МАТУРСКИ РАД

Тема: Вештачки извори светлости

Садржај

1. УВОД ................................................................................................................................................... 2
2. СИЈАЛИЦЕ СА УЖАРЕНИМ МЕТАЛНИМ ВЛАКНОМ ......................................................................... 3
2.1. Специјалне сијалице .................................................................................................................. 5
2.2. Подножје сијалице ..................................................................................................................... 7
3. СИЈАЛИЦЕ ИСПУЊЕНЕ МЕТАЛНИМ ПАРАМА .................................................................................. 8
3.1. Принципи рада и својства сијалица које су испуњене металним парама ............................ 8
3.2. Живине сијалице ........................................................................................................................ 9
3.3. Натријумова сијалица .............................................................................................................. 11
4. ФЛУОРЕСЦЕНТНЕ СИЈАЛИЦЕ ........................................................................................................... 12
4.1. Карактеристика флуоресцентних цеви ................................................................................... 16
4.2. Шеме везивања ........................................................................................................................ 18
5. СВЕТЛЕЋЕ ЦЕВИ, ПРИНЦИП РАДА И ПРИМЕНА ............................................................................. 19
5.1. Пражњење електрицитета кроз гасове .................................................................................. 19
5.2. Светлеће цеви ........................................................................................................................... 20

1
 1. УВОД

После првих експеримената за добијање електричне струје хемијским путем,

велики број научника и проналазача почео се бавити проналажењем вештачког извора
светлости који би електричну енергију претварао у светлосну. Поред експеримената са
електричним луком, било je у другој половини 19. века више покушаја да се изради
електрична сијалица са усијаним влакном.
Касније су истраживачи ишли и другим правцима, пa данас располажемо са
четири групе савремених електричних извора светлости. To су: електричне сијалице са
ужареним металним влакном, електричне сијалице са металним парама, флуоресцентне
цеви (сијалице) и цеви са гасом, светлеће цеви (сијалице).
Електрични извор светлости, кога овде можемо назвати заједничким именом
електричка сијалица, има карактеристике о којима водимо рачуна приликом избора и
уградње. Основни електрични подаци за сваку сијалицу су називни напон и називна
снага. Поред ових података, важне су и следеће карактеристике: називна струја, укупан
светлосни флукс, специфична производња, крива расподеле светлосне јачине, време
трајања, механичке димензије и врста подножја.
Крива расподеле светлосне јачине даје се за светлосни флукс од 1000 lm. Уколико
се светлосни флукс сијалице разликује од 1000 lm, подаци из дијаграма се морају
кориговати на начин како ће то касније бити објашњено. Податак о времену трајања
сијалице говори о времену после кога сијалица изгуби 20% од почетног флукса.

2
 2. СИЈАЛИЦЕ СА УЖАРЕНИМ МЕТАЛНИМ ВЛАКНОМ

Електричну сијалицу са усијаним влакном, која се практично могла применити,

пронашао je познати амерички научник и проналазач Томас Едисон1. После низа
покушаја са разним угљеничним нитима, прву светлост добија 22. октобра 1879, да би
две недеље касније пријавио патент електричне лампе који му је одобрен следеће
године.
Ha високој температури угљено влакно се у несавршеном вакууму стакленог
звона (из звона je извучен ваздух да влакно не би прегорело) полако распада и
постепено затамњује унутрашњу страну стакленог звона. Временом сијалица при истој
потрошњи електричне енергије даje све мање и мање светлосне јачине.
У жељи да нађу материјал који би издржао вишу температуру од угљеног влакна,
истраживачи су експериментисали с влакнима од осмијума, тантала и волфрама.
Волфрам се показао као најприкладнији и зато се данас за сијалицс са усијаним
влакном употребљава искључиво волфрам. Принцип рада сијалице са усијаним
влакном (инкадесцентна сијалица) je прост и био je познат и paније. Ако се кроз влакно
одређеног отпора пропусти електрична струја, проводник ће се, услед Џуловог ефекта,
постепено загревати и, када достине температуру од 500°С, почеће да светли. Загрејан
до температуре од I500°C светли жутом бојом, a на 2500° С - белом.
Жарна нит сијалице може се посматрати као црно тело и зато су видљиви
светлосни зраци само део од укупне енергије коју, према Планцовом закону, зрачи
загрејано црно тело. Ha слици 1. приказан je дијаграм расподеле енергије у спектру
зрачења црног тела при различитим температурама. Из дијаграма се види да црно тело
зрачи претежно електромагнетне таласе мале таласне дужине (400 - 760 nm, видљиви
зраци) ако je његова температура врло висока (6000 К). Сијалица би имала најбољи
стеден корисног дејства ако би се њена жарна нит могла загрејати до те температуре. У
природи не постоје материјали који могу издржати овако високу температуру без
промене агрегатног стања и зато je могуће произвести сијалице у којима се жарна нит
загрева 2100 - 2500 К. Последица oвога je да већи део енергије бива претворен у
топлотну, a само мали део (4 - 8%) у светлосну енергију.

