Ergonomsko projektovanje

Sadržaj

Uvod .................................................................................................................................... 2
1. Uklanjanje (rešavanje) problema .................................................................................. 3
2. Razvoj proizvoda i Feature ............................................................................................ 8
2.1. Evolucione faze i u konstruisanju i razvoju proizvoda .......................................... 8
2.2. Feature bazirani modeli ............................................................................................ 9
2.3. Konstruisanje sa Feature ........................................................................................ 11
2.4. Modeliranje kombinovanjem tehničkih elemenata .............................................. 13
Zaključak ...............................................................................Error! Bookmark not defined.
Literatura...............................................................................Error! Bookmark not defined.

1
Uvod

Osnovni preduslov razvoja svake zemlje je da zadrži postojeće tržište i eventualno da ga

proširi. Da bi se to postiglo neophodno je odgovarati zahtevima tržišta u toku dužeg niza
godina, pri čemu tržište postavlja stalno sve složenije zahteve u pogledu produktivnosti,
kvaliteta, dizajna i brzine osvajanja novih tržišta. Zahteve koje mora da ispuni proizvodnja
pretrpeli su znatne promene u toku vremena. Prvobitno su ti zahtevi bili relativno skromni, ali
su vremenom postali sve brojniji, složeniji i stroži.
Pored zahteva vezanih za produktivnost, kvalitet, fleksibilnost i odgovarajuću brzinu
proizvodnje u savremenim uslovima dodat je i faktor inovacije. Tako se dolazi do pojma
„inovacione proizvodnje“, koji podrazumeva da u oštroj tržišnoj konkurenciji proizvođač
mora uvek da nalazi nova konstrukciona rešenja. Da bi se tome odgovorilo neophodno je
znanje, učenje, što dovodi do spremnosti za inovacije, nova ekonomična tehnička rešenja, i
spremnost za ispunjenje individualnih zahteva kupca u oštroj tržišnoj konkurenciji.

2
1. Uklanjanje (rešavanje) problema

Ako je moguće da se statički neodređena radna površina ili radno telo uvođenjem zglobnih
veza učini statički određenim onda je problem rešen (zglobno uravnoteženje). Na slici 1.1 to
je prikazano na primeru vozila (obrtni zglob) i disk kočnice (klizni zglob). Klizni spoj diska i
vratila omogućuje aksijalno pomeranje kočionog diska do izjednačenja hidrostatičke kočione
sile F sa obe strane diska. Hidrostatičko uravnoteženje (sl.1.1,b) omogućuje ravnomernu
raspodelu pritiska sa obe strane kočionog diska.
Umanjenje poremećajnih veličina
Ovaj način ravnomerne raspodele opterećenja usmeren je direktno na uzrok neravnomemosti
raspodele opterećenja: tačna izrada, "jednodelna” izrada (dakle bez dodatnog dela ili površine
za podešavanje), podešavanje kod montaže, plastične deformacije (u toku montaže jednom
preopteretiti, a onda nastaviti uhodavanje). Ovaj način primenjuje se tamo gde nije moguće
zglobno uravnoteženje, kao što su zupčanici, ležaji, vodice, itd.).

Slika1.1. Primeri uravnoteženja opterećenja: a) kod vozila; b) kod disk kočnice

Umanjenje delovanja poremećajnih veličina

Ovaj način uravotežavanja usmeren je na "simptome" neravnomernosti raspodele

opterećenja.

3
  Kod uravnoteženja opterećenja proklizavanjem kod paralenog grananja energije
ugrađuje se spojnica sa proklizavanjem ili hidrodinamička spojnica.
 Kod elastičnog uravnoteženja opterećenja kompenzacija netačnosti, kao poremećajnih
veličina, izvodi se ugradnjom elastičnog elementa na pravcu deiovanja sile. Na slici 1.1
to je prikazano na primeru vozila. Točkovi vozila imaju elastično vešanje. Elastično
uravnoteženje opterećenja može preopterećenje samo da umanji, ali ne i da eliminiše.
Uravnoteženje opterećenja uvek se izvodi kod planetnih prenosnika. Sprezanje kruto
uležištenih zupčanika sa više od jednog planetnog zupčanika čini statički neodređeni sistem.
Da bi se izbegla ekstremno tačna izrada u takvim slučajevima ugrađuje se neko od rešenja
prikazanog na slici 1.2.

