Majkl Krajton, JURSKI PARK Preveo Mia Milovanovi UVOD 'Ingen incident'

Poslednje godine dvadesetog veka svedok su naune potere za zlatom zapanjujuih razmera - strmoglave i pomahnitale jurnjave da se komercijalizuje genetiki inenje ring. Ovaj poduhvat odvija se tako brzo - sa toliko malo spoljanjih tumaenja - da njegove razmere i posledice gotovo da se i ne shvataju. Biotehnologija obeava najveu revoluciju u istoriji ljudskog roda. Do kraja ov e decenije ona e, po osnovu uticaja na svakodnevni ivot, prevazii atomsku energiju i kompjutere. Po reima jednog posmatraa: "Biotehnologija e preobraziti sve vidove n aih ivota: nau medicinsku negu, nau ishranu, nau zabavu, sama naa tela. Nita vie nee isto. On e bukvalno promeniti lice nae planete." Meutim, biotehnoloka revolucija po tri znaajna pitanja razlikuje se od prethod nih naunih preobraaja. Prvo, ona ima iroku osnovu. Amerika je ula u atomsko doba radom jedne jedine istraivake institucije, u Los Alamosu. Ula je u kompjutersko doba naporima dvanesta k kompanija. Meutim, biotehnoloka istraivanja danas se obavljaju, samo u Americi, u vie od dve hiljade laboratorija. Pet stotina korporacija troe pet milijardi dolar a godinje na ovu tehnologiju. Drugo, mnoga istraivanja su besmislena ili bezvredna. Napori da se stvori bl ea pastrmka koja bi se bolje videla u brzacima, kvadratno drvo koje bi se lake rez alo ili mirisne elije koje bi se mogle injekcijama unositi da biste uvek mogli da miriete na va omiljeni parfem mogu se initi kao ala, ali to nisu. Zaista, injenica d a se biotehnologija moe primenjivati u industijama koje su po tradiciji podlone ka pricima mode, kao to su kozmetika ili zabavne delatnosti, poveava zabrinutost zbog muiavog korienja ove mone nove tehnologije. Tree, rad na tome niko ne kontrolie. Niko ga ne nadgleda. Nijedan dravni zakon ga ne regulie. Nema nikakve koherentne vladine politike, ni u Americi, niti bilo gde drugde u svetu. A poto se produkti biotehnologije kreu od lekova, do useva il i vetakog snega, neka inteligentna politika i nije mogua. Meutim, najvie uznemirava injenica da ni meu samim naunicima ne postoje psi-uvari . Zanimljivo je da je gotovo svaki naunik koji istrauje genetiku ukljuen i u komerc ijalizaciju biotehnologije. Nema nezavisnih posmatraa. Svi su u igri. Komercijalizacija molekularne biologije jedan je od najzanimljivijih etikih dogaaja u istoriji nauke i on se zbio zapanjujuom brzinom. Tokom etiri stotine godi na od Galileja, nauka se uvek razvijala kao otvorena i slobodna potraga po delim a prirode. Naunici su uvek zanemarivali nacionalne granice i drali se iznad prolaz nih interesa politike, pa ak i rata. Naunici su se uvek bunili protiv tajnosti ist raivanja i ak su se mrtili na patentovanje svojih otkria, jer su videli sebe kao lju de koji rade za dobrobit celog oveanstva. I tokom mnogih generacija, otkria naunika zaista su imala svojstvenu nesebinu vrednost. Kada su 1953. godine u Engleskoj dva mlada istraivaa, Dejms Votson i Frensis K rik, razotkrili strukturu DNK, njihov rad doekan je kao trijumf ljudskog duha, kr aj vekovne potrage za razumevanjem vaseljene putem nauke. Pouzdano se verovalo d a e njihovo otkrie biti nesebino razraeno za dobrobit oveanstva. Pa ipak, to se nije dogodilo. Trideset godina kasnije, gotovo svi nunici - k olege Votsona i Krika - bili su umeani projekat potpuno drugaije vrste. Istraivanje u molekularnoj genetici postalo je beskrajan, komercijalan poduhvat od vie milij ardi dolara, a njegovi koreni ne seu do 1953. godine, ve do aprila 1976. To je bio datum sada ve uvenog sastanka kada je Robert Svenson, smeli kapital ista, priao Herbertu Bojeru, biohemiaru na Kalifornijskom univerzitetu. Dvojica lj udi su se saglasili da osnuju komercijalnu kompaniju da iskoriste Bojerovu tehni ku spredanja gena. Njihova nova kompanija, Genenteh, ubrzo je postala najvea i na juspenija od novajalija na polju genetskog inenjeringa. Iznenada se inilo kao da svako eli da se obogati. Nove kompanije osnivale su

se gotovo svake nedelje, a naunici su se okupljali da iskoriste genetika istraivanj a. Do 1986. godine, barem 362 naunika, ukljuujui 64 lana Nacionalne akademije, sedel o je u savetodavnim odborima bioteh preduzea. Broj onih koji su imali funkciju pr idruenih lanova ili konsultanata bio je nekoliko puta vei. Neophodno je naglasiti od kolike je istinske vanosti bio ovaj pomak u stavu. U prolosti, isti naunici snobovski su gledali na biznis. Na jurenje za novcem gled ali su kao na neto intelektualno nezanimljivo, neto to prilii samo trgovcima. A istr aivanje za industriju, ak i za prestine Bel ili IBM laboratorije, bilo je namenjeno samo onima koji nisu mogli da dobiju mesto na univerzitetu. Stoga je stav istih naunika bio u osnovi kritiki prema radu primenjenih naunika, a i prema industriji u opte. Njihov dugotrajni antagonizam uvao je univerzitetske naunike od zagaujuih indus trijskih veza i kad god bi se povela rasprava o tehnolokim stvarima nezavisni naun ici mogli su da rasprave pitanja na najviem nivou. Meutim, to vie nije sluaj. Postoji jako malo molekularnih biologa i jako malo istraivakih institucija bez komercijalnih veza. Stari dani su nestali. Genetika ist raivanja se nastavljaju, tempom eim nego ikad. Meutim, obavljaju se u tajnosti, u urbi i zbog profita. U ovoj komercijalnoj klimi, verovatno je bilo neizbeno da se razvije kompani ja tako ambiciozna kao Internacionalne genetike tehnologije, Inc. iz Palo Altoa. Jednako ne udi to je genetika kriza koju je stvorila ostala nezabeleena. Na kraju kr ajeva, istraivanja Ingena obavljala su se u tajnosti; dotini incident zbio se u na judaljenijoj oblasti Centralne Amerike i manje od dvadesetoro ljudi je bilo tamo da posvedoi o tome. Od njih samo je aica preivela. ak i na kraju, kada su Internacionalne genetike tehnologije podnele zahtev za zatitu po lanu 11 Sudu za bankrot Sjedinjenih Drava u San Francisku, 5. oktobra 19 89. godine, ono to se dalje desilo nije privuklo mnogo panje tampe. Delovalo je tak o prirodno; Ingen je bilo tree ameriko malo bioinenjersko preduzee koje je propalo t e godine, a sedmo od 1986. Malo sudskih dokumenata je obelodanjeno, jer su kredi tori bili japanski investitorski konzorcijumi, kao to su Hamaguri i Densaka, komp anije koje po tradiciji izbegavaju publicitet. Da bi se izbeglo suvino odavanje p odataka, Danijel Ros iz Kouvana, Svejna i Rosa, zastupnik Ingena, takoe je zastup ao i japanske investitore. A iza zatvorenih vrata ulo se i za prilino neuobiajenu p eticiju potkonzula Kostarike. Stoga ne udi to su, za manje od mesec dana, problemi Ingena sreeni tiho i na opte zadovoljstvo. Uesnici u tom poravnjanju, ukljuujui i znamenito savetniko vee naunika, potpisalo je saglasnost o neodavanju podataka i da niko od njih nee progovoriti o onome to se dogodilo; meutim, mnoge kljune linosti 'Ingen incidenta' nisu potpisali i bili s u voljni da raspravljaju o neobinim dogaajima koji su doveli do tih poslednjih dva dana u avgustu 1989. godine na zabitom ostrvu blizu zapadne obale Kostarike. PROLOG: UJED RAPTORA Tropska kia padala je u obliku mokrih arava, dobovala po talasastom limu krova klinike zgrade, tutnjala niz metalne oluke i u bujicama pljuskala na zemlju. Rob erta Karter je uzdahnula i zagledala se kroz prozor. Iz klinike gotovo da i nije mogla da vidi plau ili okean iza nje, obavijen niskom maglom. Ovo nije bilo ono t o je oekivala kada je dola u ribarsko selo Baja Anasko, na zapadnoj obali Kostarik e, da provede dva meseca kao lekar-gost. Bobi Karter je oekivala sunce i odmor, p osle dve iscrpljujue godine provedene na prijemu u hitnoj pomoi u Majklu Risu u ika gu. Sada je ve bila tri nedelje u Baja Anasku. A kia je padala svaki dan. Sve ostalo je bilo dobro. Sviala joj se usamljenost Baja Anaska i drueljubivo st njegovih ljudi. Kostarika ima jedan od dvadeset najboljih medicinskih sistema na celom svetu, pa ak i u ovom zabitom priobalnom selu klinika je bila u dobrom stanju i bogato opremljena. Njen pomonik, Manuel Aragon, bio je inteligentan i do bro obuen. Bobi je bila u stanju da obavlja praksu na istom medicinskom nivou kao u ikagu. Ali kia! Neprestana, beskrajna kia! Sa druge strane sobe za ispitivanje, Manuel je naherio glavu. "Sluajte", ree on. "ujem, veruj mi", ree Bobi.

"Ne. Sluajte." A onda ga je i ona uhvatila, jedan drugi zvuk stopljen s kiom, dublje mumlan je koje se pojaavalo i izdvajalo dok nije postalo jasno: ritmino tutnjanje helikop tera. Pomislila je: Nemogue da lete po ovakvom vremenu. Ali zvuk se neprestano pojaavao, a onda je helikopter izbio nisko iz okeansk e magle i protutnjao iznad, napravio krug i vratio se. Videla je kako helikopter pravi okret iznad vode, blizu ribarskih amaca, zatim se polako kree bono do tronog drvenog mola, a onda nazad prema plai. Traio je mesto gde e da sleti. Bio je to Sikorski velikog trupa sa plavom prugom sa strane i reima 'Ingen g raevine'. Bilo je to ime graevinskog preduzea koje je gradilo novo odmaralite na jed nom od ostrva udaljenih od obale. Prialo se da je odmaralite spektakularno i veoma sloeno; mnogi metani bili su zaposleni na gradnji koja je trajala ve vie od dve god ine. Bobi ga je mogla da zamisli - jedno od onih ogromnih amerikih odmaralita sa b azenima i teniskim igralitima, gde gosti mogu da se igraju i ispijaju svoje daiki rije, a da ne dou ni u kakav dodir sa stvarnim ivotom zemlje u kojoj se nalaze. Bobi se pitala ta je to na tom ostrvu tako hitno da natera helikopter da let i po ovakvom vremenu. Kroz vetrobran videla je kako je pilot s olakanjem odahnuo kada se helikopter spustio na vlani pesak plae. Ljudi u uniformi iskoili su napolje i irom otvorili velika bona vrata. ula je uzbuene povike na panskom i Manuel ju je l agano gurnuo laktom. Traili su doktora. Dvojica crnaca lanova posade nosili su ka njoj mlitavo telo, dok je belac iz vikivao nareenja. Belac je imao ut nepromoiv mantil. Ria kosa provirivala je oko ivi ca njegove bejzbol kape Metsa. "Ima li ovde doktora?" viknuo joj je kad je dotrala. "Ja sam doktorka Karter", ree ona. Kia je padala u tekim kapljicama i tukla jo j po glavi i ramenima. Riokosi ovek joj se namrti. Nosila je iseene farmerke i gornj i deo kupaeg kostima. Imala je stetoskop oko ramena, slualica ve zaralih od slanog v azduha. "Ed Redis. Doktorka, ovde imamo jednog jako bolesnog oveka." "Onda ga bolje odvedite do San Hozea", poe ona. San Hoze je bila prestonica, samo dvadeset minuta daleko vazduhom. "Rado, ali po ovakvom vremenu ne moemo preko planina. Morate mu ovde pomoi." Bobi je kaskala pored povreenog oveka dok su ga nosili u kliniku. Bio je jo de te, ne stariji od osamnaest godina. Kada je podigla krvlju natopljenu koulju, vid ela je veliku posekotinu du ramena, i jo jednu na nozi. "ta mu se dogodilo?" "Nesrea prilikom graenja", viknu Ed. "Pao je. Raonik je preao preko njega." Deak je bio bled, u groznici, bez svesti. Manuel je stajao pored jarkih, zelenih vrata klinike i mahao rukom. Ljudi s u uneli telo i spustili ga na sto u sreditu sobe. Manuel je ukljuio intravenoznu l iniju, a Bobi je nadnela svetlo iznad deaka i sagla se da proui rane. Smesta je vi dela da nee izii na dobro. Deak e gotovo sigurno umreti. Velika razjapljena razderna rana vodila je od ramena niz torzo. Na ivici ra ne meso je bilo rascepkano. U sreditu, rame je bilo pomereno, blede kosti izloene. Druga razderotina vodila je kroz jake miie bedra, dovoljno duboko da otkrije puls iranje femoralne arterije. Njen prvi utisak bio je da mu je noga rastrgnuta. "Ponovite mi kako je dolo do povrede", ree ona. "Ja nisam video", ree Ed. "Rekli su mi da ga je raonik vukao." "Zato to izgleda gotovo kao da je rastrgnut", ree Bobi Karter, istraujui ranu. Kao i veina lekara na prijemu u hitnoj pomoi, mogla je do detalja da se priseti sv akog pacijenta koga je videla, ak i posle vie godina. Videla je dva slina sluaja. Je dan je bio dvogodinji deak koga je napao rotvajler. Drugi je bio pijani cirkuski p osluitelj koji je imao susret s bengalskim tigrom. Obe povrede su bile sline. Post ojao je karakteristian izgled napada ivotinja. "Rastrgnut?" ree Ed. "Ne, ne. Bio je to raonik, verujte mi." Ed je oblizivao usne dok je govorio. Bio je napet; ponaao se kao da je neto pogreno uradio. Bobi s e pitala zato. Ako koriste neiskusne lokalne radnike prilikom gradnje odmaralita, mora da im se sve vreme deavaju nezgode.

Manuel ree: "Hoete li pranje?" "Da", ree ona. "Poto zaustavi krvarenje." Nagnula se jo nie i prstima istraivala ranu. Da je maina koja pomera zemlju prel a preko njega, prljavtina bi se duboko zarila u ranu. Meutim, prljavtine nije bilo; samo skliska, sluzava pena. A rana je odavala udan miris, nalik na zadah trulei, smrad smrti i raspadanja. Nikada nita slino nije osetila. "Pre koliko se ovo odigralo?" "Jedan sat." Ponovo je primetila da je Ed Redis napet. Bio je jedan od onih estokih, nervo znih ljudi. I nije liio na predradnika na gradilitu. Vie na izvritelja. Oigledno nije bio u svojim vodama. Bobi Karter se vratila povredama. Nekako nije verovala da vidi mehanike ozle de. Narosto nije tako delovalo. Nije bilo zagaenja zemljitem s mesta povrede, nije bilo komponente udara. Mehanike ozlede bilo koje vrste - automobilske nesree, pov reda u fabrici - gotovo uvek imaju neku komponentu udara. Meutim, ovde nje nije b ilo. Umesto toga, ovekova koa je bila rascepljena - razderana - preko ramena, a za tim i preko bedra. Zaista je delovalo kao da je rastrgnut. S druge strane, vei deo tela bio je bez tragova, to je neobino kod napada ivotinje. Ponovo je pogledala glavu, ruke, ake ... ake. Prola ju je jeza kad je pogledala deakove ake. Na oba dlana imao je kratke pos ekotine i modrice na zglavcima i podlakticama. Dovoljno dugo je radila u ikagu da bi saznala ta to znai. "U redu", ree ona. "Saekajte napolju." "Zato?" ree Edi, uznemiren. Nije mu se to svialo. "Hoete li da mu pomognem, ili ne?" ree ona, izgura ga kroz vrata i zatvori mu ih ispred lica. Nije znala ta se dogaa, ali joj se nita nije svialo. Manuel je okle vao. "Nastavljam da perem?" "Da", ree ona. Posegnula je za svojim malim Olimpusom 'idiotom'. Napravila j e nekoliko fotografija povrede, pomerajui se pomalo da ima bolji pogled. Zaista l ii na ujede, pomisli ona. Onda je deak zajeao i ona je odloila aparat i nagnula se n ad njega. Usne su mu se pomerale, jezik bio odebljao. "Raptor", ree on. "Lo so raptor..." Na te rei Manuel se sledi, zakorai unazad zastraen. "ta to znai?" ree Bobi. Manuel odmahnu glavom. "Ne znam, doktorka. 'Lo so raptor' - no es espaol." "Nije?" Zvualo joj je kao panski. "Onda, molim te, nastavi da ga kupa." "Ne, doktorka." Nabrao je nos. "Loe mirie." I on se prekrsti. Bobi ponovo pogleda ljigavu penu koja se pruala du rane. Dodirnula ju je, pro trljala izmeu prstiju. Delovala je gotovo kao pljuvaka... Usne povreenog deaka se pomerie. "Raptor", proapta on. Zastraenim glasom, Manuel ree: "Ujeo ga je." "Ko ga je ujeo?" "Raptor." "ta je to raptor?" "To znai hupia." Bobi se namrtila. Kostarikanci nisu preterano praznoverni, ali ve ranije je ul a da u selu pominju hupia. Oni tvrde da su to noni duhovi, vampiri bez lica koji kradu malu decu. Prema verovanju, hupia su nekad iveli u planinama Kostarike, ali sada nastanjuju priobalna ostrva. Manuel je uzmicao, mrmljajui i krstei se. "Nije normalan, taj miris", ree on. "To je hupia." Bobi se spremala da mu naredi da se vrati na posao, kada je povreeni mladi ot vorio oi i podigao se u sedei poloaj. Manuel zastraeno uzviknu. Povreeni deak je jeao okretao glavu; gledao je levo-desno irom otvorenih oiju, a onda izbljuvao krv u m lazu. Smesta je poeo da se gri, telo mu je treperelo i Bobi ga je epala, ali on se s trovalio sa stola na betonski pod. Ponovo je povratio. Svuda je bilo krvi. Ed je otvorio vrata i upitao: "ta se, kog vraga, deava?" a kada je video krv, okrenuo s e s rukom na ustima. Bobi je pokuala da dohvati tap ne bi li ga stavila u deakove s

tisnute eljusti, ali jo dok je to radila znala je da nema svrhe; uz poslednji grevi t trzaj on se opustio i ostao da lei. Sagla se da pokua usta-na-usta, ali Manuel ju je snano zgrabio za rame i povu kao unazad. "Ne", ree on. "Hupia e prei." "Manuel, pobogu..." "Ne", streljao ju je pogledom. "Ne. Vi to ne razumete." Bobi pogleda telo na zemlji i shvati da i nije vano, da ga ne mogu oiveti. Ma nuel je pozvao ljude koji su uli i odneli telo. Ed se pojavio, obrisao usta nadla nicom i promrmljao: "Siguran sam da ste uradili sve to ste mogli", a onda je posm atrala kako ljudi odnose telo nazad do helikoptera i uz grmljavinu diu u nebo. "Bolje je tako", ree Manuel. Bobi je razmiljala o deakovim rukama. Bile su prekrivene posekotinama i modri cama u karakteristinom obrascu odbrambenih rana. Bila je prilino sigurna da nije p oginuo u incidentu prilikom graenja; bio je napadnut i rukama se branio od napadaa . "Gde se nalazi ostrvo sa koga su doli?" upita ona. "Na okeanu. Moda sto, sto dvadeset milja od obale." "Prilino daleko za odmaralite", ree ona. Manuel je gledao helikopter. "Nadam se da se nikada nee vratiti." Pa, pomisli ona, barem imam slike. Ali kada se okrenula nazad prema stolu, shvatila je da joj je aparat nestao. Kia je na posletku stala u toku noi. Sama u spavaoj sobi iza klinike, Bobi je preturala po svom pohabanom depnom reniku panskog. Deak je rekao 'raptor' i, uprkos Manuelovom pobijanju, ona je pretpostavljala da je re panska. Naravno, nala ju je u reniku. Znaila je: 'otima' ili 'oskrnavitelj'. Tu je zastala. Bilo je sumnjivo to se smisao gotovo poklapao sa znaenjem rei h upia. Naravno, ona nije bila praznoverna. Nikakvi duhovi nisu isekli te ruke. ta je deak pokuavao da joj kae? Iz susedne sobe zaula je stenjanje. Jednoj od seljanki poinjao je poroaj i Ele na Morales, lokalna primalja, pratila ju je. Bobi je ula u kliniku sobu i pokazala Eleni da izie na trenutak. "Elena..." "Si, doktorka." "Zna li ti ta je to raptor?" Elena je bila sedokosa ezdesetogodinjakinja, jaka ena praktinog, svrsishodnog d uha. U noi, pod zvezdama, namrtila se i rekla: "Raptor?" "Da. Zna li tu re?" "Si." Elena je klimnula glavom. "To znai... osoba koja dolazi nou i odnosi de cu." "Otima?" "Da." "Hupia?" Njeno celokupno dranje se promenilo. "Ne govorite tu re, doktorka." "Zato ne?" "Ne govorite sad o hupia", ree Elena kruto, klimajui glavom prema stenjanju p orodilje. "Nije mudro sada govoriti tu re." "Ali da li raptor grize i razdire svoje rtve?" "Grize i razdire?" zbunjeno upita Elena. "Ne, doktorka. Raptor je ovek koji uzima novoroenu bebu." inilo se da razgovor nervira Elenu, da jedva eka da ga zavri. Krenula nazad prema klinici. "Doktorka, zvau vas kad bude spremna. Mislim za sat ili moda dva." Bobi podie pogled prema zvezdama i oslunu kako talasi spokojno zapljuskuju ob alu. U tami, videla je obrise ribarskih brodova ukotvljenih na puini. Cela scena bila je mirna i tako normalna, da se osetila budalastom to pria o vampirima i otet im bebama. Bobi se vratila u svoju sobu i prisetila kako je Manuel navaljivao da to ni je panska re. Iz znatielje, pogledala je u mali engleski renik i, sa iznenaenjem, nala je i tamo: raptor im. (izv. iz lat. raptor razbojnik, fr. raptus) ptica grabljivica PRVA ITERACIJA

U najranijim crteima fraktalne krive moe se videti malo kljueva za otkrivanje njene matematike strukture. Jan Malkolm GOTOVO RAJ Majk Bouman veselo je zvidukao dok je vozio landrover kroz Bioloki rezervat K abo Blanko na zapadnoj obali Kostarike. Bilo je predivno julsko jutro, a put pre d njim velianstven: prijanjao je uz rub litice, nadnosei se nad dunglu i plavi Paci fik. Prema vodiima, Kabo Blanko bio je nedirnuta divljina, gotovo raj. Sada kada ga je gledao, Bouman je oseao da odmor ponovo poprima pravi tok. Bouman, tridesetogodinji slubenik na razvoju nekretnina iz Dalasa, doao je u K ostariku sa enom i erkom na dvonedeljni odmor. Putovanje je, u stvari, bila ideja njegove ene; nedeljama mu je Elen punila ui priama o predivnim nacionalnim parkovim a Kostarike i kako e Tini dobro doi da ih vidi. A onda, kada su stigli, ispostavil o se da je Elen imala zakazano kod jednog plastinog hirurga u San Hozeu. Tada je Majk Bouman prvi put uo za odlinu i jeftinu pastinu hirurgiju u Kostarici i raskone privatne klinike u San Hozeu. Naravno, grdno su se posvaali. Majk je oseao da ga je slagala, to i jeste bio sluaj. On se usprotivio tom aranmanu s plastinom hirurgijom. U svakom sluaju, bilo j e to smeno. Elen je imala tek trideset godina i bila predivna ena. Boga mu, bila j e izabrana za lepoticu kad su bili apsolventi na Rajsu, a tome nije bilo ni dese t godina. Meutim, Elen je naginjala nesigurnosti i brigama. A inilo se da se posle dnjih godina najvie brinula da ne izgubi dobar izgled. To, i sve ostalo. Landrover je upao u rupu i blato je pljusnulo. Sa sedita pored njegovog Elen ree: "Majk, jesi li siguran da smo na pravom putu? Satima nismo nikog sreli." "Pre petnaest minuta proao je jedan auto", podsetio ju je. "Sea se, onaj plavi ?" "U drugom smeru..." "Draga, elela si naputenu plau", ree on, "i to e i dobiti." Elen je sumnjiavo odmahnula glavom. "Nadam se da si u pravu." "Aha, tata, nadam se da si u pravu", ree Kristina sa stranjeg sedita. Imala je osam godina. "Verujte mi, u pravu sam." Jedan tren vozio je u tiini. "Predivno je, zar ne ? Vidi taj pogled. Predivno je." "Dobro je", ree Tina. Elen je izvadila pudrijeru i pogledala se u ogledalce, pritiskujui se ispod oiju. Uzdahnula je i sklonila pudrijeru. Put je poeo da se sputa i Majk Bouman se usredsredio na vonju. Iznenada, mali crni oblik prolete preko puta i Tina uskliknu: "Vidi! Vidi! Zatim je nestao, u du nglu. "ta to bi?" upita Elen. "Majmun?" "Moda veveriasti majmun", ree Bouman. "Mogu li da ga raunam?" ree Tina i izvadi olovku. Kao kolski zadatak pravila j e spisak ivotinja koje je videla na putovanju. "Ne znam", sumnjiavo ree Majk. Tina je proveravala fotografije u vodiu. "Mislim da to nije veveriasti majmun ", ree ona. "Mislim da je to samo jo jedan drekavac." Ve su na putovanju videli nek oliko majmuna drekavaca. "Hej", ree ona veselije. "Ovde pie da 'plae Kabo Blanka vrve od divljih ivotinj a, ukljuujui drekavce, belolike majmune, troprste lenjivce i koatimundise. Tata, m isli li da emo videti troprstog lenjivca?" "Kladim se da hoemo." "Stvarno?" "Samo se pogledaj u ogledalo." "Jako smeno, tata." Put se sputao ka dungli, ka okeanu. Majk Bouman oseao se kao heroj kada su konano stigli na plau, polumesec od dve

milje belog peska, potpuno prazan. Parkirao je landrover u senci palmi koje su oiviavale plau i izvadio lan-pakete. Elen se presvukla u kupai kostim i rekla: "Iskr eno, na znam kako u da smram." "Srce, super izgleda." U stvari, mislio je da je previe mrava, ali je nauio da to ne pominje. Tina je ve trala niz plau. "Ne zaboravi na kremu", doviknu joj Elen. "Kasnije", viknu Tina preko ramena. "Idem da vidim ima li lenjivaca." Elen Bouman je pogledala oke sebe prema plai i drveu. "Misli li da sme?" "Duo, miljama unaokolo nema nikoga", ree Majk. "A ta je sa zmijama?" "O, pobogu", ree Majk Bouman. "Na plai nema zmija." "Pa, moda ima..." "Duo", kruto ree on. "Zmije su hladnokrvne. One su gmizavci. One ne mogu da k ontroliu svoju telesnu temperaturu. Na pesku ima devedeset stepeni. Ako bi izile, skuvale bi se. Veruj mi. Na plai nema zmija." Posmatrao je kerku kako odmie plaom, t amna mrlja na belom pesku. "Pusti je. Neka se zabavlja." Stavio je ruku eni oko struka. Tina je trala sve dok se nije umorila, a zatim se bacila na pesak i radosno otkotrljala do ivice vode. Okean je bio topao i gotovo da i nije bilo talasa. Se dela je tako neko vreme da doe do daha, a zatim pogledala nazad prema roditeljima i kolima da vidi koliko je daleko. Majka joj je mahnula da se vrati. Tina je veselo odmahnula i napravila se d a ne razume. Tina nije elela da se namae kremom. I nije elela da se vrati i slua kak o njena majka pria o mravljenju. elela je da ostane tu gde je i moda vidi lenjivca. Tina je videla lenjivca dva dana ranije u zoolokom vrtu u San Hozeu. Liio je na lutku iz Mapeta i delovao bezopasno. U svakom sluaju, nije mogao da se brzo kr ee; lako je mogla da pobegne. Sada ju je njena majka dozivala i Tina je reila da se skloni sa sunca, dalje od vode, u senku palmi. Na ovom delu plae palme su nadviavale vornovate zamraje kor enja mangrova koji su spreavali svaki pokuaj da se prodre u unutranjost. Tina je se dela na pesku i utirala osueno lie mangrova. Primetila je mnotvo tragova ptica u pesk u. Kostarika je uvena po svojim pticama. Vodii su tvrdili da u Kostariki ima tripu t vie ptica nego u celoj Americi i Kanadi. Neki od troprstih tragova ptica u pesku bili su mali i tako bledi da su se jedva primeivali. Drugi tragovi bili su veliki i dublje useeni u pesak. Tina je do kono gledala u tragove, kada je ula avrljanje koje je pratilo utanje u gustiu mangrov a. Da li lenjivci avrljaju? Tina je sumnjala, ali nije bila sigurna. avrljala je verovatno neka okeanska ptica. ekala je u tiini i nije mrdala; ponovo se zaulo ukanj e i na kraju je ugledala uzronika zvukova. Nekoliko jardi dalje, jedan guter iziao je iz korenja mangrova i zagledao se u nju. Tini je zastao dah. Nova ivotinja na spisku! Guter je stajao na stranjim nogam a, drei ravnoteu na debelom repu, i netremice je posmatrao. Kada je tako stajao, bi o je visok gotovo stopu; tamnozelen sa smeim prugama preko lea. Majune prednje noge zavravale su mu se guterastim prstiima koji su micali tamo-amo po vazduhu. Guter je naherio glavu dok ju je gledao. Tina je mislila da je sladak. Neka vrsta velikog dadevnjaka. Podigla je ruku i poela i sama da mie prstima tamo-amo. Guter se nije uplaio. Priao joj je, hodajui uspravljen na stranjim nogama. Jedva da je bio vei od pileta i, kao i piletu, dok je hodao glava mu se micala gore-do le. Tina je pomislila da bi bio prekrasan kuni ljubimac. Primetila je da guter ostavlja troprste tragove koji su potpuno liili na ptije . Guter je priao blie Tini. Ona se nije mrdala da ne uplai malu ivotinju. udila se to oj je i toliko priao, ali se setila da je ovo nacionalni park. Sve ivotinje u park u znaju da su zatiene. Ovaj guter verovatno je pitom. Moda ak oekuje da ga nahrani. Na alost, nije imala nita. Polako, Tina je ispruila ruku, otvorenog dlana, da pokae da nema nita za jelo. Guter je zastao, klimnuo glavom i zaavrljao. "ao mi je", ree Tina. "Nemam ba nita."

A onda, bez upozorenja, guter je skoio na njenu ispruenu ruku. Tina je osetila kako je njegove noice bockaju po koi dlana i iznenadila se to teina tela ivotinje po tiskuje njenu ruku nanie. A onda se guter uzverao uz njenu ruku, ka licu. Samo da mi je da je vidim", ree Elen Bouman, dok je mirkala prema suncu. "Sam o to. Samo da je vidim." "Siguran sam da je dobro", ree Majk i poe da pretura po lan-paketu iz hotela. Bilo je tu peeno pile koje nije budilo apetit i neka vrsta peciva sa mesom. Neto to Elen nee ni pipnuti. "Misli da nee otii sa plae?" "Ne, srce. Nee." "Oseam se ovde tako usamljenom", ree Elen. "Mislim da si to i htela", ree Majk Bouman. "Jesam." "E, pa, onda, u emu je problem?" "Samo da mi je da je vidim", ree Elen. A onda, iz daljine, uli su glas njihove kerke, donet vetrom. Vritala je. PUNTARENAS "Mislim da joj je sad dosta dobro", ree doktor Kruz i spusti plastini poklopa c kiseonikog atora oko Tine dok je spavala. Majk Bouman je sedeo pored kreveta, bl izu kerke. Majk je mislio da je doktor Kruz verovatno jako sposoban; govorio je o dlian engleski, to je bilo rezultat prakse u medicinskim centrima Londona i Baltim ora. Doktor Kruz je zraio kompetencijom, a Klinika Santa Marija, moderna bolnica u Puntarenasu, bila je besprekorana i delotvorna. Ali, ak i tako, Majk Boumen je oseao nervozu. Nije se mogla zaobii injenica da je njegova kerka ozbiljno bolesna i da se nalaze daleko od kue. Kada je Majk prvi put priao Tini, ona je histerino vritala. Cela njena leva ru ka bila je krvava i prekrivena obiljem malih ugriza koji je svaki bio veliine oti ska palca. A na njenoj ruci nalazile su se mrljice lepljive pene, nalik na penas tu pljuvaku. Poneo ju je niz plau. Gotovo u trenu, njena ruka je poela da crveni i otie. Ma jk dugo nee zaboraviti mahnitu vonju nazad u civilizaciju, kako landrover sa pogon om na etiri toka proklizava i vrda sa blatnjavog puta koji vodi gore u brda, dok n jegova kerka vriti od straha i bola, a njena ruka postaje sve podbulija i crvenija . Davno pre nego to su sigli do granica parka, otok joj se proirio na vrat, a onda su poeli problemi sa disanjem... "Sada e joj biti dobro?" upita Elen, zagledana kroz plastini kiseoniki ator. "Ja verujem da hoe", ree doktor Kruz. "Dao sam joj jo jednu dozu steroida i sa da lake die. A vidite da se i edem na ruci u najveoj meri povukao." Majk Bouman ree: "A ti ugrizi..." "Jo ih nismo identifikovali", ree doktor. "Ja lino nikada ranije nisam video t akve ugrize. Ali, primetiete da nestaju. Ve ih je teko razaznati. Sreom, napravio sa m fotografije za identifikaciju. A obrisao sam joj ruku da prikupim neke uzorke lepljive pljuvake - jedan da ga ovde analiziramo, drugi da poaljemo u laboratorije u San Hozeu, a trei emo drati zamrznut, za svaki sluaj. Imate li slike koje je napr avila?" "Da", ree Majk Bouman. Pruio je doktoru skicu koju je Tina nacrtala kao odgov or na pitanja prihvatnog osoblja. "Ovo je ivotinja koja ju je izgrizla?" upita doktor Kruz, gledajui u sliku. "Da", ree Majk Bouman. "Rekla je da je to bio zeleni guter, veliine pileta ili vrane." "Ne znam za takvog gutera", ree doktor. "Nacrtala ga je kako stoji na stranjim nogama..." "Tako je", ree Majk Bouman. "Rekla je da je hodao na stranjim nogama." Doktor Kruz se namrtio. Netremice je gledao u sliku jo neko vreme. "Ja nisam strunjak. Traio sam da nas poseti doktor Guitierez. On je stariji istraiva u Biolokom rezervatu Karare, koji se nalazi preko puta zaliva. Moda e nam on moi da prepozna i votinju." "Zar nema nikoga iz Kabo Blanka?" upita Bouman. "Tu je izgriena."

"Na alost, nema", ree doktor Kruz. "Kabo Blanko nema stalno osoblje, a ve neko vreme nijedan istraiva tamo nije radio. Vi ste verovatno bili prvi ljudi koji su posle vie meseci hodali tom plaom. Ali siguran sam da ete se sloiti da je doktor Gui tierez kompetentan." Ispostavilo se da je doktor Guitierez bradat ovek u kaki orcu i koulji. Iznenae nje se sastojalo iz toga da je on bio Amerikanac. Predstavili su ga Boumanovima, a on je rekao blagim junjakim naglaskom: "Gospodine i gospoo Bouman, kako ste, dra go mi je da smo se upoznali", a onda objasnio da je on terenski biolog sa Jeila koji u Kostariki radi poslednjih pet godina. Marti Guitierez pomno je ispitivao Tinu; neno joj je podizao ruku, uz pomo svetiljke veliine nalivpera zagledao svaki ugriz, a onda ih merio malim, depnim lenjirom. Posle nekog vremena, Guitierez se povukao i klimao glavom sam sebi, kao da je neto shvatio. Onda je prouio polaroide i postavio nekoliko pitanja o pljuvaki, za koju mu je doktor Kruz rekao da se jo ispituje u laboratoriji. Na kraju, okrenuo se Majku Boumanu i njegovoj eni koji su napeto iekivali. "Mi slim da e Tina biti dobro. Samo elim da raistim nekoliko detalja", ree on, pravei zabe leke razgovetnim rukopisom. "Vaa kerka kae da ju je ujeo zeleni guter, velik priblino stopu, koji je uspravljen doetao na plau iz movare mangrova?" "Da, tako je." "I guter je isputao nekakve glasove?" "Tina je rekla da je avrljao ili cijukao." "Kao mi, rekli biste?" "Da." "E, pa", ree doktor Guitierez, "onda znam koji je to guter." Objasnio je da o d est hiljada vrsti gutera na svetu, ne vie od tuce vrsta hoda uspravno. Od tih vrs ta, samo etiri ivi u Latinskoj Americi. A po boji, guter moe biti samo jedan od ta et iri. "Siguran sam da je taj guter bio Basiliscus amoratus, prugasti bazilisk guter , koji ivi ovde u Kostariki, a takoe i u Hondurasu. Kada stoje na stranjim nogama, ponekad su visoki i celu stopu." "Jesu li otrovni?" "Nisu, gospoo Bouman. Uopte nisu." Guitierez je objasnio da je otok na Tinino j ruci posledica alergijske reakcije. "Prema literaturi, etrnaest procenata ljudi izuzetno je alergino na gmizavce", ree on, "a izgleda da je vaa kerka jedna od njih ." "Vritala je, kazala je da je jako boli." "Verovatno da jeste", ree Guitierez. "Pljuvaka gmizavaca sadri serotonin koji izaziva stranu bol." Okrenuo se Kruzu. "Krvni pritisak joj je pao od antihistamin ika?" "Da", ree Kruz. "Odjednom." "Serotonin", ree Guitierez. "Nema sumnje." Elen Bouman je, i dalje bila nerv ozna. "Ali zato bi je uopte guter ujeo?" "Guteri esto ujedaju", ree Guitierez. "Hranioce u zoolokim vrtovima sve vreme g rizu. A prekjue sam uo da je guter ugrizao bebu u jaslama u Amaloji, oko ezdeset mil ja daleko od mesta na kom ste bili. Znai, ujedi nisu retki. Jedino nisam siguran zato je vaa kerka toliko puta ujedena. ta je radila u to vreme?" "Nita. Rekla je da je sedela prilino mirno, jer nije elela da ga uplai i otera. " "Sedela prilino mirno", ree Guitierez, namrten. Odmahnuo je glavom. "Dobro. Mi slim da ne moemo da ba tano kaemo ta se dogodilo. Divlje ivotinje su nepredvidljive." "A ta je sa onom penastom pljuvakom na njenoj ruci?" upita Elen. "Neprestano razmiljam o besnilu..." "Ne, ne", ree doktor Guitierez. "Gmizavci ne prenose besnilo, gospoo Bouman. Vaa kerka je imala alergijsku reakciju na ujed gutera baziliska. Nita ozbiljnije." Majk Bouman je zatim pokazao Guitierezu Tinin crte. Guitierez je klimnuo gla vom. "Ovo mogu da prihvatim kao crte gutera baziliska", ree on. "Naravno, neki deta lji su pogreni. Vrat je predug, a na zadnjim nogama nacrtala je tri prsta umesto pet. Rep je predebeo i previe visoko uzdignut. Ali, po svemu ostalom, to je savren o prihvatljiv guter vrste o kojoj govorimo." "Ali Tina je naglasila da mu je vrat bio dug", navaljivala je Elen Bouman. "I rekla je da je imao tri prsta na stopalu."

"Tina dosta dobro zapaa", ree Majk Bouman. "Siguran sam da je tako", ree Guitierez, nasmejan. "Ali i dalje mislim da je vau kerku ujeo obini Basiliscus amoratus i da je imala estoku herpetoloku reakciju. Ako je leena, ona obino traje dvanaest sati. Ujutro e biti sve u redu." U modernoj laboratoriji u suturenu Kinike Santa Marija, proneo se glas da j e doktor Guitierez identifikovao ivotinju koja je ugrizla malu Amerikanku kao bez opasnog bazilisk gutera. Smesta je prekinuta analiza pljuvake, iako je preliminarn a fragmentacija pokazala prisustvo nekoliko belanevina izuzetno visoke molekularn e teine i nepoznate bioloke aktivnosti. Meutim, noni tehniar bio je zauzet i ostavio je uzorke pljuvake na polici friidera. Sledeeg jutra, dnevni slubenik pregledao je policu i uporedio uzorke sa imeni ma otputenih pacijenata. Kada je video da je predvieno da BOUMAN, KRISTINA L. bude otputena tog jutra, bacio je uzorke pljuvake. U poslednjem trenutku, primetio je da se na jednom uzorku nalazi crvena etiketa, to je oznaavalo da ga treba prosledi ti univerzitetskoj laboratoriji u San Hozeu. Izvadio je epruvetu iz kante za otp atke i poslao je njenim putem. "Hajde. Kai hvala doktoru Kruzu", ree Elen Bouman i pogura Tinu napred. "Hvala, doktore Kruz", ree Tina. "Sad mi je mnogo bolje." Pruila je ruku i ru kovala se sa doktorom. Onda je rekla: "Imate drugu koulju." Za trenutak, doktor Kruz se zbunio, a zatim se nasmeio. "Tako je, Tina. Kada cele noi radim u bolnici, ujutro promenim koulju." "Ali ne i kravatu?" "Ne. Samo koulju." Elen Bouman ree: "Majk vam je rekao da dobro zapaa." "Naravno da zapaa." Doktor Kruz se nasmeio i ozbiljno se rukovao s devojicom. "Uivaj u ostatku odmora u Kostariki, Tina." "Hou." Porodica Bouman se spremala da ode kada je doktor Kruz rekao: "Tina, izvini , sea li se gutera koji te je ujeo." "A-ha." "Sea li se njegovih nogu?" "A-ha." "Je li imao prste?" "Jeste." "Koliko je imao prstiju?" "Tri", ree ona. "Otkud zna?" "Zato to sam pogledala", ree ona. "Znate, sve ptice na plai ostavljale su otis ke u pesku s tri prsta, ovako." Podigla je ruku i rairila tri srednja prsta. "A i guter je ostavljao takve otiske u pesku." "Guter je ostavljao otiske kao ptica?" "A-ha", ree Tina. "I hodao je kao ptica. Trzao je glavom ovako, gore-dole." Napravila je nekoliko koraka, diui i sputajui glavu. Kada su Boumanovi otili, doktor Kruz je odluio da o ovom razgovoru obavesti G uitiereza u njegovoj biolokoj stanici. "Moram da priznam da je devojicina pria zbunjujua", ree Guitierez. "I ja sam net o proveravao. Vie nisam siguran da ju je ujeo bazilisk. Uopte nisam siguran." "A ta je to moglo da bude?" "E, pa", ree Guitierez, "da ne nagaamo pre vremena. Uzgred, jeste li u bolnic i uli za jo neke ujede gutera?" "Ne, zato?" "Prijatelju, obavestite me ako ujete." PLAA Marti Guitierez sedeo je na plai i posmatrao kako se popodnevno sunce sputa n a nebu, dok nije otro zaiskrilo po vodi zaliva, a njegovi zraci dosegli ispod pal movog drvea, do mesta gde je sedeo meu mangrovom, na plai Kabo Blanko. Koliko je na jbolje mogao da odredi, sedeo je blizu mesta gde se pre dva dana nalazila mala A merikanka. Iako je prilino tano, kao to je i rekao Boumanovima, da guteri esto ujedaju, Gui

tierez nikad nije uo da je bazilisk nekoga ujeo. A sasvim sigurno nije uo da je ne ko dospeo u bolnicu zato to ga je guter ugrizao. A zatim, i prenik ujeda na Tininoj ruci delovao je malo prevelik za baziliska. Kada se vratio u stanicu Karara, pr overio je u tamonjoj maloj istraivakoj biblioteci, ali nije naao nikakav podatak u uj edima gutera baziliska. Zatim je proverio Meunarodni servis bionauka, kompjutersku bazu podataka u Americi. Meutim, nije naao nikakvih podataka o ujedima baziliska, niti o bolnikom leenju usled ugriza gutera. Onda je pozvao medicinskog slubenika u Amaloji koji je potvrdio da je bebu o d devet dana, dok je spavala u jaslama, ugrizla za stopalo ivotinja za koju je nj ena baka - jedina osoba koja je ivotinju zaista videla - tvrdila da je guter. Kasn ije, noga je otekla i dete umalo nije umrlo. Baka je opisala da je guter bio zele n sa smeim prugama. Ugrizao je dete nekoliko puta pre nego to ga je ena uplaila i ot erala. "udno", rekao je Guitierez. "Ne, ba kao i ostali", odvratio je medicinski slubenik i dodao da je uo i za o stale sluajeve ugriza: jedno dete u Vaskezu, sledeem selu uz obalu, izgrieno je na spavanju. I jo jedno u Puerta Sotreru. Svi ti sluajevi dogodili su se u poslednja dva meseca. I uvek je u pitanju bilo dete ili beba na spavanju. Jedan takav nov i prepoznatljiv obrazac naveo je Guitiereza da posumnja da je u pitanju ranije nepoznata vrste gutera. Ovo se posebno moglo oekivati u Kostar iki. Samo sedamdeset pet milja iroka na najuoj taki, ova zemlja manja je od drave Me jn. Pa ipak, unutar tog ogranienog prostora, Kostarika ima znaajnu raznolikost bil okih habitata: obale i na Atlantiku i na Pacifiku, etiri odvojena planinska venca, sa dvanaest hiljada stopa visokim vrhovima i aktivnim vuklanima, kine ume, oblane u me, temperaturne zone, movare i neplodne pustinje. Takva ekoloka raznolikost podrav a zapanjujuu raznolikost biljnog i ivotinjskog sveta. Kostarika ima triput vie vrst a ptica od cele Severne Amerike. Vie od hiljadu vrsta orhideja. Vie od pet hiljada vrsta insekata. Nove vrste otkrivane su sve vreme, tempom koji je iz tunih razloga ubrzan po slednjih godina. Kostarika ostaje bez uma i vrste iz dungle gube svoje habitate, s ele se u druga podruja i ponekad menjaju i ponaanje. Tako da su nove vrste savreno mogue. Ali uz uzbuenje zbog novih vrsta ide i za brinjavajua mogunost novih bolesti. Guteri prenose virusne bolesti, ukljuujui i neke od kojih se i ovek moe razboleti. Najopasnija je centralni saurijanski encefalitis , ili CSE, koji uzrokuje neku vrstu spavae bolesti kod ljudi i konja. Guitierez j e oseao da je vano da pronae ovog novog gutera, makar samo da ga testira na bolest. Dok je sedeo na plai, posmatrao je kako sunce pada i uzdisao. Moda je Tina Bo uman videla novu ivotinju, a moda i nije. Sasvim sigurno, Guitierez nije. U ranu z oru, uzeo je vazduni pitolj, napunio arer ligaminskim strelicama i, pun nade, uputio se na plau. Ali dan je bio protraen. Uskoro e morati da poe sa plae; nije eleo da po mraku vozi uzbrdo tim putem. Guitierez je ustao i poao nazad na plau. Neto dalje, ugledao je taman lik majm una drekavca koji je trupkao ivicom movare mangrova. Gutierez se sklonio, kreui ka vodi. Ako je tu bio jedan drekavac, verovatno su gore u drveu i drugi, a drekavci vole da mokre na uljeze. Ali ovaj majmun drekavac kao da je bio sam i hodao je polako; esto je zastaj ao da sedne na bedra. Majmun je imao neto u ustima. Kad se Guitierez pribliio, vid eo je da jede gutera. Rep i stranje noge visile su iz majmunovih eljusti. ak i izdal eka, Guitierez je mogao da vidi smee pruge na zelenom. Guitierez se spustio na zemlju i naciljao pitolj. Drekavac, naviknut na ivot u rezervatu, znatieljno je gledao u njega. Nije pobegao ak ni kad je prva strelica bezopasno prozujala pored njega. Kada mu se druga strelica zabola duboko u steg na, drekavac je besno i iznenaeno kriknuo, i ispustio ostatke obeda dok je beao u dunglu. Guitierez je ustao i polako priao. Nije bio zabrinut zbog majmuna; doza omam ljivaa bila je mala da bi ostavila nekakve druge posledice osim par minuta oamuenos ti. Ve je razmiljao ta da uradi sa otkriem. Sam e napisati preliminarni izvetaj, ali o staci, naravno, moraju da u Sjedinjene Drave na konanu pozitinu identifikaciju. Ko me da ih poalje? Priznati strunjak bio je Edvard H. Simpson, poasni profesor zoolog ije na Kolumbija univerzitetu u Njujorku. Eleganti stariji ovek, zalizane sede ko

se, Simpson je bio vodei svetski autoritet za klasifikaciju gutera. Verovatno e, po misli Marti, poslati svog gutera doktoru Simpsonu. NJUJORK Doktor Riard Stoun, upravnik Laboratorije za tropske bolesti Medicinskog cen tra Kolumbija univerziteta, stalno je tvrdio da njeno ime priziva neko vee mesto od onoga to je u stvari bila. Poetkom dvadesetog veka, kada je laboratorija zauzim ala ceo etvrti sprat Zgrade biomedicinskih istraivanja, gomile tehniara radile su n a uklanjanju epidemija ute groznice, malarije i kolere. Ali uspesi medicine - kao i istraivake laboratorije u Najrobiju i Sao Paolu - nainile su od Laboratorije za tropske bolesti mesto koje vie nije imalo nekadanji znaaj. Sada samo deli nekadanje v eliine, zapoljavala je samo dva stalna tehniara, a i oni su, u prvom redu, bili zad ueni da dijagnosticiraju bolesti Njujorana koji su putovali u inostranstvo. Ustalj ena svakodnevica laboratorije nije bila spremna za ono to su dobili tog jutra. "Ah, ba lepo, ree tehniarka u Laboratoriji za tropske bolesti, dok je itala eti ketu. "Delimino savakani ostaci neidentifikovanog kostarikanskog gutera." Naborala je nos. "Ovaj je va, doktore Stoun." Riard Stoun je preao preko laboratorije da proui pridolicu. "Je li to materijal iz laboratorije Eda Simpsona?" "Da", ree ona. "Ali ne znam zato su nama poslali gutera." "Nazvala je njegova sekretarica", ree Stoun. "Simpson leto provodi na terenu na Borneu, a poto je kod ovog gutera moda u pitanju prenosiva bolest, zamolila je nau laboratoriju da proveri. Dajte da vidimo ta smo dobili." Beli plastini cilindar bio je veliine kontejnera za mleko od pola galona. Ima o je metalne kvaice i navojni ep. Bio je oznaen kao 'Meunarodni kontejner biolokih uz oraka' i oblepljen nalepnicama i upozorenjima na etiri jezika. Upozorenja je treb alo da spree da znatieljni carinici otvaraju cilindar. Oigledno, upozorenja su imala ploda; kad je Riard Stoun nadneo veliko svetlo, video je da su peati nedirnuti. Stoun je ukljuio kondicioner vazduha i navukao pl astine rukavice i masku za lice. Najzad, laboratorija je u poslednje vreme identi fikovala uzorke zaraene venecuelanskom konjskom groznicom, japanskim encefalitiso m B, kjasanurskim umskim virusom, lagantovim virusom i majarom. Onda je odvrnuo v rh. ulo se utanje gasa koji je utekao i beli dim je ispario. Ispostavilo se da je cilindar ledeno hladan. Unutra je naao plastinu vreicu za sendvie sa rajsferlusom u k ojoj se nalazilo neto zeleno. Stoun je rairio hirurko platno na sto i istresao sadra j vreice. Komad zamrznutog mesa tupo je tresnuo o sto. "Uh", ree tehniarka. "Deluje pojedeno." "Da, deluje", ree Stoun. "ta od nas hoe?" Tehniar je pogledao u priloenu dokumen taciju. "Guter ujeda lokalnu decu. Pitaju za identifikaciju vrste i zabrinuti su zbog bolesti koje se prenose ujedom. Pokazala je deju sliku, s potpisom TINA na v rhu. "Jedno dete je nacrtalo gutera." Stoun je bacio pogled na crte. "Oigledno, mi ne moemo da potvrdimo vrstu", ree Stoun. "Ali lako moemo da proverimo za bolesti, ako iz ovog delia uspemo da dobije mo malo krvi. Kako zovu ovu ivotinju?" "'Basiliscus amoratus sa troprstom gentskom anomalijom'"", proita ona. "Dobro", ree Stoun. "Hajde da ponemo. Dok ekate da se otkravi, uradite rendgen ski snimak i polaroide za evidenciju. Kada dobijemo krv, ponite testove antitela dok ne dobijemo neka poklapanja. Obavestite me ako bude problema." Pre ruka, laboratorija je imala odgovore na svoja pitanja: krv gutera nije po kazivala znaajniju reakciju na bilo koji virusni ili bakterijski antigen. Uradili su i profile toksinosti i naili na samo jedno poklapanje: krv je bila blago reakt ivna na otrov indijske kraljevske kobre. Ali takva uzejamna reaktivanost bila je uobiajena meu gmizavcima i doktor Stoun nije smatrao za shodno da je ukljui u faks koji je te iste veeri njegova tehniarka poslala doktoru Martiju Guitierezu. Ni za trenutak se nije postavlilo pitanje identifikacije gutera; to e ekati na povratak doktora Simpsona. On je trebalo da doe tek za nekoliko nedelja i njegov a sekretarica je zamolila Laboratoriju za tropske bolesti da u meuvremenu priuvaju ostatak gutera. Doktor Stoun ga je vratio u vreicu sa rajsferlusom i nabio u zamrz iva.

Martin Guitierez je proitao faks iz Kolumbija Medicinskog centra/Laboratorij e za tropske bolesti. Bio je kratak: PREDMET: Basiliscus amoratus sa genetskom anomalijom (upueno iz kancelarije doktora Simpsona) MATERIJALI: stranji segment, ? delimino pojedena ivotinja IZVRENI POSTUPCI: rendgensko zraenje, mikroskopija, imunoloki RTX za virusne, parazitske, bakterioloke bolesti NALAZI: U ovom uzorku Basiliscus amoratusa nema histolokih ili imunolokih dok aza za bilo koju bolest prenosivu na oveka. (potpis) dr Riard A. Stoun, direktor Guitierez je na osnovu ove beleke nainio dve pretpostavke. Prvo, da je njegov a identifikacija gutera kao baziliska potvrena od strane naunika sa Kolumbija unive rziteta. I drugo, da odsustvo prenosivih bolesti znai da nedavne epizode sporadini h ugriza gutera ne predstavljaju nikakavu znaajniju zdravstvenu opsnost po Kostari ku. ak nasuprot, osetio je da su njegove osnovne pretpostavke bile tane: da su pri merci gutera isterani iz uma u nov habitat i da dolaze u dodir sa seljacima. Guiti erez je bio siguran da e se za nekoliko nedelja guteri smiriti i da e epizode sa uj edima prestati. Tropska kia padala je u obliku mokrih arava, dobovala po talasastom limu krova klinike u Baja Anasku. Pribliavala se pono; u oluji nestalo je struje i primalja Elena Morales je radila pod svetlou baterijske lampe kada je ula cijukav, avrljajui z vuk. Poto je pomislila da je u pitanju pacov, brzo je stavila oblogu na elo majke i ula u susednu sobu da proveri novoroene. Kad je rukom dotakla loptastu kvaku, pon ovo je zaula avrljanje i opustila se. Oigledno je to bila samo ptica, koja je dolet ela na prozor da se skloni od kie. Kostarikaci kau da kad ptica doleti da poseti n ovoroene, donosi sreu. Elena je otovrila vrata. Beba je leala u pletenoj lealjci, povijena u lako ebe , i videlo joj se samo lice. Oko ivice lealjke uala su tri gutera, kao gargojle. Kad a su ugledali Elenu, naherili su glave i zabuljili se u nju, ali nisu pobegli. N a svetlosti baterijske lampe videla je kako krv kaplje iz njigovih gubica. Blago avrljajui, jedan guter se sagnuo i brzim trzajem glave otkinuo iskrzano pare mesa s a bebe. Elena je pojurila napred, vritei, i guteri mugnue u tamu. Ali davno pre nego to j e stigla do lealjke znala je da je dete sigurno mrtvo. Guteri su se razbeali u kinu no, avrljajui i cijuui; za sobom su ostavljali samo krvave, troprste tragove, nalik n a ptiije. OBLIK PODATAKA Kasnije, kada se smirila, Elena Morales je odluila da ne prijavljuje napad g utera. Uprkos stravinom prizoru koji je videla, poela je da se brine da je ne optue t o je bebu ostavila samu. Tako da je majci rekla da je beba umrla usled asfiksije i u obrascima koje je poslala u San Hoze napisala da je smrt posledica SIDS (si ndroma iznenadne deje smrti). To je sindrom neobjanjive smrti jako male dece; nemo gue ga je proveriti i njen izvetaj je proao bez ispitivanja. Univerzitetska laboratorija u San Hozeu koja je analizirala uzorke pljuvake sa ruke Tine Bouman nainila je nekoliko znaajnih otkria. Bilo je, kao to se i oekival o, puno serotinina. Meutim, meu belanevinama iz pljuvake bio je i jedan pravi monstr um: molekulske mase 1 900 000; jedna od najveih poznatih belanevina. Bioloka aktivn ost se i dalje prouavala, ali inilo se da je u pitanju neurotoksini otrov slian otro vu kobre, iako primitivnije strukture. Laboratorija je, takoe, detektovala tragove gama-amino-metionin hidrolaze. P oto ovaj enzim ukazuje na genetiki inenjering, jer se ne nalazi kod divljih ivotinja , tehniari su pretpostavili da je u pitanju laboratorijsko zagaenje i nisu ga spom enuli kada su pozvali doktora Kruza, zaduenog lekara u Puntarenasu. Delovi gutera leali su u zamrzivau u zamrzivaa na Kolumbija univerzitetu i ekali povratak doktora Simpsona, koji je trebalo da stigne tek za mesec dana. I stvar

i bi ostale takve, da nije tehniarka po imenu Elis Levin ula u Laboratoriju za tro pske bolesti, videla crte Tine Bouman i rekla: "O, ije je dete nacrtalo dinosaurus a?" "ta?" upita Riard Stoun i polako se okrete prema njoj. "Dinosaurusa. Zar to nije to? Moj klinac ih sve vreme crta." "Ovo je guter", ree Stoun. "Iz Kostarike. Neka devojica ga je nacrtala." "Nije", ree Elis Levin, odmahujui glavom. "Pogledaj. Jasno je. Velika glava, dug vrat, stoji na stranjim nogama, debeo rep. To je dinosaurus." "Nemogue. Bio je visok samo stopu." "Pa ta? Bilo je tad i malih dinosaurusa", ree Elis. "Veruj mi, znam ja. Imam dvojicu deaka, strunjak sam. Najmanji dinosaurus bio je manji od stope. Tinisaurus , ili tako nekako, ne znam. Ta imena su nemogua. Ako ima vie od deset godina, nikad ih nee nauiti." "Ne razume", ree doktor Stoun. "Ovo je crte savremene ivotinje. Poslali su nam deo te ivotinje. Sad je u zamrzivau." Stoun je otiao, izvadio ga i istresao iz vreic e. Elis Levin posmatrala je zamrznut komad noge i repa, i slegla ramenima. Nij e ga dodirnula. "Ne znam", ree ona. "Ali meni to lii na dinosaurusa." Stoun odmahnu glavom. "Nemogue." "Zato?" upita Elis Levin. "Moda je ostatak ili relikt, ili kako ih ve zovu." Stoun je nastavio da vrti glavom. Elis je bila neiformisana; ona je bila sa mo tehniarka koja je radila u bakteriolokoj laboratoriji, nie niz hodnik. I imala b ujnu matu. Stoun se prisetio vremena kada je mislila da je prati jedan od deurnih na hirurgiji... "Zna, Riarde", ree Elis Levin, "ako bi ovo zaista bio dinosaurus, bila bi to v elika stvar." "To nije dinosaurus." "Je li neko proverio?" "Nije", ree Stoun. "E, pa, odnesi ga u Muzej istorije prirode, ili tako negde", ree Elis Levin. "Stvarno bi trebalo." "Bilo bi me sramota." "Hoe li da to ja uradim umesto tebe?" upita ona. "Ne", ree Riard Stoun. "Neu." "Nee nita da uini?" "Ba nita." Stavio je vreicu natrag u zamrziva i zalupio vrata. "To nije dinosau rus, to je guter. A i ta je da je, moe da saeka da se doktor Simpson vrati sa Bornea da ga identifikuje. To je zadnja, Elis. Guter ne ide nigde." DRUGA ITERACIJA U svakom narednom crteu fraktalne krive mogu se pojaviti iznenadne promene. Jan Malkolm OBALA UNUTRANJEG MORA Alan Grant je uao, nosa nekoliko palaca od zemlje. Temperatura je bila via od sto stepeni. Kolena su ga bolela, uprkos pantalonama s jastuiima koje je nosio. Pl ua su mu gorela od otre alkalne praine. Sa ela mu je kapao znoj na zemlju. Meutim, Gr ant je bio navikao na neudobnost. Celokupna panja bila mu je usredsreena na kvadra t zemlje od est palaca ispred njega. Raei paljivo etkicom za zube i slikarskom etkicom od kamilje dlake, otkrio je ma juni deli viline kosti u obliku slova L. Bio je palac dugaak i ne iri od njegovog mal og prsta. Zubi su predstavljali niz takica i bili karakteristino koso postavljeni. Parii kosti ljutili su se dok ga je iskopavao. Grant na trenutak zastade da obloi k ost gumenim cementom pre nego to nastavi da je otkopava. Bila je to, bez sumnje, vilina kost bebe dinosaurusa mesodera. Njen vlasnik umro je pre sedamdeset devet m iliona godina, u dobu od oko dva meseca. Ako bude imao sree, Grant e moda pronai i o statak skeleta. Ako to bude sluaj, bie to prvi potpuni skelet bebe mesodera... "Hej, Alane!"

Alan Grant podie pogled i zakilji od sunca. Spustio je naoari za sunce i nadla nicom obrisao elo. uao je na erodiranom brdu u pustarama blizu Zmijske Vode, u Montani. Ispod ve like plave inije neba zaravnjena brda, izbili slojevi zdrobljenog krenjaka, pruali su se miljama na sve strane. Nije bilo ni drveta, ni buna. Niega osim gole stene, vrelog sunca i zavijanja vetra. Posetioci su smatrali da su pustare depresivno sumorne, ali kada je Grant p osmatrao ovaj pejza, on je video neto sasvim drugo. Ova gola zemlja bila je podset nik na jedan drugi, jako razliit svet, koji je nestao pre osamdeset miliona godin a. Okom uma, Grant je video sebe tamo nazad u toplom, movarnom rukavcu koji je ob likovao obalnu liniju velikog unutranjeg mora. Ovo unutranje more bilo je iroko hil jadu milja i prualo se od novoizdignutih Stenovitih planina, pa sve do otrih, gole tnih vrhova Apalaa. Ceo ameriki Zapad bio je pod vodom. U to vreme, gore na nebu nalazili su se tanuni oblaci, zatamnjeni dimom oblin jih vulkana. Atmosfera je bila gua, bogatija ugljen-dioksidom. Biljke su brzo rasl e du obala. U tim vodama nije bilo riba, ali bilo je koljaka i zmija. Pterosaurus se obruavao da zagrebe alge sa povrine. Nekoliko dinosaurusa mesodera unjalo se movar nim obalama jezera, meu palmama. A na puini nalazilo se ostrvce, veliko oko dva ju tra. Ovieno gustom vegetacijom, ovo ostrvo tvorilo je zatieno utoite gde su krda bilj odernih kljunastih dinosaurusa polagala jaja u zajednika legla i podizala mladunce koji su pitali. Tokom miliona godina koje su sledile, bledozeleno alkalno jezero postalo je plie i na kraju nestalo. Izloena zemlja nabirala se i pucala pod egom. I ostrvo na puini sa jajima dinosaurusa postalo je erodirana brdska padina u severnoj Montan i, na kojoj je Alan Grant sada vrio iskopavanja. "Hej, Alane!" Ustao je; etrdesetogodinjak irokih grudi, bradat. Zauo je tektanje portabl-gener atora i udaljen klepet malog automatskog ekia koji je sekao jedru stenu sledeeg brd a. Video je da mlaarija radi oko ekia i sklanja u stranu velike komade stene poto bi proverili da u njima nema fosila. U podnoju brda video je est vigvama svog kampa, leprav ator kantine i prikolicu koja je sluila kao poljska laboratorija. Video je i Eli kako mu mae iz senke poljske laboratorije. "Posetilac!" viknula je i pokazala na istok. Grant je ugledao oblak praine i plavi ford sedan kako im prilazi, poskakujui po izrovanom putu. Bacio je pogled na sat: tano na vreme. Na drugom brdu, mlaarija je sa zanimanjem posmatrala. U Zmijsu Vodu stizalo je malo posetilaca i bilo je mnogo nagaanja zbog ega bi pravnik iz Agencije za zatitu ivotne sredine eleo da se s retne s Alenom Grantom. Meutim, Grant je znao da paleontologija, nauka o istrebljenom ivotu, poslednj ih godina poprima neoekivani znaaj za savremeni svet. Savremeni svet se brzo menja i izgleda da je na preka pitanja o klimi, unitavanju uma, globalnom otopljavanju ili ozonskom omotau mogue, barem delimino, dati odgovor na osnovu informacija iz pr olosti. Informacija koje mogu pruiti paleontolozi. U poslednjih nekoliko godina nj ega su dvaput zvali da svedoi kao strunjak. Grant je krenuo nizbrdo da se sretne s kolima. Bela praina naterala je posetioca na kaalj dok je zatavrao vrata kola. "Bob M oris, Agencija za zatitu ovekove sredine", ree on, pruajui ruku. "Ja sam iz ogranka u San Francisku." Grant se predstavio i rekao: "Delujete kao da vam je vruina. Hoete pivo?" "Isuse, 'ou." Moris se bliio tridesetoj, nosio kravatu i pantalone iz poslovn og odela. Nosio je aktovku. picaste cipele krckale su mu po kamenju dok je iao ka prikolici. "Kada sam preao preko brda, pomislio sam da je ovo indijanski rezervat", ree Moris i pokaza na vigvame. "Nije", ree Grant. "Samo je najbolji nain da se ovde ivi." Grant je objasnio d a su se 1978, prve godine iskopavanja, pojavili sa najmodernijim okrtaedarskim N ort Sloup atorima. Meutim, atore je neprestano odnosio vetar. Pokuali su sa ostalim vrstama atora, sa istim rezultatom. Na kraju, poeli su da grade vigvame, koji su v ei iznutra, udobniji i stabilniji na vetru. "Ovo su vigvami Crnih Stopala, podign uti oko etiri stuba", ree Grant. "Vigvami Sijuksa imaju tri stuba, ali ovo je bilo

podruje Crnih Stopala, pa smo mislili..." "Aha", ree Moris. "Ba prikladno." mirnuo je prema pustom pejzau i odmahnuo glav om. "Koliko ste ve ovde?" "Oko ezdeset pakovanja", ree Grant. Poto je Moris delovao zbunjeno, on je obja snio: "Mi merimo vreme u pivu. Ponemo u junu sa sto pakovanja. Ve smo dogurali do oko ezdeset." "ezdeset tri, da budemo tani", ree Eli Setler, kad su prili prikolici. Granta je zabavljalo da posmatra Morisa kako zuri u nju. Eli je nosila seene farm erke i radnu koulju vezanu preko stomaka. Imala je dvadeset etiri godine i bila ja ko preplanula. Plava kosa bila joj je vezana pozadi. "Eli nas odrava", ree Grant, predstavljajui je. "Ona je jako dobra u svom posl u." "ime se bavi?" upita Moris. "Paleobotanikom", ree Eli. "A takoe obavljam i standardne terenske pripreme." Otvorila je vrata i ula unutra. Erkondin u prikolici spustio je temperaturu samo na osamdeset pet stepeni, a li i to se inilo hladnjikavim posle podnevne ege. U prikolici nalazio se niz dugaki h drvenih stolova, sa briljivo poloenim majunim uzorcima kostiju, prikaenim i obeleen im. Neto dalje, nalazile su se keramike posude i upovi. Oseao se jak miris kiseline. Moris je bacio pogled na kosti. "Mislio sam da su dinosaurusi bili veliki", ree on. "Bili su", ree Eli. "Ali sve to ovde vidite potie od beba. Zmijska Voda je prv enstveno znaajna zbog broja legla dinosaurusa. Dok mi nismo poeli naa istraivanja, g otovo da se i nije znalo za mladunce dinosaurusa. Znalo se za samo jo jedno leglo u pustinji Gobi. Mi smo otkrili dvanaest razliitih legla, sa sve jajima i kostim a mladunaca." Dok je Grant prilazio friideru, ona je pokazala Morisu kupke sa siretnom kise linom koje su koristili da rastvaranjem uklone krenjak sa tananih kostiju. "Lie na kosti pileta", ree Moris, zagledan u keramike posude. "Da", ree ona. "One jako lie na ptije." "A ta je s ovima?" upita Moris, pokazujui napolje kroz prozor prikolice na go milu velikih kostiju zamotanih u teku plastiku. "Otpaci", ree Eli. "Kosti suvie rasparane u trenutku kad smo ih izvadili iz ze mlje. Pre bismo ih naprosto bacili, ali danas ih aljemo na genetiko ispitivanje." "Genetiko ispitivanje?" upita Moris. "Evo", ree Grant i gurnu mu pivo u ruku. Eli je dao drugo. Ona zaloka svoje, zabacujui dugaak vrat. Moris je buljio. "Ovde se prilino leerno ponaamo", ree Grant. "Hoete li u moju kancelariju?" "Naravno", ree Moris. Grant ga je poveo do kraja prikolice, gde su se nalazi li pocepan leaj, ulegnuta stolica i pohaban niski stoi. Grant se spustio na leaj, ko ji je zakripao i izbacio oblak kredaste praine. Zavalio se i nabio izme na stoi. "Ras komotite se." Grant je bio profesor paleontologije na Denverskom univerzitetu i jedan od najistaknutijih istraivaa u svojoj oblasti, ali nikad se nije srodio s drutvenim no rmama. Sebe je smatrao ovekom za napolje i znao je da se sav vaan rad u okviru pal eontologije obavlja napolju, spostvenim rukama. Grant nije imao mnogo strpljenja za akademike i kustose muzeja, one koje je zvao 'ajnim lovcima na dinosauruse'. A i sam se trudio da se oblaenjem i ponaanjem razlikuje od 'ajnih lovaca na dinosau ruse', pa je, ak, i predavanja drao u farmerekama i patikama. Grant je posmatrao kako Moris prvo brie sedite stolice pre nego to e da sedne. Moris je otvorio aktovku, preturao po papirima, a zatim bacio pogled na Eli, koj a je na drugom kraju prikolice pincetom vadila kosti iz kupki, ne obraajui panju na njih. "Verovatno se pitate zato sam ovde." Grant je klimnuo. "Dug je put dovde, gospodine Moris." E, pa", ree Moris, "onda da odmah preem na stvar. Agencija za zatitu ivotne sre dine je zainteresovana za aktivnosti Hamondove zadubine. Vi od njih primate neku pomo." "Trideset hiljada dolara godinje", ree Grant, klimajui glavom. "Poslednjih pet godina." "ta znate o zadubini?" upita Moris. Grant slegnu ramenima. "Hamondova zadubina je cenjeni izvor akademske pomoi.

Oni potpomau istraivanja irom sveta, ukljuujui i nekoliko istraivaa dnosaurusa. Znam d potpomau Boba Kerija, tamo kod Tajlera u Alberti, kao i Dona Velera na Aljaski. V erovatno jo njih." "Znate li zato Hamondova zadubina toliko pomae istraivanje dinosaurusa?" upita Moris. "Naravno. Zato to je stari Don Hamond lud za dinosaurusima." "Jeste li se sreli s Hamondom?" Grant slegnu ramenima. "Jednom ili dvaput. On nas nakratko obie. Znate, pril ino je mator. I ekscentrian, kako to bogati ljudi ponekad znaju da budu. Ali uvek jako poletan. Zato?" E, pa", ree Moris, "Hamondova zadubina je, u stvari, jedna prilino tajanstvena organizacija." Izvadio je fotokopiranu kartu sveta, obeleenu crvenim takicama, i pruio je Grantu. "Ovo su iskopavanja koja je zadubina prole godine finansirala. Pri meujete li neto udno u vezi njih? Montana, Aljaska, Kanada, vedska... Sva mesta su n a severu. Nema niega ispod etrdeset pete paralele." Moris je izvadio jo karata. "Iz godine u godinu je isto. Dinosauruski projekti na jugu, u Juti, Koloradu ili Me ksiku nikad ne dobijaju novac. Hamondova zadubina pomae jedino iskopavanja u hladn im klimatskim zonama. eleli bismo da saznamo zato." Grant je brzo prelistao karte. Ako je zaista istina da zadubina pomae samo is kopavanja u hladnim klimatskim zonama, onda je to udno ponaanje, jer najbolji istr aivai dinosaurusa rade u toplim klimatskim zonama, a..." "Postoje i druge zagonetke", ree Moris. "Na primer, kakva je veza izmeu dinos aurusa i ilibara?" "ilibara?" "Da. To je ona tvrda uta smola od isuenog drvenog so..." "Znam ta je", ree Grant. "Ne znam zato to pitate?" "Zato to je", ree Moris, "u poslednjih pet godina Hamond kupio ogromne koliine ilibara u Americi, Evropi i Aziji, ukljuujui i vei broj dragulja muzejske vrednosti . Zadubina je potroila sedamnaest miliona dolara na ilibar. Sada, od privatnika, im aju najveu zalihu ovog materijala na svetu." "Ne shatam", ree Grant. "Ni bilo ko drugi", ree Moris. "Koliko znamo, to nema nikakvog smisla. ilibar se lako moe sintetisati. On nema nikakvu komercijalnu ili odbrambenu vrednost. N ema razloga sakupljati ga. Meutim, Hamond to ve godinama ini." "ilibar", ree Grant, odmahujui glavom. "A ta je s njegovim ostrvom u Kostariki?" nastavio je Moris. "Pre deset godi na Hamondova zadubina zakupila je od vlade Kostarike jedno ostrvo. Toboe da naprav i bioloki rezervat." "O tome ne znam nita", ree Grant, namrten. "Nisam mmogao da mnogo toga otkrijem", ree Moris. Ostrvo je udaljeno sto mil ja od zapadne obale. Jako je krevito i nalazi se u delu okeana gde je zbog kombin acije vetrova i struja gotovo neprestano prekriveno maglom. Zovu ga Maglovito os trvo. Isla Nublar. Oigledno je da su Kostarikanci bili zapanjeni to ga neko trai." Moris je neto traio po aktovci. "To sam pomenuo", ree on, "zato to vam je, prema pod acima, plaen honorar za savetnike usluge u vezi ovog ostrva." "Je li?" Moris je Grantu pruio list papira. Bila je to fotokopija eka koga je Ingen In c., Faralon roud, Palo Alto, Kalifornija, izdala marta 1984. godine. Naslovljeno g na ime Alana Granta, na iznos od dvanaest hiljada dolara. U donjem uglu, ek je bio oznaen SAVETNIKE USLUGE/KOSTARIKA/HIPERPROSTOR MLADUNADI. "A, da, naravno", ree Grant. "Seam se toga. Bilo je avolski udno, ali seam se to ga. Meutim, to nije imalo nikakve veze sa nekim ostrvom." Alan Grant je 1979. godine u Montani otkrio prvu skupinu jaja dinosaurusa, a u sledee dve godine jo njih; meutim, sve do 1983. nije stigao da objavi svoja otk ria. lanak, zajedno sa izvetajem o krdu od deset hiljda dinosaurusa kljunaa koji su i veli du obala beskrajnog unutranjeg mora, pravili zajednika legla jaja u blatu i po dizali krda svojih mladunadi, proslavio je preko noi Granta. Pominjanje majinskih n agona kod divovskih dinosaurusa - i crtei ljupkih beba kako guraju njuke iz jaja naili su na odziv u svetu. Grant je bio obasut zahtevima za intervjue, predavanj a, knjige. On ih je, to je svojstveno za njega, sve odbio, jer je jedino eleo da n

astavi svoja iskopavanja. Ali, tokom tih mahnitih dana sredinom osamdesetih, kor poracija Ingen ponudila mu je savetnike usluge. "Jeste li pre toga uli za Ingen?" upita Moris. "Nisam." "Kako su stupili u vezu s vama?" "Telefonom. Bio je to ovek po imenu enaro ili enino, neto tako." Moris klimnu glavom. "Donald enaro", ree on. "On je pravni zastupnik Ingena." "Bilo kako bilo, eleo je da sazna ime su se dinosaurusi hranili. I ponudio mi je honorar da mu napiem izvetaj." Grant je ispio pivo i spustio limenku na pod. "e nara su posebno zanimali mladi dinosaurusi. Bebe i mladunad. ta su jeli. Pretposta vljam da je mislio da ja to znam." "A jeste li?" "Ne ba. Rekao sam mu to. Mi smo nali puno skeletnog materijala, ali jako malo podataka i ishrani. Meutim, enaro je rekao da zna da nismo sve objavili i da eli s ve to imamo. Ponudio je jako veliki honorar. Pedeset hiljada dolara." Moris je izvadio kasetofon i spustio ga na stoi. "Nemate nita protiv?" "Ne. Samo nastavite." "Pa", ree Grant. "Vidite ovu nau operaciju. Pedeset hiljada dolara dovoljno j e za dva leta iskopavanja. Rekao sam mu da u uiniti sve to mogu." "Znai, pristali ste da mu pripremite izvetaj." "Da." "O ishrani mladunadi dinosaurusa?" "Da." "Sreli ste se s enarom?" "Ne. Samo preko telefona." "Da li je enaro rekao zato su mu potrebne te informacije?" "Jeste", ree Grant. "Planirao je muzej za decu i eleo je da prikae bebe dinosa urusa. Rekao je da je unajmio jedan broj akademskih savetnika i naveo njihova im ena. Bilo je paleontologa poput mene, jedan matematiar iz Teksasa po imenu Jan Ma lkolm i par ekologa. Jedan sistem-analitiar. Dobra grupa." Moris je klimao glavom i beleio. "I tako ste prihvatili ulogu savetnika?" "Jesam. Sloio sam se da im poaljem saet prikaz naeg rada: ta smo saznali o navik ama hadrosaurusa kljunaa koje smo otkrili." "Kakve ste im informacije poslali?" upita Moris. "Sve: ponaanje u leglu, opsezi teritorija, ponaanje pri ishrani, ponaanje u za jednici. Sve." "A kako je enaro na to odgovorio." "Nastavio je da zove i zove. Ponekad usred noi. Da li bi dinosaurusi jeli ov o? Da li bi jeli ono? Da li da u bi u prikaz trebalo ukljuiti ovo? Nikako nisam m ogao da razumem emu panika. I ja mislim da su dinosaurusi znaajni, ali nisu toliko znaajni. Mrtvi su ve ezdeset pet miliona godina. Nema razloga zbog koga poziv ne b i mogao da saeka zoru." "Shvatam", ree Moris. "A pedeset hiljada dolara?" Grant odmahnu glavom. "Umorio sam se od enara i otkazao stvar. Nali smo se na dvadeset hiljada. To mora da je bilo negde sredinom '85." Moris je pribeleio. "A Ingen? Neki drugi ugovor s njima?" "Nita od 1985." "A kada je Hamondova zadubina poela da prua novanu pomo za vaa istraivanja?" "Morau da pogledam", ree Grant. "Ali bilo je to tu negde. Sredinom osamdeseti h." "I Hamonda znate samo kao bogatog zaluenika za dinosauruse?" "Da." Moris je nainio jo jednu beleku. "Vidite", ree Grant, "ako Agenciju za zatitu prirodne sredine toliko zanima Do n Hamond i njegovi poslovi - iskopavanja dinosaurusa na severu, kupovina ilibara, ostrvo u Kostariki - zato ga naprosto ne upitate o tome?" "U ovom trenutku ne moemo", ree Moris. "Zato ne moete?" "Zato to nemamo nikakav dokaz da neto nezakonito radi", ree Moris. "Ali, ja lin o mislim da je oigledno da Don Hamond kri zakon."

"Prvo je sa mnom stupilo u kontakt", obajsnio je Moris, "Odeljenje za trans fer tehnologije. OTT prati slanje amerike tehnologije koja bi mogla da ima vojni znaaj. Nazvali su da kau da Ingen radi na dva podruja mogueg ilegalnog transfera teh nologije. Prvo, Ingen je poslao tri Kreja XMP u Kostariku. Ingen je to nazvao ka o transfer unutar granica korporacije i tvrdio da oni nisu namenjeni daljoj prod aji. Ali OTT ne moe ni da zamisli emu bi, kog avola, nekom u Kostariki bila potrebn a tolika snaga." "Tri Kreja", ree Grant. "Je li to neka vrsta kompjutera." Moris klimnu glavom. "Jako monih superkompjutera. Da to slikovito prikaem, ni jedna privatna kompanija u Americi nema jau kompjutersku mo od ta tri Kreja. A Ing en je poslao maine u Kostariku. Morate se zapitati zato?" "Predajem se. Zato?" upita Grant. "Niko ne zna. A Hudovi predstavljaju jo veu brigu", nastavi Moris. "Hudovi su automatski sekvenceri gena - maine koje same izraunavaju genetiki kod. One su tako nove da jo nisu dospele na listu zabranjenih. Ali svaka laboratorija za genetiki inenjering verovatno e nabaviti jednu, ako bude mogla da odvoji pola miliona dolar a." Preleteo je po belekama. "Pa, ini se da je Ingen poslao dvadeset etiri Hudova s ekvencera na svoje ostrvo u Kostariki. Oni, opet, kau da je to transfer unutar odeljaka, a ne izvoz", ree Moris. "OT T tu ne moe mnogo toga da uradi. Njih po dunosti ne zanima njihova upotreba. Ali I ngen oigledno osniva jednu od najmonijih svetskih ustanova za genetiki inenjering u jednoj mutnoj centralnoamerikoj dravi. Dravi bez propisa. To se ve dogaalo." Ve je bilo sluajeva da se amerike kompanije za bioinenjering premetaju u druge z emlje da im ne bi stajali na putu razni propisi i zakoni. Najoitiji, objanjavao je Moris, bio je sluaj Biosinovog besnila. Godine 1986, Genetika Biosin korporacija iz Kupertina testirala je na jednoj farmi u ileu vakcinu protiv besnila. O tome nisu obavestili vladu ilea, a ni farm ere koji su u to bili ukljueni. Naprosto su pustili vakcinu u promet. Vakcina se sastojala od ivih virusa besnila, genetiki tako oblikovanih da pos tanu nevirulentni. Ali virulentnost nije bila testirana; Biosin nije znao da li virus jo moe da izazove besnilo ili ne. Jo gore, virus je bio izmenjen. Obino besnil o nije mogue dobiti ako vas ne ugize neka ivotinja. Ali Biosin je izmenio virus be snila tako da moe da proe kroz plune alveole; mogue je bilo zaraziti se njegovim udi sanjem. Osoblje Biosina donelo je dole u ile te ive viruse besnila u runom prtljagu komercijalnim avionskim letom. Moris se esto pitao ta bi se dogodilo da se tokom leta kapsula polomila. Svi u avionu mogli su da se zaraze besnilom. Bilo je to neuveno. Bilo je to neodgovorno. Bilo je to kriminalno nemarno. M eutim, protiv Biosina nije pokrenut nikakav postupak. ileanski farmeri koji su nes vesno rizikovali ivote bili su neuki seljaci, vlada ilea borila se protiv ekonomsk e krize, a amerike vlasti nisu bile ovlaene da bilo ta preduzmu. I tako Luis Dodson, genetiar odgovoran za test, jo radi kod Biosina. Biosin je i dalje bezobiran. A dr uge amerike kompanije hitaju da otvore postrojenja u drugim dravama koje malo znaj u o genetikim istraivanjima. Dravama koje smatraju da je bioloki inenjering isto to i bilo koji drugi vid visoke tehnologije, pa je, kao takav, dobrodoao u njihovu zem lju; drave koje nisu svesne moguih opasnosti. "Zato smo i poeli istragu o Ingenu", ree Moris. "Pre oko tri nedelje." "I ta ste, u stvari, otkrili?" upita Grant. "Malo toga", priznao je Moris. "Kad se vratim u San Francisko, verovatno emo morati da obustavimo istragu. A mislim da sam i ovde zavrio." Poeo je da pakuje a ktovku. "Uzgred, to to zaista znai 'hiperprostor mladunadi'?" "To je samo moderna etiketa za moj izvetaj", ree Grant. 'Hiperprostor' je ter min za viedimenzionalni prostor " kao trodimenzionalni iks-oks. Ako hoete da uzmet e u obzir celokupno ponaanje neke ivotinje, njenu ishranu, kretanje i spavanje, mo rate da smestite ivotinju u viedimenzionalni prostor. Neki paleontolozi odnose se prema ponaanju neke ivotinje kao da se ono odigrava u ekolokom hiperprostoru. 'Hipe rprostor mladunadi' odnosilo bi se naprosto na ponaanje mladunadi dinosaurusa " ako biste eleli da budete to je mogue pretenciozniji." Na drugom kraju prikolice zazvonio je telefon. Eli se javila. Rekla je: "Sa d je na sastanku. Moe li on vas da pozove?" Moris je kljocanjem zatvorio aktovku i ustao. "Hvala na pomoi i pivu", ree on.

"Nema problema", ree Grant. Grant je hodao uz Morisa du prikolice do vrata na drugom kraju. Moris ree: "D a li je Hamond ikada traio od vas nekakav fiziki materijal s vaeg mesta iskopavanja ? Kosti, ili jaja, ili neto slino?" "Ne", ree Grant. "Doktorka Satler je pomenula da ovde vrite nekakve genetike poslove..." "Pa, ne ba", ree Grant. "Kada odbacimo fosile koji su slomljeni ili iz nekog drugog razloga nepodesni za muzejsko uvanje, aljemo kosti u laboratoriju koja ih m elje i pokuava da za nas izvue belanevine. Belanevine se onda identifikuju, a izvetaj i se alju nazad nama." "Koja je to laboratorija?" upita Moris. "Medicinski bioloki servisi u Solt Lejku." "Kako ste ih izabrali?" "Na osnovu ponuda." "Ta laboratorija nema nikakve veze sa Ingenom?" upita Moris. "Koliko ja znam, nema", ree Grant. Doli su do vrata prikolice. Grant ih je otvorio i osetio nalet vrelog vazduh a spolja. Moris je zastao da stavi naoari za sunce. "Jo samo jedna stvar", ree Moris. "Pretpostavimo da Ingen, u stvari, ne pravi muzejsku postavku. emu bi jo mogle da poslue informacije iz izvetaja koji ste im pr edali?" Grant se nasmejao. "Jasno. Mogli bi da nahrane bebu hadrosaurusa." I Moris se nasmejao. "Bebu hadrosaurusa. To bi bila prava stvar da se vidi. Koliko su bili veliki?" "Otprilike ovoliko", ree Grant i rairi ruke est ina jednu od druge. "Kao veveri ca." "A koliko im je trebalo da postignu krajnju veliinu?" "Tri godine", ree Grant. "Manje-vie." Moris je ispruio ruku. "E, pa, jo jednom hvala na pomoi." "Srean put", ree Grant. "Ne urite." Za trenutak je posmatrao Morisa, koji je p rilazio svojim kolima, a zatim zatvorio vrata prikolice. Grant ree: "ta misli?" Eli slegnu ramenima. "Naivko." "Je l' ti se svideo deo u kome je Don Hamond glavni zloa", nasmeja se Grant. "Don Hamond je opak ba kao i Volt Dizni. Uzgred, ko je zvao?" "O", ree Eli, "neka ena " Elis Levin. Ona radi u Kolumbija medicinskom centru . Zna li je?" Grant odmahnu glavom. "Ne." "Pa, neto je u vezi identifikacije nekakvih ostataka. eli da joj se odmah jav i." KOSTUR Eli Setler je sklonila pramen plave kose sa lica i upravila panju na kiselin ske kupke. Imala ih je est u nizu, molarne jaine od 5 do 30 postotaka. Morala je j ae rastvore da dri na oku, jer bi progrizli krenjak i poeli da erodiraju kosti. Kost i beba-dinosaurusa tako su krhke. Divila se to su uopte bile sauvane, posle osamdes et miliona godina. Dokono je sluala kako Grant pria: "Gospoica Levin? Ovde Alan Grant. ta je to sa ... ta imate? ta?" Poeo je da se smeje. "U to jako sumnjam, gospoice Levin... Ne, st varno nemam vremena, ao mi je... Pa, mogu da pogledam, ali gotovo sigurno mogu da vam garantujem da je to guter bazilisk. Ali... da, moete da to uinite. U redu. Poal jite odmah." Grant je spustio slualicu i odmahnuo glavom. "Ti ljudi." Eli upita: "O emu je re?" "Nekom guteru koga pokuava da identifikuje", ree Grant. "Poslae mi faksom rendg en." Priao je faksu i saekao da se prenos zavri. "Uzgred, imam za tebe novo otkrie. Jedno dobro." "Da?" Grant klimnu. "Naao sam ga neposredno pre nego to se momak pojavio. Na Junom b rdu, etvrti horizont. Beba velociraptora: eljust i celo zubalo, tako da nema sumnj e o identitetu. A mesto deluje netaknuto. Moda bi mogli dobiti i ceo sklelet."

"Fantastino", ree Eli. "Koliko je mlada?" "Mlada", ree Grant. "Dva, moda najvie etiri meseca." "I bez sumnje je velociraptor?" "Potpuno", ree Grant. "Moda se kolo sree konano okrenulo." Poslednje dve godine u Zmijskoj vodi, ekipa je iskopavala samo hadrosauruse kljunae. Ve su imali dokaza o bezbroznim krdima ovih dinosaurusa biljodera, kako t utnje poljima krede u grupama od deset ili dvadeset hiljada, kao to e bizoni kasni je tutnjati." Meutim, sve ee se postavljalo pitanje: gde su grabeljivci? Naravno, oekivali su da e grabeljivci biti retki. Prouavanja populacija grabelji vci/plen u lovnim parkovima u Africi i Indiji sugerisala su da, grubo reeno, na j ednog grabeljivca mesodera dolazi etiri stotine biljodera. To znai da bi krdo od dese t hiljada kljunaa opskrbljavalo samo dvadeset pet tiranosaurusa. Tako da je bilo malo verovatno da e nai ostatke velikog grabeljivca. Ali da li je bilo manjih grabeljivaca? Zmijska voda imala je desetine legala " na nekim mestima zemlja je bukvalno bila prekrivena deliima ljusaka od jaja di nosaurusa " a mnogi mali dinosaurusi jeli su jaja. ivotinja kao Dromeosaurusa, Ov iraptora, Velociraptora i Koelurusa " grabeljivaca visokih tri do pet stopa " mor alo je ovde biti u izobilju. Meutim, do sada nisu otkrili nijednu. Moda je ovaj skelet velociraptora zaista znaio da se kolo njihove sree okrenul o. I to beba! Eli je znala da je jedan od Grantovih snova bio da prouava podizanj e beba dinosaurusa mesodera, kao to je to ve uinio s biljoderima. Moda je ovo bio prvi korak ka tom snu. "Mora da si prilino uzbuen", ree Eli. Grant nije odgovorio. "Rekla sam, mora da si uzbuen", ponovila je Eli. "Boe", ree Grant. Buljio je u faks. Eli je pogledala preko Grantovog ramena rendgenski snimak i polako ispustil a vazduh. "Misli li da je to amasikus?" "Da", ree Grant. "Ili trijasikus. Skelet je tako lak." "Ali ovo nije guter", ree ona. "Ne", ree Grant. "Ovo nije guter. Ve dve stotine miliona godina nijedan troprs ti guter nije hodao ovom planetom." Eli je u poetku mislila da gleda neku podvalu " genijalnu, veto izvedenu podv alu, ali svakako podvalu. Svaki biolog zna da je pretnja podvalom uvek prisutna. Najpoznatija podvala, piltdaunski ovek, nije otkrivena etrdeset godina, a njen poi nitelj i dalje je nepoznat. U skoranje vreme, ugledni astronom Fred Hojl je tvrdi o da je fosilni krilati dinosaurus, Arheopteriks, izloen u Britanskom muzeju, pre vara. (Ispostavilo se da je ipak pravi.) Sutina uspene podvale sastoji se u prikazivanju naunicima onoga to oekuju da vid e. A, Elinom oku, rendgenski snimak gutera bio je potpuno ispravan. Troprsto stop alo bilo je dobro uravnoteeno, sa najmanjom sredinjom kandom. Kotani tragovi etvrtog i petog prsta bili su smeteni blizu metatarzalnog zgloba. Golenica je bila jaka, i znaajno dua nego bedrena kost. U kuku, acetabulum je bio ceo. Rep je imao etrdese t pet prljenova. Bio je to mladi Prokompsognatus. "Moe li rendgen da bude krivotvoren?" "Ne znam", ree Grant. "Ali gotovo da je nemogue krivotvoriti rendgenski snima k. A Prokompsognatus je jedna opskurna ivotinja. ak i ljudi koji poznaju dinosauru se nikad nisu uli za njega." Eli je proitala beleku. "Uzorak prikupljen na plai Kabo Blanko, 16. jula... Oig ledno je majmun drekavac jeo ivotinju, a ovo je sve to je preostalo. Oh... kae da j e guter napao jednu devojicu." "Sumnjam", ree Grant. "Ali, ko zna. Prokompsognatus je bio tako mali i lak d a smo pretpostavljali da mora da je bio leinar, da se hranio samo mrtvim stvorenj ima. A vidi se da je do bokova imao..." na brzinu je odmerio... "oko dvadeset ce ntimetara, to bi znailo da je cela ivotinja bila visoka oko stope. Kao pile. ak bi i dete moralo da joj izgleda prilino zastraujue. Mogla bi da ugrize bebu, ali ne i d ete." Eli se namrtila na rendgenski snimak. "Misli li da bi ovo moglo da bude legit imno ponovno otkrie?" upita ona. "Kao celakant?"

"Moda", ree Grant. Celakant je bila pet stopa duga riba za koju se mislilo da je izumrla pre ezdeset pet miliona godina, sve dok jedan primerak nije izvaen iz okeana 1938. godine. Ali bilo je i drugih primera. Australijski planinski pigmej ski oposum bio je poznat samo na osnovu fosila sve dok jednog nisu pronali u kant i za ubre u Melburnu. A deset hiljada godina star fosil vonog imia sa Nove Gvineje op isao je zoolog koji je nedugo zatim primio potom iv primerak. "Ali da li je mogue da je stvaran?" bila je uporna. "ta je sa starou?" Veina ponovo otkrivenih ivotinja bili su prilino skoranji dodaci fosilnim podac ima: deset ili dvadeset hiljada godina stari. Neki su bili stari pola miliona go dina; u sluaju celakanta, ezdeset pet miliona godina stari. Ali uzorak koji su pos matrali bio je mnogo, mnogo stariji od toga. Dinosauri su izumrli u periodu kred e, pre oko ezdeset pet miliona godina. Procvat su doiveli i postali dominantan obl ik ivota na planeti u juri, pre 190 miliona godina. A prvi put su se pojavili u t rijasu, otprilike pre oko 220 miliona godina. Prokompsognatus je iveo u ranom trijasu - vremenu toliko dalekom da ak ni naa planeta nije izgledala isto. Svi kontinenti su bili spojeni u jednu kopnenu masu , zvanu Pangeja, koja se pruala od Severnog do Junog pla - beskrajni kontinent pap rati i uma, sa nekoliko velikih pustinja. Atlantski okean bio je usko jezero izmeu onoga to e postati Afrika i Florida. Vazduh je bio gui. Zemljite je bilo toplije. Po stojalo je na stotine aktivnih vulkana. I to je bilo okruenje u kome je Prokompso gnatus iveo. "E, pa", ree Eli. "Znamo da su ivotinje preivele. Krokodili su, u sutini, ivotin je iz trijasa koje ive u sadanjosti. Ajkule su iz trijasa. Tako da znamo da se to ve dogaalo." Grant je klimnuo glavom. "A postavlja se pitanje", ree on, "kako bi se to dr ugaije moglo objasniti? Ili je to podvala - u ta sumnjam - ili je ponovno otkrie. ta bi drugo moglo da bude?" Telefon je zazvonio. "Ponovo Elis Levin", ree Grant. "Hajde da vidimo moe li nam poslati pravi uzorak." Javio se i iznenaeno pogledao Eli. "Da, saekau gospodina Hamonda. Da. Naravno." "Hamond? ta on hoe?" upita Eli. Grant je odmahnuo glavom, a onda rekao u slualicu: "Da, gospodine Hamond. Da , i meni je drago da vam ujem glas... Da... " Pogledao je Eli. "O? O, da? Je li t ako?" Rukom je prekrio mikrofon i rekao: "Zaluen je kao to je i bio. Mora da uje ovo." Grant je pritisnuo dugme zvunika i Eli je zaula staraki, hrapav glas kako brzo govori: "... avolskih neprijatnosti sa nekim tipom iz Agencije za zatitu ivotne sr edine, koji, izgleda, na svoju ruku, napola sumanuto, parta zemljom i obavlja raz govore; neto muti. Pretpostavljam da kod vas u tu nedoiju niko nije dolazio?" "U stvari", ree Grant, "neko nas je posetio." Hamond je frknuo. "Toga sam se i plaio. Neki pametnjakovi po imenu Moris?" "Da, zvao se Moris", ree Grant. "Namerava da se sretne sa svim naim savetnicima", ree Hamond. "Prekjue je bio kod Jana Malkolma - znate, matematiara iz Teksasa? On je bio prvi za koga znam. V raki se muimo da iziemo na kraj s tim; to je tipian nain na koji vlada radi - nema pr itubi, nema optubi, samo maltretiranje od strane nekog momka koga niko ne nadgleda i koji na raun poreskih obveznika jurca unaokolo. Je li vas gnjavio? Prekinuo u poslu?" "Ne, ne, nije me gnjavio." "Pa, na neki nain, to je teta", ree Hamond, "jer da jeste, ja bih pokuao i uspe o da dobijem sudski nalog da ga zaustavim. Kako stvari sada stoje, moji pravnici zovu irom Agencije da otkriju gde je, kog vraga, zakripalo. Upravnik tvrdi da ne zna ni za kakvu istragu. Procenite to. Sve je to prokleta birokratija. Do avola, mislim da momak pokuava da doe dole u Kostariku, pronjuka unaokolo, stigne na nae os trvo. Znate da imamo ostrvo tamo dole?" "Ne", ree Grant i pogleda Eli. "Nisam znao." "O, da. Kupili smo ga i zapoeli nau operaciju pre, ovaj, etiri ili pet godina. Zaboravio sam tano. Zove se Isla Nublar - veliko ostrvo, sto milja od obale. Pos tae bioloki rezervat. Predivno mesto. Tropska dungla. Znate, morate da ga vidite, d oktore Grant."

"Zvui zanimljivo", ree Grant, "ali sada..." "Gotovo je zavreno, znate", ree Hamond. "Poslao sam vam neke materijale o nje mu. Jeste li dobili moje materijale?" "Ne, ali mi smo prilino daleko od..." "Moda e danas stii. Pregledajte ih. Ostrvo je upravo prekrasno. Ima svega. Izg radnja ve traje trideset meseci. Moete da zamislite. Veliki park. Otvara se u sept embru sledee godine. Morate da ga vidite." "Zvui predivno, ali..." "U stvari", ree Hamond, "insistirau da ga vidite, doktore Grant. Znam da ete z akljuiti da se nalazi upravo na vaoj stazi. Da ete biti oduevljeni njime." "Nalazim se usred..." "Vidite, znate ta", ree Hamond, kao da mu je ta ideja tek sada pala na pamet. "Ovog vikenda vodim dole neke ljude koji su nam pruali savetnike usluge. Provedit e par dana i razgledajte ga. Naravno, na na raun. Bie sjajno ako biste nam dali vae miljenje." "Nikako ne bih mogao", ree Grant. "O, pa samo za vikend", ree Hamond, uz nervirajuu, veselu upornost starog ovek a. "To je sve to elim. Ne bih voleo da prekidam va rad. Ja znam koliko je on vaan. V erujte mi, znam to. Nikad ne prekidajte va rad. Ali mogli biste ovog vikenda da s koite dole i vratite se u ponedeljak." "Ne, ne bih mogao", ree Grant. "Upravo sam naao novi skelet i..." "Da, dobro, ali ipak mislim da bi trebalo..." ree Hamond, ne sluajui ga previe. "A upravo smo dobili nekakav dokaz o veoma zbunjujuem i znaajnom otkriu. Izgle da da je u pitanju ivi prokompsognatid." "ta?" ree Hamond, usporavajui. "Nisam ba shvatio. Rekli ste, ivi prokompsognatid ?" "Tako je", ree Grant. "To je bioloki uzorak, deli jedne ivotinje prikupljen u C entralnoj Americi. ive ivotinje." "Ma nemojte rei", ree Hamond. "ive ivotinje? Ba udno." "Da", ree Grant. "I mi tako mislimo. Dakle, vidite, ovo nije vreme da idem.. ." "Centralnoj Americi, kaete?" "Da." "Znate li odakle iz Centralne Amerike?" "Sa jedne plae po imenu Kabo Blanko. Ne znam tano gde..." "Shvatam." Hamond je proistio grlo. "I kad je taj, ah, uzorak dospeo u vae ru ke?" "Ba danas." "Danas, znai. Danas. Znai. Da." Hamond je ponovo proistio grlo. Grant je pogledao Eli i ustima oblikovao: ta se deava? Eli odmahnu glavom. Zvui uznemireno. Grant ustima oblikova: Vidi da li je Moris jo tu. Prila je prozoru i pogledala napolje, meutim, Morisovih kola nije bilo. Okren ula se nazad. Iz zvunika dopro je Hamondov kaalj. "Ah, doktore Grant. Jeste li ve nekom prial i o tome?" "Nisam." "Dobro. To je dobro. E, pa. Dobro. Da vam pravo kaem, doktore Grant, imam je dan mali problem u vezi s tim ostrvom. Ovo sa Agencijom dolazi ba u najgore vreme ." "Kako to?" upita Grant. "Pa, imamo i mi naih problema i malih kanjenja... da kaemo da sam ovde malo pr itisnut i da bih voleo da za mene pogledate to ostrvo. Da mi date vae miljenje. Pl atiu vam uobiajenu savetniku tarifu za vikend od dvadeset hiljada dnevno. To e iznos iti ezdeset hiljada za tri dana. A ako biste mogli da odvojite doktorku Satler, i ona bi ila po istoj tarifi. Potreban nam je botaniar. ta kaete?" Eli je posmatrala Granta dok je govorio: "Pa, gospodine Hamond, toliko novc a potpuno e pokriti sve trokove nae ekspedicije za sledea dva leta." "Dobro, dobro", Hamond ree blagostivo. Sada se inio pometenim; misli su mu bi le negde drugde. "eleo bih da ovo bude lako... A sad u poslati mlaznjak korporacij

e da vas pokupi na onom privatom aerodromu istono od otoa. Znate na koji mislim? T o je samo dva sata vonje od mesta gde ste sad. Budite tamo sutra u pet popodne i ja u vas saekati. Odveu vas pravo dole. Moete li vi i doktorka Satler da stignete na taj avion?" "Pretpostavljam da moemo." "Dobro. Nemojte puno stvari da nosite. Ne trebaju vam pasoi. Jedva ekam da se sretnemo. Vidimo se sutra", ree Hamond i on spusti slualicu.

