Didaktika:skripta 1

VIII lekcija
Sta je to Didaktika?
-Sredisna,najintenzivnije proucena,i najduze izucavana grana pedagogije,koja je od 18-og
veka brze razvila sopstveni celoviti system,danas nezaobilazna disciplina u procesu ucenja
i proucavanja dece,mladih i odraslih.
Koji su termini didaktike?
-Termini: didaktis,didaktik,didaktique,didaktik (grckog porekla),one predstavljaju razlicite
oblike dveju grckih reci: didasko-poucavam, i didaskien-pouvavati.
Zasto se XVII vek smatra vekom didaktike?
-Zahuktala manufakturna proizvodnja u najrasvijenijim zemljama ondasnje Evrope,trazila
je za kratko vreme,znatno veci broj pismenih radnika,to je ipak uticalo da se pojave nova
resenja racionalnog,masovnog poducavannja i skolovanja na maternjem jeziku.
Ko je obelezio istoriju didaktike i kako se zvalo njegovo delo?
-Obelezio je Volfgang Patke 1613.god,a delo je Metodus didaktikus,zahteva na
maternjem jeziku.
Ceski kaludjer i pedagog,Jan Amos Komenski,objavio aktuelno delo Velika didaktika i dao
podnaslov ,,Ili kako poucavati sve svemu.
Amosova didaktika je resila nekoliko bitnih pitanja vezanih za racionalno ucenje u
nastavi tada pozeljne ,masovne,narodne skole.A to su sledeca pitanja:
-Uvodi se nastava po razredima,45 minuta.
-Objasnjenje kako ucitelj radi istovremeno sa vecim brojem ucenika.
-Organizuje se nastava po polugodistima.
-U prvi plan se postavlja potreba za nastavnom ociglednoscu.
-Uvodi se stalno ocenjivanje znanja.
-Uvodi se trostepena struka(1.izlaganje nastavnika,2.shvatanje ucenika,3.ponavljanje).
Uticajem katolickih crkvi prihvatile su nazive kao: Psihologija nastave,teorija
kurikuluma,filozofija ucenja,pedagoska psihologija.
Didaktika:skripta 2

Johan Fridrih Herbart(1776-1841)-preuzeo neobavezni kurs pedagogije od Imanuela
Kanta.
Herbart i njegovi sledbenici Ciler i Stoj(herbartijanci) utemeljili su teorijske osnove
didaktike u okviru teorije vaspitne nastave.
Herbart- Konceptnaucna pedagogijau 4 discipline:
-Pedagoska teleologija,pedagoska metodologija,hodegetika i didaktika.
OSNOVNI zadatak didaktike kod herbartijanaca-analizirati postupke nastavnika u
procesu upoznavanja sadrazaja znanja.
NOVA SKOLA- Dete u srediste procesa ucenja u nastavi.
Danas didaktiak se odredjuje kao:
-Nauka o opstim zakonitostima nastave,nauka o obrazobanju,nauka o obrazovanju i
vaspitanju,teorija vaspitanog i obrazovnog procesa.
Socio-teleoloski pristup-organizacija nastave kao kod herbartijanaca.
Pedoloski pristup-Izbor na osnovu decije znatizelje ispoljene kroz igru i tokom spontanih
aktivnosti.
Cilj pedoloskog pristupa je menjati drustvo koje nije idealno.
Naucno-egzaktni pristup-upotrebljiva znanja i razvoj sposobnosti misljenja.
Radno-istrazivaski pristup kroz 3 etape nastavnog procesa:
-postavljanje plana rada,izvodjenje procesa rada i kritika rezultata.
Umetnicko-ekspresivni pristup-pokret umetnickog vaspitanja.
Po metodoloskoj formi didakticki pristupi mogu biti:
-Pokret socio-adaptacije i pokret oslobadjajuce humane nastave.




Didaktika:skripta 3

IX Lekcija
Obrazovanje : znanje i sposobnosti.
Znanje je system cinjenica i generalizacija o objektivnoj stvarnosti koje covek
osvojio i trajno zadrzao u svojoj svesti.
Cinjenica su konkretnsoti koje covek upoznaje perceptivnim putem.
Znanje moze biti:
-Znanje prisecanja je najnizeg kvalitata,secanje o nekom sadrzaju.
-Znanje prepoznavanja-prepozna neke sadrzaje i kaze u kom sistemu
pripadaju.
-Znanje reprodukcije-reprodukuje znanje od pocetka do kraja.
-Znanje operativnosti- steceno znanje operisati
-Kreativno znanje(stvaralacko)- najkvalitetnije znanje,povezano sa
orginalnoscu,fleksibilnoscu,sposobnoscu za resavanje problema.
Sposobnosti-kvaliteti licnosti kojima se odredjuje uspesno izvodjenje neke
delatnosti,i ima 3 karakteristike:
-kao kvalitet licnosti,iskazuje se u radu i odnosi se samo na uspesnu ljudsku
delatnost.
Prema ulcu obrazovanje treba podeli u 4 nacelne funkcije:
-Heuristicki karakter,skolsko obrazovanje mora biti legitimno,ispunjava
funkcija strukturiranja nastavnih sadrzaja,nacelo kategorijalih egzemplarnih
znanja.
SEDAM odrednica nastave:
-Prva,od blizeg ka daljem.
-Druga,visestruka bipolarnost.
-Treca,cinilac socijalnog i individualnog razvoja.
-Cetvrta,teorijska zasnovanost.
Didaktika:skripta 4