Слика 1. Дијаграм расподеле енергије у спектру зрачења црног тела при различитим
енергијама
1
Томас Алва Едисон (енгл. Thomas Alva Edison; Мајлан, 11. фебруар 1847 — Вест Оринџ, 18. октобар
1931) је био амерички физичар и проналазач.
3
 Данас се за израду металне нити употребљава волфрам због врло високе тачке
топљења (3650 К). Метална нит се спирализује. У моменту укључења сијалице јавља се
краткотрајни струјни удар приказан на слици 4.
Ha слици 2. приказан je цртеж сијалице са усијаним влакном. Taнак проводник
великог отпора (сијалично влакно или жарна нит) постављен je на држаче причвршћене
за електроде преко којих je спојен с металном чахуром и плочом и даље с мрежом. Сви
делови сијалице смештени су у стаклени балон на чији je доњи део причвршћена
чахура са лозом. Разликујемо више облика балона, и то: 1) куглу, 2) крушку, 3)
печурку, 4) конус, 5) капљицу, 6) елипсоид, 7) свећу и 8) цев (слика 3).

Слика 2. Сијалица са усијаним влакном

Слика 3.Облик балона Слика 4. Струјни удар код укључења сијалице

Према начину израде и конструкцији, сијалице са усијаним влакном се деле на:

сијалице са вакуумом, сијалице пуњене гасом и специјалне сијалице. Сијалице са
вакуумом су крушкастог облика и снаге 5 - 60 W. Да би се спречила оксидација металне
нити, из балона je исцрпен ваздух. Специфична производња ових сијалица je 6 - 12 lm
пo вату. Мања je код сијалица мање снаге, a већа код сијалица веће снаге. До ове појаве
долази услед тога што je код сијалица веће снаге радна температура виша и тиме je и
степен искоришћења већи.
Сијалице испуњене гасом имају стаклени балон у облику лопте, a раде сe за снаге
25 W - 2000 W. Унутрашњост балона je испуњена инертним гасом агроном или
криптоном. Најчешће се користи мешавина од 86% аргона и 14% азота, док je притисак
у балону сијалице 1 - 1,5 ml. Криптоном се пуне сијалице од 25, 40 и 60 W, a то су
сијалице нешто мањих димензија, погодне за мале светиљке. Сијалице пуњене аргоном

4
и азотом имају велики блесак, пa се пo потреби површина балона матира или боји
одговарајућом бојом. Ha стакленом балону треба да je утиснут жиг произвођача, ознака
снаге сијалиие и радни напон. Ha слици 5. приказана je сијалица са металним влакном
пуњена гасом и њена светлосна карактеристика. У таблиии. дати су технички подаци за
сијалице са металним влакном домаће производње.

Слика 5. Светлосне карактеристике сијалица са металним влакном пуњене гасом

Радни век сијалице са усијаним влакном je 1000 часова. После овога времена
светлосни флукс сијалице опада за више од 20%.

Таблица 1.Технички подаци за сијалице са металним влакном домаће производње

Називна Светлосни Називни Специфична
снага флукс напон производња Подножје
(W) lm V lm/W
1 2 3 4 5
25 220 220 8,8 Е 27 В 22
40 350 220 8,7 Е 27 В 22
60 630 220 10,9 Е 27 В 22
70 850 220 11,3 Е 27 В 22
100 1250 220 12,5 Е 27 В 22
150 2090 220 14,0 Е 27 В 22
Са двоструком спиралом
25 230 220 9,2
40 415 220 10,4
60 715 220 11,9 Е 27 В 22
75 950 220 12,6
100 1350 220 13,5

2.1. Специјалне сијалице

Сијалице са жарном нити, израђеном од угљеног влакна, данас се врло мало

употребљавају. Пошто су отпорне на удар, доскора су биле употребљаване на
бродовима и железници. Данас се још повремено употребљавају само у лабораторијама
као индикатори за моменат синхронизације при лабораторијским вежбама паралелног
рада два генератора. Сцемифична производња им je мала (2,25 lm/W - 3,25 Im/W), a

5
радии век 400 - 800 часова.
Рефлектор-сијалица je, пo конструкцији, класична сијалица са усијаним
влакном, код које je балон посебно конструисан и са унутрашње стране обложен
танким слојем алуминијума високог сјаја. Захваљујући посебној конструкцији и слоју
алуминијума, рефлектор-сијалица има криву расподеле светлосне јачине као што je то
приказано на слици 6.a. Употребљава се на местима где се вештачким осветљењем
жели постићи истицање одређеног објекта и површине; у излозима, витринама,
позоришним и концертним дворанама, трговинама, код фасада, споменика и на
отвореним изложбеним просторима. Радни положај ових сијалаца je произвољан.