KAUEN, SVEJN I ROS Podnevno sunce strujalo je u pravnike kancelarije Kauena, Svejna i Rosa u Sa n Francisku i davalo sobi veselost koju Donalad enaro nije oseao. Sluao je na telef onu i gledao u efa, Danijela Rosa, koji je u crnom odelu sa sitnim prugama delova o hladno kao pogrebnik. "Razumem, Done", ree enaro. "A Grant je pristao da doe? Dobro, dobro... da, to mi odgovara. estitam, Done." Spustio je slualicu i okrenuo se prema Rosu. "Vie ne moemo da verujemo Hamondu. Suvie je pritisnut. Agencija za zatitu ivotne sredine ga proverava, kasni sa kostarikanskim odmaralitem, a investitori postaju nervozni. Suvie se uka o problemima tamo dole. Previe radnika je umrlo. A sad i to sa tim ivim prokompsit-kako se ve zove na kopnu..." "ta to znai?" upita Ros. "Moda nita", ree enaro. "Ali Hamai je jedan od naih glavnih investitora. Prole ne elje dobio sam izvetaj od Hamaijeog predstavnika u San Hozeu, prestonici Kostarike . Prema izvetaju, neka nova vrsta gutera ujeda decu na obali." Ros je zatrptao. "Novi guter?" "Da", ree enaro. "Ne moemo vie da se zajebavamo s tim. Moramo smesta da pregled amo to ostrvo. Zatraio sam od Hamonda da organizuje nezavisne obilaske terena sva ke nedelje u sledeih tri nedelja." "A ta Hamond kae?" "On insistira da je sa ostrvom sve u redu. Tvrdi da je preduzeo sve mere pr edostronosti." "Ali mu ne veruje", ree Ros. "Ne", ree enaro. "Ne verujem." Donald enaro je doao u Kauen, Svejn iz bankarskih investicija. Visokotehnoloki m klijentima Kauena, Svejna esto je bio potreban kapital i enaro im je pomagao da nau novac. Jedan od prvih njegovih zadataka, jo tamo 1982. godine, bio je da prati Dona Hamonda dok je starac, tada ve sedamdesetogodinjak, sklapao finansijsku konst rukciju da zapone Ingen korporaciju. Na kraju su sakupili gotovo milijardu dolara , a enaro se seao toga kao besomune trke. "Hamond je sanjar", ree enaro. "Potencijalno opasan sanjar", ree Ros. "Nije trebalo da se umeamo u to. Kakav je na finansijski poloaj?" "Firma", ree enaro, "poseduje pet procenata." "Opteg ili ogranienog?" "Opteg." Ros je odmahnuo glavom. "Nije trebalo da to radimo." "U to vreme se inilo mudrim", ree enaro. "Do avola, bilo je to pre osam godina. Uzeli smo to umesto nekih honorara. A, ako se sea, Hamondov plan bio je izuzetno spekulativan. On zaista ide do krajnjih granica. Niko nije ozbiljno mislio da on to moe da postigne." "Ali oigledno jeste", ree Ros. "U svakom sluaju, slaem se da je inspekcija zaka snila. ta je s tvojim terenskim strunjacima?" "Poinjem sa strunjacima koje je Hamond ve unajmio kao savetnike, jo na poetku pr ojekta." enaro je bacio spisak na Rosov sto. "Prvu grupu ine paleontolog, paleobot aniar i matematiar. Oni ovog vikenda idu dole. Ja idem s njima." "Hoe li ti rei istinu?" upita Ros. "Mislim da hoe. Niko od njihe nema puno veze s ostrvom, a jedan od njih - ma tematiar, Jan Malkolm - od poetka otvoreno je neprijateljski nastrojen prema proje ktu. Neprestano je tvrdio da to nee uspeti, da ne moe da uspe." "I ko jo?" "Samo tehniko osoblje: kompjuterski sistem-analitiar. Da pregleda kompjutere

parka i ispravi neke zakoljice. Trebalo bi da stigne tamo u petak ujutro." "Lepo", ree Ros. "Ti si se dogovarao?" "Hamond je zatraio da ih sam pozove. Mislim da eli da se pretvara da nema pro blema, da je to samo prijateljska poseta. Prikazivanje ostrva." "U redu", ree Ros. "Ali postaraj se da se to desi. Vodi to. elim da se ta sit uacija u Kostariki razrei za nedelju dana." Ros je ustao i iziao iz sobe. enaro je okrenuo broj, uo zavijajue utanje radio-telefona. Onda je uo glas: "Gran t ovde." "Pozdrav, doktore Grant, ovde Donald enaro. Ja sam generalni zastupnik Ingen a. Razgovarali smo pre nekoliko godina, ako se seate..." "Seam se", ree Grant. "Dobro", ree enaro. "Upravo sam zavrio razgovor sa Donom Hamondom koji mi je sa optio dobre vesti da idete dole s nama na nae ostrvo u Kostariki..." "Da", ree Grant. "Pretpostavljam da sutra idemo tamo dole." "E, pa, samo sam eleo da vam se jo jednom zahvalim to sve ovo radite ovako na brzinu. Svi u Ingenu to cene. Zamolili smo i Jana Malkolma, koji je kao i vi bio jedan od prvih savetnika, da doe dole. On je matematiar na Teksakom univerzitetu u Ostinu." "Don Hamond je to spomenuo", ree Grant. "E, pa, dobro", ree enaro. "U stvari, idem i ja. Uzgred, taj uzorak koji ste nali pro... prokom... ta je to?" "Prokompsognatus", ree Grant. "Da. Imate li taj uzorak kod sebe, doktore Grant? Stvarni uzorak?" "Ne", ree Grant. "Video sam samo rendgenski snimak. Uzorak je u Njujorku. Na zvala me je jedna ena s Kolumbija univerziteta." "Pa, pitam se da li biste mi mogli pruiti neke detalje o tome", ree enaro. "On da bih mogao da uem u trag tom uzorku za gospodina Hamonda, koji je jako uzbuen zb og toga. Siguran sam da i vi elite da vidite stvari uzorak. Moda bih mogao da sred im da ga isporue na ostrvo jo dok ste svi tamo dole", ree enaro. Grant mu je dao informaciju. "E, pa dobro, gospodine Grant", ree enaro. "Pozd ravite doktora Satlera. Jedva ekam da se sutra sretnem s vama i njim." I enaro spu sti slualicu. PLANOVI "Ovo tek to je stiglo", sutradan ree Eli, dok je prilazila kraju prikolice sa debelim kovertom od smeeg papira u rukama. "Jedan od momaka ga je doneo iz grada . Od Hamonda je." Dok je cepao kovertu, Grant je primetio plavo-beli logo Ingena. Unutra nije bilo propratnog pisma, samo povezan tos papira. Dok ga je vadio, otkrio je da su to planovi. Bili su smanjeni i inili debelu knjigu. Na korici je pisalo: GOSTINS KI OBJEKTI ODMARALITA ISLA NUBLAR (CEO KOMPLET: SAFARI LOGOR). "ta je ovo, kog avola?" upita on. Kad je prelistao knjigu, iz nje je ispao list papira. Dragi Alane i Eli, Kao to pretpostavljate, mi jo nemamo zvanininih promocionih materijala. Meutim, ovo bi moglo da vam prui nekakvu predstavu o projektu Isla Nublar. Mislim da je j ako uzbudljivo!" Jedva ekam da razgovaram sa vama o ovome! Nadam se da ete moi da nam se pridrui te! Pozdrav, Don "Ne shvatam", ree Grant. Prelistao je papire. "Ovo su arhitektonski planovi. " Okrenuo je prvu stranu: CENTAR ZA POSETIOCE/LOGORODMARALITE ISLA NUBLAR KLIENT Ingen, Inc, Palo Alto, Kalif.

ARHITEKTE Daning, Marfi i udrueni lanovi, Njujork. Riard Marfi, projektant saradnik; Teo dor en, vodei projektant; eldon Dejms, administrativni saradnik. INENJERI Harlou, Vitni i Filds, Boston, konstruktivni; A. T. Misikava, Osaka, mainski . PEJZA eperton Roders, London; A. Aikiga, H. Iejacu, Kanazava. ELEKTRIKA N. V. Kobajai, Tokio. A. R. Makasava, glavni savetnik. KOMPJUTER Integrisani kompjuterski sistemi, Inc, Kembrid, Mas. Denis Nedri, rukovodila c projekta Grant se okrenuo samim planovima. Na njima je bio peat: INDUSTRIJSKA TAJNA N E KOPIRATI i POVERLJIV RADNI MATERIJAL - NE IZDAVATI. Svaki list bio je numerisa n i na vrhu je pisalo: "Ovi planovi predstavljaju poverljivu kreaciju Ingena, In c. Morate imati potpisan dokument 112/4A, ili rizikujete tubu." "Deluje mi prilino paranoidno", ree on. "Moda ima razloga", ree Eli. Sledea stranica bila je topografska karta. Prikazivala je Isla Nublar kao ob rnutu suzu, sa ispupenjem na severu i iljkom na jugu. Ostrvo je bilo dugako osam ki lometara, karta ga je delila u nekoliko velikih odeljaka. Severni odeljak bio je oznaen kao PODRUJE ZA POSETIOCE i sadrao je strukture o znaene 'Dolasci posetilaca', 'Centar za posetioce/Administracija', 'Energija/Desa linizacija/Podrka', 'Hamondova rez.' i 'Safari logor'. Grant je prepoznao obrise bazena za plivanje, pravougaonike teniskih terena i okrugle rkarije koje su predst avljale sadnice i grmlje. "U redu, deluje kao odmaralite", ree Eli. Zatim su sledili detaljni planovi samog Safari logora. Na presecima, logor je izgledao dramatino: dugaka, niska zgrada sa serijom piramidalnih oblika na krov u. Ali bilo je malo toga o ostalim zgradama u podruju za posetioce. A ostatak ostrva bio je jo tajanstveniji. Koliko je Grant mogao da vidi, vein om je to bio otvoreni prostor. Mrea puteva, tunela i udaljenih zgrada, i jedno du gako, usko jezero koje je izgledalo kao delo ljudske ruke, sa betonskim branama i pregradama. Ali, veim delom, ostrvo je bilo podeljeno u velika zakrivljena podruj a sa vrlo malo ljudskog meanja. Svako podruje bilo je oznaeno ifrom: /P/PROK/V/2A, /D/TRIC/L/5(4A+1), /L/OTNI/C/4(3A+1) i /VV/HADR/X/11(6AQ+3+3D B). "Ima li negde objanjenje ifara?" upita ona. Grant je brzo listao stranice, ali nije mogao da ga nae. "Moda su ga izvadili", ree ona. "Kaem ti", ree on. "Paranoidno." Pogledao je velike zakrivljene delove, odvoj ene jedne od drugih mreom puteva. Na celom ostrvu bilo je samo est delova. A svaki deo bio je odvojen od puta betonskim mostom. Sa spoljne strane svakog anca bila je ograda sa malim znakom munje pored nje. To ih je udilo dok konano nisu shvatili da su ograde elketrificirane. "To je neobino", ree ona. "Elektrine ograde u jednom odmaralitu?" "Milje njih", ree Grant. "Elektrine ograde i anevi, zajedno. A obino i sa putem du njih." "Ba kao u zoolokom vrtu", ree Eli. Vratili su se topografskoj karti i briljivo prouili konturne linije. Putevi s u bili postavljeni neobino. Glavni put je vodio pravcem sever-jug, pravo kroz sre dinja brda ostrva, ukljuujui i jedan deo puta koji je delovao kao da je bukvalno us een u liticu iznad reke. Poinjalo je da deluje kao da je svesno obraana panja da se od ovih otvorenih povrina naine zabrani, odvojeni od puteva anevima i elektrinim ogra dama. A putevi su podizani iznad nivoa zemlje, da bi bilo mogue gledati preko ogr ada...

"Zna", ree Eli, "neke od ovih dimenzija su ogromne. Vidi ovo. Ovaj betonski an ac je irok trideset stopa. To je kao vojno utvrenje." "A takve su i graevine", ree Grant. Primetio je da svaki otvoreni odeljak ima nekoliko graevina, obino smetenih u zabitim uglovima. Ali graevine su sve od betona , sa debelim zidovima. Na poprenim presecima izgledale su kao betonski bunkeri sa prozoriima. Kao nacistiki okrugli bunkeri iz starih ratnih filmova. U tom trenutku, zauli su priguenu eksploziju i Grant skloni papire u stranu. "Nazad na posao", ree on. ""Pali!" Osetilo se blago podrhtavanje, a onda se ute konturne linije pojavie se na ek ranu kompjutera. Ovoga puta rezolucija je bila savrena i Alan Grant za trenutak p ogledom uhvati skelet, predivno ocrtan, sa vratom povijenim unazad. Nije bilo su mnje da je u pitanju beba velociraptora, a delovalo je da je u savrenom..." Slika nestade s ekrana. "Mrzim kompjutere", ree Grant, mirkajui u sunce. "ta se sad dogodilo?" "Izgubio sam ulaz iz integratora", ree jedan od momaka. "Samo trenutak." Mom ak se sagao da pogleda splet ica koji je ulazio u poleinu portabl kompjutera na ba terije. Postavili su kompjuter na kutiju od piva na vrhu Brda etiri, nedaleko od ureaja koga su zvali Lupko. Grant je seo na padinu i pogledao na sat. On ree Eli: "Moraemo ovo da uradimo na stari nain." Jedan od momak je to sluajno uo. "O, Alene." "Vidi", ree Grant. "Moram da stignem na avion. A elim da fosil bude zatien pre nego to odem." Kada jednom pone da otkopava fosil, mora da nastavi, ili postoji rizik da e ga iz ubiti. Posetioci zamiljaju da je pejza pustara nepromenljiv, ali, u stvari, on nep restano erodira, bukvalno pred vaim oima; celog dana mogu se uti kamenii kako se kotr ljaju niz tronu padinu. A uvek postoji i rizik od oluja; ak i blag pljusak moe spra ti tanani fosil. Zato je Grantov delimino izloeni skelet bio u opasnosti i morao s e zatiti do njegovog povratka. Zatita fosila obino se sastojala od cerade preko mesta iskopavanja i rova oko obima da bi se kontrolisao oticaj vode. Pitanje je bilo koliko veliki rov zahte va fosil velociraptora. Da bi to odluili, koristili su kompjuterski potpomognutu soninu tomografiju, ili CAST. Ovo je bio nov postupak u kome je Lupko ispaljivao u zemlju mekane olovne naboje i proizvodio udarne talase koje je kompjuter oitava o i sabirao u neku vrstu rendgenskog snimka padine. Koristili su je celog leta, sa razliitim rezultatima. Lupko je bio sada dvadeset stopa daleko, velika srebrna kutija na tokovima, sa kiobranom na vrhu. Liio je na kolica za sladoled neprimerno parkirana na pustam a. Lupko je imao dva mlaana posluitelja koja su punila nov naboj mekanog olova. Do tada, CAST su uglavnom koristili da lociraju pruanje nalaza, to im je poma galo da efikasnije kopaju. Ali klinci su tvrdili da e u nekoliko narednih godina biti mogue dobiti tako detaljnu sliku da e iskopavanje biti izlino. Moi e da se dobij e savrena slika, u tri dimenzije, to obeava potpuno novo razdoblje arheologije bez iskopavanja. Meutim, nita se od toga jo nije dogodilo. A oprema koja je u univerzitetskoj l aboratoriji savreno radila, pokazala se tuno tananom i prevrtljivom. "Koliko jo?" upita Grant. "Imamo ga sad, Alane. Nije loe." Grant je priao i pogledao ekran kompjutera. Video je kompletan skelet, ocrta n svetlo utom bojom. Bio je to zaista mlad primerak. Ono to je Velociraptora izdva jalo od ostalih - jednoprsta apa, koja je kod potpuno odrasle jedinke bila zakriv ljena, est palaca dugo oruje sposobno da raspori plen - kod ove bebe nije bio vee o d trna u grmu rue. Jedva se uopte videlo na ekranu. A Velociraptor je i onako bio lagano graen dinosaurus, ivotinja kostiju tananih kao ptiije i, verovatno, isto tol iko inteligentna. Ovde se skelet pokazao savreno ispravnim, osim to su glava i vrat bili povije ni unazad, ka stranjem delu tela. Takvo savijanje vrata bilo je toliko esto kod fo sila da su neki naunici sainili teoriju da ga objasne. Sugerisali su da su dinosau rusi izumrli zbog toga to su se otrovali aklaloidima u biljkama koji su se tada r

azvijali. Mislilo se da zabaen vrat oznaava samrtniku agoniju dinosaurusa. Grant je na kraju pokopao tu teoriju, pokazujui da kod mnogih vrsta ptica i gmizavaca pos le smrti dolazi do kontrakcije stranjih vratnih ligamenata, to zabacuje glavu unaz ad na karakteristian nain. To nije ni u kakvoj vezi sa uzrokom smrti; vezano je za nain na koji se truplo sui na suncu. Grant je primetio da je i ovaj skelet bono povijen, tako da su desna noga i stopalo podignuti iznad kime. "Izgleda nekako izoblieno", ree jedan od klinaca. "Ali mislim da to nije od k ompjutera." "Nije", ree Grant. "Samo od vremena. Mnogo, mnogo vremena." Grant je znao da ljudi nisu kadri da zamisle geoloko vreme. Ljudski ivot se o dvija u savim drugaijoj vremenskoj skali. Jabuka postaje smea za nekoliko minuta. Srebrnina postaje crna za nekoliko dana. Hrpa ubriva raspada se za jedno godinje d oba. Dete odraste za deceniju. Nita iz svakodnevnog iskustva ne priprema oveka da bude sposoban da zamisli znaenje osamdeset miliona godina - vremenskog razdoblja koje je proteklo otkako je ova ivotinjica uginula. U uionici, Grant je pokuao sa razliitim poreenjima. Ako zamislite da se ljudski vek od ezdeset godina same u jedan dan, onda bi osamdeset miliona godina i dalje bilo 3652 godine - vie od starosti piramida. Velociraptor je dugo bio mrtav. "Ne deluje naroito strano", ree jedan od klinaca. "Nije ni bio", ree Grant. "Barem ne dok ne odraste." Ova beba je verovatno l einarila, hranila se truplima ivotinja koje su odrasli zaklali, poto bi se velike iv otinje naderale i ostale da lenare na suncu. Mesoderi u jednom obroku mogu da pojed u ak 25 procenata svoje telesne teine, to ih posle ini pospanim. Bebe bi avrljale i p entrale se preko trpeljivih, dremljivih tela odraslih i trpkale zajogajie sa mrtvih ivotinja. Bebe su verovatno bile slatke male ivotinjice. Ali jedan odrasli velociraptor bio je neto potpuno drugo. Funtu po funtu, ve lociraptor je postajao najlakomiji dinosaurus koji je ikada iveo. Iako relativno mali - oko dve stotine funti, veliine leoparda - velociraptor je bio brz, intelig entan i opak, sposoban da napadne otrim eljustima, monim rukama sa kandama i razorno m kandom na stopalu. Velociraptori su lovili u oporima, a Grantu pade na pamet da je sigurno bio impresivan prizor videti tuce ovih ivotinja kako tre punom brzinom, skau na lea mnog o veeg dinosaurusa, paraju mu vrat i razdiru rebra i trbuh... "Nemamo mnogo vremena", ree Eli i vrati ga nazad. Grant je dao instrukcije u vezi rova. Sa kompjuterske slike znali su da ske let lei na relativno ogranienoj povrini; jarak oko kvadrata duine stranica dva metra bie dovoljan. U meuvremenu, Eli je privrstila ceradu koja je prekrila padinu. Gran t joj je pomogao da pobije poslednje koie. "Kako je beba uginula?" upita jedan od klinaca. "Sumnjam da emo saznati", odvrati Grant. "Smrtnost mladunadi u divljini je vi soka. U afrikim parkovima, kod nekih mesodera dostie sedamdeset procenata. Moglo je to biti bilo ta - bolest, odvajanje od grupe, bilo ta. ak i napad odrasle jedinke. Znamo da su te ivotinje lovile u oporima, ali ne znamo nita o njihovom drutvenom po naanju u grupi." Studenti su klimali. Svi oni su studirali ponaanje ivotinja i znali su da, na primer, kada novi mujak preuzme lavlji opor, prvo to uradi je da ubije svu mladunad . Razlog je oito genetiki: mujak je stvoren da to je mogue ire poseje svoje gene, a ub ijanjem mladunaca od dovodi sve enke u raspaljeno stanje da bi mogao da ih oplodi . To takoe spreava da enke gube vreme u podizanju potomstva drugog mujaka. Moda je lovnim oporom velociraptora takoe upravljao dominantan mujak. Znamo tak o malo o dinosaurusima, pomisli Grant. Posle 150 godina istraivanja i iskopavanja irom sveta, i dalje gotovo da nita nisu znali o tome kakvi su zaista bili dinosau rusi. "Moramo da krenemo", ree Eli, "ako elimo da do pet stignemo u oto." HAMOND enarova sekretarica uletela je s novim koferom. Jo je na sebi imao nalepnice iz trgovine. "Znate, gospodine enaro", strogo ree ona, "mislim da, im ste zaboravil i da se spakujete, ne elite ba puno da idete na ovo putovanje."

"Moda ste u pravu", ree enaro. "Proputam detetov roendan." U subotu je Amandi roe ndan i Elizabet je na njega pozvala dvadeset vritavih etvorogodinjaka, kao i Klovna Kepija i maioniara. Njegova ena nije bila radosna kad je ula da enaro ide iz grada. Nije ni Amanda. "E, pa, ovo je najbolje to sam na brzinu mogla da uradim", ree sekretarica. " Tu su patike za tranje, va broj, kaki orc i koulje, i jedan pribor za brijanje. Par farmerki i dukserica, ako zahladni. Dole su kola da vas odvezu na aerodrom. Mora te odmah da krenete da stignete na let." Otila je. enaro poe hodnikom, skidajui nalepnice sa kofera. Kad je proao pored s obe za sastanke, cele u staklu, Den Ros napusti sto i izie napolje. "Srean put", ree Ros. "Ali jedno nek ti bude jasno. Ja ne znam koliko je ova situacija zaista loa, Donalde. Ali ako ima neki problem na tom ostrvu, sravni ga sa zemljom." "Isuse, Dene... Govorimo o velikoj investiciji." "Nemoj se dvoumiti. Ne razmiljaj o tome. Naprosto uradi to. uo si me?" enaro klimnu. "uo sam te", ree on. "Ali Hamond..." "Zajebi Hamonda", ree Ros. "Deae dragi, deae dragi", ree poznati hrapavi glas. "Kako si mi, deae dragi?" "Vrlo dobro, gospodine", odvrati enaro. Zavalio se u postavljenu konu fotelju mlaznjaka Galfstrim II dok je ovaj leteo na istok, prema Stenovitim planinama. "Vie me ne zove", prekorno ree Hamond. "Nedostaje mi, Donalde. Kako je tvoja lj upla enica?" "Dobro je. Elizabet je dobro. Sad imamo devojicu." "Divno, divno. Deca su prava radost. Poludee za naim novim parkom u Kostariki ." enaro je bio zaboravio koliko je Hamond nizak; kad je sedeo u fotelji, noge mu nisu dodirivale pod; mahao je nogama dok je govorio. U tom oveku bilo je neeg d etinjastog, iako je Hamond morao da ima... koliko godina? Sedamdeset pet? Sedamd eset est? Tako nekako. Izgledao je starije nego to ga se enaro seao, ali, ipak, enaro ga nije video gotovo pet godina. Hamond je bio kaiperan, roeni zabavlja, a 1983. godine imao je jednog slona ko ga je svuda nosio sa sobom u malom kavezu. Slon je bio visok devet palaca, a sto pu dugaak; bio je savreno oblikovan, osim to su mu kljove bile zakrljale. Hamond je vodio slona sa sobom na sastanke za prikupljanje kapitala. enaro bi ga obino uneo u sobu, u kavezu prekrivenom malim aravom, kao poklopcem ajnika, i Hamond bi poeo sa ustaljenim govorom o perspektivama razvoja onoga to je zvao 'potroakom biologijom' . Onda bi, u dramskom trenutku, Hamond strgao arav i otkrio slona. I traio bi novac . Ali dok je priao o slonu, mnogo toga je ostavljao neizreenog. Na primer, Hamo nd je zapoinjao genetiku kompaniju, ali majuni slon nije bio nainjen nikakvom genetik om procedurom; Aterton je naprosto uzeo embrion patuljastog slona i podigao ga u vetakoj materici uz hormonalne modifikacije. I to, samo po sebi, bio je pravi pod vig, ali ni nalik onome to je Hamond nagovetavao da je uinjeno. Takoe, Aterton nije mogao da ponovo stvori svog minijaturnog slona, iako se trudio. Prvo i prvo, svako ko je video slona poeleo je da ga ima. Onda, isto tako , slon je bio sklon prehladama, naroito preko zime. Kijanje koje je dopiralo iz s urlice ispunjavalo je Hamonda stravom. A ponekad bi slon zaglavio kljove izmeu ipk i kaveza i iritirajue frktao dok je pokuavao da se oslobodi; ponekad bi mu se infi ciralo meso uz kljove. Hamond se stalno brinuo da slon ne ugine pre nego to Atert on stigne da odgoji zamenu. Hamond je, takoe, skrivao od moguih investitora injenicu da se u procesu miuni jaturizacije ponaanje slona sutinski izmenilo. Malo stvorenje je moda liilo na slona , ali se ponaalo kao opak glodar, brzih pokreta i zle udi. Hamond je govorio ljudi ma da ne maze slona, ne bi li izbegao ujede za prste. A, iako je Hamond samouvereno govorio da e ve 1993. godinji prihod dostizati s edam milijardi dolara, njegov projekt bio je izuzetno spekulativan. Hamond je im ao viziju i entuzijazam, ali uopte nije bilo sigurno da e se njegov plan ostvariti . Naroito zbog toga to je Norman Aterton, mozak projekta, imao rak u zavrnoj fazi to je bila kljuna injenica koju je Hamond izbegavao da pomene. ak i tako, uz enarovu pomo, Hamond je sakupio novac. Izmeu septembra 1983. i no

vembra 1985. Don Alfred Hamond i njegov 'Debelokoni portofolio' prikupili su 870 m iliona dolara osnivakog kapitala za finansiranje predloene korporacije, Internacio nalnih genetikih tehnologija, Inc. A mogli su da prikupe i vie da Hamond nije insi stirao na potpunoj tajnosti i da nije nudio prvi povraaj kapitala tek posle pet i li vie godina. Uplaili su mnoge investitore. Na posletku, morali su da prihvate vei nom japanske konzorcijume. Japanci su bili jedini strpljivi investitori. Dok je sedeo u konoj fotelji mlaznjaka, enaro je razmiljao o tome kako Hamond vrda. Starac je sada zanemarivao injenicu da mu je enarova pravnika firma nametnula ovaj put. Umesto toga, Hamond se ponaao kao da polaze na obino druenje. "teta to sa sobom nisi poveo porodicu, Donalde", rekao je. enaro slegnu ramenima. "Kerki mi je roendan. Dvadeset klinaca dolazi. Torta i klovn. Znate kako je to." "Oh, razumem", ree Hamond. "Klinci su uvek srcem uz neto." "Bilo kako bilo, da li je park spreman za posetioce?" upita enaro. "Pa, zvanino jo nije", ree Hamond. "Ali hotel je gotov, tako da se ima gde ods esti..." "A ivotinje?" "Naravno, sve ivotinje su tamo. Sve na svojim mestima." enaro ree: "Seam se da ste se u prvobitnom predlogu nadali da ete imati ukupno dvanaest..." "Oh, to smo daleko prevazili. Imamo ukupno dve stotine trideset osam ivotinja , Donalde." "Dve stotine trideset osam?" Starac se zakikotao, zadovoljan enarovom reakcijom. "Ne moe ni da zamisli. Imam o krda njih." "Dve stotine trideset osam... Koliko vrsta?" "Petnaest razliitih vrsta, Donalde." "To je neverovatno", ree enaro. "To je fantastino. A ta je sa svim ostalim stva rima koje ste eleli? Opremom? Kompjuterima?" "Sve to, sve to", ree Hamond. "Sve na ostrvu je poslednja re tehnike. Videe sam , Donalde. To je apsolutno predivno. Zato je i ova... briga... nepotrebna. Na os trvu nema ama ba nikakvih problema." enaro ree: "Onda ne bi trebalo da bude ama ba nikakvih problema ni sa inspekci jom." "I nema", ree Hamond. "Ali to usporava stvari. Sve se mora zaustaviti zbog s lubene posete..." "Ve ste kasnili. Otvaranje je odloeno." "A, to." Hamond je nabio crvenu svilenu maramicu u dep na grudima svog sakoa . "To je moralo da se dogodi. To je moralo da se dogodi." "Zato?" upita enaro. "E, pa", ree Hamond, "da bi se to objasnilo, moramo se vratiti poetnoj zamisl i o odmaralitu. Zamisli o najnaprednijem zabavnom parku na svetu, u kome bi bila kombinovana najnovija dostignua elektronike i biologije. Ne govorim o turama. Svi imaju ture. Koni Ajlend ima ture. A danas svi imaju animatronika okruenja. Zaarana kua, gusarska jazbina, divlji zapad, zemljotres... svi to imaju. Tako da smo mi reili da nainimo bioloke atrakcije. ive atrakcije. Atrakcije dovoljno zanosne da zag olicaju matu itavog sveta." enaro je morao da se nasmei. Bio je to gotovo isti govor, re do rei, koji je Ha mond koristio kod investitora, pre toliko godina. "A nikada ne smemo zaboraviti konani cilj projekta u Kostariki - sticanje novca", ree Hamond, gledajui kroz prozo r mlaznjaka. "Mnogo, mnogo novca." "Seam se", ree enaro. "A tajna sticanja novca u parku", ree Hamond, "lei u ograniavanju trokova radne snage. Hranioci, cepai karata, istai, posade za odravanje. Napraviti park koji radi uz minimum personala. Zato smo i investirali u svu tu kompjutersku tehnologiju - automatizovali smo gde god smo mogli." "Seam se..." "Ali prosta injenica je", ree Hamond, "da kad spoji sve ivotinje i sve kompjute rske sisteme, naleti na prepreke. Ko je jo podigao veliki kompjuterski sistem i ra dio po programu? Niko koga znam."

"Znai, imate samo normalna poetna kanjenja?" "Da, tako je", ree Hamond. "Normalna kanjenja." "uo sam da je bilo nesrea tokom gradnje", ree enaro. "Neki radnici su poginuli. .." "Da, bilo je nekoliko nesrea", ree Hamond. "I ukupno tri smrtna sluaja. Dva ra dnika su poginula gradei put na litici. Onaj trei umro je u januaru od posledica n esree sa graevinskom mainom. Ali sad ve mesecima nije bilo nesrea." Stavio je aku na m ladievu ruku. "Donalde", ree on, "veruj mi kada ti kaem da sve na ostrvu tee kako je zacrtano. Sve na ostrvu je savreno dobro." Interkom je kliknuo. Pilot ree: "Molim vas, veite pojaseve. Sleemo u oto." OTO Suve ravnice pruale su ka dalekim, crnim, usamljenim bregovima. Popodnevni v etar raznosio je prainu i kotrljajui korov preko ispucalog betona. Grant je stajao s Eli blizu dipa i ekao, dok je sjajni Granmen mlaznjak pravio krug da sleti. "Mrzim da ekam lovatore", gunao je Grant. Eli slegnu ramenima. "Deo posla." Iako je finansiranje mnogih oblasti nauke, kao to su fizika i hemija, preuze la drava, paleontologija je i dalje u mnogome zavisila od privatnih patrona. Potp uno nezavisno od njegove zainteresovanosti za to ostrvo u Kostariki, Grant je sh vatao da, ako Don Hamond trai njegovu pomo, onda e je i dobiti. Tako deluje patronat - tako je oduvek delovao. Mali mlaznjak je sleteo i brzo zarulao prema njima. Eli prebaci torbu preko ramena. Mlaznjak se zaustavio i stjuardesa u plavoj uniformi otvorila je vrata. Unutra, iznenadio se kako je sve stisnuto, uprkos luksuznom nametaju. Grant je morao da se pogrbi dok je prilazio da se rukuje s Hamondom. "Doktor Grant i doktorka Satler", ree Hamond. "Dobro je da ste nam se pridrui li. Dozvolite mi da vam predstavim mog partnera, Donalda enara." enaro je bio zdepast, miiav ovek od kojih trideset pet godina. Nosio je Armanij evo odelo i naoare sa ianim okvirom. Grantu se nije svideo na prvi pogled. Brzo se rukovao. Dok se Eli rukovala, enaro iznenaeno ree: "Vi ste ena." "Deava se", ree ona i Grant pomisli: Ni njoj se ne svia. Hamond se okrenuo enaru. "Naravno, poznato ti je ta doktor Grant i doktorka S atler rade. Oni su paleontolozi. Oni iskopavaju dinosauruse." A onda je poeo da s e smeje, kao da je mu je ta ideja bila jako smena. "Molim vas, sedite", ree stjuardesa i zatvori vrata. Avion je odmah poeo da s e kree. "Izvinjavamo se", ree Hamond, "ali moramo da pourimo. Donald smatra da je vano da smesta stignemo dole." Pilot je najavio etvorosatni let do Dalasa, gde e napuniti gorivo, a zatim po lazak za Kostariku i dolazak sledeeg jutra. "A koliko emo dugo ostati u Kostariki?" upita Grant. "Pa, to zaista zavisi", ree enaro. "Imamo nekoliko stvari da raistimo." "Drite me za re", ree Hamond i okrenu se ka Grantu, "da dole neemo biti due od et rdeset osam sati." Grant prikopa sigurnosni pojas. "To vae ostrvo na koje idemo - nikada pre nis am uo za njega. Je li to neka vrsta tajne?" "Na neki nain", ree Hamond. "Mnogo, mnogo panje posvetili smo tome da budemo s igurni da niko nee saznati za njega, sve do dana kada emo ga predstaviti iznenaenoj i oaranoj publici." POGODAN CILJ Biosin korporacija iz Kupertina, u Kaliforniji, nikada pre nije sazvala hit an sastanak svog saveta direktora. Deset direktora koji su sada sedeli u konfere ncijskoj sali bili su iznervirani i nestrpljivi. Bilo je 8:00 posle podne. Razgo varali su izmeu sebe poslednjih desetak minuta, ali polako zautae. Prebirali su pap ire. Znaajno gledali na satove. "ta ekamo?" upita jedan. "Jo jednoga", ree Luis Dodson. "Potreban nam je jo jedan." Bacio je pogled na s voj sat. Kancelarija Rona Mejera poruila je da on stie u est avionom iz San Dijega.

Trebalo je ve da stigne, bez obzira na guvu u saobraaju. "Treba vam kvorum?" upita jedan drugi direktor. "Da", ree Dodson. "Treba nam." To ih je za trenutak utihnulo. Kvorum znai da e se od njih traiti da donesu ne ku znaajnu odluku. A sam Bog zna da hoe, iako je Dodson vie voleo da uopte ne saziva sastanak. Meutim, Stejngarten, glaveina Biosina, bio je nepopustljiv. "Za ovo mora da ima njihovu saglasnost, Lu", rekao je on. U zavisnosti s kim ragovarate, Luis Dodson je bio poznat kao najagresivniji genetiar svoje generacije, ili najnerazboritiji. Tridesetetvorogodinjak, proelav, so kolik i estok, bio je otputen sa Dons Hopkinsa kao diplomac jer je planirao gensku terapiju na ljudskim pacijentima, a da nije pribavio valjane papire Ministarstva za hranu i lekove. Zaposlen u Biosinu, proveo je u ileu kontroverzni test za vak cinu protiv besnila. Sada je bio upravnik razvoja proizvoda u Biosinu, to je treb alo da se sastoji od 'reverznog inenjeringa': uzeti suparniki prozivod, rasturiti ga na delie, saznati kako deluje, a onda napraviti svoju verziju. U praksi, to se pretvaralo u industrijsku pijunau, veinom usmerenu prema Ingen korporaciji. U osamdesetim, poneke kompanije za genetiki inenjerikg poele su da se pitaju: "ta je bioloki ekvivalent Sonijevom vokmenu?" Te kompanije nisu zanimali farmaceut ski ili zdravstveni proizvodi; zanimali su ih zabava, sport, aktivnosti u slobod no vreme, kozmetika i kuni ljubimci. Zahteva za 'potroakim biolokim produktima' bilo je sve vie. I Ingen i Biosin radili su na tom polju. Biosin je ve postigao nekakav uspeh, proizvevi novu, bleu pastrmku na osnovu u govora sa Ministarstvom za ribarstvo i sport drave Ajdaho. Ovu pastrmku lake je uoi ti u brzaku, za ta je reeno da predstavlja korak napred u pecanju. (Ako nita drugo, onda je uklanjalo pritube Ministarstvu za ribarstvo i sport da nema pastrmki u b rzacima.) O injenici da je blea pastrmka ponekad ugibala od opekotina, i da joj je meso gnjecavo i bezukusno, nije se razgovaralo. Biosin je i dalje radio na tome , i... Vrata su se otvorila i Ron Mejer je uao u sobu i skliznuo na svoje mesto. Do dson je sad imao kvorum. Odmah je ustao. "Gospodo", ree on, "veeras smo ovde da razmotrimo pogodan cilj: Ingen." Dodson je brzo preleteo po pozadini. Poetak Ingena 1983. sa japanskim investi torima. Kupovina tri Krej XMP superkompjutera. Kupovina Isla Nublar u Kostariki. Gomilanje ilibara. Neobine donacije zoolokim vrtovima irom sveta, poev od Njujorkog z oolokog drutva do Ratnapurskog parka divljine u Indiji. "Uprkos svim ovim nagovetajima", ree Dodson, "mi i dalje nemamo pojma u kom bi smeru Ingen mogao da se kree. inilo se oiglednim da se kompanija usredsredila na iv otinje; zaposlili su istraivae koji se zanimaju za prolost - paleobiologe, DNK filo genetiare, i tako dalje. A onda, 1987. godine, Ingen je kupio opskurnu kompaniju zvanu Miliporska pl astika, iz Nevila, u Tenesiju. Bila je to poljoprivredna kompanija koja je skoro patentirala novu plastiku sa karateristikama ptije ljuske jajeta. Ova plastika moe da dobije oblik jajeta i da se koristi za razvoj embriona pileta. Od sledee godi ne, Ingen je celokupnu proizvodnju ove miliporske plastike koristio za sebe." "Doktore Dodson, ovo je sve jako zanimljivo..." "U isto vreme", nastavio je Dodson, "zapoela je gradnja na Isla Nublar. Ovo j e podrazumevalo ogromne zemljane radove, ukljuujui i plitko jezero, dugako dve milj e, u sreditu ostrva. Projekti za opremanje odmaralita obavijeni su velom tajne, al i oigledno je da je Ingen na ostrvu sagradio privatni zooloki vrt velikih razmera. " Jedan od direktora se nagnuo i rekao: "Doktore Dodson. Pa ta?" "To nije obian zooloki vrt", ree Dodson. "Ovaj zooloki vrt jedinstven je u svetu . Izgleda da je Ingen uradio neto krajnje neobino. Uspeli su da kloniraju istreblj ene ivotinje iz prolosti." "Koje ivotinje?" "Dinosauruse", ree Dodson. "Oni kloniraju dinosauruse." Zaprepaenje koje je usledilo bilo je, po Dodsonu, potpuno pogreno usmereno. Pro blem sa ljudima koji imaju novac je taj to ne dre korak: investiraju u neko polje, ali ne znaju ta je sve mogue. U stvari, u tehnikoj literaturi jo 1982. godine vodila se rasprava o kloniran

ju dinosaurusa. Svake naredne godine, manipulacija sa DNK postajala je sve laka. Genetiki materijal ve je bio ekstrakovan iz egipatskih mumija i iz koe kvage, zebro like afrike ivotinje koja je istrebljena 1880-ih. Ve 1985. inilo se moguim da e DNK kv age moi biti rekonstruisana i da e se moi odgajiti nova ivotinja. Ako je tako, to bi bila prva ivotinja vraenja iz stanja istrebljenja iskljuivo putem rekonstrukcije n jene DNK. Ako je to mogue, ta bi jo bilo mogue? Mastodont? Sabljozubi tigar? Dodo? Ili ak dinosaurus. Naravno, nije poznato da postoji bilo koji dinosaurus bilo gde na svetu. Al i prikupljanjem velikih koliina kostiju dinosaurusa, moda bi bilo mogue izvaditi fr agmente DNK. Ranije se smatralo da fosilizacija unitava kompletnu DNK. Sada je us tanovljeno da to nije istina. Ako se otkrije dovoljno fragmenata DNK, moda bi bil o mogue klonirati celu ivotinju. Tamo nazad, 1982. godine, inilo se da su tehniki problemi nepremostivi. Meutim , teoretska barijera nije postojala. Bilo je to samo teko, skupo i malo verovatno da e delovati. Ali bilo je, sasvim sigurno, mogue, ako se neko drzne da pokua. Ingen je oigledno odluio da pokua. "Oni su", ree Dodson, "sagradili najveu pojedinanu turistiku atrakciju u istorij i sveta. Kao to znate, zooloki vrtovi izuzetno su popularni. Prole godine vie Amerik anaca posetilo je zooloke vrtove nego sve profesionalne utakmice bejzbola i ragbi ja. A i Japanci vole zooloke vrtove - u Japanu ih ima vie od pedeset, i jo ih se gr adi. A za ovaj zooloki vrt, Ingen moe da trai novaca koliko poeli. Dve hiljade dolar a dnevno, deset hiljada dolara dnevno... A onda tu je i trgovina. Slikovnice, ma jice, video igre, kape, lutke, stripovi i kuni ljubimci." "Kuni ljubimci?" "Naravno. Ako Ingen moe da napravi dinosaurusa u prirodnoj veliini, onda moe d a napravi i patuljastog dinosaurusa za dranje u kui. Koje dete ne bi volelo dinosa urusa za kunog ljubimca? Jednu malu patentiranu ivotinju samo za sebe. Ingen e ih p rodati na milione. A Ingen e ih nainiti ove dinosauruse ljubimce tako da mogu da j edu samo Ingen hranu za kune ljubimce..." "Isuse", neko ree. "Tako je", ree Dodson. "Zooloki vrt je sredinje mesto ogromnog poduhvata." "Kazali ste da e ovi dinosaurusi biti patentirani." "Da. ivotinje stvorene genetikim inenjeringom danas mogu da budu patentirane. Vrhovni sud je odluio tako u korist Harvarda 1987. godine. Ingen e imati svoje din osauruse i niko drugi nee moi da ih legalno pravi." "ta nas spreava da stvorimo nae dinosauruse?" upita neko. "Nita, osim to oni imaju pet godina prednosti u startu. Bie naprosto nemogue st ii ih pre kraja veka." Zastao je. "Naravno, ako bismo uspeli da dobijemo primerke njihovih dinosau rusa, mogli bismo reverznim inenjeringom da nainimo nae, sa dovoljno modifikacija u DNK da izbegnemo njihove patente." "Moemo li da dobijemo primerke njihovih dinosaurusa?" Dodson je zastao. "Da, mislim da moemo." Neko je proistio grlo. "U tome nee biti nieg nezakonitog..." "Oh, ne", brzo ree Dodson. "Nieg nezakonitog. Govorim o legitimnom izvoru njih ove DNK. Nezadovoljnom slubeniku ili nekim otpacima nepropisno odloenim, neem takvo m." "Imate li neki legitiman izvor, doktore Dodson?" "Imam", ree Dodson. "Ali bojim se da se odluka mora hitno doneti, jer Ingen d oivljava malu krizu, a moj izvor e morati da reaguje u toku sledeih dvadeset etiri s ata." Duga tiina spustila se nad sobu. ovek je pogledao sekretaricu, koja je hvatal a beleke, i magnetofon na stolu ispred nje. "Ne vidim potrebu za formalnim zakljukom po ovom pitanju", ree Dodson. "Pre za neko miljenje, da li oseate da bi trebalo da nastavim..." Polako, glave klimnue. Niko nita ne ree. Niko ne napravi beleku. Samo su utke klimali. "Gospodo, hvala vam to ste doli", ree Dodson. "Ja dalje preuzimam." AERODROM

Luis Dodson uao je u kafeteriju u aerodromskoj zgradi u San Francisku i brzo preleteo pogledom unaokolo. Njegov ovek ve je bio tamo i ekao za pultom. Luis je se o pored njega i stavio aktovku na pod izmeu njih. "Kasni, drugar", ree ovek. Pogledao je Dodsonov slamnati eir i nasmejao se. "ta b to trebalo da predstavlja, preruavanje?" "Nikad se ne zna", ree Dodson; potiskivao je gnev. est meseci Dodson je strplji vo kultivisao ovog oveka koji je na svaki sledei sastanak dolazio sve neugodniji i arogantniji. Ali Dodson po tom pitanju nije mogao nita da uini - njih obojica tano su znali koliki su ulozi. Bioinenjerski stvorena DNK je, vagano vanou, najvredniji materijal na svetu. Je dna jedina mikroskopska bakterija, presitna da bi je bilo mogue videti golim okom , ali koja sadri gene za enzim sranog napada, streptokinazu, ili za 'led-minus', k oji spreava dejstvo mraza na useve, mogla bi pravom kupcu vredeti pet milijardi d olara. A ta ivotna injenica stvorila je novi bizarni svet industrijske pijunae. Dodson je bio posebno vet u tome. Godine 1987. ubedio je nezadovoljnu genetiarku da pree i z Cetusa u Biosin i ponese sa sobom pet sojeva inenjerski stvorenih bakterija. Ge netiarka je naprosto stavila kap svake na nokte jedne ruke i izila na vrata. Meutim, Ingen je predstavljao tvri orah. Dodson je eleo vie od bakterijske DNK; e leo je zamrznute embrione, a znao je da Ingen uva svoje embrione najrazraenijim si gurnosnim merama. Da bi ih dobio, potreban mu je bio slubenik Ingena koji ima pri stup embrionima, koji je voljan da ih ukrade i koji bi mogao da zavara uvare. Tak vu osobu nije bilo lako pronai. Dodson je konano poetkom te godine pronaao podlonog slubenika Ingena. Iako ova os oba nije imala pristup genetikom materijalu, Dodson je zadrao kontakt i sretao se s vakog meseca s tim ovekom kod Karlosa i arlija u Silikonskoj dolini, pomagao mu po malo. A sad, kad je Ingen pozivao ugovarae i savetnike da posete ostrvo, nastupio je trenutak na koji je Dodson ekao - zato to je to znailo da e njegov ovek moi da pri embrionima. "Da preemo na stvar", ree ovek. "Imam deset minuta do leta." "Hoe da opet proemo kroz sve?" upita Dodson. "Do avola, ne, doktore Dodsone", ree ovek. "'Ou da vidim proklete pare." Dodson je pritisnuo patent bravu i otvorio aktovku nekoliko palaca. ovek je b acio letimian pogled. "Je l' to sve?" "To je polovina. Sedam stotina pedeset hiljada dolara." "U redu. Dobro." ovek se okrenuo, ispio kafu. "To je dobro, doktore Dodson." Dodson brzo zakljua aktovku. "Ovo je za petnaest vrsta, sea se." "Seam se. Petnaest vrsta, zamrznuti embrioni. A kako u ih transportovati?" Dodson je pruio oveku veliku dozu ilet foami pene za brijanje. "To je to?" "To je to." "Mogu da mi pregledaju prtljag..." Dodson slee ramenima. "Pritisni vrh", ree on. ovek je pritisnuo i bela pena za brijanje pokulja mu u aku. "Nije loe." Obrisa o je penu o ivicu svog tanjira. "Nije loe." "Doza je neto tea od obine, to je sve." Dodsonova tehnika ekipa poslednja dva da na danonono ju je montirala. Brzo mu je pokazao kako radi. "Koliko gasa za hlaenje ima unutra?" "Dovoljno za trideset est sati. Do tada embrioni moraju biti u San Hozeu." "To zavisi od tvog momka na brodu", ree ovek. "Bolje se pobrini da na palubi bude portabl hladnjak." "Hou", ree Dodson. "I samo da pregledamo ponudu..." "Dogovor je isti", ree Dodson. "Pedeset hiljada dolara za isporuku svakog emb riona. Ako su sposobni za ivot, jo dodatnih pedeset hiljada za svaki." "Dobro. Samo se postaraj da brod eka na istonom doku ostrva u petak uvee. Ne n a severnom doku, gde dolaze veliki brodovi za snabdevanje. Istonom doku. To je ma li pomoni dok. Kapira?" "Ukapirao sam", ree Dodson. "Kada e se vratiti u San Hoze?" "Verovatno u nedelju." ovek se odvojio od pulta.

Dodson je kipteo od besa. "Siguran si da zna kako se rukuje..." "Znam", ree ovek. "Veruj mi, znam." "Takoe", ree Dodson, "mi mislimo da ostrvo odrava neprestanu radio-vezu sa sedit em Ingen korporacije u Kaliforniji, tako da..." "Vidi, sredio sam to", ree ovek. "Samo se ti opusti i spremi pare. Hou sve u s ubotu ujutro na aerodromu u San Hozeu, u keu." "ekae te", ree Dodson. "Ne brini."

MALKOLM Neto pre ponoi, u avion na aerodromu u Dalasu uao je, visok, mrav, proelav tride setpetogodinjak, obuen potpuno u crno: crna koulja, crne pantalone, crne arape, crne patike. "Ah, doktor Malkolm", ree Hamond i nasmei se usiljeno umiljato. Malkolm se iskezio. "Zdravo, Done. Da, bojim se da je stigao tvoj stari nepr ijatelj." Malkolm se rukovao sa svima, brzo govorei: "Jan Malkolm, kako ste? Ja radim mati." Grantu je delovao kao da ga izlet zabavlja vie nego ostale. Naravno, Grant je prepoznao njegovo ime. Jan Malkolm je bio jedan od najpoz natijih iz nove generacije matematiara koje je otvoreno zanimalo 'kako svet radi' . Ovi naunici prekinuli su sa uaurenom tradicijom matematike u nekoliko znaajnih vi dova. Kao prvo, neprestano koriste kompjutere, praksa na koju se tradicionalni m atematiari mrte. Sledee, rade gotovo iskljuivo sa nelinearnim jednainama, na novom po lju zvanom teorija haosa. Kao tree, ini se da im je stalo da matematika opisuje net o to zaista postoji u stvarnom svetu. I konano, kao da naglaavaju prelazak sa akade mije na svet, oni se oblae i govore sa onim to je jedan stari matematiar nazvao 'alo snim vikom identiteta'. U stvari, oni su se esto ponaali kao rok zvezde. Malkolm je seo u jednu od fotelja. Stjuardesa ga je upitala da li eli pie. Re kao je: "Dijet kolu, protreenu i neizmeanu." Vlani vazduh Dalasa strujao je kroz otvorena vrata. Eli ree: "Nije li malo to plo za crno?" "Izuzetno ste zgodni, doktorko Satler", ree on. "Mogao bih ceo dan da vam gl edam noge. Ali ne; u stvari, crno je odlina boja za toplotu. Ako se seate zraenja c rnog tela, crno je zaista najbolja boja za toplotu. Delotvorna radijacija. U sva kom sluaju, ja nosim samo dve boje: crnu i sivu." Eli je buljila u njega, otvorenih ustiju. "Ove boje su prikladne za svaku situaciju", nastavio je Malkolm, "a i lepo se slau, ako grekom obuem sive sokne sa crnim pantalonama". "Ali zar ne smatrate da je dosadno nositi samo dve boje?" "Ni najmanje. Smatram to osloboenjem. Ja verujem da je moj ivot vredan i ne el im da ga traim na razmiljanje o oblaenju", ree Malkolm. "Ne elim da ujutro razmiljam o tome ta u da obuem. Iskreno, moete li da zamislite neto dosadnije od mode? Profesion alni sport, moda. Odrasli ljudi ljemaju loptice dok ostatak sveta plaa da pljeska. Meutim, u celini, smatram da je moda zamornija od sporta." "Doktor Malkolm", objasnio je Hamond, "ima snana gledita." "I lud je koliko je teak", veselo ree Malkolm. "Ali morate da priznate da to nisu obina razmiljanja. Mi ivimo u svetu zastraujuih danosti. Dano je da ete se ponaat ovako, dano je da e vas se to ticati. Niko ne razmilja o danostima. Nije li to za panjujue? U informacionom drutvu, niko ne razmilja. Od nas se oekuje da proteramo pa pir, ali mi, u stvari, proterujemo miljenje." Hamond se okrenuo enaru i podigao ruke. "Ti si ga pozvao." "to je i srena okolnost", ree Malkolm. "Jer zvui kao da imate ozbiljan problem. " "Mi nemamo nikakvih problema", brzo ree Hamond. "Oduvek sam tvrdio da ovo ostrvo nee moi da opstane", ree Malkolm. "Od poetka s am to predviao." Posegao je za aktovkom od meke koe. "A verujem da nam je sada svi ma jasno kakav e konani ishod da bude. Moraete da ga zatvorite." "Da ga zatvorimo!" Hamond besno ustade. "To je smeno." Malkolm slee ramenima, ravnoduan prema Hamondovom izlivu gneva. "Doneo sam ko pije mog originalnog izvetaja da ga pogledate", ree on. "Originalnog konsultantsko g izvetaja koji sam uradio za Ingen. Matematika je malo kakljiva, ali mogu da vas

provedem kroz njega. Odlazite?" "Moram da obavim par telefonskih razgovora", ree Hamond i ode u susednu kabi nu. "Pa, let je dug", ree Malkolm ostalima. "Moi ete barem da se malo zabavljate o ko mog izvetaja." Avion je leteo kroz no. Grant je znao da Jan Malkolm ima svoj deo klevetnika i mogao da shvati zato neki smatraju njegov stil previe neizbruenim, a njegove priloge teoriji haosa prev ie brljavim. Grant je listao izvetaj i letimice gledao jednaine. enaro ree: "Zakljuak vaeg izvetaja je da je Hamondovo ostrvo osueno na propast?" "Tano." "Zbog teorije haosa?" "Tano. Da budemo precizni, zbog ponaanja sistema u faznom prostoru." enaro odloi izvetaj i ree: "Moete li to da objasnite na engleskom?" "Naravno", ree Malkolm. "Hajde da vidimo odakle da ponemo. Znate li ta su to n elinearne jednaine?" "Ne." "Neobini atraktori?" "Ne." "U redu", ree Malkolm. "Vratimo se na poetak." Zastao je zagledan u tavanicu. "Fizika je imala uspeha kada je opisivala odreene vrste ponaanja: planeta u orbit i, svemirskog broda koji leti na Mesec, klatana, opruga i kuglica koje se kotrlj aju, te stvari. Normalna kretanja tela. Ona je opisuju takozvanim linearnim jedn ainama i matematiari ak mogu da ree te jednaine. Mi to radimo stotinama godina." "U redu", ree enaro. "Meutim, postoji druga vrsta ponaanja, koju fizika teko reava. Na primer, sve to je u vezi sa turbulencijom. Voda koja tee iz slavine. Vazduh koji se kree preko a vionskog krila. Vreme. Krv koja tee kroz srce. Turbulentne pojave opisuju nelinea rne jednaine. Njih je teko reiti - u stvari, one su obino nereive. Tako da fizika nik ad nije razumela celu klasu pojava. Sve do pre nekih deset godina. Nova teorija koja ih opisuje zove se teorija haosa. Teorija haosa izvorno je potekla ezdesetih godina iz nastojanja da se naine k ompjuterski modeli vremena. Vreme je veliki, sloen sistem, to jest, zemljina atmo sfera u sadejstvu sa zemljitem i Suncem. Ponaanje ovog velikog, sloenog sistema uve k je izmicalo razumevanju. Tako da, prirodno, nismo mogli da predvidimo vreme. R azlog lei u tome to je ponaanje sistema osetljivo na promenu poetnih uslova." "Izgubili ste me", ree enaro. "Ako iz topa ispalim granatu odreene teine, odreenom brzinom i pod odreenim nag ibom - a zatim ispalim drugu granatu sa gotovo istom teinom, brzinom i nagibom - t a e se dogoditi?" "Dve granate pae na gotovo isto mesto." "Tako je", ree Malkolm. "To je linearna dinamika." "U redu." "Ali ako imamo sistem vremena koji zapone sa odreenom temperaturom, odreenom v lanosti vazduha - a onda ga ponovite sa gotovo istom temperaturom, vetrom i vlanou drugi sistem nee se ponaati gotovo isto. On e odlutati i ubrzo postati jako razliit od prvog. Oluje umesto sunca. To je nelinearna dinamika. Ona je osetljiva na poe tne uslove: majune razlike se pojaavaju." "Mislim da shvatam", ree enaro. "Skraeno 'efekat leptira'. Leptir mahne krilima u Pekingu, a vreme u Njujork u se promeni." "I tako je haos sav sluajan i nepredvidljiv?" upita enaro. "Je li tako?" "Nije", ree Malkolm. "Mi u stvari nalazimo skrivene pravilnosti unutar sloeni h raznolikosti ponaanja sistema. Zato je haos danas postao vrlo iroka teorija koja se koristi za prouavanje svega, od berze, preko pobunjenih rulja do modanih talas a tokom epilepsije. Bilo koje vrste kompleksnog sistema gde postoji zbrka i nepr edvidivost. Mi moemo da naemo red koji lei ispod toga. Jasno?" "Jasno", ree enaro. "Ali kakav je taj red koji lei ispod toga?" "On se u sutini karakterie kretanjem sistema unutar faznog prostora", ree Malk olm.

"Isuse", ree enaro. "Sve to elim da znam jeste zato je Hamondovo ostrvo osueno na propast." "Razumem", ree Malkolm. "Doi emo do toga. Teorija haosa kae dve stvari. Prvo, d a kompleksni sistemi, kao to je vreme, imaju red koji lei ispod svega. Drugo, supr otno od toga - da prosti sistemi mogu da proizvedu sloeno ponaanje. Na primer, bil ijarske kugle. Kada udari bilijarsku kuglu, ona pone da se odbija od stranica stol a. Po teoriji, to je prilino jednostavan sistem, gotovo njutnovski sistem. Poto zn a silu saoptenu kugli, i masu kugle, a moe da srauna uglove pod kojima e udariti u zid ve, moe da predvidi ponaanje kugle u budunosti. Po teoriji, moe da predvidi ponaanje e u dalekoj budunosti, poto ona nastavlja da se odbija od jedne do druge stranice. Po teoriji, moe da predvidi gde e zavriti za tri sata." "Jasno." enaro klimnu. "Ali, u stvari", ree Malkolm, "ne moe da predvidi vie od nekoliko sekundi. Zato t o, gotovo u istom trenutku, jako mali efekti -nesavrenost povrine lopte, majuna naz ubljenost drveta stola - poinju da prave razlike. I ne proe dugo pre nego to one na dvladaju tvoje proraune. Tako se ispostavlja da ovaj jednostavan sistem jedne bil ijarske kugle na stolu ima nepredvidivo ponaanje." "Jasno." "A Hamondov projekat", ree Malkolm, "jo jedan je od oigledno jednostavnih sist ema - koji e na kraju pokazati nepredvidljivo ponaanje." "Ovo znate na osnovu..." "Teorije", ree Malkolm. "Ali zar nije bolje da prvo vidite ostrvo, da vidite ta je zaista uradio?" "Ne. To je sasvim nepotrebno. Detalji su nevani. Teorija mi kae da e ovo ostrv o vrlo brzo poeti da se nepredvidljivo ponaa." "I vi verujete vaoj teoriji." "Ah, da", ree Malkolm. "Potpuno verujem." Zavalio se u stolicu. "Postoji pro blem s tim ostrvom. Ono je nesrea koja eka da se dogodi." ISLA NUBLAR Uz cviljenje, rotori poee da se okreu iznad glava i da bacaju senke na pistu u San Hozeu. Grant je sluao pucketanje u slualicama dok je pilot razgovarao s tornj em. Pokupili su jo jednog putnika u San Hozeu, oveka po imenu Denis Nedri, koji j e doplovio da se sretne s njima. Bio je debeo i ljigav; jeo je okoladni tapi. Prsti su mu bili lepljivi od okolade, a na koulji imao je komadie aluminijumske folije. Nedri je promrmljao neto o tome kako radi s kompjuterima na ostrvu i nije ponudio da se rukuje. Kroz pleksiglasni mehur Grant je posmatrao kako se beton piste udaljava isp od njegovih nogu i video senku helikoptera kako juri sa njima na zapad, ka plani nama. "Put traje oko etrdeset minuta", ree Hamond s jednog od stranjih sedita. Grant je posmatrao kako se niski breuljci uzdiu, a onda su proli kroz mestiminu oblanost i izbili na sunce. Planine su bile krevite; iznenadio ga je toliki manja k ume, jutro za jutrom ogolelih, erodovanih brda. "Kostarika", ree Hamond, "ima bo lju kontrolu porasta stanovnitva od ostalih zemalja Centralne Amerike. Ali, ak i t ako, zemljite je jako ogoljeno. Veinom u poslednjih deset godina." Spustili su se iz oblaka s druge strane planine i Grant ugleda plae zapadne obale. Projurili su iznad malog priobalnog sela. "Baja Anasko", ree pilot. "Ribarsko selo." Pokazao je ka severu. "Gore uz ob alu, vidite Kabo Blanko. Imaju predivne plae." Pilot se uputio pravo preko okeana . Voda je postala zelena, a zatim duboko akvamarinska. Sunce je sijalo na vodi. Bilo je oko deset pre podne. "Jo samo nekoliko minuta", ree Hamond, "i trebalo bi da ugledamo Isla Nublar. " Isla Nublar, objasnio je Hamond, nije pravo ostrvo. Vie je morska planina, v ulkansko stenovito uzdignue sa okeanskog dna. "Njegovo vulkansko poreklo moe da se vidi svuda na ostrvu", ree Hamond. "Na mnogo mesta izbija para, a zemljite je esto vrue pod nogama. Zbog toga, a i zbog preovlaujuih struja, Isla Nublar lei u maglovi tom podruju. Kad stignemo tamo, videete - ah, evo nas."

Helikopter je jurio napred, nisko iznad vode. Ispred, Grant je video ostrvo , krevito i goletno, kako se otro izdie iz okeana. "Hriste, lii na Alkatraz", ree Malkolm. Njegove umovite strane bile su obavijene maglom i davale su ostrvu tajanstve n izgled. "Mnogo vei, naravno", ree Hamond. "Osam milja dugo i tri milje iroko na najirem mestu, ukupno neke dvadeset dve kvadratne milje. ini najvei privatni ivotinjski re zervat u Severnoj Americi." Helikopter je poeo da se penje i uputio se ka severnom kraju ostrva. Grant j e pokuao da prodre pogledom kroz gustu maglu. "Obino nije ovako gusta", ree Hamond. Zvuao je zabrinuto. Na severnom kraju ostrva, brda su bila najvia i uzdizala su se dve hiljade s topa iznad okeana. Vrhovi brda bili su u magli, ali Grant je video krevite litice i ispod okeana koji se razbijao o obalu. Helikopter se uspeo iznad brda. "Na nesreu", ree Hamond, "moramo da sletimo na ostrvo. Ne svia mi se to, jer u znemiravamo ivotinje. A ponekad je i malo jezivo..." Hamondov glas prekinuo se kad je pilot rekao: "Poinjemo sputanje. Drite se, na rode." Helikopter je poao nanie i odmah se naoe u magli. Grant je u slualicama uo elek tronsko pitanje koje se neprestano ponavljalo, ali nije mogao ba nita da vidi; onda je maglovito poeo da razaznaje zelene grane borova kako se pruaju kraz maglu. Nek e od grana bile su blizu. "Kako, kog vraga, radi ovo?" upita Malkolm, ali niko nije odgovorio. Pilot je bacio pogled levo, onda desno, gledajui ka borovoj umi. Drvee je i da lje bilo blizu. Helikopter se brzo sputao. "Isuse", ree Malkolm. Pitanje postade glasnije. Grant pogleda pilota. Bio je usredsreen. Grant skre nu pogled nanie i ugleda divovski blistavi fluorescentni krst ispod pleksiglasnog mehura kod njegovih nogu. Na krajevima krsta bljeskala su svetla. Pilot je malo korigovao putanju i dodirnuo heliport. Zvuk rotora je bledeo, a zatim zamro. Grant uzdahnu i otkopa sigurnosni pojas. "Morali smo brzo da se spustimo, na taj nain", ree Hamond, "zbog bonog vetra. Na ovom vrhu esto ima opasnog bonog vetra, i... Pa, bezbedni smo." Neko je dotravao do helikoptera. ovek sa bejzbol kapom i riom kosom. irom je ot vorio vrata i rekao: "ao, ja sam Ed Redis. Dobro doli na Isla Nublar. I molim vas d a pazite gde stajete." Uska staza vijugala je nizbrdo. Vazduh je bio hladnjikav i vlaan. Kako su se sputali, magla se razreivala i Grant je bolje mogao da vidi pejza. Izgleda, pomisl i on pre nalik na pacifiki severozapad, Olimpijsko poluostrvo. "Tako je", ree Redis. "Primarna ekologija je listopadne kine ume. Potpuno razlii ta od vegetacije na kopnu, koja je vie klasine kine ume. Ali ova mikroklima javlja s e samo na odreenoj visini, na padinama severnih brda. Vei deo ostrva je tropski." Dole, mogli su da vide bele krovove velikih zgrada, ugneene meu zasadima. Gran t se iznenadio: konstrukcija je bila razraena. Ili su i nanie, iz magle, i sad je m ogao da vidi ostrvo u punoj veliini kako se prua u pravcu juga. Kao to je Redis reka o, veinom je bilo prekriveno tropskom umom. Prema severu, Grant je ugledao jedno jedino stablo, kako se uzdie iznad palm i, bez ijednog lista, samo veliki, zakrivljeni patrljak. Onda se patrljak pomeri o i okrenuo da se suoi s pridolicama. Grant je shvatio da uopte ne gleda drvo. Gledao je skladan, zakrivljen vrat ogromnog stvorenja kako se uzdie pedeset stopa u vazduh. Gledao je dinosaurusa. DOBRODOLICA "Boe moj", blago ree Eli; svi su buljili u ivotinju iznad drvea. "Boe moj." Njegova prva pomisao bila je da je dinosaurus neobino divan. Knjige su ih pr ikazivale kao preglomazna, trontava stvorenja, ali pokreti ove dugovrate ivotinje bili su skladni, gotovo dostojanstveni. I bili su brzi - nije bilo nieg mlitavog ili tromog u njihovom ponaanju. Sauropod ih je napeto posmatrao i duboko zatrubi o, prilino nalik na slona. Trenutak kasnije, druga glava uzdigla se iznad lisnato g pokrivaa, a onda i trea, i etvrta.

"Boe moj", ponovo ree Eli. enaro je ostao bez rei. Sve vreme je znao ta ga eka - godinama je znao - ali ne kako nikada nije verovao da e se to dogoditi. A sada, zanemeo je od oka. Strana mo n ove genetike tehnologije, koju je ranije smatrao samo mnotvom rei u prenapregnutoj trgovakoj ponudi - postala mu je odjednom jasna. Ove ivotinje bile su tako velike! Bile su ogromne! Velike kao kua! I toliko ih je bilo! Pravi prokleti dinosaurusi ! Stvarni koliko biste mogli da poelite. enaro pomisli: Zaradiemo bogatstvo na ovom mestu. Bogatstvo. Molio se bogu da je ostrvo bezbedno. Grant je stajao na putu na brdskoj padini, sa maglom na licu, i gledao sive vratove kako se izdiu iznad palmi. Osetio je vrtoglavicu, kao da se zemljite pres trmo sputalo. Teko je dolazio do daha. Zato to je gledao neto to nikada nije oekivao d a e videti. Pa ipak je gledao. ivotinje u magli bili su savreni apatosaurusi, sauropodi srednje veliine. Njeg ov zabezeknut um pravio je akademske asocijacije: severnoameriki biljoderi, period kasne jure. Popularno zvani 'brontosaurusi'. Otkrio ih je E.D. Kuop u Montani 1 676. Primerci koji su bili dovedeni u vezu sa Morisonovim formacijskim slojevima u Koloradu, Juti i Oklahomi. Pre kratkog vremena, Berman i Mekinto su ga na osno vu oblika lobanje ponovo klasifikovali koa diplodokusa. Tradicionalno, smatralo se da Brontosaurus vei deo vremena provodi u plitkoj vodi, to bi mu pomoglo da nos i svoj veliki trup. Iako ova ivotinja oigledno nije bila u vodi, kretala se prebrz o, glava i vrat su se aktivno njihale iznad palmi - iznenaujue aktivno. Grant je poeo da se smeje. "ta je?" zabrinuto upita Hamong. "Neto nije u redu?" Grant samo odmahnu glavom i nastavi da se smeje. Nije mogao da im kae da je smeno bilo to to je video ivotinje samo par sekundi, a ve je poeo da prihvata - i da koristi zapaanja da odgovori na davno postavljena pitanja iz svog polja. Jo se smejao kada je ugledao peti i esti vrat kako se diu iznad palmi. Sauropo di su gledali dolazak ljudi. Podsetili su Granta na prerasle irafe - imali su ist i prijatan, ak tupav pogled. "Prihvatam da nisu animatronine", ree Malkolm. "Vrlo su ivotne." "Da, naravno da jesu", ree Hamond. "Da, i trebalo bi da budu, zar ne?" Izdaleka, uli su ponovo trubljenje. Ponovo ga je jedna ivotinja izvela, a ost ale su se pridruile. "To je njihov zov", ree Ed Redis. "ele nam dobrodolicu na ostrvo." Grant je stajao i za trenutak sluao, ushien. "Verovatno biste eleli da znate ta je sledee", govorio je Hamond dok je nastav ljao da se sputa stazom. "Predvideli smo za vas kompletan obilazak objekata, a ka snije popodne odlazak da se vide ivotinje u parku. Ja u vam se pridruiti za veerom, i odgovoriu vam na bilo koje preostalo pitanje koje tada budete imali. Sad, ako b iste poli sa gospodinom Redisom..." Grupa je pratila Redisa ka najbliim zgradama. Iznad staze, grub, rukom ispisa n znak, govorio je: 'Dobro doli u Jurski park'. TREA ITERACIJA "Kod svakog sledeeg crtea fraktalne krive, detalji se jasnije vide." Jan Malkolm JURSKI PARK Uli su u zeleni tunel nadnetih palmi koji je vodio do glavne zgrade za poset ioce. Na sve strane, prostrani i doterani zasadi naglaavali su oseaj da ulaze u no vi svet, preistorijski tropski svet, i da za sobom ostavljaju normalan svet. Eli ree Grantu: "Deluju prilino dobro." "Da", ree Grant. "elim da ih izbliza vidim. elim da im podignem jastuie stopala, proverim kande, opipam kou, otvorim eljusti, pogledam zube. Sve do tada neu biti si guran. Meutim, zaista dobro izgledaju." "Pretpostavljam da to pomalo manja tvoje polje", ree Malkolm. Grant odmahnu glavom. "To sve menja", ree on.

Ve 150 godina, sve od otkria divovskih ivotinjskih kostiju u Evropi, prouavanje dinosaurusa bilo je vebanje naune dedukcije. Paleontologija je u sutini bila detek tivski posao, traganje za uporitima u kostima fosila i tragovima davno nestalih d ivova. Najbolji paleontolozi bili su oni koji su mogli da izvedu najmudrije dedu kcije. I sve velike rasprave u paleontologiji bile su voene u tom stilu - ukljuujui i gorku debatu, u kojoj je Grant bio kljuna figura, o tome da li su dinosaurusi bi li toplokrvni. Naunici su uvek svrstavali dinosauruse u gmizavce, hladnokrvna stvorenja koj a toplotu koja im je potrebna za ivot izvlae iz okoline. Sisar moe da metabolizmom iz hrane stvori telesnu toplinu, ali gmizavac ne moe. Na kraju, aica istraivaa - prve nstveno voena od strane Dona Ostruma i Roberta Bakera sa Jejla - poela je da sumnja da taj koncept sporih, hladnokrvnih dinosaurusa, ne moe da odgovori na fosilne n alaze. Metodom klasine dedukcije, izvukli su zakljuke iz nekoliko linija dokaza. Prvo je bio stav: guteri i gmizavci puze zgrenih nogu, priljubljeni uz zemlju zbog toplote. Guteri nemaju energije da stoje na stranjim nogama due od nekoliko s ekundi. Meutim, dinosaurusi su stajali na pravim nogama, a mnogi su hodali usprav ljeni na stranje noge. Meu ivim ivotinjama, uspravno dranje javlja se samo kod toplok rvnih sisara i ptica. Zato dranje dinosaurusa navodi na njihovu toplokrvnost. Zatim su prouavali metabolizam i raunali koliki je pritisak bio potreban da g ura krv uz osamnaest stopa dug vrat brahiosaurusa i zakljuili da bi on mogao da s e postigne samo uz pomo toplokrvnog srca sa etiri komore. Posle toga prouavali su staze, fosilne otiske stopala u blatu, i zakljuili da su dinosaurusi trali brzo kao ovek; takva aktivnost podrazumeva toplokrvnost. Pro nali su ostatke dinosaurusa iznad arktikog kruga, u hladnoj sredini nezamislivoj z a gmizavce. A nove studije ponaanja u grupi, zasnovane preteno na radu samog Grant a, nagovetavale su da su dinosaurusi imali sloen drutveni ivot i da su podizali mlad e, to gmizavci ne ine. Kornjae naputaju svoja jaja. Ali dinosaurusi verovatno to nis u inili. Polemika o toplokrvnosti buktala je petnaest godina. Pre nego to je prihvaeno novo shvatanje o dinosaurusima kao brzim, aktivnim ivotinjama - ali ne bez trajn ih animoziteta. Na konvencijama, jo je bilo kolega koji nisu razgovarali jedni s drugim. Ali, sada, ako je mogue klonirati dinosauruse - pa, Grantovo polje prouavanja smesta e se izmeniti. Paleontoloko prouavanje dinosaurusa je gotovo. Ceo poduhvat - muzejske dvorane sa njihovim divovskim skeletima i oporima aka to mehaniki ponavlj aju, univerzitetske laboratorije s njihovim tacnicama za kosti, istraivaki lanci, as opisi - svemu tome je kraj. "Ne delujete smeteno", ree Malkolm. Grant odmahnu glavom. "To je razmatrano, u polju. Mnogi su zamiljali da e do toga da doe, ali ne tako brzo." "Pria o naoj vrsti", ree Malkolm, nasmejan. "Svi znaju da e do toga da doe, ali ne tako brzo." Kako su hodali niz stazu, vie nisu mogli da vide dinosauruse, ali su mogli d a ih uju kako blago trube u daljini. Grant ree: "Ja imam samo jedno pitanje, odakle im DNK?" Grant je bio svestan da ozbiljne spekulacije u laboratorijama u Berkliju, T okiju i Londonu mogu da dovedu do toga da e biti mogue kloniranje istrebljenih ivot inja kao to su dinosaurusi - ako je mogue dobiti neto DNK dinosaurusa s kojom bi se moglo raditi. Problem je bio u tome to su se svi poznati dinosaurusi bili fosili , a fosilizacija unitava vei deo DNK i zamenjuje je neorganskim materijalom. Narav no, kad bi dinosaurus bio zamrznut ili sauvan u tresetitu, ili mumificiran u pusti nji, onda bi DNK moda bilo mogue ponovo dobiti. Ali niko nikad nije pronaao zamrznutog ili mumificiranog dinosaurusa. Zato j e kloniranje bilo nemogue. Nije bilo niega iz ega bi bilo mogue klonirati. Sva moder na genetika tehnologija bila je beskorisna. Bilo je to kao da ima fotokopir aparat , a nema ta da kopira njime. Eli ree: "Ne moe da reprodukuje pravog dinosaurusa, zato to nema pravu DNK dinosa urusa." "Osim ako ne postoji nain o kom nismo razmiljali", ree Grant.

"ta, na primer?" upita ona. "Ne znam", ree Grant. S druge strane ograde, krenuli su ka bazenu za plivanje koji se prelivao pr eko niza vodopada i manjih bazena u steni. Povrina je bila zasejana ogromnom papr ati. "Zar je ovo neobino?" upita Ed Redis. "Naroito kad je dan maglovit ove biljke zaista doprinose preistorijskoj atmosferi. Ovo su, naravno, autentine jurske papr ati." Eli zastade da izbliza osmotri paprati. Da, bilo je to ba ono to je i rekao: Serenna veriformans, biljka u izobilju naena u fosilima starijim od dve stotine m iliona godina, sada rasprostranjena samo u movarama Brazila i Kolumbije. Ali ko g od je odluio da smesti ovu paprat pored bazena oigledno nije znao da spore verifor mansa sadre smrtonosan beta-karbolinski alkaloid. ak i od dodira privlanih zelenih listova moete se razboleti, a ako bi dete stavilo punu aku u uste, gotovo sigurno bi umrlo - otrov je bio pedeset puta otrovniji od otrova oleandra. Ljudi su tako naivni kad su biljke u pitanju, pomisli Eli. Oni biraju biljk e po izgledu, kao to biraju slike na zidu. Nikad ne razmiljaju o njima kao o pravi m ivim biima, koja vredno obavljaju sve ivotne funkcije disanja, hranjenja, izluivan ja, reprodukcije - i odbrane. Meutim, Eli je znala da su, tokom istorije Zemlje, biljke evoluirale isto ta ko takmiarski kao i ivotinje, a na odreene naine i ee. Otrov Serenne veriformans bio j mali primer razraenog hemijskog arsenala oruja koje su pravile biljke. Postoje te rpeni koje biljke ire da otruju zemljite oko sebe i spree suparnike; alkaloidi, koj i ih ine neukusnim za insekte i neprijatelje (i decu), i feromoni, pomou kojih kom uniciraju. Kada Daglasovu jelu napadnu pele, ona proizvodi hemikaliju protiv hran jenja - to ine i ostale Daglasove jele u udaljenim delovima ume. To se deava kao odg ovor na upozoravajuu, aleohemikaliju koju izluuje napadnuto drvee. Ljudi koji zamiljaju da se ivot na Zemlji odvija tako to se ivotinje kreu na zel enoj pozadini pokazuju ozbiljno nerazumevanje onoga to vide. Zelena pozadina vrvi od ivota. Biljke rastu, pokreu se, uvru i okreu, bore za sunce. One neprestano stup aju u interakciju sa ivotinjama - odvraajui neke korom i trnjem, trujui druge, a hra nei tree da potpomognu njihovo razmnoavanje, ne bi li ovi dalje irili njihov polen i seme. To je sloen, dinamian proces koji nije prestajao da je fascinira. A za koji je znala da ga veina naprosto ne razume. Ali ako je saenje smrtonosne paprati nekakav znak, onda je jasno da dizajner i Jurskog parka nisu bili dovoljno paljivi. "Zar to nije upravo predivno?" govorio je Ed Redis. "Ako pogledate napred, v ideete nau Safari kolibu." Eli je ugledala teatralnu, nisku zgradu sa nizom stakle nih piramida na krovu. "Tu ete svi odsesti u Jurskom parku." Grantove odaje bile su u be tonovima, ratanski nametaj sa zelenim motivima dun gle. Soba nije bila sasvim dovrena; u klozetu bile su kamare drveta za gradnju i delii elektrinih ica na podu. U uglu nalazio se televizorski prijemnik sa natpisom na vrhu: Kanal Kanal Kanal Kanal Kanal Kanal Kanal 2: 3: 4: 5: 6: 7: 8: Hipsilofodontska brda Triceratopsko podruje Sauropodska movara Mesoderska oblast Stegosauruski jug Velociraptorska dolina Pterosarusov vrh

Grant je smatrao da su imena iritirajue zgodna. Ukljuio je televizor, ali dob io je samo statiki um. Iskljuio ga je; uao u spavau sobu, bacio kofer na krevet. Prav o iznad kreveta nalazio se veliki piramidalni prozor ka nebu. Stvarao je oseaj ato ra, kao da spava pod zvezdama. Na nesreu, staklo je moralo da bude zatieno tekim ipkam a, tako da su prugaste senke padale preko kreveta. Grant je zastao. Video je planove kolibe, ali se nije seao ipki na prozoru pr ema nebu. U stvari, ove ipke delovale su kao prilino grub dodatak. Crni elini ram bi o je nainjen sa spoljne strane staklenih zidova, a ipke su bile zavarene za ram. Zbunjen, Grant je preao iz spavae u dnevnu sobu. Njegov prozor gledao je na b

azen za plivanje. "Uzgred, one paprati su otrovne", ree Eli, dok je ulazila u njegovu sobu. "A li jesi li primetio neto u vezi sobe, Alane?" "Izmenili su projekat." "Da, mislim da jesu." Kretala se po sobi. "Prozori su mali", ree ona. "A sta klo je postavljeno u elini ram. Vrata su opivena elikom. To ne bi trebalo da bude po trebno. A da li si video ogradu kada smo uli?" Grant klimnu. Cela koliba bila je okruena ogradom sa ipkama od palac debelog e lika. Ograda je bila skladno uklopljena u teren i obojena jednolino crno da podsea na liveno gvoe, meutim, nikakav kozmetiki napor nije mogao da prikrije debljinu met ala ili njenu visinu od dvanaest stopa. "Ne seam se ni da je ograda bila projektovana", ree Eli. "Izgleda mi kao da s u ovo mesto pretvorili u tvravu." Grant pogleda na sat. "Sigurno emo pitati zato je tako", ree on. "Obilazak poin je za dvadeset minuta." KADA SU DINOSAURUSI VLADALI ZEMLJOM Sastali su se u zgradi za posetioce: dva sprata visokoj, svoj u staklu sa i zloenim crnim anodizovanim gredama i osloncima. Grant je smatrao da je nesumnjivo visokotehnoloka. Malom predavaonicom dominirao je robot Tyrannosaurus rex, koji je pretei vis io iznad ulaza u izlobeni prostor oznaen KADA SU DINOSAURUSI VLADALI ZEMLJOM. Neto dalje bili su drugi displeji: TA JE DINOSAURUS? i SVET MEZOZOIKA. Ali eksponati n isu bili zavreni; svuda po podu bilo je ica i kablova. enaro se popeo na pozornicu i razgovarao sa Grantom, Eli i Malkolmom; glas mu je neznatno odjekivao u prosto riji. Hamond je sedeo u pozadini; prekrstio je ruke na grudima. "Uskoro polazimo u obilazak objekata", ree enaro. "Siguran sam da e nam gospod in Hamond i njegovo osoblje pokazati sve u najboljem svetlu. Pre nego to poemo, ele o bih da vam ukratko objasnim zato smo ovde i kakvu odluku treba da donesem pre n ego to odemo. U sutini, kao to ste ve shvatili, ovo je ostrvo na kome je dinosaurusi ma dobijenim genetikim inenjeringom doputeno da se kreu u prirodnoj sredini nalik na park, obrazujui turistiku atrakciju. Atrakcija jo nije otvorena za turiste, ali bie ove godine. "Moje pitanje za vas je jednostavno. Da li je ovo ostrvo bezbedno? Da li je bezbedno za posetioce, i da li je bezbedno drati dinosauruse?" enaro je ugasio svetla. "Postoje dva razliita dokaza koja moramo da uzmemo u obzir. Prvo, postoji identifikacija ranije nepoznatog dinosaurusa na kopnu Kosta rike. Za ovog dinosaurusa zna se samo na osnovu jednog njegovog dela. Pronaen je jula ove godine, poto je najverovatnije ugrizao jednu ameriku devojicu na plai. Dokt or Grant vam moe kasnije ispriati neto vie o tome. Zamolio sam da nam originalni deo , koji se nalazi u jednoj laboratoriji u Njujorku, dostave avionom ovamo da bism o ga na licu mesta mogu ispitati. U meuvremenu, postoji i drugi dokaz. Kostarika ima odlinu medicinsku slubu, koja vodi sve vrste podataka. Poevi od m arta, postoje izvetaji da guteri ujedaju bebe u kolevkama - a takoe, mogao bih da d odam, da grizu starce koji hru u snu. Postoje sporadini izvetaji o ovim ujedima gute ra u obalnim selima od Ismalije do Puntarenasa. Posle marta, vie nije bilo izvetaj a o ujedima gutera. Meutim, imam ovaj grafikon Javne zdravstvene slube iz San Hozea o smrtnosti beba u gradovima na zapadnoj obali, ranije ove godine. Skreem vam pan ju na dve osobine ovog grafikona", ree enaro. "Prvo, smrtnost beba je mala u janua ru i februaru, onda skae u martu, pa je opet niska u aprilu. Ali od maja nadalje, visoka je, sve do jula, meseca kada je mala amerikanka ugriena. Javna zdravstven a sluba osea da danas neto utie na smrtnost beba, to radnici u obalnim selima ne prij avljuju. Druga osobina je zbunjujua dvonedeljna pikovitost, koja kao da sugerie da postoji neki alternativni fenomen." Svetla su se opet upalila. "U redu", ree enaro. "To je dokaz koji elim da rasv etlim. A sad, ima li nekih..." "Moemo da sebi utedimo dosta truda", ree Malkolm. "Odmah u vam to objasniti." "Da?" upita enaro. "Da", ree Malkolm. "Prvo i prvo, ivotinje su vrlo verovatno otile sa ostrva."

"Do kurca", zarea Hamond iz pozadine. "I drugo, grafikon Javne zdravstvene slube gotovo sigurno nema nikakve veze sa bilo kojim ivotinjama koje su pobegle." Grant upita: "Otkud znate?" "Primetiete da grafikon alternativno pokazuje visoke i niske pikove", ree Mal kolm. "To je karakteristika mnogih sloenih sistema. Na primer, voda koja kaplje i z slavine. Ako okrenete slavinu samo malo, dobiete stalno kap, kap, kap. Ali ako otvorite jo malo, tako da stvorite malu turbulenciju toka, onda dobijete as velike , as male kapi. Kap kap... kap kap... tako. Moete i sami da probate. Turbulencija stvara naizmeninost - to je njena karakteristika. A ovakav naizmenian grafikon dob iete za irenje bilo koje nove bolesti u jednoj zajednici." "Ali zato kaete da nije izazvana dinosaurusima koji su pobegli?" upita Grant. "Zato to je karakteristika nelinearna", ree Malkolm. "Bile bi potrebne stotin e pobeglih dinosaurusa da je prouzrokuju. A ne mislim da su stotine dinosaurusa pobegle. Tako da zakljuujem da je u pitanju neki drugi fenomen, neki novi varijet et grira, uzrokuje fluktuacije koje vidite na grafikonu." enaro upita: "Ali mislite da su dinosaurusi pobegli?" "Verovatno jesu." "Zato?" "Zbog onoga to ovde pokuavate. Vidite, ovo ostrvo predstavlja pokuaj da se pon ovo stvori jedna ivotna sredina iz prolosti. Da se napravi izolovani svet u kome e se istrebljena stvorenja slobodno kretati. Je l' tako?" "Jeste." "Ali s moje take gledita, takav poduhvat je nemogu. Matematika toga je tako oig ledna da ne mora ni da se rauna. To je kao da pitate da li ete na milion dolara pr ihoda morati da platite porez. Za to ne treba da vadite digitron da sraunate. Zna te da dugujete porez. A, slino, ja sasvim sigurno znam da ovek ne moe na ovakav nain uspeno da duplicira prirodu, ili da se nada da e moi da je izoluje." "A zato ne? Najzad, postoje zooloki..." "Zooloki vrtovi ponovo ne stvaraju prirodu", ree Malkolm. "Budimo jasni. Zool oki vrtovi uzimaju postojeu prirodu i jako malo je modifikuju da stvore ograeni pro stor za dranje ivotinja. ak i te minimalne modifikacije esto ne uspevaju. ivotinje ne prestano bee. Meutim, zooloki vrt nije model ovog parka. Ovaj park pokuava neto mnogo ambicioznije od toga. Neto slinije pravljenju svemirske stanice na Zemlji." enaro odmahnu glavom. "Ne razumem." "Pa, jako je prosto. Osim vazduha, koji slobodno tee, planirano je da sve os talo bude izolovano. Nita ne ulazi, nita ne izlazi. ivotinje koje se ovde dre nikad se nee pomeati sa veim ekosistemima Zemlje. One nikad nee pobei." "I nikada nisu", frknu Hamond. "Takva izolacija je nemogua", ravnoduno ree Malkolm. "To je prosto nemogue izve sti." "Mogue je. Sve vreme se to radi." "Izvinite", ree Malkolm. "Ali nemate pojma o onome o emu govorite." "Ti mali arogantni mrkave", ree Hamond. Ustao je i izaao iz prostorije. "Gospodo, gospodo", ree enaro. "ao mi je", ree Malkolm, "Ali poenta ostaje. Ono to nazivamo 'prirodom' u stva ri je sloen sistem daleko suptilniji nego to smo to spremni da prihvatimo. Mi prav imo uproen lik prirode, a onda ga zapetljavamo. Ja nisam borac za ouvanje ivotne sre dine, ali morate da razumete ono to ne razumete. Koliko puta treba to treba da bu de istaknuto? Koliko dokaza moramo da vidimo? Sagradimo asuansku branu i tvrdimo da e oiveti deltu Nila. Umesto toga, ona uniti plodnu deltu Nila, proizvede parazi tsko zagaenje i razori ekonomiju Egipta. Sagradimo..." "Oprostite", ree enaro. "Ali mislim da ujem helikopter. To je verovatno uzorak za doktora Granta." Poao je iz sobe. Svi su ga sledili. U podnoju planine, enaro je vritao preko zvuka helikoptera. Na vratu iskoile su mu vene. "ta ste uradili? Koga ste pozvali?" "Hajde, vidi", ree Hamond, uspravljajui se. "Moramo neto da raistimo..." "Ne", ree enaro. "Ne, vi morate neto da shvatite. Ovo nije nedeljna ekskurzija ..." "Ovo je moje ostrvo", ree Hamond, "i mogu da pozovem koga god hou."

"Ovo je ozbiljna istraga po pitanju vaeg ostrva, jer se investitori brinu da se nije izmaklo kontroli. Mi mislimo da je ovo jako opasno mesto i..." "Nee me zatvoriti, Donalde..." "Hou, ako budem morao..." "Ovo je bezbedno mesto", ree Hamond, "bez obzira ta taj prokleti matematiar kae ..." "To nije..." "A ja u demonstrirati njegovu bezbednost..." "A ja elim da ih smesta vratite u helikopter", ree enaro. "Ne mogu", ree Hamond; upirao je prstom u oblake. "Ve odlazi." I, zaista, zvu k rotora se gubio. "Boga mu", ree enaro, "zar ne vidite da bespotrebno rizikujete..." "Ah, ah", ree Hamond. "Da nastavimo ovo kasnije. Ne elim da uznemiravam decu. " Grant se okrenuo i ugledao Eda Redisa kako nizbrdo vodi dvoje dece: deaka sa naoarima od nekih jedanaest godina i devojicu nekoliko godina mlau, od moda nekih se dam ili osam godina. Plavu kosu sakupila je ispod bejzbol kape Metsa, a preko ra mena prebacila je rukavicu za bejzbol. Dvoje klinaca ustro se sputalo stazom koja je vodila sa heliporta i zaustavilo na odreenoj udaljenosti od enara i Hamonda. Dubokim apatom enaro ree: "Hriste." "Hajde, smiri se", ree Hamond. "Njihovi roditelji se razvode, a ja elim da se zabave ovde za vikend." Devojica je ispitivaki mahnula. "ao, deda", rekla je. "Stigli smo." OBILAZAK Tim Marfi smesta je uvideo da neto nije u redu. Njegov deda bio je usred pre pirke sa mlaim ovekom crvenog lica preko puta njega. A ostali odrasli, koji su sta jali iza, delovali su zbunjeno i kao da im je neprijatno. Aleksis je, takoe, oset ila napetost, jer se povukla i bacala lopticu u vazduh. Morao je da je gurne: "A jde, Leksi." "Idi sam, Tim." "Ne budi crv", ree on. Leksi je netremice gledala u njega, ali Ed Redis veselo ree: "Upoznau vas sa s vima, a onda moemo da krenemo u obilazak." "Moram da idem", ree Leksi. "Prvo emo da se upoznamo", ree Ed Redis. "Ne, moram da idem." Ali Ed Redis ih je ve predstavljao. Prvo dedi, koji ih je oboje poljubio, a o nda i oveku sa kojim se svaao. Ovaj ovek bio je miiav i zvao se enaro. Ostatak predsta vljanja Timu se rasplinuo. Bila je tu plavua u orcu i ovek sa bradom koji je nosio farmerke i havajsku koulju. Delovao je kao neko ko ivot provodi napolju. Onda debe ljko sa koleda koji je imao neke veze s kompjutereima i konano mravko u crnom koji se nije rukovao, ve je samo klimnuo glavom. Tim je pokuavao da sabere utiske i gle dao je u plavuine noge, kada je iznenada shvatio da zna oveka sa bradom. "Usta su ti otvorena", ree Leksi. Tim ree: "Znam ga." "Oh, naravno. Sad ste se upoznali." "Ne", ree Tim. "Imam njegovu knjigu." ovek s bradom ree: "Koju knjigu, Time?" "Izgubljeni svet dinosaurusa", ree Tim. Aleksis se zasmejulji. "Tata kae da Tim ima dinosaurusa u glavi", ree ona. Tim jedva da ju je i uo. Razmiljao je o tome ta zna o Alanu Grantu. Alan Grant je jedan od glavnih zastupnika teorije da su dinosaurusi toplokrvni. Mnogo je k opao na mestu zvanom Brdo Jaja u Montani, koje je bilo uveno po tome to je tamo pr onaeno jako mnogo jaja dinosaurusa. Profesor Grant otkrio je veinu jaja dinosaurus a koja su uopte pronaena. Takoe je dobar ilustrator i crtao je slike za sopstvene k njige. "Dinosaurusi u glavi?" ree bradonja. "Da. U stvari, i ja imam isti problem." "Tata kae da su dinosaurusi stvarno glupavi", ree Leksi. "On kae da bi Tim tre

balo da izie na vazduh i vie se bavi sportom." Timu je bilo neprijatno. "Mislio sam da mora da ide", ree on. "Samo trenutak", ree ona. "Mislio sam da ba uri." "Zar na misli, Timoti, da ja to bolje znam", ree ona i stavi ruke na kukove, oponaajui najiritirajui majin stav. "Da vam kaem neto", ree Ed Redis. "Zato ne bismo svi zajedno poli do centra za po setioce, pa da krenemo u obilazk." Svi su krenuli. Tim je uo kako enaro apue njegovo m dedi: "Ubiu vas zbog ovoga", a onda je Tim podigao pogled i video da doktor Gra nt hoda ukorak s njim. "Koliko ima godina, Time?" "Jedanaest." "A koliko dugo te zanimaju dinosaurusi?" upita Grant. Tim proguta knedlu. "Neko vreme", ree on. Oseao je nervozu u razgovoru s dokt orom Grantom. "Idemo ponekad u muzeje, kad nagovorim porodicu na to. Mog oca." "Tvog oca to ba i ne zanima?" Tim klimnu i ispria Grantu o poslednjem odlasku njegove porodice u Muzej ist orije prirode. Njegov otac pogledao je skelet i rekao: "Veliki je." Tim je rekao: "Ne, tata, taj ja srednje veliine, kamptosaurus." "Ah, na znam. Meni deluje da je veliki." "ak nije ni potpuno odrastao, tata." Njegov otac mirnu prema skeletu. "ta je to, jura?" "Ma jok, nije. Kreda." "Kreda? Kakva je razlika izmeu krede i jure?" "Samo oko sto miliona godina", ree Tim. "Kreda je starija?" "Ne, tata, jura je starija." "E, pa", ree njegov otac, koraknuvi unazad, "meni deluje prokleto veliki." I onda se okrenuo prema Timu da se ovaj sloi. Tim je znao da je bolje sloiti se s oc em, tako da je samo promrmljao neto. A onda su otili do sledeeg eksponata. Tim je stajao ispred jednog skeleta - Tyrannosaurus rexa, najmonijeg grabelji vca za koga je Zemlja znala - za dugo vremena. Konano, njegov otac ree: "ta to gled a?" "Brojim prljenove", ree Tim. "Prljenove?" "U kimi." "Znam ta su prljenovi", ljutito ree njegov otac. Stajao je tamo jo neko vreme, a onda rekao: "Zato ih broji?" "Mislim da su pogreili. Tiranosaurus bi trebalo da ima trideset sedam prljeno va u repu. Ovaj ima vie." "Hoe da mi kae", ree njegov otac, "da Muzej istorije prirode ima pogrean skelet? Ne mogu da verujem." "Pogrean je", ree Tim. "To je jako udno, sine", ree on; stavio mu je ruku na rame i sisnuo ga. "Zna k oliko prljenova treba da bude u tom repu. Nita slino nikad nisam video. Ti zaista i ma dinosauruse u glavi." A onda je njegov otac rekao da bi eleo da stigne na drugu polovinu mea Metsa na TV-u, a Leksi je rekla da bi i ona, tako da su otili iz muzeja. A Tim nije vid eo nijednog drugog dinosaurusa, zbog ega su prevashodno i doli. Ali takva je bila situacija u njegovoj porodici. Kakva je situacija pre bila u njegovoj porodici, Tim se ispravio. Sad kad s e otac razvodi od majke, stvari e verovatno biti drugaije. Njegov otac ve se odseli o i, iako je to u poetku smatrao udnim, Timu se to svidelo. Mislio je da njegova m ama ima momka, ali nije bio siguran, a naravno to nikad na bi pomenuo Leksi. Lek si se slamalo srce zbog odvojenosti od oca, i u poslednjih nekoliko nedelja post ala je tako mrzovoljna..." "Je li to bio 5027?" upita Grant. "Oprostite?" ree Tim. "Tiranosaurus u muzeju. Je li to bio 5027?" "Da", ree Tim. "Otkud znate?"