-Peta,interdisciplinarnost.
-Sesta,generalizovana istina.
-Sedma,priroda nastavne delatnosti.
Nastavnik je kvalifikovani strucnjak koji poucavanjem ucenika organizuje
efikasan proces obrazovanja.
Ucenik sistematskim proucavanjem nastavnika i samostalnim radom ucenjem
stice obrazovanje.
Natavni sadrzaj-program obrazovanja.
Zadaci u nastavi:
-Materijalni,funkcionalni i vaspitni.
Materijalni- sticanje znanja o objektivnoj stvarnosti koja se proucava u
nastavi.
Didakticki materijalizam-izdvajanje i apsolutizovanja materijalnog zadatka
nastave.
Funkcionalni-razvijanje brojnih i raznovrsnih ljudskih sposobnosti.
Didakticki funkcionalizam(formalni zadatak)-Ostvarivanje operativnog
znanja,savladavanje vestinama i navikama na osnovu kojim se razvijaju svoje
funkcije.
Vaspitni- Usvajanje vaspitne vrednosti.
Didaktika je u teorijskom i prakticnom smislu podelila se u 5 izvora znanja:
1.Neposredna stvarnost(pojava)-primarni izvor znanja,vrsi se u ucionici i u
prirodi,stice se neposrednim posmatranjem,znanja su tacnija i trajnija.
2.Posredna stvarnost-sekundarni izvor znanja,a koristimo ga:
a.Prostorno udaljene pojave.Geografiji,biologiji.
b.Vremenski udaljene pojave.Istorijski dogadjaji u proslosti.
c.Pojave sitne i ne mogu se posmatrati.Atom,celija.
Didaktika:skripta 5

d.Posmatranje opasno po zivot.
e.Predmet i pojava slozeni.
Nastavna sredstva su didakticki oblikovana izvorna stvarnost,a dele se na:
-Demonstracijska sredstva(slike,karte,crtezi,seme,modeli).
-Nastavno-radna sredstva(udzbenici,prirucnici,radne mape).
-Laboratorijsko-eksperimentalna sredstva(aparati,uredjaji).
-Manipulativna(alati,pribori).
-Operativna(aparat za proucavanje procesa proizvodnje).
-Proizvodna(alati za proizvodni rad).
3.Ucenicko iskustvo(predzanje)-Ucenik stice iskustvo pre polaska u
skolu,stvaraju predstave o predmetima i pojavama koje uce.
4.Ziva rec(govor)-Temeljni izvor znanja.Govor nastavnika,ucenika.Govor mora
da bude slikovit sa puno detalja koji omogucava stvaranje predstava.
5.Tekst(mrtva rec)-Udzbenici,prirucnici.Ucenici se upucuju da sticu znanja
putem knjiga.
X Lekcija
Nastavni plan i program se propisuje kao sadrzaj obrazovanja u odredjenoj
skoli,a moze da bude:
-S obzirom na vrstu skole.
-S obzirom na skolske organe.
-S obzirom na trajanje skolovanja.
-S obzirom na potrebe dece.
-S obzirom na obim obuhvacenih sadrzaja.
-S obzirom na nacionalni sastav.
-S obzirom na specijalne zadatke koje skola obalja u istrazianju.
Didaktika:skripta 6

