Садржај

УВОД ............................................................................................................................................. 1
ЗАДАТАК ..................................................................................................................................... 2
РЕФЛУКС .................................................................................................................................... 5
ТОПЛОТНИ БИЛАНС КОЛОНЕ ........................................................................................... 6
КОНДЕНЗАТОР.......................................................................................................................... 8
ХЛАДЊАК ................................................................................................................................. 10
ЗАКЉУЧАК ............................................................................................................................... 13
 УВОД

Енергетика процесне индустрије на основу познавања термодинамике, феномена

преноса, технолошких операција и других фундаменталних и инжењерских дисциплина
проучава енергетску ефикасност хемијских и других сродних процеса с аспекта њиховог
вођења и рационалног пројектовања.
Дестилација је начин раздвајања течне смеше хемијских једињења физичким
процесом испаравања а потом кондензовањем састојака смеше. Користи се у циљу
изоловања или пречишћавања једног или више једињења који се налазе у смеши. Са
техничке стране гледишта разликују се две врсте дестилације: проста дестилација (смеша
се састоји од само два елемента која треба раздвојити) и фракциона дестилација (када се
смеша састоји из више фракција које треба раздвојити).
Да би дестилација била успешна, састав паре мора да се разликује од састава
течности. Основни услов је разлика (што је већа то је боље) температура кључања
хемијских једињења која су раздвојена. Ипак постоје смеше чији се састојци не могу
раздвојити. Чак и када имају разлику у температури кључања састав паре бива једнак
саставу смеше. Овакве смеше називамо азеотропска смеша. Један од познатијих примера
је смеша 96% алкохола и 4% воде. Када се обавља дестилацијаовакве смеше без обзира
који је однос на почетку дестилације завршиће као азеотропска смеша.

1
 ЗАДАТАК

Компонента А је метил-алкохол а В вода. Као шаржа улази 100 kmol/h кључале

смеше са 40% mol метил-алкохола. У кључалом стању се подвргава ректификацији. На
врху се издваја дестилат са 88% mol компоненте А, а на дну остатак В са 99,7% масених
компоненти В.

Опис постројења 𝑭, 𝑫, 𝑩 − молски протоци

1.ректификациона колона (К-1) 𝒎̇ 𝑭𝟎, 𝒎̇ 𝑫𝟎, 𝒎′̇ 𝑩𝟎− масени протоци
2.кондензатор (ИТ-1)
𝑿𝑭 , 𝑿𝑫 , 𝑿𝑩 − молски удели улазне шарже,
3.хладњак дестилата (ИТ-2)
дест.и ост.са дна
4.ребојлер (РБ-1)

Слика 1. Ректификациона колона са материјалним токовима

Ректификација се заснива на разликама у температурама кључања компоненти.

2
𝑭 = 𝑫 + 𝑩 − укупан материјални биланс.................................................................(1)

𝑿𝑭 · 𝑭 = 𝑿𝑫 · 𝑫 + 𝑿𝑩 · 𝑩 − матер. биланс лакше испарљиве компненте............(2)

𝒌𝒈
𝑭 = 𝟏𝟎𝟎 𝑲𝒎𝒐𝒍/𝒉 𝑴𝑨 = 𝑯𝟐 𝑶 = 𝟏𝟖 𝑲𝒎𝒐𝒍

𝒌𝒈
𝑿𝑭 = 𝟎, 𝟒 𝑴𝑩 = 𝑪𝑯𝟑 𝑶𝑯 = 𝟑𝟐 𝑲𝒎𝒐𝒍

𝑿𝑫 = 𝟎, 𝟖𝟖

𝒒𝑩 = 𝟎, 𝟎𝟎𝟑 (𝟎, 𝟑% 𝒎𝒂𝒔)

𝒒𝑩 𝟎,𝟎𝟎𝟑
𝑴𝑩 𝟑𝟐
𝑿𝑩 = 𝒒𝑩 𝟏−𝒒𝑩 = 𝟎,𝟎𝟎𝟑 𝟎,𝟗𝟗𝟕 = 𝟎, 𝟎𝟎𝟏𝟔𝟖 ≈ 𝟎, 𝟎𝟎𝟐..........................................................(3)
+ +
𝑴𝑩 𝑴𝑨 𝟑𝟐 𝟏𝟖