Grant se nasmeio. "Godinama govore da e ga srediti. Meutim, sad se to moda nika da nee dogoditi." "Zato to?" "Zbog onoga to se dogaa ovde", ree Grant, "na ostrvu tvoga dede." Tim odmahnu glavom. Nije razumeo o emu Grant govori. "Moja mama kae da je to samo odmaralite, znate, sa plivanjem i tenisom." "Ne ba", ree Grant. "Objasniu ti dok budemo ili." Sad sam i prokleti bejbi-siter, nezadovoljno pomisli Ed Redis; lupkao je nog om dok je ekao u centru za posetioce. To mu je starac rekao: Pazi mi na decu kao soko; ti si odgovoran za njih ovog vikenda. Edu Redisu to se uopte nije svialo. Oseao se degradirano. On nije prokleti bejb i-siter. A, kad smo ve kod toga, nije bio ni prokleti turistiki vodi, ak ni za VIP-o ve. On je bio glaveina odnosa sa javnou Jurskog parka i morao je mnogo toga da prip remi do otvaranja, za godinu dana. Samo koordinacija sa istorodnim preduzeima u S an Francisku i Londonu, kao i agencijama u Njujorku i Tokiju, bio je posao koji zahteva puno radno vreme - naroito zbog toga to agencijama jo nije bilo mogue da se kae kakva je priroda odmaralita. Sva preduzea projektovala su reklamne kampanje, nit a posebno, i bila su nezadovoljna. Bilo im je potrebno ohrabrenje da urade najbo lje to mogu. Nije mogao da trai vreme vodei naunike u obilaske. Meutim, to je bio problem sa karijerom u odnosima sa javnou - niko u tebi ne v idi profesionalca. Redis je prolih sedam meseci dolazio ovde dole na ostrvo i sa o strva, a jo su mu uvaljivali udne poslove. Kao to je ona epizoda iz januara. Hardin g je trebalo to da sredi. Harding, ili Ovens, predradnik. Umesto toga, svalilo s e na Eda Redisa. ta je on znao o zbrinjavanju nekog bolesnog radnika? A sad je pro kleti turistiki vodi i bejbi-siter. Okrenuo se i izbrojao glave. I dalje jedna fal i. A onda, u pozadini, ugledao je kako doktorka Satler izlazi iz kupatila. "U redu, narode, ponimo obilazak na drugom spratu." Tim je sa ostalima pratio gospodina Redisa uz crne obeene stepenice do drugog sprata. Proli su znak na kome je pisalo: JURSKI PARK ZATVORENO PODRUJE SAMO ZA OVLAENO OSOBLJE IZA OVE TAKE Tim je osetio uzbuenje kada je video ovaj znak. Ili su hodnikom na drugom spr atu. Jedan zid bio je od stakla i gledao je napolje na balkon sa palmama u izmag lici. Na drugom zidu bila su vrata sa ablonom ispisanim slovima, nalik na ulaze u kancelarije: NADZORNIK PARKA... GOSTINSKI SERVIS... DIREKTOR... Na pola hodnika stigli su do staklene pregrade obeleene jednim drugim znakom : Ispod je bilo jo znakova: OPREZ TERATOGENE SUPSTANCE TRUDNE ENE NEKA IZBEGAVAJU IZLOENOST OVOM PODRUJU OPASNOST KORIENJE RADIOAKTIVNIH IZOTOPA POTENCIJALNA KARCINOGENOST Tim je postajao sve uzbueniji. Teratogene supstance! Stvari za pravljenje udo vita! Ushitio se i bio je razoaran kada je uo Eda Redisa: "Ne obraejte panju na znake, oni su samo zbog pravnih razloga. Uveravam vas da je sve savreno bezbedno." Pove o ih je kroz vrata. Sa druge strane nalazio se uvar. Ed Redis okrenuo se prema gru pi. "Moda ste primetili da na ostrvu imamo minimum osoblja. Moemo da upravljamo o

vim odmaralitem sa ukupno dvadeset ljudi. Naravno, kada budemo imali goste, bie ih vie, ali u ovom trenutku samo ih je dvadeset. Ovo je naa kontrolna soba. Ceo park kontrolie se odavde." Zastali su ispred prozora i zapiljili se u zatamnjenu prostoriju koja je lii la na malu verziju Kontrole misije. Tu se nalazila providna vertikalna staklena mapa parka, a nasuprot nje bio je postavljen bedem svetlucavih kompjuterskih kon zola. Neki od ekrana prikazivali su podatke, ali veina je pokazivala video prikaz e pejzaa irom parka. Unutra su bila samo dva oveka; stajali su i priali. "ovek sa leve strane je na vodei inenjer, Don Arnold" - Redis je pokazao na mravo oveka u koulji sa kratkim rukavima i sa manom, koji je puio cigaru. - "a pored njeg a je na nadzornik parka, gospodin Robert Maldun, uveni beli lovac iz Najrobija." M aldun je bio vornovat ovek u kaki odelu; naoare za sunce landarale su sa depa na koul ji. Bacio je pogled na grupu, kratko klimnuo i vratio pogled na ekrane kompjuter a. "Siguran sam da biste eleli da vidite ovu prostoriju", ree Ed Redis, "ali prvo d a vidimo kako dobijamo DNK dinosaurusa." Znak na vratima govorio je EKSTRAKCIJE, a ona, kao i sva druga vrata u labo ratorijskoj zgradi, otvarala su se sigurnosnom karticom. Ed Redis je ubacio karti cu u prorez, svetlost je zatreptala i vrata su se otvorila. Unutra, Tim je ugledao sobicu okupanu zelenim svetlom. etiri tehniara u labor atorijskim mantilima netremice su posmatrali kroz dvocevne stereo mikroskope, il i su gledali likove na video ekranima visoke rezolucije. Soba je bila puna utog k amenja. Kamenje se nalazilo na staklenim policama, u kartonskim kutijama, na vel ikim tacnama na izvlaenje. Svaki kamen imao je etiketu i bio je numerisan crnim m astilom. Redis je predstavio Henrija Vua, vitkog oveka koji je prevalio tridesetu. "Do ktor Vu je na vodei genetiar. Pustiu ga da sam objasni ta ovde radimo." Henri Vu se nasmeio. "Barem u da pokuam", ree on. "Genetika je malo komplikovan a. Verovatno se pitate odakle potie naa DNK dinosaurusa." "Padalo mi je na pamet" ree Grant. "U stvari", ree Vu, "postoje dva mogua izvora. Ako koristimo Lojovu tehniku e kstrakcije antitela ponekad moemo da dobijemo DNK direktno iz kostiju dinosaurusa ." "ta se dobija?" upita Grant. "Pa, najrastvorljivije belanevine ispare tokom fosilizacije, ali dvadeset pr ocenata belanevina i dalje je mogue povratiti ako se kosti samelju i koristi Lojov a procedura. Sam doktor Loj ju je koristio da dobije belanevine istrebljenih aust ralijskih torbara, kao i krvne elije iz prastarih ljudskih ostataka. Njegova tehn ika je tako prefinjena da moe da se koristi sa pukih pedeset nanograma materijala . To je pedesetmilioniti deo grama." "I vi ste ovde prilagodili njegovu tehniku?" upita Grant. "Samo kao bekap", ree Vu. "Kao to moete da zamislite, dvadeset procenata prino sa nije dovoljno za na posao. Potrebno nam je celokupno vlakno DNK dinosaurusa da bismo mogli da kloniramo. A dobijamo ga odavde." Podigao je jedan od utih kameno va. "Iz ilibara - fosilizovane smole od sokova preistorijskog drvea." Grant pogleda Eli, a onda Malkolma. "To je zaista jako pametno", ree Malkolm, klimajui glavom. "Ja i dalje ne razumem", priznao je Grant. "Sokovi drvea", objasnio je Vu, "esto teku preko insekata i zarobljavaju ih. Insekti su onda savreno ouvani unutar fosila. U ilibaru mogu se nai svakolike vrste insekata - ukljuujui i insekte koji grizu i koji su sisali krv veih ivotinja." "Sisali krv", ponovi Grant. Usta su mu se razjapila. "Mislite, sisali krv d inosaurusa..." "Na sreu, da." "A onda su insekti sauvani u ilibaru..." Grant protrese glavom. "Nek' sam pro klet - to bi moglo da upali." "Uveravam vas, to pali", ree Vu. Priao je jednom mikroskopu, ispod koga je te hniar smestio deli ilibara sa muvom. Na video monitoru posmatrali su kako on umee kr oz ilibar dugaku iglu, pravo u toraks preistorijske muve. "Ako u ovom insektu ima tuih krvnih elija, moda emo moi da ih izvadimo i dobijem o paleo-DNK, DNK izumrlog stvorenja. Naravno, neemo biti sigurni sve dok ne izvad

imo sve to je tamo, reprodukujemo i testiramo. To radimo ve pet godina. To je dug, spor postupak - ali se isplatio. U stvari, DNK dinosaurusa nekako je lake izdvojiti ovim postupkom nego DNK s isara. To je zbog toga to crvena krvna zrnca sisara nemaju jezgro, pa ni DNK u se bi. Da biste klonirali sisara, morate da naete belo krvno zrnce, koje je daleko r ee od crvenog. Meutim, crvena krvna zrnca dinosaurusa imala su jezgro, ba kao kod s avremenih ptica. To je jedna od mnogih indikacija da dinosaurusi uopte nisu bili gmizavci. Oni su velike konate ptice." Tim je primetio da je doktor Grant i dalje bio sumnjiav, a da Denis Nedri, n euredni debeljko, deluje potpuno nezainteresovano, kao da ve sve to zna. Nedri je nestrpljivo pogledavao prema sledeoj prostoriji. "Vidim da je gospodin Nedri zapazio sledeu fazu naeg posla", ree Vu. "Kako ide ntifikujemo DNK koju smo izvadili. Za to koristimo mone kompjutere." Proli su kroz klizna vrata u prohladnu prostoriju. ulo se glasno zujanje. Dva est stopa visoka okrugla tornja stajala su u sredini sobe, a du zidova bili su po reani do struka visoki sanduci od nerajueg elika. "Ovo je naa visokotehnoloka perionic a", ree doktor Vu. "Sve ove kutije du zidova su Hamai-Hudovi automatski sekvenceri gena. Njih gone, vrlo velikom brzinom, Krej XMP superkompjuteri, ovi tornjevi u sreditu prostorije. U sutini, vi stojite usred neverovatno mone genetike fabrike." Postojalo je nekoliko monitora; svi su prebrzo radili tako da je bilo teko v ideti ta pokazuju. Vu pritiskom na dugme uspori jedan prikaz. "Ovde vidite stvarnu strukturu delia DNK dinosaurusa", ree Vu. "Primetiete da je sekvenca sainjena od etiri osnovna sastojka - adenina, timina, guanina i citozi na. Ova koliina DNK verovatno sadri instrukcije da se naini jedna jedina belanevina - recimo, jedan hormon ili jedan enzim. Ceo molekul DNK sadri tri milijarde ovih baza. Ako svakog sekunda pogledamo jedan ovakav ekran, i to inimo osam sati dnevn o, i dalje bi nam trebalo vie od dve godine da pregledamo itavo vlakno DNK. Toliko je veliko." Pokazao je na lik na ekranu. "Ovo je tipian primer, zato to vidite da DNK ima greku, ovde dole u liniji 1201. Zbog toga prvo moramo da je popravimo - ili, bol je reeno, kompjuter to mora. On e isei DNK, koristei ono to nazivamo restrikcioni enz imima. Kompjuter e izabrati raznolike enzime koji bi mogli da obave posao. "Ovde je isti deo DNK, sa lociranim mestima restrikcionih enzima. Kao to vid ite u liniji 1201, dva enzima mogu se sei sa svake strane unitene take. Obino preputa mo da kompjuter izabere koji e da upotrebi. Meutim, takoe moramo da znamo koji par baza treba da umetnemo da popravimo oteenje. Za to moramo da poreamo razliite iseene delie, ovako."

"Sada nalazimo deli DNK koji premoava oteeno podruje i kae nam ta nedostaje. Kao vidite, mi to moemo da pronaemo i nastavimo dalje i izvrimo popravku. Tamne pruge k oje vidite su restrikcioni delii - male sekcije DNK dinosaurusa, koje su enzimi r azbili, a koji su zatim analizirani. Kompjuter ih sada kombinuje, tragajui za sek cijom koda koja moe da izvri premoavanje. To pomalo nalikuje na slaganje slagalice. Kompjuter to radi jako brzo." "A ovde je korigovano vlakno DNK, popravljeno od strane kompjutera. Operaci ja kojoj ste bili svedoci trajala bi mesecima u obinoj laboratoriji, ali mi to za nekoliko sekundi moemo da obavimo." "Znai, vi radite sa celim vlaknom DNK?" upita Grant. "O, ne", ree Vu. "To je nemogue. Preli smo dug put od ezdesetih kada bi cela la boratorija godinama dekodirala ovakav ekran. Sad je kompjuterima za to potrebno par sati. Ali, ak i tako, molekul DNK je prevelik. Mi gledamo samo sekcije vlakna koje se razlikuju od ivotinje do ivotinje, ili od savremene DNK. Samo nekoliko pr ocenata nukleotida razlikuje se od jedne vrste do druge. To je ono to mi analizir amo, a i to je veliki posao." Denis Nedri je zevnuo. On je odavno zakljuio da Ingen mora da radi neto slino. Par godina ranije, kada je Ingen unajmio Nedrija da isprojektuje kontrolni sist em parka, jedan od polaznih projektnih parametara je bio zahtev za smetaj 3 x 109

podataka. Nedri je naprosto pretpostavio da je to greka i pozvao je Palo Alto da to potvrdi. Meutim, rekli su mu da je specifikacija tana. Tri milijarde polja. Nedri je radio na mnogim velikim sistemima. On je postao ime na polju posta vljanja telefonskih komunikacija sa celim svetom za multinacionalne kompanije. es to su ti sistemi imali milione podataka. Na to je bio navikao. Ali Ingen je eleo neto mnogo vee... Zbunjen, Nedri je otiao u Simboliks, blizu M.I.T. kampusa u Kembridu, da vidi Barnija Felouza. "Kakva baza podataka moe da sadri tri milijarde podataka, Barni? " "Greka", nasmeja se Barni. "Ima jedna ili dve nule vika." "Nije greka. Proverio sam. To je ono to hou." "Ali to je ludo", ree Barni. To ne moe da radi. ak i sa najbrim procesorima i z aslepljujue brzim algoritmima, pretraivanje bi ipak trajalo danima. Moda nedeljama. " "Aha", ree Nedri. "Znam. Sreom, od mene ne trae da uradim algoritme. Treba sam o da rezerviem kapacitete i memoriju za ceo sistem. Ali ipak... emu ta baza moe da poslui?" Barni se namrti. "Radi pod ND-om?" "Da", ree Nedri. Vei deo njegovih poslova zahtevao je nondisclosure agreement . "Moe li mi neto rei?" "To je bioinenjersko preduzee." "Bioinenjersko", ree Barni. "E, pa, onda je to oigledno..." "ta to?" "Molekul DNK." "Ma, hajde", ree Nedri. "Ko bi analizirao molekul DNK?" Znao je da biolozi p riaju o Projektu ljudskog genoma, analizi kompletnog vlakna ljudske DNK. Ali za t o bi bilo potrebno deset godina usklaenog rada laboratorija irom sveta. Bio je to ogroman poduhvat, velik kao projekat Menhetn, koji je doveo do atomske bombe. "O vo je privatna kompanija", ree Nedri. "Sa tri milijarde podataka", ree Barni. "Ne znam ta bi drugo moglo da bude. M oda su optimistini prilikom projektovanja svog sistema." "Vrlo optimistini", ree Barni. "Ili moda samo analiziraju delie DNK, ali imaju algoritme sa pojaavanjem RAM-a ." To je imalo vie smisla. Odreene tehnike pretraivanja baza podataka jedu dosta memorije. "Zna li ko im je radio algoritme?" "Ne", ree Nedri. "Ova kompanija je jako tajanstvena." "E, pa, pretpostavljam da rade neto u vezi DNK", ree Barni. "Koji je sistem?" "Multi-XMP." "Multi-XMP? Misli vie od jednog Kreja? Auu." Barni se sad mrtio, ponovo razmat rajui to. "Moe li mi jo neto rei?" "ao mi je", ree Nedri. "Ne mogu." I onda se vratio kui i isprojektovao kontrol ni sistem. Njemu i njegovom programskom timu trebalo je za to vie od godinu dana, a bilo mu je posebno teko jer kompanija nije htela da mu kae ak ni emu bi podsistem i sluili. Instrukcije su bile jednostavne: "Projektujte modul za uvanje podataka", ili "Projektujte modul za vizuelno prikazivanje." Dali bi mu projektne parametr e, ali ne i detalje u vezi korienja. Radio je u mraku. A sad kad je sistem bio pod ignut i kad je radio, nije ga iznenadilo saznanje da ima bagova. ta su drugo oekiv ali? A onda su ga panino uputili ovde dole, besni i uznemireni zbog 'njegovih' ba gova. Bilo je muno, pomisli Nedri. Nedri se okrenuo grupi u trenutku kada je Grant upitao: "A kad jednom kompj uter proanalizira DNK, kako znate koju je ivotinju dekodirao?" "Imamo dva postupka", ree Vu. "Prvi je filogenetiko kartiranje. DNK se razvij a vremenom, kao i sve ostalo u jednom organizmu - ake, stopala ili bilo koje drug o fiziko obeleje. Tako da moemo da uzmemo nepoznat deli DNK i grubo odredimo, uz pom o kompjutera, gde mu je mesto u evolucionom nizu. To troi puno vremena, ali moe da se uradi." "A drugi nain?"

Vu slee ramenima. "Prosto ga odgajimo i vidimo ta ispadne", ree on. "Tako obino radimo. Pokazau vam kako to ispadne." Tim je bio sve nestrpljiviji kako se obilazak produavao. Voleo je tehniku, a li, ak i tako, gubio je zanimanje. Prili su sledeim vratima na kojima je pisalo OPL ODNJA. Doktor Vu je otkljuao vrata sigurnosnom karticom i oni uoe. Tim je video jo jednu prostoriju sa tehniarima koji su radili oko mikroskopa. U pozadini bio je deo potpuno osvetljen ultraljubiastim svetlom. Doktor Vu je ob jasnio da njihov rad sa DNK zahteva prekidanje elijske mitoze u tano odreenom trenu tku i zato ovde uvaju neke od najsmrtonosnijih otrova na svetu. "Helotoksini, kol hikinoidi, beta-alkaloidi", ree on, pokazujui ka redu priceva postavljenih ispred U V svetlosti. "Ubijaju svako ivo bie za sekundu-dve." Tim bi voleo da sazna vie o otrovima, ali doktor Vu je davio o korienju neoploe nog jajaca krokodila i zameni DNK; a onda ja profesor Grant postavljao neka sloena pitanja. Na jednoj strani sobe bili su veliki tankovi sa natpisom TENI N2. Bili su tu i veliki zamrzivai u koje je mogue ui, sa policama punim zamrznutih embriona, od kojih je svaki bio smeten u majuni omota od staniola. Leksi je bilo dosadno. Nedri je zevao. ak i doktorki Satler je poputalo zanim anje. Tim je bio umoran od gledanja ovih sloenih laboratorija. eleo je da vidi din osauruse. Ispred sledee prostorije stajao je natpis IZLEGANJE. "Unutra je pomalo toplo i vlano", ree doktor Vu. "Odravamo je na devedeset pet stepeni Farenhajta i relati vnoj vlanosti od sto procenata. Takoe odravamo viu koncentraciju O2. Dostie i tridese t tri procenata." "Jurska atmosfera", ree Grant. "Da. Barem mi tako smatramo. Ako osetite slabost, slobodno mi recite." Doktor Vu je ubacio sigurnosnu karticu u prorez i spoljna vrata se otvorie u z utanje. "Samo da vas podsetim: ne dirajte nita u ovoj prostoriji. Neka jaja proput aju ulja iz koe. I pazite glave. Senzori se neprestano kreu." Otvorio je unutranja vrata prostorije za izleganje i oni uoe. Tim se suoio sa i zuzetno velikom prostorijom, okupanom duboko infracrvenim svetlom. Jajaca su leala na dugakim stolovima; njihovi bledi obrisi bili su zamagljeni utavom niskom izmagl icom koja je prekrivala stolove. Sva jaja su se blago pokretala, ljuljajui se. "Jaja gmizavaca sadre veliku koliinu umanca, ali bez imalo vode. Embrioni mora ju da uzimaju vodu iz okolnog okruenja. Stoga izmaglica." Doktor Vu je objasnio da se na svakom stolu nalazi 150 jaja i da ona predst avljaju novu partiju izvadaka DNK. Partije se prepoznaju po brojevima na svakom stolu: STEG-458/2 ili TRIC-390/4. Do struka u izmaglici, radnici u prostoriji za izleganje kretali su se od jednog jajeta do drugog, uranjali ruke u izmaglicu, svakog sata okretali jaja i proveravali temperaturu termikim senzorima. Prostorij u su nadzirale nadnete TV kamere i senzori pokreta. Nadneti termiki senzori pomer ali su se od jednog jajeta do drugog, dodirivali svako savitljivim tapiem, pitali, a zatim nastavljali dalje. "U ovom odgajalitu stvorili smo vie od tuce grupa izvadaka, to nam daje ukupno dve stotine trideset osam ivotinja. Procenat opstanka nam je negde nula zapeta et iri, to, prirodno, elimo da popravimo. Ali po kompjuterskoj analizi radimo sa neki h pet stotina promenljivih: sto dvadeset iz okruenja, drugih dve stotine unutar-j ajanih, a ostatak je iz samog genetikog materijala. Naa jaja su plastina. Embrioni s e mehaniki ubacuju, a zatim ovde odgajaju." "A koliko dugo im treba da odrastu?" "Dinosaurusi brzo rastu i dostiu punu veliinu za dve do etiri godine. Tako da sad u parku imamo jedan broj odraslih ivotinja." "ta ovi brojevi znae?" "Ove ifre", ree Vu, "oznaavaju razliite partije izvadaka DNK. Prva etiri slova s u znak koja se ivotinja odgaja. Ovde, to TRIC znai Triceratops. A STEG znai Stegosa urus, i tako dalje." "A ovaj ovde sto?" upita Grant. Na ifri je pisalo XXXX-0001/1. Ispod je bilo navrljano 'Verovatno kelu'. "To je nova partija DNK", ree Vu. "Ne znamo ta e se tano izlei. Kada prvi put ra dimo neku ekstrakciju, ne znamo koja e ivotinja biti. Vidite da je oznaen 'Verovatn o kelu', tako da e to najverovatnije biti kelurosaurus. Mali biljoder, ako se dobr

o seam. Teko mi je da pratim imena. Do sada je poznato oko tri stotine vrsta dinos aurusa." "Tri stotine etrdeset sedam", ree Tim. Grant se nasmei, a onda ree: "Da li se sad neto izlee?" "U ovom trenutku, ne. Period inkubacije varira od jedne do druge ivotinje, a li uglavnom traje oko dva meseca. Pokuavamo da vremenski razmaknemo izleganje, da radnicima smanjimo posao na odgajanju. Moete da zamislite kako je to kad se sto pedeset ivotinja rode u periodu od nekoliko dana - iako, naravno, veina ne preivi. U stvari, ovi X-ovi dospevaju uskoro. Jo neko pitanje? Ne? Onda da poemo do uzgaja lita, gde su novoroeni." Bila je to kruna prostorija, sva u belom. U njoj su se nalazili inkubatori k akvi se koriste u bolnikim dejim sobama, ali u ovom trenutku bili su prazni. Krpic e i igrake bile su razbacane po podu. Mlada ena u belom mantilu sedela je na podu, leima okrenuta njima. "ta ima danas ovde, Keti?" upita doktor Vu. "Ne mnogo", ree ona. "Samo bebu raptora." "Hajde da pogledamo." "ena je ustala i sklonila se u stranu. Tim je uo kako Nedri kae: "Lii na gutera. " ivotinja na podu bila je dugaka oko stope i po - veliine malog majmuna. Bila j e tamnouta sa smeim prugama, nalik na tigrove. Imala je glavu gutera i dugaku njuku, ali je stajala uspravno na jakim stranjim nogama i balansirala debelim pravim rep om. Njene manje prednje noge mahale su u vazduhu. Naherila je glavu na jednu str anu i piljila u posetioce koji su je gledali. "Velociraptor", ree Alan Grant, priguenim glasom. "Velociraptor mongoliensis", ree Vu i klimnu glavom. "Grabljivac. Ovaj je st ar samo est nedelja." "Upravo sam iskopavao raptora", ree Grant, dok se saginjao da bolje pogleda. U istom trenu mali guter je odskoio i preleteo preko Grantove glave u Timove ruke . "Hej!" "Mogu da skau", ree Vu. "Bebe mogu da skau. A i odrasli, kad smo ve kod toga." Tim je uhvatio velociraptora i pribio ga uz sebe. ivotinja nije bila teka, fu ntu ili dve. Koa joj je bila topla i putpuno suva. Glavica joj je bila nekoliko p alaca od Timovog lica. Tamne biserkaste oi netremice su ga gledale. Mali raljasti jezik uletao je i izletao iz usta. "Hoe li me povrediti?" "Ne. Prijateljski je raspoloena." "Jeste li sigurni u to?" upita enaro, zabrinutog izgleda. "Oh, sasvim sam siguran", ree Vu. "Barem dok jo malo ne poodraste. Ali, u sva kom sluaju, bebe nemaju zube, ak ni jajane zube." "Jajane zube?" upita Nedri. "Veina dinosaurusa raa se sa jajanim zubima - roiima na vrhu nosa, nalik na rog n osoroga, koji im pomau da iziu iz jaja. Ali raptori ne. Oni probiju rupu u jajetu zailjenom njukom, a onda negovatelji moraju da im pomognu da iziu." "Morate da im pomaete da iziu", ree Grant; odmahnuo je glavom. "ta se deava u di vljini?" "U divljini?" "Kada se razmnoavaju u divljini", ree Grant. "Kada polau leglo." "Oh, oni to ne mogu", ree Vu. "Nijedna naa ivotinja nije sposobna da se razmnoa va. Zato i imamo uzgajalite. To je jedini nain da se zamene ivotinje Jurskog parka. " "Zato ivotinje ne mogu da se razmnoavuju?" "E, pa, kao to moete da pretpostavite, vano je da one ne mogu da se razmnoavaju ", ree Vu. "A kad god se sretnemo sa neim kritinim, kao to je ovo, projektujemo redu ndantne sisteme. To jest, uvek pripremimo barem dve kontrolne procedure. U ovom sluaju, postoje dva nezavisna razloga zato ivotinje ne mogu da se razmnoavaju. Prvo i prvo, sterilne su, jer ih ozraujemo rendgenskim zracima." "A drugi razlog?" "Sve ivotinje u Jurskom parku su enke", ree Vu, zadovoljno se osmehujui.

Malkolm ree: "eleo bih neka razjanjenja u vezi s ovim, zato to mi se ini da je z raenje krcato nepouzdanou. Doza zraenja moe biti pogrena, ili usmerena na pogreno anat msko podruje ivotinje..." "Sve je to tano", ree Vu. "Ali mi smo sasvim sigurni da unitavamo gonadno tkiv o." "A to to su sve enke", ree Malkolm, "je li to provereno? Da li iko izlazi i, a h, die suknjice dinosaurusima da pogleda? Mislim, kako uopte neko odreuje pol dinos aurusima?" "Polni organi variraju kod raznih vrsta. Kod nekih je to lake, kod drugih su ptilnije. Ali, da odgovorim na vae pitanje. Razlog zbog koga znamo da su sve ivoti nje enke je taj to ih bukvalno takve pravimo: kontroliemo njihove hromozome i kontr oliemo unutar-jajano razvojno okruenje. Sa stanovita bioinenjeringa, enke je lake razm noavati. Mi svi ponjemo ivot kao enke. Potrebni su neki dodatni efekti - kao jedan h ormon u pravom trenutku razvoja - da bi se embrion koji raste preobratio u mujaka . Meutim, ako je ostavljen sam sebi, embrion e po prirodi postati enka. Tako da su sve nae ivotinje enke. Mi se trudimo da se prema nekima odnosimo kao preme mujacima - kao prema tiranosaurusu reksu; svi mu se obraamo sa 'on' - meutim, u sutini, svi su oni enke. I, verujte mi, ne mogu da se razmnoavaju." Mali velociraptor njukao je Tima, a onda je protresao glavu o Timov vrat. Ti m se zakikotao. "eli da je nahrani", ree Vu. "ta jede?" "Mieve. Ali tek to je jela, tako da je neko vreme neemo hraniti." Mali raptor se nagnuo nazad, buljio u Tima i ponovo mahao ruicama kroz vazdu h. Tim je video kandice na tri prsta svake ape. Onda mu je raptor ponovo zakopao g lavu u vrat. Grant je priao i kritiki se zagledao u stvorenje. Dodirnuo je majune troprsne a pe. On ree Timu: "Ima li neto protiv?" i Tim mu ga predade u ruke. Grant je prevrnuo ivotinju na lea, prouavao je, dok se guteri koprcao i praakao. nda je podigao ivotinju visoko da je pogleda iz profila i ona resko vrisnu. "To joj se ne svia", ree Redis. "Ne voli da se udaljuje od dodira sa telom..." Raptor je i dalje vritao, ali Grant na to nije obraao panju. Sada mu je stiska o rep opipavajui kosti. Redis ree: "Doktore Grant. Molim vas." "Ne nanosim joj bol." "Doktore Grant. Ova stvorenja nisu iz naeg sveta. Oni potiu iz vremena kada u naokolo nije bilo ljudskih bia da ih bockaju i gurkaju." "Ja ne bockam i ne..." "Doktore Grant. Spustite je", ree Ed Redis. "Ali..." "Odmah." Redis je poeo da bude nervozan. Grant je vratio ivotinju Timu. Prestala je da cii. Tim je mogao da oseti njen o malo srce kako ubrzano lupa o njegove grudi. "ao mi je, doktore Grant", ree Redis. "Ali ove ivotinje su osetljive kao male. Izgubili smo nekoliko zbog postnatalnog stresnog sindroma, za koji verujemo da j e adrenokortikalno posredovan. Ponekad umiru u prvih pet minuta." Tim je mazio malog raptora. "U redu je, momak", ree on. "Sad je sve u redu." Srce je jo ubrzano lupalo. "Oseamo da je vano da se prema ivotinjama odnose to je ljudskije mogue", ree Redi . "Obeavam vam da ete kasnije moi da ga potpuno ispitate." Ali Grant nije mogao da se uzdri. Ponovo je priao ivotinji u Timovim rukama i zurio u nju. Mali velociraptor je otvorio eljusti i zaitao na Granta, u stavu iznenadnog sn anog besa. "Fascinantno", ree Grant. "Mogu li da ostanem da se igram s njom?" upita Tim. "Ne sad", ree Ed Redis, bacajui pogled na sat. "Tri sata je, a to je pravo vre me za obilazak samog parka, tako da ete moi da vidite sve dinosauruse u prebivaliti ma koje smo im projektovali." Tim je pustio velociraptora, koji je pojurio po sobi, zgrabio krpicu, stavi o je u usta i teglio joj kraj majunim apama.

KONTROLA Dok su se vraali ka kontrolnoj sobi, Malkolm ree: "Imam jo jedno pitanje, dokt ore Vu. Koliko razliitih vrsta ste do sada napravili?" "Nisam ba siguran", ree Vu. "Verujem da ih je u ovom trenutku petnaest. Petna est vrsta. Zna li ti, Ed?" "Da, petnaest ih je", ree Ed Redis i klimnu glavom. "Ne znate sigurno?" upita Malkolm; glumio je zaprepaenje. Vu se nasmeio. "Prestao sam da brojim", ree on, "posle prvih tuce. A morate d a shvatite da ponekad mislimo da imamo pravilno nainjenu ivotinju - sa stanovita DN K, to je na osnovni posao - i ivotinja raste est meseci, a onda se neto nepredvieno de si. I mi shvatimo da postoji neka greka. Oslobaajui gen ne radi. Neki hormon se ne oslobaa. Ili neki drugi problem u periodu razvoja. Tako da sa tom ivotinjom moramo da se vratimo na crtau tablu, da tako kaem." Nasmeio se. "U jednom trenutku, pomis lio sam da imamo vie od dvadeset vrsta. Ali sad - samo petnaest." "A jedna od tih petnaest vrsta je..." Malkolm se okrenuo Grantu. "Kako se o no kae?" "Prokompsognatus", ree Grant. "Napravili ste i neto prokompsognatusa, ili kako se ve zovu?" upita Malkolm. "Oh, da", smesta ree Vu. "Kompii su jako osobene ivotinje. A i napravili smo i h u neobino velikom broju." "Zato?" "Pa, elimo da Jurski park bude to je mogue vie stvaran kao okruenje - to je mogue autentiniji - a prokompsognatidi su pravi leinari jurskog perioda. Prilino nalik na akale. Tako da smo eleli da kompii iste unaokolo." "Mislite da uklanjaju leine?" "Da, ako ih bude. Ali sa samo dvesta trideset i neto ivotinje nae ukupne popul acije, nemamo puno leina", ree Vu. "To nije bio osnovni cilj. U stvari, eleli smo d a kompii obavljaju potpuno drugaiju vrstu tretmana otpadaka." "A to je?" "E, pa", ree Vu, "na ovom ostrvu imamo neke velike biljodere. Trudili smo se da ne odgajamo najvee sauropode, ali ak i tako imamo nekoliko ivotinja koje premauju trideset tona i vrzmaju se unaokolo, a jo mnogo drugih u opsegu od pet do deset tona. To nam stvara dva problema. Jedan je njihova ishrana, pa moramo da svake d ve nedelje uvozimo hranu na ostrvo. Nema naina da ovako malo ostrvo bilo koje vre me izdrava ove ivotinje. Drugi problem su otpaci. Ne znam da li ste ikada videli slonovski izmet", r ee Vu, "ali on je znaajan. Svaki trag je otprilike veliki kao fudbalska lopta. Zam islite izmet brontosaurusa, deset puta vei. Sada zamislite izmet krda takvih ivoti nja kakve ovde drimo. A najvee ivotinje ne vare ba najbolje hranu, tako da izbacuju mnogo izmeta. A u razdoblju od ezdeset miliona godina otkako su nestali dinosauru si, oigledno je i bakterija koja je ralanjivala njihove fekalije takoe nestala. Bare m se fekalije sauropoda ne razlau najbolje." "To je problem", ree Malkolm. "Uveravam vas da jeste", ree Vu, bez osmeha. "Imali smo avolske probleme dok smo pokuavali to da reimo. Verovatno znate da u Africi postoji specifian insekt, ba legar, koji jede slonovske fekalije. Mnoge druge velike vrste imaju pridruena stv orenja koja su evoluirala da jedu njihov izmet. E, pa, ispostavilo se da kompii j edu fekalije velikih biljodera i ponovo ih vare. A izmet kompia lako razlau savreme ne bakterije. Tako, uz pomo dovoljno kompia, reili smo problem." "Koliko ste kompia napravili?" "Zaboravio sam taan broj, ali mislim da je ciljna populacija bila pedeset ivo tinja. A i uspeli smo to, ili smo barem blizu toga. U tri partije putali smo seri ju svakih est meseci, sve dok nismo postigli broj." "Pedeset ivotinja", ree Malkolm, "teko je pratiti." "Predvieno je da kontrolna soba ba to radi. Oni e vam pokazati kako to ine." "Siguran sam u to", ree Malkolm. "Ali ako bi jedan od kompia uspeo da ode sa ostrva, ako bi pobegao..." "Oni ne mogu da pobegnu." "Znam to, ali da samo pretpostavimo da je jedan uspeo..."

"Mislite na ivotinju koja je naena na obali?" upita Vu, podignutih obrva. "On u koja je ugrizla malu Amerikanku?" "Da, na primer." "Ne znam kakvo je objanjenje za tu ivotinju", ree Vu. "Ali iz dva razloga znam da nikako ne moe biti jedna od naih. Prvo, kontrolne procedure: nae ivotinje kompju ter prebrojava svakih nekoliko minuta. Ako bi jedna nedostajala, odmah bismo zna li." "A drugi razlog?" "Kopno je udaljeno vie od sto milja. Brodom do tamo treba gotovo itav dan. A u spoljanjem svetu nae ivotinje uginule bi za manje od dvanaest sati", ree Vu. "Otkud znate?" "Zato to sam se postarao da se tano to dogodi", ree Vu; konano je pokazao traak nervoze. "Vidite, mi nismo budale. Mi shvatamo da su ovo preistorijske ivotinje. One su deo iezle ekologije - sloene ivotne mree koja je istrebljena pre mnogo miliona godina. One moda ne bi imale predatore u savremenom svetu, niko ne bi proveravao njihovo razmnoavanje. Mi ne elimo da one opstanu u divljini. Tako da smo ih napra vili lizinski zavisnim. Ja sam ubacio gen koji pravi jedan jedini pogreni enzim u metabolizmu belanevina. Kao rezultat toga, ivotinje ne mogu proizvoditi aminokise linu lizin. Moraju je uneti spolja. Ako ne dobiju hranu bogatu egzogenim lizinom - kojom ih mi snabdevamo, u obliku tableta - one padaju u komu i izdiu. Ove ivoti nje su genetikim inenjeringom uinjene nesposobnim da preive u stvarnom svetu. One mo gu da ive samo ovde u Jurskom parku. One uopte nisu slobodne. One su u sutini, nai z atvorenici." "Ovde je kontrolna soba", ree Ed Redis. "Sad kad znate kako se prave ivotinje, verovatno ete eleti da vidite i samu kontrolnu sobu, pre negu to iziemo napolje na. .." Zastao je. Kroz prozor od debelog stakla, soba je bila mrana. Monitori su bi li ugaeni, osim tri velika koja su prikazivala brojke koje se vrte i sliku veliko g broda. "ta se dogaa?" upita Ed Redis. "Oh, do avola, pristaju." "Pristaju?" "Svake dve nedelje brodovi za dostavu stiu s kopna. Jedna od stvari koje ost rvu nedostaje jeste dobra luka, ili ak dobro pristanite. Malo je upavo uploviti bro dom kad je more nemirno. Moe potrajati nekoliko minuta." Pokucao je na prozor, al i ljudi unutra nisu obraali panju. "Pretpostavljam da emo onda morati da saekamo." Eli se okrenula doktoru Vuu. "Pomenuli ste malopre da kad ponekad napravite ivotinju, ini da je dobra ali, u toku rasta, pokae se da ima greku..." "Da", ree Vu. "Mislim da je to nemogue izbei. Mi moemo da duplikujemo DNK, ali razvoj zahteva puno vremenskog podeavanja, a mi ne znamo da li je sve u redu sve dok ne vidimo da se ivotinja pravilno razvija." Grant upita: "Kako znate da li se pravilno razvija? Niko ranije nije video ove ivotinje." Vu se nasmeio. "esto sam razmiljao o tome. Pretpostavljam da je to pomalo para doksalno. Na kraju, nadam se, paleontolozi kao vi uporedie nae ivotinje s fosilnim ostacima da bi potvrdili ovu razvojnu sekvencu." Eli upita: "Ali ivotinja koju smo upravo videli, velociraptor - kazali ste d a je to jedan mongoliensis?" "Na osnovu lokacije ilibara", ree Vu. "Iz Kine je." "Zanimljivo", ree Grant. "Upravo sam iskopavao bebu antirhopus. Ima li ovde odraslih raptora?" "Da", ree Ed Redis, ne oklevajui. "Osam odraslih enki. enke su roeni lovci. Oni l ove u oporima, znate." "Hoemo li ih videti prilikom obilaska?" "Ne", ree Vu; izgledalo je kao da mu je iznenada neprijatno. Nastala je neug odna pauza. Vu pogleda Redisa. "Neko vreme ne moete", veselo ree Redis. "Velociraptori jo nisu ukljueni u posta vku parka. Drimo ih u toru." "Mogu li da ih vidim tamo?" upita Grant. "Naravno. Zato da ne. U stvari dok ekamo" - bacio je pogled na sat - moda bist e eleli da poete i pogledate ih."

"Ja bih sigurno", ree Grant. "Apsolutno", ree Eli. "I ja bih", nestrpljivo ree Tim. "Onda samo obiite oko stranje strane ove zgrade, pored pomonih ureaja, i videete tor. Ali ne prilazite preblizu ogradi. Hoe li i ti da poe?" upita on devojicu. "Ne", ree Leks. Procenjujue je gledala Redisa. "Hoe li da se dobacujemo? Da baci koju." "Pa, naravno", ree Ed Redis. "Zato ti i ja ne bismo sili i igrali se dok ekamo d a se otvori kontrolna soba." Grant je s Eli i Malkolmom obiao oko stranje strane glavne zgrade, a klinac j e kaskao pored njih. Grant je voleo decu - bilo je nemogue ne voleti bilo koju gr upu koja je pokazivala toliko otvorenog oduevljenja za dinosauruse. Grant je imao obiaj da posmatra klince u muzejima dok su otvorenih usta zurili u velike skelet e koji su se uzdizali nad njima. Pitao se ta njihova fascinacija zaista predstavl ja. Na kraju je zakljuio da se dinosaurusi sviaju deci zbog toga to personifikuju n ekontrolisanu silu uzdiueg autoriteta. Oni su bili simbolini roditelji. Fascinantni i zastraujui, kao i roditelji. A deca su ih volela, kao to vole roditelje. Grant je, takoe, pretpostavljao da je to razlog zbog koga su ak i mala deca ui la imena dinosaurusa. Uvek ga je zapanjivalo kad bi neki trogodinjak uskliknuo: S tegosaurus!" Izgovarati ova komplikovana imena bio je nain da se pridobije mo nad divovima, nain da se postigne kontrola. "ta znas o Velociraptoru?" Grant upita Tima. Naprosto je vodio razgovor. "To je mali mesoder koji je lovio u oporima, kao i Deinonychus", ree Tim. "Tako je", ree Grant, "iako se sada smatra de ja Deinonychus jedan od veloci raptora. A dokaz za lov u oporu je vrlo posredan. On potie delimino iz izgleda ivoti nja, koje su brze i jake, ali male za dinosauruse - samo sto pedeset do tri stot ine funti svaka. Pretpostavljamo da su lovili u skupinama ne bi li oborili vei pl en. A postoje neki fosilni nalazi u kojima je jedna jedina vea rtva povezana sa ne koliko skeleta raptora, to nagovetava da su lovili u oporima. I, naravno, raptori s u imali veliki mozak; bili su inteligentniji od veine dinosaurusa." "Koliko inteligentni?" upita Malkolm. "Zavisi od toga s kim razgovarate", ree Grant. "Ba kad su paleontolozi izili s idejom da su dinosaurusi verovatno bili toplokrvni, mnogi od nas poinjali su da misle da su neki od njih takoe bili i prilino inteligentni. Meutim, niko ne zna sig urno." Ostavili su podruje za posetioce iza sebe i uskoro uli glasno brujanje genera tora i osetili blag miris benzina. Proli su gaj palmovog drvea i ugledali veliki, niski betonski hangar sa elinim krovom. inilo se da buka odatle dolazi. Pogledali s u u hangar. "Mora da je generator", ree Eli. "Veliko je", ree Grant, zavirujui unutra. Elektrino postrojenje, u stvari, prualo se dva sprata ispod nivoa zemlje: bes krajan kompleks turbina koje su cvilele i cevovoda koji su vodili u zemlju, osve tljen golim sijalicama. "Ne treba im sve ovo samo za odmaralite", ree Malkolm. "Ov de proizvode dovoljno struje za jedan gradi." "Moda za kompjutere?" "Moda." Grant je zauo meketanje i poao nekoliko jardi na sever. Doao je do ivotinjskog zabrana s kozama. Brzim prebrojavanjem, procenio je da ima pedeset ili ezdeset ko za. "emu li one slue?" upita Eli. "Ubi' me." "Verovatno njima hrane dinosauruse", ree Malkolm. Grupa je nastavila dalje; sledili su pranjavu stazu kroz gust bambus. Sa dru ge strane, naili su na dvoslojnu, lancima povezanu ogradu visoku dvanaest stopa s a spiralom od bodljikave ice na vrhu. Du spoljanje ograde ulo se elektrino brujanje. S one strane ograde, Grant je zapazio guste skupine velikih paprati, visoki h pet stopa. uo je frktav zvuk, neku vrstu njukanja. Onda zvuk drobeih koraka kako se pribliavaju. Onda dugu tiinu.

"Ne vidim nita", konano proapta Tim. "." Grant je ekao. Prolo je nekoliko sekundi. Muve su zujale u vazduhu. I dalje n ita nije video. Eli ga potapa po ramenu i pokaza prstom. Usred paprati, Grant je ugledao glavu ivotinje. Bila je nepokretna, delimino sakrivena liem; dva velika tamna oka hladno su ih gledala. Glava je bila dugaka dve stope. Od iljate njuke dug niz zuba vodio je do otvor a u sluniku koji su sluili kao ui. Glava ga je podsetila na glavu velikog gutera, il i moda krokodila. Oi nisu treptale, a ivotinja se nije pomerala. Koa joj je bila kao tavljena, ljunkovite teksture, a u osnovi iste boje kao i kod bebe: utosmea sa tamn ijim crvenkastim arama, nalik na tigrove pruge. Dok je Grant gledao, jedan jedini prednji ud jako sporo je posegao za delom mahovine ispred lica ivotinje. Ud je, primetio je Grant, bio izuzetno miiav. apa je imala tri prsta za hvatanje koji su se svi zavravali zakrivljenom kandom. Ruka je neno, polako, odgurnula mahovinu u stranu. Grant se najeio i pomislio: On nas lovi. Za sisara kao to je ovek, postoji neto neopisivo tue u nainu na koji gmizavci lo ve plen. Nije ni udo da ljudi mrze gmizavce. Mirnoa, hladnokrvnost, tempo je bio s asvim pogrean. Biti meu aligatorima ili drugim velikim gmizavcima znai podsetiti se na drugaije vrste ivota, drugaije vrste sveta, sada iezle sa Zemlje. Naravno, ova ivo tinja nije shvatala da je uoena, da..." Napad je doao iznenada, s leva i s desna. Raptori koji su juriali uasavajuom br zinom preli su deset jardi do ograde. Grant je imao nejasan utisak monih, est stopa visokih tela, krutih balansirajuih repova, udova sa zakrivljenim kandama, otvoren ih eljusti s nizovima nazupenih zuba. ivotinje su reale dok su prilazile, a onda telom skoile u vazduh, podiui stranje noge sa velikim kandama za razdiranje. Onda su udarile u ogradu ispred njih i izb acile jednake gomile vrelih iskrica. Velociraptori padoe unazad na zemlju, itei. Svi posetioci pooe napred, fasciniran i. Tek tada je trea ivotinja napala; skoila je, udarila grudima o ogradu. Tim je up laeno vrisnuo kad su iskrice eksplodirale svud oko njega. Stvorenja su zareala, ni zak itav zvuk gmizavaca, i odskoila nazad meu paprat. Onda su nestala; iza sebe su o stavila blag zadah raspadanja i lebdei rezak dim. "Sveto govno", ree Tim. "Bilo je tako brzo", ree Eli. "Lovci u oporima", ree Grant; odmahnuo je glavom. "Lovci u oporima kojima je z aseda instiktivna... Fascinantno." "Ne bih ih nazvao strano inteligentnimm", ree Malkolm. S druge strane ograde, zauli su frktanje meu palmama. Nekoliko glava polako j e izbilo iz lisnatog pokrova. Grant je brojao: tri...etiri...pet... ivotinje su ih posmatrale. Hladno su zurile. Crnac u kombinezonu dotrao je do njih. "Jeste li d obro?" "Dobro smo", ree Grant. "Alarmi su bili iskljueni." ovek je pogledao ogradu, ulubljenu i opaljenu. "N apali su vas?" "Da. Njih tri." Crnac je klimnuo. "Sve vreme to rade. Udare u ogradu, prime ok. ini se da im ne smeta." "Nisu previe pametni, zar ne?" upita Malkolm. Crnac je zastao. Zakiljio je prema Malkolmu u popodnevnoj svetlosti. "Zahval ite toj ogradi, senjor", ree on i okrete se. Od poetka do kraja, ceo napad nije trajao due od est sekundi. Grant je jo pokuav ao da sredi utiske. Brzina je bila zapanjujua - ivotinje su bile tako brze da im j e jedva video pokrete. Dok su hodali nazad, Malkolm ree: "Neobino su brzi." "Da", ree Grant. "Mnogo bri od bilo kog ivog gmizavca. Bikovski aligator moe da se brzo kree, ali samo na kratkom rastojanju - pet ili est stopa. Ali guterima, ka o to su pet stopa dugaki Komodo zmajevi iz Indonezije, izmereno je trideset milja na sat; dovoljno brzo da stignu i uhvate oveka. A oni ubijaju ljude sve vreme. Meu

tim, rekao bih da je ivotinja s druge strane ograde vie od dvaput bra." "Brza kao gepard", ree Malkolm. "ezdeset, sedamdeset milja na sat." "Tano tako." "Ali inilo se kao da se bacaju napred", ree Malkolm. "Pre nalik na ptice." "Da." Danas samo vrlo mali sisari, kao to su mungosi koji se bore s kobrom, imaju tako brze reflekse. Mali sisari i, naravno, ptice. Afrika ptica sekretar, k oja lovi zmije, ili kazuar. U stvari, velociraptor je odavao utisak smrtonosne, u stre pretnje koju je Grant video kod kazuara, nojolike ptice s kandama sa Nove Gv ineje. "I tako ti velociraptori lie na gmizavce, sa koom i optim izgledom gmizavaca, ali se kreu kao ptice i imaju brzinu i grabeljivu inteligenciju ptica. Je li tako? " upita Malkolm. "Da", ree Grant. "Rekao bih da predstavljaju meavinu odlika." "Da li vas to iznenauje?" "Na ba", ree Grant. "To je, u stvari, prilino blisko onome to su paleontolozi o davno verovali." Kada su prve divovske kosti otkrivene 1820-tih i 1830-tih, naunici su se ose tili prinuenim da objasne da kosti pripadaju nekoj prerasloj varijanti modernih v rsta. Ovo je bilo zbog toga to se verovalo da nijedna vrsta ne moe da bude istrebl jena, jer Bog ne bi dozvolio da jedna Njegova tvorevina izumre. Na kraju je postalo jasno da je ovakav koncept Boga pogrean i da kosti pripa daju izumrlim ivotinjama. Ali kakvim ivotinjama? Godine 1842, Riard Oven, tadanji vodei britanski anatom, nazvao ih je Dinosaur ia, to znai 'grozni guteri'. Oven je shvatio da dinosaurusi kao da kombinuju odlike gutera, krokodila i ptica. U pojedinostima, bokovi dinosaurusa bili su pticoliki , a ne guteroliki. I, za razliku od gutera, mnogi dinosaurusi kao da su stajali us pravno. Oven je zamiljao da su dinosaurusi bili pokretna, aktivna stvorenja, a nj egovo gledite bilo je prihvaeno i sledeih etrdeset godina. Ali kada su iskopani zaista divovski nalazi - ivotinje koje su ive teile stoti ne tona - naunici su poeli da gledaju na dinosauruse kao na glupe, spore divove os uene na istrebljenje. Lik tromog gmizavca postepeno je preovladao nad likom brze ptice. Poslednjih godina, naunici kao to je Grant, poeli su da se ponovo priklanjaj u ideji aktivnih dinosaurusa. Grantove kolege smatrale su ga radikalnim u njegov oj koncepciji ponaanja dinosaurusa. Ali sad je i on morao da prizna da ni njegova koncepcija nije otila predaleko u odnosu na stvarnost ovih velikih, neverovatno hitrih lovaca. "U stvari, navodim vas", ree Malkolm, "na to: Da li vam je ovo uverljiva ivot inja? Da li je to zaista dinosaurus?" "Rekao bih, da." "A koordinisani napad kao ponaanje..." "Moe se oekivati", ree Grant. "Prema fosilnim podacima, opori velociraptora mog li su da obore ivotinje teke hiljadama funti, kao to je Tenontosaurus, koji je moga o da tri brzinom konja. Koordinacija bi bila neophodna." "Kako to rade, bez jezika?" "Oh, jezik nije neophodan za koordinisan lov", ree Eli. "impanze rade to sve vreme. Grupa impanzi e se priuljati nekom majmunu i ubiti ga. Celokupna komunikacij a odigrava se oima." "A da li su nas dinosaurusi zaista napadali?" "Da." "Ubili bi nas i pojeli da su mogli", ree Malkolm. "Mislim da je tako." "To pitam", ree Malkolm, "zbog toga to su mi rekli da se veliki grabljivci, k ao lavovi i tigrovi, ne raaju kao ljudoderi. Zar nije tako? Te ivotinje negde usput moraju da naue da je ljude lako ubiti. Tek kasnije oni postaju ubice ljudi." "Da, verujem da je tako", ree Grant. "E, pa, ovi dinosaurusi moraju biti jo neskloniji tome nego lavovi i tigrovi . Najzad, stigli su iz vremena pre nego to su ljudska bia - ili ak veliki sisari uopte postojali. Sam Bog zna ta oni misle kad nas vide. Tako da se pitam: jesu li nauili, nekom prilikom, da je ljude lako ubiti?" Grupa je zautala u hodu.

"U svakom sluaju", ree Malkolm, "sad e me izuzetno zanimati da vidim kontrolnu sobu."

VERZIJA 4.4 "Je li bilo nekih problema s grupom?" upita Hamond. "Ne", ree Henri Vu, "nije uopte bilo problema." "Prihvatili su tvoje objanjenje?" "Zato ne bi?" upita Vu. "Sve je prilino pravolinijsko, ire gledano. Detalji su ti koji su kakljivi. A danas ne elim da razgovaram s tobom o detaljima. Moe o tome da razmilja kao o estetskom pitanju." Don Hamond je nabrao nos, kao da je nanjuio neto neprijatno. "Estetskom?" pono vio je. Stajali su u dnevnoj sobi Hamondovog elegantnog bungalova, smetenog sred pal mi u severnom sektoru parka. Dnevna soba bila je prostrana i udobna, opremljena sa pola tuceta video monitora koji su pokazivali ivotinje u parku. Fascikl koji j e Vu doneo, na kome je bilo otisnuto RAZVOJ IVOTINJA: VERZIJA 4.4, leao je na stoiu za kafu. Hamond je posmatrao Vua strpljivo, oinski. Vuu, starom trideset tri godine, bilo je savreno jasno da je ceo profesionalni vek radio za Hamonda. Hamond ga je zaposlio im je zavrio magistraturu. "Naravno, postoje i praktine posledice", ree Vu. "Zaista mislim da bi trebalo da razmotri moje preporuke za drugu fazu. Trebalo bi da preemo na verziju 4.4." "Hoe da zameni sav postojei inventar ivotinja? upita Hamond. "Da, hou." "Zato? ta nije u redu s njima?" "Nita", ree Vu, "osim to su to pravi dinosaurusi." "To sam i traio, Henri", ree Hamond, nasmeen. "I to sam od tebe i dobio." "Znam", ree Vu. "Ali vidi..." Zastao je. Kako da ovo objasni Hamondu? Hamond gotovo da i nije posetio ostrvo. A Vu je pokuao da objasni posebnu situaciju. "Up ravo sad, dok mi ovde stojimo, gotovo niko na svetu nije video stvarnog dinosaur usa. Niko ne zna na ta oni zaista lie." "Da..." "Dinosaurusi koje sada imamo jesu pravi", ree Vu i pokaza na ekrane irom sobe , "ali na neki nain nisu zadovoljavajui. Neuverljivi su. Mogao bih da ih nainim bol jima." "Na koji nain boljim?" "Kao prvo, kreu se prebrzo", ree Henri Vu. "Ljudi nisu navikli da vide da su velike ivotinje tako brze. Bojim se da e posetioci misliti da su dinosaurusi ubrza ni, kao film koji prebrzo ide." "Ali, Henri, to su pravi dinosaurusi. Sam si tako rekao." "Znam", ree Vu. "Ali lako bismo mogli da stvorimo sporije i pitomije dinosau ruse." "Pitomije dinosauruse?" frknu Hamond. "Niko ne eli pitome dinosauruse, Henri . Oni ele pravu stvar." "Ali to ba hou da kaem", ree Vu. "Na mislim da je tako. Oni ele da vide ono to oe uju, to je sasvim drugo." Hamond se mrtio. "Sam si rekao, Done, da je park zabava", ree Vu. "A zabava nema veze sa stvar nou. Zabava je oprena stvarnosti." Hamond uzdahnu. "'Ajde, Henri, hoemo li opet ui u jednu od onih apstraktnih r asprava? Zna da ja volim jednostavne stvari. Dinosaurusi koje sad imamo su stvarn i i..." "E, pa, ne ba", ree Vu. Proetao je dnevnom sobom i pokazao na monitore. "Misli m da ne bi trebalo da se zavaramo. Mi ovde nismo ponovo stvorili prolost. Prolost je nestala. Ova se vie ne moe ponovo stvoriti. Mi smo rekonstruisali prolost - ili barem jednu verziju prolosti. A ja kaem da moemo da napravimo bolju verziju." "Bolju od stvarnosti?" "Zato da ne?" ree Vu. "Najzad, sve ivotinje su ve modifikovane. Ubacili smo gen e da bismo mogli da ih patentiramo i da ih uinimo lizinski zavisnim. A uradili sm o i sve to smo mogli da pospeimo rast, da ubrzamo razvie do odraslosti."

Hamond slee ramenima. "To je bilo neizbeno. Nismo eleli da ekamo. Morali smo da vodimo rauna o investitorima." "Naravno. Ali ja samo kaem, zato da se tu zaustavimo? Zato ne krenuti dalje i napraviti onakvog dinosaurusa kakvog bismo eleli da vidimo. Jednog prihvatljivog posetiocima, koga bismo lake mogli da drimo? Sporiju, poslunije verziju za na park?" Hamond se namrti. "Ali onda dinosaurusi nee biti stvarni." "Ali ni sad nisu stvarni", ree Vu. "To pokuavam da ti kaem. Ovde nema stvarnos ti." Bespomono je slegnuo ramenima. Mogao je da vidi da ne prolazi. Hamonda nikad a nisu zanimali tehniki detalji, a u sutini rasprava je bila o tehnikim pitanjima. Kako da objasni Hamondu stvarnost prekinutih DNK, zakrpa, praznina u sekvenci ko je je Vu morao da ispuni tako to je pretpostavljao to je bolje mogao, ali, ipak, p retpostavljao. DNK dinosaurusa bila je nalik na stare retuirane fotografije, u os novi iste kao originali, ali na nekim mestima popravljane i pojanjene, a kao rezu ltat... "'Ajde, Henri", ree Hamond i obgrli Vua oko ramena. "Nemoj da se ljuti to ti t o kaem, ali mislim da si se malo utronjao. Dugo si naporno radio i uradio si avols ki posao - avolski posao - i konano je dolo vreme da i neki drugi ljudi vide ta si u radio. Prirodno je to si pomalo nervozan. to pomalo sumnja. Ali ja sam ubeen, Henri, da e svi biti potpuno zadovoljni. Potpuno zadovoljni." Dok je govorio, Hamond ga je vodio ka vratima. "Ali, Done", ree Vu. "Sea se kad smo '87-me poeli da gradimo ureaje za zadravanje Jo nismo imali nijednu potpuno odraslu jedinku, pa smo morali da predviamo ta e nam biti potrebno. Naruili smo velike tejzerske umirivae, kola sa ugraenim iljcima za s toku, puke koje ispaljuju elektrine mree. Sve to je izraeno po naim specifikacijama. Sad imamo potpuno nov niz ureaja - i svi su prespori. Morali smo da ih donekle pr ilagoavamo. Zna li da Maldun eli vojnu opremu: rakete zemlja-voda-vazduh i laserski navoene ureaje?" "Ostavimo Malduna van ovoga", ree Hamond. "Ja se ne brinem. Ovo je samo zool oki vrt, Henri." Telefon je zazvonio i Hamond je otiao da se javi. Vu je pokuao da smisli neki drugi nain da pojaa svoje argumente. Meutim, injenica je bila da je, posle pet dugi h godina, Jurski park bio gotovo zavren i da ga Don Hamond vie nije sluao. Nekada je Hamond vrlo pomno sluao Vua. Pogotovo kad ga je prvi put zaposlio, u danima kad je Henri Vu bio dvadesetosmogodinji magistar koji je radio doktorat na Stenfordu u laboratoriji Normana Atertona. Atertonova smrt bacila je laboratoriju u zbrku, ba kao i u alost; niko nije z nao ta e biti s fondovima ili programima doktoranata. Bilo je puno nesigurnosti; l judi su se brinuli zbog svojih karijera. Dve nedelje posle sahrane, Don Hamond je doao da vidi Vua. Svi u laboratoriji znali su da Aterton ima neke veze sa Hamondom, iako detalji nisu bili jasni. Al i Hamond je priao Vuu sa otvorenou koju Vu nikad nije zaboravio. "Norman je uvek govorio da ste vi najbolji genetiar u laboratoriji", rekao j e. "Kakvi su vam sada planovi?" "Ne znam. Istraivanje." "elite mesto na univerzitetu." "Da." "Greite", ustro je rekao Hamond. "Barem, ako potujete svoj dar." Vu je zatreptao. "Zato?" "Zato. Da vidimo injenice", rekao je Hamond. "Univerziteti vie nisu intelektu alna sredita zemlje. Sama ta ideja je protivna zdravom razumu. Univerziteti su mr tvaje. Ne iznenaujte se. Ne govorim nita to i sami ne znate. Od Drugog svetskog rat a sva zaista vana otkria izila su iz privatnih laboratorija. Laser, tranzistor, pol io vakcina, mikroip, hologram, personalni raunar, stvaranje likova magnetnom rezon ancom, CAT skeniranje - lista je podugaka. Univerziteti naprosto vie nisu mesta gd e se to dogaa. Nisu to ve etrdeset godina. Ako elite da uradite neto vano na polju kom pjutera ili genetike, ne odlazite na univerzitet. Boe moj, ne." Vu je otkrio da je ostao bez rei. "Sam bog zna", rekao je Hamond, "kroz ta sve morate da proete da zaponete novi projekat? Koliko prijava, koliko obrazaca, koliko odobrenja? Upravni odbor? Pre dsednik odseka? Odbor univerzitetskih sredstava? Kako dobijate vie radnog prostor

a kad vam treba? Vie asistenata ako vam treba? Koliko dugo sve to traje? Briljant an ovek ne bi trebalo da trai dragoceno vreme na formulare i odbore. ivot je prekra tak, a DNK predugaka. Vi elite da ostavite svoj trag. Ako elite da neto uinite, kloni te se univerziteta." Tih dana, Vu je oajniki eleo da ostavi svoj trag. Poklonio je Donu Hamondu punu panju. "Govorim o radu", nastavio je Hamond. "Stvarnim dostignuima. ta je nauniku pot rebno da bi radio? Treba mu vreme i treba mu novac. Govorim vam o petogodinjem ug ovoru i deset miliona dolara godinje novanih sredstava. Pedeset miliona dolara, i niko vas ne pita kako ete ih potroiti. Vi odluite. Svi ostali naprosto sklanjaju va m se s puta." Zvualo je predobro da bi bilo istinito. Vu je dugo utao. Konano je rekao: "U z amenu za ta?" "Za prodor u nemogue", rekao je Hamond. "Za pokuaj neega to je verovatno nemogue ." "ta to ukljuuje?" "Ne mogu vam rei detalje, ali opte podruje je kloniranje gmizavaca." "Ne mislim da je to nemogue", rekao je Vu. "Gmizavci su laki od sisara. Kloni ranje je verovatno samo deset, petnaest godina daleko. Ako pretpostavimo neka sut inska unapreenja." "Ja imam pet godina", rekao je Hamond. "I puno novca za nekoga ko sada eli d a naini proboj." "Hoe li moj rad biti objavljen?" "Na kraju." "Ne odmah?" "Ne." "Ali na kraju e moi?" upitao je Vu; vrsto se zakaio za to. Hamond se nasmejao. "Ne brinite. Ako uspete, ceo svet e znati ta ste uradili - obeavam." A sada se ini kao da e ceo svet zaista saznati, pomisli Vu. Posle pet godina izuzetnih napora, bili su na samo godinu dana od otvaranja parka za javnost. Nar avno, te godine nisu protekle onako kako je Hamond obeao. Vu je ipak imao neke lj ude koji su mu govorili ta da radi, a ponekad je vren zastraujui pritisak na njega. A i sam posao se izokrenuo - nije to bilo ak ni kloniranje vodozemaca, kad su u j ednom trenutku shvatili da da su dinosaurusi toliko slini pticama. Bilo je to ptij e kloniranje, jako razliit problem. Mnogo tei. A poslednje dve godine, Vu je prove o prevashodno kao administrator, nadzornik timova istraivaa i banke kompjuterski g onjenih sekvenca gena. Administracija nije bila posao u kome je uivao. Nije bila ono za ta se pogaao. Pa ipak, uspeo je. Uradio je ono u ta niko nije ozbiljno verovao da moe biti uinjeno, barem ne u tako kratkom vremenu. I Henri Vu je pomislio da bi trebalo da ima nekakva prava, da kae neku re, ako ni zbog ega drugog, onda zbog svoje strunost i i uloenog truda. Umesto toga, otkrio je da njegov uticaj svakog dana slabi. Din osaurusi su postojali. Procedura njihovog dobijanja bila je razraena do take kada postaje rutinska stvar. Tehnologije su sazrele. I Donu Hamondu Henri Vu vie nije b io neophodan. "Bie to dobro", ree Hamond; govorio je u telefon. Sluao je neko vreme, a onda se nasmeio Vuu. "Dobro. Da. Dobro." Spustio je slualicu. "Gde smo stali, Henri?" "Govorili smo o drugoj fazi", ree Vu. "Ah, da. Henri, ve smo neto od ovoga razmatrali..." "Znam, ali zar ne shvatate..." "Oprosti, Henri", ree Hamond, s trakom nestrpljenja u glasu. "Ja zaista shvat am. I da ti pravo kaem, ja ne vidim razloga da popravljam stvarnost. Sve promene genoma morali smo da uinimo bilo zbog zakona, bilo zbog toga to je bilo neophodno. Moda emo morati da u budunosti napravimo jo izmena, da bi se oduprli bolestima, ili iz drugih razloga. Ali ne mislim da bi trebalo da popravljamo stvarnost samo za to to mislimo da je tako bolje. Mi ovde sad imamo prave dinosauruse. To je ono to ljudi hoe da vide. I to je ono to bi trebalo da vide. To je naa obaveza, Henri. To je poteno, Henri." Hamond se nasmeio i otvorio mu vrata da ode.

KONTROLA Grant je gledao sve te kompjuterske monitore u zatamnjenoj sobi s oseanjem i ritiranosti. On nije voleo kompjutere. Znao je da je zbog toga staromodan, zasta reo kao istraiva, ali nije ga bilo briga. Neki od klinaca koji su radili s njim im ali su pravu icu za kompjutere, intuiciju. Grant to nikada nije oseao. Smatrao je kompjutere tuinskim, mistifikujuim mainama. ak i sutinska razlika izmeu operativnog si stema i aplikacije zbunjivala ga je i obeshrabrivala, inila bukvalno izgubljenim u stranoj geografiji koju nije mogao da pojmi. Meutim, primetio je da se enaro osea savreno spokojno, a inilo se da je Malkolm u svom elementu; odavao je male zvukov e njukanja, kao pas traga kada nanjui plen. "elite li da saznate neto o komtrolnim mehanizmima?" upita Don Arnold, okreui se na svojoj stolici u kontrolnoj sobi. Vodei inenjer bio je mrav, napet etrdesetpetog odinjak, koji nije gasio cigaretu. mirkao je na ostale u prostoriji. "Imam neverov atne kontrolne mehanizme", ree Arnold i zapali jo jednu cigaretu. "Na primer?" upita enaro. "Na primer, praenje ivotinja." Arnold je pritisnuo dugme i uspravna staklena mapa osvetlila se obrascem reckastih plavih linija. "Ovo je na Ti-reks junior. Ma leni reks. Svuda gde se kretao u poslednjih dvadeset etiri sata." Arnold je ponov o pritisnuo dugme. "Ranijih dvadestet etiri." I opet. "Ranijih dvadset etiri." Linije na mapi postale su gusto isprepletane, deja vrljotina. Ali vrljotina je bila lokalizovana u jednom jedinom podruju, blizu jugoistone strane lagune. "Vremenom steknete oseaj njegovog domaeg podruja", ree Arnold. "Mlad je i dri se vode. A sklanja se od velikog odraslog reksa. Stavite velikog reksa i malog rek sa i videete da se njihovi putevi nikada ne ukrtaju." "Gde je sad veliki reks?" upita enaro. Arnold pritisnu jo jedno dugme. Mapa se raistila i jedna jedina bljetava taka sa kodnim brojem pojavila se u polju severozapadno od lagune. "Tamo je." "A mali reks?" "Do avola, pokazau vam svaku ivotinju u parku", ree Arnold. Mapa je poela da se osvetljava kao boina jelka, desetine svetlosnih taaka, svaka oznaena kodnim brojem. " U ovom trenutku, to je dve stotine trideset osam ivotinja." "Koliko je tano?" "U pet stopa", Arnold je ispustio dim cigarete. "Da ovako kaemo: izvezite se i nai ete ivotinje ba tamo, upravo na mestima na kojima su prikazani na mapi." "Koliko se esto ovo obnavlja?" "Svakih trideset sekundi." "Prilino impresivno", ree enaro. "Kako se to postie?" "Imamo senzore kretanje irom parka", ree Arnold. "Veinom su kablovima povezani , a neki su radio-telemetrijski. Naravno, senzori kretanja obino ne mogu da vam k au koja je vrsta u pitanju, ali dobijamo prepoznavanje likova direktno s videa. ak i kad mi ne gledamo video monitore, kompjuteri to ine. I proveravaju gde su svi. " "Zar kompjuter nikad ne pogrei?" "Samo kod beba. Ponekad ih pobrka, zato to su tako mali prikazi. Ali to nas ne pogaa. Bebe gotovo uvek ostaju u blizini krda odraslih. Takoe imate proveru po kategorijama." "ta je to?" "Svakih petnaest minuta kompjuter proverava ivotinje po svim kategorijama", ree Arnold. "Ovako." Ukupno ivotinja 238 vrsta oekivano naeno ver. Tiranosaurusi 2 2 4.1 Majasaurusi 21 21 3.3 Stegosaurusi 4 4 3.9 Triceratopsi 8 8 3.1 Prokompsognatidi 49 49 3.9 Otnielije 16 16 3.1 Velociraptori 8 8 3.0

Apatosaurusi 17 17 3.1 Hadrosaurusi 11 11 3.1 Dilofosaurusi 7 7 4.3 Pterosaurusi 6 6 4.3 Hipsilofonditi 33 33 2.9 Euplocefalidi 16 16 4.0 Stirakosaurusi 18 18 3.9 Mikroceratopsi 22 22 4.1 Ukupno 238 238 "Ovde vidite", ree Arnold, "potpuno nezavisnu proceduru brojanja. Ona nije z asnovana na podacima o praenju ivotinja. To je svet pogled. Cela ideja je da kompj uter ne moe da pogrei, zato to uporeuje dva razliita naina prikupljanja podataka. Ako bi neka ivotinja nedostajala, znali bi smo to za manje od pet minuta." "Shvatam", ree Malkolm. "A da li je to ikada zaista bilo testirano." "Pa, na neki nain", ree Arnold. "Nekoliko ivotinja je stradalo. Otnielian se z apetljao u granje drveta i zadavio. Jedan od stegosa je umro od te crevne bolest i koja ih stalno mui. Jedan hipsilofodont je pao i slomio vrat. U svakom od tih s luajeva, kad je ivotinja prestara da se kree, brojevi su prestali da se obraunavaju, i kompjuter je dao signal za uzbunu." "Za manje od pet minuta?" "Da." Grant ree: "ta je ona desna kolona?" "Otpusna verzija ivotinja. Poslednje su verzije 4.1 i 4.3. Razmiljamo da preem o na verziju 4.4." "Brojevi verzija? Mislite kao softver? Nove verzije?" "Pa, da", ree Arnold. "Na neki nain to i jeste kao softver. Kad otkrijemo def ekte u DNK, laboratorija doktora Vua mora da napravi novu verziju." Ideja da se iva stvorenja numeriu kao softver, da su podlona apdejtovanju i re vizijama, uznemiravala je Granta. Nije mogao tano da kae zato - pomisao je bila tak o nova - ali nagonski je oseao nelagodnost. Oni su bili, ipak, iva bia... Arnold mora da je primetio njegov izraz lica, jer je rekao: "Vidite, doktor e Grant, nema svrhe sanjariti nad ovim stvorenjima. Vano je da se svi prisete da su ove ivotinje stvorene. Stvorene od strane oveka. Ponekad ima bagova. I tako, ka d mi otkrijemo bagove, laboratorija doktora Vua mora da napravi novu verziju. A mi moramo da pratimo koju verziju imamo tamo." "Da, da, naravno da morate", nestrpljivo ree Malkolm. "Ali da se vratimo pit anju brojanja - shvatio sam da se celokupno brojanje zasniva na senzorima pokret a?" "Da." "I da su ovi senzori svuda po parku?" "Oni pokrivaju devedeset dva procenta povrine zemljita, ree Arnold. "Postoji s amo nekoliko mesta na kojima ne moemo da ih koristimo. Na primer, ne moemo da ih k oristimo na reci u dungli, zbog kretanja vode i to ispravanje sa vodene povrine zaj ebe senzore. Ali imamo ih gotovo na svakom drugom mestu. A ako kompjuter isprati ivotinju u zonu bez senzora, on e to zapamtiti i ekati da ivotinja opet izie. A ako ona to ne uini, on nas upozorava." "Hajde, sad", ree Malkolm. "Pokazujete da ima etrdeset devet prokompsognatida . Pretpostavimo da ja posumnjam da neki od njih nije od te vrste. Kako ete me uve riti da greim?" "Na dva naina", ree Arnold. "Prvo i prvo, mogu da pratim individualno kretanj e u odnosu na druge pretpostavljene kompie. Kompii su drutvena stvorenja i kreu se u grupama. U parku imamo dve grupe kompia. Tako da jedinke moraju biti ili u grupi A ili u grupi B. "Da, ali..." "Drugi nain je direktno vizuelni", ree on. Pritiskao je dugmie i jedan od moni tora poe da na brzinu prelee kroz likove kompia, od broja 1 do broja 49. "Ove slike su..." "Trenutni ID likovi. Iz poslednjih pet minuta." "Tako da moete da vidite sve ivotinje, ako elite?"

"Da. Mogu da vizuelno pregledam sve ivotinje, kad god elim." "ta je s fizikim zadravanjem?" upita enaro. "Mogu li izii iz svojih zabrana?" "Nikako", ree Arnold. "Ovo su skupe ivotinje, gospodine enaro. Mi ih jako dobr o pazimo. Imamo viestruke prepreke. Prvo, anevi." Pritisnuo je dugme i ploa se osvet li mreom narandastih traka. "Ovi anevi nigde nisu plii od dvanaest stpa i ispunjeni s u vodom. Za vee ivotinje anevi mogu biti duboki trideset stopa. Zatim, elektrificira ne ograde." svetlocrvene linije svetlele su na tabli. "Imamo pedeset milja dvana est stopa visoke ograde, ukljuujui dvadeset dve milje oko oboda ostrva. Celokupna ograda parka nosi deset hiljada volti. ivotinje brzo naue da im ne prilaze." "Ali ako neka ipak uspe da pobegne?" upita enaro. Arnold je frknuo i ugasio cigaretu. "Samo hipotetino", ree enaro. "Pretpostavimo da se to dogodilo?" Maldun je proistio grlo. "Izili bi i vratili ivotinju", ree on. "Moemo to na mno go naina - tejzerske puke, elektrificirane mree, uspavljivai. Nita nije smrtonosno, z ato to su ovo, kako gospodin Arnold kae, skupe ivotinje." enaro klimnu. "A ako neka ode s ostrva?" "Umree za manje od dvadeset etiri asa", ree Arnold. "Ovo su ivotinje stvorene ge netikim inenjeringom. One ne mogu da opstanu u stvarnom svetu." "A ta je sa samim kontrolnim sistemom?" upita enaro. "Moe li neko da petlja s njim?" Arnold je odmahivao glavom. "Sistem je oajan. Kompjuter je nezavisan u svako m pogledu. Nezavisno napajanje i nezavisno napajanje bekapa. Sistem nema dodir s a spoljanjim svetom, tako da je nemogue izdaleka uticati na njega putem modema. ko mpjuterski sistem je siguran." Nastala je stanka. Arnold je puio cigaretu. "avolski sistem", ree on. "avolski prokleti sistem." "Onda pretpostavljam", ree Malkolm, "da va sistem radi tako dobro, da nemate nikakvih problema." "Ovde imamo beskrajan niz problema", ree Arnold, podiui obrvu. "Ali nita zbog eg a bi trebalo da brinete. Shvatio samn da se brinete da e ivotinje da odbegnu i da e stii na kopno i napraviti rum. Mi zbog toga uopte ne brinemo. Ove ivotinje smatramo krhkim i istananim. Vratili smo ih posle ezdeset pet miliona godina u svet koji s e jako razlikuje od onoga koji su ostavili, onoga na koji su se prilagodili. Ima mo avolskih problema dok ih pazimo. Morate da shvatite", nastavi Arnold, "Da ovek dri sisare i gmizavce u zoolokim vrtovima ve stotinama godina. Tako da znamo puno o tome kako se brine o slonovim a ili krokama. Ali niko pre nije pokuao da se brine o dinosaurusu. Oni su nove ivo tinje. I mi naprosto to ne znamo. Najvie se brinemo zbog bolesti." "Bolesti?" upita enaro, iznenada zbunjen. "Mogu li se nekako posetioci zaraz iti?" Arnold ponovo frknu. "Jeste li ikad zaradili kijavicu od aligatora iz zoolok og vrta, gospodine enaro? Zooloki vrtovi ne brinu zbog toga. A ni mi. Ono zbog ega istinski brinemo je da ivotinje ne uginu zbog sopstvenih bolesti, ili da ne prene su bolest drugim ivotinjama. Ali, mi imamo programe da i to pratimo. Hoete li da v idite zdravstveni karton velikog reksa? Vakcinacioni karton? POdatke o zubima? T o je zaista neto - da samo vidite kako veterinari etkaju te velike onjake da mu zub i ne bi trulili..." "Ne sad", ree enaro. "ta je sa mehanikim sistemima?" "Mislite, vonjama?" upita Arnold. "Grant otro podie pogled:"Vonje?" "Nijedna vonja jo ne funkcionie", govorio je Arnold. "Imamo Vonju rekom, gde br odovi prate podvodne puteve i imamo Vonju do ptije kolibe, meutim nita od toga jo ne radi. Park e biti otvoren osnovnim obilaskom dinosaurusa - onim na koji ete poi za nekoliko minuta. Ostale vonje poee nekih est do dvanaest meseci kasnije." "Saekajte malo", ree Grant. "Imaete vonje? Kao u zabavnom parku?" Arnold ree: "Ovo je zooloki park. Imamo obilaske razliitih podruja i zovemo ih vonje. To je sve." Grant se namrti. Ponovo je osetio nelagodnost. Nije mu se svialo da se dinosa urusi koriste za zabavni park. Malkolm je nastavio da postavlja pitanja. "Moete da vodite ceo park iz ove k

ontrolne sobe?" "Da", ree Arnold. "Mogu ga voditi jednom rukom, kad bih morao. Imamo toliko ugraene automatike. Kompjuter sam moe da prati ivotinje, hrani ih i puni im valove vodom etrdeset osam sati bez nadzora." "Ovo je sistem koji je gospodin Nedri projektovao?" upita Arnold. Denis Ned ri je sedeo za terminalom u udaljenom uglu sobe, jeo okoladni tapi i kucao. "Da, tako je", ree Nedri; nije dizao pogled s tastature. "To je avolski sistem", ponosno ree Arnold. "Tako je", odsutno ree Nedri. "Samo jo da se jedan ili dva mala baga otklone. " "A sad", ree Arnold, "vidim da obilazak poinje, pa ako nemate drugih pitanja. .." "U stvari, samo jo jedno", ree Malkolm. "Jedno istraivako pitanje. Pokazali ste nam da moete da pratite prokompsognatide i da moete da ih svakog posebno prikaete. Moete li da ih prouite kao grupu? Izmerite ih, ili tako neto? Ako bih hteo da znam visinu ili teinu, ili..." Arnold je pritiskao dugmad. Jo jedan ekran se pojavio. "Moemo sve to, i to jako brzo", ree Arnold. "Kompjuter uzima podatke merenja tokom itanja video ekrana, tako da je smesta mogue prevoenje. Vidite da ovde imamo normalnu Gausovu raspodelu populacije ivotinja. Pokazuje se da se veina ivotinja gr upie oko srednje sredinje vrednosti, a da je malo njih manje ili vee od proseka, na repovima krive." "Takva vrsta krive moe da se oekuje", ree Malkolm. "Da. Bilo koja zdrava bioloka populacija pokazuje ovu vrstu raspodele. A, sa d", ree Arnold, palei jo jednu cigaretu, "ima li jo neko pitanje?" "Ne", ree Malkolm. "Saznao sam sve to sam eleo da znam." Dok su izlazili, enaro ree: "Meni izgleda kao prilino dobar sistem. Ne shvatam kako bi neka ivotinja mogla da pobegne s ovog ostrva." "Kako ne shvatate?" upita Malkolm. "Mislio sam da je to savreno oigledno." "ekajte malo", ree enaro. "Mislite da su ivotinje pobegle?" "Ja znam da jesu." enaro ree: "Ali kako? Videli ste i sami. Oni mogu da izbroje sve ivotinje. Mog u da vide sve ivotinje. Mogu da znaju gde su sve ivotinje u svako vreme. Kako bi n eka mogla da pobegne?" Malkolm se nasmeio. "To je prilino oigledno", ree on. "To je samo pitanje vaih p retpostavki." "Vaih pretpostavki", ponovi enaro, namrten. "Da", ree Malkolm. "Vidite. Osnovno to se dogodilo u Jurskom parku jeste to d a su naunici i tehniari pokuali da stvore novi, potpuni bioloki svet. A naunici u kon trolnoj sobi oekuju da vide prirodni svet. Kao na grafikonu koji su nam upravo po kazali. ak i ako trenutna pomisao otkriva da je lepa, normalna raspodela je uasno zabrinjavajua na ovom ostrvu." "Je li?" "Da. Na osnovu onoga to nam je doktor Vu ranije rekao, ne bi trebalo da se d obije takva raspodela." "A zato ne?" ree enaro. "Zato to je to grafikon normalne bioloke populacije. to Jurski park uopte nije. Jurski park nije stvarni svet. On je stvoren s namerom da bude kontrolisan svet koji samo podraava svet prirode. U tom smislu, on je stvarni park, prilino nalik na japanski formalni vrt. Priroda podeena da bude prirodnija od stvarnosti, da ta ko kaem." "Plaim se da ste me izgubili", ree enaro; delovao je smeteno. "Siguran sam da e obilazak sve razjasniti", ree Malkolm. OBILAZAK "Ovamo, svi ovamo", ree Ed Redis. Pored njega, jedna ena je dodavala, plastine l emove sa oznakom 'Jurski park' na elu i logoom malog plavog dinosaurusa. Niz tojota dipova iziao ja iz podzemne garae ispod centra za posetioce. Sva ko la su se zaustavila; bez vozaa i tiha. Dvojica crnaca u safari uniformama otvaral

a su vrata putnicima. "Dva do etiri putnika po kolima, molim, dva do etiri putnika po kolima", govo rio je snimljeni glas. "Deca ispod deset godina moraju biti u pratnji roditelja. Dva do etiri putnika po kolima, molim..." Tim je posmatrao kako Grant, Satlerova i Malkolm ulaze u prvi dip sa advokat om, enarom. Tim pogleda Leksi koja je stajala i udarala pesnicom o rukavicu. Tim je pokazao na prva kola i rekao: "Mogu li i ja s njima?" "Bojim se da oni imaju neto da rasprave", ree Ed Redis. "Tehnika pitanja." "Mene zanimaju tehnika pitanja", ree Tim. "Ja bih radije s njima." "E, da, moi e da uje o emu razgovaramo", ree Redis. "Imaemo otvorenu radio-vezu kola." Dola su druga kola. Tim i Leksi uoe, a Ed Redis za njima. "Ovo su elektrina kola ", ree Redis. "Vodi ih kabl na putu." Timu je bilo drago to sedi na prednjem seditu, jer su na komandnoj tabli bila ugraena dva kompjuterska ekrana i kutija koja mu je liila na CD-ROM; ovo je bio l aser-disk plejer koga je kontrolisao kompjuter. Takoe su tu bili portabl voki-tok i i neka vrsta radio-predajnika. Na krovu su bile dve antene, a u depu za karte n eke udne naoari. Crnac je zatvorio vrata dipa. Kola su pola uz elektrino brujanje. Ispred, troj e naunika i enaro su priali i pokazivali, oigledno uzbueni. Ed Redis ree: "Hajde da u o ta kau." Interkom je kliknuo. "Ne znam kog vraga mislite da ovde radite", ree enaro, putem interkoma. Zvualo je kao da je vrlo ljut. "Ja znam jako dobro zato sam ovde", ree Malkolm. "Ovde ste da me savetujete, a ne da igrate proklete misaone igre. Ja imam p et procenata ove kompanije i odgovoran sam da se uverim da je Hamond odgovorno u radio svoj posao. A sad vi prokleto stiete..." Ed Redis je pritisnuo dugme interkoma i rekao: :da bi bili u skladu sa polit ikom nezagaivanja Jurskog parka, ovi laki elektrini dipovi specijalno su sagraeni za nas od strane Tojote u Osaki. Nadamo se da emo, na kraju, moi da se vozimo meu ivot injama - kao u afrikim zabavnim parkovima - ali, za sada zavalite se i uivajte u s amo-voenom obilasku." Zastao je: "Uzgred, moemo da vas ujemo odavde." "O, Hriste", ree enaro. "Moram da imam slobodu da otvoreno razgovaram. Ja nis am traio da ta prokleta deca dou..." Ed Redis se nasmeio umiljato i pritisnuo dugme. "Uskoro emo poeti predstavu, za r ne?" Zauli su fanfare i na unutranjim ekranima blesnu DOBRO DOLI U JURSKI PARK. Z vonak glas ree: "Dobro doli u Jurski park. Sada ulazite u izgubljeni scet preistor ijske prolosti, svet monih stvorenja davno nestalih sa lica Zemlje, za koji imate povlasticu da ga po prvi put vidite." "To je Riard Kili", ree Ed Redis. "Nismo krtarili." Dip je proao kroz umarak niskih, zdepastih palmi. Riard Kili je govorio: "Zapaz ite, pre svega, jedinstven biljni svet koji vas okruuje. Ovo drvee sa vae leve stra ne su cikasi, preistorijski preci palmi. Cikasi su bili omiljena hrana dinosauru sa. Takoe moete da vidite benetitaleanse i ginkoe. Svet dinosaurusa sastojao se i od vie savremenih biljaka, kao to su borovi i jele, i movarni empresi. I njih ete moi da vidite." Dip se polako kretao meu zelenilom. Tim je primetio da su ograde i zatitni zid ovi bili zaklonjeni zeleniem da bi se uveliala iluzija kretanja kroz dunglu. "Mi zamiljamo svet dinosaurusa", ree glas Riarda Kilija, "kao svet ogromnih ve getarijanaca koji jelom kre put kroz divovske movarne ume sveta jure i krede, pre s totina miliona godina. Ali veina dinosaurusa nije bila tako velika kao to ljudi mi sle. Najmanji dinosaurusi nisu bili vei od kune make, a prosean dinosaurus bio je ve liine ponija. Prvo emo posetiti jednu od ovih ivotinja prosene veliine, zvanu hipsilo fodont. Ako pogledate levo, moda ete sada moi da ih za trenutak zapazite." Svi su pogledali ulevo. Dip je zastao na niskom uzvienju gde je pukotina u lisnatom pokrovu pruala pog led na istok. Mogli su da vide nagnuto umovito podruje koje se irilo u polje ute tra ve visine otprilike tri stope. Nije bilo dinosaurusa. "Gde su?" upita Leksi. Tim pogleda na komandnu tablu. Prenosna svetla su zatreperela i CD-ROM je z

azujao. Oigledno je nekakav automatski sistem ubacivao disk. Pretpostavio je da i sti senzori pokreta koji su pratili ivotinje takoe kontroliu i ekrane u dipu. Ekrani su sada prikazivali slike hipsilofodonta i isprintane podatke o njima. Glas ree: "Hipsilofodonti su gazele sveta dinosaurusa: male, brze ivotinje ko je su nekada tutnjale irom sveta, od Engleske, preko Centralne Azije do Severne A merike. Mislimo da su ovi dinosaurusi bili tako uspeni jer su imali bolje eljusti i zube za vakanje biljaka od svojih savremenika. U stvari ime 'hipsilofodont' znai 'visoko-grebenast zub', to se odnosi na karakteristine samootree zube tih ivotinja. Moete da ih vidite u ravnicama pravo ispred vas, a moda i meu granama drvea." "U drveu?" upita Leksi. "Dinosaurusi u drveu?" Tim je, takoe, pretraivao dvogledom. "Tamo desno", ree on. "Na pola puta do te velikog zelenog stabla..." U pegavim senkama drveta, nepokretna tamnozelena ivotinja, otprilike veliine babuna, stajala je na grani. Liila je na gutera koji stoji na stranjim nogama. Drala je ravnoteu dugakim, obeenim repom. "To je otnielija", ree Tim. "Mala ivotinja koju vidite zove se otnielija", ree glas, "u ast lovca na dinos auruse iz devetnaestog veka Otniela Mara, sa Jejla." Tim je zapazio jo dve ivotinje, na viim granama istog drveta. Sve su bile otpr ilike iste veliine. Nijedna se nije pomerala. "Prilino dosadno", ree Leksi. "One nita ne rade." "Glavno krdo ivotinja nalazi se na travnatoj ravnici ispod vas", ree glas. "M oemo ih potaknuti obinim zovom za parenje." Zvunik pored ograde oglasio se dugim na zalnim zovom, nalik na glasanje gusaka. Sa travnatog polja tano s njihove leve strane, pomolilo se est guterskih glava , jedna za drugom. Efekat je bio komian. Tim se nasmejao. Glave su nestale. Zvunik je ponovio zov i glave se ponovo pomolie - potpuno i sto, jedna za drugom. Neprestano ponavljanje ponaanja bilo je napadno. "Hipsilofodonti nisu beto naroito pametne ivotinje", objasnio je glas. "Inteli gentni su priblino kao domaa krava." Glave su bile mutno zelene, sa tamnosmeim i crnim arama koje su se pruale niz vitke vratove. Sudei po veliini glava, Tim je pretpostavio da su im tela dugaka etir i stope, otprilike veliine jelena. Neki od hipsilofodonta su vakali; eljusti su im radile. Jedan je posegao gore i poeao glavu akom sa pet prstiju. Taj gest dao je stvorenju setan, zamiljen izgled . "Ako vidite da se eu, to je zbog toga to imaju problema s koom. Naunici veterina ri ovde u Jurskom parku misle da to mogu biti gljivice ili neka alergija. Ali jo nisu sigurni. Najzad, ovo su prvi dinosaurusi u istoriji koji e biti prouavani ivi. " Elektrini motor kola je startovao i zaulo se tarenje leajeva. Na neoekivan zvuk , krdo hipsilofodonata iznenada je skoilo u vazduh i poelo da poskakuje iznad trav e kao kenguri; puna tela sa masivnim stranjim nogama i dugim repovima ocrtavala s u se na popodnevnom suncu. Nestali su u nekoliko skokova. "Sad kad smo videli ove fascinantne biljodere, prei emo na neke malo vee dinosa uruse. U stvari, na prilino vee." Dipovi su nastavili dalje; kretali su se ka jugu kroz Jurski park. KONTROLA "Leajevi se taru", ree Don Arnold u zatamnjenoj kontrolnoj sobi. "Neka odravanj e proveri elektrine spojke na vozilima BB4 i BB5 kada se vrate." "Da, gospodine Arnold", odvrati glas iz interkoma. "Minorni detalj", ree Hamond, dok je ulazio u sobu. Pogledao je napolje i vi deo dva dipa kako se kreu ka jugu kroz park. Maldun je stajao u uglu i utke posmatr ao. Arnold je odgurnuo stolicu unazad od sredinje konzole na kontrolnom panelu. "Nema minornih detalja", gospodine Hamonde", ree on i zapali jo jednu cigaretu. Ug lavnom nervozan, Arnold je sada bio posebno razdraljiv. Bio je samo suvie svestan i njenice da je ovo prvi put da posetioci zaista obilaze park. U stvari, Arnoldov tim nije esto zalazio u park. Harding, veterinar, ponekad jeste. Posluioci ivotinja

odlazili su do pojedinanih hranilinih zgrada. Ali, inae, posmatrali su park iz kon trolne sobe. A sad, kad su posetioci bili tamo napolju, brinuo je oko stotinu de talja. Don Arnold je bio sistem-inenjer koji je radio na podmornikoj raketi Polaris k asnih ezdesetih, sve dok nije dobio prvo dete i budunost provedena u pravljenju or uja nije mu postala suvie ogavna. U meuvremenu, Dizni je poeo da stvara vonje zabavni m parkovima, visoko tehnoloki sofisticirane, pri emu su zapoljavali mnogo ljudi ija je struka aerosvemirska istraivanja. Arnold je pomogao da se sagradi Diznijev sve t u Orlandu i preao na izradu velikih parkova: arobna planina u Kaliforniji, Stari zaviaj u Virdiniji i Astrosvet u Hjustonu. Neprestana zaposlenja u parkovima na kraju su dovela do toga da dobije neka ko iskrivljen pogled na stvarnost. Arnold je tvrdio, samo napola u ali, da se ceo svet sve lake moe opisati metaforom tematskog parka. "Pariz je tematski park", je dnom je izjavio, posle odmora. "Meutim, preskup je, a slubenici neljubazni i mrzov oljni." U poslednje dve godine, Arnoldov posao bio je da podigne i odri u radu Jursk i park. Kao inenjer, bio je naviknut na duge rokove - esto je govorio o 'otvaranju u septembru', pri emu je mislio na septembar csledee godine a ako se otvaranje u septembru pribliavalo, bio je nezadovoljan postignutim napretkom. Znao je iz isku stva da su ponakad potrebne godine da bi se otklonili bagovi iz jedne jedine vonj e parkom - a kamoli da ceo park radi kako treba. "Samo brine", ree Hamond. "Ne mislim tako", ree Arnold. "Morate da shvatite da, sa inenjerske take gledit a, Jurski park predstavlja najambiciozniji tematski park u istoriji. Posetioci o tome nikada nee razmiljati, ali ja moram." Prstima je odbrojavao take. "Prvo, Jurski park ima sve probleme bilo kog drugog zabavnog parka - odravan je vonji, kontrolu doekivanja, transport, baratanje hranom, smetaj ljudi, odlaganje smea, bezbednost. Drugo, imamo sve probleme jednog velikog zoolokog vrta - brigu o ivotinjama; zdravstvo i osiguranje, ishrana i ienje, zatita od insekata, tetoina, alergija i boles ti, odravanje zapreka i sve ostalo. I, na kraju, imamo jedinstvene probleme brige za populaciju ivotinja koje ni ko ranije nije pokuao da dri." "Oh, pa nije ba sve tako loe", ree Hamond. "Da, jeste. Ti samo nisi ovde da to vidi", ree Arnold. "Tiranosaurusi piju vo du iz lagune i ponekad se razbole; ne znamo zato. enke triceratopsa ubijaju jedna drugu u borbama za prevlast, tako da moraju da se razdvajaju u grupe manje od est jedinki. Ne znamo zato. Stegosaurusi esto dobijaju plikove na jeziku i dijareju, iz razloga koje niko ne razume, ak i ako smo izgubili dva. Hipsilofodonti dobijaj u osip koe. A velociraptori..." "Ne poinjimo sad o velociraptorima", ree Hamond. "Muka mi je im ujem za velocir aptore. Kako su najopakija stvorenja koja su ikada viena." "I jesu", ree Maldun, priguenim glasom. "Trebalo bi ih sve unititi." "eleo si da ih opremimo radio-ogrlicama", ree Hamond. "I ja sam se sloio." "Da. A oni su ih smesta pregrizli. Ali ak i da se raptori nikad ne oslobode" , ree Arnold, "mislim da moramo da prihvatimo da je Jurski park sam po sebi opasa n." "Oh, do kurca", ree Hamond. "Na ijoj si ti, uopte, strani?" "Sada imamo petnaest vrsta izumrlih ivotinja i veinom su opasne", ree Arnold. "Morali smo da odloimo Vonju rekom zbog dilofosaurusa; a Pterotopsku kolibu pretvo rimo u ptiju, jer su pterodaktili tako nepredvidljivi. To nisu inenjerska odlaganj a, gospodine Hamond. To su problemi sa kontrolom ivotinja." "Imali ste mnogo inenjerskih odlaganja", ree Hamond. "Ne krivite za to ivotinj e." "Da, imali smo. U stvari, uspeli smo samo da osposobimo glavnu atrakciju, V onju parkom, da radi kako treba, da CD-ROM-ove u kolima kontroliu senzori pokreta. Bile su potrebne sedmice podeavanja da to proradi - a sada elektrini menjai u koli ma otkazuju! Elektrini menjai!" "Da to sagledamo u perspektivi", ree Hamond. "Vi sredite inenjerske stvari, a

ivotinje e doi na svoje mesto. Najzad, njih je mogue uvebati." Od poetka, ovo je bilo jedno od kljunih verovanja projektanata. ivotinje, ma k ako egzotine, u sutini e se ponaati kao ivotinje u bilo kom drugom zoolokom vrtu. Naui pravilnost brige o njima, i odgovorie na to. "U meuvremenu, kako kompjuter?" upita Hamond. Bacio je pogled na Denisa Nedr ija koji je radio za terminalom u uglu sobe. "Ovaj prokleti kompjuter je uvek st varao glavobolju." "Radimo na tome", ree Nedri. "Da si odmah uradio kako treba", poeo je Hamond, ali Arnold je spustio aku na njegovu ruku, zadravajui ga. Arnold je znao da nema svrhe napadati Nedrija dok ra di. "Veliki je to sistem", ree Arnold. "Defekata naprosto mora biti." U stvari, spisak bagova premaio je 130 stavki, ukljuujui i mnogo udnih stvari. Na primer: Program za hranjenje ivotinja resetovao se sam od sebe svakih dvanaest sati, a ne svakih dvadeset etiri sata i nije beleio hranjenje nedeljom. Kao rezultat to ga, osoblje nije moglo tano da izmeri koliko ivotinje jedu. Sigurnosni sistem, koji je kontrolisao vrata koja rade na principu sigurnos nih kartica, otkazivao bi kad god bi nestalo glavnog izvora napajanja i nije hte o da radi sa pomonim izvorom. Sigurnosni program radio je samo sa glavnim izvorom napajanja. Program tednje energije, koji je trebalo da zatamni svetla posle 10:00 uvee, radio je samo svakog drugog dana u nedelji. Automatska analiza fekalija (zvana autokaka), projektovana da proverava ima li parazita u stolici ivotinja, postojano je beleila da sve jedinke imaju parazit Phagostomum venulosum, iako nijedna nije. Program je onda automatski ubacivao l ek u ivotinjsku hranu. Ako bi hranioci izvadili lek iz levaka da spree ubacivanje, zauo bi se alarm koji se nije mogao iskljuiti. I tako se nastavljalo, stranica za stranicom greaka. Kada je stigao, Denis Nedri je imao utisak da sam sve moe da sredi preko vik enda. Prebledeo je kad je video itav listing. Sada je zvao kancelariju u Kembridu i svom programerskom osoblju govorio da e morati da otkau planove za vikend i prek ovremeno rade do ponedeljka. I rekao je Donu Arnoldu da e morati da koristi sve te lefonske veze izmeu Isla Nublar i kopna samo da razmenjuje programske podatke sa svojim programerima. Dok je Nedri radio, Arnold je izbacio novi prozor na svom monitoru. On mu j e omoguavao da vidi ta Nedri radi na konzoli u uglu. Nije da nije verovao Nedriju. Meutim, Arnold je naprosto voleo da zna ta se dogaa. Pogledao je na grafiki ekran na desnoj konzoli, koji je pokazivao napredovan je elektrinih dipova. Sledili su reku, neto severnije od ptiarnika i ptijeg padoka. "Ako pogledate levo", ree glas, "videete kupolu ptiarnika Jurskog parka, koji jo nije zavren za posetioce." Tim je video odsjaje sunca na aluminijumskim potporn jima u daljini. "A pravo ispred vas je naa reka iz mezozoike dungle - u kojoj ete, a ko budete imali sree, moda na trenutak spaziti jako retkog mesodera. Budno pazite, svi vi!" U dipu, ekrani su prikazivali pticolikuglavu sa plameno crvenom krestom na v rhu. Ali svi u Timovim kolima su gledali kroz prozor. Kola su ila du visokog grebe na koji se nadnosio nad brzu reku. Reka je bila gotovo sa obe strane opasana gus tim lisnatim zastorom. "Evo ih tamo", ree glas. "ivotinje koje sada vidite zovu se dilofosaurusi." Uprkos onome to je snimak govorio, Tim je video samo jednu. Dilofosaurus je ua o na stranjim nogama pored reke i pio. Bio je graen po osnovnom obrascu mesodera: t eak rep, jaki stranji udovi i dugaak vrat. Njegovo deset stopa visoko telo bilo je takasto uto i crno, kao kod leoparda. Meutim, Timovu panju je privlaila glava. Dve iroke zakrivljene kreste pruale su se vrhom glave od oiju do nosa. Kreste su se spjale u sreditu i inile V iznad glave dinosaurusa. Kreste su imale crvene i crne pruge koje su podseale na papagajske ili tukanove. ivotinja je ispustila blag, huui zov, nalik na sovin. "Slatke su", ree Leksi. "Dilofosaurus", ree glas sa trake, "jedan je od najranijih dinosaurusa- mesod

era. Naunici su mislili da su njihovi miii eljusti bili preslabi da ubiju plen i zam iljali da su oni prvenstveno bili leinari. Ali sada znamo da su otrovni." "Hej", iskezio se Tim. "U redu." Ponovo je prepoznatljiv huktav zov dilofosaurusa doplovio do njih kroz popo dnevni vazduh. Leksi se nervozno vrpoljila na seditu. "Jesu li one stvarno otrovne", gospod ine Redis?" "Ne brini zbog toga", ree Ed Redis. "Ali jesu li?" "E, pa, jesu, Leksi." "Uz takve ive gmizavce kao to su hila udovita i zveerke, Dilofosaurus lui jedan h ematotoksin iz lezda u ustima. Nesvestica sledi nekoliko minuta posle ujeda. Dino saurus e onda zavriti rtvu kad poeli. - to ini Dilofosaurusa predivnim, ali smrtonosn im dodatkom ivotinjama koje vidite ovde u Jurskom parku." Dip je skrenuo i ostavio reku iza sebe. Tim je pogledao unazad jer se nadao da e jo jednom videti dilofosaurusa. Ovo je bilo predivno! Otrovni dinosaurus! Poel eo je da moe da zaustavi kola, ali sve je bilo automatizovano. Mogao je da se kla di da bi i doktor Grant eleo da zaustavi kola. "Ako pogledate na strminu s vae desne strane, videete Les Gigantes, mesto na kome se nalazi naa velianstvena trpezarija s tri zvezdice. ef Alen Riar potie iz svet ski poznatog Le Beaumaniere u Francuskoj. Nazovite iz vae hotelske sobe za rezerv acije." Tim pogleda na strminu i ne opazi nita. "Ne, bar jo neko vreme", ree Ed Redis. Restoran e poeti da se gradi u novembru." "Nastavljajui na preistorijski safari, dolazimo do biljojeda ornitiskijanske grupe. Ako pogledate desno, verovatno ete ih sada videti." Tim je ugledao dve ivotinje koje su nepomino stajale u senci velikog drveta. Triceratobi: veliki i sivi kao slonovi, sa groznim stavom nosoroga. Rogovi iznad oba oka povijali su se pet stopa u vazduh i gotovo liili na izokrenute slonovske kljove. Trei rog, nalik na nosorogov, bio je smeten blizu nosa. A imali su i klju nastu njuku nosoroga. "Za razliku od ostalih dinosaurusa", ree glas, "Triceratops serratus ne vidi dobro. Kratkovidi su kao i dananji nosorozi i obino ih iznenauju objekti koji se k reu. Napali bi naa kola, kad bi bili dovoljno blizu da ih vide! Ali, opustite se, narode. - Ovde smo dovoljno sigurni. Triceratopsi imaju lepezastu krestu iza glava. Nainjena je od vrste kosti i v rlo je jaka. Ove ivotinje teke su oko sedam tona svaka. Uprkos njihovom izgledu, o ni su, u stvari, sasvim pitomi. Oni znaju svoje hranioce i dozvoljavaju da ih ma ze. Posebno vole da ih ekaju po sapima. "Zato sad ne kreu?" upita Leksi. Spustila je svoj prozor. "'Ej! Glupi dinosau rusu! Mrdaj!" "Ne gnjavi ivotinje, Leksi", ree Ed Redis. "Zato? Glupo je. Sede tamo ko slike u knjizi", ree Leksi. Glas je govorio: "...lakonoga udovita iz minulog sveta otra su suprotnost onom e to emo sledee videti. Najpoznatiji grabeljivac u istoriji sveta: moni guter tiranin, poznat kao Tyrannosaurus rex." "Dobro je, Tyrannosaurus rex", ree Tim. "Nadam se da je bolji od ovih upaka", ree Leksi i okrenu se od tricerotopsa. Dip se kotrljao dalje. VELIKI REKS "Moni tiranosaurus javio se kasno u istoriji dinosaurusa. Dinosaurusi su vla dali zemljom sto dvadeset miliona godina, ali tiranosaurusi su iveli samo u posle dnjih petnaest miliona godina tog razdoblja." Dip se zaustavio na usponu na brdo. Bili su iznad umovitog podruja koje se sput alo ka ivici lagune. Sunce se sputalo ka zapadu i tonulo u maglovito obzorje. Ceo pejza Jurskog parka bio je okupan mekim svetlom; senke su se produavale. Povrinom lagune mrekali su se ruiasti talasii. Dalje ka jugu, videli su skladne vratove apato saurusa koji su stajali na ivici vode; tela su im se ogledala na pokretnoj povrin i. Bilo je tiho, osim blagog cvranja cvraka. Dok su posmatrali taj pejza, mogli su

lako da poveruju da su preneti milionima godina u prolost u nestali svet. "Deluje, zar ne?" uli su kako Ed Redis govori preko interkoma. "Volim da pone kad uvee doem ovde. I samo sedim." Grant nije bio impresioniran. "Gde je ti-reks?" "Dobro pitanje. Mali esto moe da se vidi dole u laguni. Laguna je poribljena. Mali je nauio da lovi ribu. Zanimljivo je kako to radi. Ne koristi ruke ve zaroni celu glavu pod vodu. Kao ptica." "Mali?" "Mali ti-reks. On je mladunac, dve godine star i oko treinu izrastao. Visok je osam stopa, teak tonu i po. Drugi je potpuno izrastao tiranosaurus. Ali, u ovo m trenutku ga ne vidim." "Moda lovi apatosauruse", ree Grant. Redis se nasmejao; glas mu je bio piskav preko radija. "Bi on, kad bi mogao, verujte mi. Ponekad stoji pored lagune, gleda ih i mae ruicama, razoaran. Meutim, t eritorija ti-reksa potpuno je okruena anevima i ogradama. Sklonili su se od pogleda , ali, verujte mi, on ne moe nigde da ode." "Pa gde je onda?" "Krije se", ree Redis. "Pomalo je stidljiv." "Stidljiv?" ree Malkolm. "Tiranosaurus reks je stidljiv?" "E, pa, on smatra sebe sveoptim vladarom. Gotovo nikada ga ne vidite na otvo renom, pogotovu danju." "Zato?" "Mislimo da je zbog toga to ima osetljivu kou i lako zaradi opekotine od sunc a." Malkolm je poeo da se smeje. Grant je uzdahnuo. "Razbijate mnogo iluzija." "Mislim da neete biti razoarani", ree Redis. "Samo saekajte." uli su slabo meketanje. Usred polja video se mali kavez, hidraulikom uzdignu t iznad zemlje. ipke na kavezu su skliznule dole i koza je ostala vezana usred po lja; meketala je tugaljivo. "Svakog e trenutka", ponovio je Redis. Netremice su posmatrali kroz prozor. "Gledajte ih", ree Hamond, dok je posmatrao monitor u kontrolnoj sobi. "Nagi nju se kroz prozor, tako znatieljni. Ne mogu da doekaju da to vide. Doli su ovde zb og opasnosti." "Toga se i plaim", ree Maldun. Vrteo je kljueve oko prsta i napeto posmatrao di pove. Ovo je bio prvi put da posetioci obilaze Jurski park, a Maldun je delio Ar noldovu strepnju. Robert Maldun je bio krupan ovek, pedeset godina star, elinosivih brkova i dub oko plavih oiju. Odrastao u Keniji, proveo je ivot kao vodi afrikim lovcima na krupn u divlja, kao i njegov otac pre njega. Ali od 1980. godine, radio je ponajvie za g rupe za zatitu ii projektante zoolokih vrtova kao savetnik za divljinu. Postao je dobro poznat, lanak u Londonskom Sandej Tajmsu glasio je: "Ono to je Robert Trent Douns za terene za golf, Robert Maldun je za zooloke vrtove: projektant neprevazien og znanja i vetine." Godine 1986, radio je neto za kompaniju iz San Franciska koja je gradila pri vatni park divljine na jednom ostrvu u Severnoj Americi. Maldun je povukao grani ce za razliite ivotinje, definisao prostor i zahteve naseobina za lavove, slonove, zebre i nilske konje. Oznaavao je koje ivotinje mogu da se dre zajedno, a koje se moraju razdvajati. U to vreme, bio je to prilino rutinski posao. Daleko ga je vie zanimao indijski park zvan Svet tigrova u junom Kamiru. A onda, pre godinu dana, ponudili su mu posao lovca nadzornika u Jurskom pa rku. To se poklopilo sa eljom da napusti Afriku; plata je bila izvrsna; Maldun je prihvatio na godinu dana. Bio je oduevljen kada je otkrio da je park u stvari zb irka preistorijskih ivotinja stvorena genetikim inenjeringom. Bio je to, naravno, zanimljiv posao, ali tokom godina provedenih u Africi, Maldun je razvio netrepui pogled na ivotinje - neromantian pogled - koji ga je esto s ukobljavao sa rukovodstvom Jurskog parka u Kaliforniji, posebno sa malim imperat orom koji je stajao pored njega u kontrolnoj sobi. Po miljenju Malduna, klonirati dinosauruse u laboratoriji bilo je jedno. Drati ih u divljini neto sasvim drugo.

