METODE, POSTUPCI (TEHNIKE) I INSTRUMENTI ISTRAIVANJA U

PREDKOLSKOJ PEDAGOGIJI

DECA SE U ISTRAIVAKOM RADU PONAAJU ZNATNO DRUGAIJE NEGO

ODRASLI
RUKOVODE SE RAZLIITIM KRITERIJUMIMA PRILIKOM IZBORA MEDJU
ALTERNATIVAMA
NJIHOVA PANJA JE ZA SVO VREME ISTRAIVANJA VEOMA KOLEBLJIVA
BRE SE ZAMARAJU PA ZATO I NE PRIHVATAJU DA DUE ODGOVARAJU
ODSTUPAJU OD DOBIJENIH UPUTSTAVA
VASPITA NE MOE DA SE OSLONI NA SVOJU INTUICIJU I DA SE STAVI NA
MESTO ISPITIVANOG
METODE, POSTUPCI (TEHNIKE) I INSTRUMENTI ISTRAIVANJA U
PREDKOLSKOJ PEDAGOGIJI

METODE (istorijska metoda, metoda analize pedagoke teorije i

dokumentacije, deskriptivna metoda, servej metoda, eksperimentalna
metoda)
POSTUPCI (sistemsko posmatranje, prouavanje produkata dejeg
stvaralatva, igre i rada, intervju, razliiti modeli tzv. akcionih istraivanja)
INSTRUMENTI (testovi i nizovi zadataka objektivnog tipa kojima se
ispituje izvreni uticaj na razvoj mentalnih sposobnosti, tanost
razumevanja postavljenog zahteva i sposobnost obavljanje odreene
radnje; neki standardni testovi znanja; ek-liste; skaleri; skale sudova;
kontrolni upitnici.)
METODE ISTRAIVANJA U PREDKOLSKOJ PEDAGOGIJI

ISTORIJSKA METODA (znaajna je za istraivanja u

predkolskom vaspitanju i obrazovanju; naroito su znaajna
prouavanja biografija i bibliografija pojedinih znamenitih
linosti koje su odrastale u specijalnim okolnostima jer to prua
mogunost da se doe do zanimljivih i retkih podataka o uticaju
ranih iskustava na kasniji razvoj, dnevnici kojima se sistematski
tokom duih vremenskih perioda prate odreeni aspekti dejeg
razvoja i dokumentacija koja se vodi u vaspitno-obrazovnim i
zdravstvenim ustanovama
METODA ANALIZE PEDAGOKE TEORIJE I DOKUMENTACIJE
(podrazumeva korienje dostignua vaspitno-obrazovne teorije i
prakse na odreenim stupnjevima razvoja drutva; naroito je
znaajna u poietnim fazama istraivanja kada na osnovu
METODE ISTRAIVANJA U PREDKOLSKOJ PEDAGOGIJI

DESKRIPTIVNA METODA (prikupljanje, opisivanje istraivanih problema

i pojava koje se deavaju u prirodnim uslovima; znaajna za opisivanje
rezultata istraivanja tokom interpretacije i analize dobijenih podataka;
predstavlja polaznu taku za dalja istraivanja)
SERVEJ METODA (primenjuje se u prirodnim uslovima i koristi se za
ispitivanjenje stavova, verovanja i miljenja; dobijeni rezultati predstavljaju
osnovu za formulisanje novih hipoteza, ali se njome ne mogu proveravati
ve postavljene hipoteze
EKSPERIMENTALNA METODA (namerno izazivanje pojava radi
naunog ispitivanja efikasnosti uticajakoristi se za otkrivanje i prouavanje
kauzalnih veza izmedju pedagokih pojava i utvrivanje efikasnosti
pojedinih vaspitno-obrazovnih postupaka; eksperiment sa jednom
grupom, eksperiment saparalelnim grupama i eksperiment sa rotacijom
POSTUPCI (TEHNIKE) ISTRAIVANJA U PREDKOLSKOJ
PEDAGOGIJI

SISTEMATSKO POSMATRANJE (znaajan postupak za upoznavanje dece i

vaspitne prakse; njime se prati razvoj deteta tokom dueg vremenskog
perioda u uslovima u kojima ono raste i razvija se; razlikuje se od posmatranja
odraslih, jer su deca manje veta od odraslih u skrivanju svojih autentinih
oseanja i lake ih je upoznati i doi do valjanih podataka)
PROUAVANJE PRODUKATA DEJEG STVARALATVA, IGRE I RADA
(predstavljaju svojevrsna svedoanstva o procesima tokom kojih su nastali;
posredno posmatranje koje je povezano sa istorijskom i deskriptivnom
metodom; deji produkti predstavljaju pokazatelje psihikih pojava na koje se
moe bolje osnoniti nego na druge izraze; karakterie ga spontanost, iskrenost
i neposrednost dejih produkata to predstavlja njihovu posebnu prednost)
POSTUPCI (TEHNIKE) ISTRAIVANJA U PREDKOLSKOJ
PEDAGOGIJI

