Dr Vladimir Gliin, molekularni biolog, o nauci bez politike i politizovanoj "nauci"

Univerzitet i SANU - zatitnici najgoreg intelektualnog be!a"a

Srpski akademici su zati!eni kao medvedi, Mira Markovi! nije "lan Ruske akademije nauka, a Duan Kanazir je ministar nauke zato to ga niko nita ne pita. Pri!e o tome da kod nas postoji vrhunska nauka su obi!no blefiranje. Iskreno govore"i - mi nemamo nikakvu nauku. Evo, sad je predvi#ena privatizacija Instituta u Vin!i. $ovek bi trebalo da bude ba patoloki tip, pa da misli: "Kupujem Vin!u zbog nauke", kae dr Vladimir Gliin, molekularni biolog i predsednik Upravnog odbora Instituta za molekularnu genetiku i genetski inenjering u Beogradu. Zato se onda privatizuju neki instituti?

Kad smo to pitali Duana Kanazira, ministra za nauku, on pojma nije imao. Kae: "Nisam jutros !itao novine". Zna!i, njega niko i ne pita. Zato su ga i postavili za ministra. Predvi#eno je da se privatizuju: Institut u Vin!i, Institut za fiziku, Institut za ispitivanje materijala i Institut za kriminoloka istraivanja. Njihov jedini zajedni!ki imenitelj je to to imaju dobru infrastrukturu. Te institute neko "e kupiti zbog dobre zgrade, vodovodnih instalacija, radionica ili prilaznih puteva, a ne zbog nauke, jer u njima nema nauke. Zato to nema opreme, ili nema stru!njaka?

Nema ni opreme, ni stru!njaka. Nema ni!ega. Evo vam drasti!nog primera. Sve novine su pisale da u "Vin!i" pravimo akcelerator po imenu Tesla. Iza toga stoji julovski lobi u Vin!i, a dravu "e ovo kotati dvadesetak miliona dolara. Poto su svi govorili da "Vin!u" treba ukinuti, oni sad, dabome, kroz politiku, ho"e da nateraju dravu da ulae u skupu opremu da bi imali razlog da postoje, da bi mogli da kau: "Ne moemo sad da odustanemo, kad smo toliko investirali". Pri!aju da je to projekat koji "e biti vaan za ceo Balkan, da "e se Bugarska uklju!iti u finansiranje. To je la! bugarska nauka je u kolapsu i ne pada im na pamet da troe pare na takve stvari. Uostalom, zato o svemu niko ne pita fizi!are. Predsednik Nau!nog saveta u "Vin!i" je Duan Kanazir. On je lekar, ne zna ni biologiju, a kamoli fiziku. "esto se tvrdi da su sankcije uzrok tekog stanja.

Institut u kome radim su svi u svetu veoma mnogo pomagali za vreme sankcija. Pomagali su i li!no, i kao drave, i kao institucije, jer nisu eleli da potonemo. Mi sankcije nismo ni osetili. Nema tu ljubavi, niti neke li!ne simpatije. Na li!ne simpatije se ne dobijaju pare u inostranstvu. Najbitnije je ta si uradio. Mora imati neke nau!ne akreditive, neku biografiju... Ti "drugovi" koji se na Univerzitetu ale da nemaju opremu, !asopise i hemikalije, moda su i zasluili da nemaju. Da budemo sasvim iskreni. Ako je negativna selekcija napravljena svugde, nema razloga da se veruje da su Univerzitet i SANU bili oaze. Sankcije su moda bile i dobre, jer zahvaljuju"i njima sad znamo ko iz Beograda i Srbije ima neki nau!ni renome u svetu. Oni koji se ale da ne dobijaju nita bili su i pre sankcija lokalni nau!nici koje je reim podravao. Dobijali su oktobarske i julske nagrade, to je stvaralo iluziju da imamo neku nauku. To je sve bilo lano. Sada se pokazalo da inostranstvo ne"e da daje pare "Vin!i" ili Institutu za fiziku, jer nita ne dobija za uzvrat. Ova drava nema vie pare da ih pla"a. Ali i

da ima, zato da im plati? Ja sam se vie od trideset godina borio da svi nai projekti pro#u me#unarodnu recenziju i da se sredstva daju samo onima koji se kvalifikuju. I to, naravno, nikada nije bilo prihva#eno.