𝑿𝑩 = 𝟎, 𝟎𝟎𝟐

𝑿𝑭 · 𝑭 = 𝑿𝑫 · 𝑫 + 𝑿𝑩 · 𝑩................................................................................................(4)

𝟎, 𝟒 · 𝟏𝟎𝟎 = 𝟎, 𝟖𝟖 · 𝑫 + 𝟎, 𝟎𝟎𝟐 · 𝑩

𝟒𝟎 = 𝟎, 𝟖𝟖 · 𝑫 + 𝟎, 𝟎𝟎𝟐 · (𝟏𝟎𝟎 − 𝑫)

𝟒𝟎 = 𝟎, 𝟖𝟖 · 𝑫 + 𝟎, 𝟐 − 𝟎, 𝟎𝟎𝟐 · 𝑫

𝟒𝟎 − 𝟎, 𝟎𝟐 = (𝟎, 𝟖𝟖 − 𝟎, 𝟎𝟎𝟐) · 𝑫
𝟑𝟗,𝟖
𝑫 = 𝟎,𝟖𝟕𝟖 = 𝟒𝟓, 𝟑𝟑

𝑫 = 𝟒𝟓, 𝟑𝟑 𝑲𝒎𝒐𝒍/𝒉

Применом (1) добијамо

𝑭 = 𝑫 + 𝑩 = 𝟏𝟎𝟎 ⇒ 𝑩 = 𝟏𝟎𝟎 − 𝑫 = 𝟏𝟎𝟎 − 𝟒𝟓, 𝟑𝟑 = 𝟓𝟒, 𝟔𝟕 𝑲𝒎𝒐𝒍/𝒉

𝑭 = 𝟓𝟒, 𝟔𝟕 𝑲𝒎𝒐𝒍/𝒉

3
4
 РЕФЛУКС

𝑿𝒑 𝑿𝒑 𝟎,𝟖𝟖
= 𝟎, 𝟓𝟔 ⟶ 𝑹𝒎𝒊𝒏+𝟏 = 𝟎,𝟓𝟔 = 𝟎,𝟓𝟔..........................................................................(5)
𝑹𝒎𝒊𝒏+𝟏

𝟎,𝟖𝟖
𝑹𝒎𝒊𝒏 = 𝟎,𝟓𝟔 − 𝟏 = 𝟎, 𝟓𝟕𝟏

𝑹 = 𝟏, 𝟐 · 𝑹𝒎𝒊𝒏 = 𝟏, 𝟐 · 𝟎, 𝟓𝟕𝟏 = 𝟎, 𝟔𝟖𝟓 𝑲𝒎𝒐𝒍/𝒉.......................................................(6)

𝑽 = (𝑹 + 𝟏) · 𝑫 − проток гасне фазе на врху колоне.............................................(7)

𝑽 = (𝟎, 𝟔𝟖𝟓 + 𝟏) · 𝟒𝟓, 𝟑𝟑 = 𝟕𝟔, 𝟑𝟗 𝑲𝒎𝒐𝒍/𝒉

𝑳
𝑹 = 𝑫 ⟹ 𝑳 = 𝑹 · 𝑫 = 𝟎, 𝟔𝟖𝟓 · 𝟒𝟓, 𝟑𝟑 = 𝟑𝟏, 𝟎𝟓 𝑲𝒎𝒐𝒍/𝒉...........................................(8)

𝑳 − проток течне фазе на врху колоне

𝑳 = 𝟑𝟏, 𝟎𝟓 𝑲𝒎𝒐𝒍/𝒉

Подови ректификациионе колоне:

𝑿𝒑 𝟎,𝟖𝟖
= 𝟎,𝟔𝟖𝟓+𝟏 = 𝟎, 𝟓𝟐 ⇒ 𝒏𝒕𝒆𝒐𝒓 ≈ 𝟏𝟐 подова................................................................(9)
𝑹+𝟏