INTERVJU (omoguava da se putem dejih odgovora stekne uvid u

njihova miljenja, stavove, iskustva, elje i interesovanja; razlikuje se u
odnosu na primenu ovog postupka u prouavanju odraslih, jer
predkolska deca raspolau skromnijim repertoarom pojmova i verbalnih
oznaka i tee razlikuju stvarnost od proizvoda svoje mate, a njihovi
odgovori vie zavise od odnosa koji su uspostavili sa istraivaem; na
rezultate intervjua se ne treba iskljuivo oslanjati)
RAZLIITI MODELI AKCIONIH ISTRAIVANJA (njima se pokuavaju
izbei nedostaci klasinih postupaka istraivanja; njihovo osnovno
svojstvo je pokuaj da se prevazidje pasivna uloga sakupljaa podataka,
jer se u akcionom istraivanju istraiva ne zadovoljava samo
prouavanjem uticaja inilaca sredine na neke osobine dece ve unosi i
izvesne promene u ove inioce i meri uticaj svoje intervencije; sastoje se
INSTRUMENTI ISTRAIVANJA U PREDKOLSKOJ
PEDAGOGIJI
TESTOVI I NIZOVI ZADATAKA OBJEKTIVNOG TIPA (njima
se ispituje ispituje izvreni uticaj na razvoj mentalnih
sposobnosti, tanost i brzina razumevanja postavljenog
zahteva i sposobnost obavljanje odreene radnje i postitanje
odreenog uinka;
NEKI STANDARDNI TESTOVI ZNANJA
EK-LISTE (za beleenje ponaanja prema odreenim
kriterijumima)
SKALERI (za prouavanje kvaliteta odnosa izmeu pojedinih
uesnika i faktora vaspitno-obrazovnih procesa)
INSTRUMENTI ISTRAIVANJA U PREDKOLSKOJ
PEDAGOGIJI
SKALE SUDOVA (slue za srazmerno i objektivno
posmatranje i procenjivanjeodreenih pojava u uslovima kakvi
vladaju u predkolskoj ustanovi)
KONTROLNI UPITNICI (sadre opis detalja i redosled nekog
poostupka ili operacije koju deca treba da usvoje, a slue za
kontrolu njihovog izvrenja; detalji su obino zapisani rednim
brojevima, tako da se vidi ta je eventualno proputeno, kao i
koji su detalji ponovljeni)
METRIJSKE ODLIKE ISTRAIVAKIH
INSTRUMENATA
RAZLIKE IZMEU INSTRUMENATA KOJI SE
KORISTE U NAUNOISTRAIVAKIM PROJEKTIMA
I MALIM ISTRAIVAKIM PROJEKTIMA U RADU
PREDKOLSKOG PEDAGOGA (instrumenti koji se
koriste u naunoistraivakim projektima moraju
uspunjavati sve metodoloke zahteve, dok su kod malih
istraivakih projekata koji se primenjuju u radu
predkolskih pedagoga ti zahtevi manje strogi)
METRIJSKE ODLIKE ISTRAIVAKIH
INSTRUMENATA
MEUTIM: I JEDNI I DRUGI TREBA DA SE ODLIKUJU SLEDEIM METRIJSKIM
KARAKTERISTIKAMA
-DOSLEDNOST (da i kod ponovljene primene daju iste rezultate)
-VALJANOST (da se ispituje ono to se eli ispitati)
-OBJEKTIVNOST (da u to veoj meri isljuuju delovanje subjektivnog faktora na
rezultate istraivanja)
-DISKRIMINATIVNOST/OSETLJIVOST (da mogu utvrditi i manje razlike u postignuima
ispitanika, odnosno da je to vea disperzija oko srednje vrednosti)
-PRAKTINOST (da su njihova primena, obrada i ocenjivanje to jednostavniji)
-EKONOMINOST (da zahtevaju to mawe vremena i sredstava)
-PRIMERENOST SUBJEKTIMA ISTRAIVANJA (da budu primereni njihovom uzrastu,
karakteristikama lokalnog govora i sl.)