Nastavni plan je skolski document kojim se odredjuje:
-predmeti koji ce se izucavati u skoli,
-u kojim razredima ce se izucavati.
-sa koliko casova nedeljno ili godisnje.
Bitni elementi nastavnog predmeta:
-Popis nastavnog predmeta.
-Redosled izucavanja predmeta.
-Sedmicni i godisnji fond nastavnih casova.
Izbor nastavnih predmeta-glavno pitanje za orijentisanje karaktera skole.
Strucni egoizm-V.Poljak,teznja strucnjaka da dokaze obrazovno delovanja
dobara njegove nauke.
Raspored predmeta u nastavnom planu po razredima mogu biti:
-Sukcesivni,simultani i kombinacija oba.
Sedam slobodnih vestina:
Gramatika,retorika,dijalektika,aritmetika,geomretija,astronomija,teorija
muzike.
Nastavni program-skolski document kojim se prepisuje obim,dubina i
redosled nastavnih sadrzaja,odrejuje znanje,vestine i navike ucenika.
Obimom obuhvacena ja sirina znanja i sposobnosti ucenika.
Dubinom odredjuje se intenzitet obrazovanja.
Redosledom se utvrdjuje red u obradi nastavnih sadrzaja.
Tri nacina rasporedjivanja nastavnog sadrzaja:
-Linijski,koncentricni i kominovani.
Sukcesivni raspored ima 2 varijante: Silazni i ulazni.
Didaktika:skripta 7

Silazni-postupo silaznim putem vode do naucne jednostavnosti,dok je uzlazni
obrnut.
Kombinovani nacin primenjuje se u cilju prevaladavanja slabosti.
Nastavni program se sa sastoji od sledecih deleova:
-Predmetno podrucje,nastavna celina,nastavna tema i jedinica.
Nastavna Celina je sastavljena od delova nastavnog programa.
Natavna tema je pojam koji je nalik na pojam nastavne celine.
Nastavna jedinica je obim nastavnog sadrzaja za jedan cas/dvocas.
Kurikulum od latinske reci cuciculum vitae-tok zivota.
C.Robinson-Reforma obrazovanja kao revizija kurikuluma.
Kurikulum mora da bude usmeren na aktivnosti koje ce proizvesti
odgovarajuce ponasanje ucenika,i to sticanjem ZNANJA,razvijanjem
SPOSOBNOSTI,i usvajanjem VREDNOSTI.
XI Lekcija
Etape nastavnog procesu su:
-Pripremanje ucenika za nastavni rad,obrada novih nastavnih
sadrzaja,vezbanje,ponavljanje,proveravanje.
Sustinski moment od kojih zavisi uspesno ucenje ucenika na casu:
-Gnoseoloski,pedagosko-psiholoski,materijalno-mehanicki i didakticko-
metodicki.
Opsti zadatak pripreme: materijalno-mehanicki,saznajni,psiholoski,
organizacijski i metodicki karakter.
Mateijalno-tehnicka preprema: Rasporediti ucenike,upoznati ih sa
meterijalom za rad,proveriti funkcije uredjaja.
Didaktika:skripta 8

Saznajna priprema: Sta ce se uciti,s kojim sadrzajima ce se upoznati,koju ce
problematiku proucavati.
Psiholoska priprema: Psihicki anagazovati se za predstojeci rad.
Metodicka priprema: Nastavni process se izvodi prikladnim metodickim
postupcima.
Uvodni deo nastavnog casa:
1.Upoznavanje ucenika sa najinteresantnijim pojedinostima u vezi sa
sadrzajem nastavne jedinice.
2.Buenje interesa u uenju govoredi duhovitim sadrajem
3.Obradajudi se praktine svrhe rada (uenja)
4.Pronalaenje odgovarajude primjere iz ivota kao poticaj za usvajanje
obrazovnih sadraja
5.Rjeavanje jednostavnih verbalnih i grafiki problemi (zagonetke, zagonetke,
Rebus ...)
6 Koristedi tzv. Biseri mudrosti u obliku poslovice, aforizama, izreke
7 Koristedi etiketa iz dnevnih i nedeljnih novina i drugih izvora tekstovskih
8 Upotreba video reprodukciju ili snimanje magnetoskopskog
9 Izvoenje vidi kao aplikacija aktivnih intuicije
10.Provjera kvalitete obavljenih poslova za samostalan rad
11.Nastavne Zajedniko planiranje jedinice
12.Stvaranje problemskih situacija
13.Zadatak razmiljanja na temu
14.Produktivni ponavljanje
15.Govoredi zanimljivih dogaaja (stvarne ili zamisliti) u prvom licu - ``
pedagoke trik


