i G)

 
Organizacija časa (tok časa)
Kompletna priprema za čas (prilog A)

1. 3.     EVALUACIJA 
Direktor i nastavnici:
Ovom uglednom nastavnom času su prisustvovali direktor škole Zuzana Halabrin i
sledeći nastavnici naše škole: Ivan Listmajer, Ondrej Urban, Jarmilka Urban, Anna
Valentova, Martina Zrinji, Zuzana Đukić, Jaroslav Halabrin, Elena Omasta, Marija
Dišpiter, Marina Kolarik i Slađan Srdić. Nastavnom času je prisustvovala i Martina
Urban koja je u našoj školi pedagoški asistent.

Učenici:
Ovaj ugledni nastavni čas je organizovan za učenike odeljenja VII razreda. Ovo
odeljenje ima 11 učenika, pet devojčica i šest dečaka.

Advertisements
REPORT THIS AD

REPORT THIS AD

НАСТАВНИ ЧАС:  Попис становништва у Србији 2011

Јанко Такач

Дипломирани педагог и наставник грађанског васпитања

Основна школа “Т. Г. Масарик“ Јаношик

НАПОМЕНА:
ОБЈАВЉЕНО У ПРОСВЕТНОМ ПРЕГЛЕДУ У РУБРИЦИ
ПЕДАГОШКА ПРАКСА
ОКТОБАР 2013 
 
  

Републички завод за статистику је 01. 11. 2013. објавио посебну публикацију

“Попис и основци“, намењену првенствено ученицима виших разреда
основне школе и њиховим наставницима, стога је РЗС донео одлуку да свим
основним школама у републици Србији поклони по један примерак ове
публикације, како би она нашла пут до својих читалаца. Основни циљ ове
публикације је да омогући наставницима да заједно са својим ученицима
осмисле и одрже најмање један школски час посвећен попису, како би се
упознали са најобимнијим и најкомплекснијим статистичким истраживањем,
које се спроводи у скоро свим земљама света.

Настaвни час посвећен публикацији “Попис и основци“ се може организовати

на два начина. Један начин је да се организује као час одељенског старешине
а други је да се одржи као час Грађанског васпитања ученицима седмог
разреда. У оквиру грађанског васпитања у седмом разреду постоји општи
циљ  стицања знања, формирања ставова, развијања вештина и усвајања
вредности које су претпоставка за успешан, одговоран и ангажован живот у
демократском  друштву, као и посебан задатак стицања знања о узроцима
различитог степена остварености права детета у савременом свету.  Час
одељенског старешине је са друге стране погодан зато што се тематика из
публикације  “Попис и основци“ може обрадити са свим ученицима старијих
разреда а не само са ученицима седмог разреда, као што је случај са
Грађанским васпитањем. Наравно, у том случају је потребно  прилагодити
наставу ученицима сваког од ових разреда.

У овом примеру из педагошке праксе ћемо тематику из наведене публикације

обрадити тако да је могуће одржати час и као грађанско васпитање у седмом
разреду и као час одељенског старешине у петом, шестом, седмом и осмом
разреду. 

Циљ часа је развијати осећања припрадности заједници уз истовремено

буђење и развијање критичког мишљења код ученика, као и њихове
способности да анализирају, процене и увиде главне карактеристике
становништва и видљиве трендове развоја. Конкретни задатак је да се
ученици упознају са основним статистичким карактеристикама становништва
државе у којој живе

Корелација је могућа са предметима грађанско васпитање, народна традиција,

природа и друштво, биологија, историја и географија.

 
 

Уводни део часа

(15 мин.)

Мотивациона активност
Активност наставника: Наставник “буди“ ученике и ствара атмосферу
подстицајну за учење тако што пита ученике да устану само неки од ученика
у одељењу: Нека устане најстарији у одељењуу!; Нека устану све девојчице
у одељењуу!; Нека устану они који имају брата!; Нека устану они који имају
сестру!;  … Важно је да наставник што боље познаје статистичку структуру
одељења и да у складу са тиме прозива ученике.
Активност ученика: Ученици следе наставникове инструкције, устају или
остају да седе. Ако се међусобно не познају баш најбоље – упознају се боље
на овом часу.
Уводно предавање
Активност наставника: Наставник гради развијајући дијалог о
прапочецима активности пописа, при чему се ослања на предзнања ученика
из предмета као што су грађанско васпитање, народна традиција, природа и
друштво, историја или географија.
–          Шта мислите, када је био први попис на кугли земаљској?

