БЛУМОВА ТАКСОНОМИЈА ОБРАЗОВНИХ ЦИЉЕВА

Општи циљ интегрисаног наставног предмета Природа и друштво јесте упознавање

себе, свог природног и друштвеног окружења и развијање способности за одговоран

живот у њему.

Остали циљеви и задаци су:

 развијање способности запажања основних својстава објеката, појава и процеса у

окружењу и уочавање њихове повезаности

 развијање основних елемената логичког мишљења

 развијање радозналости, интересовања и способности за активно упознавање

окружења

 оспособљавање за самостално учење и долажење до информација

Утицај мултимедије на постигнућа и мотивацију ученика при обради географских садржаја у

настави

Природе и друштва 12

 интегрисање

 искуствених и научних сазнања у контуре система појмова из области природе и

друштва

 стицање елемената научне писмености и стварање основа за даље учење усвајање

цивилизацијских тековина и упознавање могућности њиховог рационалног

коришћења и дограђивања, развијање еколошке свести и навика здравог живљења

(преузето са: http://www.zuov.gov.rs, 22.03.2015.).

Да би се утврдио ниво остварености целокупних циљева неопходно је перманентно

вредновање које Де Зан (2005) дефинише као процену ученичког постигнућа у складу са

њиховим способностима и могућностима. Цвјетићанин (2009) сматра да вредновање

помаже ученицима да постану свесни циљева, овладају стратегијама учења, препознају

остварене успехе и процене потенцијале за нова достигнућа. Оно се најчешће процењује

кроз оцењивање као вид утврђивања постигнућа на одређеној вредносној лествици.

Наставник не би требао да се задовољи знањем ученика заснованом на присећању и

препознавању, јер оно нужно не гарантује разумевање наставних садржаја. Управо

супротно, треба да их, применом различитих образовних стратегија подстакне да овладају

функционалним и стваралачким знањима, а да онда применом добро разрађене

таксономије осигура не само стицање трајног и квалитетног знања, већ и ефикасније

индивидуализовање процеса наставе (Стојаковић, 1998)

Амерички психолог Бенџамин Блум (Bloom, 1956) креирао је класификацију

образовних циљева и задатака у области когнитивног, афективног и психомоторног

подручја. У когнитивном подручју (подразумева развој менталних способности - знања)

циљеве је поделио на шест нивоа представљених од најједноставнијих до најсложенијих –

знање, разумевање, примена, анализа, синтеза и евалуација. Најнижи нивои таксономије

односе се на препознавање, репродукцију усвојеног знања и разумевање одређених

концепата, појава и процеса, док, како сам назив и сугерише, ниво примене подразумева

знатно виши ниво знања која омогућавају његову импламентацију у свакодневним

ситуацијама. С друге стране, виши нивои мишљења - ниво анализе, синтезе и евалуације –

сматрају се кључним за развој критичког мишљења и развој пожељних способности 21.

века (Levy & Mуrnane, 2004). Ученици на овим нивоима имају развијену способност да

рашчлањују садржаје и информације, да их комбинују са циљем грађења нових структура

и да изводе закључке и врше вредновања.

Слика 2. Нивои знања првобитне и ревидиране таксономије

Ревидирана таксономија се такође састоји од 6 когнитивних новоа уз неколицину

измена. Суштинска разлика између првобитне Блумове и касније ревидиране таксономије

је да су последња два нивоа заменила места у класификацији – евалуација постаје

евалуирање и постаје пети ниво, док синтеза постаје креирање и налази се на самом крају

ревидиране таксономије.

Приликом креирања тестова за ово истраживање коришћена је ревидирана

таксономија. Задаци засновани на шест нивоа таксономије омогућили су утврђивање

нивоа квалитета знања ученика од којег зависи даље разумевање и надоградања наставног

градива, али и његова трајност и примена у пракси.

Табела 1. Ревидирана таксономија