Didaktika:skripta 9

Tipicne greske u pripremanju ucenika za obradu nastavnog gradiva:
1.Greske u odnosu na vremensko trajanje uvodnog dela casa.
2.Greske u izvodjenju pristupnih radnji.
3.Greske u formulisanju cilja casa.
4.Greske vezane za obrazlozenje toga cilja.
Kljucna pitanja obrade novih nastavnih sadrzaja jesu:
-Kvalitetno usvajanje novog znanja,pravilno odredjivanje dimenzija tog
znanja,pravilan didakticki postupak graduiranja
Graduiranje-uspesna interpretacija obima,dubine i redosleda.
Zavrsni saznajni krug treba da bude sto siri is to dublji a jedno i pregledan.
Znanje je system naucnih cicenjica i generalizacija objektivne stvarnosti.
Cinjenjice su konkretnosti,neposrednosti iz objketivne stvarnosti.
Generalizacije su proizvodi misljenja u formi: sudova,aksioma,zakona.
Ucenje u nastavi ima 2 pola: Culni(cinjenice) i razumski(generalizacije)
Pravila aktivnog ucenja na casu:
-Sticanje cinjenica na primarni izvor znanja.
-Proistek iz intenzivnog emocionalnog i intelektualnog dozivljavanja na casu
obradjivanja nove gradje.
-Treba steci cinjenicu na osnovu culnog materijala.
-Preduslov za generalizacije.
Greske koje se cine na etapi obrade nove nastavne gradje:
-Ucenicima se prezentuje samo cinjenice a na generalizacijama se insistira.
-Zbog nedovoljnog broja cinjenica ne dolazi do formiranja generalizacije.
-Prezentovanje cinjenica samo na sekundarnim izvorima znanja,a ne
posredstvom primarnih izvora.
Didaktika:skripta 10

-Saopstavanje gotovih generalizacija bez cinjenica.
DRUGI DIDAKTICKI ZAHTEV cije je ispinjenje uslov uspesne obrade novih
nastavnih sadrzaja je ODREDJIVANJE.
Dimenzija znanja: Obim,dubine i redosled.
Intenzitet i ekstenzitet mogu biti objektivni i subjektivni.
Objektivni se odnose na sirinu i dubinu proucavanja,a subjektivni se odnose
na osvojena znanja u toku obradjivanja nastavne gradje.
Obaveza graduiranja na etapi obrade novih nastavnih sadrzaja podrazumeva
postupnost u ucenku na casu,tj.korak po korak.
Aktivna nastava odredjena je ostvarenim efektima,zasnovanim na misaonoj
aktivnosti ucenika.
Vezbanje ostvarivanje funkcionalnog zadatka nastave.
Faktor vezbanja je tema o kvalitetu obrazovanja.
U fizioloskom smislu,vezbanjem se u nervnom sistemu formiraju
psihomotorne strukture,tragovi napornog procesa vezbanja sposobnosti.A
te sposobnosti mogu biti:
intelektualne,senzorne,manuelne i verbalne.
Aktivnim ucenjem se afirmise vezbanje.
Struktura vezbanja obuhvata INSTRUKTAZU,u kojoj instructor obrazlaze
radnju koja ce se uvezbavati u celini i po delovima.
Ishod vezbanja treba da bude izgradjen i usvojen MODEL radnje.
Po Poljaku(1985) razultat temeljnog vazbanja je sticanje vestine uizvodjenju
prakticne radnje.
Ponavljane je relativno samostalna etapa nastavnog procesa koja dolazi posle
obrade novog vaspitno-obrazovnog sadraja.
Njegova svrha je spreavanje zaboravljanja, odnosno nastojanje da usvojeno
znanje postane trajno vlasnitvo uenika.
Didaktika:skripta 11

Za proces vebanja i ponavljanja u nastavnoj teoriji i praksi postojao je naziv
uvrdivanje jer se ponavljanjem sadraja i radnji stvaraju vrde veze u
mozgovnim centrima senzornim i motornim.
Prilikom vebanja ponavljaju se radnje radi sticanja vetina i navika
(motorno pamenje) kao i zbog memorisanja nastavnih sadraja (mentalno
pamenje).
Trajnost znanja-ponavljanje sadrzaja stvara se u svesti Trajan system
cinjenica i generalizacija.
Vrste ponavljanja
Na raspored ponavljanja:
-Koncetrirano(kontinuirano) i raspodeljeno (distribuirano);
Na vreme izvodjenja:
-Ponavljanje u okriru jednog nastavnog casa i okviru skolske godine.
Na obim obuhvatnosti:
-Fragmentarno,tematsko i kompleksno ponavljanje.
Na kvalitet:
-Reproduktivno i produktivno.
Reproduktivno ponavljanje je ponavljanje bez ikakvih promena u odnosu na
tekst koji je uen iz udbenika.To ponavljanje bez izmena redosleda je
mehaniko.
Menanicko,dve smetnje u zapamcivanju:
-Proaktivna inhibicija i retroaktivna inhibicija.
Produktivno ponavljanje je nakvalitetnije ponavljanje jer se njime ponavljaju
sadraji uz primenu misaonih aktivnosti uenika tako to se ponavljanje
izvodi u vidu primenjivanja i transformisanja znanja, stvaranja novih
proizvoda
Didaktika:skripta 12