ОДГОВОР: Древне цивилизације …

–          А зашто је том владару пало на памет да попише своје

становништво?

ОДГОВОР:  Пребројати пореске и војне обвезнике …

–          Дакле, на основу реченог, шта је то попис?

ОДГОВОР: Прикупљање најзначајнијих статистичких података о лицима,

домаћинствима и становима на територијиј једне земље …

–          А који је значај пописа? 

ОДГОВОР:  Проценити број и структуру становништва на један дужи период,

планирати развој у економији, образовању, здравству и осталим областима …

Активност ученика: Ученици  слушају наставника и учествују у дијалогу

према сопственим предзнањима.
Главни део часа
(25 мин.)
Активност наставника:  Предаје и води развијајући дијалог  о попису
становништва у Србији
–          Први попис је на простору Србије био 1834. Шта мислите,  зашто
баш те године?

–          Пописи су спровођени сваких пет или десет година али 1941 није
обављен, шта мислите, зашто?

–          Последњи попис је спроведен 2011. Да ли се сећате како је то

изгледало, ко се сећа па са нам исприча како је то било када је дошла тета
или чика да вас попишу?

Активност ученика: Слушају наставника и одговарају на његова питања у

складу са ониме што можда већ знају или су имали искуства.
Активност наставника: Пауерпоинт презентација – Резултати
пописа у Србији 2011: Србија у бројкама
Наставник, у недостатку пројектора и могућности за ПП презентацију, може и
да направи плакат или да напросто пише на табли најзначајније податке.

Оријентациони изглед ПП презентације (плаката или табле):

На свету има:
Дакле, број
7 087 850 становника
165људи Србије се 986 насеља
  51,3% је жена смањио има мање
Просечна Кретање: за 311 од 100
старост им   000 људи. становника.
А у Србији
је 43,5 година Према То јe као да  
живи:
  попису, је сваке
2002. године године Најмања
7 186 862
48,7%  је нестала општина је
људи
мушкараца Је у Србији општина Црна Трава
Просечна живело 7 величине са само 1
  старост им 497 Шида! 663становн
је 40,9 година 862  људи.   ика
 Општине са Општине са 2011 године У Србији 17% људи
најстаријим најмлађим се у Србији има  2 487 је старије
становништво становништво родило 886 од 64
мгде је мгде је домаћинст године
просечна просечна 65 598 деце ава. 69% људи
старост виша старост око 35 а умрло је је старости
од 50 година су година година чак   од 15 до 64
Црна Трава, су Сјеница, 102 године
Гаџин Хан и Тутин и Нови 14% људи
 935 људи. Просечно,
Што значи има
да је Србија
Сврљиг. земља са 2,88 члано
  негативним ва по
прираштајем  домаћинст је млађе од
  Пазар.   (-37 337). ву. 15 година
 

 Школска спрема:
– 3% је без школе
Од  100 становника 41%
су пословно активни
– 11% непотпуно
 
основно образовање

59% су пословно
– 21% има само основну
неактивни:
школу
Најчешћа имена
– 14%  деца ЖЕНСКА: Милица,
– 49% има средњу
школу Анђела, Јована, Ана
– 8%  ученици и
студенти МУШКА: Драган, Никола,
– 17%  има вишу или
високу спрему Лука, Стефан
– 23% пензионери
   
– 8% домаћице
Рачунар зна да Најчешћа презимена:
– 6%  остали користи 49% а не зна Јовановић и Петровић
51%
 

Могућа потпитања која прате презентацију:

–          Колико држава попут Србије стану у светску популацију?

–          Како вам се чини, да ли је ово велика просечна старост или није?

–          Шта мислите, који су све узроци овако великог пада у бројности и

негативног прираштаја?

–          Где се налазе наведене општине?

–          Шта мислите зашто су ове општине тако  старе или младе?

–          Шта је то домаћинство и ко чини просечно домаћинство (мама,
тата и једно дете, вишегенерацијска домаћинства …)?

–          Како вам се чини овај распоред старих и младих (17-69-14), зашто је

баш такав?

–          Како вам се чини овај распоред активних и неактивних (41-59), шта

нам то говори?

–          Коју школу имају ваши родитељи, а деда и баба?

–          Која су најчешћа имена у нашој школи?

 Активност ученика: Слушају наставника и одговарају на његова питања

у складу са ониме што можда већ знају или су имали искуства или увиђају на
основу презентације.
Завршни део часа
(5 мин.)