1.1. Princip samoregulacije

Osnovna pitanja koja treba razmotriti kod ovog principa su:

 Kako je moguće da izvršioci funkcija "sami sebi pomognu", da bi bolje ispunili
funkciju pod normalnim opterećenjem?
 Kako postići da izvršioci funkcija "sami sebe" zaštite od pojave otkaza kod
preopterećenja?
Na primer može se napraviti čvor koji se sve više priteže kada užad prenosi veću silu. Radna
sposobnost kliznog ležaja ceni se i prema njegovom ponašanju u kritičnim periodima rada.
Ako kod kliznog ležaja iz bilo kog razloga dođe do nedovoljnog podmazivanja praćenog
povećanjem otpora trenja i habanjem, onda antifrikcioni materijal posteljice treba da u takvim
uslovima omogući rad bez razaranja i oštećenja u kraćem vremenskom periodu.
Kod konstrukcija sa samoregulacijom ugrađuje se dodatni element ili sistem, sa zadatkom da
omoguće bolje ispunjenje funkcije cilja.
Kod samoregulacije postoji osnovno i pomoćno delovanje. Osnovno delovanje izvodi sam
sistem bez samoregulacije. Pomoćno delovanje (efekat) dobija se ili preko funkcionalno
zavisnih sila i momenata ili izborom odgovarajućih tokova linija sila.
Razlikuju se sledeća konstrukciona rešenja samoregulacije
 Rešenje samo-uvećanja: Kod normalnog opterećenja indukuje se dodatno delovanje
koje zajedno sa osnovnim delovanjem daje pojačani ukupni efekat.

4
 Rešenje samo-uravnoteženja: Kod normalnog opterećenja javljaju se dodatni efekti,
suprotni u udnosu na osnovne, čime dolazi do uravnoteženja, tako da je sistem i pored
smetnji radno sposoban.
 Rešenje sa samozaštitom: Kod preopterećenja javljaju se dodatni efekti (dejstva) usled
čega dolazi do preraspodele glavne veličine.

Slika 1.2. Primeri uravnoteženja opterećenja kod planetnih prenosnika

Sklika 1.3. Samouvećavajući efekat kod veze čelične užadi

5
Kod rešenja sa samou većanjem, efekat ukupne funkcije dobija se povezivanjem pozitivnog
efekta glavne i pomoćne funkcije. Prednost primene ovog principa leži u povećanju sile i
snage, a samim tim i efikasnosti proizvoda. Primer takvog rešenja je klema za vezu čelične
užadi (sl.1.3). Zbog konusnog oblika, sila zatezanja užeta proporcionalno uvećava i silu trenja
i uklještenje same sajle. Primeri takvih rešenja mogu se naći i kod kaišnih i frikcionih
prenosnika sa automatskom regulacijom pritisne sile.

Slika 1.4. Duplex-kočnica sa samouvećavajućem efektom

Doboš kočnica prikazana na slici 1.4 preko pritisne normalne sile na kočione obloge izaziva
sile trenja čiji vektorski zbir daje ukupnu silu 𝐹𝜇,. Krak ovih sila u odnosu na zglobne tačke
D i D' iznosi r, tako da se dobija pomoćni moment Mp. Pri okretanju kočionog doboša u
smeru suprotnom od kretanja satnih kazaljki, moment Mp dodatno uvećava pritisnu normalnu
silu na kočione obloge, a ova opet dodatno uvećava kočioni moment (kružni tok). Ovakva
konstrukcija pak kod okretanja doboša u smeru satne kazaljke (kretanje vozila unazad) ima za
posledicu samoizazivanja negativnog efekta, odnosno umanjuje pritisnu normalnu silu.

Slika 1.5. Samoregulacija kod pneumatika i radijalnog zaptivača

6
Princip samoregulacije primenjuje se i kod pneumatika i kod manžetnog radijalnog zaptivača
(sl.1.5). Osnovni efekat zaptivanja daje sila opruge samog zaptivača, pomoćni efekat usled
delovanja radnog pritiska p.
Kod rešenja sa samou ravnoteženjem osnovno i pomoćno delovanje je suprotno.
Uravnoteženjem ovih delovanja postiže se visoki ukupni efekat sistema. Ovo može jasno da
se uoči na primeru turbinskih lopatica (sl.1.6). Radni naponi lopatice potiču od obimne sile Ft
(normalni napon od savijanja 𝜎𝑓𝑡 ) i od centrifugalne sile Fc (normalni napon zatezanja 𝜎𝑧𝑐 ).
Kod klasičnog rešenja (a) sabiranjem ovih napona ∑ 𝜎 vrlo brzo se dostiže dozvoljeni napon
𝜎𝑑𝑜𝑧 . Kod rešenja na slici 1.6,b lopatica je koso postavljena, što kod istih radnih uslova
′
dovodi do indukcije dodatne sile 𝐹𝑐𝑓 suprotne u odnosu na silu 𝐹𝑡′ čime se ukupni radni
napon ∑ 𝜎 ′ smanjuje.