Bilo je to Maldunovo miljenje da su neki dinosaurusi preopasni da bi se drali u parku. Delom, opasnost je postojala zbog roga to su toliko malo znali o ivotinj ama. Na primer, niko nije pretpostavljao da su dilofosaurusi otrovni, sve dok ni je primeeno da lovi domae pacove sa ostrva - ugrizli bi glodara, a onda se povlaili , da saekaju da umru. A ak i onda niko nije pretpostavljao da dilofosaurusi mogu d a pljuju, sve dok jedan hranilac nije gotovo oslepeo od ispljunutog otrova. Posle toga, Hamond se sloio da ispitaju otrov dilofosaurusa i naeno je da sad ri sedam razliitih toksinih enzima. Takoe je otkriveno da dilofosaurus moe da pljune na daljinu od pedeset stopa. Poto je ovo dizalo verovatnou da gost u kolima moe da oslepi, rukovodstvo je odluilo da im ukloni kesice s otrovom. Veterinari su dvapu t pokuali, na dve razliite ivotinje, bez usppeha. Niko nije znao gde je otrov skriv en. a niko nee ni saznati, sve dok se ne izvri autopsija na nekom dilofosaurusu a rukovodstvo nije dozvolilo da nijednog ubiju. Malduna su jo vie brinuli velociraptori. Oni su bili nagonski lovci i nikada se nisu odricali od plena. Ubijali su ak i kad nisu bili gladni. Ubijali su iz za dovoljstva ubijanja. Bili su hitri: jaki trkai i zapanjujui skakai. Imali su smrton osne kande na sva etiri uda; jedan snaan udarac rukom rasporio bi oveka, prosuo mu u trobu. A imali su i mone eljusti za kidanje koje su parale meso umesto da ga grizu . Bili su daleko inteligentniji od ostalih dinosaurusa, a inilo se da su prirodni begunci iz kaveza. Svaki strunjak za zooloke vrtove zna da neke ivotinje radije bee iz kaveza. nek e, kao to su majmuni i slonovi, mogu da otvore vrata kaveza. Druge, kao divlje sv inje, neobino su inteligentne i mogu da njukama podignu brave na kavezima. Ali ko bi pretpostavljao da je divovski armadiljo notorni begunac iz kaveza? Ili severn oameriki los? pa ipak, los je njukom gotovo isto tako spretan koliko i slon surlom . Losovi stalno bee; nadareni su za to. A i velociraptori. Raptori su inteligentni barem koliko i impanze. A, kao i impanze, imaju spret ne ruke koje im omoguavaju da otvaraju vrata i barataju objektima. Oni lako mogu da pobegnu. A kada je jedan, ega se Maldun i plaio, konano pobegao, ubio je dva grae vinska radnika i osakatio treeg pre nego to su ga ponovo uhvatili. Posle te epizod e, kolibi za posetioce dodata su teka vrata sa ipkama, visoka obodna ograda i proz ori od ojaanog stakla. A u zabranu za raptore dograeni su elektronski senzori da b i upozorili u sluaju jo jednog mogueg bega. Maldun je eleo i puke. eleo je i ramene rakete zemlja-voda-vazduh. Lovci znaju koliko je teko oboriti etvorotonskog afrikog slona - a neki dinosaurusi bili su de set puta tei. Rukovodstvo je bilo uasnuto - insistirali su da na ostrvu ne bude pua ka. Kada je Maldun zapretio da e dati otkaz i da e razglasiti sve tampi, postignut je kompromis. Na kraju, dva posebno napravljena laserski voena raketna lansera dra na su pod kljuem u podrumu. Samo Maldun imao je kljueve te sobe. "To su bili kljuevi koje je Maldun sada vrteo. "Idem dole", ree on. Arnold, koji je posmatrao kontrolne ekrane, klimnuo je glavom. Dva dipa staj ala su na vrhu brda i ekala da se pojavi ti-reks. "Hej", doviknuo je Denis Nedri sa udaljene konzole. "Kad ste ve na nogama, d onesite mi kokiku, vai?" Grant je ekao u kolima i utke posmatrao. Meketanje koze postalo je glasnije, upornije. Koza je mahnito vukla povodac, jurei napred-nazad. Preko radija Grant j e uo kako Leksi panino kae: "ta e biti s kozom? Hoe li ona da pojede koozu?" "Mislim da hoe", neko ju je pecnuo, a onda je Eli utiala radio. Zatim su oset ili smrad, zadah trulei i raspadanja, koji je strujao uzbrdo prema njima. Grant je proaptao: "Eno ga." "Je", ree Malkolm. Koza je bila vezana usred polja, trideset jardi od najblieg drvea. Dinosaurus mora da je negde meu drveem, ali za trenutak Grant nije video nita. Onda je shvati o da prenisko gleda: glava ivotinje nalazila se dvadeset stopa iznad zemlje, napo la skrivena gornjim granama palmi. Malkolm je proaptao: "O, moj boe... Velika je kao prokleta kua..." Grant je zurio u golemu, etvorouglastu glavu, pet stopa dugu, iaranu crvenkas to smeu, sa ogromnim eljustima i onjacima. eljust tiranosaurusa jednom se pokrenula,

otvorila i sklopila. Ali ogromna ivotinja nije izila iz skrovita. Malkolm je proaptao: "Koliko e dugo d eka?" "Moda tri ili etiri minuta. Moda..." enka Tiranosaurus neujno je skoila napred, potpuno otkrivajui svoje golemo telo . U etiri skoka prela je rastojanje do koze, sagla se i pregrizla joj vrat. Meketa nje je prestalo. Nastala je tiina. Zastavi nad rtvom, enka tiranosaurusa iznenada je postala neodluna. Njena masiv na glava okrenula se na miiavom vratu i pogledala na sve strane. Ukoeno je zurila u pravcu dipova, visoko gore na brdu. Malkolm je proaptao: "Moe li da nas vidi?" "O, da", ree Redis preko interkoma. "Hajde da vidimo da li e da jede ovde pred nama, ili e da odvue plen." enka tiranosaurusa se sagla i onjuila leinu koze. Ptica je zacvrkutala: njena glava se podie; uzbunjena, paljiva. Pogledala je napred i nazad, pretraujui okolinu malim trzajuim pokretima. "Kao ptica", ree Eli. enka tiranosaurusa je i dalje oklevala. "ega li se plai?" proapta Malkolm. "Verovatno drugog tiranosaurusa", proapta Grant. Veliki mesoderi, kao to su la vovi i tigrovi, esto posle ubistva postaju oprezni i ponaaju se kao da su iznenada razotkriveni. Zoolozi devetnaestog veka zamiljali su da se ivotinje oseaju krivim zbog onoga to su uinile. Ali savremeni naunici potkrepili su dokazima napor koji je stajao iza ubistva - sate strpljivog unjanja pre konanog udarca - kao i uestalost neuspeha. Ideja o 'prirodi, crvenih zuba i eljusti' bila je pogrena; najee, plen je i zmicao. Kada mesoder najzad obori ivotinje, oprezan je zbog drugog grabljivca, koj i bi mogao da ga napadne i ukrade mu plen. Zato se ovaj tiranosaurus verovatno b ojao drugog tiranosaurusa. Ogromna ivotinja ponovo se nagnula nad kozu. Jedan veliki stranji ud drao je l einu dok su eljusti poele da kidaju meso. "Ostae", proapta Redis. "Izvrsno." enka dinosaurusa ponovo je podigla glavu; u eljustima imala je iskrzane komad e krvavog mesa. Netremice je gledala dip. Poela je da vae. uli su muno krckanje kostij u. "Fuj", ree Leksi, preko interkoma. "Ovo je odvratno." A onda, kao da je oprez konano prevladao, enka tiranosaurusa podigla je eljust ima ostatke, tiho ih ponela nazad meu drvee. "Dame i gospodo, Tyrannosaurus rex", ree glas sa trake. Dipovi su startovali i tiho krenuli, kroz lisnati pokrov. Malkolm se zavalio u sediyu. "Fantastino", ree on. enaro je obrisao elo. Bio je prebledeo. KONTROLA Henri Vu je uao u kontrolnu sobu i zatekao ih kako sede u mraku i sluaju glas ove preko radija. "...Isuse, ako se takva ivotinja oslobodi", govorio je enaro, piskavim glasom preko zvunika, "niko je nee zaustaviti." "Nee je zaustaviti, niti..." "Ogromna, bez prirodnih neprijatelja..." "Boe moj, zamisli..." "U kontrolnoj sobi, Hamond ree: "Zajebi ih. Tako su negativni." Vu ree: "Oni jo o bekstvu ivotinja. Do sada su ve morali da vide da je sve pod kontrolom. Inenjeringom smo stvorili ivotinje i inenjeringom stvorili utoite..." Sleg ao je ramenima. Vu je najiskrenije verovao da je park u osnovi bez greke, ba kao to je verovao da je njegova paleo-DNK u osnovi bez greke. Koji god bi se problemi mogli javiti u vezi DNK, u sutini bi to bili takasti problemi koda, to je uzrokovalo specifine p robleme u fenotipu: enzim koji se ne bi ukljuio, ili belanevinu koja se ne bi sklo pila. Kakav god problem bio, uvek bi se reavao relativno beznaajnim prilagoavanjem u sledeoj verziji. Slino, znao je da problemi Jurskog parka nisu osnovni problemi. Nisu problem i kontrole. Nita tako bazino, ili tako ozbiljno, kao to je mogunost bekstva ivotinja.

Vu je smatrao uvredljivom pomisao da bi neko mogao da veruje da bi on radio na sistemu gde bi tako neto bilo mogue. "Tu je taj Malkolm", mrano ree Hamond. "On stoji iza svega toga. Znate, od poe tka je protiv nas. Po njegovoj teoriji, sloeni sistemi ne mogu da se kontroliu i p rirodu je nemogue podraavati. Ne znam ta mu je. Do avola, pa mi ovde samo pravimo zo oloki vrt. Svet ih je pun i svi oni dobro rade. Ali on ili e dokazati svoju teorij u, ili e umreti pokuavajui. Samo se nadam da nee uspaniiti enara i navesti ga da zatvo ri park." Vu upita: "Moe li on to?" "Ne", ree Hamond. "Ali moe da pokua. Moe da pokua i uplai japanske investitore, p a da ih navede da povuku kapital. Ili moe da vladu u San Hozeu pobuni. Moe da prav i probleme." Arnold je ugasio cigaretu. "Saekajmo da vidimo ta e da se dogodi", ree on. "Mi verujemo u park. Hajde da vidimo kako e on to odraditi." Maldun je iziao iz lifta, klimnuo uvaru u prizemlju i siao u podrum. Ukljuio je svetlo. U suterenu je bilo dva tuceta dipova, poreanih u pravilne redove. Bila su to elektrina kola koja bi, na kraju, trebalo da ine beskrajnu petlju, obilaze par k i vraaju u centar za posetioce. U uglu nalazio se dip sa crvenom prugom, jedno od dva vozila na benzin - Har ding, veterinar, tog jutra je uzeo drugo - koja su mogla da idu posvuda po parku , ak i meu ivotinje. Na dipovima je bila dijagonalna crvena pruga, jer je ona, iz ne kog razloga, odvraala triceratopse od napada na kola. Maldun je krenuo ka dipu u kraju prostorije. elina vrata oruarnice bila su neob eleena. Otkljuao je teka vrata svojim kljuem i irom ih otvorio. Soke su oiviavale unut anjost. Izvukao je Randlerov rameni lanser i kutiju kanistera. Dve sive rakete za takao je pod drugu ruku. Poto je zakljuao vrata iza sebe, stavio je puku na stranje sedite dipa. Dok je na putao garau, zauo je grmljavinu u daljini. ini se kao da e kia", ree Ed Redis, bacajui pogled na nebo. Dip se ponovo zaustavio blizu sauropodske movare. Veliko krdo apatosaurusa pa slo je na ivici lagune; brstili su lie sa gornjih grana palmi. U istom podruju bilo je i nekoliko hadrosaurusa kljunaa, koji su, u poreenju sa njima, delovali mnogo nie. Naravno, Tim je znao da hadrosaurusi uopte nisu mali. Problem je bio to su ap atosaurusi bili toliko mnogo vei. Njihove majune glave dostizale su pedeset stopa u vazduh, ispruene na dugim vratovima. "Velike ivotinje koje vidite obino zovu Brontosaurusi, ree snimljeni glas; "al i to su, u stvari, Apatosaurusi. Oni su teki vie od trideset tona. To znai da je je dna jedina ivotinja velika kao celo krdo savremenih slonova. A moete da primetite da njihovo omiljeno podruje, du lagune, nije movarno. Uprkos onome to knjige kau, bro ntosaurusi izbegavaju movaru. Oni vie vole suvu zemlju." "Brontosaurus je najvei dinosaurus, Leksi", ree Ed Redis. Tim se nije trudio d a se spori s njim. U stvari, Brachiosaurus je bio triput vei. A neki ljudi misle da su Ultrasaurusi i Seismosaurusi bili jo vei od Brachiosaurusa. Seismosaurus je mogao da tei i sto tona! Pored apatosaurusa, manji hadrosaurusi stajali su na stranjim nogama i jeli lie. Skladno su se kretali za tako velika stvorenja. Nekoliko beba hadrosaurusa vi jalo se meu odraslima i jeli listove koji su padali iz usta veih ivotinja. "Dinosaurusi Jurskog parka se ne razmnoavaju", triao je snimak. "Mlade ivotinj e koje vidite uvedene su pre nekoliko meseci, ve odgojene. Ali odrasli ih ipak pa ze." Zaulo se kotrljajue tutnjanje groma. Nebo je bilo tamnije, nie, vie pretee. "Aha, izgleda da e kia, dobro", ree Ed Redis. Kola su krenula, a Tim je bacio pogled nazad na hadrosauruse. Izgleda, bono sa jedne strane, ugledao je bledoutu ivotinju koja se brzo kretala. Na leima je ima o braonkaste pruge. Smesta ju je prepoznao. "Ej!" viknu on. "Zaustavite kola!" "ta je?" upita Ed Redis. "Brzo! Zaustavite kola!." "Idemo dalje da vidimo poslednju od naih preistorijskih ivotinja - stegosauru sa", ree snimljen glas.

"ta je, Tim?" "Video sam ga! Video sam ga tamo u polju." "ta si video?" "Jednog raptora! Tamo u polju!" "Stegosaurusi su ivotinje iz srednje jure, koje su se razvile pre oko sto se damdeset miliona godina", ree snimak. "Neki od ovih izuzetnih biljodera ive ovde u Jurskom parku." "Oh, ne bih rekao, Tim", ree Ed Redis. "Ne raptora." "Jesam! Zaustavite kola!" Zauo je amor iz interkoma, kad je novost preneta Grantu i Malkolmu. "Tim kae d a je video raptora." "Gde?" "Nazad u polju." "Hajde da se vratimo i pogledamo." "Ne moemo da se vratimo", ree Ed Redis. "Moemo samo napred. Kola su programiran a." "Ne moemo da se vratimo?" ree Grant. "Ne", ree Redis. "ao mi je. Vidite, ovo je neka vrsta vonje..." "Time, ovde profesor Malkolm", ree glas iz interkoma, upadajui u razgovor. "I mam za tebe jedno pitanje u vezi ovog raptora. ta bi rekao, koliko je star?" "Stariji je od bebe koju smo danas videli", ree Tim. "A mlai od velikih odras lih ivotinja u zabranu. Odrasli su bili visoki est stopa. Ovaj je bio upola toliki ." "Dobro je", ree Malkolm. "Video sam ga samo na tren", ree Tim. "Siguran sam da to nije bio raptor", ree Ed Redis. "Nikako nije mogao da bude raptor. Mora da je to bio neki oti. Oni stalni preskau ograde. Imamo vrakih probl ema s njima." "Znam da sam video raptora", ree Tim. "Gladna sam", ree Leksi. Poela je da cvili. U kontrolnoj sobi, Arnold se okrenuo prema Vuu. "ta misli, ta je klinac video? " "Mora da je u pitanju neki oti." Arnold je klimnuo glavom. "Imamo problema s praenjem otija jer puno vremena provode na drveu." Otiji su predstavljali izuzetak u uobiajenoj kontroli iz minuta u minut, koju su kompjuteri vrili nad ivotinjama. Kompjuteri su neprestano gubili i pronalazili otije, jer su ovi neprestano ulazili meu drvee i ponovo izlazili. "Bolim me", ree Hamond, "to to smo napravili ovaj predivni park, ovaj fantast ini park, a nai prvi posetioci prolaze kroz njega kao raunovoe i samo trae probleme. Uopte mu se ne dive." "To je njihov problem", ree Arnold. "Ne moemo da ih nateramo da mu se dive." Interkom je kliknuo i do Arnold dopre otegnut glas: "Alo, Done, ovde En Bi sa dok ova. Nismo sve istovarili, ali gledam olujni front juno od nas. Radije ne bih bio ovde privezan, ako se more jae uzburka." Arnold se okrenuo u pravcu monitora na kome se nalazio teretni brod usidren na doku na istonoj strani ostrva. Pritisnuo je dugme radija. "Koliko jo ima posla , Dime?" "Jo samo tri kontejnera sa opremom. Nisam proverio kargo listu, ali mislim d a moete da saekate jo dve nedelje na to. Znate, ovde snismo dobro usidreni, a sto m ilja smo od obale." "Traite dozvolu za odlazak?" "Da, Done." "elim tu opremu", ree Hamond. To je oprema za laboratorije. Potrebna nam je." "Da", ree Arnold. "Ali niste eleli da uloite novac u olujnu prepreku kojom bi zatitili lukobran. Zato nemamo dobru luku. Ako se oluja pogora, brod e udariti o do k. Video sam brodove koji su na taj nain izgubljeni. Tada ete imati sve ostale trok ove, zamenu broda plus vaenje potonulog da se dok oisti... s tim da ga neete moi da koristite sve dok..." Hamond je odmahnuo glavom kao da ga puta. "Izbacite ih odatle."

"Doputenje da odete En Bi" ree Arnold u radio. "Vidimo se za dve nedelje", ree glas. Na video monitoru ugledali su kako posada na palubi otputa uad. Arnold se pon ovo okrenuo prema glavnoj konzoli. Ugledao je dipove kako se kreu kroz polja pare. "Gde su sad?" upita Hamond. "Lii na juna polja", ree Arnold. Juni kraj ostrva bio je vulkanski aktivniji od severnog. "To znai da samo to nisu stigli do stegosa. Siguran sam da e zastati da vide ta Harding radi." STEGOSAURUS Dok se dip zaustavljao, Eli Satler je netemice gledala stegosaurusa kroz per janice pare. Stajao je tiho, nepomino. Pored njega je bio parkiran dip sa crvenom prugom. "Moram da priznam da ova ivotinja izgleda smeno", ree Malkolm. Stegosaurus je bio visok dvadeset stopa; imao je ogomno, nezgrapno telo i u spravne, oklopne ploe du lea. Rep je imao opasne iljke, tri stope dugake. Meutim, vrat se stanjivao u apsurdno malu glavu, sa budalastim pogledom, kao kod jako tupog konja. Dok su posmatrali, ovek je obiao oko ivotinje i priao im. "Ovo je na veterinar, doktor Harding", ree Redis putem radija. "On je dao anesteziju stegosu, zbog ega se ovaj ne mrda. Bolestan je." Grant je ve izlazio iz kola i urio ka nepominom stegosaurusu. Eli je izila i po gledala nazad, jer se drugi dip zaustavio i dvoje klinaca je iskoilo napolje. "Od e ga je bolestn?" upita Tim. "Nisu sigurni", ree Eli. Velike koaste ploe du stegosaurusove kime neznatno su klonule. Disao je sporo, teko i sa svakim udisajem pravio mljackav zvuk. "Je li zarazan?" upita Leksi. Ili su ka majunoj glavi ivotinje, gde su Grant i veterinar kleali i virili u st egosaurusova usta. Leksi je nabrala nos. "Ovaj je stvarno veliki", ree ona. "I smrdljiv." "Jeste." Eli je ve primetila da stegosaurus odaje poseban vonj, nalik na rib u koja truli. Podsetilo ju je to na neto to je znala, ali nije mogla da tano kae na t a. U svakom sluaju, nikada ranije nije omirisala stegosaurusa. Moda je ovo bio nje gov karakteristian vonj. Ali je sumnjala. Veina biljodera nije imala otar miris. A n i njihov izmet. Pravi smrad bio je rezervisan za mesodere. "Da li je to zato to je bolestan?" upita Leksi. "Moda. I ne zaboravi da ga je veterinar umirio." "Eli, pogledaj mu jezik", ree Grant. "Tamnopupurni jezik mlitavo je visio iz usta ivotinje. Veterinar ga je osvet lio da bi ona mogla da vidi vrlo fine srebrnkaste plikove. Mikromehurii", ree Eli. "Zanimljivo." "Imamo puno potekoa s ovim stegosima", ree veterinar. "Stalno se razboljevaju. " "Kakvi su simptomi?" upita Eli. Zagrebla je jezik noktom. ista tenost izluila se iz rasspuknutih plikova. "Fuj", ree Leksi. "Gubljenje ravnotee, dezorijentacija, teko disanje i jaka dijareja", ree Hardi ng. "Izgleda da se javlja otprilike jednom u est nedelja." "Redovno se hrane?" "Oh, da", ree Harding. "Ovako velike ivotinje moraju da svakoga dana unesu na jmanje pet ili est stotina funti biljne materije samo da opstanu. Oni su stalni p otroai stone hrane." "Onda je malo verovatno da se truju biljkama", ree Eli. Oni koji stalno brst e, bili bi stalno bolesni ako bi jeli otrovno bilje. A ne svakih est nedelja." "Tano", ree veterinar. "Mogu li?" upita Eli. Uzela je baterijsku lampu od veterinara. "Imate li ef ekat zenice od omamljivaa?" upita ona; osvetlila je stegosaurusovo oko. "Da. Postoji miotiki efekat, zenice se skupljaju." "Ali ove zenice su rairene", ree ona.

Harding pogleda. Nije bilo sumnje: zenice stegosaurusa bile su rairene i nis u se skupile kada je svetlost sijala u njih. "Neka sam proklet", ree on. "To je f armakoloki efekat." "Da." Eli je ustala i pogledala unaokolo. "Koliko je podruje ivotinje?" "Oko pet kvadratnih milja." "Priblino u ovoj oblasti?" upita ona. Bili su na otvorenoj livadi, sa posuti m stenovitim probojima i povremenim perjanicam pare koje su se dizale iz zemlje. Bilo je kasno posle podne i nebo je bilo ruiasto ispod sve niih sivih oblaka. "Veinom se kreu u oblasti severnije i istonije odavde", ree Harding. "Meutim, ka da se razbole, obino dou ba u ovo podruje." Zanimljiva zagonetka, pomisli ona. Kako objasniti periodinost trovanja? Poka zala je preko polja. "Vidite li ono nisko, neno bunje?" "Zapadnoindijski jorgovan." Harding klimnu glavom. "Znamo da je otrovan. ivo tinje ga ne jedu." "Sigruni ste?" "Da. Pratimo ih na videu, a da budem siguran proverio sam izmet. Stegosi uo pte ne jedu bunje jorgovana." Melia azedarach, zvana inaberi, ili zapadnoindijski jorgovan, sadri jedan bro j otrovnih alkaloida. Kinezi su tu biljku koristili kao otrov za ribe. "Ne jedu ga", ree veterinar. "Zanimljivo", ree Eli. "Zato to bih, u protivnom, rekla da ivotinja pokazuje k lasine znake trovanja Meliom: omamljenost, plikove na sluzokoi i irenje zenica." Za putila se u polje da izbliza osmotri biljke. Nagnula se nad zemlju. "U pravu ste ", ree ona. "Biljke su zdrave, nema znakova da ih je neko jeo. Nikakvih znakova." "A tu je i interval od est nedelja", podsetio ju je veterinar. "Koliko esto stegosaurusi dolaze ovamo?" "Otprilike jednom nedeljno", ree on. "Stegosi polako prave petlju kroz njiho vo podruje i hrane se tokom puta. Zavravaju petlju za otprilike nedelju dana." "Ali razboljevaju se jedanput u est nedelja?" "Tako je", ree Harding. "Ovo je dosadno", ree Leksi. "", ree Tim. "Doktorka Satler pokuava da razmilja." "Bezuspeno", ree Eli; produila je poljem. Iza sebe, ula je kako Leksi kae: "Hoe li neko da se dobacujemo?" Eli je netremice gledala u zemlju. Polje je na mnogim mestima bilo stenovit o. Negde s leve strane ulo se zapljuskivanje talasa. Meu stenjem bilo je bobica. M oda su ivotinje jele samo bobice. Meutim, to nije imalo smisla. Bobice zapadnoindij skog jorgovana bile su strano gorke. "Jesi li neto nala?" upita Grant, kad joj se pridruio. Eli uzdahnu. "Samo kamenje", ree ona. "Mora da smo blizu plae, jer je svo kam enje glatko. A i obrazuje smene gomilice." "Smene gomilice?" ree Grant. "Posvuda. Eno tamo jedne gomile." Pokazala j prstom. im je to uinila, shvatila je u ta gleda. Kamenje je bilo pohabano, ali to nije imalo nikakve veze s okeanom. Ovo kamenje bilo je sloeno na gomilice, gotovo kao da je tako bilo isputeno. Bile su to gomilice kamenja iz voljke. Mnoge ptice i krokodili gutaju kamenie koje sabiraju u miiavim vreicama u probav nom traktu, zvanim voljke. Kada ga miii voljke pritiskaju, kamenje pomae da se same lje tvrda biljna hrana, pre nego to stigne do eludca. Na taj nain potpomae se varenj e. Neki naunici smatrali su da su i dinosaurusi imali voljano kamenje. Prvo i prvo , zubi dinosaurusa bili su premali i nedovoljno istroeni, ako su korieni za vakanje hrane. Pretpostavljalo se da su dinosaurusi gutali celu hranu i putali da voljano kamenje samelje biljna vlakna. A neki skeleti bili su pronaeni zajedno sa pridruen om gomilom kamenia u predelu trupa. Meutim, to nikad nije bilo potvreno, a..." "Voljano kamenje", ree Grant. "Da, mislim da je to. Gutaju ovo kamenje, a posle nekoliko nedelja kamenje se uglaa, tako da ga povrate, pravei ovu gomilicu. Zatim gutaju svee kamenje. A kad to urade, progutaju i bobice. I razbole se." "Neka sam proklet", ree Grant. "Siguran sam da si u pravu."

Pogledao je gomilu semenja, prodarao po njima rukom, sledei nagon paleontolog a.

Onda je zastao. "Eli", ree on. "Vidi ovo." "Smesti je, frajeru! Pravo u staru rukavicu!" povikala je Leksi, a enaro joj je bacio lopticu. Bacila ju je nazad tako jako da mu je ruka zabridela. "Lake malo! Ja nemam r ukavicu!" "Kilavko!" ree ona prezrivo. Iznerviran, ispalio je loptu prema njoj i zauo pljes! o kou. "Ovo ve lii na neto ", ree ona. Stojei pored dinosaurusa, enaro je nastavio da se igra hvatanja lopte, dok je razgovarao s Malkolmom. "Kako se onaj bolesni dinosaurus uklapa u vau teoriju?" "Predvien je", ree Malkolm. enaro odmahnu glavom. "Ima li ega to nije predvieno vaom teorijom?" "Gledajte", ree Malkolm. "Nema to veze sa mnom. To je teorija haosa. Ali ja primeujem da niko nije voljan da slua o posledicama matematike. Zbog toga to ona im a velikih posledica na ljudski ivot. Mnogo veih od Hajzenbergovog principa ili Ged elove teoreme, o kojima svi trube. To su, u stvari, vie akademska razmatranja. Fi lozofska razmatranja. Ali teorija haosa utie na svakodnevni ivot. Znate li zato su kompjuteri napravljeni?" "Ne", ree enaro. "Spii je ovamo", povika Leksi. "Kompjuteri su napravljeni krajem etrdesetih zato to su matematiari, kao Don Fo n Nojman, mislili da e, ako budu imali kompjuter - mainu koja e jednovremeno barata ti mnogim promenljivim veliinama - moi da prognoziraju vreme. ovek e najzad ovladati razumevanjem vremena. I ljudi su verovali u taj san sledeih etrdeset godina. Vero vali su da je vremenska prognoza samo funkcija praenja stvari. Ako biste dovoljno toga znali, mogli biste da sve prognozirate. To je bilo vladajue nauno verovanje od Njutna." "I?" "Teorija haosa sve to baca pravo kroz prozor. Ona kae da je neke pojave nemo gue predvideti. Sav novac koji je potroen na dugoronu prognozu - oko pola milijarde dolara u poslednjih nekoliko decenija - protraen je. Porez na budale. Besmisleno je truditi se da pretvorite olovo u zlato. Kad gledamo unazad na alhemiare, smej emo se onome to su pokuavali da urade, ali budue generacije smejae se nama na isti n ain. Pokuavali smo nemogue - i potroili na to puno novca. Zato to, u stvari, postoji velika kategorija pojava koje su same po sebi nepredvidljive." "To kae haos?" "Da, a zapanjuje koliko malo ljudi mari da to uje", ree Malkolm. "Ove sam inf ormacije predoio Hamondu davno pre nego to je postavio temelje ovom mestu. Hoe da ine njeringom stvori gomilu preistorijskih ivotinja i smesti ih na jedno ostrvo? Dobro. Sladak san. armantan. Ali to nee tei po planu. To je samo po sebi nepredvidljivo, ba kao i vreme." "Rekli ste mu to?" upita enaro. "Da. Takoe sam mu rekao da e dolaziti do odstupanja. Oigledno je da je uklapan je ivotinja u okruenje jedan od problema. Stegosaurus je star sto miliona godina. On nije prilagoen naem svetu. Vazduh je drugaiji, sunevo zraenje je drugaije, zemljite je drugaije, insekti su drugaiji, zvukovi su drugaiji, vegetacija je drugaija. Sve j e drugaije. Povean je sadraj kiseonika. Ova jadna ivotinja osea se kao ovek na nadmors koj visini od deset hiljada stopa. Sluajte kako iti." "A osteli problemi?" "iroko govorei, sposobnost parka da kontrolie irenje oblika ivota. Zato to se ist orija evolucije sastoji u tome da ivot rui sve granice. ivot se oslobaa. ivot se iri n a nova podruja. Bolno, moda ak opasno. Ali ivot nalazi puteve." Malkolm odmahnu glav om. "Nisam mislio da mudrujem, ali eto." enaro pogleda preko. Eli i Grant su bili s druge strane polja, mahali rukama i vikali. "Jesi li mi doneo kokiku?" upitao je Denis Nedri, kad se Maldun vratio u kon trolnu sobu.

Maldun se nije potrudio da mu odgovori. Poao je pravo do monitora i pogledao ta se dogaa. Preko radija uo je Hardingov glas: "...stegos...konano... pazimo...sad ." "ta je sad?" upita Maldun. "Stigli su dole do june take", ree Arnold. "Zato se veza pomalo prekida. Preba ciu ih na drugi kanal. Meutim, otkrili su ta nije u redu sa stegosima. Jedu neke bo bice." Hamond klimnu glavom. "Znao sam da ete to reiti, pre ili kasnije", ree on. "Nije neto naroito impresivno", ree enaro. Vrhovima prstiju drao je deli, ne vei d potanske marke, podignut prema svetlu koje je bledelo. "Siguran si u to, Alene? " "Potpuno sam siguran", ree Grant. Ono to ga odaje jeste ara na unutranjoj povrin i, unutranjoj krivini. Okreni ga naopake i videe jedva vidljiv obrazac ispupenih lini ja koje obrazuju grube trougaone oblike. "Da, vidim ih." "E, pa, ja sam na svom nalazitu u Montani iskopao dva jajeta sa takvom arom." "Tvrdi da je ovo deli dinosaurusove ljuske od jajeta." "Apsolutno." Harding odmahnu glavom. "Ovi dinosaurusi ne mogu da se razmnoavaju." "Oigledno mogu", ree enaro. "To mora da je ptije jaje", ree Harding. "Na ostrvu imamo bukvalno na desetin e vrsta ptica." Grant odmahnu glavom. "Pogledajte zakrivljenje. Ljuska je gotovo ravna. To je od veoma velikog jajeta. A zapazite i debljinu ljuske. To je dinosaurusovo ja je, osim ako nemate nojeve na ostrvu." "Ali oni nikako ne mogu da se razmnoavaju", navaljivao je Harding. "Sve ivoti nje su enke." "Ja jedno znam", ree Grant, "da je ovo jaje dinosaurusa." Malkolm ree: "Moete li da odredite vrstu?" "Da", ree Grant. "To je jaje velociraptora." KONTROLA "Potpuno apsurdno", ree Hamond u kontrolnoj sobi dok je sluao izvetaj preko ra dija. "To mora da je ptije jaje. Jedino to moe da bude." Rado je krao. Zauo je Malkolmov glas: "Hoemo li da napravimo mali test? Zamoli te gospodina Arnolda da izbaci jedan od njegovih kompjuterskih obrauna." "Sada?" "Da, upravo sada. Shvatio sam da ih moete preneti na ekran u kolima doktora Hardinga. Hoete li to da uinite?" "Nema problema", ree Arnold. Trenutak kasnije na ekranu u kontrolnoj sobi bi lo je odtampano: Ukupno ivotinja 238 vrsta oekivano naeno ver. Tiranosaurusi 2 2 4.1 Majasaurusi 21 21 3.3 Stegosaurusi 4 4 3.9 Triceratopsi 8 8 3.1 Prokompsognatidi 49 49 3.9 Otnielije 16 16 3.1 Velociraptori 8 8 3.0 Apatosaurusi 17 17 3.1 Hadrosaurusi 11 11 3.1 Dilofosaurusi 7 7 4.3 Pterosaurusi 6 6 4.3 Hipsilofonditi 33 33 2.9 Euplocefalidi 16 16 4.0 Stirakosaurusi 18 18 3.9 Mikroceratopsi 22 22 4.1 Ukupno 238 238

"Nadam se da ste zadovoljni", ree Hamond. "Jeste li ga dobili dole na vaem ek ranu?" "Vidimo ga", ree Malkolm. "Sve se slae, kao i uvek." Nije mogao da otkloni zadovoljstvo iz glasa. "A sada", ree Malkolm. "Moete li da uinite da kompjuter traga za razliitim broj em ivotinja?" "Kao na primer?" "Pokuajte sa dvesta trideset devet." "Samo trenutak", ree Arnold, namrten. Trenutak kasnije na ekranu je bilo odtam pano: Ukupno ivotinja 239 vrsta oekivano naeno ver. Tiranosaurusi 2 2 4.1 Majasaurusi 21 21 3.3 Stegosaurusi 4 4 3.9 Triceratopsi 8 8 3.1 Prokompsognatidi 49 50 ?? Otnielije 16 16 3.1 Velociraptori 8 8 3.0 Apatosaurusi 17 17 3.1 Hadrosaurusi 11 11 3.1 Dilofosaurusi 7 7 4.3 Pterosaurusi 6 6 4.3 Hipsilofonditi 33 33 2.9 Euplocefalidi 16 16 4.0 Stirakosaurusi 18 18 3.9 Mikroceratopsi 22 22 4.1 Ukupno 238 239 Hamond se pomakao napred. "ta je to, kog vraga?" "Imamo jo jednog kompia." "Otkud?" "Ne znam!" Radio je pucketao. "A sada, moete li da zatraite da kompjuter traga za, na pr imer, trista ivotinja?" "O emu on to pria?" upita Hamond; glas mu se podizao. "Tri stotine ivotinja? O emu on to pria?" "Samo trenutak", ree Arnold. "To e potrajati par minuta." Pritiskivao je dugm ad na ekranu. Prvi red suma se pojavio: Ukupno ivotinja 239 "Ne razumem ta smera", ree Hamond. "Bojim se da ja razumem", ree Arnold. Posmatrao je ekran. Brojevi u prvom re du su otkucavali: Ukupno ivotinja 244 "Dvesta etrdeset etiri?" ree Hamond. "ta se to dogaa?" "Kompjuter broji ivotinje u parku", ree Vu. "Sve ivotinje." "Mislio sam da je to oduvek inio." Naglo se okrenuo. "Nedri! Jesi li ti opet neto zajebao?" "Nisam", ree Nedri, podiui glavu s konzole. "Kompjuter doputa operateru da unes e oekivani broj ivotinja da bi se ubrzalo brojanje. Ali to je olakica, a ne mana." "U pravu je", ree Arnold. "Uvek smo za osnovu brojanja koristili dvesta trid eset osam, jer smo smatrali da ne moe da ih bude vie. Ukupno ivotinja 262 "ekaj malo", ree Hamond. "Ove ivotinje ne mogu da se razmnoavaju. Kompjuter mor a da broji poljske mieve ili neto slino."

"I ja tako mislim", ree Arnold. "Gotovo je sigurno da je to greka u vizuelano m praenju. Uskoro emo znati." Hamond se okrenuo prema Vuu. "Ne mogu da se razmnoavaju, zar ne?" "Ne mogu", ree Vu. Ukupno ivotinja 270 "Odakle dolaze?" upita Arnold. "Prolet bio ako znam", ree Vu. Posmatrali su kako broj raste. Ukupno ivotinja 283 Preko radija, uli su kako enaro kae: "Svetog mu govneta, koliko ih jo ima?" A onda su uli devojicu: "Gladna sam. Kad emo kui?" "Uskoro, Leksi." Na ekranu bletala je poruka o greci: ERROR:Search Params: 300 ivotinja nije naeno "Greka", ree Hamond, klimajui glavom. "Tako sam i mislio. Sve vreme sam mislio da je u pitanju greka." Meutim, trenutak kasnije na ekranu bilo je odtampano: Ukupno ivotinja 292 vrsta oekivano naeno ver. Tiranosaurusi 2 2 4.1 Majasaurusi 21 22 ?? Stegosaurusi 4 4 3.9 Triceratopsi 8 8 3.1 Prokompsognatidi 49 65 ?? Otnielije 16 23 ?? Velociraptori 8 37 ?? Apatosaurusi 17 17 3.1 Hadrosaurusi 11 11 3.1 Dilofosaurusi 7 7 4.3 Pterosaurusi 6 6 4.3 Hipsilofonditi 33 34 ?? Euplocefalidi 16 16 4.0 Stirakosaurusi 18 18 3.9 Mikroceratopsi 22 22 4.1 Ukupno 238 292 Radio je krao. "Sad vidite manu vaih procedura", ree Malkolm. "Samo ste pratil i oekivani broj dinosaurusa. Brinuli ste se da ne izgubite neku ivotinju i vae proc edure bile su projektovane da vas smesta upozore ako se javi manjak ivotinja. Ali problem nije u tome. Problem je to imate viak ivotinja." "Hriste", ree Arnold. "Ne moe da ih ima vie", ree Vu. "Znamo koliko smo ih pustili. Ne moe da ih bude vie od toga." "Bojim se da moe, Henri", ree Malkolm. "One se razmnoavaju." "Ne mogu." "ak i ako ne prihvatite Grantovu ljusku jajeta, moete to da dokaete sopstvenim podacima. Pogledajte grafikon visine kompia. Arnold e vam ga prikazati." "Primeujete li neto?" upita Malkolm. "To je Gausova raspodela", ree Vu. "Kriva normalne raspodele." "Ali zar niste rekli da ste kompie uvodili u tri partije? U razmaku od po est meseci?" "Da..." "Onda bi trebalo da dobijete grafikon sa pikovima na svakoj od tri uvedene partije", ree Malkolm i otkuca neto po tastaturi. "Ovako."

Meutim, va grafikon nije takav", ree Malkolm. "Grafikon koji ste dobili jeste grafikon populacije koja se razmnoava. Vai kompii se razmnoavaju." Vu odmahnu glavom: "Ne vidim kako mogu?" "Razmnoavaju se kao i otnielije, majasaurusi, hipsisi - a i velociraptori." "Hriste", ree Maldun. "U parku ima slobodnih raptora." "E, pa, i nije tako loe", ree Hamond, gledajui u ekran. "Imamo porast samo u t ri kategorije - ovaj, pet kategorija. U dve od njih jako mali..." "O emu to priate?" glasno ree Vu. "Zar ne znate ta to znai?" "Naravno da znam ta to znai, Henri", ree Hamond. "Znai da si zajebao stvar." "Apsolutno nemogue." "Henri, tamo napolju su ti dinosaurusi koji se razmnoavaju." "Ali svi oni su enke", ree Vu. "To je nemogue. Mora da je neka greka. I vidite brojeve. Mali porast kod velikih ivotinja, majasurusa i hipsija. A veliki porast malih ivotinja. To naprosto nema smisla. Mora da je neka greka." Radio se ukljuio. "U stvari, i nije", ree Grant. "Mislim da ove brojke potvruj u da se oni razmnoavaju. Na sedam razliitih mesta na ostrvu." MESTA RAZMNOAVANJA Nebo je tamnelo. Gromovi su tutnjali u daljini. Grant i ostali, naslonjeni na vrata dipa, netremice su gledali ka ekranu na kontrolnoj tabli. "Mesta razmnoav anja?" upita Vu, preko radija. "Legala", ree Grant. "Ako pretpostavimo da prosean polog ima osam do dvanaest naleenih jaja, ovi podaci ukazivali bi da su kompii imali dva legla. Raptori su i mali dva legla. Otiji su imali jedno leglo. A hipsiji i maje svaki po jedno." "Gde su ta legla?" "Moraemo da ih naemo", ree Grant. "Dinosaurusi prave svoja legla na zabitim me stima." "Ali zato ima tako malo velikih ivotinja?" upita Vu. "Ako jedno leglo maja im a osam do dvanaest jaja, trebalo bi da bude osam do dvanaest novih maja, a ne sa mo jedna." "Tako je", ree Grant. "Osim to slobodni raptori i kompii verovatno jedu jaja v eih ivotinja - a moda jedu i tek izlegle mladunce." "Ali to nikada nismo videli", ree Arnold, preko radija. "Raptori su none ivotinje", ree on. "Da li neko posmatra park nou?" Duga tiina. "Ne bih rekao", ree Grant. "Ipak nema smisla", ree Vu. "Ne moete odravati pedeset novih ivotinja na paru l egala jaja." "Ne", ree Grant. "Pretpostavimo da jedu jo neto. Moda male glodare. Mieve i paco ve?" Nova tiina. "Da nagaam", ree Grant. "Kad ste prvi put stigli na ostrvo, imali ste problem a sa pacovima. Ali, kako je vreme prolazilo, problema je nestalo." "Da. To je istina..." "I nikada vam nije palo na pamet da ispitate zato." "Pa, pretpostavljali smo..." ree Arnold. "Vidite", ree Vu, "i dalje ostaje injenica da su sve ivotinje enke. One ne mogu da se razmnoavaju." Grant je razmiljao o tome. Nedavno je saznao za intrigirajuu zapadnonemaku stu diju u kojoj se, pretpostavljao je on, krio odgovor. "Kada ste nainili vau DNK din osaurusa", ree Grant, "radili ste sa nepotpunim delovima, je li tako?" "Da", ree Vu. "Da biste nainili celo vlakno da li ste nekada morali da ukljuite delove DNK drugih vrsta?" "Povremeno jesmo", ree Vu. "Tako je jedino mogue zavriti posao. Ponekad smo ub acivali DNK ptica, raznih vrsta, a ponekad i DNK gmizavaca." "A neku DNK vodozemaca? Posebno, DNK aba?" "Mogue. Morau da proverim." "Proverite", ree Grant. "Mislim da e tu leati odgovor." Malkolm ree: "DNK abe? Zato DNK abe?"

enaro nestrpljivo ree: "Sluajte, sve je ovo jako zanimljivo, ali zaboravljamo glavno pitanje: da li su neke ivotinje pobegle s ostrva?" Grant ree: "Na osnovu ovih podataka ne moemo to da kaemo." "Onda, kako emo to saznati?" "Ja znam samo za jedan nain", ree Grant. "Moraemo da naemo svako pojedino leglo dinosaurusa i pregledamo ga. Zatim da izbrojimo preostale delie jaja. To e nam om oguiti da odredimo koliko se ivotinja prvobitno izleglo. I moi emo da procenimo da l i neka nedostaje." Malkolm ree: "ak i tako neete moi da znate da li su ivotinje koje nedostaju ubij ene, mrtve zbog prirodnih uzroka, ili su napustile ostrvo." "Ne", ree Grant, "ali to e biti poetak. Mislim da moemo dobiti vie informacija a ko paljivo pogledamo grafikone populacije." "Kako emo nai legla?" "U stvari", ree Grant, "mislim da e tu kompjuter moi da nam pomogne." "Moemo li sad da se vratimo", upita Leksi. "Gladna sam." "Da, hajdemo", ree Grant i nasmei joj se. "Bila si tako strpljiva." "Moi ete da jedete za dvadesetak minuta", ree Redis i poe ka dipovima. "Ostau neko vreme", ree Eli, da slikam stegosa aparatom doktora Hardinga. Ovi mehurii u ustima raistie se do sutra." "Ja u da se vratim", ree Grant. "Idem s deecom." "I ja u", ree Malkolm. "Mislim da u da ostanem", ree enaro, "i da se vratim sa Hardingom i njegovim di pom, i sa doktorkom Satler." "Lepo. 'Ajdemo." Poli su. Malkolm ree: "to li na pravnik ostaje?" Grant slegnu ramenima. "Mislim da to ima neke veze sa doktorkom Satler." "Stvarno? orc, misli." "Deavalo se ranije", ree Grant. Kada su stigli do dipa, Tim ree: "Ovoga puta hou da se vozim napred, sa doktor om Grantom." Malkolm ree: "Na alost, doktor Grant i ja moramo da razgovaramo." "Ja u samo da sedim i sluam. utau", ree Tim. "To je privatan razgovor", ree Malkolm. "Da ti kaem neto, Time" , ree Ed Redis. "Neka oni sede sami u stranjim kolima. M i emo da sedimo u prednjim i moi e da koristi naoare za no. Time, jesi li nekad korist o naoare za no? Te naoare imaju jako osetljive CCD-je pomou kojih moe da vidi u mraku. "Lepo", ree on i krenu ka prvim kolima. "Hej!" ree Leksi. "i ja hou da ih koristim." "Ne", ree Tim. "Nije fer! Nije fer! Ti mora sve da radi, Timi!" Ed Redis ih je gledao kako se udaljavaju i rekao Grantu: "Vidim kakva e biti vonja nazad." Grant i Malkolm su se popeli u druga kola. Nekoliko kinih kapi poprskalo je vetrobran. "Hajdemo", ree Ed Redis. "I meni je ve vreme za veeru. A i dobro bi mi doa o jedan fini banana daikiri. ta kaete, narode? Odgovara li vam daikiri?" Udario je u metalnu povrinu kola. "Vidimo se u kampu", ree on, potra prema prvim kolima i po pe se u njih. Crveno svetlo na komandnoj tabli je zatreperilo. Uz blago elektrino zujanje, dip je poao. Dok su se vozili nazad pod svetlom koje je slabilo, Malkolm se inio neobino u zdran. Grant ree: "Mora da se oseate osvetniki. U vezi vae teorije." "Pravo da ti kaem, pomalo se plaim. Recimo da smo na veoma opasnoj taki." "Zato?" "Intuicija." "Zar matematiari veruju u intuiciju?" "Naravno. Intuicija je jako vana. U stvari, razmiljao sam o fraktalima", ree M alkolm. "Znate za fraktale?" Grant odmahnu glavom. "Ne, ne ba." "Fraktali su jedna vrsta geometrije. Dovode se u vezu sa ovekom po imenu Man delbrot. Za razliku od obine euklidovske geometrije koju svi ue u koli - kvadrati,

kocke i kugle - fraktalna geometrija opisuje stvarne predmete u prirodi. Planine i oblaci su fraktalni oblici. Tako da su fraktali verovatno povezani sa stvarnou. Na neki nain." E, pa, Mandelbrot je otkrio znaajnu stvar svojim geometrijskim oruem. Otkrio je da stvari izgledaju gotovo jednako u razliitim razmerama." "U razliitim razmerama?" ree Grant. "Na primer", ree Malkolm, "jedna velika planina, viena izdaleka, ima odreen ne ravan oblik planine. Ako priete blie, i pogledate mali vrh velike planine, i on e i mati isti oblik planine. U stvari, moete se sputati do razmere majune estice kamena, viene pod mikroskopom - i ona e imati isti osnovni fraktalni oblik kao velika pla nina." "Ne shvatam ba zato vas ovo brine", ree Grant. Zevnuo je. Osetio je sumporna i sparenja vulkanskog porekla. Sada su stizali do dela puta koji je vodio blizu ob ale i nadnosio se nad plato i okean. "To je nain gledanja na stvari", ree Malkolm. "Mandelbrot je otkrio istovetno st od najmanjeg do najveeg. A ova istovetnost razmera takoe se odnosi i na dogaaje. " "Dogaaje?" "Razmotrite cenu pamuka", ree Malkolm. "Postoje pouzdani podaci o cenama pam uka za vie od sto poslednjih godina. Ako prouite fluktuacije cena pamuka, otkriete da grafikon fluktuacija cena tokom jednog dana u osnovi lii na grafikon za nedelj u dana, koji u osnovi lii na grafikon za godinu dana, ili deset godina. Takve su stvari. Jedan dan je kao ceo ivot. Pone da radi jednu stvar, ali zavri radei neto dru planira da ode negde, ali nikad tamo ne stigne... A na kraju ivota, celo tvoje biti sanje takoe je imalo isti oblik kao i jedan jedini dan." "Pretpostavljam da je to jedan od naina da se gleda na stvari", ree Grant. "Ne", ree Malkolm. "To je jedini nain da se gleda na stvari. Barem, jedini nai n koji odgovara stvarnosti. Vidite, fraktalna ideja istovetnosti nosi u sebi jed an vid rekurzije, jednu vrstu vraanja na samu sebe, to znai da su dogaaji nepredvidl jivi. Da se iznenada mogu promeniti, bez upozorenja." "U redu..." "Ali mi smo uljuljkali sebe u pomisao da je iznenadne promena neto to se dogaa van normalnog poretka stvari. Neka nesrea, kao sudar kolima. Ili je van nae kontr ole, kao smrtonosna bolest. Mi ne smatramo da je iznenadna, radikalna, neraciona lna promena ugraena u samu teksturu postojanja. A ipak jeste. Teorija haosa ui nas ", ree Malkolm, "da pravolinijski pogled, koji smo podrazumevali u svemu od fizik e do proze, naprosto ne postoji. Linearnost je vetaki nain gledanja na svet. Stvarn i ivot nije niz meusobno povezanih dogaaja koji se deavaju jedan za drugim kao biser i nanizani na ogrlici. ivot je u stvari niz susreta u kojima jedan dogaaj moe da pr omeni one koji slede na potpuno nepredvidljiv, ak i razoran nain." Malkolm se zava lio u sedite i zagledao u drugi dip, nekoliko jardi ispred. "To je duboka istina o grai nae vaseljene. Ali, iz istog razloga, mi se uporno ponaamo kao da to nije ist ina." U tom trenutku, kola se, uz drmusanje, zaustavie. "ta se dogodilo?" upita Grant. Ispred sebe, ugledali su klince u kolima kako pokazuju u pravcu okeana. Na puini, ispod sve niih oblaka, Grant je ugledao crni obris broda za snabdevanje kak o se vraa ka Puntarenasu. "Zato smo se zaustavili?" upita Malkolm. Grant je ukljuio radio i uo kako devojica uzbueno kae: "Gledaj tamo, Timi! Vidi ga, tamo je!" Malkolm je zakiljio prema brodu. "Govore o brodu?" "Oigledno." Ed Redis siao je sa prednjih kola i dotrao do njihovog prozora. "ao mi je", ree on, "ali klinci su se uzbunili. Imate li ovde dvogled?" "Zato?" "Devojica kae da vidi neto na brodu. Neku ivotinju", ree Redis. Grant je epao dvogled i naslonio laktove na nosa prozora dipa. Pretraio je dug o bris broda za snabdevanje. Bilo je tako mrano da je gotovo bio silueta; dok je po smatrao, upalila su se bona svetla broda, blistava na tamnopurpurnom sumraku.

"Vidi li neto?" ree Redis. "Ne", ree Grant. "Nisko su dole", ree Leksi; preko radija. "Gledaj nisko dole." Grant je nakrenuo dvogled dole i pretraivao trup neposredno iznad linije vod e. "Brod za snabdevanje imao je irok trup, i na boku titnik od talasa koji je vodi o du broda. Ali sad je bilo prilino mrano i bilo je teko razaznati pojedinosti. "Ne, nita..." "Ja ih vidim", nestrljivo ree Leksi. "Blizu kraja. Gledaj blizu kraja!" "Kako ita moe da vidi po ovakvom svetlu?" upita Malkolm. "Klinci vide", ree Grant. "Oni imaju otrinu vida kakvu smo zaboravili da smo ikada imali." Okrenuo je dvogled ka krmi, polako ga pomiui, i najednom ugledao ivotinje. Igr ale su se, jurcajui se izmeu krmenih struktura koje su se ocrtavale. Mogao je da i h vidi samo nakratko, ali ak i po sve slabijem svetlu mogao je da raspozna da su to uspravne ivotinje, visoke oko dve stope, koje su stajale sa krutim balansirajui m repovima. "Vidi ih sad!" upita Leksi. "Vidim ih", ree on. "ta su to?" "To su raptori", ree Grant. "Barem dva. Moda i vie. Mladi su." "Isuse", ree Ed Redis. "Taj brod ide na kopno." Malkolm slee ramenima. "Ne uzbuujte se. Samo pozovite kontrolnu sobu i recite im da pozovu brod nazad." Ed Redis posee unutra i dograbi radio s upravljake table. Zauli su utanje statiko uma i klikove dok je brzo menjao kanale. "Neto s ovim nije u redu", ree on. "Ne ra di." Otrao je do prvog dipa. Videli su kako se zagnjurio u njega. Onda je pogledao nazad ka njima. "Neto nije u redu s oba radija. Ne mogu da dobijem kontrolnu sob u." "Onda hajde da krenemo", ree Grant. U kontrolnoj sobi, Maldun je stajao pored velikog prozora koji se nadnosio nad park. U sedam sati, kvarcni reflektori upalili su se irom ostrva i pretvorili pejza u blistavi dragulj koji se pruao ka jugu. Ovo je bio njemu najdrai deo dana. Zauo je kranje iz radija. "Dipovi su opet krenuli", ree Arnold. "Vraaju se kui." "Ali zato su stali?" upita Hamond. "I zato ne moemo da razgovaramo s njima?" "Ne znam", ree Arnold. "Moda su iskljuili radije u kolima." "Verovatno oluja", ree Maldun. "Smetnje usled oluje." "Bie ovde za dvadeset minuta", ree Hamond. "Bolje pozovite i uverite se se da je trpezarija spremna za njih. Ova deca e biti gladna." Arnold je uzeo telefon i zauo postojano jednolino utanje. "ta je ovo? ta se dogaa " "Isuse, spusti to", ree Nedri. "Zajebae transfer podataka." "Zauzeo si sve telefonske linije? ak i interne?" "Uzeo sam sve linije koje komuniciraju sa spoljanjim svetom", ree Nedri. "Ali vae interne linije trebalo bi i dalje da rade." Arnold je pritiskivao dugmad na konzoli, jedno za drugim. Nije uo nita osim uta nja na svim linijama. "Izgleda k'o da si ih sve uzeo." "ao mi je", ree Nedri. "Na kraju sledeeg prenosa, negde za petnaest minuta, os lobodiu vam par linija." Zevnuo je. "Izgleda da e ovo biti dug vikend za mene. Mis lim da u sad da odem da donesem tu kokiku." Podigao je svoju torbu, stavio je na r ame i zaputio se ka vratima. "Ne dirajte moju konzolu, vai?" Vrata su se zatvorila. "Kakav ljigavko", ree Hamond. "Aha, ree Arnold. "Ali mislim da zna ta radi." Du puta, oblaci vulkanske pare inili su magliaste duge na sjajnim kvarcnim sve tlostima. Grant ree u radio: "Koliko treba brodu do kopna?" "Osamnaest sati", ree Ed Redis. "Manje ili vie. To je prilino pouzdano." Bacio je pogled na sat. "Trebalo bi da stigne sutra ujutro oko jedanaest."

Grant se namrtio. "Jo ne moete da razgovarate s kontrolnom sobom?" "Za sada ne." "A sa Hardingom? Moete li da doete do njega?" "Ne. Pokuao sam. Moda je iskljuio radio." Malkolm je vrteo glavom. "Znai, mi smo jedini koji znaju za ivotinje na brodu ." "Pokuavam da dobijem nekoga", ree Ed Redis. "Mislim, Hriste, ne elimo da ove ivo tinje stignu na kopno." "Kad emo stii u bazu?" "Odavde, jo esnaest, sedamnaest minuta", ree Ed Redis. Nou, itav put bio je osvetljen velikim reflektorima. Grant se oseao kao da se voze kroz svetlozeleni tunel lia. Velike kine kapi prskale su vetrobran. Grant je osetio kako dip usporava, zatim staje. "ta sad?" Leks ree: "Neu da stanem. Zato smo stali?" A onda, iznenada, svi reflektori se ugasie. Put je utonuo u tamu. Leksi ree: "Hej!" "Verovatno samo nestanak struje, ili tako neto", ree Ed Redis. "Siguran sam da e se svakog trenutka upaliti." "Koji je ovo avo?" ree Arnold, netremice je gledao u monitore. "ta se dogodilo?" upita Maldun. "Nestalo vam je struje?" "Aha, ali samo obodno napajanje. Sve u ovoj zgradi dobro radi. Ali napolju, u parku, struje je nestalo. Svetla, TV kamere, sva." Njegovi daljinski video mo nitori su pocrneli. "ta je sa dva dipa?" "Zaustavili su se negde kod padoka za dinosauruse." "E, pa", ree Maldun, pozovite Odravanje i dajte vratite struju." Arnold podie jedan telefon i zau utanje. Nedrijevi kompjuteri razgovarali su, j edan s drugim. "Nema telefona. Taj prokleti Nedri! Gde je, kog vraga?" Denis Nedri je gurnuo i otvorio vrata s oznakom OPLODNJA. Zajedno sa obodno m strujom, sve brave sa sigurnosnom karticom bile su iskljuene. Sva vrata u zgrad i otvarala su se na dodir. Problem sa sigurnosnim sistemom bio je visoko na listi bagova Jurskog parka . Nedri se pitao da li je ikada iko pomislio da to nije bag - da ga je Nedri tak o programirao. Napravio je klasini ulaz na mala vrata. Malo programera velikih si stema mogu da se odupru porivu da sebi obezbede tajni ulaz. Delimino se to podraz umevalo. Ako bi neuki korisnici zakljuali sistem - a onda vas pozvali u pomo - uve k biste imali nain da uete unutra i popravite tetu. A delimino je to bila i neka vrs ta potpisa: Kilroj je bio ovde. A delimino je bilo i osiguranje za budunost. Nedriju je dodijao projekat Jurs ki park; pri kraju plana, Ingen je zahtevao znatne izmene sistema, ali nije bio spreman da ih plati, tvrdei da su one morale biti unete na osnovu prvobitnog ugov ora. Pretilo se tubama, pisana su pisma ostalim klijentima, u kojima je nagovetava no da je Nedri nepouzdan. Bila je to ucena i na kraju je Nedri bio prinuen da poj ede govno i da napravi izmene koje je Hamond eleo. Ali kasnije, kad mu je priao Luis Dodson iz Biosina, Nedri je bio spreman da ga saslua. I mogao je da kae da zaista moe da zaobie obezbeenje Jurskog parka. Mogao je da ue u svaku sobu, bilo koji sistem, bilo gde u parku. Zato to ga je tako prog ramirao. Za svaki sluaj. Uao je u sobu za oplodnju. Laboratorija je bila prazna; kao to je i pretposta vljao, svo osoblje bilo ja na veeri. Nedri je otkopao rajsfelus na torbi i izvadio Gillette penu za brijanje u spreju. Odvrnuo je dno, i video da je unutranjost pod eljena u niz cilindrinih pregradaka. Izvadio je par tekih izolacionih rukavica i otvorio zamrziva u koji je mogue ui oznaen SADRI IVOTAN BIOLOKI MATERIJAL -100C MINIMUM. Zamrziva je bio veliine malog kl ozeta, sa policama od poda do tavanice. Veina polica sadrala je reagense i tenosti u plastinim vreicama. Na jednoj strani nalazio se mali azotni hladionik sa tekim ke ramikim vratima. Otvorio je ga je i paket malih cevica skliznu napolje u oblaku be log dima tenog azota. Embrioni su bili poreani po vrstama: stegosaurus, apatosaurus, hadrosaurus, tiranosaurus. Svaki embrion u tankom staklenom kontejneru, umotan u srebrnu foli

ju, zatvorenom polilenom. Nedri je brzo uzeo dva od svake i ubacio ih u limenku sa penom za brijanje. Onda je zavrnuo dno limenke i okrenuo vrh. Iznutra se zaulo utanje gasa koji s e oslobaa i limenka se zaledila u njegovim rukama. Dodson je rekao da gas za hlaenj e moe da traje trideset est sati. Vie nego dovoljno vremena da se vrati do San Hoze a. Nedri je iziao iz zamrzivaa i vratio se u glavnu laboratoriju. Bacio je limen ku nazad u torbu i zatvorio patentni zatvara. Vratio se u hodnik. Kraa je trajala krae od dva minuta. Mogao je da zamisli z aprepaenje gore u kontrolnoj sobi, kad shvate ta se dogodilo. Sve njihove sigurnosn e ifre su bile razbijene, a sve telefonske linije blokirane. Bez njegove pomoi, tr ebali bi im sati da razmrse zbrku - ali za par minuta Nedri e se vratiti u kontro lnu sobu i srediti stvari. I niko nee posumnjati ta je on uinio. Kezei se, Denis Nedri je siao u prizemlje, klimnuo uvaru i nastavio dole u sut eren. Proao je pored uredno poreanih dipova i otiao da dipa benzinca parkiranog pored zida. Popeo se u njega, primetivi nekakvu udnu sivu cev na susednom seditu. Lii na raketni lanser, pomisli on, dok je okretao klju za paljenje i startovao dip. Nedri je bacio pogled na sat. Odavde, u park, i za tri minuta je kod istonog doka. I tri minuta nazad do kontrolne sobe. Nita lake. "Jebem mu materi!" ree Arnold; pritiskao je dugmad na konzoli. "Sve je sjeba no." Maldun je stajao pored prozora i gledao u park. Svetla su se pogasila posvu da po ostrvu osim u neposrednoj blizini glavne zgrade. Primetio je kako nekoliko slubenika uri da se skloni od kie, ali delovala je da niko ne shvata da neto nije u redu. Maldun pogleda ka kolibi za posetioce, gde su sva svetla gorela. "Uh-uh", ree Arnold. "Imamo ozbiljan problem." "ta to?" upita Maldun. Okrenuo se od prozora i nije video kako dip izlazi iz garae i odlazi na istok, u park, putem za odravanje. "Taj idiot Nedri je iskljuio sigurnosni sistem", ree Arnold. "Cela zgrada je otvorena. Vie nijedna vrata nisu zakljuana." "Upozoriu uvare", ree Maldun. "To je najmanje vano", ree Arnold. "Kad iskljui sigurnosni sistem, iskljuuje i sv e obodne ograde." "Ograde?" ree Maldun. "Elektrine ograde", ree Arnold. "Iskljuene su, na celom ostrvu." "Misli..." "Tako je", ree Arnold. "ivotinje sada mogu da iziu." Arnold je upalio cigaretu . "Verovatno se nita nee dogoditi, ali nikad ne zna..." Maldun je krenuo ka vratima. "Bolje da se odvezem i dovedem ljude iz ova dv a dipa", ree on. "Za svaki sluaj." Maldun je brzo siao do garae. Nije bio ozbiljno zabrinut zbog iskljuenja ograd a. Veina dinosaurusa bili su u padocima devet ili vie meseci i eali su se o ogradu n e jednom, sa znaajnim posledicama. Maldun je znao da ivotinje brzo ue da izbegavaju elektrookove. Laboratorijskom golubu dovoljna su dva ili tri oka. Zato je bilo ma lo verovatno da e dinosaurusi sad prii ogradama. Maldun se brinuo ta e ljudi u kolima uraditi. Nije eleo da iziu iz dipa, jer kad struja ponovo doe, kola e ponovo krenuti - bili ljudi unutra ili ne. Mogu ostati tamo. Naravno, malo je bilo verovatno da e po kii ljudi izlaziti iz kola. Ali, ipa k...nikad se ne zna... Doao je do garae i pourio ka dipu. Sreom, pomisli on, predvideo je ta se moe dogo iti i stavio lanser u njega. Mogao je odmah da poe i stigne tamo... Nije ga bilo! "ta, kog vraga?" Maldun je zurio u prazan parking prostor, zapanjen. Dip je nestao! ta se to, kog vraga, deavalo? ETVRTA ITERACIJA

Neizbeno, nestabilnost koja lei u osnovi, poinje da se pojavljuje Jan Malkolm GLAVNI PUT Kia je glasno dobovala po krovu dipa. Tim je oseao kako ga naoara za gledanje n ou pritiskaju na elu. Posegao ja za dugmetom pored uha i podesio jainu. Kratak fosf orescentni blesak, a onda, u senkama elektronski zelenog i crnog, ugledao je dip iza njih i doktora Granta i doktora Malkolma u njemu. Lepo! Doktor Grant netremice je gledao kroz vetrobran prema njemu. Tim je video k ako podie radio sa table. Zauo je pucanj statikog uma, a zatim i glas doktora: "Vidi li nas iza sebe?" Tim je uzeo radio od Eda Redisa. "Vidim vas." "Sve je u redu?" "Dobro smo, doktore Grant." "Ostanite u kolima." "Hoemo. Ne brinite." Iskljuio je radio. Ed Redis frknu: "Kia lije. Naravno da emo da ostanemo u kolima", promrmlja on. Tim se okrenuo da pogleda lisnati pokriva sa strane puta. Kroz naoare, lie je b ilo svetlo elektronski zeleno, a iza je video delove zelene are mree ograde. Dipovi su se zaustavili na nizbrdici, to je znailo da su bili negde blizu podruja tiranos aurusa. Bie udesno ako bi video dinosauruse kroz ove naoare za gledanje nou. Pravo u zbuenje. Moda e tiranosaurus da doe do ograde i pogleda ih preko nje. Tim se pitao d a li e mu oi sijati u tami kad ih ugleda. To bi bilo lepo. Ali on nije video nita i na kraju je prestao da gleda. Svi u kolima su se uut ali. Kia je bubnjala po krovu kola. aravi vode lili su niz stranice prozora. Tim je teko gledao napolje, ak i sa naoarima. "Koliko dugo ve sedimo ovde?" upita Malkolm. "Ne znam. etiri ili pet minuta." "Pitam se u emu je problem." "Moda kratak spoj usled kie." "Ali to se dogodilo pre nego to je kia zaista poela." Jo tiine. Napetim glasom, Leksi ree: "Ali ne seva, je l' tako?" Uvek se plaila munja, a sada je sedela i nervozno stiskala konu rukavicu. Grant ree: "ta to bi? Nismo to najbolje shvatili." "Samo moja sestra pria." "Oh." Tim je pretraivao lie, ali nita nije video. Sigurno ne neto veliko kao tiranosau rus. Poeo je da se pita da li dinosaurusi izlaze nou. Jesu li bili none ivotinje? Ti m nije bio siguran da je to ikada proitao. Imao je oseaj da su tiranosaurusi bili i votinje za svako vreme, dan ili no. Doba dana nije bilo vano dinosaurusu. Kia je nastavljala da sipa. "avolska kia", ree Ed Redis. "Ba pada." Leksi ree: "Gladna sam." "Znam, Leksi", ree Ed Redis, "ali zaglavili smo se ovde, duo, kola rade na str uju preko kablova zakopanih u putu." "Koliko dugo emo biti zaglavljeni?" "Dok ne poprave struju." Dok je sluao zvuk kie, Timu se prispavalo. Zevnuo je i okrenuo se da pogleda palme s leve strane puta. Zaprepastio ga je iznenadan udarac, kad je zemlja poela da se trese. Okrenuo se nazad, na vreme da na trenutak ugleda taman obris koji je brzo preao preko puta izmeu dva vozila. "Isuse!" "ta to bi?" "Ogromno je, veliko kao kola..." "Time! Jeste li tamo?" Podigao je radio. "Da, tu sam." "Jesi li video, Time?" "Ne", ree Tim. "Promaklo mi je." "ta to, kog vraga, bi? ree Malkolm.

"Nosi li naoare za gledanje nou, Time?" "Da. Gledau", ree Tim. "Je l' to bio tiranosaurus?" upita Ed Redis. "Ne verujem. Bilo je na putu." "Ali nisi video?" upita Ed Redis. "Ne." Timu se nije svialo to nije video ivotinju, koja god ona bila. Iznenada nebo p rolomi bela munja i njegove none naoare blesnue svetlozeleno. Zatreptao je oima i poe o da broji: "Dvadeset jedan...dvadeset dva..." Udario je grom, zagluujue jako i veoma blizu. Leksi poe da plae. "Oh, ne..." "Smiri se, duo", ree Ed Redis. "To je samo munja." Tim je pretraivao sa strane puta. Kia je sad jako padala: tresla lie tutnjeim ka pima. Od toga, sve se pokrenulo. Sve kao da je oivelo. Pretraivao je lie... Zastao je. Neto je bilo iza lia. Tim podie pogled. Iza lisnatog pokrivaa, iza ograde, ugledao je masivno telo sa ljunkastom zrna stom povrinom, nalik na koru drveta. Meutim, to nije bilo drvo. Nastavio je da pod ie pogled, sve vie i vie, diui naoare... Ugledao je ogromnu glavu tiranosaurusa koji je stajao tamo i posmatrao dva dipa. Ponovo je sevnula munja i velika ivotinja zavrtela je glavom i riknula prema blistavoj svetlosti. A onda tama, i ponovo tiina, i kia koja dobuje. "Time?" "Da, doktore Grant." "Vidi li ta je to?" "Da, doktore Grant." Timu se uinilo da se doktor Grant trudi da govori tako da ne uznemiri njegov u sestru. "ta se sad dogaa?" "Nita", ree Tim. I dalje je gledao dinosaurusa kroz naoare za no. "Samo stoji s druge strane ograde." "Time, ja odavde ne mogu ba puno toga da vidim." "Ja vidim dobro, doktore Grant. Samo stoji." "Dobro." Leksi je i dalje plakala i mrcala. Jo jedna stanka. Tim je posmatrao tiranosaurusa. Glava ivotinje bila je ogrom na! Gledala je as u jedno, as u drugo vozilo. inilo se da zuri pravo u Tima. Kroz naoare, oi su bletale svetlozeleno. Tim se najeio, ali onda, kada je od masivne glave i eljusti spustio pogled ni z telo ivotinje, ugledao je manje, miiave prednje udove. Mahale su po vazduhu, a on da epale ogradu. "Isuse Hriste", ree Ed Redis, dok je gledao kroz prozor. Najvei grabeljivac koga je svet pozavao. Najstraniji napad u istoriji oveanstva. Negde u pozadini svog novinarskog mozga, Ed Redis jo je pisao lanak. Meutim, osetio je da mu se kolena poinju nekontrolisano tresti; pantalone su mu leprale kao zast ave. Isuse, al' se uplaio. Vie nije hteo da bude tu. Od svih ljudi u kolima, jedin o je on znao na ta lii napad dinosaurusa. Znao je ta se dogaa ljudima. Video je iska sapljena tela posle napada raptora. Mogao je da to zamisli. A ovo je bio reks! M nogo, mnogo vea ivotinja! Najvei mesoder koji je ikada hodao Zemljom. "Isuse." Kada je tiranosaurus riknuo, bilo je to strano; vrisak iz nekog drugog sveta . Ed Redis je osetio kako se toplina iri po njegovim pantalonama. Upikio se u panta lone. U isto vreme bilo mu je neprijatno i plaio se. Meutim, znao je da neto mora d a uini. Neto. Ruke su mu se tresle; drhtale naslonjene na tablu." "Isuse Hriste", ree on opet. "Runa re", prozbori Leksi, pretei mu prstom. Tim je uo da se vrata otvaraju i skrenuo pogled sa tiranosaurusa - naoare za no izazvale su bone pruge - na vreme da vidi kako Ed Redis izlazi kroz otvorena vra ta i gnjura glavu u kiu. "Hej", ree Leksi. "Gde e?"

Ed Redis samo se okrenuo, potrao na suprotnu stranu od tiranosaurusa i nestao meu drveem. Vrata dipa ostala su otvorena i tapacirung je ve poeo da se kvasi. "Otiao je!" ree Tim. "Gde je otiao? Ostavio nas je same!" "Zatvori vrata", ree Tim, ali ona poe da vriti: "Ostavio nas je! Ostavio nas j e!" "Time, ta se tamo dogaa?" Bio je to doktor Grant, preko radija. "Time?" Tim se nagnuo napred i pokuao da zatvori vrata. Sa stranjeg sedita nije mogao da dohvati ruicu. Vratio je pogled na dinosaurusa u trenutku kada je munja ponovo blesnula i ocrtala ogromnu crnu priliku na pozadini neba koje je plamtelo belin om. "Time, ta se tamo dogaa?" "Ostavio nas je! Ostavio nas je!" Tim je trepnuo da bi povratio vid. Kada je ponovo podigao pogled, tiranosau rus je i dalje stajao tamo, isto kao i pre, nepomian i ogroman. Kia mu je kapala s a eljusti. Prednjim udovima stiskao je ogradu... A onda je Tim shvatio: tiranosaurus se dri za ogradu! Kroz ogradu vie ne protie struja! "Leksi, zatvori vrata!" Radio je krao. "Time!" "Ovde sam, doktore Grant." "ta se dogaa?" "Redis je pobegao", ree Tim. "ta je?" "Pobegao je. Mislim da je video da kroz ogradu ne tee struja", ree Tim. "Kroz ogradu ne tee struja?" ree Malkolm, preko radija. "Je li to rekao da kr oz ogradu ne tee struja?" "Leksi", ree Tim, "zatvori vrata." Meutim, Leksi je vritala: "Ostavio nas je! Ostavio nas je!" postojanim jednolinim vapajem i Timu nije preostalo nita drugo ne go da izie kroz stranja vrata u reuu kiu i zatvori ih sam. Grom je zatutnjao i munja opet blesnu. Tim je podigao pogled i ugledao dinosaurusa kako rui ciklonsku ograd u divovskim stranjim udom. "Time!" Tim je uskoio unutra i zalupio vratima; zvuk izgubljen u udaru groma. Radio: "Time! Jesi li tu?" Zgrabio je radio. "Tu sam." Okrenuo se prema Leksi. "Zakljuaj vrata. Idi na sredinu kola. I zavei." Napolju, tiranosaurus je zavrteo glavom i napravio nespretan korak napred. Kande na njegovim stopalima zakaile su se za mreu sravnjene ograde. Leksi je konano ugledala ivotinju i postala tiha, mirna. Posmatrala je rairenih oiju. Radio je zakrao: "Time." "Da, doktore Grant." "Ostanite u kolima. Ostanite dole. Budite tihi. Ne miite se i ne pravite buk u." "U redu." "Trebalo bi da sve bude u redu. Mislim da ne moe da otvori kola." "U redu." "Samo ostanite tihi, da mu ne privuete vie panje nego to morate." "U redu." Tim je iskljuio radio. "ula si Leksi." Sestra mu je utke klimnula glavom. Nije skidala oi s dinosaurusa. Tiranosauru s je zarikao. U blesku munje videli su kako se ispetljao iz ograde i poskoio napr ed. Sada je stajao izmeu dva vozila. Tim vie nije mogao da vidi kola doktora Gran ta, jer mu je ogromno telo zaklanjalo pogled. Kia je u potoiima tekla niz ljunkastu kou miiavih stranjih nogu. Nije mogao da vidi glavu ivotinje, koja je bila daleko izn ad linije krova. Tiranosaurus je obiao oko jedne strane njihoviih kola. Doao je upravo do one take u kojoj je Tim iziao iz kola. Gde je Ed Redis iziao iz kola. ivotinja je tu zast ala. Velika glava je zaronila dole, ka blatu. Tim je pogledao ka doktoru Grantu i doktoru Malkolmu u stranjim kolima. Lica su im bila napeta dok su zurili napred kroz vetrobran.

Ogromna glava opet se podigla, otvorenih eljusti, a zatim se zaustavila pore d bonog prozora. U blesku munje videli su biserkasto i bezizraajno oko gmizavca ka ko se pomera u duplji. Gledao je u kola. Njegova sestra disala je isprekidano, zastraeno. Posegnuo je i stisnuo je za ruku; nadao se da e ostati tiha. Dinosaurus je dugo zurio kroz boni prozor. Moda i h ba i ne vidi, pomisli on. Konano, glava se podigla, opet van vidnog polja. "Timi..." proapta Leksi. "U redu je", proapta Tim. "Mislim da nas nije video." Gledao je nazad ka doktoru Grantu kada je treskav udarac zaljuljao dip i raz bio vetrobran u paukovu mreu, poto je tiranosaurusova glava naletela na haubu kola . Tim se sruio na sedite. Naoare za no skliznule su mu sa ela. Brzo se podigao, trepui u tami, usta toplih od krvi. "Leksi?" Nigde nije video sestru. Tiranosaurus je stajao blizu proelja dipa; grudi su mu se pomerale kako je di sao, prednji udovi su mu pravili pokrete razdiranja u vazduhu. "Leksi!" proapta Tim. Onda joj je zauo jecaj. Leala je negde na podu ispod pre dnjeg sedita. Onda se ogromnma glava spustila, potpuno zatvarajui razbijen vetrobran. Tira nosaurus je opet udario o haubu dipa. Tim je zgrabio sedite, dok su se kola ljulja la na tokovima. Tiranosaurus je udario jo dva puta, ulubivi metal. Onda je otiao sa strane kola. Veliki, podignuti rep zaklonio je Timu pogled kroz sve bone prozore. Kod stranje strane kola ivotinja je frknula - dubok, tutnjaj ui zvuk koji se stopio s gromom. Zarila je eljusti u rezervnu gumu prikaenu na stran ju stranu dipa i, jednim trzajem glave, otrgla je. Pozadina kola podigla se za tr enutak u vazduh; onda je bubnula dole uz blatnjav pljusak. "Time!" ree doktor Grant. "Time, jesi li tu?" Tim je zgrabio radio. "Dobro smo", ree on. Zaulo se resko metalno kripanje dok su kande strugale po krovu kola. Timu je srce lupalo u grudima. Kroz prozor na d esnij strani mogao je da vidi samo ljunkasto, koasto meso. Tiranosaurus se nasloni o na kola koja su se ljuljala napred-nazad sa svakim dahom, opruge i metal glasn o su kripale. Leksi opet zajea. Tim je utiao radio i poeo da puzi na prednje sedite. Tiranosa urus je zaurlao i metalni krov se ulubio nadole. Tim je osetio otar bol u glavi i preturio se na pod, na izboinu menjaa. Naao se na podu pored Leksi i bio uasnut kad je video da je cela strana njene glave prekrivena krvlju. Izgledalo je da je u nesvesti. Usledio je jo jedan treskav udarac i komadii stakla pali su svuda oko njega. Tim je osetio kiu. Podigao je pogled i video da je vetrobran ispao. Ostao je samo nazupen stakleni ram i, iza toga, velika dinosaurusova glava. Koja je gledala dole na njega. Tim je iznenada osetio jezu i onda je glava poletela ka njemu, otvorenih elj usti. Zauo je cvilenje metala o zube, i osetio vreli, smrdljivi dah ivotinje i deb eli jezik, kako se zariva u kola kroz otvor na vetrobranu. Jezik je mokro pljesk ao po unutranjosti kola - osetio je vrelu penu dinosaurusove pljuvake - i dinosaur us je zaurlao - zagluujui zvuk u unutranjosti kola... Glava se naglo povukla unazad. Tim se uspentrao, izbegavajui ulubljenje u krovu. I dalje je bilo dovoljno m esta na prednjem seditu pored vrata saputnika. Tiranosaurus je stajao na kii blizu prednjeg blatobrana. Izgledalo je da je zbunjen onime to mu se dogaa. Krv je slob odno kapkala iz njegovih eljusti. Tiranosaurus je pogledao Tima, naherivi glavu da bi zurio jednim, velikim ok om. Glava se pribliila kolima, bono, i zapiljila unutra. Krv je prskala ulubljenu haubu dipa i meala se sa kiom. Ne moe da me uhvati, pomisli Tim. Preveliki je. Onda se glava povukla unazad i u blesku munje ugledao je stranju nogu kako s e podie. I svet se izokrenuo dok je dip tresnuo na stranu; prozori su pljusnuli u blato. Video je kako Leksi bespomono pada o boni prozor i on je pao pored nje, uda rivi glavom. Tim je osetio vrtoglavicu. Onda su se eljusti dinosaurusa stisnule ok

o okvira prozora i ceo dip bio je podignut u vazduh i protresen. "Timi!" vrisnu Leksi, toliko blizu njegovom uhu da ga je zabolelo. Iznenada se probudila i on ju je zgrabio kad je tiranosaurus ponovo tresnuo kola dole. T im je osetio bol uboda sa strane i njegova sestra pade na njega. Kola su se pono vo podigla, pomahnitalo se tresui. Leksi je vikala: "Timi!" i on je video kako se vrata otvaraju ispod nje, i ona ispada iz kola u blato, ali Tim nije mogao da o dgovori jer se u sledeem trenutku sve mahnito zavrtelo - video je stabla palmi ka ko klize nadole pored njega - kreui se bono kroz vazduh - za trenutak je ugledao ze mlju daleko ispod - vreli urlik tiranosaurusa - plamtee oko - vrhovi palmi... A onda, uz metalni, parajui vrisak, kola ispadoe iz tiranosaurusovih eljusti, muan pad, i Timov eludac se podigao u trenutku pre nego to je svet postao potpuno c rn i tih. U drugim kolima Malkolm zadahta. "Isuse! ta se dogodilo s kolima?" Grant je treptao oima dok se munja gubila. Druga kola su nestala. Grant nije mogao da veruje. Zagledao se napred i pokuavao da neto vidi kroz k iom isprugani vetrobran. Telo dinosaurusa bilo je tako veliko, da je verovatno po tpuno spreavalo... Ne. U sledeem blesku munje jasno je video: kola su nestala. "ta se dogodilo?" upita Malkolm. "Ne znam." Slabo, preko zvuka kie, Grant je uo vritanje devojice. Dinosaurus je stajao u t ami napred na putu, ali su dovoljno dobro videli da se on sad saginje i njuka zem lju. Ili jede neto sa zemlje. "Vidi li?" upita Malkolm, kiljei. "Ne, ne mnogo", ree Grant. Osetio kako ga nalet umora. Zamagljen kroz kini ve trobran, dinosaurus je prilazio njihovim kolima. Spori, zloslutno dugaki koraci, koji su vodili pravo ka njima. Malkolm ree: "Zna, ovek u ovakvim trenucima osea, pa, moda bi izumrle ivotinje tr ebalo ostaviti izumrlim. Zar sad nema takav oseaj?" "Imam", ree Grant. Oseao je kako mu srce lupa. "Uh. Ima li, ah, nekakav predlog ta sad da radimo?" "Ne mogu nita da smislim", ree Grant. Malkolm je okrenuo ruicu, snano gurnuo vrata i potrao. Ali jo dok je to radio, Grant je shvatio da je prekasno, da je tiranosaurus preblizu. Zauo se jo jedan pra sak munje i u trenu bletave bele svetlosti Grant je s uasom posmatrao kako je tira nosaurus zaurlao i skoio napred. Grantu nije bilo ba jasno ta se zatim dogodilo. Malkolm je trao, stopala su mu pljuskala po blatu. Tiranosaurus je skoio pored njega i zagnjurio svoju masivnu glavu; podigao je Malkolma u vazduh kao lutkicu. A onda je i Grant iziao iz kola; osetio je hladnu kiu kako mu ree lice i telo. Tiranosaurus mu je okrenuo lea; ogroman rep njihao se kroz vazduh. Grant se spre mao da potri meu drvee, kada se tiranosaurus najednom okrenuo licem prema njemu i z aurlao. Grant se sledio. Stajao je pored suvozaevih vrata dipa, mokar do gole koe. Bio je potpuno izloen ; tiranosaurus je bio udaljen manje od osam stopa. Velika ivotinja ponovo je zari kala. Na tako malom rastojanju, zvuk je bio zastraujue glasan. Grant je osetio kak o drhti od hladnoe i straha. Pritisnuo je drhtave ruke o metal vrata ne bi li ih smirio. Tiranosaurus je jo jednom riknuo, ali nije napao. Naherio je glavu i pogleda o dip, prvo jednim okom, pa onda drugim, i nita nije uinio. Naprosto je stajao tamo. ta se dogaa? Mone eljusti otvorile su se i sklopile. Tiranosaurus je besno riknuo, a onda se velika stranja noga podigla i tresnula o krov kola i kande su skliznule uz meta lno kripanje, jedva promaivi Granta koji je tamo stajao, i dalje nepokretan. Stopalo je pljesnulo u blato. Glava se zagnjurila dole u sporom luku i ivoti nja je ispitivala kola, frkui. Virila je kroz prednji vetrobran. A onda, dok je ila

ka stranjoj strani, zalupila je suvozaeva vrata i pomerila se pravo ka Grantu koj i je tamo stajao. Grant je osetio vrtoglavicu od straha; srce mu je lupalo u gru dima. Poto je ivotinja bila tako blizu, mogao je da oseti trulo meso u ustima, sla dkasti miris krvi, muan zadah mesodera. Napeo je telo, oekujui neizbeno. Velika glava skliznula je pored njega ka stranjoj strani kola. Grant je zatr eptao. ta se dogodilo? Zar je mogue da ga tiranosaurus nije video? inilo se kao da nije. Ali kako je to mogue? Grant je pogledao nazad i video da ivotinja njuka pomonu gumu. Gurnula je gumu njukom, a onda zabacila glavu. Ponovo je prila Grantu. Ovog puta ivotinja se zaustavila; crne rairene nosnice samo nekoliko palaca o d njega. Grant je osetio ivotinjin zapanjujue vreo dah na svom licu. Ali tiranosau rus nije njukao kao pas. Samo je disao i prilino delovao zbunjeno. Ne, tiranosaurus nije mogao da ga vidi. Ne, ako stoji nepomino. I u zasebnom , akademskom odeljku svog uma naao je objanjenje za to, razlog zbog koga... eljusti su se otvorile ispred njega, masivna glava podigla. Grant je stisnuo pesnice zajedno i ugrizao se za usnu; oajniki je pokuavao da ostane nepokretan, da ne pusti glasa... Tiranosaurus je riknuo u noni vazduh. Ali sada je Grant poinjao da shvata. ivotinja nije mogla da ga vidi, ali je p retpostavljala da je tamo negde, i pokuavala rikom da ga uplai i natera na pokret koji bi ga odao. Dok god vrsto stoji na zemlji, shvatio je Grant, nevidljiv je. U poslednjem gestu osujeenja, velike stranje noge su se podigle i preturile di p; Grant je osetio euu bol i iznenaujue oseanje da njegovo sopstveno telo leti kroz va zduh. inilo se kao da se to dogaa jako sporo i imao je puno vremena da oseti kako svet postaje sve hladniji i vidi kako zemlja hita da ga tresne po licu. POVRATAK "O, prokletstvo", ree Harding. "Pogledaj to." Sedeli su u Hardingovom dipu benzincu i netremice zurili napred kroz flip, f lip brisaa. U utoj svetlosti farova, veliko srueno drvo zapreilo je put. "Mora do je od groma", ree enaro. "Prokleto drvo." "Ne moemo ga zaobii", ree Harding. "Bolje da se javim Arnoldu u kontrolu." Pod igao je radio i okrenuo brojanik kanala. "Halo, Done. Jesi li tu, Done?" Nije bilo niega osim neprestanog utanja statikog uma. "Ne razumem", ree on. "Izgl eda da su otile radio veze." "Mora da je zbog oluje", ree enaro. "Pretpostavljam", ree Harding. "Probajte dip", ree Eli. Harding je otvorio druge kanale, ali nije bilo odgovora. "Nita", ree on. "Verovatno su se ve vratili u kamp i van su domaaja naeg malog a parata. U svakom sluaju, mislim da ne bi trebalo da ostanemo ovde. Proi e sati dok Odravanje poalje ovamo ekipu da pomeri to drvo." Iskljuio je radio i ubacio dip u rikverc. "ta ete sad?" "Vratiu se do skretanja i izii na put za odravanje. Sreom postoji i drugi siste m puteva", objasni Harding. "Imamo jedan put za posetioce, a drugi za hranioce iv otinja, kamione sa hranom i tako dalje. Vratiemo se na put za odravanje. On je neto dui. I ne tako slikovit. Ali moe vam se uiniti zanimljivim. Ako kia popusti, moi emo da nou zvirnemo na neke ivotinje. Trebalo bi da se vratimo za tridesetak, etrdeseta k minuta", ree Harding. "Ako se ne izgubim." Okrenuo je dip po noi i ponovo se uputio na jug. Munja je blesnula i svi monitori u kontrolnoj sobi zacrneli su se. Arnold s e pomakao napred, tela krutog, napetog. Isuse, ne sad. Ne sad. Samo mu je to tre balo - da sad sve otkae u oluji. Sva glavna strujna kola bila su zatiena od udara, naravno, ali Arnold nije bio siguran za modeme koje je Nedri koristio za prenos podataka. Veina ljudi ne zna da je mogue razneti ceo sistem putem modema - udar mu nje uzvere se u kompjuter kroz telefonsku icu i - bang! - ode matina ploa. Nema vie RAM-a. Nema vie fajl servera. Nema vie kompjutera.

Ekrani su zatreptali. A onda, jedan po jedan, ponovo su se ukljuili. Arnold je uzdahnuo i stropotao se nazad na stolicu. Ponovo se zapitao gde je Nedri otiao. Pre pet minuta poslao je uvare da pretr ae zgradu i nau ga. Debeli skot je verovatno u kupatilu i ita stripove. Meutim, uvari se nisu vratili, a nisu ni nazvali. Pet minuta. Da je Nedri u zgradi, ve bi ga do sada nali. "Neko je uzeo prokleti dip", ree Maldun, kad se vratio u sobu. "Jesi li uspeo da razgovara sa dipovima?" "Ne mogu da ih dobijem radiom", ree Arnold. "Moram da upotrebim ovo, jer je glavna ploa otila. Slabo je, ali bi trebalo da funkcionie. Pokuao sam na svih est kan ala. Znam da imaju radio u kolima, ali ne odgovaraju." "To nije dobro." ree Maldum. "Ako hoe da ode tamo, uzmi jedno od vozila odravanja." "Bih ja", ree Maldun, "ali ona su u istonoj garai, vie od milju daleko. Gde je Harding?" "Pretpostavljam da je na putu nazad." "Onda e on usput pokupiti ljude iz dipa." "Pretpostavljam." "Je li neko rekao Hamondu da se klinci jo nisu vratili?" "Do avola, nije", ree Arnold. "Neu da se taj kurvin sin vrzma ovuda i vriti na mene. Sve je u redu, u ovom trenutku. Dipovi su se samo zaglavili na kii. Mogu da sede tamo neko vreme dok ih Harding ne dovede. Ili dok ne naemo Nedrija i nateram o tog malog skota da osposobi sisteme." "Ti ne moe da ih osposobi?" upita Maldun. Arnold odmahnu glavom. "Pokuao sam. Ali Nedri je neto uinio sistemu. Ne shvata m ta, ali ako bih morao da ulazim u sam program, to bi trajalo satima. Treba nam Nedri. Moramo smesta da pronaemo tog kurvinog sina." NEDRI Na znaku je pisalo ELEKRIFIKOVANA OGRADA 10000 VOLTI NE DODIRUJ, ali Nedri ju je otvorio golim rukama i otkljuao vrata, iroko ih rairivi. Vratio se do dipa, pro vezao kroz kapiju, a onda se vratio da je zatvori iza sebe. Sad je bio u samom parku, ne vie od milje daleko od istonog doka. Pritisnuo j e gas i nagnuo se nad volan; zurio je kroz kiom isprugan vetrobran dok je vozio u skim putem. Vozio je brzo - prebrzo - ali morao je da se pridrava vremenske eme. S a svih strana bio je okruen crnom dunglom, ali uskoro e ugledati s leve strane plau i okean. Prokleta oluja, pomisli on. Mogla bi sve da zajebe. Jer ako ga Donsonov brod ne bude ekao na istonom doku, ceo plan bie upropaen. Nedri nee moi dugo da eka, jer nedostajati u kontrolnoj sobi. Ideja je bila da se odveze do istonog doka, ispor ui embrione i vrati se za nekoliko minuta, pre nego to iko primeti da ga nema. Bio je to dobar plan, mudar plan. Nedri je briljivo radio na njemu, razraujui svaki de talj. Ovaj plan e mu doneti milion i po dolara, jedan zapeta pet mega. To je dese togodinji prihod u jednom jedinom, poreza osloboenom potezu i to e mu izmeniti ivot. Nedri je bio vraki obazriv, sve do toga da je naveo Dodsona da se u poslednjem tr enutku sretne s njim na aerodromu u San Francisku pod izgovorom da eli da vidi no vac. U stvari, Nedri je eleo da snimi svoj razgovor s Dodsonom i pomenuo mu je ime na traci. Da sluajno Dodson ne zaboravi da mu duguje ostatak novca, Nedri je s em brionima slao i kopiju trake. Ukratko, Nedri je mislio na sve. Osim na ovu prokletu oluju. Neto je preletelo preko puta, beli blesak u farovima. Liilo je na velikog pac ova. Pojurilo je u nisko bunje, vukui debeo rep. Oposum. udo da je oposum opstao ov de. Rekao bi ovek da bi dinosaurusi ulovili takvu ivotinju. Gde je taj prokleti dok? Usledio je ok kada je zaao za krivinu i ugledao da se put zavrava u sivoj beto nskoj zapreci, est stopa visokoj i tamno ispruganoj kiom. Bacio se na konice i dip s e zaneo u okretu za sto osamdeset stepeni; on sa uasom pomisli da e udariti u zapr eku - znao je da e udariti - tako da je mahnito cimnuo volan i dip skliznu i zaust avi se, farova tik ispred betonskog zida. Saekao je trenutak i sluao ritmini rad brisaa. Duboko je udahnuo i polako izdah

nuo. Pogledao je nazad niz put. Oigledno je negde pogreno skrenuo. Mogao je da una zad sledi tragove, ali to bi predugo trajalo. Bolje da pokua da otkrije gde se, kog vraga, nalazi. Iziao je iz dipa i osetio kako mu teke kine kapi padaju po elu. Bila je to prava tropska oluja; kia je padala jako, do bola. Bacio je pogled na sat i pritisnuo d ugme da osvetli digitalni displej. est minuta je prolo. Gde je, kog vraga? Obiao je betonsku zapreku i na drugoj strani, zajedno s kiom, uo je ubor vode. Da li je to mogao da bude okean? Nedri je pourio napred; dok je iao oi su mu se prilagoavale na tamu. Gusta dungla s obe strane. Kine kapi pljuskale su po iu. ubor je postao glasniji; vukao ga je napred i on iznenada izie iz lisnatog po krova i oseti da mu stopala upadaju u neku zemlju; video je tamne struje reke. R eka! Bio je kod reke u dungli. Prokletstvo, pomisli on. Gde kod reke? Reka je miljama tekla ostrvom. Ponov o je pogledao na sat. Prolo je sedam minuta. "Denis, ima problema", glasno ree on. Kao da odgovara na to, zaulo se blago hukanje sove u umi. Nedri jedva da je i primetio; bio je zabrinut za plan. Nepobitna injenica bi la je da vreme istie. Nije vie bilo izbora. Morao je da napusti prvobitni plan. Mo gao je samo da se vrati u kontrolnu sobu, vrati kompjuter u preanje stanje i nekak o pokua da stupi u vezu sa Dodsonom da dogovori susret na istonom doku za sutradan uvee. Nedri e morati da se dobro pomui da to ostvari, ali je mislio da e moi da to iz vede. Kompjuter je automatski beleio sve pozive; poto Nedri dopre do Dodsona, morae da ue u kompjuter i izbrie podatak o pozivu. Ali jedno je bilo sigurno - vie nije m ogao da ostane u parku, ili e primetiti da ga nema. Nedri je krenuo nazad, prema svetlosti farova kola. Oseao se pokislo i bedno . uo je jo jednom blago hukanje i ovaj put zastao. To nije ba zvualo kao sova. A inil o se da dopire izbliza, negde iz dungle sa desne strane. Dok je sluao, zauo je zvuk lomljenja u niskom bunju. Onda tiinu. Saekao je i ope t ga uo. Zvualo je upravo kao da se neto veliko polako kree kroz dunglu prema njemu. Neto veliko. Neto blizu. Veliki dinosaurus. Bei odavde. Nedri poe da tri. Dok je trao, pravio je mnogo buke, ali ak i tako je mogao da u je kako se ivotinja uz tresak probija kroz lisnati pokriva. I hukanje. Pribliavalo se. Posrtao je preko korenja drvea u tami i razgrtao grane s kojih se cedilo; ka da je ispred sebe ugledao dip, i svetlost koja je sijala oko vertikalnog zida zap reke, osetio se bolje. Za tren e biti u kolima i onda e otii u vraju mater odavde. P robio se oko zapreke, a onda sledio. ivotinja je ve bila tamo. Ali nije bila blizu. Dinosaurus je stajao na razdaljini od etrdeset stopa, n a ivici svetlosti farova. Nedri nije iao u obilazak tako da nije video razliite vr ste dinosaurusa, ali ovaj je zaista udno izgledao. Deset stopa visoko telo bilo j e uto sa crnim takama, a du glave vodio je par kresti u obliku slova V. Dinosaurus se nije pomerio, ali je opet blago huknuo. Nedri je saekao da vidi da li e napasti. Nije. Moda su ga farovi dipa plaili, te rali da se dri na rastojanju, kao vatra. Dinosaurus je netremice gledao u njega, a onda je naglo zamahnuo glavom u j ednom jedinom brzom pokretu. Nedri je osetio da ga je neto mokro pljusnulo po gru dima. Spustio je pogled i ugledao kuglu pene koja je kapala sa njegove kiom natop ljene koulje. Dodirnuo ju je znatieljno, ne shvatajui... Bio je to ispljuvak. Dinosaurus ga je pljunuo. Grozno, pomisli on. Ponovo je pogledao dinosaurusa, video kako glava opet z amahuje i odmah osetio jo jedan vlaan pljusak po vratu, neposredno iznad okovratni ka koulje. Obrisao ga je rukom. Isuse, odvratno je. Ali, koa vrata ve je poela da ga pecka i boli. A i ruka ga je peckala. Bilo je to gotovo kao da je dodirnuo kiselinu. Nedri je otvorio vrata kola; bacao je pogled nazad na dinosaurusa da bude s iguran da nee da ga napadne. Iznenada je osetio munu bol u oima; ubode kao trnjem u pozadini lobanje, i vrsto stisnuo oi, i zadahtao od jaine bola, i podigao ake da zat iti oi, i osetio sklisku penu kako mu curi niz obe strane nosa.

