Uvod

Ljudi su danas oduevljeni svojom civilizacijom. A kako da ne budu, kada su sebi izgradili svet iz
snova. Nekada su ljudi iveli u stalnom strahu od divljih zveri a potom od varvarskih naroda, ali
toga vie nema. Sve je to ovek istrebio, a ono malo to je ostalo nalazi se iza reetaka ili u dobro
uvanim rezervatima. Kada je ovek u tom poduhvatu uspeo, ve nije imao prepreku da sebi gradi
ovu velianstvenu civilizaciju. Danas ovek moe da komunicira sa svim ljudima na svetu jer ima
mobilni telefon, a nekada je morao satima ii do susednog sela da bi razgovarao sa nekim ko nije iz
njegovog sela. A tek putovanje, danas ovek dorukuje u Evropi, rua u Aziji, i avo e ga znati gde
veera. A nekada je morao peke, ceo dan je peaio do susednog sela, sve dok nije ukrotio konja u
Pontskoj niziji. Uzjahivanje konja u Pontskoj niziji bio je prvi civilizacijski pomak u ovekovom
putovanju i komunikaciji, tad je ve bio na konju.
Danas iz ove civilizacije kada ovek pomisli na ovekov peinski ivot, on mora doi do zakljuka
da je uinio velianstven napredak. A sve je to ovek stvorio svojim rukama i zahvaljujui svom
znanju.
Znanje i samo znanje oveku omoguava napredak. To je ovek dananjice shvatio,
i ulae velike napore i novac u obrazovanje narodnih masa. Dananja civilizacija preko svojih vlada
ne dozvoljava ni jednom pojedincu da nema znanja. Znanje se stie u koli i zbog toga je kolovanje
obavezno. Nije kolovanje obavezno da bi se deca kinjila, kako neki pakosnici govore, nego je
kolovanje iz isto humanih razloga. Jer nekolovan ovek ne moe uivati u blagodetima dananje
velianstvene civilizacije. Nekolovan ovek ne moe znati nita znaajno, jer se znanje stie u
koli. A koliko je tek uskraen time to mu je uskraen kompjuter sa nebrojenim igricama, koje
oveku mnogo pomau da uiva u dananjoj velianstvenoj civilizaciji.
Zbog toga je od velikog znaaja za oveka da poznaje rad na kompjuteru. Kompjuter igra veliki
znaaj u edukaciji oveanstva i zato mu vlast pridaje veliki znaaj. Ve se govori kako se
nepismenima smatraju svi oni koji ne znaju rad sa kompjuterom. Poeljno je poznavanje makar
toliko da moe komunicirati sa poznatima i nepoznatima. Koliko je to bezbednije od razgovora
uivo sa prijateljima i susedima, gde se mogu zaraditi kojekavi virusi i gde se mora paziti ta se
govori.
U svakom sluaju jasno je da je ovek dostigao nesluene visine, takva je opta ocena naunika i
mislilaca dananjice.
Ali, ima pojedinih uenjaka koji kau da ovek nije napredovao, nego je propadao. Stare civilizacije
su bile duhovne a samim tim i dobre, a dananja je materijalistika i grabeljiva. Dananja
civilizacija je samo jedan bletavi varvarizam, ba tako kau: bletavi varvarizam. Ovakvih je
uenjaka vrlo malo i nemaju nikakav znaaj ni uticaj u narodu. Ovakva se nauka ne ui u koli, a
danas su ljudi kolovani pa ue o velianstvenoj civilizaciji.
Ipak, ostaje pitanje: kako je mogue da ocena ovih pojedinaca bude potpuno suprotna od utvrene i
vaee nauke? Dok masa tvrdi da je najbolja, neki pojedinci tvrde da je najgora.
Ni jedni ni drugi ne prilau materijalne dokaze za svoje uenje, ali masa je uvek jaa od pojedinaca,
pa je zato njihova nauka vaea.
Da li je uopte mogue dokazati da je jedna od ove dve nauke ispravna ili lana?
Mogue je.
Dokazi postoje i nisu malobrojni. Sve ljudske umotvorine su dokaz da je jedna od ovih lana,a
druga ispravna. Dokaz su svi narodni obiaji, sva narodna usmena knjievnost (pripovetke, bajke,
basne, poslovice itd.) sva stara knjievnost (bez obzira ta pie i o emu pie, bez obzira iz koje je
zemlje i kojega vremena). A dokaz su i svi filozofi i umetnici koji su pisali do sredine 19.veka, i
mnogi koji su pisali posle tog vremena.

Dakle, dokazi postoje, dokazi nisu skriveni, potrebno je ljudima samo pokazati dokaze i sami e
prepoznati ta je la, a ta istina.
A inae, sve to ovek danas ui, sve je la. Ova ocena je malo preterana jer ima i istinitih nauka.
Naprimer, istinita nauka je matematika, zatim ne mogu trenutno da se setim, ali ubeen sam da
ima jo koja.
ovek je danas oduevljen svojim znanjem, i svoje doba naziva dobom znanja. A stvar sa ljudskom
naukom stoji ovako:
ovek sve zna o jeziku, samo ne zna ta je to jezik.
Dananji filozofi pojma nemaju o emu govore stari filozofi, a sebe smatraju njihovim
naslednicima. I, naravno, sebe smatraju veim filozofima, to zbog evolucije to zbog vie kole.
Nauka nema pojma ta predstavljaju narodni obiaji, i zato postoje.
Nauka nema pojma ta kazuju bajke, basne, legende, poslovice, pripovetke i sva usmena
knjievnost.
Nauka nema pojma ta je to mitologija i ko su mitski bogovi i junaci.
Verski uenjaci nemaju pojma o emu govore njihove Svete knjige, u koje se oni zaklinju kao
pagani u idole.
Sa istorijom je isti sluaj, danas narodi batine Holivudistoriju, i spremni su i zaratiti zbog nje.
Ako nekoga zanima istina o ljudskoj nauci danas,do istine e sam doi, uz pomo ove knjige.
Jedinu istinsku vrednost za oveka ima znanje za koje se sam uveri da je istinito, svako drugo
znanje mora biti pod znakom pitanja.Tako nam govore stari filozofi i tako bi trebalo uiti oveka od
malih nogu, da bi kada odraste zaista bio ovek. Ali toga danas nema, danas oveja glava slui kao
neto to se puni kojeime. Dananje znanje je knjiko znanje i ovek je kao voz koji je postavljen
na ine, i mimo ina ne zna za drugi put. I tako ovek danas putuje kroz ivot utvrenim stazama,
nekad kroz lepe predele a nekad kroz tunele, ali mimo utvrenih trasa nikada.
A nauku o prihvatanju samo one nauke za koju je nesumnjivo utvreno da je istinita, niko od
dananjih mislilaca i ne pominje. To je i razumljivo jer su dananji mislioci proizvod novoga
kolstva, oni su edukovani za kretanje po utvrenim putevima.
U stvari, i nije ba potpuno razumljivo. Razumljivo je da programirana maina radi po programu i
da se voz kree po postavljenim inama, ali ovek nije maina! Nije razumljivo da ovek vie
veruje tuim reima nego svojim oima i svom razumu, a ipak je tako.
udo je to veliko.
Stari filozofi kau da je filozofija nastala iz uenja, novi filozofi su to bez uenja prihvatili. Jer
poznato je da su oni iveli u doba neznanja, pa su se svaemu udili. A ovek danas nema emu da
se udi, sve je danas nauka objasnila i turila u knjige ili na internet. I kako da se danas ovek
neemu udi? Uostalom, uenje oveku danas nije ni potrebno. Sve to danas ovek ne zna a eli
da zna, dobie u koli ili na internetu. Zbog toga su danas kola i kompjuter od velikog znaaja za
edukaciju puanstva. I zbog toga se ine nadljudski napori da edukacija nikoga ne omai, jer samo
edukovani mogu nai sreu u ovom i ovakvom svetu.
I zaista,danas je edukacija uzela maha.itav region a i ire, jekom jei reju edukacija. Prosvetari,
politiari, privrednici, umetnici, zabavljai, sportisti, svi u glas klikuju: edukacija! Edukacija nije
zahvatila samo elitu, ona je uhvatila korena i kod prostoga puka. Jedan koji prekopava smee na
gradskoj deponiji, pun optimizma izjavljuje da mu je edukacija mnogo
pomogla u prepoznavanju smea. Do sada je on, kae, kopao po smeu bez edukacije, a sada kad je
edukovan on tano zna ta kopa. I ne zaboravlja da se zahvali onima koji su ga edukovali, kako i
prilii edukovanom lanu edukovane zajednice.

Dakle, u staro doba su se ljudi udili, i tako dolazili do filozofije.

Danas se ovek ne udi zato to je edukovan,a edukacija i uenje ne idu zajedno. Edukovani se
niemu ne udi niti dvoumi, kao to ni voz ne dvoumi na koju e stranu okrenuti.
A ako neko eli da bude filozof on izui filozofsku kolu, i za dokaz da je edukovan dobije diplomu.
Nekada je priprosti narod govorio: Nema leba bez motike! A danas edukovani kliku: Nema
budunosti bez edukacije!
Edukovani su vrsto uvereni da samo edukovanima pripada budunost, zato oni svoje uverenje
brane i edukacijom i orujem. Oni ne ele budunost samo za sebe, oni ele u budunost sa svom
sirotinjom ovoga sveta.
Ovi edukovani ovekoljupci su tako edukovani da bez nesretne sirotinje ne mogu iveti. Zato oni i
ne pomiljaju da ulaze u budunost bez nesretne sirotinje. Pa, ako nesretnu sirotinju ne mogu
edukovati, primorani su da potegnu oruje. Nema njima ivota bez nesretne sirotinje, tako su
edukovani i to ti je.
Velika je ljudska srea to i u nesretnoj sirotinji ima edukovanih koji su se stavili na stranu
edukovanih, te ine sve da te nesretnike uvedu u budunost.
Edukovani su ve u budunosti, a nesretna sirotinja tek treba da je dostigne. Ali ima nekih koji ne
ele da se edukuju i takvi da uu u budunost.
Ovima edukovani zameraju da su im pogledi uprti u prolost, a trebalo bi da gledaju samo u
budunost.
Ovi odgovaraju narodnom poslovicom:
Oni koji ne potuju svoju prolost, imaju malo nade za svoju budunost.
Edukovani upozoravaju da takvo ponaanje moe izazvati prezir kod edukovane zajednice.
Neuki opet poteu narodnu mudrost:
Ne stidi se prezira neistog i poruge glupog!
Edukovani poteu gomilu svojih aduta u ime edukovane zajednice.
Neuki uzvraaju narodnom mudrou:
Bolje biti u svojoj kui glava, nego u tuoj rep.
Teko zemlji gde gospodar na tue oi gleda.
Od svih zlotvora, domai je najgori.
Edukovanima je jasno da su ovi needukovani, i da su nekolovani.
Nekolovani odgovaraju mudrou nekolovanog naroda:
Nema budale dok se dobro ne ikoluje.
Edukovani se zgraavaju to nekolovani odbacuju svoju sreu.
Neuka prosta svetina uzvraa neukom narodnom mudrou:
Mlogima je srea, tek prava nesrea.
Ko je ovde u pravu a ko u krivu, pokazae budunost. U tome su saglasni i jedni i drugi.
Needukovani jo dodaju da je budunost ve dola, doneli su je edukovani. Kau neuki, onaj koji
danas troi ono to e njegova deca vraati, taj ivi u budunosti. Dakle, edukovani zaista ive u
budunosti. A ta e biti sa potomstvom, znae se kada potomstvo ue u budunost

Srpski jezik i mrtvi jezici

Sa svojim jezikom neki Srbi nisu zadovoljni i zahtevaju njegovu reformu. Reformu ne zahteva prost
narod nego oni najueniji koji su upoznali uene jezike, i tako spoznali nedostojnost svoga
maternjeg jezika. Nezadovoljnika je bilo i u prolosti, ve u 19-om veku neki koji su visoke kole

zavrili u nemakim zemljama,izrazie nezadovoljstvo srpskim jezikom. Neki su svoj maternji

jezik,sa oitim prezirom nazivali obanskim jezikom baba Stamene.
Nije jasno ta je njima smetalo u maternjem jeziku,ali im je smetalo. Nije prijatno izuiti kolu u
kulturnoj zemlji i nauiti kulturni strani jezik, a onda biti primoran govoriti obanski jezik.
Valjda je to u pitanju?
I danas se javljaju nezadovoljnici i vape za reformom jezika, jezik im ne valja i to ti je. Njima ne
smeta to to se u poslednje vreme u srpski jezik ubrizgavaju tue rei, najee engleske, nego
njima smeta nereformisani srpski jezik. Bez reforme jezika nema nam napretka! vape oni to su
upoznali reformisane jezike.
Oni kao da nisu svesni da su oni maternji jezik ve reformisali i bez reforme. Mnoge rei su oni ve
izbacili iz jezika smatrajui ih tuim, ili su ih smatrali iskrivljenim narodnim izgovorom. A pored
toga oni su pri deobi sa braom delili i rei maternjeg jezika. Tako su razbraa siromaili maternji
jezik i bili primorani da praznine popunjavaju tuim reima. To je bila tiha reforma, ali ovo to se
danas radi prava je revolucija jezika koji se ne moe nazvati maternjim.
Jezik koji se danas uje na ulici i na televiziji nema mater, niti bi i jedna mater pristala da to rodi.
Oni koji piu, jezik im lii na maternji, a oni to govore, Boe sauvaj. To je
srpskolatinskoengleskoneiji jezik, i kao da se utrkuju ko e vie tuih rei rei. Kao da su plaeni
po uinku pa se trude da to vie zarade. Ili to oni ine iz protesta prema nereformisanom jeziku?
Nisu svi kolovani ljudi bili nezadovoljni srpskim jezikom, ak postoje neki koji su ga smatrali
znaajnim jezikom. Gete ga je uio i znao, potom Ranke i Jakob Gim i mnogi drugi poznati ljudi.
Jakob Grim je ak prorokovao da e Evropa uiti srpski jezik, ali je omanuo.
A srpski jezik nije tako bedan kako ga cene neki kolarci, naprotiv, srpski jezik je najznaajniji jezik
oveanstva.Rei su ove krupne, ali su istinite.Kada je oveanstvo vodila glava vodila ga je
srpskim jezikom, a kada je rep preoteo vostvo on ga vodi nekim drugim jezikom.
Za razliku od danas vaee nauke koja za svoju nauku ne prilae dokaze, nego se zaklanja iza
nekakvog autoriteta, ova tvrdnja se moe dokazati. A dokazi su svakom pristupani, jer su ih pune
biblioteke u celome svetu.
Nauka koja se danas ui nastala je u drugoj polovini 19.veka,i do tada se za nju nije znalo. Dananju
nauku utemeljila je takozvana germanska kola, kojoj su dananji uenjaci neizmerno zahvalni.
Ne samo da su im uenjaci zahvalni, nego se oni u ime celog oveanstva zahvaljuju germanskoj
koli to im je skinula mrak sa oiju. A taj mraksu skinuli kada su objasnili o emu govore stare
knjige. A kada su to objasnili onda su oveku objasnili da nema Boga, nego postoji samo majmun.
Samo se budale uzdaju u Boga jer je to fantazija prostoga naroda, a inteligentnom biu kakav je
ovek ne prilii da fantazira.
Onda su kulturnim narodima Evrope objasnili da oni nisu samo Evropljani, nego su oni
Indoevropljani. Indoevropske korene nekih kulturnih Evropljana nali su u starom jeziku sanskritu,
kojim su pisane stare knjige u Indiji. Tako su nastali Indoevropljani koji se nazvae Indogermani, da
bi se znalo poblie koji su.
Iz ove nauke germanske koleizilo je germansko iber ales koje je uhvatilo vrste korene u ovoj
civilizaciji. Ovo uenje je nametnuto narodima celoga sveta, to milom to silom. kolu su
proglasili vrhovnim autoritetom, a onda su u kolu ugradili svoje splaine. I tako je poela
proizvodnja naunika punih zabluda.
Ova slavna kola je pronala Indoevropljane tako to je u sanskritu pronala mnotvo rei iz nekih
evropskih jezika a naroito iz latinskog jezika. Poto su pronali svoje evropske rei u
sanskritu,dooe do zakljuka da im je poreklo zajedniko. Ako jezici imaju zajedniko poreklo
onda i narodi imaju zajedniko poreklo. Ovome nema zamerke, to je logian zakljuak. Problem je
u tome to oni nisu ispitali te zajednike rei. Njihova nauka se svodi na zajednike rei a od jezika

evropskih, latinski je glavni dokaz.

Latinski jezik je jezik starih stanovnika Italije koje su Rimljani asimilirali poetkom treega veka
stare ere. Tako kae nauka, i nju ne zbunjuje to je samo dve-tri decenije ranije Aleksandar
helenizovao i Rimljane i Latine i ceo svet. To nije najvee udo, vee je udo kako su to uinili
Rimljani. Rimljani su preuzeli latinski jezik, pismo i nauku i tako Latini nestadoe.
U staro doba to je bilo mogue jer su to bili ljudi sasvim drugoga naina miljenja, ali danas to ne bi
bilo mogue. Kada bi danas neko preuzeo tui jezik, taj bi nestao, a ne onaj iji je jezik uzeo.
I tako Latini nestadoe a jezik ostade, zbog toga se latinski jezik naziva mrtvi jezik. Pokuavao
sam da ovo shvatim i ne mogu, a itam da to nisu uspeli jo neki ljudi.
Jezik postoji i govori se a ipak nestadoe oni iji je to jezik, a preivee samo oni koji taj jezik
prisvojie. Ovo vie lii na crnu magiju nego na asimilaciju. To e najpre biti, jer je injenica da su
nestali svi narodi koji su imali knjievnost u staro doba. Nestali su svi narodi koji su imali
knjievnost, a opstali su oni narodi koji nisu imali knjievnost.
Kakvo naravouenije iz ovoga moemo izvui?
Dakle, postojao je narod koji je govorio jezik na kojem je pisao knjige, onda je u neko doba taj jezik
prestao da se govori,a uveden je drugi jezik.Ali knjige se ne piu novim jezikom, postoje samo one
knjige koje su pisane mrtvimjezikom.
Narod koji je govorio sanskrit je nestao, nestao je i jezik,ostale su samo knjige i drugih knjiga nema
do njih.
Latini su nestali ali je jezik ostao i bio zvanini jezik carstva. Knjievnosti osim latinske nema u
Italiji sve do Dantea. Latinski jezik je mrtvi jezik i on se govorio u Rimu. Rim je veni grad i
svi putevi vode u Rim. Kada se ovo zna, onda je sasvim razumljivo da se u Rimu govori mrtvim
jezikom. Verovatno da postoje tekstovi koji objanjavaju latinski jezik, koji su meni nedostupni ili
sam ih prevideo, a pored toga latinski jezik bi trebalo da dokae svoje mrtvilo ve svojim
imenom. Boginja Latona je tamna i skrivena, a njen sin Apolon je u sredtu zemlje i on je
tuma svih stvari. Tako kazuje mit, a mi znamo da je i jezik tuma jer bez njega je nemogue
tumaiti. A za onoga koji sedi u sreditu zemlje pre bi se reklo da je mrtav, nego da je iv.
Sa aramejskim jezikom je slino,doao je iz Persije u 6.veku a potom nestao. Za njegova vremena je
napisan Stari zavet. Zanimljivo je da kau uenjaci da je sanskrit u Indiji naputen u 6.veku,a ba
tada se javlja aramejski u Palestini.
U sva etiri jevanelja nam se naglaeno kazuje da je Isusa Hrista pogrebao Josif iz Arimateje.
Slinost imena Arimateje i Aramije je oigledna.
Aramejski jezik je mrtvi jezik, a Josif iz Arimateje sahranjuje. Josif iz Arimateje ne sahranjuje bilo
gde, on sahranjuje u svoj grob.
Josif uze telo, zavi ga u isto platno, i metnu ga u novi svoj grob, koji je bio isekao u kamenu, pa
navali veliki kamen na vrata od groba i otide.
Bilo bi udno da jedan ovek sahranjuje Isusa i da niko drugi nije prisutan, ali ako je Josif iz
Arimateje onda to nije udno, jer izgleda da je to bila njegova dunost.
Matej kae da je Josif bio uenik Isusov i ovek bogat, a Luka kae da je bio ugledan savetnik i
da je sam ekao kraljevstvo Boje. Marko kazuje kao i Luka, a Jovan kae da je Josif bio uenik
Isusov ali tajni.
Tako se kazuje o Josifu iz Arimateje koji je pogrebao Isusa Hrista u svoj novi grob, a zato je to on
uinio razlog valja traiti u imenu grada Arimateje iz kojega Josif dolazi.
A Platon pria mit o Eru iz Armenije koji je glasnik sa onoga sveta, i koji se vratio iz mrtvih i
pria kako je tamo. Ero iz Armenije bio je mrtav dvanaest dana i pria ta je sve video na onome

svetu. Edukovani filozofi e iz ove Platonove prie izvui jedini mogui zakljuak, a to je
primitivno shvatanje starih naroda, i objasnie da Platon nije verovao u te gluposti nego Platon
pria ovo ili ono.
Ovde je vano znati da je Ero iz Armenije, da je bio mrtav, i da je onglasnik sa onoga sveta.
I srpski narod ima Eru sa onoga sveta i o njemu postoji mnotvo pripovedaka. Ero je iz
Hercegovine, i zato mu je ime Ero ili Hero. Dakle Ero ili Hero je glasnik iz sveta mrtvih i kod starih
Helena i kod dananjih Srba. Pored toga, starogrki heroji (heros) su mrtvi, izginuli junaci koji stoje
u sredini izmeu bogova i ljudi. Dakle heroji su veza izmeu bogova i ljudi, a to je i srpski i
Platonov Ero ili Hero. Valjda je jasno da se ime Ero ili Hero i heros odnosi na mrtve, kao to i
Armenija pripada mrtvima.
Ovde bi se mogao pomenuti i Hermes koji je takoe glasnik bogova, i to glasnik ve pomenutog
boga Apolona. U mitu nema proizvoljnih pria niti ima proizvoljnih imena, sve je u slubi nauke.
Da su Hermes i heros isto, potvruje to to i Heresu i herojima pripada broj etiri.
A uenjaci bi mogli primetiti da Srbi imaju iste prie kao i stari Heleni, pa i ista imena.
Sa grkim jezikom je malo drugaije, jezik nije naputen niti je narod nestao,ali taj grki jezik slabo
Grci razumeju.Zbog toga se taj jezik naziva starogrki, a zovu ga i koino sa znaenjem
zajedniki. Objanjava se da je to zajedniki jezik svih grkih plemena,pa mu otud takvo ime.
Tako nauka objanjava mrtvejezike i tako se ui u koli,i to je znanje. Ako bi neko drugaije
govorio i uio pokazao bi se neukim, i za takvog ne bi bilo mesta u naunom svetu. Zbog toga i
nema drukijeg uenja, jer se ovim pitanjem do sada nisu bavili ljudi van nauke. A ljudi od nauke
nemaju drugaiju nauku jer se takva ne ui u koli. Kae nauka, grki jezik ko-ine bio
multietniki i multikulturalni jezik koji se govorio na tri kontinenta.
Sudei po ovim reima reklo bi se da nauka zna kakav je to jezik, ali nita od toga.
Ispravno je rei da se tim jezikom pisalo na tri kontinenta, a pisali su samo malobrojni. A oni koji su
pisali pisali su istu nauku i istim jezikom simbola, i nema danas ni jedne stare knjige koja nije
takva.
Danas nema ni jedne antike knjige koja je napisana ivim jezikom, ali njih nikada nije ni bilo jer se
knjige nikada nisu pisale ivim jezicima.
kola postoji da bi se u njoj steklo znanje, tako se odvajkada smatralo.
Ali dananje kole nisu isto to i nekadanje kole. Nekada su kolu uili samo malobrojni koji su
bili eljni nauke,a danas je kolovanje obavezno i zakonom propisano. Ko nee u kolu ima da plati
dravi odtetu, jer je drava mnogo uloila u kolstvo i ne dozvoljava da su joj kapaciteti
neiskorieni. Razlika meu kolama je i u tome to se u dananjim kolama ui ivim jezicima, a
u prolosti se uilo mrtvim jezicima.
Dakle,mrtvi jezici su kolski jezici,i nikada ga nije govorio ni jedan narod. Da su mrtvijezici
kolski jezici ve je poznato,samo se ne zna da se oni u koli obavezno ue zato to je to nova kola
nasledila od stare. U nekadanjoj koli se uilo na mrtvomjeziku,a kada su otvorene kole na
narodnom jeziku,mrtvi jezik se uio kao predmet.
Zato u Zapadnoj Evropi postoji samo latinska knjievnost?
Zato to nije bilo druge kole.Da je bilo kola na narodnim jezicima, bilo bi i knjievnosti na
narodnim jezicima. I bilo bi ih mnogo vie koji piu na narodnom jeziku, to je zdrava logika. Kada
neko pie pie da bi se to italo, pa zar nije razumno da pie na maternjem jeziku? Njegova dela bi
itale narodne mase umesto aice ljudi koji znaju latinski jezik.
Oni se zovu mrtvi zato to nisu ivi tj. ne govori ih ni jedan narod, oni ne ive u narodu. Ne

zato to je narod izumro, ili se asimilovao i neto slino, nego su ti jezici mrtvi od svog roenja.
Onaj ko je imenovao ove jezike mrtvim znao je zato je to uinio, a oni to tumae to ime ne
znaju njegovo znaenje. Ovi to ne znaju a tumae pripadaju germanskoj koli, jer su njihovu
kolu izuili.
Mrtvi jezik ima isto znaenje to i kolski jezik. U ovoj nauci koja govori jezikom mita, smrt je
uitelj i smrt daje znanje. Zato su ti jezici nazvani mrtvim jezicima, jer su to bili kolski jezici.
A Branislav Nui zna ta su mrtvi jezici i pokuava, na svoj nain, i nama da kae. U svojoj
Autobiografiji Nui govori o mrtvim jezicima.
Kao ostaci izumrlih naroda, rimskog i jelinskoga, ive jo i danas, rasuti po raznim gimnazijama,
profesori latinskog i grkog jezika. Da nisu Ciceron i Tacit, Omir i Demosten,Tit Livije, Seneka,
Marko Aurelije, Ovidije i drugi napisali nekoliko kolskih zadataka, kojima se vekovima ubijaju u
glavu mlade generacije, oni ostaci starih Rimljana i Jelina, profesori, sasvim bi izumrli.
Latinski i jelinski smatraju se danas kao mrtvi jezici. Meni ni danas jo nikako ne ide u glavu taj
pojam: mrtav jezik. Ja razumem da izumre jedan jezik i da ivi narod, ali da umre narod a da ivi
jezik, to nikako ne razumem. I jo, da taj jezik ivi pod imenom mrtav jezik! Zamislite, molim vas,
kakvo je to zanimanje: profesor mrtvog jezika? Jer ja mislim da mrtav jezik i ne moe za ta drugo
biti upotrebljen do kao profesorska profesija.
U poslednjoj reenici Nui nam dade definiciju mrtvih jezika. Nui jeste komediograf i govori na
aljiv nain, ali Nui govori ozbiljne stvari. A to je jo vanije, on zna ta govori.
Svi mrtvi jezici su kolski jezici i stvoreni su da bi se kazivala nauka.
Svi mrtvi jezici su kazivali jednu istu nauku-nauku o oveku. Istu nauku kazuju Vede i Biblija,
pesnici i filozofi, istoriari i basnopisci, i svi koji su pisali pisali su nauku o oveku, i svi mrtvim
jezikom.
Danas svakakvi piu i svata piu,a do polovine 19. veka pisana je samo nauka o oveku. Sve ono
to je napisano pre polovine tog veka ne pripada ovoj civilizaciji, ova dananja civilizacija nema
korena. Ona je nikla na bunjitu.
Dananja civilizacija uspela je da stvori svoje naunike,mislioce i umetnike tek sredinom 19. veka.
To znai da niko od slavnih ljudi iz prolih vekova ne pripada ovom dananjem svetu. I ovaj
dananji svet se ne moe pozivati na njih i svojatati ih, jer nema pojma ko su oni ni ta piu.
A kada oveanstvo sazna ta govore njihove knjige, shvatie da nema ime da se ponosi. Naprotiv,
stid je jedino to moe ovek iz tog saznanja dobiti. To bi bilo spasenje za oveka, ali potrebno je
biti ovek da bi se dobio stid. Potrebno je biti ovek kojeg je Bog stvorio po svom liku, a ne
majmunoliko bie, kako se danas ui.
Bog je oveku dao razum i po tome lii na svog Tvorca, i dao mu je jezik da razmenjuje misli i ui.
Zbog toga je jezik od ivotnog znaaja za oveka, i zbog toga su mudri ljudi u prolosti jeziku
pridavali veliki znaaj.
Naroitu vanost su pridavali maternjem jeziku,jer se iz maternjeg jezika mnogo toga moe nauiti.
Vuk Karadi je govorio:
Jezik je hranitelj naroda. Dokle god ivi jezik, dokle ga ljubimo i potujemo, njim govorimo i
piemo, proiavamo ga, umnoavamo i ukraavamo, dotle ivi i narod, moe se meu sobom
razumijevati i umno sajedinjavati, ne preliva se u drugi, ne propada.
Dokle god ivi jezik ivi i narod, kae Vuk, a to je suprotno naunom objanjenju mrtvihjezika.
Danas svi Srbi potuju Vuka ali neki smatraju da je on danas prevazien, on je u svoje vreme valjao
a sada je njegova nauka kamen spoticanja. Jer jezik koji nam je Vuk ostavio ne dozvoljava nam da
se integriemo u zajednicu kulturnih naroda. Samo nas reforme vode u bolju budunost, reforme
ovoga, reforme onoga, reforme od nas trai meunarodna zajednica. A kada se reformiemo i kada

nas primi meunarodna zajednica u svoje okrilje, sve nae nevolje e nestati kao rukom odneene.
Mnoge smo reforme ve uspeno sproveli, mnoge emo uspeno sprovesti, ali kada doemo pred
vrata integrisanih, saznaemo da nam sve te reforme ne vrede bez glavne i najvanije reforme.
Reforma jezika je najvanija reforma koju Srbi treba da izvre, da bi ih integrisani primili kao
ravnopravnog lana.
I ako je dananji srpski jezik poprilino reformisan, on je i takav nepodnoljiv integrisanoj
zajednici. Valjda je jasno da ta zajednica nee dozvoliti da joj ovakav srpski jezik uniti tekovinu.
Srpski jezik je teka mora vladarima sveta, jo od doba kada je rep svgnuo glavu sa prestola. I od
tada tota ini da srpski jezik uniti, a najlake ga je unititi kolom i edukacijom. I zaista, Vuk je
u Vojvodini primetio da je kola uveliko iskvarila jezik.
U Srijemu, u Bakoj i u Banatu jo odavno imaju kole ne samo po varoima nego gotovo i u
svakom selu, i uiteljima svuda plaaju optine, ali ne samo to su u njima aslovac i psaltir glavne
nauke, nego su i druge pored njih natampane kolske knjige tako su rave, osobito to se jezika
tie, da se ne valja uditi to knjievnici nai svoga maternjega jezika ne znadu i to su ga za ovo
sto godina ovako iskvarili, nego valja hvaliti boga to je malo ljudi u kole ilo te nije jo mnogo
gore postalo.
Srea je to je malo ljudi pohaalo takvu kolu, a ovu kolu je narodu dala tuinska vlast. Tuinska
vlast je brinula za svoje podanike pa im je dala kolu da ue. A u koli e uiti ono to vlast eli da
se ue. A ondaje Vuk uspeo da se izbori da se ui i govori isti narodni jezik, i tako se sprei
edukacija naroda.
Onda su monici neuspelu edukaciju pokuali da poprave orujem. Ova popravka je kotala Srbe
miliona ljudskih ivota, a kada ni to nije uspelo ponovo kulturnjaci navalie orujem. Opet milioni
Srba dadoe ivot u ovoj edukaciji, i nita se nije promenilo. I dalje su oni kulturni, a Srbi su i dalje
remetilaki faktor u kulturnom svetu.
Sad ve nije druge nego da se kulturni svet udrui i skri srpsko zlo. To ljudska istorija do tada nije
zabeleila, najmonije sile sveta udruene nasrnue na srpsko zlo. Ovo je borba dobra i zla!,
klike Bler, drugi po inu u toj vojsci. Svakome treba da je jasno ko je tu dobar a ko zao, ali za
svaki sluaj dobrisu sa sobom poveli Milosrdnog anela, da bi skinuli i najmanju sumnju i
nedoumicu. Aneli nikada ne bi nasrnuli na dobre niti bi pristali uz zle, i po tome bi narodi sveta
shvatili o emu se radi.
Dodue, ima anela koji nasru na dobre i slue zlu, ali to su pali aneli, a ne milosrdni.
I tako, iz istorije srpskoga naroda saznajemo da su na Srbe nasrtale samo najmonije sile sveta
svoga vremena. Iz ove injenice istoriari i politiari nikakvu pouku ne izvukoe. Srpski istoriari
se dre tue nauke a politiari kao i dosad,trude se da pred monima ostave to bolji utisak, i tako
to due opstali na vlasti u svojoj zemlji.
Do sada su srpski narod samo ubijali,a sada ga prikazuju kao najvee zlo na ovome svetu. Ali nije to
najgore, najgore u svemu tome je to ovaj narod sve vie poinje da lii na onoga iz neprijateljske
propagande. Ako nastavi sa propadanjem,ve sledee pokolenje e biti ba onakvo kakvim ga
kulturnjaci prikazuju danas.
Sve nevolje srpskoga naroda danas kao i u prolosti, bile su i postoje zbog jezika.Upravo zbog toga
su na Srbe nasrtali najsilniji i najjai. Ako najsilniji nasre to znai da Srbi smetaju silnome. I zaista
dok postoji srpski jezik i srpski narod, vladari sveta ne mogu mirno spavati, i zato oni koriste svaku
priliku da to zlo unite.
A kako i da ne ine tako kada njihova teko steena vlast na lanoj nauci, zavisi od srpskog jezika.
Dovoljno je da samo jedan neodgovorni Srbin pone svojom glavom misliti, i propade im nauka i
vera. Stara je istina da Bog ne daje pamet i silu jednome,nego jednima daje pamet a drugima silu.
Nekada su silni imali mudrace koje su sluali, a danas nema mudrih ljudi pri silnima jer su danas i

silni kolovani, i misle da imaju znanje. Zato su oni u zabludi kada misle da mogu veno vladati
lanom naukom.
A lana nauka je danas zavladala itavim svetom, ako izuzmemo prirodne nauke, sve su nauke
lane.
Stara istorija ne postoji a ono to se danas ui je Holivud istorija. Istorija ne postoji iz prostoga
razloga, niko je nije pisao. Prvi istoriar Herodot zvani otac istoruje, kojeg dananja nauka zna
kao zbilja prvog istoriara nije napisao ni jedno slovo od istorije. Istoriju nisu pisali ni Tukidid,
Ksenofont, Polibije i ni jedan od onih za koje dananja nauka kae da su istoriari. Ono to su oni
pisali u vidu istorije, drugi su pisali u vidu filozofije.
To znai da filozofi nisu ono to se za njih danas govori i to se u koli ui. A nema ni filozofije
kakvu je danas nauka zna. To to se danas smatra filozofijom blisko je ludilu, i nema ba nikakve
veze sa onim to govore stari filozofi. Kako bi i bilo drukije kada dananji filozofi nita nisu
shvatili iz onoga to stari filozofi piu. Kada Platon naukuje o dravi on naukuje o ljudskoj dui, a
kolarci-filozofi to ne znaju jer u koli nisu tako nauili, pa osue drvlje i kamenje na njega. Neki
filozofi na osnovu svog kolskog znanja nazvae ga faistom, ipak velika veina mu se divi. A dive
mu se zbog toga to je on iz vremena neznanja a poneto zna, a inae je Platon idealista i naivina s
dananje take gledita.
Nema istorije koja se danas ui i prema kojoj se narodi ravnaju, to je nametnuta zabluda koja je
raala jo vee zablude i dovelo oveanstvo u beznae. Da je ovek danas u beznau vidi se po
tome to ne zna ta e dalje sa sobom. I zato on svaki bezizlaz reava ratom. Rat je smisao
ivota vladara sveta,zbog toga oni mnogo daju na naoruanje. Bez monog oruja nema pobede, a
bez pobede nema vlasti.
Dakle,dananji ovek je u zabludi i pun lane nauke,koja mu je preko kole ulivena. to je ovek
vee kole izuio to je sebi vie zablude natovario. Kada znamo da je danas velika veina ljudi
kolovana i da se moe uti samo re kolovanih,onda je jasno u kakvom se stanju nalazi
oveanstvo. Dananja kola nije uionica nego kljukaonica. U dananjoj koli se ne ui, nego se
prelazi gradivo. I zato iz kole ne izlaze ljudi koji umeju da misle, nego ljudi koji su preli
gradivo i za dokaz imaju diplomu.
Celokupna svetska knjievnost od svog poetka pa sve do sredine 19.veka pisana je jezikom mita i
pisala je o oveku i objanjavala ga.
A onda su se pojavili novokolarci koji su pisali obinim jezikom i objanjavali neukom svetu o
emu govore oni to su pisali pre njih.
Ova vremenska podela je gruba, jer je i ranije bilo novokolaraca koji su pisali, a i posle je bilo onih
koji su pisali jezikom mita.
Iznenada i niotkuda pojavila se itava armija uenjaka koji objanjavaju ono o emu piu stare
knjige. Stie se utisak da je svakom ko je hteo ovim poslom da se bavi bilo obezbeeno tampanje
knjiga, i da je za to bio debelo nagraen. To su bili pioniri koji su udarili naune temelje ovoj
velianstvenoj civilizaciji.
Sve to danas nauka zna, saznala je od ovih pionira novoga kolstva.
Oni su narodima dali istoriju, oni su razumno objasnili nerazumljive filozofe, oni su objasnili
narodne obiaje i njihovu primitivnu praznovericu. Oni su objasnili da Boga nema i da samo jai
vlada i opstaje, i da je to tako po zakonu evolucije, i da je to jedino ispravno i kulturno. Svako
drugo shvatanje i ponaanje je primitivno, i zasluuje svaku osudu.
I po tome uenju izgraena je ova velianstvena civilizacija, u kojoj je svako mlae pokolenje
nadgraivalo tu nauku. Svaki novi uenjak bio je duan po zakonu evolucije da zna vie od svog
prethodnika, u protivnom bi evoluciona nauka bila dovedena u pitanje. I tako je zapoela

besomuna trka koja i danas traje.

Ova trka je do sada dala velianstvena otkria, i mnotvo dokaza da je ovek postao od majmuna.
Kakvo su samo slavlje priredili Englezi kada su saznali da su oni prvi na svetu postali od majmuna.
To je bio nacionalni praznik, o tome postoji i filmski zapis. Ko li je bio sretniji od Nemaca kada su
saznali da su iber ales, i da su oni jedini potomci Arijevaca.
Ako neko misli da je to prolost i da takvo to danas nije mogue, onda on samo pokazuje koliko
mu je novokolstvo zamrailo vid. Nita se nije promenilo, samo se je nadgradilo i usavrilo. ovek
koji nije nauen da gleda svojim oima i misli svojom glavom, ne prepoznaje vreme u kojem se
nalazi. Kako god ranije ljudi nisu poznali zlo i sa oduevljenjem ga prihvatili, tako isto i danas ljudi
veliaju zlo i priklanjaju mu se. A oni koji ne dele njihovo oduevljenje, proglaavaju se
neprijateljima svakoga napretka i svata im se radi kao to se i u prolosti radilo. Nekada su ovi
dospevali na erek ili lomau, a danas humana civilizacija sa gnuanjem
odbacuje takve metode. Danas je narodu dovoljno rei da je takav smetnja oveanstvu u njegovom
velianstvenom uzletu, i narod odmah to prihvati i zna da je taj takav. Danas se kanjavaju samo oni
koji ne ele da se priklone civilizovanima, i ako su ovi pokuali da ih edukuju.
Jer dananji ovek zna samo ono to mu autoritet saopti, bilo kroz kolu bilo kroz politiku
poruku. Za sve drugo je slep, niti sam ta vidi niti misli da je mogue neto saznati mimo kole i
politiara.
Zbog toga vladari danas mnogo polau na kolu,i zbog toga je danas obavezno kolovanje. to vie
kole to vie sree, jer na ovakvom svetu mogu biti sretni samo oni koji su izuili kolu. Oni su
stekli znanje u koli i uopte nemaju potrebu za bilo kakvo drugo saznanje mimo kolskog.
Tako i dananji lingvisti,sve to znaju saznali su u koli. A u koli se ui nauka koju je iznedrila
germanska kola. I danas lingvisti o jeziku sve znaju osim jedne sitnice ne znaju ta je to jezik.
Lingvisti znaju da je jezik evolucijska tekovina, i da je stvaran i nadgraivan kroz hiljade godina.
Ue da je u prirodi jezika da se menja pod raznim uticajima. To oni znaju jer su tako u koli nauili,
ali je to velika zabluda i veliko zlo za oveka. Ta nauka je nastala u koli evolucionista a evolucija
je obavezno kolsko gradivo, i tako su dananji lingvisti nauili. Valja shvatiti da ova nauka koja se
u koli ui nije proizvod spoznaje dananjih uenjaka, to je utvrena nauka koju oni samo
prenose. Oni samo prenose ono to su nauili, pa ako su u zabludi oni prenose zabludu. Druga je
stvar to su oni ubeeni da su znalci, to je u prirodi ovekovoj, pogotovo ako je izuio visoke kole.
Jezik je neto sasvim drugo i nema veze sa evolucijom. Ne moe imati vezu sa evolucijom iz
prostoga razloga: jezik postoji, a evolucija ne pos- toji. Da jezik nije ono to se danas o njemu ui,
bie jasno svakom kada shvati kako je jezik graen.
Srpski jezik nije edo evolucije nego je edo znanja.Srpski jezik je savren i njemu ne treba nikakva
reforma, nego treba da ga zabludeli kolarci upoznaju. Samo zabludeli mogu popravljati ono to ne
poznaju, a tada obavezno prave jo vei kvar.
Srpski jezik ima 30 glasova i svaki glas ima svoje znaenje. Kada se pravi re ona se pravi
odgovarajuim glasovima,koji daju znaenje toj rei. Takav je savren jezik i to je srpski jezik. A
nauna tvrdnja da se jezik stvarao i usavravao kroz hiljade godina je teka zabluda steena
u koli. Nijedan uenjak nije zbilja izuavao jezik,on je samo zastupao svoju kolsku nauku. To je
problem dananje nauke, nauni radovi se piu i stiu doktorati, katedre i nauna priznanja, a da
nauci nita ne doprinose. I tako udaraju jo jedan peat na ve utvrenu nauku.
Kada Sokrat govori o jeziku on kae da glasovi imaju svoje znaenje pa zbog toga, kada se neto
imenuje ime mu lepo pristaje. Sokrat ak i objanjava znaenje nekih glasova. Slino govori i
apostol Pavle, ali on ne objanjava znaenje glasova.

U srpskom jeziku neki glasovi nam se sami objanjavaju, i nije potreban nikakav trud da se shvati
njihovo znaenje. Glasovi I, K, S, i Usami sobom nam kazuju svoje znaenje. Kada neko
kae: U,on je rekao:unutra,i to je znaenje glasa u.
Glas Koznaava tenju,usmerenost i sl. Kuda? K njemu. Kamo? Ka njemu. I gde god da se nalazi
K,ima takvo znaenje. A sada neto zaista zanimljivo. U Egiptu i u Indiji postoji bog imenom Ka.
Dve udaljene zemlje i sa dva razliita jezika,kada objanjavaju boga Ka vidimo da je to jedan bog a
ne dva.
Egipatski bog Ka oivljuje i bogove i ljude,a indijski Ka ili Ko pokree prvi dah ivota, a u
poetku je postao zlatnom klicom. Ta pokretaka sila je elja,tenja,enja,kazuju Vede i
Upaniade.I ba to znaenje ima i glas Ku srpskom jeziku.
To ne treba da udi jer je sva stara knjievnost pisana mrtvimjezicima, a osnova svih mrtvih
jezika je srpski jezik. Sva imena koja zapoinju slovom K nose u sebi pokretaku silu. Tako je u
srpskom jeziku, tako je u Egptu i Indiji, a tako je i u grkoj filozofiji i u mitologiji.
Kena Upaniade piu iskljuivo o ovoj pokretakoj sili, zato i nose takvo ime. Kama je bog
enje, zato mu je takvo ime. Grki mitski junak Kenej rodio se kao ena pa je poeleo da bude
mukarac. Otac Posejdon ga pretvori u muko i on posta kralj Lapita. Kenej je svoje koplje
proglasio boanstvom, te Zevs posla Kentaure koji zatukoe Keneja u zemlju u uspravnom
poloaju, a iznad njega postavie kamen. I tako Kenej postrada zbog koplja, a koplje u jeziku mita
znai tenja,elja,usmerenost. To znaenje mu daje prvo slovo njegovog imena.
Conatus je latinska re i znai: namera, pokuaj. Srpski lingvisti su se mogli dosetiti da su latinsko
konatus i srpsko kaniti sline rei, a istoga znaenja. Tim reima nameru daje slovo K. Koliko
je tek naunih rei iz grkog jezika sa poetnim slovom k, i svi su u pokretu ili u tenji za njim:
kineo, kinetikos, kinema, kinesis
Nauka o jeziku i njegovom nastanku je zabluda, koju naukuju zabludeli i nameu je svima. Ova
zabluda je dala veliki doprinos ovoj dananjoj nakazi od civilizacije. A kolarci-uenjaci i dalje
mau svojim diplomama i ne dozvoljavaju da se uje re nekolovanih.Vie vredi njihovih 30-40
kolskih ispita,nego 30-40 godina neijeg razmiljanja. Sve to se moe saznati i to treba
saznati,samo se u koli moe saznati.Svako drugo saznanje je bezvredno i za podsmeh. Ova zabluda
je uhvatila korene ne samo kod visokokolaraca, nego i kod svih ljudi.
Tumaenje neega drukije nego je u knjigama izaziva kod uenih ljudi smeh ili podsmeh. Ueni
ljudi to odmah stavljaju pod teoriju zavere, a to nijedan intelektualac sebi nee dozvoliti. Nauni
autoritet je jasno rekao: intelektualcu ne prilii da zna bilo ta mimo knjige.
A zavera je vaseljenska, sve je la osim onih nauka u kojima se la odmah sama otkriva. Prirodu i
prirodne zakone ovek ne moe lagati i zato ui ispravnu nauku, a svu drugu nauku koju ui je la i
zabluda. Ta la je nametnuta oveku i nije njegovo evoluciono dostignue.
Sva ta skalamerija i bruka od nauke moe se unititi srpskim jezikom, i zato su Srbi danas mimo
zakona. Za ceo svet postoji jedan zakon, a za Srbe je poseban zakon. To su srpski intelektualci
primetili, i samo se iuavaju ovim dvojnim arinima i nije im jasno zato se tako ponaa
meunarodna zajednica prema njima. Oni sve ine da ugode meunarodnoj zajednici, ali ovima
nikako da se ugodi. Ponizili su se da nie ne mogu, a ovima to nije dovoljno. Razbucali su dravu
da ne lii na dravu ali daba, ovima to nije dovoljno. Svi oni znaju ali ne ele da prihvate injenicu
da su na Srbe nasrtale samo najmonije sile svoga vremena. Kada bi smogli snage da to prihvate,
odgovor bi im se sam javio.
Srpska narodna biblioteka je jedina nacionalna biblioteka koja je unitena u Drugom svetskom ratu.
Iz ovoga nikakve pouke nisu izvuene. Srpska drava je u Prvom svetskom ratu osuena na smrt,na
nestanak. Presudu je izrekla Austro-Ugarska koja je bila miljenik i uzdanica Vatikana.
I ako je Srbija jo uvek postojala, za Vatikan je Srbija bila mrtva.

Iz ovoga nikakva pouka nije izvuena. Vatikan je u oba svetska rata bio na krivoj strani, a danas je
na strani meunarodne zajednice.
Uvek je bio na strani zla,pa zato bi danas bilo drukije? Upravo je Vatikan omoguio da ovi
usreitelji ljudi imaju Milosrdnog anela za pomagaa.
Nikoga ne udi saveznitvo Vatikana i Turske.Bili su saveznici u Prvom i u Drugom svetskom ratu,
bili su i saveznici u ratu protiv Srba i jo uvek su, jer jo posao nije zavren.Ako je verovati
statistici, pokazae se da je Vatikan i ovaj put izabrao gubitniku stranu. A uvek je bio na strani
silnih i ratobornih. Zatvaranje oiju pred ovim injenicama nikome ne moe dobra doneti, najgora
je la kada ovek lae sam sebe.
Ako ovek eli da svojoj deci ostavi nadu u budunost,mora se okrenuti istini. Sa dananjom
lanom naukom ovek svojoj deci osigurava propast.
initi zlo sa ubeenjem da se ini dobro, zove se ludilo. U zlu prepoznati dobro samo zato to se
moe okoristiti, zove se propalost.
Srpski jezik je jedini koji moe razobliiti ovu nakazu, ali srpski jezik ne moe spasiti oveanatvo.
Nijedan jezik nije ove lai nametnuo,to je uinila drava. Samo drava moe pomoi narodu,
uenjem istine i pravde podii novo i zdravo pokolenje,koje e od ovoga sveta nainiti prijatno
stanite.
Od malih dravica ne moe se oekivati da prve krenu ka spasenju, jer one igraju kako moni
sviraju. Velike drave su i suvie propale da bi one bile zaetnici preporoda,one su i krivci za ovo
beznae. Jedina nada oveanstvu je Rusija, mona je a nije beznadeno propala. Takvo miljenje je
imao i Dostojevski. Nekada sam mislio da ovo Dostojevski govori navijaki, a danas mi je jasno
da je Fjodor znao ta govori. Preporoena Rusija je jedina nada oveanstva, a da bi doivela
preporod mora najpre prepoznati lanu nauku. A onda e prepoznati i Dostojevskog, i shvatiti da
njegove rei ne izviru iz genija, nego iz znanja.
Nekada, u doba neznanja knjige su pisali samo ljudi od znanja, a danas u doba znanja knjige piu
kolovani. Nekada su svi pisali samo jednu nauku, jednu oblast, a danas se sagledati irina ljudske
misli ne moe. Jezik je nekada bio od Boga dat i vredeo je koliko i ivot, danas je jezik evolucijska
tekovina i sredstvo za komunikaciju.
A ije je vreme znanja a ije neznanja, pokazae se svakom oveku koji odlui da se probudi. Tu su
knjige, tu je jezik, tu je razum

Latinski jezik
- alias inae, sem toga, drugim putem, drugaije.
Jali ili ali ovako, jali ili ali onako, na volju im. Srpsko jali ili ali i latinsko alias isto znae, jer
je alias nastao od srpskih ali ili jali.
- advocatus onaj koji je dozvan u pomo.
Advokat je pravozastupnik, pravobranilac, odvetnik, koji pred sudom brani klijenta.
Advokatovo ime znai onaj koji je dozvan u pomo, zato to je on na srpskom jeziku dovikat.
Njega su doviknuli, i zato to je on dovikat njemu je ime advokat. A dovikat je da brani klijenta
(cliens).
- cliens onaj koji se odaziva.
Ovde neto nije u redu, advokat je dovikat a klijent se odziva. Valjda je normalno da se odziva onaj
koji se doziva?
Latinski klijent je dobio ime od srpske rei klijenit, to znai: nemoan, bilo zato to je star,
sakat, bolestan. Klijenit je svaki onaj kome je pomo neophodna jer se ne moe sam pomoi.
Lingvisti e rei da je re klijenit arapska a ne srpska, ali to su oni negde proitali i ne vai.

Klijenitima je potrebna pomo pa oni dovikuju advokata, a ovaj kad je dovikat hita da pomogne
klijentu.
- abradere ostrugati, oistiti, odroniti.
Srpski reeno obrada.
- sekret tajna
Zato se sekretar zove tajnik. Sekret je tajna zato to je skrit, sakrit, a u srpskom jeziku. Zato
latinsko sekret znai isto to i srpsko sakrit.
- proba ispitivanje, ogledanje, pregledanje, kuanje.
Da je proba probanje, to zna svako ko govori srpski i za to mu nije potrebno znanje latinskog jezika.
Sve to se kae da znai latinska re, ba takvo znaenje ima u narodnom jeziku, a narod nije
edukovan kao to su to kolarci uenjaci, pa da posegne za latinskom rei.
- pastor pastir, protestantski svetenik.
Valjda je jasno da je pastor dobio ime po srpskom pastiru, koji je dobio ime po tome to pase i
napasa stado.
- predika (predica) propoved, proricanje, objava.
Srpska predika ili pridika nije ba kao latinska ali je slina i znai: opomena, prigovor, pouka i sl.
- peticija (petitio) molba, zahtevanje.
Petitio je nastalo od srpskog: pitati, i ne znai zahtevanje ali znai, molba.
Onaj koji pita ide kod onog koji se pita, da ga pita za kakvu dozvolu.
- scutum tit.
Skut je najbolji tit, naroito majin skut. Skut je dobio ime od kuta (ugla), gde narod misli da
moe da se skuta i kutarie nevolje.
-occasio prilika.
Tu priliku valja iskoristiti, jer ona oas nestane.
- salta skok.
Brani kada silaze u grad ne kazuju da silaze nego kau: slete. Tako za hitronogog kau da oas
sleti u grad, a ako bi to preveli na latinski rekli bi: occasio salto.
- obsidionalis opsada.
Obsidionalis je nastao od srpske opsade (obsade), a vidimo da takvo znaenje i ima. A da je
opsedanje srpska re, to ni lingvisti ne poriu.
- obligatio obaveza, dug, obveznica.
Srpska oblaga je obeanje, obaveza, ba kao i latinska obligacija.
Oblagala se je Petkana,
sas najmaloga le devera,
da neje njivu golemu,
to devet pluga orali,
deseta brana vlaila.
Petkanu svekar karaja:
-Nemoj Petkano, nevesto,
teka je mlogo oblaga!
- comitia, comitium narodna skuptina u starom Rimu koja je reavala o vanim dravnim
poslovima.
Komitij je dobio ime po srpskoj kmetiji u kojoj su kmetovi reavali raspre u narodu i mirili
zavaene. Kmetovi su sedali u krug i sudili i mirili, a kada je Romul osnivao Rim najpre je zaorao
krunu brazdu za budui komitij.

- conatus namera, pokuaj.

Kada se Srbi kane, oni zaista neto nameravaju initi.
- crimen zloin.
Zloin je sramno delo i zato su stari Latini odluili da zloin imenuju ovom srpskom rei. Zloin je
sraman i zato je crimen.
- trovato susret.
Zaista, ako se neko trevi to je susret. Ali u srpskom jeziku ima i ire znaenje. Moe se treviti (nai
se) neko na nekom mestu, a moe se treviti (pogoditi) ono to se gaa. A kada slab strelac pogodi
kae se: trevilo mu se (sluajno).
- citatio navoenje, navod
Citatio je srpska re: itati, to je oigledno. Danas Srbi citiraju, ali ne tako davno Srbi su itali.
U starijim knjigama pisac ne kae citiram nego kae itam, i potom kazuje navod.
- eruptio izbijanje, izliv.
Rupiti znai, iznenada se pojaviti. Erupcija jeste izbijanje i izlivanje, ali ona najee rupi iznenada
kao to je erupcija vulkana iznenada rupila u Pompeji. Ova re se najee nalazi uz vulkan i zato se
tumai kao izliv, ali izvorno takvo znaenje nije imala.
- sine bez.
Latinsko sine je srpsko sinje, i znai: pusto, samo, samo ono i nita drugo. Sinje more je pusto
more, kada se nita drugo ne moe videti osim njega. Sinja kukavica je nesretnik da takviga nema,
pa se ne moe ni sa kim uporediti. Zato latinsko sine znai: bez, jer je more samo i bez iega
drugog, pa je i sinja kukavica bez poreenja.
- corium koa.
Koa je kao nekakva kora koja pokriva telo, pa je zbog toga latinska koa dobila ime od srpske
kore.
- crusta kora.
Osuena i skorela rana zove se: krasta. Kod Srba je krasta skorela rana, a kod Latina koru zovu
krusta.
- costa rebro.
I kod Srba je rebro kost, ali nije samo rebro kost. Kostiju ima i mimo rebara, kosti su svi tvrdi
delovi tela koji ine kostur. Ako kost nije srpska re onda ni latinska costa nije nastala od srpske
kosti.
- ros rosa.
- semen seme.
- clavis klju.
Klavis je klju po tome to je kalauz, i od kalauza postade latinski klavis.
Kalauz je vodi, putovoa, i klju za svaku bravu.
- incriminatio okrivljavanje, okrivljenje, optuba.
Srpski reeno: nasramiti, a za takve se kae da su stavljeni na stub srama.
- missa boja sluba, bogosluenje kod katolika.
Srpska misa (misao) je zaista boja sluba i o tome govore stari filozofi i mudraci, pa i Aristotel. A
tako govori i srpski narod i kae:
-Dobra pomisao je molitva.
Sad i crkvenjaci mogu znati znaenje njihove mise.
- separatus odvojen, razliit od drugih.
Separat je nastao od srpskog: spariti, i nema znaenje kao latinska re.
Ali ipak je ona nastala iz srpske rei, to se moe videti iz sledee rei.

- paritas jednakost.
Paritas znai jednakost zato to se jednaki pare i sparuju, jer se nejednaki ne sparuju i ne mogu biti
par. Separatus i paritas su sline rei pa bi morali imati i slino znaenje. Zato bi valjalo proveriti
kako se separatus koristi u starim knjigama.
- spontanae dobrovoljno, svojevoljno, iz sopstvenih pobuda; sam sobom postao, samoniklo;
iznenadan.
To nam se ree da su Srbi uzeli re spontano iz latinskog jezika. Uenjaci to znaju jer su ovu re
nali u latinskom reniku, i tako objasnili re spontano.
ovek tota ini spontano, tako na primer, kada neto uje iza sebe on se spontano okrene. Kada
neko padne, njemu se spontano i bez razmiljanja pomae da ustane, itd.
Sve to ovek ini spontano sve je u vezi datog dogaaja i trenutka, i nikada ovek ne ini neto
spontano a da nije u vezi dogaaja. Druga re za vezu je spona.
Kada ve govorimo o sponi, valja videti znaenje jedne druge latinske rei.
- sponsalia veridba. U starom Rimu veridba se zvala sponsalia.
Srpska spona je dala ime latinskoj veridbi, a srpski narod bi rekao za verenike da su se oni
spanali. Zato to su se oni spanali, Latini nazvae veridbu sponsalia.
-spongia suner, spuva.
Ista re i sa istim znaenjem postoji i u grkom jeziku, i ova spongija ima sponu koja vee vodu,
kao to i sponsalia vee latinske verenike.
-sapiens mudar, pametan.
Nee biti da tako znai. Sapiens ima razum, a mudrost je ipak neto drugo. Re sapiens kao i
sponsalia i spongia ima sponu pa sapinje, tj. vee. A sapiens je dobio ime jer sapi, misli,
razmilja, rauna, konta itd.
-S tebom je, s tebom pije, s tebom spi, a sapi glavu da ti uzme.
Marko Kraljevi je imao buzdovan estoper, to e rei, razum. Taj njegov estoper je imao sap
(drku) kojom je on esto mlatio nevaljlce.
Ljuljnu Marko tekom topuzinom,
Pa je puta za njim preko konja,
Udari ga sapom od topuza,
Pade Vua u zelenu travu.
A nekada i Marka biju sapom od topuza.
Dovati me po svilenu pasu,
Pobratime, sapom od topuza,
era mene za ui arinu,
Jedva mu se u sedlo povratih.
Sapim da su uenjci dobili prestra od visokih kola, pa se ne usuuju svojom glavom misliti, i svoj
topuz sa sapom koristiti.
Ovaj sapiens nije samo to, on je homo sapiens.
-homo ovek.
Zato latinska re homo znai, ovek? Zato to je ovek, zemlja.
-ovek je zemlja- kae latinska izreka, a tako kazuju svi narodi u celome svetu. Zato je homo
ovek, jer je ova re nastala od srpske rei hum.
Hum je gomila zemlje, zemljano uzvienje. Narod humkom zove zemlju na grobu, pa i sam grob
zove, humka.
Drugim reima, homo sapiens je nastao iz srpskog jezika, i njegovo ime znai, mislea zemlja. A
misliti, i biti mudar nije isto.

-scurrilis prostaki aljiv, lakrdijaki, egaki.

Za takvoga Srbi kau da je skurle ili urle, pa ga zovu i urlika. urlika ja svirala, frula, pa kad ovaj
skurle pria kojeta, kae se da on urlika tj. svira urliku.
- secare, sectio sea, seenje, isei.
Pa zar bi moglo da znai neto drugo u srpskom jeziku?
Secare ne moe znaiti neto drugo do seckati i sei, pa jo kada se za secare koristi securicula (a
tako su Latini zvali sekiricu), onda nema problema za onoga koji sectio ili secka.
- praegnans trudan; skotan, steon; plodan; vaan, koji mnogo kazuje, duboko misaon, pun smisla,
veoma znaajan.
Tako iroko znaenje ima latinska re pregnantan, a o tome srpski seljak nema pojma.
Kada srpski seljak upregne zapregu, pa kada se i on i zaprega pregnu i napregnu, kakav je to silan
pregor i pregnue samopregornog seljaka i njegove zaprege.
A i lingvisti bi mogli malo da se pregnu i napregnu da bi neto shvatili, a ne samo da itaju i
prihvataju ono to proitaju.
- libatio rtva izlivanja kod Latina, a kod Grka se zove liba.
Kod Srba se ta rtva zove livanica jer se lije i izliva, a lingvisti neka objasne latinsku i grku re.
Latinsko libatio je srpsko livati, a grka liba je srpska liva.
- aurum zlato, a aureola je krug oko glave svetaca.
Srbi taj krug oko sveeve glave zovu zlatokrug, zato su latinska imena za zlato i taj krug iz istog
korena.
Latinski izraz aura vitalis znai: ivotna snaga, ivotni dah. A izraz aura popularis znai:
naklonost svetine (nestalna).
Kako to da re aura ima tako razliita znaenja u ova dva izraza?
Zato to se ne zna pravo znaenje ovih izraza i rei.
Aura je nastala od srpske rei vera, i zato se zlato zove aurum. Jer se u ovoj nauci vera oznaava
zlatom, i zbog toga sveci imaju oko glave zlatokrug auerolu.
Zato izraz aura popularis ne znai: naklonost svetine (mada to nije loe tumaenje), nego znai:
vera svetine. A aura vitalis znai: iva vera. Tako je latinsko zlato dobilo ime po srpskoj veri, jer
vera se oznaava zlatom u ovoj nauci.
-purgare, purgantio ienje, proiavanje.
-purgatorium istilite.
-purgativum sredstvo za ienje creva.
Srpska pranja je dala ime ovim latinskim reima, i ba takvo znaenje imaju. Pranjenje creva je
ienje creva, i svako pranjenje je ienje i proiavanje.
-lux svetlo, svetlost.
Latinski lux je srpski lu, i od lua je dobio ime.
- protensio ispruenost, protegnutost.
Da nam se ree da protensio znai proteno, lake bi uvideli kako je ova latinska re nastala.
-bove vo.
I ovde bi lake prepoznali ovu re da je reeno da znai bivo
- dom dom.
Nema potrebe objanjavati.
- pati pati.
Kada se pati, sve jedno je na kojem se jeziku pati.
- ignavia lenost.
Kada se gnjavi onda se otee, mrcvari, kilavi, a tako rade lenine. Tako je od srpske gnjave
nastala latinska ignavia.

- nego poriem.
Nego kako nego poriem. Nije valjda da u srpskom jeziku znai: priznajem. Moda e lingvisti da
negoduju i da tvrde kako to nije srpska nego latinska re.
- protestus izraz negodovanja protiv ega, prigovor.
Nego kako nego da znai protiv, jer je od srpskog protiv i nastala ova latinska re.
- providere predvideti, pripremiti.
Lako je predvideti neto to je providno pa se providi. Kada se neto providi ono moe da se
providere.
- vidi video sam; video.
-videre vienje, gledanje.
Ko vidi vidi da su latinske i srpske rei iste, i da isto znae.
- verte okreni, obrni.
Vrti, rekli bi Srbi.
- vertex vrtlog, vir.
Jeste vrtlog, ali je vertex nastao od srpskog vrte, a vrte je vrtlog koji vrti.
- pluvia kia.
U srpskom jeziku pluvia ne znai kiu, ali ako kia mnogo napada onda ona plavi, i zato to kia
plavi nazvae je Latini pluvia.
- stator koji zaustavlja beanje, Jupiterov atribut sa takvim znaenjem.
Stator nije kukavica da bei, nego e stator stati i nee beati.
- statio stajanje.
A ta bi moglo biti drugo, nego stati i stajati.
- initio poetak.
I kod Srba je nicanje poetak, zato je srpsko nicati dalo Latinima inicio.
- vino vino.
- oculus oko.
Srpsko oko je dalo ime latinskom okulusu.
usura upotreba, uivanje, kamata na kapital.
To je srpski uur koji se daje kao nagrada za neki rad, naroito pri meljavi ita. A u nekim
krajevima se zove ba kao i latinska re: uzura.
ivi po uzuru, kae narod.
Koji Turci lee na uzuru,
Njima rade iz okola raja.
Niti kisne, nit ga sunce ee, nego uzuri jede i pije.
- privatus koji nije dravni, koji pripada jednoj linosti, lini, vlastiti, domai, kuevni;
nesluben, nezvanian; poverljiv, skriven.
Takvo znaenje ima ova latinska re koja se udomaila i u priprostom srpskom narodu, pa je
svojataju kao da je njihova. Tako bi nauka tumaila prisustvo ove rei u srpskom jeziku, ali prava
istina je da je ovo srpska re i da je od nje nastala latinsko privatus, i za koju zna itav svet danas.
Jer je privatno i privatnost veliko civilizacijsko dostignue dananjeg oveka.
Danas ova re i u srpskom narodu znai onako kako se tumai latinska re, a to je samo zato to su
Srbi danas edukovani i nisu priprosti kao njihovi preci. Jer ova srpska re znai neto to je privatno
(prihvatno), neto to se moe prihvatiti i time pomoi. Narod je imao privatne kue, njive, krave,
ovce, erpe, lonce itd., i sve to mu je bilo privatno (prihvatno) to je on i prihvatao i koristio se
time, i to je bila lina svojina.

Ali i selo je imalo privatan panjak, koji je bio privatan celome selu. Jer je taj panjak bio celome
selu prihvatan, pa ga se celo selo prihvatalo i koristilo ga.
Vidi se da je re privatno evoluirala i da vie ne lii na sebe.
- opium makov sok.
Takvo znaenje ima i grka re opion. Dakle i Latini i Grci imaju tu reu svom jeziku i ima isto
znaenje.
Opijum je makov sok koji se dobija zarezivanjem nedozrelih makovih ahura. Ovaj sok se od
davnina koristi za leenje i umanjivanje bola, a koristi se i kao opojno sredstvo. U stvari, opijum je
poznat uglavnom po tome to je opojno sredstvo.
Kako su lingvisti uspeli da ne vide ono to je oigledno?
Oigledo je da je opium dobio ime po tome to opija, i opija na srpskom jeziku. Ne zove se opium
tako zato to je makov sok, nego zato to taj sok opija.
- calculare raunati, izraunati, proraunati, obraunati; odmeriti.
Sve to i jo poneto znai ova latinska kalkulacija i uz njenu pomo se kalikulie kojeime, pa i
kalkulatorima.
Pre nego su nastali kalkulatori Srbi su se sluili klikerima, to su male kamene kuglice za igru,
uglavnom dece. A odrasli su imali klikere u glavi, pa kada neko dobro misli i rauna kae se da
ima klikere.
Od srpskih misleih klikera nastalo je latinsko calculare.
Zato se kamiak i kamene na latinskom kae calculus.
A lingvisti ako hoe da se uvere da je tako, naka uzmu calculus i neka calculare, pa e videti da je to
srpski kliker.
- assimilatio izjednaenje, izjednaavanje.
- assimilare izjednaiti, izjednaavati, prilagoditi; jednaiti; primiti u se.
- similes, simili slian, slinost.
U srpskom jeziku smilati ili smiliti znai, omiliti, svideti, pridobiti panju i ljubav. Nekada su se
mladi milali i gledali, a danas su zaljubljeni ili se simpatiu. I dobri susedi se milaju i gledaju, a to
znai da se vole i da se paze.
Ni znaenja latinskih rei nisu daleko od srpskog milanja i smilanja, a to je zato to su te rei dole
iz srpskog jezika.
- calix aa, kupa.
Jeste aa i kupa, ali je i kale.
- cavus upalj.
upalj je zato to je cev, i od cevi nasta latinski cavus.
- meta cilj, granica, kraj za kojim se tei.
Nije valjda srpski seljak uzeo u davnini ovu re od Latina, zato to nije imao svoju? Stvar stoji
obrnuto jer je latinski jezik kolski jezik, a njegova osnova je od srpskog jezika. Istu re ima i grki
jezik i ima drukije znaenje, ali ako bi uenjaci malo prouavali ovu re doli bi do toga da imaju
isto znaenje, i da su potekle iz srpskog jezika.
Jer, u latinskom znai jedno (cilj) a u grkom drugo (teenje, traenje), a u srpskom jeziku znai i
jedno i drugo.
- pudor stid.
Srpska re puditi znai: terati, goniti, draiti.
Pudi ili pujda se pas kada se hoe psa nadraiti, da na nekog kidie.
Pudor u latinskom znai stid, a srpski narod stidnim mestima zove polne organe, a enski polni
organ zove stidnica.
Pudarom srpski narod zove uvara vinograda, a kada uenjaci shvate ta u jeziku mita znae
vinograd i vino bie im jasno zato srpski narod uvara vinograda naziva pudarom. Narod kae da

vino daje zdravlje, i kada ga pije uvek ga pije uz zdravicu nazdravljajui drugima.
Srpski narod ima izreku:
-Zdrav kao pudar.
Time se hoe rei da je pudar (uvar vinograda) pojam za zdravlje.
U narodnim pesmama ima mnotvo dokaza da vince udara u lice, pa narod ima izreku:
-Nema lica bez crvenog vinca.
Jer crveno vino daje licu crvenu boju, a crvena boja je boja stida. A to nije tako samo u jeziku mita,
nego je to tako i stvarno. Gospod je dao oveku da mu lice pocrveni kada se zastidi.
Tako se moe videti veza izmeu latinskog pudora (stida), i srpskog pudara (uvara vinograda). A
za Platonovu dravu dovoljna su samo dva uvara, a jedan od njih je Stid.
Kae se da je puder dobio ime od francuske rei: poudre, i latinske: pulvis, i da znai branjavo
belilo za lice. Mislim da je ovo nauka po svaku cenu kao i mnoga druga tumaenja, i da je puder
dobio ime po stidu i od rei pudor.
- populus narod.
Populus je nastao od srpskog pipl, pipli, pile, a tako je narod zvao decu i sve to je sitno. Tim
imenom je nazvan i narod, i to je istoga znaenja a samo lepega imena od svetine, rulje i
slino.
Latinska re poples znai koleno i danas oznaava noni zglob, a u stvari znai: pokolenje, mlai
narataj, deca.
Zato su rei populus i poples sline, a kada su rei sline onda im je i znaenje slino.
Zanimljivo je da su se Tolteci, domoroci u Srednjoj Americi, delili na dva plemena: na starije i na
mlae pleme. Starija braa su se zvali Jaki, a mlai su se zvali Pipil, to znai: deca. Vrlo je udno
da kod Tolteka rei jaki i pipil znae isto to znae u srpskom jeziku. Jo udnije je to da su oni
iveli u izgubljenom gradu Tuli, jer je i slovenska Tula izgubljni grad.
- sedes sedite; stolica; stan, boravite.
- sedantia umiriti, stiati.
Razumljivo je da je latinsko sedes srpsko sedite, i mesto gde se sedi, jer je ta latinska re i nastala
iz srpskog jezika.
- nutritio hranjenje, ishranjivanje, odgajivanje.
To je nutricija, a nutricionist je onaj koji struno prouava ishranu raznih naroda.
Latinska nutricija je nastala od srpske rei: nutriti, to znai misaonu udubljenost. Dakle neto
potpuno razliito od latinske ishrane, a ipak je nutricija nastala od nutrenja i ima isto znaenje.
To e biti i lingvistima jasno kada proitaju i shvate ta znai hrana u jeziku mita.
- petiolus peteljka.
- ordo red.
Ordo je samo malo izmenjena srpska re: red.
- scribo pisati.
Skribo je srpsko: kraba, i to je oigledno.
granata valjkasto artiljerijsko zrno sa jakim razornim punjenjem koje se pri eksploziji
rasprskava na mnogo sitnih delova.
Granata je dobila ime po latinskoj rei granum to znai , zrno, zrnce.
Pored latinskog ovu re imaju i neki ivi jezici, ali je Srbi nemaju pa su jeuzeli iz latinskog jezika.
Tako kazuje nauka.
Ali ako bi uenjaci pokuali da objasne ovu re srpskim jezikom i bez renika stranih rei, videli bi
da je granata srpska re.
Granata nije dobila ime po zrnu iz latinskog, nego je dobila ime po tome to se grana, odvaja, a iz

srpskog jezika.
Drvo nema zrno ali se grana u hiljade grana i granica, kao to se i granata grana u hiljade
komada i komadia. Granata se pri eksploziji grana, tj. zrna se ovajaju jedan od drugog i ire se, kao
to se i kronja odvaja i iri iz stabla.
Isto tako i granica odvaja drave, i ne zove se zrno nego granica.
Srbi puku samaru zovu granalija, i ne zovu je tako zbog sitne same nego je tako zovu zato to
se zrna granaju, odvajaju jedan od drugoga i ire se.
U jednoj svatovskoj pesmi govori se kako se devojka odvaja od roditelja.
Odbi se grana od jorgovana
i lepa Smilja od svoje majke,
od svoje majke i od svog roda.
Takvo je znaenje srpske rei grana, i po njoj nastade latinska re granum, i ne moe znaiti
neto drugo nego to znai u svom izvoru.
- inferno podzemni svet, pakao; naslov prvog dela Danteove Boanstvene komedije (InfernoPakao).
Kau uenjaci: in znai, ne; fere noenje.
I tako ne noenje posta donji svet i pakao.
Inferno je igrom rei nastalo od srpske rei nevera. Nevera vodi u pakao, i ko god je itao
Inferno saznao je da je Vergilije zaglavio u inferno zato to nije imao veru. Zato srpski narod
kae:
-Ko veru lomi, njega nevera.
Sa verom se stie u raj, a sa neverom u inferno (pakao).
- dormio spavati.
Dormio je srpsko drema sa istim znaenje, i latinsko dormio je nastao od srpskog drema.
- duratio trajanje.
Srpsko durati znai podnositi tekoe, izdravati, pa ni latinsko znaenje nije daleko od srpskog.
A jasno je da su duratio i durati ista re.
- cacatio sranje.
- caco srati.
U srpskom jeziku nije ba tako. U srpskom jeziku ljudi seru, a deca kake.
Ali da je latinska kaka dola iz srpskog jezika, nema sumnje.
-calamus slama.
- labrum usna, gubica.
Labrum je srpska labrnja, sa istim znaenjem kao i u latinskom jeziku.
uti, da ne dobije po labrnji!, kae narod onom koji kojeta pria. Jer je narod usne i gubicu
zvao, brnja i labrnja. Mnogi srpski konji su se zvali Brnjo, zbog toga to su frktali brnjicom.
- labarum zastava.
Tako se zvala zastava Rimske vojske od Konstantinovog vremena, jer je pod tom zastavom
Konstantin pobeivao i pobedio.
Ali kako to da labrum i labarum imaju tako razliita znaenja, a to su tako rei iste rei?
Kada uenjaci razumeju ta znai zastava u ovoj nauci, onda e im biti jasno zato je tako.
I labrum i labarum su dobili ime iz srpskog jezika i od brnje i labrnje, tj. usne, gubice.
- fallacia prevara; pogrean zakljuak.
- falarizam svirepa vladavina. Ime nastalo po Falarisu tiraninu iz Akraganta na Siciliji, koji je
grdno muio i ubijao ljude.
- falanga grka re i znai, ubojni red vojske koji je inio jezgro makedonske peadije.

Zahvaljujui pronalasku falange Makedonci su osvojili Grku, a potom i ceo svet i helenizovali ga.
Ove dve latinske i jedna grka re sa tako razliitim znaenjem, pokazae se da imaju isto znaenje.
Imaju isto znaenje zato to su nastale od jedne rei, i srpske rei fala.
Faliti, znai: uzdizati, uzvisivati, veliati, a to ne valja naroito ako sebefali. A takav je bio tiranin
Falaris iz Akraganta, i zbog toga je ostao na zlu glasu. Ali nije sva krivica do Falarisa, krivica je i do
Akraganta u kojem je iveo.
Kada pesnici spominju Akragant gotovo uvek govore o njegovim visinama, a kod drugih gradova
ne spominju visine. To pesnici ine zato to Akragant ima visine i one se nalaze u njegovom imenu:
akra.
Grka re akros znai: gornji, a to e rei da je na visini, kao to i Akropolis znai gornji grad.
Zbog toga pesnici pevaju o akragantskim visinama, i zbog toga je Falaris iz Akraganta takav kakav
je.
Zato ni falacija nije dobra jer fali, a to znai da uzvisuje, uzdie pa i lae.
A falanga to je Makedoncima omoguila blistave pobede, ima isto znaenje. Makedonci su bili
poznati po pijankama i opijanjem, to nije ni udno jer se oni zovu Makedonci i ime su dobili po
maku iz kojega se dobija opijum.
Makedonska falanga (Srbi bi rekli: falinka, a Grci: falanka ) bila je nepobediva sve dok ljudi nisu
shvatili da je ona nepobediva spreda, ali ako joj se prie straga ona nije u stanju da se odupre. Tako
se ugasila makedonska slava, i o ovome postoje istorijska svedoanstva.
Falanga je nemona ako joj se prie straga, jer straga dolazi znanje i pamenje. A znanje i
pamenje spreavaju ponesenost i opijenost.
- falus i ovaj je dobio ime iz grkog jezika, ali ga spominjemo zato to on najbolje objanjava
znaenje rei: falacija, falarizam i falanga. Jer je i on dobio ime od srpske fale, i vrlo dobro
objanjava svoje ime.
- falian pogrean, laan, lo, rav; neiskren, lukav, pritvoren; sa manon, sa nedostatkom.
Ovo nije latinska re nego se nalazi u reniku srpskoga naroda, ali uenjaci kau da je ova re
nastala od nemakog fal (falsch). Tako uenjaci kau jer su prevrtali strane renike i naleteli na
nemaku re fal.
A falinka je srpska re nastala od fale kao to su to i latinska falacija i grka falanga, i sa istim
znaenjem. U pitanju je hvalisanje, neopravdano hvalisanje, a takva fala je falina. Tako je nastala
ova re, i to je njeno osnovno znaenje, i to je re iz srpskog jezika.
-Falim te Boe!
Kad Srbi ovako kau onda oni govore: Uzvisujem te Boe! Uzdiem te Boe! Jer je dobro poznato
da Bog stanuje na visini, i da mu je tamo mesto. Zato Boga valja faliti ali ljudima ne prilii da se
fale, zato narod kae:
-Ko se fali, taj se kvari.
Iz starih knjiga saznajemo za Apolodora iz Falerona nazvanim Mahniti. Za ovog Apolodora se kae
da je prezirao sve koji nisu kao on, a o sebi je imao izuzetno visoko miljenje. Ovaj faldija iz
Falerona je imao dobro pamenje i pamtio je sve to filozofi govore, pa on to drugima prenosio i
prikazivao kao njegovu mudrost. Tako je falia iz Falerona umislio da je i sam mudar i filozof, pa se
uzvisio nad svim drugim ljudima i prezirao ih. Zato su ovoga faliu iz Falerona nazvali Mahniti.
Takvo kazuju stare knjige o Apolodoru iz Falerona koji se kitio tuom mudrou, i koji se uzvisivao
nad drugim ljudima.
- ignorare ne znati, ne hteti znati.

Za onoga koji ne eli da vidi i zna ono to je oigledno, kae se da gnjura glavu u pesak. Pa poto
je isto znaenje latinskog ignorare i srpskog gnjuranja, jasno je otkuda Latinima ta re.
-ludere igrati se s kim ili im, zbijati alu, rugati se, ismejavati, vui nekoga za nos; izbegavati,
izigravati; obmanjivati, varati.
Srpski reeno ludira. Kada neko radi ono to se ree da znai latinska re ludere, onda se srpski
kae da se on ludira. Lud i mlad u srpskom narodu znae isto, i po tome ludiranje znai
neodgovornost i neozbiljnost. A takvo znaenje ima i latinska re ludere, jer je nastala iz srpskog
jezika.
- cavillatio zadirkivanje, peckanje, podsmevanje.
Srpski reeno cveliti, jer kada neko nekoga zadirkuje, pecka i kada mu se podsmeva, onda on
njega cveli, tj. ini mu na ao, raalouje ga.
A kada ga ucveli onda ucveljeni cvili (glasno plae).
- census ocena, procena.
Dakle ima znaenje kao i srpska re, cena.
- collega drug, drug u struci.
- collegium skup osoba koje su meusobno vezave istim zvanjem.
Dovoljno je rei srpsku re, sloga. Kada se malo razmisli o znaenju latinskih rei, vidi se da znae
sloga, i da su nastale od te srpske rei.
- proletari bezemljai.
Kada neko nema zemlju on se ne nastanjuje, on prolazi, prolee. I zato to prolee dobi ime
proletar a u latinskom jeziku.
- possessio posedovanje, svojina, posed, imanje.
Posesio je posed, a posed je ono to se posedne i poseduje. Valja neto posesti da bi se posedovalo.
- percussio udaranje, lomljenje.
Prekrio ili slomio, svejedo je.
-primarius prvi, osnovni, poetni, prvobitni; izvorni, koji postoji onakav kakav je postao, bez
ikakvih docnijih uticaja.
Primarius je takav samo zato to je nastao iz srpskog jezika i zato to slui za primer. Primarius
slui za primer i prema njemu se meri, zato je takvo znaenje ove latinske rei.
- veto zabranjujem, ne primam, odbacujem. Ovom rei su u starom Rimu oglaavali odluke senata
za nevaee.
Moda je bilo tako, a moda je senat stavljao veto?
- vetus star.
I u srpskom narodu re veto znai, staro.
- Staru kosti obou ba ko veta plotina.
Dakle, tumaenje rei veto nije pogreno, ali nije potpuno jer se ne razume njeno pravo znaenje.
A pravo znaenje je da je ta re starija od svih drugih rei, a stariji se u davna vremena morao
sluati. U srpskom jeziku re stariji ne znai samo biti vremeniji, nego zai i biti preteniji, biti
onaj ija se re slua. Zato se glavar drugim imenom zvao stareina.
Takvo je znaenje latinske rei veto i tako je nekada bilo, a danas pravo veta imaju samo silni.
- immolatio prinoenje rtve.
Ljudi prinose bogovima rtvu da bi im se umolili, to je nauci poznato. Valja se bogovima umoliti,
zato su Rimljani imali immolatio.
- voluntas volja.
Latinsko voluntas i srpska voljnost su od iste majke roeni.

- valentia vrednost, vanost.

Latinska valencija i srpska valjancija isto znae, a i rei su sline.
- nox no.
Noks je no samo zato to latinsko pismo nema slovo , inae bi se i kod njih zvala, no.
- increptio grenje, karanje, prekorevanje.
Srpski narod bi rekao: nakrpiti, i to bi bilo latinsko inkreptio.
- excellentia odlinost,izvrsnost; kao titula ministara: uzvienost, preuzvienost.
Srpski elnici dali su ime ekselencijama, jer ekselencije i jesu elnici neke drave. elnici ili
doglavnici jesu uzvieni, jer su se uzvisili do samog vladara, i jesu ministri jer su ministri elnici.
Tako je nastala re ekselencija, u mrtvom jeziku latinskom.
- vesper veer.
Kada nema slova onda moe i ovako da se kae srpska veer.
- valis vala, uvala.
Rimske nimfe dolina zvale su se Valonije, a ime su dobile po latinskoj rei valis( vala, uvala).
Ove Valonije odgovaraju grkim Aulonijadama, jer su i ove nimfe dolina.
Tako nauka zna, i zna da su ove nomfe dobile imena iz latinskog i grkog jezika. A ako bi uenjaci
malo promislili o ovim imenima videli bi da su ta imena nastala od srpske rei vala, sa istim
znaenjem kao i u tim mrtvim jezicima. A imena u tim jezicima se razlikuju jer grko staro pismo
nema slovo v, i zato se nimfe zovu Aulonijade, a u Rimu Valonije.
- angusto tesno, uzano.
Kada srpski narod doe u nevolju, kae da je: gusto, tesno, kripac.
Tako je i latinska re nastala od srpske rei nagusto.
- intra u, unutra, iznutra.
Srpsko unutra je intra latinsko, a lingvisti e rei da je to zato to su oba ta jezika indoevropska.
- additio dodavanje, sabiranje.
Dodati znai dodavanje, zato i additio znai: dodati.
- annexus zavisan, vezan za, pridodan, sporedan.
- annexio prisajedinjenje, pripajanje, pridruenje, utelovljenje.
Mi znamo da je aneksija kada silni slabome otme zemlju, ali ne znamo da je ta latinska re nastala
od srpske rei inae. Pa kada silni otme tuu zemlju, ona njemu nije prva, glavna zemlja, nego
je ona njemu inoa zemlja. Re inoa znai: druga, ostala, sporedna, ona koja nije prva. Tako je
nastala re aneksija, i zato annexus znai: pridodan, sporedan.
- abstergere otrti.
To isto znai i srpsko: opstrugati (obstrugati), ostrugati
- proximus najblii, najprei.
- approximativa taka zbliavanja, dodirna taka.
Sa najbliim se ima dodirna taka, a to je stoga to se oni koji su bliski proimaju. Ono to proima
to dira, zato proximus ima takvo znaenje.
Srpsko proimanje je dalo ime latinskom proximusu, ali je i grka re pragmatos nastala od
srpskog proimati.
Kada se latinsko proximus i grko pragmatos malo proue, pokazuje se da su nastali od srpskog
proimanja i da im je takvo znaenje.
A uenjaci mogu i dalje da sanjaju kako je narod napustio najznaajniji jezik u Zapadnoj Evropi, i
jedini knjievni jezik u tom delu Evrope.

-arma oruje.
-armarium uspravan, visok sanduk za dranje odee.
Kako to da ove dve rei imaju tako razliito znaenje?
Srbi imaju ormar i u njemu dre odeu, a odea se drukije zove, oprema. Oprema za zaprene
konje zove se orma, i od orme su nastali arma i armarium. Arma (oruje) dala je ime i
armiji(vojsci).
Orma je konjska oprema, a kada se konj oprema uglavnom se oprema za rat. Tako kazuju narodne
pesme, i to bi valjalo istraiti i nai izvorno znaenje rei orma.
- adessivus biti prisutan, biti tu.
To isto znaenje ima i srpska re desiv. Desiv je onaj koji se desio, pa kada se desio onda mora
biti tu, a ne negde drugo.
-ancilla dvokrilni tit to ga je s neba bacio Jupiter, i njegovih jedanaest kopija kojim su sluili
svetenici u obredima. Tumai se kao amajlija godinje bezbednosti, moda zbog toga to ih ima
dvanaest kao to je i dvanaest meseci.
Dakle ancila su nekakvo pagansko obeleje u starom Rimu. Ali u srednjem veku je postojala
skolastika, filozofsko uenje koje je bilo zavisno od crkvenog uenja ancilla theologiae
(slukinja teologije).
Po ovome prevodu ancila znae: slukinje, pa bi i paganski titovi imali takvo znaenje. Ali, kako to
da nekakva paganska obleja u hrianskoj crkvi imaju takav znaaj da je njima nazvala svoju
teologiju?
Bie da su ancila nastala od srpskih naela, pa bi crkveno uenje bilo naela teologije, a to bi
bio i oekivan naslov. A onda je i Jupiter s neba bacio naelo, a Numin sluga Mamurije Veturije
iskovao jo jedanaest istovetnih. A ono to se pouzdano moe rei je to, da nam se govori nauka, i
da nema nikakve paganije u starom Rimu.
Mnotvo je srpskih rei u latinskom jeziku, jer je srpski jezik osnova svim mrtvim jezicima. Nauka
se danas nalazi u potpunom mraku koji joj se nametnuo u 19. veku, pa misli i zna da je to vek
svetlosti a ne mrani vek, kao to jeste

Grki jezik
schole kola.
- scholion tumaenje, objanjenje.
- scholastikos dokon; kolski; ovek kolske mudrosti.
Takvo je znaenje ovih rei u starom grkom jeziku, ali valja znati da i latinski jezik ima ove rei sa
istim ili slinim znaenjem. Nauci je jo poznato da je sholastika bio filozofski pravac koji je
postojao od 9. da 16. veka, i da je bio zavisan od uenja crkve. Sholastici su poznati i po tome to
ojanjavaju i tumae stare knjige, pa se esto nailazi u starim knjigama na objanjenje i tumaenje
kakvog sholastika ili skolastika.
Grka i latinska shola ili skola je srpska kola, i od srpske kole nastade shola ili skola. To to e
se edukovani zaprepastiti na ovu tvrdnju nema vanosti, jer edukovani nita nisu shvatili pa nisu ni
ovu srpsku re prepoznali.
kola je srpska re i znai: uenje i mesto gde se ui. Za kolu ljudi nisu znali dok im ih Srbi nisu
doneli, a kada su dobili kolu prihvatili su i srpsko ime za tu ustanovu. Pored ova dva mrtva
jezika i neki ivi jezici obrazovnu ustanovu nazivaju ovim ili slinim imenom, npr. engleski jezik.
To e rei da ni Englezi nisu znali da tako neto postoji dok im neko nije

podario kolu (school) sa tim imenom.

Zato se nee nai ekspert za jezike koji bi bio u stanju da objasni, zato se kola u tim jezicima tako
zove. Jer je kola dobila ime iz srpskog jezika, i jedino se srpskim jezikom moe objasniti.
to se kae da sholastika znai: dokon, to je stoga to se u ovoj nauci tako oznaava misaona radnja.
Nauci je poznato da su stari Grci poeli da se bave filozofijom kada su postali dokoni, tj. kada su se
domogli robova da umesto njih rintaju. A kada su se domogli robova ostalo im je slobodnog
vremena na pretek, te se oni okrenue filozofiji. Tako nauka zna, ali kao i sve drugo tako su uenjaci
i ovo bukvalno shvatili.
U srpskom jeziku biti dokon znai nita ne raditi, nemati nikakvu radnu obavezu, ali znai i
odgonetanje, dokuivanje, a to je misaona radnja.
U narodnoj pripovetci Oev trs se kae:
Kad prolo tri godine, zapaze deca na svome ocu da mu lijevo oko plae a desno titra. Sinovi kao
sinovi: iako ne govore s ocem, ipak ga vole kao oca, te se jako zabrinue za to to vidjee,
pogaae i pogaae i ne mogae ni jedan dokonati ta bi to bilo s njihovim starcem.
Dokonati znai domisliti, doraunati, dokontati, jer u srpskom jeziku re
konat znai raun i od njega je nastala latinska re konto. A u srpskom narodu rei: razmiljti,
razbirati, brojiti i kontati imaju isto znaenje.
Po ovoj dokonosti Heleni su postali filozofi.
A kola je mesto gde se ui i spoznaje. Kau stari mudraci, da bi se neto spoznalo potrebno ga je
opkoliti i dobro osmotriti i odmeriti. Tako govore stari mudraci, a tako govori i Platonov Sokrat u
Dravi:
Sada, moj Glaukone, moramo kao lovci opkoliti grm i paziti da nam pravinost ne utekne i ne
izgubi se u nepovrat. Ona je, oigledno, negde ovde. gledaj i potrudi se da je vidi, ne bi li je,
moda, ugledao pre mene, pa i meni rekao.
Zanimljivo je da se i kod Platona nepoznata stvar nalazi u grmu, kao to je u srpskom narodu
nepoznata stvar zec u grmu. Tako Platon kazuje kada se igra reima a kada malo ozbiljnije
govori, onda on pria o krunom kretanju. A i opkoljavanje grma i kruno kretanje u ovoj nauci
znai spoznavanje.
Platon u Timaju kazuje:
Bog nam je, naime, otkrio i podario vid da bismo kruna kretanja uma, uoivi na nebu, primenili
na krune tokove naeg rasuivanja, budui da su jedni drugima srodni, premda su ovi nai, za
razliku od onih neuznemirenih, izloeni potresima; i da bismo, tako, izluivi ih i stekavi
sposobnost da o njima rasuujemo pravilno i u skladu s prirodom, podraavali kretanje boga, u
potpunosti osloboena lutanja, i na taj nain ustalili ova u nama, sklona lutanju.
Tako Platon govori o krunim tokovima naeg rasuivanja koje je neophodno koristiti, jer je
svaki ovek dobio od boga ovaj dar. Jer ako ovek ne koristi ovo kruno kretanje, onda on postaje
ivine.
Rod kopnenih ivotinja i divljih zveri nastao je od ljudi, koji se uopte ne bave filozofijom, niti
poklanjaju ma i najmanju panju iemu to je nebeske prirode. Oni uopte ne upotrebljavaju krune
tokove u glavi, nego se preputaju voenju onog dela due, koji se nalazi u grudima.
Zato je neophodno koristiti kruno kretanje i tako opkoliti nepoznato, potom ga dobro osmotriti i
odmeriti i tako ga spoznati. Po krunom kretanju i opkoljavanju, dobila je obrazovna ustanova u
srpskom jeziku ime:
kola. Nepoznato je potrebno opkoliti ili skoliti da bi se spoznalo, pa je po skoli dobila ime kola.

I istog razloga je nastalo i srpsko kolo koje narod igra vrtei se u krug, i ima isto znaenje kao i
filozofsko kruno kretanje.
Dakle, kolo (krug) je dalo koli ime, jer krunim tokovima u glavi dolazi se do spoznaje. Tako je
kola dobila ime u srpskom jeziku, a srpsko ime mrtvi jezici preuzee kao shola ili skola jer nemaju
slovo u svome pismu. Srpsko slovo je poslednje slovo u srpskoj azbuci, i ono je blisko sa
krugom i uenjem.
kolj je ostrvo, a narod ga tako zove jer je skoljeno vodom. Voda u jeziku mita znai uenje i
spoznaju, i zbog toga se ostrvo ili otok naziva imenom slinim koli kolj.
koljka je vodena ivotinjica koja je skoljena oklopom, a takvo ime je dobila zato to u njoj ume da
se nae biser. Biser u jeziku mita znai re, i to ne bilo kakva re nego prava re. I danas ljudi za
prave rei kau da su biseri, samo ne znaju da je to jezik mita i da je takvo znaenje bisera uvek u
staroj knjievnosti.
Zato se i izrasline na uima nazivaju une koljke, jer te koljke valja da primaju bisere (rei) da bi
ovek sticao znanje. Zato kola i koljka imaju slina imena. Jer jezik nije evolucijska tvorevina
kako ue edukovani uenjaci, nego je jezik tvorevina znalca.
estog je dana Bog stvorio oveka, a to e rei da je stvorio razumno bie i zato se kae da je broj
est broj ovekov. Razum se obeleava brojem est, a u Indiji kao i Zaratustra nazivaju ga estim
ulom.
Kada srpski narod kazuje zdravice o krsnom imenu svaka zdravica je kazivana ba onda kada treba,
a esta zdravica je ovako poinjala:
Evo ae este i, bogme este. Bog stvori nebo i zemlju a nami dao u glavu pamet i razum
Tako kazuje esta zdravica i samo ona, i ree nam se njeno znaenje, i znaenje broja est. Svo
srpsko narodno stvaralatvo kaziva nauku ba kao to to kazuje sva stara knjievnost, i svi narodni
obiaji i igre kazuju nauku, i nema ni jedne deije pesmice ili igrice koja ne kazuje nauku.
estariti znai kruiti, estare ptice na nebu a naroito estare orlovi.
estar je naprava za crtanje krugova, a tako se zove po broju est koji oznaava krug a krug
oznaava spoznaju.
Puteestvije je re koja se danas retko uje jer lingvisti kau da je ta re arhaizam, a istina je da oni
ne znaju znaenje te rei. Puteestvije je uenje na putovanju, a i sama re putovanje znai
uenje. Put znai uenje a broj est oznaava razum, i tako je nastala re puteestvije.
astra je re iz sanskrita i znai: nauka, pouka, a takvo znaenje ima zbog toga to se broj est u
sanskritu zove ast. Slinost ovih rei nije sluajna jer je srpski jezik osnova svim mrtvim
jezicima, a takav je sanskrit.
asta je u Indiji bog i zovu ga Gospodar polja, a polje u jeziku mita znai nauku i znanje. I nije
tako samo u Indiji, tako je u svoj staroj knjievnosti jer postoji samo jedan mit i jedan jezik mita.
Kada Platon govori o polju govori o ovom polju, a takvo je i polje o kojem govori Isus Hrist. To je
znaenje polja u jeziku mita, i dan danas ljudi govore jezikom mita ali ne znaju da je to jezik
mita. I danas ljudi govore o polju znanja ali im ne pada na pamet da su taj izraz nasledili od
predaka, nego umiljaju da su to oni svojom mudrou smislili.
Platon u Zakonima kae da je nuno da u dravi bude vladara i podanika, i da treba da postoje
zahtevi s obzirom na vlast i poslunost. Platon govori o tim zahtevima, a o estom i zahtevu
kazuje:
Najznatniji bi pak, kako se ini, bio esti zahtev, koji trai da se onaj koji nema pravog znanja daje
voditi, a onaj koji je razuman da vodi i vlada.
esti zahtev trai da razuman vlada jer je i Platon znao da se razum oznaava brojem est. Taj

zahtev nije sluajno esti kao to nita nije sl- uajno i proizvoljno u staroj knjievnosti. O tome
govori Platon, ali ga novofilozofi ne razumedoe jer su oni edukovani i ne slue se krunim
tokovima, jer im je puna glava kojeega te ne dozvoljava kretanje.
- poietes pesnik.
Homer i drugi grki poietes su dobili ime od srpske rei pojati. A da je poj i pojanje srpska re, to
ni edukovani ne spore.
- ekstaza (gr. ekstasis pomeranje) zanos, ushienje, oduevljenje, oseanje beskrajne radosti;
najvii stepen ushienosti, blizak ludilu, u kojem se postojanje oveka stapa u jedno jedino oseanje
kada se dua sjedinjuje sa bogom; U tom stanju, po Platonu, ovek postaje isto duhovno bie koje
je dolo u neposredan dodir sa boanstvom, sa apsolutom.
Tako nauka objanjava grku re ekstasis, a koja je nastala od srpske rei ast. ast je ono to
filozofskoj rei ekstasis daje tako uzvieno znaenje, i od srpske rei ast nastala je re ekstasis.
I u mitologiji je srpska ast dala ime Zevsu i Hermesu, koji kao zatitnici i uvari doma imaju
imena Ktesije (Ktesios). U antiko doba ljudima je bilo najvanije sauvati ast domaeg ognjita, a
i kod Srba je bilo tako sve do nedavno. Zato su Zevs i Hermes imali ime Ktesije jer su oni titili ast
domaeg ognjita, i zato to je to ime nastalo od srpske rei ast.
To e potvrditi i jedan zabeleeni dogaaj u staroj Heladi.
Alkidam sa ostrva Keja iz grada Karteje zakletvom se obavezao da e svoju ker Ktesilu dati za
enu Atinjaninu Hermoharu, ali je prekrio zakletvu.
Meutim, Ktesila nije dozvolila da otac prekri zakletvu i osramoti dom i domae ognjite, pa je
sama otila u Atinu gde je ubrzo i umrla. Kada su Ktesilu sahranjivali u sanduku nije bilo njenog
tela, a iz sanduka je izletila golubica.
Takvo je asno delo uinila Ktesila i spasila ast roditeljskog doma, a to je uinila zato to joj je ime
Ktesila tj. ast. Nije Ktesila bez razloga sauvala ast doma, srpska narodna izreka kae:
- evojka je iskop ali ast kui.
Takve su srpske devojke, a takve su devojke u svoj staroj knjievnosti.
Od devojakog obraza zavisi hoe li se kua iskopati i zatrti, ili e kua biti asna.
Jedan Ktesije je bio kralj u Siriji i njemu su feniki gusari oteli ili neka Fenianka ukrala sina
Eumeja, koji je prodat u roblje. Eumeja je kupio Odisejev otac Laert, kod koga je Eumej sluio kao
svinjar. Za Eumeja se naglaava da je bio veran i poten i privren porodinom domu.
Kada se Odisej posle dugog lutanja vratio u svoj dom najpre se javio Eumeju i kod njega naao
utoite, i Eumej mu je najvie pomogao da opet zavlada u svome domu koji su bili preplavili i
zauzeli mnogi prosci Penelopini.
Pretpostavljamo da je Odisej imao najvie poverenja u Eumeja zato to je on sin kralja Ktesije, jer u
staro doba je bio obiaj da sinovi lie na oeve.
Postojao je i jedan istorijski Ktesije i iveo je u petom i etvrtom veku stare ere, i bio je istoriar.
Ovaj Ktesije je bio istoriar ali ne bilo kakav istoriar, za ovog Ktesiju se naglaava da je bio
dvorski istoriar. Ktesije je uvek uz dom i dvor bilo da je istoriar ili svinjar, ili kerka koja titi
ast doma, ili bogovi koji to ine. A u davno doba ast doma i domaeg ognjita bila je najvanija
stvar za oveka.
- agon borba, megdan, takmienje u vitekim igrama kod starih Grka.
- agonija samrtna borba; samrtne muke, izdisaj, ropac, sve pojave koje sainjavaju laganu smrt i
prethode joj; samrtni strah, oajanje.
Bie da nauka ovu re pogreno razume i tumai, pa se pogreno danas i koristi.

Re agon ne znai borbu nego ima suprotno znaenje, a to suprotnoznaenje joj daje slovo a na
poetku rei. Srpska re gon znai teranje pa se moe shvatiti i kao borba, i od srpske rei gon
nastala je re agon. Po tome re agon ne znai borba nego ne borba ( a-ne, gon- borba).
Zbog toga agonija ne znai samrtna borba, ali znai izdisaj i umiranje. Jer kada je agonija nema
borbe, telo je prestalo da se bori i oekuje se umiranje. To e potvrditi sledea starogrka re:
- agonos jalov, neplodan.
Ako bi agon znaio borbu, neverovatno bi bilo da agonos oznaava jalovost i neplodnost. Agonos
ima takvo znaenje samo zato to ima a na poetku rei, pa je jalov i neplodan zato to je
neborben, nedelatan.
- alegoria govor u kome se pojmovi i misli iskazuju drukije, a ne reima koje ih direktno
izraavaju, slikovit govor, slikovito objanjenje pojma ili misli.
Alegorija ima takvo znaenje zato to je ta re nastala od srpske rei lagarija. Srpska lagarija je
kada se prividno lanom priom, ili oiglednom lai kazuje istina, a slino znaenje ima i re
alegorija. Re alegorija je iz mrtvog jezika i nastala je od srpske rei lagarija, a ispred lagarije
nalazi se slovo a to znai ne. Tako re alegorija znai nela, a tako se moe razumeti i
nauno objanjenje ove rei.
- megalegorija hvalisanje, razmetanje.
U ovoj rei se nalazi gornja re, ali znaenje ove rei nema nikakve veze sa znaenjem rei
alegorija. To je zato to ova re znai velika la, mega (veliko) i legorija (lagarija). Tako je
megalegorija velika lagarija, a alegorija nelagarija. Tako su nastale ove filozofske starogrke
rei i zato su one nerazumljive dananjim Grcima.
Rei u kojima prvo slovo a ima znaenje ne postoje samo u mrtvim, kolskim jezicima:
sanskritu, latinskom i starogrkom, i ne postoje ni u jednom ivom jeziku.
- paralaga menjanje, zamenjivanje; duhovni poremeaj, zabuna, zbrka.
Ova paralaga je oigledno roak alegoriji i megalegoriji.
Srbi imaju Lau i Paralau. Laa i Paralaa su u velikoj ljubavi i putuju
svetom i lau narod. Laa se kree prvi i pria lai, a za Laom ide Paral-aa i potvruje Laine lai
i jo ih nadograuje. Zato grka paralaga nije nita drugo do srpska paralaa.
-oloss lo.
Mislim da ovoj rei vie odgovara prevod olo, mada i ovakav prevod nije lo.
-hodos put .
-hodites putnik.
U srpskom jezike hod znai kretanje, hodati znai ii, kretati se. Hodnik je prolaz koji spaja
prostorije u kui, kojim se hoda iz prostorije u prostoriju. Srpski jezik bi bio grdno osakaen bez
ove grke rei jer bi ostao bez nahoda, zahoda, rashoda, prihoda, prohoda, pohoda, prehoda,
odhoda, dohoda, ophoda
Moda ovo jeste re iz grkog jezika, ali je vea verovatnoa da je to re iz kolskog jezika, ali je
posigurno srpska re.

-stereos vrst, tvrd, jak, gust, telesni, prostorni.

-steresis lienost.
Kod Aristotela steresis je suprotnost logosu, a to nam kazuje da su stereos i steresis nastale od
srpske rei stera. Ono to se stere stere se na sve strane, i stere se u prostoru. Po steranju je i
prostor dobio ime zato to se u njemu stere i prostire. Zato se i za stereos ree da mu je jedno od
znaenja prostorni.
Zato je i Aristotelov steresis suprotnost logosu, jer logos se ne kree a steresis se stere i prostire (iri
se u prostoru).
- historia nauka istrauje i prouava prolost.
Svima je poznato da istorija istrauje i prouava prolost, ali nije poznato da je ova nauka dobila
ime od srpske rei starija. A ime je dobila ba zato to izuava starinu, tj. prolost.
Historia je re iz mrtvog, kolskog jezika i nastala je od srpske rei starija. U jeziku mita starost i
pamenje su istoga znaenja, a to znaenje ima i nauka koja se zove historia.
- ironija (gr. eironeia, lat. ironia pretvaranje, samozatajivanje) fina prikrivena poruga koja se
sastoji u tome to se njome kazuje ba protivno onome to se eli rei.
Takvo je danas znaenje ove rei, a nekada je znaila: pitanje, pitati, zanimati se pitanjima.
Ovo je zanimljivo zbog toga to u srpskom jeziku postoji re jer bez koje se ne ne moe, a nai
stari su imali jere koje je izbaeno iz jezika.
Jere je udna re i udno se koristi, a niko nije ni pokuao da je objasni.
Jere se tako upotrebljava da moe da znai i zato? i zato.
-Jere pita?- Jere bi da znam.
-tikon dosei.
-atikia promaaj cilja.
Tikon je to i srpsko tik, ticanje, dodir. A atikia je promaaj cilja po tome to ne tie ( a ne, tikon
tie).
- tolma pravo znanje, istinsko znanje.
Tolma je tumaenje, objanjenje, ili kako to narod srpski govori: tolmaenje. Tolma je onaj koji
tolmai, tumai, objanjava, i tako ga je zvao srpski narod.
- Zevs vrhovni grki bog, vladar bogova i ljudi.
Kae se da je Zevs prastari bog indoevropskog porekla i da je doao sa Grcima iz njihove
prapostojbine Frigije. Iz Frigije je doao Zeus Bagaos, ali je problem to mu se ne zna znaenje
imena, jer se grkim jezikom ne moe objasniti njegovo ime. Nauka e to objasniti ve utvrenom
naukom da jezik evoluira i menja se a bogovo ime ostalo isto, pa se tako Zevsovo ime ne moe
objasniti dananjim grkim jezikom.
A Zeus Bagaos to doe iz Frigije nije ba neobjanjiv, jer mu ime u srpskom jeziku znai ivi Bog.
Dakle, Zevsovo ime znai iv, i tako ga njegovo ime objanjava.

Drugo Zevsovo ime je Div (Dios), ili kako to Sokrat kae, Div je drugi deo Zevsovog imena. Tako
ovoga boga nekada zovu Zevs a nekada Div, i uenjaci ne objasnie zato se tako radi osim to
rekoe da je Div genitiv od teonima Zevs. Za uenjake nema razlike izmeu imena Zevs i Div, jer
su to samo dva imena jednog istog boga. Zbog toga nema nita udno u tome to kod Homera u
Ilijadi postoji samo Div. A razlika postoji kada se bog imenuje sa Zevs onda ba tako treba da se
imenuje, i kada se imenuje sa Div imenuje se zato to tako treba.
I Div (Dios) je ime iz srpskog jezika, a ovo ime je suprotnog znaenja imenu Zevs. Zevs je iv i
vlada ivima, a Div je vladar mrtvima. Zevs vlada sada, a Div je vladar prolosti. Zato u Ilijadi
postoji samo Div, jer Homer pie o prolim dogaajima a ne o sadanjosti. Ilij ili Troja znai
prolost, to su objasnili i Platon i Aristotel i o tome se govori na drugom mestu.
To e nam malo bolje objasniti Sokrat u Platonovom Kratilu:
Poznato ti je da su nai stari rado i uveliko upotrebljavali jota (i) i delta (d), a naroito ene,
ponajvie uvarice naeg starog jezika. U nae dane umesto jota (i) stavlja se eta (e), umesto delta
(d) meu zeta (z), kao da su otmenija.
Stari su upotrebljavali d pa je bogovo ime Div, a u nae dane se umesto d upotrebljava z, i
zato je bogu ime iv.
Kod Homera je Div a kod Eshila je Zevs, kojega on i objanjava. Kada Okean tei okovanog
Prometeja, savetuje ga da prihvati novi poredak i novoga boga Zevsa i kae: nov gospodar vlada
sada bozima.
iv (Zevs) vlada sada a Div vlada na onome svetu (prolost), zato srpski narod kae:
Crn ti obraz sjutra na divanu! Ko to ti je danas na mejdanu.
Kakav je ko danas na megdanu, takav e mu obraz biti sutra na divanu. Ali edukovani uenjaci ne
daju da je div srpska re, pa prevrui strane renike naoe da je to persiska re i da znai: zao
duh, avo. A neki drugi naletie u reniku na tursku i persisku re divansa znaenjem: dravni
savet; tajni savet bivih sultana; carinarnica i sl.
Kada je Ognjena Marija sila u pakao da obie majku tamo je videla i popove, i objasni joj se da se
popovi nalaze u paklu zato to su krivo uili narod. Danas se ne veruje ni u raj ni u pakao, za
dananjeg oveka postoji samo danas. Dananji ovek ne veruju da postoji divan, a ako i postojito je
tua re a ne srpska.

Kaluer
Kau uenjaci da je kaluer dobio ime iz grkog jezika i da mu ime znai lep starac.Kalos
znai: lep, a geron znai: starac.
Nije jasno zato bi kaluer bio lep, a znamo da nisu svi kalueri bili stari. Sveti Savo se zakaluerio
sa sedamnaest godina, i celoga svoga veka je putovao po svetu i uio narod. I nije Savo bio jedini
kaluer koji je putovao svetom, to su inili svi kalueri.
U stotinama pria o svetom Savi vidi se da je on uvek na putu, a velika veina tih pria poinje sa
putovao sveti Savo i slino. A tako je i u priama drugih naroda, kalueri su uvek na putu i uz
vodu.
Kaluerima je ime takvo ba zbog toga to putuju, jer kala znai: putovanje, kretanje, a er
znai: tok, teenje. Kaluer je dobio ime iz srpkog jezika, iz srpskog jezika koji govori srpski narod
a koji tumai novokolarci slabo poznaju.

eram
eram je naprava za vaenje vode iz bunara,a uenjaci kau da mu je ime od grke rei geranos
to znai: dral, i od turske rei germek .
A istina je da je eram dobio ime iz srpskog jezika,i da mu je ime takvo jer toi,istae vodu iz
bunara. Jer er u imenu eram znai isto to i u imenu kaluer: tok, toenje, to je i oekivano
ako je istina.
erdap
erdap je poznata klisura na Dunavu,za kojeg uenjaci kau da mu je ime od persijske rei girdab
i od turske rei girdap, a u znaenju: vrtlog, brzak.
A erdap je dobio ime iz srpskog jezika i znai uhvaen tok,zarobljen tok. Za er je ve
reeno znaenje, a drugi deo imena dap znai: uhvatiti, zarobiti. To je istina a ne ono to knjiki
uenjaci naukuju.
Dap emo nai u reima: zdupiti,podapeti,stupica(zdupica), dopasti i u mnogim drugim reima.
Zdupiti znai: zgrabiti,uhvatiti; podapeti znai: sapleti,ometati u kretanju; stupica(zdupica) je
zamka,krletka.
Obrnuto znaenje od ovih rei ima re odapeti,i znai: pustiti, osloboditi. Odapinje se ono to je
zapeto,na primer, strela.
Dap emo nai i u latinskom jeziku sa istim znaenjem kao i u srpskom.
Latinska re adoptio znai: uzimanje pod svoje,usvajanje,usinjavanje, posvajanje. Ono to je neko
posvojio i uzeo pod svoje,to je njemu dopalo.
Tako nam se pokaza da latinsko aDOPtio i srpsko DOPasti imaju isto znaenje,i da su iz istog
korena i da je taj koren u srpskom jeziku.
erdap je dobio ime takvo zato to je uhvatio i zarobio tok velikog i irokog Dunava. erdap je u
prolosti potpuno zarobio tok Dunava i tako uzrokovao potapanje itava Panonske nizije, i stvorio
Panonsko more.
Zar to ne bi bio valjan razlog da ta klisura dobije ime erdap?
I zato bi Turci davali ime ovoj klisuri? Da li zato to ona nije imala ime, ili zato to su joj menjali
ime? Klisura je postojala i pre turskog dolaska, pa je onda morala imati i ime. A da su joj Turci
menjali ime, u narodu bi se posigurno znalo za to srpsko ime.
Zato ova vaea nauka koju naukuju kolarci uenjaci ne valja, i nanosi veliku tetu nauci i nesreu
srpskome narodu

Sveti German
Hrianska crkva slavi svetoga Germana Patrijarha Carigradskog koji je umro 740. godine. Narod
srpski takoe slavi svetoga Germana ili ermana, ali narodni erman nije istorijski patrijarh nego
je svetac od kojega narod oekuje da mu donese kiu. U sunom periodu narod se moli svetom
ermanu i on dolazi sedei na oblaku i toi iz oblaka kiu. Zbog toga ga narod zove ermanoblak, pa bi njegovo ime znailo vodonoa, toilac, kao to i znai.

Ovu re emo nai i u drugim jezicima i uvek ima znaenje: tok, optok, teenje i sl. iro raun se
tako zove jer slui opticaju novca, a i italijanska re iro (giro) ima isto znaenje. Ogrlicu, nisku
koju ene nose oko vrata narod srpski zove erdan, a nekada su deca svoje stvarice meusobno
menjali or-nevieno. I to je nekakav opticaj.
Sveti ore je ubio adahu i zbog toga ga slave i crkva i narod. Srpski narod slavi svetoga ora
zato sto je ubio adahu koja je zarobila vode i nije im dala da teku, i izazivala suu a time e i glad
u narodu.
I zato je svecu ime ore jer je dao ljudima tenu vodu, dok je pre ora voda bila zarobljena u
ledu.
I tako uenjaci kau da er kod kaluera znaci: starac, kod erma znai: dral, kod erdapa
znai: brzak, a kod ermana i ora ni nema tumaenja jer su to lina imena i nema potrebe
tumaiti. A vidimo da se u nenaunom tumaenju er tumai uvek isto i znai: tok, teenje.
Kaldrma je iz grkog jezika, kau uenjaci kalos znai: lep, a dromos znai: put. Ko se god
vozio kaldrmom nikada taj put ne bi nazvao tim imenom, jer je kaldrma opasna za bubrege. Zato
kaldrma nije iz grkog jezika nego iz srpskog i znai: staza za kretanje, drum za putovanje.
Kala znai: kretanje, putovanje, a drum je drum, put.
Kalauz. Kau uenjaci da je kalauz turska re kilvuz i da znai: putovoa. Kalauzom srpski narod
zove putovou i klju za otvaranje svih brava. Jasno je da je kalauz putovoa zbog toga to u imenu
ima kala, jer kala znai kretanje, putovanje. Ba kao to takvo znaenje ima i u grkim reima
kaluer i kaldrma. Oigledno je da sa ovim naunim tumaenjima neto nije u redu.
Kalendar je knjiga sa rasporedom meseci, nedelja i dana u godini, i doao je iz latinskog jezika,a
kae se da je i iz grkog. Kalendar je veoma znajan u ljudskoj kulturi pa je uenjacima jasno da
srpski narod nije drukje mogao znati za kalendar, osim da ga sve sa imenom uzme od kulturnijih
od sebe.
Neka uenjaci tumae latinsko calendae kako su u koli nauili, a ako se tumai srpskim jezikom
onda bi kalendar znaio ba ono to i proitamo: dar kretanja, putni dar. Kalendar to i jeste,
pokazuje kretanje meseci, nedelja i dana u godini.
Kalenica je obredna aa,vea od obine ae,a zove se i putir.
A uenjaci ne budi lenji pa strane renike u ruke i trai poreklo ovih rei, i naoe. Putir je od grke
rei poter i znai:sud za pie,aa. Nije vano to kalenica kala od usta do usta i to putir putuje
od usta do usta, ka- lenici i putiru je ime iz tuega jezika, jer tako pie u tuem reniku.
U pripevu jedne narodne pesme se kae: er, Lua, er Kalua, er, meni uz koleno, oj!, to
znai, doi meni, a doslovno: teci meni.
Jer re er znai: tok, teenje, niz, a kad ima takvo znaenje onda uvek tako znai, a ne samo
kada se nekom tako hoe.
A ta koja se poziva zove se Kalua, i znai: ona koja se kree, koja kala.
Kalajdije su torbari, trgovaki putnici prolih vremena koji su nosili torbe sa robom i prodavali je
idui od sela do sela. Oni su se zvali kalajdije jer su kalali, putovali.
Manjega zvereta a poganijega stvoreta nije bilo otkako je sveti Vasilije niza stube kalavao.
Mali metne kapu na glavu, pa zakala pa hajde otole.
Ostalo je blago pohario zidajui po kalu kaldrme i gradei po vodi uprije.
Nam su puti na daleko, daljni puti kaloviti.
Kada je Marku Kraljeviu dolo vreme da umre on je umro pored druma, kako i prilii junaku od
drumova. Dok je Marko leao mrtav pored druma naie Svetogorac Vasa sa svojim akonom, pa

mislei da Marko spava, govori:

Lake, sinko, da ga ne probudi,
jer je Marko iza sna zlovoljan,
pa nas moe oba pogubiti.
Glede kale kako Marko spava
vie Marka knjigu opazio,
prema sebe knjigu prouio,
knjiga kae, da je mrtav Marko.
Onda kale konja odsjednuo,
pa privati za deliju Marka,
al se Marko davno prestavio.
Glede kale znai: gledajui s puta, u pokretu. A tako je i konja odjahao, u pokretu.
U starom Rimu postojala je svetenika sluba koja se zvala Kalatori, nije mi poznato kakav su
posao radili ali sam ubeen da su putovali carstvom.
Kilikija je drava iz staroga doba koja je ime dobila po mitskom junaku Kiliku ije ime znai
Lutalica. Najpoznatiji Kilianin je apostol Pavle, a Pavle je najvei i najpoznatiji putnik stare
knjievnosti. Ba zbog toga je Pavle iz Kilikije a ne zbog istorijske injenice da je rodjen u zemlji
koja je dobila ime po Kiliku ije ime znai Lutalica

Kali-juga
U staroj Indiji postoje etiri juge, etiri doba, od kojih je najgora i najpropalija kali-juga. Kali-juga
je sadanje doba, gvozdeno doba u kojem je sve naopako i nita nije onako kako bi valjalo biti.
Tumai se da kali znai: vreme, a juga znai: doba, pa bi po tome kali-juga znaila: vremedoba. Ali ta nauka nije dobra jer kali ne znai: vreme, nego je znaenje te rei: kretanje. Re
akala u sanakritu znai: nepokretan, pa bi po tome kala znailo: pokretan, odnosno kretanje.
Poznato je da a ispred rei u sanskritu kao i u drugim starim jezicima znai: ne, pa tako re akala
znai: nekretanje.
Tako se i anta-kale prevodi kao: na kraju ivota, i to je po smislu u redu ali nije potpuno ispravan
prevod. Pravo znaenje te rei je: na kraju kretanja, na kraju puta.
Radi se o tome da je ovek na ovome svetu u prolazu, samo putnik kroz ovaj svet. Tako je u svoj
staroj knjievnosti u svim religijama i kod svih starih filozofa i mudraca.
U Mahabharati se za juge kae:
Kae se da krtajuga traje etiri hiljade godina,a njen osvit i vee traju po etiri stotine godina.
Tretajuga traje tri hiljade godina, a njeno jutro i vee po tri stotine. Dvaparajuga traje dve hiljade
godina, a njeno jutro i vee traju po dvesta godina.
Idua juga naziva se kali i reeno je da traje hiljadu godina, a njeno jutro i vee traju po stotinu
godina. Celi taj krug traje dvanaest hiljada godina.
Igrom rei ree nam se da je kali-juga idua juga i da joj je takvo i znaenje. Dakle, kali-juga je
juga kretanja, putovanja.
U stvari, kada se tumai da kali znai: vreme, to nije pogreno. Ali se to moe pravilno razumeti
tek kada se shvati kako stari filozofi tumae vreme, a oni tumae vreme kao kretanje.
Smru boga Krine zapoela je kali-juga, i to je doba u kojem mi sada ivimo. Krina je bio
besmrtan kao to i prilii bogu, ali je imao jednu slabu taku stopalo, i ba ga u stopalo ustrelie. I
tako se kali-juga u Indiji raunala od Krinine smrti a danas se doba rauna od Hristovog roenja,a

ne od njegovog ubistva kao u Indiji. Zanimljivo je da je juga kretanja zapoela time to je bog
ustreljen u stopalo.
Krinina stopala su ljudima bila zaklon i ljudi su njima mogli kao amcem da preu okean
neznanja. Ali ni kod biblijskog Boga nije drukije, jer je zemlja podnoje nogama njegovim i tu
Bog nameta ime svoje. A ime Boje slui za uenje i sticanje znanja, zato se i u Starom i u Novom
zavetu od imena Gospodnjeg oekuje spasenje.
Stara indijska nauka nam kae da dua prolazi kroz tri stadijuma, stanja: sakala, prajalakala i
vinakala. Dakle dua prolazi, i to nam govori re kala, a sa, prajala i vina su stanja due.
Vinakala ima znaenje: put znanja, bez obzira da li se nauka stim slae ili ne. Verovatno je zbog
toga vinakala na poslednjem, treem mestu, jer se na kraju dolazi do znanja.
Platon u Dravnikugovori o nekadanjem i sadanjem dobu, pa kae: to se pak tie tvog pitanja
o stanju kada se sve samo od sebe prualo ljudima,to nipoto ne pripada razdoblju kretanja koje je
sada u toku, nego je i to pripadalo prijanjem.
Dakle,sadanje doba je doba kretanja kod Platona, kao i u sanskritskoj knjievnosti i u svoj staroj
knjievnosti. Problem je samo u uenjacima koji u koli tako nisu uili, a sami se nisu potrudili da
neto shvate.
Platonovo prijanje doba je isto kao to je krta-juga u Indiji, a sadanje doba je isto kao kali-juga.
U srpskom jeziku re kaliti znai: ojaavati, ovravati, a to ovek i radi u sadanjoj kali-jugi.
Stari filozofi i mudraci nam kazuju da je ovaj svet stvoren samo zbog toga da bi se na njemu ovek
kalio, tj. ovrsnuo i ojaao.
To zna i srpski narod, pa kae: -ovek se u bedi i brizi kali.Kada srpski narod hoe da ovrsne gvoe on ga kali, a kali ga tako to ga neizmenice zagreva na
vatri i hladi u vodi. Tako se kali gvoe, a kali-juga je gvozdeno doba.
Da li je edukovanim uenjacima jasno odakle u sanskritu re kali, koja se samo srpskim jezikom
da objasniti?
O ovim reima bi se imalo jo tota kazivati i dokazivati da su to srpske rei, i da su sanskrit i
latinski kolski jezici, i da te jezike nikada nije govorio nijedan narod, nego su se tim jezikom
sluili ueni ljudi da bi narodu preneli znanje. A osnova svih kolskih jezika je srpski jezik.
Pitanje je samo da li to u ovoj sadanjoj kali-jugi nekoga zanima?

Timos
Kod starih grkih filozofa postoji re timos koja je zadala mnogo muke i nevolje prevodiocima, koji
su prevodili dela Platona i Aristotela na srpski jezik. Njihov problem je bio u tome to re timos
nisu mogli doslovno da prevedu na srpski jezik, jer srpski jezik nije dovoljno filozofski izgraen
pa se zbog toga ni filozofske misli ne mogu pravilno razumeti.
I tako se timos prevodi na razne naine, ve prema tome kako se prevodiocima ini da bi bilo
najbolje. A prevodi se kao: razljutiti se, rasrditi se, zapasti u gnev, raestiti se (u onom plemenitom
smislu). Prevodi se i kao: volja, mo odluivanja, estina, ivotnost, i uopte strasne sklonosti.
Potom jo kao: htenje, elja, dua, ast, srce, afekt, vrednost; ono to duu ini aktivnom, delatnom,
sranom i odlunom.
Sva ova znaenja nosi u sebi jedna jedina filozofska i kratka re-timos, a filozofski neizgraeni
jezici nemaju ni jednu re u koju bi mogla stati sva nabrojana znaenja.
U Platonovoj Dravi re timos je prisutna kada se govori o uvarima drave.

Pa hoe li biti hrabro ono stvorenje kojo nije estoko (timos), pa bilo kao konj, ili pas, ili koje
drugo ivo bie. Zar nisi primetio kako je nesavladljiva i nesalomljiva estina koja duu u kojoj se
nalazi ini neustraivom i nepobedivom?
Nije estina ta koja duu ini neustraivom i nepobedivom, niti je tako Platon rekao.
Znai, dakle, da meu uvarima treba odabrati one ljude, za koje nam se, pri tanijem posmatranju,
najvie ini da u celom svom ivotu s puno odanosti rade ono to misle da je korisno za dravu a to
nije od koristi, nee nipoto uinitiTakve ljude moramo, kako mi se ini, traiti ne vodei rauna
o njihovim godinama, nego da li se strogo dre tog naela i da li ni pod sugestijom ni pred silom ne
odustaju od njega, i ne zaboravljaju svoje naelo da moraju raditi ono to je za dravu najbolje.
Ovi uvari nisu estoki nego su odani i ni pod sugestijom, niti pred silom odustaju od svoje
dunosti.
Tako dakle, kao to sam ranije govorio, moramo traiti one koji su najbolji uvari svog uverenja, i
to onog da treba stvarati i misliti samo ono to je najbolje za dravu.
uvari koji uvaju svoje uverenje su verni uvari a ne estoki, i to su najbolji uvari.
bilo bi smeno zamisliti da estina u dravama ne potie od pojedinaca koji je poseduju i
sainjavaju narode kao to su Traani i Skiti, i uopte sve narode sa severa.
Nigde nisam ni proitao niti sam gde uo da se estina smeta na sever, nego je na severu
hladnoa i tvrdoa. Zato ni timos ne znai onako kako nam filozofi kazuju i kako su oni shvatili,
nego timos znai: vernost, urednost, postojanost, skladnost i sl.
Timos se postie pravilnim vaspitanjem, a to se ini uravnoteenim vebanjem muzike i gimnastike.
Kada se to postigne onda drava nema da brine za svoju budunost. Ali ako bi se uvari previe
bavili gimnastikom a zanemarili muziku postali bi previe surovi, a ako bi se previe bavili
muzikom a zanemarili gimnastiku postali bi mekuci, i ne bi bili dobri uvari. Dakle, dobre uvare
ini prava mera dveju osobina: surovosti (gim- nastike), i blagosti (muzike). Ovakve uvare ne
moemo nazvati estokima.
I kod Aristotela timos ima takvo znaenje i ako ga prevode kao: afekt i srdba. U Nikomahovoj
etici Aristotel kae:
Ko se ljuti za to treba, i na koga treba, i kako treba, i kada treba i onoliko koliko treba toga hvale.
Prema tome, taj ovek e biti blag, pod pretpostavkom da je blagost stav koji se hvali u oblasti
afekta srdbe.
Ree nam se da je timos onaj koji je surov ili blag onda kada treba, gde treba, koliko treba, i na
koga treba. Aristotel jo ree da zaostajanje za pravom merom u ljutnji izaziva osudu, a kada je sa
pravom merom zas- luuje pohvalu. Zato Aristotel nije rekao da je blagost stav koji se hvali u
oblasti srdbe, nego je rekao da se hvali prava mera, skladnost, sreenost i sl.
Filozofi su shvatili da Platon timos smeta u srce ali je oigledno da nisu shvatili i njegovo
znaenje. Platon kae da u dui postoje dve moi: razumska i nagonska, a izmedju njih se nalazi
timos. Ovde se timos ne prevodi kao: estina, ve ima znaenje: volja, a videemo i zato.
Tako smo, dakle, odredili te dve moi u dui. Preostaje pitanje da li je volja (timos), odnosno ono
ime odluujemo, neka trea sposobnost, ili je istorodna s jednom od prve dve.
Ako je timos ono ime odluujemo, onda je jasno da timos nije estina. Timos je prirodni
pomonik svojstvu razumnosti, ukoliko nije ravim vaspitanjem sasvim iskvarena.
Platon objanjava da ono to spolja ima lik oveka nije jedno nego trojstvo. U tom oveku se nalaze
tri bia: mnogoglava zver, lav i ovek. U ovom trojstvu zver je ubedljivo najmonija, lav je slabiji
od zveri, a ovek je ubedljivo najslabiji u tom trojstvu. Ali, ovek je jedini meu njima koji ima
razum, pa e taj razum iskoristiti da pridobije lava na svoju stranu,a potom zajedno privoleti zver da
se potini oveku. ovek nee lava pridobiti silom, a to i ne moe jer je slabiji od lava, nego e to

biti blagim postupanjem uinjeno. Lav iz ove prie je timos iz drugih kazivanja, i nije samo u
ovom sluaju i samo kod Platona, nego je tako uvek i svagde. Takvo znaenje ima i kod filozofa i
kod istoriara, takvo znaenje ima u bajkama i basnama,u mitologiji i u epovima, a takvo znaenje
ima i u verskoj knjievnosti pa i u Bibliji.
Aristotel kae u Politici:
Neki pisci kau da uvari treba da vole svoje, i da budu surovi prema nepoznatima, a hrabro srce je
ono to oveka ini sposobnim da voli, i to je ta sposobnost due kojom se voli. Jo kae da elja
za vlau i za slobodom potie od ove duevne snage, jer srce hoe da vlada I ne moe se
podiniti. Dakle, i kod Aristotela kao i kod Platona uvarima snaga dolazi iz srca. Ta snaga se ne
moe podiniti ali se moe dobrim postupcima dovesti u red, kao to se tako postupa sa uvarima
drave, i kao to se na isti nain postupa sa lavom i tako lava imao za saveznika a ne neprijatelja.
Najbolji Platonovi uvari drave su Strah i Stid.
Da bi pravilno razumeli znaenje rei timos, valja videti kako se ona koristi van filozofije.
U Vavilonu,severno od hrama nalazi se Etemenanki kua kamena temeljca neba i zemlje. Da je to
kua kamena temeljca kazuje se u samom imenu objekta, a to je teme. Etemenanki se nalazi na
severnoj strani, kao to se i kod Platona timos ljudi nalaze na severu.
Mitskom junaku Temenu ime znaci Mea, a Temidi boginji zakonitog poretka ime znai
Poredak. Mea se obeleava kamenom meaem, i ne sme se pomerati, ba kao to se ni u
poredak ne sme dirati. Zbog toga Temen i Temida imaju takva imena.
U engleskom jeziku re tim (team) i oznaava skupinu ljudi koji rade nekakav posao kao celina, i
ima isto znaenje kao i re timos.
Nemaka re tim znai: urednost, usaglaenost, skladnost i sl. Vidimo da ove dve rei imaju isto
znaenje, jer svaki tim radi usaglaeno i skladno, zato se i zove tim.
U odgonetanju znaenja rei timos najvie e nam pomoi srpski jezik.
-Vazda ima svoga stima!
-Ljudi te stimavili!
-Nije pretilina nego stima.
-U pjanici nema uzdanice, u laljivcu-stime i potenja.
Iz zdravice:meu tuom braom i krajinom bili stimani i pribrani, a od Gospoda Boga
pomilovani i ponjegovani!
Iz tubalice: to li vrsni prijatelji, sve birani i stimani.
Kada je junak uhvatio vilu ona ga moli da je pusti, a ona e uiniti da on bude stiman u druini,
junak odgovara: Bio sobom junak dobar, biu stiman u druini.
Dakle, ako je on sam sobom dobar, samim tim je i stiman. to je timos kod Platona i Aristotela, to
je stima u srpskome jeziku.
Kada kaemo da je neto taman, onda je to ba onako kako valja i kako treba da bude. A to to
lingvisti ne daju da je re taman srpska, nego kau da je persijska, nema veze ni sa istinom ni sa
naukom. Oni su edukovani da prevru strane renike i edukuju narod srpski da nema svoj jezik,
nego je pokupio kojeije rei i sklepao obanski jezik baba Stamene.
Iz istog korena su i rei: temelj i teme. Ako znamo koliki i kakav znaaj za kuu ima temelj, onda
moemo shvatiti koliko je za oveka vano da bude timos ili stiman.
Kae se da su Egipani svoju zemlju zvali Tamari, to znai obraena. U srpskom jeziku postoji
re timar, za koju se kae da je persijska i da znai negovanje,uvanje. Istoni vladari su

svojim istroenim slugama davali imanja, kao nagradu za njihovu vernu slubu.
Ta imanja su se zvala timari. U Severnoj Africi rimski car Trajan je izgradio grad koji je nazvao
Timgrad, i njegovi se ostaci i danas mogu videti. U tom gradu na jednom stubu postoji Trajanov
natpis u kojem se kae da je grad izgraen i darovan njegovim stanovnicima za zasluan odmor.
Dakle,nisu samo istoni vladari darovali timare, nego su to inili i rimski carevi. I jo su te nagrade
za vernu slubu imale isto ime.
Uenjaci su razumeli da je taj grad Trajan darovao kao nagradu za vernu slubu svojim vojnicima.
Ali ne znaju da tu nagradu grad nosi u svom imenu.
Zanimljivo je da i srpski narod Egipat naziva timar sa malim t, a najee tu zemlju zove Misir.
Vile kolo uhvatile
u gorici pod javorom,
pod kestenom i pod borom,
a krilima zamahale,
zelen boru hlad davale.
Zelen bor im govorio:
-Oj bora vam, ljepe vile,
bi l se mlade poudale,
ljepo kolo rastrgnule,
sestrice se rastanule.Al govore bjele vile:
-Niti bi se poudale,
niti kolo rastrgnule,
nit sestrice rastanule,
da nam dade sve carie,
i najlepe kraljevie,
i beg-Jovu iz timara,
to ga pjesme opjevaju,
to ga zvjezde odjevaju
sunca zraci ogrjevaju
to ga cvea miris goji,
a rosica sobom poji.Jovo je iz timara i vredniji je od svih carevia i kraljevia, po kazivanju vila. Ovako lepo miljenje o
Jovi nemaju samo vile, i devojke imaju lepo miljenje o njemu.
Djevojka je Sunce bratimila:
-arko Sunce moj po Bogu brate!
Jesi l skoro po Misiru sjalo?
Je li tamo Misirlija Jovo?-

-O djevojko moja posestrimo!

Ja sam skoro po Misiru sjalo,
Amo ti je Misirlija Jovo,
Jae Jovo debela ogina,
Sjaje mu se toke na prsima,
Smiju mu se beni po obrazu,
Vidi mu se sumbul na ramenu,
A cveta mu rua za fesiem,
Blago curi, kojoj bude sudjen.Jovo je iz Misira i iz timara, i tako je u vie pesama. Jovanovo ime je u narodnom stvaralatvu
ubedljivo najee, i za to postoji objanjenje.
-Bog i sveti Jovan!, govorio je narod jer je drao da je sveti Jovan po vanosti odmah posle Boga.
Sveti Jovan je pokrovitelj kumstva i bratimstva, a kumstvo i bratimstvo u prolim vremenima
znaili su koliko i vera. Izneveriti kuma ili pobratima bilo je isto to i izneveriti svetoga Jovana. A
izneveriti svetoga Jovana je isto to izneveriti Boga, i takvi nemaju emu da se nadaju.
U narodnom stvaralatvu Jovan iz timara ili iz Misira ima isto znaenje kao i sveti Jovan. Devojka
bratimi Sunce i pita ga za Jovu iz Misira, a Sunce sestrimi devojku i odgovara joj. Bratimljenje i
sestrimljenje se spominje ba zbog Jovana, jer je to njegova nadlenost.
Kada neko usvaja sina on ga posini, a kada se neko uzima za brata on se ne brati, niti se
pobrati, nego se bratimi ili pobratimi.
Razliku izmeu ovih rei ini tima, koja ima isto znaenje koje ima timos kod Platona i
Aristotela. A to isto znaenje ima i u reima: Temen, Temida, teme, temelj, taman, tim, tim, stima,
timarZnaenje je isto i znai: postojanost, ureenost, skladnost, vernost i sl.
Ako je timokratija vladavina asnih, onda je timokrata astan. A tu ast mu daje re timos, kao
to su asni i svi stimani Srbi.
A to prevodioci ne pronaoe odgovarajuu re u srpskom jeziku za filozofsku re timos, to je
stoga to je to srpska re. I nije to jedina srpska re u reniku starih filozofa, i nije jedina koju
prevodioci nisu uspeli da zadovoljavajue prevedu na nedovoljno filozofski izgraen jezik, kakav
je srpski jezik.

Sofrosine
Jo jedna re ijim prevodom prevodioci nisu zadovoljni, jer u srpskom jeziku nema odgovarajue
rei. Sofrosine se najee prevodi kao: umerenost, a potom kao: trezvenost, skromnost, vladanje
sobom, mudrost, razboritost i samokontrola.
U Platonovoj Dravi razgovaraju Sokrat i Glaukon:
Vidi li kako smo pravilno malopre nagovestili da je umerenost (sofrosine) slina nekoj harmoniji?
-Po emu to?
-Po tome to za razliku od hrabrosti i mudrosti koje, boravei svaka u jednom odreenom delu
drave tako da ovu jedna ini hrabrom a druga mudrom-umerenost se rasprostire kroz celu dravu,
dovodei u meusobni sklad sve njene lanove najnemonije i najmonije i one koji su izmeu
ovih, svejedno kako e ih razlikovati: da li po pameti, ili po telesnoj snazi, ili po broju, ili po

bogatstvu, ili po bilo kojim drugim slinim osobinama. Prema tome, shodno svemu onom to smo
rekli, bilo bi najispravnije da ovu saglasnost nazovemo umerenou (sofrosine) znajui da je
prirodna saglasnost boljega i gorega u tome ko treba da vlada i udravi i u svakom pojedincu.
Dakle, sofrosine je kada se bolji i gori usaglase u tome ko treba da vlada, i da se usaglase u tome da
bolji vlada.
Aristotel u Nikomahovoj etici kae:
Toliko o hrabrosti Posle nje mi emo govoriti o umerenosti (sofrosine) jer su hrabrost i
umerenost po optem shvatanju, odlike onog dela due koji ne poseduje razum.
Ako je sofrosine odlika onog dela due koji ne poseduje razum onda se ne moe prevoditi kao:
mudrost i razboritost, a ipak se prevodi.
Kod razboritog (sofrosine) oveka udnja treba da je usklaena s razumom, jer cilj i jednog i
drugog jeste dobro, razborit ovek udi za im treba udeti, i onako kako treba, i onda kada treba, a
tako kae razum.
Ovako nam filozofi govore i za timos,kod timosa je u pitanju ljutnja a kod sofrosine je udnja. Onaj
koji se ljuti kada treba, koliko treba i kako treba, taj je timos. A kada se isto tako odnosi prema
udnji, onda je to sofrosine. Kod uivanja i nezadovoljstva, sredina je sofrosine, kae Aristotel.
Ovde se sofrosine prevodi kao umerenost, i verovatno da ovde
prevodioci nisu bili u nedoumici. A ipak je to pogrean prevod te teko prevodljive filozofske rei.
Sofrosine je vrlina poudnog dela due i objavljuje se kad se volja i pouda pokoravaju umu i s
njime slau u tome ko od njih ima da nareuje a ko da slua. Sofrosine jeste prava mera u udnji i
umerenost jeste sofrosine, ali re sofrosine ne znai umerenost, kako se ovde prevodi i tumai.
Filozofi nama jasno rekoe da je sofrosine psea osobina, a za psa niko ne moe rei ni da je
skroman, ni trezven, ni mudar, niti da ima samokontrolu, niti da je razborit i slino.
Ali, ako se tako ui u koli onda se tako moe rei, jer se danas priznaje samo kolsko znanje. Nije
uopte vano ta je i kako je, vano je znati onako kako se u koli ui.
Kada se ne zna znaenje rei onda se ne moe razumeti o emu govore filozofi, pa je onda i njihova
filozofija nerazumljiva. I danas je ba tako!
Danas nema filozofa na ovome svetu, u ovoj velianstvenoj civilizaciji, koji razume o emu
govore Platon, Aristotel i drugi stari filozofi, kojima se ovi dananji toliko dive i piu filozofske
knjige o njihovoj, a potom i svojoj filozofiji.
Pa, ta znai teko prevodiva filozofska re sofrosine?
Onome koji govori srpski nema potrebe prevoditi ovu re, jer je sofrosine
srpska re: SVRSNO.
Zato, ne kae Aristotel da je sredina umerenost kod uivanja i nezadovoljstva, nego kae: sredina je
svrsna kod uivanja i nezadovoljstva.
Otud mi razumno vladanje sobom nazivamo sofrosine, to etimoloki znai ono to uva praktinu
mudrost.
Razumno vladanje sobom je svrsno, a nerazumno vladanje nema svrhu i vodi u propast. Ni timos ni
sofrosine ne pripadaju razumskom delu due nego nagonskom, ivotinjskom. To su ivotinjske
osobine i zato se i Platon i Aristotel koriste psom da bi ih objasnili. U celom svetu je poznato da je
pas najbolji ovekov prijatelj, i da je verni uvar kue. Zbog ovi osobina Platon se koristi psom da
bi objasnio re timos, odnosno verne i pouzdan uvare. A Aristotel uz pomo psa objanjava
znaenje rei sofrosine.

Tako pas ne uiva u mirisu nego u prodiranju zeijeg mesa, a miris ga samo navodi na trag. Isto
tako ni lav ne uiva u mukanju goveeta nego u njegovom mesu.
Tako rade ivotinje, kae Aristotel, jer ivotinju zanima samo to da napuni eludac i utoli glad. A
kod oveka nije tako, jer ovek i kad je gladan voli da uiva u mirisima hrane, pa i da jede kada nije
gladan jer ga miris privlai. To nam se ree da su psi sofrosine, tj. svrsni, jer jedu sa svrhom da bi
preiveli. I to je ta filozofska crta koju ima pas po nauci Platonovoj, i koju novofilozofi nisu
razumeli.
Aristotel ree da sofrosine znai ono to uva praktinu mudrost, a ta se mudrost ispoljava u
znanju: kada, kome, kako i koliko treba neto ili neega. Filozofska mudrost je uvek ista a praktina
mudrost nije uvek ista, kau filozofi a tako kazuju i indijski mudraci. Filozofska mudrost je uvek
govoriti istinu, a praktina mudrost je govoriti istinu samo kada je svrsno. Postoje prie kako su
neki pravednici dopali pakla jer nisu imali praktine mudrosti. Ovi pravednici nikada nisu lagali, pa
tako nisu slagali ni razbojnike kada su ih pitali za neke nesrenike, koji su se sakrili od njih. Zbog
toga je praktina mudrost vana i zbog toga o njoj filozofi opirno govore, a Aristotel je celu knjigu
Nikomahovu etiku posvetio praktinoj mudrosti.
Dakle, sofrosine je srpska re SVRSNO, i sa potpuno istim znaenjem.
A ta ta re znai, to nam ona sama sobom kazuje. Svrsno je ono to je sa svrhom, svrha je s vrha,
sam vrh, krajnji cilj. Za Aristotela krajnji cilj je srea, a taj se cilj ne moe postii bez sofrosine,
tj.ako se dela bez svrhe.
Sokrat je vaio za najveceg mudraca svoga doba pa i kroz vekove kasnije, njega je ak i bog
oznaio kao najmudrijeg meu ljudima. Sam Sokrat nikada nije hvalio sebe kao mudraca, nego je
kazivao da on razgovara sa ljudima da bi to nauio od njih. Sokrat je najvie volio da razgovara sa
mladiima (ne zbog one bruke od nauke), nego da bi kod
mladia kroz razgovor oistio neiste misli koje su u sebi nosili. I to je Sokrat inio tako uspeno da
ga i danas ljudi spominju kao velikog mudraca. Sokrat je kazivao da on mladiima isti misli jer
neiste misli nemaju svrhe, i ne daju pravoga ploda.
Takav je bio Sokrat, a i morao je biti takav jer je on sve radio sa svrhom.
A radio je sa svrhom jer mu je to bilo u genima: majka mu je bila babica, pa je i Sokrat pomagao da
mladii raaju iste i dobre misli, a to je sam Sokrat tako govorio. Od oca je nasledio mo da
otklanja neiste misli koje su bez svrhe i nisu svrsne, a otac mu se zvao Sofronisk. I zato je Sokrat
celoga svog ivota uio i radio svrsno. I kada su bitange ubile
slavnog mudraca nije oveanstvo propalo. Sokrat je iza sebe ostavio sina Sofroniska.
Tako mi psa! esto je govorio Sokrat,a nekada je govorio: Tako mi psa, boga egipatskog!
Filozofi kau da je ovo aljiva uzreica i da nema nikakvo znaenje, ili jasno pokazuje ironian
smisao. I kao to nita nisu shvatili tako nisu shvatili ni psa, boga egipatskog, jer je to zbilja
Sokratov bog. To je bog koji je sofrosine kao to su sofrosine Platonovi i Aristotelovi psi, i kao to
je sofrosine bio i sam Sokrat. Nema kod filozofa praznih rei da bi italac predahnuo, kako kau
danasnji filozofi, nego te rei slue da bi se italac upitao zato se to govori. Da su oni to uinili
mogli su shvatiti znaenje, ali oni su u koli uli i nauili neto drugo i za to to su nauili, bili
ubeeni da je znanje.
I tako s kolena na koleno do dananjih dana filozofi ive u zabludi da filozofiju i ludilo deli tanka
linija, koju nije lako videti. Za prostog i nekolovanog oveka mudrost i ludost su oigledne, a
ueni kolarac mora da ispotuje svoju teko steenu diplomu, pa se on ravna prema svom kolskom
znanju.
A kakav je znaaj imala svrha u srpskom narodu, vidi se iz nekoliko poslovica:
- Zlatna svrha zlati i nezlatan poetak.