5
 ТОПЛОТНИ БИЛАНС КОЛОНЕ

𝒕 = 𝟐𝟎 ˚𝑪 𝒎𝑹 = 𝒎̇ 𝑽𝟎·− 𝒎𝑫 = 𝟎, 𝟔𝟒𝟐 −
𝟎, 𝟑𝟖𝟏
𝒌𝒈
𝒎̇ 𝑽𝟎𝟎 𝒕𝒖 = 𝟔𝟔, 𝟐 𝑸̇ 𝟎
𝒌𝒐𝒏𝒅= 𝟕𝟔𝟓, 𝟎𝟒 𝒎𝑹 = 𝟎, 𝟐𝟖𝟏 𝒌𝒈/𝒔
𝒔
𝒌𝒈
𝒎𝑹 𝒎̇ 𝑫𝟎= 𝟎, 𝟑𝟖𝟏 𝑸̇ 𝑭𝟎= 𝒎̇ 𝑭𝟎·· 𝑪𝒑,𝑭 · 𝒕𝑭 ............(10)
𝒔
𝑲𝑱
𝑸̇ 𝑭𝟎·= 𝟏𝟎𝟓, 𝟓 𝒔 𝑸̇ 𝑫𝟎= 𝒎̇ 𝑫𝟎·· 𝑪𝒑,𝑫 · 𝒕𝑫 ............(11)
𝒌𝒈
𝒎̇ 𝑭··= 𝟐𝟑𝟔𝟎 𝑸̇ 𝑩··= 𝒎̇ 𝑩𝟎·· 𝑪𝒑,𝑩 · 𝒕𝑩 ............(12)
𝒔

𝑲𝑱 𝑲𝑱
𝑸̇ 𝑭𝟎= 𝟐𝟎𝟓, 𝟏 𝒔 𝑸̇ 𝒅𝒏𝒂··= 𝟏𝟏, 𝟔 𝒔 𝑸̇ 𝒅𝒏𝒂··= 𝟏, 𝟏 · 𝑸̇ 𝒗𝒓𝒉··...........(13)

𝒌𝒈
𝑸̇ 𝒌𝒐𝒏𝒅··= 𝟕𝟔𝟓, 𝟎𝟒 𝒔

𝒌𝒈
𝒎̇ 𝒌𝒐𝒏𝒅··= 𝟏𝟐𝟓𝟎 𝒔
𝑸̇ ·
𝑩·= 𝟏𝟏𝟏, 𝟐 𝑲𝑱/𝒔 𝑸̇ ·
𝒅𝒏𝒂·= 𝒎̇ 𝑯𝟐 𝑶,𝒑𝒂𝒓𝒆··· 𝒓𝒑𝒂𝒓𝒆,𝑯𝟐 𝑶 (14)
𝟏,𝟗𝟖𝒃𝒂𝒓𝒂 𝑲𝑱
𝒎̇ 𝑩··= 𝟎, 𝟐𝟕𝟑 𝒌𝒈/𝒔 𝒓𝟐𝒃𝒂𝒓𝒂
𝑯𝟐 𝑶,𝒑𝒂𝒓𝒂 ≈ 𝒓𝑯𝟐 𝑶,𝒑𝒂𝒓𝒆 = 𝟐𝟐𝟎𝟑 𝒔

Слика 2. Приказ топлотног биланса ректификационе колоне

𝑸̇ 𝑭··+ 𝑸̇ 𝒅𝒏𝒂··= 𝑸̇ 𝑫··+ 𝑸̇ 𝑩··+ 𝑸̇ ↗𝟎 𝒈𝒖𝒃.......................................................................(15)

𝑲𝒎𝒐𝒍 𝒌𝒈 𝒌𝒈
𝒎̇ 𝑭··= 𝑭 · 𝑴𝑭 = 𝟏𝟎𝟎 · 𝟐𝟑, 𝟔 𝑲𝒎𝒐𝒍 = 𝟐𝟑𝟔𝟎 .....................................................(16)
𝒉 𝒉

𝑴𝑭 = 𝑿𝑭 + 𝑴𝒂𝒍𝒌 + (𝟏 − 𝑿𝑭 ) · 𝑴𝑯𝟐 𝑶 = 𝟎, 𝟒𝟏𝟐,𝟖 · 𝟑𝟐 + 𝟎, 𝟔𝟏𝟎,𝟖 ·18=23,6..................(17)