Ispljuvak. Dinosaurus mu je pljunuo u oi. ak i dok je to shvatao, bol ga je preplavio i on pade na kolena, pometen, tek o diui. Sruio se na bok, obraza pritisnutog na mokru zemlju; disao je u malim zviduc ima kroz neprestanu, stalno vrituu bol koja je pod vrsto sklopljenim oima izazivala bleskove svetlosti. Zemlja se zatresla pod njim i Nedri je znao da se dinosaurus kree, uo je njeg ov blagi huktav zov i uprkos bolu naterao oi da se otvore, pa ipak nije video nita osim bletavih taki na crnom. Polako je shvatao. Bio je slep. Huanje je bilo glasnije kad se Nedri uspentrao na noge i zateturao du bone str ane kola; talas munine i vrtoglavice preplavio ga je. Dinosaurus je sad bio blizu , oseao je kako mu prilazi, bio maglovito svestan njegovog frktavog daha. Ali nije video. Nije video nita i njegov uas bio je neizmeran. Ispruio je ruke; mahao je divlje ne bi li se odbranio od napada za koga je z nao da e uslediti. A onda je tu bila nova, eua bol, kao usijan no u njegovom stomaku, i Nedri je p osrnuo; posegao je slepo nanie i dodirnuo iskrzanu ivicu svoje koulje, a zatim gus tu, ljigavu masu koja je bila iznenaujue topla, a onda, s uasom iznenada shvatio da u rukama dri sopstvena creva. Dinosaurus ga je rasporio. utroba mu je ispala nap olje. Nedri je pao na zemlju i doekao se na neem krljutastom i hladnom, bilo je to s topalo ivotinje, a onda je osetio novi bol s obe strane glave. Bol je postajao sv e jai, i dok je bio dizan na noge, znao je da mu dinosaurus dri glavu u eljustima, a uas tog shvatanja bio je praen poslednjom eljom, da se sve to bre okona. BUNGALOV "Jo kafe?" utivo upita Hamond. "Ne hvala", ree Henri Vu; zavalio se u stolicu. "Ne mogu vie da jedem." Sedeli su u trpezariji Hamondovog bungalova, u samotnom uglu parka nedaleko od laboratorije. Vu je morao da prizna da je bungalov koga j e Hamond sagradio za sebe skladan, sa oskudnim, gotovo japanskim, linijama. A i veera je bila izvrsna, ako se uzme u obzir da trpezarija jo nije bila potpuno snab devena osobljem. Ali neto u vezi Hamonda Vuu se inilo problematinim. Starac je bio nekako drugai ji... jedva primetno drugaiji. Sve vreme tokom veere Vu je pokuavao da otkrije ta je to. Delimino sklonost brbljanju, ponavljanju, prepriavanju starih pria. Delimino, j edna emocionalna nestabilnost, uaren bes u jednom trenutku, tugaljiva sentimental nost u sledeem. Ali sve se to moglo razumeti prirodnim pratiocem starosti. Donu Ha mondu je, najzad, bilo gotovo sedamdeset sedam godina. Ali bilo je tu i neto drugo. Tvrdoglava iskljuivost. Navaljivanje da sve bude po njegovom. I, na kraju, potpuno odbijanje da se suoi sa situacijom u kojoj se nalazio park. Vu se zapanjio nad dokazom (jo nije sebi dopustio da poveruje da je sluaj zak ljuen) da se dinosaurusi razmnoavaju. Poto ga je Grant pitao o DNK vodozemaca, Vu j e nameravao da pravo ode u svoju laboratoriju i proveri kompjuterske podatke o r azliitim sastojcima DNK. Zato to se, ako se dinosaurusi zaista razmnoavaju, sve u J urskom parku dovodi u pitanje - njihove metode genetikog razvia, njihove genetike k ontrolne metode, sve. ak se i u lizinsku zavisnost moe sumnjati. A ako se ove ivoti nje zaista razmnoavaju, i mogu da opstanu u divljini... Henri Vu je eleo da odmah proveri podatke. Ali Hamond je tvrdoglavo navaljiv ao da mu Vu pravi drutvo za veerom. "A sad, Henri, mora da sauva mesta za sladoled", ree Hamond i odgurnu se od sto la. "Maria pravi najlepi sladoled od umbira." "U redu." Vu je pogledao prekrasnu, utljivu devojku koja je posluivala. Njego ve oi ispratile su je iz sobe, a zatim je pogledom okrznuo jedan jedini video mon itor postavljen na zidu. Monitor je bio taman. "Va monitor ne radi", ree Vu. "Je li?" Hamond ga je letimice pogledao. "Mora da je zbog oluje." Posegao j e iza sebe za telefonom. "Proveriu sa Donom u kontroli." Vu je uo pucketanje statikog uma na telefonskoj liniji. Hamond je slegnuo rame

nima i vratio slualicu na nosa. "Izgleda da su veze prekinute", ree on. "Ili moda Ne dri jo prebacuje podatke. Ima dosta bagova da ispravi tokom ovog vikenda. Nedri j e genije svoje vrste, ali smo morali da ga snano pritisnemo, do kraja, da bi bili sigurni da je sve uradio kako treba." "Moda bih mogao da odem do kontrolne sobe i proverim", ree Vu. "Ne, ne", ree Hamond. "Nema razloga. Da ima problema uli bismo. Ah." Maria se vratila u sobu sa dve porcije sladoleda. "Mora bar da proba, Henri", ree Hamond. "Napravljen je od sveeg umbira, sa istono g dela ostrva. Taj sladoled je staraki porok. Pa ipak..." Po dunosti, Vu je zagnjurio svoju kaiku. Napolju, munja je blesnula i zauo se otar prasak groma. "Bilo je blizu", ree Vu. "Nadam se da munja nee uplaiti decu." "Ne bih rekao", ree Hamond. Probao je sladoled. "Meutim, neto me ipak plai u ve zi parka, Henri." U sebi, Vu oseti olakanje. Moda e se starac najzad suoiti sa injenicama. "ta vas plai?" "Zna, Jurski park je u sutini napravljen za decu. Deca sveta vole dinosauruse i deca e uivati - naprosto uivati - ovde. Njihova mala lica sijae od uivanja kada ko nano vide ove predivne ivotinje. Meutim, bojim se... da moda neu doiveti da to vidim, Henri. Moda neu doiveti da vidim uivanje na njihovim licima." "Mislim da ima jo problema", ree Vu, namrten. "Ali nijedan mi ne pritiska um kao ovaj", ree Hamond, "da moda neu doiveti da v idim njihova sjajna, ozarena lica. Ovo je naa pobeda, ovaj park. Uradili smo ono t o smo naumili. A, seti se, naa prvobitna namera bila je da iskoristimo novostvore nu tehnologiju genetikog inenjeringa da zaradimo novac. Mnogo novca." Vu je znao da je Hamond blizu da uleti u jedan od njegovih starih govora. P odigao je ruku. "Poznato mi je to, Done..." "Kad bi osnovao kompaniju za bioinenjering, Henri, ta bi uinio? Da li bi stvar ao proizvode da pomogne svetu u borbi protiv bolesti i poasti? Ne, dragi moj. To j e grozna ideja. Vrlo siromano korienje nove tehnologije." Hamond tuno odmahnu glavom. "Pa ipak, seti se", ree on, "sve prvobitne kompan ije za genetiki inenjering, kao Genenteh ili Cetus, poele su kao farmaceutske. Novi lekovi za oveanstvo. Plemenite, plemenite svrhe. Na nesreu, lekovi se susreu sa svi m vrstama zapreka. Samo testiranje Ministarstva za hranu i lekove traje pet do o sam godina - ako imate sree. to je jo gore, na tritu postoje sile koje rade. Pretpost avimo da si otkrio udesan lek za rak ili bolesti srca - kao to je to Genenteh uinio . Pretpostavimo da eli da naplati hiljadu ili dve hiljade dolara jednu dozu. Mislio bi da je to tvoje pravo. Najzad, ti si pronaao lek, ti si platio razvoj i testir anje, i trebalo bi da si u mogunosti da zaceni koliko eli. Ali zar zaista misli da e t i to vlada dopustiti? Ne, Henri, nee. Bolesnici nee platiti hiljadu dolara za dozu potrebnog leka - oni ne bi bili zahvalni, bili bi ogoreni. Plavi krst ga ne bi p latio. Oni bi vritali: pljaka. Tako da bi se neto dogodilo. Tvoja patentna prijava bila bi osporena. Dozvole bi ti bile oduzete. Neto bi te nateralo da uvidi razlog - i da prodaje lek po nioj ceni. Sa poslovne take gledita, to ini pomaganje oveanstvu rlo riskantnim poslom. Lino, ja nikad ne bih pomagao oveanstvu." Vu je ve ranije uo tu tvrdnju. I znao je da je Hamond u pravu; neki od novih farmaceutskih proizvoda dobijenih bioinenjeringom zaista su neobjanjivo kasnili i imali patentnih problema. "A sad", ree Hamond, "pomisli kakva je razlika kad pravi neto za zabavu. Zabav a nikom nije potrebna. To ne podlee pod vladin resor. Ako naplaujem pet hiljada do lara dnevno za moj park, ko e me spreiti? Najzad, niko ne mora da doe ovde. I, dale ko bilo od pljake, visoka cena u stvari poveava jagmu za parkom. Poseta postaje st atusni simbol, a svi Amerikanci to vole. Kao i Japanci, a oni, naravno, imaju pu no vie novca." Hamond je pojeo sladoled i Maria je utke odnela posude. "Zna, ona nije odavde ", ree on. "Ona je Haianka. Majka joj je Francuskinja. Ali, u svakom sluaju, Henri, setie se da je originalna namera, koja je leala u osnovi prvobitnog usmeravanja mo je kompanije u ovom smeru - bila osloboditi se vladinog meanja, bilo gde u svetu. " "Kad smo ve kod ostatka sveta..." Hamond se nasmeio. "Ve smo zakupili veliki komad zemlje u Azorima, za Jurski

park Evropa. A zna da smo davno pribavili jedno ostrvo blizu Guama za Jurski park Japan. Gradnja sledea dva Jurska parka poee poetkom naredne godine. Svi e biti zavren i za manje od etiri godine. Tada e neposredni prihodi prevazilaziti deset milijard i dolara godinje, a trgovina, televizija i prava trebalo bi da to udvostrue. Ne vi dim razloga da se bakemo sa dejim ljubimcima, kako su mi rekli da Lu Dodson misli d a planiramo da uinimo." "Dvadeset milijardi dolara godinje", tiho ree Vu; vrteo je glavom. "Oprezno govorei", ree Hamond. Nasmeio se. "Nema razloga za neobuzdana nagaanja . Jo sladoleda, Henri?" "Jeste li ga nali?" prasnu Arnold, kada je uvar uao u kontrolnu sobu. "Ne, gospodine Arnold." "Naite ga." "Mislim da nije u zgradi, gospodine Arnold." "Onda pogledajte u kolibi", ree Arnold, "pogledajte u zgradi za odravanje, po gledajte u pomono spremite, svuda pogledajte, ali ga naite." "Stvar je ..." uvar se nekao. "Gospodin Nedri je debeo, je li tako?" "Tako je", ree Arnold. "Debeo je. Debeli skot." "E, pa, Dimi dole iz glavnog predvorja kae da je neki debeljko otiao u garau." Maldun se naglo okrenuo. "U garau? Kada?" "Pre oko deset, petnaest minuta." "Isuse", ree Maldun. Dip se uz kripu zaustavio. "ao mi je", ree Harding. Pod svetlou farova, Eli je ugledala krdo apatosaurusa kako trupka preko puta. est ivotinja, svaka velika kao kua, i beba velika kao odrastao konj. Apatosaurusi su se kretali u neuurbanoj tiini, ne pogledavi ni jednom dip i njegove upaljene faro ve. Na jednom mestu, beba se zaustavila; polokala vodu iz barice na putu, a zati m krenula dalje. Slino krdo slonova uzbudilo bi se zbog dolaska kola, trubili bi i napravili krug da zatite bebu. Meutim, ove ivotinje nisu pokazivale strah. "Ne vide nas?" upi ta ona. "Ne, ne ba", ree Harding. "Naravno, u bukvalnom smislu one nas vide, ali im m i nita ne znaimo. Mi gotovo nikada nismo vozili kola nou, tako da nemaju nikakvog i skustva s njima. Mi smo samo udni, vonjavi objekti u njihovom okruenju. Ne predsta vljamo nikakvu pretnju, pa nismo ni zanimljivi. Ja sam povremeno izlazio nou i ob ilazio bolesne ivotinje, pa bi mi u povratku ovi prikani zapreavali put po sat ili vie." "ta onda radite?" Harding se iskezio. "Putam snimljen urlik tiranosaurusa. To ih pokree. Ali net o se naroito ne boje tiranosaurusa. Ovi apatosaurusi su toliko veliki da uopte nem aju predatore. Oni mogu da slome tiranosaurusu vrat jednim zamahom repa. I to zn aju. A i tiranosaurusi." "Ali oni nas vide. Mislim, ako iziemo iz kola..." Harding je slegnuo ramenima. "Verovatno ne bi reagovali. Dinosaurusi imaju odlinu otrinu vida, ali u osnovi imaju vizuelni sistem vodozemaca: podeen je na pok ret. Loe vide nepokretne stvari." ivotinje su pole; koa im je blistala na kii. Harding je ubacio u brzinu. "Misli m da sad moemo da nastavimo, ree on. Vu ree: "Mislim da ete otkriti da se na va park vri pritisak, ba kao to postoje p ritisci na Genentehove lekove." On i Hamond su se preselili u dnevnu sobu, i sad su gledali kako oluja iba veliki stakleni prozor. "Ne vidim kako", ree Hamond. "Naunici mogu da poele da vas ogranie, ak zaustave." "E, pa, to ne mogu", ree Hamond. Prodrmao je prst u pravcu Vua. "Zna li zato b i naunici to pokuali? Naravno, zato to ele da istrauju. To je sve to su oduvek eleli, a istrauju. Ne da neto postignu. Ne da uine nekakav napredak. Samo da istrauju. E, p a, mi za njih imamo iznenaenje." "O tome nisam razmiljao", ree Vu. Hamond uzdahnu. "Siguran sam da bi naunicima bilo zanimljivo da istrauju. Ali dolazite do take kada su ivotinje naprosto preskupe da se koriste za istraivanje. Ovo je predivna tehnologija, Henri, ali je takoe zastraujue skupa. injenica je da to

samo zabava moe potpomoi." Hamond je slegnuo ramenima. "Naprosto je tako." "Ali ako bude pokuaja da se zatvori..." "Suoi se s prokletim injenicama, Henri", nervozno ree Hamond. "Ovo nije Amerik a. Ovo nije ak ni Kostarika. Ovo je moje ostrvo. Ja ga posedujem. I nita me nee spr eiti da otvorim Jurski park za svu decu sveta." Zakikotao se. "Ili, barem, za onu bogatu. A kaem ti, ona e ga voleti." Na stranjem seditu Eli Satler je netremice zurila kroz prozor. Vozili su kroz kiom natopljenu dunglu. Poslednjih dvadeset minuta, otkako su apatosaurusi preli p reko puta, nisu videli nita. "Sada smo blizu reke", ree Harding, dok je vozio. "Negde je tu s leve strane ." Odjednom je ponovo legao na konice. Kola su se klizala i zaustavila ispred op ora malih zelenih ivotinja. "E, pa, veeras imate pravu predstavu", ree on. "Ovo su kompii." Prokompsognatidi, pomisli Eli; poelela je da je Grant tu da ih vidi. Ovo su bile ivotinje iji jedan primerak su videli na faksu, u Montani. Mali tamnozeleni p rokompsognatidi su odjurili na drugu stranu puta, a onda unuli na stranje noge, kra tko urliui, pre nego to su pourili dalje u no. "udno", ree Harding. "Pitam se kuda su se uputili? Znate, kompii se obino ne kr eu nou. Penju se na drvee i ekaju dnevnu svetlost." "Zato su onda sada napolju?" upita Eli. "Nita mi ne pada na pamet. Znate, kompii su leinari, kao jastrebovi. Privlae ih ivotinje na samrti i imaju izuzetno osetljiv njuh. Mogu da namiriu ivotinju na sam rti miljama udaljenu." "Onda idu ka ivotinji na samrti." "Na samrti, ili ve mrtvoj." "Da li da ih sledimo?" "Radoznao sam", ree Harding. "Da, to da ne. 'Ajde da vidimo kuda idu." Okrenuo je kola i poao za kompiima. TIM Tim Marfi leao je u dipu, a obraz mu je bio pritisnut uz ruicu vrata kola. Pol ako je dolazio k svesti. eleo je samo da spava. Pomerio se i osetio bol u jagodino j kosti, tamo gde je bila pritisnuta o metalna vrata. Celo telo ga je bolelo. Ru ke, noge i vei deo glave - u glavi je oseao grozan, tutnjei bol. Sav taj bol ga je navodio opet na san. Podigao se na jedan lakat, otvorio oi i bljunuo; povraao je svuda po koulji. O setio je gorak ukus ui i nadlanicom obrisao usta. Glava mu je pulsirala; osetio je vrtoglavicu i morsku bolest, kao da se svet pokree, kao da se on ljulja tamo-amo na amcu. Tim je zastenjao i preturio se na lea da se udalji od lokve izbljuvka. Zbog bola u glavi disao je u kratkim, plitkim uzdasima. I jo mu je bilo muka, kao da s e sve oko njega kree. Otvorio je oi i pogledao unaokolo; pokuavao je da se sredi. Bio je u dipu. Ali kola mora da su se preturila na bok, jer je leao leima nasl onjen na suvozaeva vrata i gledao volan; iza njega granje drvea pokretalo se na ve tru. Kia je gotovo prestala, ali kapi vode jo su padale na njega kroz polupan vetr obran. Znatieljno je zurio u delie stakla. Nije mogao da se seti kako se vetrobran s lomio. Nije mogao da se bilo ega seti, osim da su zastali na putu i da je razgova rao sa doktorom Grantom kada im je dinosaurus priao. Bilo je to poslednje ega se s eao. Ponovo mu je bilo loe, pa je sklopio oi sve dok munina nije prola. Bio je svest an ritikog zvuka krckanja, kao kod snasti amca. Sa vrtoglavicom i muninom u stomaku , zaista se oseao kao da se kola kreu pod njim. Ali kad je ponovo otvorio oi, video je da je to tako - dip jeste se kretao; leao je na boku i njihao napred-nazad. Cela kola su se kretala. Oprezno, Tim se osovio na noge. Stao je na vrata saputnika i provirio preko upravljake table kroz slomljeni vetrobran. Prvo je video samo gust lisnati pokro v koji se kretao na vetru. Ali tu i tamo video je procepe, a iza pokrova zemlja je bila...

Zemlja je bila dvadeset stopa ispod njega. Zurio je, bez razumevanja. Dip je leao na boku na granama velikog drveta, dva deset stopa iznad zemlje, i njihao se napred-nazad na vetru. "O, sranje", ree on. ta sad da radi? Stajao je na vrhovima prstiju i virio na polje; pokuavao je da vidi to bolje i drao se za volan kao za oslonac. Volan se slo bodno okrenuo u njegovoj ruci, a uz glasno krak dip se pomerio i pao nekoliko sto pa kroz granje drveta. Pogledao je kroz razbijeno staklo prozora saputnika dole na zemlju. "O, sranje. O, sranje", neprestano je ponavljao. "O, sranje. O, sranje." Jo jedno glasno krak - dip se stresao jo stopu nanie. Morao je da se iskobelja odavde. Pogledao je niz noge. Stajao je na ruici vrata. Kleknuo je i pogledao ruicu. U mraku nije mogao najbolje da vidi, ali je razaznao da su vrata ulubljena ka na polje tako da se ruica nije mogla da okrene. Nikad nee otvoriti vrata. Pokuao je da spusti prozor, ali i on je bio zaglavljen. Onda se setio stranjih vrata. Moda e nj ih moi da otvori. Naslonio se preko prednjeg sedita i kola se iznenada nagnue zbog premetanja teine. Paljivo, Tim je posegao nazad i okrenuo ruicu stranjih vrata. I ona su bila zaglavljena. Kako e da izie? uo je frktanje i pogledao dole. Tamni oblik proe ispod njega. To nije bio din osaurus. Ovaj oblik bio je trbuast i nekako je njukao dok se gegao. Rep se njihao napred-nazad i Tim je ugledao dugake iljke. Bio je to stegosaurus, koji se oigledno oporavio od bolesti. Tim se pitao gd e su ostali ljudi: enaro, Satlerova i veterinar. Poslednji put video ih je kod st egosaurusa. Pre koliko je to bilo? Pogledao je na sat, ali prednja strana bila j e slomljena; nije mogao da vidi brojeve. Skinuo ga je i hitnuo ga u stranu. Stegosaurus je frknuo kroz nos i krenuo dalje. Sada je jedini zvuk bio veta r u drveu i krckanje dipa dok se pomerao napred-nazad. Morao je da se iskobelja odatle. Tim je zgrabio ruicu i pokuao silom, ali bila je vrsto zaglavljena. Uopte nije mogla da se pomeri. Onda je shvatio ta nije u redu: stranja vrata bila su zakljuana ! Tim je podigao kukicu i okrenuo ruicu. Stranja vrata su se otvorila u luku, nanie - i zastala na grani nekoliko stopa ispod. Otvor je bio uzan, ali Tim je mislio da moe da se provue kroz njega. Suzdravaj ui dah, polako se ispuzao nazad na stranje sedite. Dip je krckao, ali je ostao u ist om poloaju. Drei se za nosae vrata sa obe strane, Tim se polako spustio kroz uski na gnuti otvor vrata. Uskoro je leao potrbuke na nakrivljenim vratima; noge su mu vis ile iz kola. Mahnuo je nogama u vazduhu - stopala su mu dotakla neto vrsto - granu - i on je oslonio teinu na nju. im je to uradio, grana se savila i vrata su se jo ire otvorila i izbacila ga i z dipa. On pade - lie mu je grebalo lice - telo mu je odskakivalo od grane do grane - potres - razdirui bol, jarka svetlost u glavi... Uz tresak se zaustavio; izgubio je dah. Leao je presavijen preko velike gran e; gorua bol u stomaku. Tim je uo jo jedno krak i podigao pogled ka dipu, velikom tamnom obliku pet st opa iznad njega. Jo jedno krak. Kola su se nagnula. Tim je naterao sebe da se pokrene, da pone da se sputa dole. Voleo je ranije da se vere na drvee. Bio je dobar penja. A ovo je bilo dobro drvo za penjanje; gra ne su bile na malom rastojanju, gotovo kao stepenite... Krakkk... Kola su se definitivno kretala. Tim se probijao nanie; klizio je preko mokrih grana, oseao lepljiv sok na akam a, urio. Nije se spustio vie od nekoliko stopa, kada je dip krcnuo poslednji put, a onda, polako, vrlo polako, preturio se vrhom napred. Tim je ugledao veliku zele nu reetku i prednje farove kako se njiu dole ka njemu, a onda je dip slobodno pao, dobijajui na ubrzanju dok je hrlio ka njemu, udario o granu gde je Tim upravo bio ... I zastao.

Timovo lice bilo je samo par ini od ulubljene reetke, savijene ka unutra kao a volja usta, sa farovima umesto oiju. Nafta je kapala po njegovom licu. I dalje je bio dvanaest stopa iznad zemlje. Posegao je dole, naao jo jednu gr anu i krenuo nanie. Iznad, ugledao je kako se grana savija pod teinom dipa, a onda je pukla i dip je pohrlio ka njemu; znao je da ne moe da ga izbegne, nije mogao da se spusti dovoljno brzo, tako da se samo prepustio. Padao je ostatak puta. Prevrtao se, treskao, oseao bol u svakom delu tela, sluao kako dip mrvi grane dok pada iznad njega kao ivotinja koja ga goni, a onda je ramenom udario o meku z emlju i otkotrljao se koliko je jako mogao, a zatim se pribio uz stablo, u trenu tku kad se dip sruio uz glasan metalni tresak i iznenadan vreli izliv elektrinih is krica, koje su mu se zabile u kou i prtale i cvrale na mokroj zemlji oko njega. Polako, Tim je ustao. U tami, uo je njukanje i ugledao stegosaurusa kako se v raa; bio je oigledno privuen padom dipa. Dinosaurus se kretao tromo, niska glava bil a mu je izbaena napred, a velike hrskaviave ploe vodile su u dva reda du hrpta lea. P onaao se kao prerasla kornjaa. I glupo kao ona. I sporo. Tim je podigao kamen i bacio ga. "Gubi se!" Kamen se tupo odbio od ploa. Stegosaurus je i dalje prilazio. "Ajde, bei! Bei!" Bacio je jo jedan kamen i pogodio stegosaurusa u glavu. ivotinja je zaroktala , polako se okrenula i polako se odvukla u pravcu iz koga je i dola. Tim se naslonio na skreni dip i pogledao unaokolo u tami. Morao je da se vrat i ostalima, ali nije eleo da se izgubi. Znao je da je negde u parku, verovatno ne mnogo daleko od glavnog puta. Kad bi samo mogao da se orijentie. Nije mnogo vide o u mraku, ali... Onda se setio naoara. Uzverao se uz razbijen vetrobran u dip i naao naoare za no i radio. Radio je bi o razbijen i nem, tako da ga je ostavio. Ali naoare su jo radile. Ukljuio ih je, vi deo uspokojavajue poznati fosforescentni zeleni lik. Sa naoarima, video je sruenu ogradu s leve strane i krenuo ka njoj. Ograda je bila visoka dvanaest stopa, ali tiranosaurus ju je lako sravnio sa zemljom. Tim je pourio preko nje, proao kroz jedno podruje gustog zelenila i iziao na glavni put . Kroz naoare, video je drugi dip prevrnut na bok. Potrao je ka njemu, uzdahnuo i pogledao unutra. Kola su bila prazna. Nije bilo traga doktoru Grantu i doktoru Malkolmu. Kuda su nestali. Kuda su nestali? Dok je tako stajao sam na putu u dungli, u noi, i sa tim praznim kolima, oset io je iznenadnu paniku i brzo se okrenuo oko sebe; svetlozeleni svet u naoarima z avrteo se. Neto bledo pored puta zapalo mu je u oi. Bila je to Leksina bejzbolka. Obrisao je blato s nje. "Leksi!" Tim je vikao koliko je mogao; nije mario to ivotinje mogu da ga uju. Oslukivao je, ali bio je to samo vetar i kapkanje s drvea. "Leksi!" Nejasno se seao da je i ona bila u dipu kada je tiranosaurus napao. Je li ost ala tamo? Ili je pobegla? Dogaaji tokom napada bili su mu zbrkani u glavi. Nije b io najsigurniji ta se dogodilo. Bilo mu je neprijatno i od same pomisli na to. St ajao je na putu i dahtao od panike. "Leksi!" inilo se da se no sklapa oko njega. Bilo mu je ao samog sebe; seo je u hladnu kinu baricu na putu i neko vreme cmizdrio. Kada je najzad prestao, jo je uo cmizdre nje. Bilo je slabo i dolazilo je negde dalje uz put. "Koliko je prolo?" upita Maldun, vrativi se u kontrolnu sobu. Nosio je crnu m etalnu kutiju. "Pola sata." "Hardingov dip ve je trebalo da se vrati." Arnold je ugasio cigaretu. "Siguran sam da e svakog trena stii."

"Jo ni traga od Nedrija?" "Ne. Jo ne." Maldun je otvorio kutiju u kojoj je bilo est portabl radija. "Podeliu ih ljud ima u zgradi." Pruio je jedan Arnoldu. "Uzmi i punja." Ovo su nai radio aparati za nudu, ali niko ih, prirodno, nije ukljuivao. Puni ih dvadeset minuta, a onda pokuaj da dozove kola." Henri Vu je otvorio vrata s oznakom OPLODNJA i uao u zatamnjenu laboratoriju . Nije bilo nikoga; oigledno, svi tehniari jo su bili na veeri. Vu je otiao pravo do kompjuterskog terminala i ukucao DNK dnevnike. DNK je tako veliki molekul da sva ka vrsta zauzima deset gigabajta na optikom disku, ne bi li se sauvale pojedinosti o svim iteracijama. Morae da proveri svih petnaest vrsta. Bila je to strahovita koliina informacija koju je trebalo pretraiti. Jo mu nije bilo jasno zato je Grant mislio da bi DNK abe mogla da bude vana. Sa m Vu esto nije ni razlikovao jednu vrstu DNK od druge. Najzad, vei deo lanca DNK p otpuno isti kod svih ivih bia. DNK je neverovatno stara supstanca. Ljudska bia koja hodaju ulicama savremenog sveta i ljuljaju ruiaste bebice retko zastaju da razmis le da je supstanca u sreditu svega toga - supstanca koja je zapoela igru ivota - he mijska materija stara gotovo kao i sama Zemlja. Molekul DNK tako je star da je n jegova evolucija u sutini zavrena pre vie od dve milijarde godina. Od tada, bilo je malo toga novog. Samo nekoliko skoranjih kombinacija starih gena - i to ne mnogo . Kada uporedite DNK oveka sa DNK prostih bakterija, otkriete da je samo oko 10 procenata vlakna razliito. Ovaj svojevrsni konzervativizam DNK ohrabrio je Vua d a koristi koju god DNK poeli. Dok je pravio svoje dinosauruse, Vu je baratao sa D NK kao to bi vajar koristio glinu ili mermer. Slobodno je stvarao. Pokrenuo je program za kompjutersko pretraivanje, jer je znao da mu je potre bno dva-tri minuta rada. Ustao je i etkao laboratorijom, proveravao ureaje, na osn ovu dugotrajne navike. Zapazio je da na grafikonu pisaa sa spoljne strane vrata z amrzivaa, na kome je beleena temperatura u zamrzivau, postoji pik. udno, pomisli on. Znai, neko je ulazio u zamrziva. I to nedavno - u poslednjih pola sata. Ali ko bi tamo ulazio nou? Kompjuter se oglasio pitanjem, dajui znak da je prva pretraga po podacima zav rena. Vu je priao da vidi ta ima, a kada je ugledao ono to se nalazilo na ekranu, za boravio je i na zamrziva i na pik na grafikonu. Rezultat je bio jasan: svi dinosaurusi koji su se razmnoavali u sebi su imal i rana, ili DNK abe. Nijedna druga ivotinja nije. Vu i dalje nije razumeo zato bi s e zbog toga razmnoavali. Meutim, vie nije mogao da porie da je Grant u pravu. Dinosa urusi su se razmnoavali. LEKSI Bila je sklupana u velikoj drenanoj cevi prenika jednog metra koja je vodila i spod puta. Imala je bejzbol rukavicu u ustima i ljuljala se napred-nazad, nepres tano udarajui glavom o unutranju stranu cevi. Unutra je bilo mrano, ali on ju je ja sno video uz pomo naoara. Izgledalo je da nije povreena i on je osetio nalet olakanj a. "Leksi, ja sam, Tim." Nije odgovorila. Nastavila je da udara glavom o cev. "Izii napolje." Odrino je odmahnula glavom. Video je da je strano uplaena. "Leksi", ree on, "ako izie, postiu te da nosi ove naoare za no." Samo je odmahnula glavom. "Vidi ta imam", ree on i podie ruku. Zurila je, bez razumevanja. Verovatno je bilo suvie mrano da bi videla. "Tvoja lopta, Leksi. Naao sam tvoju loptu." "Pa ta." Pokuao je drugi pristup. "Mora da je neudobno tamo unutra. A i hladno. Zar n e bi volela da izie?" Nastavila je da lupa glavom o cev. "Zato nee?" "Napolju su itovinje."

To ga je za trenutak pogodilo. Ve godinama nije rekla 'itovinje'. "itovinje su otile", ree on. "Ima jedna velika. Tiranosaurus reks." "Otiao je." "Gde je otiao?" "Ne znam, ali vie nije ovde", ree Tim; nadao se da govori istinu. Leksi se nije pomerila. uo je kako ponovo udara. Tim je seo na travu sa spol jne strane cevi, tamo gde je mogla da ga vidi. Na mestu gde je seo zemlja je bil a mokra. Obgrlio je kolena i ekao. Nije mogao nita drugo da smisli. "Ja u samo da s edim ovde", ree on. "I da odmaram." "Je l' tata tamo napolju?" "Nije", ree on; oseao se udno. "On je kod kue, Leksi." "A mama?" "Nije, Leksi." "Ima li nekog od odraslih tamo napolju?" upita Leksi. "Jo nema. Ali sam siguran da e uskoro da dou. Verovatno su na putu." Onda je uo kako se ona kree u cevi i izlazi. Drhtala je od hladnoe, a na elu je imala osuenu krv, meutim, sve ostalo na njoj bilo je u redu. Iznenaeno je pogledala unaokolo i upitala: "Gde je doktor Grant?" "Ne znam." "Pa, pre je bio ovde." "Bio je? Kada?" "Pre", ree Leksi. "Videla sam ga iz cevi." "Kuda je otiao?" "Otkud ja znam?" ree Leksi i napui usne. Poela je da vie: "Zdravooo Zdra-vooo! Doktore Grant? Doktore Grant!" Tim se nelagodno oseao zbog buke koju je pravila - dinosaurus je mogao da se vrati - meutim, trenutak kasnije uo je povik kao odgovor. Dolazio je s desne stra ne, iz pravca dipa iz koga je Tim iziao pre nekoliko minuta. Kroz naoare, Tim je sa olakanjem ugledao doktora Granta kako hoda prema njima. Koulja mu je bila potpuno pocepana na ramenu, ali, inae, izgledalo je da je s njim sve u redu. "Hvala Bogu", ree Grant. "Traio sam vas." Drhtei, Ed Redis je ustao u obrisao hladno blato s lica i ruku. Proveo je vrl o loih pola sata, ukljeten izmeu velikih gromada na padini ispod puta. Znao je da t o nije neko skrovite, ali bio je uspanien i nije mogao jasno da razmilja. Uvalio se u ovo hladno blatite; pokuao je da se sabere, ali stalno mu je na pamet padao taj dinosaurus. Dinosaurus koji je prilazio. Prilazio kolima. Ed Redis nije se tano seao ta se posle toga dogaalo. Seao se da je Leksi neto rek a, ali da se nije zaustavio, nije mogao da se zaustavi, pa je samo trao i trao. S druge strane puta izgubio je tlo pod nogama i otkotrljao se nizbrdo. Zaustavio s e kod nekih gromada. Uinilo mu se da moe da otpuzi i sakrije se meu gromade - bilo je dovoljno prostora - pa je to i uradio. Zadihan i uplaen, nije razmiljao ni o emu , osim o tome kako da pobegne od tiranosaurusa. Najzad, kad se kao pacov ukljetio meu gromade, malo se smirio. A onda ga je preplavio uas i stid to je ostavio onu d ecu, to je naprosto pobegao, to je samo sebe spasao. Znao je da bi trebalo da se v rati do puta, da pokua da ih izbavi, jer je oduvek zamiljao da je u stisci hrabar i hladnokrvan, ali kad god bi pokuao da uspostavi kontrolu nad sobom, da se nater a da se tamo vrati - nekako uopte nije mogao. Poeo je da osea paniku, imao je probl ema s disanjem i nije mogao da se pomakne. Rekao je sam sebi da je to, i onako, beznadeno. Ako su deca i dalje na putu, nemaju anse da preive i sasvim sigurno im on nita ne bi pomogao, pa moe i da ostane tu gde jeste. Niko osim njega nee saznati ta se dogodilo. I tu nita ne moe da se uin i. Nita nije ni moglo da se uini. I tako se Redis pola sata zadrao meu gromadama, bor ei s s panikom, paljivo izbegavajui da razmilja o tome da li su deca mrtva i ta e Hamo nd na to rei kad otkrije. Ono to ga je najzad nagnalo da se pokrene bio je neobian oseaj koji je zapazio u ustima. Jedna strana usta inila mu se neobinom, nekako je utrnula i peckala ga, pa se pitao nije li je povredio tokom pada. Redis je dodirnuo lice i dotakao nad uveno meso pored ustiju. Bilo je neobino, ali uopte ga nije bolelo. Onda je shvati o da je nateno meso pijavica koja je postajala sve deblja kako je sisala njegove

usne. Praktino mu je bila u ustima. Drhtei od munine, Redis je otkinuo pijavicu; ose tio je kako se ona odvaja od mesa njegovih usana i mlaz tople krvi u ustima. Plj unuo je i sa gaenjem zavitlao je u umu. Video je jo jednu pijavicu na podlaktici i skinuo i nju; iza nje je ostala tamna, krvava pruga. Isuse, verovatno su svuda p o njemu. Taj pad nizbrdo. Ova brda u dungli puna su pijavica. Kao i mrane, senovit e raspukline. ta radnici kau? Pijavice se uvlae u donji ve. Vole topla mesta. Vole d a ti se penju uz... "Zdravooo!" Zastao je. Bio je to glas, noen vetrom. "Zdravoo! Doktore Grant!" Isuse, to je devojica. Ed Redis je oslunuo boju njenog glasa. Nije delovala uplaeno ili da je neto bol i. Samo je uporno dozivala i polako mu je sinulo da se neto drugo moralo dogoditi , da je tiranosaurus sigurno otiao - ili da barem nije napao - i da suostali ljud i moda jo ivi. Grant i Malkolm. Moda su svi ivi. To shvatanje u deliu sekunde ga je po vratilo, onako kao to se otrezni u deliu sekunde kad te panduri pokupe, i osetio se bolje, jer je znao ta treba da radi. I dok je puzao gore iz gromada, ve je formul isao sledei korak, ve procenjivao ta e rei, kako e od ovog trenutka postupati. Redis je obrisao hladno blato s lica i ruku, dokazni materijal da se krio. N ije ga bilo sramota, to se krio, ali sad je morao da preuzme odgovornost. Verao s e ka putu, ali kad je iziao iz lia, za trenutak je izgubio orijentaciju. Uopte nije video kola. Nekako je bio u podnoju brda. Dipovi mora da su na vrhu. Poao je uzbrdo, nazad ka dipovima. Bilo je vrlo tiho. Stopala su mu pljuskala po blatnjavim baricama. Vie nije uo devojicu. Zato je prestala da zove? Dok je hoda o, poeo je da razmilja da joj se moda neto nije dogodilo. U tom sluaju, ne bi trebalo da se tamo vraa. Moda je tiranosaurus jo u blizini. A on je tu, ve u podnoju brda. T oliko blii kui. A bilo je toliko tiho. Sablasno, bilo je toliko tiho. Ed Redis se okrenuo i poao nazad ka kampu. Alan Grant je rukama preao preko njenih udova; kratko je stiskao za ruke i n oge. inilo se da je nita ne boli. Bilo je to zauujue, osim posekotina na glavi, bila je u redu. Kazala sam vam", ree ona. "Pa, morao sam da proverim." Deak nije bio te sree. Nos mu je natekao i boleo ga je; Grant je pretpostavlj ao da je slomljen. Desno rame bilo mu je jako nagnjeeno i oteeno. Meutim, izgledalo je da su mu noge itave. Oba deteta mogla su da idu. To je bilo vano. Sam Grant bio je u redu, osim ogrebotine du desne strane grudi, gde ga je ti ranosaurus udario kandom. Pekla ga je prilikom svakog daha, ali nije mu ograniaval a kretanje. Pitao se nije li bio u nesvesti od udara, jer se tek maglovito seao d ogaaja koji su neposredno prethodili trenutku kad je seo uspravno, stenjui, u umi, deset jardi od dipa. U poetku, grudi su mu krvarile, pa je pritisnuo lie na ranu, al i posle se krv zgruala. Onda je poao unaokolo, da trai Malkolma i decu. Grant jo nij e verovao da je iv i, kako su razbacane slike poele da mu se vraaju, pokuao je da ih osmisli. Tiranosaurus je lako mogao da ih sve ubije. Zato nije? "Gladna sam", ree Leksi. "I ja", ree Grant. "Moramo da se vratimo u civilizaciju. I moramo da im kaemo za brod." "Mi smo jedini koji znaju?" upita Tim. "Da. Moramo da se vratimo i kaemo im." "Onda da poemo putem prema hotelu", ree Tim; pokaza nizbrdo. "Tako emo se sres ti sa njima kad pou po nas." Grant je razmatrao taj problem. A neprestano je razmiljao o jednom: tamni ob lik koji je proao izmeu dipova ak i pre nego to je napad zapoeo. Koja li je to bila iv tinja? Mogao je da smisli samo jedno: mali tiranosaurus. "Ne mislim tako, Time. Put ima visoku ogradu s obe strane", ree Grant. "Ako je jedan od dinosaurusa dole niz put, biemo u zamci." "Onda da saekamo ovde?" upita Tim. "Da", ree Grant. "Da saekamo dok neko ne doe." "Gladna sam", ree Leksi. "Nadam se da nee dugo trajati", ree Grant.

"Neu da ostanem ovde", ree Leksi. A onda, iz podnoja brda, uli su kako neki ovek kalje. "Ostanite ovde", ree Grant. Potrao je napred, da vidi ta ima dole. "Ostani ovde", ree Tim i potra za njim. Leksi je pola za bratom. "Ne ostavljajte me, ne ostavljajte me ovde, momci.. ." Grant joj je stavio aku preko usana. Poela je da se buni. On zavrte glavom i pokaza preko brda, da ona pogleda. U podnoju, Grant je ugledao Eda Redisa, kako stoji kruto, nepomian. uma oko nje ga postala je smrtonosno tiha. Postojano brujanje cvraka i aba odjednom je prestal o. ulo se samo blago utanje lia i cviljenje vetra. Leksi je pola da neto kae, ali Grant ju je povukao do stabla najblieg drveta i zagnjurio meu jako vornovato korenje u osnovi. Tim je stigao odmah iza njih. Grant mu je stavio svoje ake na usne, dajui im znak da ute, a onda polako pogledao oko d rveta. Put ispod bio je mraan, a kako su se grane velikog drvea kretale na vetru, me seina koja se probijala, inila je areni, pomiui obrazac. Ed Redis je nestao. Grant ga je za tren pronaao. Novinar je bio stisnut uz stablo velikog drveta i grlio ga. R edis se uopte nije micao. uma je ostala tiha. Leksi je nestrpljivo cimala Granta za koulju; elela je da zna ta se dogaa. A on da, negde jako blizu, uli su blag, frktav izdisaj, tek neto ujniji od vetra. I Leks i ga je ula, jer je prestala da se bori. Zvuk je opet doplovio do njih, blag, kao uzdah. Grant je pomislio da zvuk g otovo lii na disanje konja. Grant je pogledao Redisa i video pokretne senke koje je meseina bacala na sta blo drveta. A onda je Grant shvatio da je tu jo jedna senka, dodata na ostale, al i nepomina; snaan, zakrivljen vrat i kvadratna glava. Ponovo izdisaj. Tim se oprezno nagnuo da pogleda. I Leksi. uli su krak, kad se grana slomila i na stazu stupi tiranosaurus. Bio je mlad : imao je oko osam stopa i kretao se nepretnim korakom mlade ivotinje, gotovo kao tene. Mladi tiranosaurus gegao se stazom; prilikom svakog koraka zastajao je i n juio vazduh, pre nego to bi nastavio dalje. Proao je drvo gde se Redis krio i niim ni je pokazao da ga je video. Grant je video kako se Redisovo telo neznatno opustilo . Redis okrenu glavu; pokuavao je da posmatra tiranosaurusa iza drveta. Tiranosaurus je sada bio izvan vidnog polja niz put. Redis je poeo da se oputa i pustio se od drveta. Ali dungla je i dalje bila tiha. Redis se jo pola minuta dra o u blizini drveta. Onda su se zvuci vratili u dunglu: prvo ispitivako kreketanje a ba koje ive na drveu, cvranje cvraka, a onda itav hor. Redis se odmakao od drveta i pr otresao ramena, oslobaajui napetost. Odetao je nasred puta, gledajui u pravcu dinosa urusa koji je otiao. Napad je doao s leva. Mladunac je zaurlao i zamahom glave oborio Redisa na zemlju. On vrisnu i oso vi se na noge, ali dinosaurus je navalio i mora da ga je stranjom nogom pribio na zemlju, jer je odjednom Redis bio nepokretan; sedeo je na stazi, vikao na dinosa urusa i mahao rukama prema njemu, kao da moe da ga uplai. Mladi dinosaurus kao da je bio zbunjen zvukovima; pokretima koji su dopirali od strane majunog plena. Mla dunac je nagnuo glavu i znatieljno njuio, a Redis ga je pesnicama udario u njuku. "Bei! Gubi se! 'Ajde, bei!" Redis je vikao koliko god je mogao, a dinosaurus s e povukao i pustio Redisa da stane na noge. Redis je vikao: "Aha! uo si me! Bei! Gub i se!" dok se udaljavao od dinosaurusa. Mladune je i dalje znatieljno posmatralo n eobinu, bunu ivotinju ispred sebe, ali kad je Redis napravio nekoliko koraka, zalete lo se i ponovo ga sruilo. Igra se s njim, pomisli Grant. "Hej!" viknuo je Redis, dok je padao, ali mladunac ga nije gonio; dopustio m u je da se uspravi. On je skoio na noge i nastavio da se povlai. "Ti glupi... naza d! Nazad! uo si me... nazad!" vikao je kao krotitelj lavova. Mladunac je riknuo, ali nije napao, a Redis se sad povlaio ka drveu i visokom zelenilu sa desne strane. Jo nekoliko koraka i bie u skrovitu. "Nazad! T.! Nazad!"

vikao je Redis, a onda, u poslednjem trenutku, mladunac se zaleteo i oborio Redisa na lea. "Prekini!" dreknu Redis, a mladunac je sagao glavu i Redis poe da vriti. Bez rei, samo visok vrisak. Vrisak je odjednom prestao, a kada je mladunac podigao glavu, Grant mu je u eljustima video iskidano meso. "Oh, ne", tiho ree Leksi. Pored nje, Tim se okrenuo; iznenada mu je bilo muk a. Naoare za no skliznule su mu s ela i sletele na zemlju uz metalni zveket. Mladuneva glava naglo je poskoila i pogledala ka vrhu brda. Tim je podigao svoje naoare, a Grant zgrabio ruke oba deteta i poeo da tri. KONTROLA Po noi, kompii su urili du puta. Hardingov dip ih je pratio na kratkom rastojanj u. Eli je uperila prstom dalje uz put. "Je li to svetlo?" "Moe biti", ree Harding. "Lii gotovo na farove." Radio je najednom zazujao i zakrao. uli su Dona Arnolda kako kae: "... ste tamo ?" "Ah, evo ga", ree Harding. "Najzad." Pritisnuo je dugme. "Da, Done, ovde smo. Blizu smo reke i sledimo kompie. Jako je zanimljivo." Jo kranja. "...mo vaa kola ..." "ta kae?" upita enaro. "Neto o kolima", ree Eli. Na Grantovom nalazitu u Montani Eli je rukovala radi ofonijom. Posle godina iskustva, izvetila se u primanju poruka. "Mislim da je rek ao da su mu potrebna vaa kola." Harding je pritisnuo dugme. "Done? Jesi li tu? Ne ujem najbolje. Done?" Blesak munje, praen dugim pitanjem statikog uma, a zatim napet Arnoldov glas: " ... gde ste ...i..." "Milju severno od padoka hipsija. Blizu reke; pratimo neke kompie." "Ne... prokleto dobro ... vraajte se ...mah!" "Zvui kao da ima problema", ree Eli, namrtena. Napetost u glasu bila je primet na. "Moda bi trebalo da se vratimo." Harding slegnu ramenima. "Don esto ima probleme. Znate kakvi su inenjeri. Oni sve hoe po knjizi." Pritisnuo je dugme na radiju. "Done, kai opet, molim..." Jo kranja. Jo statikog uma. Glasan prasak munje. Onda: "...Maldu... treba tvoja kola ...a d..." enaro se namrtio. "Kae li da Maldun treba naa kola?" "Tako je zvualo", ree Eli. "Pa, to nema nikakvog smisla", ree Harding. "...drugi...zaglavili...Maldun eli...kola..." "Shvatila sam", ree Eli. "Ostala kola zaglavila su se na putu u oluji, a Mal dun eli da ode po njih." Harding slee ramenima. "Zato Maldun ne uzme druga kola?" Pritisnuo je dugme r adija. "Done? Reci Maldunu da uzme druga kola. U garai su." Radio je krao. " ...ne...slua...ludi idioti...kola..." Harding je pritisnuo dugme radija. "Kaem, u garai su, Done. Kola su u garai." Jo statikog uma. "...edri je...stao...dna..." Bojim se da nas ovo ne vodi nikuda", ree Harding. "U redu, Done. Odmah dolazi mo." Iskljuio je radio i okrenuo kola. "Samo da mi je znati emu urba." Harding je ubacio dip u brzinu i oni zatandrkae niz put u tamu. Za deset minu ta videli su svetla dobrodolice Safari kolibe. A dok se Harding zaustavljao ispre d centra za posetioce, videli su Malduna kako im prilazi. Vikao je i mahao rukam a. "Proklet bio, Arnolde, kurvin sine! Proklet bio, sredi ovaj park! Odmah! Vr ati mi unuke ovamo! Odmah!" Don Hamond je stajao u kontrolnoj sobi, vritao i lupao noicama. POnaao se ovako poslednja dva minuta, dok je Henri Vu stajao u uglu i de lovao zapanjeno. "Da, gospodine Hamond", ree Arnlod. "Maldun je na putu, upravo to radi." Arn old se okrenuo i zapalio jo jednu cigaretu. Hamond je bio kao i ostali rukovodioc i koje je ikad video. Bio to Dizni ili Mornarica, rukovodioci su se uvek isto po naali. Nikada nisu razumevali tehnika pitanja, a mislili su da vritanje pomae da se n

eto dogodi. A moda i pomae, ako viete na sekretarice da vam srede za limuzinu. Meutim, vritanje nije pomagalo ni kod jednog od problema sa kojima se Arnold sada suoavao. Kompjuteru je svejedno da li viete na njega. Tehniki sistemi su ravno duni na sve ljudske izlive oseanja. Ako nita drugo, vritanje je bilo kontraproduktiv no, jer se Arnold suoavao sa praktinom nepobitnosti da se Nedri nee vratiti, to je z nailo da e morati da sam ue u program i pokua da otkrije ta nije u redu. Bie to muan p sao; potrebno mu je da bude smiren i paljiv. "Zato ne siete u kafeteriju", upita Arnold, "i popijete kafu? Zvaemo vas kad b udemo imali vie informacija." "Ne elim ovde Malkolmov efekat", ree Hamond. "Ne brinem ja zbog Malkolmovog efekta", ree Arnold. "Hoete li da me pustite d a radim?" "Proklet bio", ree Hamond. "Zvau vas, gospodinem kad budemo imali vesti od Malduna", ree Arnold. Pritiskivao je dugmad na konzoli i vido kako se poznati konzolni ekrani men jaju. Arnold vie nije upravljao kompjuterom. Otiao je iza pozornice da pogleda prog ram - red za redom instrukcija koje su govorile kompjuteru kako da se ponaa. Arno ld je, na alost, bio svestan da celokupni program Jurskog parka sadri vie od pola m iliona programskih linija, veinom nedokumentovanih, bez objanjenja. Vu je priao. "Done, ta to radi?" "Proveravam program." "Gledanjem? To e trajati itavu venost." "Ti e da mi kae?" ree Arnold. "Ti e da mi kae?" PUT Maldun je jako brzo uao u krivinu; dip je skliznuo na putu. Sedei pored njega, enaro je stiskao pesnice. Jurili su putem na litici, visoko iznad reke, sada skr ivene dole u tami. Maldun je dodavao gas. Lice mu je bilo napeto. "Koliko jo?" upita enaro. "Dve, moda tri milje." Eli i Harding ostali su u centru za posetioce. enaro se ponudio da prati Mal duna. Kola su skrenula. "Proao je sat", ree Maldun. "Jedan sat, a ni glasa od osta lih kola." "Ali oni imaju radije", ree enaro. "Nismo mogli da ih dobijemo", ree Maldun. enaro se namrtio. "Da ja sedim u kolima itav sat na kii, sigurno bih pokuao da u potrebim radio da nekoga pozovem." "I ja bih", ree Maldun. enaro odmahnu glavom. "Zaista mislite da se neto moglo dogoditi?" "Ima ansi", ree Maldun, "da su sasvim dobro, meutim, bio bih sreniji kad bih ih konano ugledao. Trebalo bi svakog trenutka." Put je skretao, a zatim vodio uzbrdo. U podnoju, enaro je video da neto belo l ei u paprati pored puta. "Stani", ree enaro i Maldun prikoi. enaro je iskoio napolje i potrao napred u farove dipa da vidi ta je to. Delovalo je kao komad odee, ali je bi lo... enaro zastade. ak i sa razdaljine od est stopa, jasno je mogao da vidi ta je to. Polagano je iao napred. Maldun se nagnuo iz kola i upitao: "ta je to?" "Noga", ree enaro. Meso noge bilo je bledo, plavo-bele boje i zavravalo se iskidanim, krvavim b atrljkom na mestu gde je bilo koleno. Ispod lista video je belu soknu i smeu moka sinu. Bila je to vrsta obue kakvu je nosio Ed Redis. Tada je ve i Maldun bio van kola i protrao je pored njega da une pored noge. "I suse." Podigao je nogu iz zelenila, diui je u svetlost farova, i krv iz batrljka s lila mu se niz ruku. enaro je jo bio tri stope daleko. Brzo se sagnuo, stavio ruke na kolena, vrsto stisnuo oi i duboko disao; pokuavao je da suzbije muninu. "enaro." Maldunov glas bio je otar.

"Mrdaj. Zaklanja mi svetlo." enaro je uzdahnuo i pomerio se. Kada je otvorio oi, video je da Maldun kritiki zuri u batrljak. "Otkinuta je u zglobu", ree Maldun. "Nije odgriena - zavrnta je i otkinuta. Prosto mu je otkinuo nogu." Maldun je ustao i okrenuo naopake otkinut u nogu, tako da je ostatak krvi iskapao na paprat. Njegova krvava ruka umrljala je belu soknu, dok je drao nogu za lanak. enaru je opet pripala muka. "Jasno je ta se dogodilo", govorio je Maldun. "Ti-reks ga se doepao." Maldun je pogledao uzbrdo, a onda opet prema enaru. "Je li s tobom sve u redu? Moe li dalj e?" "Da", ree enaro. "Mogu dalje." Maldun se vraao prema dipu, nosei nogu. "Mislim da je bolje da je ponesemo", r ee on. "Ne izgleda mi pravo da je ostavimo ovde. Hriste, napravie svinjac od kola. Hoe li da vidi da li ima neto nazad? Cerada ili novine..." enaro je otvorio stranja vrata i kopao po prostoru iza stranjeg sedita. Bilo mu je drago to za trenutak razmilja o neem drugom. Problem kako uviti otkinutu nogu p roirio se i ispunio mu um, odagnao sve ostale misli. Naao je torbu s alatom nainjen u od atorskog platna, felnu, kartonsku kutiju i... "Dve cerade", ree on. Plastika je bila paljivo sloena. "Daj mi jednu", ree Maldun; jo je stajao izvan kola. Zamotao je nogu i pruio s ada bezoblini zamotuljak enaru. Dok ga je drao u ruci, enaro je iznenaen njegovom tein om. "Samo ga stavi nazad", ree Maldun. "Ako moe, zaglavi ga, zna, da se ne kotrlja.. ." "Vai." enaro je stavio smotuljak nazad, a Maldun je seo za volan. Dao je gas, - tokovi su se vrteli u blatu - a zatim se zakopali. Dip je pojurio uzbrdo i na v rhu brda farovi su za trenutak osvetlili zelenilo, a onda se ponovo okrenuli nan ie. enaro je ugledao put ispred njih. "Isuse", ree Maldun. enaro je ugledao jedan jedini dip kako lei nasred puta, izvrnut na bok. Drugog dipa nije bilo. "Gde su druga kola?" Maldun je kratko pogledao unaokolo i pokazao na levu stranu. "Tamo." Drugi dip bio je dvadeset stopa dalje, zguvan ispod drveta. "ta radi tamo?" "Ti-reks ga je bacio." "Bacio? ga je?" ree enaro. Maldunovo lice bilo je strogo. "'Ajde da svrimo s ovim", ree on i izie iz dipa. Poli s ka drugom dipu. Baterijske lampe njihale su se napred-nazad u noi. Kad su prili, enaro je video da su kola rasturena. Pazio je da pusti Malduna da prvi pogleda unutra. "Ja ne bih brinuo", ree Maldun. "Malo je verovatno da emo nekoga nai." "Neemo?" "Ne", ree on. Objasnio je da je, tokom godina provedenih u Africi, posetio m esta pola tuceta ivotinjskih napada na ljude u prirodi. Jedan napad leoparda: leo pard je nou razderao ator i odneo trogodinje dete. Onda jedan napad bizona u Ambose liju, dva napada lavova, jedan napad krokodila na severu, blizu Merua. Kod svako g od tih sluajeva, ostalo je iznenaujue malo dokaza. Neiskusni ljudi zamiljaju zastraujue dokaze ivotinjskih napada - otkinute udove ostavljene u atoru, krvave tragove koji vode u grmlje, krvlju umazanu odeu nedale ko od logorovalita. Ali obino nije bilo ama ba niega, pogotovu ako je rtva bila mala - beba ili malo dete. Osoba najee kao da je nestala, kao da je odetala u grmlje i vie se nije vratila. Grabeljivac moe da ubije dete drmajui ga, ako uspe da ga epa za vra t. Obino uopte nije bilo krvi. A najee ne bi bio pronaen nikakav ostatak rtve. Ponekad dugme koulje ili pare gum nog ona sa cipele. Ali najee nita. Grabeljivci uzmu decu - najvie vole decu - i ne ostave nita iza sebe. Tako je Maldun smatrao da je jako malo verovatno da e nai neki ostatak od dece. Ali kad je sad pogledao unutra, iznenadio se. "Nek sam proklet", ree on. Maldun je pokuao da zamisli kako se to odigralo. Vetrobran dipa bio je razbij en, ali u blizini nije bilo mnogo stakla. Primetio je staklene krhotine nazad na putu. Tako da se vetrobran morao tamo razbiti, pre nego to je tiranosaurus podig

ao kola i bacio ga ovde. Ali kola su bila izuzetno razlupana. Maldun je usmerio svetlo unutra. "Prazan?" napeto upita enaro. "Ne ba", ree Maldun. Baterijska lampa osvetlila je slomljen runi radio predajn ik, a na podu kola video je neto drugo, neto zakrivljeno i crno. Oboje prednjih vr ata bila su ulubljena i snano zaglavljena, ali on se uspentrao unutra kroz stranja vrata i uspuzao preko sedita da podigne crni predmet. "To je sat", ree on; zurio je u njega pod zrakom baterijske lampe. Jeftin di gitalni sat sa moldej crnim kaiem od livene gume. LCD ekran bio je razbijen. Pomi slio je da ga je deak mogao nositi, ali nije bio siguran. Ali to je bila vrsta sa ta koju bi deak mogao da ima. "ta je to, sat?" upita enaro. "Da. A tu je i radio, ali slomljen." "Je li to bitno?" "Da. A ima jo neto..." Maldun je onjuio. U kolima se oseao gorak zadah. Svetleo je okolo dok nije video izbljuvak kako kaplje sa unutranje strane bonih vrata. Do dirnuo ga je; jo je bio sve. "Jedno od dece moda je jo ivo", ree Maldun. enaro mirnu ka njemu. "Zato to misli?" "Sat", ree Maldun. "Sat to dokazuje." Pruio je enaru sat, koji ga je prineo sv etlosti lampe i okrenuo ga u ruci. "Staklo je slomljeno", ree enaro. "Tako je", ree Maldun. "A kai je neoteen. "to znai?" "Klinac ga je skinuo." "To je moglo da se dogodi bilo kad", ree enaro. "Bilo kad pre napada." "Ne", ree Maldun. "Ovi LCD kristali su vrsti. Potreban je snaan udarac da bi s e razbili. A sat se razbio za vreme napada. "Znai, klinac je skinuo sat." "Razmisli", ree Maldun. "Ako te napada tiranosaurus, da li bi stao i skinuo sat?" "Moda je bio otkinut." "Gotovo je nemogue otkinuti sat s neije ruke, a da mu ne otkine i ruku. U svak om sluaju, kai je netaknut. Ne", ree Maldun. "Klinac ga je sam skinuo. Pogledao je na sat, video da je slomljen i skinuo ga. Imao je vremena da to uradi." "Kad?" "Mogao je to samo posle napada", ree Maldun. Klinac mora da je bio u ovim ko lima posle napada. A radio je bio razbijen, tako da je i njega ostavio. On je pa metan momak i znao je da su beskorisni." "Ako je tako pametan", ree enaro, "kuda je otiao? Jer ja bih ostao upravo ovde i ekao da me pokupe." "Da", ree Maldun. "Ali moda nije mogao da ostane ovde. Moda se tiranosaurus vr atio. Ili neka druga ivotinja. U svakom sluaju, zbog neega je otiao." "A kud je mogao da ode?" upitaenaro. "'Ajde da vidimo da li moemo to da odredimo", ree Maldun i dugim koracima zap uti se ka glavnom putu. enaro je posmatrao kako Maldun zagleda zemlju uz pomo baterijske lampe. Lice mu je bilo samo nekoliko palaca od blata, usredotoeno na potragu. Maldun je zaist a verovao da je na tragu neemu, da je bar jedno dete ivo. enaro je i dalje delovao nezainteresovano. ok koji je doiveo kada je naao otkinutu nogu, ostavio je u njemu nepopravljivu odlunost da zatvori park i uniti ga. Bez obzira ta Maldun rekao, enaro ga je sumnjiio za neopravdan entuzijazam, i nadanje, i... "Primeuje ove tragove?" upita Maldun, i dalje gledajui u zemlju. "Koje tragove?" upita enaro. "Ove otiske stopala - vidi ih, dolaze ka nama gore od puta? - a to su tragov i odrasle osobe. Neke cipele s gumenim onom. Vidi tu jedinstvenu aru na onu..." enaro je video samo blato. Barice u kojima se oslikava svetlost baterijske l ampe. "Vidi", nastavi Maldun, "otisci stopala odraslog dolaze dovde, gde mu se pri druuju ostali otisci. Mali, srednje veliine... kreu se u krugovima, preklapaju... g otovo kao da stoje zajedno, razgovaraju... Ali, evo sad, izgleda da tre..." Pokaz

ao je. "Tamo. U park." enaro odmahnu glavom. "U ovom blatu moe da vidi to god hoe." Maldun ustade i zakorai unazad. Pogledao je dole u zemlju i uzdahnuo. "Kai ta god hoe, ja mogu da se kladim da je jedno od dece preivelo. A moda i oba. Moda ak i je dan od odraslih, ako ovi veliki otisci pripadaju nekom drugom osim Redisa. Moramo da pretraimo park." "Veeras?" upita enaroa. Ali Maldun nije sluao. Poao je dalje ka nasipu od meke zemlje blizu drenane ce vi za kiu. Ponovo je unuo. "ta je nosila ta devojica?" "Hriste", ree enaro. "Ne znam." Idui polako, Maldun se pribliio boku puta. A onde su uli dahtanje. Bio je to n epobitno zvuk ivotinje. "Sluaj", ree enaro, oseajui paniku. "Mislim da je bolje da..." "", ree Maldun. Zastao je i oslunuo. "To je samo vetar", ree enaro. Ponovo su uli dahtanje, ovog puta jasno. Nije to bio vetar. Dolazilo je iz z elenila pravo ispred njega, pored puta. Nije zvualo kao neka ivotinja, ali Maldun se oprezno kretao napred. Mahnuo je lampom i viknuo, ali dahtanje nije izmenilo karakter. Maldun je razgrnuo palmovo lie. "ta je to?" upita enaro. "Malkolm", ree Maldun. Jan Malkolm je leao na leima; koa mu je bila sivobela, usta otromboljena. Disa o je dahtavo i kratko. Maldun je pruio baterisku lampu enaru i sagao se da istrai t elo. "Ne vidim povredu", ree on. "Glava je u redu, grudi, ruke..." Onda je enaro uperio svetlost na noge. "Podvezao ju je." Malkolmov kai bio je vrsto stegnut oko desne butine. enaro je pomerio svetlo niz nogu. Desni lanak bio je savijen spolja u neobinom uglu u odnosu na nogu, pantalone pripijene, natoplje ne krvlju. Maldun je neno dodirnuo lanak i Malkolm je zajeao. Maldun je koraknuo nazad i pokuao da odlui ta dalje. Malkolm je moda imao i dru ge povrede. Kima mu je moda slomljena. Ako ga pomere, mogu ga ubiti. Ali ako ga ov de ostave, umree od oka. Samo zbog prisebnosti to je stavio povez ve nije iskrvario na smrt. A verovatno je bio gotov. Mogu ga i pomeriti. enaro je pomogao Maldunu da ponesu oveka, diui ga neobino, preko ramena. Malkolm je zastenjao i poeo da die kratko, iskrzano. "Leksi", ree on. "Leksi.. otila... Lek si..." "Ko je Leksi", upita Maldun. "Devojica", ree enaro. Poneli su Malkolma nazad do dipa i iskrenuli ga na stranje sedite. enaro je pri tegao povez oko njegove noge. Malkolm je ponovo zajeao. Maldun je povukao nogavic u pantalona navie i ispod ugledao gnjecavo meso sa prljavobelim krhotinama stree ko sti. "Moramo da ga vratimo", ree Maldun. "Otii ete odavde bez dece?" upita enaro. "Ako su otili u park, to je dvadeset kvadratnih milja", ree Maldun, odmahujui glavom. "Jedino pomou senzora pokreta moemo da otkrijemo neto tamo napolju. Ako su deca iva i kreu se unaokolo, senzori pokreta e ih otkriti i mi emo otii pravo do njih i vratiti ih. Ali ako smesta ne vratimo doktora Malkolma nazad, on e umreti." "Onda moramo da se vratimo", ree enaro. "Da, mislim da je tako." Popeli su se u kola. enaro ree: "Hoe li ti da kae Hamondu da nema dece?" "Ne", ree Maldun. "Ti e." KONTROLA Donald enaro je netremice gledao Hamonda dok su sedeli u naputenoj kafeteriji . ovek je grabio kaiicom sladoled i mirno ga jeo. "Znai, Maldun veruje da su deca ne gde u parku?" "Da, on tako misli." "Onda sam siguran da emo ih nai." "Nadam se", ree enaro. Posmatrao je kako starac polagano jede i osetio jezu.

"Oh, ja sam siguran da emo ih nai. Najzad, ja neprestano ponavljam, ovaj park je stvoren za decu." "enaro ree: "Znai, razumete da su nestali, gospodine?" "Nestali?" bubnu on. "Naravno da znam da su nestali. Nisam senilan." Uzdahn uo je i ponovo promenio ton. "Vidi, Donalde", ree Hamond. "Ne zastranjujmo. Imali smo mali kvar zbog oluje, ili tako neeg, i kao rezultat toga dolo je do incidenta , to je nesrea i za aljenje je. I to je sve to se dogodilo. Mi radimo na tome. Arnol d e srediti kompjutere. Malkolm e pokupiti decu i ja ne sumnjam da e se vratiti s n jima pre nego to zavrimo ovaj sladoled. Dakle, saekajmo da vidimo ta e ispasti. Je l' vai?" "Kako god vi kaete, gospodine", ree Donald. "Zato?" upita Henri Vu, dok je gledao u ekran na konzoli. "Zato to mislim da je Nedri neto uradio s programom", ree Arnold. "Zato ga pro veravam." "U redu", ree Vu. "A jesi li probao sve mogunosti?" "ta na primer?" upita Arnold. "Ne znam. Zar sigurnosni sistemi jo ne rade?" upita Vu. "Provera tastera? Sv e to?" "Isuse", ree Arnold, pucnuvi prstima. "Mora da rade. Sigurnosni sistemi mogu da se iskljue samo sa glavne table." "E pa", ree Vu, "ako je provera tastera aktivna, moe da isprati ta je uradio." "Majku mu, naravno da mogu", ree Arnold. Poeo je da pritiska dugmad. Zato se t oga pre nije setio? To je tako oigledno. Kompjuterski program ima u sebi nekoliko slojeva sigurnosnih sistema. Jedan od njih je program za proveru tastera, koji prati sve pritiske na tastere koje obavljaju operateri koji pristupaju sistemu. Prvobitno je instaliran kao ureaj za otklanjanje greaka, ali je zadran iz bezbednos nih razloga. Svi pritisci na tastere koje je Nedri uneo u kompjuter ranije tog dana bili su u trenu izlistani na prozoru ekrana. "To je to?" ree Arnold. "inilo se da se satima ovde zajebavao." "Verovatno je samo ubijao vreme", ree Vu, "dok najzad nije odluio da prione n a to." Poetna lista brojeva predstavljala je ASCII kodove za tastere koje je Nedri pritiskivao na svojoj konzoli. Ovi brojevi znae da je jo bio unutar standardnog ko risnikog interfejsa, kao i bilo koji obian korisnik kompjutera. U poetku Nedri je s amo razgledao unaokolo, to sigurno ne biste oekivali od programera koji je projekt ovao sistem. "Moda je pokuavao da vidi ima li promena, pre nego to ue unutra", ree Vu. "Moda", ree Arnold. Arnold je sad gledao listu naredbi, koja mu je doputala da prati Nedrijevo napredovanje kroz sistem, liniju po liniju. "Barem moemo da vidi mo ta je radio." system je bio Nedrijev zahtev da se napusti obini korisniki interfejs i prist upi samom programu. Kompjuter ga je pitao za ime i on je odvratio nedry. To ime je bilo autorizovano za pristup programu, tako da ga je kompjuter pustio u siste m. Nedri je zatraio goto command level, najvii nivo kontrole kompjutera. Komandni nivo zahteva dodatnu bezbednost i kompjuter je upitao Nedrija za ime, pristupni broj i pasvord. nedry 040/#xy/67" mr goodbytes Ovi unosi uveli su Nedrija u komndni nivo. Odatle je zatraio security. A poto je bio autorizovani korisnik, kompjuter ga je pustio unutra. Kad je bio na sisu rnosnom nivou, Nedri je pokuao tri varijacije: keycheck off safety off sl off

"Pokuavao je da iskljui sigurnosne sisteme", ree Vu. "Nije eleo da iko vidi ta s prema." "Tano", ree Arnold. "A oigledno nije znao da vie nije mogue iskljuiti sisteme osi m runim prebacivanjem prekidaa na glavnoj tabli." Posle tri neuspele komande, kompjuter je automatski poeo da ispoljava brigu zbog Nedrija. Ali poto je on uao s odgovarajuom autorizacijom, kompjuter je smatrao da se Nedri izgubio, da pokuava da uini neto to je nemogue s mesta na kome se nalazi . Zato ga je ponovo pitao gde eli da bude i Nedri je odvratio: security. I bilo mu je doputeno da ostane tamo. "Najzad", ree Vu, "evo udarne naredbe." Pokazao je na poslednju naredbu koju je Nedri uneo. whte_rbt.obj "ta je to, kog vraga?" upita Arnold. "Beli zec? Je li to neka njegova lina ala ?" "Oznaeno je kao objekat", ree Vu. U kompjuterskoj terminologiji 'objekat' pre dstavlja grupu naredbi koju je mogue pomerati i koristiti onako kako se pomera st olica u sobi. Objekat moe biti grupa naredbi za crtanje neke slike, ili za osveava nje ekrana, ili za obavljanje odreenbog prorauna. "'Ajde da vidimo gde se nalazi u programu", ree Arnold. "Moda moemo da otkrijemo ta radi." Uao je u program utilities i otkucao: FIND WHTE_RBT.OBJ Kompjuter je blesnuo: OBJECT NOT FOUND IN LIBRARIES "Ne postoji", ree Arnold. "Onda pretrai listing programa", ree Vu. Arnold otkuca: FIND/LISTINGS: WHTE_RBT.OBJ Ekran je brzo skrolovao, programske linije rasplinjavale su se dok su prole tale. Trajalo je to gotovo minut, a onda je najednom prestalo. "Evo ga", ree Vu. "To nije objekt, to je naredba." Na ekranu pojavila se strelica koja je ukazivala na jednu programsku liniju . "Kurvin sin", ree Arnold. Vu odmahnu glavom. "To uopte nije bag u programu." "Ne", ree Arnold. "To su tajna vrata. Debeli skot je unutra ubacio neto to lii na poziv objekta, a u stvari je komanda koja linkuje sigurnosne i obodne sisteme , a zatim ih iskljuuje. to mu omoguava pristup do svakog mesta u parku." "Onda bismo morali da budemo u stanju da ih ponovo ukljuimo", ree Vu. "Aha", morali bismo." Arnold se namrtio na ono to je bilo na ekranu. "Treba s amo da pronaemo komandu. Potraiu naredbu za linkovanje", ree on. "Videemo gde e nas to odvesti." Vu je ustao sa stolice. "U meuvremenu", ree on, "u meuvremenu je neko uao u zam rziva, i to pre oko jedan sat. Mislim da je bolje da odem da izbrojim embrione." Eli je bila u svojoj sobi i spremala se da presvue mokru odeu, kad je neko za kucao na vrata. "Alane?" ree ona, ali kad je otvorila vrata videla je Malduna kako stoji tam o sa svenjem od plastike pod rukom. Maldun je takoe bio mogar do gole koe, a na odei je imao tragove blata. "ao mi je, ali potrebna nam je vaa pomo", otro ree Maldun. "Dipovi su napadnuti p re jedan sat. Doveli smo Malkolma nazad, meutim, on je u oku. Jedna noga mu je gad no stradala. Jo je u nesvesti, ali sam ga smestio u krevet u njegovoj sobi. Hardi ng je na putu ovamo." "Harding?" ree ona. "A ta je s ostalima?" "Ostale jo nismo nali, doktorko Satler", ree Maldun. Sad je govorio sporije.

"O moj Boe." "Meutim, mislimo da su doktor Grant i deca jo ivi. Mislimo da su u parku, dokt orko Satler", ree Maldun. Sad je govorio sporije. "Oh, moj boe." "Ali mislimo da su doktor Grant i deca jo ivi. Mislimo da su u parku, doktork o Satler." "Otili su u park?" "Mi tako mislimo. U meuvremenu, Malkolmu je potrebna pomo. Pozvao sam Harding a." "Zar ne bi trebalo zvati doktora?" "Na ostrvu nema doktora. Harding je najbolje to imamo." "Ali sigurno moete da pozovete doktora..." ree ona. "Ne", Maldun odmahnu glavom. "Telefonske linije ne rade. Ne moemo da zovemo napolje." Pomerio je sveanj pod rukom. "ta je to", upita ona. "Nita. Ako hoete, samo otiite u Malkolmovu sobu i pomozite Hardingu." I Maldun je otiao. Sela je na krevet, u oku. Eli Satler nije bila ena koja se preputala nepotrebn oj panici, i znala je da se Grant i ranije izvlaio iz opasnih situacija. Jednom j e etiri dana bio izgubljen u pustari kada se litica obruila ispod njega i njegov k amion pao sto stopa u dubok tesnac. Desna noga bila mu je slomljena. Nije imao v ode. Meutim, vratio se na slomljenoj nozi. A sa druge strane, deca... Odmahnula je glavom, odbacujui pomisao. Klinci su verovatno s Grantom. A ako je Grant tamo u parku, pa... zar postoji osoba koja bi ih bezbednije provela kr oz Jurski park od strunjaka za dinosauruse? U PARKU "Umorna sam", ree Leksi. "Nosite me, doktore Grant." "Velika si da se nosi", ree Tim. "Ali umornasam", ree ona. "Vai, Leksi", ree Grant i podie je. 'Auh, al' si teka." Bilo je gotovo devet uvee. Pun mesec bio je zamuen pramenovima magle koji su strujali, a njihove nejasne senke vodile su ih kroz otvoreno polje ka tamnoj umi iza. Grant se zadubio u misli i pokuavao da odredi gde je. Poto su prvobitno preli preko ograde koju je tiranosaurus oborio, Grant je s razlogom verovao da su negd e u padoku za tiranosauruse. to je bilo mesto u kome nije eleo da bude. U umu, nep restano je video kompjutersko praenje tiranosaurusovog opsega kretanja, gustu krab otinu linija koje su pratile njegove pokrete unutar malog podruja. On i deca bili su sada u tom podruju. Ali Grant se takoe seao da su tiranosaurusi bili izdvojeni od svih ostalih ivo tinja, to znai da e znati da su napustili padok kad preu prepreku - ogradu, ili jara k, ili oboje. Ali dosad nisu videli nikakvu prepreku. Devojica mu je spustila glavu na rame i prstima vrtela kosu. Uskoro je hrkal a. Tim se vukao pored Granta. "Kako se ti dri, Time?" "Dobro", ree on. "Ali mislim da bismo mogli biti u podruju dinosaurusa." "Ja sam poprilino siguran da jesmo. Nadam se da emo uskoro izii." "Krenuete u umu?" upita Tim. Kad su se pribliili, uma se uinila tamna i odbojna. "Da", ree Grant. "Mislim da ,oemo da se upravljamo po brojevima na senzorima pokreta." Senzori pokreta bili su zelene kutije postavljene neke etiri stope iznad zem llje. Neki su bili slobodni; veina su bili privreni na drvee. Nijedan nije radio, jer oigledno jo nije bilo struje. Svaka senzorska kutija imala je stakleno soivo ugraen o u sredini i obojen serijski broj ispod toga. Iznad, u magli proaranoj meseinom, Grant je mogao da vidi kutiju oznaenu T/S/04. Uli su u umu. Ogromno drvee pomaljalo se na sve strane. Na meseini, niska magla prijanjala je uz zemlju i krivudala oko korena drvea. Bilo je predivno, ali je in ilo hodanje nesigurnim. A Grant je posmatrao senzore. inilo se da su obeleeni u op

adajuem nizu. Proao je T/S/03 i T/S/02. Na kraju su stigli do T/S/01. Bio je umora n od noenja devojice i nadao se da e se ovo podudariti sa granicom padoka dinosauru sa, ali bila je to samo jo jedna kutija usred ume. Sledea kutija bila je obeleena T/ N/01, za kojom je sledila T/N/02. Grant je shvatio da su brojevi najverovatnije ureeni geografski oko sredinje take, nalik na kompas. Ili su sa juga na sever, tako da su se brojevi smanjivali kako su prilazili sreditu, a zatim opet poveavali. "Barem idemo u pravom smeru", ree Tim. "Srea tvoja", ree Grant. Tim se nasmeio i sapleo preko lijana u magli. Brzo je ustao. Neko vreme su h odali. "Moji roditelji e se razvesti", ree on. "A-uh", ree Grant. "Tata se odselio prolog meseca. Sad ivi sam u Mil Veliju." "A-uh." "On vie ne nosi moju sestru. Vie je ni ne podie." "I kae da ima dinosauruse u mozgu", ree Grant. Tim uzdahnu. "Aha." "Nedostaje ti?" upita Grant. "Ne ba", ree Tim. "Ponekad njoj vie nedostaje." "Kome? Tvojoj majci?" "Ne. Leksi. Moja mama ima momka. Zna ga s posla." Neko vreme hodali su u tiini i proli T/N/03 i T/N/04. "Jesi li ga sreo?" upit a Grant. "Aha." "Kakav je?" "Dobar je", ree Tim. "Mlai je od tate, ali je elav." "Kako se ponaa prema tebi?" "Ne znam. Dobro. Mislim da mi se samo uvlai. Ne znam ta e da se dogodi. Poneka d mama kae da emo morati da prodamo kuu i da se preselimo. Ponekad se on i mama svaa ju, kasno nou. Ja sedim u mojoj sobi i igram se na kompjuteru, ali ih ipak ujem." "A-uh", ree Grant. "Jeste li vi razvedeni?" "Ne", ree Grant. "Moja ena je davno umrla." "A sad ste s doktorkom Satler?" Grant se nasmeio u tami. "Ne. Ona je moj student." "Mislite, ona jo ide u kolu?" "Postdiplomske studije, da." Grant je zastao dovoljno dugo da prebaci Leksi na drugo rame, a onda su nastavili dalje, pored T/N/05 i T/N/06. U daljini ula s e grmljavina. Oluja se preselila na jug. U umi je bilo malo zvukova osim brujanja cikada i blagog kreketanja aba s drvea. "Imate li dece?" upita Tim. "Ne", ree Grant. "Hoete li da se oenite sa doktokom Satler?" "Ne, ona e se udati za jednog finog doktora sledee godine u ikagu." "Oh", ree Tim. Delovao je iznenaeno to to uje. Hodali su dalje neko vreme. "Ond a s kim ete se oeniti?" "Ne mislim da u su oeniti s bilo kim", ree Grant. Ni ja", ree Tim. Hodali su neko vreme. Tim ree: "Hoemo li da idemo celu no?" "Mislim da ne mogu", ree Grant. "Moraemo da zastanemo, bar na nekoliko sati." Bacio je pogled na sat. "Dobri smo. Imamo jo gotovo petnaest sati pre nego to mor amo da se vratimo. Pre nego to brod stigne na kopno." "Gde emo da stanemo?" smesta upita Tim. I Grant seisto pitao. Prvo jje pomislio da se popnu na drvo i spavaju tamo. Ali morali bi da se popnu jako visoko da bi bili bezbedni od ivotinja, a Leksi b i mogla da padne u snu. A granje drvea bilo je tvrdo, tako da se ne bi nita odmori li. Barem, on ne bi. Bilo mu je potrebno neko zaista bezbedno mesto. U mislima sevratio mapama k oje je video u mlaznjaku koji se sputao. Prisetio se da su se u svakom odeljku na lazile spoljanje buildines. Grant nije znao na ta lie, jer nije bilo projekta pojed inanih zgrada. I nije se mogao tano setiti gde se nalaze, ali se seao da su razbaca

ne posvuda po parku. Moda se u blizini nalaze zgrade. Ali bio je to razliit zahtev od jednostavnog prelaska pregrade i izlaska iz padoka tiranosaurusa. Nalaenje zgrade zahteva neku vrstu strategije traganja. A n ajbolja strategija bila je... "Time, moe li da pridri sestru? Popeu se na drvo i pogledati unaokolo." Visoko u granama, imao je dobar pregled ume, vrhovi drvea pruali su se i levo i desno. Bili su iznenaujue blizu ivice ume - pravo ispred drvee se zavravalo ispred i stine, sa elektrifikovanom ogradom i svetlim betonskim jarkom. Iza toga, veliko otvoreno polje u onome to je pretpostavljao da je padok sauropoda. U daljini, jo d rvea i meseina koja iskri na okeanu. Negde je uo riku dinosaurusa, ali bilo je to daleko. Stavio je Timove naoare za no i ponovo pogledao. Sledio je sivu krivinu jarka, a onda je ugledao ono to je eleo: tamnu prugu servisnog puta koja je vodila do ravnog pravougaonog krova. Kr ov jedva da je bio iznad nivoa zemlje, ali je bio tamo. I nije bio daleko. Moda n ekih etvrt milje od drveta. Kad se vratio dole, Leksi je mrcala. "ta je bilo?" "ula sam ivotinju." "Nee nas dirati. Jesi li se probudila? Doi." Poveo ju je do ograde. Bila je dvanaest stopa visoka, sa spiralom bodljikav e ice na vrhu. inilo se da se prua visoko iznad njih u meseini. Jarak je bio odmah n a drugoj strani. Leksi je sumnjiavo pogledala u ogradu. "Moe li da se popne uz nju?" upita je Grant. Dala mu je rukavicu i bejzbolku. "Naravno. Nita lake." Poela je da se penje. " Ali kladim se da Tim ne moe." Tim se besno okrenuo: "Ti zavei." "Tim se plai visine." "Ne plaim se." Popela se vie. "Plai se." "Ne plaim." "Onda, doi, stigni me." Grant se okrenuo ka Timu, bledom u tami. Deak se nije micao. Time, nema prob lema s ogradom?" "Naravno." "Treba li ti pomo?" "Timi je kukavica", povika Leksi. "Kakva budaletina", ree Tim i poe da se penje. "Ledeno je", ree Leksi. Stajali su do struka u smrdljivoj vodi na dnu duboko g betonskog jarka. Popeli su se preko ograde bez nezgoda, osim to je Tim pocepao koulju na namotajima bodljikave ice. Onda su svi skliznuli u jarak i sada je Grant traio izlaz. "Bar sam vam naterala Timija da pree ogradu", ree Leksi. "Stvarno se esto plai. " "Hvala na pomoi", sarkastino ree Tim. Na povrini video je plutajue grumenje. Kre tao se du jarka i gledao u betonski zid na daljoj strani. Boton je bio gladak. Ni kako se nisu mogli popeti uz njega. "Fuj", ree Leksi i pokaza na vodu. "Nee ti nita, Leksi." Grant je najzad naao mesto gde je beton bio ispucao i gde se lijana pruila do vode. Potegnuo je lijanu i ona je izdrala njegovu teinu. "'Ajmo, deco." Poeli su d a se penju uz lijanu, do polja iznad. Trebalo im je samo nekoliko minuta da preu poljem do nasipa koji je vodio do ukopanog, servisnog puta i zgrade odravanja sa desne strane. Proli su dva senzora pokreta i Grant je sa neto nelagodnosti primetio da senzori jo ne rade, a ni svet la. Vie od dva sata je prolo od prvog nestanka struje, a jo nije dola. Negde u daljini uli su riku tiranosaurusa. "Je li ovde negde?" ree Leksi. "Ne", ree Grant. "Mi smo u drugom delu parka od njega." Skliznuli su niz tra vnati nasip i krenuli ka betonskoj zgradi. U tami, delovala je pretee, bunkerolik o.

"ta je ovo?" upita Leksi. "Bezbedno je", ree Grant; nadao se da je tako. Ulazna vrata bila su dovoljno velika da kroz njih proe kamion i bila su opre mljena tekim ipkama. Unutra, mogli su da vide, zgrada je bila otvoreno skladite, sa hrpama trave i balama sena naslaganim meu opremom. Vrata su bila zakljuana tekim katancem. Dok ga je Grant prouavao, Leksi se bono provukla kroz ipke. "'Ajmo momci." Tim je poao za njom. "Mislim da moete i vi, doktore Grant." Bio je u pravu; stisnuo se i uspeo da provue telo izmeu ipki i ue u skladite. im je uao unutra, talas iscrpljenosti ga je pogodio. "Pitam se ima li ega za jelo", ree Leksi. "Samo seno." Grant je rasturio jednu balu i rasprostro je po betonu. Seno u sredini bilo je toplo. Legli su, oseajui toplotu. Leksi se skupila uz njega i zat vorila oi. Tim ju je zagrlio. uli su kako sauropodi blago trube u daljini. Nijedno dete nije progovorilo. Gotovo trenutno su zahrkali. Grant je podiga o ruku da pogleda na sat, ali bilo je suvie mrano da bi video. Osetio je toplinu d ece na svom telu. Grant je zatvorio oi i zaspao. KONTROLA Maldun i enaro su uli u kontrolnu sobu ba kad je Arnold pljesnuo rukama i reka o: "Imam te, ti mali kurvin sine." "ta je to?" upita enaro. Arnold je pokazao na ekran. "To je to", ree Arnold, zadovoljan. "ta je to to?" upita enaro, zagledan u ekran. "Konano sam pronaao komandu kojom se program vraa u prvobitno stanje. Komanda 'fini.obj'. Resetuje linkovane parametre, to jest, ogradu i struju. "Dobro", ree Maldun. "Ali radi jo neto", ree Arnold. "Ona zatim brie programske linije na koje se od nosi. Unitava svaki dokaz da su ikada bile tamo. Prilino veto." enaro odmahnu glavom. "Ne znam mnogo oko kompjutera." Iako je dovoljno znao da shvati ta to znai kad se kompanija koja se bavi visokom tehnologijom vraa na izv orni program. Znai velike, velike probleme. "E, pa, gledaj ovo", ree Arnold i ukuca komandu: FINI.OBJ Ekran je zatreptao i smesta se izmenio. Maldun je pokazao na prozore. "Gledajte!" Napolju, velika kvarcna svetla pa lila su se irom parka. Prili su prozorima i pogledali napolje. "Vraju mu mater", ree Arnold. enaro ree: "Da li ovo znai da su elektrifikovane ograde ponovo u redu?" "Moe da se kladi", ree Arnold. "Za par sekundi imaemo punu snagu, jer tamo napol ju imamo pedeset milja ograde, a generator usput mora da napuni i kondenzatore. Ali za pola minuta vraamo se u radno stanje." Arnold je pokazao na uspravnu provi dnu staklenu mapu parka. Na mapi, svetle crvene linije vijugale su od generatorske stanice, i kretal e se irom parka, kako je elektricitet nadirao kroz ograde. "A senzori pokreta?" ree enaro. "Da, i oni. Proi e nekoliko minuta dok kompjuter ne izbroji. Ali sve radi", r ee Arnold. "Pola je deset, a mi smo sredili celu prokletu stvar i sve radi." Grant je otvorio oi. Bletavo plavo svetlo stujalo je u zgradu kroz ipke kapije . Kvarcno svetlo: struja je opet dola! Drhtei, pogledao je na sat. Bilo je tek pol a deset. Spavao je samo par minuta. Odluio je da odspava jo nekoliko minuta, a oda da se vrati na polje, stane ispred senzora pokreta i pone da mae, ne bi li ih isk ljuio. Primetie ga u kontrolnoj sobi, poslae kola da pokupe njega i decu; on e Arnol du rei da pozove nazad brod za dostavu i svako e zavriti no u svom krevetu u kolibi. Uradie to odmah. Za par minuta. Zevnuo je i ponovo sklopio oi. "Nije loe", ree Arnold u kontrolnoj sobi; netremice je gledao u mapu koja je

svetlela. Postoje samo tri izreska u celom parku. Mnogo je bolje nego to sam se n adao." "Izreska?" ree enaro. "Ograda automatski izrezuje delove kod kojih je dolo do kratkog spoja", obja sni Arnold. "Evo ovde jednog velikog u dvanaestom sektoru, blizu glavnog puta." "Tamo je reks sruio ogradu", ree Maldun. "Tano tako. A evo ovde jo jednog u jedanaestom sektoru, blizu zgrade odravanja sauropoda." "Zato bi ta sekcija ispala?" upita enaro. "Sam Bog zna", ree Arnold. "Verovatno oteenje usled oluje ili palog drveta. Moe mo uskoro da proverimo na monitoru. Trea je tamo kod reke, u dungli. Ni za tu ne z nam zato je ispala." Dok je enaro gledao, mapa je postajala sve sloenija i ispunjavala se zelenim takama i brojkama. "ta je sve ovo?" "ivotinje. Senzori pokreta opet rade, a kompjuter poinje da odreuje lokacije s vih ivotinja u parku. I svega drugog." enaro je netremice gledao mapu. "Mislite na Granta i decu..." "Da. Postavili smo broj traganja na etiri stotine. Znai, ako se kreu tamo napo lju", ree Arnold, "senzori pokreta registrovae ih kao dopunske ivotinje." Netremice je gledao u mapu. "Meutim, jo ne vidim nikakve dodatne." "Zato to toliko traje?" upita enaro. "Morate da shvatite, gospodine enaro", ree Arnold, "da tamo napolju ima mnogo nebitnih pokreta. Grmlje koje se njie na vetru, ptice koje lete unaokolo, svata. Kompjuter mora da ukloni sve pozadinske kretnje. To moe da potraje... ah. U redu. Brojanje je zavreno. enaro upita: "Ne vidite decu?" Arnold se okrenuo na stolici i vratio pogled na mapu. "Ne", ree on, "u ovom trenutku nema nieg novog na mapi. Sve to je tamo kompjuter je uraunao u dinosauruse . Verovatno su na drveru, ili negde drugde gde ne moemo da ih vidimo. Ja se zbog toga ne bih brinuo. Nema ni nekoliko ivotinja, velikog reksa meu njima. To je vero vatno zbog toga to spava negde i ne kree se. I ljudi moda spavaju. Naprosto ne znam o." Maldun odmahnu glavom. "Bolje da nastavimo s tim", ree on. "Potrebno je da o pravimo ograde i vratimo ivotinje u njihove padoke. Izveu sad ljude iz odravanja." Arnold se okrenuo enaru. "Moda ete eleti da vidite kako je doktoru Malkolmu. Re cite doktoru Hardingu da e za oko sat biti potreban Maldunu da nadzire sakupljanj e ivotinja. A ja u rei gospodinu Hamondu da poinjemo zavrno ienje." enaro je proao kroz gvozdenu kapiju i uao na prednja vrata Safari kolibe. Vide o je Eli Satler kako dolazi niz hodnik i nosi pekire. I nosi erpu vode koja se puil a. "Kuhinja je na drugom kraju", ree ona. "Koristimo to da prokuvamo vodu za oblo ge." "Kako je on?" upita enaro. "Iznenaujue dobro", ree ona. enaro je pratio Eli do Malkolmove sobe i zaprepastio se kad je uo smeh. Matem atiar je leao na leima u krevetu, a Harding nametao intravenozni prikljuak . "A drugi ovek veli" 'da ti pravo kaem, ne svia mi se to, Bile. Vraam se na toal et papir!" Harding se smejao. "Nije lo, zar ne?" ree Malkolm, nasmejan. "Ah, gospodine enaro. Doli ste da me obiete. Sad vidite ta se deava kad pokuate da nekome date nogu i izvuete se iz situac ije..." enaro oklevajui ue. Harding ree: "Na prilino je visokim dozama morfijuma." "Ne dovoljno bisokim, da vam kaem", ree Malkolm. "Hriste, on krtari na lekovim a. Jesu li ve nali ostale?" "Ne, jo nisu", ree enaro. "Ali drago mi je da vidim da vam je dobro." "Kako bi drugaije moglo da bude", ree Malkolm, "uz sloen prelom noge koji je v erovatno septian i poinje da smrdi prilino, ah, prodorno? Ali, kao to uvek velim, ak o moete da zadrite smisao za humor..." enaro se nasmeio. "Seate li se ta se dogodilo?"

"Naravno da se seam", ree Malkolm. "Mislite da vas Tyrannosaurus rex moe da uj ede, a da posle to zaboravite. Ne, zaista, kaem vam, seali biste se toga do kraja i vota. U mom sluaju, moda ne ba strano dugo. Ali, ipak - da, seam se." Malkolm je opisao tranje od dipova po kii i poteru reksa za njim. "Bila je to moja prokleta greka, bio je preblizu, ali ja sam se uspaniio. U svakom sluaju, podi gao me je u eljusti." "Kako?" upita enaro. "Za torzo", ree Malkolm i podie koulju. irok polukrug modriavih uboda vodio je o d ramena do pupka. "Podigao me je u eljusti, protresao krvavo jako i bacio dole. A ja sam bio dobro - zastraen, naravno, ali, ipak, sve u svemu, dobro - sve do tr enutka kad me je bacio. Slomio sam nogu pri padu. Ali ujed nije bio ni upola tak o teak." Uzdahnuo je. "Ako se uzme u obzir." Harding ree: "Veina velikih mesodera nema jake eljusti. Stvarna snaga je u musk ulaturi vrata. eljusti samo pridravaju, dok oni koriste vrat za uvrtanje i kidanje . Ali malo stvorenje kao to je doktor Malkolm, ivotinja je samo protresla i onda h itnula." "Bojim se da je tako", ree Malkolm. "Sumnjam da bih preiveo da je tip punim s rcem bio u tome. Da vam pravo kaem, delovao mi je kao prilino nespretan napada na b ilo ta manje od automobila ili manje stambene zgrade." "Mislite da je napao s pola srca?" "Boli me da to kaem", ree Malkolm, "ali lagao bih kad bih rekao da mi je pokl onio punu panju. Naravno, on je imao moju. Ali, ipak, on je teak osam tona. Ja ne. " enaro se okrenuo Hardingu i rekao: "Sad e popraviti ogradu. Arnold kae da e Mal dunu biti potrebna vaa pomo prilikom saterivanja ivotinja." "U redu", ree Harding. "Dok god mi ostevite doktorku Satler dovoljno morfijuma", ree Malkolm. "I do k god nemamo ovde Efekat Malkolm." "ta je to Efekat Malkolm?" "Skromnost mi brani", ree Malkolm, "da vam ispriam pojedinosti o fenomenu koj i je dobio ime po meni." Ponovo je uzdahnuo i sklopio oi. U trenutku je zaspao. Eli izie u hodnik s enarom. "Ne zavaravajte se", ree ona. "Ovo mu predstavlja veliki napor. Kad ete ovde imati helikopter?" "Helikopter?" "Potrebna mu je hirurka intervencija na toj nozi. Pobrinite se da naruite hel ikopter i odvezite ga sa ovog ostrva." PARK Portabl generator je zaprtao i uz tutnjavu oiveo, a kvarcni reflektori zasjal i su na krajevima teleskopskih krakova. Maldun je uo blago uborenje reke nekoliko jardi na sever. Okrenuo se kombiju odravanja i video kako jedan radnik ulazi sa v elikom elektrinom testerom. "Ne, ne", ree on. "Samo konopce, Karlos. Ne moramo je sei." Okrenuo se i pogledao ogradu. Isprva su imali problema da nau sekciju u krat kom spoju, jer nije bilo mnogo toga da se vidi: malo protokarpus drvo bilo je na slonjeno na ogradu. Bilo je to jedno od nekoliko njih zasaenih u ovom delu parka s namerom da njihove paperjaste grane zaklone pogled na ogradu. Ali ovo drvo bilo je privreno za zemlju zategama i zavrtnjima. ice su se pokida le za vreme oluje, a metalne zavrtnje vetar je naneo na ogradu i napravio kratak spoj. Naravno, ovo se nije smelo dogoditi. Ekipe za zemljite trebalo je da blizu ograde koriste plastikom oklopljenu icu i keramike zavrtnje. Meutim, to se ipak do godilo. U svakom sluaju, nee to biti veliki posao. Sve to je trebalo da urade, bilo je da odvoje drvo od ograde, sklone metalnu armaturu i obelee ga vrtlarima da ga sr ede ujutru. Ne bi trebalo da traje vie od dvadeset minuta. I to je bilo dobro, je r je Maldun znao da se dinosaurusi uvek dre reke. Iako su radnici bili odvojeni o d reke ogradom, dilos bi mogao da pljune kroz nju i isporui svoj zaslepljujui otro v. Ramon, jedan od radnika, priao mu je. "Senjor Maldun", ree on, "jeste li vide li svetla?"

"Kakva svetla?" upita Maldun. Ramon je pokazao na istok, kroz dunglu. "Video sam to kad smo izlazili. Tamo je, jako slabo. Vidite? Lii na svetla kola, ali se ne mrda." Maldun je zakiljio. Verovatno je to samo bilo svetlo odravanja. Najzad, struj a je ponovo dola. "Kasnije emo se brinuti oko toga", ree on. "Sad hajdemo da skloni mo to drvo s ograde." Arnoldu se raspoloenje popravljalo. Park je gotovo bio vraen u red. Maldun je opravljao ograde. Hamond je otiao sa Hardingom da nadzire prenos ivotinja. Iako j e bio umoran, Arnold se dobro oseao; ak je bio raspoloen da ugaa advokatu, enaru. "Ma lkolmov efekat", ree Arnold. "Zbog toga se brinete?" "Samo sam radoznao", ree enaro. "Mislite da vam ja kaem zato Jan Malkolm nije u pravu." "Naravno." Arnold je zapalio jo jednu cigaretu. "Tehnika je u pitanju." "Probajte." "Vai", ree Arnold. "Teorija haosa opisuje nelinearne sisteme. Ona je danas po stala jako iroka teorija koju koriste da svata prouavaju: od berze do sranih ritmova . Jako pomodna teorija. Jako popularna da se primenjuje na bilo koji kompleksni sistem gde se moe javiti nepredvidljivost. U redu?" "U redu", ree enaro. "Jan Malkolm je matematiar koji se specijalizovao za teoriju haosa. Prilino z abavan i privlaan, ali u osnovi ono to on radi, osim to nosi crnu boju, jeste korienj e kompjutera za izradu modela ponaanja kompleksnih sistema. A Don Hamond voli posl ednje naune hitove, pa je zatraio od Hamonda da napravi model sistema Jurskog park a. to je Malkolm i uradio. Svi Malkolmovi modeli su fazno-prostorni oblici na kom pjuterskom ekranu. Jeste li ih videli?" "Ne", ree enaro. "Pa, lie na udno zakrivljene brodske propelere. Prema Malkolmu, ponaanje bilo kog sistema prati povrinu propelera. Pratite?" "Ne ba", ree enaro. Arnold podie ruku u vazduh. "Recimo da stavim kap vode na nadlanicu. Ta kap skliznue niz moju aku. Moda e potei ka zglobu. Moda e potei ka palcu, ili niz prste. ne mogu da kaem gde e zavriti, ali znam da e tei povrinom moje ake. Mora." "U redu", ree enaro. "Teorija haosa tretira ponnaanje celog sistema kako kapljicu vode koja se kr ee po sloenoj povrini propelera. Kapljica moe zavojno kretati se nadole, ili skliznu ti spolja ka ivici. Zavisi, moe se ponaati jako raznoliko. Ali uvek e se kretati po vrinom propelera." "U redu." "Malkolmovi modeli obino imaju grebene ili strme nagibe, na kojima bi kaplji ce vode dobile veliko ubrzanje. On to skromno zove ubrzavajuim kretanjem Malkolmo vog efekta. Ceo sistem moe doiveti spontani kolaps. I to je ono to on kae za Jurski park. Da je on uroeno nestabilan." "Uroeno nestabilan", ree enaro. "I ta ste uinili kad ste dobili njegov izvetaj?" "Nismo se sloili s njim i zanemarili smo ga, naravno", ree Arnold. "Je li to bilo pametno?" "To je oigledno", ree Arnold. "Najzad, mi radimo sa ivim sistemima. Ovo je ivot , a ne kompjuterski model." Pod otrim kvarcnim svetlom, zelena glava hipsilofodonta visila je iz nosiljk e; jezik je landarao, oi bile zamuene. "Paljivo! Paljivo!" vikao je Hamond dok je dizalica poinjala podizanje. Harding je zagunao i vratio glavu na kono remenje. Nije eleo da spreava cirkula ciju kroz karotidnu arteriju. Dizalica je itala dok je podizala ivotinju u vazduh, na kamion s ravnim dnom koji je ekao. Hipsi je mali drajosaurus, sedam stopa dugaa k, teak oko pet stotina funti. Ova enka je bila tamnozelena, sa smeim pegama. Polak o je disala, ali se inilo da je s njom sve u redu. Pre nekoliko trenutaka, Hardin g ju je pogodio pukom za uspavljivanje i oigledno je procenio pravilnu dozu. Uvek je kritino doziranje kod ovih velikih ivotinja. Premalo i otrae u umu, gde e se sruiti negde gde do njih ne moete da doprete. Previe i doivee fatalni srani napad. Ova je na pravila jedan jedini poskok i preturila na lea. Savreno dozirano.