-Ljubavi nije svrhe.

-Sve to se ui ima svrhu.
Iz ovih poslovica se vidi koliko je svrha bila vana u srpskome narodu, i da je imala istu vanost
koliko i sofrosine kod starih filozofa.
Jedna od najteih zakletvi u narodu je bila:
- Svrh moje due!
Ne postoji nita vie i vrednije za oveka ime bi se zakleo, do njegove due. Ouvati duu istom,
to je svrha ovekovog ivota. A onaj kome tome uspe, taj je sofrosine.

Logos
I ova optepoznata re zadala je velike muke prevodiocima. Logos se prevodi kao: re, govor, um,
razum, mo miljenja i rasuivanja, proraun, rasprava, zakon, uenje, razlog, izraz, odredba, jezik,
istina, realnost, Bog, volja Tvorca, odnos, pojam, slovo, znanje, a moda i jo nekako.
Velika je muka prevesti re kojoj se ne zna znaenje, a jo je vea muka kada je to re koja ima
nemerljivo veliki znaaj za oveka. Logos je bio pre nego je stvoren svet, postojao je i kod starih
filozofa koji su ga objanjavali, ali do danas mu se ne zna pravo znaenje. Ne kau oni da ne znaju
znaenje logosu, nego ne mogu prevesti tu filozofsku re na srpski jezik jer je filozofski
neizgraen.Takvo objanjenje nije ubedljivo, a i ne kazuju kakvi su prevodi u filozofski izgraenim
jezicima, i da usput saznamo koji su to jezici pa da znamo na koga da se ugledamo.
Nauka e moi da objasni logos tek kada razume njegovo znaenje, a da bi se razumelo ta je logos
valja razumeti ta o njemu govore stari filozofi. Pokazalo se da kazivanja starih filozofa nisu
dovoljna za razumevanje logosa, zato emo prizvati u pomo srpski jezik jer je logos doao u renik
starih filozofa iz srpskog jezika.
Logos je srpska re LOG i u srpskom jeziku postoji mnotvo rei koje su nastale od ove rei. To
srpski lingvisti i filozofi nisu primetili jer je njima u koli reeno da se tako uene rei ne mogu
nalaziti u obanskom jeziku babe Stamene. Jer taj jezik je bruka i sramota za novokolarce iji je
pogled usmeren u budunost, a sa ovakvim jezikom nema budunosti. Zato oni i danas, kao to su
to inili i u prolosti, zahtevaju reform jezika. Za njih je nepodnoljivo govoriti prostaki jezik sa
istim glasovima i tako sebe ograniiti u iskazivanju svoje uenosti i glagoljivosti. Dok kulturan
svet od svog jezika moe da pravi to mu srce ite, i da glasove razvlai kao testo, srpski jezik se
uhvatio za trideset istih glasova kao pijan plota.
A ba iz tog obanskog jezika doe logos u filozofski renik. Dakle, logos je, kao i mnoge druge
filozofske i naune rei, doao iz srpskog jezika i to je re LOG.
Log ili lonica je mesto gde se spava, gde ovek spava, a mesto gde ivotinje ive zove se: leglo ili
brlog. Dakle, logom se nazivaju i ljudsko i ivotinjsko stanite. oveja spavaa soba se ne zove
logom zato to on u njoj spava, nego iz drugog razLOGa. U ovejem LOGu i ivotinjskom
brLOGu deavaju se nekakva udesa, koja za posledicu imaju stvaranje ivota. Dakle, log ima udela
u stvaranju ivota.
Kokoije gnezdo se drukije zove LOnik a ime mu je dato po LOGu, u loniku koko nosi jaja i
leei na jajima LEe pilie.
Kada narod kupi snesena jaja iz lonika, ostavlja uvek jedno jaje da bi kokoi nosile vie jaja i da ih
ne bi rasipala van lonika. To jaje koje se ostavlja u gnezdu, zove se poLOG. Dakle, log ima udela u
stvaranju jaja i pilia.

ULOG je kada nesto uLOi u neto, npr.ulae se novac u banku. Neki govore da ulau novac u
banku da bi ga oplodili, tako se danas govori.
Dakle, uLOG ima udela u oplodnji.
- Svaka kokoka nosi na svome pologu.
- Ukriva rije, kao kokoka polog.
- Teraj kume logova preko toga korova.- Zabeleio Vuk u Reniku ali ne objanjava ta je znaenje
ove izreke. Neto ipak moemo razumeti ovde, korov ne daje roda. Opravdana je pretpostavka da bi
kumov logov trebalo da uniti korov, kako bi njiva dala ploda. Ako je tako onda LOGov ima
udela u ienju korova i donoenju ploda.
U srpskom jeziku ima mnotvo rei koje u sebi imaju log, i sve one upuuju na odgonetanje
znaenja uvenog LOGOSA.
SLOGA je veoma znaajna za ljude, toliko znaajna da joj narod pripisuje stvaralatvo.
- Sloga od Boga, a nesloga od zloga.
- Sloga kuu die, a nesloga obara.
Dakle, sLOGa je od Boga, i sLOGa stvara kuu.
LOICA je jedno od imena za kaiku, a ime joj je takvo jer njome ovek unosi (ulae, loi) hranu u
sebe. Kada ovek jede, jede zaLOGaj po zalogaj dok se ne najede. Re zaloiti ima vie znaenja:
dati neto u zalog, raditi za neku stvar, dati jemstvo i sl. Kada ovek jede i kada se tu nae ko drugi,
on e ga ponuditi da jede sa: Zaloi! I ponueni e zaLOiti i prezaLOGajiti, i tako obnoviti snagu
svoju. U narodnim pesmama ranjenicima se obavezno daju hleb i vino.
Kog junaka u ivotu nae,
Umiva ga laanom vodicom,
Prieuje vinom crvenijem
I zalae lebom bijelijem.
LOITI znai praviti ili odravati vatru, a loi se tako to se loi gorivo, da bi vatra gorila. A znai i
neodoljivu privlanost kada se kae da se neko loina nekog. U ovom sluaju vidimo da LOG
ima poticajnu mo, ba kao to je takav i filozofski logos.
- Nie struk bosiljka ispod kalopera.
eni majka Pavla lepom Katarinom.
Katu isprosie, Pavla glava boli,
Katu prstenuju, Pavle se razboli,
Katu dovedoe, Pavle logom lei.Logom leati znai leati bez prekida, stalno. Ovo je vano znati da bi razumeli znaenje logosa.
Aristotel o Anaksagorinom uenju kae: Anaksagora kae da sva iva bia imaju aktivan um, ali
kao da nemaju pasivnog uma koji se naziva tumaem uma.
Za ovaj iskaz filozofi kau da je nerazumljiv, a neki kau da bi se pre oekivalo da je obrnuto. Ovim
filozofima je razumnije da ivotinje imaju pasiva um, a ovek kao razumno bie da ima aktivan um.
To pokazuje da filozofi kolarci nita nisu shvatili iz ove nauke, a sebe smatraju veim filozofima
od Aristotela i ostalih zaetnika filozofskih misli. To je nesrena zabluda dananjih kolaraca-

filozofa, a tu zabludu im je darovala kola, a sami nisu ni pokuali da neto shvate. Nije to
iskljuivo njihova krivica jer su oni rtve sistema, ali nose deo krivice i to naroito oni koji se
prikazuju znaajnim filozofima, piu knjige i proizvode nove kolarce filozofe.
Zato su filozofi prvi prozvani da isprave ovu zabludu i da spasu to se spasiti moe. Njima je ova
nauka dobro poznata, potrebno je samo da se probude i misle svojom glavom.
Kada shvate kakvu nauku govore stare knjige, shvatie u kakvu je bedu doveden nesreni dananji
ovek.
to se tie Anaksagorina pasivnog uma, onako je kako kae. Jer ni jedan filozof ne govori svoje
teze, pretpostavke ili matarije, kako su to u koli nauili dananji filozofi. Svi su oni kazivali
nauku, nauku o oveku.
A kazivali su jednu i istu nauku. Zato je pogreno uenje da svaki filozof ima svoju filozofiju koje
su meusobno razliite, i da se tek u pojedinim pitanjima poneki slau. Ta razlika je prividna, a radi
se o tome da svaki filozof sam sobom predstavlja nauku koju ui. Tako je Anaksagora koga su zvali
Um govorio svoju nauku. I kada Anaksagora kae da sva iva bia imaju aktivan um, ali da nemaju
pasivnog uma koji se naziva tumaem uma ,onda je tako jer taj pasivni um je sam Anaksagora.
Niko bolje ne moe govoriti i znati o umu, od onoga kome je ime Um.
U narodnom stvaralatvu i u obiajima, aktivni i pasivni um se javljaju kao dva mlinska kamena:
aktivni um predstavlja gornji kamen koji se vrti, a pasivni um predstavlja donji, nepokretni kamen.
Taj donji nepokretni kamen je pasivni um, a to je i sam Anaksagora. A onaj filozof koji bi najvie
osporavao Anaksagorinu nauku, predstavljao bi aktivni um. A iz tog njihovog trvenja i prepirke
neto bi se rodilo, kao to se uvek iz sudara dve suprotnosti neto radja. Iz ovoga razloga stari
filozofi imaju razliita uenja, i zbog toga je za Talesa voda poelo, a ostali uzee ko vatru ko
vazduh, i tako svaki filozof uze po neto za poelo a Pitagora se opredelio za broj. I svi oni kazuju
nauku po sebi jer oni sami sobom predstavljaju tu nauku.
Nije to tako samo kod filozofa, tako je u svoj staroj knjievnosti i u celom svetu. Iz tog su razloga
jevanelja nazvana po Mateju, Marku, Luki i Jovanu, jer oni govore nauku po sebi, jer oni
samim sobom predstavljaju tu nauku.
Dakle, za logos se kae da znai um, a Anaksagoru su zvali Um. Anaksagora tvrdi da je pasivan um
preteniji od aktivnog uma.
Da vidimo ta kae Aristotel o Anaksagorinoj nauci.
Stoga i Anaksagora ispravno govori kad tvrdi da um nita ne trpi i da se ni s im ne mea, kad ga
ba navodi kao poelo kretanja. Samo tako moe pokretati a biti nepokretan i vladati a biti
nepomean.
Aristotel se slae sa Anaksagorinom naukom da je pasivni umpoelo kretanja, i da je sam
nepokretan. Tako nam se objasni pasivni um a koji filozofi kolarci nisu razumeli. Taj pasivni i
nepokretni um logom lei, rekao bi srpski narod, i to je taj LOGOS.
A ime mu je logos jer logom lei i ne kree se,ali daje poticaj drugima da se kreu, i pokree ih.
Nema razLOGa da sumnjamo da je ova uvena filozofska i nauna re iz srpskoga jezika. Samo
velika uenost moe to osporavati, a nikako zdrav razLOG.
Anaksagora je predvideo pad uarenog kamena sa Sunca, i to se zaista dogodilo u Trakiji kod
Egospotama. Stara svedoanstva kau da se taj kamen jo danas pokazuje, a to znai da se taj
kamen moe zaista i danas videti.Taj kamen je isti onaj kamen to ga je Zevs zabio u zemlju u
Delfima, i po tome imenu su Delfi postali najslavnije proroite u Heladi i ire. A to je isti onaj
kamen to ga pre nekih oko dve hiljade godina odbacie zidari. Srpski narod ovaj kamen naziva
kamen stanac, a tako ga zovu jer je nepokretan. Ali to je druga pria.
Perikle je, kau, najslavniji vladar Atine, a neki tvrde da je takav jer mu je savetnik bio Anaksagora.
Plutarh pie da je Perikle Anaksagoru, kada je ostario zanemario i unuo od sebe. Zaputeni

Anaksagora je venuo i pronese se glas da je na umoru.

Kad je do Perikla doao glas o tome, prestrai se i odmah potra k tome oveku i stane ga vrue
moliti, alei ne njega, nego sebe, ako takva savetnika u dravnim poslovima izgubi. Nato se
Anaksagora otkrijei ree mu: -Periklo, oni koji trebaju svetiljku dolivaju ulje.-
Anaksagora je dravni savetnik i svetiljka Periklova, i ta svetiljka ne moe svetliti ako joj se ne
doliva ulje. Kada je Anaksagora umro pokopan je u Lampsaku.Lampsaani su pokopali
Anaksagoru, koji je bio njihov gost, i jo ga danas aste. Lampsaani ga jo I danas aste jer je
bio njihov gost, to razumemo, ali zato ba Lampsaani? Zato je Anaksagora bio gost u
Lampsaku a ne u nekom mestu drugog imena?
Zato to je Anaksagora svetiljka i zato to je Lampsak dobio ime po lampi, a lampa je svetiljka. To
znai da su svetiljka i logos u ovoj nauci istoga znaenja, i za to postoje brojna svedoanstva.
Anaksagora zvani Um bio je gost koga Lampsaani i danas slave, a Srbi isto tako i danas slave
boinog gosta kojeg zovu polaajnik i polaznik. Polaajnik se zove zato to polae, tj.mee polog
na razna mesta u domainstvu, koji e dati poticaj da sve napreduje i bolje raa. Polaznik je zato to
polazi (pohodi) domove kao gost. Taj polaajnik je bio prvi gost
koji na Boi ue u kuu, poznat ili nepoznat. U stvarnosti uobiajeno je da svaka kua ima za
polaajnika jednu istu osobu, a ako bi kua imala kakvu tetu menjala bi polaajnika. Ako ne bi bilo
polaajnika koga prati glas da donosi sreu i napredak, za polaajnika se uzimalo dete.
Ovaj polaajnik pojaava vatru u ognjitu,ostatke pregorelog badnjaka stavlja kao polog u vonjak,
u pelinjak, u staju, u mlearu i svuda gde bi napredak dobro doao. Sve to je nerodno bilo
polaajnik moe uiniti rodnim, ak i enu nerotkinju moe uiniti mnogorodnom. Zato domaini
ine tota da bi ovoga gosta zadrali u kui, najpre mu ponude stolicu da sedne a onda mu izmaknu
stolicu da padne na pod, jer je za kuu bolje da lei nego da sedi. Zbog toga ga obilato nude hranom
i piem i ine sve da bi ga opili, da bi u njihovoj kui spavao. Tako bi domaini imali polaajnikagosta koji LOGom lei. I tako bi imali i pasivni um koji je tuma uma i ta bi kua napredovala i
cvetala.
Ova pria o logosu nam je pomogla da shvatimo da nema narodne paganske praznoverice, da nema
onakvih filozofa kakvi se u kolama ue, i da nema istorijskih bogova i proroka. Postoji samo
alosna zabluda koju je ljudima nametnula izopaena vlast.
Danas su svi ljudi u zabludi, i oni koji ine zlo i oni koji bi hteli initi dobro ali oni ne mogu pomoi
jer su u zabludi, pa vie odmau nego to pomau.
Ovaj paganski gost predstavlja Boia, i ono to on simbolino ini to se oekuje da Boi stvarno
uini. Boi se slavi kao dan Hristovog roenja jer je Hristos Boi, a ne zato to su crkveni oci
tako odluili. Kao, oni su mudro odluili da zadre ovaj paganski obiaj, samo su ga obukli u
hriansko pravoverno ruho. Nema od te nauke nita, istorijskih bogova ni proroka, Bog ne gazi
zemaljsku prainu. Bog nije u praini -Bog je u
visini, i samo se logosom moe pojmiti.
Hristos je Logos, to nam i Sveto pismo kae, a logos je i Anaksagora pa i gost-polaajnik iz narodne
paganskevere. I nisu samo oni logos, mnogi bogovi, mitski i istorijski likovi predstavljaju logos. I
nije logos jedino ime za tu silu, dugaak je spisak njenih imena.
SLUGA. Sluga je pomoni radnik kod gazde koji radi za platu. Ko bi rekao da se u imenu jednog
sluge nalazi logos? A nalazi se jer je logos sluga a ne vladar. Anaksagora je bio Periklov sluga, a
sluga je bio i Isus.
Jer Sin oveji nije doao da mu slue, nego da slui.
I Isus je sluio i svojim uenicima i narodu, jer je on znao da je njegovo da slui. Sinu ne pripada da

mu slue nego da slui, to potvruje i apostol Pavle kada pie Galatima.

Dok je naslednik dete, ja velim da se on ni u emu ne razlikuje od roba, ako i jeste gospodar od
svega; nego je on pod zapovednicima i starateljima do roka koji je otac odredio.
to govori Pavle to govore i indijske knjige, a tako govori i srpski narod.
Srpski narod Boi zna kao dete koje treba prevesti preko vode. To dete je veoma mono ali nema
nikakvog znanja, kao to ga deca ne mogu ni imati. Ovaj mali deran ispunjava oveku sve elje, i
zato je za oveka od ivotne vanosti kakve su mu elje, jer ovaj deran nema linih obzira ispunjava
i zle i dobre elje. Zato srpski narod ima poslovicu:
- Ako me vrsto dris-biu ti rob, ako me pusti-iskopau ti grob.
To je Boic, to je Logos, to je Sin koji je doao da slui a ne da vlada. A onaj kome slui valja da
pazi ta e od sluge iskati i zahtevati. Narodnu poslovicu potvruje i Isus kada kae da e njegov
dolazak nekima na spasenje a nekima na pogibao biti.
Kada hrianska teologija tumai logos kao boansku prirodu Isusa Hrista ispravno tumai, ali
hrianski uenjaci danas ne razumeju ovo tumaenje. Oni su ovo tumaenje nali u starim
knjigama koje su pisali ljudi od znanja, a danas takvih nema jer su zbrisani u naletu prosvetiteljske
civilizacije. A da je Crkva imala ljude od znanja onda bi crkveni
uenjaci znali da se stare knjige ne itaju bukvalno.
Filozofi razliito tumae logos zato to oni tumae iz svoga ugla, oni govore nauku po sebi.
Anaksagora govori o pasivnom umu a Heraklit zajednikom logosu, jer je to boanski logos koji
daje razum. Njihova nauka je saglasna i moda potpuno ista. Uz Anaksagoru su uvek Sunce i um, a
uz Heraklita su uvek Sunce i logos, Heraklit priznaje samo zajedniki logos kao boanski a
Anaksagora je sve razbacane stvari pokupio ujedno i rasporedio ih. Za stoike logos je boanski
razum koji vlada vasionom i proima je, a takav je Anaksagorin pasivni um koji se ne kree ali koji
pokree. Stoici su dobili ime zato to njihov logos STOJI. Njihov se logos ne kree ali proima i
tako druge pokree, ba kao to Aristotel kae za Anaksagorinu nauku.
Taj pasivni um ili zajedniki ili nepokretni logos nai emo u Bibliji u liku Melhisedeka kralja
Salimskog. Melhisedeka je Avram dobio za prijatelja kada je ratovao sa nevaljalim kraljevima.
Avram se lomatao irom zemlje a Melhisedek je SEDEO u Salimu. Uenjaci ne znaju iz kog jezika
doe i ta znaci re SEDEK, ali znaju da ime Salim znai: mir, i znaju da re melhi znai: aneo.
Melhisedekovo ime znai aneo koji sedi,jer je re SEDEK nastala od srpske rei SEDETI. Zbog
toga je Melhisedek kralj u Salimu ije ime znai MIR, jer u gradu mira valja da se SEDI i miruje.
Za Melhisedeka Pavle ree da je svetenik Boga Svevinjega koji je najpre po znaenju imena
svoga kralj pravde,a potom i kralj Salimski, to jest kralj mira. Melhisedek je svetenik na sve
vekove, a Bog je odredio Isusa Hrista za svetenika na sve vekove po redu Melhisedekovu.
Ovo imenovanje kotalo je Isusa zakivanja na krst. Raspeem i zakivanjem na krst Isusu je
uskraeno kretanje, pa je postaosedek tj. imao je stalno sedite. Ubedljivo najea Isusova slika
je slika njegovog raspea, i ta slika pokazuje Isusa kao svetenika po redu MelhiSEDEKovu.
Onaj koji je sedek taj sedi ,a u staroj knjievnosti nam se kazuje da sudije SEDE. U staroj
knjievnosti esto se spominje sudijska stolica, a stolica slui za sedenje. Kada Pilat sudi on seda
u sudijsku stolicu, Mojsije je imao sudijsku stolicu u koju je sedao i sudio. Dok je srpski narod sam
o sebi vodio rauna imao je i svoje sudije koji su sudili
sedei. A sedeli su na kamenu,ba kao to je i Pilat sedeo na kamenoj stolici. Suenja kao da ne
moe biti bez sedenja u narodnim obiajima i knjievnosti, a tako je u svoj staroj knjievnosti.
-Krivo sedi, pravo sudi!- narodna izreka koja se moe pravilno razumeti tek kada se zna u kakvoj su

vezi sedenje i suenje.

Za Melhisedeka Pavle ree da mu ime znai kralj pravde, pa bi po tome bio i sudija. Melhisedek
je sudija ve po tome to u imenu ima sedek, a potom i po tome to je kralj pravde.
Heraklit kae da je logos sudija istine.
Onaj koji sudi mora da sedi, sudija sedi i sudi a logos se ne kree a proima, i tako druge pokree.
Sutradan Mojsije sede da sudi narodu,i narod staja pred Mojsijem od jutra do veeri.
A Isus u jevanelju kae:
Na Mojsijevu stolicu sedoe knjievnici i fariseji.
Da Mojsijevo sedenje i njegova stolica nisu znaajni, oni se ne bi naglaeno pominjali. Bog je
preko Mojsija dao narodu zakone i subotu, i Mojsije je sudio i strogo pazio da narod dri subotu.
Subota nije makar kakav dan, subota je Boji dan. Subota je dan u kojem se nita ne sme raditi,
nego se sedi u svome domu. Bog je est dana radio i stvarao a u SEDMI dan je SEDEO i odmarao,
a tako je propisao i ljudima da ine.
Kada bi kolarcu-filozofu rekli da filozofski logos i paganska subota imaju isto znaenje, ovaj bi
krepavao od smeha takvoj budalatini. Jer kako bi logos mogao imati veze sa paganskom subotom,
zbog koje su mnogi ljudi pobijeni samo zato to nisu sedeli u kui u taj dan.

Subota
Danas u doba znanja i visokih civilizacijskih dostignua subota nema nekakav poseban znaaj, ali u
doba neznanja i praznoverica ljudima je ivot od nje zavisio. Subota je bila toliko vana da ju je
Bog uklesao u kamen kao etvrtu meu deset zapovesti.
Seae se dana odmora da ga svetkuje. est dana es raditi i svravae sav posao svoj. Ali je
sedmi dan, dan odmora Gospoda, Boga tvoga; tada nee raditi nikakvoga posla, ni ti, ni sin tvoj, ni
ki tvoja, ni sluga tvoj, ni slukinja tvoja, ni ivine tvoje, ni stranac koji je na vratima tvojim. Jer je
za est dana Gospod stvorio nebesa, zemlju i more i sve to je u njima; a u sedmi dan poinu. Zato
je Gospod blagoslovio dan odmora
i posvetio ga.
Da subota nije izuzetno znaajna za oveka ona ne bi bila meu deset zapovesti, pa jo kao etvrta.
Zapovest da se svetkuje subota nije sluajno ETVRTA, toj zapovesti pripada ba da bude pod
brojem etiri. O ovome e biti rei na drugom mestu.
Da vidimo kakva je to subota to je Bog dade ljudima.
Promislite da vam je Gospod subotu dao; zato vam on est dana daje hranu za dva dana. Neka
svaki ostane na svome mestu i nek niko ne izlazi sa svog mesta u sedmi dan.
Promislili smo, i doli do zakljuka da je subota data da bi ljudi promiljavali. Jer je subota sedmi
dan kada valja sedeti na svome mestu.
est e se dana raditi, ali je sedmi dan subota, dan poivanja: drae se sveti sabor. Neete raditi
nikakav posao. Subota je to Gospodnja u svim stanovima vaim.
Subota je sedmi dan kada se sedi u svom stanu (gore se ree:na svome mestu), i kada se dri sveti
sabor. Subota je znaajna po tome to se u taj dan dri sveti sabor. Ali,kakav je to sabor kada je
oveku zabranjeno da izlazi iz kue? To je najvaniji sabor za oveka, kada ovek u svom stanu i
na svom mestu sabira se i dri sabor. Jer svaki ovek koji je sabran i pribran, ovek je na svome
mestu. Za tog oveka mirne savesti moemo rei da dri subotu Gospodnju, i da mu je savest mirna.

I ba je zbog mirne savesti subota data oveku.

Draete subotu, jer e ona vama biti sveta. Ko je oskrvni kaznie se smru; ko god tog dana radi
kakav posao istrebie se iz naroda svoga.
est dana e se raditi, a sedmi je dan subota, dan odmora posveen Gospodu. Ko god radi kakav
posao u dan subotni kaznie se smru.
Sinovi e Izrailjevi drati subotu, praznujui je, oni i potomci njihovi, kao savez veni.
Subota je za oveka svetinja, subota je veni savez sa Gospodom, subota je Boji dan i ko je ne dri
kanjava se smru. ovek danas moe ovome da veruje ili ne veruje, a moe i da se izruguje ovim
praznovericama iz doba neznanja. Ali bi najpre valjalo da razume ta mu se kazuje.
A kazuje se da je Gospodnja subota SAVEST oveja.
Sada se postavlja pitanje: Ko to ivi u doba neznanja i zabluda?
Oni koji su pisali ove knjige u staro doba, ili ovi dananji edukovani i nakljukani kojeime u
kolama?
To e vam biti jedna subota, dan odmora, i vi ete smiriti due svoje.
Subota je data oveku da odmori i smiri svoju duu, da promisli o onome to je prethodnih dana
inio; da bude zadovoljan sa svojim dobrim delima i da sam osudi svoja loa dela. Ako to ovek
ini onda on dri sveti sabor, jer preispitivanje savesti upravo ima to znaenje.
U mir Boji se moe doi samo kroz subotu i nikako drukije, zbog toga i apostol Pavle upozorava
na znaaj subote. Od sedmoga dana nastanka sveta pa sve do Hristovih apostola, u Bibliji se govori
o velikom znaaju subote, a danas u hrianstvu nema nekakav vei znaaj.
Subota je nainjena oveka radi, a ne ovek subote radi. I tako je Sin oveji gospodar od subote.
Sin oveji je gospodar od subote, a znamo da je on logos.
I doe u Nazaret, gde bee odgojen, i po obiaju svome ue u dan subotni u sinagogu.
U sinagogu se ulazi po obiaju u dan subotni, a sinagoga je hram Boji.
Ne znate li da ste vi hram Boji, i da Duh Boji prebiva u vama?, pita Pavle Korinane, a i mnogi
drugi izvori govore da je ovek hram Boji. Tako danas govore i hrianski uenjaci, ali oni ne
shvataju ta ove rei govore.Oni ne shvataju da je ta sinagoga u koju Isus ulazi subotom po obiaju
isto to i Gospodnja subota. I ko god dri subotu dri sveti sabor, i tu e nai Isusa Hrista jer on po
obiaju ulazi u hram Boji subotom. ovek je hram Boji i ako ovek dri subotu, u tom e hramu
nai Hrista. Gospod je oveku dao subotu i Duh Boji prebiva u oveku, a hoe li ovek drati
subotu ili nee njegov je slobodan izbor.
Pri izboru bi valjalo da ima na umu na posledice koje slede,jer ovo nisu prazne prie. Ovo je nauka i
istina i nema nijedne nauke koja bi oveku bila prea od ove.
U srpskome narodu subota je znaajan dan, jer je subota zaduni dan. To je dan kada se valja setiti
pokojnih predaka, i toga dana se izlazi na groblja. Zove se zaduni dan zato to je posveen
duama, ba kao to je i starozavetna subota namenjena smirivanju due svoje. Narod subotu jo
zove mrtvaki dan zato to je posveena mrtvima, enski dan i udoviki dan jer na groblja
idu ene a naroito udovice. Pored toga subota je jedini dan kada je eni dozvoljeno da bije svoga
mua, ukoliko bi se ukazala potreba.
Subota je bila kupalni dan kada su se kupali svi ukuani, pa i sama kua se unutra prala. A itam
da je u itavoj Evropi subota bila kupalni dan. Tako je bilo dok civilizacijski i kulturni pomak
(vodovod), nije iskorenio ovaj paganski obiaj.
Zato je ba subota bila dan kupanja, i kakvo je znaenje imalo subotnje kupanje?

Subotnje kupanje ima isto znaenje kao i dranje subote u Starom zavetu, a to je oienje due.
Subotnje kupanje je unutranje kupanje i zato se kupalo subotom, a danas tog paganskog obiaja
nema. ovek se danas kupa kad mu na um padne, nekada i vie puta na dan, Ali to kupanje nije
subotnje kupanje, i nema veze sa Gospodnjom subotom.
Kau uenjaci da je subota kod Srba jedini dan u sedmici ije je ime nesrpskog porekla. Svi dani u
sedmici imaju srpska imena, a subota doe od hebrejske rei sabat to znai: mir, pokoj, odmor.
A neki kau da ta re nije dola iz hebrejskog jezika, nego su tu rei Hebri i Sebri uzeli od Asiraca.
Tumae uenjaci da je tue ime uzeto jer su nekada Srbi imali samo est dana u nedelji, pa kada se
sa novim kalendarom pojavio sedmi dan u nedelji, sa tuim kalendarom uzee i tue ime za taj dan.
A neki kazuju drukije, kao da su Srbi imali sedam dana u nedelji, nego su izbegavali da imenuju taj
dan jer je u vezi sa smru i posveen nekakvom zlom boanstvu ije se ime nije smelo pominjati.
Tako kolarci uenjaci naukuju jer su to negde proitali, a da su bar malo istraivali bilo bi im jasno
da je suboti ime iz srpskog jezika. Po njima svi Sloveni su uzeli tue ime i svi isto ime, a ostali
narodi su taj dan imenovali svojim jezikom. Ova nauka samo potvruje stariju nauku da Sloveni
kasne sa evolucijom, koja je poslednjih decenija neto ublaena pa sada kasne samo sa kulturom.
Kada uenjaci shvate i razumeju znaenje subote u starim knjigama, onda e uvideti da je njeno ime
iz srpskog jezika. A bez srpskog jezika se subota ne moe odgonetnuti, kao to se nita nije ni
odgonetnulo u staroj knjievnosti jer su uenjaci odgovore traili u kulturnijim i savrenijim
jezicima.
Jer sve to oveanstvo zna kazano mu je srpskim jezikom, a sve zablude koje ima potekle su od
engleskog jezika, uglavnom.
Dok je ovaj svet vodila glava naukovalo se srpskim jezikom; a kada je rep svrgao glavu, nauku su
preuzli neki drugi jezici. I sad smo gde smo, a to je beznae.
Isus govori kako se treba moliti.
Kada se molite, ne budite kao licemeri koji vole stojei da se mole u sinagogama i na
raskrsnicama, da se pokazu pred ljudima. U istinu vam kaem da su oni primili nagradu. Ali ti kad
se moli, ui u SOBU svoju, zatvori vrata svoja i pomoli se Ocu svome koji je u tajnosti, i Otac
tvoj, koji vidi u tajnosti, platie ti.
Ne moli se pred ljudima nego se moli u SEBI, ili kako to Isus ree, u SOBI. Nije Otac na
raskrsnicama i drugim javnim mestima, nego je Otac u tajnosti, i nalazi se u SEBI i u svojoj SOBI
kojoj su vrata zatvorena.
Vrata sobe moraju biti zatvorena jer kada su vrata otvorena ovek nije sam sa SOBOM.
Biti sa SOBOM i SOBA u ovoj nauci ima isto znaenje, a istoga je znaenja i SUBOTA. Ui u
svoju sobu i zatvoriti vrata znai isto to I drati subotu i drati sveti sabor.
Ba zbog toga srpski narod subotu zove zaklopiti dan(zatvoreni dan). Iz subote su iskljueni
veselje, pesma i igra jer je taj dan posveen Bogu i dui. A Bog i dua nisu igrarija, nego najvrednije
to ovek ima.
Zbog toga su u Mojsijevo vreme kanjavani smru oni koji nisu drali subotu. Ali,Biblija se ne ita
bukvalno kao to to nauka ini, jer Biblija govori jezikom mita kao i sve druge stare knjige. Ne
kanjava se smru darvinistiki ovek nego ovek kojeg je Bog stvorio prema svom obliju.
Ako je Bog duh, kako ui teologija, kako bi moglo majmunoliko stvorenje imati Boji lik? Ova
nauka vie lii na izrugivanje nego na zabludu.

ovek kojega je Bog stvorio je misaono bie kao to je to i sam Bog, i po tome je ovek stvoren po
Bojem liku. Takav se ovek kanjava smru ako ne dri subotu, jer SUBOTA znai SAVEST.
Soba o kojoj govori Isus ista je ona u kojoj su se sastajali njegovi uenici, i o kojoj govore svi
starozavetni proroci.Prorok Isaija kae:
Hajd narode moj, ui u sobe svoje i zakljuaj vrata svoja za sobom, krij se za as, dok ne proe
gnev!
Isaija govori isto kao i Isus,jer je SOBA najsigurnije ovekovo utoite.
U Bibliji postoje gornje sobeu kojima se mogu uda initi.Jelisija je stanovao u gornjoj sobi,
Ilija je mrtve oivljavao u gornjoj sobi a to je inio i apostol Petar. U gornju sobu se zatvarao
prorok Danilo a Hristovi uenici da bi doli u sobu gde se obinosastaju, moraju se popeti.
David ima sobu iznad vrata u kojoj tui i plae, a postoje jo
i visoka soba i soba iznad ugla. Dakle,sobe su gornje a ne donje, visoke a ne niske, i one su
iznad a ne ispod.
U srpskim narodnim pesmama ljudi se uvek uvode u gornje sobe, a konji se uvek uvode u podrume.
Znaaj gornjih soba je oigledan, a to potvruje i Homer u Ilijadi. I Homer ima gornje sobe i u
njima se zainju deca kao i u Bibliji. U gornjoj sobiAstioha je sa Arejem zaela sina Azeju, a
Polimela je sa Hermijom u gornjoj sobi zaela sina Eudora. I Azeja i Eudor su veliki junaci,valjda
zato to su zaeti u gornjoj sobi. A osnovana je pretpostavka da Astiohi i Polimeli bogovi ne bi ni
prilazili da su one bile u donjoj sobi.
Soba, biti sa sobom i u sebi, i subota imaju isto znaenje; a u srpskom jeziku te su rei iz istoga
korena.To nam govori da su srpski jezik i jezik simbola usaglaeni, a to je i razumljivo jer je ta
nauka potekla iz srpskog jezika. Soba ima isto znaenje u svoj staroj knjievnosti, to znai u Indiji
to znaci i kod Homera, Platona i drugih filozofa, kao i kod liriara. Isto je znaenje i kod Rimljana,
u srpskoga naroda, i u svim bajkama i pripovetkama u celome svetu.
U srpskom jeziku soba je poSEBna, oSOBita prostorija gde ovek moe da se odvoji od drugih i da
bude sam sa SOBOM. To isto znaenje ima i subota, a subota je zaduni dan. Narod zadune dane
zove osoviti i sebini, to jasno govori da je to lini dan i da svaki ovek treba da taj dan
posveti sebi.
Sobiti znai nutriti, tihovati. Danas se ova re ne uje. kolarci izbacie ovu re iz upotrebe pa se
danas ne uje. Danas niko ne sobi, malo ko nutri a tihuju samo pesnici; danas Srbi uglavnom
kontempliraju i meditiraju.
Sobet ini care u Kruevcu, Sve vojvode na sobet dozvao.
Na sobetu car preispituje ta je inio a ta nije, i ta bi trebalo initi. Posle preispitivanja doneo je
odluku da gradi zadubinu, i tako je izgraen manastir Ravanica. Da nije bilo sobeta ne bi bilo
Ravanice niti bi se car Lazar posvetio. to car Lazar ini na sobetu to se ini i u subotu, jer sobet i
subota imaju isto znaenje.
- Sebet inata turi glavu u torbu! Sebet znai: zbog sebe, radi sebe.
Maja, veliki nebeski majstor sagradio je za Pandave velianstvenu palatu i u palati sabornu dvoranu
koja se zvala SABA. U ovu sabu su se sabirali najvei mudraci sa neba i zemlje, i saba je toliko
znaajna da je druga knjiga epa Mahabharata po njoj dobila ime.
Jedan od indijskih bogova se zove Sabjapati. Sabjapati je gospodar skuptinskog zbora, a ime mu je
takvo jer sabja znai: zbor.
Tako se indijska saba javlja sa istim znaenjem kao soba, i kao subota jer se subotom dri sveti
sabor. Pored toga sanskritska saba ima ime iz istog korena kao i srpska soba, jer je ta re i dola iz

srpskog jezika.
Sanskrit je kolski jezik i njegova osnova je srpski jezik, kao to je osnova svim kolskim jezicima.
Srpski narod kae:
- Svaki drugi dan slobodno moes bez ikakva straha pokraj jezera sjediti, samo u subotu odalje od
jezera! Ono onda poljee za svaim to je god ivo. U tankoj dlaci more te povui za sobom
zajedno u dubine, oklen se vie ne kutarisava. Vaskoliki svijet da utopljenika s jedne strane tegli i
kutarisava, opet je s druge strane jezero i kamo kud jae.-Subotom valja to dalje od jezera jer je
jezero staniste adajino i avolovo, i sa njima se ne sme subotom imati posla. To je i razumljivo ako
je subota zaduni dan i dan kada se dri sveti sabor.
Hvala suboti
Koliko je u nedelji dana,
Svi su dani od srebra skovani,
A subota od suvoga zlata:
Subota je nedelju donela,
A nedelja diku sa salaa.
Subota je od suvoga zlata, kae se u ovoj pesmici i to nije tek tako reeno. Da je subota zlatna
kazuju i antiki izvori.
Zlatnim vekom se naziva doba Saturnove vladavine, a u latinskom jeziku subota je nazvana
Saturnovim imenom. Dakle subota je zlatna i u Rimu i u srpskom narodu i ima isto znaenje, a isto
znaenje ima i biblijska subota. Nema ni evolucije ni revolucije, postoji samo neznanje i zabluda.
Zanimljivo je da je Saturn vezan tokom cele godine, a oslobaan je na dan Saturnalija praznika u
njegovu ast.
SANI je bog u Indiji a ime mu znai onaj koji se polako kree, i to je ime sedme planete. Sani je
to i rimski Saturn, oni su sedme planete i njihov je sedmi dan u nedelji. U starom hinduistikom
kalendaru naziv za subotu je bio sanivara.
Dakle nema razlike izmeu indijskih i rimskih bogova, nego su oni isti.
Razlika je samo u nainu kazivanja, a kazivana je nauka, jedna.
Tada se oni vratie u Jerusalim s gore koja se zove Maslinska, koja je blizu Jerusalima jedan
subotni dan hoda. Kad stigoe, popee se u sobu gde obino stajahu.
Saturn je vezan, Sani se sporo kree, a u Novome zavetu postoji subotni hod. Za subotni hod se
kae da je bio usporen i da se subotom smelo nainiti samo odreen broj koraka. Ako ovome
dodamo injenicu da je u Indiji subota nosila Sanijevo ime, a da u Rimu nosi Saturnovo ime, onda
je jasno da su ove tri subote iste.
Subota je ovekova unutranjost a to su i kua, soba, pustinja, peina, tamnica, a to je i hram Boji.
Ono to je ovek u sebi izgradio to i ima, neko je izgradio peinu i tamnicu pa mu je to subota. A
neko je u sebi izgradio hram Boji, pa dri sveti sabor i Gospodnju subotu.
Takvo je znaenje subote u svoj staroj knjievnosti, a isto znaenje ima i soba. I subota i soba znae

biti u sebi, nutriti, tihovati, a to je savest.

Dakle, SOBA, SOBET (biti u sebi) i SUBOTA (severozapadni Slovni je zovu SOBOTA) imaju isto
znaenje, i u srpskom jeziku su iz istoga korena. To nam govori da je ova nauka stvorena srpskim
jezikom, ili je srpski jezik stvoren prema ovoj nauci. Ali hoe!
Otvorim renik stranih rei i naem da je SOBA maarska re, i da su je Srbi pozajmili iz
maarskog jezika. Kada sam ovo proitao bio sam van sebe i nisam mogao da vladam sobom, jer
mi propade viegodinja muka. Godinama sam se muio da bih neto nauio, a kolarac-uenjak
otvori strani renik i bolje zna.
Kada sam se sabrao i doao sebi shvatio sam da je nauka jaa od razbora. Naukom se bave naunici
i oni imaju kolske diplome, a razboritost nema diplomu. Bez diplome se danas ni ulice ne mogu
istiti, a kamoli naukom baviti. U stvari, svako se danas moe baviti naukom, pod uslovom da ne
remeti utvenu nauku koja se u koli ui. Uenjaci sa diplomom ne remete utvrenu nauku jer
imaju kolsko znanje, a nauka onih bez kolskog znanja se ne priznaje, pa tako vlada mir u nauci.
Svaki subjekt ovu nauku moe da ceni objektivno ili subektivno, to je njegovo SUBjektivno,
oSOBno pravo.
Subjekat je latinska re i znai: podloga, temelj; lice, osoba.
Subjektivan, znai: osobni, unutranji.
Dakle, SUBjekt i SUBjektivan znai isto to i SUBota,i isto to i SOBet, i isto to biti sa SOBom i u
SEBi, i isto znai to i SOBa.
To je stoga to je ova re dola iz srpskog jezika, jer je srpski jezik osnova latinskog jezika koji je
kolski jezik.
- U sobi tee a iverje van pada?- (misao i govor)
Nauka nije obratila panju na narodno stvaralatvo smatrajui da tu nema ta vredno izuavati. A
ova nam zagonetka ree da tesanje u sobi znai: misliti, a iverje koje pada van znai: govor,
izreena misao.
Ova soba ima isto znaenje kao i saba u Mahabharati, i kao sve sobe u Bibliji i kao i sve sobe u
staroj knjievnosti. A u sobi se tee, tj. misli.
SOBA je mesto gde se misli, i kada Isus i Isaija kau da se valja u svojoj sobi moliti, oni govore o
ovoj sobi u kojoj se misli.
A ko bi bolje od Isusa mogao znati gde se valja moliti, jer je Isus sin tesara a i sam je bio tesar. Isus
je svojim tesarskim umeem zasenio sve druge tesare te ga ovi zavidnici odbacie. Nisu zidari
odbacili kamen, kako se prevodi, nego su to uinili tesari. Jer re tekton znai: tesar, i u obinom
govoru moe biti zidar ali u ovoj nauci mora se doslovno prevoditi. Zar nije logino da tesara
odbacuju zavidnici istoga zanata, zato bi tesar smetao zidarima? Oni jesu zidari ali se zovu tesari,
jer su tesali i kamen i drvo za gradnju.
Dakle, Isus je tesar a kakav je to zanat objanjava gore reena zagonetka.
Znaenje subote e nam objasniti prorok Isaija.
Pazite na pravo i pravdu inite; jer e uskoro spasenje moje stii,i pravda se moja objaviti.Blaen
ovek koji tako radi, sin oveji koji se vrsto dri uvajui subotu, da je ne oskrvni, i pazei na
ruku svoju da zla ne uini!
Paziti na pravo i initi pravdu, i paziti da se ne ini zloto je dranje subote. A ovo se moe postii
samo preispitivanjem svojih misli i dela, a to se postie misaonim udubljivanjem, tihovanjem. I to

je subota koju Bog dade ljudima preko Mojsija, to nam potvrdjuje Psalm.
Gospode Boe, podaj nam mir Ti koji si nam dao sve mir poinka, mir sabata, mir bez
zalaska!
Mir sabata je mir subote,i to je tihovanje i to je savest.
Zbog toga je srpski narod iz subote iskljuio veselje, pesmu i igru, jer nije mogue ludovati a drati
subotu. Jer kada se dri subota onda se ovek povlai u svoju sobu i u sebe, a kada to ini jasno nam
je da ne govori. Subota je zaduni dan, dan posveen duama, pa je jasno da je to dan utanja. Ljudi
i danas odaju potu duama umrlih-minutom utanja. Ljudi to ine ali im niko ne ume objasniti
zato to ine, pa oni u svojoj zabludi misle da je to tekovina njihovog civilizacijskog napretka.
-utanje je zlato.- Narodna izreka koja je poznata irom sveta.
Sada bi mogli shvatiti zato je Saturnov vek nazvan zlatnim vekom.
Saturnov dan je subota pa nam moe biti jasno zato srpski narod subotu naziva zlatnom.
Subota je ista i ima isto znaenje u svim narodima i u svim vremenima samo se to ne zna, jer to
znanje nije uvrteno u kolsko gradivo. A danas to ovek zna nauio je u koli, a mimo kole niti
ta ui niti misli da se to moe nauiti. A i to je u koli nauio.
Subota je samo jedan od mnogih naina da se objasni jedna nauka, a ono to je subota u Bibliji
moe se rei i govori se na razne naine.
Jedan od naina je isprian u prii o Budinom prosveenju.
Kada je Buda odluio da se prosveti seo je ispod svete smokve i meditirao. Meditirao je Buda est
dana, i sedmi dan mu se javi dugo iekivano znanje. I tako je Gautama (Vidoviti) postao Buda
(Prosveeni), kome je otkrivena sveukupna istina.
A to se desilo sedmoga dana meditiranja. Jer subota biblijska i meditiranje indijsko imaju isto
znaenje nutrenje.
U narodnoj pesmi enidba Budimlije Jove kazuju stihovi:
-Pak sadelja tanku ajku lau,
Koju voze trideset vesala;
Nakupova svake trgovine,
Ponajvie sjajni ogledala;
Uze s sobom trideset momaka,
Otite se niz vodu Dunavo,
Ode pravo pod Erdelja grada.
U subotu stie pod Erdelja,
U subotu, u oi nedelje;Jovo je sa laom punom ogledala stigao tamo gde je naumio ba u subotu, pa se to potvruje jo
jednom, U subotu u oi nedelje.

Da ovo pie Aristotel on bi rekao da se posle razmatranja subote zgodno nadovezuje razmatranje
ogledala. Jer Aristotel ima obiaj da knjigu pone razmatranjem jednog pojma, pa se onda zgodno
nadovezujedrugi pojam te njega razmatra. I tako se Aristotel zgodno nadovezuje sa pojma na
pojam i svaki posebno razmatra, dok ne zavri pisanje knjige.
Tako znaju kolarci-filozofi ali to nema veze sa Aristotelovom naukom.
Aristotel govori uvek o istom pojmu na razne naine, i igrom rei.
Ako bi sada objanjavali ta znai ogledalo u staroj knjievnosti i u narodnim verovanjima, videli bi
da ima isto znaenje, i da ima isto znaenje to i subota. A potom ako bi se zgodno nadovezali na
broj sedam, videli bi da ima isto znaenje kao i subota i kao i ogledalo.
Ali o tome bie rei na drugom mestu, a ovde samo valja rei da je subota SEDMI dan i da je
SEDAM godina nazatka ili nesree onome ko razbije ogledalo. Iz istog razloga je i broj SEDAM
sretan broj.
A to se danas ovim paganskim praznovericama ueni i edukovani svet izruguje, to je njihova
evolucijska, civilizacijska i svaka druga napredna tekovina

Eubula
Jo jedna filozofska re koja zadaje muku prevodiocima, jer je ne mogu doslovno prevesti na srpski
jezik. I opet je krivac srpski jezik jer nije filozofski izgraen. Re eubula (eubulia) se najee
prevodi sa dobar savet, a potom sa dobro voena i razboritost.
Jedan prevodilac se ovako vajka:
Platonov termin eubulia preveo sam ovde doslovno naim izrazom dobar savet. To nije najbolje
reenje, ali bolje nisam naao. Prevesti tu re izrazom sposobnost upravljanja samim sobom ini
se da nije nita bolje reenje. Ta se ista re pojavljuje u dijalogu Protagora i tamo je prevedena
naom reju razboritost. Protagora, naime, kae da je predmet njegove nastave razboritost u
domaim poslovima, kako e se to bolje upravljati svojom kuom, i u dravnim poslovima kako e
se to bolje raditi i govoriti.
Ovde u Dravi kae se da je matema, to znai ono to je nauio, predmet uenja, ali isto
tako i znanje,nauka. Svakako je teko pouavati nekoga u razboritosti, ali znanje o
upravljanju zajednikim poslovima, porodinim i dravnim, moe se u vidu dobrih saveta
prenositi drugom. Drava je, prema tome, mudra ako ima ljudi koji takvim znanjem raspolau i ako
su takvi voljni i sposobni da to znanje u vidu dobrih saveta prenesu drugima.
Tako prevodilac tumai ono to je Protagora govorio, a sad emo videti ta zaista govori Protagora.
Ostali naime runo mue mlade, jer pobegne li ona predmetima, opet je preko volje vode natrag i
uvaljuju u predmete uei je i raunstvo i astronomiju i geometriju i muziku-pri tom svrne okom na
Hipiju-a kad k meni doe, nee uiti nita drugo osim onoga za to je doao.
A nauk mi je razborito odluivanje (eubula) o domaim poslovima, kako e to bolje upravljati
svojom kuom, i o dravnim poslovima, kako e biti to sposobniji za dravu raditi i govoriti.
Protagora ree da njegova nauka daje poziv, strunost za domae i dravne poslove.
Protagora je najslavniji sofista u filozofiji uopte, on je taj koji je sofisti dao ime. U dijalogu
Sofist e nam se objasniti zato sofist Protagora daje eubulu (poziv) za domae i dravne poslove.
Razmiljam i pokazuju mi se dve: razabirem onoga koji je sposoban da se javno i dugim govorima
pred mnotvom pretvara, i drugoga koji u privatnom ivotu i kratkim govorima prisiljava
sagovornika da proturei sam sebi Kojeg da proglasimo opirnijim govornikom: da li dravnika

ili pukkog govornika?

-Pukog govornika.
-A kako emo zvati drugoga: mudracem ili sofistom?
Taj drugi je sofista, za kojeg nam se ree da nije javni govornik kao to je to filozof, nego je on
domai i privatni prepira. A jo nam se igrom rei kaza da su dravnik i privatni prepira jedan i
isti. Zbog toga Protagora (sofist) daje eubulu (poziv) za dravne i domae poslove.
Protagora je sofist i on nee optereivati mlade raznim naukama, nego samo jednom naukom. A ta
nauka je Protagorina nauka kojoj je temelj:
ovek je merilo svih stvari. Protagorina nauka je da ovek po sebi sudi i samo po sebi, i to je
znaenje te filozofske rei eubula. Protagora je priznavao samo svoju nauku i svoj poziv, i
pouavao je samo svoju vetinu, svoj poziv, a to je da svak po sebi sudi.
Filozofska EUBULA nastala je igrom rei od srpske rei VABILO. U jeziku grkih filozofa ne
postoji slovo V pa se mesto njega piu slova B,F ili EU, i tako je od vabilo nastalo
eubula.
Vabiti znai zvati, pozivati, a re vabilo znai poziv, zvanje. Eubula ima doslovno znaenje: poziv,
zvanje, struka. Tek sa ovakvim prevodom se moe razumeti o emu filozofi govore.
Tumaiti i prevoditi re eubula sa dobar savet nije pogreno, to nije tumaenje novovremenih
filozofa nego je to tumaenje onih koji su skovali tu re. Ova re se javlja i u mitologiji kao lino
ime Eubula i Eubulej, i ime im znai dobar savet.
Kada je Demetra u potrazi za kerkom Persefonom stigla u Eleuzinu, tu ju je doekala stara
proroica Eubula i ugostila.Proroica ili boica Eubula je imala svinjara Eubuleja.
Ali u drugoj prii Demetru je doekala i ugostila Bauba ili Baba koja ima sina Eubuleja koji je
svinjar. Jasno je da su ovo dve varijante jedne prie, i sve je isto osim imena proroice. Ime
proroice je Eubula ili Bauba ili Baba, a ta su imena nastala od srpske rei VABA, to znai: poziv,
zvanje.
Kada u pismu ne postoji slovo v onda se umesto VABA pie BABA, a umesto VABILA pie
EUBULA.
Postoje i istorijski likovi sa ovim imenima, jedan Eubul je bio veliki politiki neprijatelj slavnom
Demostenu. Ovaj Eubul je bio sin Mnesitov i to je vano znati, jer da to nije vano ne bi nam se ni
reklo. Eubul je bio dravni blagajnik i taj poloaj zloupotrebio da bi pobedio Demostena u
politikoj borbi. Taj je delio dravni novac narodu za pozorite i za razne svetkovine, samo da bi se
narodu dodvorio i tako pobedio Demostena.
Ova dvojica istorijskih protivnika predstavljaju ranije reenu dvojicu filozofskih protivnika.
Demosten je filozof i slavni govornik, a Eubul je sofist i prepira, pa jo blagajnik.
U jeziku mita riznica i pamenje imaju isto znaenje.
Ko ima pamenje taj ima znanje.
Ko ima znanje taj moe davati dobar savet.
Eubula znai dobar savet, a blagajniku je ime Eubul.
Eubulov otac se zove Mnesit.
Mnemosina je mati muza, a ime joj znai pamenje.
Ako ovome dodamo injenicu da je Pitagora bio najslavniji pamtia u starome veku i da je
njegovom ocu bilo ime Mnesarh, onda bi nam moglo biti jasno ta nam ove knjige govore.

A i imena Mnemosine, Mnesarha i Mnesita su iz srpskog jezika.

U srpskom mna znai: misao, mniti znai: misliti, a mnenje znai: miljenje, a to je radnja
srodna sa pamenjem.
Dakle, rizniar Eubul se dodvoravao i ulagivao narodu svojim znanjem, samo da bi pobedio
Demostena da bi on bio prvi ovek Atine. Njemu gravi interes nije bio vaan, njemu je bilo vano
biti prvi u Atini. Kakav je bio ovaj Eubul moemo zakljuiti po tome to je on bio protivnik
najveem rodoljubu i najmoralnijem oveku Atine.
Da vidimo nekoliko primera kako Platon u Dravi koristi ovu re.
U neemu je, mislim, drava koju smo opisali mudra, jer ima dobar savet
Ovakav prevod nam ne pomae da shvatimo ta je reeno. Za dravu se moe rei da je mudra ako
ima ljude koji znaju voditi dravu, i ako to dobro rade. A to je i reeno.
A jo ovo: dobar savet (eubula) je, naravno, znanje; jer nije nestrunost ta koja daje dobre savete,
nego znanje.
Ovde se moe jasno videti da eubula znai: poziv, zvanje, struka. Zato treba itati:jer nije
nestrunost ta koja daje struku ili jer nije neznanje to koje daje struku.
A u dravi ima mnogo svakovrsnih znanja?
-Kako ne bi bilo?
-Ali,da li je zidarsko znanje ono koje dravu ini mudrom i koje moe da joj daje dobre savete?
-Nikako- ree on- jer to onda ne bi bila mudra i dobro savetovana nego zidarska drava.
Drava ima svakovrsnih znanja ali dravu mogu da vode samo oni sa pozivom dravnika, oni sa
znanjem koje je potrebno za voenje drave.
Zidarski poziv nije dravniki poziv i zato zidari ne treba da vode dravu. To vai za sve pozive koji
nisu dravniki, dravu koju vode pozivi poput: bravarskog, glumakog, zidarskog i mnotvo
drugih poziva nee biti mudra. Mudra e biti samo sa dravnikim pozivom.
Ima li u dravi, koju smo upravo zasnovali, graana sa odreenim znanjima takvim da se na
osnovu njih ne mogu davati dobri saveti ovoj ili onoj struci koja postoji u dravi
Drava ima graane sa odreenim znanjem i oni imaju pozive za odreene struke koje postoje u
dravi, i oni imaju znanje da daju pozive koji su dravi potrebni.
EUBULA je srpska re VABILO i znai: poziv,zvanje, struka.
Poziv je veoma znaajan u ovoj nauci, o tome govore svi stari mudraci irom sveta. Svi su oni
jednoglasni u tome da svako treba da radi posao i po svom pozivu. U Indiji bog Krina kae:
Svoju dunost vriti, ma i osrednje, bolje je no tuu, makar izvrsno;

smrt na svojoj dunosti vrlina je, tuu dunost vriti je opasno.

Danas se o ovome ne vodi rauna pa dravu vode glumci, lekari, dramaturzi, knjievnici itd.
A indijski bog Krina upozorava:
Za merilo Pismo uzmi, ta da ini il ne ini; i znajui zakon Pisma, dela vri na tom svetu.
I kod Krine mora se initi po Pismu kao i u Novom zavetu, a pismo ima isto znaenje kao i
eubula. I eubula i pismo znae: poziv, a to znai da ovek govori i radi samo ono to zna, i da se
ne petlja u stvari koje ne poznaje i ne zna da radi.
Ljudi danas ne potuju ovaj Boji zakon jer im ne pae, danas je vana karijera pa makar kakva.
O velikoj vanosti delovanja po pozivu govore i apostoli Petar i Pavle.
Petar u Drugoj poslanici kae:
Zato, brao, postarajte se da to vie utvrdite svoje zvanje i svoj poziv, jer inei tako neete
pokliznuti; jer e vam se tako bogato spremiti ulazak u veno kraljevstvo Gospoda naega Spasitelja
Isusa Hrista.
Kod filozofa je vana eubula, kod bogova i apostola vani su Pismo, poziv i zvanje.
Samo kako je kome Gospod udelio onako neka ivi, po pozivu to je od Boga primio. Tako ja po
svim crkvama uim.
Tako govori Pavle i upozorava koliko je vano iviti i raditi po pozivu.
Niko sam od sebe ne odreuje sebi to zvanje,ako nije pozvan od Boga, kao to je bio Aron. Tako i
Isus ne odredi sam sebi slavu da postane prvosvetenik, nego je on dobi od Onoga koji ree: Ti si
sin moj, ja te danas rodih!
Nije ovek taj koji bira poziv nego poziv daje Bog, kae Pavle, a mudra Sokrat kae da poziv daje
Apolon. U Platonovoj Dravi Sokrat gradi dravu u mislima i u toj dravi Apolon odreuje ko
e biti sudija, lekar itd.Tako je i Sokratu dao poziv istaa misli, i to je Sokrat celoga ivota radio i
nita vie. Sokrat je svoj poziv radio na najbolji nain jer je njegov bog Apolon najbolji
zakonodavac, a zakonodavac daje pozive. Tako Sokrat govori.
Apolona su zvali Febo (Foibos).Ovo ime je nasledio od svoje babe koja se zvala Feba. Baba Feba je
ker Urana i Geje i roena sestra Mnemosine majke Muza, za koju smo ve videli da ima vezu sa
eubulom. A videli smo da i Apolon daje pozive, i da eubula znai: poziv.
Febo daje pozive zato to mu je takvo ime,jer njegovo ime znai poziv. Ime babe Febe je nastalo
od srpske rei VABA (zov,poziv), i njeno ime nasledi Apolon koji daje pozive. Ako je nasledio ime
nasledio je I dunosti koje to ime zahteva, a to je davanje poziva.
Apolonova baba Feba je po znaenju ista ona stara proroica iz Eleuzine kojoj je ime Eubula,
Bauba ili Baba, koja ima sina ili svinjara Eubuleja. Sva ova imena su nastala od srpske rei VABA ,i
znae POZIV ba kao to i srpska re ima to znaenje.
Nije mi jasno zato jedna emancipovana, edukovana itd. civilizacija, mesece u godini naziva
imenima paganskih bogova. Drugi mesec u godini nosi Febovo ime i zove se februar. Nije mi
poznato kako se objanjava ovo ime, a kau da je ime nastalo po rimskom prazniku ienja i
pokajanja (februa). Setimo se da je Sokrat celoga ivota istio neiste misli, i da je Febo njegov
bog; i da baba Febino ime znai sjajna, ista, i da su to ime nosili Apolon i Artemida.
Dakle, mesec februar je ime dobio po bogu Febu, a ta znai drugi deo imena,ruar?
I ova re je dola iz srpskog jezika,to je re ruvar. Ruvo (ruho) je odea, a ruvar je onaj koji pravi

odeu.A znai i zanat, poziv, struka, pa tako re ruvetlija znai od jednog zanata. A Febo je
upravo taj koji daje zanate, pozive i zanimanja. Iz ovoga bi se mogao izvui zakljuak da je Apolon
kroja, terzija. Takav zakljuak na prvi pogled izgleda neverovatan pa i smean, ali izgleda da je
Febo ba to bio.
U srpskim narodnim pesmama esto se javljaju brat i sestra, u kojima Sestra bratu jagluk veze, a
brat sestri ohu kroji, i u kojima se sestra vrlo ponosi svojim bratom terzijom.
U narodu postoji izraz krojiti kapu, koji znai upravljati, zapovedati, imati vlast nad kim.
-On kroji kapu. (On zapoveda)
-On svima kroji kapu.
-Skrojiu mu kapu. (Bie kako ja zapovedam)
-Kroji drugom kapu,a sam gologlav ide. (Zapoveda a pameti nema)
Ovde krojiti znai zapovedati, a onaj kome se kroji mora da slua.
Tako i zakonodavac Febo krojizakone i deli pozive, i svako mora da radi onako kako mu je Febo
skrojio. Apolon ima sestru koja mu pomae i koja je takoe od babe nasledila ime Feba, ali se za
nju ne kae da veze jagluk nego da je vrlo mona i opasna.
Apolon ima unuku Biblidu (Biblis) po kojoj su ime dobili Biblos u Fenikiji, i Biblos u Kariji. Od
pesnika saznajemo da je Biblis u levoj ruci drala votanu tablicu, a desnom rukom u nju urezivala
svoje misli. Drugim reima, Biblis je pisala knjigu.
Bibl je egipatska trska od koje se pravio papirus,a biblia je grko ime za knjigu. Od grke rei biblia
ime je dobila Biblija, i kae se da ima znaenje: knjiice, knjige. Tako se kae ali nije tako jer su sva
ta imena nastala od srpske rei VABILO, a sa znaenjem: poziv, zvanje. Ispravno se kae da biblia
znai knjiga, ali to nije izvorno znaenje te rei. U srpskom narodu rei knjiga i pismo imaju isto
znaenje, i svaki ispisani list papira zvao se knjigom.
Dakle, Biblija je dobila ime od srpske rei vabilo. Biblija se zove i Sveto Pismo, jer knjiga i pismo
imaju isto znaenje. Pismo je Sveto jer je od Boga dato oveku da ne propadne prolazei kroz ovaj
svet. To je ona knjiga za koju znaju najstarije vere paganske, kao i dananje pravoverne.
Svaki ovek kada dolazi na ovaj svet dolazi sa tom knjigom. Pri dolasku je ta knjiga prazna bela,
a potom ovek u nju upisuje sve ono to u ivotu naui. Pa kada se kae da treba raditi po Pismu,
po pozivu, po zvanju, to se ree da valja raditi samo ono to je zapisano u knjigu, odnosno ono to
se zna.
Ovu knjigu ovek nosi sa sobom kada naputa ovaj svet, a tamo mu se sudi prema sadraju knjige.
Vano je rei da je ovu knjigu nemogue krivotvoriti.
Sva spomenuta imena koja su nastala iz rei vabilo imaju isto znaenje i odnose se na znanje. Za
knjigu to nije potrebno dokazivati, a za eubulu svedoi Aristotel koji kae da eubula pripada pameti.
Mudrost je vrhunac ljudskog saznanja, a eubula pripada pameti, kae Aristotel. Pamet je pamenje a
to se u istoriji naziva blagajna, a u bajkama riznica. Zato je Demostenov politiki protivnik
Eubul bio dravni blagajnik, i zato su sofisti bili poznati po tome to su se bogatili pouavajui
bogate mladie.
A i kod Platona je za eubulu potrebno znanje, a to je i logino jer se ni jedan poziv ne moe raditi
bez znanja. I Aristotel kazuje da eubula pripada znanju.
Postoji jo znaajnih imena koja su nastala od srpske rei VABILO a o njima drugi put e se
govoriti. Ovde emo samo napomenuti da je od tih imena najznaajnije ime slavnog grada Vavilona,

koji je izgraen od cigle i u kojem su svi narodi govorili jednim jezikom. A kada su poeli da
zidaju ciglama kulu da bi dospeli do neba, onda im Gospod pomete jezik i raseja ih po svetu. I tako
od tada narodi govore razne jezike sve do dananjeg dana.
Drugim reima u Vavilonu su ljudi dobili razne pozive, jer je Vavilon isto to i eubula, Eubulej,
Febo itd. I zato je i Vavilon dobio ime od srpske rei vabilo- poziv.
Vavilon je pratio lo glas kroz vekove i na ovome svetu nema grada kome se toliko pretilo
zatiranjem, kao to se to inilo Vavilonu. U Bibliji se Vavilonu preti razaranjem i razara se vie
puta, proroci ne proputaju da u ime Boga priprete Vavilonu zbog njegovog nevaljalstva. A tek ta
mu je istorija uradila u prolim vremenima!
U staro doba kao da je bio obiaj ili ritual osvojiti ili razoriti Vavilon. Svaki vladar koji je drao do
sebe osvajao je ili razarao Vavilon, pa ima sluajeva da kralj otac osvoji Vavilon a kada ga nasledi
sin, on ini to isto.
Tako je istorija zabeleila da su Vavilon osvajali: Sargon I jo u trem milenijumu, zatim Hamurabi,
Salmanasar, Tukulti Nunurta, Tiglat Pilasar, Sargon II, Senaherib, Asardan, Sardanapal, Kir, Darije,
Semujak, Aleksandar Makedonski i vrag bi ga znao ko jo nije.
A to je jo udnije, muke Vavilona nisu prestale. Njega prava muka tek eka na kraju sveta, na
Sudnji dan kada Sin oveji bude doao na oblaku da ga konano zatre. A kad e to biti, to zna samo
on, a ljudi to ne mogu znati. Zato ljudi imaju da trpe zulum Vavilona dok se ne pojavi Sin na
oblaku, i ne zatre tu pogan

Kolaks
Kolaks je re iz renika starih filozofa kojoj se zna znaenje, ali joj se ne zna etimologija. Zna se da
re kolaks znai ulagiva, ali se grkim jezikom ta re ne moe objasniti.
Ova re ima prezriv i pogrdan prizvuk a pretpostavlja se da nije uvek imala takvo znaenje, nego su
se od petog veka stare ere tako oznaavali ulizice i ulagivai.
Aristotel u Nikomahovoj etici kae: ako to ini iz linog interesa-onda je laskavac (kolaks).
Teofrast je u Karakterima opisao kolaksa u 13 taaka, a u poslednjoj taki kae:
Ukratko,moe se videti da ulagiva (kolaks) govori ono zbog ega misli da e se dopasti.
Zanimljivo je da Teofrast onoga kome se ulaguje,pie velikim slovom. Kolaks se ulaguje Njemu,
Njegaeli usluiti, Onje taj kome se ulaguje. Ukratko,moe se videti da ulagiva govori ono
zbog ega misli da e se dopasti.
Kolaks eli da se dopadne onome kome se obraa, a po Teofrastovom pisanju se moe zakljuiti da
se kolaks ne ulaguje bilo kome. Kada se nekom velikim slovom piu njegove zamenice,taj nije bilo
ko.
Pa ko je taj kome se kolaks ulaguje?
Kada srpski narod hoe da ugodi svecu, on mu mesi kola. To je prastari obiaj koji se i danas dri i
potuje. Tako je danas, a do nedavno svi darovi koji su davani nekom iz zahvalnosti, narod je zvao
kolaem.
Vidimo da su grki antiki kolaks i srpski dananji kola isti. Isti su jer je kolaks dobio ime po
srpskom kolau, i znaenje mu je isto.
Kolaks je dobio ime tako to su filozofi uzeli srpsku re, kola. U grkom pismu ne postoji slovo
pa je zamenjeno slovom KS. To nije jedini sluaj, vie puta se koriste srpske rei gde slovo
KS zamenjuje srpska slova , D i , kojih nema u grkom pismu.

Tako stoji stvar sa ovom grkom rei koja nema etimologiju u grkom jeziku, a ono to filozofi
govore o kolaksu u potpunosti odgovara srpskom kolau.
U narodu postoje izrazi Drati koga pod kolaem i znai ugaati kome darovima, i Donositi u
kola-donositi u dar.
Postoje brojne narodne poslovice i izreke o kolau.
-Na trnu nema kolaa.
-Ne vise nigde kolai na drai.
Na trnu nema kolaa jer trn bode i zadaje bol,a kola je dar i on je sladak i takav treba da bude. Dar
valja da je ugodan i prijatan onome kome se daruje, i zato je kola sladak.
-Ni caru haraa, ni Bogu kolaa.
Ovde vidimo kome se namenjuju kolai i to objanjava zato Teofrast velikim slovom pie
Njegove zamenice.
-Niko ne moe cijelom svijetu kolaa namjestiti.
-Niko ne moe celom svetu ugoditi.
Ove dve poslovice su u potpunosti istoga znaenja.Zbog toga nije dobar prevod kolaksa ulagivai
laskavac, i vie mu odgovara ime ugaa. Ugaanje pre zasluuje pohvalu nego pokudu i
prezir. Neki stari mudraci tvrde da ova vaseljena opstaje na uzajamnom darivanju, a neki kau, na
dugovanju.
Kola koji se mesi za sveca simbolino predstavlja onaj pravi dar koji ovek prinosi Bogu, nebu i
svecima. Bog daruje oveka a ovek uzvraa uzdarjem, i to uzdarje naziva se kolaem. Bog
daruje nebeskim darom, a ovek vraa zemaljskim uzdarjem.
Dakle kola je zemaljske prirode. U srpskom narodnom stvaralatvu ima mnotvo dokaza koji
potvruju da je kola od zemlje. U narodnoj pesmi Braa i sestra braa udala sestru na daleko,
a sestri obeali da e je esto pohoditi. Naie boletina te pomori svu brau, a jetrve napadoe snahu
da su je braa omrznula te je ne pohode.
-Ljuto piti sestrica Jelica,
Ljuto piti jutrom i veerom.
Al se milu Bogu raalilo,
Pa on posla dva svoja anela:
-Idte dolje, dva moja anela,
Do bijela groba Jovanova,
Jovanova, brata najmlaega,
Vaijem ga duhom zadanite,
Od groba mu konja nainite,
Od zemljice mijeste kolae,
Od pokrova reite darove;
Spremite ga sestri u pohode.

I aneli tako i uinie,od pokrova rezae darove a od zemlje mesie kolae. Pokrov u jeziku mita
znai nebo, a darovi dolaze od neba tj. od Boga.A kolai se mese od zemlje kao uzdarje nebu za
njegove darove. Pa kakav je to kola koji se od zemlje mesi?
Kae narodna izreka:
-Zaklela se Zemlja raju , da se tajne sve saznaju.
Znanje je,moda,glavna osobona Zemlje u staroj knjievnosti. Stara knjievnost govori jezikom
mita i Zemlji dodeljuje znanje. Zbog toga se u narodnoj izreci Zemlja zaklela raju da e se sve tajne
saznati. Zbog toga stari mudraci kazuju da je ovaj svet stvoren, samo zato da bi ovek na njemu
stekao znanje. Ovaj svet je kola koju ovek mora proi, a ovek ne poznaje ni jedan svet do ovog zemaljskog.
Takav je taj zemaljski kola koji se kao uzdarje prinosi svecima. U srpskome narodu postoji izraz
iskolaiti oi, i znai netremice gledati irom otvorenih oiju.
A kad zau tanka robinjica,
Na epana oi iskolai
Srdit Marko,pa se raljutio,
Pak na vilu oi iskolai.
Kad opazi konja i junaka,
Koga nije takog ni sluao,
Ja,kamoli oima vidio,
Na junaka oi iskolai:
Ovi poslednji stihovi jasno rekoe kada se oi iskolauju, iskolauju se kada se naie na neto
nepoznato i nejasno. Kada se opazi neto za to se nije ni ulo ni vidilo, onda se oi iskolauju da bi
se to prepoznalo.
A ova re dobi ime po kolau,i objanjava slavski kola koji narod prinosi svecu.
I danas ljudi dele kola kada posle nekakvog uspenog poduhvata ubiraju plodove. Ko je u tom
poduhvatu uestvovao dobije pare kolaa.
-Ne moe mu kola na ruku da naie (ne ide mu posao od ruke)
-Ja ti tamo kola ne spremam! (ne ini to,ja ti pomoi ne mogu)
-Zla kolaa! (kae se kada se neto loe dogodi)
-Bez oraa i zdrava kopaa, ne bi bilo kruha i kolaa. (ova se poslovica moe razumeti tek kada se
zna ta znae u jeziku mita ora, kopa, kruh i kola).
-Junom Boiu i prijateljskom kolau ne valja se radovati. (jer se na ovaj kola mora uzvratiti
darom).
-Vodenica koja melje Boiu kolae ona nee Uskrsu pogae. (Boiu se mesi kola jer Boi

donosi darove, to je opte poznato)

-Bolje je crn kola nego prazna torba. (bolje je uzvratiti darom makar
kakvim, nego nikakvim)
-Ko ima puno kumova, ima puno kolaa.
Tako narod govori, a isto tako kae da su kumovi kolai teka obaveza.
Stjepan M. Ljubia pie u svojim pripovetkama:
Imam jednog kuma, to je sa sudom u dobru, no se sve bojim da e biti inokosan.
-A dri li ga kolaem?
-Navraam se ee. Evo i danas nosim glavu i zadnji erek peke, to sam odvojio od svojijeh
ustiju.
-Sve se bojim,-prida Novak,-da e ti poginuti s kolaem a ja bez njega.
Ovde valja primetiti da se kumu nosi glava i ono to je odvojio od svojijeh ustiju.
On mi se kunijae da je itavi trijem kue Vuka Markovia, s kraja na kraj, bio prestrt vinom,
uljem, rakijom, medom, maslom, vunom i svakojakijem mrsom, to su bonici donosili epanu u
kola.
Ovaj trem je isti kao i mnogi tremovi iz istorijskih,verskih i mitolokih knjiga, koji su prepuni
zavetnih darova.A zavetni darovi su isto to i kola srpski, i isto to i filozofski kolaks.
Kada prosci idu da prstenuju ve isproenu devojku i da ugovore kada e je voditi, onda se kae:
otili na kolae,ili: otili na prsten, ili: otili na jabuku,ili: otili na ugovor. To nam se kae
da kola znai to i ugovor, a ugovor obavezuje. A jasno je da i prsten obavezuje, pa po tome se
moe odgonetnuti i znaenje jabuke.
A onda se valja setiti da je jabuka bila krivac za pad Troje, pa bi mogli shvatiti kakav je to bio rat.
Onda bi razumeli o kakvoj jabuci peva Safa I drugi antiki pesnici. Jabuka je veoma vana i zato se
o njoj govori u posebnom odeljku.
Postoji izraz izbuljiti oii ima isto znaenje kao i iskolaiti. Ptica sova je mudro stvorenje, tako je
smatra i narod i filozofi,a srpski narod sovu drugim imenom zove,buljina. Buljinom je zovu jer ima
buljaveoi, irom otvorene i kao da su iz duplje izile. Buljiti i kolaiti oima ima isto znaenje I
odnosi se na spoznaju i mudrost.
Dakle, KOLAKS grkih filozofa je isto to i KOLA srpskoga naroda, i po znaenju i po imenu.
Grku re uenjaci ne mogu etimoloki objasniti, a srpsku re moe objasniti i prost narod.
Kola je dobio ime po tome to kola, krui. To kolo se ini kada se na nebeske darove odgovori
zemaljskim uzdarjem. To uzdarje se zove kola jer je njim napravljeno kolo izmeu neba i zemlje.
Na svaki nebeski dar ovek je duan da odgovori uzdarjem, kolaem.
Tako isto govori i Aristotel, a videli smo da postoji obaveza i u narodnom obiaju pri prosidbi
devojke, koji se zove kola ili ugovor.
Razlika izmeu KOLAKSA i KOLAA je samo u tome to filozofi kolaksom zovu prinosioca
uzdarja, a srpski narod kolaem naziva uzdarje, a prinosioca naziva kolaar.

Iz starih svedoanstava saznajemo da je Sokrat imao duboke i buljave oi, a od Platona

saznajemo da je imao obiaj da izbulji svoje buljave oi. Moemo biti sigurni da je u Sokratovoj
mudrosti veliki udeo imala njegova buljavost. Jer izbuljiti oi, ima isto znaenje to i- iskolaiti oi

Ekmagion
Platon i Aristotel imaju re ekmagion, koja se ne moe doslovno prevesti iz poznatog razloga. Kod
Aristotela je ekmagion podlogaiz koje postaju brojevi na prirodan nain. Kod Platona ekmagion
je materija koju on naziva majka prihvatiteljica i negovateljica sveg postojanja.
Ova majka uvek i sve prima u sebe i nikada i nipoto ne uzima oblik slian onom koji prima. Ona
je po prirodi podlona svakom oblikovanju, a ono to u nju ulazi pokree je i razluuje u njoj likove
tako da se svaki put pojavljuje drukijom.
Ekmagion nije srpska re, ali Srbi mogu objasniti ta ona znai. Na ovom prostoru postoji prezime
Ekmedi, koje imaju i hriani i muslimani.
Prezime su dobili verovatno zato to im je predak bio pekar, hlebar. Ekmedija je onaj to pravi i
pee hleb.
Ne vidi se nikakva veza izmeu pekara i materije koja se lako oblikuje, ali se zato vidi veza izmeu
takve materije i testa. U narodu su testo i glina pojam za lako oblikovanje, pa se kae: mesi ga kao
testo, ili: mesi ga kao glinu.
Po tome bi se reklo da re ekmedija ne znai pekar, nego da znai: testar, i da je ime dobio po
testu a ne po tome to pee hleb. Za ovu re se kae da je turska, pa ako je tako onda je Turci mogu
objasniti. Ali, kako se ta re nae u reniku grkih filozofa?
Valjda zato to se taj jezik zove koinoto znai zajedniki. Samo, nije to zajedniki jezik
helenskih plemena, kako nauka kazuje, nego je to zajedniki jezik itavog Sredozemlja. To nije
narodni jezik nego kolski, kojim su ueni ljudi pisali nauku meu mnogim narodima. Ono to je
ovaj jezik bio u ovom dele sveta, to je bio latinski jezik u Zapadnoj Evropi. Obadva ova jezika se
nazivaju mrtvimjezicima, jer ih ni jedan narod nije govorio, nego su ueni ljudi njime irili
znanje.
Time bi se objasnilo prisustvo turske rei u Platonovom reniku, i mnotvo srpskih rei koje se
nalaze u ovim mrtvim jezicima.

Eikos
I ova filozofska re zadaje muke prevodiocima, i ne mogu je doslovno prevesti. Eikos se prevodi
kao: verovatno,verodostojno,nagaanje i nalik na istinu. I kod ove rei je problem u tome
to je filozofi nisu shvatili, pa tako nisu shvatili ni stare filozofe o emu govore.
Zna se da je re eikos proistekla od glagola eiko,od ije osnove je i re eikon u znaenju: slika. Po
ovoj rei se crkvene slike zovu ikone. Po zakonu jezika i re eikos bi morala imati znaenje blisko
slici. I zaista, kada stari filozofi govore o eikosu, esto se uje i re slika. U Platonovom Timaju
se kae:
Roen na taj nain, kosmos je sazdan prema uzoru, koji je dostupan rei (logosu) i razboritosti, i
svagda ostaje isti. Poto je sve to tako, sasvim je nuno da ovaj logos bude slika neega. U svemu
je, pak, najvanije krenuti od onoga to je po prirodi poelo; stoga nam, dakle, sada valja utvrditi
razliku, koja se odnosi na sliku i njen uzor, da bi time rei bile primerene onom to tumae: da
izrazi za ono to je trajno, postojano i pomou uma dokuivo, budu i sami stalni i nepromenljivi-da,

koliko god je to mogue i onoliko koliko je uopte osobina rei da budu neprikosnovene i
neopozive, ne nainimo nikakav propust, a da izrazi, na ono to je prema uzoru preslikano-budui
da je to samo slika, budu slini i verovatni i u skladu sa onim na to se odnose. Jer, kao to se
raanje odnosi prema biu, tako se verovanje odnosi prema istini.
Ovde nam se re eikos prevodi kao verovatni i verovanje, a odnosi se na preslikanu sliku uzora.
Ali,kako bi neto to mora biti neprikosnoveno i neopozivo, moglo da bude samo, verovatno?
Ovde bi vie odgovarala re verno, jer ono to je verovatno ne mora biti istinito, a verno jeste.
Platon nam jasno ree da je eikos slika uzora, i to ne bilo kakva slika, nego je eikos verna slika
uzora. Eikos nije uzor, eikos je slika uzora.
Prostim jezikom reeno,uzor je re koju je ovek uo ili dogaaj koji je doiveo, a eikos je
seanje. Ali ne bilo kakvo seanje nego verno seanje dogaaja ili rei. Jer slikau starih filozofa
znai seanje, a ona nauka koju germanska kola dade dananjoj filozofiji i neizmerna
zahvalnost dananjih filozofa toj koli to im je otvorila oi, ba nita ne vredi. Zahvalnost Nieu
i drutvu to su filozofiji pomogli da doe do samosvesti, kako se ne mora misliti samo u
pojmovima nego i u slikama, bila bi smena da nije alosna. To bi znailo da filozofija nije znala za
seanje dok joj Nie ne otvori oi.
Prevodioci i tumai esto upozoravaju na igru rei kod filozofa, i koju je teko objasniti. I zaista se
oni igraju reima i to ne samo tamo gde kau dananji filozofi, celokupno njihovo delo je kazano
igrom rei. To je i razumljivo jer oni piu posebnim jezikom, jezikom mita.
Igra rei je, naprimer, kada se esto kazuje neka re a nije neophodna u iskazu.SADA valja utvrditi
razliku, koja se odnosi na sliku i njen uzor, kazuje gore Timaj a na drugim mestima kazuje:
Tako da SAD treba rei, u skladu s verovatnou koju rei doputaju, da je ovaj kosmos uistinu
Bojom promisli postao ivo bie obdareno Duom i Umom.
I zato SAD sebi i doputamo takvo oputanje, pa prelazimo na dalje razmatranje verovatnih stvari,
onako kako one redom slede.
Sad i verovatno (eikos) redom slede, a to e Aristotel nazvati to-sada i rei da niz
uzastopnih to-sada ini vreme.
Ali da je ono to smo rekli verovatno, usudiemo se da kaemo ve i SAD, a jo vie posle
narednog razmatranja.
Kada se god govori o eikosu filozofi se trude da kau re sada ,jer eikos i sad imaju isto
znaenje. Ako bi ovu re izbacili iz gornjih iskaza iskaz nita ne bi izgubio, ali filozofi ne
proputaju da je kau.
Stoga, neka na stav za SADA bude ovakav: ne bi SADA trebalo da govorim o poelu svega Pa
u, zato, drei se onoga to je na poetku reeno o verovatnosti rei, pokuati da iznova govorim o
onome to nije manje verovatno, nego je, naprotiv, verovatnije od bilo ega drugog, i to ne samo o
svakoj stvari pojedinano, nego i u njihovoj sveukupnosti. Prizovimo, dakle, opet Boga spasitelja za
novi poetak naeg govora, da nas uva od neumesnog i nevinog razmatranja i vodi uenju, koje
verovatnost nalae, pa zaponimo tako na govor iznova.
U ovom iskazu bi eikosu odgovarao prevod verno,istinitoa ne verovatno kako se prevodi.
Timaj priziva u pomo Boga spasitelja jer je taj Bog isto to i eikos, i isto to i beznaajna re SAD.
Bog spasitelj,eikos i sad su tri imena od mnotva imena kojima se ta sila imenuje u staroj
knjievnosti.Sekst Empirik govori o Heraklitovoj nauci, i kae:
SADA naime i u tome posve odreeno pokazuje da je zajedniki logos kriterij i kae da su stvari,
koje su zajednike pojavljuju verodostojnije samo ako se prosuuju zajednikim logosom, a lane
one koje se pojavljuju svakome pojedinano.

Ovde je prevod dobar jer je verodostojana ne verovatan, ali to se sluajno desilo.A re sada
se nalazi uz eikos i uz logos, to e rei da imaju isto znaenje. Mi znamo da je Isus Hristos Bog
Spasitelj. Mi znamo da je Isus Hristos Logos. Bog spasitelj je spasitelj i po tome to omoguava
ljudima seanje.
-S glave Bog pomae.-, kae srpski narod. A danas u doba znanja narodu nude istorijskog boga koji
je nekada gazio Palestinom. Pa govore narodu da uti i trpi i da eka spasenje od istorijskog boga.
Filozofska re EIKOS jeste srpska re JAKO i ima isto znaenje kao i srpska re. To je i razumljivo,
ako je uzeta re uzeto je i njeno znaenje. Ova re u srpskom jeziku ima vie znaenja, pa je ni Srbi
ne bi mogli prevesti u jednoj rei. To nije ni mogue uiniti, jer se ne moe srpska re prevesti na
srpski jezik, moe se samo objasniti.
Re JAKO moe da znai: sada; nalik; snano, mono, i jo po koje znaenje.
Ja sam s kraljem porod izrodila,
A nijesam vijek dovrila,
Ve sa kraljem u zavai bila,
I s kraljem se mlada rastanula,
Jako bjee za enidbu Marko.
Markova majka se rastala sa muem kraljem u vreme kada je Marko stasao za enidbu.
Bie jako gnoj zemljnij(bee nalik gnoju zemljinom).
Udovice lice obljubljeno, Djevojako jako za ljubljenje;
Udovice ruho poderano, Djevojako jako za deranje.
Iezoe jako i dim,razvejani bie jako prah.
Postoji izraz dvojiti u jake, a to se deava kada je neto dvojako, pa se moe na dva naina
razumevati ili tumaiti.
U nas koza jakaa, jaka sina rodila i unuka manita? (loza,vino i rakija).
-Bog je jak.
-Dobar je Bog, ali su i avoli jaki.
-Svet je jaka kobila.
Srpski seljak je svakog jutra umiven izlazio iz kue i okrenut istoku ekao izlazak Sunca, i govorio:
Sjajna Danica na istok, a jaki Bog na pomo!
Na Boi ujutru devojka iz kue ide na bunar po vodu. Ta voda se zove jaka ili jakovna, i ona
ima posebnu snagu. Sa tom vodom se svi ukuani umivaju, piju je nate srca, mese esnicu i
kupaju mala deca.
Ta voda je jaka ba na dan kada je roen Isus, a rekli smo da su Isus i eikos istoga znaenja, i da

je eikos srpska re,jako. A rekli smo da to isto znaenje ima i re sada, kako kod starih filozofa
tako i kod srpskoga naroda.
Aristotel u Fizici naukuje o pojmu to-sada, i objanjava ga.
Ako je nemogue da to vreme postoji bez tog-sada, i ako se bez toga ne moe ni zamisliti a tosada je neka sredina te zajedno sadri poetak i kraj, poetak budueg vremena i kraj prolog tada
je nuno da vreme bude veno. Jer kraj vremena koje je uzeto kao poslednje mora biti u nekom sada
(nita se u vremenu ne moe shvatiti mimo tog-sada), tako da, poto to-sada jeste i poetak i kraj,
nuno je da s obe njegove strane uvek postoji vreme. Ali ako postoji vreme, tada je jasno da je
nuno da i kretanje postoji, ukoliko je vreme neko stanje kretanja.
Aristotelovo to-sada je gore reeni logos, eikos, sad, jako, i mnogi bogovi paganski i pravoverni.
Aristotel detaljno objanjava to-sada, tako da nema nejasnoe ta je to-sada kao kod eikosa. Tosada vezuje i spaja prolost i budunost kae Aristotel, a to se samo po sebi podrazumeva.
Prolost je bila, budunost jo nije dola, a izmeu njih je sadanjost.
To-sada nije vreme ali vreme bez njega ne bi postojalo, kao to ni to-sada ne bi bez vremena
postojalo-oni postoje skupa.
Grki paganski bog Dionis nosio je ime Soter (Spasilac), a kada je doao u Eleuzinu dobio je ime
Jako.Kae se da je ime dobio jer je pronalaza sveane pesme jakos. Ili se pred bitku kod
Salamine javio snanim glasom,a to se na grkom kae jak kazo, te tako dobi ime Jako. Da li je
bog pronaao jakos ili je jako kazo,ovde je manje vano. Vano je da je on bog spasitelj,da mu je
ime Jako i da je bog vina. Vino se uvek nalazi uz bogove spasitelje pa tako i uz Isusa Hrista, a i
Dionis i Isus su roeni 25. decembra.
A pria se da je kod Salamine prvi boj zapoeo brod koji je vozio Eakide sa Egine, koje su Heleni
pozvali u pomo. Eakide su potomci Eaka sina Zevsa i Egine. Ovaj Eak (Aikos) je posle svoje smrti
zbog svoje pravednosti,postao sudija duama u Donjem Svetu. U Eaka su i danas kljuevi donjega
sveta i vladarsko ezlo.
Ovde smo saznali da su u ratu kod Salamine bili umeani: bog Jako, koji to ime dobi jer pronae
sveanu pesmu jakos, i mitski junak Aikos, koji bio uven po svojoj pravednosti. Dakle, ime Jako
je od jakos, a Aikos je rodonaelnik Eakida (Aiakides). Svaka slinost njihovih imena je sluajna.
Aikos (Eak) je sudija mrtvih, a Jako (Dionis) je bog mrtvih.
U davna vremena u doba ljudske neukosti i njegove nezrelosti, Pravda i pravednost je bila na
velikoj ceni. Ljudi su u svojoj zabludi otili tako daleko da su tvrdili kako su nebo i zemlja nastali
zbog pravednika. Tako apostol Toma u svom jevanelju kae:
Zarad pravednog Jakova nastali su nebo i zemlja.
Da ovek ne poveruje da je nekada bilo ovakvih fanatika. Ovaj Jakov je brat Isusov,kojeg su zvali
Pravedni zbog njegove pravednosti. Biti Isusov brat nije mala stvar, ali da zbog njega nastadoe
nebo i zemlja, to ni jedan kolovan ovek nee progutati. A,fala Bogu, danas su svi ljudi kolovani.
Ali, u ovim starim knjigama gde god se govori o eikosu, Aikosu, Jakovu I bogovima spasiteljima,
uvek se govori i o pravdi. Dakle,gde god su eikos i Aikos, Jako i Jakov, tu je i pravda i bogovi
spasitelji.
Aikos je zbog svoje pravednosti sudija u Donjem Svetu, a Jakov je Pravedni.
Apostol Jakov nije Jakov Pravedni, ali on je Jakov, a to je jedno ime. Apostol Jakov pie poslanicu i
pie je po sebi, kao to to ine svi koji piu u staro doba. Jakov pie i upozorava da bez dela vera
ne vredi, delo i samo delo mogu spasiti oveka. Za razliku od Pavla koji tvrdi da je vera najvanija,
Jakov priznaje samo delo. Filozofi naoe razliita uenja kod starih filozofa, pa i suprotna, ali niko

od hrianskih uenjaka ne usudi se da vidi ono to je oigledno. Apostoli Pavle i Jakov imaju
potpuno razliita uenja. Dodue, to je samo prividno,jer oni govore nauku po sebi i sami sobom
predstavljaju silu koju zastupaju. Ali neko ko sebe smatra naunikom i kome je stalo do istine,
morao je primetiti da su uenja Pavla i Jakova u suprotnosti. A Jakov kae: Sluajte SAD vi koji
govorite:-Danas ili sutra ii emo u ovaj ili onaj grad i sedeemo onde godinu dana i trgovaemo i
zaradiemo!- A ne znate ta e biti sutra Jer ta je va ivot? Para koja se za malo pokae, pa
nestaje. Zato bi trebalo da govorite:-Ako Gospod htedne biemo ivi i uiniemo ovo ili ono.- Ali se
vi SAD hvalite svojim oholim mislima. Zlo je tako se hvaliti. Ko ume dobro initi, a ne ini, greh
ini.
Jakov ne priznaje prazne rei,samo delo priznaje.Jakov ne priznaje nikakve matarije o tome ta e
biti, Jakov priznaje samo SAD, sadanjost.
Jakov je mogao napisati:sluajte vi koji govoriteali nije,nego je napisao: sluajte SAD vi koji
govorite. To je ta igra reio kojoj uenjaci govore da je ima, ali je sami ne videe.
ta pomae,brao moja,nekome da ree da ima veru,ako nema dela?
Avram,otac na,ne opravda li se delima kad prinese Isaka, sina svoga na rtvenik? Vidi li da je
vera delovala u delima njegovim, i kroz dela usavri se vera? I tako se izvri Pismo koje govori:Avram verova Bogu,i to mu se primi u pravdu, i prijatelj Boji nazva se.-Vidite dakle da se delima
opravda ovek,a ne samom verom.
Za Jakova postoji samo delo jer je on Jakov.Eikos,Aikos,sad i Jakov su istoga znaenja. Svi su oni
delatna mo u oveku, a delati se moe samo sada. oveku je nemogue uiniti bilo ta ni trenutak
pre ni trenutak posle sada. Ko ne veruje neka proba neto uraditi jue, pa e se uveriti da to nije
mogue. ovek ivi samo sada i moe delati samo sada, i za to ima da zahvali Jakovu i ostalim
nabrojanim i mnogima koji nisu pomenuti.
Rei istina i pravda su gotovo istoga znaenja, pa su u ruskom jeziku istina zove pravda. U
srpskom jeziku je razlika u tome to se istina odnosi na rei, a pravda na delo. Jakov priznaje samo
delo, i zato je on Pravedni. A takvi su svi Jakovi ve po svom imenu.
Apostol Jakov svoju poslanicu naslovljava na dvanaest plemena rasejanih u svetu, a patrijarh Jakov
je otac tih dvanaest plemena. Jakovljeva poslanica je jedina naslovljena na dvanaest plemena, i ni
jedna druga.
Kada je patrijarh Jakov doao u Luz u snu je video lestve to vode u nebo i vrata od nebesa. Ovim
lestvama se u ovoj prii ne pridaje veliki znaaj, ali u hrianskoj knjievnosti ove lestve su veoma
znaajne. A za Jakova se kae da je pronalaza lestava. Ako ove lestve vode u nebo, onda one
moraju biti znaajne. A kae se da su ove Jakovljeve lestve omoguile palim anelima da se vrate
na nebo. A to znai da su Jakovljeve lestve omoguile spasenje palima, i moda su one jedino
spasenje.
U tom Luzu koji je Jakov preimenovao u Vetilj, Jakov se rvao sa Bogom i pobedio. Tada mu je Bog
rekao: Od SADA se nee vie zvati Jakov,nego Izrailj, jer si se i s Bogom i s
ljudima borio i pobedio si.
I tako je od sadaJakov nosio ime Izrailj. I opet, kada je doao u Luz koji je sada Vetilj, javi se Bog
Jakovu i ree: Ime je tvoje Jakov, ali se od SADA nee vie zvati Jakov, nego e tvoje ime biti
Izrailj.
Sada ve nije bilo druge nego da se od sada zove, Izrailj.
Jakov i sad imaju isto znaenje i to se igrom rei kazuje, zato Isaija kazuje:
A SAD ovako govori Gospod koji te stvori, Jakove! onaj koji te sazda, Izrailju! Ne boj se, jer te
ja otkupljujem, imenom te tvojim nazivam: Moj si!
Al uj SAD, Jakove, slugo moj! Izrailju, koga ja izabrah!

Jasno je da je ovo Isaija mogao rei bez rei sada ali nije, nego se on Jakovu obraa sada i sa rei
sada.
Kada je Dionis doao u Eleuzinu dobi ime Jako, a Jakov u Luzu dobi ime Izrailj. I ako su Eleuzina i
Luz iz dve razliite knjievnosti i dva razliita jezika, to su imena iz istog korena i verovatno istoga
znaenja.
Tim vie jer vidimo da se u tim mestima dobijaju imena, a to da je Jakov nazvan imenom
potvruju gornji navodi.
Jakov je jedini ovek koji se borio sa Bogom i ljudima, zato to se samo sadamoe delati a Jakov
je to sada. Za razliku od svog brata Isava koji je bio lovac i lutao poljem, Jakov je u mladosti
boravio u atoru a u starosti je takoe boravio u kui jer je bio invalid. Kada se borio sa Bogom
iaio je kuk i ostatak ivota je hramao.
Jakov je bio mlai od svog brata Isava,a ipak je njemu pripalo prvenatvo.Tu se desila neka prevara
i Jakov dobi oev blagoslov. Isav je bio rutav a Jakov kao depiliran, pa Jakov nabaci na sebe
jareu kou pa od obnevidelog oca zaite blagoslov, kao da je on Isav. Otac Isak je neko vreme
dvojio u jake jer mu se sin uini dvojak. Glas je Jakovljev, ali su ruke Isavove, primeuje Isak, ali
ipak blagoslovi Jakova mislei da je Isav.
Srpski narod ima izreke:
-Kako Jakovu tako svakomu.
-Ti kai Jakovu a Jakov e svakomu.
ta nam se ovde kae?
Ove udne i nerazumljive narodne izreke nam za Jakova govore isto ono to Heraklit govori za
zajedniki logos, i to nam Anaksagora govori za pasivni um.Svaki Jakov je jedan isti, pa je i
ovaj narodni isti to i biblijski. Biblijski Jakov je zajedniki otac svim plemenima, kao to je i logos
zajedniki. Jakov je boravio u atoru i bio je hrom i nije se kretao poljem kao Isav, a takav je i
pasivni um.
Da su jako,sada i eikos isto to i Heraklitov zajedniki logos potvruje sam Heraklit.
Taj logos, koji je vean, ne razumeju ljudi pre nego to o njemu uju niti nakon to su uli.
Taj logos ovek moe razumeti samo SAD i nikad vie.
Srpska narodna knjievnost ima jo tota da kae oJakovu i njegovom znaenjem u ovoj nauci.
Platon u Timaju kae: Mi, naime, kaemo: bilo je, jeste i bie, a tom (venom biu) samo
jeste odgovara kao istinita re.
Ono to je bilo nije sada, ono to e biti nije sada, ono to jeste to je sad.
U davna vremena dok je Mojsije napasao stado, javi mu se Bog iz jedne kupine u plamenu. Kada ga
Mojsije zapita za ime, on odgovori: Ja jesam.
Taj bog to se Mojsiju predstavio pod imenom Ja jesamu Bibliji se naziva imenom el adaj.
Ja sam Gospod. Ja sam se pojavio Avramu,Isaku i Jakovu kao bog svemoni, ali pod imenom
svojim Gospoda ne bih im poznat.
Avram, Isak i Jakov znali su ovog boga pod imenom Jahve, a Mojsiju se javi imenom el adaj. El
adaj kome je ime Ja jesam dade Mojsiju tap u ruke, i time mo da ini uda. Bez tapa je
Mojsije bio nemoan da bilo ta uini,a kada dobi tap od adaja inio je svakakva uda. A inio je
uda samo zato to mu je adaj dao tap u ruke, jer je adaj

isto to i filozofsko SADA. A ime mu je iz srpskog jezika kao i abat (sabat)-subota. adaj je delatni
bog i zato Mojsije moe da ini mnoga slavna dela, nezabeleena u istoriji ljudskoga roda.
El adaju ime znai Sada i on ree da mu je ime Ja jesam, to znai da on jeste. A filozofi
nam rekoe, a i sami znamo da jeste samo sada, ni pre ni posle nego sada.
I jedino se moe delati sada.
adaj nije onaj koji je bio i nije onaj koji e doi, adaj jeste, i on je sada. On jeste i to je drugi
deo njegovog imena, a prvi deo njegovog imena je Ja. Bog je Ja jesam a njegov izabranik na
zemlji je Jakov. Obadvojica u imenu nose Ja, i to Ja je srpsko ja i to mu je znaenje. Svaki
ovek ima svoje ja, kojim on kuje sebi sreu ili nesreu. Narodna poslovica kae:
- Svako je kova svoje sree.
To bi se moglo rei i ovako:
Svako ja kova sebi sreu.
Tako je nastalo ime Jakov i to je znaenje njegovog imena. A valjda je sada i lingvistima jasno da je
ime Jakov iz srpskoga jezika i iz srpske nauke. Jakov je jedini ovek koji se borio sa Bogom i
ljudima i pobedio, a to moe samo onaj koji ima svoje ja.
I indijske, i grke, i rimske knjige govore o etiri ljudska pokolenja, od kojih je najgore poslednje,
etvrto pokolenje. To pokolenje je nazvano gvozdeno, kao i doba u kojem ivi. Gvozdeno doba je
sadanje doba, i gvozdeno pokolenje je sadanje pokolenje.
Za ovo pokolenje Hesiod kae: elezni SAD ivi soj, a Ovidije kae:
SAD se od grabei ivi.
Sada je etvrto doba i sada ivi etvrto pokolenje, a Platon ima etiri duevne osobine koje slue
za spoznaju.
-Mislim da ti osobine matematiara i ovakvih ljudi smatra za razum a ne za um, podrazumevajui
pri tom da razum lei na sredini izmeu uma i ulnog saznanja.
- U potpunosti si shvatio rekoh. Za etiri dela celokupnog sveta uzmi sada i etiri duevne
osobine: za najvii saznanje (noesis), na drugo mesto stavi razum, treem daj veru,a za poslednji
ostavi slutnju (eikasia), sredi ih po smislu i veruj da one imaju udela u jasnosti onako kao to stvari
na koje se odnose imaju udela u istini. (Drava).
Re eikasiase prevodi kao:nagaanje, slutnja, slikovito predstavljanje.
Toj duevnoj osobini pripade etvrto mesto u filozofskom uenju, a broj etiri je uvek uz rei
sada, pravda, i ve navedene druge rei.
A i nauka je neto shvatila iz gornjeg navoda. Kae nauka da je ovo za evropsku filozofiju izvorno
razlikovanje razuma i uma.
Ali badava bi bilo Platonovo izvorno razlikovanje uma i razuma, da to razlikovanje ne prepoznae
edukovani novofilozofi.
Dakle, sada je etvrta juga, najgore doba; sada ivi etvrto pokolenje, najgore pokolenje; sada ivi
elezni soj, i sada se od grabea ivi; a etvrta duevna spoznajna osobina je nagaanje i slutnja.
Nauci je poznato da je re EIKOS particip od glagola eiko, od ije osnove je i re eikon- slika.
Pa kada je tako onda ni eikos ne moe biti daleko od tog znaenja. U Dravi govori Sokrat:
- Pazi sada kako treba podeliti misaoni svet!
-Kako?
-Time to je dua prinuena da poneke od svojih sadrina stvori pomou pretpostavki, ona se ne
vraa samoj osnovi, nego ide napred za ciljem. Te sadrine, meutim, odgovaraju onome delu koji

smo gore obeleili kao slike. Druge sadrine opet dobija polazei od pretpostavke, kojoj ne pridaje
vanost, prema poetku i ne uzima u pomo slike kao tamo, nego zavrava svoj proces saznavanja
pomou i preko ideja.
Prostim jezikom reeno do saznanja se dolazi sluei se seanjem, a to su u ovom jeziku slike; i
jo pretpostavkama, a to su ideje sa kojima se ide napred za ciljem.
Sokrat e rei jo koju re o ovome:
-Ovu sam vrstu nazvao misaonom, ali sam rekao kako je dua prinuena da pri svome ispitivanju
stvara pretpostavke i da ne ide do dna, jer preko pretpostavki ne moe da pree, no uzima u pomo
slike koje prikazuju donje stvari iz vidljivog sveta, i to jasne i vredne.
-

Razumem ree on da govori o geometriji i o srodnim vetinama.

Sa pretpostavkama se ne ide do dna nego se tamo ide po slike, jer su slike donje stvari ili iz
donjeg sveta iz sveta mrtvih. Iz donjeg sveta se izvlae slike, iz sveta mrtvih dolazi seanje. Eikos
je sada i spaja prolost i budunost, tako se na osnovu seanja moe neto pretpostaviti u
budunosti.
Uz to Sokrat nam objasni znaenje filozofske geometrije, i zato ta nauka ima udesne moi kod
starih filozofa.
Ovu Sokratovu nauku Biblija kazuje na drugi nain, svoj nain:
U staro vreme u Izrailju kad bi ko iao da upita Boga govorio bi: Hajde da idemo k videocu! Jer
ko se sada zove prorok, u staro se vreme zvae videlac.
Nekada u staro vreme ilo se videocu jer su u staro vreme oni odgovarali u ime Boga. A sada
to ine proroci. Vidioci su znali o prolosti, a proroci umeju da pretpostave budunost.
Da su biblijski proroci u stanju da vide u budunost, svakome je jasno ko je itao proroke.
Biblijski proroci znaju ta e se u budunosti desiti i upozoravaju narode da ne iskuavaju Boga,
nego da ive po njegovim zakonima.
Proroci jesu prokrili put veri i hrianstvu, kako uenjaci kau. Ali su uenjaci u velikoj zabludi jer
oni proroke, kao i sve drugo, tumae istorijski. U staro vreme su bili vidioci a potom dooe
proroci, a danas nema ni jednih ni drugih. Danas su ljudi kolovani i edukovani i puni kojekakvih
zabluda, tako da im niija pomo nije potrebna pri razmiljanju i odluivanju. Danas kada ljudi
hoe da vide neto iz prolosti ili da zavire u budunost, oni samo kliknu na miia i odmah im se
javi odgovor.
Biblija govori nauku i govori istu nauku koju govore i stari filozofi, i govori istim jezikom simbola.
Kod proroka Isaije nam se jasno kae ko su videoci a ko proroci, ali zalud to kazivanje kad uenjaci
vie cene svoje kolsko znanje od svoga razuma.
Stanite i udite se! Zatvorite oi, postanite slepi! Pijani su, ali ne od vina, posru al ne od jakih
pia.
Jer je Gospod duh tvrdoga sna izlio na vas i oi vam (proroke) zatvorio i pokrio glave vae
(videoce).
Ovde nam se jasno kae ko su proroci i videoci, a objasni se i zato te rei uenjaci ne mogu da
razaberu.
Kada se prolost prizove u sadanjost onda se javlja slika i to je seanje, i tako je u svoj staroj
knjievnosti a ne samo kod filozofa. Ali nije tako kod novofilozofa jer su oni u koli uili neto

sasvim drugo, neto to nije tako lako razumljivo.

Kako su novofilozofi nauili u koli ovu nauku kazae jedan od njih:
Treba rei da ni Heraklit nema razvijenu apstraktnu filozofsku ideju i ova misao se kod njega ne
javlja u apstraktnoj jasnosti ve kao ulna slika. Moda ovde treba jo jednom istai kako su svi
fragmenti predsokratovaca jo u 19. stoleu imali vie filoloki znaaj no filozofski. Ako se ima u
vidu shvatanje koje sreemo u najotrijem vidu kod Hegela, da
istina prebiva u pojmu, jasno je da e miljenje koristiti pojmove a ne slike; ovo to nalazimo kod
Heraklita i veine predsokratovaca jeste miljenje u slikama. Bie potrebno jo itavo stolee
da,poev od F. Niea, preko M. Hajdegera pa do E. Finka, filozofija dospe do samosvesti kako se ne
mora misliti samo u pojmovima ve i u slikama, a takvi su u znatnoj meri egzistencijali (Hajdeger)
ili temeljni fenomeni (Fink); nimalo sluajno i Hajdegeru i Finku ostajemo trajno zahvalni na tome
to su omoguili jedno novo itanje predsokratovaca, iji tekstovi nisu vie samo predmet interesa
klasinih filologa ve temelj iz kog izrasta itava filozofija.
Eto, tako su novofilozofi nauili u koli o miljenju u pojmovima i u slikama. Oni su u koli nauili
da je filozofija tek odnedavno dospela do samsvesti, da se ne mora misliti samo u pojmovima nego
moe i u slikama.
A do samosvesti je dola zahvaljujui Nieu, Hajdegeru i Finku, i zato se ovim velikanima duguje
vena zahvalnost.
Bio bi to krasan napredak ljudske misli kada bi ovo bilo neto, ali ovo to kazuju novofilozofi je
nita. Ovo je besmislica i ludilo, a kako se vidi poteklo je od Niea koji je zavrio u ludnici. Nie je
prvi filozof novoga doba, to e rei prvi filozof koji nita nije shvatio u starih filozofa. A sada i
danas Nie je veliki uzor novofilozofa.
Za sada toliko o SADA.
Sad je sad, sutra Bog zna kad

Aistesis i estetika
Re aistesis je grka i znai opaanje, oseaj, i kae se da predstavlja doivljaj due i tela
zajedno.
Aristotel u Metafizici kazuje:
Vienje izabiramo takorei pre svega ostalog,ne samo da bismo neto inili ve i kad ne
nameravamo nita da inimo. Razlog tome je to to nam ovo ulo vie od svih ostalih omoguava
spoznaju i to nam mnoge razlike pokazuje. Elem, ivotinje se raaju po prirodi obdarene
opaanjem (aistesis), ali jedne na osnovu njega ne dospevaju do pamenja, a druge dospevaju.
Dakle, aistesis su ula, i ivotinje se raaju po prirodi obdarene ulima, ali ula nisu dovoljna da bi
se imala i pamet.
Opaanje (aistesis) je svima zajedniko, pa je zato lako i nije nimalo mudro.
Takoe,ne smatramo mudrou nijedno od ula mada su ona zaista ponajpre spoznaje onog
pojedinanog; ona ne navode to-zato ni za ta, kao na primer zato je vatra topla, ve samo to da je
topla.
ula nepogreivo prepoznaju ono to JESTE, ali ne znaju zato je to tako. Za mudrost su potrebni
pamet i iskustvo, ali se do pameti i iskustva ne moe doi bez ula. Tako kazuje Aristotel, a tako
kazuju i svi stari mudraci irom sveta.
Grka filozofska re aistesis je nastala od srpske rei jestastvo, i koja znai priroda, bit,

sutina. U srpskim kolama sve do sredine 20.veka predmet koji izuava prirodne nauke,zvao se
jestastvenica. Tako se zvao jer izuava jestastvo, prirodu, ono to jeste.
Svi stari mislioci za ula kau da su dar prirode i od prirode, i da nisu od Boga. Tako ue svi
mudraci, bez obzira odakle su i iz kog su vremena I kako ih tumai dananja nauka.
Gore pomenuti apostol Jakov u svojoj poslanici kae:
Ko je meu vama mudar i pametan neka pokae dela svoja dobrim i vljenjem u krasoti i mudrosti.
Ali ako imate grku zavist i duh svae u srcima svojim, ne hvalite se, niti laite na istinu. To nije ona
mudrost to silazi odozgo, nego zemaljska, ulna, avolska.
Jakov govori svoju nauku a to je pravedno delanje,a usput nam ree da ula nisu odozgo, nego su
zemaljska i avolska. Nema nikakve razlike u uenju hrianskom i uenju paganskom, razliku su
napravili kolarci-uenjaci.
Dakle, aistesis oznaava ula, ula su od prirode. Jestastvo je srpska re i znai priroda.
Od aistesisa nastade estetika,nauka o ulnom opaanju. U uem smislu estetika je nauka o lepom,
naroito o umetnosti kao najpotpunijem izraaju onoga to je lepo i slino.
Estetiku spominjemo samo zato da bi videli koliko su ovek i estetika evoluirali, od vremena
nastanka te rei do danas.
Re estetika znai: priroda, prirodna lepota, a njeno doslovno znaenje je dodir prirode.
Este(aiste) je srpsko jeste, a narod nekolovani govori i este. Ovu istu re sa istim znaenjem
nai emo i u drugom kolskom jeziku, latinskom. Drugi deo rei, tike znai: tik, ticanje, dodir.
Dakle,estetika je prirodna lepota,a stari filozofi kazuju da je lepo samo ono to je prirodno. A danas
postoji estetska hirurgija koja menja lik onima koji misle da nisu estetini. Danas ene koje nisu
zadovoljne svojim prirodnim grudima i usnama jer im ne ulivaju samopouzdanje(kako kau),
ugrauju estetske grudi na estetskoj hirurgiji. Svima je poznato kako izgledaju estetske grudi i
estetske ablje usne, tako da mogu pojmiti ta je danas estetsko. U svakom sluaju zna se da nije
prirodno.
Ali, kako rekoe filozofi: svako ima svoj ukusa i: o ukusu se ne moe raspravljati.
Videli smo da evolucija nije tako spora kako ue decu, ona moe za kratko vreme da iz prirodnog i
lepog stigne do neprirodnog i modernog.

Entelehija i intelekt
Entelehija je grka re koju je skovao Aristotel,i znai: neprestana radinost ili delatnost,naroito
duha; stvarnost, realnost, kod Aristotela: aktivni princip koji ono to je mogue stvara, zatim
usavrava i, najzad, od toga pravi cilj svog ivota; via energija koja sama sebi odreuje pravac, ili
via delatnost koja svoj cilj ima u sebi (za razliku od materije koja nosi u sebi samo mogunost
postojanja).
Ovako nauka tumai ovu filozofsku re,a sam tvorac ove rei o njoj govori u O nebu.
Dakle,kada vazduh nastaje iz vode, kao lako iz tekog, odlazi navie, kao lako telo dovrava
postojanja i na sopstvenom mestu ostvaruje svoju formu. Jasno je, dakle, da postojei potencijalno i
odlazei k entelehiji, dostie on mesto, koliinu i svojstvo, svojstvenih inae toj entelehiji. Iz tog
istog razloga, upravo, i ve ostvarene zemlja i vatra, kad im nita ne stoji na putu, odlaze k mestima
koja im pripadaju. A ine to i hrana, ili, pak, telo sposobno da ozdravi, onda kad ih takoe ne bi
nita spreavalo k ovome.
U isto vreme pokretaem moe biti ne samo ono to je izvorno privelo stvar u kretanje, ve joj je i

uklonilo izvesnu prepreku, ili ono od ega bi se ova odbila o emu je, inae, bilo rei u naim
prvim radovima, gde smo pokazali da ovde nema mesta kretanje samo po sebi. Izloili smo tako
usled ega se pomera u prostoru sve ono to inae ini to i u emu je smisao kretanja stvari k mestu
koje joj je svojstveno.
Saznali smo da je lakoa svojstvena entelehiji i da ona, kada joj se prepreke uklone, odlazi na sebi
svojstveno mesto. Entelehija to ini ba kao to ini vodena para, naputa vodu i ide na sebi
svojstveno mesto.
Ovo poreenje entelehije sa isparavanjem vode nije proizvoljno, i vezano je sa uenjem nekih
filozofa da dua nastaje od isparavanja vode ili od vlage. A i kod Aristotela je dua entelehija tela, i
sve to filozofi govore za duu, govore i za entelehiju.
Filolaj e objasniti re entelehija, i ako ne govori o njoj.
Dua ljubi telo jer se bez njega ne moe sluiti ulima. A kad se smru od njega odvoji, provodi u
svetu netelesni ivot.
Kada dua napusti telo,provodi u svetu netelesni ivot. To kao da je Filolaj rekao da je dua u
svetu entelehije, jer entelehija i netelesno imaju isto znaenje.
Re entelehija je nastala od en(u) i telos (svrha, kraj), tako se tumai ova Aristotelova kovanica.
A prava istina je da je ta re dola iz srpskog jezika, i da je istoga znaenja kao kod filozofa.
Entelehija je dobila ime po svojoj netelesnosti, jer ona nije telo ona je netelo, netelno, netelesno. Po
tome je entelehija dobila ime, i ba iz srpskog jezika i zato su rei entelehija i ne telo tako
slini. Filozofi je upravo i objanjavaju kao netelesnu i protivnu telu i materiji.
Tako je objanjeno ime entelehiji, a njeno znaenje objasnie nam Gete u Ekermanovim
Razgovorima.
Jer svaka entelehija jeste deli venosti i ono malo godina koliko je spojena sa zemaljskim telom
nju nee postarati. Ako je ta entelehija neznatne vrste, imae za vreme svog telesnog pomraenja
malo vlasti, a preovladae telo, i ona ga u njegovom starenju nee zadravati ni spreavati. Ali ako
je entelehija mone vrste kao to je kod svih genijalnih priroda,ona svojim oivljavajuim
proimanjem tela nee uticati samo na njegovu organizaciju, snaei i oplemenjujui, ve e takoe,
pri svojoj duhovnoj nadmonosti, stalno nastojati da pribavi vanost svojoj privilegiji vene
mladosti.
Sve to filozofi govore za duu to Gete govori za entelehiju: vee se za telo, vena je, ne stari,
oivljuje, i valja da je nadmonija od tela. Dakle, entelehija ne moe biti nita drugo do dua.
E, sada, kakav bi to bio dokaz rei jednog umetnika,pa makar i priznatog genija? Ne moe Geteova
re biti jaa od rei kolovanih filozofa. Ipak je Geteova re jaa jer Gete zna ta je entelehija, a
filozofi to ne znaju.
Gete ima znanje a kolarci-filozofi imaju zabludu.
Gete pripada starojknjievnosti a ne novoj,i on ne pripada dananjoj velianstvenoj civilizaciji.
Njega u svojoj zabludi prisvaja dananja nauka i umetnost, samo zato to su u zabludi.
Ekerman nastavlja razgovor sa Geteom.
Nastavljamo razgovor o mnogim stvarima i tako se opet dotiemo entelehije.
-Upornost jedinke i to to se ovek otresa svega to mu nije podesno-ree Gete-za mene je dokaz da
tako neto postoji.Ja sam ve nekoliko trenutaka isto mislio i hteo da kaem, zato mi bi dvostruko milo to je Gete to

govorio.
-Lajbnic-nastavi on- imao je sline misli o takvim samostalnim biima, i ono to mi oznaavamo
izrazom entelehija on je nazvao monadama.-
Ovaj razgovor nije proiziao iz Geteove silne elje da filozofira, nego je nastao da bi nama objasnio
znaenje entelehije i drugih filozofskih pojmova. I sve to Gete radi zbog toga radi. U Geteovim
delima mitski likovi su esta pojava, ali samo zbog toga da bi ih objasnio, a ne zbog toga to su
pogodni za umetniko izraavanje kako nauka zna i ui.
Razgovor Getea i Ekermana je igra rei kroz koju se objanjava entelehija a i drugi pojmovi starih
filozofa. Gete ree da je entelehija samostalno bie, a Ekerman ree da je i on isto mislio pa i
Lajbnic slino misli. Iste i sline misli su vane za ovu jedinku i samostalno bie, i to e Gete
objasniti.
Ne sumnjam u nae dalje postojanje,jer priroda ne moe da se lii entelehije. Ali mi nismo svi na
isti nain besmrtni, i da bismo se u budunosti ispoljili kao velika entelehija, moramo to i biti.
Slino i isto misle samo ljudi velike entelehije.
Postoji velika i mala entelehija, potrebno je ve za ivota imati veliku entelehiju da bi se ona kao
takva ispoljila kada se odvoji od tela. Svaka entelehija kada se odvoji od tela ide na sebi svojstveno
mesto, mala u malu a velika u veliku entelehiju. Sve u dlaku isto govore nam filozofi i stari
mudraci za duu.
ta je i kakva je to velika entelehija?
Velika enrelehija je velika dua, i to je makrokosmos starih filozofa.
Velika entelehija, makrokosmos i nebo imaju isto znaenje, i tu stoluje Bog. Dua i telo vode venu
borbu oko prevlasti, pa ako pobedi dua onda je entelehija velikatj. velika dua. A ako pobedi telo
to je onda mala dua, kako se i danas kae za sebine ljude da su sitne due,male
due,maloduni. Gete jo kae:
Ali mladost je mladost, i ma koliko mona bila neka entelehija, ona ipak nee nikad potpuno
ovladati telom, i ogromna je razlika da li e u njemu nai saveznika ili protivnika.
Entelehija nikad nee potpuno ovladati telom,ali ga ipak moe potiniti pravilnim vaspitanjem i u
njemu imati saveznika. Ako to uini onda e biti velika entelehija, a ako u telu stekne neprijatelja
ostae mala entelehija, ili sitna dua. Ovo je Platon detaljno objasnio u Dravi mada nije govorio
o entelehiji, nego o dravi i oveku. Ali to nema vanosti jer filozofi o emu god govorili naizgled,
oni govore samo o ljudskoj dui.
Nema kod Aristotela zadivljujue irine zanimanja, kako se danas zna, Aristotel govori samo o
ljudskoj dui i samo o njoj, kao i svi ostali stari filozofi. Isti sluaj je i sa Geteom za koga se danas
zna da je izuavao 99% tada poznatih nauka.
Dakle, potrebno je da razum, intelekt pobedi u borbi intelekta i nagona, koji je ivotinjska osobina.
Tako Platon preko Sokrata govori. A isto tako nam se kae da je potrebno da entelehija pobedi telo.
Tako nam se ree da je to isto: entelehija se bori sa telom, intelekt se bori sa telom, dua se bori sa
telom. I uvek je potrebno da u toj borbi telo bude nadvladano.
Dakle, entelehija i intelekt su isto.
Intelekt je latinska re nastala od inter(izmeu), i legere (skupljati, birati, itati), iz kojih
nastade intelligere (uviati, shvatiti), i intellektus (razum, um, zbir onih duhovnih funkcija koje
iz opaaja prave saznanja).
Iz ovoga se tumaenja moe razumeti da je intelekt nastao kada je inter evoluirao u intel, i da je tad
stekao razum. Jer inter znai izmeu i tu se ne nazire razum, a intelekt znai razum.

Ovde je vano da intelekt i entelehija imaju isto znaenje. Jedna je re latinska a druga grka, jedna
je danas u irokoj upotrebi a za drugu znaju samo filozofi.
Latinska re intelekt je kao i grka re entelehija nastala od iste a srpske rei. Iako na prvi pogled
ove rei ne lie jedna na drugu, one su nastale od iste rei. Netelno ili netelesno je roditelj ovih
naunih rei, kao to entelehija i intelekt i nisu telesni nego su suprotnost telu.
Za telo se kae da je ulno i sa njim se doivljava radost, tuga i bol, a kod intelekta i entelehije
nema bola jer nisu telesni

Etar, Jatros i jetra

Etar (gr. aiter, eiter) isti, gornji sloj vazduha.
Kod starih filozofa etar je plameni vazduh gde bogovi stanuju; nebeski prostor i svetlosna tvar
ujedno; i peti elemenat koji se nalazi iznad Meseca.
Filozofi ne proputaju da naglase kako je etar boanski, a Anaksagora kae:
A vraa se natrag u zemlju to se iz zemlje rodilo, a to je od eterskog semena niklo, to pod
nebeski odlazi svod.
Pitagorejci ue da je etar oko Zemlje nepomian i nezdrav, i da je u njemu sve smrtno, ali njegov
najvii sloj da je vazda u kretanju i ist i zdrav, i da je sve u njemu besmrtno i zato boansko.
Vazduh zovu hladnim eterom, a more i vlagu gustim eterom, Sunevi zraci kroz etar prodiru u sve
dubine i sve bude na ivot. Dua je komadi etera i besmrtna je, jer je otrgnuta od besmrtnoga.
Za Empedokla etar je sam Zevs sa ognjem, a svi filozofi se slau u tome da je etar nebeski a ne
zemaljski.
Aristotel je Empedoklovim elementima: zemlji, vodi, vazduhu i vatri prikljuio i peti elemenat, etar,
i za koji ree da se nalazi iznad Meseca.
U svoj staroj knjievnosti Mesec oznaava razum, jer celokupna stara knjievnost kazuje nauku i
kazuje je jezikom mita.
Postoji pet ula a iznad ula je razum, i obeleava se brojem est. Aristotel stavlja etar iznad
Meseca, a iznad razuma je svest. Tako nam Aristotel i drugi filozofi rekoe da su etar i svest isto, i
da oni kada govore o eteru igrom rei govore o svesti. Ali nije to tako samo kod grkih filozofa,
tako je u svoj staroj knjievnosti i u celome svetu, jer je u celome svetu sve do sredine 19. veka
postojala samo jedna knjievnost. Da je to tako potvrdie indijska stara knjievnost.
Braman je eter, eter prvobitni, eter koji die. Tako je govorio sin Kaurajajake. To je veda koju
znaju bramani. Njome ovek zna ta treba znati.
Dakle braman je eter, i to je veda kojom ovek zna ta treba znati. A ta je braman, i to e nam se
rei.
Svest upravlja rtvom, a upravlja takoe i delima. svi bogovi slave svest kao najvie braman. Ako
(ovek) zna braman kao svest, i ostavivi zla u telu od nje se ne udaljva, ostvaruju mu se sve elje.
Dakle, i u Indiji i u grkih filozofa etar oznaava svest, i kada se govori o eteru govori se zapravo o
ljudskoj svesti.
Zbog toga filozofi kazuju da je etar stanite bogova, jer je svest posredik izmeu bogova i ljudi.
Filozofsko stanite bogova u verskoj knjievnosti je mesto gde Gospod nameta ime svoje, pa
je ime Gospodnje isto to i etar i oznaava svest.
Etar je iznad Meseca a svest je iznad razuma, a indijski Manuov zakonik kae:
Razum se preobraava i stvara potaknut eljom za stvaranjem i raa zrak (etar), pa kau da je

njegova osnovna odlika zvuk.

A u Mahabharati se kae:
Veliki kralju, sve tvorevine u vaseljeni sastoje se od pet elemenata I zbog toga, kako kau mudraci,
meu njima nema razlike. Ti su elementi: eter, vazduh, vatra, voda i zemlja. Njihovi su atributi:
zvuk, dodir, lik, ukus i miris. Svaki od tih elemenata poseduje svojstva onih elemenata koji su pre
njega nabrojani. Zato zemlja najvanija od svih, poseduje osim svoga i svojstva ostalih etiri, a u
eteru je samo zvuk.
Svi koji govore o eteru kazuju da je on ist i da je stanite bogova, pa tako kazuje i Ovidije:
Bog iznad svega toga jo isti postavi eter, u kom nema teine ni ikakvog gada zemaljskog.
Aristotel u O nebu kazuje:
Dakle, ako postoji boansko bie (to je odista sluaj), ono to je kazano upravo o prvinoj
supstanciji bilo bi nema sumnje ispravno
ini se, jednako, da i sam naziv ovoga tela, koje se jo od predaka zadrao do danas, govori da su o
svemu tome rasuivali oni slino kao mi, jer nema sumnje da se iste ideje javljaju u umu ne jedan ili
dava puta, ve bezbroj puta. Zato, upravo, uzimajui da je prvotno telo razliito od zemlje, vatre,
vazduha i vode, nazvali su oni najvie mesto eterom, uinivi to stoga to ono izmie uvek
venosti vremenskog trajanja.
Dakle, ako postoji boansko bie to je odista sluaj, ono e biti na najviem mestu, a to mesto je
nazvano eterom. Tako kazuje Aristotel dok naukuje o nebu u O nebu.
Nebo je plave boje, a i za etar se kazuje da je plave boje. Plava boja u jeziku mita oznaava znanje i
mudrost, a nebo starih filozofa je mislee i razumno. U srpskom jeziku plavo se drugom imenom
zove modro, a rei modro i mudro su sline i iz istoga korena.
U mitologiji postoji Jatros za kojega uenjaci ne mogu rei da li je bog ili heroj, i da li mu je to ime
ili zvanje. Zna se da je Jatros bio uven i potovan lekar, a jedan Jatros je imao i svoje svetilite na
Maratonu.
S druge strane saznajemo da je jatros (iatros) grka re i da znai: lekar. I danas postoje brojni
nauni izrazi u kojima se nalazi re jatros poput jatrofobije (strah od lekara), i mnogi drugi.
E sada, kakve veze imaju eter i jatros, upitae se uenjaci. Za sada je veza samo u slinosti njihovih
imena, jedan je aiter a drugi iatros.
Jetra je telesni organ iz kojeg su u staro doba ljudi itali sudbinu, a po tome su naroito bili poznati
Etrurci. Etrurci i drugi narodi staroga doba umeli su da u tom organu proitaju sudbinu drava i
pojedinaca, ili su to radili samo u svojoj zabludi i praznoverici. Bilo kako bilo oni su jetru izdelili na
vie delova, i svaki deo jetre je imao svoje ime i znaenje. A kako su iz jetre itali sudbinu nije
poznato dananjoj nauci.
U staro doba je jetra sluila za proricanje a danas jetra slui da isti telo od neistoe, i da ga
odrava zdravim. Kae se da se u jetri odvija oko dve stotine vrsta detoksikujuih i metabolikih
procesa, pa bi se po tome jetra s pravom mogla nazvati lekarom (jatrosom).
Tako se danas zna, ali iz starih knjiga saznajemo da su i u davno doba znali za mo jetre da lei. U
Platonovom Timaju se kae:
Smislivi, dakle, kako da svemu ovome doskoi, jedan od bogova je za poudni deo due sastavio
jetru naroitog obima i smestio je unutar njega. Uinio ju je gustom, glatkom i sjajnom, punom

slatkoe i gorine u isti mah, da bi na njoj sila, koja izlazi iz uma, kao u nekakvom ogledalu, koje
prima obrise misli, a odailje vidljive slike, ulivala strah poudnom delu due kad god koristei
priroenu gorinu jednog dela jetre
Ako jetra prima nevaljale poruke iz razuma ona se nabora i stee i izaziva bol i muninu; a ako
prima blagost, ona je glatka i sjajna kao ogledalo te mu i nou omoguuje da smireno boravi
proriui u snu, kad ve nema udela u smislenom govoru i razumevanju.
Platonova jetra je gusta, glatka i sjajna i lii na ogledalo, ona prima obrise misli i alje vidljive slike.
Pored toga Platonova jetra prorie kao i kod Etruraca i drugih starih naroda. Platonova jetra
spreava poudni deo due da ini to joj se hoe, a u Dravi o istom problemu govori na drugi
nain. Tu se govori o nedozvoljenim poudama koje se javljaju u nesreenoj dui, a posebno dolaze
do izraaja kada ovek zaspi. Tada se to
divlje oslobodi i radi svakojake gnusne stvari, i nema nijedne ludosti i bestidnosti koju ne bi
poinio, pa kae:
Drugo je, mislim, kad je savest mirna i ivot umeren, kada se snu predajemo poto smo ono to je
u nama razumno probudili.
Dakle, ono to u Timaju radi jetra, u Dravi to radi savest. Tako nam Platon ree da su savest i
jetra istoga znaenja. A za jetru nam ree da je sjajna i glatka kao ogledalo i da prorie u snu, i
speava oveka da ini svakojake gnusne stvari u snu.
Mitologija nam ree da je Jatros uven i potovan lekar, a dananja nauka zna da je jetra
nenadmaan lekar. Jetra je jedini organ u ljudskom telu koji moe da se obnavlja i da iznova izraste.
Zaista je jetra udesan organ kada moe iznova da izraste kao i guteru rep.
Ali nije manje udo ni to to su ljudi pre nekoliko hiljada godina znali za te udesne moi jetre.
Znali su da je jetra ista i lekar tela, a znali su i da se moe obnoviti i nanovo izrasti. Kada je Zevs
okovao Prometeja na Kavkazu, svakoga dana mu je ptiurina kljuvala jetru, ali se preko noi jetra
obnovi tako da je ujutru opet nova i cela. Tako govori mit i govori istu nauku koju govore Platon i
Aristotel, jer celokupna stara knjievnost govori nauku i uvek istu nauku nauku o oveku.
U srpskom narodu postoji sveti Jetra, ali se o njemu malo zna. U jednoj deijoj realici do svetoga
Jetre se stie na kraju realice i on je vii od popa, i njemu se rtvuje Petar. Pred svoju smrt Sokrat
je zavetovao prijatelje da lekaru Asklepiju rtvuju petla.
Verski uenjaci e se verovatno sablazniti kada uju da je Sokratov petao, isti onaj petao koji je
zapevao kada se Petar odrekao Isusa. I svi petli iz narodnod predanja i obiaja je taj petao, a i Sveti
Petar je isto to I taj petao. Dakle, Sokrat kae da petla treba rtvovati jatrosu Asklepiju, a srpska
deca kau da svetom Jetri treba rtvovati Petra. Tako oni govore jer kazuju istu nauku, i kazuju
istim jezikom simbola.
Dakle, eter (aiter), jatros (iatros) i jetra su istoga znaenja, a grke rei eiter i iatros su nastale
od srpske rei jetra i imaju isto znaenje to i jetra. Eter, jatros i jetra su istoga znaenja, a to isto
znaenje ima i ogledalo. Platon poredi jetru sa ogledalom, a u staroj knjievnosti nema proizvoljnih
poreenja.
Jetra je udesan organ koji isti telo i lei ga, i jetra u ovoj nauci predstavlja i oznauje svest. to
kazuju mitologija i dananja nauka za jetru, to srpski narod kazuje za svet.
-Mi starimo, svet se podmlauje.
-Niko se ne moe tako pokvariti, kao svet, ali ni obnoviti, kao svet.
Svet srpskoga naroda se obnavlja i podmlauje ba kao i jetra jer su oni istoga znaenja i
oznaavaju ljudsku svest. Zato narod kazuje:

-Umro ja, umro ceo svet.

Kada nema svesti nema ni sveta, jer je u ovoj nauci svet i svest isto.
Ovo uenjacima nije poznato jer im tako nije reeno u koli, pa oni zbog tog neznanja pogreno
razumevaju stare filozofe, kao i Demokritove rei:
Svet se razvija sve dotle dok ne moe nita primiti izvana.
Svet se razvija dok moe primati, a kada je puna glava onda je gotovo sa razvojom sveta, jer u pun
sud nije mogue sipati.
Tako kazuje srpski narod a u srpskom jeziku svet i svest su srodne rei i imaju isto znaenje.
Od sveta je nastala svest a od svest je dobio ime svetenik, i sve te tri rei imaju isto znaenje.
Svetenik simbolino predstavlja svest, i zato mu je u srpskom jeziku ime dala svest.
Nisu svet i jetra jedini koji se podmlauju, narodna izreka kae:
-Samo je zmija kad kou svue mlaa danas, nego to je bila jue.
Dakle, i zmija se podmlauje kao svet i jetra, jer zmija u ovoj nauci ne znai nita drugo do ono to
znae svet i jetra. Ta ista zmija zavela je Evu da okusi plod sa drveta poznanja dobra i zla, a
poznavanje dobra i zla filozofi dodelie svesti.
Ako uenjaci nisu shvatili o emu se ovde govori, onda valja rei da srpski narod govori istu nauku
koju govore stari filozofi, i da istu tu nauku govori i Biblija. Dakle, Biblija kazuje nauku i kazuje je
istim jezikom simbola kojim kazuje i srpski narod

Amin
Ova re je dobro poznata ljudima, i izgovaraju je milioni ljudi svakoga dana. O ovoj rei su mnogi
pisali i priznavali da joj ne znaju ni znaenje ni poreklo. Zaista je pravo udo da se bez rei amin ne
moe Boja sluba vriti, a da se toj rei ne zna pravo znaenje. Milijarde hriana pa i muslimana
aminuju, a ne znaju ta ta re znai.
Kae se da je amin biblijska potvrdna formula, znak odobravanja u hrianastvu. Amin je hebrejska
re i znai: Tako je! Odista!
Hrianski uenjaci kau da je Gospod izgovorio re Amin za sve Boje istine kao peat tih istina.
Da bi neko mogao rei Amin,mora prethodno znati ta se reklo. Kao to ovek stavlja peat i potpis
to mora prethodno znati i razumeti, ta je napisano i ta se potvruje. A ovo se potvruje reima
apostola Pavla.
Jer kad blagoslovi duhom, kako e onaj koji stoji mesto prostaka rei Amin po tvome blagoslovu,
kad ne zna ta govori.
Da bi se aminovalo potrebno je znati ta se aminuje,jer svaku molitvu zavrenu sa Amin uznose
aneli Boji pred presto Boji i uvaju ga tamo do Sudnjega dana. Tako govori i Petar Damaskin:
Re Amin tvrda je re, kojom se potvruje ono to je prethodno reeno.
Jasno je da je re Amin znaajna i da ona potvuje izgovorene rei pred Bogom, kao peat i potpis
pred zakonom. Ali ta znai sama re i odakle doe?
Kae se da je re Amin prvi put izreena kada je Isus objavio molitvu Oe na. Ako je tako, kako je
mogue da se Amin nalazi kod starozavetnih proroka i u psalmima? A nalazi se i u petoj knjizi
Mojsijevoj Ponovljeni zakoni, gde Leviti izriu prokletstva, a ceo narod aminuje sa Amin!
Naravno da nije mogue,ako se Biblija tumai istorijski. Ali je ipak to mogue jer Biblija nije
istorijska knjiga,i velika je zabluda tumaiti je onako kako se to ini. Razborit ovek koji paljivo
ita Bibliju nikada u njoj nee nai istorijske dogaaje,to nalaze samo zabludeli sanjari.

Reeno je da se Amin izgovara na kraju govora kao to se peat stavlja na kraju teksta, i tako je
najee, ali ta re se nekada nalazi i na poetku govora. Kau da kada Isus govori: U istinu, u
istinu vam kaem, on u stvari govori: Amin, amin vam kaem, a da se amin prevodi kao u
istinu.
Ako je tako, onda to ini kao i Srbi kada koriste re aman. Kada Srbi izgovaraju amanova re je
uvek na poetku reenice, i ima upozoravajue znaenje.
Aman, ljudi,ta vam je!, Aman, uje li ti ta ti govorim?, Aman, brao izgibosmo!
A nekada se i re amin koristi na poetku: Amin Boe!, Amin Bog te uo!, Amin Bog te uo i
usliio!, Amin, Boe, vazda te molimo!
A nekada se nalazi u sredini reenice: Bog te uo i u amin ti se steklo!
Ipak se Amin nalazi najee na kraju govora, i to e nam pomoi da ovu znaajnu a nerazumljivu
re razumemo.
Videemo nekoliko primera kako se koristi re Amin. Apostol Pavle ovako kazuje: blagosloven
Bog na sve vekove. Amin!, koji je blagosloven na sve vekove. Amin!,slava na vekove vekova.
Amin!
U Jovanovom otkrivenju se kae: njemu slava i vlast na vekove vekova! Amin!
A u psalmima se kae: Blagosloven Gospod uvek! Amin! Amin!
Vidimo da se aminuje posle rei na sve vekove,na vekove vekova i uvek, i tako se najee
ini i tako najee ini i srpski narod. Srpski narod najee aminuje nakon rei na vijeki vjeka i
upravo je to znaenje rei Amin.
Re Amin ima znaenje uvek, na sve vekove,veno i slino tome, a doslovno znaenje rei
Amin je: neprolazno,nezaboravno.
A sama re nije ni iz jednog ivog jezika nego iz mrtvog, ali je nastala iz srpskog jezika. U svim
mrtvim jezicima slovo Akada se nalazi ispred rei ima znaenje NE, tako je u sanskritu,
latinskom i u grkom (koino) jeziku, pa je tako i u ovom jeziku kako god da se zvao.
Drugi deo rei MINznai prolaznost, ono to je prolo, i ta re je iz srpskog jezika. Minuti
znai proi, minula godina je prola godina, ono to je minulo to je prolo.
I tako kada se A (NE) nae ispred MIN (PROLAZNO), dobije se re AMIN (NEPROLAZNO).
Ima srpski narod jo jednu re koja je imala u narodu veliku teinu i znaaj, to je re amanat ili
amanet. Kada neko umire ili odlazi na daleki put ostavlja nekom bliskom svoju porodicu i imanje
u amanet. Amanet vredi koliko i dua, ko ne odri amanet plaa duom. Dakle amanet je u
Bojem nadletvu, i po tome se vidi koliko je ova re znaila u narodu. Narod se u amanet
zaklinjao: Tako mi tekog amanata Bojeg!
Ostaviti u amanet i danas se esto uje, ali se to danas retko ini. Ta re je izgubila u znaaju i
nije vie teki amanat Boji, kao to je bio u neukom narodu ranije. Danas malo ko ima poverenja
u nekoga ni kozu da mu na uvanje ostavi, a o neemu vrednijem ni govora nema.
Bilo je nevere i u davna vremena, car Sjepan je svom kumu kralju Vukainu ostavio carstvo u
amanet, a ovaj ga ne ispuni. Pred smrt je car Stjepan dao u amanet carstvo Vukainu za sedam
godina, dok carevi Uro ne izraste do krune. Ali Vukainu Mrnjaveviu nije bilo na pameti
vraanje carstva, nego on ubi nejakog Uroa. U davna vremena ovako se mogla poneti samo
najgora ra, izneveriti i amanet i kuma. Danas je to prevazieno.

-Tresu ti se ruke,izeo si neiji amanet!-Vas svijet ivi na vjeru i na amanat.Prva narodna izreka je aljiva a u drugoj vidimo da se vera i amanat izjednaavaju. Davati u amanat
znai isto to i davati veru, a dati veru znai isto to i dati re.
Videli smo da su rei amin,aman i amanat sline i da im je i znaenje slino, i da su te rei
nebeske. Te su rei u Bojem nadletvu i aneli s njima imaju posla, i ne pripadaju zemaljskoj
vlasti.
Dakle, re AMIN je iz mrtvog jezika(aramejskog ili nekog drugog) a nastala je od srpske rei MIN,
i znai NEPROLAZNO,VENO i slino tome.
Danas je opte poznato da su davne religije jedna obina praznoverica i zabluda neukih, a danas ko
veruje veruje u pravu veru. Tako misle i govore verujui, a neverujui sve njih smatraju
zabludelima.
Ako bi neko rekao da je ovaj pravoverni AMIN u davnoj paganskoj religiji bio bog, pa jo sa istim
imenom, u to ne bi poverovali ni verujui ni neverujui. Jedni bi se tome smejali, a drugi bi se
zgraavali.
A ipak je postojao paganski bog sa istim imenom i sa istim znaenjem.
To je egipatski bog Amon koji je stolovao u Tebi. Paganski bogovi nisu onakvi kako ih nauka
prikazuje. Nauku koju danas ljudi ue o tim bogovima nemogue je izvesti iz onoga to stare knjige
o njima govore, a ipak je to uenjacima uspelo. To je udo pred kojim razum ostaje nemoan.
Egipatski bog Amon je gospodar istine i ivi u istini,kao to su to i hrianski Bog i Isus Hristos.
Stari Egipani su se molili Amonu da im otvori vrata nebesa, kao to se moli hrianski Bog.
O Amone,pastiru koji izvodi stado jutrom; koji vodi patee na ispau; kao to pastir vodi stado
na pau, tako ini ti. O Amone, daj patnicima hrane, jer ti si pastir koji se brine o onom ko se na
tebe osloniO Amone-Ra, ja te volim i svoje srce sam ispunio tobomTi e me spasti iz usta
ljudi onog dana kad oni budu govorili lai, jer gospodar istine, Amon-Ra ivi u istini.
Nema razlike izmeu Amona i hrianskog Boga ili sveca, ak je i renik isti. Paganski Amon je
pastirkao to je to i Isus Hristos, i ne ite se od Amona nita zemaljsko,pagani ude za istinom. A
Amon je gospodar istine, i koji ivi u istini ba kao i hrianski Bog.
Valja znati da je Amon otac Aleksandra Makedonskog,kao to su to jo i Filip, Darab, Zevs i
Nektaneb, takoe egipatski bog. Ali to je druga pria.
Plutarh govori zanimljivu priu o bogu Amonu (Amunu, Amenu).
Dok veina misli da je u Egipana vlastito ime Zevsovo Amun Hekatej iz Abdere kae da se tom
rei Egipani slue i u meusobnom ophoenju, kad nekoga zovu; ta je re, naime, uzvik. Zbog
toga, kad zazivaju prvog boga, za (kojeg) veruju da je isto to i Univerzum, i kad ga -kao da je
nevidljiv i skriven- mole da postane vidljiv i da se pojavi, govore: Amun!.
U mitu Amonovo ime ima znaenje skriveni, moda zbog toga to je ljudima istina skrivena.
Valjda e ljude Amun spasiti pokazujui im istinu.
U dijalogu Fedar Platon preko Sokrata objanjava boga Amona, a to ini samo da bi itaocima
objasnio tog boga.

Kada je Teut bog mudrosti izmislio slova, pohvalio se svome kralju bogu Amonu.
- Ovo znanje, kralju, uinie da Egipani budu mudriji i da bolje pamte, jer je naen lek za
pamenje i mudrost.
-Veoma dovitljivi Teute, jedan moe da proizvede vetine, a drugi da oceni koliko je u njima tete i
koristi za one koji e se njima sluiti. Tako si i ti sada, kao otac pismenih znakova, u dobroj nameri
rekao suprotno onome to oni mogu. Oni e, naime, u duama onih koji ih naue raati zaborav
zbog nevebanja pamenja, jer e ljudi, uzdajui se u pismo, seanje izazivati spolja stranim
znacima, a nee se seati iznutra samo sobom. Nisi dakle, izumeo lek za pamenje, nego za
opominjanje, a uenicima nosi prividnu, a ne istinitu mudrost,jer kad postanu mnogoslualice bez
nastave, uobraavae sebi da su i sveznalice, iako su veinom neznalice i teko podnoljivi u
saobraaju, jer su postali nazovimudraci a ne mudraci.-
U staroj knjievnosti je pravilo da svako govori i zastupa svoju nauku, koju sam sobom predstavlja.
Ovde saznajemo da je Amon pored toga to je gospodar istine, on je i bog pamenja. Za Amona
nije mudar onaj koji proita, nego onaj koji znanje nosi u sebi i koji pamti.
Sada se treba setiti kako je protumaeno znaenje rei Amin. Dakle, bog Amon predstavlja
pamenje, a verska re Amin znai nezaborav, neprolazno, veno.
Dakle, Amon (Amun) je bog pamenja, a Amin znai nezaborav.
Da li je jasno da ovi egipatski bogovi nisu proizvod praznoverice? Ono to su oni u verskoj
knjievnosti, to su filozofi u filozofskoj knjievnosti.
Bogovi i filozofi su isto, i svako od njih ima svoj resor kojim vlada i za koji misli da je znaajniji
od drugih.
U staro doba,doba neznanja, postojalo je pravilo da svako radi svoj posao, a danas u doba
emancipacije, edukacije i drugih tekovina evolucije, svako moe da radi svata. AMIN!