𝒕𝑭 = 𝟕𝟓, 𝟑˚𝐂
Заменом вредности у једначини (10) добијамо:
𝟐𝟑𝟔𝟎 𝑱
𝑸̇ 𝑭··= 𝒎̇ 𝑭··· 𝑪𝒑,𝑭 · 𝒕𝑭 = 𝒌𝒈 · 𝟒𝟏𝟗𝟏 𝒌𝒈·𝑲 · 𝟕𝟓, 𝟑 𝑲 = 𝟎, 𝟔𝟓𝟏 · 𝟑𝟏𝟓 𝟓𝟖𝟐, 𝟑 =
𝟑𝟔𝟎𝟎
𝒔

𝑱
𝑸̇ 𝑭··= 𝟐𝟎𝟓 𝟏𝟐𝟖, 𝟓 𝒔
𝑲𝑱
𝑸̇ 𝑭··= 𝟐𝟎𝟓, 𝟏 𝒔

Применом једначине (11) добијамо:

𝑱 𝑲𝑱
𝑸̇ 𝑫··= 𝒎̇ 𝑫··· 𝑪𝒑,𝑫 · 𝒕𝑫 = 𝟎, 𝟑𝟖𝟏 · 𝟒 𝟏𝟖𝟑 · 𝟔𝟔, 𝟐 = 𝟏𝟎𝟓 𝟓𝟎𝟒, 𝟓 𝒔
= 𝟏𝟎𝟓, 𝟓 𝒔

6
 𝑱
𝒕𝑫 = 𝟔𝟔, 𝟐 ˚𝐂 𝑪𝟔𝟔˚𝑪
𝒑,𝑫 = 𝟒 𝟏𝟖𝟑 𝒌𝒈·𝑲

𝟑𝟓𝟐𝟗𝟎
𝒓𝒌𝒐𝒏𝒅 = 𝒓𝑫 = 𝒈𝑫𝑨 · 𝒓𝑨 + 𝒈𝑫𝑯𝟐 𝑶 · 𝒓𝑯𝟐 𝑶 = 𝟎, 𝟗𝟐𝟗 · + 𝟎, 𝟎𝟕𝟏 · 𝟐𝟑𝟓𝟒 =
𝟑𝟐

𝑲𝑱
𝒓𝒌𝒐𝒏𝒅 = 𝟏𝟏𝟗𝟏, 𝟔
𝒌𝒈
𝑿𝑨 ·𝑴𝑨 𝟎,𝟖𝟖·𝟑𝟐 𝟐𝟖,𝟏𝟔
𝒈𝑫𝑨 = 𝑿 = 𝟎,𝟖𝟖·𝟑𝟐+𝟎,𝟏𝟐·𝟏𝟖 = 𝟑𝟎,𝟑𝟎 = 𝟎, 𝟗𝟐𝟗
𝑨 ·𝑴𝑨 +𝑿𝑯𝟐 𝑶 ·𝑴𝑯𝟐 𝒐

𝒈𝑫𝑯𝟐 𝑶 = 𝟎, 𝟎𝟕𝟏
𝒌𝒈
𝑸̇ 𝒌𝒐𝒏𝒅··= 𝒎̇ 𝑽··· 𝒓𝒌𝒐𝒏𝒅 𝒎̇ 𝑽··= (𝑹 + 𝟏) · 𝒎̇ 𝑫··= 𝟏, 𝟔𝟖𝟓 · 𝟎, 𝟑𝟖𝟏 = 𝟎, 𝟔𝟒𝟐 𝒔
𝑲𝑱
𝑸̇ 𝒌𝒐𝒏𝒅··= 𝟎, 𝟔𝟒𝟐 · 𝟏𝟏𝟗𝟏, 𝟔 = 𝟕𝟔𝟓, 𝟎𝟒 𝒔 = 𝟕𝟔𝟓, 𝟎𝟒 𝑲𝑾

На основу једначине (12) добијамо:

𝑱 𝑲𝑱
𝑸̇ 𝑩··= 𝒎̇ 𝑩𝟎·· 𝑪𝒑,𝑩 · 𝒕𝑩 = 𝟎, 𝟐𝟕𝟑 · 𝟒 𝟐𝟏𝟔 · 𝟗𝟔, 𝟒 = 𝟏𝟏𝟏 𝟐𝟏𝟖, 𝟗 = 𝟏𝟏𝟏, 𝟐
𝒔 𝒔
𝑲𝑱
𝑸̇ 𝑩··= 𝟏𝟏𝟏, 𝟐 𝒔
𝑲𝒎𝒐𝒍 𝑲𝒎𝒐𝒍 𝒌𝒈 𝒌𝒈
𝒎̇ 𝑩··= 𝑩 · 𝑴𝑩 = 𝟓𝟒, 𝟔𝟕 · 𝟏𝟖, 𝟎𝟐 = 𝟗𝟖𝟓, 𝟏𝟓𝟑 = 𝟐𝟕𝟑 .......................(18)
𝒉 𝒌𝒈 𝒉 𝒔