Slika 1.6. Samouravnoteženje kod turbinskih loptica

Rešenje sa samozaštitom od značaja je samo u slučajevima preopterećenja. U sistem se

ugrađuju sigurnosni elementi koji se nalaze na pravcima delovanja opterećenja i predviđenim
fizičkim efektom reaguju u slučajevima preopterećenja čime štite sistem od havarija. Kao
primer može se navesti spojnica sa lomljivim ili elastičnim elementima.

7
2. Razvoj proizvoda i Feature
2.1. Evolucione faze i u konstruisanju i razvoju proizvoda

U toku poslednjih dve stotine godina razvoja industrijskih proizvoda došlo je do razvoja i
značajnih suštinskih izmena u oblasti konstruisanja i oblikovanja. Na slici 1.7 te izmene su
prikazane preko evolucionih faza razvoja konstruisanja. U pretprošlom veku razvoj I izrada
proizvoda odvijao se u samim radionicama. U toku dalje industrijalizacije nastaje potreba za
intenziviranjem aktivnosti u toj oblasti, što dovodi do daljeg razvoja u oblasti konstruisanja i
primene serijski i standardima orijentisanih konstrukcija. Isporučivani su radionički crteži sa
detaljima vezanim za izradu. Tek u trećoj evoiucionoj fazi sa primenom metodike
konstruisanja, bilo je omogućeno da se proces konstruisnja opiše u opštoj, apstraktnoj formi.

Slika 1.7. Evolucione faze konstruisanja

Sа primenom računarski podržanog konstruisanja radikalno se menjaju pomoćna sredstva i
alati u razvoju proizvoda. Velika brzina proračuna i mogućnost lakog upravljanja i
memorisanja podataka doveli su do razvoja i primene algoritamskih sistema, kao što je
metoda konačnih elemenata. Primenom geometrijskog modeliranja dobijani su modeli
proizvoda, na osnovu kojih je bila moguća izrada konstrukcione dokumentacije, izvođenje
proračuna numerićkim metodama, planiranje izrade kao i dobijanje podloga za rad sa NC-i

8
CNC- alatnim mašinama i robotima. Prednosti raspoloživih geometrijskih sistema ogledaju se
u mogućnosti interaktivnog rada sa geometrijskim podacima. U mnogim slučajevima morao
je konstruktor pojedine konture, površine ili zapreminske elemente medjusobno da poveže.
Kod trodimenzionalnog predstavljanja ovaj zadatak je bio dosta složen, tako da potencijalne
mogućnosti 3D-sistema nisu bile u potpunosti iskorišćene. Problem rešava korisnički modul
sa interaktivnom konstrukcionom logikom, koji omogućuje konstruktoru automatsko
generiranje geometrije.
Na taj način omogućeno je zajedničko razmatranje funkcije, geometrije i tehnologije kao i
međuzavinosti koje između njih postoje. Računarski podržano modeliranje proizvoda
integriše navedene zadatke i omogućuje formiranje kompjuterski integrisane fabrike. Proces
modeliranja proizvoda, daje na raspolaganje podatke o modelu proizvoda kao osnove za
razvoj virtuelnih proizvoda.