Слика 6. Рефлектор сијалице

Инфрацрвене сијалице се употребљавају за добијање инфрацрвене светлости. И

ове сијалице раде на принципу усијаног влакна, само je код њих влакно тако
димензионисано да се загрева до температуре нa коjoj зраче претежно инфрацрвени
зраци.
Инфрацрвени зраци, које емитује ова сијалица, пролазе уз незнатне губитке кроз
стакло балона и без загревања околног ваздуха доспевају на површину тела и изазивају
интензивно загревање. Инфрацрвене сијалице се употребљавају у индустрији,
пољопривреди, домаћинствима и здравству. У индустрији се употребљавају за сушење
и печење лакова, за сушење тканина, за сушење кекса и чоколаде и других
прехрамбених производа. У пољопривреди се употребљавају за сушење жита и воћа, за
загревање живинарских фарми, a у домаћинствима се употребљавају за загревање
мањих стамбених новршина (слика 6.б).
Пројекционе сијалице (слика 6.в) су сијалице са усијаном нити пуњене гасом
(азотом). Да би се постигао велики блесак, потребна за пројекционе сврхе, код ових
сијалица се влакно интензивно загрева. Услед високе температуре долази до
деформације влакна и зато je радни положај ових сијалица строго одређен. Радни век
им je мали (100-сати).
Халогена сијалица je сијалица са усијаним влакном напуњена јодом или неким
другим халогеним елементом (бромом). Присуство халогеног елемента у балону
сијалице смањује испаравање волфрама, a повећава степен корисног дејства и век
трајања сијалице. Сијалица се израђује у облику цеви од кварцног стакла дуж које je
разапето спирализовано волфрамово влакно.

6
 Температура на површини кварцне цеви за време рада сијалице je 600 - 700° С и
зато се ова сијалица смешта у специјалан стаклени балон. Радни положај ове сијалице
je произвољан.

2.2. Подножје сијалице

За везу између сијалице и електричне мреже користе се два система подножја и

грла сијалице. Ha слици 7. приказан je Едисонов систем који се употребљава за
сијалице снаге до 200 W. Чахура сијалице у Едисоновом систему има облик месинганог
испресованог завртња, на који je иричвршћен крај жарне нити, a други крај je спојен с
металном плочом на врху месинганог завртња и изолован електрично и термички од
њега. Едисонове чахуре се раде у четири величине: Е-10 (патуљак); Е-14 (мињон); Е-27
(нормал); и Е-40 (голијат).

Слика 7. Едисонове чахуре

Сванов систем се од Едисоновог система разликује у томе што чахура сијалице

нема лозу и што се сијалица у подножју не фиксира преко завртња, већ на истом
принципу као бајонет код пушке. Сванове чахуре ce раде у две величине: В - 15 и В -
22. Због начина прикључења овако изведени спојеви нису осетљиви на ударе и зато ce
сијалнце са Свановим системом причвршћења користе за џепне батерије, бродове,
трамваје и друга превозна средства.

7
 3. СИЈАЛИЦЕ ИСПУЊЕНЕ МЕТАЛНИМ ПАРАМА

Поред термичких извора светлости, који за свој рад условљавају повишење

температуре, постоје и извори светлости код којих се један вид енергије директно
претвара у светлосну без повишења температуре светлећег тела. Ова појава се у физици
назива луминисценција, пa су и извори светлости који раде на овом принципу названи
луминисцентни извори светлости. Луминисценцију изазива цео низ различитих
процеса. Појаве ce разликују према врсти процеса и обележавају посебним именом. За
вештачке изворе светлости посебно су значајни електролуминисценција и
флуоресценција.
Електролуминисценција je процес код кога ce јавља светлост приликом проласка
електрицитета кроз пape и гасове. Флуоресценција je појава која ce јавља када предмет
осветљен једном светлошћу почиње сам да светли другом и светли све док траје
примаран извор светлости. Овај принцип примењен je код израде флуоресцентних
цеви.

3.1. Принципи рада и својства сијалица које су испуњене металним парама

Сијалице испуњене металним парама раде на принципу електролуминисценције.

To je појава која ce манифестује тако што у моменту проласка електричне струје кроз
средину са металним парама ова средина почиње да зрачи видљиве светлосне
радијације.
Основни елеменат ових сијалица je стаклена цев (жижак) испуњена основним и
карактеристичним пуњењем. Основно пуњење je племенити гас (инертан) неон или
аргон, a карактеристично je да сс пуни живом или натријумом. Жива и натријум сс
упогребљавају због ниске тачке топљења. Ha крајевима стаклене цеви уграђене су
електроде од оксида метала. Оксиди су погодни, јер je њихова термојонска емисија већа
од термојонске емисије метала. Основна стаклена цев (жижак) смештена je у већи
стаклени балон из кога je извучен ваздух. Балон je, у ствари, топлотни изолатор који
треба да спречи хлађење основне цеви, јер je за њен рад потребна висока температура.
Када се оваква сијалица прикључи на извор наизменичне струје, долази до јонизације
средине у жишку и почиње пражњење кроз гасове. Услед пражњења развија се топлота
и ситне капи живе или натријума код температуре од 200°С испаравају. Са
испаравањем ситних капи метала полако се мења и боја светлости и поприма
карактеристичну боју. Истовремено престаје пражњење струје кроз основно пуњење и
наставља се само кроз пару карактеристичног пуњења (живу или натријум).
Напон паљења цеви зависи од температуре електрода. Код неких сијалица
употребљава се и посебан грејни трансформатор, a у стандардним сијалицама најчешће
се користе помоћне електроде које се после испаравања карактеристичног пуњења саме
искључују. Радни напон сијалице нижи je од напона паљења. To се објашњава тиме што
je напон јонизације металних пapa нижи од напона јонизације племенитих гасова. Aкo
би се као радни напон одржао напон паљења, наступила би ударна јонизација,
образовао би се електрични лук и електроде би убрзо биле оштећене. Да би се ово