Ако применимо једначину (15) добијамо:

𝑸̇ 𝑭··+ 𝑸̇ 𝒅𝒏𝒂··= 𝑸̇ 𝑩··· 𝑸̇ 𝑫··

𝟐𝟎𝟓, 𝟏 + 𝑸̇ 𝒅𝒏𝒂··= 𝟏𝟏𝟏, 𝟐 + 𝟏𝟎𝟓, 𝟓 = 𝟐𝟏𝟔, 𝟕

𝑲𝑱
𝑸̇ 𝒅𝒏𝒂··= 𝟐𝟏𝟔, 𝟕 − 𝟐𝟎𝟓, 𝟏 = 𝟏𝟏, 𝟔 𝒔

Из једначине (14) следи:

𝑸̇ 𝒅𝒏𝒂··= 𝒎̇ 𝑯𝟐 𝑶,𝒑𝒂𝒓𝒆··· 𝒓𝒑𝒂𝒓𝒆,𝑯𝟐 𝑶
𝑲𝑱
· 𝑸̇ 𝒅𝒏𝒂·· 𝟏𝟏,𝟔
𝒔 𝑲𝑱 𝒌𝒈
𝒎̇ 𝑯𝟐 𝑶,𝒑𝒂𝒓𝒆·= 𝒓 = 𝑲𝑱 = 𝟎, 𝟎𝟎𝟓𝟐𝟔 = 𝟏𝟖, 𝟗
𝒑𝒂𝒓𝒆,𝑯𝟐 𝑶 𝟐 𝟐𝟎𝟑 𝒔 𝒉
𝒌𝒈

𝑲𝑱
𝑸̇ 𝒌𝒐𝒏𝒅·· 𝟕𝟔𝟓,𝟎𝟒 𝒌𝒈 𝒌𝒈
сада увећавамо 𝒎̇ 𝑯𝟐 𝑶,𝒑𝒂𝒓𝒆·· за = 𝒔
𝑲𝑱 = 𝟎, 𝟑𝟒𝟕𝟑 = 𝟏𝟐𝟓𝟎
𝒓𝑯𝟐 𝑶,𝒑𝒂𝒓𝒆 𝟐 𝟐𝟎𝟑 𝒔 𝒉
𝒌𝒈

𝒌𝒈
сада имамо 𝒎̇ 𝑯𝟐 𝑶,𝒑𝒂𝒓𝒆··= 𝟏𝟐𝟔𝟖, 𝟗 𝒉

(𝑸̇ 𝒌𝒐𝒏𝒅··+ 𝑸̇ 𝒉𝒍··) = 𝒎̇ 𝑯𝟐 𝑶··· 𝑪𝒑,𝑯𝟐𝑶 · (𝒕𝒊𝒛𝒍 − 𝒕𝒖𝒍 )...........................................................(19)

𝒌𝒈 𝑱 𝑱 𝑲𝑱
𝑸̇ 𝒌𝒐𝒏𝒅··= 𝒎̇ 𝑫··· 𝒓𝒑𝒂𝒓𝒆,𝒅𝒆𝒔𝒕 = 𝟎, 𝟑𝟖𝟏 𝒔 · 𝟐 𝟐𝟓𝟕 𝒌𝒈 = 𝟖𝟓𝟗 𝟗𝟏𝟕 𝒔 = 𝟖𝟓𝟗, 𝟗 𝒔 ..............(20)

𝑲𝑱
𝑸̇ 𝒉𝒍··= 𝒎̇ 𝑫··· 𝑪𝒑,𝑫 · (𝒕𝑫,𝒖𝒍 − 𝒕𝑫,𝒊𝒛𝒍 ) = 𝟎, 𝟑𝟖𝟏 · 𝟒 𝟏𝟖𝟑 · (𝟔𝟔, 𝟐 − 𝟐𝟎) = 𝟕𝟑, 𝟔 𝒔 ........(21)