Активност наставника:  Води слободни разговор  о попису

становништва у Србији са аспекта локалне средине из које потичу ученици:
–          Колико људи живи у нашој општини?

–          Колико људи живи у нашем мести-насељу-селу?

–          Колико деце је рођено ове године у вашем суседству, околини, селу?

–          Да ли се број становника у нашој општини повећава, стагнира или се

смаљује?

–          Ако се смањује, шта треба учинити да се то смањивање заустави?

–          Да ли се сећате, која је била тема Дечије недеље ове године (Слушајте
мама и тата, желим сестру или брата)?

Активности ученика:  Слушају наставника и слободно се укључују у

разговор  у складу са чиљеницама које можда већ знају или су са њима имали
искуства или су их увидели сада.
 

Активност за крај – домаћи задатак

Наставник дели а ученици у пару преузимају
материјале (Пописница из публикације):
Хајде да покушамо урадимо мали попис у нашем одељењу! Поделите се на
парове и преузмите пописницу. Преко недеље урадите попис и очекујем
извештај на следећем часу. Срећно!

 
Самовредновање и евалуација наставног часа

Код ученика су побуђена осећања припрадности заједници уз истовремено

буђење и развијање критичког мишљења, као и њихове способности да
анализирају, процене и увиде главне карактеристике и видљиве трендове
развоја. Ученици су упознати са основним статистичким карактеристикама
становништва државе у којој живе и остварена је корелација са предметима
као што су: грађанско васпитање, народна традиција, природа и друштво,
биологија, историја и географија, чиме су усвојена знања добила шири и
практичан значај.

 
  Огледни час 2016/2017
НАСТАВНИ ЧАС: 18. октобар – Европски дан борбе против
трговине људима

Јанко Такач
Дипломирани педагог
ОШ “Т. Г. Масарик“ Јаношик и ОШ „Млада поколења“
Ковачица

Од 2007. године, сваког 18. октобра се обележава Европски

дан борбе против трговине људима. Пошто се у плану и
програму Грађанског васпитања у VIII разреду обрађује тема
експлоатације деце увидели смо пригодну прилику да
спојимо наставни час везан за област Деца у савременом
свету – конкретно наставне часове везане за тему Деце у
посебним ситуацијама, са акцентом на поглавље Деца жртве
експлоатације – са обележавањем Европског дана борбе
против трговине људима. Иако је наставни час везан за
Грађанско васпитање, само предавање и све везане
активности се могу остварити и као час одељењског
старешине у VIII разреду.
Циљ овог наставног часа је да ученици стекну знања,
формирају ставове, развију вештине и усвоје вредности које
су претпоставка за успешан, одговоран и ангажован живот у
демократском и изнад свега хуманом друштву. Задаци овог
часа су разумевање концепта универзалности права детета,
стицање знања о узроцима различитог степена остварености
права детета у савременом свету, подстицање развоја
критичког односа према појавама злоупотребе права детета
као и упознавање са неопходним условима за остваривање
најбољег интереса детета.
Корелација је могућа са предметима грађанско васпитање
(градиво из минулих разреда), биологија (утицај лоших
животних услова на здравље човека), историја
(робовласништво и миграције кроз историју) и географија
(сиромашне и развијене државе и области света, миграције).

Уводни део часа

(10 мин.)

Мотивациона активност

Активност наставника: Наставник “буди“ ученике и ствара

атмосферу подстицајну за учење тако што пита ученике: Ко
може да нам објасни, шта је то робовласништво? Ко су некада
давно били робови? За које историјске периоде везујемо
робовласништво? Како је то изгледало када су људи били
предметом трговине? Да ли сте можда погледали неки филм
или прочитали неку књигу са таквом тематиком? … Важно је
да наставник што боље увиди колико предзнања ученици већ
имају – а сигурно нека предзнања имају. Током часа, уз помоћ
лап топ компјутера и видео пројектора наставник показује
пригодне и ефектне фотографије везане за ову тему.
Активност ученика: Ученици се јављају и они који су бољи из
историје могу лепо да објасне шта су учили о
робовласништву, о робовима, о ропском раду. Исто тако они
који су погледали неки филм или прочитали неку књигу – а
неки сигурно јесу, недавно је хит био филм Дванаест година
ропства а ученици знају и за филм Гладијатор, а ту је и роман
Чича Томина колиба – ће моћи да кажу шта су тамо видели и
прочитали.