Vrste produktivnog ponavljanja:
-Uporeivanje
-Analogija
-Sintetisanje
-Sistematisanje
-Menjanje i preinaavanje
-Reavanje hipoteza
-Konkretizacija
-Reavanje praktinih problema

Uporeivanje je stavljanje u meusobni odnos dvaju ili vie predmeta,
pojava ideja, teorija, sistema, dela, linosti itd. radi utvrivanja ta je meu
njima zajedniko a ta razliito.
Dva saznajno-metodika momenta uporeivanja su poistovedenje
(zajedniko) i razlikovanje.
-Poistovedenje, prema V.Poljaku, je misaona operacija kojom se konstatuju
zajednicki elementi u pojedinim lanovima uporeivanja.
-Razlika-intelektualna operacija kojom se utvruju razlike u didaktizovanoj
realnosti.
Analogija:

Za aktivno uenje pronalaziti inventivne zadatke,a tipovi tih
zadataka su: primeni zakone asocijacije ili zakone komutacije u zadacima koji
slede.
Sintetisanje je tipina stvaralaka aktivnost.
Stupanj produktivnosti je vedi ako uenici u to sintetisanje unesu elemente
do kojih su doli iz nekih drugih izvora izvan nastave.
Didaktika:skripta 13

Sistematisanje-To je zapravo ustaljeno prestruktuiranje usvojenih sadraja.
Kriterijumi sistematisanja:
1.Konstantni-sistematisanje ne bi bila prava intelektualna aktivnost
2.Promenljivi-njihovom primenom izbegava se ematizovanje
Menjanje i preinaavanje-Ovo je jedan kvalitetan vid produktivnog
ponavljanja koji se moe primenjivati u gotovo svim nastavnim predmetima.
Reavanje hipoteze-formulie hipotezu, zagonetku, pitanje, problem.
Konkretizacije-iznoenje injenica za odreenu generalizaciju.
Reavanje praktinih problema-doprinosi razvoju operativnog znanja.
*Proveravanje je etapa nastavnog procesa kojom se utvrdjuje verifikacije
ucenicki a posredno i nastavnicki rad.
Nastava je zajednicki rad ucenika i nastavnika.
Proveravanjem materijalnog zadatka nastave utvrdjuje se do koje mere su
prosirili saznajni koncentar od pocetka rada u nastavi.
Proveravanjem funkcionalnog zadatka ustanovljuje se razvijenost
psihofizickih funkcija.
Karakteristike ativnog proveravanja:
-Permanentnost(provera formi i oblika)
-Nastavnikova dobronamernost
-Primeravanje zadataka mogucnostima ucenika i stalna i potpuna kontrola
uradjenog
-Suzbijanje kampanjskog rada i provodjenje cescih evaluacija
-Potpuna informisanost o rezultatima proveravanja
-Ukljucivanje ucenika u proces proveravanja i samoproveravanja
Didaktika:skripta 14

Pojavni oblici proveravanja mogu biti:
-S obzirom na vreme primene proveravanja:prethodno,tekuce i zavrsno.
-Po nacinu ostvarivanja:usmeno,pismeno,prakticno i testovsko.
*Ocenjivanje je zavrsna faza procesa proveravanja.
Po dr Jovanu Djordjevicu ,,Vrhunski eticki cin.
Ocenjivanje moze imati formu:
-Numerickog ocenjivanje:petoclana skala(1-5),sestockla(5-10);
-Slovno ocenjivanje:likovno,fizicko,muzicko;
-Opsinog iskazivanja suda o znanju ucenika.
Usavrsavanje ocenjivanja:
-Rangovanje
-Srednje ocene
-Induvidualizovano ocenjivanje
Dr Ivan Furlan (1984) navodi niz subjektivnih faktora u ocenjivanju:
-Razlike u ocenjivanju u visim i nizim razredima
-Razlike u osenjivanju tzv. glavnih i sporednih predmeta
-Razlike u ocenjivanju na kraju polugodista i na kraju skolske godine
-Individualno shvatanje narocite vaznosti pojedinih delova gradiva
-Opsti ocenjivacki stav nastavnika
-Trenutno raspolozenje nastavnika
-Znanje ili neznanje predhodnih ispitanika
Dr Ivan Furlan navodi subjektivne faktore ocenjivanja koji zavise od
ispitanika:
-Govorna razvijenost ucenika
-Predhodni uspeh ucenika
-Trenutno emocionalno ili zdravstveno stanje ucenika
-Pol, izgled i slicni faktori
Didaktika:skripta 15

-Faktor slucajnosti tzv. halo-efekat
-Momentalno raspolozenje nastavnika
-Zakon kontrasta
Induvidualizovano ocenjivanje odvija se kroz sledece vidove:
-Dodatna i dopunska nastava
-Nastava putem nastavnih listica
-Nastava na vise nivoa tezine
-Grupni oblik rada
-Programirana nastava
Dok je u Americkim elitnim skolama drugacije:
-Induvidalno-planirana nastava
-Skola bez razreda
-Dvojni plan progresa
-Timska nastava
-Fleksibilni raspored
-Mikronastava
Dve razlike koncepcije:
-Ocena je usvojena iskljucivo kvalitetom znanja i umenja.
-Ocena uzima u obzir ulozeni trud(Bakovijev M.)