8
спречило, постоје три решења (слика 8). У коло сијалице се поставља индуктивни
отпор, омски отпор или трансформатор с великим расипним пољем. Улога ових
прикључних справа je да ограниче радну сгрују на називну вредност обарањем напона
цеви и да тако спрече да сијалица прегори. Радни напон сијалице je сталан, a режим
рада стабилан. Боја светлости сијалица испуњених металним парама je монохроматска
(једнобојна). Код сијалица пуњених живом, као карактеристичним пуњењем, боја je
плава или ултраљубичаста (253,7 m), a код натријумове сијалице je светлост жута, (589
и 599,6 nm). Због те карактеристике, примена ових сијалица je ограничена на она места
где се не тражи распознавање боја, али где je потребно на великој радној површини
постићи велики осветљај. To су површине у слободном простору: путеви, друмови,
железничке станице и др. Од затворених радних просторија треба поменути машинске
сале, ливнице, хангаре и сл.

Слика 8. Решења којима се спречава електрични лук

У свим наведсним случајевима одлучујући разлог за употребу сијалице са

металном паром je њена велика економичност. Специфична производња ових сијалица
je 3-4 пута већа од сијалица са усијаним влакном. Радни век им je знатно дужи од
инкадесцентних и нзноси 3.000 сати, без обзира на број укључења. Треба нагласити и
то да им се y раду флукс не мења, с малим променама напона мреже, јер je мрежн
напон виши од радног, пa се на један од поменута три начина ограничава. За напојну
мрежу ове сијалице, због трансформатора или прикључнице, индуктивни су
пријемници и зато се уграђују и кондензатори за поправку фактора снаге на 0,95.
После искључења из рада, сијалицу са живином паром није могуће одмах поново
укључити. Потребно je сачекати да се жива охлади и кондензује. Процес паљења траје
1-5 минута.

3.2. Живине сијалице

Код живине сијалице основно пуњење je аргон, a карактеристично пуњење жива.

Од количине живе зависиће и радни притисак. Према величини притиска, живине
сијалице се деле у три групе: сијалице високог притиска, сијалице врло високог
притиска и сијалице супер високог притиска. Живине сијалице високог притиска (до
1b) имају следеће монохроматске радијације: љубичасту (365 nm), плаву (447 nm),
зелену (546 nm) и жуту (577 nm). Живине сијалице врло високог притиска имају радни
притисак до 20b, a спектрални састав je исти као код сијалица високог притиска.
Живине сијалице са супер високим притиском од преко 100 at имају слична спектрални
састав. Сијалице високог притиска се раде за снаге 80 - 125 W; врло високог за снаге
250 - 400 W и супервисоког преко 400 W.

9
 Ha слици 9.а приказана je шема везивања сијалице. Поред пригушнице Р и отпора
R приказано je и везивање кондензатора С за поправку фактора снаге. Ha истој слици je
такође приказан и пресек живине сијалице високог притиска.

Слика 9. а) Шема везивања сијалице; б) Реакција флуоресцентног праха на

ултраљубучасте зраке

Унутар стакленог балона S налази се мала цевчица испуњена аргоном са 2-3 капи
живе. Из стакленог балона je извучен ваздух. Када се сијалица прикључи на напон,
долази до електричног пражњења кроз основно пуњење између електроде и помоћне
електроде. Услед овог пражњења развија се висока температура потребна за загревање
и испаравање живе. После испаравања живе и повећања притиска електрично
пражњење се наставља између електрода E1 и Е2 кроз јонизовану смешу живине пape и
аргона.
Боја светлости живине сијалице нема црвених радијација. Предмети у простору и
људска лица губе природну боју. To je врло непријатан ефекат. Да би се овај недостагак
ублажио, наноси се на унутрашњу страну балона флуоресцентни прах који реагује на
ултраљубичасте зраке (слика 9.б). Други начин за поправку боје светлости je да се у
халама и на улицама постављају у исту светиљку заједно живина сијалица и сијалица са
усијаним влакном.
У употреби су и живине сијалице за мешану светлост. Ове сијалице представљају
комбинацију сијалице са усијаним влакном и живине сијалице. У исти балон смештен
je жижак живине сијалице и жарна нит сијалице са усијаним влакном. Ha ред везано
влакно служи и као отпорник - ограничивач струје у жишку, тако да предспојне справе
за ову сијалицу нису потребне. Ова сијалица има специфичну производњу 20 lm/W, a
боја светлости je погоднија за рад и опажање боја него код обичне живине сијалице.
Озбиљан joj je недостатак што се као и све друге живине сијалице, после гашења не
може одмах поново укључити.
Због своје економичности (специфична производња je 35 - 48 lm/W), живина
сијалица je нарочито погодна за осветљавање великих индустријских хала, стоваришта,
улица, тргова, отворених градилишта, друмова, и других сличних објеката. Радни век
живине сијалице je преко 2000 h, na je и то један од разлога све веће примене ових
сијалица и поред знатних инвестиционих трошкова уградње.