"Pazite je! Lake!" vikao je Hamond radnicima. "Gospodine Hamond", ree Harding. "Molim vas." "Pa, treba da paze..." "Paze", ree Harding. Popeo se na ravno dno kamiona kad su spustili enku hipsi ja u nosiljku. Harding joj je prebacio kardiogramsku ogrlicu koja je pratila otk ucaje srca, a zatim uzeo veliki elektronski termometar veliine prelivaa za urku i u bacio joj u rektum. Zapitao je: 96,2 stepena. "Kako je?" srdito upita Hamond. "Dobro je", ree Harding. "Pala joj je smo za stepen i po." "To je previe", ree Hamond. "Prenisko je." "Ne bi vam se svidelo da se probudi i skoi s kamiona", odbrusi Harding. Pre nego to je doao u park, Harding je bio upravnik veterinarske slube zoolokog vrta u San Dijegu i vodei svetski strunjak za brigu o pticama. Leteo je irom sveta , dajui savete zoolokim vrtovima u Evropi, Indiji i Japanu o brizi o ekzotinim ptic ama. Nije se mnogo uzbudio kad se ovaj neobini oveuljak pojavio i ponudio mu mesto u jednom privatnom zabavnom parku. Ali kad je uo ta je Hamond uinio... To se nije s melo propustiti. Harding je imao akademske sklonsti i izgledi da napie prvi Udbeni k veterinarske interne medicine: bolesti dinosaurusa bili su neodoljivi. Posledn jih godina dvadesetog veka, veterina je, s naunog stanovita, bila daleko odmakla; klinike najboljih zoolokih vrtova malo su se razlikovale od bolnica. Novi udbenici predstavljali su samo mala doterivanja starih. Za praktiara svetskog glasa, nije bilo novih svetova vrednih osvajanja. Ali biti prvi u brizi za potpuno novu ivot injsku klasu: to je bilo neto! I Harding nikad nije zaalio zbog svog izbora. Postao je poprilian strunjak za ove ivotinje. I nije eleo da sad slua Hamonda. Hipsi je frknuo i trgnuo se. I dalje je plitko disao; jo nije bilo okularnog refleksa. Ali bilo je vreme za pokret. "Ukrcavajmo se", viknu Harding. "'Ajde d a vratimo curu nazad u njen padok." "ivi sistemi", ree Arnold, "nisu kao mehaniki sistemi. ivi sistemi nikad nisu u ravnotei. Oni su uroeno nestabilni. Oni se mogu initi stabilnim, ali to nisu. Sve je u pokretu i menja se. Na neki nain, sve je na ivici sloma." enaro se mrtio. "Ali mnoge stvari se ne menjaju; telesna temperatura se ne me nja, sve druge vrste..." "Telesna temperatura neprestano se menja", ree Arnold. "Neprestano. Ciklino s e menja svakih svakih dvadeset etiri sata, najnia je ujutro, najvia popodne. Menja se kako se menja raspoloenje, za vreme bolesti, u toku vebanja, sa spoljnom temper aturom, sa hranom. Neprestano fluktuira gore-dole. Majuni potresi na grafikonu. Z ato to, u svakom trenutku, neke sile guraju temperaturu navie, a druge sile guraju je nanie. Ona je uroeno nestabilna. A i svaki drugi aspekt ivih sistema je takav." "Znai, vi kaete..." "Malkolm je samo jo jedan od teoretiara", ree Arnold. "Sedi u kancelariji i st vara lepe matematike modele, a nikad mu ne pada na pamet da je ono to on vidi kao kvar zapravo neophodnost. Vidite, kada sam radio na raketama, imali smo posla s neim to smo zvali 'rezonantno kolebanje'. Rezonantno kolebanje znai da je, iako je samo neznatno nestabilna na platformi, raketa izgubljena. Ona e se neizbeno oteti kontroli i nee se moi vratiti nazad. To je osobina mehanikih sistema. Mali poremeaj postaje sve vei dok na kraju ne uniti ceo sistem. Ali ovi isti mali poremeaji su s utinski kod ivih sistema. Oni oznaavaju da je sistem zdrav i da odgovara na podraaje . Malkolm to nikada nije razumeo." "Jeste li sigurni da on to nije razumeo? ini mi se da on dobro razlikuje ive i neive..." "Vidite", ree Arnold. "Evo dokaza." Pokazao je na ekrane. "Za manje od jedno g sata", ree on, "park e se vratiti u red. Jedino to nam je jo preostalo da sredimo jesu telefoni. Iz nekog razloga, jo ne rade. Ali sve ostalo e raditi. A to nije te orija. To je injenica." Igla je ula duboko u vrat i Hardin je ubrizgao medrin u anesteziranu enku dra josaurusa dok je leala na boku na zemlji. ivotinja je odmah poela da se oporavlja, frkui i ritajui se snanim stranjim nogama. "Svi nazad", ree Harding i otpuza unazad. "Povucite se." enka dinosaurusa usteturala se na noge i pijano stajala. Protresla je guterol

iku glavu, zapiljila se u ljude koji su stajali nazad kod kvarcnih lampi i zatre ptala. "Bali", ree Hamond, zabrinut. "Privremeno", ree Harding. "Prestae." enka drajosaurusa se zakaljala, a onda polako uputila kroz polje, dalje od sv etala. "Zato ne skakue?" "Hoe", ree Harding. "Trebae joj sat da se poptuno opravi. Bie dobro." Okrenuo s e nazad prema kolima. "Dobro, momci, hajedmo da zavrimo sa stegosom." Maldun je posmatrao kako se poslednji stub zabija u zemlju. ice su se zategl e i drvo protokarpusa podignuto je i osloboeno. Maldun je ugledao pocrnele, uglje nisane pruge na srebrnastoj ogradi na mestima gde je dolo do kratkog spoja. U osn ovi, pregorelo je nekoliko keramikih izolatora. Oni e morati da se zamene. Meutim, pre toga Arnold e morati da iskljui sve ograde. "Kontrola. Maldun ovde. Spremni smo da zaponemo opravku." "U redu", ree Arnold. "Iskljuujem sad vau sekciju." Malkolm je bacio pogled na sat. Negde u daljini uo je blago huanje. Zvualo je kao sova, ali on je znao da je to dilofosaurus. Otiao je do Ramona i rekao: "'Ajd e da zavrimo s ovim. Hou da stignem do ostalih delova ograde." Proao je jedan sat. Donald enaro netremice je gledao u bleteu mapu u kontrolnoj sobi, dok su take i brojevi treperili i menjali se. "ta se sada dogaa?" Arnold je radio za konzolom. "Pokuavam da sredim telefone. Da moemo da pozove mo za Malkolma." "Ne. Mislim tamo napolju." Arnold je bacio pogled na tablu. "Izgleda da su zavrili sa ivotinjama i sa dv e sekcije. Kao to sam vam rekao, park se vraa u red. Nema katastrofalnog Malkolmov og efekta. U stvari, ostala je samo jo ta trea sekcija ograde..." "Arnolde." Bio je to Maldunov glas. "Da?" "Jesi li video ovu prokletu ogradu?" "Samo trenutak." Na jednom od monitora Arnold je iz visine gledao na polje trave, koja se nj ihala na vetru. U daljini video se niski betonski krov. "Ovo je zgrada odravanja sauropoda", objasnio je Arnold. "To je jedna od pomonih graevina koje koristimo za opremu, smetaj hrane, i tako to. Imamo ih irom parka, u svakom od padoka." Na mon itoru slika se pomerala. "Sad okreemo kameru da pogledamo ogradu..." Arnold je na svetlu ugledao sjajni zid od metalne mree. Jedna sekcija bila j e zgaena, sravnjena sa zemljom. Maldunov dip i posada koja je obavljala radove bil i su tamo. "Uh", ree Arnold. "Izgleda da je reks uao u padok sauropoda." Maldun ree: "Bie lepa veera." "Moraemo da ga izvedemo odatle", ree Arnold. "ime?" upita Maldun. "Nemamo nita za reksa. Popraviu ovu ogradu, ali unutra ne ulazim pre nego to svane dan." "Hamondu se to nee svideti." "Raspraviemo to kad se vratim", ree Maldun. "Koliko e sauropoda reks da ubije?" upita Hamond; brzo je koraao kroz kontrol nu sobu. "Verovatno samo jednog", ree Harding. "Sauropodi su veliki; reks se moe hrani ti nekoliko dana ako samo jednog ubije." "Moraemo veeras da odemo i uhvatimo ga", ree Hamond. "Maldun odmahnu glavom. "Tamo ne ulazim pre zore." Hamond se podizao i sputao na prstima, onako kako je uvek inio kada je bio be san. "Zaboravljate li da radite za mene?" "Ne, gospodine Hamond. Ne zaboravljam. Ali tamo je potpuno odrasli tiranosa urus. Kako zamiljate da ga uhvatite?" "Imamo puke za uspavljivanje." "Imamo puke za uspavljivanje sa mecima od dvadeset kubnih santimetara", ree M aldun. "to je dobro za ivotinje teke etristo ili petsto funti. Taj tiranosaurus je t eak osam tona. Ne bi ih ni osetio."

"Naruili ste vee oruje..." "Naruio sam tri primerka veeg oruja, ali ste srezali zahteve, tako da smo dobi li samo jedan. A i on je nestao. Nedri ga je odneo kad je otiao." "To je prilino glupo. Ko je dopustio da se tako neto dogodi?" "Nedri nije moj problem, gospodine Hamond", ree Maldun. "Kaete", ree Hamond, "da u ovom trenutku nememo nikakvog naina da zaustavimo t rianosaurusa?" "Upravo to kaem", ree Maldun. "To je smeno", ree Hamond. "Ovo je va park, gospodine Hamond. Niste eleli da iko bude u prilici da povre di vae dragocene dinosauruse. E pa, sad kod sauropoda imate reksa i ne moete ama b a nita da uinite." Napustio je sobu. "Samo trenutak", ree Hamond i pojuri za njim. enaro je buljio u ekrane i sluao kako viku i svau u hodniku. On ree Arnoldu: "I pak bih rekao da jo ne kontroliete park." "Ne zavaravajte se", ree Arnold i upali jo jednu cigaretu. "Park je na. Zora e za par sati. Moda emo da izgubimo par dinosa pre nego to reksa izvedemo odatle, ali , verujte mi, park je na." ZORA Granta je probudilo glasno struganje, praeno mehanikim zveketom. Otvorio je oi i video kako se bala sena kotrlja pored njega na transportnoj traci, gore ka ta vanici. Jo dve bale su je sledile. Onda je zveketanje naglo prestalo, kao to je i poelo, i betonska zgrada opet je bila tiha. Grant je zevnuo. Pospano se protegao, bolno trgnuo i seo. Blago uto svetlo dopiralo je kroz bone prozore. Bila je zora: prespavao je ce lu no. Brzo je pogledao na sat: 5:00 pre podne. Jo je bilo est sati da se brod pozo ve nazad. Prevrnuo se na lea, stenjui. U glavi mu je bubnjalo, a telo ga je bolelo kao da je pretuen. Iza ugla, zauo je ciav zvuk, nalik na zarali toak. A onda Leksino kikotanje. Grant je polako ustao i pogledao zgradu. Sada, po danu, video je da je to n eka vrsta zgrade odravanja sa kamarama sena i zalihama. Na zidu je video sivu kut iju sa ablonom napisanom oznakom: ZGRADA ODRAVANJA SAUROPODA (04). Ovo mora da je padok sauropoda, ba kao to je i mislio. Otvorio je kutiju i video telefon, ali kad a je podigao slualicu zauo je samo statiki um. Oigledno telefoni jo nisu radili. "Savai hranu", priala je Leksi. "Ralf, ne budi svinja." Grant je zaobiao iza ugla i naao Leksi pored reetki kako prua pune ruke sena na polje ivotinji koja je liila na veliku ruiastu svinju i proizvodila cianje koje je Gr ant uo. Bila je to, u stvari, beba triceratopsa, otprilike veliine ponija. Beba jo nije imala rogove na glavi, samo zakrivljen kotanu resu iza velikih blagih oiju. G urala je njuku kroz reetke prema Leksi i gledala je kako joj daje jo hrane. "Tako je bolje", ree Leksi. "Ne brini, ima dovoljno sena." Potapala je bebu p o elu. "Svia ti se, zar ne, Ralf?" Leksi se okrenula i ugledala ga. "Ovo je Ralf", ree Leksi. "On je moj prijatelj. Voli seno." Grant poe korak napred i stade, od bolova. "Izgledate prilino loe", ree Leksi. "I oseam se prilino loe." "Tim takoe. Nos mu je sav natekao." "Gde je Tim?" "Piki", ree ona. "Hoete li da mi pomognete da nahranimo Ralfa?" Beba triceratopsa gledala je u Granta. Seno joj je visilo s obe strane usta i padalo na zemlju dok je vakala. "Pravi veliki vaar dok jede", ree Leksi. "A i jako je gladan." Beba je zavrila vakanje i sad se oblizivala. Otvorila je usta i ekala jo. Grant je mogao da vidi vitke otre zube i iljatu gornju vilicu, kao kod papagaja. "Dobro, samo malo", ree Leksi i pokupi jo sena sa betonskog poda. "Iskreno, R alfe", ree ona, rek'o bi ovek da te majka nikad ne hrani." "Zato se zove Ralf?" "Zato to lii na Ralfa, iz kole."

"Grant je priao i neno dodirnuo kou vrata. "U redu je, moete da ga mazite", ree Leksi. "On voli da se mazi. Zar ne, Ralf e?" Koa mu je bila topla i vlana, sa ljunkastom teksturom fudbalske lopte. Ralf je malo ciknuo dok ga je Grant mazio. Sa druge strane reetki, njegov debeo rep maha o je tamo-amo od zadovoljstva. "Prilino je pitom." Dok je jeo, Ralf je gledao as Leksi, as Ralfa i nije pokaz ivao nikakav strah. To je podsetilo Granta da dinosaurusi se ne ponaaju normalno prema ljudima. "Moda bih mogla da ga jaem", ree Leksi. "Bolje nemoj." "Kladim se da bi me pustio", ree Leksu. "Bilo bi zabavno jahati dinosaurusa. " Grant je pogledao kroz reetke iza ivotinje, na otvoreno polje sauropodskog za brana. Svakog minuta postaje sve svetlije. Trebalo bi da iziem, pomisli on, i isk ljuim jedan od senzora pokreta gore na polju. Najzad, ljudima iz kontrole trebae s at dovde. A nije mu se svidelo to su telefoni jo u kvaru... Zauo je duboko frktanje, nalik na frktanje jako velikog konja, i iznenada se beba uzbunila. Pokuala je da izvue glavu nazad kroz reetke. Migoljila je glavu tam o-amo, trljajui se o reetke. "Polako, Ralf", ree Leksi. "Da ga izguramo napolje", ree Grant. Priao je Ralfovoj glavi i naslonio se na nju, gurajui ivotinju postrance i unazad. Resa se oslobodila i beba pade na bok s druge strane reetki, izgubivi ravnoteu. Zatim je bebu obuhvatila senka, a pojavila se ogromna noga, deblja od stabla drveta. Stopalo je imalo pet zakrivljenih nok ata, nalik na slonovske. Ralf pogleda gore i zacijuka. U vidno polje spustila se glava: dugaka est sto pa, s tri duga bela roga; po jedan iznad svakog od velikih smeih oiju i jedan manj i na vrh nosa. Bio je to potpuno izrasli triceratops. Velika ivotinja zurila je u Leksi i Granta, polako trepui, a zatim je skrenula panju na Ralfa. Pojavio se jezi k i liznuo bebu. Ralf je zacijukao i sreno se protrljao o veliku nogu. "Je l' to njegova mama?", upita Leksi. "Izgleda", ree Grant. "'Oemo li da nahranimo i mamu?" upita Leksi. Veliki triceratops ve je gurkao Ralfa njukom i odvodio bebu dalje od reetki. "Ne bih rekao." Beba se okrenula od reetki i poela da se udaljava. S vremena na vreme, velika mama gurkala je svoje dete, odvodei ga, dok su se oboje udaljavali preko polja. "Zbogom, Ralf", ree Leksi, maui. Tim je iziao iz mraka zgrade. "Sluajte", ree Grant. "Ja sad idem gore na brdo da iskljuim senzore pokreta, d a bi znali da dou po nas. Vas dvoje ostanite ovde i ekajte me." "Ne", ree Leksi. "Zato? Ostanite ovde. Ovde je bezbedno." "Nee da nas ostavi", ree ona. "Je l' tako, Timi?" "Tako je", ree Tim. Provukli su se kroz reetke i izili napolje. Zora samo to nije svanula. Vazduh je bio topao i vlaan, nebo neno ruiasto i purpurno. Bela izmaglica vukla se uz nisko uz zemlju. U daljini, videli kako se majka triceratopsa i beba kreu ka krdu velikih hadrosaurusa kljunaa koji su jeli lie sa drvea na ivici lagune. Neki od hadrosaurusa stajali su do kolena u vodi. Pili su tako to su sputali pljosnate glave, sreui se sa sopstvenim odrazom u mirnoj vodi. Onda bi ponovo podi gli pogled, glave bi im se njihale. Na ivici vode, jedna od beba se odvaila da iz ie, zacijukala, a zatim pohitala nazad, dok su odrasli blagonaklono posmatrali. Dalje na jugu, drugi hadrosaurusi jeli su nisku vegetaciju. Ponekad bi se p odigli na stranje noge, oslanjajui se prednjim udovima na stabla, ne bi dohvatili lie na viim granama. A jo dalje, divovski apatosaurus uzdizao se iznad drvea; njegova majuna glava njihala se na dugom vratu. Prizor je bio tako miran da je Grantu bi lo teko da zamisli bilo kakvu opasnost. "Jao!" viknu Leksi i sae glavu. Dva divovska crvena vilinska konjica, raspon a krila est stopa, prozujali su pored njih. "ta to bi?"

"Vilinski konjici", ree Grant. "Jura je bila vreme ogromnih insekata." "Grizu li?" upita Leksi. "Ne verujem", ree Grant. Tim je ispruio ruku. Jedan vilinski konjic sleteo je na nju. Mogao je da ose ti teinu ogromnog insekta. "Ugrie te", upozorila ga je Leksi. Meutim, vilinski konjic samo je polako leprao prozirnim, crvenim venama proara nim krilima, a onda, kad je Tim pomerio ruku, ponovo uzleteo. "Kojim putem idemo?" upita Leksi. "Onuda." Poli su kroz polje. Stigli su do crne kutije postavljene na teki metalni tron oac, prvi senzor pokreta. Grant je zastao i ispred njega mahnuo rukom napred-naza d, meutim, nita se nije dogodilo. Ako telefoni nisu radili, moda ni senzori nisu. " Pokuaemo s nekim drugim", ree on i pokaza put polja. Negde u daljini uli su riku vel ike ivotinje. "Do avola", ree Arnold. "Uopte ne mogu da ga naem." Pijuckao je kafu i tupo zur io u ekrane. Iskljuio je sve video monitore. U kontrolnoj sobi, pretraivao je komp juterski program. Bio je iscrpljen; radio je dvanast sati bez prestanka. Okrenuo se prema Vuu, koji je doao iz laboratorije. "ta da nae?" "Telefoni jo ne rade. Ne mogu da ih popravim. Mislim da je Nedri neto uradio telefonima." Vu je podigao jednu slualicu i uo utanje. "Zvui kao modem." "Ali nije", ree Arnold. "Zato to sam siao u suturen i iskljuio sve modeme. Ono t o uje samo je beli um koji zvui kao prenos modemom." "Znai, telefonske linije su onesposobljene?" "U sutini, da. Nedri ih je dobro onesposobio. Ubacio je neku vrstu katanca u program i sad ne mogu da ga naem jer sam naredbom restore izbrisao deo programsk og listinga. Ali oigledno je komanda iskljuenja telefona i dalje rezidentno prisut na u memoriji kompjutera." Vu slegnu ramenima. "Pa ta? Samo ga resetuj: obori sistem u oistie memoriju." "Nikad to nisam radio", ree Arnold. "A nisam ni voljan da to radim. Moda e se svi sistemi vratiti prilikom dizanja - a moda i nee. Ni ja, ni ti nismo strunjaci z a kompjutere. Pravi. A bez otvorene telefonske linije ne moemo ni da razgovaramo s nekim ko jeste." "Ako je naredba rezidentna u RAM-u, nee se pojaviti u programu. Moe da dampuje RAM, ali ne zna ta trai. Mislim da ti jedino ostaje da ga resetuje." enaro ulete unutra. "Jo nijedan telefon ne radi." "Radi se na tome." "Od ponoi radite na tome. A Malkolmu je gore. Potrebna mu je medicinska nega ." "To znai da i morati da ga iskljuim", ree Arnold. "Nisam siguran da e se sve vra titi." enaro ree: "Vidite. U kolibi je bolestan ovek. Treba mu doktor ili e umreti. Ne moete da pozovete doktora ako nemate telefon. etvoro ljudi verovatno je ve umrlo. Sad, iskljuite to i nek' telefoni prorade!" Arnold se nekao. "Pa?" upita enaro. "Pa, u pitanju... sigurnosni sistemi ne dozvoljavaju da se kompjuter iskljui , a..." "Onda iskljuite te proklete sigurnosne sisteme! Zar vam do glave ne dopire d a e on umreti ako mu neko ne pomogne?" "U redu", ree Arnold. Ustao je i priao glavnoj ploi. Otvorio je vrataca i otkrio metalne preklopce i znad sigurnosnih prekidaa. Pritiskom ih je iskljuio, jedan za drugim. "Sami ste to traili", ree Arnold. "I dobili." Ukljuio je glavni prekida. Kontrolna soba utonula je u mrak. Svi monitori bili su crni. Trojica ljudi stajali su u tami. "Koliko emo morati da ekamo?" upita enaro.

"Trideset sekundi", ree Arnold. "Fuj!" ree Leksi, dok su prolazili polje. "ta je?" upita Grant. "Taj smrad", ree Leksi. "Smrdi kao trulo ubre." Grant je oklevao. Netremice je gledao preko polja ka drveu u daljini, ne bi li uoio neku kretnju. Nije video nita. Tek slab povetarac mrekao je grane. Rano jut ro bilo je mirno i tiho. "Mislim da umilja", ree on. Ne..." Onda je zauo trubljenje. Dopiralo je iz pravca krda hadrosaurusa iza njih. P rvo jedna ivotinja, a onda jo jedna, pa jo jedna, dok celo krdo nije trubilo. Paoklj unci su se uznemirili, vrteli se i okretali, urno izlazili iz vode, pravili krug oko mladunaca da ih zatite... I oni su namirisali, pomisli Grant. Riui, tiranosaurus je izleteo i drvea pedeset metara dalje, blizu lagune. Juri o je preko otvorenog polja ogromnim koracima. Nije obratio panju na njih, ve se us tremio ka krdu hadrosaurusa. "Rekla sam vam!" vrisnu Leksi. "Mene niko ne slua!" Kljunai su u daljini trubili i dali se u beg. Grant je osetio kako mu tlo dr hti pod nogama. "'Ajmo, deco!" Zgrabio je Leksi i podigao za telo, a onda potrao s Timom kroz travu. Povremeno bi ugledao tiranosaurusa kako dole pored lagune na sre na hadrosauruse, koji su mahali velikim repovima, branei se, i glasno i neprek idno trubili. uo je zvuke lomljenja drvea i lisnatog pokrivaa, a kada je podigao po gled, kljunai su jurili. U mraku kontrolne sobe Arnold je gledao na sat. Trideset sekundi. Memorija je do sada morala biti oiena. Ponovo je pritisnuo glavni prekida. Nita se nije dogodilo. Arnoldu se stegao eludac. Ponovo je iskljuio prekida, a zatim ga ukljuio. I dal je nita. Osetio je znoj na elu. "ta nije u redu?" upita enaro. "Ah, do davola", ree Arnold. Onda se setio da sigurnosni prekidai moraju da b udu ukljueni pre nego to ponovo ativira struju. Prebacio je tri sigurnosna, a onda ih ponovo zatvorio preklopce. Zatim je zadrao dah i ponovo ukljuio glavni strujni prekida. Svetla u sobi su se upalila. Kompjuter je zapitao. Ekrani su zazujali. "Hvala Bogu", ree Arnold. Pourio je do glavnog monitora. Na ekranu nalazili s u se redovi oznaka: enaro je posegao za telefonom, ali on je bio mrtav. Ovog puta nije bilo ni s tatikog uma - ama ba niega. "ta je ovo?" "Stanite malo", ree Arnold. "Posle resetovanja, svi sistemski moduli moraju se podii runo." Odmah se bacio na posao. "Zato runo?" upita enaro. "Pobogu, hoete li me pustiti da radim?" Vu ree: "Sistem nije napravljen da se iskljuuje. Tako da, ako se iskljui, pret postavlja se da je negde nastao problem. To zahteva da sve startujete runo. U pro tivnom, ako negde postoji kratak spoj, sistem bi startovao, iskljuio se, opet sta rtovao, opet se iskljuio, i tako neprekidno." "U redu", ree Arnold. "Idemo." enaro je podigao slualicu i poeo da okree broj, kada je iznenada zastao. "Isuse, vidite ovo", ree on. Pokazao je na jedan video monitor. Meutim, Arnold nije sluao. Buljio je u mapu, gde je gusta skupina taaka pored lagune poela da se koordinisano kree. Kree brzo, u nekoj vrsti kovitlaca. "ta se dogaa?" upita enaro. "Paokljunci", ree Arnold, bezvuno. "Krenuli su u stampedo." Paokljunci su jurili iznenaujuom brzinom; njihova ogromna tela sainjavala su zb ijenu skupinu. Trubili su i rikali, a mladi su ciali i pokuavali da se sklone ispo d nogu. Krdo je podiglo veliki oblak ute praine. Paokljunci su trali pravo prema njima.

I dalje nosei Leksi, trao je zajedno s Timom prema stenovitoj izdani sa umicom velikih etinara. Trali su brzo, oseajui kako im se zemlja trese pod nogama. Zvuk kr da koje se pribliavalo bio je zagluujui, nalik na zvuk mlaznjaka na aerodromu. Ispu njavao je vazduh i parao im ui. Leksi je neto vikala, ali on nije mogao da uje ta go vori, a kad su se uzverali na stenje, krdo se sklopilo oko njih. Grant je ugledao mone noge prvih hadrosaurusa koji su projurili - svaka ivoti nja bila je teka pet tona - a onda su bili obavijeni oblakom tako gustim da nita n ije mogao da vidi. Imao je utisak ogromnih tela, divovskih udova, zagluujuih bolni h poklika dok su se ivotinje vrtele i kruile. Jedan kljuna udario je u gromadu i on a se otkotrljala pored njih, iza, u polje. U gustom oblaku praine, nisu mogli da vide gotovo nita iza stenja. Drali su se za gromade i sluali krike i trubljenje, preteu riku tiranosaurusa. Leksi je zaril a prste u Grantovo rame. Jo jedan hadrosaurus pljesnuo je velikim repom o stenje i ostavio vrelu krva vu mrlju. Grant je saekao dok se zvuk bitke nije premestio na levo, a zatim pogur ao klince da ponu da se penju na najvie drvo. Peli su se hitro, pipajui traei grane, dok su ivotinje u stampedu prolazile ispod njih u oblaku praine. Popeli su se dvad eset stopa, a onda se Leksi pripila uz Granta i odbila da se penje dalje. I Tim je bio umoran, a Grant je smatrao da su dovoljno visoko. Kroz prainu, mogli su da vide iroka lea ivotinja dok su kruile i trubile. Grant se naslonio na grubu koru st abla, zakaljao od praine, sklopio oi i stao da eka. Arnold je podeavao kameru kako se krdo udaljavalu. Praina se polako raiavala. Vid eo je da su hadrosaurusi ratkani i da je tiranosaurus prestao da tri, to je jedino moglo da znai da je neto ulovio. Tiranosaurus je sada bio blizu lagune. Arnold pog leda video monitor i ree: "Bolje nek' Maldun ode tamo da vidi koliko je loe." "Ja u ga nai", ree enaro i izie iz sobe. PARK Blago pucketanje, nalik na vatru u ognjitu. Neto toplo i vlano golicalo je Gra ntov lanak na nozi. Otvorio je oi i ugledao ogromnu utosivu glavu. Glava se suavala ka ravnim ustima zaobljenim kao paji kljun. Oi, koje su strale iznad ravnog kljuna bile su nene i blage kao kravlje. Patkasta usta otvarala su se i vakala granice na grani na kojoj je Grant sedeo. Video je velike ravne zube na obrazu. Tople usne opet su mu dotakle lanak kako je ivotinja vakala. Hadrosaurus kljuna. Bio je zadivljen to ga vidi tako izbliza. Nije se plaio; s ve vrste dinosaurusa kljunaa bile su biljoderi, a ovaj se ponaao ba kao krava. Bez o bzira to je bio ogroman, ponaanje mu je bilo tako blago i miroljubivo da se Grant nije oseao ugroen. Ostao je gde je i bio na grani, pazei da se ne pomeri, i posmatr ao ga kako jede. Grant je bio zadivljen jer je imao posednika oseanja prema ovoj ivotinji: vero vatno je to bio majasaurus, iz kasne krede, poreklom iz Montane. Uz Dona Hornera, Grant je bio prvi koji je opisao tu vrstu. Majasaurusi su imali navie zakrivljen u usnu, to je odavalo utisak da se smeju. Ime je znailo: 'guter dobra majka'; misli lo se da su majasaurusi titili jaja dok se bebe ne rode i budu sposobne da se bri nu za sebe. Grant je uo uporno avrljanje i velika glava spustila se dole. Pomakao se samo malo, dovoljno da vidi bebu hadrosaurusa kako se vrzma oko nogu odraslog. Beba je bila zatvorene utosive boje sa crnim takama. Odrasla ivotinja sagnula je glavu n isko do zemlje i ekala, nepokretna, dok se beba nije uspravila na stranje noge, os lanjajui prednje na majine eljusti, i poela da jede granje koje je izbijalo sa stran e majinih usta. Majka je strpljivo ekala dok beba nije zavrila s jelom i ponovo se spustila n a sve etiri. Onda se velika glava opet podigla ka Grantu. Hadrosaurus je nastavio da jede, samo nekoliko stopa od njega. Grant je pos matrao dva izduena otvora za vazduh na vrhu ravnog gornjeg dela kljuna. Oigledno h adrosaurus nije mogao da nanjui Granta. A, iako je levo oko gledalo pravo u njega , iz nekog razloga hadrosaurus nije reagovao na njega. Setio se kako prole noi tiranosaurus nije mogao da ga vidi. Grant se odluio na jedan opit. Zakaljao se. U trenu, hadrosaurus se sledio, velika glava odjednom se smiril

a, eljusti su prestale da vau. Samo se oko pomeralo i trailo izvor zvuka. Onda, tren utak kasnije, kada se inilo da vie ne preti opasnost, ivotinja je nastavila da vae. Zadivljujue, pomisli Grant. Sedei u njegovim rukama, Leksi otvori oi i ree: "Hej, ta je to?" Uznemiren, hadrosaurus je zatrubio, tako glasno i rezonantno, da je to toli ko zapanjilo Leksi, da je gotovo pala s drveta. Hadrosaurus je odmakao glavu od granja i ponovo zatrubio. "Ne ljuti je", ree Tim, s grane iznad. Beba je zaavrljala i skupila se ispod majinih nogu, kad se hadrosaurus odmaka o od drveta. Majka je naherila glavu i ispitivaki zurila u granu na kojoj su sede li Grant i Leksi. Sa nagore uvrnutim nasmeenim usnama, dinosaurus je delovao komin o. "Je li ona glupa?" upita Leksi. "nije", ree Grant. "Samo si je iznenadila." E, pa", ree Leksi, "'oe li da nas pusti da siemo, ili ta?" Hadrosaurus se povukao deset stopa od drveta. Ponovo je zatrubio. Grant je imao utisak da pokuava da ih uplai i otera. Ali inilo se da dinosaurus u stvari ne zna ta da radi. Ponaao se zbunjeno i nelagodno. Oni su ekali u tiini i posle jednog minuta hadrosaurus je ponovo priao grani; eljusti su mu se unapred pokretale. Oigle dno e nastaviti da jede. "Zaboravi", ree Leksi. "Ja ovde ne ostajem." Poela je da silazi niz grane. Zb og njenih pokreta, hadrosaurus je ponovo poeo da trubi. Grant je bio zadivljen. Pomislio je, on nas zaista ne vidi kad se ne kreemo. A samo minut kasnije bukvalno je zaboravio da smo bili tu. Bilo je to ba kao kod tiranosaurusa - jo jedan klasini primer vizuelnog korteksa vodozemaca. Prouavanja a ba pokazala su da vodozemci mogu da vide samo stvari koje se kreu, kao insekte. A ko se neto ne kree, oni ga bukvalno ne vide. Isto je izgleda bilo i kod dinosaurus a. U svakom sluaju, majasaurus je sada izgleda otkrio da su ova udna stvorenja k oja se sputaju niz drvo suvie problematina. Poslednji put zatrubivi, enka je lagano g urnula svoju bebu i polako otrupkala dalje. Zastala je jednom i okrenula se ka n jima da ih pogleda, a zatim nastavila. Spustili su se na zemlju. Leksi se otresla. Oba deteta bila su prekrivena s lojem fine praine. Svuda oko njih trava je bila utabana. Bilo je tragova krvi i o seao se nekakav opor miris. Grant je pogledao na sat. "Klinci, bolje da poemo", ree on. "Ja ne", ree Leksi. "Ja vie tamo ne izlazim." "Moramo." "Zato?" "Zato to", ree Grant, "moramo da im kaemo za brod. Poto izgleda da nas ne vide na senzorima pokreta, moramo sami da se vratimo. To je jedini nain." "Zato ne poemo splavom?" "Kakvim splavom?" Tim je pokazao na nisku zgradu odravanja sa reetkama u kojoj su proveli no. Bi la je daleko dvadeset jardi, preko polja. "Video sam tamo splav", ree on. Grant je smesta razumeo prednosti. Sada je bilo sedam sati ujutro. Moraju b arem osam milja da preu. Ako bi ili splavom niz reku, mogli bi brze da idu nego ko pnom. "'Ajmo da to uradimo", ree on. Arnold je pritisnuo mod vizuelnog pretraivanja i posmatrao kako monitori poin ju da pretrauju park; prizor se menjao svake dve sekunde. Bilo je naporno za gled anje, ali bio je to najbri nain da nau Nedrijev dip i Maldun je bio nepopustljiv po tom pitanju. Otiao je sa enarom da pogleda stampedo, ali sad je bio dan i eleo je d a mu nau kola. eleo je oruje. Njegov interkom je kliknuo. "Gospodine Arnold, mogu li da porazgovaram s va ma?" Bio je to Hamond. Zvualo je kao glas Boga. "elite li da doete ovamo, gospodine Hamond?" "Ne, gospodine Arnold", ree Hamond. "Doite do mene. Ja sam u genetikoj laborat oriji s doktorom Vuom. ekamo vas." Arnold uzdahnu i odvoji se od ekrana.

Grant je tumarao duboko u tamnim odajama zgrade. Progurao se pored petogalo nskih kontejnera s herbicidima, opreme za potresivanje drvea, rezervnih guma za di p, namotaja ciklonske ograde, vrea sa sto funti ubreta, gomile smeih keramikih izola tora, praznih konzervi s motornim uljem, radnih svetiljki i kablova. "Ne vidim nikakav splav." "Nastavite." Vree cementa, komadi bakarnih cevi, zelena mrea... i dva plastina vesla koja s u visila na hvataljkama na betonskom zidu. "U redu", ree on, "ali gde je splav?" "Mora da je tu negde", ree Tim. "Ti nisi video splav?" "Ne. Samo sam pretpostavio da je tu." Preturajui po stvarima, Grant nije naao nikakav splav. Ali naao je komplet crt ea, savijenih u rolnu i poprskanih mrljama od vlage, nabijen u metalni ormari na z idu. Rairio je crtee na pod i oterao velikog pauka. Dugo ih je gledao. "Gladna sam..." "Saekaj malo." Bile su to detaljne topografske karte glavnog dela ostrva, gde su sada bili . Prema ovome, laguna se suavala u reku koju je ranije video, a koja je skretala na sever... pravo kroz podruje ptica... a pola milja dalje bila je koliba za pose tioce. Prelistavao je stranice. Kako doi do lagune? Prama planovima, na stranjoj str ani zgrade u kojoj su se nalazili trebalo bi da postoje vrata. Grant je podigao pogled i ugledao ih, udubljena u betonskom zidu. Vrata su bila dovoljno velika d a prou kola. Kada ih je otvorio, ugledao je poploan put koji je vodio pravo dole d o lagune. Put je bio ukopan u zemlju, tako da se odozgo nije video. Mora da je t o bio jo jedan servisni put. A vodio je do doka na ivici lagune. A na doku bilo j e jasno ablonom napisano SMETAJ SPLAVOVA. "Hej", ree Tim, "vidi ovo." Pruio je Grantu metalnu kutiju. Otvorivi je, Grant je naao pitolj na komprimovan vazduh i platneni pojas sa me cima. Ukupno je bilo est metaka, svaki debeo kao njegov prst. Oznaeni MORO-709. "Bravo, Time." Prebacio je pojas preko ramena i zabio pitolj u pantalone. "Je li to pitolj za uspavljivanje?" "Rek'o bih." "A ta je s amcem?" upita Leksi. "Mislim da je na doku", ree Grant. Poli su putem. Grant je na ramenu nosio ve sla. "Nadam se da je splav veliki", ree Leksi, "jer ne umem da plivam." "Ne brini", ree on. "Moda i neku ribu upecamo", ree ona. Hodali su niz put, s usecima na obe strane. uo se duboko, ritmino frktanje, a li Grant nije mogao da odrede odakle dolazi. "Jesi li siguran da je splav tamo dole?" upita Leksi, mrtei nos. "Verovatno je", ree Grant. Kako su napredovali, ritmino frktanje postajalo je sve glasnije, meutim, uli s u i postojano brujanje, zujanje. Kada su stigli do kraja puta, na ivici malog be tonskog doka, Grant se zamrznuo od oka. Tiranosaurus je bio upravo tamo. Sedeo je uspravno u senci jednog drveta; stranje noge bile su mu ispruene isp red. Oi su mu bile otvorene, ali se nisu pokretala, osim to se glava blago podizal a i sputala prilikom svakog frktaja. Zujanje je poticalo od oblaka muva koje su g a okruivale, puzale mu po licu i otromboljenim eljustima, krvavim onjacima i crveno m butu ubijenog hadrosaurusa koji je leao na boku pored tiranosaurusa. Tiranosaurus je bio udaljen samo dvadeset jardi. Grant je mislio da ga je s igurno video, ali velika ivotinja nije to odala. Samo je sedela tamo. U trenu je shvatio: tiranosaurus spava. Sedi uspravno, ali spava. Dao je znak Timu i Leksi da ostanu gde su. Grant je polako stupio na dok, p otpuno izloen pogledu tiranosaurusa. Velika ivotinja nastavila je da spava, blago frkui. Blizu kraja doka, drveno spremite bilo je obojeno u zeleno da se slae s liem. G

rant je tiho otkvaena vrata i pogledao unutra. Video je pola tuceta narandastih ja kni za spasavanje koje su visile na zidu, nekoliko kolutova mree od koje je nainje na ograda, nekoliko namotaja konopca i dve velike gumene kocke na podu. Kocke su bile vrsto vezane ravnim gumenim kaievima. Splavovi. Pogledao je unazad prema Leksi. Ustima je oblikovala: Nema amca. Klimnuo je glavom, Ima. Tiranosaurus je podigao prednji ud da otera muve koje su mu zujale oko njuke . Meutim, osim toga nije se pomerao. Grant je izvukao jednu kocku na dok. Bila je iznenaujue teka. Oslobodio je veze, naao cilindar za naduvavanje. Uz glasno utanje, g umenjak je poeo da se iri, a onda uz jedno -hop! odskoio na dok, potpuno otvoren. U nj ihovim uima, zvuk je bio zastraujue glasan. Grant se okrenuo i pogledao tiranosaurusa. Tiranosaurus je zaroktao i frknuo. Poeo je da se kree. Grant se spremio na tr k, ali ivotinja je samo pomerila svoju teku masu, ponovo se smestila uz stablo i d ugo, preglasno podrignula. Leksi je delovala zgaeno; mahala je rukom ispred lica. Granta je oblio znoj od napetosti. Poeo je da vue gumeni splav preko doka. Sl eteo je u vodu, glasno pljusnuvi. Dinosaurus je nastavio da spava. Grant je vezao splav za dok i vratio se u skladite da ponese dva komada jakn i za spasavanje. Stavio ih je u amac, a onda mahnuo deci da dou na dok. Bleda od straha, Leksi je odmahnula: Ne. Pokretom je rekao: Da. Tiranosaurus je i dalje spavao. Grant je pretei mahao kaiprstom. Leksi je utke dola i on joj je pokazao da se s pusti na splav; onda je i Tim uao, a zatim su oboje stavili jakne. Grant je uao i odgurnuo se. Splav je utke otplutao u lagunu. Grant je podigao vesla i smestio ih u nosae. Poeli su da se udaljuju od doka. Leksi se zavalila i glasno odahnula od olakanja. A onda kao da ju je neto pog odilo, i ona stavi ruku preko usta. Telo joj se treslo od priguenih zvukova: poti skivala je kaalj. Uvek je kaljala u nevreme! "Leksi", besno proapta Tim; gledao je unazad ka obali. Utueno je odmahnula glavom i pokazala na grlo. Znao je ta to znai: golica je u grlu. Morala bi da popije vode. Grant je vesla, pa se Tim nagnuo preko boka spl ava i zagnjurio aku u lagunu. Pruio joj je aku sklopljenu u zdelicu. Leski se zakaljala glasno, praskavo. U Timovim uima, zvuk je odjekivao peko v ode kao pucanj. Tiranosaurus je lenjo zevnuo i poeao se iza uva strajim stopalom, kao pas. Pon ovo je zevnuo. Bio je oamuen posle dobrog obroka i budio se polako. U amcu, Leksi je isputala male, grgoljave zvukove. "Leksi, zavei!" ree Tim. "Ne mogu mu nita", proaptala je Leksi, a onda se ponovo zakaljala. Grant je sn ano veslao i mono pomerao splav ka sredini lagune. Na obali, tiranosaurus se teturavo uspravio. "Ne mogu mu nita, Timi!" utueno je kriknula Leksi. "Ne mogu mu nita!" "!" Grant je veslao to je mogao jae. "Uostalom, nema veze", ree ona. "Dovoljno smo daleko. On ne ume da pliva." "Naravno da ume da pliva, ti mali idiote!" vikao je Tim na nju. Na obali, t iranosaurus je siao s doka i uronio u vodu lagune. Snano se kretao ka njima. "E, pa, otkud sam znala?" ree ona. "Svi znaju da tiranosaurus ume da pliva! To pie u svakoj knjizi! Pobogu, pa svi gmizavci umeju da plivaju!" "Zmije ne mogu." "Naravno da mogu. Ti idiote!" "Spustite se", ree Grant. "Drite se za neto!" Grant je posmatrao tiranosaurusa , gledao kako ivotinja pliva. Tiranosaurus je sada bio do grudi u vodi, ali je mo gao da dri veliki glavu visoko iznad povrine vode. Onda je Grant shvatio da ivotinj

a uopte ne pliva, jer su, samo nekoliko trenutaka kasnije, samo sam vrh glave - oi i nozdrve - bili iznad povrine. Do tada je ve liio na krokodila, i plivao kao krok odil; mahao je velikim repom napred-nazad, tako da je voda vrila iza njega. Iza glave, Grant bi ugledao grbinu lea i grebene du repa, kad bi oni povremeno probili povrinu vode. Ba kao krokodil, neveselo je pomislio. Najvei krokodil na svetu. "ao mi je, doktore Grant!", zavapila je Leksi. "Nisam htela!" Grant je bacio pogled preko ramena. Laguna tu nije bila ira od sto jardi, a ve su gotovo bili na sredini. Ako bi nastavio, voda bi opet postala plia. Tiranosa urus bi mogao da hoda, a u plikoj vodi kretao bi se bre. Grant je okrenuo amac i p oeo da vesla na sever. "ta to radite?" Tiranosaurus je sada bio udaljen samo nekoliko jardi. Kako su se pribliali, Grant je sve bolje uo njegove otre, frktave udisaje. Grant je pogledao na vesla u rukama, ali ona su bila od lake plastike - nikakvo oruje. Tiranosaurus je zabacio glavu i irom otvorio eljusti, otkrivajui redove zakriv ljenih zuba, a onda u snanom miiavom gru bacio se napred na splav, za malo promaio gu meni rub; ogromna lobanja pljusnula je dole, zaljuljavi splav na vrhu talasa udar a. Tiranosaurus je potonuo ispod povrine i iza sebe ostavio samo mehurie koji su uborili. Laguna je bila mirna. Leksi se uhvatila za ruice na boku i pogledala una zad. "Je l' se udavio?" "Nije", ree Grant. Video je mehurie... zatim slabo mrekanje du povrine... priblia valo se amcu... "Dr'te se!" viknuo je, u trenutku kad je glava izronila ispod gumenjaka; sav ila je amac i podigla ga u vazduh, zavrtevi ih ludaki pre nego to su ponovo pljusnul i dole. "Uradite neto!" vritala je Aleksis. "Uradite neto!" Grant je izvadio vazduni pitolj iz pojasa. Delovao je saaljivo mali u njegovim rukama, ali postojala je ansa da, ako pogodi ivotinju u osetljivu taku, oko ili no s... Tiranosaurus je izronio pored amca, otvorio eljusti i riknuo. Grant je nacilj ao i opalio. Metak je zasvetleo i pljesnuo u obraz. Tiranosaurus je mahnuo glavo m i opet riknuo. Onda, iznenada, kao odgovor na to, do njih preko vode dolebde rika. Grant je pogledao unazad i video mladog ti-reksa na obali, koji se sagnuo i znad ubijenog sauropoda i tvrdio da je ubijeni njegov. Mladi reks je zasekao lein u, a zatim podigao glavu i zarikao. I veliki tiranosaurus je to video i odgovor je bio trenutan - okrenuo se da zatiti plen i snano zaplivao prema obali. "Odlazi!" zavritala je Leksi i zapljeskala rukama. "Odlazi! Naaa-naaa-na- na -naaa! Glupi dinosaurus!" Na obali, mladi dinosaurus prkosno je rikao. Razbenjen, veliki dinosaurus iz leteo je punom brzinom iz lagune; voda je strujala s njegovog ogomnog tela dok j e jurio uzbrdo pored doka. Mladi dinosaurus sagnuo je glavu i poeo da bei; eljusti su mu jo bile pune iskidanog mesa. Veliki tiranosaurus ga je jurio; protrao je pored mrtvog sauropoda i nestao iza brda. uli su njegov zavrno pretee rikanje, a onda je splav krenuo na sever, iza krivine u laguni, prema reci. Iscrpljen od veslanja, Grant se stropotao na lea; grudi su mu se teko podizale i sputale. Nije mogao da doe do daha. Leao je na splavu i dahtao. "Jeste li dobro, doktore Grant?" upita Leksi. "Od sad, pa nadalje, molim te, radi samo ono to ti kaem." "U redu", uzdahnu ona, kao da joj je ponudio najbesmisleniji predlog na sve tu. Neko vreme vukla je rukom kroz vodu. "Prestali ste da veslate", ree ona. "Umorio sam se", ree Grant. "Onda kako to da se jo kreemo?" Grant se uspravio u sedeem poloaju. Bila je u pravu. amac je postojano plovio prema severu. "Mora da je neka struja." Struja ih je nosila na sever, prema hote lu. Pogledao je na sat i zapanjio se kad je video da je sedam i petnaest. Samo p

etnaest minuta prolo je otkako je poslednji put pogledao na sat. inilo mu se kao d va sata. Naslonio na gumeni bok amca, sklopio oi i zaspao. PETA ITERACIJA "Doi e do ozbiljnih greaka u sistemu." Jan Malkolm

POTRAGA enaro je sedeo u dipu, sluao zujanje muva i gledao prema udaljenim palmama koj e su treperele u vrelini. Bio je zapanjen onim to je liilo na bojno polje: trava j e bila ugaena na sto jardi u svakom smeru. Jedna velika palma bila je iupana iz kor ena. Na travi videle su se velike krvave mrlje, kao i na stenovitoj izdani sa de sne strane. Maldun, koji je sedeo pored njega, ree: "Jasno je. Reksi je bio meu hadrosaur usima." Potegao je jo malo viskija i zatvorio bocu. "Prokleto mnogo muva", ree on. ekali su i posmatrali. enaro je dobovao prstima po komandnoj tabli. "ta ekamo?" Maldun nije odgovorio istog trenutka. "Reks je tamo negde", ree, mirkajui prem a pejzau u jutarnjem suncu. "A mi nemamo nikakvo oruje koje vredi neki kurac." "U dipu smo." "Oh, on moe da prestigne dip, gospodine enaro", ree Maldun, odmahujui glavom. "K ad jednom siemo s puta i iziemo na otvoren teren, moemo da vozimo naeg etvorotokaa naj ie trideset, etrdeset milja na sat. On bi nas odmah stigao. To mu nije nikakav pro blem." Maldun uzdahnu. "Ali sad ne vidim da se tamo neto puno mie. Jeste li spremn i na opasan ivot?" "Naravno", ree enaro. Maldun je upalio motor i na iznenadan zvuk dva mala otnelijanca iskoila su i z rogozine pravo ispred njih. Maldun je ubacio kola u brzinu. U irokom krugu obiao je ugaeno mesto, a zatim se uputio prema unutranjosti, u sve manjim koncentinim kr ugovima, sve dok na kraju nije stigao do mesta u polju gde su bili mali otnelija nci. Onda je iziao napolje i hodao napred kroz travu, udaljavajui se od dipa. Zasta o je kad se gust oblak muva podigao u vazduh. "ta je to?" povika enaro. "Ponesite radio", ree Maldun. enaro se ispentrao iz dipa i pourio napred. ak i iz daljine mogao je da oseti g orko-slatki zadah svee trulog mesa. Video je taman oblik u travi, s krvavom pokor icom i nogama postrance. "Mladi hadrosaurus", ree Maldun, dok je gledao dole na truplo. "Celo krdo da lo se u stampedo, a ovaj mladunac se odvojio i ti-reks ga je ulovio." "Otkud znate?" upita enaro. Meso je bilo iskidano od mnogobrojnih ugriza. "Zna se po ekskretu", ree Maldun. "Vidite ove kredaste bele komade u travi? To je hadrov izmet. Mokrana kiselina ini ih belim. Ali vidite tamo..." pokazao je na velik humak koji se dizao do kolena u travi "...To je izmet tiranosaurusa." "Otkud znate da tiranosaurus nije doao kasnije?" "Obrazac ugriza", ree Maldun. "Vidite ove male tamo?" Pokazao je du stomaka. "Ovi su od otija. Ti ugrizi nisu krvarili. Oni su nastupili posle smrti, od leina ra. Otiji su to uradili. Ali hadro je oboren ugrizom za vrat... vidite ovu velik u razderotinu tamo, iznad ramenih lopatica... a to je od ti-reksa, nema sumnje." enaro se nagnuo nad leinu i posmatrao udne, smrvljene udove s nekim oseanjem ne stvarnosti. Pored njega, Maldun je ukljuio radio. "Kontrola." "Da", ree Don Arnold, preko radija. "Imamo jo jednog mrtvog hadroa. Mladune." Maldun se sagnuo meu muve i proverio kou na tabanu desne noge. Tamo je bio istetoviran broj. "Primerak broj HD/09." Radio je zakrao. "Imam neto za tebe", ree Arnold. "O? ta to?" "Naao sam Nedrija." Dip se probio kroz niz palmi du istonog puta i iziao na ui servisni put koji je

vodio ka reci u dungli. Bilo je vrelo u ovom delu parka; dungla je bila blizu i sm rdelo je oko njih. Maldun se zamajavao s kompjuterskim monitorom u dipu koji je s ada pokazivao mapu odmaralita sa mreom preko nje. "Nali su ga daljinskim videom", r ee on. "Sektor 1104 je odmah napred." Dalje uz put, enaro je ugledao betonsku zapreku i dip parkiran du nje. "Mora d a je pogreno skrenuo", ree Maldun. "Mali gad." "ta je poneo?" upita enaro. "Vu kae petnaest embriona. Znate kol'ko to kota?" enaro odmahnu glavom. "Negde izmeu dva i deset miliona", ree Maldun. Odmahnuo je glavom. "Velik ulo g." Kad su se pribliili, enaro je ugledao telo kako lei pored kola. Telo je bilo n eprepoznatljivo i zeleno - ali onda su se zeleni oblici ratrkali i dip se zaustavi o. "Kompii", ree Maldun. "Kompii su ga nali." Tuce prokompsognatida, finih malih grabeljivaca ne veih od patke, stajalo je na ivici dungle i uzbueno avrljalo, dok su ljudi izlazili iz kola. Denis Nedri leao je na leima; bucmasto, deako lice sad mu je bilo crveno i nadu veno. Muve su zujale oko njegovih otvorenih ustiju i debelog jezika. Telo mu je bilo raskomadano - utroba rasporena, jedna noga potpuno savakana. enaro se brzo ok renuo, da pogleda kompie, koji su u blizini uali na stranjim nogama i znatieljno posm atrali ljude. Mali dinosaurusi imaju ape s pet prstiju, primetio je on. Brisali s u lica i brade, to im je davalo jezovito ljudsku dimenziju koja... "Nek' me avo nosi", ree Maldun. "Nisu kompii." "ta?" Maldun je odmahivao glavom. "Vidite ove mrlje? Na njegovoj koulji i licu? Os eate li slatkasti miris nalik na stari, osuen izbljuvak?" enaro je zakolutao oima. Omirisao je. "To je dilova pljuvaka", ree Maldun. "Ispljuvak dilofosaurusa. Vidite te unite ne ronjae, svo to crvenilo. U oima, to je bolno, ali nije smrtonosno. Imate otprili ke dva sata da ga isperete protivotrovom; drimo ga irom parka, za svaki sluaj. to ko d ovog skota nije bilo bitno. Zaslepili su ga, a onda rasporili po sredini. Nije ba najlepi nain da se ode. Moda, najzad, na svetu ima pravde." Prokompsognatidi su zaskviali i poeli da skau gore-dole, kad je Maldun otvorio stranja vrata i izvadio sivu metalnu cev i kutiju od nerajueg elika. "Sve je jo tu", ree on. Pruio je dva tamna cilindra enaru. "ta je ovo?" upita enaro. "Ono na ta i lii", ree Maldun. "Rakete." Kad je enaro ustuknuo, on ree: "Pazite - ne bi vam se svialo da stanete u neto." enaro je oprezno prekoraio Nedrijevo telo. Maldun je poneo cev do drugog dipa i smestio je pozadi. Popeo se iza upravljaa. "'Ajdemo." "A ta emo s njim?" upita enaro i pokaza na telo. "ta s njim?" upita Maldun. "Imamo posla." Ubacio je kola u brzinu. enaro pogl eda nazad i vide da kompii nastavljaju jelo. Jedan je skoio i unuo na Nedrijeva otvo rena usta, dok mu je kidao mesto sa nosa. Reka je postala ua. Obale su se sklapale s obe strane, sve dok se drvee i lie k oje se nadnosilo nad nju nije srelo visoko gore da zaustavi sunce. Tim je uo klik tanje ptica i video male dinosauruse koji su avrljali i skakali s grane na granu. Meutim, uglavnom je vladala tiina; vazduh je bio vreo i miran ispod zastora drvea. Grant je pogledao na sat. Bilo je osam sati. Mirno su plovili meu pegavim krpicama svetla. Ako nita drugo, barem se inilo d a se kreu bre nego pre. Budan, Grant je sada leao na leima i netremice gledao u gran je iznad njega. Na pramcu, video je kako ona posee gore. "Hej, ta to radi?" ree on. "Mislite li da moemo da jedemo ove bobice?" Pokazala je na drvee. Neke od gra na koje su visile bile su dovoljno blizu da mogu da se dohvate. Tim je na granam a ugledao grozdove svetlocrvenih bobica. "Ne", ree Grant. "Zato? Oni mali dinosaurusi ih jedu." Pokazala je na malog dinosaurusa koji je umakao meu granje.

"Ne, Leksi." Uzdahnula je, nezadovoljna njegovim autoritetom. "Volela bih da je tata ovd e", ree ona. "Tata uvek zna ta da se radi." "O emu to pria?" ree Timi. "On nikad ne zna ta da se radi." "Da, zna", uzdahnu ona. Leksi je zurila u drvee dok je klizilo pored njih; n jihovo veliko korenje krivilo se ka ivici vode. "Samo zato to tebe najvie ne voli. .." Tim se utke okrenuo. "Ali, ne brini. Tata voli i tebe, iako se bavi kompjuterima, a ne sportom." "Tata je zaluen za sport", Tim objasni Grantu. Grant klimnu glavom. Gore, u granju, mali, bledouti dinosaurusi, jedva dve s tope visoki, skakali su s drveta na drvo. Imali su kljunaste glave, kao papagaji . "Zna li kako ove zovu?" upita Tim. "Mikroceratopsi." "Velika stvar", ree Leksi. "Mislio sam da e te zanimati." "Samo jako mali deaci", ree ona, "zanimaju se za dinosauruse." "Ko kae?" "Tata." Tim poe da vriti, ali Grant podie ruku. "Deco", ree on, "tiina." "Zato?" ree Leksi. "Mogu da radim ta hou, ako ja..." Onda je uutala jer je i ona ula. Bio je to krik od koga se krv ledi, a dopira o je od nekud nizvodno." "E pa, gde je, kog vraga, taj prokleti reks?" ree Maldun; govorio je u radio . "Ovde ga ne vidiomo." Bili su nazad u sauropodskom zabranu i gledali u ugaenu t ravu gde je dolo do stampeda hadrosaurusa. Tiranosaurus bi trebalo da bude tu neg de. "Proveravam", ree Arnold i iskljui se. Maldun se okrenuo prema enaru. "Proveravam", sarkastino je ponovio. "Zato, kog vraga, nije ranije proverio? Zato ga ne prati?" "Ne znam", ree enaro. "Ne pojavljuje se", ree Arnold, trenutak kasnije. "Kako misli, ne pojavljuje se?" "Nije na monitorima. Senzori pokreta ga ne nalaze." "Do avola", ree Maldun. "Toliko o senzorima pokreta. Jesi li video Granta ili decu?" "Senzori pokreta ni njih ne nalaze." "E pa, ta bi to trebalo da znai?" upita Maldun. "Saekaj", ree Maldun. "Vidite! Vidite" Pravo iznad njih, uzdizala se velika kupola ptiarnika. Grant ju je video sam o iz daljine; sada je shvatio da je ogromna - pola milje u preniku ili ak jo vie. Mr ea geodetskih nosaa mutno je sijala kroz slabu maglu i prvo je pomislio da staklo mora da tei tonu. A onda, kad su se pribliili, video je da uopte nema stakla - samo nosai. Majuna mreica visila je unutar elemenata. "Nije zavren", ree Leksi. "Ja mislim da treba da bude tako otvoreno", ree Grant. "Onda ptice mogu da izlete napolje." "Ne ako su ptice velike", ree Grant. Reka ih je pronela pored ivice kupole. Buljili su nagore. Sada su bili u ku poli, i dalje noeni rekom. Ali za nekoliko minuta, kupola je bila toliko vidoko i znad njih, da se jedva videla u magli. Grant ree: "Mislim da se seam da je druga k oliba ovde." Nekoliko trenutaka kasnije, na severu iznad kronji ugledali su krov zgrade. "Hoete li da stanemo?" upita Tim. "Moda tamo ima telefon. Ili senzori pokreta." Grant je zaveslao ka obali. "M oramo da pokuamo da stupimo u vezu sa kontrolnom sobom. Kasnimo." Iskrcali su se, klizajui se po muljevitoj obali, a Grant je izvukao splav iz vode. Onda je privezao konopce za drvo, pa su se uputili kroz gustu umu palmi. PTIARNIK

"Naprosto ne razumeme", ree Don Arnold, preko telefona. "Nigde ne vidim reksa , a ne vidim ni Granta sa decom." Sedeo je ispred konzola i srkao jo jednu olju kafe. Svuda oko njega u kontrol noj sobi bili su razbacani papirnati tanjiri i napola pojedeni sendvii. Arnold je bio iscrpljen. Tokom etrnaest sati koliko je prolo otkako je Nedri unitio komjuter koji je upravljao Jurskim parkom, Arnold je stpljivo dovodio sisteme u red, jed an za drugim. "Svi sistemi u parku su vraeni i ispravno rade. Telefoni rade. Pozv ao sam vam doktora." Na drugom kraju veze, Malkolm se zakaljao. Arnold je razgovarao s njim u nje govoj sobi u kolibi. "Ali imate problema sa senzorima pokreta?" "E pa, ne mogu da naem ono to traim." "Reksa, na primer?" "Sad se uopte ne pokazuje. Poao je na sever pre dvadesetak minuta du ivice lag une, a onda sam ga izgubio. Ne znam zato, osim ako opet nije zaspao." "A ne moete da naete ni Granta i decu?" "Ne." "Mislim da je to vrlo jednostavno", ree Malkolm. "Senzori pokreta pokrivaju neodgovarajue podruje." "Neogdovarajue?" naskostreio se Arnold. "Oni pokrivaju devedeset dva..." "Devedeset dva procenta teritorije zemljita, seam se", ree Malkolm. Meutim, ako stavite ostala podruja na tablu, mislim da ete otkriti da je tih osam procentata topoloki povezano, to znai da se te oblasti dodiruju. U sutini, ivotinja se moe slobod no kretati parkom i biti neopaena, ako ide putem za odravanje ili rekom, ili plaom, ili tako neim. "ak i da je tako", ree Arnold, "ivotinje su preglupe da bi to znale." "Nije jasno koliko su ivotinje glupe", ree Malkolm. "Mislite da Grant i deca to rade?" upita Arnold. "Sasvim sigurno ne", ree Malkolm; ponovo se zakaljao. "Grant nije budala. On sigurno eli da ga opazite. On i deca verovatno mau ispred svakog senzora pokreta k oji vide. Ali moda imaju druge probleme za koje ne znamo. Ili su na reci." "Ne mogu da zamislim kako bi bili na reci. Obale su vrlo uske. Nemogue je ho dati tamo du reke." "Da li bi ih reka dovela ovamo?" "Da, ali to nije najbezbedniji put za dolazak jer prolazi kroz ptiarnik..." "Zato se prilikom obilaska ne poseuje ptiarnik?" upita Malkolm. "Imali smo problema da ga postavimo. Prvobitno, nameravalo se da se izgradi koliba na vrhu drveta, visoko nad zemljom, gde bi posetioci mogli da posmatraju pterodaktile u nivou leta. Sad u ptiarniku imamo etiri pterodaktila - u stvari, t o su keradaktili, veliki daktili riboderi." "ta je s njima?" "E pa, dok smo zavravali kolibu, stavili smo daktile u ptiarnik da se aklimat izuju. Bila je to velika greka. Ispostavilo se da su nai riboderi teritorijalci." "Teritorijalci?" "Ljuti teritorijalci", ree Arnold. "Bore se izmeu sebe za teritorije - i napa daju sve druge ivotinje koje stupe na teritoriju koju su obeleili." "Napadaju?" "To je impresivno", ree Arnold. "Daktili odjedre do vrha ptiarnika, saviju kr ila i ponu da poniru. ivotinja od trideset funti pogodie oveka na zemlji kao tona ci gala. Bacali su radnike u nesvest, pravei im prilino gadne posekotine." "To ne povredi daktile?" "Do sada ih nije." "Znai, ako su deca u ptiarniku..." "Nisu", ree Arnold. "Barem se nadam da nisu." "Je li to koliba?" ree Leksi. "Kakva rupa." Ispod kupole ptiarnika, Pteratopska koliba bila je sagraena visoko nad zemljo m, na velikim drvenim pilonima, usred umarka jela. Ali zgrada je bila nedovrena i neokreena; prozori su zvrjali prazni. Drvee i koliba bili su isprskani irokim belim prugama. "Izgleda da je, iz nekog razloga, nisu zavrili", ree Grant; skrivao je svoje razoarenje. Bacio je pogled na sat. "Hajde da se vratimo u amac."

Dok su hodali, sunce je izilo i uinilo jutro veselijim. Grant je gledao na ze mlji reetkastu senku kupole iznad njihovih glava. Primetio je da su i zemlja i lie poprskani irokim prugama od iste bele kredaste materije koja se nalazila i na zgr adi. I da se u jutarnjem vazduhu osea razaznatljiv, opor miris. "Ovde smrdi", ree Leksi. "ta je ovo belo?" "Lii na izmet gmizavaca. Verovatno od ptica." "Kako to da nisu zavrili kolibu?" "Ne znam." Stupili su na proplanak s niskom travom, proaran divljim cveem. Zauli su dug, nizak zviduk. Onda jo jedan zviduk, kao odgovor na njega, s druge strane ume. "ta je to?" "Ne znam." Onda je Grant ispred sebe ugledao tamnu senku jednog oblaka na travnatom po lju. Senka se kretala brzo. Za tren, projurila je preko njih. Podigao je pogled i ugledao ogroman taman oblik kako klizi iznad njih, zapreavajui sunce. "Auu!" ree Leksi. "Je li to pterodaktil?" "Jeste", ree Tim. Grant nije odgovorio. Bio je ushien pogledom na ogromno letee stvorenje. Gore , na nebu, pterodaktil je ispustio dubok zviduk i skladno se okrenu, ponovo se us meravaju prema njima. "Otkud to da se oni ne obilaze?" ree Tim. I Grant se isto pitao. Letei dinosaurusi su bili tako predivni, tako skladni dok su se kretali kroz vazduh. Dok je Grant gledao, i drugi pterodaktil se poja vio na nebu, i trei, i etvrti. "Moda zato to nisu zavrili kolibu", ree Leksi. Grant je razmiljao o tome kako ovo nisu obini pterodaktili. Bili su preveliki . Mora da su to keradaktili, veliki letei daktili iz rane krede. Kada su bili vis oko, liIli su na manje avione. Kada su se spustili nie, video je da ivotinje imaju raspon krila od petnaest stopa, dlakava tela i krokodilsku glavu. Jedu ribu, set io se. Juna Amerika i Meksiko. Leksi je zaklonila oi i pogledala u nebo. "Mogu li da nas povrede?" "Ne verujem. Oni jedu ribu." Jedan od daktila poeo je da se zavojito sputa, bletava tamna seknka koja je pr ohujala prored njih s naletom toplog vetra i ostavila iza sebe opor smrad. "Ajoj!" ree Leksi. "Stvarno su veliki." A onda je kazala: "Jeste li sigurni da ne mogu da nas povrede?" "Prilio." Drugi daktil se ustrmio dole; kretao se bre od prvog. Doao je otpozadi i proz ujao iznad njihovih glava. Grant je zapazio zubat kljun i dlakavo telo. Lii na og romnog slepog mia, pomisli on. Ali Grant je bio impresioniran krhkim izgledom ivot inja. Njihova ogromna krila - delikatne ruiaste opne pruene preko njih - tako tanke da su bile prozirne - sve je pojaavalo utisak delikatnosti daktila. "Joj!" viknu Leksi i uhvati se za kosu. "Ujeo me je!" "ta je?" upita Grant. "Ujeo me je! Ujeo me je!" Kada je sklonila ruku, video je krv na njenim prs tima. Gore, na nebu, dva daktila skupila su krila, uruavajui se u male tamne oblike , i stmoglavila se prema zemlji. Ispustili su neku vrstu krika dok su se obruaval i. "Hajdemo!" ree Grant i zgrabi ih za ruku. Trali su preko livade, uli vrisak ko ji se pribliavao, i on se bacio na zemlju u poslednjem trenutku, povukavi decu dol e sa sobom, kad su dva daktila prozvidala i zakretala pored njih, lepeui krilima. Gr ant je osetio kako mu kande cepaju koulju na leima. A onda je ustao; podigao je i Leksi na noge i potrao zajedno s Timom nekolik o stopa napred, dok su se iznad njih jo dve ptice okretale i ponirale dole, prema njima, vritei. U poslednjem trenutku gurnuo je decu na zemlju i velike senke prol eprae iznad. "Bljah", ree Leksi, zgaena. Videla je da je poprskana belim izmetom ptica. Grant je brzo ustao. "Hajdemo!" Spremao se da potri, kada je Leksi zastraeno uzviknula. Okrenuo se i video da

ju je jedan daktil zgrabio za rame stranjim kandama. Ogromna koasta krila ivotinje, prozirna na suncu, iroko su lepetala s njene obe strane. Daktil je pokuavao da uz leti, ali Leksi je bila preteka i dok se borio neprestano ju je kljucao u glavu, dugim zailjenim eljustima. Leksi je vritala i mahnito mahala rukama. Grant je uradio prvo to mu je palo na pamet. Potrao je napred i skoio na daktila. Sruio ga je na lea na zemlju i pao po vrh dlakavog tela. ivotinja je zakriala i posegnula za njim; Grant je pognuo glavu dalje od eljusti i odgurnuo se unazad, dok su divovska krila udarala po njegom t elu. Bilo je to kao kad se nalazi u atoru u oluji. Nije mogao da vidi, nije mogao da uje, nije bilo niega osim lepetanja, krianja i koastih opni. Kande na nogama mahni to su mu grebale grudi. Leksi je vritala. Grant se odvojio od daktila, a ovaj je kriao i blebetao dok je mahao krilima i borio se da se okrene, da se ispravi. Na kraju je savio krila kao slepi mi i otkotrljao se; podigao se na malim kandama na krilima i tako poeo da hoda. Mogao je da hoda na krilima! Ledererove spekulacije bile su tane! Ali ostali daktili su poeli da poniru prema njima i Grant je osetio vrtoglavicu, gubitak ra vnotee i u strahu je video da Leksi bei, sa rukama preko glave... Tim je vikao iz sve snage... Prvi od njih se sjurio dole, a ona je bacila neto i odjednom je on zazvidao i poeo da se penje. I ostali daktili smesta su poeli da se penju i pojurili prvog. e tvrti daktil je nesigurno zaleprao u vazduh da se pridrui ostalima. Grant je podig ao pogled navie; mirkao je da vidi ta se dogodilo. Tri daktila jurila su prvog i be sno kriala. Bili su sami u polju. "ta se dogodilo?" upita Grant. "Uzeli su mi rukavicu", ree Leksi. "Moju Deril Strouberi specijal." Poli su dalje. Tim ju je obgrlio oko ramena. "Jesi li dobro?" "Naravno, budalo", ree ona; stresla mu je ruku sa sebe. Pogledala je gore. " Nadam se da e se zadaviti i crknuti", ree on. "Aha", ree Tim. "I ja." Ispred sebe ugledali su amac na obali. Grant j pogledao na sat. Bilo je osam i trideset. Sada je imao dva i po sata da se vrati. Leksi se razveselila kad su naputali srebrnastu kupolu ptiarnika. Zatim su se obale reke pribliile s obe strane, drvee se opet spojilo iznad njih. Reka je bila ua nego ikad, na nekim mestima iroka samo deset stopa i struja je bila jaka. Leks i je podigla ruku da dodirne grane dok su prolazili pored njih. Grant se zavalio na splavu i sluao ubor vode kroz toplu gumu. Sad su se kreta li brzo; grane iznad njih promicale su sve bre. Bilo je prijatno. Davalo je malo povetarca unutar zabrana granja koje se nadnosilo nad njih. A znailo je i da e se pre vratiti. Grant nije mogao da pretpostavi koliko su daleko stigli, ali mora da su pre valili nekoliko milja od zgrade sauropoda u kojoj su proveli no. Moda etiri ili pet milja. Moda ak i vie. To bi znailo da su moda na samo sat hoda od hotela kada napust e splav. Meutim, posle ptiarnika, Grant vie nije urio da napusti reku. U tom trenutk u, bilo im je dobro. "Pitam se kako je Ralf", ree Leksi. Verovatno je mrtav, ili tako neto." "Siguran sam da je dobro." "Pitam se da li bi me pustio da ga jaem." Uzdahnula je, pospana od sunca. "B ilo bi lepo jahati Ralfa." Tim ree Grantu: "Seate se tamo kod stegosaurusa? Prole noi?" "Da." "Zato ste ih pitali za ablju DNK?" "Zbog razmnoavanja", ree Grant. "Ne mogu da objasne zato se dinosaurusi razmnoa vaju, iako ih zrae i iako su sve enke." "Tako je." "E, pa, opte je poznato da je zraenje nepouzdano i da verovatno ne funkcionie. Mislim da e se ispostaviti da je ovde tako. Ali jo postoji problem toga to su svi dinosaurusi enke. Kako mogu da se razmnoavaju kad su sve enke?" "Tako je", ree Tim. "E, pa, irom ivotinjskog carstva, seksualno razmnoavanje javlja se u najneobini

jim oblicima." "Tima seks jako zanima", ree Leksi. Obojica nisu obratili panju na nju. "Na primer", ree Grant, "mnoge ivotinje po lno se razmnoavaju, a da uopte nemaju ono to bismo mi zvali seksom. Mujaci oslobode spermatoforu u kojoj se nalazi sperma, a enka je kasnije pokupi. Ova vrsta razmen e ne zahteva preteranu diferencijaciju izmeu mujaka i enke, kakvu smatramo da obino postoji. Kod nekih ivotinnja mujaci i enke su sliniji nego kod ljudi." Tim klimnu glavom. "Ali ta je sa abama?" Grant je zauo iznenadno krianje sa drvea iznad njih, kad su se mikrocertopsi u znemireno razbeali. Velika glava tiranosaurusa srnula je kroz lie s leve strane; ve like eljusti kljocnule su prema splavu. Leksi je zaurlala od straha, a Grant je za veslao ka suprotnoj obali. Meutim, reka je bila samo deset stopa iroka. Tiranosaur us se uhvatio u gusto rastinje. Srljao je, mahao glavom i rikao. A onda je povuk ao glavu. Kroz drvee koje je oiviavalo reku ugledali su ogromnu crnu priliku tiranosaur usa koja se kretala na sever i traila otvor u drveu koje je oiviavalo obalu. Svi mi kroceratopsi su preli na suprotnu obalu, gde su kriali i skakali gore-dole. U amcu, Grant, Tim i Leksi bespomono su gledali kako tiranosaurus ponovo pokuava da se pr obije. Meutim, du obala reke drvee je bilo pregusto. Tiranosaurus se ponovo pomerio nizvodno, ispred amca, i ponovo pokuao; besno je tresao granama. MeUtim, opet nije uspeo. A onda je krenuo dalje, jo nizvodnije. "Mrzim ga", ree Leksi. Grant se spustio u amac, jako potreen. Da se tiranosaurus probio, ne bi nita m ogao da uradi da ih spase. Reka je bila toliko uska da je jedva bila ira od splav a. Bilo je to kao da su u tunelu. Gumeni bokovi esto su grebali o mulj dok je amac nosila ustra struja. Bacio je pogled na sat. Gotovo devet. Splav je nastavljao nizvodno. "Hej!" ree Leksi, "sluajte!" uli su reanje, ispresecano huanjem koje se ponavljalo. Glasanje je dolazilo iz a krivine, dalje niz reku. Oslunuo je i ponovo zauo huanje. "ta je to?" upita Leksi. "Ne znam", ree Grant. "Ali ima ih vie." Zaveslao je prema suprotnoj obali i u hvatio se za granu da zaustavi splav. Reanje s ponavljalo. A onda jo huanja. "Zvui kao jato sova", ree Tim. MAlkolm je zavapio: "Zar ve nije vreme za morfijum?" "Nije jo", ree Eli. Malkolm uzdahnu. "Koliko ovde imamo vode?" "Ne znam. Ima puno tekue vode iz slavi..." "Ne, mislim, koliko je uskladiteno? Je l' ita?" Eli slegnu ramenima. "Nije." "Idite u sobe na ovom spratu i napunite kade vodom." Eli se namrtila. "Takoe", ree Malkolm, "imamo li neki voki-toki? Baterijske lampe? ibice? Gorio nike? Takve stvari?" "Pogledau unaokolo. Spremate se za zemljotres?" "Neto slino", ree Malkolm. "Malkolmov efekat podrazumeva katastrofalne promene ." "Ali Arnold kae da svi sistemi savreno rade." "Tad se on i deava", ree Malkolm. Eli ree: "Nemate neko naroito miljenje o Arnoldu, zar ne?" "On je u redu. On je inenjer. Vu takoe. Oni su oboje tehniari. Ne poseduju int eligenciju. Imaju ono to zovem 'miligencijom'. Oni sagledavaju neposrednu situaci ju. Usko razmiljaju i zovu to 'usredsreivanjem'. Ne vide okolinu. Ne vide posledic e. Tako i dobijate ovakvo ostrvo. Kad miligneti raziljaju. Zato to ne moete napravi ti ivotinju i od nje oekivati da se ponaa kao da nije iva. Da ne bude nepredvidljiva . Da ne pokuava da bei. Ali oni to ne shvataju." "Zar ne mislite da je to u ljudskoj prirodi?" upita Eli. "Boe, nije", ree Malkolm. To je kao kad biste rekli da su muena jaja i slanina za doruak u ljudskoj prirodi. Nije nita tako. To je iskljuivo zapadnjaka navika i v

ei deo sveta osea muninu pri pomisli na to." Trgnuo od bola. "Morfijum me ini filozo fski nastrojenim." "Hoete li malo vode?" "Ne. Rei u vam ta je problem sa inenjerima i naunicima. Naunici imaju razraenu e sranja o tome kako oni trae istinu o prirodi. to je tano, ali to nije ono to ih vodi . Nikoga ne vode apstrakcije tipa 'traenja istine'. Naunici su, u stvari, zaokupljeni dostignuem. Tako da su usredsreeni na to da li mogu da neto urade. Nikad se ne zaustave i zapitaju treba li da neto urade. Oni obino definiu takvo stanovite besmislenim. Ako to oni ne urade, neko drugi e. Otkrie je, veruju oni, neizbeno. Tako da oni naprosto pokuavaju da budu prvi. To je igra u nauci. ak i isto nauno otkrie je agresivan, probojan in. Ono zahteva veliku opremu i posle toga bukvalno menja svet. Akceleratori estica brazdaju zemlju i ostavlja ju radioaktivne nusproizvode. Astronauti ostavljaju ubre na Mesecu. Uvek ostaje n eki dokaz da su naunici bili tamo dok su inili svoja otkria. Otkrie je uvek silovanj e prirode. Uvek. Naunici ele tako. Oni moraju da zariju svoje instrumente unutra. Moraju da os tave trag. Oni ne mogu samo da posmatraju. Ne mogu samo da ocenjuju. Ne mogu sam o da se uklope u prirodni poredak. Oni moraju da uine neto neprirodno. To je posao naunika, a sad imamo i cela drutva koja pokuavaju da budu nauna." Uzdahnuo je i uto nuo nazad. Eli ree: "Ne mislite li da preterujete..." "Na ta neka od vaih iskopina lii godinu dana kasnije?" "Ni na ta", priznala je ona. "Ne vrite ponovnu sadnju, ne obnavljate zemljite posle iskopavanja?" "Ne." "Zato ne?" Slegla je ramenima. "Nema para, pretpostavljam..." "Para samo ima za iskopavanje, ali ne i za restauraciju?" "E, pa, mi samo radimo u pustrama..." "Samo pustare", ree Malkolm; odmahivao je glavom. "Samo ubre. Samo nusproizvo di. Samo propratni efekti... Pokuavam da vam kaem da nauici tako hoe. Oni hoe i nuspr oizvode, i ubre, i oiljke, i propratne efekte. To je nain da sebe umire. To je ugrae no u fabriku nauke i sve vie vodi u katastrofu. "I gde je onda odgovor?" "Osloboditi se miligentnih. Oduzeti im mo." "Ali kad se odreknemo celokupnog napretka..." "Kakvog napretka?" iznervirano ree Malkolm. "Broj sati koje ena posveuje kunim poslovima nije se smanjio od 1930-ih, uprkos svim prednostima. Svim usisivaima, m ainama za pranje i suenje vea, kompaktorima ubreta, drobilicama ubreta, peri-i-nosi t kaninama... Zato je i dalje potrebno isto toliko vremena da se oisti kua kao i 1930 ?" Eli je utala. "Zato to nema nikakvog napretka", ree Malkolm. "Ne pravog. Pre trideset hilja da godina, kada su ljudi pravili slike u Laskou, radili su dvadeset sati nedeljn o da obezbede sebi hranu, sklonite i odeu. Ostatak vremena mogli su da provedu u i gri, snu, ili da rade ta god hoe. A iveli su u prirodnom svetu, s istim vazduhom, ist om vodom, predivnim drveem i zalascima sunca. Razmislite o tome. Dvadeset sati ne deljno. Pre trideset hiljada godina." Eli ree: "Hoete da vratite sat unatrag?" "Ne", ree Malkolm. "elim da se ljudi probude. Imali smo etiri stotine godina s avremene nauke i ve smo morali da shvatimo za ta je dobra, a za ta nije. Vreme je z a promene." "Pre nego to unitimo planetu?" ree ona. Uzdahnuo je i sklopio oi. "Oh, draga moja", ree on. "To je poslednja stvar za koju bih se brinuo." U mranom tunelu reke, Grant se kretao ruku pred ruku, drei se za grane i oprez no pomerajui splav napred. Jo je uo zvuke. Onda je, konano, ugledao dinosauruse. "Zar to nisu oni otrovni?" "Da", ree Grant. "Dilofosaurusi." Na obali reke stajala su dva dilofosaurusa. Njihova deset stopa visoka tela

bila su posuta crnim i utim takama. Ispod toga, stomak im je bio svetlozelen, kao kod gutera. Uparene zakrivljene crvene kreste vodile su du vrha glave, od oiju do nosa, pravei V iznad glave. Pticolik izgled bio je pojaan nainom na koji su se pokr etali, kako su se saginjali da piju vodu iz reke, da bi zatim reali i hukali. Leksi proapta: "Hoemo li da iziemo i nastavimo peke?" Grant odmahnu glavom. Dilofosaurusi su bili manji od tiranosaurusa, dovoljn o mali da se provuku kroz gusto lie na obali reke. A inio se i da su brzi, po nainu na koji su reali i hukali jedan na drugog. "Ali amcem ne moemo da proemo pored njih", ree Leksi. "Oni su otrovni." Dilofosaurusi su nastavili da piju i huu. inilo se kao da meusobno opte na neka kav udno ritualan, repetativan nain. ivotinja s leve strane bi se nagnula da pije, otvarajui usta i ogoljavajui duge redove otrih zuba, a zatim bi huknula. ivotinja s desne strane bi odgovorila hukanjem i sagnula se da pije, u ogledalskom liku pok reta prve ivotinje. Onda bi se sekvenca ponavljala, uvek na isti nain. Grant je primetio da je ivotinja s desne strane manja, s manjim takama na leim a i mutnije crvenom krestom... "Nek' me avo nosi", ree on. "To je ritual parenja." "Moemo li da proemo pored njih?" upita Tim. "Ne kako su sad. Odmah su pored ivice vode." Grant je znao da ivotinje mogu satima da obavljaju takve rituale parenja kad doe vreme. Mogu da budu bez hrane, da ne obraaju panju ni na ta drugo... Bacio je pogled na sat. Devet i dvadeset. "ta emo da radimo?" upita Tim. Grant uzdahnu. "Nemam pojma." Sedeli su u amcu, a onda su dilofosaurusi poeli da repetativno tule i riu, uzn emireni. Obe ivotinje poele su da se okreu od reke. "ta je to?" upita Leksi. Grant se nasmeio. "Mislim da nam konano stie pomo." Odgurnuo se od obale. "Deco , eleo bih da vas dvoje legnete dole na gumu. Proi emo to bre moemo. Ali upamtite neto ta god da se desi, ne govorite nita i ne miite se. Vai?" Splav je poeo da pluta nizvodno ka hukanju dilofosaurusima. Dobijao je na br zini. Leksi je leala pored Grantovih nogu i uplaeno ga gledala. Pribliavali su se d ilofosaurusima koji su jo bili okrenuti od reke. Meutim, on je izvadio vazduni pitol j, proverio arer. Splav je nastavljao dalje i oni su osetili neobian miris, slatkast i muan u i sto vreme. Smrdelo je na osuen izbljuvak. Hukanje dilofosaurusa postalo je glasni je. Splav je zaao za poslednju krivinu i Grant je zadrao dah. Dilofosaurusi su bil i samo nekoliko stopa daleko i tulio na drvee s druge strane reke. Kao to je Grant i pretpostavljao, tulio je na tiranosaurusa. Tiranosaurus je pokuavao da se probije kroz zastor lia, a dilosi su hukali i trupkali nogama u bla tu. Splav je proao pored njih. Zadah je bio muan. Tiranosaurus je riknuo, verovatn o zato to je video splav. Meutim, sledeeg trenutka... Tup. Splav je prestao da se kree. Nasukali su se na obalu, samo nekoliko stopa ni zvodno od dilofosaurusa. Leksi proapta: "Oh, super." Zaulo se otegnuto, sporo grebanje splava o blato. Onda se splav ponovo pokre nuo. Ili su niz reku. Tiranosaurus je poslednji put riknuo i krenuo dalje; jedan dilofosaurus se inio iznenaen, a zatim je zahuao. Drugi dilofosaurus je odgovorio h ukanjem. Splav je plovio niz reku. TIRANOSAURUS Dip je truckao pod bletavim suncem. Maldun je vozio, a enaro je bio pored njeg a. Bili su na otvorenom i udaljavali se od guste linije lisnatog pokrivaa i palmi koje su obeleavale reni tok, sto jardi istono. Doli su do uzvisine i Maldun je zaus tavio kola. "Hriste, al'je vrue", ree on; nadlanicom je obrisao elo. Potegao je iz boce vi skija izmeu kolena, a zatim ponudio enara. enaro odmahnu glavom. Netremice je posmatrao pejza koji je treperio u jutarno j toploti. Onda je pogledao dole na ugraeni kompjuter i video monitor na komandno

j tabli. Monitor je prikazivao slike parka sa daljinskih kamera. Jo ni traga Gran tu i deci. Ili tiranosaurusu. Radio je zakrao. "Maldun." Maldun je podigao slualicu. "Da." "Ima li kompjuter? Naao sam reksa. On je u odeljku 442. Ide ka 443." "Samo malo", ree Maldun i podesi monitor. "Aha. Imam ga. Prati reku." ivotinj a se uljala du lisnatog pokrivaa koji je oiviavao obale reke i kretala se na sever. "Polako s njim. Samo ga uini nepokretnim." "Ne brini", ree Maldun; mirkao je prema suncu. "Neu ga povrediti." "Seti se", ree Arnold, "tiranosaurus nam je glavna turistika atrakcija." Maldun je iskljuio radio uz kranje statikog uma. "Prokleta budala", ree on. "Oni jo govore o turistima." Maldun je upalio motor. "'Ajmo kod Reksija da mu damo do zu." Dip je poskakivao na neravnom terenu. "Jedva ekate ovo", ree enaro. "Dugo sam eleo da u velikog gada zabijem iglu", ree Maldun. "I evo ga sad." Uz trzaj su se zaustavili. Kroz vetrobran, enaro je ugledao tiranosaurusa pr avo ispred njih, kako se kree meu palmama du reke. Maldun je iskapio bocu sa viskijem i bacio je na stranje sedite. Posegao je n azad da uzme svoju cev. enaro je gledao video monitor koji je prikazivao njihov di p i tiranosaurusa. Mora da je meu drveem iza njih bila kamera unutranjeg sistema. enaro se nagnuo i otvorio Halibarton kutiju od nerajueg elika. Unutra je bila o bloena penom. etiri cilindra, svaki veliine etvrtgalonske boce za mleko, bila su uukan a u penu. Svi su bili oznaeni MORO-709. Izvadio je jedan. Otepi vrh i navrne iglu", objasnio je Maldun. enaro je pronaao plastino pakovanje velikih igala, svaka veliine vrha njegovog prsta. Navrnuo je jednu na kanister. Drugi kraj cilindra imao je kruni olovni ter et. "To je klip. Sabija se na udar." Maldun je seo napred sa vazdunom pukom preko kolena. Bila je nainjena od tekog sivog cevastog metala i delovala enaru kao bazuk a ili lanser raketa. "ta je MORO-709?" "Standardni ivotinjski umiriva", ree Maldun. "Koriste ga zooloki vrtovi irom sve ta. Za poetak emo probati sa hiljadu kubika." Maldun je preklopio telo zatvaraa, ko ji je bio dovoljno veliki da u njega zavue pesnicu. Ubacio je kanister u magacin i zatvorio ga. "To bi trebalo da je dovoljno", ree Maldun. "Standardni slon dobija oko dves ta kubika, ali oni imaju samo po dve ili tri tone. Tyrannosaurus rex ima osam to na i mnogo je zloudniji. To ima veze s dozom." "Zato?" "Doza za ivotinju delimino zavisi od teine, a delimino od naravi. Ako istu dozu 709-ke ubrizgate slonu, nilskom konju i nosorogu - slona ete uiniti nepokretnim, tako da samo stoji tamo kao kip. Usporiete nilskog konja, tako da e biti nekako po span, ali e nastaviti da se kree. A nosorog e se samo razbesneti. Meutim, s druge st rane, ako jurite nosoroga vie od pet minuta kolima, pae mrtav od adrenalinskog oka. u dna kombinacija vrstine i delikatnosti. Maldun je polako vozio prema reci, pribliavajui se tiranosaurusu. "Ali, sve s u to sisari. Mi znamo puno o rukovanju sa sisarima, jer se zooloki vrtovi zasniva ju na privlanosti velikih sisara - lavova, tigrova, medveda, slonova. Mnogo manje znamo o gmizavcima. A niko nita ne zna o dinosaurusima. Dinosaurusi su nove ivoti nje." "Smatrate ih gmizavcima?" upita enaro. "Ne", ree enaro i promeni brzinu. "Dinosaurusi se ne uklapaju u postojee kateg orije." Skrenuo je u stranu da izbegne stenu. "U stvari, otkrili smo da se dinos aurusi razlikuju ba kao to se i dananji sisari razlikuju. Neki dinosi su pitomi i s latki, a neki su zloudni i nevaljali. Neki od njih dobro vide, a neki ne. neki su glupi, a neki su jako, jako inteligentni." "Raptori, na primer?" upita enaro. Maldun klimnu glavom. "Raptori su pametni, Jako pametni. Verujte mi, svi pr oblemi koje sada imamo", ree on, "nitavni su u poreenju s onim koje bismo imali kad

bi raptori izili iz svog zabrana. Ah. Mislim da je ovo najvie to moemo da priemo naem Reksiju." Gore ispred, tiranosaurus je gurao glavu kroz granje i virio prema reci. Po kuavao da proe. Onda se ivotinja pomerila nekoliko jardi nizvodno, da ponovo pokua. "Pitam se ta tamo vidi?" ree enaro. "Vrag bi ga znao", ree Maldun. Moda pokuava da doe do mikroceratopsa koji se vr zmaju u granama. Zavrtee mu mozak." Maldun je zaustavio dipo oko pedeset jardi od tiranosaurusa i okrenuo vozilo . Ostavio je motor da radi. "Sedite za volan", ree Maldun. "I veite pojas." Izvadi o je jo jedan cilindar i prikaio ga na koulju. Onda je iziao iz kola. enaro je seo za volan. "Jeste li ovo esto radili?" Maldun je podrignuo. "Nikad. Pokuau da ga pogodim odmah iza slunog kanala. Vid eemo kako ide odatle." Otiao je deset jardi iza dipa i unuo na travu na jedno koleno. Smirio je veliku puku o rame i izbacio debeli teleskopski nian. Maldun je nacilja o na tiranosaurusa, koji ih je i dalje ignorisao. Dogodila se eksplozija bledog gasa i enaro je ugledao belu prugu kako juri k roz vazduh prema tiranosaurusu. Meutim, delovalo je kao da se nita nije dogodilo. Onda se tiranosaurus okrenuo polako, znatieljno i zagledao u njih. Pomerao j e glavu s jedne na drugu stranu, kao da ih gleda as jednim, as drugim okom. Maldun je spustio lanser i punio drugi kanister. "Pogodili ste ga?" upita enaro. Maldun odmahnu glavom. "Promaaj. Prokleti laserski nian... Vidi da li u kutij i ima baterija." "ta?" upita enaro. "Baterija", ree Maldun. "Velika je otprilike kao va prst. Sive oznake." enaro se sadnuo da pogleda u elinu kutiju. Osetio je vibracije dipa, uo rad moto ra. Nije video bateriju. Tiranosaurus je riknuo. enaru je to bio zastraujui zvuk, g rmljavina iz velike grudne upljine ivotinje, koja se prostirala pejsaom. Hitro se u spravio i posegao za volanom, stavio ruku na menja. Preko radija uo je kako jedan glas kae: "Maldune. Arnold ovde. Beite odatle. Gotovo." "Znam ta radim", ree Maldun. Tiranosaurus je napao. Maldun je stajao na mestu. Uprkos tome to je ivotinja jurila prema njemu, pol ako i metodino podigao je lanser, naciljao i opalio. Jo jednom, enaro je ugledao ob lai dima i belu prugu kanistera koji je iao ka ivotinji. Nita se nije dogodilo. Tiranosaurus je nastavio s napadom. Sad je Maldun bio na nogama i trao, viui: "Kreni! Kreni!" enaro je ubacio dip u brzinu i Maldun se bacio na bona vrata dok je dip pohrlio napred. Tiranosaurus se brzo pribliavao i Maldun otvori vrata i ue unutra. "Bre, Boga mu. Bre!" enaro je dao gas do daske. Dip je nesigurno poskakivao, prednji kraj se podiz ao tako visoko da bi kroz vetrobran videli samo nebo, a zatim bi tresnuli dole, pa onda ponovo pojurili napred. enaro je iao ka umarku s leve strane sve dok u retr ovizoru nije video da je tiranosaurus poslednji put riknuo i okrenuo se. enaro je usporio kola. "Isuse." Maldun je odmahivao glavom. "Mogao bih da se zakunem da sam ga drugi put po godio." "Ja bih rekao da ste promaili", ree enaro. "Igla mora da se slomila pre nego to je klip utisnut." "Priznajte, promaili ste." "Aha", ree Maldun. Uzdahnuo je. "Promaio sam. Baterija na prokletom laserkom nianu bila je mrtva. Moja greka. Trebalo je da proverim, kad sam se sino vratio. Vr atimo se da uzmemo jo kanistera." Dip se uputio na sever, ka hotelu. Maldun je podigao radio. "Kontrola." "Da", ree Arnold. "Vraamo se u bazu." Reka je sad bila jako uska i tekla je brzo. Splav je sve vreme ubrzavao. Poe lo je da lii na vonju u zabavnom parku. "Ju-hu!" drala se Leksi, drei se za bok amca. "Bre! Bre!" Grant je gledao napred, mirkajui. Reka je jo bila uska i mrana, ali neto dalje v

ideo je da se drvee zavrava i da je iza toga suneva svetlost i daleka tutnjava. inil o se da se reka zavrava neobinom ravnom linijom... Splav je i dalje iao sve bre, hitajui napred. Grant je zgrabio vesla. "ta je to?" "Vodopad", ree Grant. Splav je izleteo iz nadnosee tame na blistavo jutarnje svetlo i, noen brzom s trujom, hrlio ka rubu vodopada. Ui im je parala zagluujua tutnjava. Grant je veslao koliko god je mogao, meutim uspevao je samo da vrti splav u krug. A splav je neu mitno nastavljao ka rubu. Leksi se nagnula prema njemu. "Ja ne umem da plivam!" Grant je primetio da nije prikopala jaknu za spasavanje, ali tu nije mogao nita da uini; zastraujuom brzin om stigli su do kraja i tutnjava vodopada kao da je ispunila svet. Grant je zari o veslo duboko u vodu, osetio kako se kai i zadrava, tano ne rubu; gumeni splav pod rhtavao je na struji, ali se nije prevalio preko. Grant se oslonio o veslo i pog ledao preko ivice; video je vertikalan pad od kojih pedeset stopa dole do jezerc a. A u jezercu stajao je tiranosaurus i ekao ih. Leksi je uspanieno vritala, a amac se okrenuo i stranji kraj je postepeno odlaz io, odnosei ih u vazduh i tutnjeu vodu; oni uasno padoe. Grant je zamlatarao rukama po vazduhu i svet je najednom postao tih i spor. inilo mu se da padaju minutima; imao je vremena da posmatra Leksi, koja je p adala pored njega; imao je vremena da posmatra Tima, gledajui dole na dno; imao j e vremena da posmatra zamrznut beli zastor vodopada; imao je vremena da posmatra mehurasto jezerce ispod sebe, dok je polako, utke padao prema njemu. A onda, uz probadajui pljesak, Grant je uronio u hladnu vodu, okruen belim ki puim mehuriima. Kotrljao se, okretao, i na trenutak ugledao nogu tiranosaurusa dok je, vrtei se, proao pored njega, sjurio se niz jezerce i izleteo u struju iza nje ga. Grant je zaplivao prema obali, epao toplo stenje, skliznuo, uhvatio se za gran u i konano izvukao iz glavne struje. Dahui, odvukao se na stomaku do stenja i pogle dao ka reci, ba na vreme da spazi smei splav kako prolee pored njega, prevrui se. Ond a je ugledao Tima, koji se borio sa strujom, pruio mu ruku i izvukao ga pored seb e na obalu, zakaljanog i drhtavog. Grant se okrenuo prema vodopadu i video kako tiranosaurus gnjura glavu prav o dole u vodu jezerca kod njegovih stopala. Velika glava se protresla, pljuskajui vodu na sve strane. ivotinja je imala neto u zubima. A onda je tiranosaurus ponovo podigao glavu. Sa eljusti visila je Leksina narandasta jakna. Trenutak kasnije, Leksi je izletela na povrinu pored dinosaurusovog dugakog r epa. Licem je bila okrenuta prema vodi, a malo telo struja je nosila nizvodno. G rant je uleteo u vodu za njom i ponovo je uronio u uzburkanu struju. Trenutak ka snije, izvukao ju je na stenje; teak, beivotan teret. Lice joj je bilo sivo. Voda joj je curila iz ustiju. Grant se nagnuo da joj da vetako disanje usta na usta, meutim, ona se zakaljala . Onda je povratila uto-zelenu tenost i ponovo se zakaljala. Kapci su joj zatrepere li. "ao", ree ona. Slabano se nasmejala. "Uspeli smo." Tim poe da plae. Ponovo se zakaljala. "Hoe li da prestane? Zato plae?" "Zato." "Brinuli smo se zbog tebe", ree Grant. Male krpice plutale su niz reku. Tira nosaurus je kidao jaknu. I dalje okrenut od njih, licem prema vodovodu. Ali svak og trenutka ivotinja bi se mogla okrenuti i videti ih... "'Ajmo, deco", ree on. "Kuda idemo?" upita Leksi; zakaljala se. "Hajdemo" Traio je skrovite. Nizvodno, video je samo otvorenu travnatu ravnic u, koja nije pruala nikakvu zatitu. Uzvodno, bio je dinosaurus. Onda je Grant ugle dao pranjavu stazu pored reke. inilo se da vodi ka vodopadu. A u praini ugledao je jasan otisak ljudske cipele. Koji je vodio uz put. Tiranosaurus se najzad okrenuo, zareao i pogledao ka travnatoj ravnici. inilo se kao da je smislio da su pobegli. Gledao je nizvodno za njima. Grant i deca u ronili su iza velikih paprati koje su oiviavale obale reke. Oprezno, poveo ih je uzvodno. "Kuda idemo? upita Leksi. "Mi se vraamo nazad."