Didaktika:skripta 16

Horizontalna linija programski minimum
Vertikalne srelice rezultati ucenika
Pravougaonici njihove trenutne mogucnosti
Ucenik A je postigao zavidne razultate,ali su oni ispod njegovih stvarnih
mogucnosti.
Ucenik B raspolaze sasvim skromnim mogucnostima,a i rezultati su mu takvi.
Ucenik V nije postigao ni programski minimum iako su mu mogucnosti
dozvoljavale.
Funkcije ocenjivanja koje se odnose na ucenike:
-Informativna,instruktivna,motivaciona,evaluativna.
Funkcije koje se odnose na nastavu:
-Informativna,analiticko-evaluativna i korektivno-inovativna.
Principi ocenjivanja:
-Kao deo planiranja,prozima sve aktivnosti,kljucna vestina nastavnika,
pitanje kako ucenici uce,davanje kokretnih sugestija,podsticaj razvoja
ucenicke motivacije,obazria podrska ucenika,razvijanje sposobnosti ucenika
za samoocenivanje,ceo raspon ucenickih postignuca.
Opisno ocenjivanje klasifikuje ucenicka postignuca,pruza konkretne
informacije o efikasnosti ucenickog angazovanja,i sugerise sledece
korake,definise ciljeve daljeg ucenja i razvoja.
XII Lekcija
Heuristicka nastava je jedna od onih jezickih odredjenja za vaspitno-
obrazovni rad na casu.Postoje i drugi nazivi:razvojna,genetska
nastava,nastava i ucenje putem otkrica.
Didaktika:skripta 17

Heuristicka,grcka rec huriskein=pronalazenje.
Srz ucenja heuristickim pristupom je dozivljaj plodonosnog trenutka.
Heuristika(ars inveniedi) nije jednostavno otrkice vec vestina naucnog
nasledjivanja onog za cim tragaju ucenik i nastavnik.
Naucna zasnovanost heuristicke nastave nalaze se u ucenju psihologa Bilera i
Kopija.
Kopi-formulisao plodnosni trenutak.Biler proucavao decije igre.
Forma evaluacije i proveravanja primenjuju se u fazi ucenja.
Prednosti heuristicke nastave:
1.Zahteva razumevanje.
2.Zahteva se misaona prerada vidjenog,dozivljenog,saznatog.
3.Zahtev za izgradjivanje i primenom vestine postavljanja pitanja.
4.Sledstveno redjanje dogadjaja po prirodi i logici zbidanja.
5.Neophodna je sveobuhvatna,suptilna priprema nastavnika.
Slabosti heuristicke nastave:
1.Manje produktivno ucenje problemskog.
2.Vodjenje ucenika do heureka-stanja tesko je izvodljivo.
3.Ometanje njihove misaone aktivnosti.
4.Radjeti u saznajni niz podsticajna pitanja nije jednostavno.
5.Javljanje nesrazmera u postavljanim pitanjima od ucenika.
Proces kada se iz vazduha uz pomoc hlorofila i cunceve svetlosti stvara biljna
hrana zove se Fotosinteza.
Flinter- Paradigma-grcki,izuzetno.
Klafki-kategorijalno obrazovanje.
Hempel i Vagenejn-egzemplum=egzemplarna nastava.
Didaktika:skripta 18

Pretpostavnke egzeplarnog ucenja po Klafki-u:
1.Model ili uzor.
2.Egzemplarni sadrzaj je pravi uzorak,represent.
3.Postovanje tipicnosti.
4.Resprektovati klasicne vrednosti.
5.Postici reprezentativnost.
6.Teziti jednostavnosti i celishodnosti uzora.
7.Ne zapostavljati ni estetsku formu.
Smisao celokupnog svrsishodnog ucenja putem egzemplarne nastave je
siteza.
Brunerov koncept saglasava egzemplarno stuktuiranje nastave.
Americki psiholog S.H.Presi,1926-konstruisao aparat ispitivacki
uredjaj,prva masina za ucenje.Sluzi za proveravanje stecenih znanja.
Uvideo znacaj povratne informacije o uradjenom zadatku,masina za
celokupan process ucenja.
Bakovljev-Sadrzaj i nacini ucenja,ukljucijuci i postupke obavestavanja o
postignutim rezultatima.
Odlike programiranje nastave:
1.Odlikuje se o ciljevima,sadrzajima,metodam i ishodima.
2.Izmedju nastavnika i ucenika stoji programer.
3.U programiranoj nastavi postoji kontinuitet povratnih informacija.
Kako se programira?
1.Svodjenjem nastavnog gradiva na osnovne odrednice,cinjenice svega sto je
epizodno,nebitno.
Didaktika:skripta 19