10
 У таблици 2. дате су карактеристике живиних сијалица високог притиска домаће
производње са флуоресцентном облогом.

Таблица 2. Живине сијалице високог притиска са флуоресцентном облогом домаће

производње
Струја Радна Време Специфична
Ознака Положај Светлосни
укључења струја падања производња
сијалице горења флукс
А А min. lm/W
VTF 125 1,6 - 1,8 1,15 4-6 произвољан 4800 38
VTF 250 3,2 - 3,9 220 8,8 произвољан 11000 44
VTF 400 5,2 - 6 220 8,7 произвољан 18500 46

3.3. Натријумова сијалица

Натријумова сијалица ради на истом принципу као и живина сијалица, само што
се пуни натријумом. Жижак за натријумову сијалицу (49/b) je цев од борат-стакла
(ВrОз) у облику латиничног слова U. Поставља се у стаклену цев нешто већих
димензија из које je извучен ваздух како би се смањили топлотни губиии. Ова сијалица
има напон паљења (500 V) већи од радног напона, пa je неопходно да се прикључи
преко трансформатора са великим расипањем. Због малог блеска и великог степена
корисног дејства, користи се за осветљавање коловоза, железничких станица,
машинских хала и ливница. Због доброг продирања жуте светлости кроз маглу и ваздух
засићен парама и гасовима ова сијалица се употребљава и у фабрикама цемента и
просторијама где je видљивост смањена због великог процента пape у ваздуху. Ha
слипи 10.a приказана je шема веза натријумове сијалице преко трансформатора са
расутим флуксом, a на слици 10.б приказан je изглед натријумове сијалице.

Слика 10. а) Веза натријумове сијалице преко трансформатора са расутим флуксом;

б) Изглед натријумове сијалице

11
 4. ФЛУОРЕСЦЕНТНЕ СИЈАЛИЦЕ

Живина сијалица ниског притиска, познатија као флуоресцентна сијалица

израђена je најчешће у облику дугачке стаклене цеви на чијим се крајевима налазе две
електроде E1 и E2. Са унутрашње стране стаклена цев je пресвучена танким слојем
флуоресцентног праха a цев je испуњена аргоном и малом количином живе (слика 11).

Слика 11. Цев испуњена аргоном и живом

Принцип рада флуоресцентне цеви приказан je на слици 12. Када се електроде E1

и Е2 прикључе на наизменични напон преко одговарајућег стартера, почиње њихово
загревање и емисија електрона. Аргон се јонизује под нижим напоном и на нижој
температури од живе и зато после примарне емисије електрона са ужарених електрода
долази прво до јонизације аргона. Услед јонизације аргона и протицања струје, цев се
загрева и жива у цеви испарава. Називни рад цеви почиње после испаравања живе.
Електрони емитовани са тренутно негативне електроде крећу се кроз живину пару и на
том путу се сударају са атомима живе. При овим сударима јављају се три
карактеристична случаја:
1. Услед мале брзине електрон мења само правац кретања.
2. Брзина електрона je толика да он привремено избија електрон из састава атома
живе. Избачени електрон једно време осцилује око стабилног енергетског нивоа и
при том настаје емисија светлосних ултраљубичастих таласа дужине 253,7 nm.
3. Брзина електрона је толика да и избијени електрон атома има потребну кинетичку
енергију да се не враћа у састав атома, већ креће према аноди.

Слика 12. Принцип рада флуоресцентне цеви

Овако добијене ултраљубичасте радијације у износу од 96% од укупног зрачења

12
сијалице биле би у потпуности апсорбоване у стаклу цеви. Без флуоресцентног праха
нанетог са унутрашње етране сијалица не би светлела. Под дејством ултраљубичастих
таласа флуоресцентни прах, нанесен на унутрашњу страну стаклене цеви, почиње да
светли мирном пријатном светлошћу. Користећи различите мешавине флуоресцентног
праха, може се добити жељена боја без употребе филтра у боји. У наредној таблици
дате су карактеристике флуоресцентних сијалица домаће производње.