Уводно предавање
Активност наставника: Наставник истиче чињеницу да се 18.
октобра обележава Европски дан борбе против трговине
људима и са ученицима гради развијајући дијалог о
проблематици трговине људима (курзивом је писан део
погодан за дебату):

Помињали смо већ на претходним часовима да постоје деца

на свету која живе у веома лошим животним условима – деца
жртве глади и сиромаштва, деца жртве оружаних сукоба,
деца деликвенти, деца корисници дроге, деца жртве
експлоатације …
Један од тих веома лоших животних услова је положај жртава
трговине људима.
Трговина људима је глобални феномен који погађа све земље
– земље у политичкој и економској транзицији, неразвијене
земље и земље у развоју, земље у рату и постконфликтне
земље. Неке се појављују као земље порекла (које су то
тренутно? пратите ли вести?), неке као земље транзита
жртава (нажалост знате да ту спада и Србија, ко већ две
године пролази кроз нашу земљу?), док се економски
развијеније земље појављују као земље дестинације (које су
то земље?).
Трговина људима подразумева продају и куповину, тј.
држање неке особе у циљу њене експлоатације, као и све
друге радње које могу бити део тог процеса (нпр. превоз,
скривање, чување и сл.).
До експлоатације долази и експлоатација се одржава
употребом силе, претње, преваром, злоупотребом тешког
положаја, отмицом или на неки други начин.
Када се ради о трговини децом, није важно које средство је
употребљено, тј. говоримо о трговини људима иако није било
елемената претње, принуде, злоупотребе положаја и слично.
Такође, пристанак жртве – а нарочито детета – на
експлоатацију не мења чињеницу да се ради о трговини
људима и да је то кривично дело. (зашто?)
Циљ трговине људима је остваривање зараде (или неке друге
користи) кроз експлоатацију, било да се ради о принудном
раду, принудном просјачењу, принуди на вршење кривичних
дела, сексуалној експлоатацији, принудним браковима,
трговини органима или неком другом облику.

Активност ученика: Ученици слушају наставника и учествују у

дијалогу према сопственим предзнањима.
 Главни део часа
(20 мин.)

Активност наставника: Предаје и кроз конкретне примере

води развијајући дијалог о проблему трговине људима
(курзивом је писан део погодан за дебату):
Трговина људима представља најгрубљи начин кршења
људских права и једно од најтежих кривичних дела против
човечности – 2003. године је уведена као кривично дело у
Републици Србији. Дакле борба против трговине људима је
регулисана и међународним и домаћим законским оквирима.
Постоје бројне међународне конвенције против трговине
људима а и у Србији имамо неколико закона који се баве овим
феноменом.
Трговина људима почиње њиховим врбовањем, превожењем,
пребацивањем, скривањем или примањем. Постоји неколико
начина како трговци људима долазе до људи:
– Људима се на пример нуде лажне пословне понуде. Некад
су то понуде од особа које жртва познаје или у које има
поверења али чешће су то обмањујуће понуде за посао где
непознати људи нуде – путем огласа у медијима или путем
интернета (јесте ли наишли на овакве огласе?) – пословне
прилике људима који дуже време живе у беди, сиромаштву и
неизвесности па су принуђени – очајни у потрази за било
каквим послом.
– Веома тужни облици трговине људима обухватају продају
деце од стране породице (због сиромаштва, као и из вере
родитеља да ће њихово дете имати бољи живот на неком
другом месту) или од стране људи који су у стању да
успоставе такву емотивну везу да деца сама пристану да
робују и служе свом власнику (љубав, емоционална везаност).
– Најређи и најопаснији облик долажења до људи који ће бити
предмет трговине је отмица.
Не постоје људи који желе да буду предметом трговине него
се трговина спроводи путем претње силом или употребом
силе или других облика присиле, отмице, преваре, обмане,
или тешког положаја или давања или примања новца или
користи да би се добио пристанак лица које има контролу над
другим лицем. Трговац људима зна како да жртву држи под
контролом- злоупотреба положаја, овлашћења, односа
поверења, обмањивањем и довођењем у заблуду,
застрашивањем, силом, претњама или уценом. Жртва из своје
перспективе не мора да препозна да трговац примењује ове
начине и да је тиме контролише – кад је неко од малих ногу
предметом трговине, такав човек ни не зна како је то бити
слободан.
Главни циљ трговине је експлоатација људи, најчешће
принудни – ропски, веома тежак и веома опасан – рад тј.
служба. Осим тешког, мукотрпног и дуготрајног физичког
рада, постоје и принуда деце на просјачење (кад сте задњи
пут били у неком од градова? јесте ли приметили просјаке?
има ли ту и деце?), сексуална експлоатација (нпр.
проституција), принудна удаја, експлоатација у смислу
принуде на вршење кривичних дела (нпр. крађе, али овде је
битно да знате да државе треба да примењују начело
некажњавања жртава ако су жртве биле приморане на
криминал), коришћење деце у оружаним сукобима, као и
трговина децом ради усвојења.
Последице трговине људима су веома тешке, оне могу бити
психичке (траума, стрес, нарушене емоционалне реакције,
неповерљивост – смањена вера и везаност за друге, осећање
безвредности, окривљавање себе, ниско самопоштовање,
повлачење из друштва, необразовање и слаба адаптација на
школу, ризично понашање у адолесценцији, и сл. ), физичке
(повреде, смрт, разна тешка обољења), друштвене
(прекидање веза са породицом, другим људима,
обележеност, одбацивање), економске (материјална штета –
рад без зараде).
Жртве трговине људима долазе из веома рањиве популације,
оне често ни не схватају да су жртвама, те се и ређе обраћају
за помоћ. Дете које просјачи је често жртва и трговаца
људима али и друштва – људи некад презиру просјаке,
полиција је некад неосетљива па их кажњава као криминалце
и сл.
Активност ученика: Ученици слушају наставника и учествују у
дијалогу према сопственим предзнањима.