7
 𝟗𝟑𝟑,𝟓 𝒌𝒈
𝟖𝟓𝟗, 𝟗 + 𝟕𝟑, 𝟔 = 𝒎̇ 𝑯𝟐 𝑶··· 𝟒, 𝟏𝟕𝟒 · (𝟒𝟓 − 𝟏𝟓) ⇒ 𝒎̇ 𝑯𝟐 𝑶··= 𝟏𝟐𝟓,𝟐𝟐 = 𝟕, 𝟒𝟓𝟒 𝒔

КОНДЕНЗАТОР

𝑲𝑱
Кондензатор се израчунава за 𝑸̇ 𝒌𝒐𝒏𝒅··= 𝟕𝟔𝟓, 𝟎𝟒 𝒔 , 𝒕𝑫 = 𝟔𝟔, 𝟐˚𝑪 по познатој
процедури за израчунавање кондензатора.

20

66,2 66,2

𝑸̇ 𝒓𝒂𝒛𝒎··= 𝑸̇ 𝒑𝒂𝒓𝒆··= 𝑸̇ 𝒅𝒆𝒔𝒕··= 𝑸̇ 𝑫··= 𝒎̇ 𝒑𝒂𝒓𝒆··· 𝑪𝒑 𝒑𝒂𝒓𝒆...................................................(22)

𝚫𝒕 = 𝒎̇ 𝒑𝒂𝒓𝒆··· 𝑪𝒑 𝒑𝒂𝒓𝒆

𝒎̇ 𝒑𝒂𝒓𝒆··= 𝒎̇ 𝑫··=?
𝑲𝒎𝒐𝒍
𝑫 = 𝟒𝟓, 𝟑𝟑 ⟶ 𝒎̇ 𝑫··
𝒉

𝒌𝒈 𝟏𝟑𝟕𝟒,𝟓 𝒌𝒈 𝒌𝒈
𝒎̇ 𝑫··= 𝑫 · 𝑴𝑫 = 𝟒𝟓, 𝟑𝟑 · 𝟑𝟎, 𝟑𝟐 = 𝟏𝟑𝟕𝟒, 𝟒 = = 𝟎, 𝟑𝟖𝟏 ....................(23)
𝒉 𝟑𝟔𝟎𝟎 𝒔 𝒔

𝒌𝒈
𝒎̇ 𝑫··= 𝟎, 𝟑𝟖𝟏 𝑲𝒎𝒐𝒍

𝑴𝑫 = 𝑿𝑫 · 𝑴𝒂𝒍𝒌𝒐𝒉 + (𝟏 − 𝑿𝑫 ) · 𝑴𝑯𝟐 𝑶 .........................................................................(24)

𝒌𝒈
𝑴𝑫 = 𝟎, 𝟖𝟖 · 𝟑𝟐 + 𝟎, 𝟏𝟐 · 𝟏𝟖 = 𝟐𝟖, 𝟏𝟔 + 𝟐, 𝟏𝟔 = 𝟑𝟎, 𝟑𝟐 𝑲𝒎𝒐𝒍

𝒌𝒈
𝑴𝑫 = 𝟑𝟎, 𝟑𝟐 𝑲𝒎𝒐𝒍

𝑸̇ 𝒓𝒂𝒛𝒎··= 𝒎̇ 𝑯𝟐 𝑶··· 𝑪𝒑𝑯 · 𝚫𝒕 = 𝒎̇ 𝑯𝟐 𝑶··· 𝑪𝒑𝑯 · (𝒕𝒖𝒍 − 𝒕𝒊𝒛 )

Касније из хладњака ћемо израчунати 𝒕𝒖𝒍 у кондензатору.

𝑸𝑫,𝒖𝒍 + 𝑸𝑯,𝒖𝒍 = 𝑸𝑫,𝒊𝒛𝒍 + 𝑸𝑯,𝒊𝒛𝒍

𝒎̇ 𝑫·· 𝒎̇ 𝑯··
𝟔𝟔, 𝟐˚𝑪 𝒕𝑯,𝒊𝒛 =?