A ko je bio protiv? Akademija nauka! Rekli su: "Ne"emo valjda da radimo za inostranstvo, iza toga stoji CIA". I mene su zbog ovakvih predloga optuili da sam agent CIA-e. U stvari, ti vajni akademici dobro znaju da, kada bi bili vrednovani po svetskim kriterijumima, ne bi dobili ni dinar. Oni su u svetu bezna!ajni, nepoznati, bezvredni... Neki bi rekli da je to zbog zavere protiv Srba.

Ba tako su i rekli. Svojevremeno su sve novine pisale da je Duan Kanazir kandidat za Nobelovu nagradu. A on u Institut u kome radim, tvrdim to s najve"om odgovorno"u, ne bi mogao da bude ni primljen. Mi smo gledali biografije omladine, mladih nau!nika koji kod nas rade. Njih desetoro ima bolju nau!nu biografiju od Kanazira. Dabome, niti je on bio kandidat za Nobelovu nagradu, niti ju je dobio. Ali su zato u Akademiji po!eli da ire famu o zaveri protiv Srba i tvrdili da Kanazir nije laureat zato to je iz male nacije. Ispalo je da nau!na inteligencija okupljena u SANU ne moe da pro#e u svetu zato to svi mrze Srbe. Potom je to uklopljeno u Memorandum. U stvari, pravi razlog za Memorandum je bilo upravo njihovo nezadovoljstvo to su nepriznati u svetu, a ne elja da se pomogne Srbima. Akademija i Univerzitet imali su klju!an uticaj na neke doga$aje u naoj najnovijoj istoriji, setimo se Osme sednice.

Ti ljudi su nedostatak talenta pokuali da kompenzuju lokalnom politikom. Njihov motiv nije bio poten. Ne kaem da i tamo nema potenih ljudi, ali su oni bez uticaja. Ovo to se zvani!no, institucionalno, predstavlja kao Univerzitet i SANU, postalo je zatitnik najgoreg intelektualnog be!a"a. Kako je nastalo takvo stanje?

Sve ovo je, po!ev od 1945, sistematski ra#eno. Politi!ka oligarhija je namerno stvarala takvo stanje. Dok velika drutva u svetu gaje intelektualnu elitu, ceo komunisti!ki pokret je generalno bio antielitisti!ki. U Rusiji je pre revolucije postojala malobrojna elita, ali ste tada imali Mendeljejeva, vrhunsku muziku, knjievnost... Kad su doli komunisti, napravili su uravnilovku i sve upropastili. To se sad vidi. Gde je danas ruska nauka o kojoj se toliko pri!alo dok je postojao SSSR? Sve su to bile lane veli!ine. Kao naa akademija i Univerzitet. Talentovani mladi ljudi ne mogu ni da do#u na takav univerzitet. Mlad asistent nema anse da postane docent ili profesor ako nije deo politi!kog establimenta. Cela ideja ovog komunisti!kog reima je da mora biti deo !opora da bi bio jak. Na Zapadu si jak, ako si li!no jak. Kad su svojevremeno Lenjinu rekli da Maksima Gorkog le!e lekari-boljevici, on je naredio: "Smesta Gorkom dovedite prave lekare, neka ga Bog sa!uva od lekara-boljevika, svi su oni magarci".

Ma svi oni znaju s kim imaju posla, kao to je i Lenjin znao. Nemojte misliti da MIloevi" ne zna ko je Kanazir. I ba zato zna da sa njim moe da manipulie, jer je i Kanazir svestan da njegov drutveni uticaj u potpunosti zavisi od bliskosti sa reimom. Ovakvi reimi nisu

nimalo naivni. Kad je Tito bio bolestan, kad je bilo stani-pani, nije ga le!io doma"i lekar, ve" su, u skladu sa Lenjinovim savetom, zvali lekare iz inostranstva. Kad su sad le!ili Brenjeva, zvali su Debejkija. Jeljcina...