2.2. Feature bazirani modeli

Proces konstruisanja detaljno opisuje proizvod od prvobitne ideje do dobijanja podloga za

njegovu proizvodnju. Radi ispunjenja svih zahteva često su neophodne izmene u konstrukciji.
Na primer rezultati FEM ili BEM proračuna mogu da zahtevaju izmenu na objektu
konstruisanja. Za podršku takvih izmena može da se primeni parametarsko konstruisanje, gde
je geometrija modelirana preko promenljivih parametara.
Upravo u fazi nacrta, kada geometrija još nije detaljno razrađena, vrši se prevođenje
funkcionalnih zavisnosti u geometrijske mere. Zbog toga se konture i elementi površina
definišu preko promenljivih parametara i nizom relacija međusobno povezuju.
Postupci konstruisanja odnosno oblikovanja baziraju se najčešće na jednostavnim
geometrijskim elementima (primitivama). Takav pristup vrlo često ne daje konstruktoru
dovoljnu predstavu o samoj konstrukciji. Vrlo često sam konstruktor ima potrebu da
razmišlja o samoj funkciji proizvoda i postupcima njegove izrade. Kompjuterska nadogradnja
ovakvog pristupa poznata je kao Feature-primena, čime je omogućen fleksibilniji rad u
procesu razvoja proizvoda.
Feature potpomaže kompjutersku razradu konstrukcionog zadatka. Informacije koje ona
sadrži koriste se u svim fazama procesa razvoja proizvoda, tako da predstavljaju osnovu za
metodski pristup razvoju proizvoda. Feature objekti sastoje se od semantičkog i
geometrijskog dela. Form-Feature predstavlja skup geometrijskih elemenata. Takav

9
geometrijski objekat može da se sastoji od grupe elemenata vezanih za konture, površine,
zapremine ili dolova, koji se shodno zahtevima kombinuju. Primer za to može biti veza
vratilo-glavčina, gde postoji adekvatna kombinacija žlebova i otvora. Ovi objekti sadrže
odgovarajuće geometrijske informacije. Suprotno tome semantika sadrži negeometrijske
informacije, na primer podatke vezane za strukturu ili tehnološke podatke. Feature sematičke
informacije mogu se opisati preko tri vrste atributa:
 Statički, tehnološki atributi, kao što su na primer tolerancije oblika i položaja, dodaci za
obradu,
 Parametri za odgovarajuće geometrijske veličine, kao što su na primer dužina otvora,
standardni prečnik zavrtnja,
 Funkcionalni i tehnološki granični uslovi, kao na primer pravila ugradnje ili informacije
o kompletnoj Feature strukturi delova ili sklopova.

Slika 1.8. Korisnički aspekti Feature

Feature može na ovaj način da sadrži semantičke informacije vezane za oblik, koje daju i opis
svrhe primene. Treba razlikovati Feature vazane za konstrukciju, izradu ili kvalitet.
Konstruktoru se daje mogućnost da radi sa konstrukcionim elementima, čiji informacioni
sadržaj obuhvata i kasnije procese, na primer vezane za NC-programiranje.

10
Za razliku od konvencionalne tehnike modeliranja, koja se bavi čisto geometrijskim
parametrima, ovde konstruktor ima na raspolaganju i semantičke sadržaje objekta
konstruisanja. On može u svakom trenutku da ponovo definiše ili menja konstrukciju, ukoliko
se na primer postupak izrade objekta konstruisanja menja, što ima za posledicu na primer
promenu kvaliteta površina. U tom slučaju stoji na raspolaganju specijalna Feature-
biblioteka, koja je u svakom trenutku dostupna korisniku.
Sa uvođenjem Feature kao semantičkog objekta moguća je obrada informacija u sistemu
razvoja proizvoda, koje su i izvan geometrijskog opisa samog proizvoda. Informacioni
sadržaji Feature orijentisani su na semantičke parametre, koje su od izuzetnog značaja za
korisnika (sl.1.8).
Prema načinu dobijanja Feature bazirani modeli mogu se podeliti u tri grupe:
 Interaktivna Feature definicija,
 Automatsko Feature prepoznavanje
 Konstruisanje sa Feature

2.3. Konstruisanje sa Feature

Kod konstruisanja sa Feature (design by features), u sam proces konstruisanja je Feature

ugrađena, gde geometrijske, topološke i semantičke informacije sadrži sam model proizvoda
(sl.1.8). Pretraživanje se sada ne ograničava samo na internu strukturu podataka. Pored
utvrđivanja geometrije i topologije, preko fleksibilnih konstrukcionih modela konstruktoru je
dato više slobode u oblikovanju konstrukcije. Preko Feature povezane semantike mogu se
informacije, propisi i funkcionalne zavisnosti računski da ustanove i memorišu i kasnije
koriste kod dalje razrade sistema.
Feature podržano konstruisanje sastoji se iz tri dela:
1. konstruisanje, podržano kroz prethodno definisani, programirani Feature,
2. konstruisanje sa implicitnim Feature,
3. konstruisanje kroz korišćenje Feature, koji je memopisan eksplicitno u modelu i
implicitno kroz postupak dobijanja.
Prvi dodatak je realizovan u takozvanim DSG-sistemima (Destruktive-Deforming- Solid
Geometry), kod koga se modeli završno preko Bulovovih operatora za prethodno definisanu
Feature osnovu preko osnovnih tela dobijaju. Ovakav postupak podrazumeva praćenje toka
same izrade, pa je konstruktor prinuđen da u toku procesa konstruisanja razmišlja o