Epomenos
Epomenos je jo jedna grka re kojoj znaenje nije potpuno jasno. Ova re se prevodi kao: logiki,
dosledno, ureeno, nezavisno, zadovoljno, ve prema tome kako se ini da je najprikladnije uz dati
tekst.
Daemo jedan primer kako se prevodi re epomenos.
boginje i bogove da prizovemo, molei ih da ono to kaemo bude, u prvom redu, najvie njima
po volji, a da, zatim, samim tim i nas zadovolji.
Isti ovaj tekst u drugom prevodu glasi: bogovima u najveoj meri po volji, a za nas logiki
dosledno.
Jasno je da ova dva prevoda nemaju slino znaenje, a time je jasno da bar jedan prevod nije
ispravan. Ako prevod nije dobar ni znaenje teksta se ne moe pravilno shvatiti.
A pravo znaenje ove rei nije teko odgonetnuti, jer ga sama ta re kazuje. Re epomenos znai:
ePOMENos.
To je srpska re POMEN i takvo znaenje ima i u mrtvom jeziku kojim piu grki filozofi. Tu re
koriste filozofi na isti nain i na istom mestu, gde je koriste svi narodi u besedama. Srpska re je
ostala ista samo je dobila oblik mrtvog jezika, pa nije POMEN nego je ePOMENos.
Danas postoje razni povodi za besedu,a nekada je bio samo jedan: pomen, koji se inio bogovima,
svecima i precima.

Epimenid
Epimenid je filozof sa Krete i svrstavaju ga meu sedam mudraca. Epimenid jeste sa Krete ali
nije liio na Kreane jer je imao dugu kosu. O Epimenidu su u staro doba kruila mnoga predanja o
njegovim udesnim podvizima. Za vreme Solonove vladavine oistio je Atinu od kuge, i to je uinio
stihovima. Za nagradu nije uzeo novac nego samo maslinovu granicu.
Epimenid je pronaao kuku i plug i prvi je upregao volove u jaram, i uopte kae se da je bio
udesan u boanskim stvarima.
A sve je poelo jednoga dana oko podne, kada je pasao ovce skrenuo je s puta u neku peinu gde je
zaspao, i tako spavao etrdeset godina. Kau da je njegova dua izlazila iz tela kad god je htela i da
se ponovo vraala u telo. Od drugih nita nije nauio nego su mu uitelji bili dugo spavanje i san.
On preko dana legne u peinu i u snu je sa Zevsom, i sa
njim razgovara kao i sa Istinom i Pravdom. Neki kau da Epimedid nije spavao nego se povlaio u
samou i sabirao korenje.
To e nam se rei da spavanje u peini i sabiranje korenja u samoi, ima isto znaenje. A to ne znai
samo u ovom sluaju, nego je tako u ovoj nauci i u jeziku mita. Zato je ekspirov Timon Atinjanin
zavrio u peini i sabirao korenje.
O Kreanima Epimenid nije imao dobro miljenje, i pripisuju mu se rei:
Kreani uvek lau, zle ivotinje, lenje trbuine. A ove njegove rei navodi i apostol Pavle u svojoj
poslanici, kada govori o Kreanima.
Tvoju grobnicu, gospodaru, Kreani su sagradili, ali ti nisi mrtav: uvek doista ivi, rekao je
Epimenid za svog gospodara.
A Aristotel kae:
Tee je govoriti javno nego suditi: a to je prirodno, kad se odnosi na budunost. Suenje se pak
dotie onog to se zbilo, to se moe saznati ve sada ak i vraanjem, kako ree Epimenid
Kreanin: on je doista prorokovao ne u odnosu na budunost ve na stvari koje su se dogodile, ali
su nejasne.
Aristotel govori o Epimenidu samo da bi nama objasnio ko je taj filozof to ga ubrajaju meu
sedam mudraca. A ree nam da je njegova oblast prolost. Zato je njemu ime Epimenid, a ne zato
to su mu istorijski roditelji dali takvo ime.
U staro doba postojala je izreka Epimenidova koa, i odnosila se na skrivene stvari. Kau da je
dugo vremena nakon njegove smrti pronaena njegova koa iarana slovima. Pa ako je njegova
koa bila iarana slovima, onda se ta koa mogla itati i tako saznati poneto iz prolosti.
Tako je i Epimenid kao i epomenos dobio ime od srpske rei pomen i sa istim znaenje. A poto
je Epimenid jedan od sedam mudraca, saznajemo delatnost jednog od sedmorice. Za ostalom
estoricom valja tragati. U traganju bi pomoglo sedam svetskih uda jer su oni isto to i sedam
mudraca, a Epimenid je isto to i Mauzolov hram.

Idiot
Ko je idiot? Idiot je budala, glupak, maloumnik, mentalno zaostao ovek.
Ali nije uvek bilo tako, u stara vremena idiot je bio privatno lice koji nije bio upuen u dravne
poslove i koji nije u njima uesvovao. Tako je nekada bilo a danas su druga vremena.
Kada prevodioci u starim knjigama naiu na idiota,oni obavezno upozore itaoca da to nije dananji

idiot.Zbog ispravnog razumevanja teksta vano je znati da idioti u staro doba nisu bili kreteni kao
danas. To su jednostavno bili ljudi koji se nisu petljali u dravne poslove. Oni su znali da nemaju
dravniko znanje, a u staro doba bilo je pravilo da ljudi rade samo ono to znaju. Tako je bilo u
doba neznanja, a danas je doba znanja.
Kada god stari pisci spominju idiota spominju ga na slian nain, uvek opominju da se neto ne ini
kao to to rade idioti. Tako ini i Sokrat u Dravi Platonovoj.
Ovde bi, o Glaukone , trebalo da ovu nauku uvedemo zakonom, te da one koji e u dravi imati
najvie dunosti ubedimo da se bave logistikom, ali nikako na neznalaki (idiotikos) nain.
U dravi koju Sokrat gradi, oni sa najviim dunostima bavie se logistikom, ali nikako na idiotski
nain. Ali Sokrat nekada govori i ovako:
No pazi na to da neopazice ne izvedemo deji oblik razgovora pa da nam to opet neko ne
prigovori.
Na isti nain govori i Aristotel u Politici.
Uz to i sam izbor geronata je po nainu na koji se donosi odluka detinjast., u pogledu
inteligencije, toliko nerazuman i lakoveran kao kakvo dete ili lud ovek.
Tako pie i istoriar Polibije u svojoj Optoj istoriji.
Neumesno je iznositi sve argumente jer takav postupak ne odgovara istini, detinjast je i sasvim
kolski.
Tako govori i apostol Pavle kada pie Korinanima.
Brao! ne budite deca u prosuivanju nego u lukavstvu budite deca, a u prosuivanju budite zreli
ljudi.
Svi stari pisci na isti nain upotrebljavaju rei idiot i dete, i ako bi tamo gde pie idot stavili
re dete i obrnuto, ne bi pogreili. Tekst ne bi pretrpeo nikakvu tetu, i imao bi isto znaenje.
To je stoga to je idiot nastao od srpske rei dijete,zbog toga se na isti nain koriste te rei. To e
svakom biti jasno ako obrati panju na upotrebu tih rei. I zbog toga u staro vreme idioti nisu bili
kreteni, kao to je to danas sluaj.
A to se moe saznati i na laki nain, dovoljno je proitati Dostojevskovljevog Idiota. Tu se od
samog idiota moe saznati ko je idiot.
Govori knez Mikin zvani idiot:
Tamo, u vajcarskoj, bila su sama deca, i ja sam sve vreme tamo bio s decom, sa samom decom.To
su bila deca onoga sela, itav opor, ili su u kolu. Ja ih nisam uio; o, ne, oni su tamo imali
uitelja, ila Tiboa; dodue, i uio sam ih, ali sam vie onako bio s njima i sve su mi etiri godine
tako prole. Meni nita drugo nije ni trebalo. Ja sam im sve govorio, nita nisam od njih krio.
Njihovi se oevi i rodbina svi na mene razljutie stoga to deca, naposletku, nisu mogla bez mene
svi su se kupila oko mene, a uitelj mi, najzad, postade najvei neprijatelj. Ja sam tamo mnogo
zadobio neprijatelja, i sve zbog dece.
Knez Mikin voli decu i deca vole njega, on je njima sve govorio i nita im nije krio. Izgleda da je
ovo glavna osobina idiota i deteta u ovoj nauci, kako kod Dostojevskog tako i kod starih filozofa i
istoriara. Tako je i u srpskoj narodnoj knjievnosti, gde se kazuje kako deca ne umeju nita sakriti.
Naposletku mi najder iskaza jednu svoju vrlo udnovatu misao to bee ve pred sam moj odlazak.
On mi ree kako se potpuno ubedio da sam ja pravo dete, to jest potpuno dete, da sam samo rastom
i licem nalik na odraslog, ali da ni razviem, ni duom, ni karakterom, pa ak moda ni umom
nisam ovek, i da u takav i ostati, pa makar i ezdeset godina doiveo. Ja sam se vrlo smejao: on,

naravno, nije u pravu, jer najposle,

po emu sam ja dete?
Drugi bi se grdno uvredili ovakvom ocenom,a Idiot se bezazleno smeje kao dete. Mikin se dobro
oseao samo u drutvu dece, dok se u drutvu odraslih uvek oseao nelagodno.Pomou dece se
dua oveka lei, govorio je Mikin to se pokazalo istinom. Druenje sa decom je preporodilo
Mikina, ali su i deca uz Mikina postala mnogo bolja.
Pri povratku u Rusiju knez Mikin razmilja:
Moda e me i ovde smatrati za dete-ne branim! Mene sve odnekud I za idiota dre; ja sam zbilja
bio nekada tako bolestan da sam tada u stvari i bio nalik na idiota. No otkud sam idiot sad kad eto
sam vidim da me dre za idiota? Ja na primer, ulazim negde u drutvo i mislim: -Eto, dre me za
idiota, a ja sam ipak pametan, a oni to i ne slute
Ljudi Mikina dre za dete, i Mikin je svestan toga da ga ljudi dre za dete. Ljudi Mikina dre za
idiota pa idiotom i zovu, Mikin zna da ga dre za idiota i da ga zovu idiotom. Mikin se zbog toga
ne ljuti, a esto se zna nasmejati kada ga tako zovu. Mikin sebe ne smatra idiotom, i to je njemu
pouzdanija ocena od ocene drugih.
Idiot i dete su istoga znaenja i zbog toga se ove rei prepliu i kod starih pisaca i kod
Dostojevskog. A Dostojevski je objasnio znaenje rei idiot igrom rei, ba kako to ine svi pisci
staroga doba.
Moda e se bolje shvatiti kako je nastala grka re IDIOTES ako uporedimo te rei ovako:
IDIJOT DIJETE.
Dodatni dokaz nalazimo u vizantijskoj istoriji i knjievnosti.
U Vizantiji su i carevi i sinovi naslednici nosili ime Porfirogenit. Oko znaenja ovog imena vodila
se prava nauna polemika u Evropi u X i XI veku. Neki su govorili da to ime znai roen u
purpuru, a neki to pobijaju i kau da to ime znai roen u zgradi koja se zove Porfira. Drugi
tvrde da to ime znai pomazan u utrobi ili zakoniti car i jo po neko tumaenje.
Kau knjige da je Lav IV 776. god. pretio sinu Konstantinu VI Porfirogenitu, da e ga uiniti
obinim pojedincem, odnosno idiotom. Carski sinovi su bili ili porfirogeniti ili idioti, sinova osim
ovih carevi nisu imali.
Novovremeni uenjaci su pokuali da odgonetnu znaenje ove rei, pa su primetili da nisu uvek
porfirogeniti nasleivali presto jer je bilo i idiota na prestolu. Primeeno je da su prvenstvo naslea
ipak imali stariji sinovi. Ali se nita pouzdano ne moe tvrditi jer su presto nasleivali i
porfirogeniti, i stariji, i idioti. Postoji i objanjenje da su porfirogeniti roeni kada im je otac bio na
vlasti, a sinovi koji su roeni pre nego je doao na presto,
obini su idioti.
Sama re se tumai ovako: PORFIRA znai purpur, a GENAO znai: rodim.
Nije loe jer u ovom imenu zaista ima raanja. Porfirogenit je srpska re prvoroen, i upravo to
znaenje i ima. Prvoroeni sin nasleuje oca i zbog toga Porfirogenit nasleuje presto. Najstariji sin
se zvao prvoroeni, a svaki koji je roen iza njega zvao se dete. Tako su se vizantijskim
carevima najpre raali porfirogeniti, a potom idioti.
Sada se valja setiti objanjenja antikog idiota. Antiki idiot nije bio kreten kao danas, nego se on
nije bavio dravnim poslovima. A nije se bavio dravnim poslovima iz prostog razloga, bio je dete i
nije bio dorastao za dravne poslove. A poznato je iz istorijskih izvora da se ni u Grkoj ni u Rimu
nije moglo baviti dravnim poslovima pre tridesete godine. Tako piu stare knjige, a druga je stvar

to se javljaju neke istorijske linosti koji su se bavili dravnim poslom i ako su bili mlai.
I druga je stvar to je idiot evoluirao, pa u doba znanja postao kreten.
Apostol Pavle pie Galatima:
Dok je naslednik dete, ja velim da se on ni u emu ne razlikuje od roba, ako i jeste gospodar od
svega; nego je on pod zapovednicima i starateljima do roka koji je otac odredio.
Pavlov nasledik dete je obian idiot iz antike i Vizantije, i on je pod starateljstvom i ima da slua.
Isti je jer svi oni govore istu nauku, i govore istim jezikom simbola.
U ovoj nauci koja se govori jezikom mita,prvoroeni ili prvenci imaju veliki znaaj. U Bibliji
saznajemo da je Jakov prevarom dobio prvenatvo od starijeg brata Isava. Najstarijem sinu Ruvimu
Jakov je oduzeo prvenatvo zbog nedolinog ponaanja. Mlai brat Jefrem dobi prvenatvo nad
starijim Manasijom. Mnogi kraljevi su odbranili ili obnovili grad rtvom svoga prvenca. A Gospod
je kaznio Faraona pobivi sve prvence u Egiptu, od Faraonovog prvenca do prvenca sunja u
tamnici, pa do prvenca svih ivotinja.
Prvoroeni ili prvenac je veoma znaajan i valja ispitati zato je on toliko znaajan, a bukvalnim
itanjem starih knjiga to se ne moe.
Srpska svadba nekada nije mogla biti bez prvenca, koji je bio jedan od glavnih gostiju na svadbi.
-Prvo pa muko!- kazuje narod kada se u nekom poslu uspe iz prve.
I to je taj prvenac, prvoroeni i porfirogenit. A idiot je mlai od njega i ima da eka da mu se
posrei. Poznato je da su svi prvenci posveeni Bogu, i zbog toga su oni od velikog znaaja. Ali, u
brojnim bajkama i pripovetkama najmlai sin ili brat ini slavna dela, i on je jedini koji je bio u
stanju to uiniti.
Tog najmlaeg esto smatraju ludim,ali ne onako kako se danas ta re shvata. U srpskom narodu
rei mlado i ludo su sinonimi, i kada se kae za nekog da je lud kae se da je detinjast. U
nekoliko primera emo pokazati kako se prikazuje najmlai sin.
-Evo me, oe,ja sam ti sin i najmlai i najlui. Ja ne bjeim,a ti,ako ba hoe da me ubije, a ti me
ubij i sijeci, tvij sam, pa moe raditi sa mnome to god hoe i to ti je volja.Na to se saali starac i ree kroz pla:
-Sine moj, najmlai si i najlui si, vidim da si deko, i da se ne boji.-
Ovaj najmlai i najlui sin e spasiti oca i porodicu.A u drugoj prii sprema se najstariji sin da ide u
svet, a otac mu govori:
Ko e mi oi zaklopiti kad ti ode? Zna da vam je najmlai brat sulud, te smo ga oterali stoku da
uva po planini; pa zar na njega hoe da ostavi dom?
More, imam jo jednog, ali on je malo onako, pa smo ga oterali u planinu kod stoke.
I ovaj suludi najmlai brat bie spasilac doma. U treoj prii se kae:
Najmlai brat je bio adamija, pa ga braa nijesu mnogo ni bendala.
Ba ovaj brat to ga dre da je luan spasi oevinu,koju su starija braa doveli do propasti.
U etvrtoj prii se vrlo dobro objanjava kakav je najmlai i najlui brat.
Bio ovek i ena, pa imali tri sina. Najmlai bio najlepi i odve dobar, pa su ga braa drala za
budalu.
Ovo je pravo znaenje rei idiot.Ovakvog idiota je i Dostojevski prikazao, jer je idiot takav i ta
re ima takvo znaenje. Idiot je bio najmlai i poslednji izdanak kneevske loze Mikin.

Slavni biblijski kralj David u mladosti je bio idiot. Kada je Samuilo po Gospodnjem nalogu doao
u Jesejev dom da pomae za kralja njegovog sina, ne nae pomazanika meu Jesejevim sinovima,
pa pita:
- Jesu li ti to svi sinovi? A on odgovori: -Ostao je jo jedan najmlai, ali on pase ovce.
I ba ovaj i ovakav David je od ovaca doao da ubije Golijata, i tako spase kraljevstvo od poraza i
od sramote, jer nije bilo u kraljevini junaka koji bi Golijatu iziao na megdan.
David kao i onaj iz srpske prie to je malo onako, poslat je da pase ovce i obadvojica su
najmlai. Za Davida se ne ree da je lud, ali u dva navrata se prikazuje takvim. Jednom mu se
njegova ena izrugivala to izigrava budalu, a drugi put se nainio ludim da bi se spasio.
I on se pretvori pred oima njihovim i uini se lud pred njima, arae po vratima i putae
pljuvaku svoju niz bradu svoju. Ahis ree slugama svojim: Vidite li da je ovaj ovek lud; to ste mi
ga doveli? Zar nemam dosta ludih pa mi i njega dovedoste da gledam ludosti njegove?
Za Davida znamo da je zaradio kraljevstvo Boje, a Isus kae:
Ko ne primi kraljevstvo Boje kao malo dete, nee ui u njega.
Ni kod Olimpljana nije drukije bilo, decu bogovi najradije uzimlju. Na Olimpu deca su bogovima
vinotoe, a Ganimed je najpoznatiji.
To nam se kae da idioti ulaze u kraljevstvo Boje. To je u narodu poznato,pa su ljudi luckaste
smatrali Bojim poslanicima i zvali ih jurodivim. Ti ljudi su bezazleni kao deca, i u njima nema ni
trunke sebinosti, zavisti i slinih osobina edukovanih ljudi. Tako govori i apostol Pavle u svojim
poslanicama, i kae da je mudrost ovoga sveta ludost pred Bogom, a ludost ovoga sveta mudrost
pred Bogom.
Da ovo pie Aristotel, on bi se posle razmatranja idiota zgodno nadovezao na razmatranje uma.
Ovo zvui idiotski, ali tako je.

Stoici i stoicizam
Stoici (gr. Stoikoi, lat. Stoici) staro-grki filozofi iz stoike kole, pristalice stoicizma.
Stici su bili poznati po tome to su bili hladni, mirni, neuzbudljivi i nepokolebljivi ljudi, koji sve
spoljne nedae podnose mirno i spokojno. Drugim reima reeno, stoici sve ivotne nedae podnose
stoiki. Re stoiki je grka re stoikos i znai: miran, ravnoduan, neuzbudljiv.
Sad kad znamo ta znae grke rei stoik i stoiki lake emo shvatiti stoicizam i njegovo
uenje. Odmah se namee misao da je to filozofski pravac koji ui da se sve ivotne nedae
podnose stoiki, to e se dubljim prouavanjem stoicizma pokazati kao tanim.
Ovaj filozofski pravac je osnovao Zenon iz Kiterona u 3. veku stare ere, a njegovo uenje je dobilo
ime po tome to je svoje ake uio u jednoj arenoj dvorani koja se zvala stoa poikile. Vano je
rei da je ova arena dvorana bila podupreta jakim stubovima, jer da ovi stubovi nemaju vanost ne
bi se ni pominjali.
Drugo ime za dvoranu stoa poikile bilo je trem, pa je sada lake shvatiti zato se pominju
stubovi. Jer trem ne moe biti bez stubova. Kae se da je stoa bila galerija slika i da je po tome
nazvana arena dvorana.
Dakle,galeriju slika su zvali stoa poikile, arena dvorana i trem, a srpski narod trem drugim
imenom zove arapod.
Zenon je osnovao stoicizam, a kae se da je Hrisip obezbedio opstanak stoicizma. Zenon je osnovao
uenje da se sve ivotne nedae stoiki podnose pa makar oveka ereili, u vodu i u vatru bacali,
nili na krst razapinjali. I to je uenje uspeo odrati Hrisip.

Iz uenja stoika jasno se vidi da su ti filozofi stoiki podnosili sve ivotne nedae, i da su postojani
u svom filozofskom opredelenju. To su bili postojani ljudi koji vrsto stoje na stanovitu ili postavci
da se ivotne nedae stoiki podnose. To se moe videti iz kazivanja jednog od najslavnijih meu
stoicima,Seneke.
Prezrite bol: nestae on, ili ete nestati vi.
Zlato se kua u vatri, a hrabri ljudi u nevolji.
Poruka je jasna, valja stoiki podnositi bol i nevolje i tako izvojevati pobedu nad njima.
Tako su uili i iveli stoici dok su iveli,a danas je to uenje prevazieno i po nemu se ne ivi. Dok
su iveli stoici su bili nadaleko poznati i potovani zbog visokih standarda morala. Moda im je ba
ovo dolo glave, te nestadoe i stoici i stoicizam. Bilo kako bilo,jasno je samo to da ta graevina
nije opstala do dananjih dana.
Opstanak graevine bio je problem koji je muio ljude od vajkada. Ljudi su se na razne naine
dovijali da bi opstalo ono to sagrade, npa su se sluili raznim paganskim praznovericama. U
temelje budue graevine staljane su razne rtve, pa su se i ljudi uziivali u paganske graevine.
Dananji edukovani ovek se zgraava nad ovim varvarizmom iz doba neznanja, i sretan je to ivi
u dananjoj velianstvemoj civilizaciji, jer se danas ovek ne ugrauje u graevine. A da je nekada
toga bilo,to je nauka nepobitno utvrdila iz narodnih obiaja i iz stare knjievnosti. Jedan od dokaza
nalazi se u srpskoj narodnoj pesmi Zidanje Skadra.

Zidanje Skadra
Grad gradila tri brata roena,
Do tri brata tri Mrljavevia:
Jedno bjee Vukaine kralje,
Drugo bjee Ugljea vojvoda,
Tree bjee Mrljavevi Gojko;
Grad gradili Skadar na Bojani,
Grad gradili tri godine dana,
Tri godine sa trista majstora,
Ne mogae temelj podignuti,
A kamo li sagraditi grada:
to majstori za dan ga sagrade,
To sve vila za no obaljuje.
Kad nastala godina etvrta,
Tada vie sa planine vila:
-Ne mui se, Vukaine kralje,
Ne mui se i ne hari blaga;

Ne mo,kralje,temelj podignuti,
A kamo li sagraditi grada,
Dok ne nae dva slina imena,
Dok ne nae Stoju i Stojana,
A oboje brata i sestricu,
Da zazie kuli u temelja,
Tako e se temelj obdrati,
I tako e sagraditi grada.Kad to zau Vukaine kralje,
On doziva slugu Desimira:
-Desimire,moje edo drago!
Do sad si mi bio vjerna sluga,
A od sade moje edo drago,
Vataj,sine,konje u intove,
I ponesi est tovara blaga,
Idi,sine,preko bjela svjeta,
Te ti trai dva slina imena,
Trai,sine,Stoju i Stojana,
A oboje brata i sestricu;
Ja li otmi,ja l za blago kupi,
Dovedi ih Skadru na Bojanu,
Da ziemo kuli u temelja,
Ne bi l nam se temelj obdrao,
I ne bi li sagradili grada.Kad to zau sluga Desimire,
On uvati konje u intove,
I ponese est tovara blaga,
Ode sluga preko bjela svjeta,
Ode trait dva slina imena;
Trai sluga tri godine dana,
Al ne nae dva slina imena,
Al ne nae Stoje i Stojana,
Pa se vrnu Skadru na Bojanu,
Dade kralju konje i intove,
I dade mu est tovara blaga:
-Eto, kralje,konji i intovi,
I eto ti est tovara blaga,

Ja ne naoh dva slina imena,

Ja ne naoh Stoje i Stojana.Kralj Vukain je ipak naaon reenje i ozidao Skadar,u njegove temelje je uzidao ljubu najmlaega
brata Gojka. Neemo ovde govoriti o tome zato je uzdana Gojkova ljuba, nego o paganskom
obiaju uziivanja istoimenjaka u temelje. Za opstanak graevine bilo je potrebno uzidati u temelje
istoimenjake brata i sestru, najpre blizance a ako ne oni onda bar da su istogodinjaci (roeni iste
godine).
Ali imena ne mogu biti bilo kakva, nego moraju biti takva koja mogu obezbediti opstanak
graevine. U ovoj pesmi su to Stoja i Stojan, i to su imena koja e obezbediti da graevina stoji,
opstaje i bude postojana. To nam govori ova pesma o uasnom paganskom obiaju uziivanja ljudi
u temelje. Jasno je da samo Stoja i Stojan mogu stoiki podneti i izdrati sve ono to jednu
graevinu moe snai na ovome svetu.
Danas ovog uasnog obiaja nema,dananji edukovani ovek ne rtvuje oveka i ne ugrauje ga u
temelj. Danas se u temelj ugrauje kamen temeljac, a to je neto sasvim suprotno od uasnog
paganskog ljudskog rtvovanja. Kamen simbolie vrstiu, tvrdou i postojanost, pa se zato
simbolino ugrauje u temelj.
Postoje brojna svedoanstva o uziivanju ljudi u graevinu da bi ona opstala, ali nisu sva
svedoanstva tako strana i varvarska. Postoje prie o humanijem osiguranju opstanka graevina.
U jednoj pesmi se govori kako su Turci pokuali da izgrade upriju na Drini kod Viegrada, ali to
nikako nisu mogli uiniti te pozvae uvenog srpskog graditelja Rada neimara. Ali ni Rade ne
mogae upriju napraviti dok mu se u snu ne javi vila i ne ree ta valja da ini da bi uprija opstala.
Vila je objasnila zato ne moe upriju izgraditi, i ree mu:
Ve u li me, to u besjediti,
Kako sjutra bijel dan osvane,
Ti ustani od zemlje na noge,
Te otidi paam pod adore,
Pak zamoli do tri pae mlade,
Nek ti izun i besjedu dadu,
Te otidi u zemlju Srbiju,
U Srbiju Srijem zemlji ravnoj,
Gospodaru kralju Milutinu,
Zamoli se kralju uz koljeno,
Poljubi mu ruku i koljeno,
Kajno srpskom slavnu gospodaru,
I kai mu to je i kako je,
Nek ti dade dvoje ece lude,
Dvoje ece Stoju i Ostoju,
I dae ti gotovine blaga.
Ti povedi Stoju i Ostoju,

Dovedi ih gradu Viegradu,

Neka stave kamen u temelju,
Pak zidajte od kamena kule,
Nasred Drine nasred vode hladne,
Pak e lasno ozidati kule,
I na njima privezat upriju,
Privezati, pak je napraviti,
Jer se Turcim napravit ne dade,
Njihovo je zatrovano blago,
Uzimlju ga kako im je drago,
Ne sluaju cara, ni glavara;
I u li me neimare Rade,
Ako tebi Bog i srea dade,
Te napravi na vodi upriju,
Na njojzi e potpis ostaviti,
Kad ostane na vodi uprija,
Nek se znade i nek se poznade,
Kako su je eca napravila,
Dvoje ece Milutina kralja,
Brat Ostoja i sestra mu Stoja.
Tako kazuje ova pesma a uenjaci e u njoj prepoznati evolucijski, kulturni i svaki drugi napredak
ljudski. Nekada su se jadni ljudi uziivali a u novije doba je bilo dovoljno i to da oni stave kamen
temeljac.
Sad kada je ta uasna rtva postala simbolino postavljanje kamena, sada se politiari otimlju oko
tog ina. Danas nije vano kakva su imena tih polagaa kamena temeljca, vano je da mediji
zabelee taj in da bi birako telo o tome bilo obaveteno.
U srpskom narodu postoji kamen stanac, koji niko ne moe pomeriti. Kamen stanac kao iznikao
iz zemlje stoji postojano, i nema te sile koja bi ga omela da stoji postojano. Dananji kamen
temeljac predstavlja ba ovaj paganski kamen stanac. Kamen temeljac je glavni elemenat u svakoj
graevini, i on osigurava opstanak graevine.
Elemenat se u grkom jeziku zove stihija (stoiheion)

Stihija (stoiheion)
Danas re stihija znai: neodoljiva sila prirode; bura, oluja, poplava, poar, nepogoda. Isto tako,
nekontrolisani tok dogaaja naziva se stihijom.
Izvorno znaenje rei stihija je: ono to je osnovno, elemenat, pratvar; a znai i: slovo.
Za Empedokla stihije su veni, ne postaju i ne nastaju, nego se spajaju u jedinstvo i razdvajaju iz
jedinstva.
Dakle, stihije (stoiheion) su neunitivi, postojani i stojni. I zato to su stojni oni se zovu

stoiheion.
U srpskom jeziku ono to je stojno to je postojano i neunitivo, ba kao to je i stoiheion kod
Empedokla.
Kae se da Mileani imaju jedan stoiheion koje je poelo svega, a veliinom beskonano. I Srbi
imaju jedan stojni, Stojni Beograd. Stojni Beograd se esto spominje u narodnim pesmama, a
znai prestolni Beograd, glavni Beograd.
Milet ima jedan stoiheion, a Milet u jeziku mita znai mlin. A srpska poslovica kae:
U svakom mlinu ima dvanaest staja (delova, elemenata).
Dakle, srpski narod je deo ili elemenat nazivao staja, ba kao to i Empedoklo naziva elemente
grkom rei.Slinost srpskih rei stojni i staja i grke rei stoiheion je oigledna. Pored toga
srpske rei imaju ba onakvo znaenje kako se tumai grka re stoiheion. Srpske rei same sebe
tumae, pa ih svako ko govori srpski jezik moe etimoloki objasniti. Ovaj svet nema takvog znalca
koji bi mogao etimoloki objasniti grku re stoiheion. Uostalom, stoiheion je re koju je stvorio
Empedoklo ili neki drugi filozof.
Jedan lik iz grkog mita zove se Stihij, a ime mu znai glavni zapovednik. Stihij je glavni, ba
kao to je i Stojni Beograd glavni grad.
Niko ne nalazi slinost rei stihija i stoik, ali rei stoikoi i stoiheion su vrlo sline. Te dve
filozofske rei koje imaju razliito znaenje, izvorno
imaju isto znaenje. Stoici su postojani samo zato to imaju osobinu elementa (stoiheion), koji su
postojani i neunitivi. A takvi su i srpski brat i sestra, Stoja i Stojan, i zato ih valja uzidati u temelje.
A sve su to imena igrom rei nastala iz srpskog jezika.
Tako su Srbi u paganstvu uziivali u temelje Stoju i Stojana, a u davnoj prolosti to su inili i
kulturniji narodi pa i Grci.
U ratu atinskog kralja Erehteja sa Traaninom Eumolpom, prorotvo je reklo da e Erehtej pobediti
ukoliko rtvuje svoju ker Htoniju. Erehtej je rtvovao ker Htoniju i pobedio, i tako je Htonija
uzidana u temelje atinske pobede.
Postavlja se pitanje, zato je Htonija morala biti rtvovana?
Htonija je rtvovana zato to joj je ime Htonija.
Htonija je srpska Stana, i od srpskog imena Stana dobila je ime.
To znai da su od tog imena nastala htonina boanstva u grkom mitu.
-Htonije podzemni; atribut podzemnih bogova Plutona koji se zove Zevs Htonije, i ostalih
htoninih bogova. Htonije znai sin zemlje i domai.
Hton je re koja je nastala od srpske rei stan, i to znaenje i ima.
Zbog toga mu se ime tumai kao domai, jer ko ima stan taj je domain i moe se zvati domai.
Htonini bogovi imaju stan pa su nastanjeni, a srpski stan u mrtvom jeziku dobi ime, hton. To je
istina o htoninim bogovima u prastaroj Grkoj, odnosno u Heladi.
Tako je bilo u staro doba, a jo i danas je Azija prepuna srpskih stanova: Avganistan, Pakistan,
Kazahstan, Turkmenistan, Kurdistan itd.
A otkud srpske rei u imenima ovih zemalja, i otkud srpske rei u renicima filozofa, to je
zabranjeno istraivati. Tako je bilo u prolosti kada su vladali sila i tiranija, ali danas u ovoj
velianstvenoj civilizaciji to je dozvoljeno.

Dozvoljeno jeste, ali od toga nema vajde jer je nauka danas u rukama edukovanih, a edukovani su
edukovani da samo bauljaju po mranom tunelu

Percepcija
Percepcija (perceptio) je latinska re i znai: opaaj, opaanje, svi oni duevni procesi koji se
neposredno izazivaju ulnim nadraajima.
Ova latinska re je danas u irokoj upotrebi i u srpskom jeziku, naroito kod takozvanih
intelektualaca. Moda je to stoga to je ova re bila i u Sokratovom reniku. Sokrat kae da izraz
ini se znai percipira, i o toj rei razgovara u Teetetu sa Teetetom.
-Izraz ini se znai li percipira?
-Znai.
-Pojava dakle i percepcija kod toplog i svega takvoga je jedno te isto.
Kako naime svako osea tako se svakome i ini da jest.
-ini se.
-Percepcija se dakle odnosi uvek na bie i nelana je ako je znanje.
-ini se.
-Tvrdi li ti da je percepcija znanje?
-Da.
-ini se doista da nisi dao lou definiciju znanja
Tako se Platon igra reima da bi kazao kako su rei percepcija i ini se istoga znaenja. A
razgovor je zapoet spominjanjem Protagore i njegovom tvrdnjom da je ovek mera svih stvari.
Razgovor o percepciji poinje sa Protagorom zbog toga to je percepcija njegova mo, i temelj
njegove filozofije. Za Protagoru je istina ono to se njemu ini da jeste, odnosno ono kako je on
percipirao. O tome e Sokrat rei jo koju re.
Kad dakle ono to na mene deluje pripada meni a ne drugome, onda ja to percipiram a drugi ne
Prema tome za mene je istina moja percepcija jer se uvek odnosi na moje bie, a ja sam prema
Protagori sudac onoga to za mene jest da jest i onoga to nije da nije.
Tako Sokrat objanjava Protagorinu sofistiku filozofiju, i upozorava sagovornika:
Otvori oi i dobro pazi da nas ne uje ko od neupuenih u tajne! To su ljudi koji misle da nita
drugo ne postoji osim ono to mogu vrsto rukama primiti, a delovanja i nastajanja i sve to je
nevidljivo ne prihvaaju jer nemaju udela u biu.
Oni to misle da ne postoji nita mimo onoga to mogu vrsto rukama primiti su upravo sofisti.
Sokrat tako govori jer je re o percepciji, sofistikoj vetini, i o Protagori zastupniku sofizma. Na
kraju e Sokrat rei:
ini se da bi bio nemogu zakljuak ako bi ko tvrdio da su znanje i percepcija isto Treba dakle
tvrditi da je svako od njih razliito.
Znanje i percepcija nisu isto jer znanje je ono to jeste, a percepcija je ono to se ini da jeste.
Teofrast govori o Empedoklovom uenju:
Jo uz to, ako upravo srodno prouzrokuje nasladu, u dodiru, kako on kae, ono to je sraslo najvie
bi uivalo u jednom rei percipiralo jer posredstvom toga istoga on dovodi u uzronu vezu
percepciju i nasladu.
Pa ipak, kad percipiramo, u asu same percepcije esto oseamo bol, a kako tvrdi Anaksagora,
uvek, jer po njemu svaka percepcija nadolazi sa boli.
Percepcija dolazi sa bolom, to e rei sa ulnim opaajem. Percipiraju sofisti tako to vrsto

rukama uhvate opaaj, pa im se ini da su uhvatili znanje. Tako se i sofist lovi, mora se sa obe ruke
uhvatiti i vrsto drati i nikako se drukije ne moe uloviti.
U srpskom jeziku re bol znai oseaj, i kada se kae za nekog da je bolei kae se da je
oseajan. Poznato je da su ene oseajnije od mukaraca, zato narodne poslovice kau:
-Nad enu nema boleeg.
-Svaki ljubav je veliki boles.
A Empedoklo kae da je bol nesklad izmeu naeg tela i spoljanjih utisaka. A jasno je da se
spoljanji utisci primaju ulima. Zato su u srpskom jeziku ulnost i oseajnost i bol istoga
znaenja. A tako je i kod Sokrata, zato on kae: Kako naime svako osea tako se svakome i ini da
jest.
To kao da je Sokrat rekao, da svako prema svom bolu percipira. Zbog toga Empedoklo i
Anaksagora kau da percepcija nadolazi sa boli.
U srpskoj narodnoj knjievnosti postoji vie pripovedaka u kojima se glavni junak bori sa nekakvim
udnim oveuljkom, koji ima neobino veliku snagu.Taj silni oveuljak je veliine pedlja ili
palca, a brada mu je duga lakat ili arin. Takav kakav je, jai je od svakog junaka, i jedino se moe
savladati ako mu se brada stavi u procep kakvog drveta. Sa bradom on moe svetove pomerati,ali
bez brade je nemoan bilo ta da uini. Sa takvim se borio i Kravari Marko, jer je ovaj otimao
ruak dvojici Markovih prijatelja. Marko poalje prijatelje u lov a on ostane da pripremi ruak, i da
vidi kakav je to silnik veliine palca.
Kad sjutradan Tarigora i Krivigreda otili u lov, ostane Kravari Marko kod kue da sigurava
ruak. Tek to je on bio gotov s rukom, al evo ti starca od palca sa bradom od lakta na zecu, pa
preda nj.
-Pomoz bog, junae! Je l gotov ruak?
-Pomogao ti bog, stare, gotov je ruak,- veli Marko ali nee tebe ubosti u gubicu.
-Hoe, bome, prije nego tebe veli starac.
-Valaj, nee! veli Marko.
-Bogme, hoe!
-Bogme, nee!
U toj svai zgrabi starac rukom za lonac. On za lonac, a Marko njega za bradu, pa nosi, nosi k
jednoj bukvi; rascijepi jednom rukom onu bukvu, pa uprei starevu bradu u onu rascjepinu, i ostavi
ga tako da visi o bradi, a on ode natrag u kolibu.
Kakav je ovo udesno jak starac veliine palca, koji moe svetove menjati? O emu to pria
priprosti srpski narod?
Priprosti srpski narod pria priu koju edukovani kolarci nisu kadri da razumeju. Jer narod govori
kojeta da bi se zabavio, i u njegovim priama nema ta da se razumeva.
Dakle, Marko je zgrabio starca od palca za bradu i turio je u procep jedne bukve, i ostavi ga tako
da visi o bradi.
Ko bi mogao biti veliine palca i da visi o bradi, kada se stavi u procep?
Samo jedan to moe biti, JEZIK.
Zbog toga to je taj stari od palca jezik, njemu Marko kae da ga ruak nee ubosti u gubicu.
To je ta igra rei za koju filozofi znaju da je ima, ali je ne prepoznadoe. Na isti nain se igraju
reima i filozofi.
Kada taj silni stari kolik palac pone da palaca, onda ga junak uzme u procep svojih zuba te mu
ukine snagu, i tako on ostane da visi o bradi.
Taj stari je svaalica i prepira kao da je sofista, a takav je i jezik. Stareva se snaga nalazi u

bradi, a brada u jeziku mita znai pamenje. Sofisti su poznati po pamenju, o tome postoje
svedoanstva u filozofskim knjigama.
Ali, u svim priama starac uspeva da pobegne, pa je tako pobegao i ovaj to ga Marko turi u procep.
Kad tamo, al jest! ni bukve ni starca.
Starac ti, moj brate, iupao bukvu iz zemlje, pa zglobitu onako sa ilama i granama odvukao, a kud
je prolazio s njom, svuda je leali drvee po zemlji. Sve je to starac vukui bukvu za sobom
povaljao.
Poto je starac vukui bukvu ostavio trag, Marko se zaputi po tragu i nae staria u podzemlju
meu enskinjama. I ostali junaci su sledili trag i tako nali udesnog staria, i tek kada su mu
otsekli bradu uspeli su da pobede tog patuljka.
I sofista se lovi tako to mu se sledi trag, ba kao to se to ini sa ovim stariem. Trag u jeziku
mita znai seanje, i to je znaenje traganja za stariem i za sofistom. Stari bez brade nema
nikakvu mo, a to bi znailo da je mo sofista u pamenju. I zaista, Hipija iz Eleje bio je slavan po
pamenju, a bio je sofista.
Stari je pobegao u podzemne peine, a sofista se krije u tami i teko
ga je opaziti. Sofisti su udni, vrlo udni ljudi, a udni su i ovi starii.
Ovdje, u ovoj umi ima ti neko udo od starca.
Nije nevano da se Marko otimao za lonac sa stariem, jer u ovoj nauci lonac je govornik. Zato
srpska poslovica kae:
-Lonac e poznati zvonei, a oveka govorei.
Ba iz tog razloga su Atinjani izmislili lonarstvo, to je nauci poznato.
Nauci je poznato da su Atinjani izmislili lonarstvo, jer mnogo svedoanstava o tome ima. Zbog
toga su Atinjani imali ak dva Lonarska trga u polisu. A inae su bili poznati kao vrsni retori, i
na svakom oku polisa imali su retorsku kolu.
A to je Marko naao staria meu enskinjama, to je razumljivo. U ovoj nauci jezik je ljubimac
ena, ali o tome e se govoriti na drugom mestu. Vezu sofiste sa jezikom pokazae navod iz
Sofista:
I nadalje, razlikovali smo odeljeni deo umea stvaranja ne boanski nego ljudski, koji u govorima
proizvodi obmane. Ko kae da od toga roda i krvi potie pravi sofist, kazat e, kako se ini, pravu
istinu.
Videli smo da su ovi starii i sofisti istoga roda, da je percepcija sofistika vetina i da se starii
hvataju u procep. Percipiranje dolazi sa bolom, a bolno je i biti u procepu.
U srpskom narodnom stvaralatvu u procepu se najee nalaze zmija, knjiga i jezik.
-Piti kao guja u procjepu.
-Vije se kao guja u procjepu.
-ivi kao zmija u procjepu.
Jedna zagonetka kae:
-Lajav delija u procepu lei? ( Jezik).
Dakle, u procepu je jezik, ba kao to je i starac od palca u procepu, za koga smo videli da visi o
bradi kada je u procepu. To je stoga to su jezik i zmija istiga znaenja, i to su tog istoga znaenja
i stari i sofist.
Zmija je jedan od nebrojeno likova koje sofist (ili svest) uzima. Zmija ujeda i njen ujed je
smrtonosan, ba kao to je neuki narod kazivao da se s jezika gubi glava.

Zato je za oveka najbolje kada su zmija i jezik u procepu. To za zmiju i jezik jeste bolno, ali je za
oveka najbolje kada su oni u procepu. A staviti u procep i percipirati je istoga znaenja, i ta je
latinska re nastala od srpske rei procep. U ovoj nauci da bi se to spoznalo potrebno ga je
najpre zaustaviti i ograniiti, i tek onda ga je mogue spoznati. Zbog toga se sofist hvata sa dve
ruke, i zbog toga se zmija hvata u procep. U procepu je ono to je stisnuto sa dve strane, a
ogranieno je ono emu se zna poetak i kraj. Ograniiti, staviti u procep i percipirati su istoga
znaenja, i oni su bolni. Da su percepcija i procep bolni poznato je i grkim i indijskim filozofima, a
poznato je i srpskom narodu. A to je bilo poznato i komediografu Aristofanu, u ijoj Lisistrati u
jednom trenutku Kinesija bolno uzvikuje: Muda su mi u procepu!.
Sada je jasno zato se u asu percepcije osea bol, i zato tako tvrde Empedoklo i Anaksagora.

Tiranin
Tiranin (gr. tiranos, lat. tiranus) prvobitno, u starom veku: vladalac, kralj, svaki samovladar u
jednoj slobodnoj dravi (bez prekornog smisla)
koji je prevratom doao do vlasti; danas: nasilnik, muitelj, zulumar, ovek koji bezobzirno
sprovodi svoju volju.
Tako se kae za ovu re, a onda se kae da je ta re nepoznata u grkom jeziku jer joj se ne zna
znaenje niti ima etimologiju u grkom jeziku.
Zbog toga se kae da je tiranin lidijska re, ali samo kao pretpostavka a ne i tvrdnja jer se za
tvrdnju nema dokaza.
Ova pretpostavka je zanimljiva zbog toga to su u Lidiji tirani zaista bolje uspevali nego drugim
dravama. Najpoznatiji lidski tiranin je slavni i prebogati Krez.
Alkej, pesnik sa Lezba iz 7-og veka stare ere peva:
Sad opiti se treba i silom piti, jer umro je tiranin Mirsil.
Zanimljivo je da Alkej slavi smrt tiranina iz Lidije, zemlje koja Alkejevom Lezbu nije ni susedna
nego je jo dalja. Razlog tome nije istorijske nego mitoloke prirode. U ovoj nauci Lidija je zemlja
koja je pogodna za nastanak tirana, i za tiransku vlast. Da je Lidija takva moe se videti i po tome
to je Sard prestonica te drave. Sard je dobio ime po srcu, i to je znaenje njegovog imena. Ime je
dobio iz srpskog jezika jer Sard je to i srce,
srdce, serdce, kako ga Srbi zovu i kako su ga zvali. Iz srdca dolazi srdnja i ljudi se srde po srdcu. O
srcu e se posebno govoriti, a ovde e nam pomoi Heraklit da shvatimo ulogu srca u ivotu ljudi.
Teko je boriti se sa srcem, jer to god ono hoe, to kupuje po cenu svoje due.
Iz ovoga razloga uspevaju tirani u Lidiji i njenoj prestonici, Sardu. Jedan vek pre Alkeja prorok
Isaija peva:
ta? Nestade zar tirjanina? Nema vie robovanja? Slomi Gospod tap pagancima, vladaocima
palicu!
Svi stari izvori koji su pisali i opisivali tiranina, kao da su opisivali jednog i istog. Pravo je udo
koliko ti tirani lie jedan na drugog, bez obzira iz koje su zemlje i iz kojeg su vremena. Aristotel je
u Politici podrobno objasnio tiranina, pa je jo napisao uputstvo za odranje tiranide. O tiranima
on, izmeu ostalog, kae:
Ono to se deava u ekstremnim demokratijama deava se i u tiranidama. Tiranida se slui
metodama krajnje demokratije: davanje vlasti u kui enama da bi odale ta rade njihovi muevi i
davanje vee slobode robovima sa istog tog razloga. Jer ni ene ni robovi ne sklapaju zavere protiv

tirana i prirodno je da su naklonjeni i tiranidama i demokratijama zato to im je dato da ive po

svojoj volji.
Moda e neko rei da je ovu nauku pozajmio Orvel, ali je vanije rei da se dananja velianstvena
civilizacija gradi upravo po ovoj nauci. A onda e se iz toga izvui zakljuak da se ova civilizacija
gradi na filozofskim temeljima, i to bi bio dokaz da je oveanstvo na pravom putu.
A danas oveanstvo gradi svoju velianstvenu civilizaciju, ba onako kako Aristotel gore ree.
Danas se demokrate slue metodama krajnje demokratije, i daju slobodu robovima, enama i deci
da ive po svojoj volji. Ali, ako neko ne bi dao neogranienu slobodu robovima, enama i deci,
krajnje demokrate su onda prinuene da se protiv takvih slue metodom tiranide, tj. primenjivanje
nasilja. Aristotel jo kae:
Obiaj je tirana da poziva za svoj sto stranca i da se stalno drui sa njima a ne sa svojim
graanima, jer su njegovi graani za njega neprijatelji, a stranci nemaju razloga da rade protiv
njega.
Aristotel nije samo filozof, on je i prorok. On kao da odnekud viri i opisuje ono to vidi u Srbiji i
drugim dravama koje su u tranziciji. Jer u tim dravama vlast se ne drui sa narodom nego se drui
samo sa strancima.
Sve to im kau stranci za njih je zakon, i odmah prave reformu svega onoga to se strancima nije
dopalo.
Da je danas tiranida na vlasti, jasno je po onome kako filozofi opisuju tiranidu i tiranina. Za tiranina
Sokrat kae:
Svi oni koji su u svojim ambicijama dotle doterali, imaju onaj poznati zahtev tirana: trae, naime,
od naroda telesnu strau, da bi zatitnik naroda ostao nepovreen.
Telesna straa bio je zatitni znak tirana, ba kao to su danas u demokratiji vladari okrueni
telesnom straom, o kakvoj je Pisistrat mogao samo da sanja. Pisistrat je bio tiranin ali je danas
slavljen kao veliki kulturni reformator i dravnik. Moda ovi dananji sprovode te silne reforme da
bi liili na Pisistrata? Pisistrat je poseban i po tome to na vlast nije doao orujem kao to je to bio
obiaj, nego je doao batinom.
im je uzeo vlast odmah se okruio telesnom straom, ime je Atinjanima (potom i istoriarima)
dao na znanje da je tiranin.
To je bilo poznato i srpskom narodu, koji kae:
-to vei tiranin, veom se svitom okruuje.
Aristotel kae da kralj eli da bude uvar, on ima opti interes, tei za slavom, i njega uvaju
graani. Tiranin tei za uivanjem, zanima ga samo lina korist, tei za novcem i njega uvaju
najamnici. I Platon govori o tiraninu slino, tiraninu je vano zadovoljstvo, i vlada prinudom za
razliku od kralja koji vlada privolom.
Kraljevstvo (Basileja) je nastala da bi se plemii zatitili od naroda, a tiranida je nastala da bi se
narod zatitio od plemstva. Tako kazuje Aristotel i to je dragoceno svedoanstvo za istoriare. Jasno
je da tiranida nije nastala stihijom i neplanski, nego da je to osmiljeno ureenje da bi se jadni narod
zatitio od onih koji su plemenita roda. Zbog toga to je titio narod, tiranina su zvali zastupnik
naroda i negovatelj naroda.
Rim nije imao problema sa tiranima, ali se i kod njih ukazala potreba da se narod (plebs) zatiti od
plemstva (patricija).Zbog toga su Rimljani uveli novu slubu u dravi, narodne tribune.
Trbun (lat. tribus) znai: narod u politikom smislu. Ovaj narod to je to u politikom smislu, titio
je tribun. Dakle, to je tribun u Rimu to je tiranin u Heladi. Istorijske knjige ne dovode u vezu tirane

i tribune, jer su tirani bili vladari, a tribuni vie lie na neku dananju nevladinu organizaciju.
Ipak, saznajemo da je i Rim imao problema sa tribunima, zatitnicima plebsa. U prvom veku stare
ere Rim je imao grdnih problema sa samovoljom tribuna Publija Klodija Pulhera. U svakom sluaju
valjalo bi preispitati rad narodnih tribuna u Rimu.
Ono to se sada moe rei je to da je tribun dobio ime po srpskoj rei trbuh.
Tribusi su to i srpski trbusi, ime im je isto pa im je i znaenje isto.
Da je to tako postoje istorijska svedoanstva, a naroito je upeatljiv jedan dogaaj iz 495. godine .
Te godine se naljutie plebejci na patricije, napustie Rim i odo na Sveto Brdo. Senat se oduzeo od
straha da e Rim propasti, jer bez plebsa nema drave. Na sreu budueg svetskog carstva u to
vreme je iveo vrsni orator Menenije Agripa, te ga senat umoli da ode do Svetog Brda i nagovori
plebejce da se vrate u Rim.
I ode vrsni orator Menenije na Sveto Brdo, odri velianstveni govor i nagovori plebs da se vrati u
Rim. Zahvaljujui Menenijevim oratorskim sposobnostima Rim opsta i potom posta svetsko
carstvo.
Govor koji je spasio Rim od propasti valja uti:
U doba kada nije kao sada u oveku bilo sve sloeno jedno s drugim, ve kad je svaki pojedini deo
tela imao svoju volju i svoju re pobune se jednom ruke, oi, ui i drugi, protivu trbuha koji samo
sedi usred tela kao gotovan, uivajui sve to mu drugi uradi, zaradi i prui. Zavere se dakle te
otkau trbuhu svaku slubu: noge ne htedoe da hode; ruke ne htedoe da rade; usta ne htedoe da
prime to im se doda; zubi ne htedoe da vau; oi ne htedoe da gledaju a ui ne htedoe da
sluaju.
Ali dok su pobunjeni udovi hteli tako glau da ukrote trbuh, dotle i celo telo iznemoe i klonu.
Trbuh, nemajui ta da vari, oseti odista samrtne bolove ali i noge iznemogoe, ruke klonue, oi
obnevidoe i ui zagluie, te celo telo poe da malaksava i obamire. Tada se pokaza da nije ni
ukoliko beskorisna sluba trbuhova i da njega ne hrane toliko koliko on druge hrani, jer je on taj
koji iz hrane crpi snagu te alje kroz telo krv koja nam odrava ivot.
Kada su plebejci uli ovaj govor shvatili su da trbuh nije samo izelica, nego da je on pre njihov
zatitnik i da su oni delovi jednog tela, i da ne mogu jedno bez drugog. Tek posle ovoga govora
plebs je shvatio dravni sistem, a i nama je tek sada jasno zato se kod Platona tiranin naziva
negovatelj naroda. Moda je Rim ba zbog ovoga sluaja osnovao tribunsku slubu? Pojavom
narodnih tribuna plebs je dobio zatitnika, i istorija nije zabeleila slian dogaaj pobune plebsa.
to Menenije Agripa govori plebejcima to apostol Pavle pie Korinanima, i govori o telu ono to
Platon govori za dravu.
Telo nije jedan ud, nego mnogi. Ako ree noga:-Ja nisam ruka i nisam od tela,- da li zato nije od
tela? I ako ree uho:- Ja nisam oko i nisam od tela,- da li zato nije od tela? Kad bi sve telo bilo oko,
gde bi bio sluh?
Kad bi sve bilo sluh, gde bi bio miris? Ali Bog rasporedi sve ude u telu kako je on hteo. Kad bi svi
udi bili jedan ud, gde bi bilo telo? Sad su dakle mnogi udi a jedno telo. Ali oko ne moe rei ruci:Ne trba mi,- ili opet glava nogama:- Ne trebate mi-. Nego jo koji se udi tela ine da su najslabiji,
najpotrebniji su. I koji nam se ine da su najmanje asni na telu, na one udaramo najveu ast. Tako
nai manje asni udi najveu ast imaju a asni udi to ne trebaju. Bog sloi telo tako da dade
najveu ast emu nedostajae asti, da ne bude raspre u telu, nego da se udi jednako brinu jedan za
drugoga; i ako trpi jedan ud, s njim trpe svi udi, a ako li je jedan ud aen, s njim se raduju svi

udi.
Ovo telo o kojem se govori kod Rimljana i helenskih filozofa je drava, a kod apostola Pavla je
hram Boji. A taj hram se nalazi u oveku, i to Pavle naglaava. A da li e to telo biti hram Boji
ili sedite bluda i razvrata, zavisi od nosioca tog tela, od oveka. Tako je i sa dravom, da li e
drava imati kraljevstvo ili tiraniju zavisi od dravnog uredjenja.
Jedan nepoznati starovremeni pisac kazuje za tiranidu:
I tiranida, to veliko i poznato zlo, ne nastaje iz neega drugog nego iz bezakonja. Neki ljudi koji
pravilno ne zakljuuju misle da se tiranin raa iz neega drugog i da ljudi gube slobodu ne zbog
svojih vlastitih uzroka, nego savladani od tiranina koji je stupio na vlast. Ti ne prosuuju pravilno.
Ko god, naime, misli da kralj i tiranin nastaju iz neega drugog, a ne iz bezakonja i lakomosti, glup
je. Kada to dvoje, zakon i pravda, napuste ljude, tada ve pree na jednoga njihov nadzor i zatita.
Tirani se ne raaju tako to odnekud dou pa vladaju, nego kada tiranin savlada ljude onda stupa na
vlast. A ljudi gube slobodu iskljuivo zbog svojih vlastitih uzroka, i zato to ne prosuuju
pravilno. Kada ljudi tako ine, onda tiranin nastaje iz bezakonja i lakomosti. A tako govori i
Platonov Sokrat, na malo uvije nain:
-A je li tiranska drava bogata ili siromana?
-Siromana je.
-Tako e i tiranska dua uvek biti siromana i nezadovoljna.
Srpske narodne poslovice kau:
-Siromatvo vazda gladno.
-Siromaka torba nikad puna.
-Koja je batina najtea? Prosjaka.
Takvo je siromatvo u ovoj nauci i kod srpskog naroda i kod Sokrata.
Siromaka batina je najtea, a Pisistrat je batinom uzeo vlast. Pisistratova stranka se zvala brani i
dijakriji, i za njih se kae da su bili materijalno propali i neistog porekla. Onaj koji je materijalno
propao taj je siromaan; Pisistrat je takav i on je batinom uzeo vlast; prosjaka batina je najtea. U
srpskom narodu obrati znai: osiromaiti; oloati, postati lo, a Pisistrat je predvodio stranku
brana.
Sada se lake moe videti veza izmeu tirana koji su siromani i nezasiti, i tribusa za koje kaemo
da su trbusi, jer su trbusi nezasiti.
Tiranska dua je uvek siromana, to u jeziku mita znai da je pohlepna i nezasita. O ovakvim
tiranima mi itamo u filozofskim i istorijskim knjigama staroga doba, tiranima koji se nalaze u
ljudima. Sokrat e njega jo poblie objasniti u Dravi:
-Zar narod ne daje prvenstvo jednome kao svome zastupniku i zar ovoga ne hrani dobro i ne
uzdie ga?
-Naravno da to radi.
-Onda je jasno rekoh da e, ako doe do tiranide, tiranin ponii iz toga sloja koji zastupa narod,
a ne iz nekog drugog, zar ne?

-Sasvim je jasno.
-A kako se taj zastupnik naroda pretvara u tiranina? Zar to, oigledno, ne biva tako da on uini ono
to nam pripoveda pria o hramu Zevsa Likejskog u Arkadiji?
-Kakva je to pria?
-Takva da onaj ko okusi od ljudske utrobe pomeane sa utrobom ostalih rtava mora, toboe, postati
vuk. Zar nisi uo za tu priu?
-Jesam, bogami.
-Pa zar sa tim zastupnikom naroda ne biva isto kad gleda svoje odane ljude, kad se ne ustee ni od
krvi svojih sugraana, nego ih nepravedno okrivljuje; kad ih, kako je to ve obiaj, vodi na sudove i
ubija ih; kad oveku oduzima ivot; kad jezikom i bezbonim ustima pije krv svoga roaka; kad
graane tera u izgnanstvo i ubija ih, a pri tom govori o ukidanju dugova i o podeli zemlje; zar za
takvog oveka ne postoji neka potreba ili nekakva sudbina da posle toga ili pogine od ruku svojih
neprijatelja, ili postane tiranin i od oveka postane vuk?
To se pripoveda o hramu Zevsa Likejskog, pripoveda se da od oveka postane tiranin, odnosno vuk.
Ne pripoveda se to o nekom drugom hramu nego o hramu Zevsa Likejskog, jer je to hram Zevsa
Vuijeg. Jer lik u ovom jeziku znai: vuk, i zato se o tom hramu pripoveda da od oveka postaje
tiranin, tj. vuk.
Takav je tiranin, a to ga Sokrat poredi sa vukom to je stoga to su oni isto. to je tiranin u filozofiji
i istoriji, to je vuk u narodnoj knievnosti i u obiajima. I tiranin i vuk predstavljaju nezasitost i
halapljivost u oveku. Taj tiranin jezikom i bezbonim ustima pije krv i tiranie jadni narod.
Vuk na ovcu svoje pravo ima
ka tirjanin na slaba ovjeka;
al tirjanstvu stati nogom za vrat,
dovesti ga k poznaniju prava,
to je ljudska dunost najsvetija!
Tako kazuje Njego, i kazuje isto ono to nam kazuju antiki filozofi.
Sve je isto jer govore istu nauku, i govore istim jezikom mita.
Srpskom narodu su tirani dobro poznati, i narod ih je dobro prouio, pa kae:
-Samo tiranin misli da je pokornost vrlina.
-Za tiranina su poslunici najbolji podanici.
-Tirjanstvo je zloupotreba slobode.
-Predrasude i poroci utiru put tiraniji.
Tiranin je takav jer ne moe biti drukiji, da je drukiji ne bi se zvao tim imenom. Tiranin je onaj
ovek koji je iz grada Tira iz Fenikije. Tir je u sta-ro doba bio ostrvo, ali ga je Aleksandar
Makedonski preobratio u poluostrvo spojivi ga sa kopnom. Tako danas nauka zna, ali to nema veze
sa naukom. Preobraenje Tira iz ostrva u poluostrvo je sasvim druge prirode. Tir je mesto gde
uspevaju tirani i zato mu je ime takvo, a ime mu je iz srpskog jezika.

Tir ili ter u srpskom jeziku znai: nagon, elja, udnja, a to je osobina po kojoj se tiranin
prepoznaje.
- Od prvog tira, dobroga sina!
Tako se estitalo mladencima posle venanja, bez ustruavanja. Vuk Karadi pie da je tako i
svetenik estitao mladencima. Kada domaim ivotinjama doe nagon za potomstvom, onda se
kae da se one teraju ili gone. To je taj tir ili ter po kojem je tiranin dobio ime, i taj tir ini
tiranina takvim kakvim ga filozofi i istoriari i pesnici opisuju.
Narod srpski sudsku raspru zove teranka, zato to se ljudi teraju i gone po sudu, ba kao to
se enke domaih ivotinja teraju i gone kada im doe da zanu. Oni se teraju sve dok ne
isteraju to to teraju.
Da je tiranin dobio ime od srpskog tira, od udnje, kazuje i Sokrat:
I zar se Eros nastavih ja ne naziva zato ve odavno tiraninom?
To je taj tiranin to se kroz istoriju provlai vekovima. A rei e nam Sokrat i kakva je to telesna
straa kojom se tirani okruuju, i ko je taj tako izvikani tiranin:
Zar nee ovek, proganjan aokama svih moguih strasti, a naroito Erosom, koji ostale strasti dri
oko sebe kao telesnu strau, traiti onoga ko neto ima i od koga bi mogao neto oteti bilo prevarom
ili silom?
-Ima pravo, tako je.
-On e morati da grabi odasvud, inae e ga pritisnuti veliki bolovi i tegobe.
Nemaju tirani druge telesne strae do ove o kojoj govori Sokrat. A telesna straa o kojoj govore
istoriari i filozofi ne postoji u starim knjigama, nego su za takvu strau oni saznali u koli.
A ta e biti kad takav ovek ostane bez oeve i majine imovine, a u njemu je ve skupljen itav
roj naslada? Nee li on prvo pokuati da probije zid neke kue, ili da ukrade kaput nekog zakasnelog prolaznika, a zatim da opljaka hram? I
dok tako bude postupao, dotle e strasti koje su se tek bile oslobodile i koje se kao telesna straa
nalaze oko Erosa, strasti dakle, koje su se ranije u vreme kada je jo bio u granicam zakona i pod
okriljem oca i dok je jo bio demokratski ovek savladati stara shvatanja o dobrom i sramotnom
koja je jo od detinjstva imao, i koja su smatrana pravednim. I tada, kad Eros postane njegov
tiranin, on e stalno i u budnom stanju biti ono to je nekad bio samo u snu, i nee se ustruavati ni
od kakvog nedela, nego e Eros, koji u anarhiji i u neredu ivi u njemu kao tiranin, poto on
zapoveda, voditi nesrenika koji ga u sebi nosi kao to tiranin vodi dravu, naterae na svaki podvig
koji e biti od kotisti njemu i njegovoj pratnji, onoj pratnji strasti koje su jednim delom roene u
njemu samome, i koje su se, zbog njegovog naina ivota, same oslobodile okova i raspojasale. Zar
ivot takvog oveka nije takav?
-Jeste, takav je.
-Ako sad, u dravi ima malo takvih ljudi i ako je veina ostala razumna, onda oni odlaze iz drave
da postanu telesna straa kakvom drugom tiraninu, ili ako gde besni rat postaju najamnici, a ako su
mirna i tiha vremena, onda ostaju u dravi i ine mnogobrojna mala zla.
Ovo valja jo jednom i polako proitati, jer se ovde objanjava i tiranin i telesna straa, i jo nam se
ree da je od demokratije do tiranide samo jedan korak. I to se ne kazuje samo jednom, to se vie
puta kazuje.

Kada je kralj Solomon gradio svoj dom pozvao je majstore iz Tira.

Kralj Solomon pozva iz Tira Hirama sina jedne udovice iz plemena Neftalimova, a otac mu bee iz
Tira, koji izraivae stvari od bakra. Hiram bee vrlo vet i razuman i znae izraivati svaku stvar
od bakra. On doe kralju Solomonu i izradi mu sve radove.
Takvog majstora Solomon nije imao niti bilo ko drugi, takav majstor postoji samo u Tiru. Tako su
stajale stvari kada je bila u pitanju umetnost stvaranja bakrom. Poznato je da je bakar Afroditin
(Venerin) metal, a ta gospa je boginja ljubavi. Izgleda udno da je bakar elemenat boginje ljubavi
jer bi se pre oekivalo da je to zlato, ali kada se poblie upozna ta boginja onda nee biti udno.
Bakar u mitu oznaava ulnost, a o boginji ljubavi se kazuje kao o boginji strasti.
-Svirepa majka strasti naziva je pesnik Horacije, a kada je Hefest stvorio Pandoru bogovi je
obdarie raznim darovima, pa i Afrodita:
Zlatna joj Afrodita ljupkou da optoi glavu udnjom nezasitom i razornim brigama tekim.
Svi bogovi daruju svoja svojstva, pa tako i Afrodita darova Pandoru nezasitom udnjom. A to
svojstvo je oznaeno metalom bakrom, i zbog toga je Solomon za bakrene radove pozvao majstora
iz Tira.
Ba zbog toga tirani uspevaju u Tiru i po Tiru dobie ime, i zbog toga se tirani okruuju telesnom
straom. A za tu telesnu strau filozofi nam rekoe da je strast.
Sva stara knjievnost kazuje nauku i istu nauku, i jednim istim jezikom mita. Sve je to ovek mogao
razumeti, ali mu tirani ne dadoe.
Hajde da sad jednom reju obuhvatimo toga najgoreg oveka: to je onaj koji je u budnom stanju
onakav kakvim smo ga mi opisali da je samo u snu.
To je taj tiranin, i njega e Sokrat imenovati za najnesrenijeg oveka.
Onaj ko je sklon tiranidi, ali ne proivi ivot obinog graanina, nego mu je nesrea dosudila da
bude tiranin.
Ovo bi svakom razumnom bilo dovoljno da se kloni vlasti, jer rizikuje da bude najnesreniji ovek.
Iako nije u stanju da vlada ni samim sobom,on pokuava da vlada drugima, pa lii na bolesnika
koji, umesto da sedi kod kue, mora svoj ivot da provodi u borbi i takmienju sa atletama.
Aristonov sin proglasio je za najsrenijeg oveka onoga koji je najbolji i najpravedniji, a to je onaj
koji je najblii kraljevskom ureenju i koji vlada nad samim sobom; najgori i najnepravedniji je u
isto vreme i najnesreniji, a to je onaj koji najvie odgovara tiranskom ureenju drave i koji je
najsavreniji tiranin nad samim sobom i nad dravom.
Najgori i najnepravedniji i najnesreniji ovek je najsavreniji tiranin nad samim sobom. Taj
nesretnik ne moe da vlada ni sam sobom a hoe da ureuje svet, i vlada nad narodom. I nema u
staroj knjievnosti drugog tiranina do tiranina nad samim sobom.
To je za Sokrata najnesreniji ovek. Dakle, najnesrenijeg oveka treba traiti meu politiarima.
Hoemo li se onda uditi to svi neredi i nesree potiu od politiara?
A bio sam jednom i kod pesnika Sofokla kad ga je neko pitao: -O Sofokle, kako se ti odnosi
prema ljubavi? Jesi li jo sposoban da opti sa enom?- On mu je odgovorio: -uti, ovee, srean
sam to sam umakao besnom i svirepom tiraninu.
Da li je sada jasnije ko je tiranin u staroj knjievnosti?
Zato srpski narod koulju za spavanje naziva tiranka. Valjda nije potrebno objanjavati zato se
tako zove koulja za spavanje?

A trebalo bi da je jasno da je ta grka ili lidijska re kojoj je poreklo i etimologija nepoznata, srpska
re kao i veina neobjanjivih rei u staroj knjievnosti.
Aj, lele, moja planino,
mlogo sam tobom etao,
s devojkom ovce uvao.
Danas ju majka ne dade
da ije tanke tiranke.
Tiranke su tanke i nije to sluajno reeno, jer tanko i tanano znai neno, oseajno.
Koulja je odea koja je najblia koi, a koa u ovoj nauci predstavlja ulo dodira, a dodir je isto
to i oseaj. Kada oveka neto dira on prema tome ima oseanje, a kada ga ne dira on prema
tome nita ne osea. Zbog toga u jeziku mita koulja znai oseanje, i zbog toga su koulje tanke i
tanane.
Oj devojko u koulji tankoj!
Da li mi te rastaviti s majkom!
Jali s majkom, jal s kouljom tankom;
Volju s majkom, neg kouljom tankom.
O koulji se govori na posebnom mestu, a ovde emo govoriti jo malo o tiranima.
Sada kada se zna kakva je koulja tiranka lake je razumeti Aristotela kada govori o tiranidi,
metodi krajnje demokratije. A ta metoda enama daje vlast i oslobaa robove, i dato im je da ive
po svojoj volji.
Didona je pobegla iz Tira od tiranina, svog roenog brata i neprijatelja.
Didona je pobegla iz Tira u Afriku i tamo izgradila slavnu Kartaginu, gde je doekala Eneju koji je
pobegao iz razorene Troje.
Didonin brat tiranin iz Tira koji je iz pohlepe za bogatstvom ubio njenog mua, i ako je i sam bio
bogat,zvao se Pigmalion.

Pigmalion
Jedan drugi Pigmalion bio je kralj na Kipru. Pigmalion jeste bio kralj, ali je slavu stekao po tome
to je bio umetnik, kipar. Pigmalion je od slonovae izvajao enu svoga sna, kojoj je Afrodita
udahnula ivot i tako zaista postala Pigmalionova ena. Pigmalionovo ime u mitu ima znaenje
rukotvorac, i jasno je zato su ga tako zvali.
Pigmalion je bio veliki umetnik kipar, ali to ne treba da udi kada se zna da je on kralj Kipra. Biti sa
Kipra i biti kipar, to se samo po sebi razume, kao to se samo po sebi razume da je tiranin iz Tira. U
doba neznanja bilo je pravilo da imena neto kazuju, a danas toga nema.
Pigmalion je dobio ime od srpske rei pimoljak. Pimoljak je sitno, maleno, nedoraslo stvorenje
koje se gradi veim i vanijim nego je. Takvo stvorenje ako je muko zove se pimoljak, a ako je
ensko onda je piica.
Kradljivca pilia, a to je najee kobac, narod zove piuljina. Narod ga zove piuljina je krade
piice, tj. pilie, sitne.

Iz pria o dvojici Pigmaliona ne moe se zakljuiti da im je ime od srpskog pimoljka, ali je ipak
tako. Jedan Pigmalion je tiranin a drugi je umetnik. Stari od palca je bio tiranin a on mnogo lii
na sofistu koji je umetnik. Stari od palca je tiranisao jezikom jer je sam jezik, a sofista stvara
jezikom (reima). Tako je i kipar Pigmalion stvorio enu svojih snova, reima. Ako se za
Pigmaliona ne kae da je sitan, kae se za Pigmeje.
PIGMEJI su narod patuljaka i zvali su ih Palii. Pigmeje su zvali Palii,a kae se da im je ime od
grke rei pigme, to znai aka.
Pigmeji su bili u venoj svai i ratu sa dralovima na obalama Okeana, a Okean bog voda jae na
dralu. Jahanje Okeana na dralu i rat Pigmeja sa dralovima, moe se razumeti tek kada se zna da
dral u jaziku mita znai glas. dral je glas, takvo mu je znaenje i u mitu i kod filozofa, i u
srpskog naroda i u Indiji, jer postoji samo jedan mit.
Dakle, Pigmeji su u venom ratu sa glasom i to ih dovodi u vezu sa stariem za koga smo videli da
je jezik. Pigmejci su Palii, a stari je veliine palca. Pigmejci su dobili ime po aki, a stari je
velik koliko i pedalj.
I ako prie o Pigmejcima i Pigmalionima nemaju nita zajedniko, njima je zajedniko poreklo
imena. Ime im je od srpske rei pimoljak, i u njihovom sluaju odnosi se na jezik. Jezik ini
vezu izmeu Pigmaliona i Pigmejaca, i jezik je taj mitski ratnik, tiranin i umetnik.

Biskup i prezbiter
Prezbiter (gr. presbiteros stariji, najstariji) u najstarijoj hrianskoj crkvi crkveni slubenik
svetovnjak.
Prezbit ( gr. presbis ) znai: onaj koji daleko vodi, dalekovid ovek.
Presbites znai: starac.
Dakle, grka re presbis znai: onaj koji daleko vidi, a re presbites znai: starac. Ove dve
grke rei su iste, pa bi se moglo zakljuiti da starci daleko vide. Takav zakljuak je izveo i srpski
narod, koji kae:
-Starci bolje na daleko vide.
Presbites je starac ne zato to je to znaenje te rei, nego zato to je on uitelj, a u ovoj nauci
znanje se nalazi kod starih. Zbog toga je u doba neznanja bio obiaj da svaka drava ima vee
staraca koji su savetovali vladara, ali toga danas nema jer su danas dravnici edukovani pa im
pametni saveti nisu potrebni.
Za Helene nam nauka kae da su bili udni ljudi, ali da su bili genijalni i da su stvorili Zapadnu
civilizaciju. Za Srbe nam nauka kae da su neuki oduvek bili, i takvi ostali do dananjih dana. Dok
je Zapad batinio helensku kulturu i filozofiju, Srbi su ostali istrajni u svojoj neukosti i prostoti.
Ovakvu su nauku doneli prvi srpski kolarci koji izuie tuinske kole, i koji se vratie u svoj
narod da ga edukuju i prikljue zajednici edukovanih naroda. Ali to im nije polazilo za rukom,
edukacija je tako sporo tekla da su se edukovani stideli svoga prostoga i needukovanog naroda.
Zbog toga su se edukovani zarekli da e uiniti sve da neprosvei narod prosvete.
Prosveta i samo prosveta moe narod izvui iz varvarskog blata, govorili su prosveeni. I zaista, mi
danas vidimo da su napori urodili plodom, jer danas su Srbi edukovani i prosveeni. Dodue nisu
svi, ali jeste veina i danas se moe rei mirne due da su Srbi po edukaciji ravnopravni lan
Zapadne edukovane zajednice. To to ta zajednica i dalje nije zadovoljna srpskom edukacijom, to
nije u redu. Toliko napora uiniti i tolike reforme sprovesti, i doiveti takvu bednu ocenu, to nije u
redu.
Apostol Petar u Prvoj Petrovoj poslanici pie:

Prezbitere koji su meu vama molim, ja koji sam prezbiter i svjedok Hristovih stradanja, i
zajedniar u slavi koja e se otkriti:
uvajte stado Boije, koje vam je povjereno, i nadgledajte ga, ne prinudno, nego dobrovoljno, i po
Bogu, ne zbog neasnog dobitka, nego od srca.
Niti kao da gospodarite nasljedstvom Boijim; nego budite ugled stadu:
I kad se javi Arhipastir, primiete vijenac slave koji ne vene.
Petar se obraa prezbiterima tako da je jasno da su oni uitelji i vaspitai, to oni i jesu. Prezbiteri
su bili svetenici to je poznato, a srpski svetenici su bili uitelji narodni. Tako je bilo sve do
dolaska edukovanog svetenstva koje se iskljuivo bavi simbolinim obredima. Nekada je seoska
crkva bila kola, a selo koje nije imalo crkvu uilo je ispod najstarijeg drveta u selu. Zbog toga i
danas se seoska slava slavi kod crkve, a ako nje nema onda kod kole. Ako je to malo seoce i nema
kolu, slavi se ispod najstarijeg drveta u selu.
Da su srpski popovi bili uitelji to je poznato, a uitelji su prosvetari, jer prosveuju narod.
Onaj koji prosveuje zove se prosvetar, a takav je prezbiter. Ne samo da je takav, nego je prezbiter i
po imenu prosvetar. Da nije srpske prosvete ne bi bilo ni grkog presbita. A kada nauka kae da
je prezbiter grka re, ona misli na onaj jezik na kojem su pisane stare knjige. A taj jezik nije
grki nego mrtvi jezik, kolski jezik. A svim kolskim jezicima srpski jezik je osnova.
Danas u svetu gotovo da nema prezbitera, ali srpska drava i dalje ima prosvetu ali samo kao ime,
jer danas nema ni prosvete ni obrazovanja, postoji samo edukacija. A to je ba ono to se od oveka
trai: prosveta i obrazovanje su davno prevazieni, samo edukacija moe oveka uvesti u
budunost.
I Katolika crkva danas ima prezbitere koji su nekada simbolino predsavljali stvarne ljudske
uitelje, ali to oni danas ne znaju pa misle da su pravi prezbiteri. Oni su od simbola nainili sebi
veru, pa ono to itaju u simbolima bukvalno razumevaju.
Zato oni danas tvrde da biskupi sa prezbiterima imaju zadatak da javljaju jevanelje. Oni su glasnici
vere koji dovode Hristu nove uenike, i oni su autentini uitelji.
Tako biva kada se pobrkaju san i stvarnost.
Iz ove zablude izila je nauka i vera da je Rimski biskup vrhovni pastir i uitelj svih vernika, i da je
nepogreiv kao to je nepogreiv i biskupski zbor. A tu nepogreivost im je dao sam Hrist, i obdario
ih nepogreivom harizmom u pitanju vere i morala.
Pred ovakvom naukom oveku preostaje samo da zanemi.
Biskupi i prezbiteri su u Rimskoj crkvi Uitelji sa velikim u i oni su ivo crkveno Uiteljstvo.
Ali oni nisu gospodari Batine nego kao uzor stadu, ba kao to ree Petar u svojoj poslanici.
Dakle, utvreno je da su prezbiteri uitelji, ali jasno je da je uitelj i biskup i biskupski zbor.
Rimski biskup je vrhovni pastir i uitelj svih vernika, a to je papa.
A otkud mu ime, i kakvo znaenje ima ime biskup?
To nam ni sam nepogreivi biskup nee znati kazati.
Rimski biskupi i pravoslavni episkopi imaju isto znaenje i imena su im nastala od iste rei, od
srpske rei biskati.
A biskati ne znai nita drugo do trebiti vake, gnjide i drugu gamad na glavi. Takvo je simbolino
znaenje, a stvarno se ta gamad trebi u glavi.
A taj posao su u staroj knjievnosti radili mnogi bogovi, mudraci, filozofi i mnogi mitski junaci.To
su radili i jo uvek rade Isus, Jovan, Sokrat i mnogi drugi.

I Sokrat je biskao i trebio gamad ali on nije iz hrianske knjievnosti pa ga nisu zvali biskup ili
prezbiter. Sokrat je zaista bio nepogreiv u biskanju i ienju misli, jer se njemu javljao nekakav
glas i kazivao mu ta ne valja u mislima i ta treba oistiti.
Dakle i Sokrat je bio biskup i nepogreiv, ali dananji biskupi i episkopi ni malo ne lie na Sokrata.
-Ne gleda svoje vake da trebi, no brine kako e svet da ureuje.
Tako kazuje srpski narod, i jasno je o kakvim je vakama re.
Biskanje je bilo vano u narodnom verovanju jer se biskanjem ovek isti i zato se biskanje esto
javlja u narodnoj knjievnosti. Najee to ini neka devojka koja biska, biti, ili piska glavu adaje,
zmaja ili nekakve mone babe.
Biskupi danas ne znaju otkuda im ime i ta ono znai, i koga oni predstavljaju. Oni danas ne rade
biskupski posao, nego se bave ideologijom i politikom.
Posao uitelja nekada nije bio da ueniku napuni glavu kojeime, a danas je tako. Posao uitelja je
da vaspitava i da naui uenika da pravilno razumeva, da pravilno i isto misli a ne da mu se
namee gomila gradiva koje se mora prei.
Oni ne znaju, oni su u zabludi, a ipak tvrde da su nepogreivi. Smatrati oveka nepogreivim moe
samo neko ko je u veoma, u veoma tekoj zabludi. A takvih je danas prepun ovaj krasni svet.

O mitu
Mitologija je naziv za mnogoboake religije, uenje o bogovima i herojima, naroito starog veka.
Mit je bajka, pripovetka o dogaajima iz ivota natprirodnih i boanskih bia.
O mitu i mitologiji mnogo ima napisanog jer su mnogi imali potrebu da neto kau. Mitologija je
jedna od najomiljenijih nauka kod ljudi, a naroito kod dece. Mit je neiscrpna i omiljena tema
filmske umetnosti na radost dece, velikih oboavalaca mita.Negde sam proitao da se
intelektualcem ne moe nazvati onaj koji ne poznaje mitologiju, bar u osnovi. Moda je to razlog
to su mnogi imali ta da kau o mitu i mitologiji. A govori se svata.
-Mit je od grke rei mitos, koja oznaava re u smislu konane izjave. Njeno posebno znaenje
javlja se kada se uporedi sa grkom rei logos, koja znai re u smislu istine koja se moe dokazati
i potvrditi.-Re mit ima homerovsko poreklo u znaenju poredak stvari,sreena pria.-Osnovni smisao mitova svodi se na tenju drevnih naroda da olakaju svoj teki ivot, a u osnovi
mita je uvek istinit dogaaj.To moe biti pronalazak vatre, vinove loze, grnarije i slino.-Drevni grki mit simbol je prvih mislilaca reenih da se ne plae vatre i ponu da tragaju za
nainima njene primene-uinivi prvi divovski korak.-Mitovi su ono prvobitno narodno prianje, ili proizvodi narodnih fantazija koji u sebi sadre
uzrono objanjenje prirodnih pojava i ljudskog ivota pomou naivnog uobliavanja.-Mit je jedan od prvih naina ispoljavanja ljudske inteligencije. Prve izmatane prie nadahnute su
prizorima ije znaenje ovek nije mogao da shvati, ali je ipak eleo da ih rastumai kako bi
savladao strah, a najee kako bi opravdao svoje bojazni.
-Nemojmo se smekati dok itamo te izmiljotine, koje nam danas izgledaju detinjaste i udne;
posmatrajmo ih s blagonaklonou koju dugujemo prvim trzajima jedne misli koja se trai i, mada i
dalje delimino sputane, pokuava da svoja najdublja oseanja pretoi u jezik.Sve su ovo rei onih koji su imali potrebu da ljudima kau ta je to mit. Nebitna su imena onih koji
su to kazivali, ali postoje uenjaci ija je imena potrebno kazati jer se njihova imena posebno cene u

nauci.
Karl Gustav Jung, slavni psihijatar i Frojdov uenik i saradnik,kae:
Mit je nevoljno pripovedanje nesvesnih psihikih radnji. A za mitologiju kae da je sve to je
oveku potrebno u pozitivnom ili negativnom smislu, a postoji kao mitska slika pored njegovog
svesnog (bia).
Dems Frejzer, najznaajniji istraiva mita ,kae:
Pod mitom se podrazumeva netano objanjenje fenomena, bilo ljudskog ivota bilo spoljne
prirode. Ova objanjenja potiu iz elje da se objasne stvari koje,u razvijenijem stupnju kulture,
tumae filozofija i nauka.
Poto su zasnovana na nepoznavanju i nerazumevanju, ova objanjenja su netana, jer da su istina
ne bi bila mit.
Mnogo se pisalo i mnogi su pisali o mitu i svi su jednoglasni u tome daje mit proizvod primitivnog i
neukog oveka. U doba kada je stvarao mitove, ovek nije poznavao uzroke i pravu prirodu monih
prirodnih sila oko sebe. Poto nije imao znanje ovek je prepustio svojoj mati da objasni tepojave,
i tako je nastao mit. Mit je meavina fantazije, bajke i stvarnog ivota na proizvoljan nain.
Danas su svi mitolozi jednomiljenici, ali u 19.veku nije bilo tako, tada je bilo i drukijeg miljenja.
Postojalo je uenje da je mit alegorija iza koje se skrivaju moralne poruke i znanje. Takvog uenja
danas nema, jer po zakonu evolucije opstaju samo najjai.
U jednoj podebeloj knjizi zvunog imena se kae da antiki mitovi pripadaju zori ljudskog uma, a
mi danas ivimo u danu tog istog, pa kae:
Imajui to u vidu, ne preostaje nam druga mogunost do stanovite da mitologija ve nosi u sebi
prafilozofiju,pranauku i praznanost, istinski oblik umetnikog stvaranja, bez bolnog stida
pred svojom nepotpunou, pred neznanjem i mrakom neotkrivenih predela carstva duha, u ijem
krajoliku smo tako poodmakli, ali se gubimo u stravinom beskraju mogunosti koje stoje pred
buduim naratajima.
Dakle ipak neto ima u tim mitovima, nekakva praklica koja je donela zoru ljudskoga uma. Ali ovde
je vanije miljenje o svom vremenu, danu ljudskog uma. Danas je ovek tako mnogo odmakao u
otkrivanju predela carstva duha, da ga spopada uas od budunost.
Primitivnog i neukog oveka uasavala je sadanjost, a dananjeg oveka uasava budunost. Iz
ove nauke se moe zakljuiti da je primitivan ovek sam trpio uas, a da ovek znanja uas ostavlja
potomcima.
U stvari, uas je i danas prisutan, ali ga ovek od svog silnog znanja ne primeuje. Zato e ga osetiti
potomstvo ove edukovane i velianstvene civilizacije.
Da li je mit zaista praznoverica neukih ili on kazuje neto, kako su neki nekada uili i koji danas ne
postoje?
Danas se zna da je mit iskrivljeno tumaenje prirodnih pojava, nadograena matom neukog
oveka. Mit je stvorio neuki ovek i on mu je takvo ime dao.
E,sada, kako je mogui izvui takvu nauku o mitu kada ti isti koji su stvarali mit, o njemu drukije
govore.
Platon u Dravi kae da su dozvoljene dve lai: fenianska la i mit. I kae Platon da je mit
kazivanje istine lanim reima. A u Teetetu se razgovara o Protagorinom mitu, a nije re o
bogovima nego o Protagorinom uenju o percepciji.
Rod percipiranog raa se u isto vreme sa svakom pojedinom percepcijom. Tako se na primer s
mnogim percepcijama vida raaju u isto vreme svakojake boje, a tako i sa sluhom svakojaki tonovi
i s drugim percepcijama raa se drugo u srodnoj vezi to se moe percipirati. ta nam dakle,

Teetete, eli kazati ovaj mit u odnosu na ono prije? Razumije li?
-Ne osobito mnogo.
-No pripazi da li taj mit na neki nain dolazi do kraja. On nam naime eli kazati da se sve te stvari,
kao to smo govorili, kreu, a u njihovu kretanju postoji brzina i sporost.
Dakle ovaj mit govori istu nauku, ni traga od paganskih bogova. A kada je u ovom razgovoru
Sokrat dokazao Teetetu da Protagorina nauka nije dobra, onda je rekao: Tako je propao Protagorin
mit.
Po Platonovom kazivanju o mitu, mit se nikako ne bi mogao tumaiti kako se danas tumai. Rei e
se da je mit stariji od Platona i da njegovo tumaenje ne mora da znai da je ispravno. Ali nije
Platon jedini koji tako govori, mnogi stari pisci govore o mitu slino Platonu.
Mnogi su jo u staro doba objanjavali mit kao alegoriju, kao nekakvu istinu koja se krije iza
prividne prie.To ipak nije uticalo na utvrenu nauku da je mit matarija neukih.
Aristotel u Metafizici kae:
Smatra se da onaj koji postavlja pitanja i koji se udi ne zna (zato je ljubitelj mita filozof na neki
nain, jer mit se sastoji od udesnog), tako da je oigledno to da su ljudi, ako su zaista poeli da
filozofiraju radi toga da bi pobegli od neznanja, razumevanje traili zbog spoznaje a ne radi neke
koristi.
ta nam Aristotel ree? Ljubitelj mita je filozof, a filozof eli da pobegne od neznanja. Ovaj
Aristotelov ljubitelj mita uopte ne lii na dananjeg mitologa. elja dananjeg ljubitelja mita je, da
narod zna da je mit mata i zabluda neukih. Aristotel ree da se mit sastoji od udesnog, a iza
udesnog sledi pitanje i tako se stie do znanja. Drugim reima, mit postavlja pitanje, a ljubitelj
mita nalazi odgovore, jer se mit ne ita bukvalno.
Stara kola za mit kazuje jedno, a novokolarci sasvim drugo, a na ijoj je strani znanje opte je
poznato. Kau uenjaci da je Kritija, jo u 5.veku stare ere, razobliio religiju i mit kao obinu la.
To bi znailo da je i u staro vreme bilo ljudi od znanja.
Da vidimo kako to Kritija razobliava religiju i mit:
ovekov ivot bee nekad bez reda,
ko ivot zveri: samo sila vladae;
nit bee nagrade za ljude estite
nit kazna ikakva zloinca stizae.
.Tada, mislim, nekakva
mudrinom obdarena glava uvide
da izmisliti treba strah od bogova
na uas onima to tajno snuju greh
il delom ili reju ili mislima.
Taj, dakle, ovim reima boga uvede:
-Postoji bie koje ivi veito
i umom uje,posmatra i razmilja
i, osim toga, boanske je prirode,
te svaku re to ljudi kau je
a svako ljudsko delo moe videti.

.Takve glase rasturi

u ljude i naslee stvori uenje
kad velom lanih rei zavi istinu.
Dakle, nekada je vladao nered kao u zverinjaku,a onda je mudra glava izmislila strah od bogova.
Bogove nije izmislila lukava glava,nego mudra. To boanstvo sve vidi i sve uje, njemu se ni misli
ne mogu sakriti. Zanimljivo je da je Bog dananjih vernika isti kao ovaj kojeg Kritija razoblii.
Poslednji stih nam kazuje u kakvoj su zabludi uenjaci:
kad velom lanih rei zavi istinu.
Ona mudra glava je lanim reima rekla istinu. Ba tako Platon objanjava mit: mit je istina koja se
kazuje lanim reima.
Mit nije la, mit kazuje istinu. Mit nije praznoverica neznalica, nego mit kazuje istinitu nauku
posebnim jezikom, jezikom mita.
Taj jezik mita Kritija gore nazva velom lanih rei. Prema tome, Kritija nikoga nije razobliio,
nego su se razobliili oni koji tako tumae Kritijine rei i mit.
Postoje ljudi koji su ubeeni da stare knjige nose neke ifrovane poruke i kazuju neko tajno znanje,
pa su pokuavali kompjuterom razbiti tu ifru. Zasad im to nije uspelo, ali veru nisu izgubili, i
nastavljaju sa razbijanjem ifre.
ovek se pita, kakav je to jezik kada ga uenjaci iz doba znanja nisu mogli prepoznati? To e nam
rei neko kome se mora verovati.
Sve ovo u poreenjima ree Isus narodu, a bez poreenja nita mu ne govorae, da se zbude to je
javljeno preko proroka:
-Poreenjma u usta svoja otvoriti,
objaviu stvari od postanja sveta skrivene.-
I objavio je ba kako je obeao, ali mu je to zalud bilo, jer mu nauka nije ula u kolsko gradivo.
Uenjaci ne mogu znati ono to nisu u koli uili, a nije ih zanimalo da sami to spoznaju. Kada
nekog istina ne zanima on je nee ni nai, makar se ceo ivot bavio naukom.
Uima svojim ete uti i neete razumeti, gledaete oima svojim i neete videti. Jer je srce ovom
narodu otvrdlo, i ui je svoje zatisnuo, i oi je svoje zatvorio, od straha da svojim oima ne vidi i da
svojim uima ne uje, i ne obrati se, pa da ga iscelim.
Ovo nam ree Isus, a isto tako govori i Sokrat: strah i umiljeno znanje ne daju oveku da vidi
istinu. To to Isus i Sokrat imaju istu nauku je razumljivo, jer oni govore istu nauku i istim jezikom
simbola.
Jezikom mita su pisali svi stari pisci, i nema na svetu knjievnosti mimo ove. Svi su pisali jezikom
mita, i svi su pisali nauku. A to je nauka o oveku.
Zato su pisali jezikom mita, a ne obinim jezikom, objanjavali su i filozofi, i pesnici, i
jevanelisti, ali to nikog nije zanimalo.
Dante je to ovako objasnio:
Vaem umu treba govoriti ovako, jer se u njemu raa, samo preko ula saznanje svako.
Zato Sveto pismo vaim mogunostoma ugaa, pa Bogu noge i ruke pripisuje iako mu je duhovna
vrednost najslaa.
oveku je mogue objasniti duhovne sile, samo u poreenju sa onim to ovek poznaje.To je jedan
od razloga zato se pie jezikom mita. Isus govori u poreenjima i govori o njivi, sejau, semenu,

trnju, vinogradu, vinu, hlebu itd., i objanjava znaenje tih pria. Tako italac zna ta je Isus
govorio, pa tako i verski uenjaci znaju ta je Isus govorio.
Ali ono to uenjaci ne znaju je to, da Isus nije govorio proizvoljna poreenja. Isus je govorio
jezikom mita, i to njiva znai u Isusovom tumaenju to znai u svoj staroj knjievnosti. To vai i za
trnje, seme, vino i za sve ostalo. Isusova i Dionisova vina su u dlaku ista, nema tu nikakve evolucije
ni revolucije, pa ni reforme.
Postoji samo nauka koja se kazuje jezikom mita, a to je najznaajnija nauka za oveka. I postoji
tumaenje te nauke koje je sramotno jadno, i koje je vaseljenska bruka.
Neki ljudi su kazivali da e se jednoga dana religija i nauka izmiriti i izravnati, i meu njima nee
biti nesporazuma. Jedan od takvih je Isak Njutn, ali ni njega ne razumedoe uenjaci iz doba znanja.
Ali su ipak izvukli nekakve zakljuke, pa religiju objanjavaju isto kao i mit.
Svaka je religija,kau, samo fantastini odraz u ljudskim glavama onih spoljanjih sila koje vladaju
nad njihovim svakodnevnim ivotom, odraz u kome zemaljske sile dobijaju oblik nadzemaljskih
sila.
Zbog toga je razvitak mitologije u najtenjoj vezi sa razvitkom religije. Uz mit i religiju pridodaje
se i nauka, pa se kae da potiu od istog uzroka. Za mit i nauku se kae da oboje predstavljaju
pokuaj ovekov da objasne svoju okolinu.
Tano je da su mit, religija i nauka potekli iz istoga uzroka i da su srodni, ali uenjaci ne shvatie tu
srodnost i isti uzrok. Mislim da su ovaj nalaz preuzeli od nekog ko je znao ta govori, kao to su
mnogo toga preuzeli, ali nita od toga nisu shvatili. Valjda je zbog njih nastala srpska narodna
izreka:
-Re prihvata, a nita ne shvata.Dakle, oni ljudi koji su stvarali mit i za koje nam uenjaci kau da im se ne treba smejati, jer su oni
iz zore ljudskog uma, govorili su nauku. Govorili su nauku koju dananji ovek znanja jo nije
dosegao.
To je alosna istina o dananjem oveku znanja, i njegovoj velianstvenoj civilizaciji. Nije evolucija
kriva zbog toga jer takvo neto ne postoji, nego je kriva ljudska glupost steena umiljenim
kolskim znanjem.
Danas takvi vladaju i naukom i politikom. Neka sada svako zamisli gde bi se moglo oveanstvo
nalaziti izmeu dve destinacije: sree i nesree.
Dakle, religija i nauka nisu u neprijateljstvu, u neprijateljstvu su samo zli ljudi kojima su neprijatelji
neophodni i koji bez neprijatelja ne mogu opstati. Mrnja i neprijateljstvo je jedino to ih dri u
ivotu, zato danas ovoga ima u izobilju. I pored oiglednog izobilja ovih vrednosti, oni su oveka
uspeli ubediti da ivi u velianstvenoj civilizaciji. U stvari, nije ni bilo potrebno oveka ubeivati,
dovoljno je to napisati u naunu knjigu. Jer danas ovek zna samo ono to u knjizi proita, i to mu
autoritet kae. Kad se kae: Kriza! svi znaju da je kriza, a kad kau: Prola kriza! narodu odmah
lakne. to da se ovek zlopati i razbija glavu oko kojeega, plati druge da misle mesto njega.
Sve to je stvorio ovek doba neznanja kazivalo je nauku; sve to je stvorio ovek iz doba
znanja, kazuje zabludu.
Najstariji poznati ep Gilgame, pisan klinastim pismom, nije iz praskozorja ljudske knjievnosti
nego on govori nauku, i istu nauku koju govor grki filozofi, pesnici, i koju govore knjige pravih
vera. Gilgame je pisan drugim jezikom i drugim pismom, ali je jezik mita isti, jer samo jedan
mit postoji i samo jedan jezik mita postoji.
Stari mudraci kau da je Tvorac stvorio ovaj svet po uzoru na pravu stvarnost. Ovaj materijalni svet
nije prava stvarnost, ali je verna slika i prilika boanske, duhovne, istinite stvarnosti. A dananji

ovek moe primetiti da prirodu nije mogue slagati. ovek ni jednu la ne moe prodati prirodi jer
mu ona odmah kae da je to la. A priroda je tek imitacija prave stvarnosti. Pa kako dananji ovek
misli slagati onoga koji je stvorio ono to se ne moe slagati? Kako moe slagati njega, ako ne
moe slagati njegovu tvorevinu?
Kau mudraci da je ovaj svet stvoren takav samo zato da bi na njemu ovek izuio kolu, a to znai
da bi upoznao svet na kojem ivi. Spoznavajui svet, spoznae i sebe, pa e tako spoznati i Boga,
jer je ovek stvoren po Bojem liku. Zbog toga je Tvorac stvorio ovaj svet kao vernu imitaciju
istinske i boanske stvarnosti.
Prema tome, sve to postoji na ovome svetu predstavlja neto to je na onome duhovnom i stvarnom
svetu. I to je taj nauci nerazumljivi jezik kojim su pisali ljudi iz doba neznanja. Ovaj jezik nije
nekoliko desetina ili nekoliko stotina simbola, sve to postoji na ovome svetu simbol je neega na
onome svetu. Sunce, Zemlja, Mesec, nebo, zvezde, voda, vatra, vazduh, drvo, kamenpa sve
redom do tanke dlake, sve to ima svoje znaenje u jeziku mita. Zbog toga stari filozofi govore o
velikoj vanosti poznavanja sveta u kojem ovek ivi. Zbog toga i Isus kazuje da ovek treba da ui
od prirode. Dakle, jezik mita je jezik simbola, ali nije samo to.
U jeziku mita postoji jo neto, to je igra reima. Igra reima je glavni krivac to je taj jezik do
danas ostao neotkriven. Da su stari pisci pisali samo jezikom simbola, danas ne bi bilo ove bruke jer
bi se znalo o emu oni piu. U stvari, nije tako. Da se nekada znalo ta piu te stare knjige, danas
oveanstvo ne bi ni znalo da su one postojale.Te knjige bi davno bile unitene i danas bi ljudi
uivali u svojoj velianstvenoj civilizaciji. Ali igra reima mudrih ljudi dovede u zabludu vladare
sveta, te ih oni prisvojie kao proizvod njihove mudrosti. A to je dovelo u zabunu i njihove
kolarce-uenjake, koji u tim knjigama prepoznae zabludele neznalice. I tako je nastala dananja
nauka koja stvara itave armije novih uenjaka, koji svoje znanje ele da podare svim ljudima na
svetu.
Da igra rei kod starih filozofa postoji, to dananji filozofi znaju. Oni znaju da ima igre reima,ali
oni tu igru ne prepoznaju. Oni za tu igru znaju jer je to neko napisao, a oni proitali, ali sami nisu
shvatili kakva je to igra. Tako novi filozofi upozoravaju itaoce starih filozofa da se ovaj igra
reima, ili da govori ironino, i onda krivo tumae ta se htelo rei. A igra reima je neto sasvim
drugo od onoga kako dananji filozofi znaju i ue.
Igra reima poinje ve sa imenima, svako ime ima znaenje i ono objanjava svoga vlasnika. Da bi
te likove jo bolje upoznali, kazuju se imena i njihovih roditelja. Zbog toga su nama poznata imena
roditelja bogova, filozofa,pesnika i junaka, jer su u staro doba deca obavezno liila na svoje
roditelje. Tako igra rei poinje i traje kroz itavu knjievnost doba neznanja.
Aristotel u Metafizici kazuje kako je filozofija nastala usled uenja, pa kae:
Smatra se da onaj koji postavlja pitanja i koji se udi ne zna (zato je ljubitelj mita filozof na neki
nain, jer mit se sastoji od udesnog), tako da je oigledno to da su ljudi, ako su zaista poeli da
filozoforaju radi toga da bi pobegli od neznanja, razumevanje traili zbog spoznaje, a ne radi neke
koristi.
Tako se Aristotel igra reima, i to je ta njegova peripatetika po kojoj je poznata njegova kola.
Ovakvim kazivanjem Aristotel kazuje da se treba upitati ta govori mit, a to e uiniti svaki pravi
ljubitelj spoznaje. Ali to do danas niko od novofilozofa i novouenjaka nije uinio, jer se oni ovom
naukom nisu bavili iz ljubavi prema spoznaji nego zbog koristi.
Teko je nai staroga pisca koji nema potapalicu naime, a i danas se mnogi njome slue. Razlika
je samo u tome to je naime danas potapalica, a u staro doba to nije bila. Moda je ta re danas u
irokoj upotrebi ba zato to ju je esto Sokrat izgovarao, jer je poznato da dananji ovek voli da
oponaa, naroito mudrace.
-Imenujemo naime oveka nazivajui ga s mnogim imenima.
Tako se Sokrat igra reima, i ree nam da je naime ovekovo ime. Kako ta re zvui u drugim

jezicima ne znam,ali u srpkom jeziku ona je nastala od rei ime.

-Oponaanje je naime otprilike neko stvaranje, mislim, dakako, slika, ali ne samih predmeta.
Oponaanje je naime, to nam se ree.I jo nam se ree da je to stvaranje mislim tj. stvaranje
misli. A onda nam se ree da je to stvaranje slika, a ne samih predmeta. Dakle,oponaanje je
stvaranje misli, a misli su slike predmeta a ne sami predmeti. I to oponaanje se zove naime.
-Od onoga naime koji ga je sastavio dobio je svet sve lepo to ima, a od prijanjeg stanja sve
nevolje i nepravde koje nastaju pod nebom.
Sve lepo je ovaj svet dobio od onoga naime koji ga je sastavio. Jer on sastavlja svet, mislim,
naime.
-Ima u tome neega to nam niko nee osporavati. A to je, naime, ovo to kaemo o putu
istraivanja: nema nijednog drugog istraivakog puta kojim bi se, u svim sluajevima moglo ii do
odgovora na pitanje ta je svaka stvar po sebi.
Niko nee osporiti naime, jer bez njega nema istraivakog puta. Zbog istraivakog puta on i
postoji, mislim, naime. Samo se sa naime moe doi do odgovora ta je svaka stvar po sebi.
-Ja u rei i zaista ne lou tvrdnju: Naime, nita nije samo po sebi jedno.
-Ono naime to je bestelesno budui da je najlepe i najznatnije, niim se drugim ne moe jasno
spoznati nego miljenjem,a to je cilj svega to sada govorimo.
Ono naime je bestelesno, najlepe i najznatnije, i samo se miljenjem moe spoznati. Naime je
bestelesno i slui za spoznaju ba kao i ime, jer su oni, mislim, isto. Tako govori Platon, i
objanjava da ime slui za spoznaju, ba kao to ovde ree za naime.
-Pa kad jedna dua nije ni za dlaku vie ili manje nego druga ba to, naime dua, nije li onda ona ni
vie ni manje harmonino udeena.
Naime je ba to,naime,dua. Tako se Platon igra reima i kazuje da su naime, ime i dua isto, i da
slue za uenje.
Nije naimeovakvo samo kod Platona,takvo je kod svih filozofa pa i kod pesnika, istoriara i svih
drugih pisaca. I nije naime takvo samo kod starih pisaca, tako piu i pisci iz novoga doba.Tako
piu jer piu istim jezikom, i istu nauku kazuju.Spinoza je iz 17.veka, a igra se reima na isti nain
kao i Platon.
-Ovim sam objasnio boju prirodu i njegove osobine,-naime,da Bog nunim nainom postoji.
-hteo sam da govorim samo o jednoj od nas potpuno jasno shvaenoj stvari, naime o samome
razumevanju, koje mi jasnije od svega shvatamo.
-A sve predrasude koje preduzimam da ovde naznaim, zavise od ove jedne, naime od toga to
ljudi obino pretpostavljaju
-Bie dosta, ako uzmem kao osnov ono to svaki mora da prizna; naime, da se svi ljudi raaju, ne
poznajui uzrok stvari; da svi poseduju nagon, da trae ono to je po njih korisno, i da su toga
svesni.
Jedina od nas potpuno shvaena stvar je naime, i to je samo razumevanje.Sve predrasude i
pretpostavke zavise od naime. Kod Platona se naime ne moe osporiti, a kod Spinoze naime
se mora priznati i biti toga svesan. Ovo poslednje je naroito vano, jer se o svesti i govori.
Tako se pokaza da naime nije uzreica i potapalica, nego znaajna re u izlaganju nauke. Isti
sluaj imamo sa rei mislim.
U nekim Platonovim dijalozima sagovornici kao da ne mogu izrei a da se ne potape sa mislim.
A onda u drugim dijalozima te rei nema nego je potapalica naime, ini se ili neka druga re.
Ove rei se uoljivo i napadno kazuju.To se ini tako to se esto kazuju i to su nepotrebne za

razumevanje iskaza, i to su suvine a time su samo potapalice. Upravo takvo kazivanje bi trebalo
da potakne itaoca da razmisli o tome: zato se tako govori?
Mnogi ljudi se slue potapalicama kada govore,re mislimje jedna od njih, ili je to najee re
ovaj, ili se jedna reca ponavlja vie puta i sl. Ali nikada nisam nigde proita da neko pie sa
potapalicama, pogotovo da to pie filozof. Obian ovek koji se slui potapalicom ovaj kada
pie obino pismo, nikada nee tu potapalicu napisati u pismu.Tako ni Platon ni drugi filozofi to ne
ine, nego nam neto njima kazuju.
Zato valja obratiti panju na ono ta pie i kako pie Platon.
-Ako neki lekar ili uitelj gimnastike namerava ii na put i dugo vremena, kako mu se ini, biti
daleko od onih kojima prua svoju negu, pa ako je uveren da se oni koje veba ili oni koje lei nee
seati njegovih naredaba, nee li im hteti ostaviti pismene upute? Ili kako misli?
Uitelj ili lekar e otii na put i postavlja se pitanje kako e se bez njega.
Odgovor je ve dat ali nije uoljiv, zato e u nastavku izlaganja biti uoljiv i razumee se ta e
uiniti lekar ili uitelj.
-Smatrajmo dakle da ni zakonodavac, koji mora upuivati svoje stado u pravo i u meusobne
pravne odnose, nikada nee biti kadar, dok svima skupa daje propise, tano pruiti svakom
pojedincu ono to mu odgovara.
Nego e pruiti, mislim, ono to odgovara mnogima u mnogo sluajeva, pa e tako za pojedince
nekako u krupnim crtama stvarati zakon,bilo izdajui pisane zakone bilo uzimajui kao zakone
domae nepisane obiaje.
Zakonodavac e reiti ovaj problem tako to e pojedincima pruiti mislim, a to odgovara
mnogima u mnogo sluajeva. Zbog toga Sokrat u gornjem navodu pita sagovornika: Ili kako
misli?, i to je ta igra reima za koju novofilozofi znaju da je ima ali je ne prepoznaju.
-U neemu je, mislim, drava koju smo opisali mudra
Ova drava je mudra u neemu, a to je u mislim.
koja postoji samo u mislima, jer mislim da je na zemlji nemamoda za onoga koji hoe da je
vidi i koji,poto ju je video,hoe prema njoj dauredi svoju duu,njen uzor postoji na nebu.
Platonova Dravau kojoj Sokrat gradi dravu postoji samo u mislima, jer je to misaona drava, a
ne onakva kako danas filozofi ue. Takve drave, mislim, na zemlji nema. Ali, ako bi neko hteo da
prema njoj uredi svoju duu, njen uzor je na nebu.
Ovo valja ponoviti: drava je misaona. Ona ne postoji na zemlji, jer je njen uzor na nebu. Ako neko
hoe da uredi svoju duu prema njoj, reeno mu je gde e je nai.
Tako se Platon igra reima i ree nam da su drava,nebo i dua isto, a novokolarci zakljuie da je
Platon idealista i naivina. A nisu videli ono to je oigledno, da Platon govori samo o dui i
objanjava je igrom rei kroz dravno ureenje. Ko je tu naivina?
U staro doba svaka drava je imala tvravu, koja je sluila za odbranu drave. Kada neko napadne
dravu ona se brani iz tvrave. Jednu takvu borbu opisuje Sokrat, u kojoj su na dravu navalile
nevaljale misli.
One najzad, mislim, osvoje tvravu u mladievoj dui,jer su osetili da je bio bez nauke, bez lepih
zanimanja i istinskih govora, najboljih uvara i straara u duama ljudi koji su bogu dragiOnda
navale lani i brbljivi govori i mnenja i zauzmu to mesto u dui mladievoj
Ovde nema potrebe objanjavati ta se kazuje jer se jasno ree da je tvrava u dui, a i neprijatelj
je jasno imenovan.
Iz Platonove nauke koju on govori jezikom simbola i igrom rei, novokolarci dooe do saznanja

da je ponekad genijalan, a odmah iza toga pokazuje se kao reakcionar i faista. A za sve stare
filozofe kau da su oni proizvod sasvim drukijeg vremena i sasvim drukijeg duha, i sasvim
drukijeg naina miljenja. Zbog toga je njih teko razumeti, jer oni nisu mislili kako se danas misli,
i zbog toga se danas u koli ljudi edukuju da bi razumeli one koji drukije misle. I zato danas ljudi o
staroj filozofiji i mitologiji znaju ono to znaju.
Dakle, jezik mita se sastoji od jezika simbola i igre rei. Jezikom simbola se kazuje da bi ljudi
mogli shvatiti nauku koja mu se govori, a igrom rei se kazuje da silnici ne bi shvatili tu istu nauku.
I to je jezik mita.
Dananja nauka je objasnila ta je mit, a za samo ime ne ree nita osim da je to grka re mitos
(mithos). Sama re i njeno znaenje nauci je nepoznato, jer se novogrkim jezikom ne moe
objasniti.
Platon i drugi stari filozofi kau da je mit istinita pria kazana lanim reima. Mit, dakle, ne govori
ono to bi se na prvi pogled moglo zakljuiti, nego iza te prividne prie kazuje neto drugo.Kada
ovek ita mit ini mu se da mu se kazuje jedno, a u stvari kazuje mu se neto sasvim drugo. Ono
to mit stvarno kazuje nazvaemo original,a prividnu priu emo nazvati imitacijom.
Imitacija (imitatio) je latinska re i znai: podraavanje, ugledanje na nekog ili neto; ono to je
izraeno po ugledu na neto.
Imitacija nije ono pravo, nego samo podraava ono pravo i lii na njega. Mit ne govori la, nego
samo podraava la naizgled lanom priom. Mit i imitacija su sline rei a i znaenje im je slino,
iz ovoga bi se moglo zakljuiti da je re mit dola iz latinskog jezika.
Re mit (mithos) je srpska re mito. Da se ta srpska re odnosi na prie o bogovima uenjaci bi
rekli da je uzeta iz grkog jezika, ali ona se ne odnosi na prie o bogovima pa se za tu srpsku re ne
kae da je grka.
Re mito u srpskom jeziku znai: plata, plaanje; skriveno plaanje. Zato se skriveno plaanje zove
mienje, jer se daje mito. A ima znaenje i: pretvaranje, licemerstvo. Narodna poslovica kae:
- Otac je otac i bez mita prijatelj.
A isto tako se kazuje za majku, sestru i za brata. Otac, majka, sestra i brat su bez mita prijatelji. U
tubalici sestre za bratom, kae se:
Kuku, brate, puna usta, moj bez mita prijatelju!
Roditelji i brat su prijatelji bez mita, tj. bez pretvaranja, oni su pravi prijatelji. Zato sestra to tui,
na drugom mestu za brata ne kae da je prijatelj bez mita,nego kae bez prijetvora.
Vidimo da ono to je sa mitom nije pravo i istinito,nego je pretvorno, neiskreno i skriveno. Nije ono
za to se izdaje. Latinsko imitatio je srpsko mititi, a grko mitos je srpsko mito, i ima isto
znaenje.
U vie narodnih poslovica se kazuje kako se ptica po perju poznaje, a poznato je da ptice menjaju
perje. Ta promena perja u srpskom jeziku se naziva mitarenje. Ptice se mitare tako to odbacuju
staro perje, i odevaju se sa novim perjem. Ptice su se mitarile i zato nemaju istu odeu, jer su
mitarenjem dobili drugo perje.
Latinska re imitatio, grka re mithos i srpska re mito su istoga ili slinoga znaenja, a koren im
je u srpskom jeziku. A to se za mithos kae da ima znaenje bajka, to je u redu, jer i bajke govore
jezikom mita. Sva stara knievnost je mit jer pie jezikom mita, i mit nije samo pria o bogovima i
polubogovima. Mit je svaka pria koja ima skriveno znaenje.
Od Ekermana u Razgovorima sa Geteom saznajemo da je i Gete stvarao mit. A i sam Ekerman
govori jezikom mita i vrlo dobro objanjava ta je mit. Re je o Geteovom tajanstvenom

kazivanju o majci, koji je nastao na osnovu Plutarhovog mita o majci. Ekerman razmilja o
Geteovom kazivanju o majci i objanjava ga, a potom kae:
Razume se da je ovo samo pesnika tvorevina; ali ogranieni ovek ne moe da prodre mnogo
dalje, i zadovoljan je kad nae neto pri emu bi se smirio. Na Zemlji vidimo pojave i oseamo
dejstva za koje ne znamo odakle dolaze ni kamo idu. Zakljuujemo da postoji neki duhovni
praizvor, neto boansko za ta nemamo pojmove ni izraze i to moramo da svuemo k sebi dole i
damo mu ljudsko oblije, kako bismo svoje tamne slutnje donekle otelovili i uinili shvatljivima.
Tako su nastali svi mitovi to su iz stolea u stolee iveli u narodima, a isto tako i ovaj novi Geteov
mit, koji bar ima privid izvesne prirodne istinitosti i svakako se moe izjednaiti sa najboljima to
su ikad smiljeni.
Ekerman nam jasno ree ta je mit, ta kazuje i zbog ega je nastao. Ali to nikome nita nije
govorilo, jer Getea nisu izuavali mitolozi nego knjievnici i umetnici.
Mnogi pesnici sve od Homera i Hesioda pa do Getea, koristili su se mitom i mitskim likovima.
Nauni je zakljuak da se to inilo jer je mit pogodan za ovaj vid umetnosti. A prava je istina da su
oni to inili samo da bi te mitske likove objasnili. Ali im je to zalud bilo jer se tako nije u koli
uilo, nego se u koli ui da je mit pogodan za pesniko izraavanje.
Demokrit iz Abdere je govorio da postoje dve spoznaje: ulna i razumska, i kae:
Dva su oblika spoznaje: jedan pravi, a drugi mraan. Onom mranom pripada sve ovo: vid, sluh,
ukus, njuh, opip. Pravi je oblik od njega odeljen.
Tako je govorio Demokrit, a kada je jednom sa Sokratom raspravljao o filozofiji, rekao je:
O kako je filozof slian borcu u petoboju!
Dananji filozofi ne primeuju da je Demokrit rekao da je filozof borac protiv ula, i da mu ne
prilii njima spoznavati jer je to mrani oblik spoznaje. Zbog toga se Demokrit liio oinjeg vida,
jer nije lako boriti se u petoboju protiv pet ula.
Poto je Demokrit bio predan filozofiji zanemario je oevinu, pa je ona upropatena. Abderiani su
zbog toga sudili Demokritu i o tome svedoi Atenej.
Abderiani su javno sudili Demokritu to je upropastio oevinu, a kad im je proitao Veliki red
sveta i O prilikama u Hadu te im rekao da je imanje potroio u to, bio je osloboen.
ta nam se ovde kae?
Imamo pravu spoznaju koja koja nije ulna, i ulnu spoznaju koju Demokrit naziva
mranom. Demokrit je odluio da se slui samo pravom spoznajom, i zbog toga je unitio svoje
glavno ulo,vid. A potom mu Abderiani sude zato to je upropastio oevinu.
Tako taj istorijski dogaaj izgleda kada se pria jezikom mita. A reeno obinim jezikom to nisu
dva dogaaja , nego jedan. Jer oni vid i oevina su u ovom jeziku isto, a tako je i u srpskom jeziku.
Oi su oevo imanje, oinji vid je oinje imanje.
A ona dva svoja dela u koja je skrkao oevinu i koja su ga spasila,oito su proistekla iz toga to se
Demokrit sluio samo pravom spoznajom. Demokrit je spoznao i veliki red sveta i prilike u Hadu,
i to je stavio u knjige i proitao Abderianima. I ako su Abderiani vaili za glupake, kada su uli
kakve su prilike u Hadu shvatili su da Demokrit nije straio oevinu. Zbog toga su Abderiani
oslobodili Demokrita optube. A to su Abderiani glupi, to je njima odreeno ve po imenu grada.
Nijedno ime nije bez znaenja, i svako ime objanjava svoga nosioca.
Apostol Pavle pie Efescima,i kae:
A da i vi znate kako sam ja i ta radim, sve e vam kazati Tihik, ljubljeni brat i verni sluitelj u
Gospodu. aljem ga k vama naroito zato, da znate kako smo mi, i da utei srca vaa.

A Kolaanima pie:
Za mene kazae vam sve Tihik, ljubljeni brat i verni sluitelj i drug u Gospodu. aljem ga naroito
k vama, da razaberete kako je nama, i da utei srca vaa.
Pavle alje Tihika i Efescima i Kolaanima da utei njihova srca. Tihik zbog toga i postoji ,da bi
uteio srca. Gde god se ukae potreba da se neko utei, Pavle alje ljubljenog brata Tihika. A zato
alje ba Tihika, a ne nekog drugog? Zato to je njemu ime Tihik i samo on moe uteiti srce. Tihik
je dobio ime od srpske rei tiho, i zbog toga je on uteitelj.
Ima Pavle jo vernih pomagaa koji obavljaju druge poslove i dobijaju druge zadatke. Gde se god
ukae potreba za utvrivanjem vere, tamo Pavle alje Timoteja. Pavle pie Solunjanima:
i poslasmo vam Timoteja brata svoga i slugu Bojega, i pomagaa u jevanelju Hristovu, da vas
utvrdi i savetuje u veri vaoj, da se niko ne pokoleba usred sadanjih nevolja.
Gde god treba utvrditi veru tu ide Timotej, i on se ne alje nikom da bi ga uteio, nego da bi ga u
veri utvrdio. Timotej je utvriva vere ve po svom imenu, jer mu je ime od vere. Objanjenje se
moe nai u tumaenju filozofske rei timos.
Pavle je napisao dve poslanice naslovljene Timoteju,a tema je vera i samo vera. Takvo je pravilo u
staroj knjievnosti koja pie jezikom mita. Svi piu nauku po sebi, a kada nekom piu piu nauku
po njemu.
Sve to pripada igri rei, i igrom rei kazuje se neto drugo od onoga to bi se zakljuilo bukvalnim
itanjem.
Platon je izgradio dva dravna ureenja, jedno u Dravi a drugo u Zakonima. Filozofi
zakljuie da ova druga drava znatno zaostaje za prvom i da je toga bio svestan i Platon, jer vlada
zakona ne moe nikako biti ravna vladi uma. Sudei po ovakvom zakljuku reklo bi se da su
filozofi razumeli o emu Platon pie, ali nita od toga nema.
U Dravi Sokrat gradi najbolju dravu i gradi je kroz razgovor sa prijateljima, i uglavnom sa
Glaukonom. Sokrat esto govori i naglaava da gradi dravu u mislima, i zbog toga se Sokrat
esto slui potapalicom mislim. To je igra rei koja treba da itaocu pomogne u shvatanju onoga
to se govori. O ovome je ve neto gore reeno.
Dakle, ovo je misaona drava i kako Sokrat ree mudra, jer je ona mislea drava. Zbog toga je
ona bolja od one drave koja je stvorena u Zakonima. A kakva je drava u Zakonima?
Dravu u Zakonima grade tri lika: Klinija Kreanin, Megil Ledemonjanin i Atinjanin koji je bez
imena i stranac. Ovaj stranac iz Atine je glavni tvorac ove drave, a ostali su tu samo da se
sloe sa njim.
Ovde odmah uoavamo vanu injenicu: stranacgradi dravno ureenje u Zakonima, a u svim
dravama u Heladi zakone su dali stranci,ili bar u veini drava. Druga vana injenica je da se
ova drava gradi ne mislima kao Sokrat, nego se gradi reima.
Iz naeg razlaganja napravimo neki izbor i reima uredimo dravu.
Probajmo dakle osnovati dravu najpre reima.
Drava u Zakonima se ne gradi mislima, nego se gradi reima, i glavni graditelj je stranac
iz Atine. A zato je ba Atinjanin glavni graditelj, to e on sam objasniti.
Za nau dravu svi Heleni dre da voli govor i da mnogo govori, a za Lakedemon i Kretu, da prvi
voli kratak nain izraavanja, a druga da vie neguje bogatstvo misli nego rei.
Ako se gradi drava reima onda je sasvim razumljivo da glavni graditelj bude neko iz drave
koja voli da govori i koja mnogo govori. Takva je drava Atina, i zato je Atinjanin glavni graditelj
drave u reima. Inae je istorijska injenica da je u Atini na svakom oku bila retorska kola.

Tako se Platon igra reima, a novokolarci filozofi ne znaju za igru jer su oni kolovani, a kola je
ozbiljna stvar. Ali i nauka koju govori Platon je ozbiljna, samo se ona kazuje igrom rei.
La nije dobra ali ako bi ona mogla posluiti kao lek,onda je ona dobra i poeljna. Zato Platon kae
da su dozvoljene dve lai: mit i fenianska la. Za mit je ve reeno kakva je la, a za feniansku
la e se sad rei.
Istorijska je injenica da su Feniani pronali glasovnu azbuku i staklo. Ako ovu istorijsku
injenicu prevedemo na obini jezik, onda emo saznati da su Feniani pronali govor. A onda e
nam biti jasno da je fenianska la, la u reima. Za la u reima Platon kae da nije prava la,
nego je samo imitacija stvarnog stanja u dui.
Pronalazak stakla ima isto znaenje to i pronalazak glasovne azbuke. Nijedan ovek ne moe znati
ta se drugim ljudima mota po glavi i kakve misli imaju, a ipak uspeva da sazna misli drugih ljudi.
A to uspeva zahvaljujui govoru,jer ovek govorom otkriva svoje misli. Misli koje su bile
neprozirne, kada su izreene postale su prozirne kao staklo.
Staklo u jeziku mita znai govor ba zbog toga to je providno. Istoga je znaenja i aa koju
narod srpski esto zove staklo. O tome e vie biti rei kada se bude govorilo o ai ,na drugom
mestu.
Re glas u nekim jezicima znai: staklo. Takvo znaenje ima u engleskom i nemakom jeziku, a
ime je iz jezika mita i iz srpskog jezika. Kada Englezi i Nemci kau: glas, oni govore: staklo,
aa, a staklo i aa u jeziku mita znae: glas,govor.
Dakle, engleska i nemaka re glas u jeziku mita znai: glas, a takvo znaenje ima i u srpskom
jeziku. To je stoga to je ta re iz srpskog jezika. Kada je staklo pronaeno, ime je dobilo po svojoj
providnosti,a u jeziku mita glas je providan. To nam se kae da se nekada stvari nisu proizvoljno
imenovale,nego je to raeno na naunoj osnovi. A onaj koji je imenovao tu prozirnu materiju
imenom glas, znao je ono to dananja nauka jo nije dostigla.
Sada znamo ta znai fenianska la,i kakvo znaenje ima istorijska injenica da su Feniani
pronali staklo i glasovnu azbuku.I sada znamo zato je Sokrat koristio feniansku la pri vaspitanju
dece. A ova Sokratova vaspitna metoda koristi se i dan danas.
Ipak dananja nauka ima i drukije tumaenje mita. Iz ovog drugog tumaenja saznajemo da
Tezejeva pobeda nad Minotaurom znai pobedu razuma nad iracionalnou. Saznajemo da je Dionis
generativna sila Majke Zemlje i personifikacija biljnoga sveta koji izumire preko zime, a obnavlja
se u prolee. Had je simbol virtuelnosti i prva faza oivotvorenja vitalnih potencija. Artemida je
simbol iste prirode i zatitnik svetlosti i moralne istote. Sfinga predstavlja mistini i zagonetni
istok, a Edip je simbol evropske racionalistike misli koji kroz patnju i muku mudro reava
problem. Za Sfingu se i ovako kazuje:
Sfinga je najduhovitiji simbol svih drevnih civilizacija u kojoj su, osim simbolinog prikaza
raanja ovekovog JA i ljudskih mu osobina (svesti i volje) skoncentrisani neizvesnost i strah,
ozbiljnost i sudbinska odluka pred inom stvaranja, delovanja, tanije, samopotvrivanja i izdizanja
iz kraljevstva animalnog i alogikog u kraljevstvo duhovnog i logikog, na to blagonaklono nije
gledao ni jedan otac bogova i ljudi.
Jasno je da su ova tumaenja u suprotnosti sa utvrenom naukom, da je mit proizvod neukih i
primitivnih. Ali, ovakva tumaenja ne pripadaju nekoj drugoj koli koja je suprostavljena prvoj.
Ovako tumae isti oni koji naukuju da je mit mata neukih. To je pravo udo, dananja nauka ima
najmanje dve istine koje ravnopravno zastupa.
Dakle dananja nauka i nije nauka, nego nekakva matarija onih koji misle da su znalci samo zato
to su izuili kole. Zato bi najbolje bilo da mi sami pokuamo neto saznati, ako je mogue

Posejdon
Posejdon je bog mora i brat Zevsov i Hadov, a sva trojica sinovi Krona i Reje. Kada su braa na
elu sa Zevsom zbacili oca Krona sa vlasti, i kad su pobedili Titane, bratski su podelili vlast. Zevs je
dobio nebo i zemlju i vrhovnu vlast; Posejdon je dobio vlast na moru i svim zemaljskim vodama; a
Had je postao gospodar podzemlja.
Kako svi mitski likovi imaju imena koja neto znae, tako se za Posejdonovo ime kae da znai:
vodeni ili koji daje da se pije ili iz umovite planine.
Nauka jo kae da ime Posejdon znai: gospodar ene ili mu ene, i to se dokazuje ovako:
Poseidon: potis znai: mu, da znai:zemlja, a on je uobiajeni zavretak mukog imena.
Tako je Potisdaon koji je u stvari Poseidon, dobio ime koje ga oznaava gospodarem zemlje ili
ene.
Ovo tumaenje je zanimljivo, ali slabo lii na Posejdona iz mita. Posejdon nije gospodar zemlje
nego vode, a ako je i gospodar ene, u mitu se to ne naglaava.
Posejdon je bog mora i stan mu je u morskim dubinama, ali je esto bio u svai sa drugim
bogovima oko vlasti na zemlji. Kako je more nestalno, tako je bila i njegova narav nestalna.Bio je
nekad razdraljiv i svaalica, a nekad pomirljiv sa kim se moglo dogovarati.
Posejdon priznaje Zevsu vrhovnu vlast, ali ne priznaje njegovu vlast na zemlji. Posejdon jasno kae
da je njihova vlast na zemlji ravnopravna, i da ne priznaje Zevsovu vlast na zemlji.
Tri su nas brata od Krona, to njemu ih rodi Reja, Diva i mene i, treeg, Aida, to mrtvima vlada.
Sve se na troje razda, i svaki dobije vladu:
Kada smo bacili kocku,za svagdanje stanite dobih more penovito ja, a Aid je dobio tamu, a Div
prostrano nebo u oblacima i etru, zemlja je skupna svima i s njome visoki Olimp. Zato se Divovoj
udi i neu pokoriti, nego u svom on treem delu nek ostane, i ako je snaan.
Dakle Zevs je vladar na nebu i po tome je on vrhovni bog, Posejdon je vladar voda i nii je od
Zevsa. Ali na zemlji je njihova vlast ravnopravna.
Tako su braa podelila vlast, a srpski narod ima slinu priu o podeli vlasti na zemlji.
Bog i Dabog (avo) podelie dogovorno vlast, Bog dobi nebo, a Dabog podzemlje, a na zemlji e
imati ravnopravnu vlast. Ispoetka je to dobro ilo, ali se Dabog pomamio za ljudskim duama, pa
ih na zemlji prodire u tolikom broju da nijedna na nebo ne dospeva. Zapreti opasnost da nestane
dua na zemlji, a Bog je nemoan da bilo ta uini jer on ne moe da gazi svoju re. Razmiljao Bog
ta da ini da bi spasio svet i nae reenje. Ako on ne moe da kri dogovor i sprei Daboga u
prodiranju dua, moe poslati sina da to uini.I poalje Bog sina koji nae Daboga kako sa
razjapljenim eljustima dere due, te mu zaglavi koplje u eljust da ne moe derati due. Kae
narod da to koplje i dan danas stoji uglavljeno u Dabogovim eljustima.
Ova paganska pria nam govori da vlast na zemlji ravnopravno dele Bog i avo, a antika paganska
pria kae da na zemlji ravnopravno dele vlast Zevs i Posejdon. Ova pria nam jo neto objanjava
to je do sada bilo nejasno. Ovde nam se objasni zato hrianski Bog nije sam reio problem na
zemlji, nego je poslao Sina da to uini.
Tako je i u Iranu sklopljen dogovor izmeu Ormuzda (boga) i Ahrimana (avola) da na zemlji
dvojno vladaju devet hiljada godina, a onda e doi Spasitelj.
Posejdon je vladar voda i ivi na dnu mora. Srpski narod zna da avo ivi kod vode ili u
vodi,najee na dnu jezera. Zbog toga je narod uvek zazirao od prelaza preko vode. Narod pria da
je avo rekao:
-Mene je teko za onoga koji ne zna plivati, a onaj koji zna, onaj je moj!-

Ba kao Posejdon to voli da ivi u dubokom moru, tako i avo voli duboku vodu. avo je u velikoj
nevolji kada je u plitkoj vodi, zato se kae:
-Mui se kao avo u plitkoj vodi.
I u Indiji avo ivi na dnu jezera i u vodi moe da podere stotine hiljada stvorenja, a na suvu je
slabiji od akala. Takav je avo u Indiji i u celom svetu jer postoji samo jedna nauka, i jedan jezik
mita kojim se ta nauka kazuje.
Posejdon je stvorio konja udarivi trozupcem o kamen.
Srpski narod kae da je avo stvorio konja.
Ovde valja napomenuti da je Posejdon svojim trozupcem razorio Troju ak dva puta, a poznato je
da je Troja razorena zahvaljujui drvenom konju. Dakle, trozubac je stvorio konja, konj je uzrok
propasti Troje, i trozubac je razorio Troju.
Posejdon se promee u razne likove i tako se pokazuje ljudima.
avo se promee u razna bia, a najee u oveka.
Posejdon je nosio ime Presbitatos(Najstariji), to mu je i Zevs priznao. Prezbiter je uitelj i to je
nauci dobro poznato.
Narod kae da avo mnogo zna, a mnogo zna zato to je star.
-Zna vrag mnogo, jer je star.Posejdon je stvorio konja i nauio ljude da ga pripitome, i zato je nosio ime Hipije.
Hipija je uveni sofist i filozof iz Eleje. Svi stari izvori svedoe da je Hipija imao slonovsko
pamenje, takvo pamenje je nezabeleeno u istoriji filozofije. Filostrat za Hipiju kae:
I u starosti bio je krepak i tako dobrog pamenja da je, poto je odjednom uo pedeset rei, po
seanju navodio istim redom kako ih je uo.
Amijan Marcel svedoi:
Ako je dakle istina ono to spominju razliiti pisci, kralj Kir, pesnik Simonid i Hipija Elianin,
najotroumniji od sofista, imali su dobro pamenje zato to su ga postigli popivi neki lek.
Ovde saznajemo da tako kazuju razliiti pisci, dakle vie njih tako pie. A saznajemo da su pamtie
bili i kralj Kir i pesnik Simonid.
U dijalogu Hipija, pita Sokrat Hipiju zato ga rado sluaju, i o emu on govori u svojim priama.
O rodovima, Sokrate, heroja i ljudi i o osnivanjima naseobina, kako su od davnine bili osnivani
gradovi i uopte rado sluaju svako prianje starih pria, tako da sam ja zbog njih prisiljen sve takve
stvari istraivati i uiti.
Hipijine prie su od davnine i od starine, a to ljudi vole da sluaju. Hipija je po pamenju bio
nadaleko poznat, i pisci ne proputaju da to posvedoe. A i Sokrat u razgovoru sa Hipijom skree
panju na njegovo uveno pamenje, a to znai i znanje jer nema znanja bez pamenja.
Istinu govori, ta nisam se domislio da ima dobro pamenje pa ipak, kako izgleda,zaboravio
sam na tvoju vetinu dobrog pamenja, vetinu u kojoj ti misli da si najsjajniji.
Saznali smo da je Hipija najslavniji pamtia svoga doba i da mu to priznaju mnogi pa ak i Sokrat.
Ono to se ne zna, a treba da se zna je to, da je Hipija veliki pamtia ba zato to mu je ime Hipija.
Njegovo ime je konjsko ime, kao to je i Posejdon po konju dobio ime Hipije. A konj u jeziku
mita znai pamenje, i po tome su bog Posejdon i sofist Hipija istoga znaenja. Zbog toga u
Trojanskom ratu Posejdon kada pomae, uvek pomae od zada i ozdo: dotle je bog
zemljodrac bodrio ozad Ahejce. Roditelj smrtnome rodu i besmrtnom strano zagrmi s visokog

neba, a ozdo vladar Posidon potrese beskrajnu zemlju i brdske vrhunce zadrma strme.
Tako deluju bogovi: Zevs odozgo a Posejdon odozdo, Zevs spreda a Posejdon od zada. A kako bi
jedan pamtia i mogao da pomogne, osim od zada? Takvu nam priu kazuje mit, i takvu nauku
nam kazuje Homer.
I nikad neemo proitati da Posejdon deluje odozgo, spreda i javno; a uvek emo proitati da deluje
odozdo, od zada i u tajnosti. Da su ga uenjaci prepoznali, rekli bi da je on intravertni bog. Ali ga
oni nisu prepoznali jer misle da takvi bogovi postoje samo kod filozofa, a ne i u paganskom mitu.
Dakle, Posejdon je bog pamenja, i to je on kod Olimpljana, to je konj u narodnim predanjima, i u
svoj staroj knjievnosti. A isto znaenje ima i avo i u narodu i u staroj knjievnosti.
E sad, kako je mogue da jedan potovani bog bude isto to i jedan avo, koji je na zlu glasu ak i
danas? Iz onoga to se pie o Posejdonu vidi se da je on bolji od veine ljudi danas, i zato je u to
teko poverovati.
ovek zna da je avo gori od njega, i kako god ovek propada i tone u zlo, tako i avola potiskuje
nanie. A mit o Posejdonu je stvoren u davna vremena, jo u doba kada ljudi takorei nita nisu
znali. Zato su se ljudi iz svog neznanja plaili onoga koji radi iza lea i skriveno. A pored toga bio je
uasno moan, drzak, razdraljiv, svaalica i jo kojekakav. Ipak, on bi danas u demokratiji imao
najvie sledbenika i imao bi vlast, a moda on i vlada.
Ono to je Posejdon u Grkoj, to je Neptun u Rimu. Posejdon je kao tvorac konja nazvan Hipije, a
Neptuna su zvali Konsus to znai savetnik. Po ovome Konsusu se i danas saveti nazivaju
konsultacije, i to se zna. Ali se ne zna da imena Konsus i Hipija imaju isto znaenje. Hipije je ime
dobijeno od konja, a Konsus je takoe ime dobijeno od konja, a iz srpskog jezika. To isto vai i za
ime konzulovo, zato se ne treba uditi to je Kaligula proglasio konja za konzula. Kaligula moda
jeste bio lud, ali nije bio glup kada je to uinio.
Mnogi junaci iz srpske narodne knjievnosti imaju konje savetnike, a i kod Homera je tako.Tako je
jer konj u jeziku mita predstavlja pamenje. Najpoznatiji uitelj u grkom mitu je Kentaur
Hiron,koji je mnogim slavnim junacima bio uitelj. Hiron je bio polu konj-polu ovek, a uitelj je
ba zato to je delom konj.
Dakle, po srpskoj rei konj dobie imena Konsus i konzul, a imena im znae isto to i konj u
mitu, i u narodnim predanjima.
Reeno je da je Posejdon isto to i avo, a to e potvrditi i njegovo ime. Posejdon je bog mora, a da
je on istorijska linost mogao bi biti admiral, kao, na primer, Gapar Kolinji atijon zvani Admiral.
Ovaj Admiral je uven po tome to je postradao u Bartolomejskoj noi, u noi izmeu 23. i 24.
avgusta 1572.godine. Istoriari koji su se bavili ovim istorijskim dogaajem, nee prihvatiti da je
Admiral avo i da nije mit ono to oni dre za istoriju. To je i razumljivo, oni su kolovani za
istoriare i nee dozvoliti da im se graa oduzima, jer bi onda ostali bez posla.
Admiral Kolinji koji je gospodar atijona je zapravo gospodar ejtana, to e rei gospodar
avola. avo i sotona u arapskom i turskom jeziku imaju ime ejtan.Vidimo da su imena atijona
i ejtana slina, a to je stoga to imaju isto znaenje.atijon je dobio ime po ejtanu ma ija da je to
re, a igrom rei od ejtana je nastalo i ime Posejdon. Posejdonov je stan u vodi, avolov je stan u
vodi, admiralovo radno mesto je na vodi.
Admiralu Kolinjiju gospodaru atijona je odseena glava i poslata u Rim, gde bi trebalo i danas da
se nalazi. Tako kazuju istorijska svedoanstva, a nama preostaje da u ovo verujemo ili ne verujemo.
Trozubac je glavno Posejdonovo obeleje, i svima je poznato kako izgleda trozubac.Trozubac je
nalik na viljuku sa tri zuba, a takav lik ima i grko slovo psi. Pravilo je u mitu da ime objanjava
svog nosioca, pa je tako i kod Posejdona. Po tome bi bogovo ime bilo Pseidon,a iz nekog razloga
mu je u ime umetnuto o pa posta Poseidon.

Moda Posejdon zaista jeste gospodar ene kako se kae, ali to nije znaenje njegovog imena.
Pored toga to je stvorio konja, srpski narod kae da je avo stvorio i enu. E, sada dolazi ono to je
zanimljivo.
U srpskom narodu ljudsko telo predstavlja porodicu,na kojem glava predstavlja mua, a vrat
predstavlja enu. Vrat se drugim imenom zove ija. Srpska ija dala je ime jednoj neobino
znaajnoj naunoj rei.
Psiha, prastara grka re kojom su stari Grci nazvali duu, zapravo je srpska re ija. U jeziku mita
ena i dua su istoga znaenja, a na ljudskom telu enu predstavlja ija (vrat).
irilino slovo , grko slovo psi i Posejdonov trozubac su istoga obl- ika. Ne samo da su
istoga oblika, nego je grko psi isto to i srpsko slo- vo . Tako je srpska ija postala psiha.
Narodna nauka kazuje:
-Mu je u kui glava, a ena je ija, ali ija glavu navija.
-Ako je mu glava, a ena ija: kako ona (ija) hoe tako i zavre.
Tek da se zna ko je ko u kui. A ree nam se da glava vrti kako ija hoe. Isto ovako kazuju filozofi
za duu, jer su dua i ija istoga znaenja u jeziku mita. A istu nauku i istim jezikom govore i srpski
narod i stari filozofi.
U jednoj prii se govori kako je neki siromaak odneo caru gusku na dar. Car primi dar od
siromaha, ali ne zna kako da je podeli sa porodicom pa zamoli siromaha da on to uini. Siromah
deli gusku:
-Caru daje glavu jer je car glava carstva.
-Carici daje iju jer se car oslanja na caricu kao glava na iju.
-Dvojici sinova daje noge jer na njima stoji carstvo.
-Dvema kerkama daje krila jer e one odleteti tj. udae se i otii.
Tako je siromaak podelio gusku carskoj porodici, a njemu ostade telo guske. Car ga zbog ovakve
podele dobro nagradi.
Tako narod kazuje o iji koja u jeziku mita predstavlja duu, i po kojoj stari Grci nazvae duu
psiha.
Re psamos znai pesak. Na pesku se izleava Protej koji ima enu Psamatu. Ako se psamos
ita kao am, nee se pogreiti. U srpskim pesmama peskoviti Egipat se naziva am. Mislim da bi
ovde pomogao francuski jezik, jer je re amot iz francuskog jezika a amot je peskovita glina.
Za mitsku priu o Psihi se kae da je to bajka koja govori o patnjama oveje due itd. I zaista je
tako, ali mi nije jasno kako su oni doli do takvog nalaza.Mogu samo da pretpostavim da su to
uenjaci negde pro- itali, pa tako i drugima kazuju. Mit o Psihi je ista pria kao i pria o Pepeljugi i
mnogim drugim devojkama, kojima zla maeha zagorava ivot. Pria je ak u detaljima ista, a u
Pepeljugi ni jedan uenjak ne pronae neki nagovetaj nauke, a u Psihi naoe psihologiju.
Ime Pseidon lii na re pseudo, a ova re znai: neistina, la, obmana. Re pseudo znai obmanu i
la, a Pseidon(Posejdon) se premee u razne likove i tajno deluje. Sve to radi i avo ije je ime u
arapskom i turskom jeziku, ejtan. A lingvisti bi mogli odgonetnuti otkud turska re u fancuskom
jeziku. Da je atijon ejtan(avo) potvrdie i Prosper Merime, koji je o Admiralu atijonu pisao u
romanu Bartolomejska no. Merime nije pisao istorijski roman, kako se misli, nego je on pisao
mit. Moda se te noi neto vano dogodilo, ali ono to mi itamo o tom dogaaju je isti mit. Zato
se kod Merimea mogu proitati ovakve rei o atijonu:
atijon, onaj sotonski admiral, vraki strog i slino. Kralj nabeuje ora da ga je admiral

uvredio: avo me odneo, ako te nije teko uvredio i navodi ora na osvetu. Da je kralj na
orovom mestu on bi admirala s prozora olovom u krsta. Admiral ima sedu bradu, i on je star i
prestar i nita ne zaboravlja, ba kao narodni avo:
-Zato vrag zna mnogo? Zato to je star.
Admiral je ranjen u petak, a narod kazuje:
-Ograisao kao avo na Veliki petak.
A dotuen je i ubijen u nedelju pre zore, jer je nedelja sveti dan i avo nedelju ne sme doekati iv.
Admiral je izdahnuo tek posle sedmog udarca, a Novi zavet kazuje da Isus izgoni iz due sedam
avola, i da se sedam avola useljava u nezatienu duu.
Takav je bio admiral atijon ija se glava danas nalazi u Rimu, ako je verovati hroniarima.
Tako je i Merime pisao jezikom mita i zbog toga o njemu lepo govori Gete, koji je takoe pisao mit.
Zbog toga su Geteova dela prepuna mitskih likova, a samo zbog toga da bi ih objasnio. Tako se u
Faustu javlja Neptunov trozubac, kojeg sainjavaju Homunkul, Protej i Tales.
Homunkul je sjajni dvopolni patuljak stvoren u boci, koji bi da dela i dela i samo dela. Stari filozofi
nam kazuju da je um delatan, a narodna predanja i bajke nam kazuju da se u boci nalazi duh.
im je stvoren ovaj patuljak, odmah se obratio Proteju i Talesu, i rekao:
Neobino smo mi duhovno trojstvo, a hor je zapevao:Sakovasmo Neptunov trozubac tuan da
kroti njime vale, oluje bes uan. Kad gromovnik procepi oblaje tamno,odgovara Neptun tom
tutnju pomamnom; ma kako odozgo da seva,palaca, za talasom talas odozdo se baca.
Gete ne proputa da kae ko dela odozgo, a ko odozdo,kao to to ne proputa ni Homer. A taj
trozubac koji je duhovno trojstvo ine pored Homunkula iz boce jo Protej, morsko pagansko
boanstvo i Posejdonov sin, i Tales koji je istorijski filozof.
Protej je kao i otac Posejdon promenljive udi kao more, a i premee se u razne oblike kao i otac.
Protej je bio obdaren da prorie ali nije bilo lako dobiti od njega proroanstvo, jer se prometao u
razne oblike i tako uspevao da pobegne. Da bi se od Proteja dobilo proroanstvo potrebno ga je
uhvatiti i vrsto drati, jer se samo tako moe naterati da prorie. Najlake ga je uhvatiti na peanoj
obali u podne, jer je imao obiaj da se u to vreme izleava na pesku.Valjda mu se zbog toga ena
zove Psamata, ije ime znai pesak. Dok se Protej izleava na pesku treba mu oprezno prii
zgrabiti i vrsto drati. Sve to nam mit kazuje o lovu na Proteja, u re isto govori Platon o lovu
sofiste.Govori se isto jer je morsko boanstvo Protej isto to i sofista iz filozofije.I sofista se
premee u razne oblike, a kada se uhvati mora se vrsto drati.Dakle, Protej je sofista.
Prema tome, prvi zub trozupca je um, drugi zub je sofist, a trei zub je Tales. Tales je prvi grki
filozof i za njega se kae da je samouk,a to je i razumljivo ako je on prvi filozof.
Tales ui da je voda izvor ivota i poetak svega i da Zemlja lei na vodi. Odmah se namee
injenica da je Tales vodeni filozof i da je takav predstavljen kao jedan zub na trozupcu vodenog
boga. Tales nam je objasnio kako to da boga mora zovu Zemljotresac, i zato vodeni bog potresa
zemlju, a ne podzemni bog Had. To je stoga to Zemlja lei na vodi. Pored mnogih vanih stvari to
je Tales otkrio, sada je vano rei da je otkrio godinu, godinja doba i da je godinu podelio na 365
dana.
U svoj staroj knjievnosti se kazuje da Mesec pokazuje vreme. Tako je kod Sumeraca, Vavilonjana,
u Bibliji, u Indiji i u celom svetu. Tako je i u srpskom narodu, koji za Mesec kae: nego osta
neenjen u majke, pak se eta po vedrome nebu i kazuje dane i godine.
Vidimo da Mesec pokazuje vreme i da je neenja. Isti takav je i prvi filozof Tales: pokazao je
ljudima vreme i bio je neenja kao i Mesec. Prema tome, to je Mesec u paganskom verovanju i u
staroj knjievnosti to je i Tales, prvi filozof u istoriji filozofije. To je istina, a ono to se ui na
visokim kolama je velika ljudska bruka.