Таблица 3. Карактеристике флуоресцентних цеви домаће производње урађене према

JUS N.4003
Напон на Радна Температура Светлосни
TИП прикључку струја БОЈА боје флукс
цеви (V) А К (lm)
DS - дневно светло 6.500 850
BB - бела боја 4.500 1.250
BBX - луксузно
4.500 840
бела боја
SB - светло бела
FCS 20 w 57 0,37 3.500 1.250
боја
TB - топла бела
2.900 1.250
боја
TBX - луксузно
2.900 800
топла бела боја
DS - дневно светло 6.500 1.900
BB - бела боја 4.500 3.000
BBX - луксузно
4.500 2.900
бела боја
SB - светло бела
FCS 40 w 103 0,43 3.500 3.000
боја
TB - топла бела
2.900 3.000
боја
TBX - луксузно
2.900 2.000
топла бела боја
DS - дневно светло 6.500 3.350
BB - бела боја 4.500 4.800
BBX - луксузно
4.500 3.200
бела боја
SB - светло бела
FCS 65 w 110 0,67 3.500 4.800
боја
TB - топла бела
2.900 4.800
боја
TBX - луксузно
2.900 3.200
топла бела боја

Kao луминатори најчешће се употребљавају силикати, волфрамати, молибденати,

фосфати и борати. Ради корекције боје светдости, овим материјалима се дају тзв.
активатори, и то: манганов силикат, манганов хлорат итд.
Ha графичком приказу, датом на слици 13. види се да би флуоресцентна цев без

13
флуоресцентног праха произвела сама 2% од укупно примљене електричне енергије у
виду светлосне и 60% у виду ултраљубичастих зрака. Применом флуоресцентне облоге
још 18,5% од укупне електричне енергије се претвара у светлосну, што укупно чини
нешто преко 20%. У односу на сијалицу са усијаним влакном, која претвара највише
10% од укупне примљене енергије у светлосну, напредак je значајан.

Слика 13. Флуоресцентна цев без флуоресцентног праха

Флуоресцентна цев се не може директно прикључити на мрежу, јер je напон

паљења цеви већи од напона мреже. Потребно je у кратком временском интервалу
довести на електроде знатно виши напон. Овај технички проблем решен je без
трансформатора применом уређаја који су добили заједничко име стартери. Улога
стартера je да у моменту активирања флуоресцентне цеви укључи грејање електрода и
стартер. Када су електроде загрејане, прекидом струје у индукционом калему
производи само индуковану електромоторну силу потребну за паљење цеви.
Ha слици 14. je приказана шема везивања флуоресцентне сијалице са гасним
стартером. Преко пригушнице L, прекидача MP и стартера S успоставља се струјни
круг кроз електроде E1 и Е2. Прекидање струјног круга деловањем стартера изазива у
колу пригушнице L појаву високог напона, услед чега долази до паљења цеви, односно
до протицања струје кроз цев. Пораст напона je био краткотрајан, али je то било
довољно за укључење цеви, јер je радни напон цеви мањи од мрежног напона.

Слика 14. Шема везивања флуоресцентне сијалице са гасним стартером

Улога стартера била je да укључи грејање електрода и да прскидом струјног круга

14
изазове појаву високог напона потребног зa паљење цеви. У употреби je више врста
аутоматских стартера. Задржаћемо се на гасном и термичком стартеру. Принцип рада
гасног стартера приказан je на слици 15. To је мала стаклена цев димензија око 20 mm
(сл. 15.а) испуњена неоном, хелијумом или аргоном. У ову цев су смештене две
електроде, од којих je једна биметални штап. Ha слици 15.б приказан je стартер и
флуоресцентна цев пре укључења мрежног прекидача. Када се мрежни прекидач MP
активира, јавиће се у стартеру слабо тињаво пражњење између електрода (сл. 15.в).
Услед пражњења развија се топлота потребна за загревање биметалног штапа и он
после краћег времена почиње да се криви и спаја контакте гасног стартера (сл. 15.г).
Струја тињања била je око 20-40 mA и та струја није била довољна за загревање
електрода. Сада, када су контакти електрода спојени, протиче струја кратке везе (око 1
A) и она веома брзо загрева електроде флуоресцентне цеви.
Спајањем контакта у гасном стартеру престало je тињаво пражњење, стартер се
охладио и биметал се враћа у почетни положај, прекидајући струјни круг (сл. 15.г).
Услед прекида струјног круга пригушнице,

Слика 15. Принцип рада стартера

јавља ce напонски удар (600-2000 V), који се премости нa електроде флуоресцентне

цеви и између њих настаје јако електрично поље неопходно за паљеље цеви. Услед
прогресивне јонизације, дошло би до лавине електрона; струја кроз сијалицу би нагло
расла и електроде би убрзо биле разорене. Да би ce то спречило, пригушница сада
делује као ограничивач струје, јер с повећањем струје расте пад напона на пригушници
и електродама, што изазива смањење струје сијалице. Радни напон сијалице je нижи од
напона паљења стартера, пa ce стартер неће више укључивати све до следећег