"Znam." Sad su bili blie vodopadu, tutnjava je bila mnogo glasnija. Stene su postale skliske, staza blatnjava. U vazduhu neprestano je bilo izmaglice. Bilo je to ka o kretati se kroz oblak. inilo se da staza vodi pravo u jureu vodu, meutim, kad su prili, videli su da, u stvari, vodi iza vodopada. Tiranosaurus je jo gledao nizvodno, leima okrenut njima. Pourili su stazom i g otovo zali iza zastora vode koja je padala, kad je Grant ugledao da se tiranosaur us okree. Onda su potpuno zali iza vodopada i Grant vie nije mogao da vidi kroz sre brni zastor. Grant iznenaeno pogleda oko sebe. Ovde se nalazila malo sklonite, jedva vee od klozeta, puno mainerije: pumpi koje su brujale, velikih filtara i cevi. Sve je b ilo vlano, i hladno. "Je l' nas video?" upita Leksi. Morala je da vie da nadjaa buku vode koja pad a. "Gde smo?" ta je ovo? Je l' nas video?" "Samo malo", ree Grant. Gledao je opremu. Ovo je oigledno bila mainerija parka . A poto je bilo struje za napajanje, moda je ugraen i telefon za komunikaciju. Pre turao je po filterima i cevima. "ta radite?" viknu Leksi. "Traim telefon." Bilo je blizu 10:00 pre podne. Imali su tek neto vie od jedno g sata da stupe u vezu sa brodom pre nego to stigne na kopno. Na stranoj strani sk lonita naiao je na metalna vrata obeleena ODR 04, meutim, bila su vrsto zakljuana. Por d njih bio je prorez za sigurnosnu karticu. Du vrata video je niz metalnih kutija . Otvarao je kutiju jednu za drugom, ali u njima su se nalazili samo prekidai i t ajmeri. Nije bilo telefona. I niega ime bi se vrata mogla otvoriti. Gotovo je propustio kutiju s leve strane vrata. Kada ju je otvorio, otkrio je tastaturu s devet dugmia, prekrivenu mrljama zelene plesni. Meutim, delovalo je to kao nain za otvaranje vrata, a imao je oseaj da se sa druge strane vrata nalaz i telefon. Na metalnoj kutiji bio je urezan broj 1023. Ukucao ga je. Uz utanje, metalna vrata su se otvorila. Zjapea praznina iza, betonske stepeni ce to vode nanie. Na stranjem zidu ugledao je ablonom napisano PUNJA VOZILA ODR 04/22 i strelicu koja je pokazivala niz stepenice. Zar je to zaista znailo da su postoj ala kola? "'ajmo, deco." "Nema anse", ree Leksi. "Ja ne ulazim tamo." "'Ajde, Leksi", ree Tim. "Ma, nema anse", ree Leksi. "Nema ni svetla, ni nita. Ne idem tamo." "Nema veze", ree Grant. Nije bilo vremena za raspravljanje. "Ostanite ovde. Ja u se odmah vratiti." Grant je zakoraio kroz vrata. Zaio se elektronski pisak i ona se, uz, kljocanj e, zatvorie se iza njega, kao oprugom. Grant je utonuo u mrkli mrak. Posle trenutnog iznenaenja, okrenuo se prema v ratima i osetio njihovu vlanu povrinu. Nije bilo ni kvake, ni zasuna. Okrenuo se p rema zidovima s obe strane vrata, pipajui traei prekida, kontrolnu kutiju, bilo ta... Nije bilo niega. Borio se protiv panike kad su mu se prsti sklopili oko hladnog metalnog cil indra. Preao je prstima preko izboene ivice, ravne povrine... baterijska lampa! Ukl juio ju je i zrak je bio iznenaujue svetao. Pogledao je nazad vrata, ali je video d a se nee otvoriti. Morae da saeka da ih deca otvore. A u meuvremenu... Poao je stepenicama. Bile su vlane i skliske od plesni, pa se oprezno sputao. Posle nekog vremena, zauo je njukanje i zvuk grebanja kandi o beton. Izvadio je pito lj sa strelicama i paljivije nastavio. Stepenice su savijale iza ugla i, kad je o svetlio, neobian odraz je ogovorio svetlucanjem. Onda je, trenutak kasnije, i ugl edao: kola! Bila su to elektrina kola, nalik na kolica za golf, i bila su upravlj ena prema dugakom tunelu za koji se inilo da se prostire miljama. Jarkocrveno svet lo gorelo je pored volana kola, tako da su verovatno bila napunjena. Grant je ponovo uo njikanje, pa se okrenuo i ugledao bledi oblik kako se die p rema njemu, skae kroz vazduh, rairenih eljusti, i Grant bez razmiljanja opali. ivotin ja se spustila na njega i oborila ga; zastraen, on se otkotrljao - baterijska lam pa divlje se njihala. Meutim, ivotinja se nije podigla i on se ostio budalasto kad a ju je ugledao. Bio je to velociraptor, ali jako mlad, star manje od godinu dana. Bio je vi

sok oko dve stope, veliine srednjeg psa, i leao je na zemlji, plitko diui; strelica mu je virila ispod eljusti. Bilo je verovatno mnogo anestetika za njegovu telesnu teinu i Grant brzo izvadi strelicu. Velociraptor ga je neznatno staklastim oima. Grant je imao jasno oseanje inteligencije ovog stvorenja, neku vrstu blagost i koja je bila u udnoj suprotnosti sa pretnjom koju je oseao kod odraslih u zabran u. Potapao je glavu velociraptora, jer se nadao da e ga smiriti. Pogledao je niz t elo, koje se neznatno treslo kako je umrtvljiva poinjao da deluje. A onda je prime tio da je u pitanju mujak. Mladune, i to mujak. Nije bilo sumnje u ono to je video. Velociraptori su se r azmnoavali u divljini. Uzbuen zbog ovakvog razvoja dogaaja, pourio je uz stepenice do vrata. Baterijs kom lampom pretraivao je ravnu, bezlinu povrinu vrata i unutranjih zidova. Dok je ru kama prevlaio preko vrata, polako mu je postajalo jasno da je zakljuan unutra i da ih ne moe otvoriti, osim ako deca ne zadre prisustvo uma i otvore mu ih. Mogao je da ih uje, slabano, s druge strane vrata. "Doktore Grant!" vikala je Leksi i lupala na vrata. "Doktore Grant!" "Smiri se", ree Tim. "Vratie se." "Ali gde je otiao?" "Sluaj, doktor Grant zna ta radi", ree Tim. "Vratie se za minut." "Trebalo bi da se vrati odmah", ree Leksi. Stavila je pesnice na bokove i rai rila laktove. Besno je lupkala nogom o pod. A onda, uz riku, tiranosaurusova glava probila se kroz vodopad do njih. Tim je uasnuto posmatrao kako se velika usta razjapljuju. Leksi je vrisnula i bacila se na zemlju. Glava se njihala napred-nazad i ponovo izvukla. Ali Tim je na zas toru vode koja pada video senku ivotinje. Povukao je Leksi dublje u sklonite, ba u trenutku kada je glava ponovo prolet ela ka njima, riui; debeo jezik brzo je palacao. Voda se rasprivala s glave na sve strane. Onda se ponovo izvukla. Leksi se sklupala uz Tima; drhtala je. "Mrzim ga", ree ona. Zavukla se nazad, meutim, sklonite je bilo samo nekoliko stopa duboko i naikano mainerijom. Nije bilo mesta gde su mogli da se sakriju. Glava je ponovo prola kroz vodu, ali ovaj put sporije, i eljusti su se ovaj p ut spustile na zemlju. Tiranosaurus je frknuo, irei nosnice, udiui vazduh. Meutim, oi su i dalje bile s druge strane vodenog zastora. Tim pomisli: On nas ne vidi. On zna da smo ovde, ali ne moe da vidi kroz vod u. Tiranosaurus je njukao. "ta radi?" ponovo ree Leksi. "." Uz duboko reanje, eljusti se polako otvorie i jezik palacnu napolje. Bio je de beo i plavkastocrn, sa malo raljastim urezom na vrhu. Bio je dugaak etiri stope i l ako je dosegao do stranjeg zida sklonita. Jezik je zaturpijao preko filterskih cil indara. Tim i Leksi su se pripili nazad uz cevi. Jezik se polako pomerao na levo, a zatim na desno, vlano pljeskajui po maineri ji. Vrh je krivudao oko cevi i ventila, opipavajui ih. Tim je video da se u jezik u miii pokreu, kao kod slonovske surle. Jezik se vukao du desne strane sklonita. Preao je preko Leksinih nogu. "Ijao", ree Leksi. Jezik je zastao. Savio se i poeo da se, kao zmija, die uz njen bok... "Ne mrdaj", proapta Tim. ...pored lica, a zatim navie preko Timovog ramena, da bi se konano obmotao ok o njegove glave. Tim je stisnuo oi kad je ljigavi mii prekrio njegovo lice. Jezik j e bio vreo i smrdeo na mokrau. Obmotan oko njega, jezik je poeo da ga vue, jako polako, prema otvorenim eljus tima. "Timi..." Tim nije mogao da odgovori; usta su mu bila pokrivena ravnim crnim jezikom. Mogao je da vidi, ali nije mogao da govori. Leksi ga je vukla za ruku. "'Ajde, Timi!" Jezik ga je vukao ka ustima iz kojih je dopiralo reanje. Osetio je vreo dah

na nogama. Leksi ga je vukla, ali ona se nije mogla meriti sa snagom miia koji su ga drali. Tim se pustio od nje i obema rukama pritisnuo jezik, pokuavajui da ga skl oni s glave. Nije mogao da ga pomeri. Zakopao je pete u blatnjavu zemlju, ali, b ez obzira na to, jezik ga je i dalje vukao. Leksi je obmotala svoje ruke oko njegovog struka i vukla ga nazad, vikala m u, ali on nije imao snage da bilo ta uradi. Poinjao je da vidi zvezde. Neka vrsta spokoja ga je obuzela, neka vrsta spokojne neizbenosti da ga jezik mora vui. "Timi?" A onda se jezik iznenada opustio i odmotao. Tim je osetio kako je skliznuo s njegovog lica. Telo mu je bilo prekriveno odvratnom belom penastom pljuvakom, a jezik je mlitavo pao na zemlju. eljusti su se vrsto sklopile, ujedajui jezik. Tamn a krv pokuljala je napolje i pomeala se s blatom. Nozdrve su jo frktale usled ispr ekidanog disanja. "ta to radi?" povika Leksi. A onda je polako, jako polako, glava poela da klizi unatrake, iz sklonita, ost avljajui dugu brazdu u blatu. Na kraju je potpuno nestala i mogli su da vide samo srebrnasti zastor vode koja pada. KONTROLA "U redu", ree Arnold u kontrolnoj sobi. "Reks je pao." Odgurnuo je stolicu u nazad i iskezio se, dok je palio poslednju cigaretu i guvao paklicu. To je bilo t o: poslednji korak u vraanju parka u red. Sad im je samo preostalo da odu napolje i prenesu ga. "Kurvin sin", ree Maldun, dok je gledao u monitor. "Ipak sam ga pogodio." Ok renuo se enaru. "Samo mu je bio potreban sat da bi ga osetio." Henri Vu se namrtio na ekran. "Ali u tom poloaju mogao bi da se udavi." "Nee se udaviti", ree Maldun. "Nikad nisam video ivotinju koju je tee ubiti." "Mislim da bi trebalo da odemo i premestimo", ree Arnold. "Hoemo", ree Maldun. Nije zvuao oduevljeno. "To je vredna ivotinja." "Znam da je vredna ivotinja", ree Maldun. Arnold se okrenuo enaru. Nije mogao da se odupre slavodobitnom trenutku. "Na glasio bih vam", ree Arnold, "da je sad park ponovo u normali. Bez obzira ta Malko lmov matematiki model tvrdio da e da se dogodi. Ponovo imamo potpunu kontrolu." enaro je pokazao na ekran iza Arnoldove glave i rekao: "ta je to?" Arnold se okrenuo. Bio je to odeljak stanja stistema u gornjem uglu. Obino j e bio prazan. Arnold se iznenadio to je u njemu sada utom bojoj treptalo: POM NAP NIS. U trenutku, nije shvatio. Zato bi pomono napajanje bilo nisko? Radili su na g lavnom napajanju, a ne na pomonom. Pomislio je da to moda nije samo rutinska prove ra stanja pomonog napajanja, moda provera nivoa u rezervoarima goriva ili baterijs kog punjenja... "Henri", ree Arnold Vuu. "Gledaj ovo." Vu ree: "Zato radi na pomonom napajanju?" "Ne radim", ree Arnold. "Izgleda kao da radi." "Nemogue." "Odtampaj dnevnik stanja sistema", ree Vu. U dnevniku beleeno je stanje sistem a u poslednjih nekoliko sati. Arnold je pritisnuo dugme i zaulo se brujanje printera u uglu. Arnold je netremice posmatrao ekran. U odeljku bletee uto pretvorilo se u crve no, a poruka sad je glasila: POM NAP KRAJ. Poelo je odbrojavanje od dvadeset. "ta se to, kog vraga, dogaa?" ree Arnold. Tim se oprezno pomerio nekoliko jardi du blatnjave staze, napolje, na sunce. Zavirio je iza vodopada i ugledao tiranosaurusa kako pluta dole u jezercu vode. "Nadam se da je mrtav", ree Leksi. Tim je mogao da vidi da nije: grudi dinosaurusa jo su se pomerale, a jedna r uka se trzala od greva. Meutim, s njim neto nije bilo u redu. A onda je Tim ugledao beli kanister zaboden u stranju stranu glave, pored useka uveta. "Pogoen je strelicom", ree Tim. "Dobro je", ree Leksi. "Bukvalno bi na pojeo."

Tim je posmatrao teko disanje. Osetio je neoekivano uznemirenje to vidi ogromn u ivotinju ovako ponienu. Nije eleo da ona. "Nije on za to kriv", ree on. "A, da, naravno", ree Leksi. "Bukvalno bi nas pojeo i ne bi za to bio kriv." "On je mesoder. On je samo radio svoj posao." "Ne bi tako govorio", ree Leksi, "da si mu sad u stomaku." A onda se zvuk vodopada promenio. Od zagluujue tutnjave postao je blai, tii. Gr mei zastor vode stanjio se i postao curak... Pa je i prestao. "Timi. Vodopad je stao", ree Leksi. Sada je samo kapalo kao iz esme koja nije potpuno zavrnuta. Jezerce u osnovi vodopada bilo je mirno. Stajali su blizu vrha, u peinastom useku ispunjenom maine rijom, i gledali dole. "Vodopadi ne bi trebalo da prestaju", ree Leksi. Tim je odmahnuo glavom. "Mora da je napajanje... Neko je iskljuio struju." I za njih, sve pumpe i filtri prestajali su da rade, jedni za drugim, svetla su tr eptala i gasila se, a mainerija je zautala. A onda se ulo tong oslobaanja solenoida i vrata obeleena ODR 04 polako su se otvorila. Grant je iziao napolje, zatreptao na svetlu i rekao: "Bravo, deco. Otvorili ste vrata." "Nismo nita uradili", ree Leksi. "Nestalo je struje", ree Tim. "Nema veze", ree Grant. "Doite da vidite ta sam pronaao." Arnold je zurio u oku. Jedan za drugim, monitori su postajali crni, a onda je nestalo svetla i kon trolna soba utonula je u mrak i zbrku. Svi su odjednom poeli da viu. Maldun je otv orio zastore i pustio svetlost unutra, a Vu je doneo odtampani tekst. "Vidi ovo", ree Vu. Vreme Dogaaj Stanje sistema 5:12:44 Sigurnosni 1 iskljuen Operativan 5:12:45 Sigurnosni 2 iskljuen Operativan 5:12:46 Sigurnosni 3 iskljuen Operativan 5:12:51 Komanda obaranja Oboren 5:13:48 Komanda startovanja Oboren 5:13:55 Sigurnosni 1 ukljuen Oboren 5:13:57 Sigurnosni 2 ukljuen Oboren 5:13:59 Sigurnosni 3 ukljuen Oboren 5:14:08 Komanda startovanja Start - pom nap 5:14:18 Monitor - glavni Operativan - pom nap 5:14:19 Bezbednost - glavni Operativan - pom nap 5:14:22 Komanda - glavni Operativan - pom nap 5:14:24 Laboratorija - glavni Operativan - pom nap 5:14:29 Telekom - VBB Operativan - pom nap 5:14:32 ema - glavni Operativan - pom nap 5:14:37 Pogled Operativan - pom nap 5:14:44 Prov kontrolnog stanja Operativan - pom nap 5:14:57 Upozorenje: stanje ograde (NB) Operativan - pom nap 9:11:37 Upozorenje: pom gorivo (20%) Operativan - pom nap 9:33:19 Upozorenje: pom gorivo (10%) Operativan - pom nap 9:53:19 Upozorenje: pom gorivo (1%) Operativan - pom nap 9:53:39 Upozorenje: pom gorivo (0%) Oboren Vu ree: "Iskljuio si ga jutros u pet i trinaest, a kada si ponovo startovao, krenuo si sa pomonim napajanjem." "Isuse", ree Arnold. Glavno napajanje oigledno nije radilo od obaranja sistem a. Kada ga je ponovo ukljuio, proradilo je jedino pomono napajanje. Arnoldu se to uinilo udnim, ali je najednom shvatio da je to normalno. To je i trebalo da se dog odi. Savreno je imalo smisla: pomoni generator se pali i koristi za pokretanje gla vnog generatora, zato to je potrebna jaka struja za pokretanje glavnog generatora . Tako je sistem projektovan.

Meutim, Arnold nikada nije imao sluaj iskljuenja glavnog napajanja. I kada su svetla i ekrani proradili u kontrolnoj sobi, nije mu palo na pamet da glavno nap ajanje moda nije ponovo uspostavljeno. Ali nije bilo, i sve vreme, tokom koga su traili reksa i radili stvari jednu za drugom, park je radio na pomonom napajanju. A to nije bila dobra zamisao. U s tvari, posledice su tek poele da ga pogaaju... "ta znai ovaj red", ree Maldun; pokazao je na listing. 5:14:57 Upozorenje: stanje ograde (NB) Operativan - pom nap (AV09) "Znai da je upozorenje o stanju sistema poslato na monitore u kontrolnoj sob i", ree Arnold. "U vezi ograda." "Jesi li video to upozorenje?" Arnold odmahnu glavom. "Nisam. Mora da sam priao s tobom dok si bio napolju. U svakom sluaju, ne, nisam te video." "ta to znai: 'Upozorenje stanje ograde'?" "Pa, u to vreme to nisam znao, ali radili smo na rezervnom napajanju", ree A rnold. "A rezervno ne generie dovoljno amperae za napajanje elektine ograda, tako d a se one automatski dre iskljuene." Maldun se namrgodio. "Elektrine ograde su bile iskljune?" "Da." "Sve? Od pet ujutro? Poslednjih pet sati?" "Da." "Ukljuujui i ograde velociraptora?" Arnold uzdahnu. "Da." "Isuse Hriste", ree Maldun. "Pet sati. Te ivotinje mogu biti napolju." A onda, odnegde iz daljine, uli su vrisak. Maldun poe da pria jako brzo. Poao j e po sobi i podelio portabl radio aparate. "Gospodin Arnold e otii do hangara slube odravanja da ukljui glavno napajanje. D okror Vu ostaje u kontrolnoj sobi. Jo jedino on ume da rukuje kompjuterima. Gospo dine Hamond, vi se vratite u kolibu. Ne raspravljajte se sa mnom. Poite sad. Zakl juajte vrata i ostanite iza njih sve dok se ne ujete sa mnom. Ja u pomoi Arnoldu da izie na kraj s raptorima." Okrenuo se prema enaru. "Hoete li opet da opasno ivite?" "Ne ba", ree enaro. Bio je vrlo bled. "Dobro. Onda poite s ostalim u kolibu." Maldun se okrenuo. "Narode, to bi bi lo sve. Sad polazite." Hamond je zavapio. "Ali ta ete da uradite mojim ivotinjama?" "Pogreno pitanje, gospodine Hamond", ree Maldun. "Pitanje je, ta e one nama da urade." Iziao je na vrata i pourio je hodnikom do svoje kancelarije. enaro je krenuo u korak s njim. "Promenili ste miljenje?" pronunao je Maldun. "Trebae vam moja pomo", ree enaro. "Mogla bi." Maldun je uao u sobu oznaenu NADZORNIK IVOTINJA, podigao sivi rame ni lanser i otkljuao plou na zidu iza njegovog radnog stola. Tamo se nalazilo est c ilindara i est kanistera. "Problem s ovim prokletim dinosima", ree Maldun, "lei u tome to im je nervni s istem ratrkan. Oni ne umiru brzo, ak ni prilikom direktnog pogotka u mozak. A vrsto su graeni; debela rebra ine pucanj u srce rizinim, a teko ih je i osakatiti. Sporo krvare, sporo i umiru." Otvarao je cilindre, jedan za drugim, i ubacivao unutra kanistere. Dao je enaru irok opasa od vrstog platna. "Stavite to." enaro je pritegao opasa i Maldun mu je prosledio granate. "Moemo samo da se na damo da emo ih razneti. Na nesreu, ovde imamo samo est granata. U tom zabranu ima o sam raptora. 'Ajdemo. Drite se blizu. Kod vas su granate." Maldun je iziao i potrao niz hodnik; pogledao je preko balkona na stazu koja je vodila do hangara. enaro je dahtao pored njega. Sili su u prizemlje i izili kroz staklena vrata, a onda je Maldun stao. Arnold je stajao leima priljubljen uz hangar. Tri raptora su mu se pribliaval a. Arnold je podigao tap, mahao prema njima i vikao. Raptori su se lepezasto rairi li dok su se pribliavali; jedan je ostao u sredini, a ostala dvojica pola su svaki na svoju stranu. Koordinisano. Glatko. enaro je zadrhtao. Ponaanje opora. Maldun je ve bio u unju i nametao lanser na rame. "Puni", ree on. enaro je ubacio

granatu nazad u lanser. ulo se elektrino cvranje. Nita se nije dogodilo. "Isuse, ub acili ste naopako", ree Maldun; prodrmao je cev, tako da je granata pala enaru u ak e. enaro je ponovo napunio. Raptori su reali na Arnolda, a onda je ivotinja s leve strane naprosto eksplodirala, gornji deo trupa odleteo je u vazduh, krv je trcala na zid zgrade kao da se paradajz rasprsnuo. Donji deo trupa strovalio se na zem lju; noge su utirale vazduh, rep je ibao. "To e da i' probudi", ree Maldun. Arnold je potrao ka vratima hangara. Velociraptori su se okrenuli i krenuli ka Maldunu i enaru. Lepezasto su se rairili dok su se pribliavali. U daljini, negde blizu kolibe, uo je krike. enaro ree: "Ovo moe da bude katastrofa." "Puni", ree Maldun. Henri Vu uo je ekspolozije i pogledao ka vratima kontrolne sobe. Kruio je izm eu konzola, a zatim zastao. eleo je da izie, ali je znao da mora da ostane u sobi. Ako Grant uspe da ponovo osposobi napajanje... barem za minut... onda bi Vu moga o da ponovo pokrene glavni generator. Morao je da ostane u sobi. uo je kako neko vriti. Zvualo je kao da je to Maldun. Maldnun je osetio bol u lanku kao da ga je iaio, skotrljao se niz nasip i u trk u se doekao na zemlju. Pogledao je unazad i video da enaro tri na drugu stranu, pre ma umi. Raptori nisu obraali panju na enara, ve su jurili Malduna. Sada su bili na ma nje od dvadeset jardi. Dok je trao Maldun je vritao iz petnih ila, maglovito se pit ajui koda moe da pobegne. Zato to je znao da ima moda deset sekundi pre nego to ga uh vate. Deset sekundi. Moda i manje. Eli je morala da pomogne Malkolmu da se okrene, dok mu je Harding davao inj ekciju morfijuma. Malkolm je uzdanuo i sruio se nazad. inilo se da je svakog minut a sve slabiji. Preko radija uli su slabano vritanje i priguene eksplozije koje su do pirale iz pravca centra za posetioce. Hamond je uao u sobu i rekao: "Kako je?" "Dri se", ree Harding. "Pomalo bunca." "Jok ja", ree Malkolm. "Potpuno sam ist." Sluali su radio. "Zvui kao da je napo lju rat." "Raptori su pobegli", ree Hamond. "Jesu li?" ree Malkolm; plitko je disao. "Kako se to moglo dogoditi?" "Sistem je sjeban. Arnold nije shvatio da je ukljueno pomono napajanje i ogra de su otkazale." "Jesu li?" "Idi do avola, naduveni gade." "Koliko se seam", ree Malkolm, "ja sam predvideo da e sistem ograda otkazati." Hamond uzdahnu i teko sede. "Ma nek' se sve nosi", ree on; odmahivao je glavo m. "Sigurno ti nije promaklo da primeti da u srcu onog to ovde pokuavamo da ostvari mo lei jedna izuzetno jednostavna zamisao. Moje kolege i ja pre nekoliko godina z akljuili smo da je mogue klonirati DNK izumrle ivotinje i odgajiti je. Nama se to in ilo kao predivna ideja, neka vrsta vremeplova - jedinog putovanja kroz vreme na svetu. Vratiti ih ive, da tako kaem. A poto je to bilo tako uzbudljivo, a i moglo s e uraditi, mi smo oduili da nastavimo. Kupili smo ovo ostrvo i nastavili s poslom . Sve je bilo jako jednostavno." "Jednostavno?" upita Malkolm. Nekako je naao energije da se uspravi u krevet u. "Jednostavno? Ti si vea budala nego to sam mislio. A mislio sam da si prilino ve lika budala." Eli ree: "Doktore Malkolm", i pokua da ga spusti na jastuk. Meutim, Malkolmu t o nije bilo ni na kraj pameti. Pokazao je prema radiju, povicima i kricima. "A ta je to, tamo napolju?" upita on. "To je tvoja jednostavna ideja. Jednos tavna. Stvorite nove oblike ivota o kojima nita ne znate. Tvoj doktor Vu ak ne zna ni imena ivotinja koje je stvorio. On nee ak ni da se mui takvim pojedinostima kao to je kako se zove ono to je stvorio, a kamoli ta to jeste. Stvorite mnotvo njih u ja ko kratkom vremenu, ne nauite nita o njima, a ipak oekujete da vam se pokoravaju, z ato to ste ih napravili, i zato to mislite da su vae vlasnitvo; zaboravljate da su o

ni ivi, da poseduju sopstvenu inteligenciju i da se moda nee pokoravati vaim zapoves tima, a zaboravljate i kako malo o njima znate, kako ste nekompetentni da radite stvari koje tako lakoumno nazivate jednostavnim... Blagi Boe..." Utonuo je nazad, kaljui. "Zna li ta nije u redu sa moima nauke?" upita Malkolm. "One su oblik uroenog bo gatstva. A zna se kakve su guzice nasleeni bogatai. To nikad ne zakae." Hamond ree: "O emu on to pria?" Harding napravi znak, ukazujui na buncanje. Malkolm namignu. "Kazau ti o emu priam", ree on. "Veina moi zahteva znatne rtve onoga ko eli tu m ostoji egrtovanje, trud koji traje godinama. Kakvu god mo eleli. Predsednik kompani je. Crni pojas u karateu. Duhovni guru. emu god teite, morate da uloite vreme, vebat e, muite se. Morate mnogo dati da biste dobili. To vam mora biti jako vano. A kada to zadobijete, mo je vaa. Ne moe vam se oduzeti: ona ostaje u vama. Ona je bukvaln o rezultat vaeg truda. Sad, kod tog procesa zanimljivo je to to dok neko stekne sposobnost da ubije golim rukama, on takoe sazri do take kada je nee uludo upotrebiti. Tako da ta vrst a moi ima ugraenu kontrolu. Trud uloen u sticanje moi menja vas tako da je neete zluu opotrebiti. Meutim mo nauke je kao nasleeno bogatstvo: dobija se bez truda. Proitate ono to su ostali uradili i napravite sledei korak. Moete to uiniti jako mladi. Moete napred ovati jako brzo. Nema decenija truda. Nema majstorstva: stari naunici su zanemare ni. Nema milosti pred prirodom. Postoji samo filozofija: obogati se na brzinu, s tekni sebi brzo ime. Varaj, lai, krivotvori - nije vano. Ni vama, ni vaim kolegama. Niko vas nee kritikovati. Niko nema nikakve standarde. Svi pokuavaju isto: uradit i neto veliko, i to brzo. A zato to moete da stanete diovima na lea, moete brzo neto da postignete. Ne zna te ak ni ta ste uradili, ali ve ste to obajvili, patentirali i prodali. A kupac e ul oiti manje truda ak i od vas. Kupac e naprosto kupiti mo, kao bilo koju drugu robu. Kupac ak ni ne shvata je bi nekakav trud mogao biti neophodan." Hamond ree: "Znate li o emu on to pria?" Eli klimnu. "Ja nemam pojma", ree Hamond. "Jednostavno u se izraziti", ree Malkolm. "Majstor karatea ne ubija ljude gol im rukama. On ne gubi nerve i ubija svoju enu. Osoba koja ubija je osoba koja ne moe da se obuzda, da se savlada, i koja je kupila mo u obliku Setrdej najt spela. A to je vrsta moi koju nauka neguje i doputa. I zato i misli da je jednostavno sagra diti ovakvo mesto." "Bilo je jednostavno", navaljivao je Hamond. "Onda zato je sve polo naopako?" Oamuen od napetosti, Don Arnold je povukao vrata hangara i uao unutra u tamu. I suse, sve je crno. Morao je da zna da nee biti svetla. Osetio je hladan vazduh, p einastu dimenziju prostora koji se pruao dva sprata ispod njega. Morao je da nae uz ak prolaz. Morao je da pazi, ili e slomiti vrat. Prolaz. Pipkao je kao slepac dok nije shvatio da je to uzaludno. Morao je nekako da deovede svetlo u hangar. Vratio se do vrata i odkrinuo ih etiri ina. To je dalo do voljno svetla. Ali nije bilo naina da vrata ostanu opvorena. Brzo je skinuo cipel u i zaglavio je u vrata. Sada je lako otiao do prolaza, jer ga je jasno video. Hodao je preko nabrano g metala i sluao razliku prilikom gaenja, jedan glasan, drugi blag. Ali barem je m ogao da vidi. Ispred su bile stepenice koje su vodile dole do generatora. Jo dese t jardi. Tama. Svetla je nestalo. Arnold je pogledao ka vratima i video da je telo velociraptora zaklonilo sv etlost. ivotinja se nagnula i paljivo onjuila cipelu. Henri Vu je nervozno etkao. Rukama je prevlaio preko kompjuterskih konzola. D odirivao je ekrane. Neprekidno se kretao. Bio je gotovo mahnit od napetosti. Prebirao je po koracima koje e morati da preduzme. Morae je da bude brz. Prvo e se ekrani upaliti, a on e pritisnuti...

"Vu!" utao je radio. Zgrabio ga je. "Da, tu sam." "Ima li proktetog napajanja?" Bio je to Maldun. Glas mu je bio udan. upalj. "Ne", ree Vu. Nasmeio se; bilo mu je drago to je Maldun iv. "Mislim da je Arnold sigao do hangara", ree Maldun. "Posle nita ne znam." "Gde si ti?" upita Vu. "Nabijen sam." "ta?" "Nabijen u prokletoj cevi", ree Maldun. "I jako popularan u ovom trenutku." Pre bi se moglo rei zaglavljen u cevi, pomisli Maldun. Iza centra za posetio ce nalazila se gomila drenanih ceni i on se natrake uvukao u najbliu, puzei kao jadn iak. Metarske cevi, za njega jako uske, ali unutra nisu mogle da uu po njega. Barem ne kad je jednom otkinuo nogu pucnjem kada se znatieljni gad suvie prib liio cevi. Raptor je urliui nestao, a ostali su sad pokazivali vie potovanja. alio je samo to nije saekao da vidi njuku na kraju cevi kad je pritisnuo okida. Ali moda je jo imao anse, jer je napolju bilo jo tri ili etiri njih; reali su i f rktali oko njega. "Da, jako popularan", ree u radio. Vu upita: "Ima li Arnold radio?" "Ne verujem", ree Maldun. "Samo sedi mirno. I ekaj." Nije video na ta lii drugi kraj cevi - prebrzo uvlaio unatrake - a sada nije mo gao da vidi. Bio je vrsto zaglavljen. Mogao je samo da se nada da drugi kraj nije otvoren. Isuse, nije mu se dopadala pomisao da bi neki od ovih gadova mogao da mu odgrize deo stranjice. Arnold se povlaio niz prolaz. Velociraptor je bio jedva deset stopa daleko; u njao se prema njemu, dolazei u pomrinu. Arnold je uo zveckanje smtronosnih kandi po metalu. Ali se polako kretao. Znao je da ivotinja dobro vidi, meutim, reetkast prolaz, nepoznati mehaniki mirisi, inili su je opreznom. Taj oprez jedina je njegova ansa, pomisli Arnold. Ako bi uspeo da doe do stepenita, a onda sie sprat nie... Zato to je bio prilino siguran da velociraptor nee moi da sie niz stepenice. Nar oito ne niz uske, strme stepenice. Arnold je bacio pogled iza ramena. Stepenice su bile samo nekoliko stopa da leko. Jo par koraka... Bio je tamo! Posegao je unazad, napipao ogradu i pojurio niz gotovo vertika lne stepenice. Stopala su mu dodirnula ravni beton. Raptor je nezadovljno zareao, na prolazu dvadeset stopa iznad njega. "ao mi, drugar", ree Arnold. Okrenuo se. Sada je bio vrlo blizu pomonog genera tora. Samo jo par koraka i videe ga, ak i u ovom slabom svetlu... Iza sebe zauo je tup udarac. Arnold se okrenuo. Raptor je stajao na betonskom podu i reao. Skoio je dole. Brzo je potraio oruje, meutim, odjednom je otkrio da je pribijen uz beton. Neto teko pritiskivalo mu je grudi, nije mogao da die i shvatio je da ivotinja stoji na njemu, i osetio kako mu se velike kande zarivaju u meso grudi, i namirisao odvra tan zadah iz glave koja se pomerala iznad njega, i otvorio usta da vrisne. Eli je drala radio u rukama i sluala. Jo dva tikanska radnika stigla su u koli bu; inilo se da znaju da je tu bezbedno. Ali poslednjih nekoliko minuta nije bilo drugih. A napolju je zvualo mirnije. Preko radija, Maldun upita: "Koliko je dugo prolo?" Vu ree: "etiri, pet minuta." "Arnold je to ve morao da obavi", ree Maldun. "Ako e. Ima li neku ideju?" "Ne", ree Vu. "uli smo enara?" enaro pritisnu dugme. "Tu sam." "Gde ste, kog vraga?" upita Maldun. "Idem do zgrade slube odravanja", ree enaro. "Poelite mi sreu." enaro je uao u liu i oslukivao. Pravo ispred njega ugledao je zasaenu stazu koja je vodila ka centru za pose

tioce. enaro je znao da je hangar negde na istono. uo je avrljanje ptica na drveu. Bl aga izmaglica strujala je iznad zemlje. Jedan raptor je urliknuo, ali to je bilo neto dalje. Zvualo je kao da dopire s njegove desne strane. enaro se zaputio, naput ajui stazu i uranjajui u lie. elite li da opasno ivite? Ne ba. To je bila istina, nije eleo. Ali mislio je da ima plan, ili da barem ima iz gleda da to moe da upali. Ako bude ostao severno od glavnog kompleksa zgrada, mog ao bi da prie hangaru sa stranje strane. Svi raptori verovatno su oko ostalih zgra da, na jugu. Nema razloga da budu u dungli. Barem se nadao da nemaju. Kretao se to je tie mogao, s aljenjem primeujui da pravi puno buke. Naterao je s ebe da uspori korak, jer je osetio da mu srce lupa. Lie je ovde bilo jako gusto; n ije mogao da vidi vie od est sedam stopa ispred sebe. Poeo je da se brine da e potpu no promaiti hangar. A onda je s desne strane ugledao krov iznad palmi. Krenuo je prema njemu i obilazei sa strane. Naao je vrata, otvorio ih i uvuka o se unutra. Bilo je jako mrano. Sapleo se o neto. Muka cipela. enaro se namrtio. irom je otvorio vrata i zaglavio ih, a zatim nastavio dublje u zgradu. Pravo ispred sebe ugledao je prolaz. Iznenada je shvatio da ne zna ku da da poe. A ostavio je radio. Prokletstvo! Mora da u zgradi slube odravanja negde postoji radio. Ili da naprosto potrai g enerator. Znao je kako generator izgleda. Verovatno je negde na donjem spratu. P ronaao je stepenite koje je vodilo dole. Ispod je bilo mranije i teko se bilo ta moglo da vidi. Pipao je put izmeu cevi; ispruio je ruku da ne bi glavom udario o neto. uo je ivotinjsko reanje i sledio se. Oslukivao je, ali zvuk se nije ponovio. Op rezno je poao napred. Neto mu je kapnulo na rame i golu ruku. BIlo je toplo i liino na vodu. Dodirnuo ga je u tami. Lepljivo. Pomirisao je. Krv. Podigao je pogled. Raptor je sedeo na cevima, samo par stopa iznad njegove glave. Krv mu je kapala sa eljusti. Sa udnim oseanjem indiferentnosti, zapitao se n ije li povreen. A onda je poeo da tri, meutim, raptor mu je skoio na lea i bacio na ze mlju. enaro je bio jak; podigao se, zbacio raptora i otkotrljao se po betonu. Kada se okrenuo, video je da je raptor pao na stranu i leao tamo, dahui. Da, bio je povreen. Noga mu je iz nekog razloga bila povreena. Ubij ga. enaro se teturavo uspravio, traei oruje. Raptor je jo dahtao na betonu. Mahnito je traio neto - bilo ta - da ga iskoristi kao oruje. Kada se okrenuo, raptora vie nij e bilo tamo. Raptor je zareao; zvuk je odjeknuo u tami. enaro je napavio pun okret; pipao je ispruenim rukama. A onda je osetio otar b ol u desnoj ruci. Zubi. Grizao ga je. Raptor je trznuo glavom i izbio Donaldu enaro tlo pod nogama, te on pade. Zavaljen u krevetu, okupan znojem, Malkolm je sluao kranje radija. "Ima li ta?" upita Maldun. "Prima li neto?" "Ni rei", ree Vu. "Do avola", ree Maldun. Nastala je stanka. Malkolm uzdahnu. "Jedva ekam", ree on, "da ujem njegov novi plan." "eleo bih", ree Maldun, "da svi odu u kolibu i skupe na jedno mesto. Ali ne v idim kako." "Ispred centra za posetioce nalazi se dip", ree Vu. "Ako se dovezem do tebe, hoe li moi da uskoi u njega?" "Moda. Ali napustie kontrolnu sobu."

"Ovde i onako ne mogu nita da uinim." "Sam Bog zna da je tako", ree Malkolm. "Kontrolna soba bez struje i nije nek a kontrolna soba." "U redu", ree Maldun. "Da pokuamo. Ovo ne izgleda dobro." Leei u krevetu, Malkolm ree: "Ne, ne izgleda dobro. Izgleda katastrofalno." Vu ree: "Raptori e nas pratiti ovamo." "Mi i dalje bolje stojimo", ree Malkolm. "Hajdemo." Radio se iskljuio. Malkolm je sklopio oi i polako disao, ne bi li povratio sn agu. "Opustite se", ree Eli. "Samo polako." "Znate li o emu, u stvari, ovde govorimo", ree Malkolm. "Svi ovi pokuaji da se kontrolie... Govorimo o zapadnim nazorima starim pet stotina godina. Poeli su u v reme kada je Firenca u Italiji bila najvaniji grad na svetu. Osnovna ideja nauke - da postoji novi nain pogleda na stvarnost, da je objektivna, da ne zavisi od vai h verovanja ili nacionalnosti, da je racionalna - ta ideja tada je bila svea i uz budljiva. Nudila je obeanja i nadu za budunost, pa je pomela stari srednjevekovni sistem, stotinama godina star. Srednjevekovni svet feudalne politike, religijske dogme i omraenih predrasuda sruio se pod naletom nauke. Ali, istinu govorei, bilo je to zato to srednjevekovni svet vie i nije funkcionisao. Nije ekonomski funkcion isao, nije intelektualno funkcionisao, i nije se uklapao u novi svet koji se jav ljao. Malkolm se zakaljao. "Ali sad", nastavio je, "nauka je sistem verovanja koji je stotine godina s tar. A, kao i srednjevekovni sistem pre nje, nauka se sve vie ne uklapa u svet. N auka se dokopala toliko moi da njene praktine granice postaju oigledne. Veinom zbog nauke, milijarde nas ive u jednom malom svetu, gusto naikanom i povezanom. Ali nauk a ne moe da nam pomogne da odluimo ta da radimo s tim svetom, ili kako da ivimo. Nau ka moe da napravi nuklearni reaktor, ali ne moe da nam kae da ga ne sagradimo. Nauk a moe da napravi pesticide, ali ne moe da nam kae da ih ne koristimo. A na svet poinj e da biva zagaen iz osnova - vazduh, i voda, i zemljite - zbog nauke kojom nije mo gue vladati." Uzdahnuo je. "Ovo je svima jasno." Vladala je tiina. Malkolm je leao sklopljenih oiju i s naporom disao. Niko nij e govori i Eli se uinilo da je Malkolm konano zaspao. A onda se on, iznenada, pono vo uspravio. "U isto vreme, veliko inetelektualno opravdanje nauke je iezlo. Jo od Njutna i Dekarta, nauka nam je eksplicitno nudila viziju potpune kontrole. Nauka je tvrd ila da ima mo da na kraju sve kontrolie, putem razumevanja zakona prirode. Ali u d vadesetom veku, to verovanje je nepovratno razbijeno. Prvo, Hajzenbergov princip neodreenosti ograniava nae znanje o subatomskom svetu. A dobro, kaemo. Niko od nas ne ivi u subatomskom svetu. To nema nikakve praktine posledice na na svakidanji ivot. A onda je Gedelova teorema postavila slina ogranienja u matematici, formalnom jez iku nauke. Matematiari su ranije mislili da njihov jezik ima neku posebnu uroenu i stinitost koja potie od zakona logike. Sada znamo da je ono to zovemo 'razum' samo jedna proizvoljnost. On nije nita posebno na nain na koji smo to mislili da jeste . A sada teorija haosa dokazuje da je nepredvidljivost ugraena u nae svakodnevn e ivote. Ona je svetovna, ba kao i oluja koju ne moemo da predvidimo. I tako je vel ika vizija nauke, stotinama godina stara - san o potpunoj kontroli - skonao u naem veku. I s njim mnotvo opravdanja, dokaza da nauka treba da radi ono to radi. I da je mi moramo sluati. Nauka je uvek tvrdila da moda ne zna sve, ali da e, na kraju, znati. Ali sad vidimo da to nije istina. To je isprazno hvalisanje. Budalasto i pogreno, ba kao dete koje skae sa zgrade jer veruje da zna da leti." "Ovo je sam ekstrem", ree Hamond i odmahnu glavom. "Mi smo svedoci kraja razdoblja nauke. Nauka, kao i drugi prevazieni sistemi , unitava samu sebe. Kako joj raste mo, tako postaje nesposobna da vlada njome. Za to to se sada stvari jako brzo odvijaju. Pre pedeset godina svi su poblesavili zb og atomske bombe. To je bila mo. Niko nije mogao ni da zamisli nita vie. A ipak, je dva deceniju posle bombe, poeli smo da stiemo genetiku mo. A genetika mo je mnogo siln ija od atomske moi. A bie u svaijim rukama. Bie u kompletima za batovane. Eksperiment ima za kolsku decu. Jeftinim laboratorijama za teroriste i diktatore. A to e svako

ga naterati da se zapita isto pitanje ta bih mogao sa svojom moi? to je upravo ono pitanje na koje nauka ne moe da odgovori." "I ta e se dogoditi?" upita Eli. Malkolm slegnu ramenima. "Promena." "Kakve vrste?" "Sve velike promene su kao smrt", ree on. "Ne moe da vidi drugu stranu dok ne s tigne tamo." I on sklopi oi. "Jadniak", ree Hamond i odmahnu glavom. Malkolm uzdahnu. "Ima li pojma", ree on, "koliko je malo verovatno da e ti, ili bilo ko od nas, iv otii s ovog ostrva?" ESTA ITERACIJA Moe se pokazati da je sistem nemogue obnoviti. Jan Malkolm POVRATAK Uz zujanje elektrinog motora, kolica su hitala niz mrani podzemni tunel. Gran t je vozio, pritiskujui gas do daske. Tunel je bio jednolik, osim povremenih vent ilacionih otvora iznad, natkriljenih da bi se spreila kia, pa je stoga malo svetlo sti prolazilo. Meutim, na mnogo mesta primetio je skoreli beli ivotinjski izmet. Oi gledno je mnogo ivotinja ovde boravilo. Leksi je sedela pored njega u kolicima i baterijskom lampom osvetljavala na zad, gde je leao velociraptor. "Zato ima problema s disanjem?" "Zato to sam je pogodio umirivaem", ree on. "Hoe li da umre?" upita ona. "Nadam se da nee." "Zato ga nosimo?" upita Leksi. "Da ljudima u centru dokaemo da se dinosaurusi zaista razmnoavaju", ree Grant. "Otkud znate da se razmnoavaju?" "Zato to je ovaj mlad", ree Grant. "A i zato to je dinosaurus deko." "Je li?" ree Leksi; zapiljila se du zraka baterijske lampe. "Da. A sad, osvetli malo napred, hoe?" Ispruio je zglavak i okrenuo sat prema njoj. "ta kae?" "kae... deset i petnaest." "Dobro." Tim ree: "To znai da imamo samo etrdeset i pet minuta da stupimo u vezu s brod om." "Trebalo bi da smo blizu", ree Grant. "Raunam da gotovo da smo stigli u centa r za posetioce." Nije bio siguran, ali je oseao da tunel poinje da se penje, vodei ih na povrinu i... "Auuu!" ree Tim. Izleteli su na dnevno svetlo zapanjujuom brzinom. Laka izmaglica vukla se ze mljom, delimino prikrivajui zgradu koja se ocrtavala pravo ispred njih. Grant je s mesta prepoznao centar za posetioce. Stigli su pravo ispred garae. "Jea!" vikala je Leksi. "Uspeli smo! Jea!" Poskakivala je gore-dole na sedit u dok je Grant parkirao kolica u garau. Du jednog zida bili su naslagani ivotinjski kavezi. Smestili su velociraptora u jedan sa posudom sa vodom. Onda su poli uz s tepenice do ulaza u centar za posetioce u nizou prizemlja. "Uzeu hamburger! I pomfit! Milk-ejk od okolade! Dosta je dinosaurusa! Jea!" Dol i su do predvorja i otvorili vrata. I uutali. U predvorju centra za posetioce staklena vrata bila su razbijena, a hladna siva izmaglica tekla je kroz prazan glavni hol. Znak na kome je pisalo KADA SU DINOSAURUSI VLADALI ZEMLJOM visio je s jednog oslonca i kripao na vetru. Veliki robot tiranosaurus bio je izokrenut i leao je s nogama u vazduhu; cevi i m etalna unutranjost bila su izloeni. Napolju, kroz staklo, videli su redove palmi, senovite prikaze u magli. Tim i Leksi stisnuli su se uz metalni sto straara. Grant je uzeo straarev rad io i pokuao na svim kanalima. "Halo, ovde Grant. Ima li koga? Halo, ovde Grant."

Leksi je netremice gledala telo straara koje je lealo na podu s desne strane. Videla je samo njegove noge i stopala. "Halo, odve Grant. Halo." Leksi se naginjala da vidi iza stola. Grant ju je uhvatio za rukav. "Hej. P restani." "Je li mrtav? ta je to na podu? Krv?" "Da." "Kako to da nije stvarno crvena?" "Morbidna si", ree Tim. "ta znai 'morbidna'? Nisam." Radio je zakrao. "Boe moj", dopro je glas. "Grante? Jesi li to ti?" A onda: "Alane? Alane?" Bila je to Eli. "Tu sam", ree Grant. "Hvala Bogu", ree Eli. "Jesi li dobro?" "Da, dobro sam." "ta je s decom? Jesi li ih video?" "Deca su sa mnom", ree Grant. "Dobro su." "Hvala Bogu." Leksi je puzala oko stola. Grant ju je pljesnuo po kolenu. "Vraaj se ovamo." Radio je zakrao. "...e ste?" "U predvorju. U predvorju glavne zgrade." Preko radija, uo je kako Vu govori: "Boe moj. Oni su ovde." "Alane, sluaj", ree Eli. "Raptori su pobegli. Oni mogu da otvaraju vrata. Moda su u istoj zgradi s vama." "Super. Gde ste vi?" upita Grant. "Mi smo u kolibi." Grant ree: "A ostali? Maldun i ostali?" "Izgubili smo par ljudi. Ali svi ostali sakupili su se u kolibi." "A rade li telefoni?" "Ne. Ceo sistem je pao. Nita ne radi." "Kako emo da podignemo sistem?" "Pokuavamo." "Moramo da ga vratimo", ree Grant. "Smesta. Ako ne uspemo, za manje od pola sata raptori e stii na kopno." Poeo je da objanjava o brodu, kada ga je Maldun prekinuo. "Mislim da ne razum ete, doktore Grant. Ovde nam ne preostaje ni pola sata." "Kako to?" "Neki od raptora nas prate. Sada imamo dva na krovu." "Pa ta? Zgrada je neprobojna." Maldun se zakaljao. "Oigledno nije. Nikad se nije pretpostavljalo da e ivotinje dospeti na krov." Radio je zakrao. "...mora da je drvo zasaeno suvie blizu ograde. Raptori su preli ogradu i popeli se na krov. U svakom sluaju, eline ipke na prozoru prema nebu trebalo je da budu elektrifikovane, ali struje, naravno, nema. Sada g rizu ipke na prozoru." "Grant ree. "Grizu ipke?" Namrtio se i pokuao da to zamisli. "Koliko brzo?" "Da", ree Maldun. "Pritisak ugriza im je petnaest hiljada funti po kvadratno m inu. Oni su kao hijene, mogu da pregrizu elik i..." Za trenutak, prijem se pokva rio. "Koliko brzo?" ponovi Grant. Maldun ree: "Mislim da imamo jo deset, petnaest minuta pre nego to se potpuno probiju i kroz prozor uu u zgradu. A kada uu... Ah, samo trenutak, doktore Grant." Radio se iskljuio. Na prozoru iznad Malkovog kreveta, raptori su pregrizli prvu elinu ipku. Jedan raptor je uhvatio ipku za kraj i vukao je nazad. Oslonio je snani zadnji ud na pr ozoru i staklo se razbilo. Svetlucajui se, palo je dole na Malkolmov krevet. Eli se nagnula i sklonila sa arafa najvee komade. Malkolm podie pogled. "Boe, al' su runi", ree on. Sad kad je staklo bilo razbijeno, mogli su da uju reanje i frktanje raptora, struganje njihovih zuba o metal dok su vakali ipke. Na mestima gde su vakali ostaja li su srebrnasti, stanjeni delovi. Penasta pljuvaka prtala je po arafima i stoiu pored kreveta.

"Barem jo ne mogu da uu", ree Eli. "Sve dok ne progrizu jo jednu ipku." Vu ree: "Kad bi Grant nekako mogao da stigne do skladita slube odravanja...." "A, vraga", ree Maldun. Hramao je po sobi na uganutoj nozi. "Ne moe do tamo d a stigne dovoljno brzo. Ne da ovo sprei." Malkolm se zakaljao. "Da." Glas mu je bio slab, gotovo dahtaj. "ta kae?" upita Maldun. "Da", ponovi Malkolm. "Moe..." "ta mogu?" "Skrene panju..." Trgnuo se. "Kako da skrene panju?" "Ode do... ograde..." "Da. I ta da uradim?" Malkolm se slabano iskezio. "Gurne... ruke kroz." "O, Hriste", ree Maldun i okrete se. "Saekaj malo", ree Vu. "U pravu je. Ovde su samo dva raptora. to znai da ih je tamo jo najmanje etiri. Moemo da iziemo napolje i skrenemo im panju." "I ta onda?" "A onda e Grant moi da ode do zgrade slube odravanja i ukljui generator. "A onda da se vrati u kontrolnu sobu i pogigne sistem?" "Tano." "Nema vremena", ree Maldun. "Nema vremena." "Ali ako uspemo da domamimo raptore ovde dole", ree Vu, "moda ak i da ih sklon imo s tog prozora... Moglo bi da upali. Vredi pokuati." "Mamac", ree Maldun. "Tano." "Ko e da bude mamac? Ja nisam dobar. lanak mi je otiao." "Ja u", ree Vu. "Ne", ree Maldun. "Ti si jedini koji zna ta treba s kompjuterom. Morae da da ra zgovara s Grantom kod dizanja." "Onda u ja", ree Harding. "Ne", ree Eli". "Potrebni ste Malkolmu. Ja u." "Do avola, nisam za to", ree Maldun. "Raptori e biti svuda oko vas, raptori su na krovu..." Ali ona se ve sagnula i vezivala patike. "Samo nemojte da kaete Grantu", ree o na. "Bie nervozan." Predvorje je bilo tiho, hladnjikava izmaglica strujala je pored njih. Radio je utao ve nekoliko minuta. Tim ree: "Zato ne razgovaraju s nama?" "Gladna sam", ree Leksi. "Pokuavaju da neto isplaniraju", ree Grant. Radio je zakrao. "Grante, jeste li... ri Vu govori. Jeste li tu?" "Tu sam", ree Grant. "Sluajte", ree Vu. "Vidite li s mesta na kome ste stranju stranu zgrade za pos etioce?" Grant je pogledao kroz stranja staklena vrata palme i malgu. "Da", ree Grant. Vu ree: "Pravo kroz palme vodi staza do zgrade slube odravanja. Tamo se nalaze strujni ureaji i generatori. Verujem da ste jue videli zgradu slube odravanja?" "Jesam", ree Grant. Iako se za trenutak zbunio. Zar je to bilo jue kad je gle dao zgradu? inilo se kao da su prole godine." "Sad, sluajte", ree Vu. "Mislimo da moemo da sakupimo sve raptore ovde kod kol ibe, ali nismo sigurni. Zato pazite. Dajte nam pet minuta." "U redu", ree Grant. "Moete ostaviti decu u restoranu i trebalo bi da s njima sve bude u redu. Ka d poete, ponesite radio." "U redu." "Iskljuite ga pre nego to krenete, da napolju ne pravi buku. I pozovite me ka d stignete do zgrade." "U redu." Grant je iskljuio radio. Leksi je dopuzala. "Idemo li u restoran?" "Da", ree Grant. Ustali su i poli kroz strujeu izmaglicu u predvorju.

"Ja hou hamburger", ree Leksi. "Mislim da nema struje za kuvanje." "Onda sladoled." "Time, morae da ostane s njom i pomogne joj." "Hou." "Ja moram na neko vreme da odem." "Znam." Proli su kroz ulaz u restoran sa samoposluivanjem. Kada su otvorili vrata, Gr ant je ugledao etvrtaste stolove za ruavanje i stolice. Iza njih nalazila su se po kretna vrata od nerajueg elika. U blizini, bila je kasa i polica s vakama i slatkiima ." "Dobro, deco. Hou da ostanete ovde, bez obzira ta se dogodilo. Kapirate?" "Ostavite nam radio", ree Leksi. "Ne mogu. Potreban mi je. Samo ostanite ovde. Biu odsutan samo oko pet minut a. Vai?" "Vai." Grant je zatvorio vrata. Restoran je utonuo u potpun mrak. Leksi ga je stis nula za ruku. "Upali svetlo", rekla je. "Ne mogu", ree Tim. "Nema struje." Meutim, spustio je naoare za noni vid. "Tebi je dobro. ta je sa mnom?" "Samo me dri za ruku. Nai emo neto za jelo." Poveo ju napred. U fosforescentnom zelenilu ugledao je stolove i stolice. S desne strane, blistavu zelenu kasu i p olicu s vakama i slatkiima. Uzeo je punu aku okoladica. "Kazala sam ti", ree Leksi. "Hou sladoled, ne slatkie." "Nema veze, uzmi ovo." "Sladoled, Timi." "Dobro, dobro." Tim je nabio okoladice u dep i poveo Leksi dublje u trpezariju. Stiskala mu j e ruku. "Ne vidim prst pred okom", ree ona. "Samo hodaj uz mene. Dri me za ruku." "Onda uspori." Iza stolova i stolica nalazio se par pokretnih vrata sa malim okruglim proz orima na njima. Verovatno su vodila u kuhinju. Gurnuo je jedna vrata i ona su os tala iroko otvorena. Eli Satler je izila napolje kroz prednja vrata kolibe i osetila hladnjikavu izmaglicu na licu i nogama. Srce joj je tuklo, iako je znala da je iza ograde sa vreno bezbedna. Pravo ispred sebe, kroz maglu ugledala je teke reetke. Meutim, iza ograde nije mogla mnogo toga da vidi. Jo dvadeset jardi i onda se pejza pretvarao u mlenu belinu. A nije videla nijednog raptora. U stvari, vrtovi i drvee bili su gotovo jezovito tihi. "Hej!" kolebljivo viknu ona u maglu. Maldun se naslonio na okvir vrata. "Sumnjam da e to pomoi", ree on. "Moraete da pravite buku." Othramao je napolje s elinom ipkom ostalom od ureenja unutranjosti. L upao je ipkom po reetkama, kao po gongu za veeru. "Doite i uzmite! Veera je servirana!" "Jako duhovito", ree Eli. Nervozno je bacila pogled prema krovu. Nije videla nijednog raptora." "Ne razumeju englesku", iskezio se Maldun. "Ali mislim da su shvatili optu z amisao..." Jo je bila nervozna, a njegov humor joj je smetao. Pogledala je ka zgradi za posetioce, okovanoj maglom. Maldun je nastavio da lupa po reetkama. Na granici v idnog polja, ugledala je avetinjski belu ivotinju, gotovo izgubljenu u magli. Rap tor. "Prvi muterija", ree Maldun. Raptor je nestao, bela senka, a zatim se vratio, meutim, nije priao blie, a ini lo se kao da je udno nezainteresovan za buku koja je dopirala iz kolibe. Poela je da se brine. Ako ne privue raptore do kolibe, Grant e se nai u opasnosti. "Pravite suvie buke", ree Eli. "Ma, vraga", ree Maldun. "Pa, pravite." "Ja znam ove ivotinje..."

"Pijani ste", ree ona. "Ja u." "A kako ete?" Nije mu odgovorila. Prila je kapiji. "Kau da su raptori inteligentni." "Jesu. Barem koliko impanze." "I da imaju dobar sluh" "Da. Odlian." "Moda e prepoznati ovaj zvuk", ree ona i otvori kapiju. Metalne arke, zarale od neprestane magle, glasno su zakripale. Ponovo ju je zatvorila i otvorila uz jo jed no kripanje." Ostavila ju je otvorenu. "Ja to ne bih radio", ree Maldun. "Ako tako hoete, dajte da donesem lanser." "Donesite lanser." On je uzdahnuo, prisetivi se. "Kod enara su granate." "E, pa onda", ree ona, "irom otvorite oi." I ona proe kroz kapiju i stade s dru ge strane reetaka. Srce joj je lupalo tako jako da je jedva oseala noge na zemlji. Odmakla se od ograde, a ova je zastraujue brzo nestajala u magli. Uskoro ju je iz gubila iza sebe. Kao to je i oekivala, Maldun je poeo da vie na nju, uznemiren i pijan. "Pobogu, devojko, ne radi to", drao se. "Ne zovite me 'devojko'", glasno je odvratila. "Zvau te kako ja 'ou", vikao je Maldun. Nije sluala. Polako se okrenula, napetog tela, posmatrajui na sve strane. Sad je bila barem dvadeset jardi od ograde i mogla je da vidi kako izmaglica struji kroz lie kao kiica. Drala se van lia. Kretala se kroz svet sivih senki. Miii nogu i ena boleli su je od napetosti. Oi su joj se napinjale da bolje vide. "uje li me, prokleta bila?" drao se Maldun. Koliko li su dobre ove ivotinje? pitala se. Dovoljno dobre da mi preseku ods tupnicu? Ograda nije bila daleko, ne ba... Napale su. Nije bilo zvuka. Prva ivotnja napala je iz lia blizu osnove drveta sa leve strane. Izletela je napred i Eli se okrete da potri nazad. Druga je napala sa suprotne strane, s jasn om namerom da je uhvati u trku, i skoila u vazduh, rairenih kandi spremnih za napad , i Eli jurnu napred kao trka koji obara rekord, pa je ivotinja pala na zemlju. Sa da je trala pravo napred, ne usuujui se da okrene glavu, duboko je disala, ugledala reetke ograde kako se pomaljaju iz izmaglice, ugledala Malduna kako irom otvara v rata, ugledala ga kako posee za njom, vie na nju, hvata je za ruku i uvlai je tako snano da je izgubila tlo pod nogama i pala na zemlju. A onda se okrenula tano na v reme da vidi prvu, onda drugu... onda treu... ivotinju kako udaraju u ogradu i ree. "Dobar posao", viknu Maldun. Sada se rugao ivotinjama, reao na njih, i to ih je razbesnelo. Bacile su se na ogradu, skaui napred, i jedna je gotovo preskoila pr eko. "Isuse, ovo je bilo blizu! Ti gadovi umeju da skau!" Ustala je i pogledala posekotine i masnice; krv joj je curela niz nogu. Mis lila je samo na jedno: tri ivotinje su ovde. A dve su na krovu. To znai da je jedn a i dalje tamo negde." Grant je napustio centar za posetioce i brzo krenuo napred, u maglu. Naao je stazu izmeu palmi i pratio ju je na sever. Ispred, pravougaono skladite izronilo je iz magle. Uopte nije bilo vrata. Zaao je iza ugla. U pozadini, Grant je ugledao betonsk u utovarnu rampu za kamione, zaklonjenu biljkama. Uzverao se i naao ispred iber vr ata od talasastog lima; bila su zakljuana. Ponovo je skoio dole i nastavio oko zgr ade. Jo dalje napred, sa desne strane, ugledao je obina vrata. Bila su zaglavljena u otvorenom stanju mukom cipelom. Grant je uao unutra i zakiljio u tamu. Oslunuo je i nije uo nita. Uzeo je radio i ukljuio ga. "Grant ovde", ree on. "Unutra sam." Vu podie pogled prema prozoru. Dva raptora i dalje su virila dole u Malkolmo vu sobu, ali inilo se da ih je uznemirila buka napolju. Priao je prozoru. Napolju, tri velociraptora nastavljala su da napadaju na ogradu. Eli je trala napred-naza d, bezbedna iza reetke. Meutim, inilo se da raptori vie ne pokuavaju ozbiljno da je d

ohvate. Sada kao da su se igrali; odmicali su se u krugu od ograde, povlaili se i reali, a zatim sputali, da bi opet kruili i najzad napali. Njihovo ponaanje poprimi lo je odreenu vrstu prikazivanja, pre nego ozbiljnog napada. "Kao ptice", ree Maldun. "Pretvaraju se." Vu klimnu glavom. "Inteligentni su. Vide da ne mogu da je dohvate. Ne pokuav aju ozbiljno." Radio je zakrao. "...am." Vu zgrabi radio. "Kaite ponovo, doktore Grant." "Unutra sam", ree Grant. "Doktore Grant, u skladitu slube odravanja ste?" "Da", ree on. I dodade: "Alan. Moda ne bi trebalo da persiramo." "Vai, Alane. Ako stoji ispred istonih vrata, vidi mnotvo cevi i instalacija." Vu sklopi oi, vizuelizirajui. "Pravo napred nalazi se velika rupa u sreditu zgrade ko ja se prua dva sprata pod zemlju. Sa tvoje leve strane nalazi se metalni prolaz s a ogradom. "Vidim ga." "Poi du prolaza." "Idem." Slabano, radio je prenosio odzvanjanje njegovih koraka o metal. "Poto proe dvadeset ili trideset stopa, videe jo jedan prolaz koji vodi desno." "Vidim ga", ree Grant. "Prati taj prolaz." "U redu." "Dalje", ree Vu, "naii e na lestvice sa tvoje leve strane. Vode dole u jamu." "Vidim ih." Sii niz lestvice." Nastala je duga stanka. Vu je provlaio prstima kroz mokru kosu. Maldun se na mrtio od napetosti. "U redu, siao sam niz lestvice", ree Grant. "Dobro", ree Vu. "Sad bi pravo ispred tebe trebalo da se nalaze dva uta rezer voara obeleena 'Zapaljivo'." "Pie "Ne-zapaljivo. A onda neto ispod. Na panskom." "To su ti", ree Vu. "To su dva rezervoara za gorivo za generator. Jedan je b io prazan, pa smo morali da se prebacimo na drugi. Ako pogleda dno rezervoara, vi dee belu cev kako izlaze iz njih. "PVC od etiri ina?" "Da. PVC. Prati tu cev nazad." Vai. Pratim je... Au!" "ta se dogodilo?" "Nita. Tresnuo sam glavom." Stanka. "Jesi li dobro?" "Aha, dobro sam. Samo... boli me glava. Budalatina." "Nastavi da prati cev." "Dobro, dobro", ree Grant. Zvuao je iznervirano. "Dobro. Cev ulazi u veliku a luminijumsku kutiju sa vazdunim ventilima sa strane. Pie 'Honda'. Deluje kao gener ator." "Da", ree Vu. "To je generator. Oko ga zaobie, videe plou sa dva dugmeta." "Vidim ih. uto i crveno?" "Tako je", ree Vu. "Pritisni prvo uto, i dok ga dri, pritisni crveno. "Dobro." Jo jedna stanka. Ovoga puta trajala je gotovo minut. Vu i Maldun su pogledal i jedan u drugoga. "Alane?" "Nije uspelo", ree Grant. "Da li si prvo drao uto, a onda pritisnuo crveno?" upita Vu. "Da, jesam", ree Grant. Delovao je iznervirano. "Uradio sam upravo onako kak o ste mi rekli. Zaulo se brujanje, a onda klik, klik, klik, jako brzo, a onda je brujanje prestalo i posle toga nita. "Pokuaj ponovo." "Ve sam", ree Grant. "Nije uspelo."

"U redu, samo trenutak", Vu se namrtio. "Zvui kao da generator pokuava da se u pali, ali iz nekog razgoga ne moe. Alane?" "Tu sam." "Idi iza generatora, tamo gde ulazi plastina cev." "U redu." Stanka; zatim Grant ree: "Cev ulazi u okrugli crni cilindar koji l ii na pumpu za gorivo." "Tako je", ree Vu. "Upravo to i jeste. To je pumpa za gorivo. Potrai mali ven til na vrhu." "Ventil?" "Treba da je na vrhu, sa malim metalnim dodatkom koji moe da se okree." "Naao sam ga. Ali sa strane je, a ne na vrhu." "U redu. Odvrni ga." "Vazduh izlazi." "Dobro je. Saekaj dok..." "Sad i tenost izlazi. Mirie na benzin." "U redu. Zatvori ventil." Vu se okrenuo Maldunu i zavrteo glavom. "Pumpa je izgubila benzin. Alane?" "Da." "Pokuaj ponovo dugmad." Trenutak kasnije, Vu je zauo slabo kaljucanje i tandrkanje, dok se generator pokretao, a zatim postojano tektanje, kad je uhvatio. "Radi", ree Grant. "Bravo, Alane! Bravo!" "ta sad?" upita Grant. Zvuao je radnoduno, tupo. "Svetla se ovde nisu upalila. " "Vrati se u kontrolnu sobu i ja u te provesti kroz runo podizanje sistema." "To sad moram da uradim?" "Da." "Vai", ree Grant. "Zvau vas kad stignem tamo." Zauo se poslednje utanje, i tiina. "Alane?" Radio je bio mrtav. Tim je proao kroz pokretna vrata na stranjoj strani trpezarije i uao u kuhinju . veliki sto od nerajueg elika na sredini prostorije, velika pe s mnotvom plamenika s leve strane, a iza nje veliki friideri u koje je mogue ui. Tim je poeo da otvara fr iidere, ne bi li naao sladoled. Dim je izlazio u vlaan vazduh, prilikom svakog otva ranja. "Kako to da pe radi?" upita Leksi; oslobodila je ruku. "Ne radi." "Svi imaju mali plavi plamiak." "To su pilot svetla." "ta su to pilot svetla?" Kod kue su imali elektrini tednjak. "Nije vano", ree Tim i otvori jo jedan friider. "Ali to znai da mogu neto da ti s kuvam." U sledeem friideru, nali su svata, kartone mleka, gomilu povra, hrpe bifteka, ribe... ali ne i sladoled. "I dalje hoe sladoled?" "Rekla sam ti, zar ne?" Sledei friider bio je ogroman. Vrata od nerajueg elika, sa irokom vodoravnom drko . Povukao je drku, otvorio ih i ugledao zamrziva u koji je bilo mogue ui. Bila je to cela prostorija, ledeno hladna. "Timi..." "'Oe li da saeka malo?" ree on, iznerviran. "Pokuavam da ti naem sladoled." "Timi... neto je ovde." aputala je, i za trenutak nije registrovao poslednje tri rei. A onda je Tim p ourio nazad iz zamrzivaa; video je ivicu vrata obavijenu blistavim zelenim dimom. Leksi je stajala pored elinog radnog stola. Gledala je nazad na vrata kuhinje. Zauo je duboko siktanje, kao od veoma velike zmije. Zvuk se blago uzdizao i sputao. Bio je jedva ujan. Mogao je to ak biti i vetao, ali nekako je znao da nije. "Timi", proapta ona. "Plaim se..." Priuljao se vratima kuhinje i pogledao napolje. U mranoj trpezariji ugledao je pravilan zeleni pravougaoni obrazac stolova.

A izmeu njih glatko se kretao, tih kao duh osim siktavog disanja, jedan velocirap tor. U tami prostorije slube odravanja Grant je pipao sebi put du cevi, vraajui se ka lestvicama. Bilo je teko nai put u mraku, a buka generatora nekako ga je dezorije ntisala. Doao je do lestvica i poeo da se penje nazad, kada je shvatio da u prosto riji ima jo neega osim buke generatora. Grant je zastao i oslunuo. Bio je to ovek koji je vikao. Zvualo je kao enaro. "Gde si?" viknu Grant. "Ovamo", ree enaro. "U kamionu." Grant nije mogao da vidi nikakav kamiom. mirkao je u tami. Pogledao je rubom vidnog polja. Ugledao je zelene bletee oblike kako se pomeraju u tamu. Onda je ug ledao kamion i poao ka njemu. Timu je tiina bila jezovita. Velociraptor je bio est stopa visok i snano graen, iako su mu jake noge i rep bili sakriveni stolovima. Tim je video samo miiavi gornji deo torza; prednje udove vrsto stisnute uz telo, sa kandama koje su visile. Video je pegave are na leima koj e su se presijavale u duginim bojama. Velociraptor je bio oprezan; dok je prilaz io, gledao je s jedne na drugu stranu; glavu je pomerao kratkim i brzim, pticoli kim trzajima. Dok je hodao, glava mu se takoe klatila gore-dole, a dugaak prav rep bio sputen, to je jo vie pojaavalo utisak ptice." Divovska, tiha ptica grabljivica. Trpezarija je bila mrana, ali raptor je oigledno dovoljno dobro video da bi m ogao postojano da se kree napred. S vremena na vreme, nagnuo bi se napred i spust io glavu ispod stolova. Tim je uo brzo njukanje. Onda bi glava poskoila nazad, opre zno, i trzala bi se napred-nazad, kao ptija. Tim je posmatrao sve dok se nije uverio da se raptor kree prema kuhinji. Da li je pratio njihov miris? Sve knjige kazivale su da su dinosaurusi imali slabo u lo njuha, meutim, ovaj je delovao kao da mu dobro ide. U svakom sluaju, ta su knjig e znale. Ovo je pravo. Iao je ka njima. Povukao se u kuhinju. "Ima li ega tamo napolju?" upita Leksi. Tim nije odgovorio. Gurnuo ju je pod sto u uglu, iza velike kante za smee. N agnuo se tik uz nju i ljutito proaptao: "Ne mrdaj odavde!" A onda je otrao do friid era. Zgrabio je punu aku bifteka i pourio nazad do vrata. Tiho je odloio prvi odrez ak na pod, a zatim napravio par koraka unazad i spustio drugi... Kroz naoare vide o je da Leksi viri iza kante. Mahnuo joj je da se skloni. Stavio je trei odrezak, i etvrti; kretao se sve dublje u kuhinju. Tim je stajao u polu-unju na stranjoj strani prostorije, blizu udaljenije noge elinog radnog stola. Meutim, nije imao vremena da se sakrije; glava i ramena jo su mu bili iznad povrine stola. Velociraptor ga je lako mogao videti. Polako, Tim je spustio telo i utonuo ispod stola... Velociraptor je trzao g lavom unaokolo; pravo je gledao u Tima. Tim se sledio. Jo je bio izloen, meutim, pomislio je: Ne mrdaj. Velociraptor je nepomino stajao na dovratku. Njukao je. Ovde je mranije, pomisli Tim. Ne moe da vidi tako dobro. Zato je oprezan. Ali sada je mogao da oseti plesnjiv zadah velikog gmizavca, a kroz naoare vi deo je da je dinosaurus tiho zevnuo, zabacujui unazad dugaku gubicu i pokazujui niz ove zuba otrih kao brija. Velociraptor je ponovo netremice gledao napred i trzao g lavom s jedne na drugu stranu. Velike oi kolutale su u kotanim dupljama. Tim je osetio kako mu srce lupa. Nekeko je bilo gore suoiti se sa ovakvom ivo tinjom u kuhinji umesto u otvorenoj umi. Veliina, brzi pokreti, otar smrad, siktav dah... Izbliza, bio je daleko stranija ivotinja od tiranosaurusa. Tiranosaurus je bi o ogroman i moan, ali nije bio naroito pametan. Velociraptor je bio veliine oveka, a oigledno je bio brz i inteligentan; Tim se plaio oiju koje pretrauju, gotovo kao i

otrih zuba. Velociraptor je onjuio. Zakoraio je napred - poao je pravo prema Leksi! Mora d a ju je nekako namirisao! Timovo srce je zalupalo. Velociraptor je zastao. Polako se sagnuo. Pronaao je odrezak. Tim je poeleo da se sagne i pogleda ispod stola, ali se nije usuivao da se po krene. Stajao je zamrznut u polu-unju i oslukivao zvuke drobljenja. Dinosaurus je j eo odrezak. Sve s kostima. Raptor je podigao vitku glavu i pogledao unaokolo. Njukao je. Video je drugi odrezak. Brzo je poao napred. Sagnuo se. Tiina. Raptor nije hteo da ga jede. Glava se ponovo uspravila. Timove noge gorele su od unja, ali se nije pomerio . Zato ivotinja nije pojela drugi odrezak? Tuce ideja proletelo mu je kroz um nije joj se dopao ukus govedine, nije joj se svidelo to to je hladan, nije joj s e svidela injenica da meso nije ivo, namirisala je zamku, namirisala je Leksi, nam irisala je Tima, videla je Tima... Velociraptor se sada kretao jako brzo. Pronaao je trei odrezak, sagnuo glavu, ponovo podigao pogled, i krenuo dalje. Tim je zaustavio disanje. Dinosaurus je sada bio samo nekoliko stopa od nje ga. Mogao je da vidi male trzaje miia na slabinama. Mogao je da vidi skorelu krv n a kandma, mogao je da vidi finu prugastu aru na taakastoj podlozi i kone nabore na v ratu ispod eljusti. Velociraptor je onjuio. Tim je gotovo uzdahnuo od straha. Telo mu je bilo kr uto, napeto. Posmatrao je kako se gmizaveve oi kreu i pretrauju sobu. Jo jedno njuenje . Ima me, pomisli Tim. Onda se glava trznula nazad da pogleda pravo i ivotinja je produila dalje ka petom odresku. Tim pomisli: Leksi, molim te ne mrdaj molim te ne mrdaj ta god da radi molim te ne... Velociraptor je onjuio odrezak i krenuo dalje. Sad je bio kod otvorenih vrat a zamrzivaa. Tim je video kako dim kulja napolje, krivuda du poda ka stopalima ivot inje. Jedno veliko stopalo s kandama se podiglo, a zatim se opet tiho spustilo. D inosaurus se nekao. Suvie je hladno, pomisli Tim. Nee ui unutra, suvie je hladno, nee ui unutra nee ui unutra nee ui unutra... Dinosaurus je uao unutra. Glava je nestala, zatim telo, zatim kruti rep. Tim je potrao, bacio se svom teinom o vrata od nerajueg elika i zalupio ih. Zalu pila su se na vrhu repa! Vrata nisu htela da se zatvore! Velociraptor je urliknu o, zastraujue glasan zvuk. Nehotice, Tim je ustuknuo korak - rep je nestao! Zalupi o je vrata i uo kako su kliknula! Zatvorena su! "Leksi! Leksi!" vritao je. uo je kako raptor lupa na vrata, osetio kako nalee na eleik. Znao je da se s unutranje strane nalazi ravna elina kvaka, a ako raptor po godi u nju, vrata e se otvoriti. Moraju da zakljuaju vrata. "Leksi!" Leksi je bila pored njega. "ta 'oe?" Tim se naslonio na vodoravnu ruku i drao je u zatvorenom poloaju. "Postoji igl ica! Mala iglica! Nai iglicu!" Velociraptor je rikao kao lav; zvuk priguen debelim elikom. Tresnuo je celim telom o vrata. "Ne vidim nita", viknu Leksi. Iglica je visila ispod kvake i njihala se na metalnom laniu. "Tamo je!" "Ne vidim je!" vrisnu ona i on shvati da ona ne nosi naoare. "Napipaj je!" Video je kako njena ruica posee navie, dodiruje njegovu, trai iglicu, dahe kratk o, panino dok pipajui trai iglicu, a velociraptor lupa o vrata i ona se otvaraju Bo1e, ona se otvaraju - meutim, ivotinja to nije oekivala i ve se okrenula da ponovo pokua i Tim ponovo zalupi vrata. Leksi se doteturala nazad, posegnula navie u mra k. "Imam je!" povika Leksi; stiskala je iglica u aci i gurnula je kroz rupu. Op

et je skliznula napolje. "Odozgo, stavi je odozgo!" Ponovo ju je uhvatila, drei je za lanac, zavrnula preko ruke i ponovo nanie. U rupu. Zakljuano. Velociraptor je urlikao. Tim i Leksi odmakli su se od vrata kad je dinosaur us ponovo tresnuo o njih. Kod svakog udara kripale su teke eline arke u zidovima, ali su izdravale. Tim je verovao da ivotinja nikako ne moe da razvali vrata. Raptor je bio zakljuan unutra. Tim je duboko uzdahnuo. "Hajdemo", ree on. Uzeo ju je za ruku i oni potrae. "Trebalo je da ih vidi", ree enaro, kad ga je Grant poveo iz zgrade slube odrava nja. "Mora da ih je bilo dva tuceta. Kompia. Morao sam da se zavuem u kamion da po begnem od njih. Bili su svuda po vetrobranu. Samo su uali tamo i ekali kao jastrebo vi. Ali su pobegli kad si ti stigao." "Leinari", ree Grant. "Ne napadaju nita to se kree ili deluje snano. Napadaju mrt ve stvari i gotovo mrtve. U svakom sluaju, nepomine." Sada su se peli uz lestvice, nazad do ulaznih vrata. "ta se dogodilo s rapto rom koji te je napao?" upita Grant. "Ne znam", ree enaro. "Je li otiao?" "Nisam video. Mislim da sam se izvukao zato to je bio povreen. Mislim da ga j e Maldun pogodio u nogu. Krvario je dok je bio ovde. A onda... ne znam. Moda se v ratio napolje. Moda je umro uvde unutra. Nisam video." "A moda je jo unutra." Vu je gledao kroz prozor kolibe raptore iza ograde. I dalje se inilo kao da su eljni igre; toboe su napadali Eli. Takvo ponaanje je ve dugo trajalo, a njemu se uinilo da moda i predugo traje. Gotovo se inilo kao da pokuavaju da zadre Eli panju, n a isti nain na koji je ona pokuavala da zadri njihovu. Ponaanje dinosaurusa oduvek je malo zanimalo Vua. I s pravom: ponaanje je bil o efekat drugog reda DNK, kao i spletanje belanevina. Ponaanje se nije moglo istin ski ppredvideti i nije se moglo istinski kontrolisati, osim na neke jako grube n aine, kao pravljenje ivotinje zavisne od neke supstance u ishrani spreavanjem nekog enzima. Meutim, opte posmatrano, efekti ponaanja naprosto su bili van domaaja razum evanja. Niste mogli pogledati sekvencu DNK i predvideti ponaanje. Bilo je to nemo gue. I to je uinilo Vuov rad s DNK isto empirinim. Bilo je krpljenje, onako kako bi savremeni radnik popravljao antikni dedin sat. Radilo se s neim iz prolosti, neemu sainjenog od prastarih materijala i to je sledilo prastare zakone. Niste mogli bi ti sigurni zato radi tako kako radi; a ve je, tokom eona, bilo popravljano i prepr avljano mnogo puta, silama evolucije. I tako, kao i radnik koji neto popravi i on da gleda da li sat bolje radi, Vu je pravio popravke i onda gledao da li se ivoti nje bolje ponaaju. A on je pokuavao samo da koriguje gruba ponaanja: nekontrolisano srljanje na elektrificirane ograde, ili trljanje koe o stabla. To su bila ponaanj a koja su ga vraala na crtau tablu. A granice njegove nauke dale su mu tajanstveno oseanje o dinosaurusima u par ku. Nikad nije biio siguran, nikad zaista siguran, da li je ponaanje ivotinja bilo istorijski tano ili ne. Da li su se ponaali onako kako su se istinski ponaali u pr olosti? Bilo je to otvoreno pitanje, na koje uopte nije bilo mogue odgovoriti. A, iako to Vu nikad nee priznati, otkrie da se dinosaurusi razmnoavaju, predst avljalo je ogromnu potvrdu njegovog rada. ivotinja koja se razmnoava bila je vidlj ivo delotvorna u jednom temeljnom vidu; ukazivala je da je Vu pravilno sloio sve kockice. Ponovo je stvorio milionima godina staru ivotinju, s takvom tanou da se stv orenje moglo ak reprodukovati. Ali, ipak, dok je gledao raptore napolju, zbunjivala ga je postojanost njih ovog ponaanja. Raptori su bili inteligentni, a inteligentnim ivotinjama brzo posta ne dosadno. Inteleigentne ivotinje takoe prave planove i... Harding je iziao na hodnik iz Malkolmove sobe. "Gde je Eli?" "Jo je napolju." "Bolje nek' ue. Raptori su otili sa prozora."

"Kad?" upita Vu; krenuo je ka vratima. "Malopre", ree Harding. Vu otvori prednja vrata. "Eli! Odmah unutra!" Gledala ga je, zbunjena. "Nema problema, sve je pod kontrolom..." "Odmah!" Odmahnula je glavom. "Znam ta radim", ree ona. "Odmah, Eli, jebem mu Boga!" Maldunu s nije svialo to Vu stoji tamo kod otvorenih vrata, i spremao se da t o kae, kad se ugledao kako se senka sputa odozgo, i u trenu je shvatio ta se dogodi lo. Vu je bio istrgnut kroz vrata i Maldun zau kako Eli vriti. Maldun je priao vrat ima, pogledao napolje i video da Vu lei na leima. Telo mu je ve bilo rasporeno veli kom kandom, a raptor je trzao glavom i gurao je u Vuovu utrobu, iako je Vu jo bio i v, a onda je Eli prestala da vriti i potrala du unutranje strane ograde, a Maldun je zalupio vrata, oamuen od strave. Dogodilo se tako brzo! Harding upita: "Skoio je s krova?" Maldun klimnu. Priao je prozoru, pogledao napolje i video da tri raptora s d ruge strane ograde bee. Meutim, nisu pratili Eli. Vraali su se, ka centru za posetioce. Grant je priao do ivice zgrade slube odravanja i provirio napred, kroz maglu. u lo se reanje raptora, a inilo se da se pribliavaju. Sad je mogao da vidi kako njiho va tela protravaju pored njega. Ili su u centar za posetioce. Vratio je pogled na enara. enaro odmahnu glavom, ne. Grant se nagnu blie i proapta mu u uho: "Nemamo izbora. Moramo da ukljuimo kom pjuter." Grant se uputio u maglu. Trenutak kasnije, enaro poe za njim. Eli nije zastala da razmisli. Kada su raptori skoili unutar ograde da napadn u Vua, samo se okrenula i potrala, koliko su je noge nosile, prema daljem kraju k olibe. Izmeu ograde i kolibe bio je prostor od petnaest stopa. Trala je i nije ula da je ivotinje gone, samo je ula sopstveno disanje. Skrenula je iza ugla i ugledal a drvo kako raste pored zgrade, skoila, uhvatila se za granu i zanjihala. Nije se uspaniila. Osetila je neku vrstu olakanja kada je cimnula nogama i ugledala kako joj se noge diu ispred lica, pa se nogama zakaila za jo viu granu, smogla snage i br zo se izvukla. Ve je bila dvanaest stopa iznad zemlje, a raptori je jo nisu sledili, i poela da se prilino dobro osea, kad je ugledala prvu ivotinju ispod drveta. Usta su joj b ila krvava, a trakasti komadii mesa visili su joj iz eljusti. Brzo je nastavila da se penje, ruku pred ruku, naprosto hvatajui se i idui dalje, tako da je gotovo mo gla da vidi vrh zgrade. Ponovo je pogledala dole. Dva raptora penjala su se na drvo. Sad kad je bila u nivou krova, mogla je da vidi ljunak samo etiri stope udalj en i staklenu piramidu prozora, kako tri u magli. Na krovu nalazila su se vrata; m ogla je da ue unutra. Iz sve snage bacila se kroz vazduh i prostrla se na ljunak. Ogrebala je lice, ali, nekako, jedino je osetila olakanje, kao da je to bila igra koju je igrala, igra koju je nameravala da dobije. Potrala je ka vratima koja su vodila do stepenita. Mogla je iza sebe da uje kako raptori tresu grane drveta. Jo su bili na drvetu. Dola je do vrata i pritisnula kvaku. Vrata su bila zakljuana. Trebao je jedan trenutak da se znaenje toga probije kroz njenu euforiju. Vra ta su bila zakljuana. Bila je na krovu i nije mogla da sie. Vrata su bila zakljuana . Oajna, poela je da lupa po vratima, a zatim je otrala do drugog kraja krova, j er se nadala da e nai put da sie, meutim, kroz maglu koja je strujala videli su se s amo zeleni obrisi bazena. Svuda oko bazena nalazio se betonski pod. Deset, dvana est stopa betona. Previe da preskoi preko. Nijednog drugog drveta da se spusti. Ni kakvih stepenica. Nikakvog poarnog izlaza. Niega. Eli se okrenula i videla da raptori lako skau na krov. Potrala je na drugi kr

aj zgrade, jer se nadala da se tamo moda nalaze jo jedna vrata, meutim, nije ih bil o. Raptori su joj se polako pribliavali, prikradali se, tiho klizili izmeu stakl enih piramida. Pogledala je dole. Ivica bazena bila je udaljena deset stopa. Predaleko. Raptori su prili blie, poeli da se razdvajaju i ona nerazumno pomisli: Zar nij e uvek ovako? Neka greica zajebe sve. Jo je oseala vrtoglavicu, jo se oseala veselo i nekako nije verovala da e je ove ivotinje uhvatiti, nije verovala da e joj se ivot o vako zavriti. Nije se inilo mogue. Bila je obavijena nekom vrstom zatitne veselosti. Naprosto nije verovala da e se to dogoditi. Raptori su zareali. Eli se povlaila prema daljem kraju krova. Udahnula je, a zatim iz sve snage poela da tri ka ivici. Dok je trala du ivice, videla je bazen i z nala je da je predaleko, meutim, pomislila je: Ma ta, kog vraga, i skoila. I pala. I uz probadajui ok, osetila se obavijena hladnoom. Bila je pod vodom. Uspela j e! Izila je na povrinu, pogledala na krov i videla da raptori gledaju dole u nju. I znala da e, ako je ona mogla, i raptori moi. Gacala je kroz vodu i razmiljala: Um eju li raptori da plivaju?" Meutim, bila je sigurna da umeju. Verovatno mogu da p livaju kao krokodili. Raptori su se udaljili od ivice krova. A onda je ula kako Harding vie: "Satle rova?" i shvatila da je on otvorio vrata na krovu. Raptori su poli na njega. urno, izvukla se iz bazena i potrala ka kolibi. Harding se peo stepenicama na krov prelazei po dve odjednom i bez razmiljanja naglo otvorio vrata. "Satlerova?!" povikao je. A onda je stao. Vetar je razveja vao maglu izmeu piramida na krovu. Raptore jo nije mogao da vidi. "Satlerova?" Bio je toliko obuzet Satlerovom da je proao trenutak pre nego to je shvatio d a je pogreio. Trebalo bi da mogu da vidim ivotinje, pomislio je. U sledeem deliu sek unde ruka s kandom udarila ga je u grudi oko bone strane vrata i nanela mu razornu bol, tako da je jedva uspeo da se otrgne unazad i priepi vratima ruku, a odozdo je uo kako Maldun vie: "Ovde je, ve je unutra." Raptor je reao s druge strane vrata i Harding je ponovo zalupio vrata, tako da se kanda izmakla, pa je zatvorio vrata uz metalni tresak i sruio se na pod, kalj ui. "Kuda idemo?" upita Leksi. Bili su na drugom spratu centra za posetioce. Ho dnik sa staklenim zidovima vodio je du cele zgrade. "U kontrolnu sobu", ree Tim. "Gde je to?" "Negde ovde dole." Dok je prolazio, Tim je gledao nazive ablonima ispisane n a vratima. inilo se kao da su to kancelarije: NADZORNIK PARKA... GOSTINSKI SERVIS ... DIREKTOR... KONTROLOR... Stigli su do staklene pregrade sa znakom: ZATVORENO PODRUJE SAMO ZA OVLAENO OSOBLJE IZA OVE TAKE Postojao je prorez za sigurnosnu karticu, ali Tim je samo gurnuo i otvorio vrata. "Kako su se otvorila?" "Nema struje." "Zato idemo u kontrolnu sobu?" upita ona. "Da naemo radio. Moramo da pozovemo nekog." Iza staklenih vrata hodnik se nastavljao. Tim se seao ovog podruja; video ga je ranije, tokom obilaska. Leksi je kaskala pored njega. U daljini, uli su reanje raptora. ivotinje kao da su se pribliavale. Onda je Tim uo da su dole lupili o stak lo. "Tamo su..." proapta Leksi. "Ne brini." "ta rade ovde?" upita Leksi.

"Sad nije vano." RUKOVODILAC PARKA... POGONI... GLAVNA KONTROLA... "Ovamo", ree Tim. Gurnuo je i otvorio vrata. Glavna kontrolna soba izgledala je isto kao kad ju je proli put video. U sreditu sobe nalazila se konzola sa etiri stolice i etiri kompjuterska monitora. Soba je bila potpuno mrana osim monitora k oji su svi pokazivali obojene pravougaonike. "Pa gde je radio?" upita Leksi. Meutim, Tim je potpuno zaboravio na radio. Krenuo je napred, netremice posma trajui ekrane kompjutera. Ekrani su bili upaljeni! To je samo moglo da znai... "Mora da je dola struja..." "Uh", ree Leksi i pomeri se. "ta je?" "Stala sam na neije uvo", ree ona. Kada su uli, Tim nije primetio telo. Osvrnuo se i video jedno jedino uvo kak o lei na podu. "Stvarno je odvratno", ree Leksi. "Nije vano." Okrenuo se prema monitorima. "ta je s ostatkom njega?" upita ona. "Sad to nije vano." Podrobnije se zagledao u monitore. Na ekranu nalazili su se redovi obojenih oznaka:

"Timi, bolje se ne zamajavaj s tim", ree ona. "Ne brini, neu." Ve ranije je video sloene kompjutere, nalik na one instalirane u zgradi u koj oj je radio njegov otac. Ti kompjuteri kontrolisali su sve: od liftova i sigurno sti, do grejanja i klimatizacije. U osnovi, izgledali su isto kao i ovaj - mnotvo obojenih oznaka - meutim, obino ih je bilo lake razumeti. I gotovo uvek su se nala zile nalepnice sa uputstvom, ako je nekome trebalo da naui o sistemu. Ali ovde ni je video nikakvih nalepnica s uputstvom. Ponovo je pogledao, da bude siguran. Ali onda je video jo neto: brojke koje su otkucavale u gornjem levom uglu ekr ana. Pisalo je: 10:47:22. Onda je Tim shvatio da je to vreme. Ostalo je samo pet naest minuta za brod... meutim, vie je brinuo za ljude u kolibi. Zauo se kranje. Okrenuo se i video da Leksi dri radio. Okretala je dugmad i br ojanike. "Kako ovo radi?" upita ona. "Nee da proradi." "Daj mi to!" "Moj je! Ja sam ga nala!" "Leksi, daj mi to!" "Ja sam ga prva uzela!" Iznenada, radio je zakrao. ta se to, kog vraga, dogaa? ree Maldunov glas. Iznenaena, Leksi je ispustila radio na pod. Grant je ponovo uvukao glavu; uao je meu palmama. Kroz maglu ispred sebe video je kako raptori skau, ree i glavom tuku o staklo na centru za posetioce. Meutim, i zmeu reanja, uutali bi se i naherili glave, kao da oslukuju neto u daljini. A onda bi pustili cvilee zvukove. "ta to rade?" upita enaro. "Izgleda kao da pokuavaju da uu u restoran", ree Grant. "ega ima u kafeteriji?" "Tamo sam ostavio decu..." ree Grant. "Mogu li da razbiju staklo?" "Ne, mislim da ne mogu." Grant je posmatrao, a onda zauo kranje nekog udaljenog radija i raptori su poe li da skau jo uzbuenije. Jedan za drugim poeli su da skau sve vie i vie, sve dok na kr ju nije video da je prvi od njih lagano doskoio na balkon na drugom spratu, a oda tle uao na drugi sprat centra za posetioce. U kontrolnoj sobi na drugom spratu Tim je brzo zgrabio radio koji je Leksi ispustila. Pritisnuo je dugme. "Halo? Halo?" "...i to ti, Time?" "Da, ja sam." "Gde si?"

"U kontrolnoj sobi. Dola je struja!" "Odlino, Time", ree Maldun. "Ako ima nekog da mi kae kako se kompjuter ukljuuje, ja u da to uradim." Tiina. "Halo?" ree Tim. "Jeste li me uli?" "Ah, imamo problem u vezi toga", ree Maldun. "Niko, ah, niko ovde ne zna kak o se to radi. Kako se kompjuter ukljuuje." "Tim ree: "ta? alite li se? Niko ne zna?" Delovalo je nemogue. "Ne." Stanka. "Mislim da je neto u vezi glavne mree... Zna li neto o kompjuteri ma, Time?" Tim je buljio u ekran. Leksi ga je gurnula. "Reci im da ne zna, Timi", ree on a. "Da. Poneto. Znam poneto", ree Tim. "Mogao bi da pokua", ree Maldun. "Ovde niko ne zna ta da radi. A Grant ne zna n ita o kompjuterima." "U redu", ree Tim. "Pokuau." Iskljuio je radio i zurio u ekran, prouavajui ga. "Timi", ree Leksi. "Ti ne zna ta se radi." "Znam." "Ako zna, onda uradi", ree Leksi. "Samo trenutak." Da bi poeo, pribliio je stolicu tastaturi i pritisnuo kurzor sku dugmad. To su tasteri koji pomeraju kurzor po ekranu. Meutim, nita se nije dog odilo. Onda je pritisnuo ostalu dugmad. Ekran je ostao isti. "Pa?" "Neto nije u redu", ree Tim; mrtio se. "Ti nema pojma, Timi", ree ona. On je ponovo prouavao kompjuter, paljivo ga gledajui. Na tastaturi su se nalaz ili redovi funkcijskih tastera na vrhu, ba kao na obinoj tastaturi PC-a, a monitor je bio veliki i u boji. meutim kuite monitora je bilo neobino. Tim je pogledao ivic e ekrana i video mnotvo bledih takica crvenog svetla. Crveno svetlo, posvuda oko granica ekrana... ta to moe da bude? Pomerio je pr ste prema svetlu i video blag crveni odsjaj na koi. Dodirnuo je ekran i uo pitanje. Trenutak kasnije, polje s porukom nestalo je i ponovo je blesnuo prvobitni ekran. "ta se dogodilo?" upita Leksi. "ta si uradio? Dodirnuo si neto?" Naravno! pomisli on. Dodirnuo je ekran. Bio je to ekran na dodir! Crveno sv etlo oko ivica mora da su infracrveni senzori. Tim nikada nije video takav ekran , ali je itao o njima u asopisima. Dodirnuo je RESET/REVERT. Ekran se u trenu izmenio. Dobio je novu poruku: KOMPJUTER JE SAD RESETOVAN IZABERITE SA GLAVNOG EKRANA Preko radija, uli su reanje raptora. "'Ou da vidim", ree Leksi. "Trebalo bi da proba VIEW." "Ne, Leksi." "E, pa, ja hou VIEW", ree ona. I pre nego to je mogao da je uhvati, pritisnula je VIEW. Ekran se promenio. "Uh-uh", ree ona. "Leksi, hoe li da prekine?" "Vidi!" ree ona. "Upalilo je! Ha!" irom sobe, monitori su prikazivali poglede na razliite delove parka; brzo su se menjali. Veina slika bila je magliasto siva, zbog spoljane magle, ali jedna je p rikazivala okolinu kolibe, sa raptorom na krovu, a onda se promenilo na sliku ja rkog sunca, na kojoj je bio pramac broda, jarko sunce... "ta je to?" upita Tim, naginjui se napred. "ta?" "Ta slika!"

Meutim slika se ve promenila i sada su videli unutranjost kolibe, jednu sobu z a drugom, a onda su ugledali Malkolma kako lei na krevetu... "Zaustavi ga", ree Leksi. "Vidim ih!" Tim je na nekoliko mesta dodirnuo ekran i dobio podmenije. A onda jo podmeni ja. "ekaj", ree Leksi. "Brka..." "Hoe li da zavee! Ti ne zna nita o kompjuterima!" Sada je na ekranu imao listu monitora. Jedan od njih bio je oznaen: SAFARI K OLIBA: LV2-4. Drugi je bio DALJINSKI: PALUBA (VND). Pritisnuo je ekran nekoliko puta. Video slike pojavile su se na monitorima irom sobe. Jedan je prikazivao pra mac broda za snabdevanje i okean ispred njega. U daljini, Tim je ugledao kopno zgrade du obale i luku. Prepoznao je luku, jer je jue nadleteo helikopterom preko nje. Bio je to Puntarenas. Brod je svakog minuta trebalo da pristane. Meutim, panju mu je privukao sledei ekran, koji je pokazivao krov safari kolib e u sivoj izmaglici. Raptori su uglavnom bili skriveni iza piramida, ali glave s u im igrale gore-dole i ulazile u vidno polje. A onda, na treem monitoru, mogao je da vidi unutranjost sobe. Malkolm je leao na krevetu, a Eli je stajala pored njega. Oboje su gledali navie. Dok su gledali, Maldun je uao u sobu i pridruio im se; gledali su navie sa zabrinutim izrazom na l icu. "Vide nas", ree Leksi. "Ne bih rekao." Radio je zakrao. Na ekranu, Maldun je podigao radio do usana. "Halo, Time?" "Tu sam", ree Tim. "Ah, nemamo ba puno vremena", zlovoljno ree Maldun. "Bolje ukljui tu strujnu m reu." A onda je Tim zauo reanje raptora i video da se jedna dugaka glava zagnjurila kroz staklo, nakratko ulazei u sliku s vrha i kljocajui eljustima. "Pouri, Time!" ree Leksi. "Ukljui struju!" MREA Dok je pokuavao da se vrati na glavni ekran, Tim se iznenada naao izgubljen u isprepletanom nizu kontrolnih ekrana. Veina sistama ima jedno jedino dugme, ili jednu jedinu komandu da se vrati na prethodni ekran, ili u glavni meni. Meutim, ov aj sistem nije imao - ili barem on to nije znao. Takoe je bio siguran da je help ugraen u sistem, ali ni njega nije mogao da nae, a Leksi je skakala gore-dole i vi kala mu uvo, to ga je inilo nervoznim. Konano, vratio se na glavni ekran. Nije bio siguran ta je uradio, ali vratio se. Zastao je, traei komnsu. "Uini neto, Timi!" "Hoe li da zavee? Pokuavam da naem help." Pritisnuo je TEMPLATE/MAIN. Ekran je is punio sloen dijagram, sa meusobno povezanim poljima i strelicama. Nije dobro, nije dobro. Protisnuo je COMMON INTERFACE. Ekran se promenio: "ta je to?" upita Leksi. "Zato ne ukljui struju?" Nije obraao panju na nju. Moda se help ovog sistema zove 'info'? Pritisnuo je INFO. "Tim-iii", zavapila je Leksi, ali on je ve pritisnuo FIND. Dobio je jo jedan beskoristan prozor. Pritisnuo je GO BACK. Preko radija, uo je Malduna: "Kako ide, Tim?" Nije se trudio da odgovori. Ma hnito je pritiskivao dugme za dugmetom. Iznenada, bez upozorenja, vratio se na glavni ekran. Prouavao je ekran. Izgledalo je kao da i ELECTRICAL MAIN i SETGRIDS DNL imaj u nekakve veze s mreom. Primetio je da bi, takoe, SAFETY/HEALTH i CRITICAL LOCKS m ogli biti vani. uo je reanje raptora. Morao je da izabere. Pritisnuo je SETGRIDS DN L i zavapio kad je video:

Nije znao ta da radi. Pritisnuo je STANDARD PARAMETERS. STANDARDNI PARAMETRI Mree parka B4-C6 Spoljne mree C2-D2 Zooloke mree BB-07 Mree zabrana R4-R4 Mree kolibe F4-D4 Mree odr E5-L6 Glavne mree C4-G7 Senzorske mree D5-G4 Pomone mree AH-B5 Mree jezgra A1-C1 Integitet kola nije testiran Bezbednosne mree ostaju automatske Tim je vrteo glavom, izbezumljen. Trebalo mu je trenutak da shvati da je up ravo dobio vrednu informaciju. Sad je znao mrene koordinate kolibe! Pritisnuo je mreu G4. MREA NAPAJANJA F4 (SAFARI KOLIBA) KOMANDA SE NE MOE IZVRITI. GREKA-505 (Napajanje nekompatibilno sa komandom greka Pog. prirunik stranice 4.09-4.11) "Ne radi", ree Leksi. "Znam!" Pritisnuo je jo jedno dugme. Ekran je ponovo blesnuo. MREA NAPAJANJA F4 (SAFARI KOLIBA) KOMANDA SE NE MOE IZVRITI. GREKA-505 (Napajanje nekompatibilno sa komandom greka Pog. prirunik stranice 4.09-4.11) Tim je pokuao da ostane miran, da razmisli. Iz nekog razloga, neprestano je dobijao poruke o greci kad god bi pokuao da ukljui mreu. Pisalo je da je napajanje n ekompatibilno sa komandom koju je davao. Ali ta je to znailo. Zato je napajanje bil o nekompatibilno? "Timi...", ree Leksi; vukla ga je za ruku. "Ne sad, Leksi." "Da, sad", ree ona i odvue ga od ekrana i konzole. A onda je uo reanje raptora. Dolazilo je iz hodnika. Na prozoru iznad Malkolmovog kreveta, raptori su ve gotovo pregrizli drugu metalnu ipku. Sada su mogli da potpuno proture glave kroz razbijeno staklo i bacaju se i ree na ljude ispod njih. Trenutak kasnije, povukli bi se i nastavili da glou metal. Malkolm ree: "Ne treba im jo mnogo. Tri, etiri minuta." Pritisnuo je dugme rad ija. "Time, jesi li tu? Time?" Nije bilo odgovora. Tim je iskliznuo kroz vrata i ugledao velociraptora dole ne kraju hodnika, kako stoji pored balkona. Zapanjeno ga je gledao. Kako li je iziao iz zamrzivaa? A onda, dok je gledao, jo jedan raptor iznenada se pojavio na balkonu i on j e shvatio. Raptor uopte nije pobegao iz zamrzivaa. Doao je spolja. Skoio je sa zemlj e. Drugi raptor tiho je doskoio i savreno odrao ravnoteu na ogradi. Tim nije mogao d a veruje. Velika ivotinja je skoila deset stopa verikalno navie. Vie od deset stopa. Mora da su joj noge neverovatno jake. Leksi proapta: "Mislim da si rekao da ne mogu..." "." Tim je pokuavao da razmilja, ali je gledao s nekom vrstog uplaneog divljenja ako trei raptor doskae na balkon. ivotinje su se jedan trenutak besciljno vrzmale p o hodniku, a onda su krenule napred, jedna za drugom. Prilazei njemu i Leksi. Tiho, Tim se leima naslonio na vrata iza sebe, ne bi li se vratio u kontroln u sobu. Ali vrata su se zaglavila. Gurnuo je jae. "Zakljuana su", proapta Leksi. Pokazala je na prorez za sigurnosnu karticu po red vrata. Svetlela je crvena taka. Nekako su se aktivirala sigurnosna vrata. "Ti , idiote. Zakljuao si nas."