Kada Geteov Neptunov trozubac prevedemo na obian jezik, onda njega ine: um ili duh
(Homunkul), razum ili Mesec (Tales) i sofist ili svest (Protej). Sa ovim trozupcem je Posejdon
krotio morske talase i stvorio konja.
A slavni Tales je dobio ime iz srpskog jezika, i ime mu znai talas. Ime mu ne treba prevoditi na
srpski jezik jer je srpsko. Postoji u mitu Talasa, za koju se kae da je personifikacija Sredozemnog
mora. Kau uenjaci da je poreklo ovog imena nepoznato, kao i njegovo znaenje. Postoji jedna
istorijska pria u vezi ovog imena. Kada je Ksenofont vraao grku vojsku iz Persije, u jednom
trenutku su videli da im prethodnica daje nekakve znake i neto viu. Kada su prili blie, uli su
uzvike: Talasa! Talasa!, ali im nikako nije bilo jasno ta hoe da kau. Kada su doli do prethodnice,
videli su more kako talasa. Zbog toga to se more talasa, vikala je grka vojska: Talasa! Talasa!
Ksenofont i grka vojska nisu razumeli ta znai uzvikivanje talasa, jer je to bila domorodaka
re, a ne grka.
Protejevo ime u mitu ima znaenje prvi, a stvarno znaenje njegovog imena je: protivan. Protej
je dobio ime iz srpskog jezika i znai protiv, kao to takvo znaenje ima i u imenu Protagora.
Protagoru su zvali Rasprava i volio je da protivrei, pa je i napisao Protuslovne tvrdnje. Takav je
Protagora zato to mu je takvo ime, a bio je sofist. Sofisti su prepirai pa je zato slavnom sofisti ime
Protagora, to je ustvari srpska re protuer. Protuer znai protivtok, i to je znaenje
Protagorinog imena i njegove sofistike filozofije.
Ovo jeste reeno zbrda-zdola, ali vano je ta je reeno, a ne kako je reeno.
Glauk je morsko boanstvo obdareno prorokim duhom, za kojeg mitolozi primetie da je istovetan
sa Protejem. Ovaj Glauk je bio krmano na uvenoj Argo lai, u uvenom pohodu Argonauta, a
pria se da je on tu lau i sagradio. Argo laa je bila udesna jer je mogla govoriti i proricati, ba
kao to je to mogao i Glauk koji je poistoveen sa prorokom Protejem. Pored toga, ova laa je bila
tako lagana da se mogla na ramenima nositi, to su Argonauti esto i inili.
Kakva je to laa koja se nosi na ramenima? Homer u Ilijadi kae:
Vie pomae pamet drvosei negoli snaga, samo pameu opet na sinjoj puini krmar brodom
upravlja brzim kad stanu ga bacati vetri; pameu jedan vozar nadmauje drugog vozara.
Tako kazuje Homer, i nema u staroj knjievnosti druge lae osim ove kojom upravlja pamet. O lai
e se govoriti posebno na drugom mestu, a ovde je re o Glaukovoj lai koja se na ramenima nosi.
Laa koja se nosi na ramenima i koja govori i prorie, morala je biti prepoznata od onih koji sebe
smatraju naunicima, a nije. Pa kada nita nisu prepoznali, nisu prepoznali ni lau.
Da skratimo, ovom lao upravlja razum,glava, a Glauk je upravljao Argo laom jer mu je ime
Glauk.
Kae se da u grkom jeziku glauka znai sova, a sova je simbol mudrosti. U srpskom narodu
simbol mudrosti je glava, i glava je u narodnim pesmama uvek na ramenu. Po srpskoj glavi
dobili su imena i boanstvo i krmano Glauk, i mudra ptica glauka (sova). Pismo na kojem su
pisane ove knjige nema slovo v, pa je tako glava postala Glauk i glauka. Mitskim laama i
kolima upravljaju glava i razum, a ne neki edukovani krmanoi i koijai sa diplomom.
Iz tog razloga je Argo laa noena na ramenima. Pa kada se zna zato je laa noena na ramenima,
onda bi se moglo dokuiti kakav su to pohod preduzeli Argonauti. Moglo se, ali se nije htelo.
Na bojnom polju Kuruketri, Arunin koija je bio sam bog Krina. I to nije izuzetak, nego je to
tako u svakog zdravog oveka. Tako je bilo u doba neznanja, a danas bez diplome, to nije mogue.
Kada, u Dravi, Sokrat pravi dravu u mislima , glavni sagovornik mu je Platonov brat
Glaukon. Kada se Sokrat obraa Glaukonu on to ovako ini:
Ali boanski Glaukone, ili: Deco Aristonova, slavnog mua boansko koleno. Tako se Sokrat
obraa Glaukonu, ali mu to nita ne vredi, jer filozofi znaju da je Glaukon Platonov brat, a Platon je

istorijski filozof.
Opet Sokrat pokuava da kae s kim razgovara, pa kae:
Navalio si na moj govor iznenada, kao bujica, i nema milosti prema mome oklevanju. Moda i ne
zna da sad, kad sam jedva utekao od prva dva talasa, najavljuje na mene najvei i najtei od njih,
a to je trei.
Glaukon navaljuje talase na Sokrata i preti da ga potopi, a nai filozofi i ne mare za to. Njih ne
dotie ni Sokratovo kazivanje Glaukonu, o boguGlaukonu:
Jer, sad smo kazali istinu o njoj, ali se ta istina odnosi na nju samo kad je dua onakva kakva se
sada pojavljuje; a gledali smo kao ljudi koji gledaju morskog boga Glaukona, a ne mogu vie tako
lako da ga vide onakvog kakav je bio, jer su prvobitni njegovi delovi otrgnuti od tela- delimino
razbijeni i potpuno unakaeni talasima, a neto drugo naraslo po njemu: koljke, alge, kamenje
Morski bog Glaukon i Platonov brat Glaukon su isto, i ba zbog toga je on glavni Sokratov
sagovornik u graenju drave u mislima. Zbog toga Sokrat kae da je uzor te drave na nebu. A
poto je Glaukon Platonov brat i poto su oni boansko koleno, postavlja se pitanje: Ko je u stvari
Platon? Jedino se pouzdano zna da Platon nije ono to se danas o njemu ui i kazuje.
Meutim, ovo nije nauni nalaz. Nauni nalaz je da uenjaci svakim novim itanjem starih dela
pronalaze neto novo u tim delima. Svaki uenjak koji dri do sebe i svoje uenosti, duan je da
svetu obelodani neku skrivenu tajnu koju nose stara dela. Pa kau: Do sada se italo onako, ali posle
ovoga otkria ita se ovako.
Filozof Nie je uspeo da u helenskoj lirici pronae muziku i da je izuava, to je dalo podstreka
potonjim uenjacima da i oni tragaju za udnim otkriima. Trud je urodio plodom i nae se muzika
u mitu. Bilo je muno probiti led, a potom ide kao po ledu. Ako su filozofi nali muziku u lirici i
antropolozi su nali muziku u mitu, po onoj narodnoj:- I mi konja za trku imamo.
Pronalaza muzike u mitu je francuski antropolog Levi-Stros, koji je taj pronalazak pokazao i
dokazao u svom kapitalnom delu Mitologika. U oceni i preporuci ovoga kapitalnog dela
saznaje se tota o njegovoj vrednosti, i saznajemo da pored naune vrednosti ono ima i literarnih
vrednosti. U stvari, reklo bi se da se delo preporuuje ponajpre zbog naina na koji je autor napisao
delo. Danas nije dovoljno nauno otkrie, potrebno je otkrie obelodaniti na poetski nain.
A ta je pronaao antropolog?
Antropolog je u mitu pronaao divlju misao, ali iako je to divlja misao, on u njoj pronalazi
dubinske logike strukture. Pronalazi binarne poruke koje se prenose nesvesnim putem i itav
sistem arhainog oblika filozofije nesvesnog sebe. Ali nije to glavno otkrie, glavno otkrie je
muzika koja je uala skrivena u mitu, sve dok je antropolog ne otkri.
Psihijatar Jung je otkrio u mitu pripovedanje nesvesnih psihikih radnji, a antropolog je uspeo da
pronae u mitu itavu filozofiju nesvesnog sebe. Tako se pokazalo istinitom tvrdnja starih
uenjaka, da se s kolena na koleno ljudsko znanje umnoava. Nije mala stvar pronai filozofiju u
nesvesnom, jo ako to saopti pritajeni pesnik i neostvareni knjievnik, onda to mora biti
kapitalno delo.
A da je antropolog pronaao muziku u mitu u to nema sumnje za onoga koji preporuuje ovo delo
itaocu. Iz preporuke saznajemo da je antropolog u mitu pronaao simfonije, partiture, uvertire,
sonate, teme i varijacije, fuge i jo kojeta. Kae se da jedno od bitnih Levi-Strosovih metodolokih
postulata zasniva na analogiji mitolokih korpusa i orkestarkih partitura jer se osnovne poruke mita
prenose nesvesno sa generacije na generaciju kao celine, a ne kao pojedinani mitovi. U tome je
jadac, dok su ranije uenjaci analizirali strukture jednog dela ili jednog mita, antropolog to ini na
sebi svojstven nain i tako pronae muziku.
Iako se kae da je ovo kapitalno delo i odaje se priznanje uenjaku, ipak udi da ova muzika osta
nepoznata iroj javnosti. Ve pola veka narod eka da uje jo koju o ovoj muzici, a uenjaci ute li

ute.Oni ute o samoj muzici, ali i dalje pronalaze muziku u starim knjigama.
Jedan univerzitetski profesor je ovih dana pronaao muziku u Platonovim delima. To je otkrie koje
e generacijama, buduim naunicima obezbediti radno mesto i zvanje uenjaka.
Ovaj profesor doktor je provalio Platonovu ifru, a kada je uao u Platonovu nauku tamo ga je
doekala muzika. Sve se svodi na dvanaest nota muzike lestvice, i kroz njih se sve kazuje. Kada
se itaju Platonove knjige, itateljeve emocije slede uspone i padove muzike lestvice. U isto vreme
Platon na svojim itaocima svira kao na nekom muzikom instrumentu.
Tako kazuje profesor doktor sa univerziteta cenjenog, ali nita nam ne ree o samoj muzici. A ne
ree nam ije emocije slede uspone i padove muzike lestvice, svakog itaoca ili samo onoga koji je
razbio Da Vinijev kod?
Zato se ova velika otkria dananjih naunika nalaze ovde, u nauci o mitu, mitologiji. Svi su izgledi
da je u ovim znaajnim naunim otkriima imao udela i sam Posejdon, ali evoluirani bog iz
dananjih dana.
to se tie Posejdona, o njemu je napisao priu i Kafka, i ko eli da o ovom paganskom bogu sazna
neto vie, valjalo bi da proita ovu priu. Ne samo da bi saznao neto vie o Posejdonu, nego bi
saznao ko je zapravo Kafka i o emu pie, jer se u koli ne moe nauiti o tome ta pie Kafka, iako
je uvrten u kolsko gradivo. Ne moe se nauiti, jer niko to ne zna, kao to se danas ne zna o emu
piu mnogi slavni knjievnici.

Had
Had (Hades, Aides) je brat Zevsov i Posejdonov i vlada mrtvima u podzemlju. Kae se da je Had
utljiv, natmuren i neumoljiv, u svoje carstvo svakoga prima, a iz njega nikome ne dozvoljava
izlazak.
Danas se o Hadu govori kao o paklu, iako stari izvori ne kazuju tako. Nije poznato zato se danas
poistoveuju Had i pakao, kada se zna da je kod Olimpljana Tartar mesto gde zavravaju oni
najgori. Izgleda da se niko nije ozbiljno bavio ovom naukom, nego samo prihvatao ono to se reklo
na poetku ove velianstvene civilizacije, sredinom 19. veka. Zato se o Hadu i drugim starim
bogovima zna da su oni proizvod neznanja i praznoverice. Tako dananja nauka zna samo zato to
je prihvatila utvrenu nauku, a ne zato to je do tog znanja dola naunim istraivanjem.
O Hadu su govorili mnogi stari pesnici i filozofi, pa je o njemu kazivao i Platon koji u Fedonu
kae:
Posle smrti zemaljskih ljubimaca, ili ena, ili sinova, mnogi su drage volje hteli poi u Hadovo
carstvo, jer ih je vodila nada da e onde ugledati one za kojima su eznuli i da e s njima zajedno
biti; a onaj ko saznanje istinski voli i estoko se preda istoj nadi da ga nigde na drugom mestu nee
nai u dovoljnoj meri nego li u Hadovu carstvu, zar e se taj na samrti ljutiti i zar nee s radou ii
tamo? Hoe, dragi prijatelju, budi uveren, bar ako je pravi filozof. Jer e tvrdo verovati da se nigde
na drugom mestu nee nameriti na isto saznanje nego onde.
Platonov Had nema ba nikakve veze sa Hadom dananje nauke i blii je filozofu nego paganskom
bogu iz doba neznanja. Pravi filozofi rado idu u Had jer se tamo nalazi isto saznanje. Platon kae
da su istina, trezvenost, pravednost, hrabrost i samo umno saznanje nekakva oienja, pa kae:
I ini mi se i oni koji su uveli posveenje u svete tajne nikako nisu loi ljudi, nego odista ve od
pamtiveka nagoveuju: ko neoien i neposveen stigne u Hadovo carstvo, leae u blatu, a ko
stigne oien i posveen, stanovae sa bogovima.
Dakle, u Hadovom carstvu stradaju neznalice, oni kojima istina nije mila i koji su nepravedni, jer

kao takvi oni su neisti. Tako Platon govori o Hadu (Aidu), a i Empedoklo kazuje udno o Hadu,
kojeg on zove Aidonejem. I Homer Hada, Aida naziva Aidonejem.
Aidonej je kod Empedokla jedan od etiri elementa, od kojih je stvoreno sve to postoji. Za
Empedokla Zevs je vatra, Hera je zemlja, Aidonej je vazduh, a Nestis je voda, i to su njegova etiri
elementa ijim se spajanjem sve stvorilo. etiri Empedoklova elementa se pokazae kao Kronova
deca Zevs, Had i Hera, a etvrti elemenat voda je verovatno Posejdon, koji Empedoklo naziva
Nestisom. Kae se da jedno od Hadovih imena znai onaj koji sjedinjuje, ali uenjacima nije
jasno zato mu je takvo ime. To bi uenjacima mogao objasniti Platon, koji u Timaju govori o
stvaranju vaseljenskog Tela.
Ono to je roeno mora biti telesno i, samim tim, vidljivo i opipljivo, a bez vatre nita vidljivo ne
bi moglo nastati, niti ita opipljivo bez neega vrstog, niti moe, ita vrsto bez zemlje.
Poto je to tako, da bi se stvorilo vaseljensko Telo potrebno je spojiti vatru i zemlju. Ali ovi
elementi se ne mogu sami spojiti, potreban je posrednik da ih kao veza dri na okupu. Da je
vaseljensko Telo ravan, bio bi dovoljan jedan posrednik, ali Telo ima dubinu pa su potrebna dva
posrednika. Tako je Bog stavio vazduh i vodu izmeu vatre i zemlje, i tako stvorio vaseljensko Telo,
tj. Nebo.
Tako je Platon spojio vatru i zemlju, koje Empedoklo naziva Zevsom i Herom. I mitologija nam
kazuje da su Zevs i Hera spojeni brakom, ali nigde se ne kazuje da su ih spojila braa Had i
Posejdon. Ipak je jasno da su filozofski elementi isto to i paganski bogovi, ali to uenjake ne dotie
jer su oni edukovani u koli gde su nauili sve to treba znati.
A kako bi bog mrtvih mogao biti vazduh?
Mitologija kae da Aidovo ime znai onaj koji ne vidi i da ima nevidljivu kapu, a Empedoklo
kae da Aidonej ne vidimo iako kroza nj sve vidimo. Jer Aidonej (vazduh) nema vlastite svetlosti,
nego je svetao od Sunca, Meseca i zvezda. udni su i mitoloki bog mrtvih i filozofski vazduh, ali
je jasno da su oni isto i da su oba nevidljivi. Ako nauka bude htela da ih razume i objasni, to e
moi uiniti jer ima dovoljno svedoanstava o njima.
A ono to se ve sad moe rei je da je Aid dobio ime od srpske rei jad, i da ima isto znaenje kao
i srpski jad. A takvo znaenje ima i kod helenskih pesnika.
Jad je muno i teko stanje puno briga, a srpski narod kae da takvo stanje dolazi enidbom i da ga
ena donosi kao svoju priju. U narodnim pesmama jad je vrlo esto uz ene, a tako je i kod
helenskih pesnika. Kada punac i punica daruju mladoenju, onda to ovako biva:
Ogrnu ga kolastom azdijom,
Savrh glave do zelene trave
Pokri zeta i konja dorata;
Ja kakva je, jada dopanula!
Najbolji mu ure peke daju
(Najbolji je, najeijeh jada!)
Svoju seku ure zetu daju,
Ba sestricu curu Ljeposavu.
Umirua nevesta poklanja koulju svome zaruniku:
Na koulju, Radanovi Lazo!

Pod grlom joj puce jadikovo,

Jadikovo i emerikovo:
Kudgod odi, neka jadikuje;
A gdi stane, da emerikuje;
Devojka poklanja zaruniku koulju, a koulja u jeziku mita znai ulnost. Ta koulja pod grlom
ima puce koje zakopava grlo, tj. glas, i to puce je jadikovo. Dakle jad je u vezi sa rei.
Srpske neveste esto umiru na sredini puta ka dvoru mladoenjinom, i to je toliko esto da ne moe
biti da nam se neto ne kazuje. Nekad devojke umiru zbog majine kletve, kao to je umrla
zarunica Radanovi Laze:
Mila keri, i tebe ne bilo!
Ni doprla tamo, ni ovamo!
Ve ostala sredi gore arne.
Tako majka kune, a devojka je umrla ba u sred gore na sredini puta izmeu majinog i
mladoenjinog doma. A i inae se neveste prikazuju kao da venanjem odlaze u smrt. Kada mlada
napusti majin dom i krene sa svatovima, njoj vie povratka majci nema.
Ne vraa se mrtvac sa grobnice,
Ni ja mlada izmeu evera.
Ni mrtvac se s groblja ne povraa,
A kamoli sa konja evojka.
Za razumevanje ovih rei mogla bi pomoi narodna izreka:
-Da su danci povratnici, svaka bi se cura povratila majci.
I narodne izreke strogo razlikuju devojke od nevesta:
-Djevovanje carevanje, nevovanje jadovanje.
-Dok djevojka caruje, kao nevjesta robuje.
I ako se ovako kazuje sve devojke su elele da se udaju, i da se udaju za mlada. A ima devojaka
koje su kazivale:
-Bolje je starcu godine brojati, nego sa mladim jadovati.
Oigledo je da devojka ne eli jadovati, jer bi radije pola za starca, nego da jaduje sa mladim.
Tako kazuju devojke koje su uzjahale mladoenjinog konja i krenule u novi dom, a devojka se
obavezno na konju vodila. Mitolozima je poznato da konj pripada svetu mrtvih i da je Aid vlasnik
konja i slavni konjanik. Devojke umiru na sredini puta, a Aid bog mrtvih se nalazi na sredini
izmeu neba i Tartara. Zevs preti neposlunim bogovima u Ilijadi:
Il u ga zgrabit i dole u mrani baciti Tartar vrlo daleko, gde zjapi pod zemljom najdublji ponor,
gde su elezna vrata i od medi prag, te ispod Aida toliko lei koliko nebo se die nad zemljom!
Srpske devojke neobino esto jaduju i jadikuju.
Jao, jadna, lepa ti sam!
Jo da mi je zelen venac,

jo bi, jadna, lepa bila.

Devojka je jadna i lepa, ali bi bila jadna jo lepa sa zelenim vencem, tj. kada bi se udala.
Kad sam bila kod majke devojka,
Lepo me je setovala majka,
Da ne pijem crvenoga vina,
Da ne nosim zelenoga venca,
Da ne ljubim tuina junaka.
Kad se jadna ja promisli sama:
Nema lica bez crvenog vinca,
Ni radosti bez zelenog venca,
Ni milosti bez tua junaka.
Jao jadna! ude ti sam sree!
Da se, jadna, za zelen bor vatim,
I on bi se zelen osuio.
Tavna noi, puna ti si mraka!
Srce moje jo punije jada.
Jad jadujem, nikom ne kazujem:
Majke nemam, da joj jade kaem,
Ni sestrice, da joj se potuim;
Jedno drago, i to na daleko:
Dokle doe, pola noi proe,
Dok probudi, pjevci zapjevaju,
Dok poljubi, saba zora bude:
-Saba zora, ajde, dragi, doma.
ene i devojke su jadne i kod Helena, svi pesnici naglaeno govore o enskome jadu. Helena
Trojanka je jadna kod svih pesnika, a takve su i druge helenske ene. Helena se u Ilijadi obraa
svom deveru Hektoru:
Hektore, devere meni jadotvornoj strahotnoj kuji!
Ej da me onoga dana kad majka me donese na svet
odnela huda oluja i strani me odneo vetar
u goru nekuda ili u talase hunoga mora,
gde bi me proguto val, dok to se dogodilo nije.
Ali kad bogovi meni tolike namenie jade,

bar da sam onda ljuba junaku postala boljem,

koji bi oseo rug i prekore mnoge od ljudi!
I Euripidova Helena je jadna i jo jadnija od Homerove.
Ja Helena sam, muenica samA mene jadnuSa sudbine mi mune alost, jadJao jadna!U
premune sam jade zapala. A da je Helena jadna potvruje i hor: Jadna li si, gospo naa: sudbina
ti dosudila mnogo jada pretekogaJad ne jaduj asna eno.
Jadna je i Medeja.
Avaj! Avaj! Jad jadujem, i kamen bi plakoOh jadne mene! Sasvim, eto, propadoh!i spasenja
mi jadnoj nema niotkudAvaj! Jadne mene, gorka li emera.
I Geteova Ifigenija je jadna,i ona kazuje:
Ne prepirem se s bogovima; ali jadna je sudba enama.
Ali i junaci mogu biti jadni u nekim prilikama. Kada su se izvukli iz pakla i stigli do istilita,
Vergilije ree Danteu:
Sad stigosmo do mesta tekih jada, ko to ti rekoh,
gde se svet jati, to blagodati uma lien strada.
istilite je mesto tekih jada i tu stradaju koji su lieni uma. Ova Danteova nauka se slae sa
Platonovom, jer kod Platona se u Hadu oiuje i dolazi do iste spoznaje. Danteovo istilite je
izmeu Pakla i Raja, a Had je izmeu Tartara i Neba.
Empedoklo kae:
Eto, zato to um vam pomuuju preteke zloe,
nikad neete srce olakati od briga jadnih.
I kod Empedokla kao kod Platona neistoa uma je odgovorna za brige i jad. Slino je i u
Eshilovom Okovanom Prometeju:
Besplodna je ljubav tvoja! Ko te, dragi, moe spasti,
ko ti moe pomo dati od tih ljudi dan to ive?
Ne vide li slabost njinu, lomne senke slepce slabe,
jadom svojim okovane?
Ljudski snovi nisu kadri da poredak srue Zevsov!
Ljudski snovi su lomne senke koje okivaju ljude jadom. Iz ovih kazivanja moe se videti da pesnici
ne pevaju pesmice zbog svojih umetnikih potreba, nego da to oni ine da bi nam kazali nauku. Jo
u Geteovo vreme umetnost je sluila da bi se kazivala nauka, a u dananjoj velianstvenoj
civilizaciji umetnost slui da bi umetnici imali ime da se bave.
Da je paganski bog Had u vezi sa umom razumeli su i dananji filozofi, pa kau da je pravi Had u
oblasti gde se nalaze ideje. Ali to nije nita promenilo u nauci, i dalje se ui o paganskim bogovima
iz doba neznanja, i o evoluciji religije od primitivne praznoverice pa do nae savrene vere.
A nauka da se u Hadu nalaze ideje je ispravna i logina, jer su bog Had (Aides) i ideja (eidos, idea)
dobili ime od srpskog jad, pa su i Had i ideja i jad istoga znaenja.
A to Empedoklo vazduh naziva Hadom (Aidonejem), stvar stoji ovako: Svi narodi znaju da dua
umrlog odlazi precima, i sve znanje koje ovek ima dobio je od predaka s kolena na koleno.
Filozofi nam kazuju da je Bog stvorio vaseljensko Telo (makrokosmos), ili vaseljensku Duu, a

ljudske due (mikrokosmos) su delii vaseljenske Due.

Kada se ovek rodi, prvim udahom vazduha stie duu, i poslednjim izdahom njegova se dua vraa
u vaseljensku Duu. Tako kazuju grki filozofi i tako kazuju svi stari mudraci, a tako kazuje i srpski
narod. Iako svi tako kazuju dananju nauku to ne dotie, jer je ona edukovana da tera po svom
kolskom znanju.
Diogen iz Apolonije na Kreti kae:
Ljudi i ostala iva bia ive udisavanjem vazduha. I ta tvar im je dua i snaga duha.
Sekst Empirik kazuje o Heraklitovoj nauci, pa kae:
Heraklit kae da je dua nepropadljiva. izlazei naime (iz tela) vraa se u duu svemira.
Aristotel kazuje o uenju orfista:
Oni kau da dua iz Celine ulazi u one koji diu, noena vetrovima.
A srpski narod kazuje:
Dua je samo dah, pa kad ovjek poslednji put dahne, izdahnuo je i duu.
Narod srpski kazuje da due kad uu u drugi svet, ne sede zaludno, ve uzimaju uea u svemu to
se deava meu ljudima i u prirodi. Veza izmeu ivih i mrtvih ne prekida se. Due umrlih mogu
izazvati suu, kao i doneti grad; mogu doneti bolesti i biti u vetru.
U pripoveci udni vraevi i sveti Petar, kae se:
Moja djeco, nemojte se aliti sa vjetrovima, nije ono nita drugo nego aneli se vesele nad
svijetom, pa u igranju zamau krilima, te od njih padne vjetar po zemlji.
Istu nauku naukuje i antiki pesnik Pindar:
Duh umrlog nije mrtav; on osea i trpi muke njegove; gresi poinjeni u ovome Zevsovom carstvu
presudom stranom i neumoljivom kanjavaju se pod zemljom.
O dui se ima tota kazati, a za sada samo toliko da se vidi kako sva stara nauka kazuje da se dua
stie iz vaseljenske Due i da se njoj vraa po smrti tela. Dakle due umrlih se vraaju vaseljenskom
Telu, a to je svet predaka. Svet predaka je svet mrtvih, a sve ljudsko znanje potie od predaka.
Platonov Had je mesto istog znanja, a Empedoklov Aidonej je vazduh.
Dakle, Epedoklova nauka da je Aidonej vazduh nije neto posebno njegovo, nego je samo nain
kazivanja poseban, jer on kazuje nauku po sebi. Empedoklo ima nekakvu dublju vezu sa
vazduhom. Njega su zvali Ustavlja vetrova, a vetrovi su kretanje vazduha.
Iz gore reenog se moe videti zato Empedoklo boga mrtvih naziva vazduhom. Ako su uenjaci
prepoznali boga mrtvih Hada, onda bi mogli neto razumeti o globalnom zagrevanju, cunamijima i
slinim prirodnim fenomenima.
A zato su antike i srpske ene, a naroito devojke jadne?
Zato to se due u jeziku mita nazivaju devojkama. To je ve druga tema, ali ovde valja rei da due
donose um, razum i ula i bez due nema nita od toga. Sa duom um, razum i ulnost dolaze i sa
duom odlaze. Tako kazuju sve stare knjige i indijske i grke i sve ostale.
Zato su devojke jadne jer dolaze od Aida, koji dobi ime od srpskoga jada. Po jadu je ime
dobila i ideja (eidos, idea), jer bez jadnih devojaka (dua) nema ideja.
Ni mudrost ni um ne mogu nastati bez due, kazuje Sokrat. Ali bez due nema ni jada, ni briga,
jer to ide jedno sa drugim. Zato srpski narod kae:
-Ko nema brige, nek se oeni.
Ko nema brige dobie je enidbom, jer to cura donosi u priju. Mitske cure donose jad i brigu. U

rimskom panteonu postoje Brige i one se nalaze na ulazu u Donji Svet. Boginja Briga je u dokolici
stvorila oveka, ali ga je morala deliti sa Jupiterom i boginjom zemlje Telus. Ovoj boginji i Brigama
latinsko je ime Kure (Cure), a ime im je takvo jer su one srpske cure, i po srpskim curama dobie
ime.
I Euripidova Helena je Menelajeva briga, to kazuje Menelaj:
Brigu: Helenu s lepote njene taru mene zla u peini sam jednoj sakrio, vojnici mi je hrabri
uvaju.
A Helena je zaista bila briga ne samo Menelajeva, nego je bila briga itave Helade i Troje. Samo
nije mi poznato kojom se helenskom rei oznaava briga, i kako tu re upotrebljavaju pesnici i
filozofi.
Da su latinske Kure (Cure) srpske cure (due) vidi se i po tome to je boginji Briga ovek pripadao
samo za svoga ivota, a ovek je iv samo dok je u njemu dua.

25. decembar
25. decembar je najvei hrianski praznik jer se toga dana rodio hrianski Bog Isus Hristos. Dve
milijarde ljudi svake godine slavi ovoga dana roenje svoga Boga.
Ali nije Isus jedini koji se rodio 25. decembra, mnogi bogovi i slavni ljudi rodili su se toga dana.
Persijski bog Mitra rodio se 25. decembra. I nije dan roenja jedino to povezuje Isusa Hrista i
Mitru.
Mitra je roen 25. decembra u peini, kao to je i Isus roen istoga dana u peini.
Po roenju Mitre i Isusa, prvi su doli pastiri da ih pozdrave i da im se poklone.
Mitra je Bog Spasitelj, a i Isus Hrist je Bog Spasitelj.
Mitru je rodila devica, Isusa je rodila devica.
Kada je Mitra zavrio svoju misiju, sabrao je svoje drugove na tajnu veeru, a potom se uzneo na
nebo.
Kada je Hrist zavrio svoju misiju sabrao je svoje drugove na tajnu veeru, a potom se uzneo na
nebo.
Ima jo mnogo poklapanja u ivotu Mitre i Hrista, ali to nije od vanosti za ovu temu, jer je tema
25. decembar.
Pored Mitre i Isusa Hrista, 25. decembra se rodio i paganski bog Helios, starogrki bog sunca.
Jedno od Heliosovih imena je Oslobodilac, a Hrist i Mitra su Spasitelji. Ali u jevaneljima Isus
kae da e ljudi biti istinski slobodni jedino ako ih Sin oslobodi, a taj Sin je sam Isus Hristos.
Dakle i Helios je isti kao Hristos i Mitra.
Ako bog Helios nema ime Spasitelj, ima ga bog Dionis.
Dionis je bog Spasitelj i gle uda, roen je 25. decembra. Dionis nije roen u peini kao Mitra i
Isus, ali je odrastao u peini. A pored toga Dionisov elemenat je vino jer je on bog vina, a vino je
Hristova krv, a na poslednjoj veeri pili su ga i Mitra i Isus.
Buda je roen 25. decembra, ali za Budu se kae da je istorijski nosilac nove vere i verski
reformator. Ovakva nauka ne moe opstati jer je dobro poznato da je Buda bog, a nauno
razlikovanje boga Bude od verskog voe Bude je zabluda.
Dok su Mitra, Helios i Dionis isti bogovi, Isus Hrist i Buda su istorijski nosioci nove vere, ali i

bogovi.
Postoje i slavni ljudi koji su roeni 25. decembra. Jedan od ovih slavnih je Julije Cezar. Za Cezara
se kae da je jedan od najgenijalnijih ljudi kojeg je oveanstvo ikad imalo. Pored toga to je bio
genijalan vojskovoa, Cezar je poznavao mnoge vetine, pa je poznavao i astronomiju.
Tako je Cezar, uz pomo astronoma Sozigena, izradio kalendar koji je nazvan njegovim imenom
Julijanski kalendar. Po ovome kalendaru vreme se poelo kontati od dana Cezarevog roenja, 25.
decembra.
Danas se vreme konta od dana Hristovog roenja, i konta se po Gregorijanskom kalendaru.
Jo jedan Cezar je roen 25. decembra, Cezar Avgust. Po Avgustu se nije raunalo vreme, ali su
njega oboavali i zvali Boanski i Uzvieni, i Sin boanskog.
Jedan drugi Avgust, koji je istorijski nevaan, takoe je roen 25. decembra, to je Geteov sin
Avgust. Ovaj Avgust nema istorijske vanosti, ali njegov otac Gete je veoma znaajan. Ako bi
poznavaoci Geteovog lika i dela nanovo prouavali velikog Getea, primetili bi da on svog sina
Avgusta naziva jedinorodnim. A poznato je da se jedinorodni raaju 25. decembra.
Da li je Avgust dobio takvo ime zato to je roen 25. decembra ili je on roen 25. decembra zato to
mu je ime Avgust, to samo Gete zna. A Gete je znao ta radi. Sve to je Gete kazivao, kazivao je
jezikom mita, pa je tako i roenje i imenovanje sina kazivao jezikom mita. Dobro je poznato da se
Sin raa 25. decembra.
A jedan slavni naunik, fiziar, matematiar i astronom roen je na Boi 1642. godine. Taj slavni
naunik koji je roen 25. decembra je Isak Njutn.
Njutn je u detinjstvu bio nestani deran, a kada je odrastao pala mu je jabuka na glavu, te mu se
odjednom razbistri u glavi i shvati silu gravitacije. Lord Bajron govori o Njutnu vrlo zanimljivo.
Njutna je oslobodila rasejanosti jabuka koja je pala i on je u tome naao dokaz da se zamlja okree
zbog sile koju je on nazvao gravitacijom. (Bar tako vele. Ja pak ne odgovaram ni za zakljuke, ni za
izraunavanje nijednog mudraca.) Njutn je bio jedini ovek koji je od Adama na ovamo umeo da
dovede u vezu ideju pada sa idejom o jabuci.
ovek je pao zbog jabuke i podigao se opet pomou jabuke, ako je samo istinit pomenuti fakt. Put,
koji je Isak Njutn prokrio kroz bezbrojne zvezdane prostore, mora biti nagrada za ljudske muke,
jer su za tim pronalaskom doli bezbrojni pronalasci iz mehanike, a nije daleko ni vreme kad emo
moi pomou parnih maina da se krenemo na mesec.
Tako govori Bajron o Njutnu , jabuci i posledici pada jabuke, ali on kae neto jo vanije za ovu
temu.
Njutn (ime koje je sinonim uma) rekao je da on, pored svih svojih otkria, smatra sebe kao dete
koje kupi koljke po obalama okeana istine.
Njutn je u detinjstvu bio nestaan, a i u zrelosti je sebe smatrao za dete; Njutnu je jabuka pala na
glavu, i on je roen na Boi.
Srpski narod zna da je Boi dete i o tome svedoe mnoge narodne pesme i prie. A da je Boi
dete, to nam kazuje i njegovo ime, jer mu ime znai mali Bog ili dete Bog. A na Boi narod
ide na bunar, izvor ili kakvu drugu vodu i daruje je jabukama.
Posebno je vana injenica da je taj deran to je roen na Boi, neko ije je ime sinonim uma.
Ovo e se lake razumeti kada se proita objanjenje rei idiot, u poglavlju koje govori o jeziku.
I narod svojim paganskim obiajem i Bajron svojim aljivim prianjem kazuju nauku, i kazuju istu
nauku, i kazuju istim jezikom simbola.
Svi navedeni likovi koji su roeni 25. decembra su istoga znaenja. Razlika je samo u tome to
prie o njima nisu iz istoga vremena i nisu priane istim ljudima. Najstarije prie o bogovima

govorile su nauku, jer se ljudima toga doba samo tako moglo govoriti da bi tu nauku shvatili. A
Lord Bajron je u 19. veku ve mogao da pria o gravitaciji, ali on to ini na aljiv nain pa ga ne
razumee.
Pria o 25. decembru je trebalo da se nae u poglavlju koje govori o veri, jer je taj dan roeni dan
Boga mnogih dananjih vernika. Ali taj dan je bio znaajan i nekim mitskim likovima, a oni su
stariji pa tako taj dan upade u mitologiju. U stvari, svejedno je gde e se nai, jer sva stara
knjievnost kazuje istu nauku. itali mi bajke ili mit, jedno nam se isto kazuje. Ako itamo
jevanelje, itamo ono to govore bajke i mit.
Danas su bajke deija zabava, i to prevaziena zabava. Mit je sklonjen u stranu kao praznoverica
neukih. Ali zato se danas vani ljudi zaklinju nad Svetim pismom, jer je to njima najvea i najtea
zakletva.
Dodue oni su u privatnom ivotu evolucionisti i izuili su takvu kolu, ali kada je u pitanju
zakletva, oni se zaklinju samo nad Svetim pismom. Oni jesu evolucionisti, ali dre do obiaja, zato
se oni mogu esto videti nedeljom u crkvi

Haos
Haos je grka re, ali joj se znaenje ne moe pouzdano utvrditi. To je zato to je jezik evoluirao, a
ovo ime zabeleeno u knjige ostalo uvek isto. Zbog toga se Haos ne moe rastumaiti grkim
jezikom, a takav je sluaj i sa mnogim drugim starogrkim reima.
Filolozi i filozofi ime Haos izvode od glagola haino, to znai: zevati, zjapiti. A neki uenjaci
kau da bi njegovo znaenje moglo biti vazduh, prazan prostor, bezdan.
Nauka je za Haos saznala iz mitologije i objanjava ga kao neizmerni ponor, ispunjen nekom
pramaterijom mraka i magle. Postao je pre svih stvari, i iz njega je postalo sve. Haos je mrani i ivi
praizvor svega ivoga na svetu.
Haos je sirova bezoblina i nepokretna masa, iz koje se ispilio ceo svet.
Neki mislioci tumae Hesiodov Haos kao praizvor vitalnih funkcionalnih poela, ali Hesiod je
pesnik pa se i ne uzima za ozbiljno ovo kazivanje.
Vrlo je udno da dananja nauka govori o postanku sveta isto kao to govori prastari mit. Kako je
mogue da su ljudi iz doba neznanja znali ono to mogu znati samo ljudi velikog znanja i iz doba
znanja kakvo je danas? Dodue, oni se malo mimoilaze u nekim sitnicama, ali u sutini oni imaju
istu nauku. Svi se slau u tome da je najpre nastao Haos.
Danas re haos znai nered i zbrku, i tako se ta re upotrebljava. To je stoga to je i Haos u poetku
bio zbrka i nered, a potom je evoluirao u harmoniju i dospeo do 21. veka.
Dakle, sve je u savrenom redu osim znaenja imena Haos, jer to ime ne moe da se pouzdano
protumai grkim jezikom.
Haos je dobio ime iz srpskog jezika, kao i veina nauci nerazumljivih rei, a ime je dobio od srpske
rei kvas.
Srpski kvas je dao ime Haosu, pa mu je dao i svoje svojstvo. Ono to radi kvas, to isto radi i Haos.
Kada uenjaci proue sve Haosove osobine videe da je on niko drugi do, kvas.
I sva druga kazivanja o postanku potvruju da je to kvas, bez obzira da li govore filozofi, mitolozi
ili neko trei.
Kvas ima mo da naduva testo tako da ono viestruko poraste, a bez kvasa testo ne moe da se
iri i raste.
Kvas je veoma znaajan u oba Zaveta, a znaajan je i u verovanju srpskoga naroda. Izrailj je iziao

iz egipatskog ropstva u dane beskvasnih hlebova, a u mesecu klasa. A srpski narod kae:
-Kad nije klasa, nema ni kvasa.
U jevanelju Isus upozorava uenike i narod da se uvaju kvasca farisejskog, a apostol Pavle pie
Korinanima:
Nemate prava da se hvalite. Ne znate li da malo kvasca celo testo ukiseli? Skinite stari kvasac, da
bude novo testo, jer ste vi beskvasni, jer je Pasha naa, Hristos, rtvovan za nas. Zato da
praznujemo, ne u starom kvascu, ni u kvascu pakosti i lukavstva, nego u beskvasnom hlebu istote i
istine.
Ko se hvali taj se nadima, a kvasac nadima testo. I tako treba razumeti kvasac i u Starom i u
Novom zavetu. Pavle upozorava Korinane da skinu stari kvasac i da ne praznuju u kvascu
pakosti i lukavstva, nego da to ine u beskvasnom hlebu istote i istine.
A srpski narod kada u kui neko umre, iznosi iz kue hleb i stari kvasac i baca ih, a iz komiluka
donosi u kuu novi kvasac.
Oigledno je da kvasac ima nekakvu vezu sa smrtnim sluajem u kui. Ali bez kvasca se ne moe u
kui, i o tome govore neke narodne izreke i zagonetke:
-Daj mi tvoje dok se napne moje. (kvas).
-Druga drugu preko plota vie: Pozajmi mi podizalo, pozajmi mi nadizalo, dok se u mene nadigne,
dok se u mene izdigne, opet u ti ga vratiti. (kvas).
Ali postoje i ovakve zagonetke:
-Druga drugu preko plota zvala: Daj mi, drugo, malo sala, iva sam se ve raspala. ( Suva i raspukla
Zemlja moli Nebo da joj da kiu).
-Donja neva gornju nevu moli: Moja nevo, nevice, puti mi malo med da izbljujem svoj jed.
(Zemlja moli Nebo da pusti kiu).
-Poruila donja neva gornjoj nevi: Polji meni svasala masala, sva sam se jadna raspala.
Vidimo da su zagonetke za kvasac i kiu gotovo iste i to moe izgledati kao da dokon narod pria
kojeta. A ovde se radi o tome da su kvas i kia istoga znaenja, pa su zato i zagonetke iste ili sline.
Rasuena i raspucala Zemlja moli Nebo za KVAS u obliku kie, a kada dobije kvas ona e da
nabubri i naraste, ba kao i testo, i nee vie biti ispucala. A kada druga drugi obeava da e joj
vratiti kvas, to isto e uiniti i Zemlja jer e se voda isparavanjem vratiti Nebu. Zato su zagonetke
za kvas i kiu sline.
-Kvasi Boe, bie berieta!
Voda kvasi zemlju i ini kvas te zemlja bubri i raste, i po ovom kvasu dobio je ime kvas za testo.
Zato u ovoj nauci kvas za testo i vodeni kvas imaju isto znaenje. Takvo znaenje ima i kod filozofa
i u mitologiji i u verskoj knjievnosti. A poto ta dva kvasa u srpskom jeziku imaju isto ime, jasno
je da je ta nauka potekla iz srpskog jezika.
Tek kada se zna ta znae kvas, voda i kia u staroj knjievnosti, tek onda se moe znati o emu one
govore. Pa e tako razumeti o emu peva Euripid, kada kae:
I volim pljusak zemlja kad se rasui;
Visine neba kada kiom bremene
Da padnu ude pljuskom na zemlju.
Kie ude da nakvase zemlju, i posle njenoga kvasa sve e da buja. A bez njenog kvasa zemlja je
rasuena, a suva zemlja roda ne daje.

Vano je znati da taj kvas dolazi od neba, i da je taj kvas isto to i Haos. A to je: udnja, elja,
htenje, kan.
Ono to se moe kod kvasa primetiti to je da se tu radi o nekakvoj pozajmici, koja se nakon
korienja vraa. O ovim pozajmicama i zavisnosti jednih od drugih pisali su i filozofi i apostol
Pavle, a pisao je i F. Rable. Rableov Panurgije je moda najbolje od svih opisao pozajmice i
dugovanje, a sam je tvrdio da ni makrokosmos, ni mikrokosmos (ovek), ne valjaju bez zajma i
dugovanja. Izmeu ostalog Panurgije kae:
Ne da bog da se dugova oslobodim! Vie ne bih naao nikoga da mi krenu paru pozajmi. Ko
uvee ne ostavi kvasca, sutradan mu nee porasti testo.
Tako govori Panurgije, a njegov gospodar i prijatelj Pantagruel ima suprotno uenje i smatra da je
bolji svet bez dugovanja.
Srpski narod govori o ovom problemu, i kazuje kao i Pantagruel. Narod kazuje da dug nije dobar, a
to je zanimljivo dug poistoveuje sa veerom, pa kae:
-Lezi bez veere, ustae bez duga.
-Bolje je bez veere legati, nego s dugovima ustajati.
Veza duga i veere je oigledna, a Rable veeru poistoveuje sa kvasom. I kod Rablea i kod srpskog
naroda kvas i sire se poistoveuju, a sire i veera su doli Isusu glave.
Kada je na veeri Isus umoio zalogaj i dao Judi u ovoga je odmah uao avo, te ode i izdade Isusa.
A kada se Isus zlopatio na krstu i osetio e, umesto vode dadoe mu sire i u tom trenu Isus
izdahnu.
Ovaj dogaaj nisu zabeleili hroniari, nego nam se ovom priom kazuje nauka. Ova nauka je od
ivotnog znaaja za oveka i zato ove knjige postoje, a na oveku je da odlui hoe li da ih razume
ili vie voli da sanjari o tome kako sve zna.
A danas ovek zna da je svet postao od Haosa i da je ivot nastao u vodi od vodenog kvasa. A
potom zna da su aminokiseline stvorile ivot. Blago oveku kada sve zna, pa i to da je ivot iziao
iz aminokiseline. A sve to zna jer je tako proitao u starim knjigama i bukvalno shvatio.
Nije svaki kvas dobar, kada kia umereno kvasi zemlja daje rod, a ako preterano kvasi dolazi do
potopa i o tome postoje istorijska svedoanstva. A za pie najbolji kvas je vino, ali ako se vino
preterano ukvasi prelazi u sire i izjeda. O ovome takoe postoje zabeleena svedoanstva. Sve je to
zabeleeno u knjigama, samo ovek treba da shvati da mu je Bog dao razum da razume i da koristi
taj Boji dar, i da se ne preputa bitangama da ga vode u propast.
Izrailj je iziao iz Egipta sa beskvasnim testom, a kada su izali iz Egipta ispekli su beskvasne
kolae. Posle beskvasnih kolaa sledio je prelaz preko mora, a da se nisu okvasili. Preoe preko
goleme vode po suhu i voda ih nije kvasila, jer su oni jeli beskvasne kolae.
Dakle, u Bibliji su kvasac i vodeni kvas isto. A kako je u Bibliji, tako je u svoj staroj knjievnosti i
u narodnim obiajima i u verovanju.
-Sam sebi dovoljan kao kvasac.
Ovo je vrlo udna narodna izreka. Kako kvasac moe biti sam sebi dovoljan?
Kvas ima svojstvo i mo da uveava zemlju i testo, a Heraklit kae:
Dui je svojstven logos koji sam sebe uveava.
Logos sam sebe uveava ba kao kvasac srpskoga naroda. A apostol Pavle kae da Bog duha ne daje
na meru.
Reeno je da je Haos dobio ime od srpskog kvasa, a ovaj isti Heraklit poistoveuje Haos i logos.Da
su Haos i logos isto potvruju i drugi izvori. I mitologija i dananja nauka se slau u tome da je u

poetku bio Haos, a Sveto pismo kae: U poetku bee Logos. Druga je svar to nauka ne eli ovo
da vidi jer nauka ima svoje metode, koje ne uzimaju u obzir ono to nije uvrteno u kolsko
gradivo.
Vavilonski mit kazuje da je svet nastao izranjanjem zemlje iz vodenog haosa. Mi bi rekli da je
zemlja izronila iz vodenog kvasa. Indijska upaniada kae:
U poetku svet bejae samo voda. Ta voda stvori ono to jest i to je braman.
Taj to je nastao iz vode, taj to jeste, ako bi se predstavio imenom rekao bi: Ja jesam. A ree
nam se da je to braman, a za braman nam se jasno kazuje da predstavlja i da znai svest. Upravo
svesti prilii da se zove Ja jesam.
Mnogi filozofi tvrde da je svet nastao od vlage, a to znai da je nastao iz kvasa. Meu ovima su
Tales, Anaksimandar i Heraklit, a Heraklit kae da due isparavaju iz vlage. A i dananja nauka ui
da je ivot nastao u vodi. Ono to je vlano moe biti vlano samo od vode, i zato je sve nastalo iz
vlage ili vode.
Problem dananje nauke je u tome to ona gradi svoju nauku bukvalnim itanjem starih knjiga. Zato
oni govore o Haosu, kosmikom jajetu i velikom prasku, a da uopte ne razumeju znaenje Haosa i
jajeta.
Haos je postojao pre poetka stvaranja, a iz Biblije i Veda saznajemo da je pre stvaranja postojala
voda.
U poetku stvori Bog nebo i zemlju. Zemlja bee pusta i prazna; nad bezdanom bee tama, i duh
Boji lebdijae nad vodama.
I u Vedama saznajemo da je voda postojala pre stvaranja i u Indiji se lebdi iznad vode pre
stvaranja, a lebdi mnogoveni mudrac Markandeja. U Indiji sve to postoji ima svog gospodara,
jedino voda i tama nemaju gospodara, a sve drugo bogovi podelie meu sobom.
Kada uenjaci malo porazmisle o ovome videe da su voda i tama isto to i Haos, jer je i njima
poznato da je svet nastao iz vodenog Haosa i da je Haos isto to i tama, jer pre stvaranja postojao je
samo Haos i postojalo je samo vodeno prostranstvo. To vodeno prostranstvo je put Svevinjeg i
znai put spoznaje, a prostor se nalazi u njegovom telu.
Iz Haosa je sve nastalo pa i ovek, a ovek je nastao od zemlje i vode. Dakle ovek je nastao od
zamlje i vodenog kvasa. Tako kazuju sve mitologije u celome svetu, a Ovidije kazuje kako je
Prometej stvorio oveka:
Od nje (zemlje) Japetov sin pomjeav je s kinicom vodom naini bogova svemu vladara
priliku pravu.
Prometej je zemlju pomeao sa kinicom i kada ju je nakvasio, nastade ovek. Zahvaljujui
vodenom kvasu stvoren je ovek, a Isus je kvasio zemlju i ljudima otvarao oi. Kvas stvara, ali
moe biti i poguban, kao to je takav farisejski kvas. Ali sa kvasom se moe i do kraljevstva
nebeskog i o tome govori Isus:
S ime u kraljevstvo Boje uporediti? Ono je slino kvascu koji ena uze i umea u tri mere
brana da uskisne celo testo.
Takav je kvas, moe biti poguban, a moe se s njim i na nebesa. Razlika je u tome da li se sa njim
postupa sa merom ili bez mere. Onaj koji ima tri mere kada radi sa kvasom, taj moe u kraljevstvo
Boje. Zato srpski narod kae:
-

Triput meri jednom seci.

Zato Isus ree da ena treba da uzme tri mere i to nije proizvoljno reeno.
Postoji i tumaenje da Haos znai prazno i o praznom su govorili filozofi pa i Aristotel, koji
kae:

Takoe, oni koji tvrde da postoji prazno, govore o prostoru, jer prazno bi bilo prostor lien tela.
Na osnovu ovih razloga moglo bi se prihvatiti da je prostor neto razliito od tela i da je svako
opaajno telo u prostoru. ini se takoe da Hesiod pravo govori kad postavlja Haos na prvo mesto,
jer veli:
Pre svega postade Haos, a odmah potom Zemlja, irokih grudi,
jer da je neophodno da najpre nastane mesto za bia. Razlog je tome njegovo uverenje koje deli s
mnogima da je sve negde, tj. u prostoru. Ako je tako, tada bi mo prostora bila zadivljujua i ranija
od svega, jer ono bez ega nita drugo ne postoji a to postoji bez iega drugog, to je nuno prvo.
Jer prostor ne propada kad propada ono to je u telu.
Kau novofilozofi da, niti Aristotel misli da je prostor prazan, niti tako misli Hesiod, pa neto kao
tumae po svome. A Aristotel ree to ree i potvrdi da Hesiod dobro govori i da se mnogi sa tim
slau. A Aristotel kazuje i ovako:
Moglo bi se moda sumnjati u to da je Hesiod prvi traio takvo naelo ili neko drugi koji je ljubav
ili udnju postavio kao naelo u biima, kao na primer i Parmenid. Jer, i ovaj, izgraujui postanak
Svega, veli:
najpre Erota od svih bogova izmisli,
a Hesiod:
od svega prvo nastade Haos, a odmah zatim Zemlja irokih grudi i Erot koji se meu svim
besmrtnicima odlikuje
Erot je potomak Haosov a u svari oni imaju isto znaenje, jer i jedan i drugi nose u sebi udnju,
koja moe biti ljubav ili mrnja. I kada Empedoklo govori o Ljubavi koja spaja elemente i Mrnji
koja ih rastavlja, on govori o Haosu. To isto govori i Aristotel i od njega saznajemo da tako ui i
Parmenid i usput nam rastumai mitskog Haosa i Erota. I kada god filozofi priaju mit, oni to rade
samo zato da nam ga protumae. A tako rade i mnogi iz novijeg doba, poput Getea.
Ovo prazno postoji bez iega drugog, a drugo ne moe da postoji bez njega. A srpski narod kae
da je kvasac sam sebi dovoljan.
Dakle, prazno je prostor lien tela.
Za Parmenida prazno je tama i nebie, a tama je nerazdvojna od Haosa u mitologiji.
Prazno o kojem filozofi naukuju ima svoje ime i zove se kenon. Ako bi uenjaci hteli da razumeju
ta znai re kenon koja je ime za prazno valjalo bi da vide ta znae rei: kineo, kinema,
kinetika i sline rei.
Sve ove rei u sebi nose pokret, a to isto ima i kenon. I kvas pokree zemlju i testo, a uenjaci
su razumeli da je Haos pokretaka sila. Pa kad su toliko razumeli, ta ih spreava da razumeju o
emu piu stare knjige?
Spreava ih njihovo kolsko znanje koje im je nametnuto kao pravo znanje i za to dobili diplomu
kao potvrdu da su znalci. A videti u starim knjigama neto drugo, znailo bi negiranje svoga znanja
i svoje diplome. Zato je dananja nauka ovakva kakva je, a kakva je nauka takav je i ovek.
Kena ili Kenej je mitski kralj Lapita koji je imao jedno koplje, koje je postavio na trg i zahtevao da
mu se odaje boanska poast. To se bogovima nije dopalo pa Zevs podstakne Kentaure da ratuju
protiv Kene. Kentauri utukoe Kenu u zemlju u uspravnom poloaju i odozgo navalie kamen. Tako
je zavrio Kena koji je hteo da vlada kopljem.
Koplje u jeziku mita znai: tenja, htenje, a to isto znaenje ima i Kenino ime. U ovoj nauci (jer mit
kazuje nauku) nema proizvoljnih imena, nego ime objanjava svoga nosioca. Zato je Kena imao
koplje i zahtevao da ga smatraju boanstvom.

U Indiji jedna upaniada se zove Kena, u kojoj se kae:

Od koga usmerena misao tei k odreditu? Od koga se upregnut pokree prvi dah ivota? Ko je
usmerio ovu izgovorenu re, oko i uho? Koje boanstvo njima upravlja?
Taj od koga usmerena misao tei i od koga se pokree prvi dah ivota se ne imenuje, ali nema
ni potrebe, jer mu se ime nalazi u naslovu.
Tome je naziv ta elja, a u tu se elju treba zaneti.
Ova upaniada kae da bez ovog boanstva, oganj koji se hvali da moe sve spaliti, ni travku nije
mogao spaliti. Vetar koji kae da moe sve nositi to god ima na zemlji, ni travku bez njega nije
mogao poneti.
Bez tenje i elje se nita ne moe, a tu mo ima ovo boanstvo.
Vidimo da indijski Kena i grki Kena, kineo, kinema i kinetika imaju isto znaenje, jer su svi
pokretai. udno je da grki jezik i sanskrit istim imenom nazivaju istu silu. A ta sila je tenja,
elja, htenje. Ali, to nije sve, u latinskom jeziku postoji re konatus (conatus) koja znai: namera,
pokuaj.
Znaenje rei konatus je blisko znaenju obadvojice Kena, kinemi i kinetici, pa tako i latinski jezik
slinom rei imenuje istu silu. Uenjaci bi rekli da je to zbog tog to su ova tri jezika
indoevropska, pa tu nema nita udno. A da su ovo indoevropski jezici, nauka je utvrdila jo u 19.
veku. A ono to se zna nema potrebe prouavati. Ali!
Srpska re kaniti znai isto to i latinska re konatus. Nauka moe da pria ta hoe, ali srpski
jezik je osnova svim mrtvim jezicima, a sanskrit, latinski i grki jezik su kolski jezici i
nazivaju se mrtvi jezici. Tako je srpsko kan dospelo u ove jezike i zato te rei imaju isto
znaenje.
Kada Srbin namerava neto uiniti ili kada ima elju neto da uini, onda se on kani da to uini. A
kada iz nekoga razloga ne eli neim da se bavi, onda se on toga okane.
Tako sam i ja kanio da ovo napiem pre dvadeset godina i traio pismenog oveka koji bi to umeo
rei razumljivo, ali mi prijatelji rekoe da se okanem orava posla i da gledam gde mi je lebac. Eto,
ne naoh nikog pismenog, pa sam moram pisati kako znam.
Takav je srpski kan, i takvi su indijski i grki Kena, i takvi su kinema, kinetika itd. samo zato to su
nastali od srpskog kana.
I nije tu kraj upotrebe ove srpske rei, srpski kan je dao ime nekim veoma znaajnim mestima.
Kada je Jovan krstio Isusa otide Isus u Kanu na svadbu i tu uini prvo svoje udo, pretvori vodu u
vino. Na svadbi je ponestalo vina, a svadba bez vina ne moe biti, te Isus pretvori vodu u vino i tako
spasi svadbu.
Tako u Kani Galilejskoj bi poetak udesa to uini Isus, zabeleie hroniari u jevanelju.
Prvo udo Isus je uinio na svadbi u Kani, i zato danas srpski svetenici pri venanju obavezno
itaju Svadbu u Kani. Ali ako bi ih pitali, zato itaju Svadbu u Kani, oni ne bi umeli da to
objasne. Oni svakako imaju neko objanjenje, ali oni ne znaju ta stvarno znai ta svadba.
Dakle u Kani je bio poetak udesa koje je Isus inio.
Istorija nam kazuje da su se neke udne stvari dogaale u Kani i pre nego je Isus inio uda.
Josif Flavije u Judejskom ratu pie:
Irod je meutim, prolazei kroz neprijateljske predele, razorio pet gradova i pobio na hiljade
njihovih stanovnika, njihove je kue popalio, pa se vratio u svoj logor koji je bio podigao kod sela
koje se zove Kana.
Svakodnevno je pristajalo uz njega veliko mnotvo Judejaca iz Jerihona i drugih krajeva, neki iz

mrnje prema Antigonu, a neki opet iz oduevljenja zbog njegovih junakih podviga, no mnoge je
pokretala i nesvesna elja za promenom stanja.
Ovo su deavanja na poetku Irodove politike karijere i kada se jo nije zvao Veliki. Ali ve tada je
pokazivao da e biti Veliki i da je pred njim velika karijera.
On je tano znao gde valja podignuti logor i tu ga je postavio. A postavio je logor kod sela koje se
zove Kana.
Zato je vano postavljanje logora kod Kane?
Zato to se kod Kane deavaju neke udne i neobjanjive stvari. Kod Kane niko ne moe biti
ravnoduan, ili mrzi Antigona ili je oduevlje Irodovim pobedama ili nesvesno udi za promenom
stanja.
Kana je polazna taka za sva dela, pa tako i Irod i Isus poinju od Kane. Da bi ovek neto uinio,
on mora pre toga da kani to uiniti i tek kada se nakani ovek poinje sa delom.
Takva je Kana i zato je Irod postavio logor kod Kane i zato je Isus posle nekoliko decenija u Kani
vodu pretvorio u vino.
Vino je Isusova krv, a krv je ivot, kae se u Bibliji. ivot je nastao iz Haosa, a Haos je
pokretaka sila. Kana i Haos su istoga znaenja i uopte nije vano to ih je dananja nauka svrstala
u razliite nauke.
Ima jo jedna Kana a nije u Palestini nego je u Italiji. Kod ove Kane je Hanibal, 216. god. stare ere,
grdno potukao Rimljane. Nekoliko godina kasnije, Rimljani grdno potukoe Hanibala kod Kapue i
tako je nastala izreka: -Kapua je Hanibalu Kana.
Ovo je ve druga tema, ali valja rei da je Hanibal tukao Rimljane kod Kane, a bio poraen kod
Kapue, ne iz istorijskih, nego iz naunih razloga. A zato Hanibal pobeuje kod Kane, odgovor se
nalazi u Hanibalovom imenu, a to je druga tema.
Kada srpski svetenik venava, on ita Svadbu u Kani i taj in ne moe biti bez kandila. Kandilo je
obavezno pri inu venanja. A zato se ita Svadba u Kani i zato je prisutno kandilo, moe se znati
tek kada se zna ta znae Kana i kandilo.
Nauka je objasnila Srbima i drugim narodima da je kandilo iz grkog, turskog i latinskog jezika i da
znai: svetiljka, svea. Poto su ueni i naitani ljudi to objasnili, danas Srbi znaju da je kandilo sve
sa imenom dolo iz tuih jezika, kao i mnoge druge rei.
Samo ta nauka nema veze sa istinom, jer je kandilo dobilo ime iz srpskog jezika i njegovo ime se
moe objasniti samo srpskim jezikom.
Kandilo ili kanelo znai: Teiti stvaranju vatre. Kan znai: teiti vatri, a dilo delo ili elo
znai: delo, in.
U grkom, turskom i latinskom jeziku kandilo oznaava svetiljku, a poznato nam je da kandilo nije
svetiljka, nego se u njemu nalazi ar. ar u ovoj nauci predstavlja tihu vatru koja tera na delo, a
ne sagoreva kao to to ini plamen. U srpskome narodu uz kandilo i kanu nalazi se uta boja, a uta
boja nije dobra boja, ali bez nje se ne moe, jer je ona poetak svakog stvaranja. Ona je poetak
stvaranja, ali ona ne stvara, jer stvaranje i raanje pripada crvenoj boji. Ako se poetno uto ne
prometne u crveno, sve e sagoreti i nita nee ostati. Zato je u narodu ar bio omiljena vatra, jer
tiho tinja i dugo traje i zbog toga se u kandilu nalazi ar, jer e obezbediti raanje.
-uto mae pred Bogom plae. (kandilo, a znai i: svea)
U jednoj pesmi se kae:
Ajde, Ano, poturi se,
Da ti metnem utu kanu,

utu kanu karaboju;

Da ti dadem lepo ime,
Lepo ime Zelen-kada.
Uz kanu i kandilo ide uta boja, a tom bojom se mogu oznaiti i Haos, Kena, kinema, kinetika, kan
itd.
Svim tim reima utilo daje slovo K u zapadnim krajevima sveta, i slovo H, u istonim
krajevima. Zato neki kau Haos, a neki Kaos, neki kau Hanan, a neki Kanan, neki kau Hrist, a
neki Krist, itd. Zato je indijski bog Krsna (Krina) roen u utom sariju, a srpski Bog-dete nosi ute
cipelice. Bogu detetu, Haosu i svima prvim pokretaima pripada uta boja, zato je utom bojom
oznaen i san. A u ovoj nauci san je poetak i osnova sveg stvaranja. Ova nauka je potekla iz
srpskog jezika, a srpski jezik je savren jezik, zato je u srpskom jeziku osnova dobila ime od
sna. Jer u srpskom jeziku snovati i osnivati imaju isto znaenje.
Ovde su u pitanju ista imena samo se prvo slovo razlikuje, ali ima rei koje su iste, a imaju razliito
znaenje.
Tako imamo slavnog kartaginskog vojskovou Hanibala to je Rimljanima zagoravao ivot i
imamo strane ljudodere iz tamo nekih needukovanih plemena koji su nazvani kanibali. Veliki
Hanibal i strani kanibal su isto i po imenu i po znaenju. Pa kada nai edukovani istoriari ue
budue nosioce i voe velianstvene civilizacije, valjalo bi da znaju ko je bio veliki vojskovoa
Hanibal i kakve je to on nevolje inio Rimljanima. A i filmadije bi valjalo da znaju da Hanibalu
pripada uti plat, kao to se zna da je Cezar nosio crveni plat.
Zato je na istorijski junak nosio crveni, a neprijateljski junak uti plat. I nije Hanibal sluajno
takav, nego je on takav zato to vodi poreklo iz Tira, a u Tiru se raaju i ive Tirani, a Tirani su
tirani koji tiraniu sve, pa su tiranisali i Rim. A da su tiranisali Rim, postoje istorijska svedoanstva.
Za filozofski kenon (prazno) smo rekli da ima isto znaenje kao i Kana, Kena, kinema, kinetika
itd. Pa kako prazno moe znaiti tenju, vatru ili pokretanje? Pogotovo ako filozofi prazno
poistoveuju sa prostorom.
Tu e nam pomoi Aristotel koji u Fizici objanjava kenon (prazno):
Ta ime bismo uopte mogli smatrati prostor? On ne moe biti neki elemenat, niti moe postojati
na osnovu elemenata kad ima takvu prirodu da ne pripada ni onom to nije telesno ni onom to je
telesno. On ima veliinu, a nije nikakvo telo, elementi pak, opaajnih stvari jesu tela, dok na osnovu
onog to je umstveno ne postaje nikakva veliina. Pored toga, uzrokom ega meu biima bi se
prostor mogao smatrati? Njemu ne odgovara nijedna od etiri vrste uzronosti. On nije uzrok ni kao
tvar bia jer na osnovu njega nita nije zadobilo postojanje niti kao oblik, ili odreenje stvari,
niti kao svrha, niti on pokree bia. Uz to, ako je i on sam neko bie, gde e biti? Zenonova aporija
zahteva neki odgovor. Ako je svako bie u prostoru, oito je da e postojati i prostor prostora i tako
u beskraj. Takoe, kao to je svako telo u prostoru, tako je i u svakom prostoru telo. Kako onda
moemo govoriti o onom to se navodno poveava? Nuno je da se na osnovu toga i prostor
poveava zajedno s tim, ako prostor neega nije ni manji ni vei od toga. Zbog svega toga nuno je
zapitati se, ne samo to ta je prostor, ve i to da li on uopte postoji?
Tako govori Aristotel o praznom (kenon), ali ga nije lako razumeti jer on je Helen, a Heleni imaju
sasvim drugi nain miljenja.
Ono to pada u oi to je da Aristotel, govorei o kenonu,neobino esto postavlja pitanja.

A videli smo da upaniada Kena govorei o pokretau misli, govori pitanjima: Od koga
usmerena misao tei k odreditu? Od koga se upregnut pokree prvi dah ivota? Ko je usmerio ovu
izgovorenu re, oko i uho? Koje boanstvo njima upravlja?
Taj koji to ini, to je Kena, a Aristotel pita kakav je kenon, prazno, prostor. U Keni smo dobili
odgovor ko je taj i ree se da je to ta elja, a filozofi nee da kau nego zapetljavaju, pa ih
novofilozofi ne mogu razumeti.
Pored postavljanja pitanja Aristotel kae da Zenonova aporija zahteva neki odgovor. Potom nam
ree da se kenon navodno poveava, a to rade Haos, logos i kvas. Zbog svega toga nuno je
zapitati se, kae filozof, a nama rekoe Aristotel i drugi filozofi da je filozofija nastala kada se
ovek zapitao. Dakle, elja za odgovorom i znanjem stvorila je filozofiju.
Vede i upaniade nam govore da je sve na svetu postalo iz elje, a tako ui i dananja
evolucionistika nauka. Dananja nauka tako ui jer je prihvatila tue uenje, ali je njen problem to
nita nije shvatila od toga uenja.
Aristotel je govorio o praznom (kenon), ali ga nije razumljivo objasnio, bar ne na tom mestu. To je
stoga to se filozofi igraju reima i daju odgovore, ali ne tamo gde ih oekuju edukovani uenjaci.
Platon u Dravi govori o gladi i ei, kroz razgovor Sokrata i Glaukona koji ovako razgovaraju:
Zar nee i glad i e, i uopte sve prohteve, zatim, opet, htenje i elju staviti meu duevne radnje
koje sam sad pomenuo? Zar nee, na primer, rei da dua onog ko za neim tei uvek eli da ima
ono za im tei? Ili da je privlai ono to eli da joj se dogodi, ili isto tako, ukoliko eli da joj se
neto prui, odobrava kad je u pitanju taj predmet, jer eli da ga ima.
-Hou.
-Dalje. Zar radnje suprotne htenju, elji i tenji neemo posmatrati kao duevno stanje odbijanja,
teranja i uopte kao neto to je s tim radnjama protivno?
-Kako da ne.
-Kad je tako, onda emo rei da postoje neke vrste prohteva i kad je meu njima najjasnije izraeno
ono to zovemo e i glad?
-Rei emo ree on.
-Prohtev za piem, i prohtev za jelom, zar ne?
-Da.
-Ukoliko je taj prohtev e, postoji li u dui elja za za jo neim, osim za onim to smo ve
pomenuli? Je li e za toplim ili za hladnim piem, za velikom ili malom koliinom, jednom reju,
je li to prohtev za naroitim piem? Ili je potrebna vruina da se uz e oseti elja za hladnim
piem? A ako je e velika zato to je tu velika koliina tenosti, da li ta koliina stvara elju za
velikim koliinama, odnosno, ako je ona neznatna, elju za neznatnom koliinom pia? I da li se
e sama po sebi ne bi mogla pretvoriti u elju za neim drugim, a ne za onim to odgovara njenoj
prirodi, tj. da li e ona uvek ostati elja za piem, a glad elja za jelom?
Ovaj razgovor o gladi i ei je prepun Sokratovih pitanja, kao kod Aristotela kada govori o praznom
(kenon), i kao u upaniadi Keni. A sve to Sokrat ree o gladi i ei postaje razumljivo tek posle
sledeih rei:
Razmisli sad o ovome: zar glad, e i druge takve pojave nisu nekakve praznine u telesnom
stanju?
-Jesu.
-A neznanje i nerazumnost su isto tako praznine, samo sad u stanju duevnom, je li tako?
-Tako je.

-Onaj, dakle, ko bi uzeo hranu i ko bi postao razumniji, na neki bi nain izvrio nekakvo punjenje,
je li?
-Da.
Sada smo saznali kakva je praznina i ta znai. Saznali smo i zato se za Haos kae da znai
zevati i veliki zev. Jer kada je neko gladan taj razvali svoje eljusti i pravi veliki zev, da bi se
zasitio.
Takva je filozofska praznina (kenon) i zato je ona isto to i Haos, Kena, kinema, kinetika, kvas,
logositd, i to je taj pokreta koji sam sebe uveava.
Indijski bog ljubavi Kama je takav kakav je, samo zato to mu je ime takvo. A kakav je rei e nam
Atarvaveda:
Kama strelac, neka te ustreli, da ne moe izdrati na svome leitu!
Stranom Kaminom strelom probou ti srce.
Strelom ije je pero enja, iji je iljak ljubav, ija je peteljka udnja, tom strelom, dobro nanianjenom, proboe ti Kama srce.
Dobro nanianjenom strelom Kaminom, koja sagoreva, od koje slezina
sahne, ije pero napred leti, njome u ti probosti srce.
Sva u vrelom aru, ognjenih usta, doi mi kradom!
Takav je Kama, sve pri i spaljuje udnjom, kao da je Haosov brat. A tu mo mu daje K u
njegovom imenu.
U Indiji put Svevinjeg zove se Narajana (put voda, vodeni put), a to znai: put spoznaje. A u
Mahabharati, sam Svevinji kae:
Upravljajui se po mojim zapovestima, ovek luta prostorom moga tela, a ja upravljam njegovim
ulima.
Poznato je da ula slue za spoznaju, a ovaj paganski bog nam ree da je prostor u njegovom telu
u kojem on upravlja ovekovim ulima. A sve to se deava na putu Svevinjeg, na putu spoznaje.
U boijem telu je prostor a prostor je udnja i u tom prostoru bog upravlja ovekovim ulima.
Drugim reima, Bog je gladan znanja i tu prazninu treba da ispuni ovek koji tim prostorom luta.
Kada ve govorimo o bojem telu kao udnji, valja napomenuti da grko ime za boga teos, nije
nita drugo do srpska re: TEVA. Srpska teva je dala ime grkom bogu, ali i istorijskom gradu
Tebi.

Teos
Atina je takorei sama pobedila milionsku persijsku vojsku, a poznata je i spartanska vojna sila. I
sada, pored ovakvih silnih Atine i Sparte u Heladi, Teba odluuje kojem e gradu dati autonomiju, a
kojem ne. Cela Helada se morala udruiti u borbi protiv Tebe da bi neki gradovi dobili autonnomiju,
jer Atina i Sparta nisu to mogle same. U istoriji se protiv Tebe borila itava Helada, a u mitologiji
samo Sedmorica protiv Tebe. U svakom sluaju je neophodno da se bori protiv Tebe, tako nam
kazuju i istorija i mitologija, a filozofi kazuju da se mora boriti protiv svojih udnji.
Kadmo je doao iz Tira i osnovao Tebu, a Ovidije Tebu naziva Tiros.
Bih li se udio vama, o starci, po dalekom moru koji doploviste amo i ovde osnovaste Tiros.
(Metamorfoze).

Tir ili Teba svejedno je, jer te rei imaju gotovo isto znaenje. Re tir u srpskom jeziku znai:
teranje, nagon, htenje, a grad Tir je dobio ime iz srpskog jezika i takvo je znaenje njegovog imena.
O Tiru i znaenju njegovog imena vie je reeno u objanjenju rei tiranin.
Kadmo je doao iz Tira i osnovao Tebu, ili kako ree Ovidije Tiros. To je Ovidije hteo da kae da
su ta imena istoga znaenja. Ime Teba je od srpske rei teva, a poto u grkom pismu ne postoji
slovo v srpsko teva postade teba.
Najslavniji helenski prorok zvao se Tiresija i bio je iz Tebe, a ime mu jasno ukazuje na
prapostojbinu Tir. Tiresija je bio slep ali ga bogovi obdarie prorokim i drugim moima, koje
obini smrtnici nemaju i ako imaju oi. Izmeu ostalih moi, Tiresija je podjednako poznavao i
muku i ensku udnju. Dananja nauka ne veruje da je ovaj Tiresija postojao, ali on je ipak
postojao i to dokazuje svojim imenom i imenom svoga grada.
U Tebi je roen Dionis i on je imao tap koji se zvao tirs ili tiros, ije ime jasno ukazuje na Tir
prapostojbinu Tebanaca. Tirs je bio obavijen vinovom lozom a Dionis je bio bog vina. Vino u mitu
ini podsticaj i vino je to to daje elju ili htenje, a to ini i Dionisov tirs pa i sam Dionis. Zato je
Dionis roen u Tebi, jer joj ime znai htenje. Teba se nalazi u Beotiji a ime ove drave znai:
zemlja krava. Beotija je dobila ime po Posejdonovom sinu Beotu, ije ime znai: govedar.
Kada krava u sebi nosi plod kazivalo se da je stevna ili steona, a danas se kazuje samo
steona. Za bremenitost drugih ivotinja postoje drugi izrazi i samo se za kravu kae da je stevna.
A krava u jeziku mita znai elju, a elja je isto to i teva (htenje), i zbog toga se samo za krave
kazuje da su stevne.
uje li me ljubo Anelijo!
Ti mi vikni te malo popevaj
Teva e se sanci rasturiti.
Anelijina pesma hoe sanke rasturiti.
Sad ja idem preko Carigrada,
Teva m koja sukobiti beda,
Te me teva na mejdan zazvati.
Hoe ga sukobiti beda i hoe ga na megdan zazvati.
Neverovatno je da uenjaci nisu prepoznali ovu re iz svog maternjeg jezika, pa kazuju da znai
moda ili treba. A to znai da tu re nisu prepoznali ni u imenu Steva, Stevan. Tevu nisu
prepoznali, ali su zato proitali da je Stevanovo ime dolo iz grkog jezika (Stefan) i da je
boanskog znaenja i tako se danas zna i ui u koli.
A istina je da je prastara grka re za ime boga teos nastala od srpske rei teva. Teva ili htenje ili
elja, udnja, ar itd. dala je ime bogu. A to je i razumljivo ako je iz htenja sve nastalo, i ako je bog
sve stvorio. Vede i druge stare knjige kazuju da je nekada bilo samo Jedno, a kada je Jedno obuzela
udnja koja je bila prvo seme uma, poelo je sa stvaranjem.
Teva je sve stvorila i bog je sve stvorio, zato se kod starih Grka bog zove teos. A zove se teos zato
to su ovu nauku primili od Srba, kao to su i mnogi drugi narodi za boga saznali od Srba.
alosno je danas videti oveka koji je ubeen da je pun znanja, a nije u stanju razumeti nauku ljudi
od pre nekoliko hiljada godina. Dananji ljudi znanja, iz jedne nauke staroga doba stvorili su dve
neprijateljske nauke i podelili se u dve verske stranke. Jedna stranka veruje u Boga Tvorca, a druga

stranka veruje da je evolucija svojom udnjom sve stvorila. A tako veruju i jedni i drugi samo zato
to nisu u stanju razumeti ta piu knjige iz doba neznanja. Tako je dananji ovek znanja uspeo od
jedne iste nauke da stvori dve suprotstavljene i neprijateljske nauke.
To je pravo udo, ali nije manje udo ni to to te suprotstavljene stranke sa neprijateljskim naukama
ive u skladu i uvaavaju jedna drugu.To ve nije udno, jer kada se ivi u lai onda je mogue tako
iveti.
Ako uenjaci zahtevaju dokaze za ovu tvrdnju nai e ih u izobilju. Ako bi uenjaci hteli da znaju
saznae, sve zavisi od toga da li bi to oni hteli ili ne bi hteli. Ako je u poetku htenje stvorilo svet,
ivot i oveka, ta kako nee odgovoriti na tako skroman zahtev.
Zar nije Isus rekao da e onaj koji ite dobiti, i onaj koji trai nai?

O filozofiji
Filozofija je jedna vrlo udna nauka koja nije svakom oveku dostupna.
Filozofija je misaono traenje ovekovih mogunosti,a to ne moe svaki ovek da istrauje.Zbog
toga danas postoje filozofske kole koje edukuju filozofe kadre da istrauju ovekove misaone
mogunosti.
Istraivanje ovekovih misaonih mogunosti nije lak posao, i nije razumljiv prostome narodu. To
istraivanje je priprostome puku nerazumljivo, a takvo i treba da bude, kazuju neki filozofi. Kazuju
neki da filozof treba da govori nerazumljivo drugima, pa ak da je i sam sebi nerazumljiv. To je
stoga to se u besmislenom i nerazumljivom govoru moe javiti, sluajno, koja genijalna misao.
Primeeno je da se genijalne misli javljaju u trenucima nadahnua, i to se moe lepo primetiti kod
umetnika, a naroito kod pesnika. Jedan naunik celi svoj ivot posveti nekakvom naunom otkriu,
pa ga otkrije ili ne otkrije; a jedan pesnik u jednom trenu,u trenutku nadahnua, prospe golu
genijalnih misli. Ako je to tako, onda je razumljivo da filozofi govore nerazumljivo.
Ali, problem je u tome to nije tako. Stari filozofi ne govore tako, njihovo kazivanje o filozofiji je
sasvim suprotno dananjem. Dananji filozofi e rei da stari nisu u potpunosti shvatili filozofiju,
jer su oni tek zaetnici te nauke. Stari bi mogli odgovoriti da oni jesu zaetnici filozofije, ali da oni
vrlo dobro znaju ta su zaeli. I ne mogu nekakvi od onoga to su oni stvorili, da prave neto to ne
lii na ono to su oni stvorili.
Ali to stari nee rei, jer ne mogu. Stari su izumrli i nema ih, a iza sebe su ostavili samo knjige. Da
nije tih knjiga dananji filozofi ne bi ni znali da ta nauka postoji, pa ni njih ne bi bilo. Dakle,
dananji filozofi znaju za filozofiju samo zahvaljujui starim filozofima.
Filozofija je grka re i znai: ljubav prema mudrosti. Filozofiju je tim imenom prvi nazvao
Pitagora, filozof sa ostrva Sama.
Sad se postavlja filozofsko pitanje: Zato je ba Pitagoru dopalo da bude prvi koji je ovu nauku
nazvao filozofijom?
Odgovor je jednostavan: Zato to je njemu ime Pitagora.
Dobro je poznata tvrdnja starih filozofa da je ta nauka proizala iz uenja. O tome su mnogi
kazivali pa i Aristotel u Metafizici, koji kae:
Po onima koji su se prvi bavili filozofijom jasno je da ta nauka nije tvoraka. Ljudi i sada a i
najpre zapoinju da filozofiraju usled uenja. Najpre su se zaudili oiglednim i bliskim
tekoama, a potom su napredovali tako malo po malo pa su se zapitali i o onim znaajnijim, kao na

primer o svojstvima Meseca, te Sunca i zvezda, i o postanku svega.

Tako kazuje Aristotel o nastanku filozofije. A ta je Aristotel rekao?
Mnogo toga je Aristotel rekao, ali ga kolarci-filozofi ne razumedoe.
ovek se najpre zaudi neem oiglednom i bliskim tekoama, a potom se zapita i o
znaajnijim stvarima. ovek najpre vidi neto nepoznato, i odmah se zapita ta je to to mu je
nepoznato. Posle pitanja sledi odgonetka malo po malo, jer nije mogue odjednom prepoznati ono
to je nepoznato. Dobiti odgovor na pitanje nije mogue bez Meseca, Sunca i zvezda, jer ova
nebeska tela oveku slue za spoznaju.
O ovim nebeskim telima e se govoriti na drugom mestu, a ovde emo govoriti o nastanku
filozofije.
Dakle, ovek se najpre zaudi a potom se zapita, a iz pitanja preko odgovora stie se do filozofije.
Prvi koji je na udnu pojavu postavio pitanje bio je Pitagora. I tako je nastala filozofija. udo se
javi a Pitagora se pita, udo se javi a Pitagora se pita, i na pitanja dobija odgovore. I malo po malo
doe do nauke koju Pitagora nazva filozofijom.
Ko god postavlja pitanje taj moe i odgovor nai, a prvi se zapitao Pitagora. Zbog toga to se prvi
zapitao, Pitagora je postao prvi filozof i imenodavac toj nauci. A zbog toga to se on prvi zapitao,
dobio je ime Pitagora. Onima koji govore srpski jezik ovo bi trebalo biti jasno. A onima koji ne
govore srpski valja prevesti na njihov jezik, da i njima bude jasno.
Pod uslovom da je mogue praviti prevod sa nedovoljno filozofski izgraenog jezika, kakav je
srpski, na filozofski izgraene jezike, kakvi su u kulturnih naroda.
A taj to se prvi zapitao kojem je ime Pitagora, sin je Mnesarha sa Sama. Mnim da mu je i otac bio
ljubitelj mnenja. U stvari u to sam siguran, jer je Mnesarh bio peatorezac po zanatu, a peat u
jeziku mita znai pamenje. Zato je Hipija iz Eleje, najvei pamtia u istoriji filozofije (uz
Pitagoru), uvek sa sobom nosio peat koji je sam izradio.
Mnogi slavni mislioci staroga doba koristili su se Pitagorinom metodom pamenja. Katon je ovu
metodu koristio i kada je prevalio osamdesetu, i o tome sam svedoi. Filozofije bez pamenja ne
moe biti, a tu vetinu Pitagora je nasledio od oca peatoresca.
Nema filozofije ako nema pamenja, zato gore Aristotel kae:
Ljudi i sada a i najpre zapoinju da filozofiraju usled uenja.
Jer kada nama stari filozofi a i prosti narod kae: sada, onda oni nama kau: seanje. Tako
govore stare knjige bez obzira koju nauku govore.
O znaenju rei sada posebno se govori u objanjenju filozofske rei eikos, a bie jo rei o toj
neophodnoj rei u filozofiji.
Kada ovek vidi neto nepoznato on se prvo zaudi, a potom prizove u seanje neto slino tome to
je video ili uo, i tako dolazi do saznanja. Dakle, ovek prizove sliku iz prolosti u sadanjost, i to
nam kazuju filozofi kada kau sada, eikos,i slika. Tako se filozofi igraju reima, i to je igra
reima za koju dananji filozofi znaju da postoji ali je ne prepoznae. Nema uzreica i potapalica
u starim knjigama, ako se negde one nalaze to je zato to je tim reima tu mesto.
Pitagoru su Krotonjani pozdravljali kao Apolona Hiperborejskog, i nije to jedina veza Pitagore sa
Apolonom. Pitagora je uio u Piti gde mu je uiteljica bila Pitija imenom Temistokleja.U mitu se
pojavom Apolona i njegove sestre Artemide, prvi put javlja moral. Sa pojavom Pitagore pojavilo se
i pitanje morala, o tome svedoe mnogi pa i Aristotel:
Prvi se dakle Pitagora latio toga da kae ta je to vrlina.
Za svoje sledbenike pitagorejce Pitagora je vaio kao bog ili polubog, o njihovom uenju Jamblih

pie:
O razumnih bia jedno je bog, drugo ovek, a tree je kao na primer - Pitagora.
Ovo nam prilino jasno kazuje ko je Pitagora jer svi koji postavljaju posrednika izmeu boga i
ljudi, taj posrednik je svetenik u verskoj knjievnosti, a svest u nauci. Najpoznatiji posrednik u
svetskoj knjievnosti je Mojsije.Postoje mnogi poznati posrednici izmeu boga i ljudi, ali se za
Mojsija to izriito i vie puta kazuje.
Apolon je zatitnik istine,a filozof traga za istinom, jedan je paganski bog a drugi je istorijski
filozof, tako ih dananja nauka zna. Pitagoru su zvali Izumitelj, valjda zato to je dolazio do
odgovora na svoja pitanja.
Zanimljivo je da u mitu postoji Pitije, a ime mu znai Istraiva. A Pitagora se pitao pa mu je i
ime zbog toga Pitagora,a iz srpskog jezika. Pitagorino ime u srpskom jeziku znai: tok pitanja ili
prostije: pitalac.
Prvi deo Pitagorinog imena je to i srpsko pita, a drugi deo imena je srpsko er postalo
gora, i tako je Pitagora dobio ime. Nije to tako samo u ovom sluaju, tako je i u drugim
sluajevima. Takvo je znaenje i u imenu Protagora, koje je srpsko ime Protuer i znai ba ono to
Protagora predstavlja u filozofiji: prepira, protivnik, oponent i sl.
-Da sam ja protuer, lako bi bilo.- kae narodna izreka. Ali se ne zna zato bi bilo lako kad bi se
bilo protuer.
E, sada! Pitagora, prvi ovek koji je pronaao i imenovao filozofiju, kae da je filozof onaj koji
trai istinu. Pitagora je traio istinu, a dananji kolarci-filozofi istrauju svoje misaone
mogunosti. Dananje filozofe istina ne zanima jer je ona ve naena i u knjige metnuta, njih
zanima dokle ovek moe milju dobaciti. Izgleda da su neki uspeli dobaciti milju dalje od ostalih,
jer su stekli slavu meu ostalim filozofima.
Jedan od takvih je i Teodor Adorno, za kojeg se kae da je jedan od najznaajnijih mislilaca 20-og
stolea. Kau kako je Adorno naglaavao da je filozofija permanentan,oajniki napor da se kae
ono to se zapravo ne moe kazati, i da se ne moe utati o onom o emu se ne moe govoriti.
Sada je malo jasnije zato se kae da filozofi treba da govore nerazumljivo i sebi i drugima. Ali nije
jasno zato filozofi tako rade.
Stari filozofi kazuju o filozofiji i filozofima:
-Prirodna osobina filozofa je da uvek tei za saznanjem onoga to je veito.
-Prava filozofija je pravo oienje due od tela. Istina i vrlina su ienje due od naslade, straha i
svega telesnog, a sa istinom se pribliuje bogu.
-Plaljiva i sputana dua ne moe imati udela u pravoj filozofiji.
-Filozofi tee za znanjem u potpunosti i svojevoljno ne proputaju nijedan manji ili vei , vredniji ili
manje vredan njegov deo.
-Nikada ne lau i mrze la, i govore samo istinu i vole je.
-Filozofi su oni ljudi koji mogu da shvate ono to je uvek jednako i nepromenljivo.
-Filozofska dua je od rane mladosti pravina i blaga, ui lako, dobro pamti. Zaboravna dua ne
moe biti filozofska, nego mora imati dobro pamenje.
-Ni jedna nauka osim filozofije ne istrauje dobro i zlo.
-Filozofija je nauka istine.

-Put ka najvrednijem, najdostojnijem, put ka ivotu ispunjenim najviim smislom put je filozofije.
Ovo to o filozofiji govore stari filozofi razumljivo je i prostome oveku, a ono to govore dananji
filozofi nije razumljivo ni njima samima. Da li je filozofija evoluirala, ili je neto drugo u pitanju?
Kae se da su stari filozofi stvorili neto novo, to do tada nije postojalo u ljudskoj misli. Tako kau
kolarci-filozofi,ali toga nema. To novo to je stvoreno i to nije bilo, nije reeno obinim jezikom i
nije rekao neko od novih filozofa. Dananji filozofi su bukvalno shvatili te rei, a to novo ne
prepoznae. A neto zaista novo stvorili su novovremeni filozofi. To novo nikada ranije nije bilo
niti gde postoji, jedino postoji u njihovoj zabludi.
Ta zabluda je dovela do toga da se filozofija poistovetila sa ludilom. Kako je mogue nerazumljivo
kazivanje smatrati mudrou? To je mogue samo u ludilu, a do ludila se stie preko zablude i
umiljenosti. To ne znai da su dananji filozofi ludi, oni su sasvim normalni ljudi, ludilo je samo
ono kako oni filozofiraju. Oni se ne bave filozofijom iz ljubavi prema njoj kao stari filozofi, oni
filozofiraju za platu i za karijeru. Zato kada oni filozofiraju oni samo izigravaju ludaka, jer oni samo
oponaaju stare filozofe koji govore kojeta nerazumljivo (njima). A kada proe radno vreme oni su
sasvim normalni ljudi, i potpuno razumljivi i drugima i sebi. Da su oni istinski predani toj svojoj
filozofiji oni bi bili ludi. Ali oni su samo ljudi koji rade posao za koji su edukovani, i zato nisu ludi
van radnog vremena.
Onaj koji bi se iskreno predao takvoj filozofiji morao bi poludeti, dokaz tome je slavni filozof
Fridrih Nie. Nesretni Nie je posvetio ivot takvoj filozofiji, i to krhki ljudski um nije mogao
izdrati. Tako je Nie poslednje godine svog ivota proveo u ludnici. Nie je uzor mnogih dananjih
filozofa, i na njihovu sreu nedostignuti uzor.
Niko nije zdrave pameti omrknuo, a ujutru lud osvanuo. Ludilo je bolest koja napreduje onoliko
koliko je ovek hrani, a ludilo je nemogue razlikovati od dananje filozofije. Zato niko nije
primetio ludilo u Nieovoj filozofiji, ludilo je primeeno u Nieovom ponaanju od obinih ljudi.
Nie je jedan od prvih filozofa novoga doba, ovek koji nita nije shvatio od onoga ta piu stari
filozofi. Ali je imao arku elju da svoju uenost i mudrost saopti oveanstvu. A bio je
oduevljen sobom i svojom mudrou, o svemu je bolje znao od drugih. I takav filozof je danas idol
mnogim filozofima, to je i razumljivo kada je i dananja filozofija takva.
Nie je u mudrosti koja je saoptena jezikom mita, bukvalnim itanjem pronaao ludost. U svojoj
naitanosti je prepoznao znanje pa se poneo iznad svih ljudi, pa je svoje nad-ja pretoio u nadoveka. Videli smo ta se iz te mudrosti izrodilo, a nikakve pouke nismo iz toga izvukli. Nie je i
dalje genijalni Nie mnogim filozofima. Koliko sam itao i sluao, kitica genije se najee
nalazi uz ekspira i Niea. A to su dva sasvim suprotna sveta, niti je ekspir ono to se o njemu zna,
niti je Nie ono to se o njemu zna. ekspir je pisao nauku koju je pisao i Platon, a Nie je jedno
nesretno stvorenje kojeg su zle sile naturile kao velikog mislioca.
Kae genijalni Nie:
Koliko uopte razume Platona i staru filozofiju, onaj ko ne uje ono neprekidno klicanje koje se
provlai kroz svaki govor i odgovor Platonovog dijaloga, klicanje zbog novog pronalaska umnog
miljenja?
I ta se potom desilo?
Svi potonji filozofi su uli to neprekidno klicanje, i svi znaju za novi nain miljenja. Jer ako bi se
neko javio da ne uje klicanje i ne vidi novi nain miljenja,time bi pokazao da nita ne razume i da
je zalud uio kolu.
A to nijedan kolovan ovek nee sebi dozvoliti, zato danas svi filozofi znaju za klicanje i novi
nain miljenja.

Nie nema pojma o emu Platon govori i njegovo razumevanje je teka zabluda i san.Ali i da je on
razumeo Platona i kazivao o njegovoj filozofiji, za dananje filozofe bi to imalo istu vrednost jer ga
ne bi razumeli. Hegel je znao o emu govore stari filozofi pa je to i objanjavao, ali je on to radio
istim jezikom kao i stari filozofi pa je i on neshvaen od novofilozofa.
Pa kada znamo da se u dananjem velianstvenom dobu znanja podjednako cene i Hegel i Nie,
onda nam moe biti jasno u kakvom velianstvenom dobu ivimo.
Dakle, Pitagora je prvi filozof i ovek koji je filozofiji dao ime.Iza Pitagore pojavio se Protagora sa
novom naukom kojoj dade ime sofizam. Protagora je ujedno i najpoznatiji sofista u istoriji
filozofije.
Sofistika prva razvija svesnu misao o drutvu. U sreditu interesovanja sofiste nije kosmos nego
ovek pojedinac i njegova psihologija. U poetku je oznaavala spretnog i pametog oveka, posle
su se tako zvali putujui uitelji, a danas je sofist onaj koji se slui lanim zakljucima sa namerom
da obmane javnost.
Za tako loe miljenje o sofizmu krivi su, kae se, mlai sofisti koji su bili reiti a neodgovorni
politiki virtuozi, pa jo i grlati. To su bili povrni i besvesni demagozi koji su sofistiki
intelektualizam naopako shvatili te istinu smatrali za la, moralni zakon i moralnu vrlinu za praznu
predrasudu. Sluili su se vetinama sofistike retorike da bi zadobili poverenje mase i time prokrili
sebi put do vlasti, a kada zasednu na vlast ne rade u interesu drave i naroda nego gledaju samo
line interese.
Zbog ovakvih je sofizam dospeo na rav glas, pa su trpeli kritiku i izrugivanje od mnogih filozofa a
naroito od Platona. Kau filozofi da je Platonova kritika sofista prisutna sve do danas. Ono to je
Platon pisao odrazilo se i na kasnije shvatanje, prema kojemu su sofisti ostali kao pojam negativnog
i destruktivnog miljenja i delovanja.
Tako govore filozovi o sofistima, ali ovo je izgleda davno reeno jer se danas u politici ne mogu
nai neki drugi, osim gore opisanih sofista.
Izgleda da je za to krivac Hegel. Kae se da je Hegel skinuo ljagu sa njihovog imena, objasnivi da
za lo glas nisu krivi sofisti nego sofistiki izrod. Hegel je ukazao na zasluge sofizma u razvoju
helenske misli, i za preobraaj Helade. Zbog toga je blaenje sofista istorijska nepravda, a to su
potonji filozofi i politiari oberuke prihvatili.
Dakle, sofisti nisu nevaljali sami po sebi,nego oni mogu biti i dobri i loi. Dobri sofisti su zasluni
za razvoj helenske misli, a nevaljali sofisti su zasluni za njihov lo glas. To je trebalo biti
filozofima jasno i bez pomoi Hegela, jer se zna da su sofisti bili najslavniji filozofi poput Sokrata i
Hipije. Pa ko su ti udni ljudi koji se nazivaju sofistima?

Sofist
Sofistika prva razvija svesnu misao o drutvu, i u njenom sreditu nije kosmos nego ovek
pojedinac. Sofisti su se vie oslanjali na svoj lini sud nego na opte primljena i utvrena shvatanja,
i glavna im je bila lina srea. Sa pojavom sofista poeo je da jaa individualizam, pa je tako
sofistika usmerila filozofiju na put subjektivizma.
Takvi su sofisti i takva im je nauka. Protagorin program sofistike bio je kratak i jasan: -ovek je
merilo svih stvari.Protagora je oveka postavio u sredite vaseljene, i zbog toga sofistika prva razvija svesnu misao
o drutvu. Ba zbog toga su se sofisti vie oslanjali na lini sud.
Ovo su najvaniji podaci za prepoznavanje sofiste, jer se po njima najlake moe prepoznati sofist.

Ostale pojedinosti mogu samo da zbune i udalje lovca od sofiste.Sofistu nije lako uloviti, o tome
nam govori i Platon u Sofistu. Sofista je udan, vrlo udan ovek, njega je vrlo teko uloviti.
Sofistu je Platon sa velikom mukom ulovio u Sofistu, i ako je i sam Platon sofist. A kada se hvata
mora se to uiniti oberuke, jer drukije to nije mogue. Taj udesni sofist se moe prometnuti u ta
god hoe, ba kao to su to mogli Posejdon i njegov sin Protej.
Kad god se govori o sofisti prisutno je udo i uenje, i uvek se neto priinjava. To je stoga to je
sofista zaista udno stvorenje, koje se u svata pretvara i ini da se ljudima svata priinjava. Sofist
se promee u razne oblike, a u koliko se oblika moe prometnuti najbolje e rei srpska narodna
poslovica:
-

Koliko ljudi, toliko udi.-

ud je narav, narav je priroda, priroda je svet. Re svet u srpskom jeziku znai i savet, zbog
toga je svetac dobio ime po svetu. Sada se moe shvatiti ko su sveci koje ljudi i danas slave i
potuju.
Platonovi tragai za sofistom e to lepo rei, ali ostae neshvaeni.
Rastavljajui na dvoje postavljenu vrstu, probajmo dakle opet napredovati uvek prema desnom
delu rastavljene vrste vrsto drei se zajednikih oznaka sofiste s drugima, dok mu ne oduzmemo
sve zajednike oznake i ostavimo vlastitu prirodu i nju ne pokaemo ponajpre nama samima
Svrha ovog filozofskog traganja je upravo to to se ree: pronai vlastitu prirodu i pokazati je
ponajpre nama samima. To je svrha traganja, a tragalo se za sofistom.
Kae se da u grkom jeziku Platonova vremena nema izraza za svest.
To je udno, vrlo udno. Kako je mogue da Sokrat i Platon nemaju u svom jeziku izraz za svest?
Novofilozofi iznenaeno, a reklo bi se i razoarano primeuju: U indijskoj filozofiji je od poetka
bila izrazita filozofija svesti za razliku od grke gde se pojam svesti i ne pominje. Jo se kae da je
zbog toga u evropskoj filozofiji materijalizam igrao znaajnu ulogu, dok u indijskoj filozofiji
materijalizam ni priblino takvu ulogu nije imao.
Iz ovoga zakljuka bi se mogao izvui drugi zakljuak: gde nema svesti tu je materijalizam. Ali, nije
mi jasno kako filozofi dooe do ovakvoga nalaza. Ono to ja vidim to je da su indijska i grka
filozofija u dlaku saglasne, i nema meu njima nikakve razlike. Razlika postoji samo u nainu
kazivanja, a i jedni i drugi kazuju istu nauku.
Ako je tako a tako je, onda je grka filozofija imala pojam svesti, i imala je u svom jeziku izraz za
svest. Izraz za svest je dananjim filozofima dobro poznat, i mnogi su doktorati na tom izrazu
zaraeni. Taj skriveni i udnovati izraz koji se krije, kao i njegov nosilac, jeste: sofist.
Sada bi filozofi trebalo da nanovo itaju stare filozofe, da bi bar neto shvatili od onoga ta oni
govore. A zato ba sada? Zato to je sada vreme kada sofist moe neto shvatiti.
kolarci-filozofi su razumeli kod Platona da kae:
U Filebu se ljudska sposobnost pamenja i seanja obeleava kao nain da se ouva svesnost, a
seanje i sada su isto. A bez sada nema svesti, kao to nema ni sofiste.
U Dravi Sokrat i Glaukon razgovaraju o sofisti:
-Jer taj majstor ne pravi samo sve takve sprave, nego i sve ono to raste iz zemlje, sve ivotinje su
njegovo delo ukljuujui tu i njega samog, a osim toga, on je tvorac zemlje, neba, bogova, svega to
je na nebu i u Hadu pod zemljom; sve to on stvara.
-Po tvojim reima, to je u svakom pogledu udotvoran sofist.
-Ne veruje? Reci mi samo da li ti se ini da je postojanje ovakvog umetnika uopte nemogue, ili

misli da on na neki nain moe biti tvorac svega toga, a na neki drugi nain ne moe? Zar ne
osea da si i ti sam u neku ruku u stanju da sve to nekako izvri?To nije teko a svuda i brzo se
obavlja; najbre, pak, ako hoe da uzme ogledalo i da ga svuda nosi: brzo e napraviti sunce, i
stvari na nebu, brzo zemlju, brzo samoga sebe i druge ivotinje, sprave i biljke, kao i sve to sam
malopre pomenuo.
-Svakako ali samo prividno, a ne i u stvarnosti.
-Lepo, svojim si odgovorom tano pogodio stvar. Jedan od takvih umetnika je i slikar, mislim, zar
ne?
Takav je taj udotvorni sofist koji stvara sve to hoe pa i samoga sebe, dovoljno je da samo
uzme ogledalo i da stvara sve to poeli.
Naravno, to e stvaranje biti prividno jer e stvarati, kako mi se ini samo slike. Jer on je
slikar, mislim, i stvara samo prividno a ne i u stvarnosti. ini se da je jasno da sofist stvara uz
pomo ogledala, jer ogledalo njemu pokazuje sliku, mislim, njegovu sliku. ini se da Sokrat ree da
tako sofist stvara sve, pa i samog sebe.
A ono to su kolarci-filozofi shvatili iz ovoga razgovora, ne postoji: shvatili su da je Sokrat
ironino rekao za sofistu da je poeta, i da je to dvosmisleno i zai i tvorac i pesnik.
Nije Sokrat (Platon) jedini koji ih naziva udacima, ko god o njima govori govori o udu i priini.
Nema ironije, postoji samo nerazumevanje onoga ta govore stari filozofi.
Sokrat je sofistu nazvao poetom i to jeste reeno dvosmisleno, kako se kae, ali nije reeno
ironino. Sve ono to se govori za sofistu govori se i za poetu. Poeta je zatvoren u sebe kao i sofist,
ide polako kao i sofist, ne poznaje spoljni svet kao i sofist. Sofisti su optueni za kvarenje drutva, a
u Zakonima Platon optuuje poete za kvarenje zakona. Dakle, poeta jeste reeno dvosmisleno,
ali samo da bi se italac zaudio i upitao. Ako se ovek zapita, onda moe i do odgovora da doe.
Zato mislim da je na tom mestu o dvosmislenosti rei poeta skrenuo panju neko od starih
tumaa, a ne novovremeni filozofi. Novovremeni filozofi se nisu zapitali, oni su samo te rei
prihvatili.
Sa ovakvim filozofima i politiarima ljudima nema spasa, jer u civilizaciji koja je utemeljena na
laima, obmani i samoobmani, jedino je propast izvesna.
Nisu stari filozofi nerazumljivi zato to su proizvod sasvim drugog vremena i ljudi drugog
naina miljenja, nego su danas ljudi bez svoga miljenja. Danas se ljudi ne ue da razmiljaju,
nego se edukuju da pamte ono to im se natura, i tu postiu zavidne rezultate. I danas smo tu gde
smo. To sad nije ni vano jer je kasno za popravku, nego je ovde re o sofistima.
Dakle, Sokrat ree Glaukonu da mu je za stvaranje svega pa i sebe, dovoljno da uzme ogledalo.
Prosti narod u svom praznoverju kae za onog koji razbije ogledalo, da e imati sedam dana nazatka
ili sedam godina nesree. U svojoj praznoverici narod broj sedam smatra srenim brojem, ali niko
ne ume rei zato je tako, i zato se broj sedam javlja uz ogledalo. O broju sedam i o ogledalu e se
govoriti na drugom mestu, a ovde samo zbog toga to imaju vezu sa sofistom.
Ve je reeno na drugom mestu da je Glaukon dobio ime od srpske rei glava. U starom Egiptu
znak za broj sedam bila je oveja glava.
Glaukon stvara ogledalom, a uz ogledalo se nalazi broj sedam. Dakle, Glaukon, glava, ogledalo i
broj sedam imaju isto znaenje.
Srpska narodna zagonetka kae:
-

Tikva sa sedam rupa? (glava)

Narod je tako zagonetao i narod je znao da odgovori na ovu zagonetku, i samo tikvani nisu znali ta
znai tikva sa sedam rupa.
Svi stari mudraci i indijski i grki brojem sedam oznaavaju svest. Pet je ula, razum je esti, i
sedma je svest, tako kazuju stari mudraci. U Bagavat-giti se kae:
Znaajna su ula, kau; no nad njima razum stoji, od razuma vea svest je, jo vii od svesti duh
je.
Razum se oznaava broje est a brojem sedam se oznaava svest, i tako je u svoj staroj knjievnosti,
bilo da su u pitanju bajke, filozofija ili verska knjievnost. Zato je Bog stvorio oveka estog dana, i
zato je sedmi dan posvetio svome poinku. Taj sedmi dan nije radni dan, nego je taj dan dat oveku
da svetkuje Boju subotu. Taj sedmi dan se svetkuje tako to se ovek osami i u sebi preispituje,
odnosno sam sebe pogleda kao u ogledalu. A to bez svesti nije mogue uiniti. To je jedini razlog
zato je Bog ljudima dao sedmi dan za odmor.
A filozofi znaju da je grka filozofija nastala kada su se stari Grci domogli robova, i tako se
kutarisali nedostojnog robovskog rada. Onog trena kada su se reili robovskih poslova, odjednom su
se poeli baviti poslom slobodnih ljudi, tj. filozofijom. Da je dananjem oveku mogue stati pa to
gledati, on bi se udom udio tome udu. Dok su se bavili ropskim poslom oni pojma nisu imali da
neto tako postoji, a onda odjednom se pojavi itava plejada udesnih filozofa. Takvo se udo ne
pamti da je gde bilo, osim u Palestini na Pedesetnicu, kada se Sveti Duh bez vidnog ra- zloga izlio
na ljude (ali ovo je neto drugo, ovde je sam Bog umeao svoje prste).
Dananji filozofi ne znaju kako i zato je filozofija nauka slobodnih ljudi, i time pokazuju da ne
znaju ni poetno slovo nauke kojom se bave.
Filozofija je dola sa slobodom od ropskoga rada, a sloboda od rada je dola sedmoga dana. A broj
sedam oznaava svest, koja se u ovoj nauci jezikom mita naziva sofist. Sofist je ime dobio igrom
rei od srpske rei svest, i sofist oznaava svest u grkoj filozofiji.
U ovoj nauci imeu Boga i oveka postavljen je posrednik koji posreduje izmeu Boga i oveka, jer
oveku nije mogue obratiti se Bogu bez posrednika. U verskoj knjievnosti to je svetenik, a u
grkoj filozofiji je to sofist, tj. svest. Da je sofist posrednik svedoi i Prodik, koji kae da je sofist
posrednik izmeu filozofa i politiara.
U srpskom jeziku svetenik je dobio ime od svesti, jer svetenik simbolie ljudsku svest. To je samo
jedan od brojnih dokaza da je ova nauka potekla iz srpskog jezika. ovekov broj je est jer je
stvoren estog dana, a brojem osam oznaen je duh. Izmeu duha i oveka posreduje svest, koja je
oznaena brojem sedam. Od Platona saznajemo da je sofist taj posrednik. U dijalogu Sofist
razgovaraju Sokrat i Teodor, na samom poetku dijaloga.
-Eto nas, Sokrate; tano prema jueranjem dogovoru, a vodimo i ovoga stranca, rodom iz Eleje,
druga Parmenidovih i Zenonovih uenika.
ovek je pravi filozof.
-Da doista, Teodore, ne vodi neopazice stranca nego prema Homerovim reima nekoga boga?
Homer kae da ljude koji potuju pravdu uz druge bogove prati osobito gostinski bog i motri
drskost i pravedan postupak ljudi. Moda doista i tebe prati ovakav neki od monijih da nas slabe u
raspravljanju nadzire i pobija jer je on bog za pobijanje sposoban.
-Nije , Sokrate, stranevo ponaanje takvo, ve je on umereniji od onih koji se marljivo bave
prepiranjem. Meni se ini da ovaj ovek nije nipoto bog, ali je boanski. Ja naime sve filozofe tako
nazivam.

-I pravo ima, prijatelju! No ipak se ini da je gotovo mnogo tee razlik-ovati tu vrstu ljudi negoli
boansku, jer doista ovi ljudi, pojavljivajui se zbog neznanja ostalih u svakojakim oblicima,
obilaze gradove i ne kao tobonji nego kao pravi filozofi gledaju s visoka na ivot onih dole, pa se
jednima ine posve bezvredni a drugima dostojni svake poasti.
Tako razgovaraju Sokrat i Teodor o Strancu iz Eleje, i sve to oni rekoe o njemu, to e Stranac rei
za sofistu. Stranac iz Eleje u dijalogu sa Teetetom traga za sofistom da bi mu pokazao to udno
bie, a to ne moe niko bolje od njega uiniti jer je on sam sofista.
Navoenje Homerovih rei nije sluajno, jer Homer u svojim epovima govori istu nauku koju
govore Platon, Aristotel i drugi filozofi. Zbog toga filozofi esto navode Homerove rei idui u
dvoje, jer te Homerov rei znae isto to i filozofski dijalozi. A dananji filozofi se ude zato se
neke filozofske knjige zovu dijalozi, kada je njima jasno da ne pripadaju tom knjievnom rodu.
Dakle, sofisti su stranci koji putuju svetom i obilaze gradove u raznim oblicima i ue ljude.
Srpskom narodu je poznato da su tako radili sveci, a naroito sveti Savo koji je ljude nauio svemu
to znaju. Sveti Savo nije bio paganski bog, kako uenjaci ue, nego je Savo bio uitelj i posrednik
izmeu Boga i ljudi. A znao je i da se promee, najee u prosjaka.
A svetac i svest su rei iz istoga korena i to nije sluajno, nego je tako zato to su svetac i svest
istoga znaenja.
Dakle, grka filozofija je imala pojam i ime za svest, samo je ona svest igrom rei nazvala sofistom.
U stvarnom ivotu svetenik je simbolisao ljudsku svest, otud se sveteniku ispoveda. Ispovediti se
sveteniku je isto to i dranje Boje subote, i isto to je preispitivanje savesti.
Koliko god ima ljudi toliko je i razliitih svesti, ak i jedan ovek u jednom danu pokazuje vie lica
kao to ini sofista. U razne likove se prometao i morsko boanstvo Protej, ije se ime tumai da
znai prvi. I hrianski svetenik nosi ime prota sa istim tumaenjem imena kao kod Proteja.
Moda i imaju takvo znaenje imena prote i Proteja, ali to nije znaenje tih rei. Znaenje rei prota
i Protej je: protiv, a protivljenje je vetina sofista.
Nema evolucije, nema revolucije, nema reformatora, jer prie o paganskim bogovima, Platonovi
dijalozi, oba Zaveta i narodno praznoverje govore istu nauku.
Narod ne zna znaenje svojih obiaja, crkvenjaci ne znaju znaenje svojih obreda i svojih Svetih
knjiga, filozofi ne znaju o emu govore stari filozofi. Niko nita nezna a svi su ponosni na svoje
znanje, osim naroda. I svi su nadali dreku na neuki narod,pa hoe da po svaku cenu edukuju prosti
narod da ih ne bruka pred meunarodnom zajednicom.
Ne samo da je grkim filozofima svest bila poznata, nego je ona bila poznata i Olimpljanima. Pored
spomenutih Posejdona i njegovog sina Proteja, tu je i uveni tvorac Hefest. Hefest je zanimljiv po
tome to je ime dobio igrom rei od srpske rei svest, kao to je i sofist dobio ime. Kako je god
sofist bio udesni tvorac, tako je i Hefest bio udesni stvaralac. Sve to bogovi imaju na Olimpu
izgradio je Hefest, pored toga kovao je oruje svima a da nije pitao kako e se upotrebiti. Kovao je
oruje i zlima i dobrima, ba kao to su tako radili kovai iz srpskih narodnih pesama. Hefest i sofist
su isto i po delanju i po imenu, a to e potvrditi i Hesiod u Postanku bogova, gde kae:
Hera slavnog Hefesta bez ljubavne porodi veze
(Jer je bila u svai i mrnji sa suprugom svojim),
Najumenijega med svima potomcima Neba.

Sofisti se ne raaju iz ljubavi nego iz svae i prepirke, zato su oni prepirai. I Homer u himni
Hefestu potvruje ovoga boga kao uitelja.
Muzo jasnogrla, pevaj Hefesta slavnoga uma!
On je skupa s Atenom sjajnookom poslima divnim
Ljude to ive na zemlji nauio, koji su neko
Prije nastavali spilje u gorama, kao i zveri.
Ali zahvaljujui Hefestu, slavnom vetaku,
Sada nauie posle te celu godinu lako,
Smireni, provode vek u vlastitim kuama svojim.
Zahvaljujui Hefestu ljudi su sada smireni i provode vek u vlastitim kuama. Hefest je bio
smiren jer je bio epavko i spora, a ipak je uspevao da stigne i vee brzog i ratobornog
Areja.
I Hefest je udesni tvorac koji je stvarao itav svet, dodue samo u slikama i na titu. Ba tako
stvara sofist u filozofiji. Ima njih i u istoriji, prepuna je istorija ovih udesnih ljudi. Jedan od njih je
bio najbolji prijatelj i ljubavnik slavnog Aleksandra Makedonskog, a ime mu je Hefestion. Kada je
Hefestion umro od groznice Aleksandar to nije mogao podneti, najpre je poludeo a potom prepio i
skonao. Bez Hefestiona mu nije bilo ivota, i ludilo mu je bila prva bolest bez njega. A dananji
edukovani istoriari
e povodom ovog prijateljstva, rei:
U vreme kada je homoseksualnost bila normalna pojava, Hefestion e biti Aleksandru najbolji
prijatelj i ljubavnik.
ta rei? osim da je edukovanim uenjacima umro Hefestion. A pored toga, oni su omoguili da se
neto tako izopaeno i neprirodno smatra normalnom pojavom. I ne samo to, oni su omoguili da se
danas izruguje svima sa prirodnim prohtevima, i da se normalni i moralni smatraju smetnjom
oveanstvu u njegovom velianstvenom uzletu.
Posao filozofa nije da pie filozofske knjige i pria kojeta nerazumljivo i drugima i sebi, nego da
vodi oveanstvo ispravnim putem. I da se bore sa zlom, ponajpre sa zlom u sebi a potom i sa zlom
u svetu. Zato dananji filozofi nemaju nikakve slinosti sa starim filozofima i samo kaljaju to
uzvieno ime, kao to je nekada sofistiki izrod ukaljao ime sofistima.
O sofisti, tom udnovatom ni biu ni nebiu mogla bi se napisati sabrana dela, jer se on javlja u
raznim likovima i sa raznim imenima.O jednom njegovom obliku govori se u Platonovom
Eutidemu.
-Bei, Sokrate, ree Dionsodor, i ne eli da odgovara.
-Prirodno, rekoh. Slabiji sam od tebe, tako da mi nedostoje mnogo da od vas dvojice beim. Jer
mnogo sam slabiji od Herakla koji se nije mogao boriti protiv Hidre, sofistkinje, koja je svojom
mudrou, ako joj se odsee jedna glava dokaza, stvarala umesto jedne mnoge glave, i protiv raka,
nekog drugog sofiste, koji je ini mi se nedavno bio doplovio s puine i iziao iz mora.
Takva je ta strana mitska zver Hidra, ako joj se odsee jedna glava dokaza ona mesto nje stvara
mnoge glave. A ta strana zver je sofistkinja, ba kao to se i za sofistu kae da je mnogolik i da ga
je teko uloviti. I kae se da se sofist lovi nekom vrstom mree, a to je raspravljanje. Sada znamo
kako je Heraklo ubio Hidru, a znamo da je nije mogao ubiti sam nego mu je pomogao Jolaj. Jedan,
ma bio on i Heraklo, ne moe savladati sofistkinju Hidru, tako se ni sofista ne moe uhvatiti jednom
rukom.

Strana Hidra je zamalo besmrtna, a u istoriji je besmrtan Hidarno. Hidarno je bio Kserksov
vojskovoa koji je vodio takozvane Besmrtne. Besmrtan je bio i Aleksandrov vezir Hidr, a
besmrtan je i Hidr u islamskim legendama. Ovaj Hidr je bio uitelj mnogim slavnim ljudima poput
Ibrahima (Avrama) i Muse (Mojsija), a naroito su ga potovali sufisti ili sofisti.
Sufizam ili sofizam je mistiki filozofski pokret u islamu. Za sufizam se kae da je bio duboko
proet neoplatonizmom,ali da je bio i pod uticajem hrianskog asketizma. Sufisti ue da nebie
odraava bie kao ogledalo, a tako nam govori i Platon za sofistu. To je i razumljivo kada su sufisti
ili sofisti iz islama, imenjaci sofistima iz grke filozofije. O uenju sufista se jo kae:
-U oveku je boanski duh koji mu neda da miruje sve dok ne stekne jedinstvo sa Tvorcem, jer i
ovek i Tvorac imaju istu bitnu tenju. Prema tome, volja je bitnija no misao, a oblast u kojoj duh
ovekov gospodari jeste njegov vlastiti unutranji ivot. Materijalni svet tela jeste sfera apsolutne
nunosti. U tom carstvu boja svemogua volja je sve i sva,ali u oblasti ulnog i fizikog oveka
ima relativnu slobodu. Istinski cilj oveka u tom carstvu sastoji se u tome da tu slobodu koristi tako da mu ona pomogne da nae put sjedinjenja sa Bogom. Intelektualno verovanje i spoljni znaci pobonosti su manje vani nego ekstatina predanost, koja je, po
ovom etikom misticizmu, najvie stanje due, kad se duh zatvori za sve osim Boga-.
Uenje sufista se ne razlikuje od uenja sofista, jer je i kod jednih i kod drugih vlastiti unutarnji
ivot najvaniji. ovek je sredite vaseljene, i ovek je merilo svih stvari. A to je sufizam mistiki
pokret, to se podrazumeva: vlastiti unutarnji ivot je velika misterija uvek bila. I sofist je mistik i to
veliki jer se zavlai u tamu nebia i boravi u njoj, pa ga je zbog tmine mesta teko opaziti.
I jedni i drugi su bili putujui uitelji, samo zato to su oni isto. Sufisti imaju samo etiri molitve: K
Bogu, S Bogom, U Bogu, i etvrta im je molitva Povratak. To je zanimljivo jer broj 4 ide uz
seanje a trag u jeziku mita znai seanje. Zbog toga u Sofistu, da bi sofistu ulovili Stranac i
Teetet slede njegov trag, i po tragu ga ulovie.
Sofist nije ni bie ni nebie, on nema znanje a nije ba ni neznalica, on je neto izmeu. A utvreno
je da se izmeu znanja i neznanja nalazi mnenje. Zato kada se govori o sofisti uvek e se uti rei
udo i ini se, i tako se igrom rei tumai to udnovato stvorenje. Platon se igra reima i
objanjava sofistu:
-Ta kakvo bi to moglo biti udo sofistike snage?
-O kakvim to ljudima govori?
-O nekim zaista neobinimTa skupina ljudi sastoji se od mnogo vrsta, kako se ini barem na prvi
pogled. Mnogi naime od tih ljudi nalie lavovima, Kentaurima i drugim takvim stvorenjima, a vrlo
mnogi Satirima i slabim, ali lukavim ivotinjama. Oni brzo menjaju meusobno izgled i svojstvo
-Samo govori. Ta ini se da neto udno razabire.
-Da. Kod svih je ljudi doista neznanje uzrokom to se neto ini udnovatim
Jasno je da bez ovih udnih ljudi ne bi bilo ni filozofije, jer je filozofija proizala iz uenja.
I Aristid se igra reima kada govori o sofisti:
ini mi seda uopte ne poznaju ni samu re filozofija, kako su je Heleni upotrebljavali i ta je
znaila, i uopte nita o tome. Zar nije Herodot Solona nazvao sofistom, isto kao i Protagoru?Zar
Androtion nije sedmoricu mislim na sedam mudraca spomenuo kao sofiste, isto kao i Sokrata,
glasovitoga Sokrata? Potom, zar Isokrat ne zove sofistima strunjake u eristici i kako bi sami

rekli dijalektiare, dok sebe, govornike i politike filozofe zove filozofima?Zar Lisija ne zove
sofistom Platona, isto kao i Eshina?Mislim da je re sofist jednostavno bila opti naziv, a da se pod filozofijom podrazumevala neka ljubav prema lepom i zaokupljenost
teorijom, opta kultura a ne kao danasini mi se da sofiste nekako najvie napada Platon i ini
mi se da je on taj koji se najvie okomio na taj poziv. Razlog tome lei to se on prezirno odnosi i
prema mnotvu i prema svojim savremenicima. ini se, meutim, da se tim nazivom posluio i u
posve pohvalnom smislu: boga, za kojega tvrdi da je najmudriji i da je kod njega svekolika istina,
naziva na jednom mestu savrenim sofistom.
Aristidu se esto ini zato to govori o sofisti jer sofista nema znanje, a ini mi se da Platon ree
da ima mnenje. Aristid nam jo ree da su sofisti dijalektiari, to su i sami filozofi mogli zakljuiti
po Platonovom kazivanju, a nisu. I sofisti i dijalektiari su borci u eristici, ili prepirai u govoru. I
jedni i drugi se slue kratkim govorom, kod njih se moe uti uglavnom da, da i ne, ne.
Njima se moe pridruiti uvena vojna drava Sparta ili Lakonija, sa svojim lakonskim govorom.
Dananji filozofi znaju da se pod uticajem sofista razvila retorika i sposobnost dijalekttikog
miljenja. To je dobro reeno, ali samo kada se kazuje igrom rei a ne bukvalnim i istorijskim
shvatanjem.
Ime sofist je opti naziv i u tom imenu se svata moe nai, pa se tako u njemu naoe i sedam
mudraca.
U staroj knjievnosti nema drugog rata osim rata reima, mislima i voljom, pa ni slavnih junaka
nema drukijih.Samo takve, i nikakve druge pobede su opisane u slavnim pobedama Aleksandra,
Cezara i drugih slavnih vojskovoa. A stvarni ratovi i pustoenja pripadaju velianstvenoj
civilizaciji novoga doba.
Sofisti su poznati po tome to se u svata promeu, zbog toga je jedan slavni ovek ostao do dan
danas neotkriven kao sofist. Taj neotkriveni sofista je Mojsije, koji je u istorijskom egzodusu izveo
narod iz ropstva. Sam Bog je zaduio Mojsija da izvede to slavno delo. Mojsije se pokuao izvui
pravdajui se da je on slab govornik, ali to mu nije pomoglo. Bog najbolje zna ko moe narod
izvesti, dao je Mojsiju tap u ruke i poslao ga u Egipat. To to Mojsije slabo stoji sa reitosti nije
problem, za govornika je Bog odredio Mojsijevog brata Arona. Bog e govoriti Mojsiju, Mojsije
Aronu, a Aron e govoriti narodu.
Tako je i bilo, Aron je govorio narodu a Mojsije je bio posrednik izmeu Boga i ljudi i bio je
ofet, to na hebrejskom znai sudija. U Bibliji je reeno kako sudija treba da sudi,u
Ponovljenim zakonima se kae:
Sudija e svesno ispitati stvar.
Kada sudija sudi on mora svesno ispitati stvar, jer inae moe da ga grize savest ako pogreno
presudi zbog nesavesnog ispitivanja.
Sofist nije stvarni tvorac nego oponaalac, ali on stvara imitaciju prema meri uzora.
Apostol Pavle u poslanici Jevrejima govori kako je Bog naloio Mojsiju, kakav ator da napravi.
I gledaj,- reeno mu je,- da ini sve po prilici koja ti je na gori pokazana.
I Mojsije naini ator, vernu imitaciju po uzoru na priliku koja mu je na gori pokazana, kao da je
sofist iz grke filozofije.
I tako, u filozofiji imamo sofiste, u islamu sufiste, u Bibliji su ofeti, a u Kartagini su sufeti. A opet,
u Bibliji postoje i sevasti. Sevast je grka re i znai uzvieni, a to je ime nosio i Cezar Avgust.
Avgustovo ime znai Uzvieni kao i grka re sevast. Irod je grad Samariju preimenovao u
Sevastiju (Sevastopolis), u ast Cezara Avgusta. Istorijski gledano to je vrlo udno, niti je Avgust

Grk niti mu je ime Sevast, a ipak grad po njemu dobi ime Sevastija.
Desetak vekova kasnije Ana Komnina e u svom delu Aleksijada, hva-liti svoga oca Aleksija
zbog uvoenja novih zvanja u crkvi, a naroito zbog zvanja sevast. U to isto vreme u
srednjovekovnoj Srbiji sudija se zvao sevast.
Dakle, sofist je sudija koji sudi polinom sudu(takvo ga poznaju i dananji filozofi). Sufet u
Kartagini je suduja. ofet je sudija u Bibliji. Sevast je sudija u Srbiji. Svi su oni sudije jer su ime
dobili od srpske rei svest.
Svest je jedini pravi i istinski sudija oveku, zato narod kae:
-Najtei je sud gria savesti.
To je jedini sudija iji sud popravlja oveka. To je jedini sudija o kojem stare knjige govore, knjige
iz doba neznanja.
A to ime Avgust i re grka sevast ima znaenje uzvieni, stvar stoji ovako: Svest se naziva
uzvienom, a Avgust i sevast predstavljaju i znae svest.
Valja obratiti panju na ovo to govori Aristotel u Nikomahovoj etici:
Ako se srea sastoji u delatnosti saobraznoj vrlini, onda e to, razumljivo, biti delatnost najvee
vrline, a to znai u smislu onoga to je najvrednije u nama. Bilo da je to onaj mislei princip u
nama, ili neto drugo to po prirodi vlada i vodi nas i ima svest o moralnom dobru i o uzvienom,
ili opet neto samo po sebi uzvieno i boansko, ili samo ono to je u nama najuzvienije i
boansko tek bi delatnost te moi saobrazna vrlini koja joj je svojstvena predstavljala potpunu
sreu.
Uzvieno i boansko ide samo uz svest, jer je svest ta koja oveka uzvisuje ka Bogu. Svest je ta
to posreduje izmeu Boga i oveka, i koja moe oveka uzvisiti do Kraljevstva Boijeg koje je
na nebesima. Zbog toga gore Aristotel uz svest naglaeno govori o uzvienom i boanskom. Zbog
toga u Sofistu Sokrat za sofise kae da kao pravi filozofi gledaju s visine na ivot onih dole, jer
sofist u ovoj nauci predstavlja svest.
A to tek delatnost tih uzvienih i boanskih vrlina daje potpunu sreu, to se u Bibliji desilo kada je
Bog dao Mojsiju tap u ruke. Jer tap u jeziku mita znai delatnu mo, a iz Biblije saznajemo da je
Mojsije postao delatan tek kada je dobio tap u ruke.
O Avgustu se piu hvalospevi ne zato to je on bio krasan vladar, nego zato to mu je ime Avgust
(Uzvieni). Zato e Seneka o svom ljubljenom vladaru napisati:
Boanski Avgust,koga su vie nego ikoga bogovi uzdigli, neprestano je vapio za odmorom i molio
da bude razreen dravnih dunosti. U svakom razgovoru uvek bi se vratio na to da se nada
povlaenju iz slube. Njegove napore uljuljavala je lana, ali slatka uteha, da e se jednom posvetiti
sebi samom.
Bogovi su Avgusta uzdigli i zato su njega zvali Uzvieni, i zbog toga njega zemaljska vlast nije
zanimalo. A Sokrat nam kae da su najbolji vladari oni koji ne ude za vlau, i ba je Avgust takav.
Dravni poslovi su za njega veliki teret, on samo eli da se posveti sebi samom.
Seneka e jo rei da od Avgusta sve zavisi, i da je on odreivao sudbinu pojedincima i narodima.
Pa mu ni to nije bilo dovoljno, nego kae da je Avgust mogao da ispuni svaije elje. Ko je taj
koji moe ispuniti svaije elje i odrediti sudbinu svakom pojedincu?

Samo svest to moe. To nam toliko puta kazuju i filozofi i narod prosti, zato oni kau:
-Svako je kova svoje sree.
Svaki kova u narodnim priama je isto to i Hefest sa Olimpa, i svi oni znae svest.
Pouzdano se moe rei da je Seneka pisao istinu o svom vladaru Avgustu, jer Avgust mora biti takav
ve po svom imenu. To e potvrditi jo nekoliko rei koje svedoe o Avgustu:
Avgustov izvanredni duh obuhvatao je celo carstvo prirodeBio je ovek kao iz jednog
komadaI kao to je celina bila dobra, bila je dobra i svaka pojedinost, pa inio on i radio to god
je hteoImao je dar da razlikuje duhove i karaktere i svakog da postavi na njegovo mestoMislio
je uvek najpre na sreu drave i tek naposletku pomalo na sebe
Bilo je u njemu mnogo boanskog. Voleo bi da je mogao usreiti celo oveanstvo. A ljubav raa
ljubav. Koga pak vole, njemu je lako vladatiI tree: bio je vei od svoje okoline. Pored deset
glasova koji su mu o izvesnom sluaju doprli do uiju, sluao je jedanaesti, bolji, u samome sebi.
Za tua doaptavanja bio je gluvSve bi pogledao sam, sudio sam i u svim prilikama imao u
sebi samom najpouzdaniju osnovu. Pritom je bio utljive prirode i njegovim reima sledila su
dela.
Avgust mora biti takav, a vei je od okoline i sebi samom jedino veruje. Avgust mora imati
boanskog u sebi, i utljiv je kao i Pitagora i sofisti. Samo, ovo nije Cezar Avgust Senekin
vladar,ovo je Karlo Avgust Geteov vladar. Dva Avgusta koje razdvaja devetnaest vekova, ni za
dlaku se ne razlikuju. Kako se Avgusti ne razlikuju tako se ne razlikuju ni oni koji piu o Avgustu,
bez obzira iz kog su vremena. Nauka je uvek ista i ne menja se, menjaju se samo naunici koji
tumae nauku. Danas nema u nauci nekog nalik Avgustu, koji najvie veruje sebi. Dananji uenjaci
su proizvod novoga doba, doba jednoumlja a bez umlja. Ili kako to danas ueni svet kazuje, oni su
edukovani.
Svi koji su govorili o sofisti, Hefestu, Avgustu, sudiji, boanskom i uzvienom, govore da su oni
delatni. Svi su oni delatni pa su i stvaraoci, ili kako Aristotel ree da bi tek delatnost boanskih i
uzvienih vrlina donelo potpunu sreu.
Kada proitamo Sokratov opis najboljih uvara njegove najbolje drave koju on gradi u mislima, i
opise Cezara Avgusta i vojvode Karla Avgusta, vidimo da su oni u dlaku isti. A sa njihovim
vrlinama uz delatnost, po Aristotelu, postigla bi se potpuna srea. A mi iz pisanih izvora imamo
svedoanstvo da su Avgusti imali mo da usree ljude, i da su to i inili.
Nauka danas zna i ui da je oboavanje Avgusta bilo tako jako da je stvoren kult Avgusta kao
boanstva. Kult Avgusta kao boanstva bio je nerazdvojno vezan sa kultom drave u celom carstvu
drava i Avgust su jedno.
Drava i Avgust zaista jesu jedno, ali ne kako zna i ui dananja velianstvena civilizacija i njena
nauka. Jer i Avgust i drava znae ljudsku svest, a to su i sofist, sufist, sofet, sevast, i jo mnogo
drugih ljudi, ivotinja i predmeta ima to isto znaenje.
Tako se pokazuje da su sofist, sufist, sufet, ofet i sevast isto jer su to mitska imena za svest. Svest
je uzviena jer posreduje izmeu Boga i oveka. Za te rei se kae da su grke (sofist i sevast),
arapska (sufist), fenianska (sufet) i hebrejska (ofet). A to su rei iz mrtvih jezika, kolskih
jezika, i te su rei nastale od srpske rei svest i to im je znaenje.
Svest se nekada javlja i u istorijskom liku poput Avgusta,a nekada se javlja i u liku ivotinja. Sokrat
nam ree da sofist stvara sam sebe, i druge ivotinje. Jedan od omiljenih njenih ivotinjskih
likova je orao. Orao je bio simbol Rimske drave,a i danas neke drave imaju orla na svom grbu.

Imaju orla ali nemaju pojma ta taj orao znai, niti se ponaaju onako kako bi dolikovalo onome
koji ima orla na grbu.
Danas orla prisvajaju neuki, zabludeli i propali, a nekada su se njime ponosili Zevs i Avgust.Ponose
se i ovi sadanji ali samo u svojoj zabludi. Orao je pouzdani uvar morala, zato su oni u zabludi to
ga prisvajaju. Oni su orla uzeli iz sofistikog nagona da oponaaju, a oponaali su vladara
sveta,Rim. Ali to im nita ne vredi jer ne oponaaju po meri uzora kao pravi sofist, nego ine
kako je njima drago.
Zato bi njima vie odgovaralo da su uzeli za grb neku drugu ivotinjku, koja takoe predstavlja
svest. Naprimer, lisicu. Ako im se lisica ini nedostojnom, mogu uzeti sedmoglavu adahu ili neku
slinu nakazu, ako im se ini da bi im bolje uisalo.
Jer sofista ima onoliko koliko ima ljudi na ovome svetu, i neizbrojivi su njegovi likovi. On oveka
moe odvesti na nebo ali ga moe baciti i u pakao. Zato Dostojevski kae:
Savest bez Boga je uas, ona moe da zabludi do najnemoralnijih granica.
Tako kazuje najznaajniji ovek novoga doba, i najbolji poznavalac oveka. Dostojevski jeste
vremenski iz novoga doba ali on ne pripada ovoj dananjoj velianstvenoj civilizaciji, jer on ima
znanje a dananja nauka ima zabludu i umiljeno znanje.
A Dostojevski nije genije onako kako danas o njemu znaju i govore, nego je on ovek znanja i to
svoje znanje daruje ljudima. Ali mu je trud uzalud jer ga ljudi ne ele razumeti.
A to je Dostojevski najvei poznavalac ljudi, to je i razumljivo jer on sebe predstavlja kao svest.
Kao to su stari filozofi svojim imenom i samim sobom predstavljali nauku koju ue, tako je i
Dostojevski samim sobom predstavljao svoja dela i svoje knjievne likove. Zato mi znamo da je
Dostojevski bolovao od padavice, jer se tom boleu oznaava svest.
I tako Dostojevski sam sebe predstavlja kao svest, i on nije jedini koji se tako predstavlja.
Padaviara ima vie u staroj knjievnosti a najpoznatiji su apostol Pavle i prorok Muhamed. Ako bi
uenjaci nanovo itali stare knjige mogli bi i razumeti zato su neki ljudi bili padaviari. Za poetak
bi im pomogle ove Fjodorove rei:
Svest je bolest. Bolesti ne potiu iz svesti (to je jasno kao aksiom) sama svest je bolest.
A sami treba da se dosete kazivanja starih filozofa kako je neznanje bolest, i da sofista nema znanje.

Gimnastika i muzika
Danas su gimnastika i muzika dve potpuno razliite stvari, jedno je sport a drugo je umetnost.
Gimnastika slui za vebanje tela, a muzika slui za ugaanje dui. Tako je bilo i u staro doba kod
Helena, ali su oni na udan nain govorili o ovim umeima. Danas ova umea ljudima slue za
zabavu i razonodu, a u staro doba ona su bila poput boanstva.
Heleni nisu vebali gimnastiku kako se to danas radi. Danas se veba u sportskim salama i obuen u
sportsku odeu, a Heleni su vebali u gimnaziji i goliavi. Vebali su goliavi i muki i enski, i
stari i mladi, i svi zajedno u gimnaziji.
Nama to danas izgleda udno, ali valja imati na umu da su Heleni bili vrlo udni ljudi jer su oni iz
sasvim drugog vremena i sasvim drugog naina miljenja. Heleni su strogo pazili da se u
gimnastiku ne uvue nekakva novotarija, jer su smatrali da se time podriva sama drava. Danas nije
tako, danas se svakodnevno pojavljuju novotarije u gimnastici i tako se obogauje novim vebama.
Mnogo toga ima udnog u ponaanju Helena, pa je udno i to to su oni vebali goliavi u
gimnaziji. Heleni su zaista bili udni, ali su i danas ljudi udni.
Danas su ljudi udni zato to gimnazijom zovu ustanovu koja nema nikakve veze sa gimnastikom.

Danas se u gimnaziji ne veba telo niti vebaju stari, i nije dozvoljeno biti goliav. Danas se u
gimnaziji sedi i slua nauka, da bi se steklo znanje. Razumljivo je da se u gimnaziji veba
gimnastika, jer su te rei iz istoga korena pa su i srodnoga znaenja. Ali nije jasno, zato se danas
kola gde se stie znanje zove gimnazijom?
To je udno kod dananjeg oveka. Kako god se dananji ovek udi Helenima i njihovom udnom
shvatanju gimnastike i muzike, isto tako bi se Heleni udili dananjem oveku i njegovom udnom
shvatanju svega uopte.
Dananji filozofi vrlo dobro znaju da se gimnastika bavi telesnim vebanjem. Poto oni vrlo dobro
znaju ta je gimnastika, njima nikako nije jasno da taj sport ima tako veliki znaaj za dravu kakav
je imao kod Helena. Heleni su gimnastici pripisivali zaista udne moi, za koje je filozofima jasno
da ih dananja gimnastika nema, i to je ono to je udno u helenskom shvatanju gimnastike. A
gimnastici su pripisivali velike moi i zasluge, tako Platon u Timaju kae:
Od svih kretanja najbolje je kretanje u sebi i po sebi, jer je ono u najveoj meri srodno umnom
kretanju i kretanju svemira. Gore je ono koje potie od drugog. Najgore je, pak, ono koje, dok telo
mirno lei, pokree telo po delovima, dejstvom neeg drugog. Stoga je od svih naina ienja i
jaanja tela najbolji onaj koji se postie gimnastikom. Drugi je onaj koji potie od njihanja,
prilikom plovidbe ili bilo kakvom vonjom, koja ne izaziva zamaranje. Trei nain pokretanja,
premda nekome, kome je nuno potreban, moe biti od koristi, ali ga inae niko pametan nee
nipoto primenjivati, jeste lekarski, onaj koji se sastoji u uzimanju lekova koji
iste. Jer bolesti koje ne nose veliku opasnost, ne treba razdraivati uzimanjem lekova.
ta nam se ovde ree?
Od svih kretanja je najbolje kretanje u sebi i po sebi, i to je kretanje u najveoj meri srodno
umnom kretanju. To je najbolji nain za ienje i jaanja tela, i to se postie gimnastikom.
Kretanje koje potie od drugoga je gore od gornjega, i to kretanje potie od njihanja plovidbom ili
nekom drugom vonjom.
Najgore je kretanje kada telo mirno lei a neto drugo mu pokree telo po delovima. To je lekarski
nain pokretanja i njega primenjuje ko ba mora, inae ga niko pametan nee nipoto primenjivati.
Tako nam Platon ree, i saznadomo da je gimnastika kretanje u sebi i po sebi, i da je to najbolji
nain ienja i jaanja tela. I ta je preostalo dananjim filozofima, osim da se udom ude udnim
Helenima. Kako je mogue da gimnastika, za koju oni vrlo dobro znaju ime se bavi, ima one moi
koje joj se pripisuju? Tano je da gimnastika jaa telo, pa i isti telo kroz znoj. Ali da gimnastika
moe da se kree u sebi i po sebi, to je zaista neverovatno. A da je gimnastika u najveoj meri
srodna umnom kretanju, u to niko nee poverovati.
Ima gimnastika i drugih udnih moi kod Helena, o tome govori Aristotel u Politici:
Postoji pet stvari koje su izmiljene da se zavara narod. One se tiu narodne skuptine, funkcija i
vlasti, sudova, naoruanja i gimnastikih vebanja.
Zaista su Heleni bili udan narod, oni su izmislili gimnastiku da bi zavarali narod. Jo vee je udo
da su zbog toga izmislili i narodnu skuptinu i sudove i vlast, pa i naoruanje. Oruje, rat i
gimnastika su u bliskoj vezi i kod Platona, u Dravi se kae:
Gimnastiko vaspitanje je jednostavno i primereno, a naroito ako slui kao priprema za rat.
To se moe nauiti i kod Homera. Ti zna da on svoje junake ne gosti, na njihovim gozbama u ratu,
ribama iako su pored mora, na obali Helesponta, niti kuvanim mesom, nego samo onim koje je
peeno na ranju, jer se ono za vojnike najlake moe spremiti. Svuda je, moe se rei, lake sluiti
se vatrom, nego nositi sobom posue.

Gimnastika slui kao priprema za rat, i po tome su gimnastiari ratnici. Ratnici ne jedu ribu i
kuvano meso niti nose posue, oni jedu peeno sa ranja i slue se vatrom.
Dijalektiari su ratnici u reima, a dijalektika je dar bogova oveku. Dijakektika je ljudima stigla u
vidu boanske blistave vatre, koju je Prometej doneo iz boanskog zaviaja. Bez te boanske vatre
nema ni dijalektike, ni gimnastike, ni ratnika, a oni su jedno i isto. To svedoi i uvena vojna
drava, Sparta. Spartanci su slavni i po svojim ratnim poduhvatima i po svojim goliavim
gimnastikim vebama. Zato se nee pogreiti ako se kae da su sve spartanske ratne pobede bile
gimnastike, i eristike.
Poznata je istorijska injenica da su Heleni zablistali u punom sjaju tek kada su se Atina i Sparta
udruile u savez. Samostalne ove drave nisu imale nikakav politiki znaaj ak ni u regionu, a
kada su stupili u savez svet im je bio do kolena. Istoriji je poznato da je aica Helena unitila
milionsku vojsku Persijanaca, o tome svedoe i mnogi filmovi. A valja se setiti da je Atina bila
krcata filozofskim i retorskim kolama, a da je Sparta drala do gimnastikih goliavih vebi u
gimnazijama.
Dakle, istorijski savez Atine i Sparte,ima isto znaenje kao i spoj muzike i gimnastike u filozofskom
uenju. Zato bi valjalo da se dananji filozofi i istoriari udrue, nebili i oni koju bitku dobili.
Kakva je to gimnastika o kojoj govore udnovati Heleni?
Za tu gimnastiku Sokrat kae:
Gimnastika se, meutim, bavi onim to nastaje i to propada. Ona upravlja rastenjem i
propadanjem tela.
Takva je njihova gimnastika. A uveni sofist Herodik bio je uitelj gimnastike koji je voleo duga
peaenja, i govorio da se bolest najbolj lei gimnastikom. Dakle, gimnastika je lek za bolest. A ta
je bolest kod tih udnih ljudi?
Platonov Sokrat ree jasno i sa puno pouzdanja da je neznanje bolest. Za Sokrata je neznanje zlo u
dui i on ga naziva runoom, a za tu runou lek je gimnastika, odnosno pouavanje. Jasno nam
Sokrat ree da je gimnastika pouavanje neznalica. Zbog toga se kole i danas zovu gimnazije.
Nije helenska gimnastika skakutanje i zatezanje miica, nego je to vebanje uma i uenje. Sada se
moe shvatiti zato se kae da se gimnastika bavi onim to nastaje i to propada, jer se znanje
stie i propada.
Ali nije ba da je tako, jer ima znanja koje ne propada.
Znanje se, takoe, razlikuju jedno od drugog, jedno je usmereno na ono to postaje i na ono to
propada, a drugo na ono to niti postaje niti propada, ve je veno, istovetno i nepromenljivo.
Imajui u vidu istinu, zakljuili smo da je ovo saznanje istinitije od onog.
Igrom rei nam se ree koje znanje ne propada, i koje je veno, istovetno i nepromenljivo. Imajui u
vidu istinu, zakljuili smo da je to istina. A ovom naukom se ne bavi gimnastika.
I sada nije tako udna tvrdnja u Timaju, da je gimnastika kretanje u sebi i po sebi, i da je
najsrodnija umnom kretanju i kretanju svemira.
Gimnastika je u staro doba sluila za sticanje znanja, koje se sticalo u mnogim istorijskim bitkama.
Da bi se u bitkama pobeivalo potrebno je imati obuene ratnike, a Heleni su obuavali vojsku
vebajui gimnastiku u gimnaziji.
Zbog toga se kola i danas zove gimnazija.