П-2  Хладњак

𝒎̇ 𝑫·· 𝒎̇ 𝑯··
8
 𝟐𝟎˚𝑪 𝒕𝑯,𝒖𝒍 = 𝟐𝟎˚𝑪

𝒎̇ 𝑫··· 𝑪𝒑,𝑫 · 𝒕𝑫,𝒖𝒍 − 𝒎̇ 𝑫··· 𝑪𝒑,𝑫 · 𝒕𝑫,𝒊𝒛 = 𝒎̇ 𝑯··· 𝑪𝒑,𝑯 (𝒕𝑯,𝒊𝒛 − 𝒕𝑯,𝒖𝒍 )

𝑪𝒑,𝑫 = 𝟒𝟏𝟖𝟑; 𝑪𝒑,𝑯 = 𝟒𝟏𝟕𝟒; 𝒕𝑫,𝒖𝒍 = 𝟐𝟎˚𝑪; 𝒕𝑫,𝒊𝒛 = 𝟐𝟎˚𝑪;

𝒎̇ 𝑫···𝑪𝒑,𝑫 ·(𝒕𝑫,𝒖𝒍 −𝒕𝑫,𝒊𝒛 )

𝒕𝑯,𝒊𝒛 − 𝒕𝑯,𝒖𝒍 =
𝒎̇ 𝑯 𝑶····𝑪𝒑,𝑯
𝟐

𝒎̇ 𝑫···𝑪𝒑,𝑫 ·(𝒕𝑫,𝒖𝒍 −𝒕𝑫,𝒊𝒛 )

𝒕𝑯,𝒊𝒛 = 𝒕𝑯,𝒖𝒍 +
𝒎̇ 𝑯 𝑶····𝑪𝒑,𝑯
𝟐

𝚫𝒕𝑽 = 𝟔𝟔, 𝟐 − 𝒕𝑯,𝒊𝒛

𝚫𝒕𝒎 = 𝟔𝟔, 𝟐 − 𝑯𝟐 𝑶
𝒕𝑽 −𝒕𝒎
𝚫𝒕𝒔𝒓 = 𝚫𝒕 =?
𝒍𝒖 𝑽
𝚫𝒕𝒎

Пречник цеви 𝒅𝒔 𝒙𝜹 = 𝟐𝟒𝒙𝟐𝒎𝒎

9
 ХЛАДЊАК

Хладњак служи само за хлађење дестилата и топлота размене се израчунава из

следеће једначине:

𝑸̇ 𝒓𝒂𝒛𝒎··= 𝑲 · А · 𝚫Т𝒔𝟐 = 𝒎̇ 𝒂𝒍𝒌𝒐𝒉··· 𝑪𝒑 𝒂𝒍𝒌𝒐𝒉 · (𝒕𝒂𝒍𝒌 𝒖𝒍. − 𝒕𝒂𝒍𝒌 𝒊𝒛𝒍. )..................................(25)

K-коефицијент пролаза топлоте

𝟏
𝑲= 𝟏 𝜹 𝟏 ..............................................................................................................(26)
+ +
𝜶𝒂𝒍𝒌 𝝀 𝜶𝑯 𝑶
𝟐

𝑨 = 𝝅 · 𝒅𝒄 · 𝒍𝒄 − површина за размену топлоте.....................................................(27)

𝚫𝒕𝒗𝒆𝒄𝒆 −𝚫𝒕𝒎𝒂𝒏𝒋𝒆
𝚫𝒕𝒔 = 𝚫𝐭 𝒗𝒆𝒄𝒆 ........................................................................................................(28)
𝒍𝒏
𝚫𝒕𝒎𝒂𝒏𝒋𝒆

𝜶𝒂𝒍𝒌 − коефицијент прелаза топлоте са стране алкохола

𝜹 − дебљина зида унутрашње цеви

𝝀 − коефицијент кондукције материјала од које је направљена цев (бакар)

𝑾
= 𝟑𝟎𝟏, 𝟐𝟐 𝒎·𝑲

𝜶𝑯𝟐 𝑶 − коефицијент прелаза топлоте са стране воде

𝑲 =? 𝜶 =?