2.Ucenje po logicki struktuiranom lancu sitnijih informacija povezanih sa
ranije usvojenim inforamcijama.
3.Nuzna je prirodna i logicka povezanost.
4.Obavezna povratna informacija.
Osnovni pojmovi u program.nastavi:
- Program(najsiriji deo)-obuhvata sve predvidjene sadrzaje jedne oblasti.
-Tema -podrucije programiranja adekvatno nastavnoj semi u programu.
-Sekvenca -realizuje na jednom casu u jednom danu.
-Clanak(najsitniji deo) -sinonim za korak.
Celovit clanak ima delove:
1.Informacija-logicki zaokruzeni deo gradiva.
2.Zadatak-ispravno posavljeno pitanje koje izaziva ucenikovu misaonu
aktivnost.
3.Resenje zadatka-penudjeni odgovori u razlicitim formima.
4.Instrukcija-pojasnjenje postupka.

Vrste pograma:
1.Linearni program-osmisljeni niz clanaka rasporedjeninih po poznatim
metodama.Predstavlja neprekidni niz zadataka.




Didaktika:skripta 20

2.Razgranati program-Razlicit pristup programiranja,jer zaustavlja listanja
programiranog udzbenika i ponovno citanje clanka,informacija.


3.Kombinovani program-kombinovanje linearnog i razgranatog programa,i
dobijamo modifikovani linearni program,koji se zasniva na skipig-tehnici.
Prednosti programiranja:
1.Blagovremenost
2.Individualizacija nastavnog procesa
3.Forma aktivnog ucenja
4.Didaktizacija nastavnog zadrzaja s pozitivnim predznakom
5.Diferencija sadrzaja i postupaka
Nedostaci programiranja:
1.Dehumanizacija vaspitno-obrazovnog procesa
2.Nije postala vladajuci didakticki system
3.Primena skupa u ekonomskom pogledu
4.Mali broj cula
5.Manja kolicina mastanja na casu
Djuiev,Kilpatrik,Koling-metoda planskog ucenja vedjena srcem.
Didaktika:skripta 21

Strategija obrazovanja:

R-rezultat ucenja,S-start ucenja.
Strategija ucenja otkrivanjem:


XIII Lekcija
Oblik je socioloska forma nastavnog rada sa osobito uredjenom strukturom
nastavnog sadrzaja.
Oblici rada u nastavi mogu biti:
-Frontalni,induvidiulni,grupni,rad u parovima kao oblik nastavnog
rada,pedagoska radionica.
Frontalni rad-Kad je u nastavnoj situaciji slusanje i posmatranje ponekih
ilustracija aktivno,kad ucenik odgovara na pitanja nastavnika.
Prednosti frontalnog rada:
-Prezentacija odredjena predmetnom ili problemskom celinom.
-Unosenje mira i kontinuiteta.
Didaktika:skripta 22

-Uspostavljanje pravila komunikacije na casu.
Nedostak:
-Nije prikladan za plansko podsticanje samostalnosti u misljenju.
Individulani rad-skola bez razreda,rad sa diferenciranim zadacima na vise
nivoa tezine.
Psihilog Glaton ekspreimentalno dokazao da je nasledje odlucijuce u
postojanju znacajna razlika u sposobnostima za skolsko ucenje.
Gueblu:gueblo-plan(1894),Dekroli:dekroli projekat(1906)
Eduard Klapered-InovacijaSkola po meri deteta,dete covek u malom.
Rad u parovima kao oblik nastavnog rada
Prvu formu nastavnog rada u parovima je obrazlozio svajcarac Gurard.
Marija Buj,organizaciona resenja:
1.Parovi rade na indentican zadatak.
2.Jedan deo indetican,a drugi prema kriterujumu.
3.Grupa radi na indentican zadatak.
4.Svaki par radi poseban zadatak.
Grupni oblici nastavnog rada
Frncuz Roe Kuzine-predstavnik strategije ucenja u grupi.
Ovaj oblik deli se u 3 grupe rada: monotematski,politematski i kombinovani.