Gimnastiari su u gimnaziji vebali svoj um i pouavali se, i tako istili svoje telo i leili svoju
bolest, koju Sokrat naziva neznanje.
Gimnastika (gr. gimnastike) kod starih Grka: vetina telesnog vebanja (skakanja, okretanja,
rvanja i plivanja); danas: vetina telesnog vebanja radi higijensko-estetskih ciljeva.
Tako nauka objanjava znaenje gimnastike nekad i sad. A gimnazija je mesto gde se vebalo, a
vebalo se goliavo.Kasnije je gimnazija bila sredite celokupnog duhovnog ivota. Danas je
gimnazija srednja kola, kola koja se nalazi izmeu osnovne i visoke kole.
kola se tako zove jer grka re gimnos znai: go, nag, bez odee. Pored toga grka re gimnazo
znai: vebam, pa je i po tome gimnazija dobila ime. Zato to su oni vebali (gimnazo) i zato to su
bili goli (gimnos), mesto na kojem su oni vebali goliavi dobi ime, gimnazija.
Takvo je nauno tumaenje rei gimnastika i gimnazija.
Gimnastika i gimnazija su dobili imena od srpske rei imanje.
Ono to znai srpska re imanje, to isto znaenje imaju i grke rei gimnastika i gimnazija.
imanje u srpskom jeziku znai: obuzimanje, plenenje,upijanje i slino.
U jednoj pripovetci se kae: i poe naimati sok od one trave sinu u rane, i tako je otac oivio
sina. Otac je sinu napajao rane lekovitim sokom, i tako je sin oiveo. Svaki elektrini aparat koji se
napaja elektrinom strujom oivljava, i postaje delatan. Aparat postaje delatan zahvaljujui struji
koja ga napaja ili naima. Isto se deava i sa ovekom kada je neim proet, i kada ga neto
proima.
I ba su takvi gimnastiari koji vebaju goliavi u gimnaziji. Da gimnastiari nisu proeti
delatnou, ne bi se ratnici pripremali gimnastikom.
to se kae da re gimnos znai go, nag, to je ispravno, ali to nije znaenje te rei. Za sirote se
kae da su goli i bosi, a siromah u jeziku mita znai elju, udnju, htenje. Upravo ove osobine
daju delatnost u ovoj nauci. I indijske i grke knjige nam kazuju da je svet nastao iz udnje, o tome
se govori na drugom mestu.
Jo jedna filozofska re nastala je od srpske rei ima, odnosno od rei proima, to je re:
pragma, za koju se kae da znai: delo.
Pragma znai: delo, a pragmatikos znai: delatan, delotvoran.
Zaista, ko je pragmatikos taj je delatan, jer je delatan svaki onaj kojega proima neto.
Aristotel u Metafizici kae:
Moglo bi se postaviti pitanje zbog ega jedno postaje usled vetine i spontano, kao na primer
zdravlje, a drugo ne, kao kua. Tome je uzrok to to kod jednog tvar koja vlada tim postajanjem jest
sadrana u stvaranju i postajanju neeg to postaje usled vetine i to u njoj postoji neki deo te stvari
pragmatos takva tvar je ona koja se kree sama usled sebe, a druga nije takva i u toj se jedna moe
kretati ovako a druga ne moe.
Postoji neki deo te on proima stvari, to nam ree Aristotel. U nastavku Aristotel govori o vinu, o
toplome i o zdravlju, i ba kazuje onako kako kazuje srpski narod za vino, toplotu i zdravlje.
Upravo je vino taj udesni pokreta na delo, i tako je u svoj staroj knjievnosti jer svi govore istu
nauku.
Biti proet znai biti opijen i zanesen, ali ne biti opijen alkoholom. To znai biti opijen mitskim
vinom, onim vinom to je Hristova krv.

Ali ni sa ovim vinom se ne sme preterivati, jer onda ovek postaje previe surov. Da se to ne bi
desilo izmiljena je muzika.
Zapazio sam ree Glaukon da oni koji se bave samo gimnastikom postaju suroviji nego to je
to potrebno,a oni koji se bave samo muzikom postaju meki nego to je to za njih same dobro.
Zbog toga su mudri Heleni nali pravu meru u gimnastikom i muzikom vaspitanju.
Zar nee onda, kao to smo rekli, meavina muzike i gimnastike uiniti da se izmeu ta dva
svojstva postigne saglasje, pojaavajui snagu prvog, hranei ga lepim govorima i saznanjima,
ublaavajui drugo savetujui ga, pripitomljavajui ga harmonijom i ritmom.
Ovde nam se ree, imeu ostalog, da su muzika i gimnastika svojstva, i to ostade neprimeeno od
filozofa. A tako se stari filozofi igraju reima da bi nam rekli ono to hoe. A ostade nezapaeno i
sledee kazivanje:
Ako je tako, onda je neki bog dao ljudima ta dva umea, muziku i gim- nastiku, i to, ini se,
brinui se ne toliko za njihove due i tela, nego prvenstveno o onoj njihovoj dvostrukoj prirodi:
vitalnoj i filozofskoj.
Stoga se te dve prirode moraju meusobno usklaivati suzbijanjem jedne i pojaavanjem druge
kako bi se postigla prava mera.
Gimnastika i muzika su prirode, jedna je vitalna a druga je filozofska. Bog je ta dva umea dao
zbog njihove dvostruke prirode, a dvostruka priroda e biti kada se postigne prava mera, kako se
gore ree. A Sokrat nam je ve objasnio da ove prirode ili svojstva ili umea, ne valjaju jedna bez
druge. Jedna priroda je vitalna, a to je gimnastika. Gimnastika je vitalna zato to tu vitalnost
nosi u svom imenu, jer joj je ime od srpske rei imanje, koja upravo ima takvo znaenje.
imanjem je otac oivio mrtvoga sina, jer je takva priroda imanja.
Kada se ve govori o vitalnosti i gimnastici trebalo bi napomenuti da je Rableov Gargantua imao
konjuara i uitelja jahanja kojem je bilo ime Gimnast. Gimnast za sebe kae: Ja sam Gimnast,
ubogi avo, a kada se kune kae: Tako mi svih avola!
Ovaj Rableov Gimnast bi mogao pomoi dananjoj nauci da bolje shvati te udne Helene i njihovo
udno shvatanje gimnastike. Samo sa njim valja biti oprezan i znati se prema njemu ophoditi, kao
to je to znao Gargantua. Jer je Gimnast konjuar i uitelj jahanja, a konja je stvorio avo.
A ono to je najvanije u ovom kazivanju je to, da te dve prirode i ta dva svojstva koji se zovu
gimnastika i muzika, nalaze se u ljudskoj dui. A to novofilozofi nisu primetili jer tako u koli nisu
uili. Oni su u koli nauili da su Heleni vrlo udni ljudi, sa sasvim drugim nainom miljenja.
A filozofsku prirodu ima muzika. To nama danas moe izgledati udno, ali valja imati na umu da su
Heleni bili vrlo udni ljudi. Kod njih muzika ima neuporedivo znaajniju ulogu u ljudskom i
dravnom ivotu, nego to je to danas. Za njih je muzika imala udesnu mo da spaava ili
popravlja propale due i drave. To su dananji filozofi dobro zapazili, pa to zapaanje prenose i
prostome puku. Pa kau:
-Muziku i muziko obrazovanje treba uzeti u onom irem smislu po kome u muziku ide itanje,
pisanje, i cela lepa literatura.
-Platon je smatrao da muzika poseduje neku vrstu magijske moi uticaja na ljude i na strukturu
njihovih zajednica. Razlog je verovatno taj to su mnogi oblici religioznog ivota bili povezani s
muzikom, tako isto i najznaajniji egzistencijalni dogaaji kao to su raanje, umiranje, rat,
sklapanje braka i dr. Osim toga, valja imati u vidu da je pesnitvo u ivotu Helena duboko zadiralo

u duhovno formiranje ljudi, da su Homerovi epovi odigrali kljunu ulogu u formiranju panhelenske
svesti, i da su svi oblici pesnikog ivota bili direktno povezani s muzikim formama. Re
mousikos u starogrkom jeziku oznaava ono to se odnosi na ponaanje i duhovnu formaciju
uglaen, plemenit, obrazovan.
-Re muzika i muziki upotrebljavaju se u znaenjima mnogo irim od dananjih. Re je ne
samo o muzici u dananjem znaenju te rei nego o svemu onome to potie od Muza, pre svega, o
pesnitvu i knjievnosti uopte, a potom o slikarstvu i uopte stvaranju koje reju ili na koji drugi
nain moe da utie na obrazovanje i vaspitanje due.
-Platon pretpostavlja da su naela muzike (u uem smislu rei, kao i u irem u kojem je muzika
zajedniko ime za sve oblike duhovnog ispoljavanja) neodvojivo povezane sa nepisanim i pisanim
zakonima ponaanja individua i zajednica. Doista, u starim oblicima drutvenog ivota, rituali i
muzika igrali su daleko veu i neposredniju ulogu u ispoljavanju zajednitva nego to je to sluaj u
modernim drutvima.
-Muzika delatnost u irem smislu jeste svaki duhovni rad, nosio on nauni ili umetniki karakter.
Prema tome, muzika moe da znai i pesnitvo i filozofiju.
Novofilozofi su dobro prouili helensku muziku, i doli su do otkria da je ona doista mnogo ira
nego danas. Ne samo da je doista ira, nego je ona imala vrlo udne moi. O tim udnim moima
muzike govori Sokrat u Dravi:
Dobro se treba uvati svake promene u muzici, jer su to opasne stvari. Damon tvrdi, a ja se slaem
s njim da se naela muzike ne mogu nigde dotai, a da se pri tom ne pokolebaju i najvii dravni
organi.
Tako kazuje Sokrat, a novofilozofi primeuju:
Da promena muzikih naela i oblika moe imati takve dalekosene i sveobuhvatne posledice,
nama se danas ini sasvim neverovatno.
Tako se zaista ini onome koji danas ita helenska kazivnja o muzici, a ini im se je ne znaju da
helenska muzika ima mnogo ire znaenje nego danas. ini im se jer oni nisu edukovani u koli kao
to su edukovani novofilozofi. Zato su nama edukovani novofilozofi gore objasnili u emu je jadac.
Jadac je u mnogo irem znaenju helenske muzike nego to je to sluaj u modernim drutvima. Kod
Helena je sve imalo ire znaenje, ak je i re ire imala ire znaenje. Jer kad se kae da je
muzika imala ire znaenje tu se podrazumeva da je ona imala i dublje znaenje, jer je muzika
duboko zadirala u sve to je helensko.
O tom udnom znaaju muzike u helenskom ivotu saznajemo od Sokrata u Platonovoj Dravi.
Nije li muzika, Glaukone, osnova vaspitanja zato to ritam i harmonija najdublje prodiru u
unutranjost due i najvie je obuzimaju, unosei u nju plemenitost i otmenost, ali samo kad je
muziko obrazovanje dobro voeno, jer u protivnom nee imati takve efekte? A ono opet zbog toga
to e mlad ovek, koji je u muzici valjano obrazovan, moi najlake da zapazi sve ono to je
nepotpuno i nesavreno u delima prirode i radinosti. Takav e ovek imati najivlji oseaj
nepotpunosti tih dela i oprav-dano e biti njima nezadovoljan, dok e se, naprotiv, pohvalno
postavljati prema lepim delima, nalazei u njima zadovoljstvo, ugraujui ih u svoju duu kao neku
najbolju hranu, pa e tako postati ujedno lep i dobar. S druge strane, on e opravdano prezirati stvari
koje su rune, mrzie ih jo kao dete i pre no to bude sposoban da to samom sebi razjasni, a kad i
to postigne, radovae se svojoj slinosti s lepim delima koju je valjanim muzikim vaspitanjem u
najveoj meri postigao.
Helenska muzika je imala tu mo da oveku omogui razlikovanje lepog i runog, i da ljubi lepo a
da mrzi runo. Pored toga muzika je takvome omoguavala da i on sam bude lep. A to je zbog toga

to su ritam i harmonija duboko prodirala u unutranjost due, i u nju unosili plemenitost i

otmenost. I nije samo to jer Sokrat kae da je jednostavnost u muzici stvorila u duama razboritost, i
ini da ovek tei za naukom. To je zaista udna muzika. Muzika je bila najvaniji predmet koji su
izuavali uvari drave. Najpre su izuavali muziku a potom gimnastiku, i ako su to valjano izuili
dravu nije bolela glava. Ovakvi uvari su umeli da razlikuju prijatelja od neprijatelja, pa su prema
prijateljima bili blagi ( to je zasluga muzikog vaspitanja), a prema neprijateljima su bili surovi ( to
je zasluga gimnastikog vaspitanja). A da bi uvari bili takvi i da bi se muziko i gimnastiko
vaspitanje pokazalo takvim, potrebno je da vaspitanici ova umea, prirode, ili svojstva koriste sa
pravom merom.
Prava mera je imala veliki znaaj u helenskoj filozofiji i u ivotu uopte. Kod njih je nevaljalo sve
to je preterano, a samo je prava mera prava stvar. Zato se strogo pazilo da se ne preteruje sa
vebanjem gimnastike a pri tom zanemarivanje muzike. A isto tako nije dobro ako se preteruje sa
muzikom, a zanemaruje gimnastika. Jer se u jednom sluaju postaje surov i avolast, a u drugom se
postaje mlakonja i onja, a to ni jedno ne valja.
On e uskladiti svoje telo, da bi tu skladnost mogao dati dui. Kae Sokrat Glaukonu, a Glaukon
to potvruje: Ako zaista eli da bude istinski muzikalan, onda e on to i initi.
Muzikalan ovek usklauje svoje telo, i tu skladnost daje dui. Iz ovoga reenog, jasno je da se telo
usklauje muzikom. U Platonovom Timaju se kae:
Isto se moe rei i za glas i sluh. Bogovi su nam ih dali sa istih razloga i sa istom svrhom.A sa
istim ciljem ustanovljen je i govor i on do njega najveim delom i vodi, kao to nam je i onaj deo
muzike, koji je posredstvom glasa dostupan sluhu, dat radi harmonije. Onaj ovek, naime, koji sa
Muzama druguje na uman nain, nee smatrati da harmonija, koja u sebi sadri pokrete srodne
krunim kretanjima nae due,treba da slui samo nerazlonoj nasladi, kao to je to u nae vreme
sluaj, nego e ona za njega biti dar Muza, pomonik koji kruno kretanje due, postao u nama kao
neusaglaeno, dovodi u stanje ureenosti i saglasnosti sa samim sobom.
Helenska muzika dovodi do saglasnosti sa samim sobom. Jedan deo helenske muzike je dostupan
sluhu, a kakav je to deo ili delovi muzike koji nisu dostupni sluhu?
Kako je mogue da dananji edukovani ovek jo uvek nije otkrio deo muzike koji je nedostupan
sluhu? To je sramota za sve istraivae ljudskih misaonih mogunosti.
Helenska muzika jeste udna, ali ne toliko da se ne moe razumeti. U Dravi razgovaraju Sokrat i
Glaukon:
A bi li mi mogao imenovati neku strast koja je silnija i jaa od ljubavne?
-Ne bih ni jau ni benju.
-A ima li prave ljubavi tamo gde se voli sve to je sreeno i lepo i gde tim oseanjem vladaju
trezvenost i pravo vaspitanje?
-Ima.
-To znai da se za pravu ljubav ne smeju vezivati nikakvo ludovanje i preteranost?
-Ne smeju.
-Dakle i nikakva ulna strast, ni ljubavnik, ni ljubljeni mladi ne smeju imati nikakve veze sa tim,
ako treba da vole i da budu voljeni?
Zar ti se ne ini da je na govor o muzici pri kraju? Zavrili smo ga tamo gde treba, jer govor o
muzici i treba da se zavri u ljubavi prema lepom.

Tako se Sokrat igra reima i objanjava helensku muziku, a ree nam da je muzika ljubav prema
lepom.
Zbog toga se ne treba uditi to u Lahetu hvale Sokrata kao muziara:
I ini mi se da je takav ovek pravi muziar koji udeava najlepi sklad ne na liri ili na
instrumentima za zabavu, ve u vlastitom ivotu u svoji reima i delima, naravno u dorskoj meri
koja je jedina helenska, a ne u jonskoj, frigijskoj ili lidijskoj.
Dorski ton je zaista bio na velikoj ceni u helenskoj muzici, Galen je zabeleio jedan sluaj o
udesnoj moi dorskog tona.
Kad je muziar Damon jednom prisustvovao priredbi na kojoj je frulaica svirala frigijskim stilom
nekim mladiima koji su bili pijani od vina i radili neke luckaste ine, zapovedio joj je da svira
dorskim stilom; i mladii su odmah prestali sa svojim neobuzdanim ponaanjem.
Damon je bio vrhunski muziar, od njega je i sam Sokrat traio muzike savete. I Sokrat je najvie
cenio dorski ton ali se ponekad znao posluiti i frigijskim, ali jonskim i lidijskim nikada. Kae
Sokrat da dorski ton izraava snagu i hrabrost ratu, frigijski izraava mirnog i blagog oveka,
jonski izraava lenjost, a lidijski ton izraava mlitavist.
Lidijski ton ne izraava mlitavost sluajno, sva stara svedoanstva govore da su Liani mlitavi
mekuci skloni uivanju. Ba zato to su takvi, kod Liana su najbolje uspevali tirani. Jer tirani se
javljaju ponajpre kod ljudi koji neguju lidijski ton.
Helenska muzika ima etiri tonske vrste: dorsku, frigijsku, jonsku i lidijsku. Ako ove etiri tonske
vrste zamislimo kao etiri osnovna ljudska tipa dananje nauke: sangvinikom, kolerikom,
flegmatikom i melanholikom, neemo pogreiti. A onda se neemo uditi helenskoj muzici i njenim
udesnim moima, i udesnim izleenjima pomou muzike koja su inili pitagorejci. A neemo se
uditi ni tome to muzika moe da podigne ono to je u dravi srueno.
Ako su deca lepo zapoela igrom i ako se, pomou muzikog vaspitanja, naue zakonitosti, onda
e ih ona (suprotno drugima) pratiti svuda, jaae ih i ponovo e podizati u dravi ono to se
sruilo.
Sokrat u Gozbi pria kako ga je o ljubavi poduavala njegova uiteljica Diotima:
Ti zna da je stvaranje mnogovrsno, jer svaemu to iz nebia prelazi u bie uvek je uzrok
stvaranje; zato i dela u svima umetnostima jesu stvaranje, i oni koji to izrauju jesu svi stvaraoci.
-Istinu govori.
-Pa ipak, ree ona, poznato ti je da se oni ne nazivaju stvaraoci, nego da imaju druga imena, a od
svega stvaranja samo je jedan deo izdvojen, onaj koji se odnosi na muziku i metre, i taj nosi ime
celine. Stvaranjem, naime, naziva se samo to, i oni koji imaju taj deo stvaranja nazivaju se
stvaraoci.
-Istinu govori, rekoh.
-Pa tako je i sa ljubavi
Tako pripoveda Sokrat da mu je kazivala njegova uiteljica ljubavi, Diotima. Jedino priznato
stvaranje je ono koje se odnosi na muziku i metre, i jedini priznati stvaraoci su su muziki stvaraoci,
kae Diotima. A na te rei Sokrat kazuje: istinu govori. Sokrat je ve znao da se samo istinom
moe od nebia stvoriti bie, i zato Sokrat odobrava uiteljicine rei.
A onda mu je uiteljica rekla: Pa tako je i sa ljubavi, jer mu je o tome i priala. Istina i ljubav su
jedno i isto, a to se ti pojmovi danas razlikuju, to nije njihova krivica. Za srpski narod Bog je
Istini i Ljubav, a takav je i u teologiji. A poznato je da je Bog tvorac svega, pa i oveka.
Sve je to nama gore rekao Sokrat igrom rei. Zbog toga on upada u re svojoj uiteljici, naizgled
nepotrebno.

Muzika starih filozofa je ljubav. Ali ne ova dananja ljubav, jer ono to se danas zove ljubav u
staro doba se zvalo tiranida. Zato nisu stari Heleni udni, nego su udovini dananji edukovani
uenjaci.Edukovani nee da razumeju Sokrata koji kae:
A ta je sa blagou? Nije li ona po svojoj prirodi prijateljica mudrosti? No ako je vee nego to
treba, ona prelazi u mekutvo.
Uvek je tako govorio za muziku, a sada ree za blagost. Tek toliko da bi itaocu rekao o kakvoj
muzici govori. Jedan koji nije iz starog doba niti je Helen, o muzici govori kao da je Helen.
Muzike malo dajte; muzike, te setne hrane koja pita nas iji je poziv ljubav. (ekspir Antonije i
Kleopatra).
To je helenska muzika i nema druge muzike u staroj knjievnosti do ove.
Sve udesne moi koje filozofi pripisuju muzici, nai e se i u Empedoklovoj Ljubavi. A samo
zato to u ovoj nauci ljubav i muzika imaju isto znaenje.
Teo Smirnjanin pie:
A i pitagorejci, koje na mnogo mesta sledi Platon, kau da je muzika spajanje suprotnosti i
sjedinjenje mnogih stvari i saglasnost onih koji razliito misle.
U ovoj muzici se svirka ne nazire, a kako je novofilozofi naoe to samo oni znaju. Muzika
usaglaava i sjedinjuje suprotnosti kae Teo iz Smirne, i to nije sluajno napisao Teo iz Smirne. U
ovoj nauci je pravilo da svako pie nauku po sebi, pa tako i Smirnjanin pie o muzici koja ima
mo da smiruje. Smirna je dobila ime zato to smiruje, a ime joj je iz srpskog jezika. Smirna
smiruje bez obzira ko o njoj govori, i zato to je takva u njoj je roen Homer.
Novovremeni filozofi su razmiljali o helensloj muzici, dolazili do raznih saznanja i saoptavali
svoja saznanja. Tako je i Nie dolazio do nekih saznanja pa kazuje kako razvoj grke muzike i
filozofije tee uporedo. Uz to e rei da obe, i filozofija i muzika kazuju o helenskoj sutini, i kae:
Muzika nam je, svakako, poznata samo na osnovu onoga to se od nje nataloilo u lirici.
Potonjim filozofima je razumljivo da se muzika prepoznaje po talogu u lirici, jer je to Nieu bilo
mogue a on je genije. Moda su i oni pokuali eprkati po talogu da bi neto saznali o helenskoj
muzici. Ali je oigledno da nita nisu iseprkali jer o tome nita ne govore, oni nisu Nie pa da u
talogu lirike nau helensku muziku.
Moda je ovo eprkanje taloga doprinelo da Nie zavri u ludnici? Ako i jeste, to nije uticalo na
odnos nauke prema njegovom filozofskom delu.
Poto ovek po zakonu evolucije napreduje svakoga dana u svakom pogledu, javie se posle Niea
mislioci koji pronaoe muziku u mitologiji a potom i u Platonovim delima.
A to je kod Helena muzika prva nauka koju deca izuavaju,i to je ona osnova vaspitanja, to je
moralo biti jasno novofilozofima. Za ovo im nije bila potrebna kola, dovoljno bi im bilo da su
pogledali malo oko sebe.
Tada bi videli roditelje i ljudske i ivotinjske, a naroito majke, kako se odnose prema svome
porodu. Dodue kod ljudi je toga sve manje jer danas drava odgaja i vaspita decu, ali kod ivotinja
je ostalo isto kao i na poetku evolucije. ivotinjska ljubav prema potomstvu nije evoluirala, oni i
danas odgajaju sa ljubavlju svoje potomstvo.
Zbog toga je kod Helena muzika bila osnova vaspitanja, i prva nauka koju su deca izuavala.
Muzika je dobila ime po Muzi, a ta Muzino ime znai to se ne zna. Kada Platon govori o Muzi kao
da govori o muzici, i obrnuto. To se moe videti i u navodu iz Timaja. Za muziku je reeno da

znai ljubav, pa bi onda i ime Muza trebalo da ima to znaenje.

Muze su bile naroito potovane od pesnika, i kada oni hoe da zapevaju obavezno se obraaju
Muzama da im u tome pomognu. Muze pesnicima ulivaju boansku pesmu da slave prolost i
budunost. Sa Muzama se moe mnogo postii, a bez Muza ba nita.
Muze ljudima objavljuju istinu, ali ponekad i lai nalik istini. Milostive su prema pesnicima,
filozofima, a i prema kraljevima, i pomau im da im sa jezika i usana teku medne rei. Pesnici im se
obraaju radi nadahnua,a filozofi radi mudrosti. Razlog tome je to su Muze u bliskoj vezi sa
seanjem, a to nije za uenje jer je njihova majka Mnemosina ( Pamenje ).
Zbog toga pesnici prizivaju Muze, kao to to ini Vergilije u Eneidi:
Dajte mi snagu, o muze, Kaliopo, da opevam pokolj, to izvri Turno, ko je koga tad u donji svet
poslao. Pomozte da opiem ovaj grozni boj, seate se vi, moete da priate.
Dakle, Muze pesnicima daruju nadahnue. Pesniki reeno, pesnici od Muza muzu nadahnue. Zato
to se Muze muzu njima je ime Muze, a ime im je iz srpskog jezika. Najpoznatija srpska muza je
krava, a krava u mitu ispunjava elje. Krava ispunjava elje i u Indiji, i u Egiptu, i u Srba i u drugih
naroda, jer je samo jedan mit u celome svetu.
Za ekspira je muzika setna hrana, a srpska izreka kae:
-Sjetno kao kravlje oi.
Srpska krava je muza, vo je hrana, konj je trka, ovca je striga, a koza je briga, i tako je
uvek i svagde jer je jedan mit u celome svetu. Krava je muza zato to se muze, a muze se mleko.
Mleko je deija hrana, a najlepe mleko je majino mleko. A dete od majke moe da muze (sisa)
samo ljubav.Zato se za lep i prijatan ivot kae da je med i mleko.
Zbog toga to pesnici od Mnemosininih keri muzu ljubavnu hranu, one se zovu Muze. Zbog toga
emo u tom starogrkom jeziku nai re mostai, koja znai: strastveno eleti. Ko ima elju taj
muze i tako mu se elja ispunjava, a re mostai je srpska re musti. Samo bi se reklo da ta re
ne znai ba strastvene elje, pre e biti da su te elja uzvienije.
Takvo je znaenje Muza i muzike, koja od Muza dobi ime. Zbog toga su kod Helena muzikalni ljudi
bili na velikoj ceni. Zbog toga su se muzikom leile teke boletine, mirili zavaeni, i zbog toga se
muzikom pobeivalo u ratovima.
Nisu svi Heleni bili muzikalni, bilo je i izroda koji nisu marili za muziku, i za takve se kazivalo da
su amusos, to znai lieni muzike, neobrazovani. A to je kod Helena imalo znaenje kao i
varvarin. Jedno od najpoznatijih varvarskih plemena u istoriji su Amazonke. Amazonke su
najslavnije jer su bile ene ratnice, to je bilo udno ak i starim narodima.
Amazonke su ime dobile po tome to su sekle svoju desnu dojku, jer im je smetala pri zatezanju
luka. Starogrka re mazas znai: dojka, a poto one nemaju dojku zovu se a (to znai: ne)
mazas (dojka), tj. bez dojke, one koje nemaju dojku. I tako, amusos nema muzike a Amazonke
nemaju dojku. A onaj koji nema dojku, taj ne moe da se muze. Ko ne moe da se muze taj nije
muza, a bez Muza nema muzike. A onaj koji je bez muzike taj moe biti samo varvarin, i zato su
Amazonke osuene od istorije da budu varvarke.
Dodue ima i drugih tumaenja, jedan uenjak kazuje:
Mit o Amazonkama nastao je verovatno pri susretu Grka s nekim prednjoazijskim narodima, kod
kojih je postojala jedna vrsta ginaikokratije i matrilinearnog sistema srodstva.
Valjalo je napregnuti svoje misaone mogunosti pa pronai ginaikokratije i matrilinearne sisteme,
jer to nisu kojekakve rei, nego naune i dostojne samo malom broju edukovanih za nauna
istraivanja misaonih mogunosti.

Dakle, Amazonke su bile varvarke, jer su bile bez dojke. Jedan nevaljali kralj zvao se Amazis. Da se
on zvao Mazis on ne bi bio takav, ali je njemu ime Amazis i on je morao biti takav. Amazisovo
drugo ime bilo je Amirtaj.
Mirta je kod starih Helena bilo drvo ljubavi, ali njega nisu zvali Mirtaj nego Amirtaj.
Sokrat je imao dve ene, Ksantipu koja je bila pravi avo, i Mirtu koja je bila prava dobrica. A kako
da ne bude dobrica kada je njeno ime Mirta, i kada je njen otac Aristid Pravedni. U staro doba je bio
obiaj da deca lie na roditelja, o tome su govorili mnogi filozofi. Eto, tako je bilo u doba neznanja,
a danas nije tako jer su ljudi danas edukovani.
Dakle, Amazonke su ne maze, a Amazis je ne maza. A da nemaju A ispred imena, bili bi
maze. A ta znai re maza?
U srpskom jeziku maza znai: maza. Maza je osetljivo i razneeno stvorenje koje se umiljava i
voli da se miluje. Za takve se kae da su razmaeni pa ih zovu maze. Najpoznatije su materine
maze jer se najee majkama umiljava. Za takve bi Sokrat rekao da se previe bave muzikom i da
zanemaruju gimnastiku.
Zbog toga srpski seljak na osovine seljakih kola stavlja maz. Maz je ulje ili mast koje se stavlja na
osovinu da ublai trenje. to ini maz osovini seljakih kola, to ini muzika ljudima kod starih i
udnih Helena.
Zato gde god kripi valja podmazati, jer kripa odaje trenje. A gde je veliko trenje tu se stvara velika
toplota, a velika toplota sagoreva. Zato valja podmazati. Zato su ljudi u staro doba pomazivali
svoje kraljeve, jer su samo Pomazanici priznavani za prave vladare. Jer biti Pomazanik i biti
muzikalan ima isto znaenje, razlika je samo u tome to Pomazanici pripadaju verskoj
knjievnosti, a o muzici naukuju filozofi.
Zbog toga se Pomazanik u Bibliji zove Mesija, jer je u hebrejskom jeziku takvo znaenje rei
mesija.
Kada su Evropljani otkrili Ameriku i videli divlju i nepreglednu praumu dadoe joj ime Amazon.
Ko god da je bio imenodavac, znao je zato je tako imenovao tu divlju i nepristupanu praumu. To
nam se kae da je u to vreme jo uvek glava bila ta koja se bavila naunim pitanjima. Danas se
naukom bavi rep, i danas se ne zna zato je Amazon dobio to ime.
A da je ta glava bila srpska i da je svet vodila srpskim jezikom, to je ve nepodnoljivo za dananju
velianstvenu civilizaciju koju rep vodi na nekom drugom jeziku, jeziku neistih glasova.
Ako je verovati starim mudracima, neisti glasovi potiu od neistih misli. Kada su neiste misli
neisti su i glasovi, a to je neisto to se Bogu ne prinosi. A danas ovek jedino to prinosi svome
bogu, jer ga je rep doveo u zabludu da je lep i ist.
to filozofi govore o gimnastici i muzici, srpski narod kazuje nefilozofski.
-Tih je i blag kao ulje.
-Ne budi mazan da na tebe ne puzaju, ni rapav da se od tebe ne zastruguju.
-Ne budi blag da te svaki ne lie, ni gorak da te svaki ne pljuje.
-Ni svakome med ni nikome u.
-To su mazne na prazne. (Lepe rei ali prazne).
-Ozgo mazan a unutra prazan.
Muzika je dobila ime po Muzama; Muze se muzu; muze se mleko; mleko se muze iz dojki;
Amazonke nemaju dojku. Ko nema dojku taj se ne moe musti; ko se ne muze taj ne daje mleko;

mleko je deija hrana i najbolje je majino mleko. A od majke samo se ljubav moe pomusti ili
posisati.
Zbog toga je helenska muzika bila udna i imala udesnu mo. I zbog toga je helenska muzika
imala mnogo ire znaenje nego u modernom dobu. I nije zato kriva helenska muzika, nego su
zato krivi edukovani uenjaci modernog doba. eprkanjem se muzika ne spoznaje, to je mogue
samo zabludelima poput Niea

Drava
Drava je ozbiljna stvar, zato su se naukom o dravi bavili najumniji ljudi staroga doba. Nauku o
dravi u staro doba smatrali su najvanijom naukom. Aristotel kae da je najnadmonija i
najobuhvatnija nauka, nauka o dravi, pa kae:
Krajnji cilj svih nauka i umetnosti jeste dobro, a najvee dobro je cilj najvie nauke, nauke o
dravi.
Kada veliki umovi ovako cene nauku o dravi, onda ne udi to su onitoj nauci posvetili veliku
panju. O dravi su mnogi filozofi naukovali i pisali, a naroito dvojica najveih, Platon i Aristotel.
Najpoznatije delo o dravi napisao je Platon, i ono nosi ime Drava(Politeja), i to je delo do danas
ostalo predmet izuavanja filozofa, politiara, istoriara i mnogih drugih uenjaka.
Za Platona i njegovu Dravu se kae:-Starohelenski svet nije mogao ostaviti lepe i
monumentalnije svedoanstvo svoje mudrosti nego to je Platonova Drava i Platonova filozofija
uopte.
Tako kau uenjaci jer su podrobno prouili Platonova dela. Istoriari filozofije, helenisti i razni
drugi istraivai veoma su briljivo ispitivali sve to ima nekog znaaja za Platonov ivot i misaoni
razvitak. Tako kau da je prouen Platon, a iz tog istraivanja saznaje se tota o Platonovom
razmiljanju i njegovom delu.
Kau, niko kao Platon nije doarao onu osobitu snagu i lepotu helenskog naina miljenja, onu
gotovo neojanjivu darovitost starih Helena da neposredno i sa nadahnuem trai velike istine o
svetu i oveku koja im je zauvek osigurala prvo i najistaknutije mesto u istoriji filozofije i nauke.
Kod Platona je primeeno da on uzor idealnih drutvenih odnosa izgrauje po analogiji sa ljudskim
organizmom, jer u dravi uvek gleda uveanog oveka, i polazei od stava da ljudski organizam vri
tri najvanije funkcije, zakljuuje da i drava ima tri najvanije funkcije koje treba da vre tri
stalea.
Kau, genijalne analize meaju se kod Platona neprekidno sa naivnim zabludama i predrasudama.
Ima rei kojima je danas teko nai pravi smisao, jer su reene u drugo vreme i ljudima drukijeg
naina miljenja, a ima rei koje zvue kao da ih kazuje na savremenik. Na mahove Platon govori
kao progresivni mislilac, ali odmah zatim istupa kao konzervativac i reakcionar koji idealizuje
totalitarnu ulogu drave kao savremeni faist.
Tako to nama izgleda, ali mora se uzeti u obzir injenica da je Platonovo delo proizvod sasvim
drugog vremena i sasvim drukijeg duha i da nikakva poreenja sa naim vremenom i po naim
dananjim merilima nee omoguiti pravo razumevanje onoga to je u njoj najznaajnije.
Da bi shvatila to vreme nauka ide ve utvrenom metodom, odlazi koji vek ispred tog vremena i
sagledava ga. Kada upozna to vreme onda joj je lake sagledati i vreme u kojem je nastala nauka
koju izuava. Kada je nauka zavirila u prolost videla je da je sve poelo od Solona, i tad ve nije
bilo problema za razumevanje ljudi drukijeg naina miljenja.
Zahvaljujui naunim metodama vraanja u prolost danas ljudi mogu znati kakvu nauku kazuju

stari filozofi, i ako su oni proizvod sasvim drugog vremena i sasvim drugog naina miljenja. A
uenjaci nam kazuju svata o toj nauci, i kazuju kao da su oni ljudi sasvim drukijeg naina
miljenja, a ne da su takvi oni za koje se kae da su takvi.
Da bi se razumelo zato je to tako valjalo bi se vratiti koji vek u nazad, i shvatiti zato su dananji
uenjaci tako nerazumni.
Dakle, valja se vratiti koji vek u nazad i tamo nai itavu armiju uenjaka, koji tumae stare
filozofe. Ovih uenjaka nije bilo pre ovoga vremena, oni su nastali u tom vremenu i iznenada, a
nastali su samo zbog toga da bi protumaili stare knjige. Kako su naglo nastali tako su naglo i
nestali, i kao da su bili potrebni samo zbog tumaenja starih knjiga. Onoga trenutka kada je njihovo
tumaenje ulo u kolu, nije vie bilo razloga za njihovo masovno postojanje.
Zahvaljujui toj uvenoj koli, danas oveanstvo bere plodove svoje edukovanosti u svim
humanistikim naukama. Tako se saznalo ta zaista naukuju stari filozofi i kakve su drave imali, a
saznali smo i kakve su drave smatrali dobrima a kakve loima.
Platonova Drava koju je Sokrat gradio u mislima predstavljena je kao najbolja mogua drava.
Za ovu dravu koju je Sokrat stvorio u mislima, filozof misli da je nema na zemlji. Nema je na
zemlji, ali kae: moda za onoga koji hoe da je vidi i koji, poto ju je video, hoe prema njoj da
uredi svoju duu, njen uzor postoji na nebu.
Uopte nije vano da li ovakva drava negde stvarno postoji ili e tek u budunosti postojati. Jer e
takav ovek iveti prema njoj i ni prema kojoj drugoj.
Dakle ova drava koja je u mislima ne postoji na zemlji, ali njen uzor postoji na nebu i ko god
hoe da uredi svoju duu prema toj dravi, zna gde e nai uzor. A ovek koji uredi duu prema toj
dravi ivee samo prema njoj i ni prema jednoj drugoj dravi.
Mojsije je gradio ator od sastanka prema uzoru koji mu je pokazao Bog na nebu (u oblacima), a
Sokrat gradi najbolju dravu prema uzoru koji je na nebu. U Bibliji nije reeno, ali sa puno
pouzdanja se moe rei da se i prema atoru od sastanka mogla ureivati svoja dua. I ta bi du-a
bila ureena prema uzoru koji je na nebu.
Meutim, i ako je ta drava smiljena prema uzoru koji je na nebu, ona nije nala odobravanje kod
novovremenih edukovanih filozofa, dravnika i drugih progresivnih snaga. Razlog tome je to u toj
dravi nema najveih vrednosti koje se danas cene: slobode i demokratije. Pored ovih vrednosti
koje su izostale u Platonovoj dravi, smatra se da je odnos prema enama skandalozan. Danas se
drava ne moe zamisliti bez uea ena u vlasti, a kod Platona u najboljoj dravi njih nema ni u
kakvim vanim poslovima. ene u dravi nisu imale ni slododu, one su slobodu imale samo u
najgoroj dravi, tiranskoj dravi. Tako neto nije se moglo tolerisati od novovremenih filozofa i
drugih progresivnih snaga.
Zbog ovakvih stvari postojali su zahtevi za brisanje starih filozofa iz naune misli, jer se smatralo
da su oni prevazieni i da vie tete nego to koriste oveanstvu. Ipak je preovladalo miljenje da
su oni potrebni, jer ovek danas moe da vidi koliko je daleko dogurao uporeujui svoju misao sa
mislima starih filozofa.
Primeeno je da je Platon izrekao genijalnu misa kada je rekao za drave: U svakoj od njih ima
najmanje dve drave, koje su u ratu jedna s drugom; jednu ine bogati, drugu siromani; nadalje,
svaka od ovih sadri jo mnotvo drugih.
Kae se da je ove Platonove genijalne misli potvrdila istorija bezbroj puta, pa i danas u ovoj
velianstvenoj civilizaciji vodi se neprekidna klas- na borba izmeu bogatih i siromanih.
Tako je govorio Platon i tako su ga razumeli elitni mislioci novoga doba.
A razumeli su da Platon izgrauje dravu po analogiji sa ljudskim organizmim. Tako su nai filozofi

razumeli, i nije jasno kako su to uspeli. Iz onoga kako Platon govori u Dravi takav zakljuak se
nikako ne moe izvesti, a filozofi su ipak u tome uspeli. Jedini razuman zakljuak koji se moe
izvesti je taj da filozofi i nisu pokuali da razumeju Platona, nego su oni to znanje dobili u koli.
kola postoji da bi se ljudi edukovali, a u koli se ui sve ono to je oveku potrebno i mimo kole
nema se ta
nauiti. A u koli se ui ono to su rastumaili oni uenjaci iz uvene kole, kojima se i danas
odaje vena zahvalnost to je oveanstvu omoguila da se iskobelja iz mraka srednjega veka i
krene u blistavu budunost. Tako su i dananji uenjaci edukovani.
A da nisu edukovani u kolama oni bi itajui Platonovu Dravu videli da se naukuje o oveku, o
njegovoj dui. To znai da Platon ne izgrauje dravu po analogiji sa ljudskim organizmom, nego
Platon objanjava oveka prividnom priom o dravi. I nema nikakvih traganja za odgovorom niti
kakvih teorija, kako se danas zna i ui, nego Platon izlae nauku. Tanauka nije Platonova, nego je to
istinita nauka koja se kazuje i u najstarijim poznatim zapisima.
Dakle, ne postoji nikakvo filozofiranje, postoji samo nauka. Zbog toga novovremeni uenjaci
zasluuju svaku pohvalu, jer su pronali da je helenska filozofija oduvek bila proeta naukom.
Naalost, izgleda da je to sve to su filozofi razumeli u helenskoj filozofiji.
Kau oni da je Platon oveka shvatio kao dravu u malom, nasuprot presokratovcima koji su oveka
odreivali kao svet u malom, kao mikrokosmos. Ali od te nauke nema nita to su mogli i sami
uenjaci da shvate, jer Platonov ovek ureuje svoju duu prema uzornoj dravi koja je na nebu.
Uzor je na nebu, a nebo je kosmos. Prema tome, nema nikakvog nasuprot, jer celokupna stara
knjievnost bavi se samo jednom naukom naukom o oveku.
Platon se zaista potrudio da se shvati o emu naukuje, desetinama puta ukazujui na slinost oveka
i drave. To se tako esto pominje da itaoca pomalo nervira i da bi se upitao: zato je tako dosadan
sa tim uporeivanjima?
-Ako je, dakle, ovek slian dravi, onda se u njemu moraju deavati iste stvari.
-Seti se slinosti izmeu drave i oveka.
-A mi smo se, poredei dobro ureenu dravu sa telom i njegovim stanjem kad jedan njegov deo
osea bol i radost, sloili u tome da je ta zajednica najvee dobro za dravu.
-Shodno tome, izmeu pravinog oveka i pravine drave nee biti nikakve razlike s obzirom na
samu formu pravinosti kao takve, nego e naprotiv, oni po tome biti isti.
-Onda emo, mislim, o Glaukone, rei da je ovek pravian na isti nain na koji je i drava
pravina.
-Na primer, ako bi trebalo da postignemo saglasnost o potenju ove drave i oveka koji joj je
nalik po svojoj prirodi i po svom vaspitanju
-S tekom smo mukom, doplivali do cilja i sloili se u tome da ista svojstva postoje i u dravi i u
dui svakog pojedinca, i da su ta svojstva i po broju jednaka.
-Nije li onda nuno da ono po emu je drava mudra bude isto kao i ono po emu je i graanin
mudar
-Onda emo, o prijatelju, valjano postupiti ako onog pojedinca koji u svojoj dui ima istu strukturu
i dranje kao i drava, smatramo dostojnim onih obeleja koja smo otkrili u dravi.
-Preterana sloboda, izgleda, ne prelazi ni u ta drugo, nego,u preterano ropstvo i za pojedinca i za
dravu.
Pojedinac u svojoj dui ima istu strukturu kao i drava.

Ovakvih upozorenja ima napretek, i kazuju da su drava i ovek i dua u svemu jednaki, i da se
niuemu ne razlikuju. Ako je neto u svemu jednako onda je to jedno i isto, to bi moralo biti jasno
svakom.
Pored toga, Platon je u Timaju jasno rekao da je ovek mikrokosmos rekavi da je Tvorac
stvorio kosmos, a mlaim bogovima prepustio da od kosmosa stvore oveka. A ovi bogovi su od
kosmosa i Due sveta uzeli elemente, i nainili malu duu tj. oveka. Zato nema nita nasuprot
izmeu Platona i presokratovaca, jer oni govore istu nauku.Zbog toga je mogue kod Platona urediti
svoju duu prema uzornoj dravi koja je na nebu.
Ako su makrokosmos i mikrokosmos istoga sklopa, onda je mogue svoj mikrokosmos urediti
prema uzoru koji je stvorio sam Tvorac.
-Zna li ti da isto onoliko koliko ima vrsta drava mora imati i vrsta ljudskih karaktera.
-Koliko ljudi, toliko udi.
Tako kae srpski narod na svoj prosti nain, a kazuje isto ono to ree
Platon na filozofski nain.
-Da li je nuno da se saglasimo u tome da u svakome od nas doista postoji takva struktura i takve
karakterne osobine kakve ima drava? Jer u dravu one nisu dole od nekog drugog.
A u Timaju se kae:
-Osim toga, kad su ljudi ovako ravo sazdani, kada su loa njihova dravna ureenja, pa i sve ono
to se, bilo javno bilo privatno, po gradovima govori, a kako se u mladosti ne sprovodi nikakvo
uenje, koje bi imalo lekovito dejstvo, oni meu nama, koji su ravi, upravo zbog toga i postaju
ravi.
Ovo i ne bi bilo naroito zanimljivo da Timaj govori o dravi, nego se ovde govori o bolestima due
i tela. To je stoga to se uvek govori o jednom i istom, bez obzira o emu se naizgled naukuje. Ba
onako kako kae narodna izreka:
-Ko o emu, baba o utipcima.
Poto drava dobija karakterne osobine od ljudi i poto ljudi ine dravu takvom kakva je, Sokrat
odluuje da on i Glaukon nadziru i sude o domaem ivotu tiranina.
Onda e- nastavih ja svakako biti opravdano za te ljude zahtevati isto to, to jest ako traim da o
njima sudi onaj ko moe duhom da ue u ovekov karakter i ko je u stanju da ga shvati; onaj ko ne
gleda, kao deca, samo na spoljanost, i koga ne moe prevariti sjaj tiraninovog ivota, onaj ko ima
dublji pogled. Po mome miljenju, mi bismo svi morali sluati sudiju koji ume da prosuuje, koji
zaista posmatra, koji stanuje na istom mestu i prati njegov domai ivot, koji posmatra njegovo
ponaanje prema domainima u kui, dakle u onim prilikama gde je on najmanje glumac, a zatim i
njegovo dranje, kad je drava u opasnosti
ta misli, da li da mi uzmemo na sebe ulogu onih koji o tome mogu prosuditi i koji su se namerili
na iste takve ljude?
Sokrat i Glaukon e preuzeti ulogu takvog posmatraa, jer oni mogu da uu duhom u ovekov
karakter i da stanuju na istom mestu gde i taj koji je pod prismotrom. Sve oni to mogu da urade a da
tiranina i ne pitaju za dozvolu, jer je to drava koja je u mislima. A tu dravu gradi Sokrat, pa mu
je po volji da deli dunosti onako kako on smatra da je najbolje za dravu.
Da Sokrat ne gradi dravu po analogiji sa ljudskim organizmom nego da on igrom rei objanjava

oveka, dokazuju i uvari drave koju filozof gradi u mislima. Za takvu dravu dovoljna su samo
dva uvara, Strah i Stid. Dravu kako su je shvatili uenjaci ne mogu ovakvi uvari sauvati, niti su
u nekoj dravi oni postojali. Strah i Stid su uvari Platonove drave koja se nalazi u oveku, i koji
uvaju duu da ne propadne a ne svetsku tvorevinu. A ovaj uvar to se zove Strah nije nekakav
plaljivko koji se plai svega i svaega, nego je on Strah od sramote i gubitka obraza.
Kako je mogue da nai edukovani filozofi prelaze preko ovih injenica?
Platon je to jasno i lako razumljivo objasnio u Zakonima, i objasnio gde se taj uvar nalazi.
A ta onda kada nastojimo nekoga, drei se pravde, uiniti straivim? Zar ga ne moramo izlagati
sukobu s besramnou i vebati ga, tako da u borbi s nasladama bude pobednik?Ili se svako mora
boriti sa straivou u sebi, pobeivati je i tako postajati savren u hrabrosti?
Ovaj uvar ratuje sa besramnou i nasladama i za to ga Platon priprema, i bori se sa straivou i
nasladama u sebi. A o uvarima drave u Dravi se kae:
Zato bog pre svega i najvie nareuje onima koji zapovedaju da ni nad im ne budu tako dobri
uvari i da se ni o emu drugom ne staraju tako briljivo kao o potomstvu , i to zato da bi utvrdili
koja je od prethodnih smea u njihovim duama zastupljena. Ako njihov potomak ima u sebi bronze
i gvoa, ne smeju prema njemu imati nikakvo saaljenje, nego e mu odrediti mesto koje odgovara
njegovoj prirodi i svrstae ga meu zanatlije ili zemljoradnike; ako bi meu ovima bio ko bi u sebi
imao zlata i srebra, ukazae mu poast i unapredie ga, nekog kao uvara, nekog kao pomonoka;
jer, proroite kazuje da e drava potpuno propasti u onom vremenu kada je budu uvali gvozdeni i
bronzani uvar.
Ove uvare postavlja sam bog i ovi uvari moraju i mogu da prepoznaju smee u dui. A najvanija
im je dunost briga o potomstvu, zlatnima i srebrnima e ukazivati poast i unapreivae ih, a
prema bronzanim i gvozdenim nee imati milosti.
itati Platonova dela i tumaiti ih onako kako ih dananja nauka tumai, mogue je samo onima
koji prou kroz gusto sito novoga kolstva. Tako neto obinom oveku zdravoga razuma, nikada
ne bi uspelo.
Platon u Zakonima objanjava kako su se posle potopa stvarale i razvijale drave, pa kae o prvoj
dravi nakon potopa:
ini mi se da svi nazivaju dravno ureenje tog vremena vlau glavara obitelji. Takvo se
dravno ureenje jo i sada nalazi na mnogim mes- tuma i kod Helena i kod varvara. O njemu
govori i Homer da je u upotrebi u naselju Kiklopa, ovim reima:
-Zborita nemaju oni ni vjea ni zakona kakvih,
Nego stanuju svi na vrhuncima visokih brda,
Svaki u prostranoj spilji, te enom svojom i decom
Vlada, kako ga volja, za Kiklope ne mari druge.-
Prva drava je bila kiklopska i nalazila se u peinama na vrletnim planinama, one su bile same sebi
dovoljne, radile su kako im je volja a za druge nisu marili. (Nauci je poznato da je u jednu takvu
dravu zalutao i Odisej, i jedva je ivu glavu iz nje izneo).
Kada su ove peinske drave poele da silaze sa visina one su se udruivale, gradile plotove za
odbranu od zveradi i poele obraivati zamlju. U toj novonastaloj dravi vladao je najstariji, a
glavna odlika joj je bila da je svako imao svoje zakone. Kada bi se neko pridruio ovoj dravnoj

zajednici, on bi nastavljao da ivi po svojim zakonima. U ovoj dravi svaki pojedinac je iveo po
svojim zakonima, a zakoni ostalih iz dravne zajednice bili su na drugom mestu.
Iza ove drave koja je druga, nastala je trea drava, tree dravno ureenje. Trea drava je nastala
kada se druga drava spustila jo nie. Tako je nastalo tree dravno ureenje poznato pod imenom
Troja.
Troja, tree dravno ureenje, jeste bio civilizacijski napredak, ali su oni zaboravili potop koji je
unitio svet pa izgradie grad ispod silnih voda. Poto su se previe nisko spustili doiveli su ono
to im se moralo desiti, potopljeni su. Da je Troja potopljena, to i mit svedoi. Istorija i film govore
iskljuivo o ratu i drvenom konju, ali mit kazuje da je potop zavrio unitenje Troje.
Ova Platonova pria izgleda prilino uverljiva, jer je sasvim razumljivo da iza druge drave sledi
Troja. Da je Platon rekao da iza druge drave sledi etroja ili Petoja to bi izazvalo sumnju, ali da
sledi Troja,u to niko nee sumnjati.
I sada, kada je nestala Troja stvoreni su uslovi za stvaranje nove drave, i tako je stvoren
Lakedemon. O stvaranju Lakedemona Platon kae:
Doli smo naime do samog osnivanja Lakedemona, za koji ste vi tvrdili da je dobro ureen,
jednako kao i Kreta, jer su im zakoni srodniRazmotrili smo prvi, drugi i trei oblik drave, koji su
se, prema naem miljenju, zbog prelaenja ljudi u nova naselja razvijali jedan iz drugoga tokom
neizmerno dugo vremena. A sada nam se, evo, ve prua etvrti oblik drave ili, ako hoete, etvrti
narod, koji se neko stvarao naseljavanjem i sada je stalno smeten.
I ovde nam se ree da su drava i ovek jedno i isto, jer se ree da su etvrti oblik drave i etvrti
narod isto.
Da je Lakedemon nastao po padu Troje potvruje i istorija, koja kae da su Dorani naselili
Peloponez ba u vreme uvenog Trojanskog rata. Istoriji je takoe poznato da su Dorani bili skitaki
narod, a po naseljavanju Peloponeza postali su sedelaki narod. Tako istorija potvruje Platonovu
priu o nastanku etvrte drave ili etvrtog naroda, stalnim smetajem.
Postoje i druge prie o nastanku etvrtog naroda, pria se da su to bili Ahejci koji su posle Troje
bili rasuti po svetu, a onda su sabrati na jedno mesto. Pesnik Hesiod ne pria o nastanku drava
nego pria o ljudskim pokoljenjima, i kae da etvrto pokoljenje ine izginuli junaci pod Trojom.
To je zanimljivo jer je Troja umeana u stvaranju etvrtih u razliitim naukama, i na razliit nain.
Slinost postoji i u tome to su kod Platona etvrti nastali kada su skitai postali sedeoci, a kod
Hesioda su postali kada su izginuli. Slinost je u tome to mrtvi ne mogu da skitaju, oni moraju biti
stalno nastanjeni.
Tako je nastala etvrta drava, Lakedemon, koja je ime dobila po svom osnivau i kralju, a
Zevsovom sinu Lakedemonu. Kae se da ime ove drave znai jezerski demon, to je vrlo
zanimljivo. Zanimljivo je zato to je Lakedemon poznat po ratnicima i herojima, a Hesiod kae da
su izginuli heroji etvrto pokolenje; Lakedemon je etvrta drava, a nju su stvorili izginuli
heroji. Lakedemonjani su stalno nastanjen i sedelaki narod, a poznato je da je to osobina mrtvih.
Lakedemonjani su mnogo davali na vebanje gimnastike, a ve je objanjena veza gimnastike i
avola.
Srpski narod zna da u jezeru ive adaja i avo, a Lakedemon je jezerski demon. Od Platona a i
od drugih pisaca saznajemo da se svakoj dui koja dolazi na svet, dodeljuje za vodia jedan demon.
Bez ovoga demona dua bi naisto propala na ovome svetu, a sa njim se moe i do neba stii.
Istorijska je injenica da Atina pa i cela Helada nije imala nikakav znaaj sve dok im se nije
pridruio Lakedemon, a potom je postala neiscrpna tema nauke i filmske umetnosti.

Nepravinost je najvee zloinstvo prema sopstvenoj dravi.

Nije poznato kako nauka shvata i izravnava ove Platonove rei. Kako bi neko svojom
nepravinou nainio najvee zloinstvo prema sopstvenoj dravi?
Ali, ako je ta drava ovekova svest, onda je ba onako kako Platon kae.
Zato Platon izjednaava dravu i pravinost, pa je i delo nazvao Drava (ili O pravinosti)?
Pri traganju za odgovorom na ovo pitanje, valjalo bi imati na umu da su uvari Platonove drave
Strah i Stid.
Dok grade dravu u mislima Sokrat i Glaukon razgovaraju:
Onda emo rei, o Glaukone, da je jedan ovek onako pravian kako je pravina i drava.
-I tu se moramo sloiti.
-Da nismo, moda, zaboravili kako je drava bila pravina upravo po tome to je svaki pojedinac od
njena tri stalea radio samo svoje?
-Mislim da nismo zaboravili ree on.
-Moramo se, dakle, podsetiti i na to da je svako od nas pravian i da svako radi svoje samo onda
kad svaki deo u njemu obavlja svoj posao.
-I toga se moramo seati, i to vrlo dobro ree on.
-Vlast, znai, pripada razumu, poto je on mudar i mora da se brine o celoj dui, a volja treba da
bude posluna i u prijateljstvu sa razumom.
Pravinost u dravi se ispoljava u tome da svaki pojedinac od njena tri stalea obavlja svoj posao.
Tri stalea o kojima je re su vladaoci, pomonici i radnici. Prema tome, vladaoc je razum,
pomonik je volja, a radici ima da sluaju. I to se nikako ne sme zaboraviti.
A kada Sokrat objanjava oveka on ga objanjava kao trojstvo. Prvi idaleko najmoniji lan je
mnogoglava zver, drugi i manje moan lan je lav, a trei i najslabiji lan je ovek. Ali, ovek
je razuman i mudar pa e on za sebe pridobiti lava, a potom zajednikim snagama privoleti
mnogoglavu zver da se potini oveku. Takav ovek bi bio pravian ba kao to bi i drava bila
pravina u gornjem kazivanju. Jasno je da Sokrat govori o istom jer na isti nain objanjava i dravu
i oveka.
A kada govori o pravinosti onda je tu obavezno nezaborav, pamenje, podseanje i
seanje. A ova radnja pripada onome neimenovanom treem staleu.Dakle dunost tog treeg
stalea je pamenje i seanje, a ve smo videli da je to sofistika vetina.Dakle, taj trei stale su
sofisti. Ve smo videli da su sofisti velike pamtie, da su veoma udni i da veoma lie na
mnogoglavu zver, i da se pravinost i sofist na isti nain love i da ih je vrlo teko uloviti.
Pored toga videli smo da pravinost spada u nadlenost najnieg stalea, ba kao to je i indijski
bog pravde roen u najniem staleu, u kasti udra. Dakle isto kao kod Platona. A isto je samo zato
to se govori jedna i ista nauka, kako je kod pagana tako je i kod pravovernih, a tako je i kod
genijalnih filozofa i kod prostog i neukog naroda.
Indijske kaste se ne smeju meati a to nauka dananja pripisuje njihovom primitivizmu. Platonove
kaste se ne smeju meati, nauka je zgranuta Platonovom surovou. A kako bi to izgledalo kada bi
lav (volja) oteo oveku (razumu) njegov posao? Izgledalo bi kao to danas svet izgleda.
Ali ovek ne vidi kako danas svet izgleda jer je on postavio mnogoglavu zver na ovekovo mestu,
pa mu ovaj govori ono to on eli da uje i vidi.

Niti je Platon idealista niti on izgrauje idealne drutvene odnose kako nauka zna i ui, nego Platon
kazuje nauku, nauku o oveku. A ni nauni nalaz da Platon izgrauje dravu po analogiji sa
ovekovim organizmom ne stoji, jer je oitije da on objanjava oveka kroz nauku o dravi.
I Platon i Aristotel kau da je nauka o dravi najvrednija i najuzvienija, a oni i veina ostalih
filozofa imaju izreku:
-Spoznaj samoga sebe.
Spoznati samoga sebe je od ivotne vanosti i najvanija spoznaja za svakog oveka, a nauka o
dravi je nauka nad naukama. O tome je re.
Platon pria ta se deava sa mladim ovekom kada se spotakne o dravu, i kada na njega navale
neiste misli:
One najzad mislim osvoje tvravu u mladievoj dui, jer su osetili da je ona bez nauke, bez
lepih zanimanja i istinskih govora, najboljih uvara i straara u duama ljudi koji su bogu dragi
Onda navale lani i brbljivi govori i mnenja i zauzmu to mesto u dui mladievoj.
U staro doba drava se branila u tvravi u kojoj se vladar utvrdio i titio svoju dravu i vlast. A ovde
nam se ree da je ta tvrava u dui, pa je jasno da Platon objanjava ovekovu unutranju borbu
kroz priu o odbrani drave. A to je obrnuto od onoga to nauka kazuje.
A mladi kojeg su osvojile neiste misli jer se spotakao o dravu nema izgleda da sauva dravu,
jer su neiste misli moan neprijatelj i lani govori zatvaraju vrata kraljevske tvrave u njemu i ne
putaju ni saveznike niti pak primaju izaslanstva koja dolaze u obliku pametnih rei starijih. One
vode rat i pobeuju; stid nazivaju ludou i sramotno ga izbacuju i teraju u izgnanstvo; trezvenost
nazivaju kukavilukom i proganjaju ga; umerenost i razumno troenje nazivaju prostotom i
tvrdilukom, i gone ih preko granica, potpomognute mnogim izlinim eljama.
Ovakvoj sili niko ne moe odoleti, pa ni ova mladieva drava to se u ovoj tvravi brani.
Zar sumnja u to da e takav ovek onda poudu i strast za sticanjem blaga staviti na presto i ,
ukraavajui ih krunom, ogrlicama i pripasujui im sablje nainiti ih velikim kraljem u svojoj
dui?
U ovoj dravi neprijatelj je bio u tvravi i ona je porazila samu sebe, jer je zatvarala vrata tvrave
prijateljima koji su joj hitali u pomo. A filozofi kau da najsramije i najgore podlei samome sebi.
O tome Platon govori u Zakonima:
-Da li je dakle to tano samo za drave prema dravama, a za selo prema selu drukije?
-Nipoto.
-Nego jedno isto?
-Da.
-A dalje? Za kuu u selu prema kui i za oveka prema oveku, za pojedinca prema pojedincu, da li
jo uvek vredi to isto?
-To isto.
-A da li se pojedinac sam prema sebi mora oseati kao neprijatelj prema neprijatelju ili kako? ta
kaemo?
-Prijatelju Atinjanine ne bih te naime htio nazvati Atianinom, jer mi se ini da vie zasluuje da
te zovemo po imenu boice (Atene) ta ti si raspravljanje s pravom naveo na poetni osnov i time
ga uinio jasnijim.Tako e lake pronai da smo malo prije tano rekli da su svi neprijatelji svima u
dravnom i privatnom ivotu i da su pojedinci neprijatelji sami sebi.

-Kako si to rekao udni ovee?

-I u tome, prijatelju, biti pobednik nad samim sobom prva je i najvrednija od svih pobeda, a podlei
sebi samome od svega je najsramnije i ujedno najgore. To nam eto pokazuje da je u svakome od nas
rat protiv samoga
sebe.
-Ponovo onda preokrenimo razlaganje. Kad je ve svaki pojedini od nas podlegao sam sebi ili nad
samim sobom iznio pobedu, da li da kaemo da to isto svojstvo imaju u sebi i kua i selo i drava,
ili da to negiramo?
-Kae li da je neka nadvladala sebe, a druga sebi podlegla?
-Da.
-I to si me opravdano zapitao. Ta bez sumnje nalazi se takva pojava u dravama, i to u jakoj, a ne u
neznatnoj meri. U kojima, naime, bolji ostaju pobednici nad mnotvom i nad gorima, te se drave s
pravom mogu nazivati pobednicama nad samim sobom i potpuno se opravdano hvaliti takviom
pobedom, a protivno tome, gde se dogaa protivno.
Nema razlike izmeu oveka, kue, sela i drave, svi oni imaju neprijatelja u sebi i sa njim vode rat.
Sve nam se to kazuje igrom rei, kao to u Fedonu goviri Sokrat:
Ba radi toga, dragi Simija i Kebete, oni koji su pravi filozofi uzdravaju se od svih telesnih
pouda, i ostaju postojani i ne predaju se, a ne stoga to se boje rasula kue i siromatva, kao svetina
i srebroljupci.
Pravi filozofi se ne boje rasula kue, a potom e rei:
A dua, ono nevidljivo, ono to odlazi u takav drugi kraj, plemenit i ist, i nevidljiv, u pravi Had,
ka dobrome i mudrome bogu, kuda treba ako je volja boja, za as i moja dua da poe,- ta dua,
koja je ovakva i ovako stvorena, zar se ona, kad se rastaje s telom, odmah rastura i propada, kao to
tvrdi svet? Ni izdaleka Kebete i Simija
Svetina tvrdi i za kuu i za duu da se rastura i propada, a Sokrat nam na isti nain govori o
rasturanju kue i due.
Za dravu filozofi kau da mora biti takva da se odrava pomou sebe same, a ne da opstaje uz
vanjsku pomo. Tako i drava onoga mladia nije propala zbog spoljnog neprijatelja, nego ju je
porazio unutranji neprijatelj. Isto tako Sokrat kazuje da duu nikad ne moe pobediti spoljni
neprijatelj, nego je za poraz uvek kriv unutranji neprijatelj.
Bilo o emu da filozofi govore i kada kau same sebe, onda oni govore o svesti. Zato se i ova
Sokratova drava mora odrati pomou sebe same.
Kaemo da se spomenuti greh, gramzivost, u telu od mesa zove bolest, god godinjih doba i
skupina godina poast, a da je u dravama i njihovim ureenjima promenila znaenje u
nepravinost.
Dakle, zdrav ovek je pravian ovek, bolesna drava je nepravina drava.
Poto su drava i telo u svemu isti oni imaju i isti greh, razlika je samo u tome to se taj greh
razliito naziva zavisno od toga da li e Platon govoriti o dravi ili o telu. A itaocu bi trebalo biti
svejedno o emu je re, jer je re uvek o istom.
U Zakonima razgovaraju Kreanin i Atinjanin:
-No prijatelju, to se tie pomorske bitke kod Salamine koju su Heleni vodili protiv varvara, bar mi
Kreani mislimo da je ona spasila Heladu.

-Doista, to govori veina Helena i varvara. Mi pak, dragi, naime ja i Megil, tvrdimo o kopnenim
bitkama kod Maratona i Plateje da je prva zapoela spasavanje Helena, a druga ga potpuno dovrila,
i da su Helene uinile boljima te bitke, a ne one druge, da se tako izrazimo o bitkama koje su nas
tada zajedniki spasile. Bitki naime kod Salamine dodat u ti pomorsku bitku kod Artemisija. No mi
sada ispitujemo i prirodu zemlje i ustrojstvo zakona imajui pred oima valjano dravno ureenje.
Pri tome smatramo da za oveka nije najvrednije biti osiguran i jedino iveti, kao to misli veina,
nego postajati bolji i takav ostati za sve vreme svoga ivota. I o tome smo, mislim, kazali svoje
miljenje u prijanjem razlaganju.
Postoji razlika izmeu pomorskih i kopnenih bitaka, pomorske bitke ine da se ovek osigura a
kopnene bitke ine oveka boljim. I tu se sagovornici razilaze, jer je za Kreanina najvanija
pomorska bitka, a za Atinjanina i Lakedemonjanina je to kopnena bitka. Ali to nije nita neobino, u
ovoj nauci je pravilo da svako zastupa svoje.Kreta je velika pomorska sila jo od doba Minoja, i
kroz itavu istoriju se zna za njihovu pomorsku silu. Ako bi koji istoriar prebrojao lae koje su
uestvovale u istorijskim bitkama, naao bi da je bar polovina laa bilo kretskih. Minoj je stvorio
pomorsku silu koja je trajala kroz itav stari vek, a njegove lae su se zvale gnoske. Po
istorijskom tumaenju tako su se zvale zato to su iz grada Gnosa, a niko drugi nije ni pokuao da
tumai ime tih laa.
A da jeste neko pokuao da drukije tumai, moda bi se setio da re gnosa znai: znanje,
saznanje.
Takve su bile te istorijske pomorske bitke. A kopnene bitke su bile moralne bitke, i zbog toga su one
uinile Helene boljima.
Na Maratonu, u prvoj kopnenoj bici sa Persijancima, prvi put se desilo da se Heleni nisu uplaili
medskih odela koja su Persijanci nosili. A do te bitke ova odela su uteravala strah u kosti
Helenima, pa su beeli glavom bez obzira im bi ih ugledali. Na Maratonu je izvojevana prva
kopnena pobeda Helena nad Persijancima, i prvi put se nisu uplaili medskih odela.
U Meneksenu govori Aspasija o tri slavna helenska podviga. Aspasija kao prvi slavni podvig
postavlja Maraton, drugi podvig su Salamina i Artemisij.
Kao trei podvig, koji je i po brojnosti i po hrabrosti doprineo spasenju Helena, spominjem onaj
koji je ve zajedniko delo Lakedemonjana i Atinjana: Plateja.
Plateja oznaava konanu pobedu Helena nad varvarima. Plateja je zajedniko delo
Lakedemonjana i Atinjana, i Plateja je trei podvig.
U ovoj nauci brojem tri oznaeno je telo, i telo je zavrena veliina. A Plateja je trei i zajedniki
podvig Helena.
Kako god filozofi naglaavaju slinost drave i ljudskog tela, tako se pokazuje velika slinost rei
Plateja i politeja. Slinost nije sluajna jer su Plateja i politeja istoga znaenja, i znae telo, dravu,
i oveka. A ime su dobili od srpske rei plot, to znai: telo.
I istoriar Herodot svedoi o konanoj pobedi Helena kod Plateje, i kae da su mnogi posle te bitke
nalazili sanduke pune zlata, srebra i drugih dragocenosti. Kae Herodot da su se tada mnogi
obogatili a naroito Eginjani, jer su kupovali zlato po ceni bakra. To nam se posredno govori da je
kod Plateje bila kopnena bitka, jer se u ovoj nauci bogatstvo nalazi u zemlji.
Pria Herodot i drugu priu koja nije u vezi ove bitke kod Plateje, a ipak govori o Plateji. U toj prii
Apolonovo proroite je naloilo Teranima da na ostrvu Plateji kod Libije, osnuje dravu. Proroite
je naloilo mucavcu Batu da osnuje dravu, i da je osnuje nigde drugo nego na ostrvu Plateji. Poto
se boja ne porie Bat izgradi dravu na ostrvu Plateji. O Batu i Plateji se govori vie u tumaenju

srpske rei plot, a ovde samo toliko da se vidi veza izmeu drave i Plateje. Jer se drava na
helenskom jeziku zove politeja, a politeja je izgraena na ostrvu Plateji. A konanu pobedu nad
Persijom Heleni su ostvarili u treem podvigu kod Plateje, i to je bilo zajedniko delo.
Srpski narod plotom naziva telo, a tako zove i ogradu napravljenu od pletenog prua. Dakle, plot je
ograda od pletenog prua.
Platon u Dravniku uporeuje dravnikov posao sa poslom tkalca, i to objanjava:
Kaemo dakle da je svrha tkanju dravnikog delovanja ravnim isprepletanjem satkati ujedno ud
odlunih i umerenih ljudi, nakon to kraljevsko umee slogom i prijateljstvom privede jedne i
druge zajednikom ivotu, izraditi tako na optu korist najvelianstvenije i najlepe tkanje,
obuhvatiti sve ostale u dravi, robove i slobodne ljude, te ih vrsto drati na okupu tim
isprepletenim tkanjem, pa vladati i upravljati ne proputajui ni najmanji deo sree koju drava
moe uivati.
Tako treba da radi pravi dravnik, a to je tkalaki posao. U staroj knjievnosti i u narodnom
paganskom verovanju nema drugog tkanja do ovoga koje Platon objasni. A Platon ree da dravnik
tka ud odlunih i umerenih ljudi, i jo mnogo toga dobrog na sreu cele drave.
Dravnik plete politeju a srpski seljak plete plot, a ipak rade isti posao. I dravnik i seljak tkanjem i
pletenjem stvaraju celinu od vie delova, a ta se celina naziva telo. U Filebu Sokrat objanjava
ta je to telo:
Neemo li nazvati telom sve ono to smo maloas pomenuli kad vidimo da se skupilo u jedno?
Isto to onda pretpostavi i o onome to nazivamo kosmosom; jer i on, nekako na isti nain, treba da
je telo, budui da je sloen od istih sastavnih delova.
to se u Filebu skupilo u jedno, to je u Dravniku dravnik satkao u jedno, i Platon nam govori
uvek jedno te isto. Platonovo telo, i uopte u svoj staroj knjievnosti nije telo kakvo su uenjaci
nauili u koli, nego je to neko drugo telo koje su stari filozofi igrom rei objasnili. Uenjaci su u
velikoj zabludi kada misle da neto znaju,samo zato to im je data diploma da su izuili kolu. Da
su uenjaci itali Platona svojom glavom ne bi se iuavali njegovom idealizmu jer toga nema
kod Platona, postoji samo zabluda koju su stekli u koli i koje ne ele da se odreknu. Sokrat ree da
su kosmos i telo istoga znaenja, ali mu je trud uzalud.
Kau uenjaci da Platon u svom idealizmu ide tako daleko da i uzroke svake telesne promene trai
najpre u dui. To je njima udno jer su oni u koli nauili da je telo ovek dobio od svoga pretka,
majmuna. A Platonovo telo je neto sasvim drugo, njegovo telo je ud, narav, priroda, karakter,
stanje. Zbog toga Platon kae da dravnik tka ud odlunih i umerenih ljudi, jer je njegov posao
da stvara ud.
A kada govori o uvarima, onda kae:
A mi smo se,poredei dobro ureenu dravu sa telom i njegovim stanjem kad jedan njegov deo
osea bol i radost, sloili u tome da je ta zajednica najvee dobro za dravu?
Kakvo je stanje tela takva je i drava zato to su drava i telo jedno i isto kod Platona. Drava je
onakva kakvu ima ud, i u kakvom je stanju njeno telo.
To telo koje filozofi nisu hteli da shvate nije Platonov izum, tako je u svoj staroj knjievnosti pa i
u Indiji. U Upaniadi Atmaboda se kae:
Sastavljeno od pet velikih elemenata, vezano delima, sredstvo doivljaja radosti i bola nazivamo
telom.
Nema razlike izmeu ovih tela, a to telo je drava starih filozofa. Ovo telo je zavrena veliina i

oznaeno je brojem tri.O tome govori Aristotel u O nebu:

Budui, pak, da su odredbe sve, celina ili biti zavren iste po znaenju, a razliite tek po
predmetu, u smislu onoga, upravo o emu se iznose, telo je jedina zavrena veliina, jer je samo ono
odreeno brojem tri, dok je tri rekli smo, istovetno s celinom.
Telo je zavrena veliina i celina i oznaeno je brojem tri i ta trojka je prilino neobina po
Aristotelovom kazivanju.
Veliina deljiva po tri dimenzije, deljiva je u svim pravcima, jer su kao i za Pitagorejce, celina i
sve odreeni brojem tri: poetak, sredina i kraj, naime, broj su celine, kao jedno, u stvari,
trojstvo.
Stoga preuzevi iz prirode jedan ovakav zakon, koristimo mi taj broj pri bogosluenju.
Tri je broj celine i on je trojstvo, tri je prirodni zakon i koristi se pri bogosluenju. To kazivanje je
vrlo udno i neverovatno, ali ako to kazuje Aristotel onda je tako. Pitagorejski broj tri je zapravo
broj est, jer kod njih svaki broj u sebi sadri prethodne brojeve pa je tako 1+2+3=6. A broj est je
broj oveka, i zato je Aristotelu mogue brojem tri koristiti se pri bogosluenju. Tako govore ti
udni Heleni sa drukijim nainom razmiljanja.
Mi znamo da je bogosluenje sveteniki posao, a svetenik simbolino predstavlja ovekovu svest
koja posreduje izmeu Boga i oveka.
Dakle, celina i sve i telo su imena za svest.
Takva je ta zavrena veliina koja se srpskim jezikom zove plot ili telo, a koje kod starih filozofa
nekada oznaava politeju (dravu). Stari Heleni imaju re telos koja znai: kraj, ishod; svrha, cilj, a
tako se zove i zavrni deo svadbe. Rimljani imaju Telus boginju i personifikaciju zemlje. Ove dve
rei su takorei iste a imaju tako razliita znaenja, to nikog ne udi jer su te dve rei iz dva
potpuno razliita jezika. Ipak e se pokazati da te dve rei imaju isto znaenje, i da su obe ime
dobile od srpske rei telo, i da obe upravo to znaenje imaju.
Opte je poznato da je ovek nainjen od zemlje, tako je u svim predanjima u svih naroda. Rimski
mit pria da je Briga, boginja briga u dokolici nainila oveka od gline. Utom naie Jupiter i ona ga
zamoli da oivi oveka od gline, to bog i uini ali zatrai to bie za sebe. Dok su se oni prepirali
oko vlasnitva nad novostvorenim biem naie Telus, boginja zemlje i izjavi da to bie pripada njoj
jer je ona dala materijal za njegovu gradnju. Da bi reili ovaj spor pozovu oni Saturna da presudi.
Saturn presudi da ovek za ivota pripada boginji briga, posle smrti da telo pripadne Jupiteru, a da
Telus koja je dala materiju za grau bude imenodavac ovom biu. Tako je reen spor bogova oko
tog nesretnog bia.
Dakle, boginja zemlje Telus dala je ime tom biu, zato latinska izreka kae:
-ovek je zemlja.
Tako govori i srpski narod:
-iva zemlja mrtvom gospodari. (ovek).
-Zemlja zemlju kopa. (ovek kopa zemlju).
-Zemlja po zemlji hodi.
Ovidije nam kazuje kako je Prometej od zemlje stvorio oveka:
Od nje Japetov sin pomeav je s kinicom vodom

Naini bogova svemu vladara priliku pravu.

A tako je i u drugih naroda i u svim verama pa i u hrianstvu. ovek je stvoren od praha
zemaljskog i u prah e se vratiti.
Ako je Telus dala oveku ime dala mu je ime telus, odnosno telo jer je to ime iz srpskog jezika.
Latinski jezik je kolski jezik i njegova je osnova srpski jezik, a ova pria je mitska pria a mit je
samo jedan i srpski.
Dakle, i rimska boginja zemlje Telus, i ovek od zemlje to dobi ime telus, dobili su imena od
srpske rei telo, i to im je znaenje.
A to helenska re telos znai izmeu ostalog i zavrni deo svadbe, za to postoji objanjenje.
Srpska poslovica kae:
-ovek nije ovek, dok se ne oeni.
-ovek bez ene glava bez tela, a ena bez oveka telo bez glave.
Ovo isto e rei Epiharmo na filozofski nain:
-Telo je zemlja, a duh je vatra.
Kada je re o telu zanimljivo je da su uenjaci primetili da kod Bude kao i kod Helena telo ima
ire znaenje, pa jedan uenjak kae:
Re telo treba razumeti u irem smislu, jer meu njihove delove spada i svest, ula i drugi psihiki
elementi.
Uenjaci su primetili da u starim knjigama sve ima ire znaenje, ali im se neda da prihvate to
ire znaenje. Oni se vrsto dre onoga to oni znaju i nikako da shvate to ire znaenje onako
kako im se govori.
A i o dravi i o telu se govori zaista na udan nain u starim knjigama, a to se tumai time da su to
ljudi sasvim drugoga naina miljenja i sl. Ali o dravi i telu se govori na udan nain i u novijem
dobu.
Spinoza nije iz antike a pogotovo to nije Hegel, a njihovo kazivanje je jo udnije od kazivanja
Platona i Aristotela. udno je i to da novofilozofi ne kazuju za Hegela da je drugog naina
miljenja, a Hegel govori kao u bunilu (ako bi se italo onako kako ga itaju dananji filozofi). A
upravo je Hegel glavni tuma Platonove filozofije dananjim filozofima.
Hegel u Prirodnom pravu i dravnom pravu kae:
Obiajna ideja, u kojoj se individue, njihovo prirodno oseanje, kao i svrhe line pojedinanosti i
posebnosti svrhe koje se odvajaju od njihovog jedinstva i udubljuju u sebe kao idealne utapaju,
pa samo kao momenti tog jednog duha proizvode taj duh, imaju ga za svrhu i poivaju na njemu,
to je drava.
Drava nije nikakva porodica, to je jedinstvo ne krvi nego duha.
Pravo drave je najvie za pojedinca.
To je drava za Hegela, a novofilozofima je to sasvim u redu. U Sokratovoj dravi uvari su Strah i
Stid, a u Hegelovoj dravi postoji udna policija koja uva dravu.
Svrha policije je da ono to su stvorili pojedinci oisti od sluajnosti, to se nesvesno ini a treba
da se ostvaruje u skladu sa optim svrhama i koristi. Ona ima jednu stranu sluajnosti. To je
zahtev da se povrede ne samo ponitavaju nego i spreavaju.
Straar simbol moi optega.
I ovo je novofilozofima savreno razumljivo, i njima je razumljivo da je ovo posao policije i da su
oni simbol moi optega.

Jo je zanimljiviji ustav u Hegelovoj dravi.

Ustav se ne moe napraviti, nego pravi sam sebe, on je boji dar.
Drava mora biti kao neto jedno to ima individualan duh.
Drava nema posla sa spasom due, sa unutranjou individue, ve sa svojim delanjem.
Tako ova rasprava, ukoliko sadrava znanost o dravi, ne treba da bude nita drugo do pokuaj da
dravu shvati i prikae kao neto po sebi umno.
Tako govori Hegel o dravi, a i on i Platon i Aristotel kada naukuju o dravi obavezno naukuju i o
braku. To oni ine samo zbog toga da bi nam rekli da je zajednica mukarca i ene isto to i dravna
zajednica, u njihovoj filozofiji. Zbog toga u Dravi Sokrat kae:
Mislim da drava nastaje zato to svako od nas nije sam sebi dovoljan nego trai jo mnogo ta.
Reenje ovoga probleme je brak, a iz braka nastaje drava. Samo, nije re o dravi kako je uenjaci
bukvalno shvataju, niti je brak takav. Ta drava i taj brak se nalaze u oveku, u njegovoj dui. Zato
su te drave udne i zato imaju tako udne uvare, i zato filozofi o njima tako udno govore.
O takvoj dravi govore stare knjige, i za takvu dravu govori Demokrit:
Drave mogu uiniti velika dela i pokoriti neprijatelje uz pomo sloge, nikako drukije.
Drava, naime, kojom se dobro upravlja najvei je oslonac i u tome lei sve: ako je ona zdrava,sve
je zdravo; ako ona propada, sve propada.
Demokrit je izrekao jednu veliku i za nauku znaajnu istinu:
-Domovina je estite due celi svet.
Ovde je Demokrit objasnio makro i mikrokosmos, koje dananja nauka nije razumela. A to e rei i
Sekst Empirik objanjavajui Heraklitovu nauku:
Heraklit kae da je dua nepropadljiva. Izlazei naime (iz tela) vraa se u duu svemira.
Tako se iz mikrokosmosa stie u makrokosmos, i nije neophodno umreti da bi se tamo stiglo.
Dovoljno je biti estita dua, kako ree Demokrit. Kada filozofi govore da se treba to pre
osloboditi tela i da za tim treba da tee filozofi, to oni ne kau da treba to pre umreti. Telo je
prepuno bola, tuge i radosti, i telo je ulno, a pravi filozof se mora osloboditi ovih okova telesnih.
Tako e njegova dua biti makrokosmos jo za njegova ivota, a kada se odele dua i telo dua
odlazi na sebi svojstveno mesto,
a to je makrokosmos.
I Seneka pokuava da objasni mikro i makrokosmos, ali ni njega ne razumedoe:
Zamislimo da postoje dve drave. Prva, velika i uistinu zajednika, obuhvata bogove i ljude, i u
njoj se ne vezujemo za jedan kraj, ve njene granice merimo Suncem. I druga, koju nam je odredilo
mesto raanja (ovo moe biti Atina ili Kartagina, ili neki drugi grad: ona ne pripada svima, ve
samo odreenim ljudima). Neki ljudi se istovremeno brinu za obe drave, za veu i za manju; neki,
opet, samo za manju, neki samo za veu. Ovoj veoj dravi moemo sluiti i ivei povueno.
Ne znam, moda ak i bolje ako istraujemo ta je to vrlina, da li postoji samo jedna ili ih ima
vie?
Velika drava obuhvata i bogove i ljude i njene granice se mere Suncem, i takvoj dravi se slui
ivei povueno. A igrom rei nam filozof ree da se toj velikoj dravi slui istraivajui ta je to
vrlina.
Apostol Pavle ne naukuje o dravi jer je njemu stalo samo do ovekove due, i on pie
Korinanima:
Zato ne malaksavamo, pa i ako se na spoljanji ovek i raspada, unutranji se iz dana u dan

obnavlja. Jer nae kratke i lake sadanje brige donose nam, preko svake mere, veni deo slave, jer
mi gledamo ne na stvari, koje se vide, nego na one koje se ne vide, jer su stvari vidljive prolazne a
nevidljive su vene.
I ako govore o tako razliitim stvarima, i Seneka i Pavle govore o istom. Govore o istom i govore
isto, jer oni govore istinitu nauku o oveku.
Kada Gete kae: da bi se u budunosti ispoljili kao velika entelehija, moramo to i biti, onda on
govori o makrokosmosu. Valja se ispoljiti kao takav, da bi dua kao takva otila na sebi svojstveno
mesto.
Tamo nema politikih stranki niti nekakvih tajnih udruenja, pa da im se sitna dua pridrui i uiva
privilegije. Tamo dua po svojoj specifinoj teini odlazi na sebi svojstveno mesto, i tamo uiva
plodove koje je za ivota odgajala.
O emu god, naizgled, filozofi govorili oni uvek govore o jednom i istom, a to je ovek. I ne govore
o darvinistikom oveku, nego o oveku kojeg je Bog stvorio po svome liku. A Bog nije postao
od majmuna kao to bi dananji ovek eleo, nego je Bog duh, i kako kae Spinoza: Bog je mislee
bie.
Filozofska drava mora biti takva da se odrava sama sobom, i bez ikake pomoi sa strane. Dobra i
pravedna drava se sama sobom odrava i sama sebe pobeuje, a ako nisu takve one ne valjaju
i propadaju. I tu nam se ree ta je drava. Da bi se drava odrala nju valja izdravati, odravati i
podravati, zato se ona u srpskom jeziku zove drava.
Srpska narodna poslovica kae:
-Vjera je da se dri a zakon da se brani.
U jednoj pesmi se kae:
Kad to vie ae samoue,
Da se na njeg care rasrdio,
Ovako je njemu govorio:
-Gospodine, care Simeune!
Ti si vlastan voljom upravljati,
Svojom voljom i svojom dravom
Tako nam priprosti srpski narod objasni udnu dravu udnih Helena, koje nije mogue razumeti
bez kolske edukacije. A u koli uenjacima nije reeno da u narodnoj knjievnosti ima bilo ta od
nauke, nego je njima reeno da priprosti narod sanjari i zabavlja se.
U staro doba tvrava je bila simol drave, tako je u istorijskim spisima, tako je i u bajkama, a tako
je i kod filozofa. Indijski mislilac Kautilja je Platonov savremenik i bavio se kao i Platon dravnom
naukom, i on kazuje da je tvrava jedan od osnovnih elemenata drave.
Kralj, ministar, narod, tvrava, riznica, vojska, prijatelji to su osnove.
U ovim osnovama drave tvrava oznaava volju i veru. Zato se Platonova tvrava nalazi u srcu, a
srce je odvajkada bilo simbol vere, volje i ljubavi.
Nekolike narodne poslovice o dravi:
-Drava brzo uzima, a sporo vraa.
-Dravna vlast ako je pravedna ne zavodi nasilje, ve ga prekida.
-Dravu svi hrane, ali je svi ne koriste.
-Drava odumire s glave, a ovek s nogu.

udno govori srpski narod o dravi, kao da su ljudi drugoga naina miljenja poput Helena. Drava
odumire s glave i zato je glavni Sokratov sagovornik u graenju drave, Glaukon, jer je Glaukon
dobio ime od srpske rei glava. I tu se nalazi ta drava za koju novofilozofi rekoe da je
idealistika, totalitaristika, faistika i slino.
Ba zbog toga to se drava mora sama sobom odravati, Don Kihot svoju Dulsineju zove
Samodravna senjora. Ali poto nai edukovani filozofi i uenjaci nisu shvatili dravu u staroj
knjievnosti, nisu shvatili ni to o emu govori Servantes.
Ako bi meunarodna zajednica dozvolila da se nanovo izuava srpsko narodno stvaralatvo, moda
bi za oveka i bilo nade. Ali meunarodna zajednica je uloila mnogo truda i novca da Srbe stave
van zakona, pa bi isticanje istine o Srbima bilo pogubno za karijere uenjaka i politiara.
A poto se danas mogu uti samo glasovi politiara i edukovanih uenjaka, malo je nade za
spasenje.
Pitagorejci objanjavaju svoje simbole, i kau:
-Ne kidati lie sa venca: ne kriti zakone (venac je drava).
Dakle, kod pitagorejaca venac oznaava dravu.
U srpskom narodu i u srpskom jeziku venac oznaava brak, zbog toga je zdruivanje mukarca i
ene u zajednicu dobilo ime po vencu, i zove se venanje. Pored toga u srpskom narodu zakon i
brak su istoga znaenja. Dakle, kako je u srpskom obinom govoru, tako je u helenskoj simbolici.
Uenjacima ovo nita ne kazuje jer oni tako nisu u koli uili.
- Odbi se grana od jorgovana
i lepa Smilja od svoje majke,
od svoje majke i od svog roda.
-Vrati se, Smiljo, majka te zove,
majka te zove koulju daje.-Bila me, majko, od pree zvati,
od pree zvati, koulju davat;
dok nisam stala uz milog kuma,
uz milog kuma i uz devera;
dok nije bio prsten na ruci,
prsten na ruci, venac na glavi.Venac na glavi oznaava venanje, i zato se i danas moe nai koja ena da svoje kose plete u
pletenice, i da te pletenice savija u venac na svojoj glavi. Taj venac na glavi kazivao je njeno
brano stanje, i tako su to nekada inile udate ene a danas je to prava retkost. Danas su ene
emancipovane i ravnopravne u svemu kao i mukarci.
Nai stari su dobrim devojkama eleli da ponesu na glavi zeleni venac a nevaljalim, da ga nikad
ne ponesu.
Venac je dao ime venanju, a venac i drava imaju isto znaenje. Tako je kod pitagorejaca, a tako je
i u srpskome narodu
- Sino sam se mlada obeala,
a jutros me prekorila majka:
-U zli as se, keri, obeala,

nije lako domovini sluit.Drugim reima, udajom e devojka sluiti dravi. Kada svatovi odvode devojku iz roditeljske kue,
ispraa se reima:
Ajde Ljubice, da ti je srean put u novi dom! Sa tvojom se domovinom diila i ponosila.
Devojka udajom stie domovinu kojoj slui ceo svoj ivot. Ovome se uenjaci nisu udili jer niko
se nije ni bavio problemima srpske ene u starim dravama, ali je Platonova drava loe ocenjena je
su svi morali iskljuivo njoj da slue.
Iz nerazumevanja i iz zablude Platonova najbolja drava ocenjena je od dananjih elitnih
mislilaca kao totalitarna i faistika. A to je jo gore neki pokuavaju da naprave ba takvu dravu,
onako kako su je u zabludi shvatili.
Danas se starim filozofima bavi samo kola gde mladi ljudi mogu saznati o njihovom shvatanju
oveka i sveta uopte, a potom to uporediti sa dananjim ljudskim znanjem i iz toga izvui jedini
mogui zakljuak. Ozbiljni uenjaci nemaju vremena da se bave neim to je davno prevazieno,
jer na ovome svetu postoje mnogo vaniji problemi koje valja reiti.
Danas nauka ini velike napore da rei problem zagaenosti ovoga sveta, jer su ljudi iz doba
neznanja zagadili sve to se moglo zagaditi. Ti stari narodi su neodgovornim i nenaunim odnosom
prema kravama omoguili stvaranje ozonske rupe, jer su kravlji prdei razorili tu prirodnu zatitu. A
tu je i globalno zagrevanje zbog kojeg se irom sveta odravaju kongresi najuenijih ljudi, i sluaju
najsveija saznanja iz ove nauke. Globalno zagrevanje je opasna stvar jer ono moe doneti glad i
e ovoj velianstvenoj civilizaciji. A moe doneti i biblijski potop, jer se gleeri tope i preti
opasnost da se ova krasna itd. civilizacija potopi. A to e se neumitno i dogoditi ukoliko to uenjaci ne spree kongresima.
To su ivotni problemi dananjeg oveka koje moraju reiti dananji najumniji ljudi, a o
makrokosmosu i mikrokosmosu starih filozofa razgovara se samo u koli sa decom.
Tako je za sada, ali ko zna, moda e uenjaci iz doba znanja doi do nekakvog revolucionog
otkria kojim se moe spreiti globalno zagrevanje i zakrpiti ozonska rupa. Ako bi do takvog
otkria dolo ono bi moralo biti otkriveno najsavremenijim naunim metodama, i nikako drukije.
Ako bi im neko dao reenje tog problema bez najsavremenijih naunih metoda, oni bi se sa
prezirom ogluili o njega jer takve nenaune nalaze dananja nauka ne priznaje. Uostalom, stari
filozofi iz doba neznanja nisu ni znali da globalno zagrevanje postoji. Dodue za potop su znali, ali
to je samo mit i u njega ni stari filozofi nisu verovali.
Ipak bi bilo dobro da se dananja nauka pozabavi makrokosmosom i mikrokosmosom iz doba
neznanja, uz malo truda tu bi se mogla zaraditi Nobelova nagrada. Ako i ne dobije svetsko
priznanje, uenjak e biti nagraen time to e preiveti potop izazvan globalnim zagrevanjem.
Pa ako i ne bude slavan u svome vremenu, bie slavljen u buduim vremenima, kao to su i danas
slavni oni koji su preiveli potop: Noje, Utnapitim, Manu i Deukalion

Stereometrija
Na putu ka istini, po Platonu, potrebne su etiri nauke. Prva nauka je nauka o brojevima, druga
nauka je geometrija, trea nauka je stereometrija, i etvrta nauka je astronomija.
Heleni su bili udni ljudi pa im je i nauka bila udna, tako i ove etiri nauke nimalo ne lie na

dananje nauke koje nose ta imena. Sve su ove nauke vrlo udne i imaju udesne moi, a posebno je
zanimljiva stereometrija jer lii na paganske misterije.
U Platonovo vreme ova nauka jo nije bila otkrivena, i njome se bavio vrlo mali broj ljudi. Oni koji
su poznavali ovu nauku krili su je od drugih ljudi kao zmija noge, tako da je ona do dana dananjeg
ostala neotkrivena. A iz onoga ta o njoj piu stari filozofi, o njoj se nita ne moe razabrati.
Jedino to se o ovoj nauci zna je da je nauka koja prouava telo samo po sebi, i da se nalazi kod
kocke i kod svega onoga to, kao i ona, ima dubinu. Sve ostalo je zavijeno velom tajne i ostaje
misterija za dananje filozofe i druge uenjake.
Sokrat govori Glaukonu redosled ovih nauka pa posle geometrije, druge nauke, postavi astronomiju.
A onda se neega setio i upitao Glaukona s kim bi on razgovarao: sa onima koji se s njim slau ili s
onima koji se sa njim ne slau, ili ni sa jednima ni sa drugima, a Glaukon ree:
Odluiu se ree on da najvie govorim za sebe i da sam postavljam pitanja i da na njih
odgovaram.
Glaukon bi najradije da sam sa sobom raisti nejasnoe, a na to mu Sokrat ree:
-Onda se vratimo natrag rekoh jer nismo pravilno odabrali nauku koja se nadovezuje na
geometriju.
-Kako to?
-Tako to smo odmah posle povrine uzeli u razmatranje telo koje se kree, a da ga pre nismo
posmatrali samo po sebi. Pravilno je, meutim, da se posle druge dimenzije uzima trea. A ova se
nalazi kod kocke i kod svega onoga to, kao i ona ima dubinu.
-Zaista je tako ree on. Ali mi se ini, o Sokrate, da ova nauka nije otkrivena.
Tako nam se igrom rei otkri ova tajanstvena nauka, ali ne svima. Ova nauka se nije otkrila
dananjim filozofima, jer su oni neto drugo prepoznali. Za Glaukonove rei da ta nauka nije
otkrivena kau filozofi da je to omaka, ali namerna omaka. Jer su tu nauku poznavali i pitagorejci,
a i Platon ju je izuavao na Akademiji, i to je istorijska injenica.
A istina je da ta nauka nije bila otkrivena u Platonovo vreme, pa ni dan danas nije otkrivena, i nee
biti otkrivena dok je sveta i ljudi. Da ta nauka nije otkrivena, jasno je iz razgovora Sokrata i
Glaukona.
Usput nam je igrom rei reeno da geometrija, povrina i druga dimenzija imaju isto znaenje, a to
novofilozofi uopte ne primeuju.
Kada je Glaukon odluio da sam sa sobom govori i raisti nejasnoe, Sokrat se predomisli i umesto
astronomije postavi stereometriju kao treu nauku. Zato su se oni morali vratiti natrag jer posle
geometrije nadovezuje se nauka o telu samom po sebi. A nauka o telu samom po sebi naukuje
se tako kao to Glaukon ree da e raditi.Oni e se vratiti natrag jer je tamo trea nauka,
stereometrija. Sokrat treu nauku ne imenuje imenom steriometrija, nego kae: Ono to je
prethodno izlagano.
Dakle, ako se ko hoe baviti stereometrijom mora se vratiti natrag na ono to je prethodno
izlagano. Ova nauka je poznata po tome to ima dubinu i nalazi se kod kocke i kod svega onoga
to ima dubinu. Zato se valja duboko zamisliti da bi se doprelo do ove nauke, jer ova nauka moe
nekad oveku valjati. U davna vremena Utnapitim se spasio od potopa zahvaljujui Ei bogu
mudrosti, ili bogu dubina, jer mu je ovaj javio u snu o prestojeem potopu te on na vreme izgradi
lau.

Kada su Platonovi istraivai tragali za sofistom, kazuju:

Ko ne bi opet pogreio ako bi rekao drukije, a ne da nam se opet vraa sada po etvrti put ono
udesno bie koje mi traimo, to jest sofist?
To udesno bie se vraa po etvrti put, a Sokrat i Glaukon se vraaju iz etvrte nauke u
treu, u stereometriju. A stereometrija je nauka o telu samom po sebi.
Aristotel kae da je celina i sve imenovano telom, i da je oznaeno brojem tri. Dakle, kada se
vraa vraa se telu, odnosno sebi i prouava sam sebe.
Mistiki islamski filozofski pokret iz srednjega veka zvao se sufizam ili sofizam, i oni su imali
samo etiri molitve i etvrta molitva se zvala: Povratak. Ako bi se sufisti vraali treoj molitvi
kao to se Sokrat vraa iz etvrte nauke u treu, onda bi se oni vratili molitvi koja se zove U
Bogu, jer im se tako zvala trea molitva.
Sufisti su mistiki pokret, a stereometrija je neotkrivena nauka. A kada Isus, proroci i apostoli
govore kako se treba moliti, svi govore isto kao to govori Isus:
Kad se molite, ne budite kao licremeri koji vole stojei da se mole u sinagogama i na
raskrsnicama, da se pokau pred ljudima. U istinu vam kaem da su oni primili nagradu svoju. Ali
ti kad se moli, ui u sobu svoju, zatvori vrata svoja i pomoli se Ocu svome koji je u tajnosti, i Otac
tvoj, koji vidi u tajnosti, platie ti.
Ko ue u svoju sobu i zatvori vrata svoja i pomoli se Ocu svome u tajnosti, taj je i sofista, i
sufista, i taj se bavi neotkrivenom naukom stereometrijom.
I islamski sufist ili sofist, i grki sofist dobili su ime od srpske rei svest, i znae svest. A svest je
telo starih filozofa, i koje novofilozofi nisu shvatili. Ono to je celokupno i sve naziva se
telo, i to je svest.
U srpskom jeziku svest je dobila ime upravo od rei sve, i to je jo jedan u nizu dokaza da je ova
nauka nastala u srpskom jeziku. Pored toga svetenik je dobio ime od rei svest, a svetenik
simbolino predstavlja svest. Tako je bilo u prolim vremenima, a sada se moe proitati u starim
knjigama.
I nema u staroj knjievnosti tela do ovoga koje znai svest. Novofilozofi su primetili da je telo
kod starih filozofa vrlo udno i slabo lii na telo kako ga zna dananja nauka,a dananja nauka
poznaje samo majmunsko telo. Ali dalje od toga nisu otili, jer im kola o tome nita nije rekla.
Sad je jasno da je ta nauka neotkrivena kako onda tako i danas, i da e ostati misterija za oveka ma
koliko on evoluirao. Jer ovu nauku ne moe niko drugi znati do bog i onaj kojem se bog u snu javi, i
to ostaje meu njima i niko drugi to ne moe znati.To je tako i ne moe biti drukije, zato kada Isus
lei slepe, gubave, oduzete itd., on obavezno prikrii da nikom ne govore o tome. Pazite da to niko
ne dozna kae Isus, ali ljudima ni Isus ne moe usta zaklopiti, te ovi odmah kau drugim ljudima.
A i da ne kau, ljudi bi odmah videli da je slepac progledao i hromi prohodao.
Takva je to nauka i u jadnom je stanju, a o razlozima takvog stanja Sokrat kae:
Dva su uzroka tome rekoh ja. Jedan je da nijedna drava to ne ceni, pa se zato, budui da je to
teko, slabo istrauje.
Drugi je da je istraivaima potreban voa, bez koga nita ne bi mogli otkriti.
Ta nauka je teka, a s obzirom da je to jedina neotkrivena nauka moglo bi se rei da je ona i najtea.

Srpski narod kae:

-Najmunije je samog sebe upoznati.
Mnogi stari znani i neznani mudraci imali su slinu izreku. Latinska izreka kae:
-Teko je upoznati samoga sebe.
Ja sam istraio samoga sebe, hvalio se Heraklit, a i drugi grki filozofi imaju slinu izreku. A na
ulazu u Delfe je pisalo: Poznaj samog sebe.
A ta se deavalo u Delfskom proroitu?
U Delfima se bog preko Pitije javljao ljudima i proricao im budunost. Dakle, ako je neko hteo da
zna neto o svojoj budunosti iao je u Delfe, na ijem ulazu je pisalo:
-Poznaj samog sebe.
Tako je pisalo na prastarom paganskom hramu u doba neznanja, i u doba ljudske praznoverice.
A danas, fala Bogu, nije tako jer toga hrama danas nema. A da postoji, na njegovom ulazu bi utim
slovima pisalo:
-Upoznaj tue ivote!
Ova nauka je teka i zbog toga je za njeno istraivanje potreban voa. Novofilozofi kau da je
Platon bio voa istraivaima ove nauke u Akademiji, a iz Platonovih dijaloga je jasno da je taj
voa bio i Sokrat.
Tako u Fedonu saznajemo ta se deavalo poslednjeg dana Sokratovog ivota. Sokratovi prijatelji
koji su ga posetili u tamnici, zabrinuti su jer ne znaju ta e i kako e bez Sokrata.
-Gde emo, Sokrate, ree Kebet, nai za to sposobnog bajaa, kad nas ti ostavi?
-Velika je, Kebete, Helada, i u njoj valjda ima sposobnih ljudi, a velik je i broj varvarskih plemena;
sve to treba pretraivati da naete takva bajaa, ne alei pri tome ni novaca ni napora, jer nema
niega na to biste vae novce korisnije mogli potroiti. A treba i sami meu sobom da ga traite, jer
moda i neete lako nai ljudi koji bi to bolje umeli nego vi sami.
Ovde se taj voa naziva bajaem, a udesni baja je sofist. Zato Sokrat govori da se ne ale novci
ni napori u traganju za ovim bajaem, jer je poznato da su se novci troili na sofiste i da se za njima
tragalo.
Sofist je dobio ime od srpske rei svest, i sofist je svest. Zato Sokrat govori da je najbolje da
bajaa trae meu sobom, jer to niko bolje ne ume nego oni sami. To e rei da se baja,
voa, sofist nalazi u sebi samom, i tu ga valja traiti. A da bi se taj udak naao ovek mora da
upozna samog sebe.
Tako se Sokrat igra reima i kazuje nauku, ali ga uenjaci i filozofi ne razumeju jer se oni bave
ozbiljnim poslom.
Takav je Platonov voa, ali takav je i u svoj staroj knjievnosti.
Dante nikad ne bi uspeo da se iskobelja iz pakla da nije imao vou, a njegov voa je bio slavni
pesnik Vergilije.
Kada se Dante naao u paklu skoanio se od straha, a kada je tu ugledao Vergilija kao sunce da ga je
obasjalo. Vergilije je vodio a Dante ga je sledio jer je verovao svome voi, kako je zvao Vergilija.
A kako da mu ne veruje kad je Vergilije pun znanja i asti, a to se naao u paklu to je iz drugoga

razloga. Vergilije je ist od greha ali mu je vera bila tanka, te zaglavi u paklu. A nesretni Dante
zelen i neuk zaluta sa staze i nae se u paklu. Ali kada se njih dvojica naoe i udruie, pakao ih
nije mogao zadrati i oni se izvukoe iz toga zla.
Koliko razum ovde moe da razazna, mogu ja da ti objasnim;
to se iza toga vije oekuj od Beatrie, jer to je stvar vere da zna.
Svako radi svoj posao a Vergilijev posao je da poduava i vodi, a vera nije u njegovom nadletvu,
niti je on ima.
Srpska narodna poslovica kae:
-Razum je najbolji vodi.
Tako kazuje poslovica narodna a tako kazuju i stare knjige iz Indije, i stari filozofi iz raznih
zemalja, a takav je i Danteov voa Vergilije.
I tako su Dante i Vergilije kao kod Homera idui udvoje, ili kao Sokrat i njegov sagovornik u
dijalozima otklonili sve prepreka koje su im stajale na putu i stigli do cilja. A Dante e objasniti
svoga vou reima:
Obuzet griom savesti on je izgledao.
-Oh, ponosni due, savesti stroga,
i zbog najmanje greke ti si se grizao?
To je Danteov voa koji e ga iz pakla izvui, a i samog sebe, jer e mu u pitanju vere, gde je
Vergilije tanak, pomoi Dante.
U dijalogu Sofist voa je Stranac iz Eleje i on vodi Teeteta u traganju za sofistom. Razumljivo je
da ovaj Stranac bude voa u traganju za sofistom, jer je on sam sofista pa najbolje zna kako se ovaj
udak moe pronai. Da je Stranac voa to se u dijalogu jasno naglaava, to kazuju i Sokrat, i
Stranac, i Teetet koji mlad i neiskusan kae Strancu:
Idi napred i mene vodi po tom putu.
A Stranac govori Sokratu kako najvie voli da istrauje:
Lake je, Sokrate, s jednim prijatnim sagovornikom koji se dade voditi, to jest lake je tako
razgovarati s drugim. No ako nema takvoga, bolje je obrazlagati posve sam.
Najbolje je to initi homerovski idui udvoje, ali ako nema saputnika onda je najbolje sam to
initi.
Dananji filozofi priznaju da ne znaju zato je Platon pisao svoju filozofiju u obliku dijaloga. Ne
znaju jer ta nauka jo nije otkrivena. Dok je glava bila voa ta se nauka izuavala, a kada je rep
svgao glavu i on preuzeo vostvo, ova nauka je prestala da se izuava i ostade misterija dananjoj
nauci.
Danas nauka zna ta je stereometrija i zna da se ona bavi merenjem zapremine tela, ali ne zna
Platonovu stereometriju koja nije otkrivena i za ije istraivanje je potreban voa, i ne zna zato
treba drava da se bavi tim istraivanjem. A to ne moe znati kada ne zna ta je Platonova drava, i
ne samo Platonova jer svi filozofi govore o istoj dravi. Ustvari, oni nita nisu razumeli pa ne mogu
nita ni znati, zato je ova nauka za njih ostala neotkrivena misterija iz paganskog doba.
Ove voe postoje i u Starom i u Novom zavetu, i isti su kao i svi ostali jer se njima kazuje ista
nauka, a svi kazuju istu nauku.
Pavle u poslanici pie Jevrejima:

Sluajte voe svoje i potujte ih, jer se oni staraju za due vae, kao oni koji e odgovarati za njih, i
to neka bude tako da bi oni to s radou uinili, a ne uzdiui, jer vam tad to ne bi pomoglo.
Ove voe odgovaraju za due onih koje vode, zato se Vergilije nae u paklu. Badava je Vergiliju
razum i bezgrenost kada je bio maloveran. Voi treba omoguiti da sa radou vodi a ne uzdiui, a
o tome je voa Sokrat toliko puta kazivao. Sokrat kazuje da je neophodno da se pri ispitivanju
neega moraju obadvojica uesnika usaglasiti, i obadvojica biti uvereni u istinitost nalaza a ne samo
jedan. Samo tako se moe napredovati, i samo tako se moe stii do cilja.
Zato je voa veoma vaan jer bez njega ovek ne bi znao kojim putem valja ii. Ovu nauku je uo i
Dante na svom putu od pakla do raja.
Moe dobro da vidi da u loem voi lei uzrok to je svet u grehu ogrezo, a ne u vaoj prirodi i
pokvarenoj vrei.
A Platon u Zakonima kae da se nita ne sme initi bez voe.
Nikada niko, ni mukarac ni ena, ne smiju biti bez vostva i niija se dua ni u ozbiljnu poslu ni u
ali ne smije naviknuti da neto radi na svoju ruku.
I u najsitnijim poslovima treba prepustiti odluku voi, kae Platon. Jasno je da je za Platona voa
izuzetno znaajan, a to je i razumljivo ako je voa savest. A Platon zna ta govori jer je Platon bio
ekspert za nauku koja prethodi stereometriji, a to je geometrija

Geometrija
Neka ne ulazi ko nije vet geometriji
Ovakav natpis stajao je na ulazu u Platonovu Akademiju. Na ulazu u Delfe je pisalo: Poznaj samog
sebe! a za ulaz u Platonovu Akademiju potrebno je znanje geometrije.
Ovo je stvarno vrlo udno.
U redosledu nauka na putu ka istini Platon stavlja geometriju na drugo mesto, a na geometriju se
nadovezuje stereometrija kao trea nauka.
To nam se ree da je Delfsko proroite mlae od Akademije, jer stereometrija (poznavanje tela
samog po sebi) sledi geometriju. Istorijski gledano to je nemogue, ali knjige tako piu. Srpski
narod kae da knjige ne lau (ovo se odnosi samo na stare knjige), a u Bibliji saznajemo da to isto
vai za Pismo. U srpskom narodu knjiga i pismo imaju isto znaenje.
A moda su Delfsko proroite i Platonova Akademija isto, jer su u nju ulazili oni koji su ve
savladali drugu nauku pa u Akademiji mogu da izuavaju treu.
Kako su sve nauke kod Helena bile udne tako je i njihova geometrija bila udna. Geometrija je u
redosledu nauka na putu ka istini na drugom mestu, i ona je istovetna sa drugom dimenzijom. Kao
to pitagorejski brojevi sadre u sebi prethodne brojeve u nizu, tako i Platonove nauke i dimenzije
sadre u sebi prethodne.
Geometrijskom naukom su se u staro doba bavili radi saznanja, i to ne bilo kakvog saznanja. Seneka
kae da geometrija nije deo filozofije jer se njom stie znanje,a Aristotel kae da ona ne pripada
prirodnim naukama.
O geometriji razgovaraju Sokrat i Glaukon u Dravi:
-Da je geometrija saznanje onoga to je veno,a ne saznanje onoga to nastaje i to nestaje.
-Pa ve je dokazano ree on da je geometrija saznanje o onome to je veno.

-Znai da ona uzdie duu nagore, prijatelju,a da filozofsko razmiljanje, koje mi nepotrebno
upravljamo nadole, priprema za usponjer e sve bolje shvatiti onaj ko se bavi geometrijom nego
onaj ko u geometriju nije upuen.
Geometrija je nauka o biu i nevidljivom i ona podstie duu da gleda gore. Ovde je za
razumevanje ove nauke,moda najvanije za shvatiti da bolje shvataju oni koji se bave
geometrijom,nego oni koji se ne bave tom naukom.
Aristotel u Metafizici kae: tako da je oigledno to da su ljudi, ako su zaista poeli da
filozofiraju radi toga da bi pobegli od neznanja, razumevanje traili zbog spoznaje a ne radi neke
koristi.
Oni koji su zaista poeli da filozofiraju da bi pobegli od neznanja, oni su razumevanje traili zbog
spoznaje a ne radi koristi. Razumevanje je veoma vano za filozofiranje kod Aristotela, a kod
Platona bolje shvataju oni koji se bave geometrijom, nego oni koji se njome ne bave.To e Aristotel
i potvrditi govorei o nauci kojoj pripada ispitivanje naela dokazivanja:
Da li se jedna nauka bavi tim stavovima i bivstvom, ili neka druga, i ako to nije jedna nauka,kojom
od te dve nauke treba nazvati nauku koju sada traimo? Jer nije verovatno da se time bavi jedna
nauka, jer zato je razumevanje toga pre svojstvo geometrije nego bilo koje druge nauke?
Dakle, filozofi kau da je razumevanje i shvatanje svojstvo geometrije, a pored toga geometriji
pripada ispitivanje naela dokazivanja.
I zaista, mnogi filozofi su govorili o geometriji i mnogi govorei o geometriji, govore i o dokazima.
Stobije kae:
ini se da raunska umetnost ima u odnosu na mudrost znatnu prednost pred ostalim naukama, ali
osobito u odnosu na geometriju jer jasnije od nje tumai ono to hoe(Jer geometrija dokazuje i
ono to druge nauke ne uspevaju), a to opet geometrija ne uspeva, raunska umetnost donosi kako
dokaze tako i tumaene oblika.
Geometrija i dokazi su nerazdvojni kod starih filozofa, a tako je i kod Dekarta u 17. veku. A
Spinoza koji je neto mlai od Dekarta napisao je svoju Etiku, i u njoj izloio svoju nauku
geometrijskim redom.
Tumai Spinozine Etike kau da je ona izloena geometrijskim redom ali ne objanjavaju kakav
je to red, i u emu je njegova posebnost kada se naglaava da je tako izloena nauka.
A Spinoza kada naukuje o neemu on najpre daje postavku, zatim za tu postavku prilae dokaz
ime je dokazuje. Potom Spinoza na sve to daje primedbu, i odgovara na tu primedbu.
Tako se nauka izlae geometrijskim redom. Spinoza se potrudio da ne ostane ni najmanja sumnja
u ispravnost nalaza, a to je uinio na gore navedeni nain. Tako je isto radio i Dekart, mada on nije
davao postavke, dokaze i primedme kao to je to inio Spinoza.
Dekart kae:
Stoga sam uvidio, da je u najmanju ruku isto toliko sigurno, da bog, koji je ovo savreno bie, jest
ili postoji, koliko moe biti siguran bilo koji dokaz u geometriji.
Uvek sam ostao vrst u odluci, koju sam bio stvorio, da ne pretpostavljam nijedno drugo naelo do
ono, kojim sam se upravo posluio za dokazivanje postojanja boga i due, i da ne uzmem nita kao
istinito, to mi ne bi izgledalo jasnije i izvesnije nego to su pre bili dokazi geometriara.
Iz ovoga se vidi da su geometrijski dokazi neto neoborivo i potpuno pouzdano, i ne ostaje ni
najmanja sumnja u njih.

Tako je i u Platonovim dijalozima, svako pitanje Sokrat proui do detalja i dokae ono to tvrdi
tako da sagovorniku ostaje samo da se sloi sa Sokratom. Tako je u svim dijalozima i tako je uvek
kod Platona, a tako je jer je na ulazu u njegovu Akademiju pisalo:
- Neka ne ulazi ko nije vet geometriji.Kada je Dekart odluio da se bavi filozofijom on je od velikog broja pravila koja sainjavaju logiku,
stvorio sebi etiri pravila od kojih nije odstupao ni po koju cenu.
Prvo je pravilo bilo, da nikad nita ne prihvatam kao istinito, a da jasno ne spoznam, da je takvo, to
znai, da najbriljivije izbegavam svako prenagljivanje i neprovereno donoenje suda, i da u svojim
sudovima obuhvatam jedino ono, to je za moj duh tako jasno i razgovetno, da nemam nikakvog
povoda o tome sumnjati.
Ovo Dekartovo pravilo filozofija nije prihvatila i zato svet danas izgleda ovako kako izgleda. Danas
se za istinu prihvata samo ono to sila nalae jer je karijera filozofa i uenjaka u rukama sile.
A to se tie Dekartovog prvog pravila, kada filozofi proue helensku prvu dimenziju i Platonovu
prvu nauku na putu ka istini, pronai e da su oni isti. Heleni su udni ljudi pa im je i nauka
udna, a Dekartova nauka nije udna ali govori isto to i helenska udna nauka.
Ali nije samo to, rekli smo da sva stara knjievnost govori jednu i istu nauku. Zato i indijske etiri
kaste ne znae nita drugo do filozofske dimenzije, i nauke na putu do istine. A to isto znaenje
imaju i etiri indijske juge, Platonova etiri stoera vrline, kao i etiri Empedoklova elementa.
Edukovanim uenjacima e to biti zaprepaujue jer oni nisu tako uili u koli, ali to je istina i oni
se sami mogu u to uveriti, samo ako stare knjige itaju svojom glavom.
Jer sve to je ovek stvorio, bilo to pisano ili obiaj narodni, sve je to objanjavalo oveka i sluilo
vaspitanju. I to je ta najvia nauka o kojoj govore filozofi.
Prva dimenzija je prava linija, ili broj predstavljen pravom linijom. Ovoj dimenziji pripadaju
aritmetika, logistika i znanje o merama i teinama.
Ovo je vrlo udna dimenzija i sadri vrlo udne nauke. Iz Platonovog dijaloga Jon saznajemo da
aritmetika slui za prepoznavanje dobrog i loeg govora, i saznajemo da je lekar poznavalac
aritmetike.
Zaista je helenska nauka udna, ali ova njihova aritmetika neobino lii na Dekartovo prvo pravilo.
Trea Platonova nauka je stereometrija koja prouava telo samo po sebi, a za svoje tree pravilo,
Dekart kae:
Trea je moja maksima bila, uvek nastojati da radije pobedim sebe negoli sudbinu i da radije
promenim svoje elje negoli red u svetu i uopte da se priviknem na to da verujem, da nita nije
potpuno u naoj vlasti osim naih misli.
Dekart je spoznao sam sebe i pobedio sam sebe, i to je njegovo tree pravilo. Dekartovo tree
pravilo neobino lii na treu dimenziju koje je telo i koje ima dubinu, i na Platonovu treu nauku
koja prouava telo po sebi. Upravo je Dekart prouio telo po sebi i odluio to je odluio.
Po onome ta je pisalo na ulazu u Akademiju moe se doneti zakljuak da Platon predstavlja drugu
dimenziju i izuava drugu nauku-geometriju. Druga dimenzija je irina, povrina, ravan, i nju
izuava geometrija.
Dakle, druga dimenzija je irina.

Kada se Platon rodio roditelji su mu dali ime Aristokle,a kada je odrastao uitelj rvanja mu je dao
ima Platon (Plato), to znai irok. I danas ga nauka i filozofija poznaju samo kao Platona
(irokog). Valjda je ime dobio po nauci koju je izuavao, i koju sam sobom i svojim imenom
predstavlja. Pravilo je u ovoj nauci da svako radi svoj posao, i da svako kazuje svoju nauku. I svi su
oni tu nauku nosili u svom imenu, to znai da su oni imena dobili po nauci koju ue. Tako je i
Platon (iroki) dobio ime
zato to se bavio naukom koja izuava irinu, i zato je na njegovoj Akademiji bio natpis: -Neka ne
ulazi ko nije vet geometriji.

Heleni su znali za tri dimenzije, ba kao to i dananja nauka zna za tri dimenzije. Ali kod Helena je
sve udno pa su im i dimenzije udne i ne lie na dananje, nego su to nauke i istovetne sa prve tri
Platonove nauke na putu ka istini.
Prva dimenzija je: linija, duina, a to je broj, logistika i aritmetika, i znanje o merama i teinama. A
o prvoj dimenziji su govorili kao o nekom dobro zategnutom konopcu.
Druga dimenzija je: ravan, irina, povrina i geometrija. O ovoj dimenziji su govorili kao o ravnom
polju, ramu i kvadratu.
Trea dimenzija je: telo, geomertijsko telo koje ima dubinu. O ovoj dimenziji su govorili kao o
kocki i lopti od drveta ili kamena.
Aristotel u Fizici ree: Zadatak geometara je razreenje kvadrature kruga preko otseaka.
Tako ree Aristotel a novofilozofi kau da Heleni upotrebljavaju jezik naivnog realizma, pa
priaju o nekakvom kvadratu. Ali to nije takav jezik nego je neki drugi jezik kojim je kazivana sva
nauka, i kojim govore svi filozofi i sve stare knjige. A u ovom jeziku kvadrat znai razumevanje i
shvatanje, zato je potrebno razreiti kvadraturu kruga.
Istoriar Herodot pria zanimljivu priu kako je nastala geometrija, a to se desilo u Egiptu za vreme
Sezostrisove vladavine.
Za ovoga kralja kau da je razdelio ceo Egipat i dao svakom Egipaninu jedan etvorouglast deo
zemlje i od te zemlje stvorio sebi prihode, odredivi da se daje godinji porez. Svaki kome bi reka
odnela neto zemlje, morao bi to odmah da javi kralju. Tad bi ovaj poslao svoje inovnike da
pregledaju i izmere za koliko se zemlja smanjila i da prema tome odrede koliku e porezu ubudue
plaati. Izgleda mi da je u vezi sa tim pronaena i geometrija, i da je odatle kasnije dospela u
Heladu.
Herodot nam ree da je geometrija nastala kada je Sezostris razmerio i razdelio Egipat na kvadrate.
Dakle, Sezostris je razreio kvadraturu Egipta, i tako je nastala geometrija.
Stari izvori nam kazuju da su Feniani pronali raunanje zbog trgovine, a iz istog razloga Egipani
su pronali geometriju. Nauka je ovo prihvatila kao istorijsku injenicu, a u pitanju je nekakva
druga injenica. Razlika je oigledna kada se uporede Egipani i Heleni sa njihovim razlozima
izuavanja geometrije. Egipanima geometrija slui za trgovinu, a Helenima za spoznaju bia i
nevidljivog. O ovome se u koli nije uilo pa novofilozofi o tome nita ne znaju.
Geometrija razreava kvadraturu kruga, a Heleni su govorili o geometriji kao o kvadratu. Kau
novofilozofi da su oni govorili jezikom naivnog realizma, i zato o geometriji govore kao o
kvadratu. Tako novofilozofi ue jer se nimalo nisu potrudili da ukvadrate ono o emu govore stari
filozofi. Njihova nauka je krug kojem je potrebno izraunati kvadraturu, da bi se znalo o emu

govore. Aristotel u Metafizici kae:

Uz to i u ostalim sluajevima verujemo da se neto spoznaje onda kad znamo ta je to (na primer,
ta je kvadratura?To je pronalaenje srednje.
Slino je i kod svega ostalog.)
Kada znamo ta je kvadratura tada znamo da smo neto spoznali. Tako se Aristotel igra reima i
kazuje svoju nauku, i kazuje ta znai kvadrat. Jer u ovoj udnoj geometriji krug znai uenje i
rasuivanje, a kvadrat znai shvatanje i razumevanje.
Pesnik Horacije ima izreke:
-Menjati etvrtasto okruglim.
-Rui, podie, i to je etvrtasto ini okruglim.
Kae se da ova izreka znai: raditi neto nekorisno, to je dobro tumaenje.
Spinoza u Etici kae:
Pretpostavka da je beskrajno sastavljeno od konanih delova, isto je tako besmisleno, kao
zamiljati da krug ima osobine kvadrata.
Ono to je beskonano nije mogue spoznati, jer se moe spoznati samo ono to je ogranieno. Tako
govore stari filozofi, i to je znaenje Spinozinih rei, jer oni naukuju istu nauku. A kada se neto
ogranii to je mogue spoznati, a kada se spozna onda je to u kvadratu.
Spinoza e se jo malo poigrati reima i rei jo malo neotkrivene nauke:
Na vae pitanje, da li o Bogu imamo tako jasnu ideju kao o trouglu, ja odgovaram: da,. Ali ako me
pitate, da li o Bogu imam tako jasnu predstavu kao o trouglu, onda ja odgovaram: ne.
Jasna ideja o Bogu kao trouglu da, ali jasna predstava o Bogu kao troglu to ne moe, jer
predstava pripada kvadratu a ne trouglu. A ree nam Spinoza da se ideja oznaava trouglom.
Zato Aristotel kae:
oveka koji poznaje geometriju nita ne bi tako zaudilo kao kad bi dijametar postao samerljiv.
Ako je dijametar nesamerljiv onda se ni krug ne moe izmeriti, ali je ipak to mogue uiniti
kvadraturom, merei kvadrat po kvadrat kao to Sezostris izmeri celu zemlju Egipat.
Takvu nauku kazuju svi oni koji su pisali do sredine 19. veka, a onda je stvar u svoje ruke preuzela
velianstvena civilizacija sa svojom velianstvenom naukom.
Geometrija razreava kvadraturu kruga, geometrija izuava geometrijsko telo, zemlja je telo, a
telo je trea dimenzija. Trea nauka prouava telo po sebi, a etvrta nauka je astronomija i ona
izuava telo u kretanju.
Kada je Sokrat upitao Glaukona da li se slae da astronomija bude sledea nauka, Glaukon ree:
Slaem se ree on jer paljivije posmatranje godinjih doba, meseca i godina isto tako koristi
zemljoradnji i pomorstvu, kao i ratnikoj vetini.
Drugim reima astronomija je vreme. U ovoj nauci vreme je kretanje, a astronomija izuava tela
u kretanju.
I u staro doba a i u dananjoj nauci postoje samo tri dimenzije, ali se danas javljaju uenjaci koji
kazuju da je vreme etvrta dimenzija. Oni to kazuju kao da su to oni otkrili, a ne primeuju da je
stara knjievnost prepuna kazivanja da je vreme etvrta dimenzija. Dokaza je mnogo, a jedan od
njih je astronomija, koja je postavljena na etvrto mesto u naukama koje vode istini, a ove nauke su
istovetne sa dimenzijama.
Tri dimenzije su: linija, povrina i telo, a astronomija izuava telo u kretanju, i astronomija je

etvrta nauka.
Astronomija je etvrta nauka i izuava tela u kretanju, a indijska kali-juga je etvrta juga i to je
sadanja juga.
Kae se da re kali na sanskritu znai: vreme, to se dobro kae, ali ta sama re znai: kretanje.
Tako je u srpskom jeziku a srpski jezik je osnova svim kolskim (mrtvim) jezicima, a takav je i
sanskrit.
Da re kala znai: kretanje, vidi se po tome to re akala znai: nepokretan. to je kod grkih
genijalnih filozofa astronomija, to je kod neukih pagana u Indiji kali-juga.
Dakle, astronomija je nauka o telu u kretanju, a kali-juga je doba kretanja. Astronomija je etvrta
filozofska nauka, a kali-juga je etvrta juga u paganskoj Indiji

ovek
Kazivanja pripristog srpskog naroda o oveku, i ta kazivanja ne pripadaju dananjem dobu znanja.
Nikad nije ovek tako dobro, da ne bi mogao biti i bolje; ni tako zlo, da ne bi i gore moglo biti.
Teko je oveka nai, a lako poznati.
Svaka je stvar lijepa arena do oeka.
Onoliko ovjek valja, koliko i kako uradi.
Ko ne slua ljude, on nije ni ovek.
Nije lako nositi ime ovjeka.
Ljudi kao i drva, u cvetu najvie stradaju.
Svi ljudi sve znaju.
Teko onome to umre za ivota.
oek vrele pameti i itra jezika nie nije prista.
Kad oek nema svog dobra, tue zlo premee.
Ne trai sreu u drugome ona se nalazi u tebi samome.
Ne uznosi se pred tuim slabostima.
Onakav si , kakvog te detinjstvo napravi.
Opako vrijeme raa opake ljude.
Ostavljaj iza sebe, da bi imao ispred sebe.
Pouzdaj se u se, pa se ne boj.
Po ponaanju se ovjek poznaje.
Pametan ovjek koristi pamet i drugih ljudi.
Prvo trai u sebi pa u drugome.
Prvo se ogledaj u svome ogledalu, pa onda u tuem.
Ko u sebi ne nosi ovjeka, ni u drugom ne vidi ovjeka.
Samo mudar ovjek zna za mjeru.
Samo budala misli da je vazda u pravu.
Svako vrijeme ima svoje neljude.

Samoa je prokleta: od ljudi odvaja, a protiv ljudi podbada.

Samoiv ovjek sklon je moi, a ne pomoi.
Sa plahom naravi nema posla i razgovora.
Sve osluni, a razlog prihvati.
Slabia vodi elja, a jakog volja.
ovek sve dava za obraz, a obraz ni za ta.
Nema tvrega grada od prazna oeka.
Ljucki oek ljucki i govori, a pogan poganski.
Nije svaki oek koji gae nosi.
ovek je vek.
ovek je samo re.
ovek se za jezik vezuje.
ovek je ono to sam od sebe stvori.
ovek je oveku ogledalo.
Ujutro poje petli i pilii, a ovek poje uvee.
Koliko je od zemlje do neba, toliko je od neoveka do oveka.
Sve daj, a ovetva nedaj.
Lakomac je ovjek s avolom prvobratuned.
Ni roda bez batine, ni ovjeka bez istine.
Od svih nevolja ovjek je sebi najvea.
Ono to zaokupi ovjeka, jae je od njega.
Pravo ojstvo je u vrlini.
Svaki ovjek je uzrok svoje asti ili neasti.
Sve je omeeno, pa i ovjekova mo.
Sve to ini, ini po mjeri ovjeka.
Ko u sebi ne nosi ovjeka ni u drugom ne vidi ovjeka.
Sve to je od ovjeka nije sve ovjeno, ali je sve ovjeno od ovjeka.
Ako posrne dobro u ovjeku, posrnuo je ovjek.
Da bi se ovjekom zvao budi ovjek.
Da te ovjekom zovu, najmanje sebi oprataj.
I zlo i dobro pri ovjeku.
e su ljudi, tu su i avoli.
Kad se zvijer probudi u ovjeku, umro je ovjek.
Odelo ne ini oveka.
avo moe bez oveka, a ovek bez avola ne.
Kad mrnja ovlada ovjekom, onda mu i Bog uzme pamet.
Lake je opovrgnuti drugog, nego sebe.

e ljudi namjere, tu i Bog podupre.

Dok se oek uva, i Bog ga uva.
Doklego Bog (oeku) ne uzme um, ne moe mal.
Daj mi oeka, pa mi s njim i oi izvadi.
S pravim se oekom i u najveemu zlu moe lake ivljeti nego s ravim
u dobru.
Dvije due (zla i dobra), a jedan ovek.
Ako trai neprijatelja, prvo ga potrai u sebi.
Vie se uvaj svoje jarosti, nego od tue.
Ako nema zlotvora, majka ti ga je rodila.
Svak je svoga mala gospodar.
Svako je dijete svoga vremena.
Ako nee bruka na oeka, oek e na bruku.
Svak ispred svoje kue nek mete.
to je tue nije svoje.
Mnogi oek nije nazadan Bogom ve sobom.
Niko nikoga ne moe naruiti, dok se sam ne narui.
Od tuega je oek tetan ili sramotan.
Od tuega tuga bije.
Tue, svoje nikad ne biva.
Kad moe biti svoj, ne budi tui.
togo ko ini, sve sebi.
Da bi bio u skladu sa drugima, mora biti u skladu sa samim sobom.
Diga glavu, a ne vidi sebe.
Dua zahvaena mrnjom sebe ubija.
I kad s pravom drugoga grdi, pazi i da sebe ne nagrdi.
I lupe o sebi dobro misli.
I u mirna ovjeka se u bijesu zvijer probudi.
Kada bi znali da grijee to to ine, ljudi bi manje grijeili.
Kad bi se vie mislilo, manje bi se govorilo.
Kad je neko ljut, utanje mu je najbolji drug.
Kad se moralno padne, onda se sve moe, i sve smije.
Kako sebi tako i drugom.
Kako ivi tako i misli.
Koga prazna rije zavede, glupost ga vodi.
Koga zavedu male stvari, na velike samo pogleduje.
Kome opte dobro nije milo, ni njegova ne bilo.

Ko za drugim sustopice ide, na svoj put nee izai.

Ko ima oi a ne vidi, i ui a ne uje ili je sobom opinjen ili od drugoga ustraen.
Ko je siguran u svoj razum, neka se ne boji uticaja nerazumnog.
Ko ne otvara oi prema svijetu, ne moe ga ni vieti.
Blago inu dobrome a obrazu svijetlome.
Sebi pomo krati, ko drugom nijee.
Bolje je ne biti roen, nego zloupotrebiti ivot.
Ko lasno vjeruje, lasno se i prevari.
Zla ud je najvee zlo na svijetu.
O em oek radio o tome se i hranio.
Onako ivi da i posle moe iveti.
Lake je izabrati nain smrti, no nain ivota.
Od dva lica obraz ne moe biti.
Zlu ovjeku svako je duan.
Sve izgubi a potenje uvaj,Jera blaga nad ptenjem nema.
Bolje ti je izgubiti glavu, nego svoju ogrjeiti duu.
Ko ima obraza ima i duu.
Obraz nema cenu.
Vie vredi prst obraza, nego svijeta blago.
Bolje je nepravo trpljeti, nego nepravo initi.
Bolje da si mrtav no sramotan.
Bez potenja nema ivota.
Ko hoe asno ne moe lasno.
ovek dava sve za obraz, a obraz ni za ta.
Obraz ide s glavom.
Svaiji obraz pri svojoj glavi.
Kad je obraz ouvan, sve je ouvano.
S obrazom nije nita pomijeano.
Potenjak vjekovnjak.
Obraz i duu svaki za sebe bere.
Neiste ruke, crn obraz.
Obraz ne nae, ako ga izgubi.
Obraz je skuplji od ivota.
Obraz je obraz: s njim svuda, a bez njega nikud.
Vie valja prst obraza, nego svijeta blago.
Trebaju etvoro oi za dva prsta obraza.
Dok se oek sam ne osramoti, ne moe ga niko osramotiti.

O sviju ivina najbolja ovjek, najgora ovjek.

Ne strai se muki umreti, ve se boj sramotno iveti.
Ljudi, ako su dobri samo su eca veeg uzrasta, a ako su zli onda
su braa avolova.
Ne sveti mesto oveka, no ovek mesto.
Ako ovjek ne moe izii iz mraka bez lua, ni lu se ne moe zapaliti bez ovjeka.
Samo ovjek od znanja moe da kri puteve napretka.
Ono to se ne poznaje: ili se precenjuje ili potcenjuje.
to uje, ne veruj; to vidi, to veruj.
Veruj sebi i svojoj pameti.
Teko tome ko za tuom pameti ide.
Sluaj to se veli, a veruj to se vidi.
to se tuim oima gleda i tuim uima slua, nije to ni vieno ni uveno.
Razum je najbolji vodi.
Razumom se samo nerazumni ne koriste.
Zalud knjiga kad pameti nema.
Sve to govore ove narodne mudrosti nai e se i kod Sokrata i drugih filozofa i mudraca, ali to
nita ne menja u naunom miljenju. Stari filozofi su genijalni, a srpski narod je primitivan neuk i
nazadan.
Ali srpski narod (dok je jo postojao) nije se obazirao na takvu ocenu kulturnjaka, pa savetuje i
potomstvo:
-Ne stidi se prezira neistog i poruge glupog.
Naalost, potomstvo nije poslualo ovaj savet. Potomstvo je edukovano i ne daje ni pet para na
vrednosti i savete svojih neukih predaka.
Narodna priica
Kad se Gospod dvaput nasmijao
- Kad se nasmijao Gospod na nebesima dvaput, za prvo smijanje pitali ga aneli.
-to se sad nasmija, Gospode?
Gospod odgovori:
-Nasmijah se gledajui ta rade ljudi na zemlji. Stvorio sam ovjeka po svom podobiju; ali ga nisam
zadahnuo svojijem duhom.
Ljudi rade da ga istaknu da bude ovjek, ali on ne moe biti ovjek, kad ga ja nijesam svojijem
duhom zadahnuo!
Poto se Gospod nasmijao drugi put, opet su ga aneli pitali:
-to se sad nasmija, Gospode?
On im odgovori:
-Nasmijah se gledajui ta opet rade ljudi na zemlji!
Stvorio sam, ovjeka po svom podobiju i svojijem ga duhom zadahnuo, pa ljudi rade da ga obore,
pa se smijem to to ine, kad ga oboriti ne mogu, poto sam ga ja svojim duhom zadahnuo, da bude

ovjek!Gospodu je smeno kada vidi kako ljudi hoe neoveka da istaknu za oveka, i kada vidi da ljudi
hoe da obore oveka kojeg je Gospod zadahnuo svojim duhom. To je Gospodu smeno, a za
zabludele ljude pogubno.
Tako srpski narod zna o oveku, a taj ovek ne lii na dananjeg oveka. ta se danas smatra
ovekom dobro je poznato, a ta se nekada smatralo ovekom to nikog ne zanima. Danas ovek ivi
u doba znanja, a preci su iveli u doba neznanja. Ali niko danas ne krivi nesretne pretke, jer su
iveli u mraku neznanja, jer po zakonu evolucije drukije nije moglo ni biti.
-Ono to e biti ovjek ne vidi, ono to jeste vidi slabo, a ono to je bilo vidi najbolje.
Tako o oveku kae narodna mudrost, ali ovo ne vai za dananjeg edukovanog oveka. A Pitak iz
Mitilene, jedan od sedmorice mudraca, kae:
Teko je znati ta e se zbiti, ali spoznaja o onom to je bilo daje pouzdanje.
Dananji ovek ne zna ni ono to je bilo niti ga to zanima, dananji ovek zna samo ono to proita.
Valjda je evolucija uinila svoje.
Shvatanje oveka nije isto danas u doba znanja, kao to je bilo u doba neznanja. Dananji ovek se
izborio za ravnopravnost, tako da se ovekom smatraju svi ljudi ma kakvi da su. U prolosti se nisu
svi ljudi brojali kao ovek, i ovek nije postajao svojim roenjem nego svojim ponaanjem. Tako je
mislio i primitivni srpski narod sve do pre nekoliko godina, kada je konano i on prihvatio da bude
edukovan.
Pre edukacije narod je kazivao:
-Ima dosta ljudi i poneki ovek.
-Nije svaki oek koji gae nosi.
A danas nije tako jer se danas svako ljudsko bie naziva ovekom, i svako se naziva gospodinom
kao to je to ve odavno u kulturnim zemljama. Danas se i najgoroj ri obraa sa gospodine, jer
se ovek izborio za ravnopravnost. Danas nema diskriminacije kao to je u prolosti bilo kod naroda
na niem evolucijskom i kulturnom stepenu. I to je moda najvanije, iskorenjena je surovost
prema samome sebi, koja se jasno pokazuje u donjim izrekama starih Latina i primitivnih Srba.
Dananja nauka ui da ljudi treba da vole sebe i da sebi ugaaju, jer su ljudi to zasluili svojim
evolucijskim i kulturnim dostignuem. U stara vremena i kod primitivnih naroda uilo se da ovek
treba da ratuje sa sobom i da moe biti ovek samo ako pobedi sebe u toj borbi. Takvo nazadno
uenje imali su i najmudriji ljudi staroga doba, jer su oni iveli u dobu neznanja. Za njih ovek nije
mogao biti svako niti je to bilo lako, a danas su svi ljudi ravnopravni i svi se broje u ljude.
Latinska stara izreka kae:
-Drugom uvek oprataj, sebi nikad!
A srpski narod kae:
-Da te ovjekom zovu, najmanje sebi oprataj.
Ovakvo nazadno miljenje su imali i najvei umovi staroga doba, ali to ne treba da udi jer je
poznato da je staro doba doba neznanja. ak je i slavni Platon podlegao ovoj zabludi.
Platon kazuje u Zakonima:
Najvee od svih zala koje je usaeno duu veine ljudi jest ono koje svako sebi oprata i ne nastoji
ga nikako ukloniti. Sadrano je u izreci da po prirodi svaki ovek ljubi sama sebe i da je opravdan
zahtev da bude takav. Ali, uistinu, to svakome uvek postaje izvorom svih zabluda zbog preterane
ljubavi prema sebi. Ljubljeni naime predmet zaslepljuje pravednost, dobrotu i lepotu, jer misli da

mora uvek vie ceniti ono to je njegovo nego istinu. No onaj koji eli postati velik ovek ne sme
ljubiti ni sebe ni svoje, ve pravedna dela, bilo da ih vri upravo on ili vie neko drugi.
Iz te iste zablude razvilo se kod svih uverenje da je njihovo neznanje mudrost. Stoga, premda ne
znamo nita, da tako kaem, mislimo da znamo sve. Ne preputamo drugima ono to ne umemo
raditi, pa nuno greimo kad sami to radimo. Stoga svaki ovek mora izbegavati preveliku ljubav
prema sebi i povoditi se za boljim od sebe, a da ga pri tome ne spreava nikakav oseaj stida.
Danas se ne moe neto ovako proitati jer su danas ljudi edukovani i puni ljubavi prema sebi.
Dananja nauka govori oveku da on treba da uiva u svom evolucijskom i kulturnom dostignuu,
jer on to zasluuje.
Zato je danas sve manje mazohista koji sebe kanjavaju, a sve vie ovekoljubaca koji sebe
oboavaju, jer je dananje doba doba svetlosti, znanja i ljubavi.
Danas je ovek ponosan na svoju ljubav prema sebi i prema blinjemu, i zato se danas mogu videti
mnoge ponosne parade irom sveta, kojima ponosni ponosno pokazuju svoju ljubav.

uto
Dananja velianstvena civilizacija
uto
Bojama ne pripada da se govori u ovom odeljku, ali kada je uta boja u pitanju onda je ovde pravo
mesto da se kae koja re o njoj.
Ako bi hteli dananju velianstvenu civilizaciju ili dananjeg visokoevoluiranog oveka oznaiti
nekom bojom, onda bi to bila uta boja.
To je poznato i voama oveanstva i nosiocima kulturnog i svakog drugog napretka, zato je danas
svet ui nego to je ikada bio. Danas se uta boja lepra na mnogim zastavama drava, politikih
stranaka ili nekih udruenja. Danas se i kue sve ee boje utom bojom, danas je uta boja oznaka
visoke evolucije, emancipacije, edukacije i svega drugog naprednog i modernog.
Danas se edukovaniji i kulturniji deo Evrope udruuje ispod utih zvezdica, i ko god eli ui u
takvu tvorevinu mora se dokazati kao ljubitelj ute boje. A toga danas ne manjka, utoljuba je
prepun ovaj velianstveni i kulturni svet.
Vatikan je mala dravica sa utom zastavom, ali je ona duhovna drava za vie od milijardu ljudi i
to ne bilo kojih ljudi. Vatikan je duhovna drava najnaprednijih, najcivilizovanijih, najedukovanijih
i najmonijih ljudi na ovome svetu. Vatikan i njegovu utu zastavu pominjemo zbog toga to se u
Vatikanu nalazi namesnik svetoga Petra, ije ime znai kamen. A ostalo bi se moglo razumeti iz
onoga to je Dostojevski napisao o kamenoj kuici u Petrogradu, i o nebeskoj imperiji.
Tako je danas, ali nije uvek bilo tako. U prolosti u doba neznanja i nekulture, a i kod dananjih
manje naprednih naroda uta boja nije bila na ceni. Jedan od takvih naroda je i srpski narod. Zato
oni edukovani koji su prerasli narod i doli na vii nivo kulture, trude se da zabludeli narod koliko
toliko uute i privedu utima.
Rezultati nisu izostali, narod je shvatio gde ga eka srea i demokratskim putem je svoju sudbinu
dao u ruke utoj politikoj stranci. I to se pokazalo kao pravi potez, ve danas u 2011. godini,
Ujedinjeni uti najavljuju da bi se za koju godinu moglo poeti razgovarati o tome da se i
dojueranji neuti, a danas skorouti, prikljue utima.
Svima je jasno da uti nee primiti skoroute nego ba ute, ali je utima sasvim jasno da e Srbija

kada bude meu njih dola doneti sveu utu boju za zamenu njihove izbledele i malaksale ute
boje.
A dok ti sretni dani ne dou, valja videti ta su priprosti narodi mislili i govorili o utoj boji.
-ut posao. (lo, rav posao)
-ut ko osa.
-ut ko dukat.
-ut ko da je beao od zmije.
-uta zmija gde lei, tu ima zlata.
-Gde ujka pase, tu trava ne raste. (plamen)
-uto mae pred Bogom plae. (kandilo)
-Sjedi maca na polici u utoj okovici. (svea)
-ut ko vosak.
-Bei od utog oveka i arenog paeta.
-Ko se ljuti sebe uti.
-Vsak ut ovek ut.
-ena uta ena ljuta.
-uti utuju, a crveni putuju.
-Drijen prvi procvjeta zato mu je cvijet ut.
-uto je smilj nije; zeleno je jed nije; crveno je krv nije? (drenov cvet, grane i plod)
Postoji mnotvo kazivanja u pesmama i izrekama u kojima se uto oznauje kao san, ljuto i bolesno.
- Sanak me mori, glava me boli,
glava me boli, tuin me mami,
tuin me mami na ute dunje,
na ute dunje i na limune.
-Kakve su, keri, te ute dunje?
-Okolo ute, unutra ljute!
Bolesna snaha jadikuje:
- Svaki dever svojoj snai daje
po jednu crvenu jabuku,
a menika tuin divljakinju:
ozdo uta, a u sredi ljuta!
-Sutra k noi imaju svatovi
moga dragog, ostali mu pusti!
Ja u izi na drum pred svatove,
iznijeu tri kite cvijea
Druga kita utoga nevena,
poutio majci u tamnici!