Завршни део часа

(15 мин.)

– Активност наставника: Води слободни разговор са

ученицима о трговини људима са аспекта локалне средине из
које потичу ученици и са нагласком на све што ученици могу
да ураде на превенцији трговине људима:

Црвени крст реализује програм борбе против трговине

људима од 2005. активним учешћем у Националној мрежи за
борбу против трговине људима. Током година развио се
„Превентивни пакет“ који осим вршњачке едукације обухвата
и рад са социјално угроженим становништвом, корисницима
кухиње Црвеног крста, децом са инвалидитетом, децом без
родитељског старања и мигрантима.

Превентивне информативне активности које се спроводе у

Србији:
– помажу деци да схвате да жртва може бити било ко,
– мотивишу децу да говоре о овом проблему,
– могу помоћи у прелиминарној идентификацији жртава

Како идентификовати угрожену децу? Пратимо:

1. Понашање ученика у школи (шта мислите, како се понаша

угрожено дете?)
2. Понашање родитеља у школи
3. Здравствено стање ученика (шта мислите, каквог је оно
здравственог стања?)
4. Изглед ученика (шта мислите како може да изгледа
угрожено дете?)
5. Понашање ученика генерално (куда иде и шта ради после
школе?)
6. Комуникација и садржај комуникације
7. Успостављање односа и друштво
8. Породични живот, услови живота
9. Жртве примењују самоидентификацију

Активности ученика: Слушају наставника и слободно се

укључују у разговор у складу са чиљеницама које можда већ
знају или су са њима имали искуства или су их увидели сада.

Активност за крај – домаћи задатак

Наставник говори ученицима:

Попричајте са својим родитељима и са својим другарима о
овој теми, можда ћете кроз разговор некоме помоћи да
препозна случајеве трговине људима!

Самовредновање и евалуација наставног часа

Обележен је Европски дан борбе против трговине људима.

Код ученика су побуђена осећања припрадности заједници
која је хумана и брине за своје своје чланове, уз истовремено
буђење и развијање критичког мишљења – у смислу њихове
способности да анализирају, процене и увиде главне
карактеристике и препознају облике трговине људима.
Ученици су упознати са проблематиком трговине људима и
остварена је корелација са предметима као што су: грађанско
васпитање, биологија, историја и географија, чиме су усвојена
знања добила шири и практичан значај.

Литература:
1) ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ ЗА VIII РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ –
Приручник за наставнике, аутори: др Јелена Врањешевић, др
Нада Кораћ и коаутори (Београд, 2011)
2) ПРЕЗЕНТАЦИЈА: Превенција трговине децом кроз
активности Црвеог крста (Црвени крст Србије, 2016)
3) Веб сајт: АСТРА: http://www.astra.rs/astra-dogadjaji/evropski-
dan-borbe-protiv-trgovine-ljudima-18-oktobar/ (доступно на дан
30. 09. 2016)
4) ПРЕЗЕНТАЦИЈА: Превенција трговине децом и младима у
образовању – Аутори: Лајовић Биљана, Милановић Лидија,
Радосављевић Биљана, Барјактаровић Данијела (Београд
2016)