Didaktika:skripta 23

Grafik vida individualizacije nastave







Pedagoska radionica-kreativni oblik rada celog odeljenja.
XIV Lekcija
Postoje sledece metode:
-Metoda demonstracije,usmenog izlaganja,razgovora,rada na tekstu i metoda
laboratorisjkih i prakticnih radova.
Metoda demonstracije-nastavnik pokazuje a ucenik posmatra.
Metoda usmenog izlaganja-koristi se u
pripovedanju,opisivanju,obrazlozenju,objasnjenju,rasudjivanju i kao mera u
svemu.
Metoda razgovora-se sastoji iz pitanja i odgovora,pri cemu postoje sledece
vrste pitanja:
-Aperceptivna,alternativna,indirektna,jednoznacna,kaverzna,
koncentraciona,kategoricka,pomocna,razvojna,retoricka,skracena,
sugestivna i visestruka pitanja.
Uvidni razgovor
Preuzimanje zadataka
Grupni rad
G1 G2 G3
G4 G5 G6
Frontalni rad: vodje grupe saopstavaju
izvestaje o radu
Razgovor o rezultatima rada po grupama
Zakluci
Evaluacija
Didaktika:skripta 24

Metoda rada na tekstu-tekst metoda,teskt se koristi kao izvor znanja.
Metoda laboratorijskih i prakticnih radova:
Najintenzitivnija vrsta nastave je aktivna ociglednosti.
Bakovljev ovaj rad naziva ucenje delovanjem.
XVI Lekcija
Osnovna obelezja principa didakticke kategorije:
-Normativna funkcija principa:
1.Didakticki princip-Osnovno nacelo;
2.Principi se izvode iz:
-cilja,zadatka i sadrzaja nastave,
-zakonitosti izvodjenja nastavnog procesa,
-zakonitosti psihofizickog razvoja ucenika.
3.Ne postoji opsta saglasnost o broju,nazivu principa.
Dodaltocki principi- norme od kojih nema ostupanja,
Didakticka pravila-premena samo u odredjenim nastavnim situacijama.
Osnovni princip u nastavi je da nema principa.
Princip savremenosti i naucnosti u vaspitno-obrazovnom procesu zahteva da
se umesto favorizovanja ucenika obavezuje na fleksibilnost,kreativnost.
Cetiri stuba raformskih zadataka:
-Nauciti ziveti zajedno
-Nauciti sticati znanje
-Nauciti kreativno raditi
-Nauciti ponasanje u situacijama.
Didaktika:skripta 25

Princip ociglednosti i apstraktkosti-obavezuje da se ucenje i saznjanje u
vaspitno-obrazovnom procesu oslanjaju na konkratno culno iskustvo ucenika.
Konkretna ociglednost mladja uzrast.
Apstraktna misljenje ucenika.
Davidov,Levitov idr-predmetne ociglednosti
Milan Bakovljev,3 vrste nastavne ociglednosti:
-Ilustrativna(neposredna nastavna vrednost)
-Aktivna(samostalno ucenikovo zalaganje)
-ociglednost radi ociglednosti.(planiranje izazvano saznajnim efektom)
Princip svesne aktivnosti-intenziranje procesa misljenja ucenika u nastavi.
Prvi zahtev-osposobljavanje ucenika za samoobrazovanje.
Drugi zahtev-negovanje naucne kriticnosti,induktivne metode u ucenju.
Treci zahtev-ne treba prepustati ucenike same seci pri misaonom operisanju.
Princip racionalizacije i ekonomicnosti-izbor pogodnog didaktickog aranzmana
koji ce omoguciti da se postigne najveci ucinak,sa manje vremena i ulaganja
ucenika i nastavnika.
Didakticki aranzmana obuhvata sumu teorijskih i prakticnih didaktickih
saznanja.
Didaktika:skripta 26

V.Poljak o aktivnom sticanju znanja,patologija nastave.

Princip individualizacije i socijalizacije-prilagodjavanje nastave ucenickim
sposobnostima i osobinama licnosti.
Cilj individualizacijje glasi: jedan ucenik-jedan program.
Princip sistematicnosti i postupnosti:
prvi aspect-primena formiranja sistema uz primenu mnogih vidoca
sistematizovanja.
drugi aspect-postupnost.
Princip legalnosti i visoke radne odgovornosti u savremenom obrazovanju-
suzbijanje lagodnog pristupa nastavnom radu.
Ovaj princip u obrazovanju je bipolarna pojava.
Organizaciono-reformski aspekt ovog principa je u:
obezbedjenju kvaliteta,jednakosti u obrazovanju.
Didakticko-tehnoloski aspekt: obezbediti dvosmernu komunikaciju,obavezno
znanje jednog svetskog jezika.