(U drugoj se pesmi kae: -Druga kita utoga nevena, utile ti kosti od bolesti!)
Neven je cvet ute boje, a ime mu znai koji ne vene. Drugo njegovo ime je, utelj, to e rei da
uto ne vene.
-Oj, devojko u demperu utu,
ja te volim za nevolju ljutu,
za nevolju, dok ne naem bolju.
-ao mi je tvoje lice bjelo,
pouelo, a jo neljubljeno.
Kad pouti lice u evojke,
ve ne moe izabrat junaka.
-Doi, dragi u nedelju
kad obuem suknju belu,
suknju belu, demper uti,
iako se majka ljuti.
-Nemoj biti ljuta, da ne bude uta; vee budi dobra, da ne bude modra.
-Nametkinja kruka divljakinja, svuda uta, a u sredi ljuta.
-Lakom hajduk bjee na dukate:
nakupio utijeh dukata
u depove i u izme ute
Dae nama pope Ljeeviu,
Hoe dati dvije kese blaga,
Sve u uto sitna Mleanina.
Sitan Mleanin je dukat i ne naziva se tako sluajno, jer je uta boja boja Mleana. Srbi Mleie
znaju po utim dukatima, po utom licu i po utom prahu kojim se posiplju. A najvie ih
znaju po tome to Mleii misle da se svi problemi mogu snom reiti. Kada naiu na neki problem
Mleii se bace u san, odsanjaju da su se problema reili i nastavljaju svoj sretni ivot. Ba zato
Mleane prati uta boja, jer uta boja u jeziku mita znai, san i matu. Isto tako narod kazuje za
lisicu, i zbog toga u pripovetkama lisica ima utu dlaku.
Takvo je znaenje ute boje u celome svetu i u svoj svetskoj knjievnosti, jer je jedan mit i jedan
jezik mita u celome svetu. A to znai da narodne pesme i izreke kazuju nauku i da to nije prazno
prianje, Rene Dekart u Raspravi o metodi, kae:
A da nam najobinija zabluda u naim snovima, koja je u tome, da nam oni prikazuju razline
predmete na isti nain kao i naa vanjska osetila, izaziva nepoverenje u istinu takvih ideja, nije
vano, jer nas one mogu vrlo esto varati, a da i ne spavamo; kao n. pr. kad oni, koji imaju uticu,
vide sve uto, ili kad nam sazvea ili druga vrlo udaljena tela izgledaju mnogo manja negoli jesu.
Jer, da zavrim, bilo da bdimo bilo da spavamo, nikada se ne smemo dati uveriti niim drugim nego
oevidou naeg uma. I treba svratiti panju, da kaem naeg uma, a ne nae mate ili naih
osetila.
Upozorava Dekart da kae naeg uma a ne nae mate, ali mu je slaba vajda kada ga Mleii
itaju.
A da ga nisu Mleii itali nego oni koji se ne oslanjaju na san, mogli su primetiti da Dekart kae da

su sanjarija i matarija bolest, i da je ta bolest nazvana utica, jer takvi bolesnici sve vide uto. Od
utice boluju oni koji sanjaju u budnom stanju, i to nam govori Dekart. Jer nije Dekart ono to o
njemu zna dananja uta civilizacija i njena uta nauka, nego Dekart kazuje pravu i istinitu nauku.
Dostojevski govori o utom (Sentimentalni roman iz seanja sanjalice.)
Ali nikad neu zaboraviti dogaaj s jednom lepukastom svetloruiastom kuicom. To je bila tako
fina kamena kuica, tako je ljupko gledala u mene, tako je ponosito gledala svoje nezgrapne
susetke, da se moje srce radovalo kada god se desilo da proem mimo. Najedanput, prole nedelje,
prolazim ja ulicom, i kako pogledah prijateljicu uh alostan uzvik: A mene prebojavaju utom
bojom!
Zloinci! Varvari! Nisu potedeli nita: ni stubove, ni oluke; moja prijateljica je poutela kao
kanarinka. Zamalo mi se nije izlio u zbog tog sluaja; i dosad jo ne uspeh da se vidim sa
unakaenom mojom bednicom koju su prebojili bojom nebeske imperije.
Dakle, razumeli ste, itaoe, na koji se nain poznajem sa celim Petrogradom.
Poneko je nekada i razumeo, a danas niko ne razume ta kazuje Dostojevski. Moda e se i
razumeti jednoga dana kada se sa oiju skine utilo, a dok je na oima utilo nije mogue razumeti.
Kada je Dostojevski uo alosni vapaj kuice i kada ju je video poutelu umalo mu se nije izlio
u zbog toga. Dostojevski ne preteruje jer je jo u antikoj Grkoj bilo poznato da je u
odgovorna za bes, gnev i razdraenost.
Ovo je poznato edukovanim uenjacima, ali nije im poznato da su to znali Srbi pre antikih Grka.
Srbi su to znali i pre nego su progovorili, pa kada su stvarali jezik oni su gnevne i razdraene
nazvali uni i oueni zato to su znali da gnev i razdraenost dolazi od ui. Moe ovo nauka
i drukije tumaiti, ali kako god to nauka tumaila izvor ovoj nauci je u srpskom jeziku.
U srpskom jeziku svako slovo ima svoje znaenje, a slovo ima gore navedeno znaenje.
Dovoljno je pogledati srpske rei koje poinju sa slovom : uto, alost, estoko, elja, e,
udnja, ubor, ar, rvanj, dranje, u, ulj, aba Pored toga valja rei da irilino slovio
predstavlja crte abe, a stariji Srbi e se setiti da je u njihovom bukvaru kod slova bila i slika
abe.
Narodna aba je uta i esto snuje platno.
Snov snovala uta aba
preko mora, na dva vora,
k njoj dolazi rak na konju:
-ta to radi, uta abo?
-Snujem platno, snujem zlatno
da sasnujem tebe gae!
ute abe platno snuju
O klobuku drenovome
Narodne abe su ute i one snuju, a san je oznaen utom bojom. Zato narod abu drugim imenom
zove eljka, jer se i elja obeleava utom bojom. Uenjaci e rei da snovanje platna i san
nemaju veze jedno sa drugim i da su to potpuno razliite stvari, ali nije tako.
U ovim reima nema mira, umerenosti, blagosti i tiine, nego sve suprotno tome. Zato se i
Dostojevskom kada je uo alostan glas umalo izlila u. Tako je Dostojevski objasnio itaocu
kako se poznaje sa Petrogrogradom preko kamene kuice, koja je obojena bojom nebeske imperije,
i tako nagrena. Petrograd je dobio ime po Petru Velikom, a ovaj dobi ime po svetome Petru, koji je
dobio ime po kamenu, i koji dri kljueve nebeske imperije, i koji ima svog namesnika na zemlji, a

koji ivi u dravi koja ima utu zastavu.

Dakle, uta boja nije pala sa kruke, nego je dola sa neba. Moda bi i edukovani mogli iz ovoga
izvui nekakve pouke. Ako ne moe ekumenizmom, moe utizmom; to ne moe vera, moe
demokratija. Uostalom, poznato je da je u snovima sve mogue.
Jo samo da se kae da svakoj rei u naslovu odgovara uta boja: i sentimentalnom, i romanu, i
seanju, i sanjalici. Zato je Dostojevski nazvao tako priu o utoj boji koja nagrdi tako lepu
kuicu u Petrogradu.
U staro doba kada se jo nije znalo za nauku, postojali su u narodu bajai koji su leili narod od
raznih bolesti. Tako su bajai leili narod i od utice, a pri bajanju obavezno su hukali: Huuu! Za
primer emo navesti jednu basmu kojom se leila utica:
uta kuka uto kue okotila, utog dana, utog meseca, ute godine, u utoj umi; uta uma nek
ostane a utica nek nestane sa naeg Dragana! Huuu!
I kako bajalica to izgovori, tako i utica nestane.
A Radoje Domanovi (1873-1908) srpski (kau) satiriar pie u pripoveci Mrtvo more i kae:
Ba u trenutku kad sedoh da piem ovu pripovetku, ukaza mi se pred oima slika moje pokojne
strine. Ista onakva kao to, jadnica, bee za ivota. Na njoj ukasta rekla od kalmuka, koja joj nije
taman, kao da je za drugoga skrojena, okratka suknja od istog kalmuka, i plava kecelja, opet sa
utim cvetovima; na nogama joj tikovane papue, razume se utim vezom, a za itavu aku due
nego to treba. Ubraena amijom zatvorenoute boje. Lice joj tuno, puno bora, uto, oi gotovo
iste boje kao i lice, pogled izraava naku veito oajnu brigu; usne tanke, malo modrikaste, uvek
spremne za pla, iako pokojnicu nikad nisam video da plae. Meutim je neprestano uzdisala,
hukala i gunala neku slutnju, bojazan za sve i svata. Povijena malo u leima, grudi joj uske,
slabane, upale; ruke metne pod pojas, pa tumara svuda po kui i dvoritu, motrei na svaku sitnicu,
a u svemu vidi neko zlo. Naii e ak na kakav obian kamen u dvoritu, pa i tu predvidi opasnost.
-Huuu! Spotakne se dete, pa udari glavom u ovaj kamen, pa svu glavu razbije!
Poe ko iz kue na konju, a ona ga ispraa i hue s rukama pod pojasom:
-Huuu! Pazi dobro! avo konj, pa samo dok prezne, a tebi pukne go o ledinu!
Ako se ide kolima Huuu, vrdne konj u stranu, pa odoe kola u jarugu!
Ode ko iz kue da se kupa- Huuu!Voda je gora od vatre
Seam se kako sam, toliko puta, jo kao dete, stajao pred kuom, dok e tek strina huknuti i poeti
svoje zloguko gunanje s rukama pod pojasom:
-Huuu! Eto gde stoji, a potegne ozgo eramida
Ako spava hu! Ako pije vodu huuu!Ako sedi huuu, ako ide, opet ono nesreno i
zloguko huuu!
Jedne nedelje poao stric u crkvu.
-Huuu! uini strina s rukama pod pojasom.
-ta ti je? pita stric.
-Huuuuu! bee njen odgovor.
Tako govori satiriar Radoje o svojoj pokojnoj utoj strini sa pomalo plave boje, a sve to ispria u
Mrtvom moru. Radojeva strina kao da je iz Mletaka dovedena jer su i Mleani uti, i vie im se
priinjava nego to vide. Mleani su Latini i podanici Venoga grada, a strina je pokojna i opisana
u Mrtvome moru itd. A to strina esto huuue i to bajalica hukanjem lei uticu nije
proizvoljno, jer glas h oznaava sanjariju koja je oznaena utom bojom. Tako je u srpskom
jeziku i tako je i u grkoj mitologiji, i zato je bogu sna ime Hipnos.

Radojeva uta strina sa pomalo plave boje mnogo lii na zastave nekih drava i politikih stranaka,
koje vode narode u srenu budunost. Ako neko misli da je to sluajno, vara se, jer su jo u davna
vremena proroci prorekli dolazak malih utih ljudi.
Proroanstva stara su kazivala da e se u neko doba pojaviti mali uti ljudi, i da e uzrokovati
propast sveta. Ti mali uti su nekakve vodopije koje e posrkati svu vodu te e narod od ei
propasti. I ako su oni mali uti oni e derati kao ale nezasite, te e poderati sve to je za jelo na
ovome svetu, pa e tako narod i od gladi lipsati. Ovo proroanstvo potvruje i uveni srpski prorok
Mitar Tarabi u 19. veku, koji kazuje ta e se deavati nakon svetskog rata:
Dugo e iza opteg rata biti mir, a ondakar e nastati velika glad i izbiti grozan pomor od raznijeh
boletina. Nau zemlju i itavu Jevropu preplavie mali, uti ljudi, jerbo e mnoge drave ostati
brez svojih naroda.
Onaj koji budne umio to da preivi pobjei e u tri krstate gore. Polje e doi neki novi narod
preko dalekijeh mora i otjerati male, ute ljude. Ko to preivi ivjee vazda u izobilju i rahatluku.
Odavno narod zna za ovo proroanstvo ali nikako nije mogao da odgonetne o kakvim se to malim
utim ljudima radi. To narod nije znao jer je iveo u doba neznanja, ali danas je doba znanja i
dananja nauka raspolae sa savrenim naunim metodama za otkrivanje istine, (tako nam
uenjaci kazuju). I zaista, mi danas moemo da reimo ovo misteriozno proroanstvo zahvaljujui
naunoj metodi SANMOI (SAvrena Nauna Metoda za Otkrivanje Istine).
Mi danas vidimo da Evropa nema svoga naroda i da u njoj postoje samo mali uti, koji se
simbolino prikazuju kao male ute zvezdice na plavoj zastavi. Da su ovi dananji mali uti isti oni
iz proroanstva, vidi se po tome to su se pokazali kao ale nezasite. Oni su za kratko vreme posrkali
sve to se pije i poderali sve to se jede, tako da njihovom potomstvu preostaje samo da pocrka od
gladi i ei.
Mali uti su za neto vie od jedne decenije uspeli da poderu hiljade i hiljde milijardi utih evria,
da to ni njihovi ukun-ukun-ukununuci nee biti u stanju da vrate, nego im preostaje da lipu
od gladi i ei. Uteno je to to proroanstva kazuju da e oni koji ovo uto zlo preive iveti u
izobilju. Toje lepo, ali kako preiveti ove male ute ale nezasite?
Ako neko zna neto o spasonosne tri krstate gore neka turi na internet da se narod spaava, jer su
mali uti ve razvalili svoje eljusti da poderu i svoju decu, jer je ve nestalo tueg ia i pia.
U Srbiji mali uti jo nisu tako zinuli i narod im veruje, dodue ne sav narod, ali veruje im veina i
zato su oni na vlasti. U Srbiji nije sve poderano, jo ima hleba a i narodne kuhinje rade punom
parom.
Video sam na televiziji kako srpska uta stranka slavi svoju krsnu slavu i kako prinosi slavski kola
svome svecu. Da bi sve bilo kako valja doao je i svetenik iz Srpske Pravoslave Crkve da osveta i
izlomi kola. I svi su bili sretni i zadovoljni, i uta stranka koja slavi svoga sveca i Crkva koja je
osvetala i izlomila kola.
Ali, avaj!
uta stranka je da bi sve bilo u njenoj boji, prinela slavski kola u utom platnu, a svetenik je
revnosno osvetao i izlomio slavski kola prinet svecu u utom platnu. To je danas mogue jer
ovek danas ivi u 21. veku, u veku edukovanosti i u velianstvenoj civilizaciji. A toj civilizaciji
pripada uta boja, boja koja u staroj nauci oznaava san i matu. A u celom svetu je poznato da
Mata moe svata.
Oigledno je da je danas i svetenstvo edukovano, jer ni jedan needukovani svetenik ne bi osvetao
i lomio slavski kola uvijen u uto platno, jer needukovani znaju da se kola prinosi uvek i samo u
belom platnu. A to je znao i svaki srpski seljak u doba svoje neukosti, ali to doba je prolo a uto
doba dolo.
Poznato je da je pakao prepun sumpora, o tome govore mnoge knjige pa i Sveto pismo.

Da je ovo kviz, nagradno pitanje bi bilo: Koje je boje sumpor?

I svi bi znali odgovor. Znali bi jer su u koli nauili koje je boje sumpor.
A ivot je neto drugo, ivot je dala orava evolucija pa se po njoj i ivi.

ovek iz doba znanja

Kakve je ljude stvorila dananja velianstvena civilizacija, kazuje srpski narod:
Bog je pobegao na nebo od nakaza koje je stvorio.
Da sam znao kako je teko ovek biti, ne bih se toga posla poduhvatio.
Jer:
Ne gleda svoje vake da trebi, no brine kako e svet da ureuje.
Kaikom ga zakusuje, a drkom mu oi vadi.
Ako nee pre, otvorie oi u provaliji.
Niko nije toliko slep kao oni koji nee da vide.
Navikli na la, pa u istinu niko i ne veruje.
Nema budale dok se dobro ne ikoluje.
( Zbog toga je danas kolovanje obavezno, i zakonom propisano).
De je orav gospodar, tu slepci zemljom vladaju.
Ne dao mu Bog ono to on misli drugima.
Ne dao mu Bog to on eli drugima.
On voli oveanstvo, a mrzi svoj narod.
Nema soli u glavi.
Nema zrna soli u glavi.
On je bez krova nad glavom i poda pod nogama.
On ima malo glave, a dosta vetra.
On je bez uzla na jeziku.
On je bukvan.
On je bukova glava.
On je veni obanin tuih ovaca.
On je vie osnovan nego podatkan.
On je jedno boje brave bez repa i rogova.
On je jedno zveketalo.
On kad lae i sam misli da je istina.
On veruje svojim laima.
On kad ne moe da veruje u ono to vidi, veruje u ono to ne vidi.

On se povija prema svakom vetru.

On se ponaa kako vetar duva.
Okree se kako vetar duva.
Okree se ko vetreni petao. (na dimnjaku).
Nije ga video Bog, nego rogati avo.
Ne moe da se dozove pameti.
Ne moe da se sastavi sam sa sobom.
Sav je nesastavljen.
Sam sebi glavu see.
Sam sebi kopa grob.
Mnogo govori a malo kae.
Misli da Bog postoji zbog njega.
Misli da je more do kolena.
Misli da je popio sve Boje ae mudrosti.
Misli da je svu mudrost posisao.
Misli da svet postoji zbog njega.
Misli da se svet okree oko njega.
Misli da Sunce greje zbog njega.
Misli ko bez glave.
Mea rei s repom.
Maglu pojahao.
Maglu sabija u vree.
Grlom rasteruje magle.
Ima dobre laktove.
Laktom veru meri.
Laktovima se probija kroz ivot.
Kroji drugom kapu, a sam gologlav ide.
Kapom tera maglu.
Kapom tera vetar.
Da moe, vetrom bi se hranio.
Bio je svakom vetru na meti.
Kako vetrovi duvaju, on se tako okree.
Lako presvlai koulje (menja miljenje).
Kad nikog drugog ne moe, lae samog sebe.
Jo mu mleko curi iz usta.
Jo mu nisu umnjaci izrasli.
Jai vetar, hrani se maglom.

Jedva smo ga meu ljude ugurali.

Jede ko zdrav, a izvoljeva kao bolestan.
Ja mu radim o dobru, on meni o glavi.
Iz njega je zinula ala nesita.
Ide u umu bez sekire.
Ide ilom u drva.
Lae i kad se Bogu moli.
Ve ako se prevari, pa rekne istinu.
Ide u crkvu, ne bi li nekako i Boga prevario.
Iglu vidi kolibu ne vidi.
ivi u oblacima.
Da poaavi ne bi mu se primetilo.
Dao ui pod kiriju.
Da mu naem glavu na putu, ne bi znao od ega je.
Dan ivota, tovar sramote.
Da nema jezika, nita od njega ne bi bilo.
Da je domain kao gost, nigde mu kraja ne bi bilo.
Gost na svakom veselju.
Govorio ili lajao, isto ti je.
Gledali u puinu, a ostali u pliaku.
Da ima to nema i avole bi iz pakla rasterao.
Jedno mu je na srcu, a drugo na jeziku.
Kad god s puta doe, nove lai s puta donese.
Na jednu stolicu sedi, dva cara vara.
Nije toliko ovek zao, da se nee nai gori.
Oko mu oku dobro ne misli.
Sve jedno mu je, ma ija kua gorela, samo da se on ogreje.
to vie slobode, vie i besnila.
Blii mu je greh nego koulja.
Bog je hteo najbolje, a ljudi izneverili.
Bog mu dao bele oi i crn obraz.
Brz na zlo.
Brz na jeziku.
Brz na rei.
Glava ko u kapetana, pamet ko u urana.
Glava mu vredi koliko tikva.
Pretvorio muku u bruku.

Sve vie govornika, a sve manje sagovornika.

Oni su takvi zato to smo mi ovakvi.
Svaka mu kapa pae.
Sve to on kae, zapii kukom u ledu, pa prinesi vatri.
To je ist narod, prozore sekirom iste.
Slep kod oiju.
Toliko ljudi, a nijedan ovek.
Iskitio priu, pa i sam u nju veruje.
Nikad ne osvane u istoj pameti.
Svaka mu re batina vredi.
Svaka mu re ima rep.
Sve mu zadnja prvu sustie.
Bacie godita u nita. (zalud su iveli).
Pljuni mu u lice, rei e: Boja rosa!
Ostalo samo ime od njega.
Taj i pred Bogom ima opravdanje.
Dolo vreme kad pametni ute, budale govore, a fukare se bogate.
Dolo vreme da se more u reci davi.
Dolo vreme da se ovek nema u ta zakleti.
Dolo vreme da se smrkava sa istoka.
Dolo vreme da ovek umre na tui dan.
Rije prihvata, a nita ne shvata
Apostol Pavle govori slino.
Dade im Bog duh neosetljiv, oi da ne vide, i ui da ne uju, do samoga dana dananjega.
(Rimljanima).
Jer e doi vreme kad ljudi nee sluati zdrave nauke, nego e, da ugode svojim uima, traiti
uitelje po svojim naklonostima, i odvratie ui od istine i okrenue se praznim priama.
(Timoteju).
Znao je Pavle da e doi takva vremena ali nije mogao protiv toga nita vie uiniti, do opomene
ljudima.
Mladi Njego kazuje u Gorskom vijencu:
Budale su s oima slijepe, koje vide, a zaludu vide; trebaju im za proste potrebe ka ostaloj isto
ivotini.
Njego kazuje veoma znaajnu istinu:
Samoobmana je ubitana i za ljude i za narode.
Ovako govore i dananji samoobmanuti, jer oni ne znaju da su samoobmanuti.Oni u svojoj
samoobmani misle da su posisali sve svetsko znanje i da su zbog toga izabrani da vode
oveanstvo.
O ljudskim,civilizacijskim i kulturnim dostignuima, Njego kae:

Vrjeme zemno i sudbina ljudska,

dva obraza najvie ludosti,
bez poretka najdublja nauka,
sna ljudskoga eca al oevi.
Je li ovo priina uprava
kojoj tajnu posti ne moemo?
Je l istina e ovo ovako,
al nas oi sopstvene varaju?
Njego jeste mlad ali on ima znanje i vidi jer, kako narod kae:
-Nije pamet u godinama, nego u glavi.Dostojevski je jedan od najveih poznavalaca oveka uopte, a on kazuje:
Knjiki ljudi! zaboravili su ak kako ive ivim ivotom i ive po knjigama.
Takvih je bilo i u Fjodorovo vreme a danas su uglavnom takvi, a oni koji nisu takvi sklonjeni su u
stranu da ne smetaju. Danas ljudi ne ive ivot, oni ga sanjaju. Danas se odgajaju sanjalice, a ljudi
koji su budni prezreni su i smatraju se nazadnima pa i zloincima. Bilo je sanjara i u 19. veku i sa
njima je vodio borbu Dostojevski.
-Sanjanje ivota je vie od ivota, a poznavanje zakona sree vie od srei eto protiv ega se
treba boriti.
Fjodor se borio ali se nije izborio jer je san najslai na svetu, tako kae narod. Ljudi su danas
odgojeni da sanjaju ivot, i oni ga sanjaju u ubeenju da ive ivot.
Danas je Dostojevski slavan u celome svetu kao knjievnik umetnik, i o njemu dananji edukovani
znalci mnogo toga kazuju, ali nemaju pojma o emu pie i ta govori veliki ovek Dostojevski.
Isto je tako sa velikim Njegoem, koji nije svetsko ime ali to nita ne umanjuje njegovu veliinu. I
mnogi drugi veliki ljudi su se potrudili da ostave buduim pokolenjima nadu za spasenje. Jedan od
njih je Jovan Jovanovi Zmaj, ika Jova voljeni deji pesnik.
ika Jovine pesme su imale veliki uticaj u vaspitanju dece, ali se ne zna da su njegove pesme iz
iste nauke, kao to je to tako i kod Dostojevskog i Njegoa. A ika Jova ima i ovakve pesme:
Sitni li su ovi ljudi,
U maglu se neku spleli,Da im gresi nisu krupni,
Ne bi s, veruj, ni videli.
Kuda gmiu, znaju l kakvoj
Decu vode budunosti!Ta i da sam tu tuinac
Zaplako bih od alosti.
Udri munjo,- bar toliko
Da zaslepi oi moje,

Pa da mislim sve je druke,

Sve je bolje nego to je.
Kad sam na svet ovaj pao,
Na svet ovaj magloviti,
Kau da sam mnogo plako,
-Ne seam se, moe biti.
Kad se magla vedrit poe,
Pa me zorin zrak zasviti,
Kau da sam mnogo pevo,
-Ne seam se, moe biti.
Al kad stisnem bolno elo,
Ko kroz san se seam svega,Da sam uvek tajno zebo
Od prokletstva dananjega.
Tako govore ova tri oveka iz 19. veka, a dananji ovek ivi u 21. veku. A to je vek znanja i vek
veliansvene civilizacije, koju je ovek stvorio mukotrpnom evolucijom kroz nebrojene godine.
Zahvaljujui nekim genijalnim ljudima ovek je iz dana u dan napredovao i stigao do dananjih
vrhunaca evolucije. Mnogo je genijalnih ljudi iznedrilo oveanstvo u svom usponu, a jedan od njih
je i ekspir.
Kada se spomene ekspir ljudi zaneme i ne mogu iskazati svoje divljenje prema njemu. Gete je o
ekspiru govorio sa strahopotovanjem, a knjievni znalci su to isto tako prihvatili. Tako su ga
prihvatili i glumci, i svaki glumac smatra vrhuncem svoje karijere ako bi u mladosti igrao Hamleta,
a u starosti Lira.
A zato je je ekspir tako znaajan u dananjoj civilizaciji?
Pa zato to je o njemu Gete govorio sa strahopotovanjem, a i drugi znaajni ljudi iz prolosti. A sve
to postoji zabeleeno u knjigama, tako da i dananji ovek moe da sazna ko je vredan slave, a ko to
nije. Jer dananji ovek ne moe znati da neto vredi ili ne vredi, ukoliko mu se to ne kae od strane
autoriteta.
Zbog toga je danas ekspir slavljen i hvaljen. Ali dananji ovek nema pojma o emu pie i ko je
Viljem ekspir. Dananji ovek je nauio u koli da je ekspir veliki pisac, i on po tome zna da je
veliki. A kako da ne bude veliki pisac onaj koji je napisao Hamleta, za kojeg su uli i oni koji
nita ne itaju.
A ekspir kazuje istu nauku koju kazuju sve stare knjige i kazuje isto ono to kazuju Dostojevski,
Njego i Zmaj. ekspir je dva i po veka stariji ali kazuje istu nauku, jer sve stare knjige kazuju samo
jednu nauku i istu. I svi su oni podjednako vredni bez obzira kako ih ceni dananji ovek.
Zato se i mladi Hamlet pokazuje kao istomiljenik sa Dostojevskim, Njegoem i Zmajem, kada
kae:
ta je ovek ako dobit mu ivota
i glavno dobro nije nego san
i jelo? Nita do jedno ivine.

Ove rei mladog Hamleta su gotovo u re iste kao rei mladog Njegoa, ne zato to su ekspir i
Njego genijalni, nego zato to su oni znalci. Oni imaju znanje i oni gledaju otvorenih oiju, oni ne
sanjaju ivot nego ive ivot i prenose svoje znanje mlaim pokolenjima da bi i oni tako inili.
Ali im je zalud njihov trud, jer su najvei slepci i najvee sanjalice ba oni koji vae za najbolje
poznavaoce njihovih dela i ivota.
Oni znaju da je ekspir genijalan jer on svoje likove gradi po analogiji i kontrastu, i ve po drugim
stvarima koje odaju njegovu genijalnost itd. Zato je ekspir veliki i genijalan, a glumci kad uju za
ekspira zinu od strahopotovanja: Igrati ekspira! Za to treba snaaaga! Jer su i glumci obaveteni
da je ekspir gradio svoje likove da bi glumci mogli da iskau svoj talenat.
Dananji edukovani ovek o ekspiru zna ono to zna i to je zabeleeno u knjige, pa svako moe
videti ta edukovani znaju o ekspiru.
A ta je stvarno ekspir pisao, saznae onaj ko ovo proita.
U Hamletu postoji jedan lik kojem je ime Polonije, i koji je imao titulu veliki doglavnik ili
dvorski maral. Tom Poloniju bi najbolje odgovaralo zvanje dvorski savetnik, jer se naglaeno
kazuje da je on savetnik. Od Polonija svi trae savet i Polonije svima daje savete: i kralju i kraljici, i
Hamletu i dvorjanima, a savetuje i svoju decu Laerta i Ofeliju.
Dakle, Polonije je savetnik i to je njegova sluba na dvoru. A kada se Polonije zaklinje, on kae:
Slube mi Boje, to nam jasno kazuje da Polonije vri Boju slubu. Poznato je da Boju slubu
vre svetenici, a dvorski savetnik ree da on vri tu slubu.
Vazda si bio otac dobrih vesti, kae kralj Poloniju, a ovaj odgovori:
Zar nisam, kralju? Ja vas uveravam da dunost svoju, ko i duu, dajem mom bogu i mom
milostivom kralju.
Pa mislim ili ovaj mozak moj ne lovi vie tragom mudrosti onako dobro kao pre,-da sam
pronaao, mislim, pravi razlog i Hamletovom ludilu.
Polonije slui svom bogu i kralju, i njegov je posao da lovi tragom mudrosti. Od Platona saznajemo
da isto tako rade sofisti, a sofist u jeziku mita znai, svest. Polonije je svest i savest Danskog
dvora, i zato je njegov posao da prepoznaje ludilo, a upravo je on prepoznao ludilo u Hamletovom
ponaanju. Zbog toga svest i postoji i kao takva posreduje izmeu Boga i oveka.
Kada je Aleksandru Makedonskom umro prijatelj Hefestion (svest), Aleksandar je odmah poludeo.
O ovom istom Poloniju kralj kazuje njegovom sinu Laertu:
Glava sa srcem nije srodnija nit ustima je ruka uslunija no to je presto Danske ocu tvom.
Ako ovu reenicu pretvorimo u matematiku jednainu, onda e sa jedne strane biti: glava, usta i
Polonije, a sa druge strane: srce, ruka i presto Danske. Dakle, Polonije je glava i usta kraljeva.
To to su Polonije i kralj kod ekspira u Indiji su braman i katrija, i to govori ekspir to govore i
indijske paganske knjige. Braman ima znanje i savetuje jer predstavlja svest, a kralj ima mo i vlada
sluajui bramana.
A saznajemo i to da je Polonije vazda bio otac dobrih vesti, to nam se jasno kae da je on otac
jevanelja.
Tako nam ekspir objasni jevaneliste, i ako pria neku sasvim drugu priu. Jer nije vano kakvu
priu priaju stare knjige, nego je vano ta knjige kazuju. A svi koji su nekada pisali pisali su o
oveku, i objanjavali ga.Tako je i ekspir govorio o oveku govorei o dravi Danskoj, kao to i
Platon objanjava oveka priajui o dravi.
A u dravi Danskoj svest i savest je Polonije, i zato on savetuje i savetuje. I kao takav Polonije je

obavetavao kralja o svemu to je uo i saznao, zato on govori:

Hajdemo kralju. On to mora znati. Jer, ako se krije, vie e biti za njih patnje zle no mrnje spram
nas kad kaemo sve.
Tako kae Polonije svojoj kerki Ofeliji, a Platonovi tragai i lovci na sofistu kau da kada uhvate
sofistu, onda ga moraju odmah pokazati kralju. Jer, ako se sofist (svest) odmah ne pokae kralju i
ako se to od kralja krije, zlo po dravu i Dansku i Platonovu. Kralj bez svesti i savesti ne valja ni
jednoj dravi, pa ni drava ne valja sa takvim kraljem.
Poloniju se istina ne moe sakriti, ma gde da se sakrije on e je nai.
Ako bi me okolnosti samo navele na trag, istinu u nai, pa ma ona bila u sreditu same zemlje
sakrivena.
Samo ako se ukae trag, za Polonija nema problema da nae istinu. Isti tako Platonovi lovci na
sofistu pronalaze ga pratei trag. Trag u jezku mita znai: seanje, i zato se stari Polonije esto
trudi da se seti: ta sam hteo rei?, i slino.
Polonije je savest kraljeva, zato kralj na njegove rei, govori za sebe:
To je i suvie istinito, vaj! Kako divno iba savest moju sad ovaj ukor.
A kralju ne pada na pamet savest bez prisustva Polonijevog, a uz njegovo prisustvo esto.
Polonije se naglaeno i esto sklanja u stranu i krije, pa je tako i ubijen dok se krio iza zavese. Dok
je Polonije skriven iza zavese sluao razgovor izmeu Hamleta i njegove majke, Hamlet ga kroz
zavesu usmrti sa maem.
Posle je kraljica ispriala kralju kako je Hamlet ubio Polonija:
U nastupu ludom u da se neto mie za zavesom; istre svoj ma i viknu: Gle, pacov! Pacov!
Pa u zanosu mozga svoga tad ubi dobroga starca, nevienog.
U zanosu mozga svog Hamlet ubi starca nevienog, a dok je bio iv uvek se sklanjao i krio da
ne bude vien.
Od Platona saznajemo da je takav i sofista, taj se krije u tami i vrlo ga je teko uloviti.
A kada je leao mrtav na podu, Hamlet ree:
Ovaj savetnik ozbiljan, utljiv, krotku ima ud, a za ivota bi brbljivac lud.
Polonije je savetnik ali nevaljali savetnik, i zato ga Hamlet ubi. Svoje nevaljalstvo ve je pokazao
kada je nastavio da slui ubici staroga kralja, i da mu povlauje umesto da ga kori. A takav se
pokazao i u razgovoru sa Hamletom:
Vidite li onaj oblak tamo, koji ima malte ne oblije kamile?
-Tako mi slube boje, to lii na kamilu doista.
-Rekao bih da lii na lisicu.
-Lea su kao u lisice.
-Ili je nalik na kita?
-Zacelo nalik na kita.
Takav je bio savetnik Polonije, to god se Hamletu priini to mu on daje za pravo. Zato je Hamlet
ubio dravnog i dvorskog savetnika, jer se tako boja sluba ne vri.
A sam Polonije nije sebe predstavljao takvim, on o sebi misli sasvim drukije. On kae da ne voli da
bude opiran i kae da je kratkoa sr znanja, a ba je takav Platonov sofist. Tako je Polonije
jedno govorio a drugo inio, i zbog toga je platio glavom.

A sama smrt Polonijeva je vrlo zanimljiva i lii na smrt mnogih pre i posle njega. U majinoj sobi
razgovara Hamlet sa majkom:
No, no, vi samo sedite s mirom! Ne smete se ni mai. Neete otii dok vam ne dam ogledalo, u
kom ete videti se sva!
-ta hoe? Da nee da me ubije! U pomo! U pomo!
(Polonije iza zavese)- U pomo! O-hoj!
U tom trenutku probode ga Hamlet maem, nazivajui ga pacovom.
U ovoj nauci ogledalo znai savest, kao to je to i Polonije u Hamletu, a pominjanjem ogledala i
majka i Polonije su se prestravili slutei smrt. ekspir zna ta pria i zna da ogledalo donosi smrt, to
je poznato ak i edukovanim uenjacima novoga doba. Jer su i oni upoznati da je tako u narodnim
praznovericama.
Kada neko poeli da zna kada e umreti, dovoljno je da se pogleda u ogledalo i saznae. Tako su,
izmeu ostalih, saznali za dan svoje smrti i Marko Kraljevi, sedam dahija i mnogi drugi. Tako je i
slavni Gete umro tek poto ga je pohodio baron fon pigl, a do tada se vrlo dobro drao.
A baron fon pigl nije makar ko, fon pigl je veliki dvorski maral u Vajmaru, kao to je to bio
Polonije na dvoru u Elsinoru. Fon pigl je bio dvorski maral samo zato to se zvao pigl
(ogledalo).
O tome nama piu ekspir i Gete, a ne o holivudskim sanjarijama dananjeg oveka.
U staro doba je bio obiaj da deca lie na roditelja, pa je tako i kod ekspira. Hamlet lii na oca
Hamleta a Laert i Ofelija lie na oca Polonija. Zato se uz Laerta i Ofeliju spominje ogledalo, a
Hamlet o Laertu kae:
No, da budem istinit u preivljavanju, ja drim da je u njega dua po vrsti velika; a da je ono to je
u nju uliveno tako izuzetno i retko da je, ako emo da upotrebimo taan izraz, njemu ravno samo
njegovo ogledalo; a ko bi hteo da ga podraava, taj bi bio samo njegova senka, i nita vie.
Takav je Laert jer je on sin dvorskog savetnika Polonija, i njemu je ravno samo njegovo ogledalo.
Hamlet za Laerta jo kae:
Ja se ne usuujem da to izjavim, da ne bih bio prinuen porediti se sa njim u izvrsnosti; poznavati,
pak, koga drugoga kao to valja, znai poznavati samoga sebe kako valja.
Poznavati Laerta kao to valja znai poznavati samoga sebe kako valja, jer je Laert savest dvora
Danskog kao to je to bio i njegov otac za svoga ivota. A poznavati samoga sebe ne moe se bez
Polonija, Laerta ili ogledala.
Kada je kralj ostao bez starog savetnika on se u borbi protiv Hamleta osloni na Laerta, njegovog
sina.
Sad vaa savest neka potvrdi nevinost moju. Nek me srce vae primi za prijatelja, kad ste uli da
onaj to vam dinog oca ubi i meni samom o glavi radi.
Kralju je neophodno da Laertova savest potvrdi njegovu nevinost, kao to je to inio i njegov otac
za svoga ivota. A koliko je stari savetnik znaio kralju vidi se iz kraljevih rei:
Zato ne gubite san, i ne mislite vi da smo od tako proste, tupe grae stvoreni da bi pustili opasnost
da nam upa bradu, a mi da mislimo da je to ala. uete uskoro jo vie.
Ja sam voleo vaeg oca, a volim i samog sebe.
Kralj je voleo Polonija a voli i samoga sebe, to nam se ree da nema razlike imeu Polonija i

samoga sebe.
A mladi Laert se esto poziva na savest:
Pa ipak mi se savest protivi, kae Laert a ipak je upao u kraljevu zamku i postao sudionik u
zaveri i zloinu. A kada je zloin izvren proradi savest kod mladog Laerta i sve ispria Hamletu. I
kao to prilii savetniku i savetnikovom sinu, poslednje rei su mu bile:
Oprostimo jedan drugom, Hamlete. Moja i moga oca smrt na tebe ne pada, ni tvoja na mene.
A to je starom savetniku drave Danske ime Polonije, to je stoga to je tu istu slubu u staro doba
vrio bog Apolon, pa se ekspiru inilo zgodno da se i ovaj savetnik zove Polonije.
Apolon je imao svoje proroite u Delfima, na ijem je ulazu pisalo:
Poznaj samoga sebe.
Takav je ekspirov dvorski savetnik Polonije, a i svaki drugi ekspirov lik je poput Polonija neto
predstavljao. A prazni umetniki likovi pripadaju dananjoj umetnosti, jer je dananja umetnost
tako edukovana.
Ako bi edukovane kolarce zaista zanimalo ko je paganski bog Apolon oni to mogu lako saznati,
dovoljno je da vie veruju svojoj glavi nego visokoj koli. Tako bi saznali bolnu i uasnu istinu da
su oni potpuni slepci i da svoju decu vode u propast, nameui im zabludu da ive u doba znanja i u
velianstvenoj civilizaciji. Jer njihovo znanje da se u grkoj mitologiji pojavom Apolona prvi put
javlja moral, nije istorijska injenica kako oni piu u naunim knjigama, nego je to mitoloka
injenica koja se kazuje jezikom mita. A kazuje nam se da se moral pojavio onda kada se pojavila
svest.
A jedan drugi ekspirov lik nalazi se u Timonu Atinjaninu bio je Timonov glavni sluga sa
zvanjem dvorski, a ime mu je bilo Flavije. Ovaj Flavije sa zvanjem dvorski video je Timonovu
rasipnost i smatrao je sebe dunim da opomene Timona: Vere mi, duan sam da mu kaem pravo.
Tako je mislio i govorio dvorski Flavije jer je to njegova dunost, jer je dunost svakoga dvorskog
(savetnika) da vladaru kazuje pravo.
Dakle, posao dvorskog Flavija kod Timona, bio je isti onaj posao koji je u Danskoj radio Polonije.
Kako god Polonijevo ime nije proizvoljno tako ni Flavijevo ime nije proizvoljno, jer oba ta imena
oznaavaju svest.
Ime Flavije nosio je i jedan istoriar, Josif Flavije. Josif nije bio Rimljanin nego Judejin, ali je uzeo
ime Flavije jer ga je usvojio Flavijevac Vespazijan. Josif Flavije je pisao istoriju a novouenjaci
se zgraavaju nad onim to on sam o sebi pie, i nikako im nije jasno da neko moe sebe predstavljti
na tako ruan nain. Tako edukovani uenjaci posumnjae u Josifov zdrav razum, ali to se tie
istorijskih dogaaja o kojima pie nemaju primedbi.
U ratu sa Rimom Josif je bio zapovednik Galileje, pa se pred nadmonim neprijateljem nae
zatoen u jednoj peini sa etrdeset drugova. Kada su videli da nemaju izlaza odluie da izvre
samoubistva, a Josif nekako namesti da se svi poubijaju pre njega a on se potom predade
Vespazijanu. Uenjaci su zgranuti ovakvim Josifovim pisanjem ali to sada nije vano, vano je ono
ta je Josif rekao Vespazijanu kada je uo da ga ovaj namerava poslati u Rim Neronu:
Ti, Vespazijane, misli da si dobio samo jednog zarobljenika Josifa, ali ja sam doao kao glasnik
najviih stvari. Jer da nemam da izvrim jedno nareenje boje, ja bih onda vrlo dobro znao ta je
judejski zakon i kako treba da umre vojskovoa.

Neronu hoe da me alje? Zato? Naslednici Neronovi koji e tebi prethoditi, nee ostati dugo
vladari: Ti e, Vespazijane, biti car i samodrac, ti i ovaj tvoj sin. Sada me okuj jo vre i uvaj
za sebe. Jer nisi samo moj gospodar, Cezare, nego i zemlje i mora i svega ljudskog roda. Stavi me
jo pod veu prismotru da bi me mogao ubiti, ako lakoumno govorim u ime boije.
Za razliku od dananjih edukovanih uenjaka koji nisu shvatili ta Josif govori, Vespazijan je
shvatio i zadrao Josifa kod sebe. Tako su oni postali veliki prijatelji, i jo je Vespazijan dozvolio
Josifu da uzme njegovo ime Flavije.
Dakle, Vespazijan je odmah shvatio da je Josif prorok i da je glasnik najviih stvari, i da Josif
govori u ime boije. Zato je Vespazijan odluio da zadri Josifa i da ga vrsto okuje i uva za
sebe.
Vespazijan je verovatno poznavao Platonovu nauku i znao je kako valja postupati sa sofistima, jer
se sa sofistima ba ovako postupa kako Josif savetuje Vespazijana. Vespazijan je posluao Josifov
savet jer je znao da je Josif sofist, i da je njegov posao da daje savete.
Josifova vetina se sastojala u tome to je mogao da tumai snove, i da objasni ono to je Bog
uvijeno govorio. Ni to nije sluajno jer je njegovo ime Josif, kao i Jakovljevom sinu Josifu koji je
bio nadaren istim takvim umetvom. Zahvaljujui ovakvom umeu Jakovljev Josif je postao
najvaniji ovek Egipta posle faraona, a istoriar Josif je postao najbolji prijatelj cara Vespazijana i
zasluio da mu se podigne spomenik u Rimu. Tako su ova dva stranca napravili sjajne karijere u
tuoj zemlji, i ako su bili robovi i okovani.
Mnogi mitski i istorijski likovi koji su se bavili ovim poslom bili su okovani: Saturn, Prometej,
gore reeni Josifi, apostol Pavle, srpski popovi, a takvih su i bajke prepune. Apostol Pavle je nosio
okove i ponosio se njima jer su to okovi Gospodnji, zato Pavle govori: ja, Pavle, suanj Isusa
Hrista. To verski uenjaci nisu eleli da shvate, nego su oni Pavlovo suanjstvo i okove bukvalno
shvatili. A srpski narod je to znao pre nego su ga edukovali, pa je okove nazivao popovska
vanelja.
Ova popovska vanelja srpskoga naroda nosio je apostol Pavle sa ponosom, jer Pavle u ovoj
nauci predstavlja svest kao to je to bio i pop u srpskome narodu, i kao to su to sofisti u filozofiji. I
svi su oni okovani ili vezani, zato srpski narod kazuje:
-Bolje je popa vezati, nego za njime natezati.
Ne samo da je srpski narod znao kakvi su to okovi nego ih je i nosio sa ponosom kao i apostol
Pavle, i zvao ih je asne verige. I dananja Crkva u svom kalendaru ima dan posveen asnim
verigama, ali ona ne zna kakve su to verige i ta znae.
Gore nabrojani bili su tumai sna i nejasnih stvari, a jedan od najznaajnijih tumaa bio je Apolon.
Za Apolona se ne kazuje da je bio okovan ili vezan, ali ipak saznajemo da je bio vezan. Apolon sedi
u sreditu zemlje i tumai sve stvari, a to sredite zemlje naziva se pupkom sveta. To bi znailo da
je Apolon ipak vezan u sreditu zemlje pupanom vrpcom.
Kada je Josif odreen za zapovednika Galileje, odmah je izabrao sedamdeset najuglednijih ljudi i
postavio ih za upravljanje u celoj Galileji. Potom je postavio u svakom gradu sedam sudija da sude
za sitnije stvari, a za reavanje krupnijih stvari postavio je sedamdesetoricu.
Davno pre Josifa to isto je uinio i Mojsije, a to nije sluajno jer su oni isto svest. Svest se
obeleava brojem sedam, i zato je taj broj uz Mojsija i Josifa.
Josif Flavije je napisao Judejski rat i odmah na poetku knjige upozorava itaoce:
Ovo sam sve sloio u sedam knjiga da ne bi onima koji poznaju injenice i koji su uestvovali u
ratu dao ikakav povod za grdnju ili prebacivanje, a napisao sam za one koji vole istinu, a ne za one

koji bi hteli da se zabavljaju.

Tako pie Josif i mi vidimo da on zaista pie istinu, jer je Judejski rat zaista sloio u sedam
knjiga. Brojem sedam se obeleava svest, a istoriar Josif Flavije sam sebe predstavlja kao svest, i
zato je Josifovo delovanje u znaku broja sedam.
Dananjem oveku znanja je neobino vano da zna to vie o svojoj prolosti, zato on ima
uenjake koji prouavaju stara svedoanstva i kazuju narodu kakvu je imao istoriju. Danas se neki
narodi die da im istorija see u daleku prolost, a srpska istorija poinje tek u osmom veku. Zato u
koli srpska deca ue da su Srbi istorijski mlad, i politiki beznaajan narod.
Kau istoriari da je prvi srpski vladar ije je ime zabeleeno bio Vieslav, i vladao je u drugoj
polovini osmoga veka.
Prvu vladarsku porodicu stvorio je knez Vlastimir, prvih decenija devetog veka.
Vlastimir je imao tri sina, najstarijeg Mutimira, potom Strojimira, i najmlaega Gojnika. Vlastimir
ostavi Mutimiru najveu vlast u zemlji, a Strojmiru i Gojniku tek mrvicu vlasti. Po oevoj smrti
nezadovoljna braa zaratie na Mutimira, ali ovaj pobedi i protera brau iz zemlje.
Tako danas zna jedna ozbiljna nauka po kojoj narodi ive, i prema kojoj se ravnaju prema drugim
narodima. Dakle, kneza Vlastimira je nasledio sin Mutimir (onaj koji muti mir), a proterao je iz
zemlje Strojimira (onaj koji stroji mir) i Gojnika (onaj koji hrani).
U dvanaestom veku se dogaa slian sluaj. Knez Zavida je imao tri sina, Tihomira, Stracimira i
Stefana (Nemanju), a vlast je ostavio najstarijem sinu Tihomiru. Po Zavidinoj smrti braa zaratie
na Tihomira, a pobedi Nemanja i prigrabi svu vlast sebi.
Tihomir (tih i miran) nije bio pogodan da vlada, a ni Stracimir (unitava mir) nije pogodan. Izgleda
da je Nemanja uzeo vlast zato to je bio na sredini izmeu prevelikog mira i odsustva mira. Za
Nemanju se kae da je bio strah i trepet po svoj zemlji.
Nemanja se u starosti udesno preobrazio i otiao u manastir, a vlast je predao sinu Stefanu. Pored
Stefana Nemanja je imao jo dva sina, Vukana i namjlaeg Rastka. Vukan nije bio zadovoljan
svojim poloajem i stalno se trvio sa bratom Stefanom oko vlasti. Samo zahvaljujui bratu Rastku
koji je ve bio potovani i voljeni monah Savo, izbegnuto je veliko krvoprolie i propast zemlje. A
to je brat Vukan bio remetilaki faktor, to je zbog njegovog imena koje mu kazuje ud.
Takav je sluaj i sa trojicom brae Mrnjavevia, od kojih je najstariji Vukain bio kralj i veliki
mutia, a braa Ugljea i Gojko su bili bez vlasti. Najmlaem Mrnjaveviu je ime kao i najmlaem
sinu kneza Vlastimira, i znai onaj koji hrani. Ba zbog toga je Gojkova ljuba uzidana u temelje
grada Skadra. Kada su braa zidala grad to su za dana ozidali to su vile nou poruile, i jedino
reenje za opstanak grada je bilo uziivanje Gojkove ljube u temelje. A na kraju pesme ree nam se
zato je Gojkova ljuba uzidana u temelje grada Skadra.
Kako tade, tako i ostade,
Da i danas one ide rana
Zarad uda, i zarad lijeka,
Koja ena ne ima mlijeka.
Da Gojkova ljuba nije uzidana u temelje grada ne bi bilo hrane, i ene ne bi imale mleka da doje
decu. Zato nije uzidana Vukainova ili Ugljeina ljuba, jer njima nije ime Gojko (koji hrani). Tako
je Gojko obezbedio opstanak grada, a najmlai Nemanjin sin je obezbedio opstanak Nemanjia i
ako mu nije ime Gojko. Monah Savo je znanjem i mudrou spasio dinastiju, a znanje se u jeziku
mita zove hrana.
A to se prvi srpski zabeleeni vladar zvao Vieslav, to je zato to je prvom srpskom bogu ime
Vinji. I u Indiji je Vina prvi bog, a prvi zabeleeni bog uopte zove se Anu. Za boga Anua se zna

da je vinji jer ivi visoko na nebu i nije mu moguno silaziti sa te visine, nego mu poslove na
zemlji svravaju nii bogovi. Prvi bog je na visini i od njega sve poinje, a filozofi kau da je sve
poelo sa kretanjem, a kretanje poinje sa visine.
Tako mitolozi, istoriari i filozofi svaki na svoj nain kazuju istu nauku, a to je nauka o oveku.
Uenjaci od ovakvih pria napravie istoriju i podarie narodu, a sebi obezbedie posao. A tako je u
celome svetu, danas svi narodi batine Holivud istoruju. Vievekovna ruska istorija bi se mogla
kazati u nekoliko reenica, a pria je ista kao i srpska:
Bio jedan knez pa imao tri sina. Knez podeli zemlju sinovima a po njegovoj smrti sinovi zaratie, te
jedan pobedi i uze svu zemlju. Tako ovaj brat vlada dok ne ostari, a kad ostari podeli zamlju trojici
sinova, i onda se ponavlja ista pria.
Ovakve prie istoriarima nita drugo ne kazuju nego samo potvruju ono to su u koli nauili, a u
koli su nauili da se istorija ponavlja. Tako danas nauka zna i takvo se znanje danas ui u koli, a
kolovanje je obavezno.
Filozofi nam kazuju da su stari Heleni bili vrlo udan narod jer su oni iz sasvim drugog vremena, i
sasvim drukijeg duha, i sasvim drukijeg naina miljenja, tako da ih nikako ne moemo razumeti
sa dananjim nainom miljenja. Ali nisu oni uvek nerazumljivi filozofima, kau filozofi da nekada
govore kao da su iz naega vremena i da su potpuno razumljivi, ali nekada govore potpuno
nerazumljivo kao da su iz svoga vremena.
To to su Heleni nerazumljivo govorili nije spreilo dananje edukovane filozofe da ih razumeju, i
obaveste javnost o njihovom miljenju. Tako je ovek iz doba znanja izvojevao jo jednu naunu
pobedu.
A kakvi su stvarno bili ti udni Heleni, i kako su razmiljali?
O Helenima moemo govoriti samo na osnovu knjiga to su nam ostavili, a iz knjiga moemo videti
da je taj narod razmiljao kao i svi drugi narodi i svoga i naega vremena. Iz sanskritske
knjievnosti vidimo da su ljudi u Indiji razmiljali u svoje vreme isto kao to su razmiljali i Heleni
u istom tom vremenu, a iz srpske narodne knjievnosti vidimo da su isto tako razmiljali i Srbi sve
do nedavno. Danas Srbi uopte ne razmiljaju jer su edukovani, ali pre edukacije su razmiljali i
razmiljali su isto kao helenski i indijski filozofi. I nisu samo ova tri naroda na isti nain razmiljali,
nego su razmiljali svi narodi u svim vremenima, osim dananjeg.
Bolje reeno, drukiji nain razmiljanja ima dananji ovek, a Heleni i drugi stari narodi su imali
pravi nain razmiljanja.
Zakljuak uenjaka da su Heleni nerazumljivi zato to su drugoga naina miljenja je povran i
neodgovoran, i ne prilii nekom ko sebe smatra filozofom i misleim biem. Heleni su zaista esto
nerazumljivi ali to nije iz razloga kako nauka ree, nego su oni nerazumljivi zato to piu jezikom
mita. Kada oni govore nauku jezikom simbola i igrom rei onda su oni dananjim uenjacima
nerazumljivi, ali kada kazuju poslovice i druge izreke onda se vidi da su oni razumljivi i da govore
kao i svi drugi narodi. Iz helenskih poslovica se vidi da su oni shvatali oveka i njegovo okruenje
isto kao i drugi narodi.
Novouenjaci su morali znati da se shvatanje i razmiljanje nekog naroda ne nalazi u dubokom
filozofiranju, nego u poslovicama, izrekama i obiajima. A Heleni su imali iste poslovice kao i drugi
narodi, kako u njihovo vreme tako i u novome dobu. To znai da sve stare knjige govore jednu istu
nauku, a ono to se danas naukuje o starim knjigama teka je zabluda.
Srpski uenjaci se udom ude to pronalaze da su obiaji starih Helena i dananjih Srba isti, a
dananji Grci ne poznaju te obiaje. Oni se ne usuuju rei da njihov narod kasni sa evolucijom dve
hiljade godina za Grcima, a obiaji nisu knjievnost pa da kau da je to narod pozajmio od njih.
Njima njihovo kolsko znanje nije kadro dati odgovor, pa im je ostalo da se ude sve do dananjih
dana.

U Homerovoj Ilijadi ima mnogo toga to Srbi znaju kao svoje. Konji zoblju penicu, piju vino,
govore i savetuju gospodara kao i srpski konji. A to nije zato to je neko od nekog uzeo, nego zato
to su takvi mitski konji i to oni znae pamenje i znanje.
Homerovi junaci od pobeenog i ubijenog protivnika uzimaju oruje, a to ine i srpski junaci.
Ahilej je mnoge Trojance pobedio i njegov je ator bio prepun zadobijenog oruja. Marko Kraljevi
je mnoge megdane dobio i u svome dvoru je imao jednu sobu koja je bila prepuna zadobijenog
oruja.
Pod Trojom se megdanie do podne sa nereenim ishodom, a onda se umeaju bogovi i prekidaju
megdan. Srpski junaci megdaniu letnji dan do podne sa nereenim ishodom, a onda se umeaju
vile.
Tok megdana je istovetan i kod Homera i kod Srba. Najpre se bacaju koplja, a kada se koplja izlome
vade se sablje. Kada se izlome i sablje, onda se borci hvataju rukama u kosti ili popojaske, ili se
hvataju za grla. Domoi se protivnikog grla najei je cilj megdandija. Mnogi srpski junaci su
se domogli protivnikog grla, a slavni Ahilej je glavnog junaka Troje Hektora, ustrelio ba u grlo.
I kod Homera i kod Srba zarobljenici se otkupljuju.
I kod Homera i u srpskim pesmama majka vadi svoje dojke i zaklinje sina, a kazivanje je neobino
slino.
Mati pak lijui suze na drugoj ridae strani;
nedra otkrije ona i rukom izvadi dojku
oiju suznih sinu progovori krilate rei:
-Mleko, Hektore sinko, ne prezri, no saali mene,
ako te ikada dojkom odgojih i pla ti utiah.
A stade ga zaklinjati majka,
Plemenita gospoa kraljica:
-Nemoj Marko, moje edo drago!Majka vadi dojke iz nedara:
-Ne ubila t rana materina!
Nemoj danas krvi uiniti,
Danas ti je krsno ime krasno
Kada nekog treba zamoliti obavezno mu se prilazi kolenu. Kada Prijam ide Ahileju da ga zamoli
za otkup Hektorovog mrtvog tela, Hermija ga savetuje:
A kad ve ue, sinu Pelejevu kolena primi, moli ga, to Prijam i ini. Tako ine i Srbi, a tako
ine i olimpski bogovi. Kada Hera hoe da se Zevsu umili i da ga za neto zamoli obavezno mu
prilazi kolenu.
Homerovi konji su brzonogi, a srpski konji su putonogi. Homerove ovce su srebrorune i
gustorune, a srpske ovce su obavezno svilorune. ak i istorijske knjige kada govore o ovcama
obavezno naglaavaju da imaju finu vunu. Zbog toga i novovremeni istoriari naglaavaju da su u
nekim zemljama postojale ovce sa izuzetno finom vunom, te je tu bila razvijena tekstilna industrija
koja je donosila znaajne prihode. O ovoj bruci e se vie rei kada se bude govorilo o ovci.
Homerov San je sladak kao i srpski, i krije se u jelovom granju, kao i srpski.
Kod Homera se vino toi s desna kao i kod Srba.
Kod Homera bog daje i oduzima pamet, kao i kod Srba.

Kod Homera zubi su ograda reima, kao i kod Srba.

Kod Homera su goveda vitoroga, kao i kod Srba.
Homer ima krvarinu a to je sud za ubistvo, u kojem sude starci koji sedaju na kamenje
postavljeno u krug.
Srbi imaju krvno kolo u kojem se sudi za ubistvo, a sude starci sedei na kruno postavljenom
kamenju.
Kod Homera je mrnja duogubna, kao i kod Srba.
Homerovi junaci imaju glavnog prijatelja, koji je iz drugog grada ili zemlje; mnogi srpski junaci
imaju glavnog prijatelja, koji je iz drugog grada ili zemlje.
Homer ima strele nebacane, konje nesedlane, volove nejarmljene, a Srbi sve to imaju i jo
vie. Srbi imaju i ovce nestriene, pele neikane, vodu nepijenu, hlad neleeni, travu
nekoenu, i jo mnogo toga.
Konji slue za putovanje, volovi za oranje, ovce za odevanje, a koze za mleko. Tako je kod Helena,
tako je kod Rimljana, tako je u Bibliji, a tako je i u srpskome narodu. Tako je jer je tako u jeziku
mita, a mit je samo jedan u celome svetu, i samo je jedan jezik mita.
Mnogo toga ima kod Helena i Homera to je dobro poznato srpskome narodu, ali to srpski narod ne
zna jer mu uenjaci ne rekoe. A uenjaci ne rekoe narodu jer im u koli o tome nita nije reeno, a
ono to se u koli ne naui ne moe se znati.
-Ako Bog da!
Srpski narod nije pravio nikakve planove i davao obeanja, a da na kraju nije rekao: ako Bog da.
Vuk Karadi je zabeleio:
togo Srbi ugovaraju da rade, svagda obino govore: Ako Bog da!.
Nekakav Turin zapita u vee svoga komiju Srbina hoe li i on sjutra na panaur, a Srbin mu po
obiaju odgovori: Hou, ako Bog da! Onda Turin ree: Vala, ja hou, Bog dao, ne dao. Kad
bude u jutru Srbin se spremi, i doavi Turinu vie kue zovnu ga: Hajde komija, da idemo na
panaur, ali mu on odgovori: Bogme ja ne mogu, ujeli mi noas vuci konja.
U jednoj pesmi nekakav silni Turin se hvalio kakve e sve muke udariti na narod, ali zaboravi
rei: Ako Bog da!, i nita ne bi od pretnji.
Tako su nekada Srbi kazivali i o tome kazuju pesme, pripovetke i izreke.
-Sve se moe to se hoe, s jednom rijei od tri rijei: Akobogda!
Prva rije: Boe, ti pomozi!
Duga rije: Hoe, akobogda!
Ne valja nekog pitati: Kuda ide? Valja rei: Akobogda, a pitani e odgovoriti kakvu ima nameru.
Stojan kova i oprema oga,
pa posjede oga debeloga.
Besjedi mu ostarila majka:
-Akobogda, moj sine Stojane?A Stojan je majci besjedio:
-Oj boga mi, moja stara majko,
ja sam uo i kazuju ljudi
da imade Turkinja evojka

u Udbinji, u turskoj krajini;

ini mi se za mene bi bila.
Danas se ne govori ovako, nego se pita: Kuda ide? Ali ipak je neto ostalo od naih starih, ni danas
lovci i ribolovci ne vole kada krenu u lov, da ih neko priupita: Kuda ide?
Nekada se na pitanje: Kuda ide?, odgovaralo: Idem u Kudiljevo da te skudim.
A kako se vidi iz knjiga, ovako je bilo i u drugih naroda. Na isti nain govori i apostol Pavle, a
Jakov u poslanici pie:
Sluajte sad vi koji govorite: Danas ili sutra ii emo u ovaj ili u onaj grad, i sedeemo onde
godinu dana i trgovaemo i zaradiemo! A ne znate ta e biti sutra!Zato bi trebalo govoriti:
Ako Gospod htedne biemo ivi i uiniemo ovo ili ono.
Dakle, i hrianski apostoli imaju istu nauku kao i srpski narod, a istu nauku kazuje i i Solomonova
poslovica:
-Ne hvali se sutranjim danom, jer ti ne zna ta e koji dan doneti.
I u Aziji postoje prie koje govore o vanosti rei ako bog da. Kau prie da zloe Jedud i
Medud liu gvozdeni i bronzani zid to ga podignu Aleksandar Makedonski, pa kada ga ve
istanje kao ljusku od jajeta, stanu i kau da e ga sutradan probiti. Ali nikada ne kau Ako bog
da te sutradan zid opet bude ceo, i tako rade jo i danas.
Nekada je ceo svet imao jednu istu nauku, i ispravnu nauku; danas su narodi obrazovani pa postoje
razne nauke, i sve su naopake.
-Kopa jamu i iskopa, pade u jamu koju iskopa. (Biblija, Psalm)
-Ko jamu kopa, u nju e da padne. (Biblija, Solomonova poslovica)
-Ko jamu kopa, u nju e upasti. (Biblija, Propovednik)
-Ko drugome jamu kopa u nju padne. (Hesiod)
-Pao u jamu koju je sam iskopao. (latinska)
-Ko drugome jamu kopa, sam u nju pada. (srpska)
-Oni su slepci koji slepce vode, a kad slepac slepca vodi, oba e u jamu pasti. (Novi zavet)
-Ako slepac vodi slepca, obojica padnu u jamu. (latinska)
-Boravei usred tame glupi, to mudri su u vlastitoj oholosti, smatraju se uenima i teturajuin
blude naokolo kao slepci kad ih slepac vodi. (Indija)
-Ako slepac slepca vodi obadva e u jamu pasti. (srpska)
-estit prijatelj na poziv treba prisustvovati veselju, a u nevolji treba biti prisutan sam, bez poziva.
(Demokrit).
-Prijatelji se zovu na veselje, a u nevolji sam dolazi. (srpska)
-Ime pravde ne bi poznavali kad ne bi bilo nepravde. (Heraklit).
-Da nema zla ne bi se ni za dobro znalo. (srpska)
-Dobra su mladosti snaga i lepota, dok je cvet starosti mudrost. (Demokrit)
-Dabogda ga izdala snaga u mladosti i pamet u starosti. (srpska)
-Nou se savetovati treba, nou je ljudima bistriji um. (Fokilid)
-Trai li neto mudro, (onda o tom) treba misliti nou. (Epiharmo)
-Nou se misli a danju radi. (srpska)

-No savet daje. (srpska)

-Siromatvo i bogatstvo, imena su za nedostatak i prekomernost.
Nije, dakle, bogat onaj koji osea nedostatak, niti je siromaan onaj koji nedostatak ne osea.
(Demokrit)
-Neko je siromah kod mnogoga blaga, a neko je bogat kod svog siromatva. (Biblija, Solomonova
poslovica)
-Ko je siromah od roenja, ne pati onako kao onaj koji je odrastao u obilju, pa onda sve izgubio.
(Mahabharata)
-U malo moe biti dosta, a u dosta malo. (srpska)
-Mnogi veoma ueni nemaju razuma. (Demokrit)
-Mnogi je uen al nije mudar. (srpska)
-Oteto blago prokleto, od boga mnogo je bolje. (Hesiod)
-Ne obogauj se neasno. (Tales)
-Bolji je gubitak nego sramotan dobitak: prvi ete samo jednom raalostiti, a drugi, itav ivot.
(Hilon)
-Vie vredi malo s pravdom, no s nepravdom veliki dobitak. (Psalm)
-Oteto prokleto. (srpska)
-Kao to se niski karakteri prekomerno uzdiu u srei, isto tako nije junaki ako se u nesrei suvie
poniti. (Josif Flavije)
-U dobru se ne uznesi, u zlu se ne ponizi. (Kleobul)
-Ni se u dobru ponesi, ni u zlu poniti. (srpska)
-U dobru se ne ponesi a u zlu se ne poniti, na tue se ne lakomi. (srp.)
-Razmiljaj tako kao da e iveti puno i kao da e iveti malo vremena. (Epiharmo)
-Radi kao da e sto godina ivljeti, a moli se Bogu kao da e sjutra umrijeti. (srpska)
-Biti eljan sluanja a ne brbljanja. (Kleobul)
-to ne zna ne govori. (Solon)
-Neka ti jezik ne tri ispred misli. (Hilon)
-Budi paljiv slualac. (Bijant)
-Govori kad je prikladno. (Bijant)
-ee upotrebi ui nego jezik. (latinska)
-Svaki ovek neka bude brz uti, spor govoriti, spor na gnev. (Isus)
-Mudri nek suzdri govor u razumu. (indijska)
-Jednu reci a dve uj. (srpska)
-Jer gde je mnogo mudrosti, mnogo je i briga, i ko umnoava znanje svoje, umnoava muku svoju.
(Biblija, Propovednik)
-Vie znanja manje radovanja. (srpska)
-to manje zna manje pati; to vie zna vie pati. (srpska)
-Gde je mnogo mudrosti, mnogo je i brige. (srpska)

-Platonov Sokrat e to isto rei u Fedonu:

Maloas je pri uporeivanju ivota naglaeno da onome koji izabere ivot uma i mudrosti ne spada
radost, ni velika, ni mala.
Ove istinite mudrosti bi mogle dati odgovor na pitanje, zato su danas ljudi sretni, i zato su
oduevljeni svojom civilizacijom.
-Svako pametuje po svome i drukije od ostalih i svakome je vlastita pamet najmilija. Svako misli
da je najpametniji. (Mahabharata)
-Nijedna stvar na svetu nije bolje raspodeljena nego zdrav razum, jer svako smatra, da ga ima u
tolikoj meri, te ak i oni, koje je najtee zadovoljiti u svemu drugom, nemaju obiaj da ga ele vie
negoli ga imaju. (Dekart)
-Kad bi se sva pamet iznela na pazar, svak bi se svoje maio. (srpska)
-Neprestano kapanje u kini dan i brbljiva ena sve jedno su. (Biblija, Solomonova poslovica)
-Bei od dima, kue koja prokinjava i od nevaljale ene. (latinska)
-Teko tome svakome junaku, koji kuu ima kapavicu, a u kui enu lajavicu. (srpska)
-Sauvaj Boe od kue kapavice i ene lajavice. (srpska)
-ta se, zapravo, trai od oveka? Da bude od koristi ljudima po mogunosti mnogima; ako ne
moe mnogima onda nekolicini; ako ne ni njima onda najbliima; ako ni to ne onda sebi
samom. (Seneka)
-Ako se ne moe izgraditi bolji svijet za sve, moe svoj bolji svijet. (srp.)
-Prema setvi neka etvu svoju nje. (Eshil)
-ta ovek poseje ono e i ponjeti. (Pavle Galatima)
-Kako poseje onako e i ponjeti. (Ciceron)
-Kako poseje onako e i ponjeti. (srpska)
-Kakva setva, takva etva. (srpska)
-ovek koji ne zna da uti, ne zna ni da govori. (Publije Sirjanin)
-to niste utali? Izgledali biste kao da ste mudri! (Biblija, Jov)
-Dok je utio , mudar bio; a im stao govoriti, poee ga ludom zvati. (srpska)
-Budala kad uti misle ga da je mudar. (srpska)
-Kad se uzjogunim i utim, onda izgledam ak i vrlo mudar, a osim toga razmiljam. (Dostojevski
Idiot)
-Sve svoje sobom nosim. (Bijant)
-to imam para sve mi je u itu; a to imam ita sve mi je u branu; to imam brana sve mi je u
hljebu; a to imam hljeba sve mi je u trbuhu. (srpska)
-to je ruha na meni je, to je kruha u meni je. (srpska)
-Bolje je prekoravati svoje greke nego tue. (Demokrit)
-Lake je opovrgnuti drugoga, nego sebe. (srpska)
-Ne napredovati znai nazadovati. (latinska)
-Ako dobro ne kree ka boljem, moe-jednoga dana-postati gore.(srp.)

-Vladaj svojim oseanjem, jer ako ne slua, zapoveda. (latinska)

-Kome donji dio nadjaa gornji, gornji e sluati donji. (srpska)
-Potovanje starijih osnova je svih vrlina. (latinska)
-Oca treba potovati. (Kleobul)
-Ne smatraj se pametnijim od roditelja. (Solon)
-Potuj starijega. (Hilon)
-Od kako je svijet postanuo, vazda mlai slua starijega. (srpska)
-Nov sud e dugo sauvati miris tenosti kojm je jednom napunjen. (lat.)
-im se nov sud napuni, na ono uvijek udara. (srpska)
-Oima treba vie verovati nego uima. (lat.)
-Bolje vjerovati svojim oima nego tuim rijeima. (srp.)
-Beda je pratilac duga. (lat.)
-Duan vazda tuan. (srp.)
-Priroda ne ini skokove. (lat.)
-Priroda gradi sporo zato je postigla sklad. (srp.)
-Uporedi! (lat.)
-Poravnaj, pa onda cijeni. (srp.)
-Nesrea je drugi uitelj. (lat.)
-Od nevolje nema bolje kole. (srp.)
-Rei ue primeri privlae. (lat.)
-Ako rije ne moe da uvjeri, djelo moe. (srp.)
-Veliko je zlo imati ravog suseda. (lat.)
-Rav komija veliko je zlo. (srp.)
-Samo pun trbuh se igra a ne lepo obuen. (lat.)
-Ne igra suknjica nego sita guzica. (srp.)
-Ono to vam je mrsko ne inite drugima. (rabin Hilel 1. vek)
-Sve to hoete da ine vama ljudi, inite i vi njima. (Isus)
-Ne ini drugima to ne eli da se tebi uini. (Buda)
-Ono to prebacuje drugima, ni sam ne ini. (Pitak)
-Pravda je kad je ko kadar i podneti ono to ini. (Hesiod)
-Od drugog oekuj ono to bude drugom inio. (latinska)
-ini oveku ono to eli da tebi bude. (latinska)
-to ne eli da se tebi uini, ne ini drugome. (Konfuije)
-ini drugima ono to eli da drugi ine tebi. (srpska)
-Ne ini drugima nita to ne bi elio da ti drugi ine. (srpska)
-to nijesi rad da ti drugi ljudi ine, ne ini ni ti nikome, a to eli da tebi drugi ine, ini i ti
svakome. (srpska)

-Kada su Talesa upitali, kako bismo proiveli najbolje i najpravednije, on je odgovorio:

Ako sami ne bismo inili ono to drugima zamerimo.
Tako su govorili ljudi iz doba neznanja, i mi danas vidimo koliko se ovek iz doba znanja udaljio od
njihove primitivne misli.
Postoje stotine izreka u raznih naroda i u razna vremena koja govore istu nauku. Neke su izreke
reene istim reima a neke su reene drugim reima, ali su po smislu iste. uveni nauni pronalazak
da je to tako zato to su narodi preuzimali tuu nauku, velika je zabluda novouenjaka jer oni nisu
prouavali stare knjige, nego su oni preuzimali tuu nauku i glumatali naunike. Oni su ti koji
preuzimaju tue, pa pomislie da su tako radili i ljudi iz doba neznanja. To je alosna istina o
dananjoj nauci, i dananjim naunicima ove velianstvene civilizacije.
A ljudi iz doba neznanja nisu potkradali mudrije od sebe, nego su svi oni kazivali jednu istu nauku,
nauku o oveku. Oni su objanjavali ta je ovek, i kako treba da ivi da bi bio ovek. Ono to
govore knjige iz doba neznanja ili zore ljudske misli, to je jedina nauka koju bi ovek morao
izuiti, a sve druge nauke bi bile fakultativne. Tako kazuju svi mudri ljudi iz celoga sveta i iz
svih vremena jer ova nauka ne evoluira, nego je uvek ista jer istina ne moe evoluirati. Tako kazuju
i dvojica priznatih od dananjeg oveka znanja, a to su Platon i Aristotel.
Ali uzalud Platon i Aristotel tako govore i uzalud dananji ovek znanja njih priznaje, kada nita od
njihove nauke nije shvatio. Dananji mislioci priznaju Platona i Aristotela samo zato to su o njima
u koli tako nauili, a nisu se potrudili da sami neto shvate o njihovoj nauci.
Platon i Aristotel kau da je najvia nauka nauka o dravi (politeji), a mnogi filozofi i mudraci
staroga doba tvrde da je najvia nauka poznavanje samoga sebe. Novofilozofi su prouili oba ova
filozofska stava i onda pisali filozofske knjige, i objanjavali kako su u staro doba filozofi
razmiljali. Novofilozofi su razumeli da je politika (nauka o dravi) jedna nauka, a spoznaja samoga
sebe je sasvim druga nauka, kao to se i danas razlikuju politika i psihologija. A istina je da su
politika i spoznaja samog sebe kod starih filozofa jedno te isto.
Dravnom naukom su se bavila samo nekolicina filozofa, a o vanosti spoznaje samoga sebe
govorili su mnogi filozofi, paganski bogovi, apostoli i proroci, i mnogi stari mudraci. To je stoga to
celokupna stara knjievnost kazuje jednu jedinu nauku, nauku o oveku. Kada bi sva stara
knjievnost bila sabrana u jednu knjigu, toj knjizi bi najvie odgovarao naslov Nauka o oveku ili
Spoznaj samoga sebe, jer je ta knjiga namenjena oveku da bi sebe upoznao.
Zato je za oveka najvanija nauka nauka o oveku, i tek kada ovek upozna sebe moe izabrati
pravi put. A dananji ovek iz doba znanja, kako su ga ubedili, nema pojme ni ta je ni ko je. Zato
on danas ponosno i oholo gazi putem propasti, i vodi i svoju nedunu deicu sa sobom. A ta
neduna deica kada stasaju bie gora od svojih roditelja, pa e stvoriti jo gore potomstvo, ukoliko
svet bude jo postojao.
Dananji ovek je u velikoj zabludi kada misli da je ovek znanja, istina je da je on velika neznalica
a time i prepun zabluda. Srpska narodna poslovica kae:
-Gde neznanje kraljuje, la caruje.
Gde la caruje tu se ljudi njome ponose, a istinu ne podnose.
-eg se mudar stidi, tim se lud ponosi.
Tako narod kazuje a dananji ljudi dokazuju da ova narodna poslovica kazuje istinu. Danas ovim
svetom la caruje, a kada bi ljudi imali znanje la ne bi carovala. Zabluda je ljudima usaena u
koli, zato su u najveoj zabludi oni sa najviim kolama. I ba takvi vode narode sveta u bolju
budunost, kako oni misle i govore.
A kako razmiljaju najueniji, vidi se iz sledeeg primera. Srbi slave Svetoga Savu kao svog

prosvetitelja, a slave ga i kole kao svoj praznik. Na sveanoj akademiji povodom Savinog dana
2010. god. prisustvovala je srpska uena elita, a govor je odrao ministar obrazovanja. Tom
prilikom ministar obrazovanja je ponosno izjavio da je danas ovek sve ispitao i spoznao, i jo mu
je ostalo samo to da ispita ljudski um. Uena srpska elita je pljeskom pozdravila ove rei srpskog
ministra obrazovanja.
A emu je pljeskala srpska uena elita?
Pljeskala je onome ega bi trebalo da se stidi.
Ministar je zapravo rekao da je dananji ovek tota nauio, ali da o sebi nema pojma. Tako
razmilja dananja intelektualna elita celoga sveta, a tako razmilja jer nema znanje i to mu je
glava puna zabluda.
Ljudska sramota je tim vea to su preci ostavili dananjem oveku tu nauku. I to je jedina nauka
koju su preci ostavili dananjem oveku, jer je ta nauka za oveka najvanija i jedina koju je ovek
duan izuiti. A to je duan Bogu i ivotu. Bog je oveka darovao ivotom i razumom, a ovekova
je moralna dunost da uzvrati uzdarjem. A kakvim uzdarjem ovek treba da uzvrati na darovani
razum, toga bi se i edukovani mogli dosetiti.
Ali dananji ovek nije nauen da razabira, nego je edukovan da ita i pamti proitano i da se
oduevljava svojom uenou.
Danas visokoevoluirana i kulturna meunarodna zajednica alje srpskome narodu svoje edukovane
predstavnike, sa porukom da prestanu sa osvrtanjem i da se okrenu budunosti. Svi ovi edukovani
predstavnici znaju (jer im je tako reeno) da je srpski narod zarobljenik mita, i da debelo zaostaje za
edukovanom meunarodnom zajednicom. Meu ovim glasnicima znaju se nai i golobradi koji tek
to su iz kole ispilili, koji kazuju narodu da mora da ui kolu i da se edukuje jer kola iri vidike i
omoguava da ovek gleda otvorenog uma. A oni to vrlo dobro znaju jer su to u koli nauili, a iz
kole su jue izili pa im je kolsko gradivo jo svee.
Samo se zaostali i needukovani osvru na prolost, a edukovani su okrenuti napred ka budunosti.
Neki edukovani preziru one koji se osvru i zasipaju ih bombama, a ima edukovanih koji iskreno
saaljevaju ove nesretnike i kao pravi ovekoljupci pokuavaju da ih edukuju, da bi i oni imali
iroke vidike i gledali otvorenog uma. Needukovani ne prihvataju tako lako edukaciju i kazuju da
ovek ne moe ii napred ako ne zna odakle je doao, ali mu to nita ne pomae jer su vlast i sila u
rukama edukovanih. U ovom nesporazumu nema demokratskog dijaloga, nego se demokratska
edukovana zajednica slui metodom krajnje demokratije, a to je tiranida.
O ovom naunom pitanju govorili su i najcenjeniji umovi staroga doba, umovi na ijim je temeljima
izgraena ova velianstvena civilizacija edukovanih. O tome je govorio i Sokrat, a zabeleio Platon
u Dravi.
Zamisli da ljudi ive u nekoj peini, i da se du cele peine provlai jedan irok otvor koji vodi
gore, prema svetlosti. U toj peini ive oni od detinjstva i imaju okove oko bedara i vratova tako da
se ne mogu mai s mesta, a gledaju samo napred, jer zbog okova ne mogu okretati glave.
Svetlost im, meutim dolazi od vatre koja gori iznad njih i daleko iza njihovih lea. izmeu vatre i
okovanih vodi gore put, a pored njega zamisli da postoji zid kao ograda kakvu podiu maioniari
da iznad nje pokazuju svoju vetinu
Ovi nesretnici koji ive u ovoj peini koju Sokrat naziva i tamnicom, nisu kadri videti istinu i pravu
stvarnost jer vide samo svoje senke na zidu. Te njihove senke na zidu su za njih istina i stvarnost jer
oni ne poznaju pravu stvarnost, ali ono to znaju jedino priznaju. Pria Sokrat ta bi se desilo onome
koji je video svetlost pa siao meu ove utamniene.
Pa ako bi neko uspeo da se uspne do svetlosti pa se opet vratio i onima dole rekao da je gore ono
pravo a to gde oni ive tama, ovi mu ne bi verovali, jo bi ga i ubili kad bi mogli.

Novofilozofi kau da je ovo Platonova aluzija na Sokratovo ubistvo, to je i smeno i alosno, a i

istina. Istina je da je Sokrat video svetlost i pokuao da utamnienima u peini objasni da su oni
utamnieni i da ive u mraku, i da su ga ovi ubili smatrajui ga provokatorom i tome slino. A
smeno je i alosno to novofilozofi govore o istorijskom dogaaju, a tako ove rei mogu mogu
tumaiti samo oni koji su utamnieni u peini.
I ako je Sokrat objasnio da uzdizanje ka svetlosti znai umno uzdizanje, i da su utamnieni u peini
oni koji nisu kadri razumno misliti, novofilozofima to nije nita kazivalo. Dodue, oni su to
razumeli teoretski, ali nisu razumeli ta stvarno govori Sokrat. A ta je Sokrat gore rekao?
Oni koji su utamnieni u peini tu ive od detinjstva. Dakle jedan od razloga zato su ovi
utamnieni je taj to oni tu ive od detinjstva. U Bibliji nam Gospod ree da su ljudske misli zle
od mladosti njegove, a apostol Pavle pie Galatima:
Dok je naslednik dete, ja velim da se on ni u emu ne razlikuje od roba, ako i jeste gospodar od
svega; nego je on pod zakonodavcima i starateljima do roka koji je otac odredio.
Tako kazuju Gospod, Sokrat i apostol Pavle o mladosti, detinjstvu i deci.
Sokrat kazuje da svetlost ovim nesretnicima dolazi iznad njih i daleko iza njihovih lea, a put ka
gore nalazi se izmeu okovanih i vatre koja daje svetlost. Dakle, ako bi neko poeleo da se
iskobelja iz ove tamnice morao bi da gleda u visinu i iza seba, jer se tu nalazi put spasenja. Ali ovi
nesretnici ne mogu gledati ni gore ni iza sebe, jer oni imaju okove oko bedara i vratova i ne mogu
okretati glave nego im je pogled uprt samo napred tj. u budunost.
Svetlost koja dolazi odozgo nije potrebno objanjavati jer se zna od koga dolazi, a svetlost koja
dolazi iza lea je pamenje tj. znanje. Ali ovi su okovani (danas bi se reklo da su edukovani) pa
ne mogu da gledaju ni gore ni iza sebe no samo bulje u budunost. A kakvo je to gledanje napred
objanjava Aristotel u O nebu, i kae: odozgo poinje raenje, a s desna kretanje u prostoru, a
spreda kretanje ulnog opaaja (ovde se pod napred podrazumeva strana ka kojoj su upravljeni
oseti).
Tako stari filozofi objanjavaju dananje gledanje u budunost, i kazuju da je to ulno gledanje i da
je to osobina mladih i dece. Napred se moe neto videti tek kada se prethodno pogleda gore i iza
sebe, u protivnom poged e biti uprt u tamu. A Aristotelova simbolika nije samo njegova i
proizvoljna nego je takva u svoj staroj knjievnosti, jer sva stara knjievnost kazuje jednu istu
nauku jezikom mita i istim jezikom simbola.
Oni koji bi se uspeli do svetlosti pokuali bi da objasne okovanima da su oni okovani i da su u
tamnici; a oni koji su u tamnici ne bi im verovali i oni bi ove ubili ako bi mogli, a mogu pa to i rade.
Oni koji znaju ta je svetlost razumeju zato utamnieni ive u tami, ne mrze ih nego ele da im
pomognu da i oni vide tu lepotu; oni koji ive u tami mrze svakoga koji ne vide ono to oni vide, pa
ako imaju mo, ubijaju one koji nisu kao oni.
Tako stoji stvar sa onima iji je pogled okrenut iskljuivo budunosti, po kazivanju ljudi iz doba
neznanja. Takvi su poslednjih vekova ubijali one koji nemaju belu kou, a danas u ovoj
velianstvenoj civilizaciji nema rasizma, nego se ubijaju samo oni kojima nije belo pred oima.
Rasizam je odlika primitivnih ljudi i dananji edukovani ovek se grozi rasizma, nacionalizma i
slinih ideologija iz prolosti. Danas osudu zasluuju samo oni koji nisu edukovani i kojima nije
belo pred oima

Zaludna upozorenja
Mnogi pisci iz prolih vremena upozoravali su svoje itaoce da dobro obrate panju na ono to
itaju, jer oni kazuju neto drugo od onoga to bi se povrnim itanjem moglo zakljuiti.
Zato su edukovani uenjaci novoga doba objanjavali dela tih pisaca, i upozoravali obine itaoce

da pisac upozorava kako se iza prividne prie nalazi znaajna poruka. I tako su edukovani uenjaci
odradili svoj posao i usmerili obinog itaoca na pravilno itanje pievog dela.
Sve bi bilo u redu da su edukovani rekli narodu koju re o tim skrivenim porukama, ali oni nita ne
govore o tome nego samo kite pisca pohvalama o kojekakvim finoama izraza, dvosmislenostima i
slino. I kada obian italac proita objanjenje edukovanog uenjaka, shvati da mu ovaj nita novo
nije rekao, i da o pievom delu zna koliko je i pre znao.
I svi su sretni i zadovoljni, i izdava koji je izdao delo i uz pomo edukovanog pribliio ga prostom
itaocu, i edukovani koji je svoje znanje podario puku, i oboan italac jer je konano i on proitao
slavnog pisca i zna o emu veliki pisac pie.
I tako, malo po malo, postadoe svi ljudi edukovani i konano su stasali da ravnopravno sa
edukovanima batine svoju velianstvenu civilizaciju.
U takvom ubeenju ivi dananji edukovani ovek, a stvarnost kazuje neto drugo. Dananji ovek
takorei nita ne zna, a njegova umiljenost je takorei bezgranina.
Dananji ovek nema pojma o tome o emu piu velikani svetske knjievnost, a on ih slavi kao
velikane i sebe smatra znalcem i sledbenikom tih istih velikana. Dananji ovek gradi svoju
civilizaciju u ubeenju da je gradi na temeljima koje su izgradili Homer, Platon, Aristotel, Dante,
ekspir, Gete i drugi, a istina je da niko od ovih velikana ne pripada ovodananjoj nakazi od
civilizacije.
Voe dananje civilizacije su potpuni slepci, a u obinom narodu se jo po neko moe nai da nije
potpuni slepac. Ako bi se ovaj nesretnik sa malo vida javio za re, obasuli bi ga edukovani sa svih
strana pogrdama i pretnjama, tako da se danas takvi i ne javljaju. Ova velianstvena civilizacija
okruila je svoj presto edukovanim slepcima, kao to se u staro doba tiranin okruivao telesnom
straom.
Ludilo i slepilo je zavladalo svetom, a narod je oduevljen svojom civilizacijom. A to je i
oekivano, jer da narod vidi i da zna da je lud, on ne bi bio slep i lud. Ali je narod oslepio i poludio
pa niti ta vidi, niti ta zna, nego srlja u bezdno i gura u propast svoju decu.
Gurati u propast svoju decu moe samo najgora ra, a to ini dananji edukovani ovek koji je
ubeen da je pun ljubavi prema oveku.

Gete govori i upozorava:

I, eto, istinu treba stalno ponavljati, jer i zabludu neprekidno propovedaju oko nas, i to ne pojedinci
nego mase. U novinama i enciklopedijama, po kolama i univerzitetima, svuda zabluda gospodari, i
ona se osea dobro i udobno, svesna veine koja je na njenoj strani.
Gete kazuje kako je bilo u njegovom vremenu, edukovani su oduevljeni Geteom a ni pet para ne
daju na njegove rei. A kako je tek danas, 200 godina nakon Getea kada je edukacija zahvatila i
nepristupani Amazon, a o vodeoj Zapadnoj kulturi da i ne divanimo.
Gete kazuje Ekermanu kako treba itati njegova dela:
Na dnu tobonjih trivijalnosti Vilhelma Majstera uvek se nalazi neto vie, i sva je stvar u tome:
otvoriti oi i raspolagati dovoljnim poznavanjem sveta i saznavanjem, e da bi se u malome moglo
sagledati vee.
Oni koji to nemaju, neka se zadovolje nacrtanim ivotom kao istinom.

Mnogi su doktorirali na Geteovom liku i delu, ali mi ne saznamo ta se to vie krije na dnu
tobonjih trivijalnosti.
Vaa biografija rekoh jeste knjiga koja nas najodlunije unapreuje u naoj kulturi.
-Sve su to plodovi mog ivota ree Gete i ispriane pojedine injence slue samo za potvrdu
nekog opteg zapaanja, neke vie istine.
Kada bi bilo onako kako su znalci razumeli ove rei, onda bi se moglo rei da je Ekerman neopisiv
laskavac (kao to su neki i primetili), a da je Gete jedan neopisiv naduvenko (to se niko nije usudio
rei).
im ovek u nauci pripada izvesnoj ogranienoj konfesiji, odmah je svreno sa svakim
nepristrasnim, pouzdanim shvatanjem.
Kao to je ve u mom Gecu reeno da sini od puke uenosti ne pozna roenog oca, tako mi i u
nauci nailazimo na ljude koji od puke uenosti i hipoteza vie ne stiu da gledaju i sluaju. Kod
takvih ljudi sve brzo odlazi unutra; onim to valjaju u sebi toliko su zaokupljeni da im se deava kao
oveku opijenom strau koji na ulici projuri mimo svojih najdraih prijatelja i ne opazivi ih.
Ba tako radi dananji ovek iz doba znanja, prepun zabluda i umiljenog znanja opijeno zuji ovim
ivotom i nita ne primeuje.
Ja se pri tom uzdam u pronicljivi i obuhvatni pogled obrazovanog itaoca kog nee zbuniti neka
pojedinost, ve e imati u vidu celinu pa sve srediti i spojiti kako valja.
Isto tako e italac moda naii na poneto to na prvi pogled izgleda beznaajno. Ali ako,
proniknuvi pogledom dublje, primeti da su takvi beznaajni povodi esto nosioci neeg znaajnog,
esto sadre obrazloenje neeg to e doi docnije, ili ak doprinose tome da se ocrtani lik dopuni
nekom malom crtom
Edukovani su shvatili ta govori Gete pa upoziravaju njegove itaoce.
Odgovarajue Geteove reenice treba pravilno odmeravati i ne sme se pri tome gubiti ni onaj
ironini elemenat u Geteovom nainu govora, kao ni injenica da je on ne retko ono najvanije znao
i hteo da spomene samo uzgred, moda u nekoj sporednoj reenici. Gete i ono najdublje kazuje na
dopadljiv nain. Nigde kod njega nema neke apstraktne teorije ili spekulacije.
Tako kazuju oni koji misle da znaju i za koje se misli da znaju. Ali ako se malo porazmisli, onda se
vidi da oni nita vie ne kazuju od onoga to kazuje Gete. Drugim reima, ovo je kazivanje
nepotrebno jer nita ne kazuje.Sve to kazuju ovi umiljeni znalci, to je jo bolje rekao sam Gete.
Oni znaju samo ono to proitaju, vie od toga za njih ne postoji jer su oni od malih nogu naueni
da je znanje u knjigama.
Proitaj zapamti kai, i eto diplome i uenjaka.
Zato oni ne istrauju kakva se to istina krije iza prividne prie nekog pisca, oni su zadovoljni time
to su zapamtili da pisac upozorava da se iza njegove prividne prie krije neka via istina. Nije ovde
re o njihovoj nemarnosti, oni su tako edukovani i ne umeju drukije.
U Izbornom srodstvu nigde nema retka koji nisam lino doiveo, i u njima se krije vie nego to

bi iko bio kadar da shvati proitavi ih samo jedanput.

Tako kazuje Gete za svoj roman koji je takorei nepoznat iroj javnosti, i o njemu govori kao o
neemu vrlo znaajnom a ipak je taj roman u zapeku ak i kod onih koji oboavaju Getea.
Gete pie svom prijatelju Rajnhardu.
Izbor po srodstvu poslao sam zapravo kao cirkular svim prijateljima da bi me se u raznim
mestima i prilikama opet jednom setili. Ako ga vei broj ljudi bude uz to i itao, bie mi jo drae.
Ja dobro znam kome sam se obratio i gde neu biti pogreno shvaen. U tom ubeenju knjiga je
upuena i Vama i veoma je ljubazno od Vas to ste mi i pismeno potvrdili da se nisam prevario.
Publika, naroito nemaka, samo je smena karikatura demosa; ona stvarno uobraava da ini
neku vrstu istance, senata, i da u ivotu i itanju moe glasanjem odbiti ono to joj se ne dopada.
Protiv toga ne pomae nikakvo sredstvo osim tihe istrajnosti. Koliko li se tek radujem dejstvu koje
e ovaj roman vriti na mnoge ljude posle nekoliko godina kad ga budu ponovo itali. Kad, bez
obzira na sve zamerke i viku, ono to ta knjiica sadri bude stajalo kao nepromenljiv fakt pred
uobraziljom, kad se vidi da se svom voljom i zlovoljom u tom pogledu nita ne menja, onda e se
na kraju prihvatiti i to osetljivo edo od deteta, kao to se ljudi u istoriji nekoliko godina posle
pogubljenja starog kralja mire s krunisanjem novog cara. Ono to je ispevano dolazi do svog prava
kao i ono to se zbilo.
Gete o svom romanu govori kao o neemu veoma znaajnom, i kao da se u tom romanu nalazi
znaajna poruka za oveanstvo, ali u to nisu poverovali ni najvei njegovi poklonici, te roman osta
u zapeku.
Moda e se, ipak, u budunosti ovaj roman vie itati i spominjati?
Nije da uenjaci nisu prouavali lik i delo pisca, izuavali su oni to itavog svoga veka i pronalazili
rupe u pievom kazivanju. Tako su i Ekermanovom kazivanju o Geteu pronali rupe, pa kau:
Danas nauka stoji na stanovitu da Ekermanove navode to se tie datuma, sadraja i toka
razgovora treba u svakom pojedinom sluaju ispitati i da se problem njihove autentinosti moe
reiti jedino municioznim analitikim radom, od podatka do podatka, uporeujui, proveravajui i
tek onda konano ocenjujui.
I municiozni analitiki rad je urodio plodom, stigli su rezultati:
Nauka je zatim dokazala da neki od razgovora nose datume kada Ekerman uopte nije bio u
Vajmaru, ve sa Geteovim sinom boravio u Italiji.
Nauku edukovanih ne zanima ta pisac govori, njih zanima da li su njeovi navodi autentini. Jer nije
isto itati autentine rei velikog Getea, i izmiljene prie obinog Ekermana. Zato je jako vano
znati da li je to rekao ba veliki Gete, da se ne bi desilo da se citiraju Geteove velike misli, a da se
pokae posle da je to Ekerman smislio.
Takva nauka je jalova, besmislena, glupava i poniavajua za oveka. Jer svako razuman ko
paljivo ita ove knjige morao je primetiti da se one ne smeju itati bukvalno.
Kazaemo samo jedan primer, Ekerman pie:
Gete je govorio o Danteu s krajnjim strahopotovanjem. Pri tom mi je padalo u oi da mu re
talenat nije izgledala dovoljna, nego ga je nazivao prirodom ime je, kako izgleda, hteo da
izrazi neto sveobuhvatnije, vidovitije, neto to pogledom dublje pronie i dalje dosee.
Zato bi Gete govorio o Danteu sa strahopotovanjem?

Odgovor uenjaka da je to strahopotovanje umetnika pred umetnikom bi bilo glupo, jer se pred
velikim umetnikom nema straha nego potovanje i divljenje.
A tek izjava da je Geteu bilo nedovoljno da Dantea nazove talentom, nego ga je nazivao
prirodom. Ovo se nikakvim naunim vratolomijama ne moe objasniti, a da zvui razumno.
Zato su uenjaci trebalo da obrate panju na takve izjave i pokuati shvatiti o emu je re. Valjalo je
primetiti da Gete u Danteu vidi neto sveobuhvatnije, vidovitije, neto to pogledom dublje
pronie i dalje dosee. A ispred svega toga valjalo je videti da je to Ekermanu padalo u oi.
Kada se tako ita onda se do nekih odgovora moe doi, a itati onako kako dananja nauka ita
poniavajue je za nauku i za razumno bie.
Kako Ekerman pie da je Gete kazivao o Danteu, 22 veka ranije na isti nain je Platon kazivao o
zakonodavcu. Kada Platon govori o zakonodavcu i njemu pada u oi, i kod njega zakonodavac
mora imati pred oima mnogo toga da bi bio valjan zakonodavac. Taj isti Platon kae da je
Apolon prvi i najbolji zakonodavac, a mitologija nam kae da su Apolona zvali svevidei.
Desetak vekova pre Platona zakonodavac je bio Mojsije istorijski voa naroda, a iz verske
knjievnosti. Biblija svedoi da je Mojsije imao udesne oi i to esto pominje. ak i kada je
umirao sa 120 godina oi njegove ne behu potamnele, a umro je samo zato to se tako
Gospodu htelo.
Ako bi uenjaci ovako itali neto bi i saznali i znali, a ako nastave da itaju kako su dosad itali
zauvek e ostati edukovani.
I Lord Bajron upozorava svoje itaoce:
O, itaoe; ako ti ume itati!Znaj da sricati pa i itati ne znai itati. Zato su potrebne
osobite sposobnosti, kako meni tako i tebi. Prvo, treba poeti spoetka (i ako je to teko), drugo
treba dalje raditi; treene poinjati s kraja, a ako se to i moradne initi, onda bar treba zavriti
poetkom.
Ovo e se shvatiti kao prazna ala i nee se obratiti panja na ovo upozorenje, pa nee ni na sledee:
Ja ratujem na jeziku (ako bude potrebno, ratovau i ustvari) sa svima koji ratuju protiv miljenja, a
protiv njegovih neprijatelja ratujem mnogo grublje, jer je tirana i sikofanata svagda bilo i ima ih. Ne
znam ko e pobediti. Kad bih ja imao imalo bojeg privienja, ja ne bih smetao, vere mi, ovoj mojoj
istosrdanoj mrnji na svaki despotizam u svakom narodu. I to ne zato to ja hou da laskam
narodima. Za tu stvar ima i bez mene dosta demagoga, koji ni u ta ne veruju i koji su u stanju da
srue sve zvonare samo da podignu kakve gluposti koje su sami izumeli. Ja ne znam da li oni seju
neverstvo zato da pakao dobije bogatu etvu, kao to to ui dosta stroga dogma hrianska, ali ja
elim da ljudi budu slobodni kako od vlasti svetine tako i od vlasti kraljeva od vas kao i od
mene.
Ili Bajron neto govori ili lupeta kojeta. A nauka ne ree ko rui zvonare i die gluposti, dakle,
Bajron lupeta. A kakav to rat jezikom vojuje Bajron, i protiv koga? Ako nauka i ima neki odgovor,
to nije pravi odgovor.
A Bajron upozorava i upozorava, ali mu to nita ne vredi pa ni sledee upozorenje:
Niko ne treba da dopusti da mu se kae kako smo mi nemi toak na kolima prestola. O vi, deco
naa! Ne zaboravljajte da smo se mi trudili da vam pokaemo ta se radilo pre no to je svet postao
slobodan!
Mi to vreme doekati neemo, ali ete ga doekati vi. Znajui da vi tada u optem veselju neete
verovati da se moglo desiti ono to se desilo, ja sam naumio da vam to opiem, iako bi u stvari

srdano eleo da i spomen o njemu nestane. Ali ako opis doe do vas, prezirite takva dela, prezirite
ih vie no prvobitne divljake koji araju svoje telo, ali ne araju ga krvlju!
I kad ujete da istoriar govori o prestolima, i da su im se oni popeli na glavu, znajte da e to liiti
na ovo to mi sad gledamo mamutove kosti i divimo se kako je stari svet mogao gledati takve stvari;
ili da e to biti hijeroglifi na egipatskim stenama, ta prijatna zagonetka budunosti pa ete se pitati
kakav se pravi cilj piramida krio u njima.
Tako Bajron lupeta, jer da on ne lupeta nauka bi se potrudila da razume o emu on govori. Ako nita
drugo a ono bar da se puku objasni: kakvu to prijatnu zagonetku budunosti kriju egipatski
hijeroglifi?
A hijeroglifi kao i svi stari zapisi kriju tajnu, samo tu tajnu ne mogu otkriti edukovani uenjaci. Tu
kolska edukacija ne pomae, za takva otkria potrebna je milost Boja.
Upozorava i Spinoza.
A sada, da bih sa svim ovim zavrio, ostaje mi jo jedino da prijateljima, za koje sam to i pisao,
kaem: ne treba da se udite ovim novinama, jer dobro vam je poznato da jedna stvar ne prestaje da
dude istinita zato to nije od mnogih prihvaena. a poto vam je poznata ud vremena u kojem
ivimo, najsrdanije bih vas zamolio da budete veoma obazrivi upoznavajui druge sa ovom stvari.
Neu da kaem da treba jedino za sebe da je zadrite, ve samo neka vas ni jedan drugi cilj ne
pokree sem spas vaeg blinjega, i sa sigurnou moete biti uvereni da nagrada za va trud nee
izostati.
Tako kazuje Spinoza i iz ovih rei bi se moglo zakljuiti da je on saoptio nekakvo tajno i
zabranjeno znanje. I sa tim znanjem treba biti vrlo oprezan i o tome razgovarati samo sa najbliima.
I Geteova upozorenja veoma nalie na Spinozina, i Gete kazuje da su na lomai zavrili oni koji su
neoprezno puku kazivali svoje saznanje.
Poznato je da je Spinozina filozofija u svoje vreme pa i kasnije bila na udaru monika, a branili su
ga samo nekoliko ljudi meu kojima je i Gete. Drugim reima, branili su ga oni koji su znali o emu
Spinoza govori jer su i oni kazivali istu nauku.
Upozorava i Fransoa Rable:
Jeste li ikada boce otvarali? Majku mu pseu!
Setite se kakvo ste dranje tada imali! A da li ste ikada videli kera kad spopadne dobru kost? Platon
kae u Dravi da je ker od svih ivotinja najvei filozof. E, pa kad ste ga videli, mogli ste
primetiti sa kolikom panjom on kost vreba, kako briljivo on kost uva, sa kakvom se revnou
dri, sa kakvom predostronou na nju kidie, sa kakvom je ljubavlju lomi i mrvi i s kakvom je
urbom sisa. ta ga tera da tako radi?
emu se nada i ta to trai? Samo malo sri! Istina to malo slasno je i slasnije no ita u svetu, jer sr
iz koske, kako nam kae Galen, to je neto najsavrenije u prirodi.
Pa poput toga psa i vi treba da ste mudri i da njunete, namiriete i ocenite ove sone knjige i poput
njega da ste mi laki u gonjenju i smeli u napadu, zatim da mi, marljivim itanjem i estim
razmiljanjem poueni, uzmognete smrskati kost i sadrajnu sr posrkati to jest ono to ja po
drazumevam pod tim pitagorejskim simbolima u nadi da e vas takvo itanje umudriti i izvetiti;
jer ete u njemu pronai i drugu slast i skriveni nauk, koji e vam razotkriti uzviena tajanstva i
strave tajnovite, i to se tie nae vere, i to se tie politikog stanja, i naeg privrednog ivota.
Rable upozorava da kazuje vane stvari, ali Rablea niko ozbiljno ne shvata, jer je dobro poznato da
je Rable komedija.

Rableovo upozorenje je zanimljivo i zbog toga to ga on kazuje jezikom mita, a to on naziva

pitagorejskom simbolikom. Tako Rable ini dve stvari odjednom, upozorava da se ne ita njegova
knjiga povrno, i objanjava znaenje boce, psa, kosti i sri u jeziku simbola.
Pas kako su ga opisali Platon i Aristotel isti je ovaj o kojem govori Rable i isti je u celokupnoj staroj
knjievnosti, bilo u mitu, bajci, narodnom verovanju i kazivanju. A Rable govori o psu i kosti samo
da bi ih objasnio, takvo je pravilo u staroj knjievnosti. Pa kada se proita kako filozofi objajavaju
psa i kako Rable savetuje itaoce da se ugledaju na psa, onda se moe razumeti njegova poruka. Psa
ne zanima kost da bi se njom igrao ili da bi se pohvalio kako je ima, psa kost zanima samo zbog
njene sri. Dodue pas se igra sa koskom, ali igra koskom nije za psa svrha nego njena sr. Zato nije
vano kako Rable govori, nego ta govori.
Ali to se nije uilo u koli pa edukovani kolarci nemaju pojma o emu piu stare knjige, i kakvu
nauku govore.
U mnogim starim knjigama se nalaze upozorenja da ih treba itati polako i sa razumevanjem.
Mnogi stari pisci su upozoravali itaoce da se prava poruka krije ispod povrine, a tako su kazivali
i mnogi pisci iz novoga doba. Postoje ak i ljudi koji su dobili Nobelovu nagradu, a oni koji su im
tu nagradu dodelili namaju pojma o emu taj nagraeni pie.
Ali to u ovoj velianstvenoj civilizaciji nije nita neobino, jer se u ovoj velianstvenoj nita ne zna
a snova ima na pretek.
Indijska Mahabharata se zavrava reima:
Zna se da su boanski okean i snegom prekrivene planine rudnici najplemenitijih dragulja, kae se
da je to i ova Mahabharata.
I zaista je Mahabharata najplemenitiji rudnik dragulja, ali su to i mnoge druge knjige. Ali zalud su
te knjige takve kada ih edukovani ovek iz doba znanja ne prepoznaje.
A srpski neuki narod kae:
-Poznavati slova moe svako, ali itati ne umije svako.
Ova narodna izreka je istinita i nju je potvrdila i dananja nauka, jer itava dananja nauka
potvruje da poznavanje slova nije isto to i itanje.
To dananja nauka potvruje ve tumaenjem najstarijeg pisanog epa Gilgame, a potom svega
do dananjih dana. Neko od edukovanih je objasnio ovaj ep, a potonji uenjaci su po svom naunom
obiaju to tumaenje prihvatili i tako postali naunici. Zato mi danas znamo da je junak iz davnih
vremena bio seksualni manijak. U jednoj podebeloj knjizi zvunoga imena za Gilgamea se kae:
Unosio je pometnju u porodice, nije ostavljao na miru niiju kerku, pa ni kerku junaka, niti bilo
iju enu.
Zbog toga su itelji Uruka (Ereha) zatraili pomo od bogova, obavetavaju novouenjaci iru
javnost. Za dananjeg oveka koji je uasno osetljiv na seksualnost, ovakav Gilgame predstavlja
suto zlo.
Tako nauka dananja poznaje Gilgamea, a to je zakljuila iz sledeih stihova:
Gilgame ne puta ljubavnicu njenom dragom, ni kerku silnog njenom junaku.
Ono to se u epu govori nema nikakve veze sa ovim naunim tumaenjem. Nauno tumaenje je
toliko povrno da oveka spopadne uasan strah, jer se nauka bavi i drugim stvarima a ne samo
tumaenjem Gilgamea.

Dakle, novouenjaci su pronali da je Gilgame seksualni manijak, a to se u epu nikako ne bi moglo

nai razumnim itanjem. Taj isti Gilgame odbio je nametljivu bogonju ljubavi Itar, i odrao joj
pravu moralnu vakelu. Zbog tog odbijanja junak Gilgame je morao mnogo toga da pretrpi i vodi
teke borbe sa nebeskim divljim bikom i slino. Ali Gilgame nije bilo ko, to je junak nad junacima.
Samo jedna treina Gilgamea je ovek, a dve treine bog. S divljenjem i strahom gledaju graani
njegov lik, po lepoti i snazi nikada mu nisu videli ravnog. Lava tera iz svog sklonita, hvata ga za
bradu i pribada. Divljeg bika lovi brzinom i snagom svog luka. njegova re i govor u gradu su
zakon.
Sinu je vanija kraljeva volja nego oeva elja.
im sin postane ovek, u slubi je velikog pastira kao ratnik i lovac, uvar stada, nadzornik gradnje
i pisar ili sluga svetog hrama. Gilgame, ovek bola i radosti, nije umoran. Za njega, jakoga,
divnoga, mudroga, moraju da rade mladi i stari, moni i neznatni.
Gilgame je u slubi velikog pastira i sam je pastir, ratnik i lovac. Takav kakav je on ne moe biti
seksualni manijak, i za njega rade i stari a ne samo mladi. Pored toga Gilgame je samo jednu
treinu ovek, a dve treine bog. Gilgame je sluga svetog hrama, a vladar ljudi koji ivi u Uruku.
Gilgamea narod ne mrzi, oni mu se dive i plae ga se jer je Gilgame moan i neumoljiv.
Povrh svega toga Gilgameu oeva elja manje znai od kraljeve volje, jer je volja najizraenija
osobina ovoga velikog junaka. Gilgame ivi u najutvrenijem gradu na svetu koji je on sam
izgradio, a to je zato to je i sam Gilgame imao snanu volju i tvrdu veru. Ba zato to je takav
odbio je boginju Itar, a da je onakav kako ga zna dananja nauka ne bi mu palo na pamet da odbije
boginju ljubavi i sebi natovari napast na vrat.
Nigde se ne govori da Gilgame na silu uzima neije keri i ene, i da je unosio pometnju u
porodice. To je nauni nalaz edukovanih novouenjaka. Gilgame je bio nadzornik i pastir naroda i
nije dozvoljavao vinje devojaka sa svojim draganima, a to su strogo nadzirale njegove strae.
Ceo dan stoje strae na bedemima, a i nou bdiju ratnici.
Tako je Gilgame spreavao susrete voljenih, a nije zloupotrebljavao svoju mo i unosio pometnju u
porodice. Toliko su mogli novouenjaci da shvate, ali to oni nisu shvatili jer nigde nisu proitali. A
edukovani uenjaci mogu znati samo ono to proitaju.
A Gilgame nije veno ostao tvrd i neumoljiv, nego je taj junak omekao kada je dobio za prijatelja
mekuca, plaka i sanjalicu Enkidua. A kada su se njih dvojica udruili mnoga su slavna dela
uinili, i nijedno zlo im nije moglo stati na put.
Tako stoji stvar sa tumaenjem Gilgamea, a i sa tumaenjem svih starih knjiga. A tako je i sa
knjigama koje nisu tako nevane ljudima, i koje ljudima pokazuju put ivota, i u koje se ljudi
zaklinju. Na ovu pomisao ovek se skoani od straha, i pita se: Kako je mogue da ovaj svet jo
uvek postoji

Demokratija i republika
Demokratija je vrhunac ljudskog evolucijskog i civilizacijskog dostignua.
Opte je poznato da je dananja civilizacija velianstvena, a takva je samo zahvaljujui tome to je
izgraena na demokratskim osnovama. Svim kolovanim ljudima je poznat uas u kojem su ljudi
iveli u srednjvekovnom mranom dobu, i poznata im je sva blagodet to ga prua nae doba,
doba demokratije. U mrano doba progonili su se i spaljivali svi oni koji nisu pripadali veini, a
danas u demokratiji manjina je zatiena. Danas nema spaljivanja vetica kao u mrano doba samo
zato to su manjina. Danas je demokratija dala manjini njena manjinska prava, tako da danas
manjina nije ugroena od veine. A toga u mranom dobu nije bilo, nego su se vetice spaljivale.

Demokratija je stupila na istorijsku scenu davne 509. god. stare ere, i nju je svetu podarila Atina.
Demokratija nije dola iznenada kao da je pala s kruke, jer su u prethodnom vremenu veliki ljudi
pripremili teren za njen dolazak. Zbog ovoga civilizaciskog napretka Zapadna civilizacija odaje
Atini i grkome narodu venu zahvalnost.
Tako je demokratija poela sa svojom vladavinom, a ve danas se moe rei da je dananji svet svet
demokratije. Nisu danas sve drave demokratske, ali su demokratske drave namonije, najbogatije
i najkulturnije tako da one vladaju ovim svetom. Oni vladaju svojim demokratskim metodama i
tite demokratsku manjinu od nedemokratske veine. Ako bi oni videli da je u nekoj
nedemokratskoj veini ugroeno stotinak ljudi iz demokratske manjine, oni odmah diu na noge
svoje demokratske snage i svrgavaju nedemokratsku veinu i daje vlast demokratskoj manjini. Ni
jedno ureenje se ne moe uporediti sa demokratijom po pitanju prava manjine, jer u demokratiji
manjina ima veu zatitu i vea prava nego to je imala u staroj oligarhiji u kojoj je vladala manjina.
ak ta vie, za manjinu u demokratiji bi se moglo rei da ona vlada, jer je oigledno da je jedino
ona zatiena.
Takvo je to drutveno ureenje dananje velianstvene civilizacije, civilizacije koja je usreila
mnoge ljude i koja e usreiti jo mnogo ljudi. Zbog svega toga neshvatljivo je da 1991. godina nije
bila posveena velikom jubileju, dva i po milenijuma demokratije. Ovo je uasan propust jer se
ovakav jubilej moe slaviti sledei put tek 2491. god., a pitanje je hoe li svet tada postojati.
Dananja demokratija je dananjem oveku dobro poznata i teoretski i praktino jer su o njoj pisali
veliki mislioci i uenjaci novoga doba, a i u praksi su mnogo videli i uli od politaara. Ali iroj
javnosti nije poznato kako su mislioci staroga doba cenili demokratiju, i kako su o njoj govorili.
Iz onoga to piu stari izvori vidi se da su i najvei umovi staroga doba bili oduevljeni
demokratijom. Tako u Platonovoj Dravi Sokrat kae:
Reklo bi se da je ovo dravno ureenje najlepe od svih: kao areno odelo protkano svakojakim
cveemI, sreni moj ovee, tu moe traiti dravno ureenje koje ti je po voljizbog slobode
koja tu vlada, ona sadri sve vrste dravnih ureenja, i izgleda da, ako hoemo da osnujemo dravu,
a mi to upravo inimo, treba samo da odemo u demokratsku dravu da, kao kad ovek ode na pijacu
gde se prodaju sva mogua dravna ureenja, tamo potraimo onaj nain koji nam se svia, i im ga
izaberemo moemo pristupiti njenom osnivanju.
Iz ovoga Sokratovog kazivanja vidi se da je demokratija ve u samom poetku dala ljudima slobodu
i usreivala ih. A kako ne bi usreila kada je demokratija dala ljudima optu slobodu, a sloboda je
oveku od najvee vanosti jer bez slobode ovek nije ovek nego rob. Sokrat e rei kako se ivi u
dravi koja je ljudima darovala optu slobodu.
Opta sloboda, koja se u takvoj dravi stvara, dostie svoj vrhunac, kad ve kupljeni robovi i
robinje nisu vie nita manje slobodni nego to su oni, njihovi kupci. Ali sam gotovo zaboravio da
kaem koliko ravnopravnost i sloboda nastaju za ene u njihovom odnosu prema mukarcima i u
odnosu mukaraca prema njima.
-Znai da emo kao Eshil rei upravo ono nam je na vrh jezika.
-Jeste; ja to i kaem. Jer onaj ko to nije video, ne moe ni da veruje koliko su ljudima podlone
ivotinje slobodnije ovde nego ma gde. Po onoj poslovici: Kakve su gospodarice, takve su i
kuke; i konji i magarci idu svuda okolo sasvim slobodno i dostojanstveno udaraju prolaznike ako
im se oni ne uklone s puta. I tako svuda i sve stiu punu slobodu!
Atina je u samom poetku dala slobodu robovima i enama a ostatak sveta je to uinio 25 vekova
kasnije. A ivotinje su dobile slobodu tek od skora, jer je tek u poslednjim godinama sazrela

demokratska svest kod oveka da i ivotinje moraju uivati u demokratskoj srei. Danas se u nekim
novodemokratskim dravama mogu videti po gradovima opori pasa lutalica koji ujedaju ljude i
otimaju im hranu, ali im niko nita ne sme jer su oni pod zatitom demokratije. O psima lutalicama
brinu demokratske vlade i demokratske nevladine organizacije, tako da su oni zatieni i
slobodni da ine to im je drago. Niko ovim psima ne sme ni runu re rei a kamoli da ih fiziki
maltretira, jer su oni pod demokratskom zatit-om nekih stranih baba iz nevladinih organizacija,
kojih se i demokratske vlade plae. Neko neupuen bi mogao pomisliti da od demokratije najvie
koristi imaju psi lutalice, i nevladine organizacije.
Sokrat e rei i koju re o demokratskom oveku.
On odbija svaki razlog i istinu i ne dozvoljava im da uu u njegovu tvravu. Ako mu neko kae da
poneke elje dolaze od lepih i dobrih nagona, a one druge od ravih, da prve treba negovati i ceniti,
a druge savlaivati i obuzdavati on sve to odbija i tvrdi da su svi nagoni isti i da ih treba
podjednako ceniti.
Ve tada kod demokrata u Atini nije bilo diskriminacije, i ravnopravnost je bila sveopta. Ostatak
sveta je tek poslednjh decenija uspeo da dostigne Atinu po pitanju ravnopravnosti.
I tako mu svaki dan prolazi u tome da ugaa strasti koja je toga trenutka naila: as se opija uz
zvuke frule, a as pije vodu i mravi; sad radi gimnastiku, a sad je opet lenj i ne mari ni za ta;
katkad izgleda kao da se bavi filozofijo, esto vodi dravne poslove, skae na govornicu, pa govori i
radi ono to mu toga asa pada na pamet; drugi put, opet, zavidi ratnicima i onda se ugleda na njih;
zatim mu se dopadnu poslovi ljudi i on se baca na trgovinu. Nikakvog reda i nikakve potrebe nema
u njegovom ivotu, i za sve to vreme on uiva.
Neverovatno je da se demokratski ovek za 2500 godina nije ni za dlaku promenio.
A to to te niko ne primorava ni da vlada u toj dravi, ak i ako si za to sposoban, ni opet da se
pokorava ako to ne eli, ni da ratuje kad drugi ratuju, ni da, ako eli mir, ivi u miru kad drugi
to ine, to, opet, ako ti neki zakon brani da vlada ili sudi, ti ipak moe i da vlada i da sudi ako
ti tako padne na pamet: zar to na prvi pogled nije boansko i divno? Dalje. Zar nije divna ona
blagost prema osuenicima? Zar jo nisi video kako u takvom dravnom ureenju ljudi osueni na
smrt ili izgnanstvo ipak ostaju i kreu se meu ostalima, kao da niko za to ne mari i kao da to niko
ne vidi? I zato takav ovek hoda okolo kao kakav junak.
Pa onda pratanja koja takva drava ini, i ta irokogrudost i preziranje svega onoga to smo mi,
kad smo osnivali dravu, sveano govorili: da, naime, niko ne moe postati dobar ovek ako nema
izvanrednu prirodu, ako se jo odmah kao dete nije u igri upoznao sa lepim stvarima i ako se,
uopte, nije vebao lepoti. Sa kakvim nadmenim dranjem ona sve to gazi i kako uopte ne pita za
to sa kakvim zanimanjima dolaze ljudi da se prihvate dravnih poslova, nego ih potuje samo ako
kau da su prijatelji naroda.
-Da to je plemenita drava.
-Demokratija bi, dakle, imala to i sve to je tome srodno. To je, kao to vidi, divno dravno
ureenje, anarhino, areno, koje svima bez razlike, i jednakima i nejednakima, deli nekakvu
jednakost.
Zaista je ovo ureenje divno kako kazuje Sokrat, zato je i razumljivo da se i dananji ovek odluio
za demokratiju, jer to je jedino dravno ureenje koje moe usreiti oveka.
I ako je demokratija vrh vrhova meu dravnim ureenjima, i ako ona jedina usreuje ljude, i njoj
preti opasnost od propadanja kao i svakom drugom ureenju. O tome su pisali i filozofi, a pisao je i
istoriar Polibije u svojoj Optoj istoriji.
Evo kako e se to odigrati. U jednom trenutku narod e pomisliti da strada zbog lakomislenosti

vodeih ljudi, a kad drugi, eljni vlasti, ponu da mu laskajui da ga uzdiu, razbesnee se, sve e
odluke donositi u gnevu i vie nee hteti da se pokorava ak, ni da bude jednak sa vodeim slojem u
dravi, ve e eleti da u svemu njegova re odluuje. Kada se to desi drava e dobiti novo ime,
najlepe od svih imena: Slododa i demokratija, a, u stvari, pretvorie se u neto najgore, u vladavinu
gomile.
Polibije jeste istoriar ali on se javlja i kao prorok, i kao da je zavirio u budunost. Ili je tako pisalo
u knjizi dravnih ureenja, pa je po tome kazivao o propasti demokratije. Polibije i neki stari
mudraci kazuju da je demokratija najgore ureenje, i da je jedino bezvlae gore od nje. Nije
poznato na osnovu ega oni tako kazuju, a da li su u pravu ili ne mogla bi odgovoriti dananja
nauka. Polibije jo kazuje:
Kada, dakle, ponu da tee vlasti, a nisu sposobni da je steknu svojim sposobnostima, troe
bogatstva na zavoenje i kvarnje naroda ne birajui sredstva.
Uine li, svojom bezumnom glau za slavom narod podmitljivim i lakomim tada i demokratija
propada i pretvara se u nasilje i vladavinu silom. Naime, narod se navikne da jede tue, i ivi na tu
raun, a kada stekne ambicioznog i smelog vou koji zbog siromatva nije biran na vane poloaje
u dravi, uvodi vladavinu sile: udruuje se i poinje pokolje, proganjanja, deljenje zemlje, sve dok
ne podivlja i ponovo nae gospodara i monarha.
Ipak je Polibije prorok. Kako bi jedan istoriar mogao znati da e se sve ovo deavati u demokratiji
u 21. veku?
Kada su u paganskoj Persiji sedmorica zaverenika svrgli mage sa vlasti, onda su seli da se dogovore
kakvu vlast da uspostave u dravi. O tome nam svedoi otac istorije Herodot.
Prvi predlog je izneo Otan pokreta pobune, koji se zaloio za demokratiju, tvrdei da je to najbolje
dravno ureenje. Drugi se javio Megabiz koji je odluno odbacio ovaj predlog jer nema niega
glupljeg ni obesnijeg nego to je neprosveena gomila. Ako smo se spasli vlade i nasilja tiranije
samo zato da bismo pali u ralje neobuzdanoj gomili, to bi tek bilo nepodnoljivo! Tako je Megabiz
ocenio demokratiju, i jo ree:
Dakle, ko Persijancima eli zlo, taj e predlagati da se da vlast narodu.
Trei se javio Darije i odbacio oba predloga, i objasnio zato ih odbacuje, a za demokratiju ree:
Kad je, opet, gomila na vlasti, nemogue je da najgori ne izbiju na povrinu; ne samo da meu
njima ne dolazi do sukoba, nego, naprotiv, meu njima dolazi do prisnog prijateljstva, jer ti najgori
slono obavljaju sve poslove, i u tajnosti.
Poto je Darije kazao sve mane demokratije i oligarhije, predloio je monarhiju i dao obrazloenje.
Ostala etvorica nisu imali svoje predloge nego se saglasie sa Darijem, i tako Persija posta
kraljevina a Darije posta kralj.
Ovde je vano znati da se ovaj dogaaj desio 521.god. st. ere, i da je to bilo dvanaest godina pre
nego je Klisten uspostavio demokratiju u Atini. Zato je za nauku veoma vano da zna da se u
paganskoj i tiranskoj Persiji o demokratiji sve znalo. Iz ovoga svedoanstva, a i iz mnogih drugih,
jasno je da demokratija nije edo evolucije nego da ona kao i sva druga dravna ureenja, oduvek
postoji.
Dravna ureenja ve postoje i kada neko doe na vlast ili stvara novu dravu, on ne uvodi nikakve
novine nego se samo opredeljuje za jedno od mnotva postojeih ureenja. Kako bi inae Darije
mogao da zna o demokratiji ono to se tek danas o njoj zna? Kako bi i Herodot mogao to znati, i
kako bi Aristotel mogao poznavati preko dve stotine dravnih ureenja?O tome su uenjaci trebali
razmiljati. Da su uenjaci malo vie razmiljali o Herodotovoj istoriji, moda bi i shvatili o emu

govori i kakva je njegova istorija. A mogli su i da shvate koliko je velianstveno dravno ureenje
demokratija, po kazivanju starih filozofa i znalaca.
Ni Aristotelovo miljenje o demokratiji se ne razlikuje od gore reenog, koji u Politici kae:
Ono to se deava u ekstremnim demokratijama deava se i u tiranidama. Tiranida se slui
metodama krajnje demokratije: davanje vlasti u kui enama da bi odale ta rade njihovi muevi i
davanje vee slobode robovima sa istog tog razloga. Jer ni ene ni robovi ne sklapaju zavere protiv
tirana i prirodno je da su naklonjeni i tiranidama i demokratijama zato to im je dato da ive po
svojoj volji.
Tako kazuje Aristotel i objasni nam stanje u dananjoj demokratiji. Dananji filozofi e danima
priati hvalospeve o udesnom sveznalici iz Stagire, ali da su slovo jedno shvatili nije im se dalo.
O propadanju demokratije Aristotel kae:
Demokratije propadaju najee zbog bezobzirnosti demagoga.
Dakle, demagozi su najei krivci za propadanje ovoga ureenja, a ovi u staro vreme nisu
zauzimali nikakav zvanini poloaj u dravi, nego su oni imali veliku politiku mo i uticaj na vlast
i narod. Ovi nekadanji demagozi neobino lie na dananje nevladine organizacije, i to sluti na
propast demokratije.
Ko god ima oi moe danas da vidi da su stari mislioci u detalje tano opisali prelaz iz demokratije
u tiranidu. A oni su to znali zato to su sva dravna ureenja bila opisana i u knjige zapisana, tako
da su oni mogli i nama da kau i da nas upozore.
Aristotel e nam jo neto rei o demokratiji u Nikomahovoj etici:
Ima tri vrste dravnog ureenja i isto toliko skretanja od njih koja predstavljaju, da tako kaemo,
iskvarenost ona tri oblika.
Ta tri ureenja su: kraljevstvo, aristokratija i timokratija. Od iskvarenog kraljevstva nastaje tiranija,
od iskvarene aristokratije nastaje oligarhija, a kada se iskvari timokratija nastaje demokratija.
Tako tvrdi najvei poznavalac dravnih ureenja, i kae da od iskvarene timokratije nastaje
demokratija. Zbog toga je vrlo vano znati da je timokratija vladavina asnih, a demokratija
znai vladavina naroda.
Valja o ovome razmisliti. Valja razmisliti i o tome, zato Darije, pa i svi filozofi u svim prilikama
narod nazivaju ruljom i svetinom?
Aristotel e rei gde se moe demokratija sresti:
Najzad, demokratija se najee sree u onim kuama gde uopte ne postoji glava porodice,
domain (jer su svi jednaki) i u onim svim kuama gde je domain slabi, pa svako radi ta mu se
svia.
Ako neko eli da nae demokratiju, nai e je u kui bez glave.
Za dananju velianstvenu civilizaciju demokratija nema alternativu. To je nepokolebljivi stav
dananjih mudraca i politiara, jer su oni edukovani i dobro su prouili sve to su stari mislioci
kazivali o demokratiji.
Oni su itajui ovakve rei o demokratiji shvatili da je to najvelianstvenije dravno ureenje.
A kako da ne shate tako kada se jasno kae da je to ureenje najlepe, areno, sreno, da daje optu
slobodu i da u njemu svako moe da radi to mu srce eli,i da za sve to na ovome svetu ne moe biti
kanjen. ak ta vie, demokrate su na ovome svetu najvei junaci i uivaju sve blagodeti ovog
ureenja. Pa ko ne bi poeleo biti demokrata?

Mi od uenjaka saznajemo da oni svojim naunim metodama pronalaze kod starih filozofa neke
nove momente, te od tada te filozofe itaju na drugi nain. Samo neka budu uporni, moda e
jednoga lepoga dana taj drugi nain itanja biti pravi nain.
Demokratija je grki pronalazak i ime joj je iz grkog jezika, a republika je rimski pronalazak i ime
joj je iz latinskog jezika.
Republika (lat. res publica drava). A znaenje ove rei je: res znai: stvar, predmet; stanje,
poloaj, odnos, okolnost; posao, preduzee; oevidnost, stvarnost, istina; imanje, dobro, posed;
gradivo, graa, sadraj; prazna stvar; zajednica, drava.
Sve je ovo stalo u jednu kratku latinsku re res.
Publika znai: svet; naroito italaki svet, itaoci, gledaoci, sluaoci, javnost, narod, ljudi.
Takvo je nauno objanjenje latinske rei republika.
Republika je dravno ureenje u kojem narod ima vlast, i ima znaenje isto to i demokratija. A
kako i ne bi imale isto znaenje kada su roene iste 509. godine stare ere, demokratija u Atini a
republika u Rimu.
Ovde neemo govoriti o tom dravnom ureenju jer je ono isto kao i demokratija, nego e biti rei o
njegovom imenu.
Latinska re republika dobila je ime od srpske rei repovalika, to joj je i znaenje. Republika je
dravno ureenje koje lii na rep, pa je ona repova lika, i repolika.
U staroj knjievnosti i u jeziku mita rep je suprotnost glavi, a svi ljudi znaju emu slui glava. A
republika je ljudsko civilizacijsko dostignue koje ne lii na glavu, nego na rep. I republika i
demokratija su dravna ureenja u kojima vlada narod (rulja), i zato ova ljudska dostignua ne lie
na glavu nego na rep. Aristotel je jasno rekao da demokratija nema glavu, a ko nema glavu taj
repom misli.
Srpski narod je u davno doba strogo razlikovao glavu i rep.
-Bolje biti u svojoj kui glava, nego u tuoj rep.
-Ako ne uhvati za glavu, za rep nikad.
-Teko glavi kojoj rep zapoveda.
-Glavi je teko kad je rep vodi.
Tako se govorilo i znalo u srpskom narodu dok ga je bilo, ali njih danas nema nego postoje samo
edukovani potomci nekadanjih Srba, koji uivaju u svojoj demokratskoj republici.
Ako se edukovani uenjaci pitaju, kako je mogue da je takvo znaenje ovih dravnih ureenja,
valja da se sete da je Gete bio jedan od onih ljudi koji su bili uz vladara. A tako je bilo i u daljnoj
prolosti, to se moe videti iz starih svedoanstava. To se lepo vidi u Bibliji i Danilu gde se vidi
da je Danilo kraljev savetnik, i vidi se kako se kraljevi smenjuju a Danilo kroz vekove ostaje i
savetuje. Danilo jeste mitski savetnik vladarev, ali tako je bilo i u stvarnosti, najueniji ljudi su bili
vladarevi savetnici. Oni su bili ljudi od znanja i savetnici, ali oni nisu mogli svoju volju sprovoditi,
nego je vladareva re bila poslednja. Pa kada su dola vremena za demokratiju i republiku, tim
znalcima je preostalo samo da imenuju to ljudsko edo, u nadi da bi jednoga lepog dana ljudi mogli

da prepoznaju to edo i njegovo ime.

I celokupna stara knjievnost je nastala iz tog istog razloga, jer se znalo da e jednoga dana ovek
biti ne edukovan, nego biti kadar da prepozna ono to govore te knjige.
Upravo je to vreme dolo, jer nae vreme je vreme znanja i svetlosti a pored toga danas postoji
internet, o kojem u mranom srednjem veku nisu ni sanjali. Nekada su svetom vladali silnici i nisu
dozvoljavali da se uje istina, a danas je vlast u rukama demokrata i republikanaca i ljudi mogu da
priaju to god hoe, jedino ne smeju da ugroavaju manjinu.
Ako bi se naao neki koji bi ugrozio manjinu, odmah bi bio optuen za seksualno uznemiravanje i
silovanje. Ma imao on i sto godina, to mu ne bi pomoglo da izbegne ovakvu optubu. To je danas
dobro poznato i mnogi koji su ugrozili manjinu suoili su se sa ovakvom optubom, koju neki ljudi
nazivaju doker optubom. U prolom milenijumu doker optube su bile jeres a potom utaja
poreza, ali se nisu pokazale tako delotvornom kao to je to ova novovremena.
Dananji edukovani ovek je uasno osetljiv na seksualnost, njega ne zanima ko je stvorio rat i
zato, njega zanima samo to:
Ko je koga u tom ratu seksualno uznemiravao i silovao.
Edukovani ovek vrlo dobro zna ta je najvei zloin, jer je on edukovan i jer je njemu to reeno. A
to nije rekao bilo ko, to je rekao najpriznatiji poznavalac ljudskog bia slavni Frojd. Frojd je jasno
rekao da je ovek samo jedan veliki polni organ, i nita vie od toga.
Ako bi se neko upitao, gde je glava ako vlada rep? odgovor je da je rep svgnuo glavu i bacio je u
tamnu tamnicu, gde ne vidi Sunca ni Meseca .A ako nekoga zanima kakva je to glava i kako
izgleda, odgovor e nai pod naslovom Glava od ugla

Bog
Nekolike izreke srpskoga naroda o Bogu
Ako ne vidimo Boga, vidimo njegovo delo.
Ako Bog dade i godina donese.
Ako ga Bog zna koliko ja, zlo ponj.
Bez Boga ni preko praga.
Bog dava ali u koaru ne uteruje.
Bog daje, al ne kad mi hoemo.
Bog daje, ama mora i ovek da ruku prui.
Bog daje da se grenik kaje.
Bog je s onima koji stoje s njim.
Bog ne ite od oveka vie da ini, nego to moe.
Bog onda pomae, kad ovek ne moe.
Bogatstvo je u Boga.
Bogate i siromahe Bog izjednai.
Boje oko svue vidi.

Boj se Boga i onoga koji se od Boga ne boji.

Bolest ne dolazi Bogom, ve sobom.
Bolje je sluiti Bogu, nego ljudima.
Bog visoko, a prijatelja nema.
Bog visoko, car daleko.
Bog na nebo, car na zemlju.
Bog grehove a car dugove (oprata).
Bogu boije, caru carevo, a nama ta ostane.
Bog ne spava.
Bog dao, a car nema ta uzeti.
Bog visoko, car daleko, a zemlja tvrda.
Bog je dao dva uva a jedan jezik.
Bog je najpre stvorio umu pa oveka.
Bog je nainio mustru, a onda ga majka rodila spram te mustre.
Bog je prvo sebi bradu stvorio.
Bog je stvorio nebo i zemlju, a sve ostalo zidari i majstori.
Bog je stvorio selo, a ovek grad.
Bog je hteo najbolje, a ljudi izneverili.
Bog kanjava one koji ne misle na sebe.
Bog govori: pomozi se sam, pomo u ti i ja.
Bog govori: ne zapusti sebe radi mene.
Bog je rekao: uvaj se i ja u te uvati.
Bogu se moli ali i brijegu grebi.
Bog nije u sili, nego u pravdi.
Bog i dua.
Bog je jak.
Bog ne uzajmljuje.
Bog daje teaku a ne leaku.
Bog nikom duan ne ostaje.
Boga ne gnevi, vraga ne drai.
Bog ne trubi zato ovek gubi.
Bog je stari davalac.
Bog pomae ali nema kome.
Bog samo dvojine ljudi ima: dobre i zle.
Bog nikad nee oveka ostaviti, ako ovek Boga ne ostavi.
Vidi Bog svaiju opainu kroz oblainu.

Ovaj narodni oblak je isti onaj oblak to ga je Zevs sabirao, i isti onaj oblak na koji je Bog postavio
dugu kao znak saveza sa ovekom, i isti onaj oblak to je danju vodio narod i izveo ga iz Egipta, i
isti onaj oblak na koji je liio bog Krina kada se rodio. I nema u staroj knjievnosti i u paganskom
verovanju drugoga oblaka do ovoga. Zato e i hrianski Spasitelj doi na oblaku.
Gde je ljubav tu je Bog.
Gde je sloga tu je i Boji blagoslov.
Gde je za trpezom sloga, tu sam Bog u zaelju sedi.
Gde ljudi ne dolaze, Bog ne pomae.
Gladan se Bogu ne moli.
Greiti je ljudski, pratati je boanski.
Gde nema nauke, tu ni Boga meu tim ljudima nema.
Da Bog svima volju ispuni, vie bi nas plakalo, nego to bi pevalo.
Daj mu Boe pameti, il izvadi i to malo to ima.
Do Boga ima sedam groba.
Dao Bog al nije imao kome.
Ded se posla lati, pa e i Bog dati.
Do tri puta Bog pomae.
Dugo Bog gleda kroz prste, ali ne doveka.
e ljudi namjere, tu i Bog podupre.
ivot ume prekratiti svako, a produiti samo Bog.
I u Bojoj bati korov raste.
Ispod Boga nema se kud.
I Bog bi imao posla , kad ne bi sve stavljao na kantar.
Ja elio, a Bog ispunio.
Jedni drugima treba da pomaemo, a Bog e svakome.
Jedan je Bog i va i na, a sveci nas zavadie.
Jedan drugome,a Bog svima.
Jedno oko uvek gleda, kome se sakriti nita ne da.
Kad Bog zemlju blagoslovi, dade joj mudra gospodara.
Kad hoe Bog zemlju da kazni, dade joj luda gospodara.
Kako ti Bogu, onako i on tebi.

Kao to je Bog za ljude, tako je i otac za svoje dete.

Koga Bog hoe da kazni, najpre mu uzme pamet.
Kad mrnja ovlada ovjekom, onda mu i Bog uzme pamet.
Komu Bog, tomu i svi sveti.
Ko se u Boga uzda, ne ostavlja ga.
Ko ne ide po Boga, ide po avola.
Ko ne slui Bogu, slui avolu.
Kako ti Bogu, onako on tebi.
Ko se Boga sea i njega e Bog.
Ko se Boga boji, taj se nikoga ne boji.
Koliko ima kako te Bog ostavio? (nevaljalcu)
Kad je Bog stajao na jednoj nozi? Kada je uzjahivao na magarca.
Ko pravo zbori, Boga hvali.
Ko daje siromahu, zajmi Bogu.
Ko moe, Bog mu pomae.
Ko lae, Bog ga ne pomae.
Ko se Bogu moli, nee izdangubiti.
Ko se nizi, Bog ga visi.
Koga Bog miluje, tog i katiguje.
Ko Boga slua, onom Bog i daje.
Ko se Boga ne boji, tome crkva ne treba.
Koga Bog kucne onome nita drugo ne valja.
Mnogi se preda Bogu, kad ga ni avo vie nee.
Mirna pamet Boga moli.
Nigde Bog ne sastavlja dva dobra.
Nije ga video Bog, nego rogati avo.
Neda Bog svakoj ui rogove.
Ne svojataj one, koje Bog ne voli.
Ne otvori Boe, dumaninu usta.
Ne boj se nikog do Boga i pravde Boje!
Od Boga sve dobro potie.
Od Boga zdravo, a od cara mirno. (Odgovor na pitanje: kako si?)
O Bogu lud, a o avolu mudar.
Samo je Boja vlast vena, sve ostalo je prolazno.
Sloga od Boga, nesloga od zloga.
S Bogom dragim na trista avola.
Svaki za se, Bog za svih.

Starija je Boja no careva.

Savest je glas Boji.
Samo u Boga veruj, a sve ostalo proveravaj!
Svak je za se, a Bog je za sve.
S Bogom nema parnice.
Svak Boga moli, a sebe voli.
Tako mi glasa Bojega, a Bog je istina!
Teko onom ko za Boga ne zna.
Trpi duo Boga radi.
Ti se pomozi i Bog e ti pomoi.
Tako mi Bog pamet sauvao!
U Boga su pune ruke.
to je pravo, i Bogu je drago.
to ti Bog da, niko ti ne ugrabi.
to tuega Boga priziva, kad svojega ima.
to je od Boga, slae je od meda.
to je Bog naredio da bude, to e biti, pa ma svi avoli popucali.
to je vea nevolja, to je blie pomo Boija.
ala maala, od Boga nastala.
alu je Bog ostavio ljudima.
to Bog da, to ljudi ne mogu da uzmu.
to Bog daje, ni sveci ne otimaju

Razna kazivanja o Bogu

Mojsije kazuje:
to je tajno ono je Gospoda, Boga naega, a to je objavljeno, ono je nae i sinova naih do veka,
da bismo izvrili sve rei ovoga zakona.
Drugim reima, ovekovo je da ui i spoznava. To nam kazuje Stari zavet a ne o slepoj privrenosti
Bogu silniku. Pa jo kae:
Udarie te Gospod ludilom, slepilom i besnilom, i ti e pipkati usred dana kao to pipka slepac po
mraku, i nee imati uspeha u preduzeima svojim i bie svagda ugnjetan i opljakan, i niko ti nee
pomoi.
Bog ne lae i to kae to i uini, zato je danas ovako kako je.

Indijska Mahabharata kae:

Bogovi ne tite ljude kao pastiri, sa tapom u rukama, ve onome koga ele zatititi oni daruju

pamet.
Mahabharata jo kae:
Kada bogovi nekoga ele da upropaste i obeaste, oni mu najpre uzmu pamet.
Kada bogovi nekoga osude na propast, oni mu najpre pomute ula pa mu zlo lii na dobro i on se
vrsto privije uz njega.
U staroj Indiji su postojala Tri sveta: svet ljudi, svet oeva i svet bogova. Svet bogova se osvaja
znanjem, pa kau: Svet bogova je najizvrsniji meu svetovima i zato se znanje velia.
A latinska poslovica kae:
-Onima koje eli da upropasti Bog prvo oduzme pamet.
Srpske poslovice kau:
-Koga Bog hoe da kazni, najpre mu uzme pamet.
-S glave Bog pomae.
-Gde nema nauke, tu ni Boga meu tim ljudima nema.
-Daj mu Boe pameti, ili izvadi i to malo to ima.
Vergilijev Eneja pria kako je izgubio svoju enu u beaniji iz Troje:
Pamet mi uze ovde boanstvo zlobno. Dok stranputicom idem, skrenuvi s puta, sudbina mi
jadnom ugrabi Kreusu.
Onoga trenutka kada je Eneja krenuo stranputicom, bog mu oduze pamet. Ovo je Vergilijeva
poruka, a ne ono to edukovani naukuju.
I Dostojevski u Idiotu kazuje:
E ba to kau: kad Bog hoe da kazni, on mu prvo razum oduzme.
Davidov psalm kae:
Pazite se, o preludi ljudi! A vi bezduici, kad li ete pamet stei? Koji je uho stvorio zar ne uje?
Zar ne vidi koji je oko nainio? Nee li kazniti onaj koji i narode kanjava? On, koji je oveku
razum dao. Zna Gospod misli oveje, zna da su nitave.
Da Bog nije silnik koji gleda kako da kanjava ljude, nego da on daje ljudima razum i mo da se
sami spasu, govore i Solomonove poslovice.
-Strah od Gospoda poetak je znanja; bezumni preziru mudrost i nauku.
-Jer Gospod mudrost daje, iz njegovih usta znanje i razum dolaze.
Kod Solomona je mudrist prvenac dela Gospodnjih, jer je stvorena pre svih drugih dela.
I kod Homera u Ilijadi bog je u dlaku isti.
Glauku oduzme pamet Kronion, jer oruje zlatno Diomedu dade za medeno.