10
 𝝆·𝑾·𝒅
𝜶 = 𝒇(𝑵𝒖 ) 𝑵𝒖 = 𝒇(𝑹𝒆 ) 𝑹𝒆 = ....................................................(29)
𝝁

𝝆 − густина дестилата

𝑾 − брзина кретања дестилата кроз цев

𝒅 − пречник цеви

𝝁 − вискозитет дестилата

𝟎 < 𝑹𝒆 < 𝟐𝟑𝟐𝟎 − ламинарни режим

𝒎̇ 𝒂𝒍𝒌··
𝑽𝒂𝒍𝒌 𝝆𝒂𝒍𝒌 𝒎̇ 𝒂𝒍𝒌··
𝑾= = = ........................................................................(30)
𝑨𝒄𝒆𝒗𝒊 𝟎,𝟕𝟖𝟓·𝒅𝟐𝒄 /𝟎,𝟎𝟐𝟐 𝑨·𝝆𝒂𝒍𝒌

𝑵𝒖 = ⋯ 𝒅𝒄 =
𝟐𝟎𝒎𝒎, 𝟐𝟓𝒎𝒎, 𝟑𝟎𝒎𝒎

𝑹𝒆 > 𝟐𝟑𝟐𝟎 𝝁 − очитава се са номограма за метил −

алкохол

𝝁 𝟎,𝟐𝟓
𝑵𝒖 = 𝟎, 𝟎𝟐𝟑 · 𝑹𝟎,𝟖 𝟎,𝟒𝟑
𝒆 · 𝑷𝒓 · (𝝁 ) ..............................................................................(30)
𝒁

𝝁·𝑪𝒑
𝑷𝒓 = ........................................................................................................................(31)
𝝀

𝝁 = 𝟑, 𝟐 · 𝟏𝟎−𝟑 𝑷𝒂 · 𝒔

𝝀 − коефицијент топлоте проводљивости флуида (алкохола)

𝝀
𝜶𝒂𝒍𝒌 = 𝜹 · 𝑵𝒖 ..................................................................................................................(32)

𝟏𝟎+𝟏𝟖𝟐𝟎
𝜶𝑯𝟐 𝑶 = = 𝟏𝟒˚𝐂 − средња температура расхладне воде
𝟐

𝑽 𝒎̇ 𝑯··
𝑾= =
𝑨 𝝆𝑯 ·𝑨

𝒅·𝑾·𝝆
𝑹𝒆 = = 𝟎, 𝟎𝟐
𝝁

На основу 𝑹𝒆 бирамо 𝑵𝒖
𝝀
𝜶 𝑯 = 𝑵𝒖 ·
𝒅

𝟏/𝟒
𝟒·𝝀·𝝁·(𝒕𝒑 −𝒕𝒔𝒑 )·𝒅𝒔
𝜹𝒙 = [ ]
𝜨·𝝆𝟐 ·𝒈

11
 𝝀
𝜶𝒌𝒐𝒏𝒅 =
𝜹𝒙

𝟔𝟔,𝟐+𝟔𝟏,𝟐
𝒕𝒔𝒑 =
𝟐

𝟏
𝑲= 𝟏 𝜹 𝟏
+ +
𝜶𝑯 𝝀 𝜶𝒌𝒐𝒏𝒅

𝑸̇ 𝒓𝒂𝒛𝒎··
𝑨= = 𝟏, 𝟗𝟏𝒎
𝑲·𝚫𝒕𝒔𝒑

Из (25) и (27) следи:

𝑸
𝑸 = 𝑲 · 𝑨 · 𝚫𝒕𝒔𝒍 ⇒ 𝑨 = 𝑲·𝚫𝒕 = 𝟎, 𝟑 … … 𝟐𝒎𝟐
𝒔𝒍

𝑨
𝑨 = 𝝅 · 𝒅𝒄 · 𝒍𝒄 ⟹ 𝒍𝒄 = 𝝅·𝒅 = 𝟏, 𝟗𝟏𝒎
𝒄

12
 ЗАКЉУЧАК

Прорачуном материјалног и енергетског биланса процеса створени су услови за

детаљан прорачун опреме и добијена потрошња енергетских флуида (, струја, водена пара
и вода).
Показано је да процеси у којима се користи ректификација захтевају велику
𝒌𝒈
потрошњу енергије (𝟏𝟐𝟕𝟎 водене паре).
𝒉

Показано је да се овим поступком може обезбедити потребно концентрисање

метанола.

13