15
укључивања сијалице.
Ka слици 16.а приказана je шема везивања флуоресцентне сијалице преко
биметалног стартера и пригушнице, a на слици 16.б дат je изглед биметалног сгартера.
Са С je означен кондензатор за отклањање радио сметњи, са B1 биметал, a са R грејно
влакно. За разлику од гасног стартера, биметални стартер има у моменту укључења
затворене контакте преко којих, после укључења прекидача, протиче струја потребна за
загревање електроде E1 и Е2. Истовремено ce загрева отпорник R, a преко њега и
биметални контакт. У моменту прекида струје, услед кривљења загрејаног биметалног
контакта, јавља ce у пригушници напонски удар и цев ce пали. У току рада цеви струја
je толика да загрева отпорник R и биметални контакт, тако да су контакти у стартеру
стално растављени.

Слика 16. Шема везивања флуоресцентне сијалице

4.1. Карактеристика флуоресцентних цеви

Флуоресцентне сијалице - цеви раде ce у облику стаклене цеви, и то у дуживама

225-1.500 mm, пречника 15,8-54 mm и снаге 6-100 W. Поред основног цевастог облика,
израђују ce и сијалице, кружног и U облика, као што je приказано на слици 17. Поред
снаге коју троши сама цев, при раду ce један део енергије губи у пригушници (око 20%
од снаге цеви) и стартеру (1,5 W). Услед термичке инерције, сијалиие са усијаним
влакном, не могу да прате промену јачине наизменичне струје. Код сијалииа са
металним парама нема термичке инерције и светлосни флукс je сразмеран струји кроз
цев. Ове промене флукса имају учестаност 100 Hz и не могу се приметити aко се
сијалица директно посматра. Ha промену светлосног флукса поеебно je осетљив руб
мрежњаче ока и зато je ова појава изражена када се гледа у предмет постављен поред
флуоресцентне цеви. Појава се, донекле, ублажава коришћењем праха са повећаном
флуоресцентном и комбинацијом нндуктивног и капацитивног споја (дуо-спој). Код ове
везе стробоскопски ефекат je минималан и практично се не примећује.

16
 Слика 17. Кружни облик флуоресцентне сијалице

Време трајања флуоресиентних сијалица дефинисано je као време после кога

светли преко 50% истовремено укључених сијалица. Ово време зависи од више
фактора. Поред чињеница везаних за производњу самих цеви (притисак у сијалици,
чистоћа живе и гaca, квалитет луминатора), на трајање флуоресдентних сијалица
негативно утиче број укључења, неисправни стартер, неисправна пригушница или
нижи напон мреже. Aкo je размак између два укључења већи од три сата, век трајања
флуоресцентне цеви je око 7.500. сати.
Због неисправности пригушнице или нижег напона мреже, изостаје претходно
загревање електрода у моменту паљења, и то има за последицу разарање оксидног слоја
на електродама.
Температура околине знатно утиче на рад флуоресцентних сијалица, и то тако
што се произведени светлосни флукс осетно смањује, ако je површинска температура
сијалице изван дијапазона 30-50° С. За више температуре флукс линеарно опада, a за
ниже опадање je осетније и на 0°С флукс je свега 15% од максималног.
Утицај промена напона мреже на флуоресцентну сијалицу je мањи од утицаја коју
има та појава на сијалице са усијаним влакном. За пад напона од 10% светлосни флукс
флуоресцентне сијалице се смањује само 10%.

17
 4.2. Шеме везивања

Флуоресцентна цев може бити прикључена на мрежу преко једног од три основна
начина везивања. To су индуктивни спој, компензовани спој и капацитивни спој.
Индуктивно спој (сл. 18.a): флуоресцентна сијалица са стартером и
пригушницом директно je прикључена на мрежу. To je индуктивни пријемник са
фактором снаге 0,35—0,55.
Компензованн спој (сл. 18.б): ако паралелно са пригушницом вежемо
кондензатор, капацитивна струја кондензатора ће кондензовати струју пригушнице и
фактор снаге биће 0,9—0,95.
Капацитивни спој (сл. 18.в): овај начин везивања зове се и прекомпензовани
спој, јер je сијалица везана на мрежу преко пригушнице везане на ред и кондензатора.
Коришћењем кондензатора одговарајућег капацитета инпеданса кондензатора je већа
од инпедансе пригушнице и цела веза се понаша као капацитивно оптерећење мреже са
фактором 0,55. Две флуоресцентне цеви могу бити везане у основи на три начина.

Слика 18. Прикључак на мрежу

Индуктивни спој je спој две на ред везане сијалице са два сгартера (сл. 18.г).
Конпензовани спој je спој две на ред везане сијалице опремљене кондензатором за
поправку cos 𝜑 (сл. 18.e). Комбинација и капацитивног споја je тзв. дуо-спој са cos 𝜑 =
0,95 (сл. 18.e).