Da, Jeljcina. Nije vano, sve je to manje-vie isto. Gde je izlaz?

Intelektualni glib je jako dubok i pitanje je da li uopte ima izlaza. Srpski akademici vie ne mogu da predaju ni u Crnoj Gori, a kamoli u svetu. A zati"eni su kao medvedi. Ako "e i dalje da se zabavljaju, neka se zabavljaju, ali drava vie ne bi trebalo da ih privileguje i da im daje pare. A Univerzitet?

Univerzitet treba raspustiti. Proglasiti "bankrot" i uvesti me#unarodni bord vrhunskih svetskih nau!nika, nobelovaca, koji bi odredili ko moe da bude profesor. To bi trebalo da bude privatni univerzitet. Svi dobri univerziteti u Americi su privatni: Harvard, Jejl, Kolumbija, Prinston... Treba napraviti dobar upravni odbor. Ne ovakav kao sad, sa Tomi"em i kim sve ne, ve" me#unarodni bord koji "e vriti kontrolu. Tada "e do"i i novac iz sveta. Kakve su anse da se ovaj predlog prihvati?

Nikakve! Kad budete napisali ovo to govorim, re"i "e da je mene CIA poslala da vam to kaem. Svojevremeno je Milan Pani# predlagao da bacimo doma#e udbenike i prevedemo najbolje ameri!ke. Ni to nije prihva#eno.

Nije. A znate li zato? Poto profesori Beogradskog univerziteta uglavnom nemaju nau!ne radove, izmiljeno je da ne moe postati redovni profesor ako nema skripta ili udbenik. Ne prevodi se jer profesori naeg Univerziteta to ne dozvoljavaju poto svako ima "svoj" udbenik. Dominiraju plagijati i kompilacije iz svetskih udbenika. $esto "autori" ne znaju dobro engleski, pa pogreno prevode neke izraze. Da li je realnije da se ovakav Univerzitet ostavi po strani, a da se napravi neki paralelni, privatni?

To sam predlagao, pa su na mene sko!ili SANU i Univerzitet. Zato ja ne bih napravio privatni univerzitet za molekularnu biologiju, u !iji bord bih uklju!io i svoje prijatelje, nobelovce, i predsednika Ameri!ke akademije nauka?! Ali to se ne dozvoljava. Zakon! Ali Kari#i imaju privatni univerzitet. Ko ne dozvoljava?

E, to je druga stvar. Kari" mora da je platio neto dravi. Ja nemam pare, a nisam, za razliku od Bogoljuba Kari"a, kupio ni plaketu da sam li!nost godine u Americi. Meni ne"e dozvoliti da otvorim univerzitet jer je to suprotno idejama JUL-a i Mire Markovi", koja je naro!iti primer intelektualnog be!a"a. Ona tvrdi da je !lan Ruske akademije nauka, a to je najobi!nija la. Niti je !lan, niti je ikada bila. Kako ste pod takvim okolnostima uspeli da osnujete Institut za molekularnu genetiku i genetsko inenjerstvo?

Slu!ajno. To je greka sistema. Pomoglo nam je to to je raspad Jugoslavije ve" po!eo, a tada, pre desetak godina, Srbija nije imala ni jednu nau!nu ustanovu svetskog renomea. Duanu $krebi"u je odgovaralo da stvorimo ovaj institut, da bi imao !ime da parira Slovencima i Hrvatima. U naem institutu svako ima kompjuter i vezu sa Internetom. Svi, !ak i najmla# i saradnici, imaju klju! i mogu do"i u Institut i no"u, kad god ho"e. Imaju pravo da koliko god ho"e telefoniraju, u Ameriku, Australiju... Kod nas svako uz doktorat dobija na poklon i Pentium kompjuter, pla"amo trokove Interneta... To je u svetu normalno, a ovde samo mi tako radimo. Zato imamo vrhunske rezultate. Sve to mogu Amerikanci, moemo i mi. Moete li da klonirate predsednika Miloevi#a?

Mislim da bismo mogli, ali to ne"emo da uradimo. Iz patriotskih razloga.