11
kategorijama same izrade. Prednost ovog dodatka u odnosu na ostala dva je u relativno
jednostavnoj transformaciji.
Drugi dodatak zahteva transformaciju Feature preko paralelnog prenošenja između pojedinih
faza virtuelnog razvoja proizvoda. Transfomacija Feature konstrukcije je jako otežana, jer
zahteva visoku meru saglasnosti u Feature sadržanih informacija i geometrijskih
konsekvenci, kako za poces konstruisanja tako i za proces izrade.
U trećem dodatku izvodi se dualno memorisanje modela i Feature sadržaja. Model je u B-Rep
strukturi memorisan, pretražuje se preko geometrijskih tačaka i dobija u obliku informacija
vezanih za izradu. Pretraživanje je podržano preko informacija u Feature banci podataka.
Konstruktor nije prinuđen da radi sa Feature vezanog za izradu.
Ozbiljni problemi kod konstruisanja i razvoja proizvoda sa Feature vezani su sa slučajevima
interference Feature, što za posledicu ima nevažeću strukturu podataka. Interferenca Feature
vodi ka nekonzistentnosti modela, ukoliko dođe do sledećih slučajeva:
Feature ne može svoju funkciju više da izvrši,
a) pojedini Feature parametri su nevažeći,
b) kada nastaje nevažeća topologija,
c) Feature biva izbrisano kroz supstrakciju većeg Feature,
d) otvoreni Feature postaje zatvoreni,
e) modifikacija Feature vodi ka neželjenoj interferenci.

Slika 1.9. Konstruisanje sa Feature

12
2.4. Modeliranje kombinovanjem tehničkih elemenata

Tehnika kreiranja modela kombinovanjem tehničkih elemenata u većoj meri je prilagođena

inženjerskoj logici. Prema ovoj tehnici, na neki, obično jednostavan početni oblik (base
feature), dodaju se konstrukcioni ili tehnološki tehnički elementi (features) koji se modeliraju
na osnovu skica ili su unapred gotovi (sl.1.10).

Slika 1.10. Tehnički element otvora sa svojim definicijama

Tehnički elementi u svom opisu, osim definicije geometrije i ograničenja (constraints), sadrže
definiciju ponašanja geometrije putem pravila (rulee) i atributa. Oni pretstavljaju neke, u
praksi najčešće sretane konstrukcione i tehnološke geometrijske oblike. Konstrukcion) oblici
zauzimaju pozitivnu zapreminu i dobijaju se nekom od opisanih tehnika: na osnovu 2D
kontura ili kombinovanjem primitiva, dok tehnološki oblici zauzimaju negativnu zapreminu i
pretstavljaju otvore, zaobljene i oborene ivice, žljebove, rebra itd. Dimenzioni parametri
samih elemenata i dimenzioni parametri njihove pozicije u odnosu na 3D model su
promenljivi.
Posebno je značajno, sa stanovišta inženjerske logike, upravo to Što tehički elementi
poseduju određenu "inteligenciju” koja im omogućava da održe međusobne veze prilikom
izmena. Obično je u programima za konstruisanje moguće definisati i sopstvene, korisnički
definisane tehničke elemente, tzv. UDF (User Deflned Features). Tako bi jedan UDF mogla
da bude npr. rupa sa navojem ili neki složeni žljeb. Jednom kontruisan UDF može se u

13
daljem radu koristiti kao jedinstven tehnički element. Na slici 5.80 prikazan je jedan
generički UDF lateralnog kanala na tire tread pattern-u sa oganičenjima i referenciranom
tehnologijom.

Slika 1.11. Generički UDF lateralnog kanala na tire tread pattern-u sa ograničenjima i
referenciranom tehnologijom
Korištenjem Feature Based Design uz bibliotečke forme i UDF može se stvoriti model
proizvoda koji se može raznim CA tehnikama analizirati tako da postaje virtuelni prototip.

14