18
 5. СВЕТЛЕЋЕ ЦЕВИ, ПРИНЦИП РАДА И ПРИМЕНА

5.1. Пражњење електрицитета кроз гасове

Гасови су лоши електрични проводници, јер се састоје од електрично неутралних

атома и молекула. Гасови могу проводити струју као и електролити, само ако се на неки
начин јонизују, односно ако се у гасу формирају позитивни и негативни јони. До
јонизације raca долази под дејством топлотне или краткоталасне радијације. Атому raca
биће отргнут један електрон и атом постаје позитивно наелектрисани јон. Отргнути
(слободни) електрон, у спрези са другим неутралним атомом, образује негативан јон.
Ако се у средини налази више позитивних и не-гативних јона, такву средину називамо
јонизованом средииом и кроз њу je могућ протицај електричне струје.
Ha слици 19. приказана je стаклена цев испуњена разређеним гасом при притиску
5-10 mm Hg. Када се плочасте електроде A и К ставе под довољно висок (напон
паљења) једносмерни напон Um, доћи ће до електричног пражњења. Код овако малог
притиска претходна незнатна јонизација raca, неопходна за процес пропуштања струје,
наступила je под дејством космичких зрака. Мали притисак условљава и велику брзину
јона, повећање броја судара и појаву светлости у већем делу цеви. To je тзв. анодна или
позитивна светлост и она испуњава практично целу цев. Посматраћемо сада цев (слика
20) са три различита положаја аноде A. Положај аноде на слици 20.a можемо назвати и
почетни положај. Јасно се разликује појас анодне светлости. Фарадејев, тамни простор
и негативна катодна светлост. Ова светлост je настала под дејством неутрализације
позитивних јона, који бомбардују катоду избацујући велики број електрона, од којих се
неки спајају са још неутрошеним јонима и тако изазивају појаву катодне или негативне
светлости. Између позитивне анодне светлости и негативне катодне светлости je
Фарадејев тамни простор у коме електрони још нису оостигли брзину потребну за
побуђивање атома.

Слика 19. Цев испуњена Слика 20. Цев са различитим

гасом положајем аноде

Померањем аноде према катоди (слике 20.б и 20.в), уочено je да се појас анодне
светлости смањује, а Фарадејев тамни простор и негативна светлост остају
непромењени. Ако се анода још више приближи катоди, анодна светлост а и тамни
простор ће се сасвим изгубити и остаће само негативна катодна светлост. На овом
принципу раде тињали-це за једносмерну и наизменичну струју.

19
 5.2. Светлеће цеви

Светлеће цеви су елеггролуминисцентни извори светлосги. Користе појаву

позитивне анодне светлости која се јавља при проласку струје кроз гасове. To су
провидне стаклене цеви испуњене племенитим гасом под малим притиском. У прво
време после проналаска ових цеви (1916. године) најчешће се употребљавао гас неон,
па су све светлеће цеви добиле име неонске цеви.
Гас неон (или неки други) испуњава унутрашњост цеви при притиску 4-6 mm Hg.
У неким случајевима у цев се убацују две-три капи живе. На крајевима цеви уграђене
су електроде од челика или алуминијума. Aкo се електроде прикључе на одговарајаћи
напон (сл. 21), кроз разређени гас у цеви протећи ће електрична струја и цев ће
светлети. Цев испуњена неоном светлеће јарко црвеном бојом.
Напон паљења цеви већи je од радног напона за 30-60%. Ако би у току рада напон
био исти као и у моменту укључења цеви, струја кроз цев би расла и електроде би убрзо
прегореле. Да би се то спречнло и да би се струја кроз цев ограничила на максимално
дозвољену од 40mA/cm2 попречног пресека, уграђује се на ред са цевима и отпорник. У
употреби су омски отпорници, пригушннце и трансформатори са великим расилним
пољем.
Радни напон и напон паљења зависе од пречника и дужине цеви. За цеви пречника
8 mm напон гшљења je 1700 V/m, а за цеви пречника 30 mm напон паљења je 600 V/m.
Високи напон паљења добија се преко специјалних трансформатора снаге 200-3000 VA,
који на секундару имају напон од 6000 V.

Слика 21. Прикључене електроде на одговарајући напон

Ово je највиши дозвољени напон према прописима, па значи, ако се користе цеви
пречника 30 mm, у једном струјном колу може бити прикључено до 10 m цеви. Боја
цеви одређена je гасом употребљеним за пуљење цеви. У наредној таблици назначени
су племенити гасови и боја светлости.

20
Таблица 4. Боја светлости зависи од употребљеног гаса
Ружичаста -хелијум
Црвена -неон
Жута -хелијум са жутим стаклом
Жућкастобела -криптон
Зелена -неон и аргон у жутој цеви
Светлоплава -ксенон
Плава -аргон

Племенити гасови веома cпopo реагују у додиру са металним електродама, тако да

je радни вск ових цеви дуг (12.000-15.000 сати) и не зависи од бpoja укључења. Због
лепих интензивних боја у раду, ове цеви се употребљавају за израду светлећих реклама
и слова.

21