Tim je pogledao niz hodnik. Video je jo nekoliko vrata, ali pored svakih je gorelo crveno svetlo. To je znailo da su sva vrata zakljuana. Nikuda nisu mogli da pou. Onda je na drugom kraju hodnika ugledao palo telo. Bio je to mrtav straar. B ela sigurnosna kartica bila mu je zakaena za pojas. "Hajde", proapta on. Potrali su ka uvaru. Tim je uzeo karticu i okrenuo se. Al i, naravno, raptori su ih ugledali. Zareali su i zapreili put ka kontrolnoj sobi. Poeli su da se lepezasto ire u hodniku da okrue Tima i Leksi. Glave su im se ritmino sputale. Spremali su se za napad. Tim je uinio jedino to je mogao. Upotrebio je karticu da otvori najblia vrata sa hodnika i gurnuo Leksi unutra. Dok su se vrata polako zatvarala iza njih, rap tori su zaitali i napali. KOLIBA Jan Malkolm je izvlaio svaki sledei dah kao da mu je poslednji. Mutnim oima po smatrao je raptore. Harding mu je izmerio krvni pritisak, namrtio se, povovo ga i zmerio. Eli Satler bila je umotana u ebe i drhtala od hladnoe. Maldun je sedeo na podu, naslonjen na zid. Hamond je zurio gore i utao. Svi su sluali radio. "ta li je s Timom? ree Hamond. "Jo ni rei?" "Ne znam." "Malkolm ree: "Runi su, zar ne? Ba runi." Hamond odmahnu glavom. "Ko je mogao da zamisli da e se ovako okrenuti?" Eli ree: "Oigledno, Malkolm jeste." "Ja to nisam zamislio", ree Malkolm. "Ja sam to sraunao." Hamond uzdahnu. "Nemojte vie o tome, molim vas. Govori ve satima: 'Rekao sam vam'. Ali niko nije hteo da se ovo dogodi." "Nije u pitanju da li je neko hteo ili ne", ree Malkolm; oi su mu bile sklopl jene. Govorio je sporo, kroz lekove. "Pitanje je ta mislite da moete da postignete . Kada lovac ode u kinu umu da potrai hranu za porodicu, da li on oekuje da e moi da k ontrolie prirodu. Ne. On zamilja da je priroda onostran njega. Onostran njegovog r azumevanja. Onostran njegove kontrole. Moda se moli prirodi, plodnosti ume koja ga hrani. Moli se zato to zna da je ne kontrolie. On joj je preputen na mislost i nem islost. Ali vi ste odluili da ne budete na mislost i nemislost prirode. Vi ste odluil i da ete kontrolisati prirodu, i od tog trenutka upali ste u velike nevelje, jer to ne moete. A napravili ste sisteme koji su vas nagone da to uradite. A to ne moe te... niste nikada mogli... i nikada neete ni moi. Ne brkajte stvari. Moete napravi ti brod, a ne moete napraviti okean. Moete napraviti avion, ali ne moete napraviti vazduh. Vae moi su mnogo manje nego to bi vam vai snovi o razboritosti to dopustili da poverujete." "Opet ga ne pratim", ree Hamond i uzdahnu. "Kuda li je Tim otiao? Izgledao je kao tako odgovoran deak." "Siguran sam da pokuava da uspostavi kontrolu nad situacijom", ree Malkolm. " Kao i svi ostali." "I Grant, takoe. ta se dogudilo s Gantom?" Grant je stigao do stranjih vrata centra za posetioce, istih vrata kroz koja je otiao pre dvadesetak minuta. Potegao je za kvaku: bila su zakljuana. Onda je u gledao malo crveno svetlo. Sigurnosna vrata bila su ponovo aktivirana! Majku mu! Potrao je okolo do proelja zgrade, proao kroz razbijena prednja vrata u glavno pre dvorje i zaustavio se pored uvarevog stola gde je ve bio. Mogao je da uje suvo utanje radija. Poao je u kuhinju, traei decu, ali vrata kuhinje bila su otvorena, a dece nije bilo. Poao je gore, ali je stigao do staklenog panela oznaenog ZATVORENO PODRUJE, a vrata su bila zakljuana. Bila mu je potrebna sigurnosna kartica da produi dalje. Grant nije mogao da ue. Negde iz unutranjosti hodnika, uoje reanje raptora Koasta koa gmizavaca dodirnula je Timovo lice, kande su mu pocepale koulju, i T im pade na lea. Uplaeno je vritao. "Timi", dreknu Leksi.

Tim se ponovo usprvio. Beba velociraptora spustila mu se na rame, avrljajui i ciei u isto vreme. Tim i Leksi nalazili su se u belom uzgajalitu. Po podu su bile razbacane igrake: uta lopta koja se kotrlja, lutka, plastina zveka. "To je beba raptor", ree Leksi, pokazujui na ivotinju koja se drala za Timovo r ame. Mali raptor zagnjurio je glavu u Timov vrat. Jadniak verovatno umire od glad i, pomisli Tim. Leksi je prila i beba joj je skoila na rame. Trljala se o njen vrat. "Zato to radi?" upita ona. "Da li se plai?" "Ne znam", ree Tim. Vratila je raptora Timu. Beba je avrljala i ciala, i uzbueno skakala gore-dole na njegovom ramenu. Neprestano je gledala unaokolo, brzo pomerajui glavu. Malian j e, nema sumnje, bio uzbuen i..." "Time", proapta Leksi. Vrata ka hodniku nisu se zatvorila za njima kad su uli u uzgajalite. Sada su kroz njih prolazili veliki raptori. Prvo jedan, a onda i drugi. Oito uzbuena, beba je avrljala i skakutala po Timovom ramenu. Tim je znao da m ora da pobegne. Moda e ih beba zbuniti. Najzad, bila je to beba raptor. Otrgnuo je ivotinjicu sa ramena i bacio je preko sobe. Beba je brzo otapkala do nogu odrasl ih. Prvi raptor spustio je gubicu i neno onjuio bebu. Tim je uzeo Leksi za ruku i povukao dublje u uzgajalite. Morao je da nae vrat a, da nae izlaz... Zauo se visok prodoran krik. Tim se osvrnuo i video bebu u eljustima odrasle i votinje. Drugi velociraptor je priao i otkinuo udove mladuneta u pokuaju da ga izvue iz usta prvog. Dva raptora borila su se oko bebe dok je ova skviala. Krv je u ve likim kapljicama kropila pod "Pojeli su ga", ree Leksi. Raptori su se borili oko ostaktaka bebe, propinjui se i tukui glavama. Tim je pronaao vrata - nisu bila zakljuana - proao kroz njih i povukao Leksi za sobom. Nali su se u drugoj prostoriji, a tamnozeleni sjaj otkrio mu je da to naputen a laboratorija za ekstrakciju DNK; nikoga nije bilo kod nizova stereo mikroskopa , ekrani visoke rezolucije pokazivali su zamrznute, divovske crno-bele prikaze i nsekata. Muve i buve koje su ujedale dinosauruse pre miliona godina, sisale im k rv koju su sada u parku koristili da ponovo stvore dinosauruse. Trali su kroz lab oratoriju, a Tim je uo frktanje i reanje raptora koji su ih gonili, pribliavali se, a onda je proao kroz vrata na stranjem zidu laboratorije koja mora da su imala al arm, jer je u uskom hodniku odjeknula zavijajua sirena, a svetla na tavanici pali la su se i gasila. Dok je trao niz hodnik, Tim je uranjao u tamu... zatim svetlo ponovo... zatim tama. Iznad zvuka alarma uo je reanje raptora koji su ih gonili. L eksi je cvilela i kukala. Tim je ispred sebe ugledao jo jedna vrata, sa plavim zn akom biohazarda, naleteo na njih i proao iza, kada se iznenada sudario s neim veli kim i Leksi kriknu od straha. "Polako, deco", ree glas. Tim zatrepta od neverice. Iznad njega stajao je doktor Grant. A pored njega bio je gospodin enaro. Napolju, u hodniku, Grantu je trebalo gotovo dva minuta da shvati da uvar u predvorju verovatno ima sigurnosnu karticu. Vratio se i uzeo je, pa je uao u gorn ji hodnik i brzo poao niz njega. Pratio je zvuk raptora i naao ih u uzgajalitu. Bio je siguran da su deca otila u susednu prostoriju i smesta otrao do laboratorije z a ekstrakciju. I tu se sreo s decom. Sada su im se raptori pribliavali. ivotinje kao da su za trenutak oklevale, j er su se iznenadile to vide jo ljudi. Grant je gurnuo decu enaru u ruke i rekao: "Vodi ih negde na sigurno." "Ali..." "Onuda", ree Grant i pokaza preko ramena na dalja vrata. "Vodi ih u kontroln u sobu, ako moe. Trebalo bi da tamo budete na sigurnom." "ta e ti?" upita enaro. Raptori su stajali pored vrata. Grant je primetio da su saekali da se svi pr istignu, a onda su krenuli napred, kao grupa. Love u oporu. Zadrhtao je.

"Imam plan, ree Grant. "Polazite." enaro je poveo decu. Raptori su polako nastavili da prilaze Grantu, proli por ed superkompjutera, pored ekrana koji su jo trepatali beskrajne sekvence kompjute rski razotkrivenog koda. Raptori su prilazili, ne oklevajui, njuili pod, neprestan o saginjali glave. Grant je uo da su vrata kljucnula iza njega i bacio pogled preko ramena. Svi su stajali s druge strane staklenih vrata i posmatrali ga. enarood mahnu glavom. Grant je znao ta to znai. S one strane nije bilo vrata u kontrolnu sobu. enaro i de ca bili su zarobljeni tamo. Sad je sve zavisilo od njega. Grant se polako pomerio i poao u stranu kroz laboratoriju da odvue raptore od enara i dece. Video je jo jedna vrata, blia prednjim, obeleena KA LABORATORIJI. ta g od to znailo. Imao je ideju i nadao se da je u pravu. Vrata su bila oznaena plavim znakom biohazarda. Raptori su se pribliavali. Grant se okrenuo, zalupio vrata i krenuo iza njih, u duboku, toplu tiinu. Okrenuo se. Da. Bio je tamo gde je i eleo da bude, u odgajalitu: ispod infracrvenih zraka dug i stolovi, sa nizovima jaja i niskom izmaglicom. Ureaji za ljuljanje stolova kljoc ali su i zujali, neprestano se pokeui. Magla je curila preko ivica stolova i padal a na pod, gde je nestajala, isparavajui. Grant je otrao pravo do stranje strane odgajalita, u laboratoriju sa staklenim zidovima i ultraljubiastom svetlosti. Odea mu je bletala plavo. Video je unaokolo reagense, laboratorijske posude pune pipeta, stakleno posue... svu tu osetljivu l aboratorijsku opremu. Raptori su uli u prostoriju, prvo oprezno, onjuili vlaan vazduh, i pogledali d ugake stolove sa jajima koji su se ljuljali. ivotinja predvodnik obrisala je krvav e eljusti poleinom ruke. Polako, raptori su proli izmeu dugakih stolova. ivotinje su s e usklaeno kretale kroz sobu; povremeno su zastajkivale da zagnjure glave ispod s tolova. Traile su ga. Grant je unuo i krenuo ka stranjoj strani laboratorije; podigao je pogled i vi deo metalni poklopac obeleen lobanjom i ukrtenim kostima. Na oznaci je pisalo OPRE Z BIOGENI OTROVI ZAHTEVA SE A4 PREDOSTRONOST. Grant se prisetio da je Redis rekao da su to jako moni otrovi. Samo par molekula trenutno bi ubilo... Poklopac je glatko leao na povrini laboratorijskog stola. Grant nije mogao da zavue ruku ispod njega. Pokuao je da ga otvori, ali nije bilo vrataca, ni ruke, nieg a to bi video... Grant se polako podigao i bacio pogled na glavnu prostoriju. Rap tori su se jo muvali meu stolovima. Okrenuo se prema poklopcu. Video je udan metalni predmet izdubljen u povrini stola. Izgledao je kao elektrina utinica za napolje sa okruglim poklopcem. Podigao je poklopac, video dugme i pritisnuo ga. Uz blago utanje, poklopac je skliznuo navie, ka tavanici. Iza njega, ugledao je staklene police i redove boca obeleenih lobanjom i ukrt enim kostima. Zurio je u etikete: CCK-55... TETRA-ALFA SEKTERIN... TIMOLEVIN X-1 612... Tenosti su bletale bledozelenim sjajem pod ultraljubiastim svetlom. U blizin i je ugledao stakleno posue sa pricevima u njemu. pricevi su bili mali, a u svakome je bila majuna koliina sjajnozelene tenosti. Sagnut u plavoj tami, Grant je posega o za posudom sa pricevima. Na iglama od priceva bile su plastine kapice. Zubima je skinuo jednu kapicu. Pogledao je usku iglu. Krenuo je napred, prema raptorima. Posvetioje ceo ivot prouavanju dinosaurusa. Sada e videti koliko zaista zna. V elociraptori su bili mali dinosaurusi mesoderi, kao i oviraptori i dromeosaurusi, ivotinje za koje se dugo smatralo da su krali jaja. Kao to odreene savremene ptice jedu jaja drugih ptica, Grant je oduvek pretpostavljao da bi, kad bi mogli, vel ociraptori jeli jaja drugih dinosaurusa. Dopuzao je do najblieg stola sa jajima u odgajalitu. Polako je pruio ruku gore u maglu i uzeo jedano veliko jaje sa stola. Jaje je bilo veliko gotovo kao fudb alska lopta, krem boje, sa bledim ruiastim pegicama. Paljivo je drao jaje dok je uba dao iglu kroz ljusku i ubrizgavao sadraj prica. Jaje je sijalo bledoplavim sjajem.

Grant se ponovo sagnuo. Sagnut ispod stola, video je noge raptora i maglu k oja je curila sa povrina stolova. Zakotrljao je jaje du poda, prema raptorima. Rap tori podigoe pogled, jer su uli slabo brujanje dok se jaje kotrljalo, i stadoe da t rzaju glavama unaokolo. Onda su nastavili svoju sporu poteru. Jaje se zaustavilo nekoliko jardi ispred najblieg raptora. Prokletstvo! Grant je ponovio isto: polako je uzeo jaje, spustio ga, ubrizgao otrov i ot kotrljao ga prema raptorima. Ovoga puta, jaje se zaustavilo pored noge jednog ve lociraptora. Blago se ljuljalo, lupkajui o veliku kandu na nozi. Raptor je iznenaeno spustio pogled na ovaj novi dar. Sagnuo se i onjuio blist avo jaje. Za trenutak je njukom zakotrljao jaje po podu. I zanemario ga. Velociraptor se opet uspravio i polako krenuo dalje; nastavio je potragu. Nije upalilo. Grant je uzeo tree jaje i ubrizgao u njega novi pric. Drao je blistavo jaje u rucii ponovo ga zakotrljao. Ali ovo je zakotrljao jako, kao kuglu za kuglanje. J aje je glasno tandrkalo po podu. Jedna od ivotinja ula je zvuk - zagnjurila glavu - videla ga kako prilazi - i instiktivno pojurila za objektom koji se kretao, klizei glatko meu stolovima da p resretne jaje koje se kotrljalo. Velike eljusti kljocnule su nadole, zagrizle ga i slomile ljusku. Raptor je ustao, bledo belance kapalo mu je s eljusti, buno je oblizao usne i frknuo. Ponovo je zagrizao i laptao jaje s poda. Ali inilo se da mu nita ne fali. Ponovo se sagnuo da jede iz slomljenog jajeta. Grant je pogledao dole da vidi ta e se dogoditi... S druge strane sobe, raptor ga je ugledao. Gledao je pravo u njega. Velociraptor je pretee zareao. Krenuo je prema Grantu; prelazio je sobu u dug akim, neverovatno krutim koracima. Grant je bio okiran kad je video ta se deava i sl edio se od straha; meutim, ivotinja je iznenada ispustila dahtav, grgoljiv zvuk i veliko telo strovalilo se na pod. Teak rep udarao je o pod u grevima. Raptor je na stavio da isputa zvuke davljenja, naglaene povremenim glasnim kricima. Pena mu se klobuila na ustima. Glava mu je treskala napred-nazad. Rep je pljeskao i tukao. Jedan, pomisli Grant. Ali nije umirao jako brzo. inilo se da e mu trebati venost da umre. Grant je p oao da uzme jo jedno jaje - i ugledao da su ostali raptori u prostoriji sleeni usre d pokreta. Sluali su zvuke ivotinje koja je umirala. Onda se prva ivotinja pokrenul a da pogleda palog raptora. Raptor koji je umirao sada se trzao; celo telo treslo se na podu. Isputao je saaljive jecaje. Toliko pene klobuilo je sa usana da je Grant sada jedva mogao da mu vidi glavu. Udario je o pod i ponovo zajeao. Drugi raptor nagnuo se nad palu ivotinju i prouavao je. inilo se da ga zbunjuj e ove samrtne muke. Oprezno, pogedao je penastu glavu, a onda se spustio niz bra t koji se trzao, rebra koja su se teko podizala, noge... I zagrizao stranju nogu. ivotinja koja je umirala zareala je, iznenada podigla glavu i okrenula se; za rila je zube u vrat napadaa. Dva, pomisli Grant. Meutim, ivotinja koja je stajala otrgla se. Krv joj je tekla s vrata. Napala je stranjim kandama i jednim jedinim kratkim, brzim pokretom rasporila stomak pale ivotinje. Namotaji creva ispali su, nalik na bebele zmije. Krici umirueg raptora ispunjavali su prostoriju. napada se okrenuo, kao da je borba odjednom bila suvie teka. Preao je sobu, sagnuo se i pojavio sa bletavim jajetom! Grant je gledao kako raptor zariva zube u njega, bletava materija curi mu niz vrat. Sad je dva. Drugi raptor bio je pogoen gotovo trenutno; zakaljao se i pao naglavake. Dok j e padao, preturio je sto. Desetine jaja poele su da se kotrljaju posvuda po podu. Grant ih je s oajem posmatrao. Jo je ostao i trei raptor. Grant je imao jo jedan pric. Poto se toliko jaja kotrlja po podu, morae da uini

neto drugo. Pokuao je da odlui ta da radi, kad je poslednja ivotnja besno zareala. Gra nt podie pogled - raptor ga je spazio. Poslednji raptor dugo se nije pomerao, samo je netremice gledao. A onda, po lako, tiho, poao je napred. Gonei ga. Diui i sputajui glavu, zavirujui prvo pod stolov , zatim iznad njih. Kretao se promiljenom oprezno, bez imalo krutosti koje je isp oljavao u oporu. Sad usamljena, ivotinja je bila paljiva. Nije skidala oi s Granta. Grant je brzo pogledao unaokolo. Nigde nije bilo mesta da se sakrije. Nita nije m ogao da uini... Grantov pogled bio je usredsreen na rapotra, koji se pomerao polakom bono. I Grant se pokrenuo. Pokuavao je da to vie stolova bude izmeu njega i ivotinje koja je napredovala. Polako... polako... iao je na levu stranu... Raptor je napredovao u tamnocrven polumraku odgajalita. Spor, utav dah dolazio mu je iz rairenih nozdrva. Grant je oseao kako mu se jaja lome pod nogama, umanca lepe na onove cipela. unu o je i osetio izboinu radija u depu. Radio. Izvadio ga je iz depa i ukljuio. "Halo. Ovde Grant." "Alane?" Elin glas. "Alane?" "Sluaj", blago je rekao. "Samo priaj." "Alane, jesi li to ti?" Priaj, rekao je ponovo i gurnuo radio preko poda, dalje od sebe, ka raptoru koji je napredovao. unuo je iza noge od stola i ekao. "Alane, molim te, kai neto." Onda kranje i tiina. Radio je ostao tih. Raptor je napredovao. Blag, utav dah. Radio je jo bio tih. ta joj je! Zar nije razumela? U tami, raptor se pribliavao. "...Alane?" Slabaan glas iz radija zaustavio je ivotinju. Onjuila je vazduh, kao da osea jo nekoga u prostoriji. "Alane, ja sam. Ne znam da li me uje." Raptor se sada okrenuo od Alana i krenuo prema radiju. "Alane... molim te..." Zato nije gurnuo radio dalje? Radio je iao ka njemu, ali bio je blizu. Velika noga spustila se jako blizu njega. Grant je video ljunkastu kou, blagozelen sjaj. Pruge osuene krvi na zakrivljenoj kandi. Oseao je jak zadah gmizavaca. "Alane, sluaj me... Alane?" Raptor se nagnuo i oprezno gurnuo radio na podu. Telo je okrenuo od Granta. Veliki rep bio je tano iznad Grantove glave. Grant je posegao navie, zario pric du boko u meso repa i ubrizgao otrov. ivotinja je zareala i skoila. Zastraujuom brzinom okrenula se nazad prema Grantu , razjapljenih eljusti. kljocnula je eljustima, zagrizla nogu stola i trznula glavo m. Sto je odleteo u stranu i Grant pade unazad, sada potpuno izloen. Raptor se na dvio nad njega, podigao se, glavom udario o infracrvena svetla i mahnito ih zalj uljao. "Alane?" Raptor se nagnuo unazad i podigao stopalo s kandama spreman za udarac. Grant se otkotrljao i stopalo tresnu dole, za malo ga promaivi. Osetio je otar, eui bol du opatica; topla krv iznenada potee preko koulje. Kotrljao se po podu, lomio jaja, p rljao ruke, lice. Rator je ponovo lupio nogom i razbio radio; iskre se razletee n a sve strane. Besno je zareao i lupio trei put, a Grant je stigao do zida, i dalje vie nije imao kuda, i ivotinja poslednji put podie stopalo. I preturi se unatrake. ivotinja je hripala. Pena joj je izlazila iz usta. enaro i deca uoe u sobu. Grant im je dao znak da ne prilaze. Devojica je gledal a ivotinju koja je umirala i tiho rekla: "Au." enaro je pomogao Grantu da ustane. Svi su se okrenuli potrali u kontrolnu sob u. KONTROLA

Tim je bio zapanjen kad je video da se ekrani u kontrolnoj sobi pale i gase . Leksi ree: "ta se dogodilo?" Tim je video da doktor Grant netremice gleda u ekrane i paljivo pomera ruku ka kompjuteru. "Ja ne znam nita o kompjuterima", ree Grant i odmahnu glavom. Ali Tim je ve skliznuo na sedite. Brzo je dodirivao ekran. Na video ekranima, mogao je da vidi kako se broz pribliava Puntarenasu. Sada je bio samo oko dvesta jardi od doka. Na drugom monitoru video je kolibu i raptore koji su visili s ta vanice. Preko radija, uo je njihovo reanje. "Uini neto, Timi", ree Leksi. Pritisnuo je SETGRIDS DNL, iako je bleskalo. Ekran je odgovorio: UPOZORENJE: PREKINUTO IZVRAVANJE KOMANDE (SLABO POM NAPAJANJE) "ta to znai?" upita Tim. enaro pucnu prstima. "To se ve desilo. To znai da je pomono napajanje slabo. Mo ra da ukljuui glavno napajanje." "Moram?" Pritisnuo je ELECTRICAL MAIN. Tim je zavapio. "ta sad radi?" upita Grant. Ceo ekran je poeo da bleska. Tim je pritisnuo MAIN. Nita se nije dogodilo. Ekran je nastavio da bleska. Tim je pritisnuo MAIN GRID P. U eludcu je osetio bol od straha. GLAVNA MREA NAPAJANJA NIJE AKTIVNA/SAMO POMONO NAPAJANJE Ekran je i dalje bleskao. Pritisnuo je MAIN SET 1. AKTIVIRANO GLAVNO NAPAJANJE Sva svetla u sobi se upalie. Svi ekrani monitora prestadoe da bleskaju. "Hej! U redu je!" Tim je pritisnuo RESET GRIDS. Za trenutak nita se nije dogaalo. Bacio je pogl ed na video monitore, a zatim nazad na glavni ekran. Grant ree neto to Tim nije uo, u o je samo napetost u njegovom glasu. Posmatrao je Tima, zabrinut. Tim je oseao kako mu srce lupa u grudima. Leksi je vikala na njega. Vie nije e leo da gleda video monitore. uo je kako se u kolibi ipke savijaju, raptori ree. uo j e kako Malkolm kae: "Blagi Boe..." Pritisnuo je LODGE. OZNAI BROJ MREE ZA AKTIVIRANJE U beskonano zamrznutom trenu nije mogao da se seti broja, ali onda se priset io F4 i pritisnuo to. AKTIVIRA SE MREA KOLIBE Na video monitoru video je eksploziju iskri koje su prtale sa tavanice hotel ske sobe. Monitor je blesnuo belom bojom. Leksi viknu: "ta si uradio?" ali gotovo istog trenutka prizor se vratio i oni ugledae raptore, uhvaene izmeu ipki, kako se koprcaju i vrite u vrelom slapu iskri, dok se Maldun i ostali raduju, glasova pita vih preko radija. "To je to", ree Grant i potapa Tima po leima. "To je to! Uspeo si!" Svi su stajali i skakali gore-dole, kada Leksi upita: "A ta je s brodom?" "im?" "Brodom", ree ona i pokaza za ekran.

Na monitoru, zgrade iza pramca broda bile su mnogo vee i kretale su se udesn o, kako se brod okretao ulevo i pripremao za pristajanje. Video je kako se morna ri kreu prema pramcu i pripremaju za vezivanje. Tim se uzvera na sedite i zablenu u poetni ekran. Prouavao ga ekran. TeleCom VBB i TeleCom RSD liili su kao da imaju neke veze sa telefonima. Pritisnuo je TELECOM RSD IMATE 23 POZIVA NA EKANJU I/ILI PORUKA ELITE LI DA IH SADA PRIMITE? On pritisnu NE. "Moda je i brod bio jedan od poziva na ekanju", ree Leksi. "Moda si tako mogao da dobije telefonski broj!" Nije obraao panju na nju. UNESI BROJ KOJI HOE DA POZOVE ILI PRITISNI F" ZA IMENIK Pritisnuo je F7 i odjednom imena i brojevi ispunie ekran, ogroman imenik. Ni je bio azbuni i trebalo je neko vreme vizuelnog pretraivanja pre nego to je naao ono to je traio: VLS EN B. (FREDI) 708-3902 Sad mu je preostalo samo da otkrije kako da nazove broj. Pritisnuo je niz d ugmia na dnu ekrana: NAZOVI SAD ILI NAZOVI KASNIJE? Pritisnuo je NAZOVI SAD. AO NAM JE, POZVANI BROJ NIJE MOGUE DOBITI (GREKA-598) MOLIMO VAS POKUAJTE KASNIJE Ponovo je pokuao. uo je signal da je veza slobodna, zatim zvuk brojeva koji se automatski pozi vaju, brzo, jedan za drugim. "Je li to to?" upita Grant. "Dosta dobro, Time". "Ali gotovo su tamo." Na ekranu, mogli su da vide pram ac broda koji se pribliava doku u Pountarenasu. uli su pisak, a zatim glas ree: "Ah , halo, Done, Fredi ovde. uje li, prijem?" Tim podie slualicu na telefonu na konzoli, ali zau samo signal da je veza slob odna. "Ah, halo Done, Fredi ovde, prijem." "Odgovori", ree Leksi. Sad su svi dizali slualice, gde god su videli telefon, ali uli su samo signal e slobodne veze. Najzad, Tim ugleda telefon privren sa strane konzole, na kome je t reptalo svetlo. "Ah, halo, kontrola. Ovde Fredi. uje me, prijem?" Tim je dohvatio slualicu. "Halo, ovde Tim Marfi i trabam da..." "Ah, kai ponovo. Nisam uo, Done. "Nemojte da pristajete! ujete li me?" Stanka. Onda zbunjen glas ree: "Zvui kao neko prokleto derite." Tim ree: "Nemojte da pristajete! Vratite se na ostrvo!" Glasovi su se inili udaljeni i kretavi. "Da li je on... ree li Marfi?" Drugi g las ree: "Nisam uo... ime." Tim uznevereno pogleda ostale. enaro dohvati slualicu. "Ja u. Ima li njegovo im e?" ulo se otro pucketanje statikog uma. "...mora da je neka ala ili...jebeni radioamater...eto." Tim je radio za tastaturom; mora da je postojao nain da saznaju ko je Fredi.

.. ujete li me?" ree enaro u telefon. "Ako me ujete, odmah odgovorite, prijem." "Sine", stie otegnuo odgovor, "ne znamo koji si, kog avola, ali uopte nisi smea n, a mi moramo da pristanemo i imamo posla. Sada se predstavi kako treba ili se skidaj s ovog kanala." Tim je posmatrao kako se na ekranu tampa FAREL, FREDERIK D. (KAPET.) "Posluajte ovo kao predstavljanje, kapetane Farel", ree enaro. "Ako smesta ne okrenete brod i vratite se na ovo ostrvo, ogreiete se o lan 509 Jedinstvenog pomors kog akta i podlei ete ukidanju licence, penalima u visini od pedeset hiljada dolar a i moete dobiti pet godina zatvora. ujete li?" Tiina. "ujete li, kapetane Farel?" A onda, iz daljine, uli su kako glas kae: "ujem", a drugi glas je rekao: "All ahead stern." Brod je poeo da se okree od doka. Leksi poe da se raduje. Tim se strovalio nazad u stolicu i obrisao znoj s ela . Grant ree: "ta je to Jedinstveni pomorski akt?" "Otkud znam?" ree enaro. Svi su sa zadovoljstvom posmatrali ekran. Brod je sasvim sigurno odlazio od obale. "Mislim da je tei deo zavren", ree enaro. Grant odmahnu glavom. "Tei deo", ree on, "tek poinje." SEDMA ITERACIJA Matematika e sve vie zahtevati hrabrost da se suoite s njenim implikacijama. Jan Malkolm UNITITI SVET Premestili su Malkolma u jednu drugu sobu u kolibi, u ist krevet. Izgledalo je da se Hamond oporavio, jer je poeo da jurca unaokolo, ispravivi se. "E, pa", ree on, "barem je katastrofa otklonjena." "Kakva to katastrofa", ree Malkolm i uzdahnu. "E, pa", ree Hamond, "nisu se oslobodili i zavladali svetom." Malkolm se podie na lakat. "To te je brinulo?" "Naravno da je to bilo mogue", ree Hamond. "Te ivotinje, poto nemaju neprijatel je, mogle su da pobegnu i unite planetu." "Ti egomanijani idiote", ree Malkolm, besan. "Ima li pojma o emu govori? Ti misl i da moe da uniti planetu? Majku mu, kakvu opojnu mo ti ima." Malkolm utonu u krevet. Ti ne moe da uniti ovu planetu. Ne moe ak ni da se tome priblii." "Veina ljudi veruje, kruto ree Hamond, "da je planeta ugroena." "E, pa, nije", ree Malkolm. "Svi se strunjaci slau da je u opasnosti." Malkolm uzdahnu. "Sad u ti rei neto o naoj planeti", ree on. "Naa planeta stara j e etiri i po milijarde godina. Na ovoj planeti ivot traje gotovo isto tolliko dugo . Tri zarez osam milijardi godina. Prve bakterije. A, kasnije, prve vieelijske ivot inje, a onda prva sloena stvorenja, u moru, na kopnu. Onda doba velikog procvata i votinja - vodozemci, dinosaurusi, sisari, svi su trajali milionima i milionima g odina. Velike dinastije stvorenja uzdizale su se, bujale, umirale. Sve se to odi gravalo na pozadini neprestanih i nasilnih preokreta, planinski venci izbijali s u i bivali erodovani, dolazilo je do sudara s kometama, vulkanskih erupcija, oke ani su se podizali i sputali, celi kontinenti pomerali... Beskrajne, neprestane i nasilne promene... ak i danas, najvea geografska znamenitost potie od sudaranja spajanja - dva velika kontinenta, koji ve milionima godina grade Himalajski plani nski venac. Planeta je, tokom svog tog vremena, sve preivela. Sigurno e reiveti i n as." Hamond se namrtio. "Samo zato to je dugo trajala", ree on, "ne znai da je vena. Ako se desi nuklearna nesrea..." "Pretpostavimo da je tako", ree Malkolm. "Recimo da bude velika i da sve bil

jke i ivotinje izumru, a Zemlja cvri od vreline sto hiljada godina. ivot e opstati n egde... ispod tla, ili, moda, u arktikom ledu. A posle svih tih godina, kada plane ta prestane da bude negostoljubiva, ivot e se ponovo rairiti po celoj planeti. Pono vo e zapoeti evolucioni procesi. Moda e trebati milijarde godina da ivot povrati sadan ju arolikost vrsta. I, naravno, jako e se razlikovati od sadanjeg. Ali Zemlja e opst ati uprkos naoj ludosti. ivot e opstati uprkos naoj ludosti. Jedino mi", ree Malkolm, "mislimo da nee." Hamond ree: "E, pa, ako ozonski omota postane tanji..." "Onda e vie ultraljubiastog zraenja dospevati na povrinu. Pa ta?" "E, pa. Moe da prouzrokuje rak koe." Malkolm odmahnu glavom. "Ultraljubiasto zraenje je dobro za ivot. To je mona en ergija. Ona potpomae mutacije, promene. Mnogi oblici ivota poee da bujaju to bude vie ultraljubiastog zraenja." "A mnoge druge e izumreti", ree Hamond. Malkolm uzdahnu. "Mislite li da se to sad prvi put dogaa? Zar ne znate za ki seonik?" "Znam da je neophodan za ivot." "Sad jeste", ree Malkolm. "Ali kiseonik je, u stvari, metaboliki otrov. On je korozivan gas, kao i fluor koji se koristi za urezivanje po staklu. A kada je k iseonik prvi put stvoren kao nusproizvod odreenih elija biljaka - recimo, pre oko tri milijarde godina - on je stvorio krizu za sve ostale oblike ivota na naoj plan eti. Te biljne elije zagaivale su ivotnu sredinu smrtonosnim otrovom. Isputale su le talan gas i poveavale njegovu koncentraciju. Planeta kao to je Venera ima manje od jednog procenta kiseonika. Na Zemlji, koncentracija kiseonika se ubrzano poveava la... pet, deset, na kraju dvadeset jedan procenat! Zemlja je imala atmosferu sai njenu od istog otrova! Nekompatibilnu sa ivotom!" Hamond se iznervirao. "Pa, u emu je poenta Da e i savremeni zagaivai biti inkor porirani?" "Ne", ree Malkolm. "Poenta je da ivot na Zemlji ume da se brine o sebi. Po mil jenju ljudskog bia, sto godina je dug period. Pre sto godina nismo imali kola, av ione, kompjutere i vakcije... Bio je to sasvim razliit svet. Ali Zemlji sto godin a ne predstavlja nita. Milion godina ne predstavlja nita. Ova planeta ivi i die na m nogo veoj skali. Mi ne moemo ni da zamislimo njene spore i mone ritmove, a nemamo p oniznosti ni da pokuamo. Mi boravimo ovde tek treptaj oka. Ako sutra nestanemo, n eemo joj nedostajati." "A lako se moe desiti da nestanemo", ree Hamond, namrgoen. "Da", ree Malkolm. "Moe." "Pa Ta onda kaete? Da ne treba da brinemo za ivotnu sredinu." "Ne. Naravno da ne." "Pa ta onda?" Malkolm se zakaljao i zagledao u daljinu. "Da budemo jasni. Planeta nije ugr oena. Mi smo ugroeni. Mi nemamo mo da unitimo planeti... ili da je spasemo. Ali moda imamo mo da spasemo sebe." POD KONTROLOM Prola su etiri sata. Bilo je posle podne; sunce je zalazilo. Erkondin je ponov o radio u kontrolnoj sobi, a kompjuter je pravilno funkcionisao. Koliko su mogli da odrede, od dvadeset etvoro ljudi na ostrvu, osam je bilo mrtvo, a est nestalo. Centar za posetioce i Safari koliba bili su bezbedni, a u severnom obodu izgled a da nije bilo dinosaurusa. Pozvali su vlasti u San Hozeu i zatraili pomo. Naciona lna garda Kostarike bila je na putu, kao i vazduna ambulanta da prenese Malkolma u bolnicu. Ali preko telefona, kostarikanska garda bila je izrazito oprezna; bez sumnje, izmeu San Hozea i Vaingtona obavljani su telefonski razgovori, pre nego to je pomo najzad poslana na ostrvo. A sad se dan bliio kraju; ako helikopteri ubrzo ne stignu, morae da ekaju do zore. U meuvremenu, nisu imali ta drudo da rade, osim da ekaju. Brod se vraao; posada je otkrila tri mlada raptora koji su se vijali po jednom od krmenih spremita za teret i ubila ivotinje. Na Isla Nublar, izgledalo je da je neposredna opasnost prola; svi su bili ili u centru za posetioce ili u kol ibi. Tim se dobro srodio s kompjuterom i izbacio novi ekran.

Ukupno ivotinja 292 vrsta oekivano naeno ver. Tiranosaurusi 2 1 4.1 Majasaurusi 22 20 ?? Stegosaurusi 4 1 3.9 Triceratopsi 8 6 3.1 Prokompsognatidi 65 64 ?? Otnielije 23 15 3.1 Velociraptori 37 27 ?? Apatosaurusi 17 12 3.1 Hadrosaurusi 11 5 3.1 Dilofosaurusi 7 4 4.3 Pterosaurusi 6 5 4.3 Hipsilofonditi 34 14 ?? Euplocefalidi 16 9 4.0 Stirakosaurusi 18 7 3.9 Mikroceratopsi 22 13 4.1 Ukupno 292 203 "ta sad to, kog vraga, radi?" upita enaro. "Sad kae da ima manje ivotinja?" Grant klimnu. "Verovatno." Eli ree: "Jurski park konano dolazi pod kontrolu." "to znai?" "Ravnotea." Grant pokaza na monitore. Na jednom od njih hipsilofodont je skoi o u vazduh kad je opor velociraptora sa zapada stupio na livadu. "Ograde satima nisu radile", ree Grant. "ivotinje su se izmeale. Populacija do stie ranoteu - istinsku jursku ravnoteu." "Mislim da to nije trebalo da se dogodi", ree enaro. "ivotinje nije trebalo da se izmeaju." "E, pa, jesu." Na drugom monitoru, Grant je ugledao opor raptora kako punom brzinom tri prek o otvorenog polja ka hadrosaurusu od etiri tone. Hadrosaurus se okrenuo da utekne , ali jedan raptor mu je skoio na lea i zagrizao dugaak vrat, dok su ostali trali da lje, opkolili ga, ujedali za noge, skakali uvis da ga zaseku po stomaku monim kana ma. Za nekoliko minuta, est raptora oborilo je veu ivotinju. Grant je utke posmatrao. Eli ree: "Jesi li to tako zamiljao?" "Ne znam ta sam zamiljao", ree on. Gledao je monitor. "Ne, ne ba tako." Maldun tiho ree: "Znate, izgleda da su sad svi odrasli raptori napolju." Grant u poetku nije obraao mnogo panje. Samo je posmatrao monitore, sukobe vel ikih ivotinja. Na jugu, stegosaurus je mahao bodljikavim repom, zabrinuto kruei oko bebe tiranosaurusa koja ga je gledala, zbunjena, i povremeno se zaletala napred da bez efekta ugrize bodlje. U zapadnom kvadrantu, odrasli triceratopsi su se b orili izmeu sebe, napadali i ukrtali rogove. Jedna ivotinja ve je leala ranjena i umi rala. Maldun ree: "Imamo jo oko sat dobrog dnevnog svetla, doktore Grant. Ako hoete da pokuate da naete to leglo." "Tako je", ree Grant. "Hou." "Razmiljao sam", ree Maldun, "da e, kad Kostarikanci dou, verovatno ovo ostrvo smatrati vojnim problemom. Neto to treba razoriti to je pre mogue." "avolski tano", ree enaro. "Bombardovae ga iz vazduha", ree Maldun. "Moda napalmom, moda i nervnim gasom. Ali iz vazduha." "Nadam se da hoe", ree enaro. "Ovo ostrvo je suvie opasno. Sve ivotinje na ostrv u moraju biti unitene, to pre to bolje." Grant ree: "To nije dovoljno." Ustao je. "Ponimo." "Mislim da nisi razumeo, Alane", ree enaro. "Ja mislim da je ovo ostrvo suvie opasno. Mora biti uniteno. Sve ivotinje na ovom ostrvu moraju biti unitene, a to e ui niti garda Kostarike. Mislim da to moramo da prepustimo njihovim strunim ljudima. Razume li ta govorim?"

"Savreno", ponovo ree Grant. "Onda, u emu je problem?" upita enaro. "To je vojna operacija. Prepustimo im to." Granta su lea bolela na mestu gde ga je raptor ogrebao kandom. "Ne", ree on. " Mi se za to moramo da pobrinemo." "Prepustimo to strunjacima." Grant se prisetio kako je pronaao enara, samo pre est sati, skrivenog i zastrae nog u kabini kamiona u zgradi slube odravanja. I odjednom izgubio ivce i tresnuo ad vokata o betonski zid. "Sluaj, ti gade mali, odgovoran si za ovu situaciju i poni da se ponaa kako to ona zahteva." "Ponaam se", ree on; zakaljao se. "Ne, ne ponaa se. Sve vreme bei od odgovornosti, i to od samog poetka." "avola..." "Naveo si investitore da ulau u posao koji nisi do kraja razumeo. Ima deo kap itala u poslu koji nisi uspeo da nadzire. Nisi proveravao aktivnosti oveka za koga iz iskustva zna da je laov i dopustio si se taj ovek zajebava unaokolo sa najopasn ijom tehnologijom u istoriji oveanstva. Rekao bi da bei od odgovornosti." enaro se opet zakaljao. "E, pa, sad preuzimam odgovornost." "Ne", ree Grant. I dalje bei. A to vie ne moe." Pustio je enara, koji se savio i pokuavao da doe do daha. Grant se okrenuo Maldunu. "ta imamo od oruja?" Maldun ree: "Imamo neke kontrolne mree i elektrook tapeve." "Koliko su dobri ti tapovi?" "Lie na eksplozivne tapove za ajkule. Imaju eksplozivni kondenzatorski vrh, k oji prilikom kontakta daje strujni udar. Visoka voltaa, niska amperaa. Nije smrton osan, ali sigurno onesposobljava." "To ne vri posao", ree Grant. "Ne u leglu." "Kakvom leglu?" upita enaro, kaljui. "Raptorskom leglu", ree Eli. "Raptorskom leglu?" Grant je upitao: "Imate li radio ogrlice?" "Siguran sam da imamo", ree Maldun. "Donesi jednu. A ima li jo neega to bismo mogli da iskoristimo za odbranu?" Maldun odmahnu glavom. "E, pa, donesi to god ima." Maldun ode. Grant se okrenu enaru. "Vae ostrvo je u neredu, enaro. Va eksperime nt je u neredu. Mora da se poisti. Ali to je nemogue dok se ne sazna koliki je ner ed. A to znai pronai legla na ostrvu. Naroito legla raptora. Ona su skrivena. Moram o da ih naemo, prouimo i izbrojimo jaja. Moramo da imamo na broju svaku ivotinju roe nu na ovom ostrvu. Tek onda ga moemo spaliti. Ali prvo imamo jedan posli da obavim o." Eli je gledala mapu na zidu koja je sada prikazivala granice prostiranja ivo tinja. Tim je radio za tastaturom. Pokazala je na mapu. "Raptori su lokalizovani u junom podruju, tamo dole gde su vulkanska polja pare. Moda vole toplotu." "Ima li tamo dole mesta gde mogu da se sakriju?" "Izgleda da ima", ree ona. "Tamo su obavljeni znaajni betonski radovi na ureen ju voda, ne bi li se spreilo plavljenje ravnica na jugu. Velike podzemne povrine. Voda i senovita mesta." Grant klimnu. "Znai, tamo su." Eli ree: "Mislim da ima pristup i sa plae." Okrenula se prema konzolama i rek la: "Time, pokai nam preseke toga." Tim nije sluao. "Time?" Bio je nagnut nad tastaturom. "Samo trenutak", ree on. "Mislim da sam neto naa o." "ta to?" "Neoznaeno skladite. Ne znam ega ima tamo." "Onda moda ima oruja", ree Grant. Svi su bili iza zgrade slube odravanja i otkljuavali velika vrata protiv oluje ; podigli su ih uvis prema suncu i otkrili betonske stepenice koje su vodile u z emlju. "Prokleti Arnold", ree Maldun, dok je epao niz stepenice. "Mora da je sve v reme znao za ovo." "Moda i nije", ree Grant. "Nije pokuao da ode ovamo."

"E, pa, onda je hamond znao. Neko je znao." "Gde je sad Hamond?" "Jo je u kolibi." Stigli su do kraja stepenica i naleteli na redove gas-maski koje su visile na zidu u plastinim kontejnerima. Uperili su baterijske lampe dublje u prostoriju i ugledali nekoliko masivnih staklenih kocki, dve stope visokih, sa elinim poklop cima. U kockama, Grant je ugledao male tamne kugle. Kao u sobi punoj divovskih m linova za biber, pomisli on. Maldun je otvorio poklopac na jednoj, posegnuo unutra i izvadio kuglu. Okre nuo ju je prema svetlu i namrtio se. "Nek' sam proklet." "ta je to" upita Grant. "MORO-12", ree Maldun. "Nervni gas na udisanje. Ovo su staklene granate s ga som. Mnotvo granata." "Ponimo", kruto ree Grant. "Sviam mu se", ree Leksi; smeila se. Stajali su u garai centra za posetioce, po red malog raptora koga je Grant uhvatio u tunelu. Mazila je raptora kroz reetke k aveza. ivotinja je trljala glavu o njene ruke. "Ja bih pazio", ree Maldun. "Moe gadno da ugrize." "Sviam mu se", ree Leksi. "Zove se Klarens." "Klarens?" "Da", ree Leksi. Maldun je drao konu ogrlicu na kojoj je bila prikaena metalna kutijica. Grant je zauo visoko pitanje u slualicama. "Je li problem staviti ogrlicu ivotinji?" Leksi je i dalje mazila raptora kroz reetke. "Kladim se da bi mi pustio da m u je stavim", ree ona. "Ja ne bih pokuavao", ree Maldun. "Nepredvidljvi su." "Kladim se da bi me pustio", ree ona. I tako je Maldun dao Leksi ogrlicu i ona ju je pruila, da bi je raptor mogao da onjui. Onda ju je polako namaknula ivotinji na vrat. Raptor je postao svetlije zelen kada ju je Leksi prikopala i zatvorila poklopac od velkora preko kope. Onda se ivotinja opustila i ponovo postala blea. "Nek' me avo nosi", ree Maldun. "On je kameleon", ree Leksi. "Ostali raptori to ne mogu", ree Maldun, namrten. "Ove divlje ivotinje mora da su drugaije. Uzgred", ree on, okreui se prema Grantu, "ako su po roenju sve enke, kak o se razmnoavaju? Nisi objasnio ono za ablju DNK." "Nije u pitanju ablja DNK", ree Grant. "U pitanju je DNK vodozemaca. Ali taj fenomen posebno je dobro dokumentovan kod aba. Naroito zapadnoafrikih aba, ako se do bro seam." "Kakav je to fenomen?" "Prelazak roda", ree Grant. "U stvari, to je obino menjanje pola." Grant je o bjasnio da je jedan broj biljaka i ivotinja sposoban da tokom ivota menja pol - or hideje, neke ribe i morski rakovi, a sad i abe. Utvreno je da su abe, koje su primee ne da su legle jaja, u periodu od nekoliko meseci postale potpuni mujaci. Prvo su poprimili borbeno dranje mujaka, onda su razvile zviduk parenja mujaka, stiulisali su hormone i razvijali gonade mujaka i na kraju su se parile s enkama. "Zezate se", ree enaro. "A zato se to dogaa?" "Oigledno je promena stimulisana okruenjem u kome su sve ivotinje istog pola. U toj situaciji, neki od vodozemaca poinju da spontano menjaju pol od enskog ka muk om." "I ti misli da se to dogodilo sa dinosaurusima?" "Da, dok ne dobijemo bolje objanjenje", ree Grant. "Mislim da se to dogodilo. A sad, hoemo li da naemo to leglo?" Nakrcali su se u dip i Leksi je podigla raptora iz kaveza. ivotinja se inila s asvim mirnom, gotovo pitomom u njenim rukama. Poslednji put ju je potapala po gla vi i oslobodila. ivotinja nije htela da ode. "'Ajde, i!" ree Leksi. "Idi kui!" Raptor se okrenuo i potrao meu lie. Grant je drao prijemnik i nosio slualice. Maldun je vozio. Kola su poskakival

a po glavnom putu, idui na jug. enaro se okrete Grantu i ree: "Na ta lii to leglo?" "Niko to ne zna", ree Grant. "Ali ja sam mislio da si ih ti iskopavao." "Iskopavao sam fosilna legla dinosaurusa", ree Grant. "Ali svi fosili su izo blieni teinom milenijuma. Mi smo stvorili neke hipoteze, neke pretpostavke, ali ni ko zaista ne zna na ta legla lie." Grant je sluao pitanje i signalisao Maldunu da se uputi jo zapadnije. Sve vie j e izgledalo da je Eli bila u pravu: leglo je bilo u junim vulkanskim poljima. Grant odmahnu glavom. "Mora da shvati: mi ne znamo sve pojedinosti ni o ponaan ju u leglu ivih gmizavaca, kao to su krokodili ili aligatori. Te ivotinje su teke za prouavanje." Meutim, znalo se da kod amerikih aligatora samo enke uvaju leglo i ekaju vreme izleganja. Bikovski aligator u rano prolee provodi dane leei pored enke u par enju, duva mehurie na njene obraze da je dovede u stanje prijemivosti, dok na kraj u ona ne podigne rep i dopusti mu da ubaci penis. Kada enka kroz dva meseca napra vi leglo, mujak je ve davno nestao. enka estoko uva svoje konusno, tri stope visoko l eglo, a kada izlegli mladunci ponu da pite i izlaze iz ljuski, ona im pomae da otvo re jaja; zatim ih gurka ka vodi, a ponekad nosi u ustima. "Znai, odrasli aligatori tite mlade?" "Da", ree Grant. " A postoji i neka vrsta grupne zatite. Uznemireni mladi ali gatori putaju prepoznatljive krike koji im dovode u pomo bilo kog odraslog ko ih uj e - bio to njihov roditelj ili ne - uz samostalan, estok napad. Ne pretnju. Pravi napad." "Oh." enaro je zautao. "Ali dinosi nisu gmizavci", lakonski ree Maldun. "Tano tako. Obrazac ponaanja dinosaurusa u leglu mogao bi biti sliniji nekom o d velikog broja ptijih vrsta." "Znai, da u stvari ne zna", ree enaro; poeo je da se nervira. "Ne zna na ta lie la?" "Ne", ree Grant. "Ne znam." "E, pa", ree enaro. "Toliko od prokletih strunjaka." Grant nije obraao panju na njega. Ve je mogao da oseti sumpor. A ispred, video je paru koja se uzdizala sa vulkanskih polja. Zemljite je vrue, pomisli enaro, dok je hodao napred. Bilo je, zaista, vrue. A, tu i tamo, blato je klobuilo i rasprskavalo se. A smrdljiva, sumporna isparenja i kljala su perjanicama visokim do ramena. Oseao se kao da hoda kroz pakao. Pogledao je Granta, koji je hodao pored njega sa stavljenim slualicama i slua o pitanje. Grant u njegovim kaubojskim izmama, farmerkama i havajskoj koulji, oigled no jako hladan. enaro se nije tako oseao. Plailo ga je to se nalazi na ovom smradnom , paklenom mestu, s velociraptorima u blizini. Nije razumeo kako Grant moe da bud e tako hladan u svemu tome. Ili ena, Satlerova. I ona je hodala pored njih, i hladnokrvno gledala unaoko lo. "Zar te ovo ne brine?" upita enaro. "Mislim, uznemirava?" "Moramo da to uradimo", ree Grant. Nije rekao nita vie. Svi su hodali dalje, izmeu mehurastih oduaka pare. enaro je pipkao gasne grana te koje su mu bile prikaene na pojas. Okrenuo se prema Eli. "Zato se on ne brine?" "Moda se i brine", ree ona. "Meutim, o ovome je razmiljao ceo ivot." enaro klimnu i zapita se na ta bi to liilo. Da li postoji neto na ta je on ekao c eo svoj ivot. Zakljuio je da ne postoji. Grant je mirkao prema suncu. Tamo napred, kroz oduke pare, jedna ivotinja je ual a i gledala ih. Onda je mugnula. "Je li to bio taj raptor?" upita Eli. "Mislim da jeste. Ili neki drugi. Mladune, u svakom sluaju." Ona ree: "Vodi nas?" "Moda." Eli mu je ispriala kako su se raptori igrali kod ograde da joj skrenu panju dok se jedan drugi popeo na krov. Ako je to tano, takvo ponaanje povlailo bi umne sposobnosti koje su iznad gotovo svih oblika ivota na Zemlji. Klasino, verova lo se da je sposobnost da se smisli i izvri plan ograniena na samo tri vrste: impan ze, gorile i ljudska bia. Sada je bilo mogue da su i dinosaurusi sposobni za tako neto.

Raptor se pojavio jo jednom, izleteo na svetlo, a zatim, skviknuvi, odskoio da lje. Zaista se inilo da ih vodi. "Ako o njima razmiljate kao o pticama", ree Grant, "onda se morate uditi. Neka nova prouavanja pokazuju da sivi papagaji imaju slinu simboliku inteligenciju kao i impanze. A impanze sasvim sigurno mogu da koriste jezik. Sada istraivai otkrivaju da papagaji su na nivou emocionalnog razvoja trogodinjeg deteta, ali njihova inte ligencija ne dolazi u pitanje. Papagaji definitivno mogu da simboliki razmiljaju." "Ali ja nikad nisam uo da je papagaj nekoga ubio", proguna enaro. U daljini, uli su zvuk rasprskivanja talasa na obali ostrva. Vulkansko polje sad je bilo iza njih i suoili su se s poljem prepunim velikih kamenova. Mali rap tor popeo se na jednu stenu, a onda najednom nestao. "Kud' li je nestao?" upita Eli. Grant je sluao u slualice. Pitanje je prestalo. "Nestao je." Pourili su napred i usred stenja pronali malu rupu, nalik na zeju. Imala je u preniku moda dve stope. Dok su posmatrali, mladune raptora se ponovo pojavilo, mirka jui prema svetlosti. Onda je mugnulo. "Nema anse", ree enaro. "Nema anse da poem tamo dole." Grant je utao. On i Eli poeli su da ukljuuju opremu. Uskoro je mala video kame ra bila prikljuena na monitor koji se mogao drati u ruci. Privezao je kameru na ka nap, ukljuio je i spustio u rupu. "Tako nita neete videti", ree enaro. "Neka se prilagodi", ree Grant. Du gornjeg dela tunela bilo je dovoljno svetl a da vide glatke zemljane zidove, a onda se iznenada, odjednom, otvorio tunel. P reko mikrofona uli su cianje. A onda nii zvuk trubljenja. Jo buke, koja je dopirala od mnotva ivotinja. "Dobro je, zvui kao leglo", ree Eli. "Eli ne vidite nita", ree enaro. Obrisao je znoj sa ela. "Ne", ree Grant. "Ali ujem." Sluao je jo neko vreme, a onda izvukao kameru i sp ustio je na zemlju. "Ponimo." Popeo se ka rupi. Eli je otila da donese baterijsku lampu i elektrook tapove. Grant je navukao gas-masku na lice, i unuo u neobian poloaj, pruajui noge nazad. "Ne misli valjda ozbiljno da ide tamo dole?" upita enaro. Grant klimnu glavom. "To me ne uzbuuje. Ja u prvi, onda Eli, a ti e poslednji." "ekaj, stani malo", ree enaro, iznenada uznemiren. "Zato ne bacimo ove granate s nervnim gasom u rupu, a posle odemo dole? Zar to nije loginije?" "Eli, ima li lampu?" Dodala je baterijsku lampu Grantu. "ta s tim?" upita enaro. "ta kae?" "Nita ne bih vie voleo", ree Grant. Povlaio se dole ka rupi. "Jesi li ikada vid eo neto to je umrlo od otrovnog gasa?" "Ne..." "On obino izaziva grenje. Strano grenje." "E, pa, ao mi je ako je neprijatno, ali..." "Vidi", ree Grant. "Mi idemo u ovo leglo da utvrdimo koliko se ivotinja izleg lo. Ako prvo ubijemo ivotinje, a neke od njih u grevima padnu na legla, to e nam on emoguiti da vidimo ta je bilo tamo. Tako da to ne moemo da uradimo." "Ali..." "Ti si napravio ove ivotinje, enaro." "Ja nisam." "Tvoj je novac. Tvoji su napori. Ti si pomogao da se stvore. Oni su tvoja t vorevina. I ne moe sad da ih tek tako ubije zato to si malo nervozan." "Ja nisam malo nervozan", ree enaro. "Skroz sam se us..." "Pratite me", ree Grant. Eli mu je dodala tap. Odgurnuo se natrake kroz rupu i zagunao. "Tesno skrojeno." Grant je izdahnuo i ispruio ruke ispred sebe, a onda se ulo nekakav zvuk usis avanja, i on nestade. Zjapila je rupa, prazna i mraNa. "ta je s njim?" upita enaro, uznemiren. Eli je koraknula napred i nagnula se blie rupi; oslukivala je otvor. Ukljuila je radio i tiho rekla: ""Alane?"

Duga tiina. A onda su uli slabano: "Tu sam." "Alane, je li sve u redu?" Jo jedna duga tiina. Kad je Grant konano progovorio, glas mu je zvuao izrazito u dno, gotovo pun strahopotovanja. "Sve je u redu", ree on.

GOTOVO PARADIGMA U kolibi, Hamond je etkao napred-nazad u Malkolmovoj sobi. Hamond je bio nes trpljiv i bilo mu je neprijatno. Poto je istroio snagu za poslednji izliv rei, Malk olm je skliznuo u komu, a sad se Hamondu inilo da bi mogao i da umre. Helikopter je, naravno, bio upuen, ali sam Bog zna kad e stii. Pomisao da bi Malkolm u meuvreme nu mogao da umre ispunjavala je Hamonda teskobom i stravom. Paradoksalno, Hamondu je oteavalo stvar to to je oseao toliku nesimpatiju prem a matematiaru. Bilo je to gore nego da mu je bio prijatelj. Hamond je oseao da bi Malkolmova smrt, kad bi do nje dolo, bila konaan prekor, a to bilo vie nego to bi mo gao da podnese. U svakom sluaju smrad u sobi bio je vie nego grozan. Vie nego grozan. Truljenj e raspadnutog ljudskog mesa. "Sve... rajs..." ree Malkolm; bacao se po jastuku. "Budi li se?" upita Hamond. Harding odmahnu glavom. "ta je rekao? Neto o raju?" "Nisam uo", ree Harding. Hamond je jo malo etkao. Jo ire je otvorio prozor ne bi li ulo neto sveeg vazduha Konano, kada vie nije mogao da izdri, on ree: "Ima li problema da se izie napolje?" "Ne, mislim da nema", ree Harding. "Ne u ovom podruju." "E, pa, vidi, ja idem malo napolje." "U redu", ree Harding. Podeavao je priliv intravenoznih antibiotika. "Brzo u da se vratim." "U redu." Hamond je iziao napolje, na sunce; pitao se zato se pravdao Hardingu. Najzad, taj ovek je bio njegov slubenik. Nije morao da mu se ispoveda. Proao je kroz kapiju na ogradi i pogledao unaokolo po parku. Bilo je kasno p osle podne, kada je magla koja struji rea i sunce se ponekad pomoli. Sunce se sad a videlo i Hamond to primi kao predskazanje. Neka kau ta hoe, on zna da njegov park ima budunost. Pa ak i ako ta nepromiljena budala enaro odlui da ga sravni sa zemljom i spali, to nee imati mnogo veze. Hamond je znao da se u dva odvojena trezora u predstavnitvu Ingena u Palo Al tou nalaze desetine zamrznutih embriona. Ne bi bio problem ponovo ih odgojiti, n a drugom ostrvu, negde drugde u svetu. A ako je ovde i bilo problema, sledei put reie te probleme. Takav je put napretka. Problemi se reavaju. Dok je razmiljao o tome, zakljuio je da Vu nije bio pravi ovek za taj posao. V u je oigledno bio nesistematian, suvie nemaran prema svom velikom zadatku. A bio je i obuzet idejom da ini poboljanja. Umesto da pravi dinosauruse, eleo je da ih pobo lja. Hamonda su muile crne slutnje da je to i dovelo do sloma parka. Vu je bio razlog. Takoe, morao je da prizna da je Don Arnold bio pogrean izbor na mestu glavnog inenjera. Arnoldove reference ostavljale su impresivan utisak, ali u ovoj taki kar ijere bio je suvie istroen i svega se plaio. Loe je bio organizovan i pravio je prop uste. Bitne propuste. Uistinu, zakljuio je Hamond, ni Vu ni Arnold nisu imali najvaniju karaketisti ku. Nisu imali viziju. Taj veliki raskoni in mate koji je prizvao udesni park, gde s e deca pribijaju uz ograde i dive neobinim stvorenjima, oivljenim iz njihovih knji ga. Stvarnu viziju. Sposobnost da vide budunost. Sposobnost da nau snage da od te vizije naprave stvarnost. Ne, ni Vu ni Arnold nisu bili pogodni za taj poduhvat. A, kad je ve o tome re, i Ed Redis je predstavljao lo izbor. Harding je, u najb oljem sluaju, bio neutralan izbor. Maldun je bio pijanica... Zadubljen u misli, uputio se ka svom bungalovu, stazicom koja je od centra za posetioce vodila na sever. Proao je pored jednog radnika koji je kratko klimnu

o. Hamond nije odgovorio na pozdrav. Smatrao je da su tikanski radnici, bez izuz etka, drski. Iskreno reeno, i izbor ovog ostrva kod Kostarike nije bio mudar. Vie nee ponoviti tako oigledne greke... Rika dinosaurusa, kada je doprla do njega, uinila se zastraujue bliskom. Hamon d se tako brzo okrenuo, da je pao na stazu, a kada je ponovo pogledao pomislio j e da vidi senku mladog ti-reksa, kako se kree u liu pored kamenom poploane staze, kr ee prema njemu. ta ti-reks radi ovde? Zato je izvan ograde? Hamond je osetio nalet besa; a onda je video tikanskog radnika, kako tri da spase ivot i za tren se uspravio na noge i slepo uleti u umu s druge strane staze. Uronio je u tamu; posrnuo je i pao, lice mu se zarilo u mokro lie i vlanu zemlju i on se ponovo usteturao na noge, potrao dalje, ponovo pao, a onda ponovo potrao. S ada se kretao niz strmu padinu i nije mogao da odri ravnoteu. Bespomono je pao, kot rljajui se i vrtei po mekoj zemlji, pre nego to je najzad zaustavio u podnoju brda. Lice mu je pljusnulo u plitku, mlaku vodu, koja je grgoljila oko njega i tekla m u uz nos. Leao je licem nanie u potoiu. Uspaniio se! Kakva budala! Trebalo je da ode u svoj bungalov! Opsovao je sam og sebe. Dok je ustajao, osetio je otar bol u desnom lanku koji mu je navukao suze na oi. Oprezno ga je opipao: moda je slomljen. Stisnuo je zube i naterao se da se celom teinom osloni na njega. Da. Gotovo sigurno bio je slomljen. U kontrolnoj sobi Leksi ree Timu: "Volela bih da su nas poveli u leglo." "Suvie je opasno za nas, Leksi", ree Tim. "Moramo da ostanemo ovde. Hej, sluaj ovo." Pritisnuo je jo jedno dugme i snimljena rika tiranosaurusa odjeknula je pu tem zvunika u parku. "Slatko je", ree Leksi. "Bolje nego ono drugo." "I ti to moe", ree Tim. "A ako pritisne ovo, dobije jeku." "Daj da pokuam", ree Leksi. Pritisnula je dugme. Tiranosaurus je ponovo riknu o. "Moemo li da uinimo da due traje?" upita ona. "Naravno", ree Tim. Treba da samo okrenem ovo ovde..." Dok je leao u podnoju brda, Hamond je sluao riku dinosaurusa kako odjekuje dung lom. Isuse. Zadrhtao je kad je uo taj zvuk. Bio je zastraujui, vrisak iz nekog drugog svet a. Nije saekao da vidi ta e se dogoditi. ta e tiranosaurus uiniti? Da li je ve uhvatio tog radnika? Hamond je ekao - ulo se samo zujanje cikada iz dungle - sve dok nije s hvatio da zadrava dah, a onda je dugo izdahnuo. Sa povreenim lankom nije mogao da se popne uzbrdo. Morae da eka na dnu gudure. Kad tiranosaurus ode, vikae za pomo. U meuvremenu, ovde nije u opasnosti. A onda je uo kako pojaan glas kae: "'Ajde, Timi, moram i ja da probam. 'Ajde T imi. Daj mi da ja napravim buku." Deca! Tiranosaurus je ponovo riknuo, ali ovoga puta imao je prepoznatljivu muziku nadgradnju, neku vrstu ehoa, koja se zatim odravala. "Ovaj je sladak", ree devojica. "'Ajde ponovo ovaj." Ta prokleta deca! Nije trabao da dovodi tu decu. Od poetka prave samo probleme. Niko ih nije h teo oko sebe. Hamond ih je doveo samo zato to je mislio da e to spreiti enara da unit i odmaralite, ali enaro e to u svakom sluaju da uini. A deca su oigledno otila u konto nu sobu i poela da se zavitlavaju - ko je, sad, to dozvolio? Osetio je kako srce poinje da mu lupa i osetio neugodan nedostatak daha. Nat erao se da se opusti. Sve je bilo u redu. Iako ne moe da se popne uzbrdo, verovat no nije dalje od sto jardi od svog bungalova i centra za posetioce. Hamond je se o na vlanu zemlju i sluao zvukove okolne dungle. A onda, posle nekog vremena, poeo j e da doziva u pomo. Malkolmov glas nije bio glasniji od apata. "Sve izgleda drugaije... s druge s trane", ree on. Harding se nagnuo blie njemu. "Sa druge strane?" Pomislio je da Malkolm govo ri o smrti.

"Kada se... pomeri", ree Malkolm. "Pomeri?" Malkolm nije odgovorio. Suve usne su mu se pokretale. "Paradigma", konano je rekao. "Paradigma se pomeri?" upita Harding. Znao je za pomeranju paradigme; bio j e to moderan nain da se govori o promenama u nauci. 'Paradigma' je bila samo jo je dna od rei za model, ali kada su naunici koristili taj termin, on je oznaavao neto v ie - pogled na svet. iri pogled na svet. Kae se da se paradigma pomera kad god nauk a naini krupnu izmenu u pogledu na svet. Takve promene su relativno retke i deavaj u se otprilike jednom u stoleu. Darvinovska evolucija dovela je do pomeranja para digme. Kvantna mehanika uzrokovala je manje pomeranje. "Ne", ree Malkolm. "Ne... paradigma... s one strane..." "S one strane pardigme?" upita Harding. "Ne brinem o tome... ta... vie..." Harding uzdahnu. Uprkos svim naporima, Malkolm je ubrzano klizio u konani de lirijum. Groznica se pojaavala, a gotovo da vie nisu imali antibiotika. "U emu to ne brinete?" "Ni o emu", ree Malkolm. "Zato to... sve izgleda drugaije... s druge strane." A onda se nasmeio. SPUTANJE "Ti ste luda", ree enaro Eli Satler, dok je posmatrao kako se ona unazad uvlai u zeju rupu, pruajui ruke ispred sebe. "Luda si to to radi!" "Nasmeila se. "Verovatno", ree ona. Posegnula je napred ispruenim rukama i odg urnula se unazad o stranice rupe. Odjednom je nije bilo. Rupa je zjapila prazna. enaro je poeo da se znoji. Okrenuo se prema Maldunu koji je stajao pored dipa. "Ja ovo neu", ree on. "Da, hoe." "Ja ovo ne mogu. Ne mogu." "ekaju te", ree Maldun. "Mora." "Sam Bog zna ta je dole", ree enaro. "Kaem ti, ne mogu." "Mora." enaro se okrenuo, pogledao u rupu, vratio pogled. "Ne mogu. Ne moe da me nater a." "Verovatno ne mogu", ree Maldun. Podigao je elinu motku. "Jesi li ikad osetio elektrook?" "Nisam." "Nije strano", ree Maldun. "Gotovo nikad smrtonosno. Obino ljosne na zemlju. Mod a se usere. Ali najee nema zaostalih efekata. Barem ne kod dinosa. Ali, ipak, ljudi su mnogo manji." enaro je gledao motku. "Ne bi ti." "Mislim da je bolje da sie i izbroji te ivotinje", ree Maldun. "Bolje pouri." enaro je ponovo pogledao rupu, crni otvor, usta u zemlji. Onda je pogledao M alduna kako stoji tamo, veliki i ravnoduan. enaro se znojio i vrtelo mu se u glavi. Poao je prema rupi. Iz daljine izgled ala je mala, ali kako je prilazio, inila se sve veom. "Tako je", ree Maldun. enaro je unatrake uao u rupu, ali je oseao sve vei strah da nastavi tako - ideja da unatrake ide u nepoznato ispunila ga je stravom - pa se u poslednjem trenutku okrenuo i krenuo naglavake u rupu; ispruio je ruke ispred sebe i odgurnuo nogama, jer je tako barem mogao da vidi kuda ide. navukao je gas-masku na lice. Iznenada je pojurio napred; klizio je u tamu i gledao kako zidovi od zemlje nestaju u tami ispred njega, a onda su zidovi postali ui - mnogo ui - - zastraujue ui - i on se izgubio u bolu od stiskajueg pritiska koji je neprestano postajao gor i i gori, koji mu je istiskivao vazduh iz plua, i on je samo maglovito bio svesta n da je tunel, usput, poeo da se neznatno naginje navie, zbog ega je ostao bez daha i video takice ispred oiju, a bol postala nesnosna. A onda se, iznenada, tunel ponovo nagnuo nanie i postao iri, i enaro oseti gru bu povrinu, beton i hladan vazduh. Telo mu je odjednom bilo slobodno i odskakalo

je, prevrtalo se po betonu. A onda je pao. Glasovi u tami. Prsti koji ga dodiruju, pruajui se iz aputavih glasova. Vazduh je bio hladan, kao u peini. "... u redu?" "Da, izgleda da je dobro." "Die..." "Dobro je." enska ruka gladi mu lice. Eli. "uje li?" proapta ona. "Zato svi apuete?" upita on. "Zato." Pokazala je. enaro se okrenuo, prevrnuo, polako ustao. Zurio je, dok mu se oi nisu navikle na tamu. Ali prvo to je video, bile su oi, blistave u tami. Sjajne zelene oi. Desetine oiju. Svuda oko njega. Nalazio se na betonskoj izboini, nekoj vrsti obaloutvrde, oko sedam stopa iz nad poda. Velike eline spojne kutije pruale su provizorno sklonite, koje ih je dralo van vidnog polja dva odrasla velociraptora koja su stajala pravo pred njima, ni pet stopa udaljeni. ivotinje su bile tamnozelene, sa smeim tigrastim prugama. Stal ale su uspravno i drale ravnoteu krutim, ispruenim repovima. Bile su potpuno tihe i paljivo gledalo unaokolo velikim tamnim oima. Kod nogu odraslih, bebe velocirapto ri su se vrzmale i avrljale. Jo iza njh, u tami, mladunci su se prevrtali i igrali , kratko reei i frkui. enaro se nije usuivao da die. Dva raptora! Zgren na izboini, bio je samo stopu ili dve iznad nivoa glava ivotinja. Raptor i su bili napeti; glave su im se nervozno trzale gore-dole. S vremena na vreme, nestrpljivo bi zareali. Onda su se pomerili i vratili ka glavnoj grupi. Kad su mu se oi prilagodile, enaro je video da se nalaze u nekoj vrsti ogromn e podzemne graevine koju je ovek napravio - bilo je brazdi iscurelog betona i svean ja elinih ipki koje su se probijale iz betona. A unutar ovog beskrajnog odjekujueg p rostora bilo je mnogo ivotinja; enaru se uinilo da ima barem trideset raptora. Moda i vie. "To je kolonija", proapta Grant. "etiri ili est odraslih. Ostalo su mladunci i bebe. Barem dva puta su se izlegali. Jednom prole godine i jednom ove. Ove bebe kao da imaju oko etiri meseca. Verovatno su se izlegle u aprilu." Jedna od beba, radoznala, uspentrala se uz izboinu i krenula ka njima, pitei. Sada je bila samo deset stopa daleko. O, Isuse", ree enaro. Meutim, jedan odrasli raptor smesta je priao, podigao gla vu i neno gurkao bebu da se vrati." Beba je zaavrljala, bunei se, a onda skoila na n juku odraslom. Odrasli se polako kretao i pustio bebu da mu se popne preko glave, niz vrat, na lea. Sa tog zatienog mesta beba se okrenula i buno zaavrljala prema tro je uljeza. inilo se da ih odrasli jo ne primeuju. "Ne shvatam", proapta enaro. "Zato ne napadaju?" Grant odmahnu glavom. "Mora da nas nisu primetili. A u ovom trenutku nema j aja... to ih ini oputenijim." "Oputenijim?" ree enaro. "Koliko emo dugo ovde da stojimo." "Dok ih ne prebrojimo", ree Grant. Koliko je Grant video, bilo je tri legla, koja su opsluivala tri para rodite lja. Svakoj grupi pripadala je teritorija oko legla, u grubim crtama, iako se ini lo da se potomstvo preklapa i tri u druge teritorije. Odrasli su se dobroudno odno sili prema mladuncima, mada su povremeno ukali starije kada bi se ovi pregrubo igr ali. U tom trenutku, mladi raptor priao je Eli i protrljao glavu o njenu nogu. On a je spustila pogled i videla konu ogrlicu sa crnom kutijom. Na jednom mestu bila je vlana. I uljala je kou vrata mlade ivotinje. Mladune je cvilelo. U velikoj prostoriji ispod njih, jedna odrasla ivotinja radoznalo se okrenul a prema izvoru zvuka. "Misli da ja to mogu da skinem?" upita ona.

"Samo brzo." "U redu", ree ona i unu pored ivotinjice. Ova je ponovo zacvilela. Odrasli su zareali i podigli glave. Eli je mazila mladune ne bi li ga umirila, prekinula cviljenje. Pomerila je ruku ka konoj ogrlici, podigla unazad jeziak od vekroa uz zvuk paranja. Odrasleivot inje trgnule su glave. Onda je jedna korakom krenula ka njoj. "O sranje", ree enaro, ispod glasa. "Ne mrdaj", ree Grant. "Budi miran." Odrasli raptor proao je pored njih; dugi zakrivljeni noni prsti angrljali su p o betonu. ivotinja je zastala ispred Eli, koja je ostala da ui pored mladuneta iza el ine kutije. Mladune se videlo, a Elina ruka jo je bila na ogrlici. Odrasli raptor p odigao je glavu i onjuio vazduh. Njegova velika glava bila je jako blizu njene ru ke, ali on nije mogao da je vidi zbog spojne kutije. Jezikom je ispitivaki palaca o. Grant je dohvatio gasne granate, otkvaio je sa opasaa i stavio palac na iglic u. enaro je ispruio ruku da ga sprei, odmahnuo glavom, klimnuo prema Eli. Ona nije imala masku. Grant je spustio granate i posegao za elektrook tapom. Odrasli raptor je i da lje bio jako blizu Eli. Eli je oslobodila koni remen. Metal kope zazveao je na betonu. Glava odraslog raptora neznatno se trgnula, a zatim radoznalo naherila na jednu stranu. Ponovo je poao napred da istrauje, kada je mladune veselo zacijukalo i mugnulo. Odrasli rap tor ostao je pored Eli. A onda se, najzad, i on okrenuo i otiao do sredine legla. enaro je polako izdahnuo. "Isuse, moemo li da odemo?" "Ne", ree Grant. "Ali mislim da sad moemo da neto uradimo." Kroz fosforescentni zelenom sjaj naoara za noni vid, Grant je sa izboine zurio dole u prostoriju i gledao prvo leglo. Bilo je napravljeno od blata i slamki, u obliku iroke, plitke koare. Izbrojao je ostatke etrnaest jaja. Naravno, iz daljine nije mogao da izbroji stvarne ljuske, koje bi u svakom sluaju ve davno bile polom ljene i rasute po podu, meutim, mogao je da izbroji udubljenja u blatu. Raptori s u oigledno napravili leglo ubrzo poto su se jaja izlegla, tako da su jaja ostavila postojan otisak u blatu. takoe je video dokaz da je barem jedno bilo slomljeno. Pripisao je trinaest ivotinja. Drugo leglo bilo je prepolovljeno. Meutim, Grant je procenio da je sadralo de vet jajeta. Tree leglo imalo je petnaest jaja, ali inilo se da su tri bila odmah r azbijena. "Koliko ih je ukupano?" upita enaro. "Tridesetetvoro roenih", ree Grant. "A koliko ih vidi?" Grant odmahnu glavom. ivotinje su trale posvuda po unutranjosti nalik na peinu, uletale i izletale sa svetla. "Ja sam gledala", ree Eli i osvetli notes. "Da bi bili sigurni morali bismo fotografisati, meutim, are na gubicama su razliite kod svake bebe. Ja sam izbrojala trideset tri." "A mladunaca?" "Dvadeset dva. Ali, Alane... primeuje li neto smeno u vezi s njima?" "ta to?" proapta Alan. "Kako se prostorno rasporeuju. U prostoriji kao da prate nekakav obrazac ras poreivanja." Grant se namrtio. On ree: "Prilino je mrano..." Ne, pogledaj. Pogledaj sam. Posmatraj male. Kada se igraju, prevru se i tre s vako na svoju stranu. Ali u meuvremenu, kada bebe stoje unaokolo, primeti kako or ijentiu svoja tela. Okrenuti su licem ili ka onom, ili ka suprotnom zidu. Kao da se postrojavaju." "Ne znam, Eli. Misli da postoji neka metastruktura kolonije? Kao kod pela?" "Ne, ne ba", ree ona. "Finije je nego to. Samo sklonost." "I to bebe rade. Ne, svi to rade. I odrasli to rade. Posmatraj ih. Kaem ti, postrojavaju se." Grant se namrtio. inilo se da je ona u pravu. ivotinje su svata radile, ali u p auzama, u trenucima kada su posmatrale ili se odmarale, kao da su se orijentisal

e u posebne pravce, gotovo kao da su postojale nevidljive linije na podu. "Ubij me", ree Grant. "Moda ima vetra..." "Ja ga ne oseam, Alane." "ta to rade? Neka vrsta drutvene organizacije izraene putem prostorne struktur e?" "To nema smisla", ree ona. "Zato to svi to rade." enaro je otkaio neto na svom satu. "Znao sam da e mi ovo jednoga dana dobro doi. " Ispod brojanika nalazio se kompas. Grant ree: "esto ga koristite u sudnici?" "Ne", ree enaro. "ena mi ga je poklonila", objasnio je, "za roendan." Zurio je u kompas. "E, pa", ree on, "ne postrojavaju se po nekom pravilu... Mislim da su n egde u pravcu severoistok-jugozapad, neto tako..." Eli ree: "Moda uju neto, okreu glave da neto uju..." Grant se namrtio. "Ili je to samo ritualno ponaanje", ree ona, "specifino za jednu vrstu, po emu se razlikuju od ostalih. Ili moda to i nema neko dublje znaenje." Eli uzdahnu. "Il i su uvrnuti. Moda su dinosaurusi uvrnuti. Ili je to neka vrsta sporazumevanja." Grant je mislio isto. Pele se prostorno sporazumevaju, tako to izvode neku vr stu plesa. Moda i dinosaurusi mogu neto slino. enaro ih je posmatrao i rekao: "Zato ne iziu napolje?" "Oni su none ivotinje." "Da, ali meni se ini kao da se kriju." Grant je slegnuo ramenima. Sledeeg trenutka bebe su poele da uzbueno pite i ska kuu. Odrasli su jedan tren znatieljno posmatrali. A onda, uz hukanje i krianje koje je odjekivalo u tamnom peinskom prostoru, svi dinosaurusi naglo su se okrenuli i zadili niz betonski tunel, u tamu. HAMOND Don Hamond teko se spustio na mokru zemlju na padini i pokuao da doe do daha. B lagi Boe, ala je vrue. Vrue i vlano. Oseao se kao da die kroz suner. Pogledao je dole na dno potoka, sada etrdeset stopa ispod njega. inilo mu se da su proli sati otkad je ostavio vodu koja je uborila i poeo da se penje uzbrdo. Z glob mu je sada bio natekao i tamnoljubiast. Uopte nije mogao da se osloni na njeg a. Morao je da skae uzbrdo na drugoj nogi, koja je sada gorela od bola usled napo ra. A bio je i edan. Pre nego to je ostavio potoi, napio se iz njega, iako je znao da to nije pametno. Sada je oseao vrtoglavicu i svet se ponekad okretao oko njega . Imao je problema sa ravnoteom. Ali znao je da mora da se popne gore i vrati na stazu. Tokom proteklog sata nekoliko puta mu se uinilo da uje korake i svaki put j e vikao u pomo. Ali, nekako, glas mu nije dopirao dovoljno daleko; nisu ga spasil i. I tako, dok je popodne odmicalo, poinjao je da shvata da e morati da se popne g ore, sa ozleenom nogom ili ne. A to je sada radio. Ta prokleta deca. Hamond je odmahnuo glavom, pokuavajui da je razbistri. Peo se vie od jednog sa ta i preao je samo treinu puta do vrha. A bio je umoran, dahtao je kao kakav mator pas. Noga mu je pulsirala. Vrtelo mu se u glavi. Naravno, znao je da mu ne pret i nikakva opasnost - pobogu, gotovo moe da vidi svoj bungalov - ali morao je da p rizna da je umoran. Dok je sedeo na padini, otkrio je da vie uopte ne eli da se pok ree. A zato i ne bio umoran? pomislio je. Imao je sedamdeset est godina. To nisu g odine da se penje unaokolo po brdima. ak i kad je ovek, kao Hamond, u vrhunskoj kon diciji za svoje godine. Lino, oekivao je da e doiveti stotu. Bilo je to samo pitanje voenja rauna o sebi, o voenja rauna o stvarima kako nailaze. Naravno da je imao pun o razloga da ivi. Ostale parkove da sagradi. Ostala uda da stvori... uo je cianje, a onda i avrljanje. Neke ptiice, skakuu po niskom rastinju. Celo p osle podne uo je neke ivotinjice. Ovde je bilo svaega: pacova, oposuma, zmija. Cianje je postalo glasnije i delii zemlje otkotrljali su se nizbrdo pored nje ga. Neto je dolazilo. Onda je ugledao tamnozelenu ivotinju kako skakue nizbrdo prem a njemu... i jo jednu... i jo jednu. Kompii, pomisli on. Proela ga je jeza.

Leinari. Kompii nisu delovali opasno. Bili su veliki kao pilii i kretali su se gore-do le uz nervozne trzaje, kao pilii. Meutim, on je znao da su otrovni. Njihovi ugrizi unosili su otrov sporog dejstva koji su koristili da ubiju osakaene ivotinje. Osakaene ivotinje, pomisli on, namrten. Prvi kompi seo je na padinu i netremice ga posmatrao. Ostao je oko pet stopa dalje, van Hamondovog domaaja i samo ga posmatrao. Uskoro su stigli i ostali i s tali u red. Gledali ga. Skakali su gore-dole, avrljali i mahali malim ruicama s ka ndama. "I! Bei!" ree on i baci kamen. Kompii su se povukli, ali samo stopu-dve. Nisu se plaili. inilo se kao da znaj u da ne moe da ih povredi. Ljutito, Hamond je odlomio granu sa drveta i zamahao njome prema njima. Kom pii su odskakali, hvatali se za lie, veselo ciali. izgledalo je kao da misle da se o n igra. Ponovo je pomislio na otrov. Setio se da je jednog od hranilaca ujeo kompi u kavezu. Hranilac je rekao da je otrov bio kao narkotik - umirivao je, izazivao san. Bez bola. Samo ti se spava. Do avola s tim, pomisli on. Hamond je podigao kamen, paljivo naciljao i bacio ga. Pogodio je jednog kompia pravo u grudi. ivotinjica je uzbunjeno vrisnula kad je pala unazad i preturila se preko glave. Ostale ivotinje smesta su se povukle. Tako je bolje. Hamond se okrenuo i ponovo poeo da se penje. Drao se obema rukama za grane i skakutao na levoj nozi, oseajui bol u bedru. Nije preao vie od deset stopa, kad mu j e jedan kompi skoio na lea. Divlje je zamahao rukama i zbacio ivotinju, meutim, izgub io je ravnoteu i skliznuo nizbrdo. Kad se zaustavio, drugi kompi bacio se napred i odgizao mu parence mesa s ruke. Uasnuto je pogledao krv koja mu je tekla preko pr stiju. Okrenuo se i ponovo poeo da se vere uzbrdo. Jo jedan kompi skoio mu je na lea i on oseti kratak, otar bol kada ga je ujeo za stranju stranu vrata. Hamond je vrisnuo i udarcem sklonio ivotinju. Okrenuo se li cem prema ivotinjama, teko diui, a oni su stajali svuda oko njega, skakali gore-dole i krivili vratove, posmatrali ga. Osetio je kako mu sa mesta ugriza na vratu to plota tee kroz ramena, niz kimu. Leao je leima na padini i poeo da osea udno oputanje, odvajanje od samog sebe. Al i shvatio je nita nije pogreno. Nije nainjena nikakva greka. Malkolm je potpuno pogr eio u svojoj analizi. Hamond je leao jako miran, miran kao dete u kolevci, i oseao se savreno spokojno. Kada je sledei kompi priao i ujeo ga za lanak, preko volje je po kuao da ga utne. ivotinjice su mu prile. Uskoro su avrljale svuda oko njega, poput uz buenih ptica. Podigao je glavu kad mu je jedan drugi kompi skoio na grudi; ivotinja je bila iznenaujue laka i nena. Hamond je osetio samo slabu bol, jako slabu, kad je kompi poeo da mu grize vrat. PLAA Jurei dinosauruse, pratei betonske krivine i nagibe, Grant je iznenada izlete o iz peinskog otvora i obreo se na plai, gledajui u Pacifik. Svuda oko njega mladi velociraptori vijali su se i skakutali po pesku. Meutim, jedna po jedna, ivotinje su se vratile u senku palmi na ivici movare mangrova i ostale tamo da stoje, porea ne na svoj udan nain, i posmatraju okean. Ukoeno su zurile u pravcu juga. "Ne shvatam", ree enaro. "Ni ja", ree Grant, "osim to oigledno ne vole sunce." Na plai nije bilo neto pos ebno sunano; vetar je nosio laku izmaglicu, a okean je bio mutan. Ali zato su tako nenadano napustili leglo? ta je dovelo celu koloniju na plau? enaro je podigao brojanik sata i pogledao u pravcu u kome su ivotinje stajale. "Severoistok-jugozapad. Isto kao i pre." Iza plae, dublje meu drveem, uli su brujanje elektrine ograde. "Barem znamo kak o iziu izvan ograde", ree Eli. uli su tutnjanje morskih dizel-motora i kroz maglu ugledali brod koji se pom aljao na jugu. Veliki teretnjak polako se kretao ka severu. "Znai, zato su izili?" ree enaro.

Grant klimnu glavom. "Mora da su uli da dolazi." Dok je teretnjak prolazio, ivotinje su ga posmatrale, utke stojei, osim to bi p ovremeno neka zaavrljala ili ciknula. Grant je bio zapanjen usklaenou njihovog ponaan ja, nainom na koji su se kretali i delovali kao grupa. Ali moda to i nije bilo tak o tajanstveno. U svom umu, ponovo je razvijao film dogaaja koji su otpoeli u peini. Prvo su se bebe uznemirile. Zatim su i odrasli primetili. A na kraju sve ivo tinje su u stammpedu pojurile prema obali. Taj redosled dogaaja kao da je govorio da su mlae ivotinje, sa otrijim sluhom, prve otkrile brod. Onda su odrasli poveli trupu napolje na plau. I dok je Grant gledao, video je da su odrasli sad preuzeli brigu. Du plae postojala je oigledna prostorna organizacija, a nain na koji su se iv otinje rasporeivale, nije bio slobodan i pomerljiv, kao unutra. Vie je bio pravila n, gotovo vojniki. Odrasle ivotinje bile su razmaknute na svakih desetak jardi, sv aka okruena skupinom beba. Mladunad je bila rasporeena izmeu, i to neto ispred, odras lih. Ali Grant je takoe uoio da svi odrasli nisu jednaki. Bila je tu jedna enka sa prepoznatljivom prugom du glave, a ona je bila u samom sreditu grupe koja se raspo reivala du plae. Ta ista enka stajala je i u sreditu podruja legla. Pretpostavljao je da su, kao i odreene skupine majmuna, raptori organizovani kao matrijahatni opor, a da je je prugasta ivotinja alfa enka kolonije. Primetio je da su mujaci rasporeeni u odbrambenoj formaciji po obodu grupe. Ali za razliku od majmuna, koji su bili labavo i rastegljivo organizovani, dinosaurusi su se rasporedili u krutoj forma ciji - inilo se, gotovo vojnikoj. A tu je bila i udnovata severoistono-jugozapadna o rijentacija. To je prevazilazilo Grantove mogunosti. Meutim, on nekako i nije bio iznenaen. Paleontolozi su toliko dugo ve iskopavali kosti da su zaboravili koliko je malo informacija mogue napabiriti iz skeleta. Kosti mogu poneto rei o optem izgled u neke ivotinje, njenoj visini i teini. Moda mogu rei i neto o tome kako su miii bili ezani i, iz toga, poneto o grubom ponaanju ivotinje tokom njenog veka. Moda mogu prui ti podatke o nekoliko bolesti koje napadaju kosti. Meutim, skelet je, zaista, jad na stvarica da se iz nje pokua da izvede zakljuak o ukupnom ponaanju nekog organizma . A poto su kosti bile jedino to su paleontolozi imali, morali su ih ih koristi ti. Kao i ostali paleontolozi, i Grant je postao pravi strunjak za rad sa kostima . I negde du puta, poeo je da zaboravlja neto to nije mogue dokazati - da su dinosaur usi moda bili potpuno razliite ivotinje, da su njihovo ponaanje i drutveni ivot bili o rganizovani na nain potpuno tajanstven njihovim potomcima, sisarima. Da, poto su d inosaurusi u sutini ptice... "O, moj Boe", ree Grant. Netremice je posmatrao raptore, poreane du obale u krutoj formaciji, kako utke posmatraju brod. I iznenada shvatio u ta gleda. "Ove ivotinje", ree enaro, vrtei glavom, "izgleda da oajniki pokuavaju da pobegnu odavde." "Ne", ree Grant. "One uopte ne ele da pobegnu." "Ne ele?" Ne", ree Grant. "One ele da migriraju." PRIBLIAVANJE TAMI "Migracija", ree Eli. "To je fantastino." "Da", ree Grant. iroko se osmehivao. Eli ree: "ta misli, gde ele da odu?" "Ne znam", ree Grant, a onda je veliki helikopteri izletee kroz maglu, grmei i kruei, trupova otealih od naoruanja. Raptori su se uspanieno razbeali kad je jedan he likopter napravio krug i vratio se, pratei liniju obale, a zatim zauzeo poloaj da sleti na plau. Vrata su se irom otvorila i vojnici u maslinastim uniformama trei poh itae prema njima. Grant je uo brzu izmenu rei na panskom i video da je Maldun sa dec om ve u helikopteru. Jedan od vojnika ree na engleskom: "Molim vas, poete s nama. M olim vas, nema vremena ovde." Grant je pogledao nazad na plau gde su bili raptori, meutim, njih nije bilo. Sve ivotinje su nestale. Kao da ih nikad nije ni bilo. Vojnici su ga vukli, a on je dopustio da ga vode ispred bodea, i popeo se kroz velika vrata. Maldun se nagn uo i viknuo u Grantovo uvo: "Hoe da odmah odemo. Sad e to da izvedu!"

Vojnici su gurnuli Granta, Eli i enara na nedita i pomogli im da privrste sigu rnosne pojaseve. Tim i Leksi su im mahnuli i on je iznenada shvatio koliko su on i mladi, i kako su iscrpljeni. Leksi je zevala, naslonjena na bratovo rame. Jedan stareina priao je Grantu i viknuo: "Senjor: jeste li vi odgovorno lice? " "Ne", ree Grant. "Nisam." "A ko je onda odgovorno lice, moliu?" "Ne znam." Oficir je onda otiao do enara i postavio isto pitanje: "Jeste li vi odogovorn o lice?" "Ne", ree enaro. Oficir je pogledao Eli, ali njoj nije nita rekao. Vrata su ostala otvorena d ok se helikopter podizao s plae i Grant se nagnuo da vidi da li moe da baci posled nji pogled na raptore, meutim, helikopter je ve bio iznad palmi, kreui se preko ostr va, na sever. Grant se nagnuo prema Maldunu i viknuo: "ta je s ostalima?" Maldun je vikao: Ve su odveli Hardinga i neke radnike. Hamond je doiveo nesreu . Nali su ga na brdu pored njegovog bungalova. Mora da je pao." "Je li dobro?" upita Grant. "Ne. Dohvatili su kompii." "ta je s Malkolmom?" upita Grant. Maldun odmahnu glavom. Grant je bio suvie umoran da bi mnogo toga oseao. Okrenuo se i pogledao nazad kroz vrata. Smrkavalo se i u svetlu koje je bledelo jedva je spazio malog reksa , krvavih usta, nagnutog nad hadrosaurusa pored ivice lagune; kada je helikopter proao, podigao je glavu i zarikao. Negde iza sebe uli su eksplozije, a onda ispred sebe ugledali helikopter kak o krui kroz maglu iznad centra za posetioce; trenutak kasnije zgrada je buknula u obliku svetlonarandaste vatrene lopte i Leksi poe da plae. Eli ju je zagrlila i po kuavala da je navede da ne gleda. Grant je gledao dole na zemlju i poslednji put spazio hipsilofonte, koji su skakali skladno kao gazele, pre nego to je jo jedna eksplozija blesnula ispod nji h. Njihov helikopter dobijao je na visini, a onda krenuo na istok, preko okeana. Grant se zavalio u seditu. Pomislio je na dinosauruse kako stoje na plai i pi tao se kuda bi migrirali da su mogli, a onda shvatio da to nikada nee saznati i o setio u isti mah i tugu i olakanje. Stareina je ponovo priao i nagnuo mu se tik uz lice. "Jeste li vi odgovorno l ice?" "Ne", ree Grant. "Molim vas, senjor, ko je odgovoran?" "Niko", ree Grant. Helikopter je dobijao na brzini dok je hrlio kopnu. Sad je bilo hladno, a v ojnici su snagom miia zatvorili vrata. Dok su to radili, Grant je samo jo jednom po gledao nazad i video ostrvo na pozadini tamnopurpurnog neba i mora, zaogrnuto gu stom maglom, po kojoj su ostajale mrlje belo-usijanih eksplozija koje su se, jed na za drugom, brzo rasprskavale, dok se nije inilo da celo je ostrvo uareno, svetl a taka koja se smanjuje na pozadini sve mranije noi. EPILOG: SAN HOZE Dani su prolazili. Vlada je bila ljubazna i smestila ih u lep hotel u San H ozeu. Bili su slobodni da dolaze i odlaze, i da zovu koga god hoe. Meutim, nije im bilo doputeno da napuste zemlju. Svakoga dana jedan mladi iz amerike ambasade dola zio je da ih poseti, da ih upita da li im neto treba i da objasni da Vaington ini s ve to je u njegovoj moi da ubrza njihov odlazak. Meutim, prosta injenica bila je da su mnogi ljudi umrli na teritoriji Kostarike. Prosta injenica bila je da je ekolok a katastrofa jedva izbegnuta. Vlada Kostarike oseala je da je bila zavedena i pre varena od strane Dona Hamonda i njegovih planova u vezi ostrva. Pod ovim okolnost ima, vlada nije bila sklona da uri s putanjem preivelih. Nisu ak dopustili ni da se Hamond ili Jan Malkolm sahrane. Naprosto su ekali. Svakoga dana Grantu se inilo da ga vode u drugu vladinu kancelariju i da ga

ispituje dugi ljubazan, inteligentan vladin slubenik. Naterali su ga da iznova i iznova pria svoju priu. Kako je sreo Dona Hamonda. ta je znao o projektu. Kako je pr imio faks iz Njujorka. Zato je otiao na ostrvo. ta se dogodilo na ostrvu. Iste pojedinosti, iznova i iznova, dan za danom. Ista pria. Dugo vremena Gra nt je verovao da oni misle da ih lae i da postoji neto to su eleli da im kae, iako ni je mogao da zamisli ta. A ipak, na neki udan nain, inilo se kao da ekaju. Najzad, jednog popodneva sedeo je pored bazena u hotelu i gledao kako se Ti m i Leksi prskaju, kada mu je priao jedan Amerikanac u kaki odelu. "Mi se nikada nismo sreli", ree taj Amerikanac. "Ja se zovem marti Guitierez . Ja sam istraiva, ovde u stanici Karara." Grant ree: "Vi ste onaj koji je pronaao originalni primerak Prokompsognathusa ." "Da, tako je." Guitierez je seo pored njega. "Mora da udite za kuom." "Da", ree Grant. "Ostalo mi je samo jo nekoliko dana za iskopavanje pre zime. Znate, u Montani prvi sneg obino dolazi u avgustu." Guitierez ree: "Da li je zato Hamondova zadubina potpomagala iskopavanja na s everu? Zato to je verovatnije da e se neoteeni genetiki materijal dinosaurusa dobiti iz hladnijh klimata?" "Da, petpostavljam." Guitierez klimnu glavom. "Bio je mudar ovek, gospodin Hamond." Grant je utao. Guitierez se zavalio u stolicu pored bazena. "Vlasti vam nita ne govore", konano prozbori Guiterez. "Zato to se plae, a moda i zato to su kivni na vas. Meutim, neto vrlo neobino deava se u seoskim oblastima." "Ujedaju bebe?" Ne, hvala Bogu, to je prestalo. Ali ima neto drugo. Ovog prolea, u oblasti Is maloja, koja je na severu, neke nepoznate ivotinje jele su useve na jako neobian n ain. Kretale su se svakog dana u pravoj liniji - pravoj gotovo kao strela - od ob ale, u planine, u dunglu." Grant se uspravio u stolici. "Kao da migriraju", ree Guitierez. "ta kaete?" "Kakve useve?" upita Grant. E pa, to je udno. Jedu samo agama mahune i soju, a ponekad i pilie." Grant ree: "Hranu bogatu lizinom. ta se dogodilo s tim ivotinjama?" "Po svoj prilici", ree Guitierez, "uli su u dungle. U svakom sluaju, nisu pronae ne. Naravno, bilo bi teko traiti ih u dungli. Traganje po Ismaloja planinama trajal o bi godinama, verovatno bez ikakvog rezultata." "A nas dre ovde zato to..." Guitierez slegnu ramenima. "Vlada je zabrinuta. Moda ima jo ivotinja. Jo proble ma. Oprezni su." "ta vi mislite, da li ima jo ivotinja?" upita Grant. "Ne bih mogao da kaem. Moete li vi?" "Ne", ree Grant. "Ne mogu." "Ali pretpostavljate?" Grant klimnu glavom. "Da. Mogue je da ih ima." "Slaem se." Guitierez se podigao sa stolice. Mahnuo je Timu i Leksi koji su se igrali u bazenu. "Verovatno e decu poslati kui", ree on. "Nema razloga da to ne uine." Stavi o je naoare za sunce. "Uivajte u svom boravku kod nas, doktore Grant. Ovo je lepa zemlja." Grant ree: "Kaete mi da nikud neemo ii?" "Niko od nas nikud ne ide, doktore Grant", ree Guitierez, smeei se. A onda se okrenuo i poao nazad ka ulazu u hotel. ZAHVALNICE Tokom pripremanja ovog romana, naiao sam na radove mnogih cenjenih paleontol oga, posebno Roberta Bakera, Dona Hornera, Dona Ostroma i Gregorija Pola. Takoe sam se koristio radovima nove generacije ilustratora, ukljuujui Keneta Karpentera, Ma rgaret Kolbert, Stivena i Silvije erkas, Dona Gara, Marka Haleta, Daglasa Henderson a i Vilijama Stauta, ija rekonstrukcija ukljuuuje u sebe nova shvatanja o ponaanju d inosaurusa.

Odreene ideje o paleo-DNK, genetskom materijalu izumrlih ivotinja, predstavlj ene u ovoj knjizi, prvi je uobliio arls Pelegrino, na osnovu istraivanja Dorda O. Poi nara, mlaeg i Roberte Hes, koji su na Berkliju oformili Grupu za prouavanje DNK iz umrlih vrsta. Neke rasprave o teoriji haosa delimino potiu iz komentara Ajvara Eke landa i Dejmsa Glejka. Kompjuterski programi Boba Grosa inspirisali su neke crtee. Rad pokojnog Hajnca Pagelsa potakao je na Jana Malkolma. Meutim, ova knjiga je iskljuivo prozno ostvarenje, a pogledi ovde izraeni lino moji, kao i bilo koje injenine pogreke koje postoje u tekstu.