Ali kad pogreih i Div kad uze mi razum, elim da popravim sve i dare da goleme dadem.
Koji je, Automedonte, bog ubacio tebi u srce zaludnu miso i uzeo zdravi ti razum.
U Sofoklovoj Antigoni se kae:
Bogovi, oe, daju razum ljudima, od svega blaga to je blago najvee.
Za kovanje sree najprvi je malj da razuman bude: nikada red ne remeti boji!
A tek Eshilov Prometej koji je opti spas sviju ljudi. A kako je Promete spasio ljude?
No ljudske ujte nevolje i kako njih to pree behu glupavi obdarih umom, dadoh svetlost
razuma!
Tako Prometej spaava ljude jer su ljudi iveli kao obina ivina u tami peina, a Prometejeva boja
vatra dade ljudima svetlost razuma.
Pa onda broj im dadoh, znanje najbolje, i slova dadoh im da znaju pisati, i pamenje , tu majku
svega umetva.
Takav je paganski bog i tako on pomae oveku. Takav je bog u starim knjigama, takav je bog i
pagana i pravovernih, i filozofa i pesnika.
Nema drugoga Boga osim ovoga i ovakvoga, ali dananji verski uenjaci imaju nekakvog drugog
Boga. Odakle oni izvukoe svoga dananjega Boga? U Svetom pismu njega nema, a oni se razmeu
tim istim Pismom.
Postoji samo jedan razuman odgovor: -to je babi milo, to joj se i snilo.
A zato se to deava verskim voama i obinim vernicima, odgovor se nalazi u gornjim izrekama.
O Bogu isto kazuju u staroj Indiji, u staroj Grkoj, u starom Rimu, a isto tako kazuju Srbi iz novoga
doba. Iz toga su novouenjaci izveli alosnu nauku da se zatucani Srbi jo uvek nisu oslobodili
paganstva. Tako je nauka svoj mrak i neznanje proglasila svetlou i znanjem, a one koji su neto
znali proglasili su primitivcima i neznalicama.
Bog dananjih pravovernih je Linost, dok u doba paganizma nije tako bilo. Poznato je i o tome
su pisali ljudi od znanja, da se znanje i pamet nalazi kod nas, dok se u prolosti ivelo bez znanja
i pameti. Nae vreme je vreme znanja i svetlosti i mi smo vrh vrhova svih ljudskih uspeha. To
je bilo poznato i Rableu u 16. veku pa se on obraa svojim itaocima sa nizom pitanja:
Hoete li da kaete kako bi se stvarno moglo logiki zakljuiti da je svet bio glup i lud, a sad se
opametio? Pod kakvim je to okolnostima svet bio glup? Koje se i kakve okolnosti trae da se on
opameti? Zato je bio glup? Zato bi bio pametan? Po emu poznajete sadanju pamet? Ko ga je
zaglupio? Ko ga je opametio? Koji su u veini, da li oni to su ga voleli glupog, ili oni to ga vole
pametnog? Koliko je vremena bio glup? Koliko e vremena biti pametan? Otkud dolazi sadanja
mudrost? Zato se ba u nae dane, a ne docnije, okonala starovremenska ludost? Zato se ba u
nae dane, a ne ranije, pojavila sadanja mudrost? itd.
Tako komedija Rable pita svoje itaoce i uveseljava ih, mada mu to nije bila namera.
A mi saznajemo da je i u 16. veku bilo vreme mudrosti, znanja i pameti jer je to bilo njihovo nae
vreme, a glupost ludost i mrano doba je pripadalo prolosti. I nije to bilo samo u Rableovo vreme,
tako je uvek bilo i tako e uvek biti dok god ovek ne progleda. Zato uenjaci naega doba, doba

znanja, svetlosti, ljubavi i svega naprednog i krasnog, Rableovo vreme znanja i mudrosti nazivaju
mranim vekom.
Opte je poznato da je danas doba velianstvenog znanja, kulture i svakog civilizacijskog uspona. I
opte je poznato da se tako neto nije moglo nai u prolosti, kada je ovek bauljao u tami svoje
neukosti i nekulture. Tako se danas zna i tako znaju i politiari, i filozofi, i svi drugi uenjaci, a tako
znaju i teolozi. Samo dananji Bog je pravi Bog, a bogovi iz prolosti su obina pagantina. Samo
na Bog je pravi Bog, i ako nas sluate pokazaemo vam vaeg Boga.
Svako ko danas ivi zna da je to tako. Nae je vreme u svakom pogledu velianstveno, a u
prolosti je vladao haos i uas. Zato je naa vera najbolja od svih vera, jer je samo na Bog
pravi Bog. A zato je ba naa vera i na Bog najbolji i jedini pravi?
Pa zato to je to moja vera i moj Bog.
O ovome pitanju se mnogo raspravljalo u doba neznanja i ljudske neukosti, ali u doba svetlosti i
znanja o tome niko ne govori. Izgleda da je ova tema potpuno nepoznata sinovima svetlosti iz
naega vremena, jer ni jedno slovo o tome ne naoh da proitam. A da su se uenjaci bavili ovim
pitanjem oni bi znali zato silni kroz svu prolost nameu slabima svoje vrednosti. A onda bi znali
zato i dananji silni nameu svoje vrednosti. A kada bi to znali, onda bi mogli i da prepoznaju te
njihove vrednosti.
Ali to uenjaci ne znaju i oni ne prepoznaju te vrednosti, nego oni znaju da ive u svom vremenu,
a to je vreme svetlosti i znanja.
E sad, zanimljivo je da dananji znalci svoje znanje podupiru znanjem koje je staro nekoliko
vekova pa i nekoliko hiljada godina. Tako se i filozofi oslanjaju na stare filozofe kada govore o
Bogu. Oni su naitani pa znaju kako su uili stari filozofi, pa onda i oni filozofiraju svoju filozofiju
na osnovu starih filozofa.
Tako su novofilozofi razumeli da su svi stari filozofi imali svoga boga, i da su se ti bogovi
meusobno manje vie razlikovali. Onda su oni iz tih kazivanja izveli svoje zakljuke, i objasnili
kakve su bogove imali stari filozofi. Razlika izmeu starih i novih filozofa je i u tome, to su stari
filozofi imali svoje bogove, a novi filozofi nemaju svoje bogove nego su samo tumai stare
filozofije i njihovih bogova. To je stoga to je filozofija evoluirala i odvojila se od teologije, jer
filozofiji pripada znanje a teologiji vera. Da znanje pripada dananjici i nama opte je poznato, a
tako se tvrdi i za veru.
Dananji hrianski Bog je Linost i sa tim se slau i filozofi, bar neki. Da bi neko bio linost on
mora imati lik, bar je tako u srpskom jeziku. Moda Bog i jeste linost, ali njega nije niko nikad
vidio pa o njegovom liku nita ne znamo. U staroj Indiji postojalo je vie i nie znanje, a samo nie
znanje pripisuje bramanu linost, a sam Svevinji kazuje:
Ja sam isti spram svih bia: nit kog mrzim, niti volim.
U ovoj nauci bi se mogao nai odgovor na ovo pitanje, i zato se ljudi uasavaju ovakvog boga.
Zato je Krina odbaeni paganski bog, i zato on nije na pravoverni Bog. Ako nee on da voli nas,
neemo ni mi njega.
Apostol Pavle kae:
Jer kod Boga nema linih obzira, a nama ostaje da se pitamo, zato
kog Boga nema linih obzira? Moe li biti da neko ko je linost nema linih obzira? Neki mudri
ljudi su kazivali da Sunce svima jednako daje svetlost, i da ono nije krivo to ta svetlost ne obasjava

sve ljude. A stari filozofi kazuju da ima neka sila koja proima itavu vaseljenu, ali neko oseti a
neko ne oseti to proimanje. Iz ovoga se vidi da ni Sunce ni ta sila nemaju linih obzira, nego daju
bez obzira.
I srpski narod kazuje da Bog nema linih obzira, i to se vidi iz izreka:
-Jedni drugima treba da pomaemo, a Bog e svakome.
-Jedan drugome, a Bog svima.
-Svak je za se, a Bog za sve.
Narod jo i objanjava zato Sunce ne obasjava sve ljude i zato boja sila ne proima sve ljude, pa
kae:
-Ko Boga slua, onom Bog i daje.
-Bog nikad nee oveka ostaviti, ako ovek Boga ne ostavi.
Kada je David za naslednika odredio sina Solomona, onda mu ree:
A ti, Solomone, sine moj, poznaj Boga oca svoga i slui ga odanim srcem, i duom spremnom, jer
Gospod ispituje svaije srce i prozire sve namere i svaku misao. A ko ga trai on e ti dati da ga
nae; ali ako ga napusti on e tebe za svagda odbaciti.
Takvog Boga su poznavali David i Solomon i takav je Bog u svoj staroj knjievnosti, i samo takav
Bog postoji. A dananji pravoverni Bog to ga verske voe kazuju i to ga veina ljudi rado
prihvataju, teka je zabluda i praznoverica.
U prastarom epu Gilgame, kae se:
Onaj koji pogleda u lice bogovima mora umreti.
Dakle bogovi imaju lice, ali ko ih pogleda mora umreti. Isto se tako kae i u Starom zavetu, a u
Novom zavetu se kae:
Boga nije niko nikad vidio, Jedinoroeni Sin koji je u naruju Oevom, on ga objavi.
Boga nije niko nikad vidio, a za njega znamo zato to ga je Sin objavio. Hrianski Bog je Duh,
Istina i Ljubav.
Duha odavno ljudi love sa najsavremenijom opremom makar da mu sliku ulove, ali do sada u tome
nisu uspeli. A to se tie Istine i Ljubavi postavlja se pitanje: mogu li Istina i Ljubav biti linosti, pa
makar da su sa velikim slovima?
Spinoza je jedan od filozofa koji je imao svoga Boga, i njegov Bog nije linost. Zbog svoga
bezlinog Boga Spinoza je doiveo estoke napade od pravovernih, a zameraju mu i dananji
filozofi.
U svojoj napadanoj Etici Spinoza kae:
Miljenje je boji atribut, ili Bog je stvar koja misli.
Sem Boga, nikakva supstancija ne moe ni da postoji, ni da se zamisli.
togod postiji, postoji u Bogu, i bez Boga nita ne moe ni da postoji, ni da se shvati.
Sve ideje su istinite, u koliko se odnose na Boga.
Tako govori Spinoza o Bogu, a novofilozofi kau da je on degradirao i unizio Boga, pa kau:

I tako, dok je bog svih religija linost, Spinoza je svoga boga u potpunosti depersonifikovao. On
ga je liio oseanja, razuma, volje, pa ak i moralnih kvaliteta, stvarajui od njega jedno neosetljivo
i nesvesno bie koje ne poseduje ni slobodu volje i koje nije u stanju da deluje na osnovu ciljeva.
Novofilozofima je neshvatljivo da neko ko je savren, nema ljudske osobine?! Za novouenjake
onaj koji je savren trebalo bi da ini sve to mu srce ite i za im mu dua udi. I zakljuie da
takvog Spinozinog boga nema nikakvog smisla nazvati Bogom.
to je Spinoza liio Boga volje, to on nije uinio na svoju ruku jer tako mnogi kazuju. U stvari
Spinoza nije boga liio volje, nego je on liio boga ljudske volje a ne boje, jer ree: Jer razum i
volja, koji bi sainjavali boju sutinu, morali bi da se razlikuju za itavo nebo od naega razuma i
volje. Radi se o tome da ovek makar bio i filozof, ne moe suditi o bogu po sebi i svojoj pameti.
A novofilozofi upravo tako rade.
Geteov Faust kae:
Bog to se stani sred mog srca iva kadar je da mi celu duu prene;
bog koji iznad mojih sila svih prebiva ne moe nita pokrenuti van mene.
Takav je Geteov Bog, i njegov Bog takoe nije linost, i Gete je jedan od onih retkih koji su stali u
odbranu Spinozine filozofije. A po pitanju linosti Gete je izjavio da je profesor linost, a Bog nije.
U Indiji u ratu Barata sam Svevinji je bio na strani Pandava, i bio je u Aruninim bornim kolima.
To je bilo presudno za ishod bitke, ali Svevinji nije ratovao, on je Snanorukom Aruni drao
nauna predavanja. Pa kada je Aruni puklo pred oima i kada je nauku shvatio, Kuruima nije bilo
spasa. Tako je Svevinji uestvovao u ratu Barata, i tako uvek uestvuje u svetu. Svi bogovi i sve
to postoji to je ovaj bog, sve to ovek vidi i to moe zamisliti samo je mali deo ovoga boga. Ali
taj i takav bog ne moe na ovome svetu bez Arune dobiti ni jedan, ma i najmanji rat.
Bog pomae savetima a ne silom i to se jasno moe videti kod paganskih bogova, a tako se i
doslovno kazuje:
Oni koji imaju Baladevu za saveznika, Krinu za savetnika i Satjakija za pomonika, svakoga e u
ratu pobediti.
Takav je i Sumerski bog Anu koji je veno na nebu i nije mu mogue sii na zemlju da bi delovao,
nego zemaljske poslove za njega obavljaju nii bogovi i ljudi.
To je srpski narod znao i zato kae:
-Bog nije u sili, nego u pravdi.
A ovaj Bog srpskoga naroda nije paganski bog kako dananja nauka zna, nego je istiniti Bog o
kojem govore sve stare knjige. Ako se hrianski uenjaci i vernici zgraavaju nad ovakvim
kazivanjem, to je samo zato to su u zabludi i to ne znaju da itaju Sveto pismo.
Jer da oni razumeju Sveto pismo njima bi bilo jasno da je i hrianski Bog lien volje, kao i
Spinozin bog. Da nije tako sam Bog bi reio probleme na zemlji, ali on to nije mogao pa je poslao
Sina da to sredi. Filozofi su morali uzeti u obzir uenja starih filozofa i o njima porazmisliti, pre
nego su seli da piu svoju filozofiju. Jer stari filozofi rekoe da volja nije od Neba nego od Zemlje, i
nije boanskog porekla nego ivotinjskog.
Zato ovek postoji i zato Bog voli oveka, a ne kako kazuju dananje verske voe i filozofi. A po
njihovom kazivanju Bog voli oveka bez ikakvog razloga, i voli ga tek tako to mu se hoe. Oni
uopte ne shvataju da time od Logosa prave kretena, jer Logosu ne daju da ima razlog.
Niko od uenjaka ni crkvenih ni svetovnih se nije potrudio da razume o emu stare knjige govore,
nego i jedni i drugi samo zastupaju i brane ve utvrenu nauku koja im je nametnuta. A to su je oni
tako rado prigrlili, to je zato to je to njihova naa nauka. A poznato je da je sve nae u svemu

naj.
Spinozin Bog je stvar koja misli i miljenje je boji atribut. Nije ovo Spinozin filozofski izum, to
se moe videti iz gore navedenih izreka.Tako ka- zuju mnogi filozofi i ne kazuju tako zato to je to
njihovo shvatanje boga, nego kazuju prastaru i istinitu nauku.
Spinozu zovu Dekartovim edom, ali filozofi ne shvataju da Dekartove rei: Mislim, dakle
jesam, kazuju isto to kazuje i Spinoza o Bogu. Kako kazuje Dekart tako su pre njega kazivali
Avgustin, Aristotel, Parmenid, a i Tales.
Kada je neko upitao Talesa, moe li ovek initi krivo kriom od bogova, Tales je odgovorio: Ne
moe ni naumiti. Talesa su tada razumeli, ali ga dananji filozofi ne razumee.
Tako kazuje Tales a drugi misloci kazuju to isto na svoj nain, zato se uenjacima priinjava da oni
imaju razliita uenja.
Um je u svakom od nas bog, kae Anaksagora, a Demokrit kae:
Ako ko veruje da bogovi sve nadziru, nee greiti ni potajno ni javno.
Gadost nemoj ni izrei ni uiniti, ak i ako si sam.
Ovu istu nauku emo nai i u prostoga naroda i kod hrianskih mislilaca, pa i kod protivnika
hrianstva. Porfirije govori kao i stari filozofi:
Bog kao nadziratelj stoji uz tebe u svim tvojim odlukama, i stoga e se ti sramiti pred njegovim
neizbenim okom.
A prosti srpski narod e to isto rei na svoj nain:
-Jedno oko uvek gleda, kome se sakriti nita ne da.
I Sokratov bog sve vidi, sve uje, svuda je prisutan i za sve se brine, a mitolozima je poznato da je
takav bio i bog Apolon, a Apolon je Sokratov bog. I nije Apolon jedini Olimpljanin sa oima, jer se
kae:
Sve spozna, sve vidi oko svemonog Diva.
U indijskoj Mahabharati se kae:
Samo je jedan to sve vidi, i mimo njega nema nikoga.
Solomonova poslovica kae:
-Svuda su oi Gospodnje, one vide i rave i dobre.
Ovo je istinita nauka koju je ovek morao uiti od malih nogu i po njoj iveti, ali ovu nauku niko ne
shvata ozbiljno pa ni oni koji sebe prikazuju bojim pastirima.
Danas su ljudi oduevljeni svojim znanjem, ali je prava istina da su oni neznalice, i kao takvi su pali
u zabludu da su mnogoznalci. Jer da oni imaju bar zrno znanja, ne bi sebe i svoju decu terali u
propast.
ovek nita ne moe pomisliti ili uiniti a da to bude skriveno og Boga, tako kazuju i za paganske i
za dananjeg hrianskog Boga. Tako ue i dananji pravoverni uitelji ali samo zato to su tako
naueni, jer oni sa- mi ne razumeju kako je Bogu mogue to initi. Oni znaju da je Bog svemogu i
po tome znaju da Bog sve vidi, i onda govore vernicima da im je dunost da i oni u to veruju. Tako
oni iskljuuju razum iz vere i jo se time ponose, jer znaju da je vera ispred i iznad razuma. Tako
oni znaju jer su tako naueni, a da su svojim razumom itali svoje svete knjige, videli bi da je Bog
dao oveku razum da bi se sam iv izvukao iz ovoga sveta.

Sam razum nije dovoljan, ali bez njega se ne moe ni pomisliti na spasenje. ovek je dobio razum
po milosti bojoj i to je neprocenljiv dar, ali spasenje se nalazi u njegovim rukama. A uenje da je
ovek ve spaen Hristovom rtvom je neistinito, i time se ini veliko zlo narodu. Nigde se u
Svetom pismu nee nai tvrdnja da je ovek spaen, a mnogo puta se kazuje da ovek mora sam
sebe spasiti. A pored toga daju se saveti i poduke za spasenje, i to nisu nikakve misterije nego samo
da se ivi ispravnim ivotom. A tu e oveku pomoi dar boji, jer se njime moe prepoznati dobro i
zlo.
U Starom zavetu saznajemo da Gospod nameta svoje ime na neka mesta, i to samo tamo gde on
hoe. David je hteo da izgradi dom za Gospodnje ime ali mu Gospod ree da to ne dolazi u obzir jer
je David ratnik, i da e to uiniti njegov sin Solomon jer on nije ratnik nego ovek znanja. I
Solomon podie dom za ime Gosponje, i pri osveenju govori:
Neka su oi tvoje dan i no otvorene nad ovim domom, nad mestom za koje si rekao: Tu e biti
ime moje!
Iz ovih rei saznajemo da se svevidee boje oko nalazi na mestu gde Gospod namesti ime svoje. Iz
oenaa saznajemo da je ime Gospodnje na zemlji, i da treba da se sveti, kako bi i na zemlji bilo
kraljevstvo Boje kao to je na nebu.
Ime Gospodnje je neobino vano, njime se avoli izgone iz oveka, lei se svaka boletina, i njime
se i mrtvi oivljavaju. Onda nam se kae da se ta uda mogu initi Hristovim imenom, i kae se da
je Otac proslavio ime svoje kroz Sina Hrista. Bog Otac je rtvovao Sina na mestu zvanom Lobanja i
Sin posta telo.
Filozofsko telo je zavrena veliina i oznaava se brojem tri (3), a Aristotel ree da se njime
sluimo pri bogosluenju. Novofilozofi nisu shvatili o emu Aristotel govori, jer oni znaju da je
znanje u njihovom vremenu i nije moglo biti u Aristotelovom vremenu. Prema tome, Aristotel je
neto pokuao izvui iz samih poetaka filozofske misli, ali mu se nije dalo pa pria kojeta.
Kada je Gospod dao Mojsiju deset zapovesti, trea zapovest je glasila:
Nee uzimati uzalud imena Gospoda, Boga svoga, jer Gospod nee ostaviti bez kazne onoga koji
uzme uzalud ime njegovo.
Ova zapovest nije sluajno trea, jer broj tri oznaava telo, a telo je mesto gde Gospod nameta ime
svoje. Uenjaci nisu obratili panju ni na to da se gotovo uvek u Starom zavetu kazuje Gospod,
Bog tvoj, Gospoda, Boga svoga i sl. Tako se kazuje jer se govori ba o tom Bogu, svom Bogu,
Bogu koji nije tamo negde kao to je dananji hrianski Bog. Zato se uenjacima ini da su u
paganstvu svi imali svoga boga, a i filozofi su imali svoga boga.
Taj svoj Bog javio se Mojsiju na gori Horiv iz kupine u plamenu.
Mojsije ree Bogu: Ii u dakle sinovima Izrailjevim i rei u im: Bog otaca vaih posla me k
vama. Ali ako me pitaju koje je ime njegovo, ta u im odgovoriti? Bog ree Mojsiju: Ja sam onaj
koji jesam. I ree dalje: Tako e kazati sinovima Izrailjevim: Onaj kome je ime: Ja jesam on me
posla k vama.
To je taj svoj Bog i on je sebe ugradio u prvu Boju zapovest:
Ja sam Gospod, Bog tvoj, koji sam te izveo iz zemlje egipatske, iz doma robovanja. Nee imati
drugih bogova pred licem mojim.
To je taj svoj Bog i o njemu govore Sveto pismo, paganska vera, stari filozofi, pa i neki iz
novijeg doba.
Kada Dekart kae: Mislim, dakle jesam, onda on govori o svom Bogu. I to je taj Bog to se

javio Mojsiju na gori Horiv.

Tako Stari zavet igrom rei kazuje nauku, i na isti nain se igra reima kao i stari filozovi i sva stara
knjievnost. Ovaj svoj Bog je Ja jesam i to je njegovo ime. Pa kada Gospod namesti ime
svoje gde on hoe, onda onaj kod koga namesti ime ima svoga Boga. Taj kod koga je nameteno
ime Gospodnje i koji ima svoga Boga, mirne savesti moe rei: Mislim, dakle jesam!
Zato Isaijin Bog govori:
Ja sam Gospod i drugoga nema. Ja sam svetlost stvaram, a i mrak ja pravim, sreu dajem i nevolju
pripremam. Ja, Gospod, sve to inim.
Ja je taj koji sve to radi, i zato se kae:- Svako je kova svoje sree.Ova narodna izreka nije prazna arijska mudrolija, to je istinita nauka koju je ovek morao uiti i u
domu i u koli, a ne izuavati prazne i besmislene kojetarije.
Protagora o bogovima kae:
O bogovima ne mogu znati ni da jesu ni da nisu, niti kakvog su oblika, jer mnogo je toga to
zapreava znanje: skrivenost i kratkoa ljudskog ivota.
Novofilozovi iz ovoga izvode svoje zakljuke kako Protagora nije bezbonik, nego on kazuje ovo
ili ono itd. A stvar je u tome to Protagora govori o svojim bogovima, a njegovi bogovi moraju
biti takvi jer je Protagora sofist. Ako bi novofilozofi uporedili Protagorine bogove sa Platonovim
sofistima, videli bi da su oni isti. U staroj knjievnosti je pravilo da svako ko pie pie po sebi, i
zato se razlikuju tumaenja bogova kod starih filozofa. Zato u staro doba ni bogovi nisu isti u svim
gradovima, i nisu svi ljudi imali iste svoje bogove. ak i jedan bog nije bio isti u svim gradovima, tako je Zevs u Atini potovan pod jednim imenom, a na Kritu pod drugim. Jedna je Artemida u
Atini, a sasvim druga u Efesu. A to je zato to su jedno Atinjani a drugo Kriani ili Efeani. Jer
Atina je negovala govornitvo, Krit je negovao misli, a tako su i svi ostali gradovi neto
negovali, a Sparta vojsku i rat. Zbog toga su se i njihovi bogovi razlikovali, jer je svaka delatnost
imala svoga boga. Pa ni danas nije drukije, i u dananjem pravoverju svaka delatnost ima svoga
sveca kojeg slave pravoverni. Danas je ak i gore, jer danas i politike stranke imaju i slave svoga
boga tj. sveca.
Razlika je samo u tome to su u doba neznanja znali zato slave svoga boga, a u doba znanja i
pravoverja ne znaju zato slave svoga sveca.
Zato se ne treba uditi to Ksenofan peva:
Ali da volovi, konji i lavovi imaju ruke,
pa da slikaju rukom i dela tvore ko ljudi,
konj bi slikao boga ko konja, a vo vola
telesni davo mu lik onakav ko sam to ga ima:
prvi nalik na konja, a drugi nalik na vola,
za Etiopljane bozi tuponosi jesu i crni,
a za Traane kose crvene i oiju plavih.
Spinoza je iz novijeg doba, ali ni kod njega nije drukije, jer kae:
Kada bi jedan trougao mogao govoriti, on bi rekao da je Bog eminentno trouglast, a jedan krug da

je boanska priroda u eminentnom smislu okrugla.

Sve je isto i nita se nije promenilo u kazivanju o Bogu i bogovima, samo uenjaci nita ne
razumedoe i grade nekakvu sanjariju u ubeenju da su naunici i mudri znalci. A to je i razumljivo
jer oni ive u svom vremenu, u vremenu svetlosti i znanja.
Zatucani Srbi jo i danas u 21. veku imaju svoga Boga, pa onome koji ini to ne valja, kau:
Videe ti svoga Boga! Tako se kae, ali malo ko u ovo veruje jer su i Srbi danas edukovani. A pre
edukacije narod je verovao iskljuivo svome Bogu, i to se vidi iz narodnih izreka:
-Bog govori: pomozi se sam, pomo u ti i ja.
-Bog govori: ne zapusti sebe radi mene.
-Bog kanjava one koji ne misle na sebe.
-Bog je rekao: uvaj se i ja u te uvati.
-e ljudi namjere, tu i Bog podupre.
-Kako ti Bogu, onako i on tebi.
-Ko se Boga sea, i njega e Bog.
-Svak Boga moli, a sebe voli.
-to tuega Boga priziva, kad svojega ima.
Dakle kada se govori o telu ili imenu, onda valja znati da se govori o svesti. Svest je mesto gde
Gospod nameta svoje ime, ali samo ako on to hoe.
Tek kada se to zna mogu se razumeti Pavlove rei upuene Korinanima.
Ili ne znate da su telesa vaa hram Duha Svetoga koji prebiva u vama, koga imate od Boga, i da ne
pripadate sebi samima? Jer ste vi skupo otkupljeni. Proslavite dakle Boga u telesima svojim i u
duama svojim, jer je to sve Boje.
Neko to zna a neko ne zna, i malo je onih koji to znaju a previe je onih koji to ne znaju.
Narodne izreke kau:
-Koga Bog miluje tog i katiguje.
-Koga Bog voli onoga i kara.
Ove narodne izreke dananji ovek ne razume, a i ne smarta da kazuju neto vredno panje. A takvo
je nauno miljenje za celokupno narodno stvaralatvo, pa ga niko i nije ozbiljno prihvatio i
izuavao. Ali je zato itava armija uenjaka izuavala i tumaila Sveto pismo, a tamo se kae:
Blaen ovek koga Bog pokara! (Jov)
I ako je itava armija uenjaka i svetovnih i crkvenih izuavali Sveto pismo, mnogi i celoga svog
ivota, ove rei nisu razumeli i ako ih i sami esto kazuju. Crkveni uenjaci ove rei tumae po
svojoj utvrenoj nauci da Bog zna ta radi, pa ako oveka dopadne nevolja ne valja da se ljuti na
Boga nego treba da trpi i istrpi. Jer Bog to nije uinio da bi oveku naneo zlo nego je to uinio za
dobro oveku, samo ovek nije kadar razumeti Boga i njegove misli pa grei to se ljuti na Boga.
Na takav i slian nain crkveni uenjaci objanjavaju Boje karanje, i time pokazuju da oni ne znaju
ta znai Boje karanje.
A Boije karanje je nita drugo do savest.

Boje karanje je savest, i zato se kae da je blaen ovek koga Bog pokara, i zato Bog kara one koje
voli. A ta savest je ime Gospodnje koje Bog nameta gde on hoe, i to je jedino spasenje za
oveka. Kod koga Gospod namesti ime svoje taj ima savest, a ko ima savest njega Bog kara. Zato
Bog kara one koje voli, i Bogu je nemogue karati one koje nevoli jer su ovi bez savesti. Bog ne
moe dopreti do onih koji nemaju savesti i takvi su zatieni od Boijeg karanja, ali na svoju
nesreu.
Imamo pouzdana svedoanstva da u paklu najvie ima crkvenih uitelja.
Oni koji su bili u paklu i uspeli da se otud izvuku priaju da je pakao prepun onih koji su bili slavni
na ovome svetu, a najvie je, kau, verskih uitelja koji su narod krivo uili. Jedan od svedoka je i
Dante, a ako njemu crkvenjaci ne veruju, svetoj Ognjenoj Mariji bi morali verovati jer sveci ne
mogu lagati.
Stari filozofi su rekli: isto se poznaje istim, ili: jednako se poznaje jednakim. Zato je Empedoklo o
spoznaji govorio:
Zemljom (u sebi) zemlju, a vodom vodu, eterom eter boanski, a vatrom pogubnu vatru, s pomou
ljubavi ljubav a mrnju zlokobnom mrnjom.
Ni ove Empedoklove rei filozofi nisu shvatili potpuno, jer nisu razumeli da ove rei objanjavaju
zato su svi ljudi imali svoje bogove, i zato bi konjski bog liio na konja itd. A nisu ni shvatili da tu
istu nauku kazuje i Protagorina sofistika. Svaki ovek po sebi meri i sudi, pa kakav je ovek onakav
mu je i sud. O tome govore filozofi, a srpski narod kae:
-Zle oi nikad dobro ne vide.
Ove oi nikada ne vide dobro i kada bi one slikale svoga boga, jasno nam je kako bi ga naslikale. A
to je zato to se isto poznaje istim. Tu istu nauku kazuje i druga narodna izreka:
-Ko u sebi ne nosi ovjeka, ni u drugom ne vidi ovjeka.
Sad zamislite ovakvog oveka da vlada ovim svetom, na ta bi ovaj svet liio? Liio bi na toga
oveka, i bio bi ba ovakav svet u kojem mi ivimo.
Danas svi ljudi znaju da ive u velianstvenoj civilizaciji, u dobu znanja i svetlosti. Ovi ljudi se
danas dele na one koji znaju da nema boga, i na one koji znaju da ima Boga i koji veruju u Boga. I
jedni i drugi su izuili iste kole i ponosni su na svoje znanje, pa su na osnovu svog znanja po
slobodnoj volji odluili ima li ili nema Boga.
U staro doba doba neznanja bilo je mnotvo bogova kojima su se ljudi klanjali u svojoj
praznoverici, a danas u doba znanja nije tako. Danas postoji samo jedan Bog pravi i istiniti Bog, i
tog i takvog Boga znaju i oni to u njega veruju i oni to u njega ne veruju, a to je i razumljivo jer su
svi ljudi izuili istu kolu, kolu iz doba znanja. Dakle i jedni i drugi poznaju istog Boga, samo su
po slobodnom demokratskom izboru odluili da li Boga ima ili nema.
Nauka naega doba kae da su stari bogovi nastali iz praznoverja jer ljudi nisu poznavali prirodne
sile, pa su za svaku prirodnu nedau mislili da je kazna bogova. U tome su jednoglasni i verujui i
neverujui, to je i razumljivo jer su izuili istu kolu.
A Bog iz naega doba je neto drugo, on je jedan i samo jedan, i on ljude voli i voli da je to
neopisivo. Ko god eli uspeti u ovome svetu taj bi morao da se moli ovome Bogu, jer se bez ovog
Boga nita postii ne moe. A i po umiranju ovek ima vajde od ovoga Boga, jer i najgora ra moe
duu spasiti ako je pripadnik boje stranke.
Ovoga Boga je teko pojmiti pa ga ni njegovi namesnici na zemlji ne mogu objasniti, ali njega nije
ni potrebno poznavati jer je kod ovoga Boga najvanija vera. Vano je verovati u ovoga Boga i

sluati zapovedi njegovih zemaljskih namesnika, a ovi znaju volju svoga Boga.
U jednoj knjizi pisac citira miljenje jednog oveka:
Da je Bog dobar, on bi eleo da njegova stvorenja budu savreno srena, a da je Bog svemogu, on
bi bio u stanju da uini ono to eli. Ipak njegova stvorenja nisu srena. Stoga, ili nije dobar ili nije
moan, ili nije ni jedno ni drugo.
Pisac imenuje oveka koji je ovo rekao, i logino je zakljuiti da je to ovek ije se miljenje
uvaava u ovome svetu, makar i u lokalnom okviru. alosno je kada neko mislee bie ovako
govori, jer se ovako ne moe govoriti o Bogu. Ovako se moe govoriti samo o Bogu dananje
teologije, a nikako o Bogu o kojem kazuju knjige. Tako je i ovaj razoarani ovek negirao
postojanje Boga,samo zato to je prihvatio zabludu da Crkva ima monopol na tumaenje Boga i
vere. A Bog kojeg ovaj ovek negira ne postoji u Novome zavetu, i to nam govori da ne samo
obini ljudi nego i mislei ljudi poznaju samo Boga dananje teologije. Pa ako obini ljudi poznaju
samo takvog Boga, tako ne bi smelo biti kod onih ljudi ija se re slua i ita.
Zanimljivo je da Boga na isti nain razumeju i ateisti i evolucionisti iz uvene germanske kole,
koji negiraju crkvenog Boga i drugog ne poznaju. Tako se i ovi mislioci pokazuju neshvatljivo
povrnim i hrabrim, jer su se odvaili da negiraju ono to ne znaju.
Tako stoje stvari u nauci o paganskim bogovima i o naem Bogu.
Ali!
U primitivnih naroda i kod srpskog naroda nije takav Bog, nego se sam ovek uz Boju pomo
spasava.
Mahni malo i ti nogama i rukama, jer ono to moe duan si, a to ne moe Boji si. (Rekao
sveti Nikola utopljeniku koji ga je molio da ga spase, a sam nita nije inio da se spase).
Ako bi neko hteo sam da sazna neto o paganskim bogovima iz doba neznanja, itajui stare knjige
ne bi ih mogao nai onakvima kakvim ih nauka prikazuje. Ono to se u knjigama moe saznati o
tim bogovima, kazuje da je dananji na Bog u odnosu na njih idolski Bog.
Nije dananji Bog idolski u starim knjigama, nego je on idolski u dananjem odnosu prema njemu i
u tumaenju dananje teologije. Dananje shvatanje Boga i njegovo teoloko tumaenje je poznato,
a o starim bogovima valja rei koju re.
Stari paganski bogovi ne da nisu dobro predstavljeni iroj javnosti, nego su oni suta suprotnost
naunim nalazima. Stari bogovi nisu silnici koji od ljudi zahtevaju slepu poslunost, nego oni od
oveka zahtevaju na prvom mestu i ispred svega, znanje. Samo znanjem je ovek mogao ii napred
i bojim putem, a bez znanja je ostavljen na milost i nemilost drugima. Ta nesrea je zadesila
dananjeg oveka koji je oduevljen svojim znanjem, a u stvari je prepun zabluda i predao se sotoni
da ga vodi, jer je ovaj lukavac zaseo u Boji hram.
Dakle, nije Bog rav, jer Bog ne moe biti rav, nego ljudi nemaju znanje a imaju zabludu pa im zlo
lii na dobro i slue sotoni. Pa im ni to nije dovoljno,nego zavode i jadni narod i pune pakao
nesretnim duama. U vreme paganskih bogova pakao je bio takorei pustinja, a danas je takorei
Las Vegas.

Ve je reeno da je paganski a i dananji Bog dao ljudima razum i mo da razlikuju dobro i zlo, da

bi mogli izneti glavu ivu iz ovog nesretnog sveta.

Hegel e lepo opisati paganskog boga Platonovog i Aristotelovog.
Platon i Aristotel su uili da bog nije zavidan i da ljudima ne uskrauje spoznaju njega i istine. ta
bi to bilo drugo nego zavist ako bi bog uskratio svesti znanje o bogu; on bi joj time bio zatajio svu
istinu, jer je sam bog ono to je istinito; ono to je inae istinito i izgleda nije boanski sadraj jeste
samo istinito, ukoliko je utemaljeno u njemu i ukoliko se spoznaje iza njega; ono ostalo u tome je
prolazna pojava. Spoznaja boga, istine je jedino stvar koja oveka uzdie iznad ivotinje, ono to ga
odlikuje, usreuje ili ga ak ini blaenim, prema Platonu i Aristotelu kao i prema hrianskom
uenju.
Iz ovog Hegelovog kazivanja se vidi da su Platonov, Aristotelov, Hegelov i hrianski bog isti.
Neko e rei da je to samo Hegelovo miljenje i da to ne znai da su paganski i hrianski bog isti.
Tako moe rei samo onaj koji ne zna ko je Hegel, a takvi su dananji filozofi i drugi uenjaci.
Hegel nije ono to se o njemu danas zna, Hegel ne pripada dananjoj velianstvenoj civilizaciji nego
pripada antikoj filozofiji i knjievnosti. Zato je vano ono to Hegel govori, i dananji filozofi
mnogo dre do njegove filozofije ali na alost, jer ga ni malo ne razumedoe.
Hegel nije filozof sa svojom filozofijom, Hegel kroz svoju filozofiju kazuje staru istinitu nauku o
oveku koju kazuju sve stare knjige. Hegel je sa ovim reima pokuao da skrene panju na to da
nema paganskih i pravovernih bogova, nego da su svi bogovi isti. Hegel kae:
Ako se religija temelji na oseaju onda bi pas bio najbolji hrianin.
Pravoverni se verovatno zgraavaju nad ovim reima, ali to nema vrednosti jer Hegel kazuje nauku,
istinitu nauku koju govore sve stare knjige.
A dananja nauka zna da paganske bogove i dananjeg Boga deli nepremostiva razlika, jer su
paganski bogovi praznoverica a na Bog je pravi. Da je meu njima ogromna razlika moe se videti
i po tome kako su se vernici obraali paganskim bogovima, i kako se danas vernici obraaju svome
pravom Bogu.
Vernici se mole prastaroj boginji Itar:
Okreni na dobro greh koji sam poinio;
Neka bi vetar odneo greku koju sam uinio!
Svuci sa mene moju zabludu kao haljinu!
Niko ne bi oekivao ovakvu molitvu paganskom bogu, onakvom kako ga nauka predstavlja. A tek
paganski vernik od pre 4-5 hiljada godina, njemu nije do bogatstva i slave, on ne eli da ivi u
zabludi i zna da mu u tome moe pomoi njegov paganski bog.
Biblijski Psalmi su prepuni molbi upuenih Gospodu:
Pogledaj, uslii me ,Gospode, Boe moj! Prosvetli oi moje, da ne zaspim na smrt; da ne ree
neprijatelj: Savladao sam ga!, da ne likuju dumani, ako posrnem.
Pokai mi, Gospode, puteve svoje, naui me stazama svojim! Uputi me istini svojoj, naui me, jer
ti si Bog spasenja moga i u tebe se ja uzdam.
Pokai mi, Gospode, put naredaba svojih, da ga do kraja drim. Urazumi me, da se zakona tvog
drim i svim srcem da ga uvam! Vodi me stazom zapovesti svojih, jer je ja volim. Prikloni srce
moje k naredbama svojim a ne ka lakomstvu. Odvrati oi moje od lanih sujeta i daj da na putu
tvom oivim.
Samo se ovakve molbe upuuju Gospodu u Davidovim psalmima. Taj Bog nije na Bog i nije onaj

pravi Bog, a dananjem pravom Bogu malo ko upuuje ovakve molbe.

U poetku stvori bog nebo i zemlju. Zemlja bee pusta i prazna; nad bezdanom bee tama, i duh
Boji lebdijae nad vodama.
Bog ree: Neka bude svetlost. I bi svetlost. Bog vide da je svetlost dobra; i Bog rastavi svetlost od
tame. Svetlost nazva Bog dan, a tamu nazva no. Tako bi vee i bi zatim jutro. To je bio prvi dan.
Prvoga dana stvaranja Bog je stvorio nebo (mislee) i zemlju (delatnu), a potom je reju stvorio
svetlost (znanje). U jeziku mita i u svoj staroj knjievnosti svetlost oznaava znanje, pa je tako i u
Bibliji.
To je bilo poznato narodima celoga sveta, i danas ljudi znanje nazivaju svetlou a neznanje tamom.
Ali oni ne znaju da je to jezik mita koji su nasledili od predaka, i misle da su to rei novovremenih
uenih ljudi.
Kada knjige iz doba neznanja govore o svetlosti, one govore o znanju, a kada ovek iz doba znanja
ita te knjige on nije kadar razumeti o emu one govore. I Solomon kae da je Gospod najpre
stvorio mudrost, pa tek potom ostale stvari. Dakle, Solomon kazuje isto to i prvi stihovi Biblije. Ni
dananji edukovani ovek ne radi drukije u svojim svetovnim poslovima, najpre isplanira a potom
stvara. Tako ovek radi u svom svetovnom ivotu jer je tako nauen, a kada je u pitanju duhovni
ivot nauen je da ne razmilja nego da slua.

Mi danas poznajemo vernike dananjeg Boga i znamo kakvi su i kakva su im dela, i po tome
moemo pretpostaviti kakve oni alju molbe svome Bogu. Mi znamo da dananji vernici od svoga
Boga itu telesno zdravlje, uspenu karijeru, da komiji crkne krava i sline molbe. Danas je veoma
vano da vernik nedeljom ide u crkvu, jer oni koji ne idu nedeljom u crkvu ne mogu se smatrati
pravim vernicima. Zato je vano nedeljom ii u crkvu jer se tako pokazuje prava vera dananjih
vernika.
Ostalim danima ljudi mogu biti ta hoe i raditi ta ele, ali ako nedeljom idu u crkvu to pokazuje
njihovu pravu veru. I milosre je jako vano i valja unesreenim ljudima deliti milosrdne darove u
vidu kredita, ili slobode i demokratije, ili u vidu samog Milosrdnog anela. Obino se najpre alje
Milosrdni aneo koji donosi slobodu i demokratiju, a potom se daju krediti da bi nesreni narod
mogao da se odui svom anelu. Zato se dananji vernici kojima je njihov Bog usliio molbu i dao
im karijeru,
oduuju svome Bogu tako to se est dana bave milosrem, a nedeljom idu u crkvu.
Takva je danas vera i takvi su danas vernici dananjeg Jedinog i Pravog Boga, naeg Boga. I
takva je razlika izmeu paganskog boga iz doba neznanja i praznoverice, i dananjeg naeg Boga iz
doba znanja i svetlosti. A da je nae doba doba znanja to danas znaju i vrapci, ne mora ovek biti
edukovan da bi to znao jer se to kazuje svakodnevno, i to kazuju najcenjeniji ljudi naega doba,
doba znanja i svetlosti.
Dostojevski je kazivao:
Uzrok celokupne nesree Evrope, sve, sve bez izuzetka je u tome to su dobili Rimsku crkvu, a
izgubili Hrista, pa su onda reili da delaju bez Hrista.
Nije Dostojevski ovo rekao zato to je navija svoje vere, nego zato to on ima znanje i oi pa
vidi. To to je rekao Dostojevski vai i danas, jedina razlika je u tome to je ta nesrea danas
zadesila itav svet a ne samo Evropu. Ko god smogne snage da otvori oi videe da je Dostojevski
u pravu, i da ljudi danas i sebe i svoju decu guraju u pakao. A tamo nema Spasitelja kojeg zabludeli
ljudi iekuju da im odnekud doe, jer tamo nema vremena a Spasitelj dolazi samo u svoje vreme.

A srpski narod kae:

-Ako ne naui za vremena, ostae neuk za sva vremena.
-Gde nema nauke, tu ni Boga meu tim ljudima nema

avo
avo je vraije stvorenje bez ije pomoi se nita znaajno ne moe postii na ovome svetu. avo
je prebogat i ima neizmerna blaga, i on je davalac bogatstva. avo je tvorac mnogih stvari i majstor
od mnogih zanata, izumeo je mlin, kosu, kovaki zanat, razume se u lekariju naroito oko oiju.
avo se u svata moe prometnuti a najvie voli da uzme lik oveka, jedino ne moe da uzme lik
pele i ovce.
Takav je avo paganskog srpskog naroda, a jedan uenjak kae da je nauka dola do saznanja:
avo u paganizmu evropskih naroda nije postojao; on je njima postao poznat tek preko
hrianstva.
Ovaj nauni nalaz je vrlo udan i nije jasno kako ga valja razumeti. avo je posigurno postojao pre
hrianstva, a ako ga evropski narodi nisu u paganizmu poznavali onda je to bio srean narod. Jer
ovek od avola ne moe nita dobro dobiti i ako je on bogat, i veliki majstor od svakakvih loa i
umiljati laskavac. avo ima samo jednu nameru da upropasti oveka. Narod kae da avoli jau
ljude i navode ih da izgube put. A narod kazuje da je avo nastao pre stvaranja sveta, i da je nastao
kada je Bog ugledao svoj lik u vodenom ogledalu. avo je nastao od odraza Bojeg lika u ogledalu,
i odmah je postao Boji neprijatelj i otima ljudskih dua.
avo sedi oveku na levom ramenu i slatkim reima ga navraa na zlo, i kada ovek ini zlo
usreuje avola. avoli, dodue, hrane i poje oveka, ali to su pogana jela i pia od kojih se ovek
obezumi pa ini svakakve gadosti, i tako usreuje svoga hranioca. Dok je srpski narod iveo u
paganizmu i u dobu neznanja, dobro je poznavao i prepoznavao avola, i dobro pazio da mu koji ne
sedne na levo rame. Ali danas nije doba neznanja i danas se zna da avo ne postoji i da je to
pagansko praznoverje.
I ovo je nauni nalaz, i ovaj nauni nalaz zbunjuje.
Nauni nalaz je da se u paganizmu nije znalo za avola, i nauni nalaz je da je avo paganska
praznoverica.
Odmah valja rei da ovi nauni nalazi ne valjaju, i da su ovi nauni nalazi nastali tako to je
uenjacima avo sedeo na levom ramenu i aptao im nauku koja njemu pae. Jer avo je najmoniji
kada se u njega ne veruje. avo je suprotan Bogu: Bog je dobar, avo je zao; Bog voli istinu, avo
voli la; Bog je najmoniji kada se u njega veruje, avo je najmoniji kada se u njega ne veruje;
Boga moe poznati samo onaj koji mu prie blizu, a avola moe poznati samo onaj koji je od
njega daleko. Zato dananji ljudi ne prepoznaju avola, pa misle i ue da ga nema.
Ako avo ne postoji onda Sveto pismo i Isus Hristos lau, jer kazuju da avo postoji i radi svoj
posao. Isus o avolu kazuje:
Va otac je avo, i vi udnje svoga oca hoete da ispunite. On je krvnik od poetka bio i ne stoji na
istini, jer nema istine u njemu. Kad govori la, svoje govori, jer je laa i otac lai.
avo je laac a Isus govori istinu, i Isus ne moe da lae jer dolazi od Oca koji je istinit. Ali to slabo
ko danas veruje jer se danas ui nauka da avo ne postoji, i da je to praznoverica neukih kao to je
to sluaj i sa avolovim neprijateljem.
Zato uenjaci kau da nema avola i da je to praznoverica neukih ljudi. Ba zato to danas uena
ljudska elita ne veruje da avo postoji, mogue je avolu da radi ta hoe i da vlada svetom i
njegovom naukom.

Srpski narod kazuje da prema avolu valja biti paljiv i poten, jer je on sujetan kao najsujetniji
ovek. Ono to pripada avolu valja mu i dati, i zato ako sa stola padne zalogaj ne valja ga dizati,
jer on pripada avolu. Prvi zalogaj i gutljaj se prosiplju na zemlju i tako se daje avolu njegov deo,
a to sa rakijom i danas narod ini.
Srbi i danas tako daruje avola, a u staro doba tako su Heleni darovali svoje htonine bogove. I Srbi
i Heleni to ine iz istoga razloga i daruju istoga, i nije vano kako ga imenuju.
Za tri boina dana avo se ne sme spominjati, jer su tad moni i mogu nakoditi. O Badnjem
veeru vodenica je u vlasnitvu avola, i ne treba joj ovek tada prilaziti. U ostalim danima avo
ini tetu u vodenici,samo da bi oveku napakostio, jer tua nesrea njega usreuje. Zato avo nita
drugo ne ini osim da sebe usrei, i zato nikada ne odustaje u svome poslu. Zato narod kazuje:
-Dosta je avo opanaka poderao dok nekog nije na zlo naveo.
avoli znaju spreiti gradnju vodenice, ustavljaju donje tokove, kradu eketalo, i na razne druge
naine spreavaju vodenicu da melje. Kada avoli ulaze u vodenicu ine to veselo uz veliku graju i
ciku, i uz zvuke svirala i gajda. Srpski narod ima mnotvo pria o avolu i vodenici, i mlinu uopte.
Kada avo ue u mlin, on oponaa mlinara i radi isto to i mlinar.
Mlinar poe pljeskati pogau, stade avo; mlinar razgrnu vatru pa e pogau pod supru, poe i
avo svoju pogau pretati pod supru. Poslije toga uze mlinar eljati raanj da zapee slanine ukraj
vatre, poe i avo sebi eljati raanj. Mlinar pripee slaninu, a avo opet abe. Okree mlinar,
okree avo.
I sve je to mlinar trpio dok avo nije poeo da svojim abama trlja po njegovoj slanini, im bi on
sklonio pogled sa svoje slanine.
Kad je mlinar video da je avo odneo alu zgrabi ugarak iz ognjita i opri avola, i kako ga je
oprio tako je ovaj nestao i nije vie dolazio da zanoveta mlinaru.
Tako je mlinar oprio avola i tako ga zabeleio da bi ga ljudi mogli poznati, ako bi navratio u
njihov mlin. Zato narod ima vie izreka u kojima se kae da se zabeleenog treba uvati:
-Bei od onoga koga je Bog obeleio.
A avo je zabeleen ugarkom, i za tako zabeleenog narod kazuje:
-Ko je nagoreo smrdi.
Voda i mlin su omiljeno avolovo stanite i avo je tako vezan za mlin da ga je narod poistoveivao
sa mlinom, i to se moe videti iz zagonetke:
-avo sedi na pragu, roni suze niz bradu: Teko meni kukavcu, ja sav svet namirim a sebe ne
namirim? (Mlin).
avo i mlin su istoga znaenja, a u jeziku mita mlin je misaona radionica, kao to su to i kovanica
i tkanica. O takvom avolu govori neuki narod, ali o takvom avolu govore i najcenjeniji i priznati
znalci poput Getea.
Kae narod da avoli ulaze u mlin veselo kao svatovi i to nije prizvoljno reeno, jer ulazak avola
u mlin i dovoenje neveste ima isto znaenje u ovoj nauci. Zato kada dovode devojku u novi dom,
svatovi pevaju svekrvi:
Veseli se ti, pirova majko,
Evo tebi lepe kite svata
I vode ti zamotana avla.

Zasad nije jasno zato je avo zamotan, a kada se desi nekakva iznenadna nesrea narod se udi:
O, avole, koliki si kad se odmota?!
Tako narod nevestu predstavlja kao zamotanog avola, i kazuje:
-S vragom (enom) zlo, a bez njega devet puta gore.
Narod to ne kazuje jednom ili dva puta, nego uporno kazuje da je avo od toga roda. Kazuje narod
da je Bog stvorio oveka a avo enu, Bog ovcu a avo kozu, Bog psa a avo maku, Bog zeca a
avo lisicu, Bog vola a avo konja, Bog jegulju a avo zmiju, Bog pelu a avo gusenicu, Bog
pravdu a avo krivdu, Bog vinovu lozu a avo kupinu, Bog bosiljak a avo koprivu, Bog izvor sa
vodom a avo rakiju,Bog sviralu a avo gajde itd.
Kae narod da se avola posebno treba pripaziti do Bogojavljanja, jer su tada avoli slobodni u
kretanju po celoj zemlji. A uenjaci za ovo narodno kazivanje naoe da je praznoverica i
naklapanje neukog naroda, jer avo ne postoji. Tako naukuju knjiki znalci i kolarci, jer su oni u
koli nauili da je jezik evolucijska tekovina i sredstvo za komunikaciju. A da nisu tako nauili oni
bi primetili da Bogojavljanje nije samo verski praznik, nego da ta re ima i svoje znaenje.
Ba zato to ta re ima svoje znaenje, avolima je prosto da se kreu svetom i da ude jadnom
narodu. Ali, kada se javi Bog, a to je o hrianskom prazniku Bogojavljanju, onda avolima nema
slobodnog kretanja.
Takva su kazivanja prostog i neukog naroda i edukovanih uenjaka, o ponaanju avola do
Bogojavljanja. Na nama je da procenimo: ko je tu neuk, a ko edukovan? Narod posigurno nije
edukovan, pa mu preostaje da bude oznaen kao neuk.
Uporeujui hrianskog i narodnog avola, uenjaci dooe do naunog zakljuka da se oni
mnogo razlikuju. Hrianski avo je otelovljenje zla, dok se narodni avo ni priblino ne moe tako
shvatiti. Narodni avo je kao bie iz susedstva sa kojim se ovek svakodnevno susree, a nekada i
sarauje u zajednikim poslovima. Narodni avo uopte nije straan, jedina mu je mana to voli da
lae i obmanjuje i da bude onako kako njemu pae.
Ovakav zakljuak bi se zaista mogao izvesti, ali on se ne bi mogao nazvati naunim. Ovakav
zakljuak bi se mogao izvesti ako bi uporeivali narodnog avola sa avolom dananjih ljudi koji
sebe smatraju hrianima, a to je neto sasvim drugo. avo u Novome zavetu je potpuno isti kao i
avo srpskoga neukog i paganskog naroda, i to je oigledno svakom ko poznaje narodnog avola i
ko je itao Novi zavet. Izgleda da to nije jasno samo onima koji se bave naukom. Hrianski avo
nije avo
dananjih ljudi koji sebe smatraju hrianima, jer su ljudi ovog avola dobili od Holivuda i od nove
knjievnosti. Tako se pokazala mo Holivuda, i tako se film pokazao kao znaajniji edukator od
roditelja i od razuma.
Zato se danas zloincem i zlom smatra samo ono to ugroava ljudsko truleno telo, a ono to je
pogubno za duu nikog ne zanima. Danas su i ljudski zakoni napravljeni da tite Darvinovo edo, a
oni koji upropauju Tvorevu tvorevinu slave se kao napredni i kulturni, i njih ovaj zakon ne
dotie.
A to paganski narodni avo dananjim ljudima i uenjacima ne izgleda strano, to je zbog
evolucije. Ljudi odvajkada znaju da je avo gori od oveka, pa kako je ovek evoluirao i tonuo u
zlo, tako je i avola potiskivao na nie. Zato je dananji avo tako strana nakaza, a paganski avo
vie lii na dananje najcenjenije politiare i druge uspene ljude. Zato je danas na ceni politika
levica, dok je politika desnica prevaziena i nazadna. Danas narod vode oni koji mu sede na

levom ramenu, apuu mu slatke rei i navode ga na levi put.

Neka kazivanja srpskoga naroda o avolu:

-Ko nadvlada svoga vraga, dobie vena blaga.
-Bolje da ti ubije avola, nego avo tebe.
Sa avolom nema suivota: ako ovek ne ubije avola, ubie avo oveka. A onaj koji nadvlada
vraga dobija vena blaga. Ovo nije praznoverica nego nauno utvrena istina. A vidimo da pagani
ne samo da su imali svoga boga, nego imaju i svoga vraga sa kojim su se trvili.
-Ako se ne obrani, vragu se ne umoli.
Ova poslovica potvruje gornju: avolu se ne moe umoliti. Zato danas ljudi gree to mu se ulizuju
jer je to jalov posao. avola nije mogue zadovoljiti i zasititi, da mu ispunite 1244 udnje nita vam
nee pomoi jer su njegove udnje neutoljive. Taj e glodati dok ima ta, a kad nema tuega onda
e kao i vatra to ini, poderati samoga sebe.
-Ko ne ide po Boga, ide po avola.
-Ko ne slui Bogu, slui avolu.
Za oveka ne postoji trei put, ili ide bojim putem ili avolskim. Isto kazuje i Isus kada kae da se
ne moe sluiti Bogu i Mamonu.
-Ako se sam ne zaposli, zaposlie te avo.
Ova narodna izreka je iz iste i istinite nauke, ali to nikome nita ne znai jer od naroda niko ne
oekuje neto nauno. Ali da je ova nauka i priznata, opet ljudima nita ne bi znaila. Dananja
nauka zna da su serijske ubice i sline zloe otueni i asocijalni tipovi i tome slino, i ovim znanjem
se koristi policija pri njihovom hvatanju. Ali tim istim znanjem se slue i dananji demokratski
vladari sveta, i navode ljude da se povlae u samou i da se otuuju od ljudi.
Zato je sve vie onih koji ubijaju iz zadovoljstva, i zato je sve vie strunjaka koji umeju napraviti
njihov profil. Dananji ovek je veoma ponosan na sebe i svoju civilizaciju, jer uspeva da napravi
veran profil masovnih ubica to policiji mnogo pomae u njihovom poslu.
A srpski narod jo kazuje:
-Ne uvlai se u sebe: upae u loe drutvo.
-Ne povlai se u sebe, da ne upadne u loe drutvo.
-Samoa je najgore drutvo.
-Samoa je prokleta: od ljudi odvaja, a protiv ljudi podbada.
-Samoiv ovek sklon je moi, a ne pomoi.
-Svako ima neki tamni ugao u sebi.

ovek je drutveno bie i morao bi voditi takav ivot i tako vaspitavati decu, a dananja
velianstvena civilizacija ini suprotno, pa se potom edukovani ude to se nasilje pojavilo i u koli.
Ako bi neko priao naim primitivnim precima da srpska deca ine u koli nasilje, ne bi mu verovali
jer bi to za njih bilo nezamislivo. A bilo bi im nezamislivo samo zato to su iveli u doba neznanja, i
to nisu ni uli da edukacija postoji.
-Kome avo u kljuaonicu priviri, tome e i u sobu ui.
-Raduje se grena dua avolu.
-Strpljivost i avola savlada.
-Ako vrag nije razbio kolevku, razbie grob.
-Kad se avo skuta dohvati, otkine skut.
-Bolje je prazna torba, nego li vrag u torbi.
-Tiput sedmak najvei vrag.
-avolje proso nie i devete godine.
-Mnogi se preda Bogu, kad ga ni avo vie nee.
-Neki se avo boji krsta, a neki tojage.
-uvaj me Boe od krstenog avola!
-avo je Bogu prvi komija.
-avoli su od ljudi postali.
-avo ne spava, no uvek kolo igra.
-avo ni ore ni kopa, ve sve o zlu misli i radi.
-avo niti ore, niti kopa, ali uvek tikve sadi.
-avo nit ore nit kopa, nego samo isue sablju pa komanduje.
-Ko s avolom tikve sadi, od glavu mu se razbijaju.
-avo se ne boji Boga, nego batine.
-avo hvali oveka da ga prevari.
-e su ljudi, tu su i avoli.
-Ne trai avo oveka nego ovek avola.
-avo moe bez oveka, a ovek bez avola ne.
-avo ne bi imao ta raditi kad ga ljudi ne bi zaposlili.
-avo se ni u more ne utapa.
-Mui se kao avo u plitkoj vodi.
-Sit avo manita konja jae.
-avolu pakla ne manjka.
-Zlo osnuj, i avo e izatkati.
-avo nije da se ne popravi, a aneo nije da ne pogrei.
-Bogu se moli, ali ni avola ne srdi.
-Boga ne gnevi, vraga ne drai.

-Kad ovek ume da lae onda mu i avo pomae.

-avo se svijeom ne trai.
-Uei Bogu sveicu da ti pomoe, a vragu da ti ne naudi.
Ove dve izreke kao da su proturene i zbunjuju, a odgovor e se nai u jednom dogaaju to ga je
zabeleio Vuk Karadi.
Dobro je (kato) i avolu svijeu zapaliti.
Nekakom oeku, koji je danju avolu svijeu zapalio, doe avo u snu, i zapita ga ta e da mu da
za to, a oek odgovori da mu kae e ima novca u zemlji. Onda ga avo izvede u dugo i iroko
ravno polje, e nema ni trna ni grma, pa na jednom mjestu pruivi ruku u zemlju, ree: Evo ove
ima zakopan pun kazan dukata, nego sjutra doi s kolima, te ga iskopaj i nosi kui. oek obazrevi
se oko sebe i vievi da je to mjesto u ravnu i iroku polju bez i kakva znaka teko zapamtiti i
pogoditi, zapita avola: Kako u ja to mjesto sjutra poznati i nai? a on mu odgovori da se one
oneredi. oek avola poslua, a kad se u tom prene, a to se on u postelji oneredio u gae.
Takve pakosti ine avoli ljudima, a ne onakve kako su dananji ljudi i uenjaci videli u filmovima.
Zato se ne valja danju avolu svea paliti.
-Treba i za avola rei ono to je pravo.
I za avola valja rei ono to je pravo, jer ima i dobrih stvari koje dolaze od avola. To je narod
znao i zato kazuje:
-Ni avo nije onako crn kao to ljudi govore.
Da nije avola ljudi danas ne bi znali za rakiju, a rakiju je avo stvorio za dobrobit ljudi. Narod
kazuje kako je i zato avo stvorio rakiju:
Kada je Bog prvog oveka isterao iz raja, bacio je na njega veliku brigu.
ovek nije mogao tu brigu da podnese, i zato je s njega prebaena na zemlju. Ali ni zemlja nije
mogla da brigu podnese, te je tako sa zemlje prebaena na goru. Gora je od brige poela po
krajevima da se sui. Sa gore je briga prebaena na kamen i kamen se od muke rastopio. I tako se
briga vrati na oveka. ovek bi od brige poludeo, da nije bilo avola, koji je izmislio rakiju. avo
je najpre na raskrsnici sagradio zgradu na etiri direka, i sa sviju strana ostavio vrata. Tu je avo
pretvarao vodu u rakiju i prodavao je. On je radio tako i astio ljude rakijom, da ne bi ljudi od
mnoge brige poludeli.
Takvu zaslugu avo ima kod ljudi, i nije poteno ovo kriti. Bez rakije bi svi ljudi bili ludi, a avo je
stvorio rakiju samo zato da bi spasio ljude od ludila. To danas ni brat bratu ne bi za dabe uinio, a
avo to uini svim ljudima bez pare i dinara. Malo li je?
-Srea ga gleda, al mu avo neda.
Kae narod da oveku na desnom ramenu sedi aneo i apue mu kojim putem da ide da bi doao
do sree, ali avo koji sedi na levom ramenu navodi oveka na suprotan put. Pa kada ovek odabere
onaj put na koji ga avo upuuje, niko od avola nije sretniji a aneo se satire od plaa.
-I vrag zna ta je pravo, ma nee, nego kako mu je milo.
Za ovu vraju osobinu bi mogli rei da mu je najizraenija, a dananju ljudsku nauku su stvorili
uenjaci sa takvim osobinama. To su isti oni koji ue da avo ne postoji, i ija se nauka ui u koli.

Danas su ljudi kolovani, i zato oni ne prepoznaju avola o kojem narod govori.

-avoli se oko svetaca okupljaju.

-O svecima avo najvie ulova ulovi.
Ljudi valja da svetkuju svoje svece i da im prinose darove, a to mnogi ne ine. Sve to ovek uskrati
svome svecu sliva se u avolovu riznicu. Zato avo o svecima najvie ulovi, i zato je avo bogat.
-avo je uvek u svome selu.
avoli ne sede na jednom mestu nego su veito na putu, i gde god dou oseaju se kao kod svoje
kue. Zbog toga se kae da je dananji svet jedno veliko selo (globalno selo), a ne zbog aviona,
telefona i interneta.

Spasitelj
Apostol Pavle pie Solunjanima.
to se tie asa i vremena, brao, ne treba da vam piemo, jer sami znate da e dan Gospodnji doi
kao lupe nou. Jer kad reku ljudi: Mir i bezbednost!, onda e iznenada napasti na njih pogibao,
kao bolovi poroaja na trudnu enu, i oni nee utei.
Ali vi, brao, niste u tami, da vas dan kao lupe iznenadi. Svi ste vi sinovi svetlosti i sinovi dana.Ne
pripadamo mi noi ni tami. Ne spavajmo, dakle, kao drugi to spavaju, nego bdimo i budimo trezni.
Jer koji spavaju, u noi spavaju, a koji se opijaju u noi se opijaju. Ali mi, koji smo sinovi dana,
budimo trezni i obueni u oklop vere i ljubavi, i s kacigom nade u spasenje. Jer nas Bog ne odredi
gnevu, nego dobijanju spasenja po Gospodu naemu Isusu Hristu, koji umre za nas, da mi, bili
budni ili spavali , zajedno sa njim ivimo.
Dan Gospodnji e doi kao lupe nou i zato valja biti budan i trezan. ovek ne sme da se prepusti
sanjarenju i da padne u zabludu kako vlada mir i bezbednost, nego mora da bdije kao to to prilii
sinovima svetlosti i dana.
Crkveni uenjaci e rei da oni znaju o emu govori Pavle i da njima nije potrebna poduka sa
strane, ali oni tako misle samo zato to ih je obuzeo teki san i bunilo.
to se tie dolaska Gospoda naega Isusa Hrista i naeg sastanka sa njim, molimo vas, brao, da ne
date da se va um lakomisleno koleba, ili da vas zavede kakvo krivo nadahnue, ili kakav govor, ili
kakva poslanica, za koju bi neko kazao da je od nas poslana, kao da je ve nastao dan Gospodnji.
Da vas niko nikakvim nainom ne prevari, jer najpre treba da doe otpad, i da se pojavi ovek
bezakonja, sin pogibli, protivnik koji se uznosi iznad svega to se zove Bog ili se oboava, da e
ak u Bojem hramu zasesti i proglasiti sebe Bogom.
Ne pamtite li da sam to kazivao jo kad sam kod vas bio? i sad znate to ga zadrava, da se ne
pojavi nego u svoje vreme. Jer tajna bezdunosti ve deluje, samo treba da se ukloni onaj koji je jo
zadrava. Tad e se otkriti bezdunik, koga e Gospod Isus oboriti dahom usta svojih i unititi
svetlou pojavljenja svoga. Pojavljenje tog bezdunika bie po moi sotoninoj, sa svakojakim
udesima, znacima i udima lanim, i sa svakim zlobnim zavoenjem za one koji propadaju, jer
ljubavi istine ne primie da bi se spasli. Zato e im Bog poslati silu prevare, da veruju lai, da se
osude svi koji ne verovae istini, ve zavolee nepravdu.

Sudei po ovim Pavlovim reima dan Gospodnji samo to nije banuo. Jer je ve sve tu to Pavle
ree da treba da najpre doe: tu je otpad, tu je ovek bezakonja koji se oboava i uznosi iznad Boga.
Taj se ve proglasio Bogom i zaseo u Boji hram.
Sve to ne valja ve je dolo, i sad nema ta drugo da se eka do dan Gospodnji. Ali je muka to
ljudi neznaju kada e to biti i niko im ne ume to rei, jer to niko ne zna do samog Gospoda.
A moda ipak na ovome svetu ima ljudi upuenih u misterije i koji znaju dan dolaska Spasitelja?
Kae Pavle da je Spasitelja neto zadralo, to je on Solunjanima usmeno rekao ali u poslanici nije
napisao, pa ira javnost ne saznade razlog.
Ponoviemo te Pavlove rei:
Ne pamtite li da sam vam to kazivao jo kad sam kod vas bio? I sad znate to ga zadrava, da se ne
pojavi nego u svoje vreme.
Pavle je Solunjanima rekao ovu tajnu jer su Solunjani sinovi svetlosti i sinovi dana i oni su
budni i bdiju i znaju i pamte, jer su oni sinovi dana i kao takvima ne prilii da spavaju i
sanjaju. A ispred toga Pavle ree Solunjanima da ne daju da se um njihov koleba lakomisleno, i da
ih ne zanosi kakvo krivo nadahnue. Jer oni koji to dozvole ne mogu biti sinovi svetlosti i dana.
esto se u Novom zavetu govori i upozorava da treba biti budan i bdeti, jer se ne zna dan i as
dolaska dana Gospodnjeg, i on dolazi kao lupe nou. Jer ovek je danju budan a nou spava i sanja
i kako jo ree Pavle, nou se opija. Takvima koji spavaju Bog alje silu prevare, da veruju lai, i
za takve nema spasenja. A sinovima svetlosti i dana se nee desiti da ih dan Gospodnji zatekne u
snu ili opijene, i oni e prepoznati vreme u koje su pohoeni. Zato Pavle upozorava da se bdi i
pamti, jer
bez pamenja nema nade da e Spasitelj doi. To je znao i Platon pa kada priziva seanje on priziva
boga spasitelja.
Tako budni i trezni razumeju Pismo, a sanjalice i opijeni razumeju onako kako im je drago.
A Spasitelja je zadralo vreme, jer jo nije dolo njegovo vreme. A Spasitelj moe da doe samo u
svoje vreme, i nikako drukije.
Jevanelje Lukino kazuje o Hristovom ulasku u Jerusalim.
Kad se priblii gradu, zaplaka Isus za njim, gledajui ga, i ree: Kad bi i ti znao, bar u ovaj tvoj
dan, to je za mir tvoj! Ali je to sad skriveno od oiju tvojih. Jer e doi dani na tebe kada e te
opkoliti neprijatelji tvoji opkopima i opsadie te, i stegnuti te sa sviju strana, i oborie tebe i decu
tvoju u tebi, i nee ostaviti u tebi kamen na kamenu, zato to nisi poznao vreme u koje si pohoen.
Jerusalim nije poznao vreme u koje je pohoen, i zato mu je sueno da propadne. On nije poznao
vreme u koje je pohoen, a pohodio ga je Isus Hristos. Jerusalim nije poznao Hrista ak ni u svoj
dan, a to je dan kada je Isus ulazio u grad.
Dakle, Jerusalim nije poznao vreme u koje je pohoen, a Spasitelj dolazi uvek i samo u svoje
vreme.
U Indiji je bog siao na Zemlju u obliku vremena da bi joj olakao nepodnoljivi teret, ali ni on nije
prepoznat u vreme kada je Zemlju pohodio.

O Bogu Spasitelju su mnogi govorili, i apostoli, i filozofi, i paganski mudraci, i prosti narod. I svi
oni o njemu govore isto, kao da su istu kolu uili.
Pavle ree da e Isus kada doe, onoga oveka bezakonja oboriti dahom usta svojih i unititi
svetlou pojavljenja svoga.
U Jovanovom otkrivenju nam se takoe kae da e spasenje doi iz Spasiteljevih usta.
Zatim videh nego otvoreno, i gle, pojavi se konj beo. Onaj koji je jahao na njemu zove se Verni i
Istiniti, i on sudi i vojuje po pravdi.
Oi mu behu kao plamen ognjeni; na glavi njegovoj behu mnoge krune,
i imae ime napisano, koje niko ne zna osim njega samoga. Bee obuen u haljinu crvenu od krvi.
Ime mu je Re Boja. Vojske nebeske sledovahuga na belim konjima, obuene u fini beli isti lan.
Iz usta njegovih izie ma otar, da njime pobije narode.
Da Spasitelj dolazi na belome konju dobro je poznato srpskome a i drugim narodima. Ovome
Spasitelju je ime Re Boja i njemu ma iz usta izlazi da pobije narode, a Isus e to uiniti dahom
usta svojih.
Kada Platon hoe da se sea i trezveno razmilja i govori, on priziva Boga spasitelja. (Timaj)
Vano je znati da Spasiteljevo ime niko ne moe znati osim njega samoga. Onaj ije ime niko ne
moe znati osim njega samoga je, samosvest.
Samo svest zna svoje ime i nikom drugom nije mogue to znati. A ime nije bilo kakvo ime, to je
ime Gospodnje koje Gospod nameta gde on hoe. Zato se nama otkriva da je Spasiteljevo ime
Re Boja.
A Jerusalim nije poznao vreme u koje je pohoen, te raspe Hrista na krst na mestu zvanom Lobanja.
Lobanja je ime mesta gde je Hrist raspet, a gde je Gospod namestio ime svoje, ostade misterija.
Bilo ko da govori o Spasitelju uz njega su uvek vera, istina, pravda, pamenje, seanje i re. Tako je
u verskim knjigama, tako je u filozofa i mudraca, i tako je u prostoga naroda. I tako je i u Aziji i u
Evropi, i svi govore jednu istu nauku.
Davidov psalm kazuje:
Smilovao si se Gospode, na zemlju svoju, povratio si roblje Jakovljevo; oprostio si nepravdu
narodu svome, pokrio si sve grehe njegove. Ostavio si svu jarost svoju, ublaio si estinu gneva
svoga. Povrati se nama, Gospode spasenja naega! Prekini srdnju svoju na nas! Zar e doveka
gneviti na nas, i protegnuti gnev svoj od kolena do kolena? Zar se nee povratiti i oiveti nas, da se
narod tvoj raduje o tebi?
Gospod spasenja je onaj koji se povraa, takav je i kod Davida i u Novome zavetu, a takav je i
kod filozofa. Takav je kod svih, jer svi kazuju istu nauku.
Prorok Isaija kae:
Spasitelj je na onaj kome je ime Gospod nad vojskama, Svetac Izrailjev.
Kada ove rei prevedemo na obian jezik, saznajemo da je Spasitelj
Gospod nad reima. Taj Gospod se javio iz kupine u plamenu i vodio je narod iz pobede u
pobedu, i doveo ga u obeanu zemlju gde tee med i mleko. Ta zemlja je obeana jer ju je
Gospod obeao svom narodu, a obeati se moe samo reima.

Danas se ratuje ovako kako vidimo, a svi zabeleeni stari ratovi bili su voeni reima. Od rata
Barata na Kuruketri, Maratona, Troje, Aleksanrovih i Cezarovih ratova, pa sve do 19. veka i ove
velianstvene civilizacije, nije se znalo za druge ratove do ratova reima. A ono to nauka kazuje o
ovim ratovima teko je pijanstvo, bunilo i sanjarija. Jer oni nisu budni i nisu prepoznali vreme u
koje su pohoeni.
U pagansko doba i u doba neznanja, spasenje ili propast ovekova su zavisili od njegovih rei. Tako
je znao i apostol Pavle, koji kae:
Jer se verujui od srca dolazi do pravde, a ispovedanjem usta do spasenja.
Pavle nije paganin ali govori kao paganin, ali to nauku ne dotie jer ona ima svoje metode da sve
neravnine izravna, i objasni onako kako je njoj drago. Usta donose spasenje, a Spasitelj je Gospod
nad vojskama. I nema razlike u uenju starozavetnog proroka, i utemeljitelja hrianstva.
Pavle pie Timoteju:
Preporuujem, dakle, pre svega da se ine molitve, iskanja, molbe, blagodarenja za sve ljude, za
kraljeve i za sve koji su na vlasti, da tihi i mirni ivot poivimo u svakoj pobonosti i potenju. To
je dobro i prijatno pred Bogom, Spasiteljem naim, koji hoe da se svi ljudi spasu, i da dou do
poznanja istine.
Pavle objasni ta hoe Spasitelj, a time je objasnio kako se do spasenja dolazi. I tu se nigde ne
nazire Spasiteljev dolazak sa strane, i nigde se nee proitati da on dolazi sa strane. Tako jedino
govore dananje verske voe, jer znaju da to ljudi ele da uju. Ali im je zaludan posao jer Bog
nameta ime svoje gde on hoe, a Bog nije sanjalica i pijanac da bi kod takvih namestio ime svoje.
Bog nameta svoje ime gde on hoe, a hoe samo kod sinova svetlosti i dana. Bog ne nameta svoje
ime kod sinova noi, jer su ovi sanjalice i pijanice i ne mare za dan Gospodnji koji dolazi kao lupe
nou. Pa kada Spasitelj doe on e prepoznati svoje ime, a onda e biti onako kako Pismo kae.
Zato Sveto pismo u Psalmu kae:
Spasi me, Boe imenom svojim, i krepou svojom me odbrani!
-Pismo kae, a Pismo ne lae -, kae srpski narod, i taj neuki prosti narod verovao je samo svom
Bogu i svojim rukama, i nije poznavao nikakvog spasitelja sa strane.
Dananji verski uitelji i uenjaci oekuju Spasitelja koji e im doneti spasenje, tako to e im
omoguiti da sreno ive na ovome svetu. Oni ne ele da razumeju ono to govori Sveto pismo.
Takvi bi dolazak Spasitelja doiveli kao najvee zlo i pozivali bi narod u borbu protiv tog zla, jer ga
nisu u svoje vreme prepoznali

Ime
Bog spaava ljude imenom svojim i nikako drukije, tako nam kazuju i Stari i Novi zavet. Ako je
Boje ime jedino spasenje ljudima, onda bi ljudi morali znati ta je to ime Boje. Ljudi bi to
ponajpre morali znati, ali o tome uenjaci nita ne govore. Toliko je uenjaka pisalo naune knjige i
toliko je mnogo knjiga naunih napisano, ali o najvanijoj stvari za oveka uenjaci nita ne
govore.To je pravo udo i ovek se pita, kako je mogue da se ljudska nauka ne bavi ljudskim
spasenjem?
Posle dueg i munog premiljanja dolazi se do jedinog razumnog odgovora: oveku nije potrebno
spasenje jer je on ve spaen.

Dananje verske voe i uitelji govore ljudima da su oni ve spaeni pa su i uenjaci tako razumeli,
i zato se niko od uenjaka nije bavio imenom Bojim koje je oveku jedino spasenje.
Oe na, koji si na nebesima, nek se sveti ime tvoje, neka doe kraljevstvo tvoje, neka bude volja
tvoja i na zemlji kao na nebu.
Bog Otac je na nebu a njegovo ime je na zemlji, gde treba da se sveti da bi i na zemlji bilo
kraljevstvo njegovo, kao to je na nebu.
Svetiti, znai: spoznavati, uiti.
Gospode, Boe na, velianstveno li je ime tvoje po svoj zemlji! Kazuje Davidov psalm, i David
je spasenje traio u imenu Gospodnjem. David je hteo da izgradi dom poinka za koveg saveza
Gospodnjeg i za podnoje Boga naega, ali mu Bog ree: Nee ti sazidati dom imenu mome.
To nam se ree da su koveg saveza , ime Boje i podnoje Boje istoga znaenja. Istoga su
znaenja i slue za spoznaju. Dakle, u kovegu nije nekakvo silno oruje kojim bi se moglo svetom
zavladati, kako misle neki uenjaci i vernici, nego taj koveg slui za sticanje pameti za svoje
spasenje. Zemlja je podnoje Boje, i ona slui za sticanje i uvanje znanja. Ime Boje je na zemlji i
ono slui za sticanje i uvanje znanja. Takvo je znaenje imena, kovega i podnoja Bojeg u jeziku
mita, a Biblija kazuje nauku jezikom mita.
David objanjava Solomonu zato nije sazidao dom imenu Gospodnjem:
David ree Solomonu: Sine moj, ja sam imao nameru da sazidam dom imenu Gospoda, Boga
svoga. Ali mi re Gospodnja ovako progovori: Ti si mnogo krvi prolio, i velike si ratove vodio.
Nee ti sazidati dom imenu mome, jer si mnogo krvi preda mnom na zemlju prolio. Evo, rodie ti
se sin, koji e biti ovek mira, i kome u ja dati mir, oslobodivi ga od svih okolnih neprijatelja
njegovih; jer e njemu biti ime Solomon, i ja u dati Izrailju mir i pokoj za ivota njegova. on e
biti onaj koji e sazidati dom imenu mome. On e meni biti sin i ja u njemu biti otac; i ja u za
uvek
utvrditi presto kraljevstva njegova u Izrailju.
David je ratnik i takvi ne zidaju dom imenu Bojem, jer to ine ljudi mira. Solomon je ovek mira i
mudrosti, jer ga je Gospod obdario silnom mudrou. Dakle, ime Gospodnje ide uz mir, znanje i
mudrost.
O imenu su naukovali i stari filozofi pa i Platon, koji ime uporeuje sa unkom za tkanje i naziva
ga oruem. unkom se razmrsuje potka i osnova pri tkanju, a pri imenovanju:
Zar mi ne poduavamo u neemu jedni druge i ne luimo stvari prema onom to su one po sebi?
Ime je, dakle, orue koje slui za poduavanje i razlikovanje stvari kao to je to za tkanje unak.
Dakle Platonovo ime slui za razumevanje, uenje i sticanje znanja, i ime je orue. Platon kae
da zakonodavac daje imena, a da se imenom slue uitelji.
Kada je apostol Pavle, jo dok je bio Savle i dok je progonio hriane, bio na putu za Damask
obasja ga svetlost sa neba te oslepi. Gospod se javi Ananiju u Damasku i naloi mu da otvori Pavlu
oi, a Ananija odgovori:
Gospode, ja uh od mnogih za tog oveka, koliko zla uini svetima tvojim u Jerusalimu. I ovde on
ima vlast od prvosvetenika da vee sve one koji prizivaju ime tvoje.- Ali mu Gospod ree: Idi, jer
mi je on orue koje sam izabrao da iznese ime moje pred narode i kraljeve i pred sinove Izrailjeve, i
ja u mu pokazati koliko ima da trpi za ime moje.
Pavle je orue Gospodnje jer je Gospod obasjao Pavla svetlou, a time i svoje ime u Pavla
umestio. Zato je Pavle postao najvei i najpoznatiji uitelj vere.

Dakle, ime je orue i u hrianstvu i kod Platona. Tako je jer i Platon i Biblija kazuju istu nauku, i
kazuju istim jezikom simbola.
Kod filozofa ime slui za sticanje znanja, a u Bibliji samo ljudi od znanja zidaju dom za ime
Gospodnje.
Platon govori o imenu zanimljivo i u Zakonima.
A ta je sa ovim? Kada u neemu vidimo duu, ne moramo li isto tako priznati da je to ivo?
-Moramo.
-Pazi sad, Zevsa ti! Ne bi li ti u svakoj stvari hteo poznavati troje?
-Kako to misli?
-Posebno bit, posebno definiciju biti i posebno ime. O svakoj dakle stvari postoje dva pitanja.
-Kakva dva?
-Svaki od nas iznosi sad samo ime, pa trai njegovu definiciju, sad opet samu definiciju, pa pita za
ime. Da li smo sada voljni razmatrati ovakav primer?
-Kakav?
-Kao i u drugim stvarima, tako i u brojevima zacelo postoji raspolovljavanje. Tome je kod broja ime
parni broj, a definicija deljenje broja na dva jednaka dela.
-Tako je.
-Time kaemo ovo: Zar ne izriemo u oba sluaja jedno isto, bilo da pitani za definiciju navodimo
ime ili da pitani za ime navodimo definiciju, jer imenom parni broj i definicijom broj deljiv sa
dva izjavljujemo istu stvar?
-Svakako.
-Kakva je definicija onoga emu je ime dua? Imamo li kakvu drugu osim one koju smo maloas
naveli, naime kretanje koje moe samo sebe pokretati?
-Tvrdi li da definicija onoga koje moe samo sebe pokretati oznauje isti pojam kojemu svi
dajemo ime dua?
-Tvrdim. A ako je to tako, zar jo uvek traimo dovoljan dokaz da je dua isto to i prvi postanak i
prvo kretanje onoga to jest, to je bilo i to e biti, i svega opet tome suprotnoga, kad se ve
pokazalo da je ona uzrok svakoj promeni i kretanju kod svega?
-Ne traimo, ve je potpuno dovoljno dokazano da je dua najstarija od svega, kad se ve pokazalo
da je ona poetak kretanja.
-Nee li dakle kretanje, koje nastaje u nekom telu delovanjem nekoga drugog tela i koje samo po
sebi ne poseduje nikakvu pokretaku snagu, biti na drugom mestu i u kojem god hoe broju
stupnjeva najneznatnije, jer je ona samo promena tela koje je uistinu neivo?
-Tano.
-Tano smo dakle i valjno, sasvim istinito i sasvim u redu kazali da je naa dua nastala pre tela, a
da je telo na drugom mestu i kasnijeg postanka nego dua koja vlada, pa da je prirodno da joj se
pokorava.
-Doista, sasvim istinito.
Onom koje moe samo sebe pokretati ime je dua.Platon nam ree da su dua i ime isto, da su
stariji od tela i da treba da vladaju. To to Platon izjednaava duu i ime nije izuzetak, jer i srpski
narod izjednaava duu i ime. Zato narod za junake kazuje:

Na nebu im due carevale ka im ime na zemlji caruje! (Njego)

to je dua na nebu to je ime na zemlji. Sve to srpski narod govori za duu to govori i za ime: i
dua i ime asnih ljudi su nepropadljivi.
Pade Lazo, al mu osta ime,
Ostanue svetlo i estito,
ostanue dokle god je Srba,
Dok je sveta i dokle je veka.
U Indiji se o imenu govori kao to govori srpski narod. Pred bitku na Kuruketri bog Krina govori
junaku Aruni:
Sine Kuntin, poubijae zemaljska oblija nebesnika, danava i rakasa, koji su se utelovili na
zemlji, i oni e se otputiti onamo kuda e ih odvesti zasluge njihovih dela, a tvoje e ime zauvek
trajati na svetu.
U indijskim upaniadama se kae:
Ovaj se svet protee tako daleko, dokle dosee ime i lik.
Ko je postigao vrhovnu mudrost, sjedinjuje se sa svemirskim principom, osloboen od imena i
lika, kao to reke teku u smirenje mora, ostavljajui ime i lik za sobom.
Janavalkja,- upita on, kad ovek umre, ta ga ne ostavlja?
-Ime. Beskrajno ime, beskrajne su Viva-deve i beskrajan svet on njime dostie.
U Indiji postoji via i nia spoznaja, via spoznaja odnosi se na spoznaju bramana a nia spoznaja je
nama-rupa (ime i lik). Rupa (lik) je vidljivo telo, a nama (ime) je njegov nevidljivi dvojnik.
I u Indiji su teili za viom spoznajom, kao to su to inili Sokrat i drugi grki filozofi.
Postoji li neto iznad imena?
-Re je iznad imena:
Kao to reke teku u more
nestaju odbacivi ime i lik,
tako znalac, osloboen imena i lika,
stie nebeskom purui, viem od najvieg.
U staroj knjievnosti nema proizvoljnog poreenja, pa se ni ovde ime i lik ne porede sluajno sa
rekama i morem. Upaniade kau da je more stecite svih voda, a voda u jeziku mita znai
spoznaju. Tako nam se ovde objanjava put do vie spoznaje, do koje se dolazi kada se odbace ime i
lik. Via spoznaja je nebeska a ime i lik su zemaljski, ba kao to je u Bibliji Gospod na nebu a ime
Gospodnje na zemlji.

Ja sam kao onaj koji poznaje arobne izreke, ali ne znam atman. uo sam od onih koji su poput
tebe, gospodine, da onaj koji zna atman nadilazi patnju. A ja sam taj koji pati. Pomozi mi,
gospodine, da preem s onu stranu patnje.
On mu odgovori: Sve ovo to si nauio samo je ime.
I u Indiji je ime uz spoznaju i nauku, kao u Bibliji i kod Platona.
I srpske vode gube svoje ime uvirui u vee vodotoke.
-Pade Pliva u Vrbas, i izgubi svoj glas.
Ili kako to Njego kazuje:
Manji potok u vii uvire, kod uvira svoje ime gubi, a na brijeg morski obojica.
A tako je i kod Helena, o tome nam govori i Euripid u Heleni. Istoriari i drugi uenjaci su u
velikoj zabludi to okrivljuju Helenu za Trojanski rat, jer Helena nikad nije svojom nogom kroila u
Troju. A za sve to se desilo u tom istorijskom ratu kriva je pakosnica Hera koja se svetila Paridu.
A Hera, zavist nju obuze svu,
ba olimpski se proscu osveti:
jer mene ne, ve meni slian lik
od vazduha to Hera sazda ga,
sin Prijamov u Troju odvede,
i misli jadnik da sam s njime ja.
Parid je odveo samo Helenino ime a ne i samu Helenu, ali to niko od ljudi nije znao pa ni Helenin
mu Menelaj. Kada se Menelaj posle brodoloma obreo u Egiptu, silno se zaudio kada je tu video
Helenu.
Zar tu i tamo istovremeno?, pita Menelaj, a Helena odgovara: Tu telo a tamo ime bi.
Tako su bogovi prevarili ljude pa su ratovali samo zbog Heleninog imena koje je vazduasta slika,
a ne zbog prave Helene.
Filozof Parmenid kazuje:
Nepokretno svemu je ime.
Sve to su ljudi nazvali, s verom da istinu vide, tek pusto je ime.
S tim ti o istini pouzdan govor i misao (svoju) svravam. Odsada sluaj mnenja smrtnika (ljudi) pa
e uti moje rei o poretku lanom. Njihov je nazor da dvama oblicima ime se daje jednome od
njih ne treba ono (zalutali su).
I u islamskoj srednjovekovnoj knjievnosti sufisti kazuju:
Od onog sveta su na ovom svetu samo imena.

Ime je u srpskome narodu znailo koliko i dua, i koliko i ivot.

I Bog se imenom zove.

Da mi ime ne pogine!
Ime ti poginulo!
ega nije, ni imena mu nije.
Usij sjeme da ostane ime.
Poteno ime ne gine.
Nije lako nositi ime ovjeka.
Zalepio se za oveka, kao ime.
Slavno ime pleme posveuje.
Nita bolje od potenog imena.
Zlo sjeme, zao plod; zlo ime, zao rod.
ta ne moe istrunuti? Ime.
Ni krsta, ni imena.
Nije plemena do slavna imena.
Niko ne nosi samo svoje ime, nego i ime sela, plemena i naroda.
Kad na najvie muke udare, spomeni se da ime svoje zemlje nosi.
ensko je dete tue ime.
ena svjetla muu obraz, a mu eni ime daje.
Svaki tren donosi novo ljudsko ime, ali i odnosi mrtvu glavu.
Nova vremena nova imena.
Ne igraj se tuim imenom da svoje ne izgubi!
Ne valja se vremenom igrati.
I u Indiji je ime vezano uz vreme, u Vedi se kae:
U vremenu je razum i dah i ime je u njemu smeteno.
ista dua i asno ime su veni a veno je i vreme. Platon kae da je vreme pokretna slika venosti i
da je stvoreno kad i nebo. Nebo i vreme su stvoreni istovremeno i nestae istovremeno, ako bi do
njihovog nestanka dolo. Dakle, vreme i nebo su u nekakvoj tesnoj vezi.
U Dravi Platon kazuje:
Zamisli, dakle rekoh da, kao to smo rekli, ima dva posebna bivstvovanja. Jedno od tih kraljuje
u rodu i regiji umnog, a ono drugo u rodu i regiji vidljivog; da ne kaem za ovo drugo da je na nebu
da ne bi izgledalo da hou da mudrujem o imenima.
Ipak Platon mudruje o imenima koja bivstvuju u rodu vidljivog na nebu, jer se Platon igra reima i
kazuje nauku.
Nebo starih filozofa i uopte u svoj staroj knjievnosti je mislee nebo. A takvo je i vreme, zato
narod kazuje:

-Niko nije pametniji od vremena.

Ovako ui i filozof Tales koji kae:
Najmudrije je vreme, jer sve pronalazi.
Sve stare knjige nam govore da spasenje dolazi sa neba, a na nebu stoluje Bog. Novi zavet kazuje
da Spasitelj dolazi u svoje vreme, a indijske knjige kazuju da je Spasitelj daao na zemlju u
obliku vremena. I Stari i Novi zavet nam kazuju da je spasenje samo u imenu Boijem. A ova
spasenja nisu razliita i mnoga kako su neki zakljuili, jer je spasenje samo jedno i u ljudskim je
rukama.
Spasenje je samo u imenu Gospodnjem, a apostol Pavle kae:
Jer koji god prizove ime Gospodnje spae se.
To to Pavle govori nije neto novo jer se tako kazuje i u Starom zavetu vie puta, u Joni se kae:
Ali e se spasiti svaki koji ime Gospodnje prizove.
Prorok Sofonija kazuje:
Tada u ja narodima ista usta dati da svi ime Gospodnje prizivlju, i da mu svi slono slue.
Za prizivanje imena Gospodnjeg nije potrebno poznavati nekakve misterije, dovoljno je imati ista
usta. Svim uenjacima je teoretski poznato da je Bog Istini, da Sin govori samo istinu, i da je Duh
Sveti istina, ali oni nikako ne mogu da shvate o emu Sveto pismo govori.
Bog je Istini, a re istine je njegovo ime na zemlji.
Kada je sveti Jovan pitao Gospoda sme li se zakleti krivo, Gospod mu je odgovorio:
O Jovane, moja vjerna slugo!
Zakuni se mnome triput krivo,
Teke nemoj mojijem imenom.
Kada u Delima Petar i Jovan izleie hromog od roenja, stareine im zabranie da nita ne
govore niti ue u ime Isusovo, a oni odgovorie:
Sudite vi sami je li pravo pred Bogom da vas vie sluamo nego li Boga. Jer mi ne moemo ne
govoriti o onome to videsmo i usmo.
U tome je sva mudrost Petra i Jovana, i kao takvi oni zaradie nebo. A Petar i danas dri kljueve
nebesa samo zato to je govorio ono to jeste, a ne ono to drugome godi. Filozofi to isto kazuju na
svoj filozofski nain, Sokrat kae:
Zar se nismo vie puta sporazumeli da imena, kad su lepo sastavljena, slie onome to oznauju i
da su slike stvarnosti.
I Kratil istinu veli kad kae da su imena data stvarima prema njihovoj prirodi i da ne moe svako
biti tvorac imena.
Imena su slike stvarnosti i po tome moraju da lie na ono to oznauju. Zato su u velikoj zabludi
oni to zloince imenuju rtvom, i to rtvu imenuju zloincem. Takvim imenovanjem oni ine zlo
najvie sebi samima, jer su se odrekli imena Gospodnjeg i sebe osudili na propast.
A ivot je veni u tome da tebe poznaju, tebe, jedinoga istinitoga Boga, i onoga koga si ti poslao,
Isusa Hrista.
ivot veni je u tome da se poznaje istiniti Bog, i nema drugoga venog ivota. Od lai se moe
lepo iveti samo u ovom kratkom ivotu na ovome svetu, ali ovaj svet nije prava stvarnost nego
samo prolazna slika prave stvarnosti.

Nema evolucije i nema istorije, postoji samo nauka koja se kazuje posebnim jezikom i koji kolarci
nee da razumeju.
Spasenje je u imenu Gospodnjem i koji god prizove ime Gospodnje bie spaen, a ime Gospodnje je
Isus Hristos. Apostol Petar kae:
Isus je: Kamen koji vi zidari odbaciste i koji posta glava od ugla.
Nema u nikome drugome spasenja, jer nema drugoga imena pod nebom danoga ljudima, kojim
bismo se mogli spasti.
Nema drugog imena pod nebom danoga za spasenje ljudima, osim Isusa Hrista. Kada je Solomon
sazidao dom za ime Gospodnje, u taj dom uselio je Hrist. Kada je Mojsije izvodio narod iz Egipta,
vodio ih je sam Isus Hrist.
Gle, ja aljem anela svoga pred tobom da te uva na putu i da te izvede na mesto koje sam ti
spremio. uvaj se i sluaj ga, nemoj mu se protiviti, jer on nee grehe vae oprostiti, jer je ime
moje u njemu.
Aneo u kojem je ime Gospodnje je sam Isus Hrist, zato Pavle pie Hebrejima:
Verom Mojsija, poto se rodi, krie tri meseca roditelji njegovi, jer videe da je dete krasno, i ne
pobojae se objave kraljeve. Verom Mojsije, kad bi veliki, ne htede da se naziva sin keri
Faraonove, i vole pretrpeti s narodom Bojim, nego li imati za neko vreme sladosti greha, drei
sramotu Hristovu za vee bogatstvo od svega blaga egipatskoga, jer oi njegove gledahu na
nagradu.
Mojsije je znao za Hrista jer mu je za njega Gospod rekao, i zato se Mojsije opredelio da ide putem
vere a ne putem sladosti greha.
Ime Boje je jedino spasenje ljudima, a to je Isus Hrist. Ime Boje slui za sticanje znanja, a to je
ljudima darovao Hrist prinevi sebe na rtvu na mestu zvanom Lobanja.
Ko ima ui da uje, neka uje, jer nema grugoga spasenja ljudima do ovoga imena. I nema
nikakvog istorijskog Spasitelja koji dolazi sa strane.
Spasitelj dolazi samo kod onih koji ga prizovu, da tu namesti ime svoje.
Ko god prizove ime Gospodnje spasie se jer se tim imenom izgone zli duhovi iz oveka, lee se i
najtee boletine, a i mrtvi se mogu oiveti.
Jasno je da e svako ko ima i malo razuma prizivati ime Gospodnje. Oni koji su prizvali ime
Gospodnje moraju obratiti posebnu panju na treu Boju zapovest:
Nee uzimati uzalud imena Gospoda, Boga svoga, jer Gospod nee ostaviti bez kazne onoga koji
uzme uzalud ime njegovo.
Ime Gospodnje slui za razumevanje i sticanje znanja, a ne za besmislene igrarije, glumatanje, i
naroito za lai.
Ako uenjacima jo uvek nije jasno ta je i kakvo je ime Gospodnje, onda bi im mogle pomoi rei
Gospodnje upuene Mojsiju. Kada se iz kupine u plamenu Mojsiju javi Bog i naloi mu da izvede
narod iz ropstva Mojsije upita:
Ali ako me pitaju koje je ime njegovo, ta u im odgovoriti?
Bog ree Mojsiju: Ja sam onaj koji jesam.
I ree dalje: Tako e kazati sinovima Izrailjevim: Onaj kome je ime: Ja jesam on me posla k
vama.
Iz ovoga kazivanja a i iz drugih slinih kazivanja uenjaci zakljuie, da Bog krije svoje ime da ga

ne bi ko urekao. Tako je i srpski narod krio ime deteta ak i od najblie rodbine, sve dok ga kum ne
bi krstio i dao mu kapu. Ime je velika tajna i ime zna samo njegov nosilac. Kada hrianski Spasitelj
bude dolazio, ni njegovo ime niko nee znati osim njega.
Zatim videh nebo otvoreno, i gle, pojavi se konj beo. Onaj koji je jahao na njemu zove se Verni i
Istiniti, i on sudi i vojuje po pravdi.
Oi mu behu kao plamen ognjeni; na glavi njegovoj behu mnoge krune, i imae ime napisano, koje
niko ne zna osim njega samoga.
Ime je velika misterija u verskoj knjievnosti, a u filozofiji je to stereometrija. Stereometrija je
nauka o telu po sebi i to je bila neotkrivena nauka u Platonovo vreme, a takva je ostala kroz sva
vremena do danas. Ali to ne mora tako i da ostane, jer knjige objanjavaju i ime i Boga.
Prorok Isaija kazuje:
Ja sam, ja sam Gospod, osim mene nema spasitelja.
Ja sam koji sam objavio spasao i prorokovao, a ni koji tui bog me vama; i vi ste svedoci, veli
Gospod, ja sam Bog.
Ja sam od istoka, i niko iz moje ruke ne izbavlja!
Ja u delovati: ko li e se protiviti?
Ja sam Gospod i drugoga nema, osim mene nema Boga
Ja sam Gospod i drugoga nema.
Ja svetlost stvaram,a i mrak ja pravim,sreu dajem i nevolju pripremam, Ja, Gospod, sve to inim.
Iz ovakvih i slinih rei uenjaci su izvukli zakljuak da je Bog mnogo sujetan i samoljubiv, ali ta
nauka je zabluda jer Gospodnje Ja pa Ja nije samoljublje, nego objanjenje.
Nepokretno svemu je ime kae Parmenid, a Anaksagora kazuje da sva iva bia imaju aktivni um,
ali kao da nemaju pasivnog uma koji se naziva tumaem uma.
Platon kae da Apolon u Delfima izdaje najvee, najlepe i osnovne zakone i da on daje imena, pa
kae:
Toga boga priznaju za tumaa svih stvari svi ljudi, poev od naih oeva, i on sedi u sredini
zemlje, na njenom pupku, i tumai ih.
Imenodavac sedi nepokretan u sredini zemlje vezan pupanom vrpcom i tumai sve stvari. A na
ulazu u njegovo proroite je pisalo:
Poznaj samoga sebe.

Krst i krtenje
Krst je simbol hrianske vere i poistoveuje se sa hrianstvom. Krst je najvaniji hrianski
simbol, jer je Isus umro na krstu za pobedu nad grehom i smrtnou.
Krst je bio simbol vere i pagancima pre hrianstva, ali oni su bili pagani i praznoverci pa im to
nita ne vredi. Krst pripada samo hrianima jer je na njemu razapet Isus Hristos, i zbog toga je krst
znaajan u hrianskoj veri. A krst sam po sebi nema nikakvo znaenje. Jer kada bi krst imao

nekakvo znaenje onda bi zlobnici mogli da kau kako su hriani prisvojili paganski simbol, i da
se kite tuim perjem.
Tako se danas zna i tako dananja hrianska Crkva zna, i time pokazuje da ne zna ni poetno slovo
vere koju propoveda. Zapravo oni ne znaju gotovo nita to je sutinski vano za veru. Oni znaju
samo manje vane stvari a time ne mogu pomoi oveku, makar iskreno to eleli.
Dananji poglavari Crkve i svetenstvo su naslednici prevratnika koji su se uselili u Boji hram da
obmanjuju narod i da njime vladaju. Ti prevratnici su svrgnuli glavu Crkve a umesto glave postavili
rep da vodi i Crkvu i narod.
Dok je glava vodila Crkvu uila je narod sluei se simbolima, a dananji crkveni uenjaci nasledie
znanje od repa koji je od simbola nainio veru. A kako to danas izgleda vidi se iz sledeeg primera:
Katolika crkva ima danas 40 autentinih platenica kojim je bio Isus Hrist pokriven u grobu, a
naroito je autentino Torinsko platno. To autentino platno je danas od neprocenljive vrednosti
za Crkvu. Ali pojavie se ljudi iz prave nauke koji nisu verski optereeni, i hemijskim i drugim
ispitivanjima dooe do nalaza da je to platno mnogo mlae od onoga istorijskog dogaaja, i da je
platno falsifikat. Takav je nalaz prave nauke kojoj je stalo samo do istine, jer prava nauka ne
podlee praznoverju kao to je to sluaj sa verskim fanaticima.
A srpski neuki seljak, za kojeg se kae da nikada nije uspeo u potpunosti prihvatiti hrianstvo, iao
je svake godine u crkvu na Veliki petak, da celiva simbolinu platenicu Isusa Hrista. Postoje pisana
svedoanstva od pre 200-300 godina da je srpski seljak celivao simbolinu platenicu, a ne
autentinu kako to danas Crkva od vernika oekuje.
Dodue, Srpska Pravoslavna Crkva nikada nije imala niti danas ima autentine
relikvije kakve imaju katolici, ali se njeno uenje na udesan nain pribliilo katolikom, i ako joj je
katolianstvo bilo smrtni neprijatelj kroz vekove pa i danas.
Srpskom narodu se danas govori o istorijskom Bogu koji je nekada gazio Palestinom, a danas ne
gazi jer je otiao da bi ponovo doao. A dok ne doe valja narodu ekati i trpiti. Oni jo ne tvrde da
je ovek ve spaen kao to to govore papisti, ali su sve blie takvom uenju. Da u poslednjim
godinama srpski narod nije doiveo neprijateljski odnos Vatikana, po ko zna koji put, ve bi se
Srpska Crkva stavila pod papinu kapu.
Ipak, i ako je Srpska Crkva danas dalje od Boga nego to je u prolosti bila, ipak je ona kudikamo
manje daleko od Boga nego to je to papina Crkva.
Ni jedni ni drugi ne znaju kako je nastala i ta ui hrianska vera, pa tako ne znaju ni kakvo
znaenje ima krst, simbol hrianstva.
Jer da oni neto znaju ne bi svoje relikvije proglaavali autentinim, niti bi svetovna nauka te
relikvije proglaavala falsifikatima. Jer niti su te relikvije autentine niti su one falsifikati, one su
samo simboli. To bi bilo kao kada bi jedni tvrdili da su svi krstovi u hrianskim crkvama
autentini, a druga strana naunim metodama doli do saznanja da su to falsifikati. To bi nekom bilo
smeno,a u stvari alosno je da dananji ovek nije kadar videti ono to je vidljivo, a tvrdi da je
spoznao ono to se ne moe videti.
Krst je simbol hrianstva, a svaki simbol ima svoje znaenje.
Jedna legenda kae da je umiruem Adamu sin Set stavio na jezik tri semenke rajskog drveta
poznanja, iz kojih izraste veliko drvo od kojeg je nainjen krst. Na taj krst je razapet Isus, a nalazi
se u sreditu sveta. Drvo-krst je niklo iz Adamove lobanje, a Isusova krv se slivala na Adamovu
lobanju, pa je tako i Adamu donela spasenje. Kada je Set doneo semenke iz rajskog vrta, Adam je
bio ubeen da e oveanstvo biti spaeno od Adamovog greha.

Postoje slike koje prikazuju drvo-krst na kojem je Isus razapet, a drvo je sa korenom i olistalo. U
korenu se nalazi lobanja (Adamova), jer je iz te lobanje izniklo drvo-krst.
Do novoga doba nije bilo slika a da nisu kazivale nauku, a proizvoljna simbolika umetnika je
tekovina novoga doba.
Dakle, slika govori isto ono to govori i legenda, i kazuje neto vrlo zanimljivo. Legenda i slika
dovode u direktnu vezu Adama i Isusa. Adam je oveka preko greha uinio smrtnim, a Isus je
svojom krvlju oveku vratio besmrtnost.
Za Crkvu ovakve prie i slike nemaju nikakvu naunu vrednost, to su samo dela nastala iz narodnih
predanja. Ali tu istu nauku nam kazuju i Isus i apostol Pavle u Novome zavetu: Adam je doneo smrt
a Isus je doneo vaskrsenje i ivot.
Osnovno znaenje Adamovog greha i smrti je zaborav, a Spasitelj Hristos je doneo seanje i
ivot. Zato filozofi govore da ovek postoji dok misli, a to znai da ovek ne postoji ako ne misli.
Nije tajna da je zaborav Adamov greh i da su po njemu ljudi smrtni, o tome govore stare knjige a
stare knjige govore samo nauku i istu nauku.
Usama ibn Munkiz je arapski vitez iz dvanaestog veka, koji je imao dug ivot i mnogo toga u ivotu
doiveo. Pod stare dane odluio je da svoje doivljaje stavi u Knjigu pouke (Seanje arapskog
viteza), gde kae:
Govorio bejah o zbivanjima ratnim, o bojevima, okrajima i pogiblima to sam ih video i doiveo.
Kazivah ono to mi ostade u seanju, to vreme i njegov neumitni tok ne gurnue u zaborav. ivot
se moj veoma oduio, pa se tako slui da izvesno vreme provedoh u usamljenosti i povuenosti od
ljudi, a zaborav je prastara batina od oca nam naeg Adama, spasen bio!
Tako je seanje arapskog viteza spasilo od zaborava njegove doivljaje, a i njegov blagoslov Adamu
se ispunio.
Ali ono to zaista udi oveka koji trezveno hoe da razmilja, to je uporno crkveno tumaenje
istorijskog stradanja Isusa Hrista, na mestu zvanom Lobanja. Postoji mnotvo pria i slika koje
kazuju i pokazuju da je Isus razapet na Lobanji, ali tvrda vera neda da ljudi shvate gde je Isus
raspet. U stvari, nije to tvrda vera nego arka elja da dude ne onako kako pie i kako je naslikano,
nego da bude onako kako oni ele. A oni ele istorijskog Boga koji e jednoga lepog dana doi i
njih spasiti ma kakvi da su. Jer oni su njegovi vernici, koji se njemu mole i njega stavljaju ispred
svih tuih bogova. Pa kada jednoga dana doe on e njih spasiti, a one koji su tui fanovi
razbucae.
A poto su oni puni ljubavi i slinih stvari i ne ele da drugi postradaju, trude se koliko mogu da te
zabludele ljude privedu svome Bogu. Verovatno da misle da e im njihov Bog i to uraunati u
zasluge. Dobro je poznato od davnina da mnogi narodi imaju mnogo bogova, ali su svi oni u
zabludi jer je samo na Bog pravi Bog.
Zato te zabludele ovice treba milom ili silom privesti njihovom jedinom pravom Bogu, jer to njima
nalae njihova neograniena ljubav prema oveku. Jer njihov Bog je njima usadio tu neogranienu
ljubav, a njihov Bog e spasiti i najgoru ru, samo ako je pripadnik njegove stranke.
A Sveto pismo i druge knjige govore da je Isus raspet na krst koji je u sreditu sveta, i da se to
mesto zove Lobanja. Sveto pismo a i mnoge druge knjige objanjavaju gde je raspet Isus, ali to ne
vredi jer je udnja za istorijskom i geografskom Lobanjom jaa od razuma.
Isus je razapet u sreditu sveta na Lobanji, a kada su se u 5.-om veku stare ere u grkoj filozofiji
pojavili sofisti, oni su uili da je ovek sredite vaseljene. Sofisti su ovako uili samo zato to im
ime doe od srpske rei svest, i to oni predstavljaju svest. U staroj knjievnosti je pravilo da

svako naukuje po sebi, pa tako i sofisti ue da je ovek sredite vaseljene.

A mi um Hristov imamo.
Tako govori apostol Pavle, ali crkveni uenjaci nee da prihvate da je tako reeno. Oni tumae da je
Pavle rekao da ovek treba da misli kao Hristos, da rasuuje kao Hristos, da se potrudi da misli o
Bogu kao Hristos. Moda bi se tako moglo tumaiti da je Pavle rekao: A mi um kao Hristov
imamo, ali Pavle nije tako rekao. Pavle ree: A mi um Hristov imamo. Ali oni odbacie kamen
pa im taj kamen posta kamen spoticanja.
A mi um Hristov imamo od onoga trenutka kada je Hristos razapet na krst na mestu koje se zove
Lobanja. Ali to njima ne ulazi u lobanju jer oni slue nekom drugom, a ne Isusu Hristu.
Apostol Pavle jasno kazuje i objanjava na koji nain je Isus doneo ljudima spasenje, ali oni ne ele
to da prihvate i grade nauku kako im je drago. Isus nije doao da ukine zakon nego da ga ispuni, i to
Pavle objanjava sa hramom koji je podeljen na dva dela.Jedan deo se zove svetinja a drugi deo
se zove svetinja nad svetinjama, a njih deli hramska zavesa. Svojom smru Isus je uklonio tu
pregradu i tada su oni postali jedno, a to se desilo kada se hramska zavesa pocepala.
Isus je sebe prineo kao rtvu da bi uklonio zavasu koja je delila hram na dve svetinje, i tu je Hristos
uao jednom za svagda. Pavle objanjava i kakva je stvarna vanost tog ina.
Jer ako krv junija i jarea i pepeo juniin, pokropivi opoganjene, osveuje i daje telesnu istotu,
kako li nee krv Hrista, koji duhom veitim samog sebe bez mane prinese Bogu, oistiti savest vau
od mrtvih dela, da sluite Bogu ivome!
Kada je Hristos sebe prineo na rtvu na krstu, na Lobanji, onda je on doneo spasenje ljudima tako
to im isti savest od mrtvih dela.
Takvo je spasenje doneo Isus Hristos ljudima, a ne onako kako danas ui Hrianska Crkva. A to to
radi Hristos, radio je i Sokrat celoga svog ivota i mnogi drugi bogovi, filozofi i mitski junaci.
A dok Hristos jo nije sebe prineo na rtvu i uklonio zavesu koja deli svetinje, prinosi i rtve nisu
mogli da u savesti usavravaju onoga koji tu slubu vri. To je injenica ali to nije istorijska
injenica, nego nauna i mitoloka injenica. Taj znaajni dogaaj opisan je na razne naine, a
Hristova rtva je samo jedan od mnogih opisa. U istoj poslanici (Jevrejima) Pavle navodi
Gospodnje rei:
Zakon svoj u duh u ja metnuti i u srcu njihovu zapisati;
i njima u ja Bog njihov, i oni e meni moj narod biti.
I niko vie nee blinjega svog uiti, ni brat brata svoga govorei:
Poznaj Gospoda! Jer e me svi poznati, od najmajeg do najveeg meu njima.
Kada Gospod uini tako kako obeava onda e svako sam moi da spoznava i ui, jer e ljudi imati
svest. A to to ovde Gospod obeava, to je ve Gospod uinio posle potopa kada je obeao da nee
vie moriti sav narod, nego e svako za sebe da odgovara. To je Gospod reio tako to je stavio
dugu svoju u oblake, kao veni savez sa ljudima.
Da nije rep svrgnuo glavu i nametnuo svoje uenje, ljudi bi ovo danas znali. Ljudi bi znali da je
celokupno ljudsko stvaralatvo kazivalo i kazuje nauku, jednu istu nauku a u raznim vidovima. Ali
dananji ljudi koji su edukovani da misle kako ive u doba znanja i u velianstvenoj civilizaciji,
ive u potpunom mraku i u tekom bunilu.
A to im je nametnuo rep preko svojih edukovanih uenjaka.A ovi uenjaci ne misle svojom
lobanjom i nemaju pojma ko se nalazi u njihovoj lobanji, nego znanje stiu sa strane i ekaju Boju

pomo sa strane.
-S glave Bog pomae.- kae srpski narod. Tales, Parmenid, Spinoza i mnogi drugi filozofi govore da
je bog mislea stvar, a Crkva se slae sa Pismom da je Bog duh. I ako Crkva tako kae ona ui da
e njihov Bog doi odnekud spolja da ih spasi.
Pavle ree da je Hristos prineo sebe kao rtvu na krst da bi ljudima oistio savest. Tako je pisao
Jevrejima, a Efescima pie:
Zato se opominjite vi koji ste negda po puti bili paganci i nazvani neobrezani od onih koji su se
zvali obrezani,- i koji to jesu po puti, po ljudskom delu, da ste u ono vreme bili bez Hrista,
iskljueni iz prava Izrailjevih graana, strani savezima obeanja, bez nade i bez Boga u svetu. Ali
sad u Isusu Hristu, vi koji ste negda bili daleko, postavljeni ste blizu krvlju Hristovom. Jer je on mir
na koji oboje sastavi ujedno, i razvali zid rastavljanja, neprijateljstva, unitivi telom svojim zakon
zapovesti sa propisima njegovim, da preko sebe od dvoga naini jednog jedinstvenog novog
oveka, utvrujui mir, i pomirujui oboje u jednom telu s Bogom, preko krsta, ubivi njime
neprijateljstvo. On doe da propoveda mir vama, koji ste bili daleko, i mir onima koji su bili blizu.
Jer po njemu oboje dobismo pristup k Ocu u jednom istom Duhu.
Preko krsta je Hristos spojio dvoje neprijateljskih u jedno, a to se desilo kada je razvalio zid
rastavljanja. Isto to je Pavle rekao i Jevrejima priom o cepanju zavese koja je delila dve svetinje u
hramu, a zavesa se pocepala kada je Hristos na krstu umro. I tako je Isus dokazao da nije doao da
uniti zakon, nego je on ispunjenje zakona.
Ispunjenjem zakona ovek je dobio mogunost spasenja. U ovom Hristovom za oveka
spasonosnom inu, krst je odigrao glavnu ulogu. Jer Hrist je mogao to uiniti samo ako sebe prinese
na krst, i zato Pavle naglaava da je Hristos doneo ujedinjenje preko krsta.
U srpskom jeziku kada se dva puta ili linije seku, kae se da se krste ili ukrtavaju. Krste se i biljke,
pa kada se ukrste dve biljke dobije se jedna koja ima osobine obeju biljaka. A krste se i ivotinje,
tako ukrtavanjem magarca i kobile nastaje jedno pod imenom mazga. Tako i apostol Pavle kazuje o
krstu.
U latinskom i nekim drugim jezicima ime za krst je: kruks, kroce, kros, krojc, i to su imena nastala
iz srpskog jezika. Veina naunih, verskih i filozofskih rei je nastalo iz srpskog jezika jer je
ova nauka potekla iz srpskog jezika. Zato te rei ne mogu da se objasne na tim jezicima, i jedno se
mogu objasniti srpskim jezikom.
Kristal je grka re kristalos i znai: ledu slian mineral.
Ali, kada se objanjava re kristalan onda se kae da znai: savreno bistar, providan, ist.
I tako doosmo do toga da je kristal dobio ime po krstu, a iz srpskog jezika. Jer krst isti i krtenje
je oienje, a tako kazuje i Sveto pismo.
Zato se srpska krsna slava zove jo i ista slava ili preista slava, i jo krsno ime ili isto
ime. A krsnu slavu nemaju drugi narodi, pa da bi edukovani uenjaci pronali u knjigama da je i
krsna slava od drugih uzeta.
Ono to je krsno to je isto, a ta istoa je od krsta jer krst isti.
U grkom mitu i kod Homera i drugih pesnika postoje imena Hris (zlatni) Hrisoar (zlatni ma),
Hriseida (Hrisova ki), Hrisip (zlatni konj) i jo nekoliko imena. Ovde se ime Hris tumai kao
zlato, ali ovo je mit i zlato oznaava veru. Zato su i Hris i kristal dobili ime iz istog razloga jer su

oboje isti. A ime su dobili iz srpskog jezika zato to su krsni (isti).

Krst isti, a Isus je raspet na krst. Dakle Isus je na krstu oien. Zato je Isus dobio ime Hrist u
grkom jeziku, i Krist u latinskom jeziku.
Dakle, i Hristovo (Kristovo) ime je od krsta nastalo, a iz srpskog jezika.
U stvari, sve te rei pa i krst nastale su od rei krs.
Krs znai: istou, svetlost, vatru, roenje i pojavu. Dan roenja se zove krsni dan, ali se tu ne
misli na bioloko roenje nego na istinsko roenje u istoti. Vatra je Hristov elemenat kojom on
krtava, zato narod vatru zove kres i kada je pravi narod je kree. Vatra daje svetlost, zato narod
bubu koja svetli zove svitac ili kresnica.
Isus jeste Pomazanik, ali to nije znaenje njegovog imena Hrist (Krist).
Hristovo ime je iz mrtvog jezika, kolskog jezika, a osnova svih ovih jezika je srpski jezik.
U Indiji nema krsta ali postoji bog Krina (ili Krsna). Mi emo ga zvati Krsna zato to se u ovom
imenu bolje vidi slinost njegovog imena sa Kristom i krstom, i sa srpskim krsnim (istim).
Slinost imena Krista i Krsne nije jedino to spaja ova dva tako razliita boga.
I Krsna i Krist su roeni u pono.
Krista je rodila Deva Marija, a Krsnu je rodila Devaki.
I Krsna i Krist su roeni u tajnosti jer su ih traili da ih pogube zbog proroanstva da e preuzeti
vlast. Zbog toga su pobijena mnoga deca i u Indiji i u Palestini, ali su njih dvojica uspeli da izbegnu
progonu.
Krist je Judejin i kralj judejski, a u Pismu se kae da e Spasitelj doi iz kolena Judina.
Krsna je iz plemena Jadu i gospodar Jadua, a proroanstva su kazivala da svaka ena u Jadu
plemenu moe da rodi boga. Zato je nastala strka po Judeji i Jadu plemenu da se deca pobiju.
Novo doba se rauna od Kristovog roenja, a u Indiji se novo doba rauna od Krsnine pogibije.
A da je Krsna bio ist, u to se ne moe ni malo sumnjati. Oni koji su ga videli kau da svetli kao
hiljadu Sunaca. Srpski narod kae da Sunce sija zato to je isto, i zato ga zovu isto Sunce.
Narod ak i stranu sveta na kojoj se Sunce raa zove krsnom, pa kae:
Obiao krsno i zapadno.
Eusebije iz Cezareje je jedan od onih koji su odabirali knjige koje e biti uvrtene u Sveto pismo, a
tu obavezu i ast dao mu je car Konstantin.
Eusebije u Vita Constantini pie kako je dolo do Konstantinovog preobraaja i do prihvatanja
hrianstva u carevini.
Konstantin se u molitvi obratio Bogu svoga oca preklinjui ga da mu kae ko je on i da mu
pomogne u sadanjim nevoljama.Bilo je to teko verovati da mi sam car, kad sam ga imao ast
upoznati nije o tome priao i zakleo se da je to istina.
Video je na nebu krst od svetla i rei u ovom znaku pobeuj!. Pala je no. Konstantin je u snu
video kako mu Hrist dolazi s istim tim znakom da ga preslika i da ga on ubudue brani od
neprijatelja. I sam sam video kopiju koju su zlatari sledeeg jutra napravili za cara zlatom
optoeno koplje poprenom motkom pretvoreno u krst; na kraju koplja venac od zlata i dragulja a
unutar tog venca dva slova, H i R, koja predstavljaju Spasiteljevo ime; slovo H u sreditu preseca

slovo R.
A Laktacije koji je bio uitelj Konstantinovih sinova svedoi da je Konstantin uoi bitke usnio san
u kojem mu je naloeno da na titove svojih vojnika upie nebeski znak Boji.
Iz ovih istorijskih svedoanstava smo saznali da je krst nebeski znak Boji, i da krst ine svetlo i
re (jer se i ovako mogu razumeti Eusebijeve rei). Konstantin je prihvatio ovaj nebeski znak Boji
u vidu ukrtenih koplja i motke, odnosno svetla i rei i poeo sa svojim ratnim pobedama.
Konstantin je u znaku krsta pobeivao i odneo konanu pobedu. U znak zahvalnosti Konstantin je u
svoje carstvo uveo hriansku veru, a hrianska Crkva je u znak zahvalnosti proglasila Konstantina
svecem.
Saznali smo da krst ine ukrteni koplje i motka. Saznali smo da krst ine ukrteni svetlo i re. A
saznali smo da su ukrteni i slova H i R.
Jevanelje po Jovanu ovako zapoinje:
U poetku bee Re,i Re bee u Boga, i Re bee Bog.
Ona bee u poetku u Boga.
Sve je kroz nju postalo, i od onoga to je postalo nita nije postalo bez nje.
U njoj bee ivot, i ivot bee svetlost ljudima.
Svetlost zablista u tami, i tama je ne obuhvati.
Dobro je poznato da je ova Re sam Isus Hrist, i tu nema nedoumice. A potom se u jevanelju
kae:
Bee jedan ovek, od Boga poslan, po imenu Jovan. On doe za svedoanstvo, da svedoi za
svetlost, da svi veruju kroza nj. On ne bee svetlost, ali on doe da svedoi za svetlost.
Dakle, Isus je Re i Isus je svetlost, a Jovan nije svetlost nego je Jovan poslan od Boga da svedoi
za svetlost. Ovo potvruju i druga jevanelja gde se kae da je Jovan poslan da svedoi da je Isus
zaista Hristos.
Jovan je doao meu ljude i posvedoio da je Isus Hristos, a potom je i krstio Isusa vodom. Jovan je
krstio vodom i kada je svoj posao obavio on silazi sa istorijske scene, a njegov posao preuzima
Isus Hristos. To je Jovan i objavio narodu kada je posle krtenja Isusa Hrista rekao:
On treba da raste, a ja da se umanjujem. Jer Jovan je krstio vodom, a Isus e krstiti vrednijim
krtenjem, krtenjem vatrom i Duhom Svetim. I tako je Isus, nakon to ga je Jovan krstio i siao sa
scene, poeo da ini uda, najpre na jednoj svadbi u Kani a potom gde god je doao.
Drugim reima, nebeski znak od svetla i rei to je Konstantin video u snu, ine Isus i Jovan. Isus je
svetlost i to je jasno reeno u jevanelju, a Jovan svedoi za Re i za svetlost.
Kada je Jovan doao da krsti vodom i kada su ga upitali da im kae, ko je on, Jovan je rekao:
Ja sam glas vapijueg u pustinji.
Jovan je glas i on je doao reima da svedoi za Isusa koji je svetlost. Ovde se ne govori kako su
Isus i Jovan postali jedno, ali se jasno kazuje da je Jovan vodenim krtenjem predao Isusu svoju
mo. Tako je Isusu bilo mogue da raste jer se Jovan umanjio predavi mu svoju silu. Jer Isus
nije inio uda pre nego ga je Jovan krstio, niti je to mogao.
Kada je krten, Isus je bio obuen u silu Duha i tada je poeo i uiti, a ljudi su se udili jer on nije
uio kao knjievnici, nego kao onaj koji vlast ima. Tome su se udili i prvosvetenici i stareine

narodne.
Isus poe u hram i kad stade uiti, pristupie k njemu prvosvetenici i stareine narodne, govorei:
Kakvom vlau ti to ini, i ko ti dade tu vlast?
Isus im odgovori: I ja u vama staviti jedno pitanje, i ako mi odgovorite, kazau vam kakvom
vlau ovo inim. Krtenje Jovanovo otkuda bi? S neba ili od ljudi?
Ali oni ovako u sebi pomiljahu: Ako reemo s neba, rei e nam: Zato mu dakle ne verovaste?
Ako li reemo od ljudi, imamo da se bojimo naroda, jer svi Jovana dre za proroka.
I odgovorie Isusu: Ne znamo.
I on njima ree: Ni ja vama neu kazati kakvom vlau ovo inim.
Isus nije hteo da odgovori prvosvetenicima i stareinama kakvom vlau ini ono to ini. Ni
hrianski uenjaci ne dobie odgovor na ovo pitanje, mada oni imaju nekakav odgovor jer se od
njih oekuje da znaju. Ali oni koji itaju bez nametnutog tumaenja, oni su dobili odgovor.
Isus ui kao onaj koji vlast ima i ini uda vlau koje je dobio Jovanovim krtenjem. U jevanelju
se jasno kae da je Isus poeo initi uda tek po Jovanovom krtenju.
Dakle, susret Isusa i Jovana stvorio je hrianski krst.
A taj krst je Konstantin video u snu i kao koplje i motku. U ovom krstu koplje predstavlja Isusa a
motka predstavlja Jovana.
Kad oni otidoe, poe Isus govoriti narodu o Jovanu: ta ste izili da vidite u pustinji? Trsku koja
se ljulja? ta ste izili da vidite? oveka u meke haljine obuena? Eno koji meke haljine nose, po
kraljevskim su dvorovima. ta ste dakle izili da vidite? Proroka? Da, ja vam kaem, i vie od
proroka.
Jovan je trska koja se ljulja, i to je poprena motka koju je Konstantin video u snu.
Ta motka stoji popreno, odnosno vodoravno, a koplje stoji uspravno i oni ine krst. Jovan krtava
vodom a prirodni poloaj vode je vodoravan pa se taj poloaj tako i zove zbog prirodnog poloaja
vode. Prirodan poloaj vode je kada stoji ravno, i zato je Jovan od Boga poslat da poravna staze
Gospodnje.
Prirodan poloaj vode je ravan i vodoravan, a prirodno kretanje vatre je ka visini. O ovakvom
kretanju vatre kazuju Platon i Aristotel, a da to nije od znaaja oni o tome ne bi naukovali. Takav je
krst video Konstantin u svome snu.
U jeziku mita koplje znai: tenju, stremljenje, a to znaenje ima i mitska vatra. To nije bilo kakva
tenja nego tenja ka visini, a poznato je ko stanuje na visini. A voda u mitu znai spoznaju.
Jovan je ravnao put Gospodnji tako to je otklanjao neznanje a time i zablude, a to je isto to i greh.
Zato je Jovan krstio vodom da bi se ljudi pokajali, a pokajanje je kada ovek uvidi svoje greke i
kada ih priznaje i ispravlja ih. Jovanovim vodenim krtenjem isti se od neznanja i zabluda i
svakoga greha. Iz ovoga se vidi da je Gospodnji put put spoznaje.
A u Indiji Svevinji je svoj put nazvao Narajana, to znai vodeni put, a to u jeziku mita znai
put spoznaje. A to je samo zato to celokupna stara knjievnost govori nauku, i jednu istu nauku. I
taj put je Jovan ravnao, i taj put oznaava vodoravna motka, trska, tap itd. na krstu.
Voda je Jovanov elemenat kao to je i filozofa Talesa, a Gospodnji put je vodeni put koji je Jovan
ravnao. Kada se voda izravna i umiri, tada ona postaje ogledalo. Vodeno ogledalo je veoma
znaajno u ovoj nauci, jer je ono praogledalo i ovek je prvi put ugledao svoj lik u vodenom
ogledalu.

Vodeno ogledalo i sva druga ogledala u ovoj nauci i u jeziku mita znae svest. A to znai da je
Jovan doneo mo spoznaje kojom su se ljudi mogli oistiti od greha, jer neznanje vodi u zabludu a
to je greh. Jer u ogledalu ovek moe da vidi sebe onakvim kakav je, a bez toga nema ni pokajanja
ni ienja.
I samo zbog toga, i ni zbog ega drugog je Jovan poseen u Sevastiji. Jer grad Sevastija koji dobi
ime po caru Avgustu zato to se njegovo ime na grkom kae Sevast, nastalo je igrom rei od srpske
rei svest, i to je znaenje grada Sevastije.
I Petar i Pavle u poslanicama objanjavaju da vodeno krtenje i pranje ne znai pranje telesne
neistote, nego znai ienje savesti. I ne samo za Jovanovo vodeno krtenje, takvo znaenje je za
svako pranje vodom.
Apostol Petar za Nojev potop kae:
Ta je voda bila slika krtenja, koje nije pranje putene neistote, nego zaloga dobre savesti prema
Bogu, i koje spasava sad i vas uskrsenjem Isusa Hrista.
Da li to apostol Petar, budui sveti Petar, bunca? Ili Petar bunca, ili su u tekom pijanstvu oni to
imaju monopol nad tumaenjem Svetoga pisma.
Jovan je krstio vodom za pokajanje, a Isus je krstio vatrom i Duhom Svetim. A kako je to Isus radio,
govori jevanelje:
I, gle, jedan gubavac, priblii se, pokloni mu se i ree: Gospode, ako hoe, moe uiniti da
budem ist.
Isus prui ruku, dohvati ga se, i ree: Hou budi ist!
I odmah se oisti ovek od gube svoje.
Tako Isus krtava i isti neiste gubave. Ovde je vano istai da se kae da ovaj gubavac boluje od
svoje gube. A kada ga Isus oisti, ree: Pazi da nikome to ne kae, jer je to ienje izvreno
iznutra, iz hrama u koji je Hristos uao svojom rtvom. Zato za ovaj in treba da znaju samo Hrist
i oieni, a drugi ljudi e ve primetiti da je ovaj oien po njegovom ponaanju i po njegovim
reima.
Nema u ovoj nauci ni hronologije, ni evolucije, ni reformatora, postoji samo nauka koja se kaziva
na razne naine. Ta nauka je kazivana raznim ljudima i u razliita vremena, i kazivana je onako
kako bi je ti ljudi mogli shvatiti. Zato su vode iste i kod Nojevog potopa i kod Krstitelja Jovana, i u
Indiji i u celom svetu, i kod paganaca i kod pravovernih. Jedino nije tako kod onih koji imaju vlast
nad naukom i tumaenjem vere.
Krst je simbol hrianstva i veoma znaajan za vernike, a takav je i za srpski narod. Ali ipak postoji
razlika u odnosu prema krstu kod srpskoga naroda i papinih podanika. Papini podanici se odnose
prema krstu kao prema idolu, a srpski narod se prema krstu odnosio sa potovanjem, i jo ga je
shvatao kao teku ali asnu obavezu.
Zato narod krst zove asni krst, a takav krst nositi nije lako. Da je lako nositi krst mnogi bi poli za
Isusom, ali za njim je polo tek nekolicina.
Ko ne uzme krsta svoga i ne poe za mnom, nije mene dostojan. I iz ovih Hristovih rei vidi se da
krst nositi nije igra nego muan posao.
Njegoev iguman Stefan kae:

Krst nositi vama je sueno

strane borbe s svojim i tuinom!
teak vjenac, al je voe slatko!
Muno je nositi ovaj krst ali je slatka nagrada onima koji ga nose, a to objanjava iguman Stefan:
Stradanje je krsta dobrodjetelj;
prekaljena iskuenjem dua
rani tjelo ognjem elektrizma,
a nadeda vee duu s nebom
kako lua sa suncem kapljicu.
Tako kazuje Njegoev iguman Stefan, a Njego je vladika Srpske Pravislavne Crkve.
To je i takav je krst, i nema drugoga krsta do ovoga.
Ovakav krst poznaje srpski narod i o ovakvom krstu govori Sveto pismo.
Ali dananja hrianska Crkva poznaje krst kao simbol krsta na kojem je raspet njihov istorijski
Bog. Ali takvog krsta nema, on postoji samo u njihovoj zabludi. A onaj ko je u zabludi taj nije
krten.
-Nije krten.- kae narod za onoga koji svata govori ili ini to ne valja, ili ga priupitaju:
-Jesi li ti krten?
Jer krten ovek ne ini ludosti ba zato to je krten. Ludosti mogu deca da ine ali odraslima to ne
prilii, pa kada odrasli ine ludost kae im se:
-Koliki si, a nisi krten!
Ili se za takvog kae:
-Ozebo na krtenju.
Ogromna je razlika izmeu krtenih i nekrtenih dua, i o tome govore i narodne pripovetke.
Pripovetka Meedovi kazuje kako je jedan momak silne snage mogao da pojede ruak koji je
spremljen za dve stotine oraa, a da ni tada ne bude sit. A kada je krten, jeo je kao i svi drugi ljudi i
bio je sit. Ova pripovetka objanjava znaenje hrianskog krtenja, a ono to se danas ljudima
govori o krtenju teka je zabluda. Krteni vladaju strastima a nekrtenima vladaju strasti, i to je
razlika izmeu krtenih hriana i nekrtenih pagana.
Krteni ljudi su razumni i asni jer su krtenjem prihvatili asni krst da ga pronesu asno kroz ovaj
svet. A taj krst nije lako nositi i danas ga malo ko nosi, jer dananji ovek ui nekakvu drugu nauku
o lakoi ivota.
-Nema teeg krsta od svoga krsta.
Narod zna da je svoj krst najtei jer ga je narod nosio, ali je srpski narod gotovo izumro, ostali su
samo edukovani potomci asnoga naroda. A ovi ne nose asni krst niti znaju da on postoji, oni
znaju samo za istorijski krst na kojem je raspet njihov istorijski Bog.
I o raspeu narod govori drugu nauku od one koju Crkva kazuje, i kae:

-Ko e da se posveti, mora se da da raspeti.

Dakle, ovek sam sebe daje da se raspne na krst, a tako nam se ree i u Novome zavetu. A na krst se
razapinje da bi se posvetio, jer taj krst nije makar kakav krst, to je asni krst. Srpski narod i krst i
jevanelje zove asnim, jer su oni u sutini isto.
Nekolike narodne izreke o krstu:
-Krst je uvar cele vaseljene.
-Kad si na krstu, svejedno je gde si okrenut.
-Svako nosi svoj krst.
-Nema teeg krsta od svoga krsta.
-Krste nosim Boga molim.
-Krst se sija u srcu, a polumesec u ruci.
-Tako mi krsta asnoga!
-Tako mi krsta u kom sam krten!
-Lijeva ruka krsta nema. (jer leva ruka ne daje, nego uzima).
-Tako mi ovoga peata Hristova! ( potom se prekrsti).
-Bolje je umreti za krst, nego iveti protiv krsta.
-Nita ti to ne valja, koliko uelu krst.
-Ni krsta, ni imena. (kae se za loa oveka).
-Ko se ne boji glave taj se veoma malo krsti.
-Doi u krst. (kae se kada se neto izravnava i dovodi u red. Kada se jezici na vagi izravnaju pa
ne pretee ni jedna strana, onda su jezici doli u krst). A mi iz jevanelja znamo da je Jovan
ravnao Gospodnji put, i da je krtavao.
Ovakav narodni krst ba nimalo ne lii na dananji crkveni krst.
Srpski narod je znao znaenje krsta i to je jasno po njegovom odnosu prema krstu, a Crkva dananja
nezna ta predstavlja krst i prema njemu se odnose kao prema idolu. Taj idolski odnos prema krstu
naroito je izraen kod katolika. Oni e se na ovu tvrdnju uvrediti i rei da oni na krst ne gledaju
kao na idol, nego oni u krstu gledaju sve one strane muke koje je Isis pretrpeo zbog grenih ljudi.
Tako e oni rei jer ne shvataju da je tako tumaenje krsta idolsko. Oni su naueni da je njihov Bog
istorijski i da je raspet na drveni krst, i da je na taj krst zakovan klinovima i to su bile strane muke i
strani bolovi koje je Isus pretrpeo. A kao veliki vernici i verske voe, duni su da u ovom drvenom
predmetu potuju sve te muke njihovog istorijskog Boga.
Teodosije Hilandarac u 13. veku peva:
Ralicom krsta zemlju srca svoga dobro obradio jesi,
brazde duevne suzama umiljenja napajajui,
korovne pomisli iz korena istrgao jesi
i dobrodetelji klas sauvavi

u itnice nebeskog delatelja Hrista, Simeone,

penica sabrao si se.
Dananja crkva ne poznaje ovakav krst, a vernici neka sami ispitaju koji je krst vredan slave,
dananji ili ovaj iz prolosti.
Na srebrnom krstu iz 13. veka koji je izradio kralj Milutin, pie:
Krstom ograeni, vragu se protivimo, ne bojei se prevare njegove, ni zasede, jer oholi uniti se i
satrt bi silom na drvetu raspetog Hrista.
Krstom je mogue ograditi se i kao u kakvoj tvravi tititi se od vraga, a to se sa dananjim krstom
ne moe initi. Narod je znao da se avo boji krsta pa se krstom branio od njega.
-Bei kao avo od krsta.
Tako kazuje srpski narod, ali jo kazuje da kada Bog tue gromom avole ume avo da se zakloni
oveku pod krst, pa tako moe i ovek da postrada od groma. Zato ovek mora dobro da pazi da mu
se nije koji avo uvukao pod krst, jer je skupa cena nepanje.
-Neki se avo boji krsta, a neki tojage.
-uvaj me Boe od krstenoga avola.
Za Crku je krtenje prva Tajna. Krtenjem se izvravaju dva spasonosna ina nad ovekom:
oienje i usinovljenje. Oienje od prvorodnog naslednog greha i usinovljenje Bogu.
Ako se ovek i posle krtenja uprlja grehom, ne pere se vie od greha krtenjem nego pokajanjem.
Jer je krtenje samo jedno.
Tako Crkva ui i tako jeste, ali je problem to ona danas ne razume ta se ovim reima kazuje i ta
znai krtenje.
Krtenje je samo jedno i to krtenje se dogodilo na Jordanu kada je Jovan krstio vodom Isusa.
Krtenja koja danas Crkva obavlja simboliu to izvorno krtenje.
Susret Jovana i Isusa i Jovanovo krtenje Isusa vodom, oznaava ukrtanje dveju Bojih sila: moi
spoznaje, i ljubavi prema Bogu Ocu.
Mo spoznaje je doneo Jovan, a ljubav prema Bogu Ocu doneo je Sin, tj. Isus.
Ukrtanjem ovih dveju sila stvoren je hrianski krst. Ovo ukrtanje se dogodilo samo jednom, i
zato postoji samo jedno krtenje i u dananjoj Crkvi. Ako se ovek posle krtenja uprlja grehom,
onda se on isti pokajanjem. Mo da se ovek isti pokajanjem doneo je Jovan, i to je poznato
svima. Ali nije poznato da je to svest i da se ovek kaje na osnovu uvianja svojih greaka, i da je tu
svest ljudima darovao Jovan koji je od Boga poslan. I to je taj prvi spasonosni in krtenja
oienje.
A drugi spasonosni in je usinovljenje Bogu.
Ve po nazivu ovoga ina jasno je da ga je doneo Sin. Sin je doneo ljubav prema Bogu Ocu i
darovao ljudima.
Tako je nastao krst u kojem se Sinova ljubav prema Bogu Ocu oznaava uspravnom linijom, koja
stremi ka visini gde Bog Otac stoluje; i vodoravnom linijom koja oznaava ravni Gospodnji put, a
to je pokajanje. A pokajanje je spoznaja, spoznaja svoga greha i njegovo ispravljanje.

Da je pokajanje uvianje greke i njeno ispravljanje, u srpskom jeziku je savreno jasno, a takvo
znaenje ima i u jevaneljima.
Zato se u Jovanovoj poslanici kae:
A znamo da Sin Boji doe i dade nam razum da poznamo Boga istinitoga, i da budemo u
istinitom Sinu njegovom Isusu Hristu. On koji je istiniti Bog i ivot veni.
Isus koji je Jovanovim krtenjem dobio mo da ini uda, dao je ljudima razum da poznaju Boga
istinitoga i da budu u istinitom Sinu njegovom, Isusu Hristu. Razum da se pozna dar je Jovanov, a
poznanje Boga istinitog dar je Sina ljudima.
A dananji ovek je doveden u zabludu da je znalac i da ivi u doba znanja, pa je nekima krst idol a
drugi ga mrze.
Za dananji sunovrat ovekov Crkva nosi najveu odgovornost, jer je njen zadatak da bdije nad
ljudskim duama, kao to sebe i predstavlja kao takvu. Zato je njihova prva obaveza da se ponu
sluiti Bojim darom koji su na krtenju dobili, i da misle svojom glavom i da itaju Sveto pismo
onako kako pie a ne onako kako im je dato u obavezu da itaju.
Glavna sotonina osobina je da on ne ini ono to je dobro initi i kako valja initi, nego on ini
onako kako mu je drago initi.
Zato neka dobro promisle ljudi a naroito crkvene voe o svome uenju i delanju. Jer se ne moe na
dve stolice sedeti, ni sluiti Bogu i Mamonu.

San i senka
U stara vremena u doba neznanja ljudima se bog javljao u snu i davao uputstva za ispravan ivot, i
tako je bilo sve dok ovek nije izuio mnoge kole i time stekao sposobnost da sam sebe vodi kroz
ivot bez boje pomoi. A da je nekada Bog pomagao ljudima javljajui se u snu, poznato je svima
koji su izuili kolu. U svim starim knjigama, bilo paganskim bilo pravovernim, govori se da se
Bog javljao u snu i tako vodio ljude po pravome putu.
Bog se javljao svim ljudima ali ga svi ljudi nisu mogli razumeti, zato su u staro doda postojali
tumai sna koji su razumevali boje poruke koje su prostome svetu bile nerazumljive. U to doba
nije se mogao nai neki vladar a da nema tumaa sna jer su vladari drali do boje rei, a tuma koji
je pravilno tumaio vladarev san bio je odmah do vladara po dostojanstvu. Toliko su tumai sna bili
cenjeni da su mnogi robovi, poput Danila i Josifa Jakovljevog, izgradili sjajne karijere u tuinskoj
zemlji, i od robova stigli po dostojanstvu tik do vladara.
A da se bog javljao ljudima u snu u to niko ne sumnja, jer je stara knjievnost prepuna
svedoanstava. O tome i Biblija jasno svedoi. Kada je Mojsije izveo narod iz Egipta u pustinju javi
se nezadovoljstvo kod naroda, pa i Aron i Marija poee smuivati narod i govoriti protiv Mojsija.
Kad je to Bog video pozva Mojsija, Arona i Mariju u ator od sastanka, a on sie u stubu od oblaka,
i ree Aronu i Mariji:
Sluajte dobro rei moje! Kad bude ko prorok meu vama, to u mu se ja, Gospod, u vienju
pojaviti, u snu u ja s njim govoriti. Ali nije tako s mojim slugom Mojsijem. On je veran u svemu
domu mome. Njemu govorim iz usta k ustima, ja mu se bez tajni javljam, i on vidi priliku
Gospodnju. Kako se dakle ne pobojaste govoriti protiv sluge moga, protiv Mojsija.
Gospod jasno ree da e se prorocima javiti u vienju i da e im u snu govoriti, ali je zlo to se
pojavie lani proroci pa krivo tumae Boje poruke, a jadni narod ne ume da prepozna lane
proroke. Zato Gospod daje uputstva kako e ih prepoznati, i kako valja postupiti sa lanim
prorocima .
Ako meu vama ustane prorok ili sanjalac koji bi ti pokazao znak ili udo, i pojavi se znak ili udo

koje ti je on predskazao, pa ti on ree: Hajde da idemo k drugim bogovima, k bogovima koje ti ne

poznaje -, i njima da sluimo!, ti nee posluati rei tog proroka ili tog sanjaoca, jer vas to kua
Gospod, Bog va, da bi znao ljubite li Gospoda, boga svoga, svim srcem svoji i svom duom
svojom. Ka Gospodu, Bogu svome, idite i njega se bojte; njegove zapovesti uvajte i glas njegov
sluajte; njemu sluite i njega se drite. A onaj prorok ili sanjalac da se smru kazni, jer vas je
nagovarao da se odmetnete od Gospoda, Boga svoga, koji vas izvede iz zemlje egipatske i iskupi
vas iz kue robovanja, i hteo je da vas odvraa od puta kojim ti je zapovedio Gospod, Bog tvoj, da
ide. Tako e istrebiti zlo iz sebe.
Gospod je jasno rekao kako se moe prepoznati lani prorok ili sanjalac i ta valja sa takvim uiniti,
a valja ga kazniti smru. Iz mnogih starih svedoanstava saznajemo da su pogubljeni mnogi lani
proroci, a jednoga po imenu Polonije pogubio je ekspirov Hamlet.
Dakle, svaki prorok ili sanjalac koji navodi ljude da se odmetnu od svoga Boga i slue tuim
bogovima, to je lani prorok ili sanjalac. Ako nekome i dalje nije jasno kako e da prepozna
lanoga proroka ili sanjaoca, onda valja da zna da je Gospod svakome oveku dao tu mo. Svaki
ovek moe da prepozna da li prorok kazuje Boje rei ili svoje lai, i na njemu je hoe li lanog
proroka posluati, ili e ga kazniti smru. Ako bi ovek posluao lanoga proroka osudio bi sebe na
propast, a onome koji bi lanoga proroka kaznio smru, Gospod ree:
Tako e istrebiti zlo iz sebe.
Takvu nauku kazuje Biblija, ali danas se ljudi slabo uzdaju u Sveto pismo, a onima koji ga svojataju
ne slui za itanje, nego kao relikvija.
Razlikovanje pravog od lanoga proroka je od ivotnog znaenja i zato valja da ljudi dobro paze ta
im se u snu javlja. To je znao i prosti narod pa kazuje:
-Ako u polusnu uje da te neko zove, ne valja se odazivati na prvi zov. Saekaj da te zovne tri puta,
moda te kua onaj.
Ako bi se ko javio na prvi zov bilo bi mu kao to kazuje Kafka u Seoskom lekaru:
Jednom li se odazove lanom zvonjenju nonog zvonceta nikad vie to ne moe popraviti.
Kafkino nono zvonce nije proizvoljno jer zvono u hrianstvu simbolie Blagovesti, a Boju
blagu vest donosi aneo u snu, i nikako drukije. Sad ostaje samo to, da proroci pravilno
protumae Blagovesti i zvonjavu.
Dakle, valja biti budan i budno paziti na poruke koje se javljaju u snu. E, to je ve nepremostiva
prepreka za dananje ljude, a naroito za uenjake. Nemogue je biti u snu, a istovremeno biti
budan. Mnogi su opominjali ljude da budu budni da ih ono to dolazi ne bi u snu i nespremne
zateklo, i to su razumljive poruke. Ali postoje poruke koje su neshvatljive, a takve poruke je imao i
apostol Pavle koji pie Rimljanima:
jer je ve vreme da se prenete od sna, jer nam je sad spasenje blie nego kad postadosmo
vernici. No je na izmaku a dan se pribliuje. odbacujmo dakle sva dela mraka, i opasujmo oruje
svetlosti. Hodimo poteno kao po punom danu, daleko od razuzdanosti, od pijanstva, od bluda, od
neistote, od svaa i od zavisti. Ali se obucite u Gospoda naega Isusa Hrista, i ne ugaajte
udnjama puti.
Pavlovi saveti su dobronamerni i ispravni, ali kako on misli da bi ova njegova poruka doprela do
onih koji su u snu? Pavle se obraa onima koji su u snu i savetuje ih da se probude, to nema smisla.
Zato postoje tumai ovih knjiga koji e objasniti da se ovaj san ne shvata bukvalno, nego se
odnosi na one koji nisu oprezni pa pogree, kada u nepanji ili neim zaneseni uine ono to ne
valja initi. Tako e tumai Svetih knjiga protumaiti ovaj san, i dobro e tumaiti. Ali, kada se
Gospod javi drvodelji Josifu i naloi mu da sa enom i detetom bei u Egipat, onda ovaj san u
njhovom tumaenju ima bukvalno znaenje. Pa kada se opet Gospod javi Josifu u snu i naloi mu

da se vrati iz Egipta, opet je to pravi san nad kojim ovek nema kontrolu. Isti takav sluaj je i sa
javljanjem paganskih bogova u snu, razlika je samo u tome to su to paganski bogovi a ne na pravi
Bog.
Dananja ljudska nauka ima najmanje dve istine, i takva je nauka naih uenjaka i svetovnjaka i
crvenjaka. Svi oni znaju da postoji samo jedna istina i da ih ne moe biti vie od jedne, ali kada je
njihova nauka u pitanju onda oni imaju istina koliko im srce udi. A to se deava zato to oni ne
razumeju ni san ni bilo ta drugo u starim knjigama, jer da su oni neto razumeli ne bi im nauka bila
takva kakva je.
Pavle ree Rimljanima da se prenu iz sna i da se manu pijanstva i bluda, i da ne ugaaju putenim
udnjama, a upravo to rade tumai njegovih rei i rade kao srpska baba:
-Ne kazuje baba ta joj se snilo, nego kako joj je milo.
-Ne kae baba kako je san snila, ve kako je po nju bolje.
Za ovu babu bi mogli rei da je lani prorok, ili da ugaa svojim putenim udnjama, jer je njoj
vano da bude kako ona udi. A kakva je ova baba takvi su danas ljudi, a takva je danas i nauka i
politika. Danas tumai sna jedan isti san razliito tumae i zavisno od trenutne situacije, a uvek
onako kako njima pae.
O takvima esto govori i prorok Jeremija, a san i njegovo tumaenje je njegova nauna oblast, i u
njegovoj svetakoj nadlenosti. Gospod je Jeremiju posvetio i postavio za proroka narodima jo
dok je bio u utrobi majinoj, i zato je od velikog znaaja znati ta Gospod i Jeremija kazuju o snu,
sanjarima i prorocima.
uo sam to proroci govore koji u moje ime la proriu, govorei: Usnio sam! Usnio sam! Dokle li
e ti proroci la prorokovati, prorokovati srca svoga prevaru? Oni misle da e zaboraviti ime moje
narod moj za snove to blinjem svom priaju kao to ga oci njihovi zaboravie zbog Vala. Prorok
koji je san usnio neka kae taj svoj san; ali ko je rei moje uo, neka verno moju re govori. to da
se pleva s penicom pomea?, govori Gospod.
Gospod se javio proroku u snu a prorok valja da kazuje onako kako mu je Gospod kazivao, a ne da
prorokuje srca svoga prevaru kao srpska baba. Dakle, ovi lani proroci ine to i srpska baba, a
san u kojem se Gospod javlja isti je u svim vremenima, narodima i verama. A taj san nije onakav
kako ga razumede dananja nauka, i nije onakav kako ga u svom snu razumede Frojd koji na
osnovu tog svog sna izgradi nauku kojom se danas lee ljudi sa duevnim poremeajima.
Ako bi ovek smogao snage da se prene iz tekoga sna i bunila koji ga je savladao, video bi svu
bedu u kojoj se danas nalazi i shvatio bi da on samo sanja da je pun znanja i da je dobar, lep i ist.
San je laa, a Bog je istina, kazuje narodna izreka, ali dananji ovek sanja da je prerastao narodnu
mudrost jer su mu lani proroci krivo kazivali Boije rei. Svi stari mudraci upozoravaju ljude da
budu budni i da se klone sna, ali to nije lako niti moe svako. Mudri Solomon kazuje:
-

Ne zavoli sna, da ne osiromai. oi svoje otvaraj i sitie se hleba.-

A srpski narod o snu kazuje:

-U snu bos, na javi siromah.
A onda kae:
-Bos kao pas.
-Snu koliko ni psu ne valja vjerovati.
-Ne veruj snu koliko ni psu.
Po ko zna koji put kaemo da u staroj i narodnoj knjievnosti nema proizvoljnih poreenja, tako se
ni pas ne poredi proizvoljno sa snom. O psu e se posebno govoriti jer je pas veoma znaajan u
ljudskom ivotu, i jer je pas najbolji ovekov prijatelj. Onda e i uenjacima biti jasno zato se o

najboljem ovekovom prijatelju ponekad runo govori. Onda e uenjaci shvatiti zato je pas bio
znaajan u nekim paganskim religijama, i zato se u psa zaklinjao takav mudrac kakav je bio
Sokrat. A onda e shvatiti koliko je Frojd promaio nauku kada se poziva na Aristotela i druge stare
filozofe koji govore o snu, jer nije shvatio o kakvom snu govore stari filozofi pa sam sanja ono to
mu srce udi. A srce mu udi da bude znalac i uenjak i najvei poznavalac ljudske due. Nije lako
biti budan, to teko postiu i oni koji se trude, a one koji se ne trude da bdiju san obavezno savlada.
Snu se nije lako odupreti jer je san po kazivanju naroda neto to je na ovome svetu najslae:
-ta je najslae na svetu? San.
-Bez njega ne moe ni najstariji ni najmlai, jer od svega na svetu je slai. (San)
Tako narod zna o snu, a zna jo neto:
-ta najvie vara? San.
Tako narod zna o snu i zato je strogo pazio da ne brka san i javu, ba kao to se u staro doba pazilo
da se razlikuju lani od pravih proroka. Tako je radio neuki srpski narod, i tako se radilo u staro
doba za koje uenjaci kau da je doba neznanja, i tako su radili i najumniji ljudi toga vremena.
Ako bi istoriari malo proakali po starim svedoansvima mogli bi pronai da je pravi krivac
propasti Troje, niko drugi do san. Vergilije kazuje da je Sinon otvorio vrata na drvenom konju i
omoguio poznatim junacima da iz njega iziu, a to je bilo ovako:
Vreme bee prvog sna kod jadnih ljudi, kad sve obuzme dar najdrai bogova.
Dakle, Troja je pala zato to se jadni Trojanci nisu mogli odupreti slatkom snu, i to je prava istina o
propasti Troje. Moda istoriari nee poverovati pesniku Vergiliju, zato e moda poverovati
Platonu koji u Zakonima kazuje da je za propast Troje kriv zaborav, a u ovoj nauci zaboravni
su oni koji nisu budni.
Zaborav moe biti poguban za ljude ba kao i san pa je i zaborav je u nadletvu tumaa sna, i o
tome se govori u Bibliji u Danilu.
Druge godine Navuhodonosorova kraljevanja, usni Navuhodonosor san. Bio je uznemirena duha i
ne mogae spavati. Kralj dozva mage, zvezdare, vrae i Haldeje da mu kau san njegov. Oni dooe
i stae pred kraljem. Kralj im ree: Usnih san; duh mi je nemiran; hteo bih znati taj san! Haldeji
odgovorie kralju aramejski: Kralju, da si iv doveka! Reci san slugama svojim, pa emo ti kazati
to on znai. Kralj odgovori Haldejima: Zaboravio sam; ako mi ne kaete to sam snio i ne tumaite
taj san biete iseeni, i kue e se vae pretvoriti u smetlita. Ako li mi kaete san i to on znai,
dobiete od mene dare i poklone i velike poasti. Kaite mi dakle san i to on znai. Oni odgovorie
po drugi put: Neka kralj kae san slugama svojim, pa emo mu dati tumaenje. Kralj odgovori:
Vidim zaista da hoete da dobijete vremena, jer vidite da sam zaboravio. ali ako mi ne kaete san i
to on znai, jedna e osuda sve vas da okupi; vi se spremate da mi kaete la i prevaru, ekajui da
se promeni vreme; zato kaite mi san, pa u videti moete li kazati to on znai.
Kraljevi tumai su nemoni ili nee da kau kralju ta je sanjao, ali nae se jedan koji ne samo da
zna tumaiti san, nego on zna i ta je kralj sanjao. To je uveni prorok Danilo. Ovde neemo
govoriti o imenu proroka Danila, to preputamo lingvistima. Ovde smo samo hteli pokazati da je i
zaborav (bolje reeno: seanje) u nadletvu dobrog tumaa snova, i jo jedu stvar.
Tumai su se kralju obratili na aramejskom jeziku. To nam se igrom rei kazuje da tumai sna
tumae aramejskim jezikom, a aramejski jezik je mrtvi jezik. Ali nije on mrtav jezik onako kako ga
dananja nauka zna, nego je aramejski jezik mrtvi jezik zato to se tim jezikom javljaju boji
glasnici u snu. San alje Bog predaka i san dolazi iz sveta mrtvih, i zato se i poruke u snu kazuju
mrtvim jezikom.
Dakle, aramejski jezik jeste mrtvi jezik, ali njegovo mrtvilo nije istorijsko kako dananja nauka zna,

nego je njegovo mrtvilo nauno i mitoloko. I svi mrtvi jezici su na taj nain mrtvi, a ne onako kako
dananja nauka zna.

U Platonovom Fedonu razgovaraju Sokrat i Kebet:

-Ima li neto ivotu suprotno, kao to je javi san?
-Zacelo, ree Kebet.
-A ta je to?
-Smrt, odgovori Kebet.
Dakle, kod Platona ivot je suprotnost smrti ba kao to je java suprotnost snu. Sad se valja setiti da
se u svim verskim knjigama bilo paganskim bilo hrianskim Bog javlja u snu, a to ini preko
svojih glasnika i anela. Aneli su iz sveta mrtvih a Bog koji se javlja u snu je Bog otaca, Bog
Otacili Bog predaka, dakle Bog mrtvih. U svim starim knjigama i religijama san dolazi iz sveta
predaka, pa to kazuju i indijske knjige i njihova nauka:
Braman se ogleda u atmanu kao u ogledalu, u svetu predaka kao u snu, u svetu nebeskih pevaa
kao u vodi, u svetu Brame kao svetlo i sena.
Tako kazuje Manuov zakonik i sve ovo ima isto znaenje, i u pitanju je ogledanje. Ko se ogleda
ogleda se da bi sebe video, a razlika je samo u tome kako se braman (svest) ogleda. U svetu predaka
vlada Bog predaka ili Bog Otac, i u tom svetu ogleda se kao u snu.
Ovaj Bog se javlja ljudima u snu i to kazuje i Isus Hrist, samo na drugi nain i drugim reima. Kae
Isus da se ne valja moliti kao licemer na raskrsnicama i da se tako pokazuju pred ljudima, i
savetuje:
Ali ti kad se moli, ui u sobu svoju, zatvori vrata svoja, i pomoli se Ocu svome koji je u tajnosti, i
Otac tvoj, koji vidi u tajnosti, platie ti.
Soba o kojoj govori Isus nalazi se kod ljudi u sebi, i tu se moli Ocu u tajnosti, i dobija se plata u
tajnosti. Ova tajnost i sve paganske misterije su istoga znaenja, i imaju isto znaenje to i san.
Bog se ljudima javlja u snu, a to su misli koje saleu oveka. A kako e ovek od tog sna nainiti
osnovu, zavisi od tumaa sna. Ako je tumaenje sna istinito i osnova e biti valjana, a ako je
tumaenje sna lano bie lana i osnova. Zbog toga su u staro doba pravi tumai sna bili na velikoj
ceni, a zbog toga su silnici takve ubijali pa ih danas vie ni nema.
U tumaenju subote koju je Bog dao narodu izrailjskom po izlasku iz Egipta, rekli smo da ove
Isusove rei znae isto to i subota Gospodnja, i to objasnili. A sada ispada da su subota i san
istoga znaenja, a tako neto verski uenjaci, psihoanalitiari i filozofi ni u snu ne bi mogli sanjati.
Poznato je da se u nekim jezicima i danas subota naziva Saturnovim danom, a poznato je i to da se
Saturnovo doba nazivalo Zlatni vek. Poznato je i to da se Satunova vladavina tako zvala jer su
tada ljudi bili sretni i zadovoljni, imali su to god su poeleli i nita im nije bilo nedostupno to su
poeleli. A ono to nije poznato, to je da je Saturnov Zlatni vek takav zato to je njegova vladavina
vladavina sna.
Saturn je isto to i Bog Otac u nekim drugim religijama, i on ljudima daruje san. I zato je Saturn
otac vrhovnom bogu Jupiteru. Subota je sedmi dan i subota je Saturmov dan, a Saturn je sedma
planeta. U hinduistikom panteonu sedma planeta je bog Sani ili Saniara, i njegovim imenom je
nazvan sedmi dan i zove se sanivara, i to je subota. A brojem sedam oznaavaju svest i u indijski

mislioci, i evropski filozofi, i Biblija, i srpski narod. Neki to jasno kazuju, a kod nekih je to
ostavljeno itaocu da prepozna.
Onome koji govori srpski jezik nije potrebno tumaiti ime ovoga boga, jer je ono iz srpskoga jezika.
U stvari, Sanijevo ime je iz sanskrita, ali sanskrit je kolski i mrtvi jezik, a osnova svim mrtvim
jezicima je srpski jezik.
U sanskritu re sana znai predstava, a od Platona i Sokrata saznajemo da budni saznavaju, a
usnuli nagaaju. Predstavljanje i nagaanje su istoga znaenja i tako rade oni koji su u snu, i
takvo je znaenje sanskritske rei sana, i takvo je znaenje sna u svoj staroj knjievnosti.
U Mahabharati koija kralja Drtaratre se zove Sanaja, i on je slepome kralju donosio vesti sa
bojnoga polja, jer je on jedina kraljeva veza sa spoljnim svetom. A kakav je to koija bio Sanaja
vidi se iz sledeih rei:
Dobio sam divnu mo nebeskog razumevanja, vida koji dosee i preko granica ula vida, i sluha
koji uje sa velike daljine, a i mo poznavanja ljudskih srdaca. Stekao sam poznavanje prolosti i
budunosti, a i divnu sposobnost da letim preko neba i da budem u boj nedostupan oruju.
Takav je koija Sanaja, ali on nije izuzetak jer su svi koijai u sanskritskoj knjievnost takvi, pa
je i u ovome ratu Arunin koija bio sam Svevinji. A Sanaja je takav kako sam ree, i kako kralj
na njega pomisli tako se Sanaja pojavi i izvetava o dogaajima na bojnom polju. I ne samo da
izvetava o dogaajima, nego Sanaja slepome kralju kazuje ta mu valja a ta ne valja, i kazuje
kralju gde grei i to potanko objanjava. Koija Sanaja se prema kravlju odnosi kao da je njegova
savest. I sva Sanajina karanja kralj odobrava, jer je i samome njemu jasno da grei, ali vojska je u
sinovim rukama a on jadan nije kadar da se odupre sinu.
Takav je kraljev koija Sanaja, a mnogo lii na kraljevu savest. A savest se na sanskritu kae:
sanna.
Da slinost imena koijaa i savesti nije sluajna trebalo je biti jasno i uenjacima, jer je njima
poznato da ovu koiju vuku ula kao konji, um joj je gospodar, a razum dri uzde, a ipak im to
nije jasno.
A danas monici sanjaju i nameu svoje snove svim ljudima, i svi sanjaju da su Srbi najgori narod i
da ugroavaju sanjarima snove, i da zbog toga treba unititi srpsku dravu, a potom i srpski narod.
Ali oni zaboravljaju da san nije java i da ni Sani, ni Saturn ni Kron nisu vrhovni bogovi. Grci su
Krona ak i proterali u Italiju gde Kron postade Saturn, a proteran je zato to nije razlikovao san i
javu i to je bio prodrljivac i lukavac.
Ovi bogovi ne smeju da vladaju, ali kao savetnici oni su nezamenjljivi i bez njih se ne moe. Ovo su
ljudi iz doba neznanja znali, zato su u Indiji vladali rae (kraljevi) i ako su oni bili nia kasta od
bramana. Rae su vladali ali su bramanima davali najvee poasti i u svemu ih sluali kao sinovi
oeve, jer su bramani imali znanje.
Kazivanja srpskog naroda o snovima nisu iz prastarog doba pa se zato znatno razlikuju. Srpski
narod o snovima mnogo kazuje i kazuje i u pripovetkama i u pesmama i junakim, i ljubavnim, i
deijim uspavankama i u svakojakim. Pa kada se obrati panja na ova kazivanja o snu onda se vidi
neto zaista zanimljivo. Ako se kazuje kojega dana se sanja, onda je to iskljuivo subota, i nijedan
drugi dan.
Ve sam, oe, udan san usnio,
udan sanak, a u udan danak,
U subotu uoi neelje.

Sanak snila Kuukova kada,

udan sanak, a u udan danak,
U subotu u oi neelje.
Srbi sanjaju iskljuivo u subotu, jer je subotu dao Bog ljudima da sanjaju. A ovi snovi nisu onakvi
kako ih zna dananja nauka i njen ponos Frojd.
A novofilozofi bi valjalo da obrate panju na kazivanje naroda da se sniva udan sanak i da se
sniva u udan danak. San je udan i subota je udna. Kada novofilozofi shvate znaenje subote
i znaenje sna, onda e konano shvatiti zato stari filozofi kazuju da je filozofija potekla iz
uenja.
A kada Srbi sanjaju udan sanak u udni danak, onda ujutru (a to je nedelja) odlaze kod nekoga
da mu san tumai, a taj tuma je esto protopop Nedeljko.
Sanak snila Ivanova majka,
e je Senje tama popanula,
e se vedro nebo prolomilo,
Sjajan mjesec pao na zemljicu
Na Ruicu nasred Senja crkvu;
e zvijezde kraju pribjegnule,
A Danica krvava iljegla,
A kuka joj tica kukavica
Usred Senja na bijeloj crkvi.
Kad se baba iz sna probudila,
Uze taku u desnicu ruku,
Ode pravo ka Ruici crkvi,
Te kazuje protopop-Neeljku,
Kazuje mu, to je u snu snila.
Protopop Nedeljko je babi sve po istini tolkovao san i kako je tolkovao tako je i bilo, jer Nedeljko
po istini tolkuje i zato je njemu ime Nedeljko. San je udan i sanja se u subotu a iza subote sledi
nedelja, ba kao to iza uenja sledi filozofija.
A hriani slave Uskrs nedeljom iz istorijskih razloga, jer je Isus uskrsnuo u nedelju. A kada malo
paljivije itamo jevanelja onda vidimo da je Isus u grobu proveo samo subotu, a to se ne kazuje
tako iz istorijskih razloga nego iz naunih i mitolokih. Iz istog razloga je srpski narod subotu
posvetio dui i mrtvima,i izlazio na groblje i ureivao grobove.
Dakle, subota je posveena mrtvima i subotom se sanja, a san dolazi iz sveta mrtvih i alje ga Bog
predaka. Isus je sahranjen u kameni grob-peinu i tu je proveo subotu, a Sokratovi sanjari kojima
se od senki priinjavaju prikaze ive u kamenim peinama.
A dananje svetenstvo i crkveni uenjaci su rtve istorijskog i naopakog tumaenja Svetog pisma
i vere, i krajnje je vreme da se prenu iz sna. Jer ve u sledeem pokolenju nee biti mogue ni

jednom oveku da bude budan i da misli svojom glavom, a ako bi se takav i naao njega bi gledali
kao najveeg ovekovog neprijatelja. I za takve bi ve postojao poseban sud sa zvunim imenom, i
sudili bi mu za zloin protiv oveanstva. I danas postoji takav sud samo jo nema takvo ime, jer
jo nisu svi ljudi edukovani pa je poneko jo uvek budan.

-Danju sam laa, a nou istina. (San)

Tako je u prolim danima srpski narod poznavao san, i o snu jo kazuje:
-Kakav san takav dan.
-Na snu dolo na snu i otilo.
-Od opakih misli bei san.
-Nadeda je samo san ovjeka budna.
-to je san krai, to je slai.
-Mala deca jedu san, a velika duu i pare.
-Mala deca ne daju da spava, a velika da ivi.
-Probuditi se iz zimskog sna.
-Probuditi se iz devetog sna.
Ko zavoli san taj e osiromaiti, a siromatvo u jeziku mita znai udnju. Lani proroci ne
kazuju san onako kako mu se u snu kazalo, nego kazuju srca svoga prevare i po svojim putenim
udnjama, i kako njima pae. Takvo je siromatvo u jeziku mita, i tim jezikom govore stare
knjige, proroci i apostol Pavle, i srpski narod. I nije siromatvo kao to ga dananji uenjaci znaju,
pa tako nije takav ni san kako ga oni znaju.
-Nije sanak, nego sudnji danak.
Ovaj sudnji danak ne treba olako shvatiti jer je to isti onaj Sudnji Dan o kojem sa
strahopotovanjem danas govore verske voe i uitelji, a izreka jasno kazuje da san i javu ne valja
brkati. Svaki ovek mora razlikovati san od jave, jer se na Sudnjem Danu nee suditi po snu, nego
e se suditi po delu, tj. po javi i danu.
A u srpskom jeziku san i dan se razlikuju samo po prvom slovu, a znaenja su im tako razliita. I
ako imaju tako razliita znaenja u obinom govoru, san i dan su slinoga znaenja kao i njihova
imena. A to nije zato to je srpski jezik obanski jezik baba Stamene, kako kazuju neki
edukovani, nego je srpski jezik savren i u sebi nosi znanje.
I san i dan u imenu imaju an, a an ili anj u srpskom jeziku znai: vatra. Ovu vatru su kao dar
bogova doneli ljudima Prometej i jo neki slavni mitski likovi, ali ta vatra nije istorijska kako pie
u enciklopedijama, nego je to boanska vatra kojom se moe spoznavati i uiti. Eshilov Prometej
ree da se tom vatrom moe iz sna saznati ta se deava na javi, i takvu je on vatru doneo ljudima
od bogova.
Sve rei u srpskom jeziku koje u sebi imaju an, nose u sebi tu boansku vatru, kao na primer:
oganj, san, dan, ban, van, gan, jan, kan, lan, pan (panj), ran i tan.
Neke od ovih rei su ve tumaene na drugim mestima a ovde emo samo kratko rei ga gan znai:
udnju, teranje, uspaljenost, a uspaljenost je nemogua bez vatre. Kan znai: tenju, usmerenost,
elju, a tan oznaava osetljivost i oseajnost, a takvo znaenje im daje an u njihovom imenu. A re

oganj je drugo ime za vatru. Sve ove rei u sebi nose vatru, a znaenje tim reima odreuje prvo
slovo i kazuje u kakvom je stanju ta vatra i kako deluje.
Slovo D oznaava znanje, a znanje se stie samo danju i samo se danju moe spoznavati i delati.
A nou se ne moe ni spoznavati ni delati, no samo sanjati.
Slovo S znai: udeo, uee, pa tako re san doslovno znai sa vatrom, i nikakvog odreenja
nema. Ba zato to ova vatra u imenu sna nema odreenja, potrebni su ljudima tumai snova da bi
mogli razumeti boanske poruke koje dobijaju od ove vatre.
U hrianskoj nauci i knjievnosti te boje poruke donose aneli, i zato aneli imaju ovu vatru u
svome imenu. Njihovo ime smo ve objasnili i pokazali da im ime nije iz grkog jezika nego iz
srpskog, i da im ime znai: oni koji ine vatru ( an- vatra, el delati, stvarati, initi).
U ovoj nauci san i java su isto to i dan i no, i tako je i kod srpskoga naroda i u paganskim
religijama, i kod Isusa u jevanelju, i kod starih filozofa. Zato srpski narod kazuje:
-No je i prijatelj i dumanin.
-No savjet donosi.
-Nou se misli a danju radi.
Dananji uenjaci nee prihvatiti ovakvu mudrost i smatrae je narodnom besmislicom, jer je njima
jasno da se danju misli i radi a nou spava. Tako bi i uenje starih filozofa Fokilida i Epiharma bilo
pogreno jer oni kazuju isto kao i srpski narod, i smatraju da se savet i mudrost nalaze nou.
-ovek snuje a Bog boguje.
-Ko puno snuje malo tka.
Za ovu izreku e uenjaci rei da ne govori o snu nego o osnovi za tkanje, ali samu izreku vrlo
dobro razumeju i znaju da je to onaj koji mnogo mata a malo ini. Zaista je ovde re o osnovi za
tkanje, ali je re i o snu jer re snovati znai: sanjati, a znai i osnivati preu za tkanje. Dakle, u
srpskom jeziku san je dao ime i svakom osnivanju. A to nije zato to je srpski jezik nedovoljno
filozofski izgraen, kako tvrde edukovani uenjaci, niti zato to je srpski jezik sredstvo za
komunikaciju, nego zato to je srpski jezik savren i u sebi nosi znanje. Ali je naa nesrea to mi
ne poznajemo svoj maternji jezik, pa se oslanjamo na kolsko znanje i tui jezik.
I danas ljudi tota osnivaju a osnivanje je poetak stvaranja, i danas se zna da bez osnove nema
stvaranja. Danas je svakome oveku jasno da se bez osnove nema na osnovu ega stvarati. A kada
se ima plan i kada je finansijska konstrukcija zatvorena, onda je to dobra i pouzdana osnova za
stvaranje. Dakle, osnova je poetak svakog stvaranja.
O poetku nam stare knjige kazuju svakojako, Biblija kazuje da je u poetku bila Re, a Geteov
Faust utvrdi da je u poetku bilo delo. Razni stari mudraci i filozofi svakojako kazuju i svaki istie
svoje elemente kao poetak stvaranja. Tales tvrdi da je voda poetak, a neki kazuju da je to
vazduh, kretanje ili ta drugo, a Pitagora tvrdi da je to broj, a neki ue da je to Jedan (broj jedan).
Ako bi Pitagorina nauka bila ispravna onda bi valjalo obratiti panju na broj jedan, jer je jasno da je
broj jedan poetak svakog brojanja. Da je broj jedan prvi broj i da se od broja jedan poinje brojiti,
to danas i deca znaju. Ali Pitagora nije od danas, Pitagora je iz davnih dana pa jo Helen, a Heleni
su vrlo udni ljudi i sasvim drugog naina miljenja. Tako su novouenjaci prepoznali Helene, a
kau da su razumeli i nauku Pitagore i drugih filozofa po kojoj je Jedan poetak stvaranja. A oni
koji nisu uenjaci i kada razmiljaju o broju Jedan kao poetku, uini im se da bi to stvarno tako
moglo biti jer se od broja jedan poinje. I taman kad pomisle da se i oni razumeju u filozofiju,
saznaju da za stare filozofe Jedan uopte nije broj, nego je Jedan osnova broja. Ovima ne preostaje

nita drugo do da dignu ruke od ove nauke, jer oni nisu u koli edukovani za razumevanje starih
filozofa.
Vano je da se zna da je Jedan za stare filozofe osnova broja, a novouenjaci bi mogli na osnovu
ovoga da neto razaberu.
U Platonovoj Dravi Sokrat gradi dravu u mislima i ve pri kraju stvaranja ove drave kazuje:
U potpunosti se, dakle, ispunio na san onako kako smo ga naslutili jo na poetku graenja nae
drave, kako smo rekli da emo gradei je, doi do poetka i osnove pravinosti.
Ovako pie Platon i ovo je igra reima za koju i novofilozofi znaju da je ima, ali je oni ne
prepoznaju i sanjaju neku svoju novofilozofiju. Sokrat je najpre usnio i naslutio jo na
poetku kakvu e dravu izgraditi, i da e u njoj doi do poetka i osnove pravinosti. Zato
Platon sa razlogom uporeuje dravniko umee sa tkalakim umeem, i slui se tkalcem da bi
objasnio dravnika. Prvi posao u njihovom zanatu je stvaranje osnove, a kada osnuju onda kreu sa
potkom.
Zato je vano da uenjaci i filozofi shvate: Osnova se stvara od sna, ba kao to je u srpskom
jeziku re osnova stvorena od rei san.
Tako rade Platonovi gravnici i tkai, a srpski narod kazuje:
-Da je potke koliko osnove, u svakog bi dosta platna bilo.
-On je vie osnovan nego podatkan.
-Zlo osnuj a vrag e izatkati.
-Ko puno snuje malo tka.
-Mnogo je osnovao, ne znam hoe li moi potkati.
Ovo osnivanje i tkanje je isto ono o kojem govori Platon, jer i Platon i srpski narod kazuje istu
nauku, i kazuje je istim jezikom simbola. A za dananje uenjake bi se sa pravom moglo rei da su
puno osnovali, i da samo sanjaju da su neto izatkali. Tkanje je mitsko a tka se platno. A platno u
jeziku mita znai isto to i nebo, a i jedno i drugo znae razum, i o tome e se govoriti na drugome
mestu.
Jedan od najslavnijih takvih uenjaka je Sigmund Frojd, kojeg dananja nauka zna kao najveeg
poznavaoca ljudske due i kojeg ponosno naziva ocem psihoanalize.
Frojd je podrobno prouio sve to su o ljudskoj dui kazivali stari filozofi i shvatio je ono to
drugim uenjacima nije polo za rukom, shvatio je ta je ovek. Tako je i dananji ovek saznao da
je ovek jedan polni organ, pa jo inteligentan, i sve to zahvaljujui genijalnom Frojdu.
Kao osnovu za svoju nauku Frojd je uzeo san, i oslonio se na san. Frojd je shvatio da se u
poznavanju ljudske due svi odgovori nalaze u snu, i zato se on oslonio na san i podrobno prouio
sve ono to su stari mudraci govorili o snu. Kada je Frojd prouio sve to su stari kazivali o
snovima i kada je tome pridodao svoje snove, doao je do naunog zakljuka i napisao nauni rad o
snu i tumaenju sna, pa kae:
San i sumanutost postaju iz istog izvora; san je, mogli bismo rei, fizioloka sumanutost
normalnog oveka. Pre nego to potisnuto postane dovoljno snano da bi se probilo u budno stanje i
dobilo oblik sumanutosti, ono moe pod povoljnim uslovima spavanja da postigne svoj uspeh kao
snovienje sa produenim dejstvom. Jer, za vreme spavanja, sa poputanjem celokupne psihike
aktivnosti, dolazi i do poputanja jaine otpora koji vladajue psihike snage suprostavljaju
potisnutima. To poputanje omoguava stvaranje snova, i zbog toga nam san postaje najbolji prilaz

poznavanju nesvesnog. Ali, obino, iznovnim uspostavljanjem budne psihike ravnotee, san se
ponovo izgubi, i nesvesno naputa teren koji je privremeno zadobilo.
Tako Frojd zna o snu i kazuje onima koji to ne znaju. A kako je Frojd uspeo da ovo sazna? Je li on
nekakav duh koji moe ui u neiji um pa da vidi ta se u tom umu dogae dok spava? Sloie se i
uenjaci i prost svet da Frojd nije tako doao do svoje nauke. A kada proitamo ta kazuju stari
filozofi onda vidimo da je Frojdova nauka tua nauka, i samo reena njegovim reima. Ne bi tu bilo
nita loe da je on neto razumeo, ali on nita nije razumeo, pa nije razumeo ni san o kojem govore
stari filozofi. Frojdov san je nesvesno i tako je on razumeo san o kojem naukuju stari filozofi, i
tako taj san razumeju svi koji su izuavali stare filozofe, i svu staru knjievnost. A takav san ne
postoji u staroj knjievnosti, niti o njemu ko govori.
Jezikom mita reeno, Frojd i dananji uenjaci sanjaju da je san takav, jer im je lani prorok tako
protumaio.
Ovo to ree Frojd, kazuje Sokrat u Platonovoj Dravi kada govori o poudama.
ini mi se da nismo dovoljno raspravili o poudama kakve su one i koliko ih ima. Jer ako to
bude nepotpuno, nae istraivanje e biti manje jasni
Meu zadovoljstvima i poudama koji nisu nuni, ima i takvih za koje mi se ini da su nedoputeni.
Svako je u opasnosti da takve nae u sebi, te e se u jednih ljudi uz pomo razuma, zakona i
boljih pouda one sasvim obuzdati, postati malobrojne i slabe, a u drugih e postati
mnogobrojnije i jae.
-Koje su to poude upita on o kojima govori?
-One rekoh koje se bude u vreme sna, kada zaspi ono drugo to je u dui razumno i pitomo i
gospodarsko, a ono to je u dui ivotinjsko i divlje, ojaano jelom i piem, skae, odbija san, pa se
odaje zadovoljavanju sopstvenih udi. Znano ti je da je ono u takvoj prilici na sve spremno, jer je
osloboeno i nesputano od svakog stida i razumnosti. Ne ustruava se pred htenjem da se spoji s
majkom, ili sa bilo kojim drugim ovekom, bogom ili ivotinjom; ne zazire od ubistva i nema tog
jela od kojeg bi se uzdralo. Jednom reju, nema nijedne ludosti i bestidnosti koju ne bi poinilo.
Iz ovakve nauke je Frojd osnovao svoju nauku u kojoj je ovek samo jedan polni organ, i kome
nita drugo nije na pameti nego samo to da se spari sa svojom majkom. Od bukvalnog shvatanja
ovog i slinih kazivanja Frojd je sanjao uveni Edipov kompleks, i podario ga potonjim
sanjarima. I taj i takav naunik je danas simbol ljudske evolucije, znanja, nauke i svakog drugog
napretka. Sve je to Frojd pronaao u Sokratovim, Platonovim, Aristotelovim reima i u reima
drugih starih filozofa, a to postoji samo u njegovim snovima i nigde vie.
A ono to govore stari filozofi nema nikakve veze sa onim to je Frojd pronaao u svojim uasnim
nonim snovima. Kod slavnog poznavaoca ljudske psihe desilo se ba ono to nam gore ree
Sokrat, kod njega je zaspalo ono pitomo i gospodarsko a ojaano ivotinjsko i divlje, pa snuje
nauku lienu i stida i razuma. Ovaj nesretnik ita a nezna da ita, pa kada se kae da u dui zaspe
razumno, pitomo i gospodarsko, on proita da zaspe darvinistiki ovek. A to ivotinjsko i bestidno
ne dozvoljava Frojdu da proita nastavak Sokratovog kazivanja:
Drugo je, mislim, kad je savest mirna i ivot umeren, kada se snu predajemo poto smo ono to je
u nama razumno probudili i nahranili lepim govorima i razmatranjima, te tako i sebi samima
postigli spokojstvi
Vano je nedozvoliti da u dui zaspe ono to je pitomo i razumno, a kada se u tome uspe onda ne
ostaje nita od Frojdove nauke. Kada je savest mirna i kada je razumno probueno, onda nema
opasnoti kada se snu predajemo. Ali uenjak ne obraa panju na takva kazivanja, jer on ima veliku
udnju da osniva svoju nauku po kojoj je ovek neovek. Nama se u Bibliji kae da je udnja kriva
za lano prorokovanje, ali novouenjaci strogo odvajaju versku knjievnost od naune i misaone, pa

tako i Frojd osniva svoju nakazu bez pomoi vere i verskih knjiga.
Ba zbog takve nauke Frojd je stekao svetsku slavu kao ni jedan drugi poznavalac ljudske due. Ali,
ako bi neko hteo da sazna kako je ovaj sanjalac postao slavan sa svojom naukom, videe da su
njega nametnule nekakve mrane sile preko dravnih vlasti. Kada se Frojd pojavio sa svojom
naukom ueni Evropljani su bili zabezeknuti i uasnuti, i u naunim krugovima je bio prezren.
Ovaj ponos dananje ljudske nauke je smatrao da se uzrok svih duevnih poremeaja nalazi u nosu,
pa je svojim pacijentima kopao po nosu i otklanjao duevne poremeaje. A Frojd je tako radio samo
zato to tako kazuje stara nauka, pa je to genije proitao i tako doao do naunog otkria. Problem
je samo u tome to je on bukvalno itao jezik simbola, kao to to i danas ini naa velianstvena
nauka. Iz bukvalnog itanja jedne i iste nauke nastale su ove dananje mnoge religije, a iz te iste
nauke nastala je i njima neprijateljska nauka zvana evolucija.
A stari mudraci i uenjaci zaista okrivljuju nos za stramputice, i o nosu e se zbog toga posebno
kazivati. A do tada uenjaci bi mogli da razmiljaju o tome kako je Bog stvorenom zemljanom
oveku u nos dah ivota udahnuo, i da su Bogu od svih rtava najmilije one koje su ugodna
mirisa.
Frojd je svoju nauku pisao a mrane sile su se postarale da mu se nauka tampa i rasturi po celome
svetu, i usput su ga hvalile,bodrile i podsticale da ustraje u svojoj nauci. Osokoljeni Frojd je onda
poeo da zaviruje u umove nekih slavnih ljudi i da psihoanalizira njihova dela. Tako je zavirio u
duu Leonarda Davinija, i tamo naao ludaka. Ali to je ve bilo poznato, genije i ludake ni do tada
nisu razlikovali. A Kod ekspira je pronaao Edipov kompleks, a naao ga je u Hamletu.
Psihoanalitiara ne dotie to to ekspir nije ni stvorio Hamleta niti je stvorio tok radnje u tragediji,
nego je samo obradio staru legendu. Frojd je nekome morao zalepiti svoj nauni pronalazak, a kada
se ve lepi valja ga zalepiti nekom od slavnih jer je to pouzdan nain da se za njegovu nauku sazna.
Podvrgavao je ovaj uenjak psihoanalizi umetnika dela i drugih umetnika, tako je zamolio V.
Jensena da podvrgne psihoanalizi njegovu novelu Gradiva. A ovaj mu dade dozvolu raunajui da
je Frojd jedan od njih, od onih koji znaju i koji kazuju nauku jezikom mita. Frojd je Gradivu
nauno obradio a drugi su se postarali da se taj nauni rad tampa, i da se uenjaku oda priznanje za
genijalnu psihoanalizu. A onda uzleteli uenjak zamoli Jensena da mu dozvili da i druge njegove
novele propusti kroz svoju psihoanalizu, a kada je Jensen video ta je uradio od njegove Gradive,
ni na kraj pameti nije bilo da mu to dozvoli.
Takvog Frojda, prezrenog i odbaenog od naune Evrope, prva ja prihvatila vojska Sjedinjenih
Amerikih Drava. A onda, kako je jaala ta vojska i kako je jaala politika mo te drave, tako je
jaala i nauka ovoga tumaa snova. I danas mi vidimo da su ova vojska, ova politika, i ova nauka
najvei autoriteti na svetu u svojim oblastima, i da oni vladaju svetom i usreuju ljude slobodom,
demokratijom i raznim paradama razliitih.
Zato ljudi ne treba da se ude, zato se poslednjih decenija u ratnim izvetajima i u suenjima
ratnim zloincima najvie govori o seksualnom uznemiravanju i silovanju, i zato se danas
paradira. Valja znati da je za Frojda ovek samo jedan polni organ, i valja znati ko vlada ovim
svetom, i valja znati ko je prvi prihvatio ovu nakazu od nauke. I valja imati proroka i tumaa sna
koji e ovaj san istinito tumaiti.
I danas je kod ljudi san nerazdvojan od te drave i mnogi ljudi sanjaju ili ele da sanjaju ameriki
san, a u toj se zemlji nalazi i fabrika snova zvana Holivud. Holivud oboava da fabrikuje
monstrume jer narod oboava da sanja strane snove. Ali nikada Holivud nee biti u stanju da stvori
takvog monstruma koji bi prestravio oboavaoce monstruma, jer dananji ljudi iz doba znanja
oboavaju monstrume. Te filmske monstrume ak i deca oboavaju, pa im zato roditelji kupuju
igrake sa likovima filmskih monstruma.
Zar ovo nije velianstven nain iskazivanja roditeljske ljubavi, u ovoj naoj velianstvenoj

civilizaciji?
A tu velianstvenost teko da bi ovek postigao bez takvog tumaa snova kakav je Frojd.
- U snu se ne snilo, a na javi se ne vielo!
A Frojd govori o snu onako kako mu je tumaio njegov prorok:
Mi saznajemo da san ne dolazi od boga, da nije boanske, nego demonske prirode, poto je priroda
demonska a ne boanska; to jest, san ne vodi poreklo od nekog natprirodnog otkrovenja, nego je
posledica zakona ljudskoga duha koji je svakako srodan sa boanstvom. San je definisan kao
duevna delatnost oveka koji spava, ukoliko spava.
Aristotelu su poznate neke karakteristinosti sna; na primer da neznatne nadraaje, koji se javljaju u
toku spavanja, san tumai kao neto veliko (ovek veruje da ide kroz vatru i da se zagrejao kad se
ovaj ili onaj deo tela sasvim neznatno zagreje). Iz toga stava Aristotel izvodi zakljuak da snovi
vrlo lako mogu odati lekaru prve znake neke promene koja je poela da se javlja u telu, a koji danju
nisu bili primeeni.
Poznato je da ljudi pre Aristotela san nisu smatrali tvorevinom due koja sanja, nego nadahnuem
od strane boanstva, i oba suprotna strujanja koja emo uvek nai prisutna u procenjivanju sna dola
su ve kod njih do izraaja. Oni su razlikovali istinite i dragocene snove, poslane oveku u snu da bi
ga opomenuli ili bi mu objavili budunost, od praznih varljivih i nitavnih snova, iji je cilj da
oveka zavaraju ili da ga gurnu u propast.
Sve stare knjige kazuju da san dolazi od Boga, a Frojd ree da mi znamo da san ne dolazi od
boga. Ali Frojd ne kazuje ni kad smo to mi saznali, ni od koga smo saznali, niti prilae dokaze za to
znanje. Ali zato on samouvereno tvrdi da je onako kako on ui, i esto kazuje da nije mogua ni
najmanja sumnja u ono to on ui. Pa ako nije mogua ni najmanja sumnja u njegovu nauku, onda
njemu ni ne trebaju dokazi. Dananjem oveku dokazi nisu potrebni, njemu je dovoljna re
autoriteta, a Frojd je taj. Jer da nije tako ne bi njegovo tumaenje sna bilo nauna osnova za
tumaenje oveka.
Sve to je Frojd proitao o snu iz starih izvora, rastumaio mu je njegov tuma snova, i ovako
rastumaio. Frojd zna da su u starini razlikovali istinite i dragocene snove od varljivih i nitavnih
snova koji vode u propast, ali mu njegov tuma snova ne ree da je on lani prorok. A Frojd nije
kadar sam razlikovati snove jer on nije iz staroga doba, nego je on iz doba uenosti i znanja pa on
ne zna kakva je to vatra to greje u snu o kojoj Aristotel govori.
Kako Frojd kazuje, ispada da je Aristotel doneo epohalni preokret u shvatanju sna, i da se od
Aristotela pa na dalje san ne shvata kao boja objava, nego je san tvotevina due. A mi itamo da se
vekovima iza Aristotela Bog javlja u snu i kazuje ljudima spasonosne objave. Da li nas te knjige
lau, ili su te knjige pisali oni koji jo nisu doli do znanja da se ne javlja u snu Bog nego da to
ljudska dua sanja? Istinit odgovor na ovo pitanje moe dobiti samo onaj kome istinit prorok tumai
ovaj san.
To to Aristotel kazuje da snovi mogu odati lekaru znake promena na telu, to on kazuje iz linog
iskustva jer je i on bio lekar i sin lekara. Ali Frojd nezna kakav je bio lekar kod udnih Helena, i da
je on po Sokratovim reima bio zaduen i za prepoznavanje bobrih i loih govora. Uenjacima je
poznato da je kod Helena sve imalo ire i drukije znaenje nego u nae vreme, pa to u svojoj
nauci esto kazuju. Ali kada oni sami razumevaju njihovu nauku oni sve to razumevaju kao u svoje
vreme, pa tako razumevaju i lekare i svu njihovu nauku.
Danas lekari polau Hipokratovu zakletvu i polau je Hipokratu jer je on istorijski lekar i prvi
lekar koji je razluio nauku od magije, pa je nauku zadrao a magiju odbacio kao praznovericu.
Takvog istorijskog lekara Hipokrata poznaje dananja nauka i njegovi sledbenici lekari.

I danas postoji u nauni izraz lice Hipokratovo, koji oznaava oveka na samrti, a poteklo je od
Hipokratovog vernog opisa lica oveka na samrti. Tako nauka zna o Hipokratu, a zna i to da je u
Hipokratovom maternjem jeziku hipnos san, hipokrit licemer, pretvaralo, hipohondar
-umiljeni bolesnik, hipoteza pretpostavka, i da je hipos konj.
Ali uenjaci nee da znaju da su svi ovi sazdani od hipo i da su od sna, i da su iz sveta mrtvih,
ba kao to znaju mitolozi da je konj iz sveta mrtvih. Pretvaranje, umiljenost i pretpostavka, ba
tim reima stari filozofi i mudraci objanjavaju san, a Hipnos je ime grkome Snu, i mitskom i
naunom.
A Hipokrat nije od mrtvih, nego je on istorijski lekar koji je prepoznavao bolest i svojom uvenom
metodom leenje preputao prirodi.

Kae Frojd da je Aristotel rekao da je najbolji tuma snova onaj koji najbolje shvata slinosti; jer
slike snova bivaju kao slike u vodi pokretom iskrivljene, i najbolje pogaa onaj koji u iskrivljenoj
slici moe da prepozna istinu.
Aristotel je zaista ovo rekao i istinu je rekao, ali slavni psihoanalitiar ni slovo nije shvatio od
onoga to govori filozof iz Stagire. Frojd ne zna da stare knjige govore jezikom simbola i igrom
rei, pa on ne razume slike u vodi i kako se te slike prepoznavaju.
Najbolji tuma snova je onaj koji najbolje prepoznaje istinu gladjui iskrivljenu sliku u vodi. Voda
je u ovoj nauci praogledalo i u vodi je ovek prvi put ugedao svoju sliku, a takav sluaj je i sa
Bogom. Kada je voda mirna njena povrina je glatka i postaje ogledalo u kome se moe ogledati, i
tu vodu gleda Aristotelov tuma snova. Zato valja jo jednom ponoviti rei iz Manuovog
zakonika:
Braman se ogleda u atmanu kao u ogledalu, u svetu predaka kao u snu, u svetu nebeskih pevaa
kao u vodi, u svetu Brame kao svetlo i sena.
Sva ova ogledanja imaju isto znaenje i znae isto to i sanjanje i tumaenje sna, a obinim jezikom
reeno radi se o prepoznavanju istine. O ovome su stari filozofi kazivali na razne naine, i san je
samo jedan od mnogih. Na drugi nain oni ovu nauku kazuju kroz priu o svetlu i senci, pa kazuju
kako ljudi koji nisu videli pravu svetlost i pravu stvarnost, a to je istina, padaju u zabludu i
gledajui senku veruju da gledaju prikazu.
Dakle, kod starih filozofa san i sena imaju isto znaenje, a u srpskom jezik san i sen su rei sline
kao blizanci, pa im je i znaenje takvo.
Ali Frojd je edo novokolstva iz doba ljudske prosvetljenosti pa je on pronaao, da sinovi nita
drugo ne rade nego samo sanjaju da ubiju oca i da se spare sa svojom materom. A to je sasvim
razumljivo svim dananjim psiho-uenjacima, jer su oni ve od Frojda saznali da je ovek samo
jedan polni organ majmunskog lika, i nita vie.
Svi ljudi sanjaju, sanjaju mala deca, sanjaju odrasli ljudi, a sanjaju i stari ljudi, snovi mogu biti
obini i neobini, mogu biti lepi i prijatni, a mogu biti runi i strani. Frojd je doao do saznanja
zato ljudi sanjaju strane snove i ta oni znae, ali ne kazuje kojim naunim metodama je doao do
tog saznanja. Danas to i nije vano jer je njegova nauka ustoliena i moraju je svi ljudi uiti, i po
njoj iveti. A o stranim snovima otac psihoanalize kae:
Strah stranog sna odgovara seksualnom afektu, libidoznom oseanju, kao i svaki neurotini strah
koji je nastao iz libida procesom potiskivanja. Pri tumaenju sna, strah treba zameniti seksualnim
uzbuenjem.
Sada je jasno i uenjacima i prostome svetu zato se sanjaju strani snovi, a naroito je vano da

ovo znaju bake i deke, pa i mlade majke da znaju zato im se bebice prestravljuju u snu.
Svi ljudi ponekad sanjaju strane snove, a ja se i posle nepunih ezdeset godina seam jednoga sna
kao da sam ga noas sanjao. Taj san mi je ostao u seanju jer se nikada u ivotu nisam uplaio kao
tada, a imao sam tada tri do pet godina. I sada od Frojda saznajem da je taj strani san nastao iz
libida procesom potiskivanja. A tako je i kod malih beba u kolevci, i kod starih oklepina koji su
jednom nogom u grobu, svi oni potiskuju svoj libido i zato im se javljaju strani snovi.
Ovakvu nauku ljudi danas ue i tako poznaju oveka, i na toj nauci je oveanstvo izgradilo put u
budunost, i na tom putu oveanstvo ponosno paradira. A srpska narodna izreka kazuje:
-oveka put kazuje.
Posle dugog i mukotrpnog prouavanja sna, genijalni psihoanalitiar je doao do naunog saznanja:
Jedno od prvih pravila glasi: da se san redovno nadovezuje na neku aktivnost prethodnog dana.
I jo:
Postoji jedno pravilo tumaenja snova koje glasi: U snu izgovorene rei potiu od rei koje je
sneva uo ili ih sam izgovorio na javi.
Frojdovo sanjarenje su monici oberuke prihvatili i nametnuli kao pravu nauku i danas svi ljudi
cene njegovu nauku, ali se nee nai ni jedan ovek koji e rei da se i kod njega tako dogaa. Nee
se nai zato to ljudi veoma retko sanjaju neto vezano za deavanja iz prethodnog dana, a da su
rei u snu one rei koje je ovek izrekao ili uo prethodnog dana, to je Frojdova glupost i
besmislica.
Nije jasno o ijim pravilima Frojd govori, o pravilima iz njegove nauke ili je to negde proitao.
Frojd je ovako mogao zakljuiti iz kazivanja Filopona o Empedoklovoj nauci:
Kad Empedoklo govori o razlikama izmeu snova, smatra da iz dnevnih delatnosti nastaju
privienja u snu; to privienje on zove milju u onim stihovima gde kae:
-Razmerno izmeni njinoj, toliko se svagda pred njima drukije javljaju misli-
A tu je i Ciceronova izjava:
Nita se ne moe zamisliti tako naopako, tako nesreeno, tako udovino to ne bismo mogli
sanjati.
I Petronije Arbiter:
Snovi, te varave senke to duhu se rugaju naem,
nisu iz svetoga hrama, nit nebeske alju ih sile,
ovek ih stvara sam. Kad s poinkom udovi trudni
opuste se, tad duh rastereen poinje igru.
Sve to se zbiva po danu, u snu se preivljava
Tako kazuje i srpski narod, ali ne verujem da je to psihoanalitiaru bilo poznato:
-Ko o emu misli, o onome i sanja.
Iz ovakvih i slinih rei izgradio je Frojd svoju nauku, ali on je izuio kolu novoga doba pa ne zna
da se stare knjige ne itaju bukvalno. Stare knjige govore jezikom simbola i igrom rei, pa nam tako
Filopon ree da Empedoklo ui da su privienja u snu i misao jedno te isto, a Ciceron to potvruje
jer ree da su nesreene misli i san jedno isto. A Petronije Arbiter ree da ovek u snu preivljava
dnevna zbivanja, tj. razmilja o dogaajima iz proteklog dana Takvi su svi snovi u starim knjigama,

i u paganskim, i u oba Zaveta, i kod filozofa, i kod srpskog naroda. Jedino Frojd i nauka novoga
doba nisu kadri razabrati o kakvom snu govore i piu stare knjige, pa sanjaju i od sna grade nauku.
Frojdu je poznata Kantova izreka:
Ludak je sneva u budnom stanju.
Ali mu nije poznato da je on taj, i to najvei i najopasniji od svih. Frojdovom naukom trebalo bi da
se bave budni naunici da bi spasili oveanstvo od potpune propasti, ali se oni njome ne bave jer bi
time ugrozili svoje mukotrpno izgraene karijere, steene titule, zvanja, privilegije i ugled u
drutvu.
Za Petronija snovi su varave senke, a san i senka su istoga znaenja i kod filozofa, i u starim
religijama, i u srpskom narodu i u srpskom jeziku.
U Dravi saznajemo da Sokrat gradi dravu u mislima, a kada je izgradio dravu u mislima
ree da mu se ispunio san ba onako kako ja naslutio. Tako se igrom rei kazuje da su san,
misli i slutnja istoga znaenja, ali uenjacima nije do igre pa te rei bukvalno shvataju. A u toku
gradnje drave Sokrat se slui snom i senkom, jer bez ovih elemenata nije mogue izgraditi i
objasniti dravu u mislima.
Isto je tako i kad je u pitanju dobro. Za onoga ko nije u stanju da svojim razumom izdvoji ideju
dobrog od svega drugog i da je odredi, za onoga ko ne zna da se, kao u borbi, probije kroz sve
napade i ko iz svega toga ne izlazi sa potpuno jasnim pojmom, za takvog oveka, valjda, nee
tvrditi da poznaje dobro kao takvo, niti da poznaje bilo kakvo dobro uopte, nego e, ako je shvatio
ma i bledu sliku toga, rei da je do toga gledita doao ne naukom, ve mnenjem i da je ovaj ivot
prospavao i prosnivao, da bi, jo pre nego to se ovde probudi, doao u Had i tamo pao u dubok
san.
Sokrat jasno objasni ta je san i ko je sneva, i niko od uenjaka nije shvatio da ovaj nesretnik spava
i sanja snom kojeg Frojd tumai i o kojem naukuje, nego da nije kadar da pravilno razumeva i
shvata. Pa kako ovaj san nisu bukvalno shvatili, tako san ne treba nikada bukvalno shvatiti, ali to
Frojd i uenjaci nisu shvatili.
Da li ti onaj ko veruje u pojedine lepe stvari, a ne i u lepotu samu i koji ne moe ii za onim ko ga
vodi do saznanja, lii na oveka koji ivi u snu, ili na nekoga ko je u budnom stanju? Razmisli
samo: zar to nije san kad ovek sline stvari ne vidi kao sline, nego kao stvar samu, pa bilo da
je to u snu ili u budnom stanju?
-Ja bih rekao da takav ovek sanja.
-Dalje. Da li sanja, ili je budan onaj ovek koji smatra da je neto lepo samo po sebi, koji moe da
vidi i to samo za sebe, i stvari koji u njemu imaju udela, i koji te druge stvari ne smatra za samu
lepotu, niti lepotu izjednauje sa tim stvarima?
-On je sasvim budan.
-Zar njegovo miljenje neemo s pravom nazvati saznanjem, poto on saznaje, a duevnu radnju
onog drugog nagaanjem, poto on samo nagaa?
Sokrat jasno i lako razumljivo objasni budnog oveka i onoga koji sanja, pa ga ak i novofilozofi
razumedoe. Ali novofilozofi nemaju egipatsko ue i Arijadnin konac i ne povezuju ovaj san sa
drugim snovima, pa da bi shvatili da su svi snovi u staroj knjievnosti mitski snovi i da su svi
istoga znaenja.
Sokrat je objasnio tiranina, a obasnili smo ga i mi. Kratko reeno, Sokrat objanjava tiranina kao
oveka koji ugaa svojim udnjama, pa ga kao takvog naziva najgorim ovekom, i kae:
Hajde da sad jednom reju obuhvatimo toga najgoreg oveka: to je onaj koji je u budnom stanju

onakav kakvim smo ga mi opisali da je samo u snu.

Danas su ljudi oduevljeni sobom, svojim znanjem, irinom svog pogleda i svakim svojim
napretkom. Tako danas ljudi vide sebe zato to su u tekom snu i bunilu, i zato to su slepi za sve
osim za svoje udnje. A onaj koji je bio budan i koji je gledao otvorenih oiju, a to je mlaani
Njego, ovako je video oveka:
Snom je ovjek uspavan tekijem,
u kom vidi strana privienja,
i jedva se oprdjelit moe
da mu bie u njima ne spada.
On pomisli da je neke pute
od sna ovog osvobodio se;
ah, njegove prevarne nadede:
on je tada sebe utopio
u snu carstvo tve i mranije
i na pozor strani snovienja! (Lua mikrokozma)
Ovakav je ovek i ovako oveka vidi onaj koji je budan, a sanjari mogu da sanjaju o sebi kako im
drago.
Kada Sokrat gradi svoju dravu u mislima, onda e on budue kraljeve i uvare te drave da
posebno pouava i vaspitava, da bi oni bili kadri da vide svetlost i pravu stvarnost. A onda im ne bi
dozvolio da u tome uivaju, nego bi ih poslao dole kod onih koji ive u tami, da ovim nesretnicima
pomognu da se i oni izvuku iz bede. A to e im ovako saoptiti:
Zato vi morate , kad na vas doe red, da siete u prebivalite onih dole, da se naviknete da zajedno
sa njima gledate mrane stvari. Jer, ako se na to budete navikli, videete hiljadu puta bolje nego oni
tamo dole i neete znati samo ono to pojedina senka znai nego ete, poto ste ve videli sutinu
lepog, pravinog i dobrog, znati i ija je to senka. I tako emo vi i mi budno upravljati dravom a
ne u snu, kao to to sada najee ine ljudi koji se meusobno bore zbog senke za vlast, kao da je
ona neko veliko dobro.
Oni koji koji su videli sutinu lepog, pravinog i dobrog, upravljaju dravom budni, a oni dole
upravljaju u snu jer je njima sve to nepoznato.
Ovakav je san, i ovakva je budnost u svoj staroj knjievnosti u celome svetu, i nema drugoga sna
do ovoga o kojem govori Sokrat, a pie Platon. Takav je san kod Mojsija, Isusa i njegovih apostola,
u Bude i drugih istonjakih bogova, verskih reformatora i filozofa, i takav Sneanin san, i takav je
u svim drugim bajkama. Jedino nije takav u Frojda i u dananjoj nauci iz doba prosvetiteljstva i
znanja.
Apostol Pavle pie Solunjanima:
to se tie asa i vremena, brao, ne treba da vam piemo, jer sami znate da e dan Gospodnji
doi kao lupe nou. Jer kad reku ljudi: Mir i bezbednost!, onda e iznenada napasti na njih
pogibao, kao bolovi poroaja na trudnu enu, i nee utei.

Ali vi, brao, niste u tami, da vas dan kao lupe iznenadi. svi ste vi sinovi svetlosti i sinovi dana.
Ne pripadamo mi noi ni tami. Ne spavajmo, dakle, kao drugi to spavaju, nego bdimo i budimo
trezni. jer koji spavaju, u noi spavaju, a koji se opijaju u noi se opijaju. Ali mi, koji smo sinovi
dana, budimo trezni i obueni u oklop vere i ljubavi, i s kacigom nade u spasenje.
Oni koji su budni oni su sinovi svetlosti i sinovi dana, i oni znaju. A oni koji spavaju su
sinovi noi i tame i njih e iznenaditi dan Gospodnji kao lupe nou.
Ko je ovaj lupe iz hrianske nauke to dolazi nou, i o kojem govore i Isus i Pavle?
Mislim da na ovo pitanje nije teko odgovoriti. Takav lupe postoji i kod Olimpljna, a mi znamo da
je on noni lupe zato to ga tako zovu. To je uveni Hermes glasnik bogova, a poznato je da se
bogovi oglaavaju samo u snu.
Dakle, nema ni evolucije ni revolucije, postoji samo nauka koja se kazuje jezikom mita, i koju
edukovani uenjaci ove velianstvene civilizacije svetlosti i znanja, nisu kadri razumeti. A nisu
kadri razumeti zato to nisu budni nego spavaju, i nisu sinovi dana nego su sinovi noi, i nisu trezni
nego su opijeni svojim umiljenim kolskim znanjem. A takvi su zato to im snove tumae lani
proroci.
U takvom snu se javlja Bog i u verskoj knjievnosti, i kod filozofa, i kod prostog naroda. U srpskoj
narodnoj knjievnosti postoje brojna kazivanja o ovakvom javljanju, a jedna pripovetka ovako
zapoinje:
Bio jedan oek, mnogo siromah i punan ece, tako da ih nikako hraniti nije mogao, i vie puta se
kanio da ih jedno jutro pobije da ne gleda jada e mu od gladi umiru, ali mu ena branjae. Jednu
no doe mu u snu jedno dijete i ree mu:
-oee, vidim da si sumao duu da izgubi i da pokolje jadnu svoju eicu, a znam da ti je nevolja,
nego e ujutru nai pod svojom uzglavnicom jedno ogledalo, jedan faculet crljen i jednu vezenu
maramu.
Tako ree ovo dete to se javi u snu, i ree mu ta sve treba da radi i kako da mu koriste one stvari
to su bile pod uzglavnicom. ovek uini onako kako mu je dete u snu kazivalo, pa se obogati i rei
se jada i bede pa je iveo u blagostanju i sretno i on i deca. A na kraju prie se kae:
A ono dijete to je na snu dolazilo, bio je andio poslan od gospoda boga, koji je htio da potpomae
ovoga jadnog oeka, i da se otkriju tajne koje nijesu bile javne do onda.
Tako kazuje ova pria, i kazuje da se Bog javlja oveku u snu preko anela. Ovo je nauno
kazivanje jer se Bog tako javlja ljudima, i samo tako moe da se javi ljudima. Bog je hteo da
potpomae ovoga jadnog oeka i on je to uinio poslavi mu anela u njegov san. Tako Bog
pomae i nije mu mogue drukije pomagati, ma ta govorili verski i drugi uenjaci.
Aneo ree ovome oveku da e ujutru nai pod uzglavnicom: ogledalo, crvenu maramicu i
vezenu maramu. Ogledalo u jeziku mita znai svest, i ogledalo je ve objanjeno, a to e ovek nai
ujutro (kada je budan, kada nije u snu i kada je pri svesti), i to e nai pod uzglavljem. Te reene
stvari ovek nee nai na nekom drugom mestu, nego e ih nai pod uzglavljem kada se probudi.
Tako Bog pomae da se otkriju tajne koje se ne bi mogle otkriti bez sna, jer samo preko sna mogue
je Bogu da dopre do oveka.
To nam kazuje ova pria prostoga i neukog srpskog naroda, a filozofi to kazuju na drugi nain. Neki
filozofi kazuju: Mislim, dakle, postojim, a neki kazuju: Bog je mislea stvar.
Pored toga i u ovoj i u drugim pripovetkama aneo nije samo glasnik boji, nego je on i istiniti
tuma snova jer kazuje kako se valja initi sa tim stvarima, i ta valja initi da bi se postigao uspeh.
Za njegove rei nije potreban tuma, kao to je to potrebno za Pitijina proroanstva u Delfima.

U davno doba mea je bila takorei nedodirljiva za ljude, i ljudi su strogo pazili da ne pomeraju
meu da ih ne bi nalo kakvo zlo. I srpski narod je tako inio, i o tome ovako kazuje:
Ako se u familiji i posle sto godina javilo kakvo zlo, prokletstvo kakvo, sumnjalo se da je to zbog
nakad krivo pomerene mee. Kazuje se da je nekim ljudima saves dolazio u san i bio toliko jak da
su noom ustajali iz kreveta i stavljali meu de je ranije bila, pa i na svoju tetu.
U narodnom kazivanju u san dolaze uglavnom deca i aneli, ali nekada mu se omakne i ovakva
praznoverica.
A u san dolaze deca ne samo kod srpskoga naroda nego je tako i kod grkih pesnika i filozofa.
Euklid ovako opisuje San i Smrt:
San je mladolik i deaku slian bog, koji se lako moe osvojiti i od koga se lako moe pobei, ali
drugi je sed i starcu slian i svoju priliku najvie ima meu starijim ljudima
Takvi su San i Smrt ne samo kod Euklida, nego su takvi u ovoj nauci i takvi su u svoj staroj
knjievnosti. Ovde je vano Euklidovo kazivanje da je San deaku slian bog i da se on moe lako
osvojiti i od njega se moe lako pobei. A Heraklit kazuje:
Kada se ovek opije, vodi ga mome golobrae, i on tetura, ne primeujui kuda ide, zato to ima
vlanu duu.
Zato Heraklit upozorava:
Ne treba initi i govoriti kao u snu.
San je deak, a kada se ovek opije vodi ga deak jer u ovoj nauci sanjarenje i opijenost imaju
isto znaenje. Pa i danas u obinom govoru dananjih ljudi sanjarenje, zanesenost i opijenost su
istoga znaenja. A u staroj knjievnosti i u jeziku mita to isto znaenje ima i mladost, i zato se deca
javljaju u snu, i zato su paganski bogovi voleli da uzimaju mlade.
I paganski bogovi i Bog stanuju na visini ili na nebu, a u prastarim kazivanjima stanuju i na
svome brdu ili na planini Olimpu i sl. Sva ta brda i visine su istoga znaenje i imaju isto znaenje
to i san, opijenost, zanesenost, letenje, lebdenje i tome slino. Zato Biblija poinje ovim reima:
U poetku stvori Bog nebo i zemlju. Zemlja bee pusta i prazna; nad bezdanom bee tama, i duh
Boji lebdijae nad vodom.
Pa kada mitologija kae da je najpre bio Haos, onda ona govori isto to i Biblija. I kada Vede kazuju
da je svet stvoren iz udnje, onda Vede isto kazuju to i Biblija. Kada se verski i svetovni uenjaci
prenu iz sna, i sami e se u to uveriti.

-Sve prolazi kao san, i iza svega ostaje samo sjen.

-Sve to sija ima svoju sjenku.
-Gdje ima ivota, ima i senke od ivota.
-Ma koliko jurio svoju sjenku, nee je stii.
-Kroz vodu proe al se ne udavi? (Senka)
-ta ne moe voda odneti? (Senku)
-Od ega nema senke? (Od vode)
-ta ne moe sunce pod vedrim nebom obasjati? (Senku)
-ta moe po zidu trati? (Senka)

-ta preko slame ide a ne uka? (Senka)

-Kroz goru proe al ne unu? (Senka)
-Vodom ide ne buka, travom ide ne uka? (Senka)
-Svu umu obioh, a jedan panj ne mogah? (Senka)
-Ne moe se od toga pobei, kao ni od senke.
-Gde je vie svetlosti, tu je i senka jaa.
Latinske izreke kazuju:
-Kao to je san slika smrti, tako je postelja slika groba.
-Prah i senka smo.
-Svetlost pokazuje senku, a istina tajne.
Poreenja nikada nisu proizvoljna nego su poreenja mitoloki renik, pa iz ove latinske izreke
vidimo da su svetlost i istina istoga znaenja, a da su senka i tajna istoga znaenja.
San i senka u ovoj nauci imaju isto znaenje i zato su te rei u srpskom jeziku sline (san-sen,
sanak-senka), i zato se o snu i senki govori na isti nain. Uz san se nalaze tumai sna, a uz senku se
nalazi svetlost, a znaenje je isto. Neprotumaen san je tajna i senka, a protumaen san je znanje,
istina i svetlost.
A kako je u srpskom jeziku tako je u svoj staroj knjievnosti, pa je tako i kod ekspira. Hamlet i
njegovi sagovornici vie puta kazuju da je san samo senka, pa to i objanjavaju. A saznajemo jo da
je Hamletov otac otrovan u snu, tako to mu je sipan otrov u ui. A da je nesretnik imao epie u
uima, otrov mu nita ne bi mogao ni u snu ni u budnom stanju. To nam govori ekspir, i tako se
ita ekspir.
Takvo je znaenje svetlosti i senke u ovoj nauci koja se kazuje jezikom simbola, i tim jezikom
kazuje celokupna svetska knjievnost koja je pisana do sredine devetnaestog veka. Tako je bilo do
tada, a onda su nauku u svoje ruke preuzeli sanjari Darvin, Nie, Frojd i njima slini, i od tada
oveanstvo sanja da ivi u velianstvenoj civilizaciji svelosti i znanja.
Dananji uenjaci i mislioci ne znaju da su stare knjige pisane jezikom simbola, a u koli su nauili
da je sve istorija pa tako i znaju i tako druge ue. Zato verski uenjaci znaju da je istorijska
svetlost obasjala Savla na putu za Damask, pa se Savle od te istorijske svetlosti udesno preobrazio
u Pavla, i od progonitelja crkve postao najvei njen uitelj i najvei iritelj vere. A Savla je svetlost
obasjala u podne, i nagradno pitanje za hrianske uenjake bi bilo: Zato je Savla na putu za
Damask svetlost obasjala ba u podne?
A nauni i mitoloki odgovor glasi: Zato to je u podne svetlost najjaa, a senka najkraa. I nita u
Bibliji nema istorijsko nego je sve nauno i mitoloko, pa su takvi i Pavle, i podne, i svetlost i
senka.
Tako su i novofilozofi razumeli da su se Tales i njegovi sledbenici iz Mileta bavili prouavanjem
istorijske senke , i takvom se senkom koristili u prouavanju sveta. Tako oni znaju da je Tales
prvi izmerio visinu piramide merei njenu senku. Talesu je dola u san ili u pamet genijalna ideja,
izmerio je senku piramide u doba dana kada je duina njegove senke bila ista kao njegova visina. I
tako je Tales na osnovu svoje senke uspeo da izmeri visinu piramide. Senku je prouavao i njome se
sluio i Talesov uenik Anaksimandar, pa i Anaksimandrov uenik Anaksimen. Ova trojica su
glavni predstavnici uvene Miletske kole koja je dala znaajna nauna otkria.
A uveni grad Milet u jeziku mita ima znaenje mlin, i to mitolozi znaju, ali novofilozofi nisu

mitolozi, pa oni to ne znaju. U staro doba postojale su tri vrste mlinova: vodenica koju pokretala
voda, vetrenjaa koju pokretala vetar, i suvaa, mlin koji je pokretala ivotinjska snaga. Takvi su
bili mlinovi, a filozofi iz Mileta ue ovakvo:
- Tales ui da je voda poetak svega.
- Anaksimandar ui da je vetar poetak svega.
- Anaksimen ui da je kretanje poetak svega.
I ako oni razliito ue ipak kod sve trojice se javlja voda ili vlaga, vazduh ili vetar, i kretanje. Tako
ue filozofi iz Mileta ije ime znai mlin, i koji su prouavali senku i sluei se senkom
prouavali svet.
A u srpskoj narodnoj knjievnosti i predanjima postoje brojna svedoanstva da je vodenica bila
omiljeno boravite za avole, vampire i kojekakve strane senke, koji su narodu mnogo zla nanosili.
Ali za ovo nauka govori da je narodna praznoverica, i da takvo to niti postoji niti se nalazi u
mlinovima.
O mlinovima za sada toliko, jedino da se jo kae da u staroj knjievnosti i u jeziku mita mlinovi,
tkanice i kovanice imaju isto znaenje, i da e o tome e biti rei na drugom mestu.
O snu i seni postoje brojna kazivanja u svoj staroj knjievnosti u celome svetu, i kakvo znaenje
imaju u Indiji takvo znaenje imaju u Evropi i Africi. I kakvo znaenje imaju u filozofskim
knjigama, takvo znaenje imaju u istorijskim, verskim i svim drugim knjigama. Zato se i Homerov
San i san srpskoga naroda nalaze uz jelovo drvo. Srpska jela se uvek nalazi u prisoju (senci), a tu
se uvek nalazi i zmija. Snu nije verovati, a zmija je zavela Evu itd. a to je druga nauna tema, i
ako je istoga znaenja.
Homerov San se krije u jelovom granju, a u srpskog naroda san i jela su nerazdvojni. A kakva je jela
u neukog srpskog naroda, vidi se iz sledee izreke u stihovima:
-Vita jelo i pod tobom hlada,
blago onom ko pod tobom spava,
dobro ti se smisli i naspava.Tako kazuje narod a edukovane uenjake to ne dotie, jer oni ne spavaju pod vitom jelom pa nita
ne mogu ni smisliti.
Gde je san tu je i jela, gde je jela tu je i meseina, zato narod ovako peva:
Lepa ti je sjajna meseina,
Jo je lepa Jela udovica.
Novokolarcima u koli ne rekoe da u ovim stihovima ima bilo ega vrednog, nego je to za njih
samo trabunjanje dokonog naroda. A da im je u koli reeno da ovi stihovi kazuju nauku jezikom
mita, oni bi mnoge doktorate zaradili na ovakvim stihovima, pa bi u njima pronalazili i ono to
drugi nisu videli, pa i ono to u stihovima i ne postoji. Ne samo da bi oni tako stekli doktorate nego
su oni ba tako stekli doktorate iz ove nauke, ali u tim doktoratima nema nauke nego samo njihovi
pusti snovi o neukom narodu koji nije bio kadar razumeti ni sebe ni svoje okruenje.
Meseina je i kod srpskog naroda i kod starih filozofa hladna svetlost, i zato se jela srpskoga
naroda nalazi u prisoju (senci), i zato je pod njom hlad, i zato se pod njom dobro smilja i spava, a
sve je to istoga znaenja i znai isto to i san.
A srpske devojke esto pevaju svojim draganima i kazuju da imaju hlad neleani i pozivaju
dragane u taj hlad, a taj hlad se nalazi u njihovom nedrima.

Dakle, meseina i hlad su istoga znaenja kao i san i senka. Ovo e biti jasno i uenjacima kada se
sete da meseina slui za putovanje, i da postoji samo jedan put put spoznaje. A to znai da se
ovek na putu spoznaje slui snom, ali ne Frojdovim nesvesnim snom, nego naunim i mitskim
snom. A Tales i njegovi Mileani su prouavali senku i sluei se senkom prouavali i upoznavali
svet, samo zato to su oni znali da su san, senka i meseina istoga znaenja. A Tales je to morao
znati iz prostoga razloga: Filozof Tales je istoga znaenja to i Mesec u narodnoj praznoverici. Tales
je podelio godinu na mesece i 365 dana i omoguio da se meri vreme, a neuki narod je merio
vreme po Mesecu. Filozof Tales je bio neenja, a srpski narod kazuje da je Mesec neenja. Tales je
vodeni filozof i njegov elemenat je voda, a danas je optepoznat Meseev uticaj na vodu itd.
O Mesecu i meseini e se posebno kazivati a ovde e nam Vergilijev Eneja rei na koji nain mu se
javljaju sveti penati:
U snu mi dou obasjani svetlou, koju pun mesec u prozore bacae.
Tako su se Eneji javljali sveti penati, koje ni do danas nauka ne rastumai. A ako danas postoji
kakav zaostali paganac Enejine vere, njemu se i danas na isti nain javljaju sveti penati, jer se oni
samo tako javljaju: u snu, po meseini, i kroz prozor.

I za kraj jedna kratka devojaka narodna pesmica:

Sanak me mori, glava me boli,
glava ne boli, tuin me mami,
tuin me mami na ute dunje,
na ute dunje i na limune.
-Kakve su, eri, te ute dunje?-Okolo ute, unutra ljute!Razni filozofi imaju svoje elemente za koje ue da su poetak svega, to su voda, vatra, vazduh,
vetar, kretanje, broj, Jedan itd., Biblija kae da je to Re, a mitologija kazuje da je to Haos.
Dananja nauka ne prihvata biblijsko uenje a prihvata mitoloki Haos, a filozofske elemente i
prihvata i neprihvata.
Sada bi valjalo da italac pogleda objanjenje Haosa i objanjenje ute boje, i da ta objanjenja
uporedi sa ovom pesmicom. itaocu se ostavlja da sam protumai taj san, i da tome pridoda ono to
se kazuje o snu kao osnovi svakoga poetka.
O strancu i tuincu jo nije bilo rei, ali i on je od velikog znaaja za ovu nauku i za razumevanje
ove nauke, i zato e i o njemu biti rei na drugome mestu.
A to se tie raznih uenja o poetku, sva ta uenja kazuju istinu i ako su razliita. Ovo moe
nekome izgledati nelogino i nemogue, ali to je mogue i to je istina, samo je potrebno imati
dobrog tumaa snova koji e to istinito tolkovati.
A ako bi se javili lingvisti i rekli: Ako je srpski jezik savren, kako se ovde tvrdi, i ako u tom jeziku
sline rei moraju biti i slinoga znaenja, onda bi po toj nauci moralo i seno da ima znaenje kao
san i sen, pa bi onda i sin imao slino znaenje.

Lingvisti su izuili kolu za poznavanje jezika i njima su poznati zakoni po kojima se rei stvaraju,
tako da nama ne preostaje nita drugo do da priznamo da su oni u pravu. Sin i seno zaista u
srpskom jeziku i u ovoj nauci imaju slino znaenje kao san i sen, i o tome e biti rei na drugom
mestu.

Put
Ljudi su od najranijih dana putovali i tako upoznavali ljude i svet, a po povratku su priali svojima
ta su na putu videli i uli. Tako su o svetu sticali znanje i oni koji nisu putovali, a o svetu su znali
onako kako im je kazivano.
-Kad ovek puteestvija ini, moe posle neto i priati.
Tako kazuje narod za one koji su putovali i sa puta donosili razne prie, ali bilo je i onih ijim se
priama nije moglo verovati jer su lagali i zavodili narod.
-Kad god s puta doe, nove lai s puta donese.
Oni koji su putovali tota su na putu nauili, pa su svojim znanjem i iskustvom davali savete onima
koji su neiskusni i koji se tek spremaju da putuju.
-Bolje je starim znanim putem ii, neg novim neznanim tumarati.
Ovo je jedna od prvih i najvanijih pouka za one koji nemaju putnog iskustva, i kazuje da se
znanim putem ide a neznanim tumara. A potom slede i drugi saveti iskusnih putnika:
-Dr se nova puta i stara prijatelja.
-Bolje se sa pola puta vratiti nego na kraju puta vrat slomiti.
-Bolje se povratiti, nego li zlu u napredak oditi.
-Bolje pametno natrag poi, nego ludo napred ii.
-Ako si iziao na iroki put, ne skrei u orsokak.
-Ko za drugim sustopice ide, na svoj put nee izai.
-Ako je put veliki, put nije teak.
-Ako se mora s ludim putovati, ne mora se s njim ludovati.
-Tei je rav drug nego dug put.
Velika je muka ako se na putu ima rav drug, ali narod kazuje da na putu valja imati saputnika i da
nije dodro sam putovati, pa kae:
-Kad si sam i put je dug.
Mnogo je bolje kada se putuje u dvoje i u pripovetkama je mnotvo takvih putovanja. Putuju mladi
a saputnik im je najee tajanstveni starac, a potom i zahvalni mrtvac i aneo, to znai da je uvek
mrtvac saputnik. U pripovetkama se putovanja uvek uspeno zavre zahvaljujui upravo ovim
mrtvim saputnicima, jer oni znaju vie od mladih putnika pa je njihova pomo neprocenjljiva.
Platon i Aristotel vie puta navode Homerove rei: Idui u dvoje ili Kad dva zajedno idu, to
nije bez razloga, jer celokupno Platonovo delo bi se moglo nazvati Idui u dvoje. U Platonovim
dijalozima uvek su dvoje na istraivakom putu, naee su to Sokrat ili Stranac iz Eleje kao voe, i
neko od mlaanih sagovornika koji je voen. Takvo je filozofsko putovanje u dvoje, a u narodnim
pripovetkama se na drugi nain kazuje o putovanju u dvoje, ali ima isto znaenje.
Ovakav isti put u dvoje proli su Faust i Mefisto i o tome Gete kazuje, a kazuje da je taj put u dvoje

od Boga nareen. Po Geteovim reima Gospod je ovako rekao:

ovekova delatnost i odve lako klone, on zaas u mir bezuslovan tone; stog rado na put dajem mu
drugara to podstie, te tako, iako avo, stvara.
Iz tog razloga je Gospod odredio da se putuje u dvoje, to je drukije reeno nego kod filozofa i u
narodnim pripovetkama, ali je re o istom putovanju u dvoje. I srpski narod govori istu nauku kao i
Geteov Gospod:
-Pravo vele mnogi ljudi, da oveka pamet zbludi, dok ne nae drugoga i od Boga danoga.
A latinska izreka kae:
-Govorljiv pratilac na putu slui mesto kola.
Kada dvojica rade nekakav posao pa ga ne dovre ili ga napuste, narod kazuje:
-Rastali se kao dva na putu.
A to nam kazuje da i narod zna da valja putovati u dvoje i da je takav put plodan, i da ne valja da se
na putu rastaju. A ova dva na putu su ista ona dva o kojima govori Homer, jer su oni iz iste nauke
i iz istog jezika simbola.
Narodna pripovetka Did i momak kazuje o jednom putu u dvoje.
U davna vremena ivio siroma momak. Nigdi nikog, u rukama nita, pa nije imao niko da plae za
njim, ako ga nesria snae. I ta mu je ostalo, neg da krene trbuhom za kruvom po svitu. Ide on
tako, pa mu no stere postelju, sunce ga budi, rosa umiva, a vitar sui. Preao je ve svita i svita,
kad jedno vee pristine jednog didu. Kuda, dobri ovie? upita momak. Za ivotom. I ja.
Dida se malo nasmija ispod brka, pa mu veli: Nebi reko. ini mi se da ti jo ide prid njim. Ta
nema jo ni brkova za sukanje. Zaudi se momak to dida tako s njim govori, al kad se pruili na
suvom liu, pa povadili iz torba koji ta imao, dida mu onda kae: Evo kako je to. Dok sam jo i
ja gladovao, skakao sam nasumice kako me je ivot tiro, a sad mi se ve i kosti sue, jer sam moje
vrime skoro saivio. Al sam za to vrime od ivota kojeta nauio, pa sad ne skaem prid njim, neg
idem za njim, kako me je nauio. Mora da si se nakupio pameti po svitu, estiti didae, kae
momak kad je sve to uo. Ri po ri i na kraju se sporazumee da dalje idu zajedno, pa ta zapate da
je njihovo. Al zapamti jedno, opomene dido momka, neu da ujem ri moje, neg sve je nae.
Tako poinje ova pria koja je verovatno najdua pria u narodnoj knjievnosti, i kazuje kao i
mnoge druge prie o putovanju po svetu u dvoje. Momak je tota nauio od ovoga dede pa i to,
da ne tri pred ivotom nego da ga prati onako kako ga je ivot nauio. Ba zbog toga i postoje
putovanja svetom u narodnim pripovetkama, a postoje i zbog toga da bi iz ovih putovanja nauili i
oni koji te pripovetke itaju. U mnogim priama se putuje u dvoje i svim tim priama je zajedniko
da se od saputnika, najee sustiglog, ima neprocenljiva pomo, da je sve steeno zajedniko i da
se deli po pola, i kada se tako radi svi putevi se uspeno zavravaju.
Iz pripovedaka se jasno moe videti da putovanja slue za sticanje znanja i upoznavanje sveta i
ljudi, a time i spoznaja samoga sebe. A iz toga se moe izvui zakljuak da sve pripovetke kazuju
nauku. Ali uenjaci to ne vide jer im je u koli reeno da se tako neto ne moe nalaziti u narodnom
stvaralatvu.
-Bolje na pravom putu peaiti, nego na krivom jaiti.
-Teko onom ko ide dvama putevima.
-Slijepca za put i budalu za savjet, ne valja pitati.
-Samo jednim putem valja ii do kue.

-Domai konat na putu ne valja nita.

U domu se sedi a na putu putuje, a to su razliite radnje pa je i raunica druga. Razlika izmeu
doma i puta vidi se iz sledeih izreka:
-Bolje je na putu deset puta umrijeti, nego kod kue jedanput.
-Bolje ga je na putu odrijeti, nego na domu poharati.
Razlika izmeu doma i puta je u tome to se u domu nalaze ljubav, ast i obraz, a put postoji da bi
se na njemu uilo. Zato narod kazuje ta se na putu ne radi:
-Ne ljubi se lice kraj vodice, ve u bjelu dvoru junakome.
-Ne ljubi se lice kraj stazice, ve kod kue na meku dueku.
Na vodi i na putu se ovakve stvari ne rade jer se na putu i vodi ui, a u domu se rade ovakve stvari.
Zato je kod srpskoga naroda, u staroj knjievnosti, i uopte kod svih ljudi iz doba neznanja najvea
sramota bila umreti u domu. A postradati na putu nije sramotno, jer se na putu strada od nevernika
ili od razbojnika.
Takvi su dom i put u srpskoj narodnoj knjievnosti, i takvi su u svoj staroj knjievnosti u celome
svetu. Svi putevi u staroj knjievnosti su putevi spoznaje, a putuje se po svetu i upoznavaju ljudi i
svet. Put i dom su prikazuju kao suprotnosti, pa se kae:
-Na putu nema doma.
-Ko nema u glavi, ima u nogama.
Dakle, ko nije nauio taj e da putuje, i za to mu slue noge. I tako e da radi sve dok ne naui, jer:
-Putu roka nema.
Ako se neko vrati sa puta a da nita nije nauio on mora nanovo putovati, pa ako ni tada nije nauio
nanovo mora putovati i tako initi dok je iv. Za ovakve narod kazuje:
-Budalama puti ne fale.
Kada je ovek u domu on ne vidi druge ljude niti je ljudima na vidiku, a onaj koji putuje svetom taj
vidi druge ljude pa i ljudi putnika, zato narod kazuje:
-oveka put kazuje.
Ljudi vide oveka koji putuje i vide kojim putem putuje, pa po njegovom putu i oveka poznaju.
Ljudi putuju raznim putevima, neko drumom, neko umom, neko vodom a neko poljem, ali samo je
jedan put najbolji.
-Pravi put je najbolji.
-Prav je put, krive su noge.
-Svaki put ima svoju cenu.
-Pokai mu prut, pogodie put.
-Put kola vozi.
-Poto se kola slome, mnogi put pokazuju.
-Put koji nikud ne vodi vodi u propast.
-Put s vrha vodi samo nizbrdo.
-Ne daj mi ga, Boe, ni na putu sresti!
-Tako mi puta na koji mislim!

-Svaka te srea na putu pratila!

-Ra te pretucala, kao avao na putu!
-Srean ti put i od njega se pohvalio!
-Sretnji mu put! (Kae se za pokojnika).
-Baciti granu na put,
-Baca mu grane na put sree.
-Zlom pameu po zlu putu.
-Tranje ne pomae, kad nije po pravom putu.
-Brzo ide, ali izvan puta.
-ene su rasplele kosu, da nam se puti ne zapletu.
-uti utuju, a crveni putuju.
-Idu ui, unapredak gledaj.
U narodnoj knjievnosti postoji mnotvo pria o putovanju, i mnotvo saveta za putnike, a postoje i
mnogi obiaji u vezi putovanja. Ali to se ne moe razumeti dok se ne upozna jezik mita, pa se tako
ne moe razumeti ni zato srpski domain nije kretao na put bez sekire.
-Iskrivljenom umu i pravi putevi su krivi.
Biblija je u oba Zaveta prepuna puteva i ti putevi su uvek isti i ako su ti putevi iz razliitih religija,
kako nauka utvrdi. Davidovi psalmi o putu kazuju:
-Jer zna Gospod za put pravednika a u propast put grenika vodi.
-Blago onima koji su isti na svome putu, koji hode po zakonu Gospodnjemu!
-Pokai mi, Gospode, put naredaba svojih, da ga do kraja drim.
-Pokazae ti meni put ivota.
I mudri Solomon govori o putu, i govori istu nauku kao otac mu David, i kao stari filozofi i kao
srpski narod.
-Neki put se prav oveku ini, a izlazak mu je put ka smrti.
-iji put je prav, pravda njega uva, a grenika zloba upropauje.
-Na putu je pravde ivot, nema smrti na njezinoj stazi.
-Pravi put pravednik prijatelju svome pokazuje, ali bezumnike njihov put zavodi.
-Prav se put njegov bezumniku ini, ali mudar je ko savet slua.
-Svaki put se prav oveku ini; ali Gospod srca ispituje.
-Put Gospodnji bedem je potenju, al je ambis onim koji zlo ine.
-Put je pravednika kao blistava svetlost iji sjaj do punog dana raste, a kao mrak je staza
bezumnika, i oni ne vide na to e se spotaknuti.
-Put ivota razumnoga u visinu vodi, da izbegava eol u nizini.

-Bolji je siromah na potenom putu, no bogata koji krive staze bira.

Solomon o putu mnogo kazuje a to je i razumljivo jer od puta zavisi ovekov ivot, a putovati se
mora i svi ljudi su putnici. Ne putuju samo oni koji nisu roeni, a to kazuje i narodna poslovica:
-e ga nije na skutu, nije ga ni na putu.
Svi putevi u starim knjigama su isti jer te knjige govore istu nauku, zato je i u Kuranu isti put kao u
oba Zaveta, i kao kod Sokrata, i kao kod prostoga naroda:
Hvala Alahu, Gospodaru svetova, Svemilosnom, Samilosnom; Vladaru Dana Sudnjega! Samo tebi
robujemo i samo od Tebe pomo traimo. Na Pravi put Ti nas uputi, na Put onih kojima si darove
Svoje podario! Ne na put onih koji su srdbu Tvoju zasluili, niti na put onih koji su zalutali.
Ljudski problem nije u Bibliji i u Kuranu, nego u tumaima ovih knjiga koji su skrenuli sa pravoga
puta. Za ovakve latinska izreka kae:
-Drugima pokazuju put oni koji i stazu za sebe ne znaju.
Da bi se razumelo o kakvom se ovde putu govori, valja najpre znati, kakve je darove Alah darovao?
Sve stare knjige daju odgovor na ovo pitanje, jer su zbog toga i napisane i zbog toga postoje, i o
tome govore i verske i filozofske knjige, a govori i narodna knjievnost. Svi oni kazuju da se putuje
putem spoznaje, a za spoznaju je potrebno imati mo spoznaje, a to je dar Boga ili bogova.
Svi ljudi na ovome svetu su putnici, i putuju putem spoznaje. Kazuju stari mudraci da je ovaj svet
stvoren samo zato da bi ga ovek upoznao i od njega uio, jer je ovaj svet verna slika Boije
prirode. Zato valja da ovek ui na svome ivotnom putu, a ne da kao neki:
-Otiao na put da mu put vidi kaput.
Apostol Petar pie poslanicu iz Vavilona i upuuje je rasejanima, i kako se iz nje vidi obraa se
putnicima.
I ako zovete Ocem onoga koji bez linih obzira sudi svakome po delima njegovim, provedite sa
strahom vreme vaeg putovanjaLjubljeni, molim vas kao strance i putnike na zemlji da se
uvate telesnih udnji, koje s duom vode rat.
Putnike je na njihovom putu potrebno upozoriti da se uvaju telesnih udnji, a od filozofa
saznajemo da ih je ta udnja ometala u pravilnom filozofiranju.
Postoje razni putevi: putevi istine, Boji, pravedni, pravi, poteni, dobri itd., a postoje i suprotni
putevi, ali svi ti putevi su putevi ivota i putevi spoznaje. Dante svoju Boansku komediju ovako
zapoinje:
Napola naeg ivotnog puta u mranoj mi se umi noga stvori, jer s ravne staze skrenuvi zaluta.
Dante je imao sreu da je na pola svog ivotnog puta shvatio da je skrenuo sa ravnog puta, i zato je
Dante uspeo uz pomo voe da se iskobelja iz pakla. Danteu kao da je bila poznata izreka
srpskoga naroda Bolje se sa pola puta vratiti nego na kraju vrat slomiti. Dante je shvatio da je na
krivom putu, shvatio je jer je stekao znanje, a zbog znanja se i putuje i zbog znanja postoji put. Put
kojim ljudi putuju je put ivota i put spoznaje, tako kazuju stari mudraci i tako kazuje srpski narod.
-Putovanje je najljepa kola.
-Svet je najbolja kola.
-ivot je najbolja kola.
-Od nevolje nema bolje kole.
A mudri Latini kau:

-Ne uimo za kolu, ve za ivot.

Sve ove izreke govore istinu i sve ove kole su jedna kola, i to je ovekov ivotni put na ovome
svetu. Poto je to ivotni put od njega zavisi i ivot oveji, pa zato valja da ovek putuje putem
ivota a ne putem koji vodi u propast. Zbog toga se u starim knjigama mnogo govori o putu, i zbog
toga postoje mnoge opomene da se ide pravim putem. Jer su svi ljudi putnici na ovome svetu, hteli
to oni ili ne, a taj put je put ivota. Tako je o putu znao i srpski narod, koji kazuje:
-Ako je igra radost, hodanje je ivot.
Putovanje i ivot su istoga znaenja kod srpskoga naroda, a videemo da je tako i u Starome zavetu:
Faraon ree Jakovu: Koliki je broj dana godina ivota tvoga? Jakov odgovori Faraonu: Dani
putovanja moga jesu sto i trideset godina.
I hrianski uenjaci danas kazuju da su ljudi putnici na ovome svetu, i ispravno tumae to
putovanje, a ipak sutinski ne razumeju to putovanje. Oni razumeju samo toliko da ovek putuje
kroz ovaj svet i da se vraa u svet dua, ali ne razumeju lae, konje, magarce i noge koji slue za
putovanje. Tako ne razumeju mnoge slupane lae, pa ni onu u kojoj je Pavle doiveo brodolom na
putu za Rim. Za njih su to sve istorijski brodolomi pa je i Isusovo pranje nogu istorijsko. A sa
takvom naukom se oni nee puta reiti, nego e morati nanovo put podnoge, jer:
-Ko nema u glavi, ima u nogama.
Svi koji su se u prolosti bavili istraivanjem putovali su ili plovili, pa je tako inio i Sokrat,
koji u Fedonu kae:
Udarim, dakle, ovim putem i, postavivi u svakom pojedinom sluaju za osnovu onaj stav za koji
mislim da je najpouzdaniji, uzimam kao istinu ono to mi se ini da se s tim stavom slae, a to se
tie i uzroka i svega ostalog, a to se ne slae, to ne uzimam kao istinu.
Valja obratiti panju na ovaj Skratov put, jer je to put najmudrijeg oveka koji je putovao na ovome
svetu. Kako Sokrat govori o ovom svom putu, gotovo istim reima govori Dekart o svom prvom
pravilu o svojoj metodi u Raspravi i metodi.
U Filebu Sokrat govori o putu od kojega nema boljeg, a njemu je posebno drag. A na pitanje,
kakav je to put, odgovara da taj put nije teko pokazati nego je teko njime hoditi. Tim putem se ide
zahvaljujui daru bogova koji Prometej donese ljudima, pa kae:
Tako su nam, dakle, bogovi, kao to rekoh, ostavili u predanje da istraujemo i saznajemo i da
uimo jedni druge.
Tako pie Platon da je govorio Sokrat o vatri koju ljudima donese Prometej, a nauno tumaenje te
vatre je neshvatljivo glupo i povrno, jer se nikako ne moe takva nauka izvui iz onoga to se o toj
vatri kazuje. A Sokratov put je put istraivanja i spoznaje, i takav je put u svoj staroj knjievnosti
ma ija da je, i ma iz kog vremena (osim dananjeg).
Takvim je putem putovao Sokrat, i zato je slavljen i cenjen kod starih filozofa. I danas ljudi raznim
putevima dolaze do cilja, ali dananji putevi su alegorini i nastali su od staza kojima se kreu
motorna vozila i peaci. A izvorni put nije alegorija, a ovi dananji putevi su dobili ime po tom
izvornom putu. To kazuje i grka re metodos, i latinska metodus , koja znai: put i nain
istraivanja. A sama re znai: meta (cilj), hodos (put), pa se zato istraivakim metodama dolazi
do cilja, do saznanja. Zbog toga istim reima kazuju, Sokrat o svom putu, a Dekart o svojoj
metodi.
O takvom putu govore stare knjige i paganske i pravoverne, i o takvom putu govore i filozofi i
prosti narod. I nema drugoga puta do ovoga, svialo se to kome ili ne.
Put je put spoznaje ali znanje nije svrha, ali bez znanja se ne moe pravi put odabrati, niti put

okonati. Kada srpski narod govori o putu onda govori samo o jednom putu, a kakav je to put vidi
se iz narodnih zagonetki:
-Da je visoko koliko je dugako da neba bi dovatilo. (Put)
-Vito savito, da nije vito i previto do neba bi dospelo. (Put)
-to sam dug, da sam prav do neba bi dohvatio. (Put)
-Krivo, pravo do Boga dovaa. (Put)
Narod je cenio samo put navie i to se kazuje u mnogim pesmama, kao to se kazuje i u ovim
stihovima:
Usput cvala rumena ruica,
Usput cvala, niz put opadala.
Usput, Ruo, niz put Peruniko!
Kada se ide uz put, onda rua cveta, a kada se ide niz put, onda rua opada. Ili devojka, Rua je
ako ide uz put, a Perunika je ako ide niz put.
Srpski narod je poznavao i priznavao samo put ka nebu, i zato je narod kazivao da su Srbi nebeski
narod. Tako je nekada bilo, a danas se srpski edukovani uenjaci i intelektualci zgraavaju nad
ovakvim primitivizmom svoga naroda, i zbog toga se silno stide svoga naroda i ubeuju
meunarodnu zajednicu da nisu svi Srbi primitivci, i pravo govore. Zaista dananji Srbi nisu
nebeski narod, ali ovi edukovani ubeuju narod da ni njihovi preci nisu bili nebeski narod, pa se i
zbog toga stide i izvinjavaju belosvetskim edukovanim kolegama, i tu su debelo promaili put.
Stari mudraci i filozofi kazuju da ovek treba da gleda da to pre pobegne iz ovoga sveta, a to e po
Sokratovim reima ovako uiniti:
A to beanje sastoji se u tome da, koliko je god moguno, postanemo slini bogu. A postati bogu
slini znai putem saznanja postati pravedni i sveti.
Po Platonu i Sokratu putem saznanja postaje se slian bogu, a indijske knjige kazuju:
Doista postoje tri sveta: svet ljudi, svet oeva i svet bogova. Svet ljudi se osvaja samo kroz sina i
ni jednim drugim delom, svet oeva rtvenim inom, a svet bogova znanjem. Svet bogova je
najizvrsniji meu svetovima i zato se znanje velia.
Dakle, i indijska mudrost i grka filozofija kau da se spoznajom i znanjem dolazi do bogova. A to
nije ni paganska mudrost ni paganska filozofija, nego je to samo kazivanje istinske nauke. To nam
kazuje i Stari zavet na samom poetku, kada je sam Bog priznao: Eto ovek posta kao jedan od nas
s poznanja dobra i zla. A ovek je takav postao kada je jeo plod sa drveta poznanja. Tako se
pokazuje da istu nauku naukuju i indijska stara knjievnost, i zaetnici Zapadne misli, i da isto
tako kazuje Stari zavet. A i Novi zavet ima istu nauku kao i Sorkat, jer i Hristova nauka kazuje da
valja beati sa ovoga sveta. To se jasno kazuje i kazuje se da ovim svetom vlada avo i ne
dozvoljava ljudima da se koriste Bojim darom, a taj Boji dar je razum. Tako isto kazuje i srpski
narod, ali zalud takvo kazivanje kad gospodar ovoga sveta ne dozvoljava da to dopre do jadnih
ljudi.
U Indiji put Svevinjeg zove se Narajana i znai put vode, a kada se to prevede na obian jezik
onda se taj put zove put spoznaje. Srpski sveti Savo je nauio ljude svemu to znaju, a njegov put
je Jovan Krstitelj nazvao njegovim imenom, i tako je reka Sava dobila ime.

-I bez ruke i bez noge, sama sebi put pravi. (Voda)

Tako kazuje narodna zagonetka, a indijska Veda kazuje o bogu Indri i stranom Vritri. Vritra je
zarobio vode a Indra ga je ubio i oslobodio vode da teku, a ovako se kazuje: Bez nogu, bez ruku,
borio se s Indrom, dok ga njegova vara nije udarila u lea, a kada ga je ubio vode su krenule
traei put. Svaka slinost ovih kazivanja je namerna, jer je iz iste nauke.
U srpskom narodu najvei putnici su sveti Nikola i Mesec, a oni su i zatitnici putnika. Svetom
Nikoli je Bog dao sve lae na vodi i on spaava brodolomnike i izvodi ih na suvo, a titi sve putnike
i na vodi i na kopnu. Sveti Nikola titi putnike u veri, a u narodnoj praznoverici putnike titi
Mesec.
-Smrzo te sveti Nikola putnik!- kazuje narodna kletva, a na Badnji dan narod se moli svetome
Nikoli:
Sveti Nikola, putnie namernie, molim ti se, pomozi mi na svakom mom putu, u tamnoj gori i na
mutnoj vodi!
I sveti Nikola je pomagao svima koji su ga iskreno molili i spaavao ih, a one koji ga nisu iskreno
molili i koji se sami nisu potrudili da se spasu, nije spasio niti je mogao spasiti. Svetom Nikoli Bog
nije dao u obavezu da spaava sve brodolomnike, nego samo da pomae onima koji se sami trude da
se spasu.
A Mesec je putnik u narodnoj praznoverici i omoguava putnicima da putuju, i o tome ima
mnotvo narodnog kazivanja.
Jer ne mogu sirote bez Sunca,
a putnici bez sjajna Meseca.
Sjaj, Mjesee, moj noni putnie!
Moj mjesee, moj stari putnie,
dosta li sam s tobom putovao!
Ti si sjao, ja sam konje krao,
ukrao sam vranca i zelenka.
Na vrancu u vojsku vojevati,
na zelenku dovesti devojku.
Govorila sjajna mjeseina:
Svata mi se obraduje majko,
a najvie u putu putnie.
Boga mole putnici u putu:
Daj nam, Boe, sjajne mjeseine,
da vidimo mladi putovati.

O Mjesee, moj dragi putnie,

dosta li sam s tobom putovao
i po noi i po bjelu danu
Mesec je putnik i zatitnik putnika i on svojom svetlou osvetljava putnicima put. Mesec odbija
sunevu svetlost kao ogledalo, i tako osvetljava put kojim se moe putovati i laom, i konjima, i
peice u opancima.
A kakav put Mesec osvetljava, bie jasno kada se zna da Mesec predstavlja razum u ovoj nauci
koja se govori jezikom mita. Kada indijske stare knjige govore o Mesecu one govore o razumu, a
tako je i u Bibliji, i u grkih filozofa, i u srpskog naroda, i tako je u celome svetu. Nije Mesec jedini
koji pomae putnicima, i zvezde su pomagai na putovanju, i o njima e se posebno govoriti. Tamo
e biti rei i o najpoznatijem putu, Mlenom putu, pa e i novofilozofi moi razumeti o kakvom
Mlenom putu govore stari filozofi.
Zato kada se u starim knjigama govori o putu, govori se o putu spoznaje, i takvi su nekada bili svi
putevi. Nekada su bili takvi putevi, a dananji su poslovni i turistiki; nekada su putevi bili neravni i
teko prohodni, a dananji putevi su ravni kao led na vodi. Na dananjem putu trnje niko ne vidi, a u
davno doba i kod neukog naroda esto se trnje vialo na putu.
-Put su mu trnjem pregradili.
-enin put je posut trnjem samo Bog zna za njene muke.
-Crno, malo, na put stalo. (Trn)
-Crno, malo, na put stalo, ime mu je Joj! (Trn)
I mudri Solomon u svojim poslovicama kazuje da se trnje nalazi na putu.
-Put lenjivca pun je trnja, a staza pravednika ravna.
-Trnje, zamke su na putu opakoga, od njih bei koji duu svoju uva.
Istu nauku kazuju Solomon i srpski narod, i kazuju je istim jezikom simbola. A to narod kazuje da
je enin put trnjem posut, to isto kazuje i Biblija na drugi nain. Kada
je Gospod prokleo zmiju to je zavela Evu, rekao joj je:
Metnuu neprijateljstvo izmeu tebe i ene, i izmeu potomstva tvoga i potomstva njezina, i ono
e ti glavu zgaziti, i ti e ga u petu ujedati.
Tako odredi Gospod zmiji i eni, a to kao da je rekao da e trn bosti u petu enino potomstvo, jer
ujed zmije i ubod trna imaju isto znaenje u ovoj nauci. U narodnom kazivanju trn najee bode u
nogu i petu, a tako je odreeno i zmiji. Ubod trna je bolan, a re bol u srpskom narodu znai:
oseaj, ulnost, i to donosi ena muu u priju. Zbog toga je u Bibliji Gospod odredio da zmija
ujeda u petu enino potomstvo, a da ovi zmiji gaze glavu.
I tako, po Boijem prokletstvu i dan danas zmija ujeda enino potomstvo u petu. Ali nije joj dano
da ujeda u glavu jer glava nije peta, u glavi je ono to pripada glavi, a u peti je ulnost. Takva je
peta u ovoj nauci i bila je slaba taka i najveim junacima, ak i slavnom Ahilu. Ahil bi bio
besmrtan da nije imao osetljivu petu, i ba ga u petu ubodoe, u najosetljivije i najbolnije mesto. A
koliko je Ahil bio osetlji, moe se videti iz toga to najslavniji ep na svetu poinje kazivanjem o
Ahilovom bolu i osetljivosti:
Gnev mi, boginjo pevaj, Ahileja, Peleju sina,
zlosreni, tono Ahejce u hiljade uvali jada,

due pak mnogih junaka jakih posla Aidu,

a njih uini same da budu pljaka za psine
i jo gozba za ptice i tako se Divova volja
vrila otkad se ono u svai razili bili
Atrejev sin, junacima voa, i divni Ahilej.
Prvi stihovi Ilijade govore o Ahilovom zlosrenom gnevu koji uvali mnoge junake u jad i posla i
Had, a sve zbog svae sa Agamemnonom. I kroz celi ep se naglaava Ahilova estina i preka ud, a
Ahil je takav samo zato to je bio ranjiv u petu.
Takvo je trnje i takva je peta, i zbog toga se trnje nalazi na putu i ubada putnike u petu. A za putnike
je ve reeno kakvi su i zato putuju.
Svi putevi u staroj knjievnosti su isti pa su takvi i u Indiji, i u Mahabharati taj put objanjava
Juditira na pitaje boga Jame:
-ta ini put? ta se naziva vodom?- Juditira e na to: Put ine staze onih koji su dobri, a
vodom se naziva prostor.
To je put, a ne bilo kakvo hodanje. Bilo kakvo hodanje srpski narod naziva bespuem, i ovim
bespuem se ide reima i delom, kao i oni koji idu pravim putem. Kada neko govori kojeta, onda
se za takvoga kae da govori u bespue, a kada neko skrene sa pravoga puta bilo reima bilo
delom, onda se takvome kae: Ti si obrnuo u bespue.
U Jovanovoj treoj poslanici se kae:
Nemam vee radosti od ove, da ujem da moja deca u istini hode.
Jakov u svojoj poslanici kazuje:
Brao, ako ko od vas zae s puta istine i obrati ga ko, neka zna da e onaj koji obrati grenika s
krivog puta njegova, spasti duu od smrti i pokriti mnogo greha.
A u Starom zavetu se kae:
Proklet da je onaj koji zavede slepca s puta!
Tako kazuje Sveto pismo ali danas malo ko u njega veruje, a ponajmanje veruju oni koji njime mau
i njime se zaklinju. To to oni ne veruju u ovu nauku njihovo je pravo, i za to nikom nee polagati
raune. Ali za ono to oni ue i rade, za to e odgovarati, i tu im njihovo neverovanje na Sudnjemu
Danu nee pomoi. Sudnji Dan e suditi, i nee suditi po snu, nego e suditi po putu. Zato valja biti
budan i paziti na svoj put, i zato oba Zaveta, i svi stari filozofi, i sva stara knjievnost upozoravaju
ljude da budu budni, jer se ne zna kada e Sudnji Dan banuti. A da e Sudnji Dan doi i da e suditi,
o tome kazuju sve vere i sva stara knjievnost na razne naine. I u Bibliji se o Sudnjemu danu
kazuje na razne naine, a jedno od tih kazivanja je u Jakovljevom prorokom blagoslovu svojim
sinovima:
Dan e narodu svom suditi kao jednom plemenu Izrailjevom. Bio Dan na putu zmija i guja na
stazi, koja konja za noge ujeda, te konjanik nauznak pada.
Sudie Sudnji Dan i sudie Jakovljev sin Dan, i svakoga bi trebalo da zaudi ko ovo proita, ali one
koji imaju monopol na tumaenje Svetog pisma nita ne moe zauditi. A da su se oni zaudili
mogli su i oni doiveti egzodus i izii na pravi put, a ovako su osueni da i dalje gacaju egipatsko
blato i prave faraonu opeke. A ponajpre su se trebali zauditi tumai Svetog pisma, kojima je

maternji jezik srpski jezik.

Koa
Koa
Koa je oduvek bila veoma znaajna u udskom ivotu, jer se ovek zagrtao koom i tako se titio
od hladnoe, a pravio je i obuu da mu titi noge na putovanju. Putovanje je sluilo oveku da
upozna svet, a putovanja ne moe biti bez obue koja je napravljena od koe. Pored obue i odee
oveku je koa koristila i u ratovanju, jer su se u starom dobu od koe masovno izraivali titovi
kojima su se ratnici titili od neprijateljskog oruja.
Istoriar Herodot potanko opisuje sve uesnike istorijskih ratova, i kazuje kako su bili naoruani. Iz
tih opisa saznajemo da je velika veina titova bilo napravljeno od koe. Tako kazuje i Homer i
govori o titovima sa sedam slojeva koe, ali Homer nije istoriar pa njegova svedoanstva ne
moemo uzeti zdravo za gotovo. Od Herodota saznajemo da su titovi bili pravljeni od koe
dralova, govee neutavljene koe, dlakave volujske koe i jo kojeije koe, a raznim koama su
se i ogrtali i na glavi ih nosili, pa su imali i kone oklope. A sva ta kona oprema je sluila kao
zatita od neprijateljskog oruja.
U staro doba u ratovanju je koa imala neuporedivo vei znaaj nego danas i nekada su ljudi skupo
prodavali svoju kou, a danas je koa takorei izbaena iz ratovanja. Danas se ratuje visokom
tehnologijom i sve je programirano i na dugme, a tu nema mesta za kou, pa koa vie nije na
velikoj ceni kao to je bila u staro doba.
O koi srpski narod kazuje:
-Svako u svojoj koi ivi (i svojom duom die).
-Iz svoje koe se ne moe.
-U zloj se koi nahodi. (Zlo mu je.)
-Jedva mu koa kosti dri.
-Meso valja iz koe, a riba iz vode.
-Prema vremenu i kou obrni.
-U stara nit koe nit mesa.
-Jedna koa ne moe dva mesa dati.
-Meso pri kosti a zemlja pri kru (valja).
Po ko zna koji put valja rei da u ovoj nauci nema proizvoljnih poreenja, a ovde se porede meso i
zemlja, i kosti i kamen (kr).
Kada su se Deukalion i Pira spasili potopa, otioe u Delfe da priupitaju kako da obnove ljudski
rod, i dobie odgovor:
Pokrite oboje svoju glavu, raspaite odelo i bacajte za lea kosti velike pramajke.
Deukalionu je odmah bilo jasno: pramajka je Zemlja, a njene kosti kamenje, pa oni uinie
kako je reeno i opet se ljudi zapatie. Deukalion je iz doba neznanja jo od pre zore ljudske
misli, a ipak je znao ono to dananji edukovani uenjaci nisu kadri saznati. A to je da postoji jezik
simbola, i da je on jedan i isti u svim vremenima, i u svoj staroj knjievnosti.

-Kurjak koom plaa.

-Lisica je najmudrija zverka, ali je njenih koa najvie na prodaji.
-Jedna koza okoti dvoje jaria, pa od jednoga koa dospije na bubanj a od drugoga na jevanelje.
-Ovja koa po uima se poznaje.
-Najpre zeca ulovi , pa onda kou prodaji.
Iz ovih izreka vidi se da se koa prodavala i da se koom plaalo. Nauci je poznato da se u srednjem
veku porez irom Evrope plaao koom, a u Srbiji je na posebnoj ceni bila lisiija koa jer je imala
magine moi. Svedoanstva kau da je lisiija koa bila toliko cenjena, da se bez nje ni suditi nije
moglo. Lisica je u narodu poznata kao mudra zverka, a u nekim pripovetkama je i sudija u
parnicama. Plaalo se uglavnom ivotinjskim koama, a ponekad se plaalo i svojom koom. Kada
neko plaa svojom koom onda mu se odere onoliko koe koliko je duan, i tako se reava duga. Po
narodnom kazivanju neki su od ove koe pravili sebi opanke.
Nisu koe svih ivotinja iste ni po vrednosti, ni po upotrebi, pa ni po svom znaenju. Filozof
Empedoklo je titio narod od boletine tako to je razapinjao magaree koe, i tako zaustavljao
nezdrave vetrove. A srpski narod ima jednu zanimljivu priicu o zeijoj koi.
Kad se pree mera
Bio neki siromah ovek. Imao je samo jedno magare. Na njega je tovario sve to je imao: hranu,
tranje, razne neophodne predmete, a povrh svega toga i on ga je jahao. Godinama je tako obilazio
svet. Magare je magarei nosilo i utke sluao gazdu.
Jednom naiu oni na zeca. Siromah skoi s magarca, zgrabi tap i ubije zeca. Stao da razmilja: -ta
e mi meso, ionako nemam u ta da ga skuvam. A koa? Moda e mi valjati.- Te ti on odere zeca,
pa meso baci, a kou metne svrh tovara. Kako je metnuo kou na magarca, a magarac klone i srui
se na zemlju. Siromah podigne kou, a magarac se digne. Opet on stavi kou na magarca, a magarac
opet padne. Tako nekoliko puta. Stao siromah da razmilja: -Godinama i mene i tovar nosi svud po
svetu, a nigde nije posrnuo. A sad pada od jedne zeje koe! Zato li, more?
Siromahu nije jasno zato njegov magarac pada od jedne zeije koe, i pita se: Zato? Ali do dana
dananjeg ostade bez odgovora, jer nauka ima preih stvari od problema ovog nesretnika, i
njegovog magarca sa zeijom koom.
-Potkoiti se, (Postati imuan, obogatiti se.)
-Koa mu je na obrazu kao on.
-Koa mu je na obrazu tvrda kao u vola.
-Debelokoac.
Debelokoac je neosetljiv i bezoseajan ovek, i to je poznato ne samo srpskom narodu, nego to
znaju ljudi irom sveta. Ali ono to danas ljudi ne znaju, to je da se u ovome znanju nalazi odgovor
na znaenje svih koa koje se javljaju u staroj knjievnosti.
Ako je debelokoac neosetljiv, onda je osetljiv onaj koji nije debelokoac. A taj i jeste osetljiv, jer
koa u jeziku mita upravo to znaenje ima, osetljivost. Takvo je znaenje koe i u bajkama i u
filozofiji, i u istoriji i u mitologiji. Od takve koe se prave titovi, i takvim koama se zagru

Heraklo i drugi junaci.

Iz gornje izreke se vidi da je srpski narod volovsku kou smatrao tvrdom, ali nije to srpski narod
sam spoznao nego je to znanje preuzeto od starijih i kulturnijih naroda. Jo od najranijih dana kod
mnogih naroda je bilo poznato da govee koe tite od vatre, i oni su koristili govee koe kao
protivpoarnu zatitu. Postoje brojna istorijska svedoanstva da su se od poara titili goveim
koama, a titili su se i oni koji su napadali i oni koji su se branili. Dovoljno je bilo drvene delove
obloiti sirovom goveom koom, i ve nije bilo opasnosti od poara.
Ovom vetinom i ovim znanjem su se koristili mnogi znani i neznani junaci, a koristio se i
Aleksandar Veliki. Goveim koama su se koristili mnogi pre Aleksandra, a i posle njega su mnogi
to inili, pa i Krstai. Istorijske bitke su prepune koa koje tite od neprijateljsih vatrenih strela. Ove
injenice su istoriarima gobro poznate, a ono to istoriarima nije poznato je to to oni ne znaju o
emu piu stara istorijska svedoanstva.
Kada je Didona pobegla od brata tiranina iz Tira, dola je u Afriku i tu sagradila grad Kartaginu
sjajnu tvravu nove Kartagine, kupivi zemlje koliko da opau goveom koom. Tako kazuje
Vergilije da uini Didona, a kada se proita tumaenje grada Tira i tiranina bie jasno zato je
Didona pobegla i zato opasiva zemlju goveom koom. A onda e i istoriarima biti jasno zato je
slavni Aleksadndar titio svoje drvene opsadne sprave goveom koom, ba pri opsadi Tira.
Adam dade svojoj eni ime Eva zato to je ona mati svim ivima.
Gospod, Bog, naini Adamu i eni njegovoj haljine od koe i obue ih u njih.
Gospod, Bog, ree: Eto ovek posta kao jedan od nas s poznanja dobra i zla.
Tako je bilo kada je Bog stvorio Adama i Evu, nainio im je haljine od koe, i odmah ih izjurio iz
rajskog vrta. Ba zbog tih konih haljina Adam i Eva su isterani iz raja, a istina je i to da su isterani
zato to ih je zmija navela da jedu sa drva poznanja. Istina je i jedno i drugo zato to imaju isto
znaenje.
Kazuju stari filozofi i paganski mudraci, da celokupno ljudsko saznanje nastaje iz ula, i to je to
drvo poznanja sa kojega jedoe Adam i Eva, i zbog kojeg su izbaeni iz raja. ulnost je kriva za
progonstvo iz raja, a javlja se pod raznim pojmovima i imenima: koa, koulja, zmija, slatko
voe , i to su kone haljine to Bog dade Adamu i Evi.
Narodna pripovetka Grbo kazuje kako se Grbo varakao sa avolskim kraljem i kako ga je
nadmudrio. uo Grbin kralj da ovaj moe dobaviti zlatnoga konja od avolskog kralja, pa pod
pretnjom smrti zahteva od Grbe da mu konja dobavi. Grbo nema kud i mora to uiniti, ali on ima
uslov za kralja:
Hou da mi naini haljine od koe, ali takve da budu: kad se obuku, da se ne moe poznat ili je
ovjek go ili u tijem haljinama, i na njima da budu okna od stakla, kuda u gledati, i duga cijev isto
od koe.
Ovakva kona haljina je Grbi potrebna jer mora gnjurati u vodu, jer se avolova tala sa konjima
nalazi pod vodom. Vano je obratiti panju na ovu konu haljinu. Kada se kona haljina obue,
nikako se ne moe poznati da li je ovek go ili je obuen u konu haljinu.
Grbine kone haljine imaju dva okna od stakla kroz koja Grbo gleda, a kada Adam i Eva okusie
plod sa drveta poznanje, odmah im se otvorie oi i oni poznae da su goli. Kako im se otvorie oi
i spoznae da su goli odmah im se javi strah i stid, te se sakrie od Boga i napravie pojas od
smokvinog lista. Slatko voe im dade spoznaju, a listom slatkog voa pokrie svoju golotinju.
Bogu je jasno da takve haljine slabo pokrivaju golotinju, te im Bog naini haljine od koe i u njih ih
obue. Tako su Adam i Eva od Boga dobili kone haljine koje su titile njihovu golotinju, a iz istoga

razloga su istorijski i mitoloki junaci imali kone titove, koji su im sluili da bi se zatitili od
neprijateljskog oruja.
-Ni tkano, ni predeno, na klin visi. (Kouh)
-Ni tkano, ni predeno, preko grede premetnuto. (Koa)
Reklo bi se da je narod dokon pa pria kojeta, i ne ba duhovito. A ove zagonetke su ba duhovite i
kazuju nauku koju kazuje i jevanelje, i kazuje istim jezikom simbola.
Poto razapee Isusa, vojnici uzee njegove haljine i nainie etiri dela, svakom vojniku po jedan
deo. Uzee i dolamu njegovu, koja ne bee ivena nego izatkana sva s vrha do dna. Onda rekoe
meu sobom: Da je ne razderemo, nego da bacimo kocke za nju, kome e dopasti.
Koa je najvei ljudski organ i sav je iz jednog komada, a prekriva ljudsko telo s vrha do dna bez i
jednoga ava.
I Platon ima ta da kae o ovoj dolami iz jednog komada. U Dravniku Platon detaljno govori o
sredstvu za zatitu od nevolja, pa se meu tim sredstvima naoe i pokrivai, pa kae:
Od pokrivaa za ogrtanje jedni su skrojeni od jednog komada, a drugi su sastavljeni.
Dakle i Platon je poznavao pokriva za ogrtanje iz jednog komada, i za njega kae:
Odelili smo, dalje, izraivanje pokrivaa od jednog komada, koje pripada koarskom umeu.
Tako od Platona saznajemo da dolamu iz jednog komada izrauju koari, a tako govore i drugi stari
izvori, i tako govori i srpski narod. I svi govore o koi koja pokriva ljudsko telo, i koja je arite
svih dodira.
To nam govore i tako se itaju stare knjige, bilo Svete, bilo filozofske, i bilo koje druge koje su
napisane pre nego je nastala Germanska kola.
-Pukla mu koa na elu.
Ovako se kae kad ko odjednom pone pravilno razmiljati i shvatati. Neuki narod kazuje da u
oveka unutra ima vie oiju oko mozga, ali ima nekakva koa okolo pa neda ovim oima da vide.
A kada ova koa pukne, onda ove oi mogu da gledaju i ovek odjednom progleda.
Tako kazuje neuki narod, a filozofi kazuju da ula nedaju oveku da vidi istinu. Dananja nauka za
narodno kazivanje zna da je praznoverica a priznaje za nauku kazivanje starih filozofa, ali samo
teoretski, jer je nauka dananjih mislioca iskljuivo ulna.
-Starija mu koa na elu.
Kada se za nekoga kae da je stariji pa time i pametniji, onda ovako u ali ili podrugljivo kae onaj
koji se sa time ne slae.
-Igla e probiti prije mladu kou nego staru.
Ako smo razumeli kakva je mitoloka koa, onda emo razumeti zato e igla pre probiti mladu
kou.
Kada je Herodot bio u Egiptu video je kako se tamo ljudi o nekim svetkovinama sami sebe biju do
krvi i nagruju, pa kae:
A Karci , koji ive u Egiptu, izvode ovo jo ee i noevima paraju sebi kou na elu, pa se po
tome i poznaje da su stranci i da nisu Egipani.
Tako kazuje Herodot da ine stranci Karci u Egiptu, i da se kao stranci poznaju po isparanoj koi na
elu.

Karci su posebna pria, jer su Karci uvek stranci i uvek govore strani jezik. Ma gde se oni
nalazili, ma u koje vreme, i ma ko o njima govorio, Karci su uvek stranci i govore strani jezik. Od
svih uesnika Trojanskog rata Karci su jedini govorili strani jezik, a takvi su i kod Herodota i
drugih istoriara, i uvek su stranci i govore strani jezik.
Karci paraju kou na svome elu, a dananji uenjaci se zgraavaju nad takvim primitivnim
obiajima. Srpski narod se ne bi zgrozio nad ovim obiajem jer bu njemu odmah bilo jasno da Karci
tako sebe karaju, i da se oni zovu Karci ba zato to sebe karaju. Narod je znao i ko kara, a
dananji ueni ljudi znaju da u Svetom pismu karaju Bog i proroci u Boje ime, i da niko ne moe
biti prorok u svome selu. Pa ako proroci ne mogu biti u svome selu onda oni prorokuju u tuem
selu. A ako oni prorokuju u tuem selu onda su oni stranci, kao to i jesu.
Lingvisti mogu rei da ovo nije tano nego da je Karcima ime iz grkog jezika i da su ime dobili po
orahu, i bili bi u pravu za orah, ali ne bi bili u pravu za karanje jer je istina i jedno i drugo. Ko god
zna kako izgleda jezgro oraha bie mu jasno da orah i karanje imaju isto znaenje, pa bi tako mogao
shvatiti kako je nastala grka re karakter. Zato srpski narod u svojoj knjievnosti plovi iskljuivo
u orahovim laama, a lau i plovidbu smo ve objasnili..
-Beri kou na iljak!
iljk je iljat a u koi je ulo dodira, pa e biti bolno. Koa je organ ula dodira kako u dananjoj
nauci tako i u staroj knjievnosti, ali je razlika u tome to se dodir ne odnosi na fiziki dodir kako
zna dananja nauka. U staroj nauci koa je odgovorna za dodir koji dira duu i srce, i zato se u
staro doba od vatre titilo koom i zato su se od koe pravili titovi. A zato je i Bog Adamu i Evi
nainio kone haljine.
Nebo e biti savijeno kao knjiga, dok je sada ono oprueno kao koa.
Ovako kazuje (verovatno citira) sveti Avgustin i kazuje da su nebo i koa istoga znaenja, jer nema
proizvoljnih poreenja u staroj knjievnosti. Nebo je sada oprueno kao koa, a bie savijeno kao
knjiga. Koa je organ ula dodira a nebo starih filozofa je ulno opaljivo, i tako sa puno
pouzdanja govore Platon i Aristotel. Tako ne kazuju samo ovi filozofi jer tako kazuju svi koji
govore o nebu, pa tako kazuje i Stari zavet.
Indijska upaniada kae:
Kao to je okean stecite svih voda, tako je koa arite svih dodira.
Okean je stecite svih voda a koa nije stecite svih dodira, nego je koa arite svih dodira. U
svoj staroj knjievnosti koa je arite svih dodira, ali i tit koji ne dozvoljva da se ar pretvori u
plamen. A to nije lako niti moe svako, i to mogu samo oni koji su jai od samih sebe. Malo je onih
koji su uspevali obuzdati plamen i drati ga u tihom aru, a mnogi su pustili da plamen uniti
mnoge vredne ljudske tvorevine.
Jedan od ovakvih nesretnika je 356. god. st. ere spalio Artemidin hram u Efesu, a to je jedno od
uvenih Sedam svetskih uda. Ovome nesretniku je bilo ime Herostrat, a po zanimanju je bio
koar. Mi danas znamo da je Herostrat bio koar, zato to su to hroniari zabeleili. A hroniari su
zabeleili da je Herostrat bio koar, zato to je to bilo potrebno rei. Da to hroniari nisu zabeleili,
dananji edukovani istoriari i drugi uenjaci ne bi znali da je koar spalio jedno od sedam svetskih
uda, a onda i njihovo znanje o tom dogaaju ne bi bilo potpuno kao to danas jeste.
Prorok Jeremija jadikuje u svojim tubalicama:
Opomeni se, gospode, onog to nas zadesi, pogledaj i vidi sramotu nau!

Naslee nae tuini uzee, domove nae nepoznati razgrabie.

Sirotinja smo, oca ne imamo, majke su nae kao udovice.
Vodu svoju za novce pijemo, svoja drva kupujemo.
Gonjeni smo, jaram na vratu osimo; iznemogosmo, a odmora nemamo.
Egiptu i Asiriji ruke svoje pruismo, da se hleba nasitimo.
Oci nai zgreie, i njih vie nema, a mi breme njihovih nedela nosimo.
Robovi nad nama gospodare i nikoga nema da nas njihovih ruku spase.
Hleb svoj sa strahom za ivot traimo ispred maa iz pustinje.
Koa nam se od ljute gladi kao pe zaari.
Ni kod jednog starozavetnog proroka nema ni priblino toliko jadikovanja kao kod Jeremije. Kod
Jeremije je toliko jarmova i gonjenja i robova gospodara, da se koa od ljute gladi zaari kao
pe. Jeremija vrlo dobro poznaje jezik simbola, pa on zna da sva ta nedaa ari kou. A Jeremiji i
pripada da to zna jer je to njegova nauna oblast, jer i proroci kazuju samo svoju nauku kao to to
ine i filozofi.
Jeremiju srpski narod poznaje kao zmijskog sveca koji lei od zmijskih ujeda, i koji tera zmije
daleko od ljudi. Jeremija titi od zmija, a zmija je krivac to Adam i Eva okusie slatko voe. O
takvim mukama i takvom robovanju jadikuje Jeremija u svojim tubalicama, o mukama koje zaare
kou kao pe.
Indijski bog Brigu je jedan od onih za koje se kazuje da su prvi doneli ljudima vatru, i nauili ih da
njome rukuju. Brigu, koji je ljudima doneo ovaj dar bogova, osmi je Bramin sin i nastao je iz
Bramine koe. Dakle, bog koji je ljudima doneo vatru nastao je iz koe boga Brame. Sada bi
uenjacima moglo biti razumljivo zato je koar zapalio Artemidin hram, a Srbima bi moglo biti
jasno da je Brigu doneo ljudima brigu, i da mu je zbog toga takvo ime.
Sveti Andrija je bio prvi Isusov apostol pa je zato prozvan Prvozvani. Narod srpski kazuje da je
Andrija prvi ukrotio meku, i jedino on ima vlast nad medvedima i nad drugim velikim
ivotinjama. Na dan svetoga Andrije nita se nije smelo raditi koom, naroito se nisu smeli raditi
poslovi oko popravke starih ili izrade novih opanaka. Sveti Andrija je zatitnik koarskog zanata, pa
su koari dan Svetoga Andrije slavili kao svoju slavu.
Vano je i narodno kazivanje kako je Andrija zaet. Kazuje narod da je Andrijina majka sluajno i iz
neznanja pojela srce nekog pravednika, i tako zaela Andriju. Sve to narod kazuje istinito je pa i
ovo to kazuje za Andriju. Andrija je zatitnik koarskog zanata, a koa je arite svih dodira. A
ovi dodiri nisu fiziki nego diraju duu i srce, i zato je Andrija zaet kada mu je majka pojela srce
nekog pravednika.
Takav je Andrija Prvozvani, a takvi su i svi koji nose ovo ime. Takvo je pravilo u ovoj nauci, svako
ime ima svoje znaenje pa su svi istoimenjaci istoga znaenja. Zato je takav i Andrija brat
Kraljevia Marka, za kojega smo ve pokazali da je suto oseanje.
Za Andriju se ne govori da je ljudima darovao boansku vatru kao to se kazuje za Prometeja,
Pramantu, Brigua, Foroneja i mnoge druge, a to je samo zato to je Andrija iz mlae knjievnosti
koja na drukiji nain kazuje nauku. Da je Andrija iz starije knjievnosti onda bi se i za njega
kazivalo da je doneo ljudima vatru, jer Andrijino ime znai: onaj koji daruje vatru, An (vatra),
dar (dar).
Ako Andrija u hrianskoj nauci i knjievnosti nije prvi doneo ljudima vatru, a ono je on

Prvozvani ba zbog te vatre. Dokaz za ovu tvrdnju nalazi se u Andrejinom krstu na kojem je
Andrija razapet. Andrija nije razapet na krst iji su kraci pod pravim uglom, nego su ti kraci ukoeni
pa njegov krst ima oblik latinskog slova x (iks) i irilinog h (X) . Ovakvo objanjenje valja
samo da bi se objasnio oblik Andrejinog krsta, a nauno objanjenje je da taj krst i irilino h (X)
imaju isto znaenje.
Ovo je ve druga tema i o ovome e se govoriti na drugome mestu, za sada emo rei da se
Andrejin krst nalazi u svim reima koja poinju sa ovim slovom, a svi takvi su iz sveta mrtvih.
Uenjaci valja da obrate posebnu panju na re hipnos i njeno znaenje, i da o tome malo
porazmisle.
Jezik nije edo evolucije kako se danas kolski zna, nego je jezik edo znanja i u sebi nosi znanje.
Dananju nauku su nametnuli izrodi iz koarskog esnafa kojima je koa na obrazu deblja od
konjskoga kopita.

Obua
Argo laa je brzoplovka i plovila je morem i ime joj znai Brza, a obua slui za kopneno
putovanje vlastitim nogama. Kako postoje lae brzoplovke tako postoji i udesno brza obua,
kojom se moe za kratko vreme prei veliki put. Postoje izme sa kojima se moe praviti korak od
sedam milja, a postoje i takve koje mogu u jedan korak sahat puta uhvatiti, ili koje kad obuje
odmah jednu kraljevinu pree. Ovakve izme postoje u bajkama i narodnim pripovetkama, a u
mitologiji postoji krilata obua koja leti brzinom vetra, kao to su to bile Hermesove sandale.
Postoje i udesne papue sa kojima se moe svaka voda prei, i sve to postoji u narodnom
pripovedanju. A u stvarnosti postoje opanci srpskoga naroda koji imaju oblik lae i amca, a takav
oblik ima i obua u istonih naroda.
Dakle, srpskom narodu nije dovoljno to to pria matarije i praznoverice, nego on i ivi po
praznoverici i po mitu. Da su edukovani uenjaci primetili da narodni opanci lie na lae oni bi to
iskoristili kao dokaz za njihovu tvrdnju da je srpski narod zarobljenik mita, ali oni to nisu primetili
jer su oni davno izili iz opanaka. Opanci nisu predmet kojim bi se edukovani bavili, jer opanak je
seljaka obua. I narod misli da opanak nije najbolja obua, ali opanke valja nositi dok se ne stekne
bolja obua i ne valja ih odbaciti pre steane bolje obue. Zato srpski narod kazuje:
-uvaj i opanke, dok ne stee izme.
Valja uvati opanke dok se izme ne steknu, a ko ih baci pre toga moe da mu se desi da ostane bos.
Zato narod upozorava:
-Ko visoko die nos, taj e skoro ii bos.
Za takve se jo kazuje:
-Hoe opanak da se ocipeli.
-Hoe opanak da se potpeti.
-Opapueni opanak.
-Do grada u opancima, u grad crevljima (cipelama)!
-On je iziao iz opanaka.
Ovaj je prevaziao opanke i gazi u cipelama ili izmama.
-Opanci ne ine ovjeka nego ovjek opanke.
-Ne daje se svakom u opanke zavijati.

Neki ne mogu imati ak ni opanke, to znai da ni opanci nisu za bacanje.

-Ko se prije obuje, onaj zapovijeda.
Dakle, onaj koji je obuven ili koji se prvi obuje, taj zapoveda. Zbog toga je vano imati obuu,
makar to bili i opanci. Zbog toga je i nastala izreka:
-Kom opanci, kom obojci.
-Udovici jedva opanci brez oputre. (pri deobi imovine).
Za razumevanje znaenja obue u jeziku mita, pomoi e sledee izreke:
-Mnogo je opanaka poderao.
Ovako se kazuje za onoga koji je iskusan i koji mnogo zna.
-Ne moe u istoj pameti da se obuje.
-Ni opanka ne bi otro o njega.
Ovaj nita ne zna.
-Obuj se u pamet!
-Poderao je on svoje lude opanke.
-Iz sapoga u opanke.
Sapiti znai: misliti, razbirati, pa bi se tako ulazilo u opanke, i tako se sticali opanci.
Ovo je pretpostavka, jer ne naoh pisano tumaenje ove izreke.
-Platie mi u istim opancima!
-U kojim opancima doao, u tim i poao. (Iste pameti)
-Ne moe ovek da se izuje u jednoj pameti.
-Taj se uvee obuva, a izjutra izuva. (Lopov)
Normalno je initi obrnuto od ovde reenog jer je obua dnevna oprema, i nosi se samo danju.
Isto tako ovek samo se danju ui, a nou spava.
-Take obue imam i kod kue. (Kae devojka proscu kojeg nee.)
-Nita nije lasnije nai kao enu i stare papue.
-Pitao Primorac Crnogorca: Pobratime, ima li kod vas mnogo evojaka?- Ima vie no starijeh
kapa i okrpjenih opanaka.-Ako se oveku neto privia nou, valja da prevrne kapu i da prezuje opanke. Ne valja ako se toga
ne seti.
Tako kazuje srpski narod da valja initi sa kapom i opancima, valja se setiti pa e i privienje
nestati. Zbog seanja ovek nosi kapu i opanke, jer se u njima nalazi pamet kao to se i u lai
nalazi.
-Teko tome ko pameti nema,
Samur kapi na elavoj glavi,
Mor-dolami na grbava lea,

A izmama na krivim nogama.

Teko kapi na elavoj glavi, teko dolami na grbavim leima, teko izmama na krivim nogama, i
sve je to istoga znaenja, i znai: teko onom ko pameti nema.
-Ja vas nosim, a vi mene. (Obua)
-Govei lonac, bravlja noga, ovekovo meso. (Opanak)
-ivo bilo i ivo hranilo, a sad ive nosi. (Kona obua)
Dakle, obua je mrtva kao to je i laa takva, a nosi ivog, kao i laa. Zato srpski opanci imaju
oblik lae, jer i lae i opanci slue za sticanje znanja.
-Osuie mu opanke! (Ubie ga)
-Opancima od koe kradene krave milostinju initi.
Ovakvim opancima se ne ini milostinja, a valjalo bi ispitati zato je tako.
-Ko ima goveda, pozajmi mu opanke.
-uvaj se onog koji stavlja obraz pod opanak.
-Ne daj Boe, da nevjesta nae ni zaovinu opaninu u kui.
-ivi za dan i komad, za godinu i opanak.
-etati opanke.
Hodanje u opancima znai uenje, a ova aljiva izreka nam kazuje da od toga nema nita i da se
uprazno opanci etaju. Opanci su samo izvedeni u etnju, i nita vie.
U jednoj prii se kazuje kako je zareala nekakva teka boletina, pa jedan ovek krene da bei od
boletine. Beei tako na putu stigne anela koji, bajagi, i sam bei od boletine, pa put nastavie
zajedno.
Kad dou kod nekog hrasta, sednu da se odmore. Isti aneo uzme oveku duu, te on telom ostane
mrtav tu, a aneo produi dalje put sa samom duom. Na jednom mestu ovek (to jest, samo
njegova dua) povie: -Ene, pa ja zaboravih opanke pod hrastom!- Po sporazumu aneo ostane da
eka, a ovek se vrati natrag. Malo postoji, pa eto ga otud viui: Moje opanke obuo neki drugi
ovek! Eno ga gde lei mrtav pod hrastom; sav se ve ucrvljao od muha.- Aneo mu rekne: -Pa ono
si ti; umro si dok smo jo pod hrastom bili-.
Opanci slue samo za putovanje i ostaju sa mrtvim telom, a ovaj ovek je video sebe pravim oima
tek kada je stigao anela beei od boletine. Da nije beao od boletine on ne bi stigao anela, a
onda ni sebe ne bi video mrtvog i crvljivog.
-Ko e sreu da stigne, mora mnogo opanaka da podere.
Pripovetka Usud govori kako su dva brata zajedno ivela i svega imali, jer im je svaka radnja
napredovala. Ali nedade avo jednom bratu takav ivot jer pomisli da bi bez brata bolje iveo jer
vie od njega radi, pa se odeli od svoga brata. Kada se odelie bratovo imanje nastavi sa
napredovanjem, a ovaj osiromai do prosjakog tapa, pa krenu u svet da prosjai.
Putujui tako doe u jednu veliku umu i idui kroz nju nae jednu sedu matoru devojuru pod
jednim grmom gde spava, pa izmahne tatom te je opali po stranjici, a ona se jedva digne i jedva
otvori oi od krmelji, pa mu progovori: Moli se Bogu to sam zaspala, a da sam budna bila, ne bi
ti dobio ni tih opanaka-. Onda joj on ree: A ko si ti da ja ne bih dobio ni ovih opanaka?- A ona

mu odgovori: Ja sam tvoja sree-.

Tako je ovaj nesretnik upoznao svoju sreu koja mu objasni da je nju takvu kakva je, njemu dodelio
Usud, pa ovaj nesretnik krenu da trai Usuda. Posle mnogog putovanja nae Usuda i od njega
saznade zato je njemu dodeljena takva srea. Kada se vratio kui i njemu je radnja napredovala i
imanje raslo, a glavna nauka koju je kod Usuda nauio bila je da se ne kazuje da je imanje moje.
I ako je ovom nesretniku Usud dodelio runu sreu, ipak je to vie od nita jer i takva kakva je
dala mu je opanke. Da nije imao tih opanaka ne bi mogao putovati svetom, a tako ne bi upoznao ni
svoju sreu ni Usuda, niti bi nauio ono to je nauio.
Svako putovanje je uenje a putuje se vodom i kopnom, putuje se laom, konjem i peice, a
opanci su peako prevozno sredstvo.
-Pritegni opanke! (Spremi se za putovanje.)
Putnici koji idu na hodoae, muslimani u abu i hriani u Jerusalim, nazivaju se hadije. Vuk
Karadi je zabeleio jedan dogaaj u kojem je uestvovao jedan hadija.
Nemoj, hadija, Boga ti!
Nekakoga slijepca uhvate hajduci te ga oplijene i svuku do koulje i obue. Kad ga tako ostave, i
pou svojim putem, povrati se jedan, i stane ga nagoniti, da skine i opanke, a slijepac molei mu se
ree: Nemoj, hadija, Boga ti!- Hajduk, koji je zaista bio hadija, zaudi se kad tu rije uje od
njega, pa ga zapita: Otkuda ti more zna da sam ja hadija?- A on mu odgovori: Ta ja znam da to
drugi oek ne bi uinio (tj. opanke mu skinuo) do onaj koji je na abu iao.
Dakle, hadije su oni koji su putovali i pohodili sveta mesta, i za njih opanci imaju vei znaaj nego
za one koji nisu ili na hadiluk.
Do sree je potrebno poderati mnogo opanaka, jer se hodajui u opancima stie znanje i iskustvo, a
to je pamet. Kada je vuk lisici pojeo drebe lisica se njemu osvetila tako to ga je navela da
preskae stog sena. Lisica je preskakala stog postranice a vuk po sredini te se nabije na stoer, i
mrdajui spuza se do dna. Tada mu lisica ree: Odavno ja oko tebe derem opanke, jer si ti moje
drebe ujio.
U jednoj prii avo je nekakvog svog pobratima varao i na zlo navraao dok ovaj ne dopade veala,
a kad ga obesie onda ga avo upita vidi li ta, a obeeni mu odgovori da vidi samo magarca i na
njemu itav tovar poderanih opanaka; onda mu avo ree: Sve sam ja ono poderao dok sam tebe tu
vidio.
Tako prolaze oni kojima je avo pobratim, jer avo dere svoje opanke samo da bi ljude unesreio.
-Dodro je ve vrag opanke.
Kae se kada doe vreme da neko odgovara za svoja zla dela.
Opanci se deru i valja ih derati, to vie poderanih opanaka to je vie znanja. Narod pria kako se
sveti Ilija kao mlad i siromaan deak najmio kod avola da mu vozi drva, pa mu avo ree uslove:
Kod mene ti nee biti teko, a dau ti jedne opanke, pa kad njih podera, bilo za dan a za godinu, ja
u ti onda dati to god zaite.
Mlaanom Iliji se to uini vrlo povoljno jer moe mnogo dobiti, a opanke je lako poderati pa mu
najam nee dugo trajati.
Kad mali doe s vragom kui, dade mu ovaj opanke, i dade mu dvije bedevije da ide u planinu i da
doveze na njima drva.
Mali otide, pa natovari voz te poe kui, a kad doe u jednu stranu, pone tui bedevije, ali one
stanu pa progovore: -Nemoj nas, Ilija, tui, jer i mi smo due, pa smo dole u vraje ruke; nego

odmetni tijeh drva, pa emo i mi tebi valjati. Tebi je vrag dao opanke i rekao ti, kad ih podere, da
e ti platiti to god bude iskao. Ali, moj dragi, ti tijeh opanaka nisi kadar prodrijeti dok si iv, jer su
ti opanci od mukijeh prsiju, nego po veeri, kad ih izuje, siplji u njih lug, pa zakvaavaj svojom
vodom, a potom mei nama pod ploe, pa emo ih tako razdrijeti. A kad bude primao platu, nemoj
nita drugo nego odbroj u sobi osam rakijskih kotlova, pa s devetog uzmi kapu. On e tebe davati
novaca, ali ti nemoj nita drugo nego onu kapu.
Mali tako i uini, podera avolove opanke, dobi kapu, pa je tako spasio mnoge due koje je avo
zarobio, i tako je zaradio da ga Bog ivog odnese ne nebo gde i danas bije avole.
Vidimo da je Ilija zaradio kapu kada je poderao avolove opanke, a kako se deru avolovi opanci
nauio je od kobila na kojima je vozio drva. A sa kapom je oslobodio zarobljene due, i potom
zaradio nebo. Tako se ovde kao u mnogim drugim sluajevima uz obuu javlja kapa, jer su oni
istoga znaenja i u njima se nalazi pamet, kao to je to sluaj i sa laom. Zato srpska kapa ima oblik
amca, i zato srpski opanak ima oblik lae.
-Gvozdene opanke nosio!
Ovakve opanke je ba teko poderati, a bilo je i onih koji su u tome uspeli. Ima vie pripovedaka o
zmiji mladoenji a u jednoj se kae, kad su zmiji majka i ena spalili koujicu da bi i danju bio
krasan junak, on kazuje svojoj trudnoj eni:
ta to uradi, da od boga nae! Sad me vidi, pa me vie nee videti dok ne podere gvozdene
opanke i ne satre gvozdeni tap traei me, niti e se s tim detetom to ti je pod srcem pre rastati
dokle ruku preko tebe ne prebacim. To izree pa ga nestade. Ona je posle nosila ono dete pune tri
godine, i naposletku joj dotui pa naumi traiti svoga mua. I tako naini gvozdene opanke i
gvozdeni tap pa poe u svet.
I bilo je ba kako je i rekao, ena je lutala svetom i traila mua i nala ga je tek kada je poderala
gvozdene opanke i satrla gvozdeni tap, i rodila je tek kada je mu prebacio svoju ruku preko nje.
Dakle, ena je mua traila i nala ga je tek kada je poderala gvozdene opanke. O gvou e se
govoriti na drugom mestu, a sada emo samo rei da se gvoe uvek nalazi uz put, traganje i
sada.
Postoji i bronzana ili bakarna obua. Filozof Empedoklo je imao takve sandale, a takva obua se
zvala lakedemonska obua.

-Ijo te (avo) sa svem opancima!

-Ko ti vjerovao, opanke ti izio! (Postao pas)
U narodnim pripovestima se deava da pas pojede raskvaene opanke. Kome pojedu opanke taj
ostaje bos, a za bosog se kae:
-Bos kao pas.
A pas je poznat i po tome to nema kapu.
-Pitali psa: Zato svakog repom pozdravlja? Zato to nemam kape.
Pas je gologlav i bos, i time on dovodi u vezu obuu s kapom. U jednom narodnom kazivanju
sretoe se gologlavi i bosonogi pa se jedan drugome jadaju, kakva ih nesrea snae. Gologlavi je sa
kapom prelazio most, ali dunu snaan vetar i odnese mu kapu; bosonogi je prelazio vodu ali pade
mraz i zaledi vodu, te on osta bez obue i jedva ivu glavu spasi.
U narodnoj knjievnosti bose su samo ene i uglavnom devojke, a muki samo izuzetno. Bosa je

sirotinja raja i uz bose je uvek sneg i led. Stari izvori nam govore da je Sokrat bio sirot i da je bos
gazio po snegu i ledu, a Sokrat je esto govorio: Tako mi psa, boga egipatskog!
-Obuareva ena i kovaeva kobila, uvek bose.
-Najbosija ie kovaka kobila i postolarska ena.
-Pre broda ne treba se izuvati.
-Izuva se pred duanom.
-Bos ovek, gotov avo.
-Izuva se pre vode.
Voda je avolovo stanite i u vodu se ulazi bos, i treba da se u vodu ulazi bos; ali ne valja se izuvati
pre vode.
-Pogledaj mu obuu, pa ga pusti u kuu.
Sveti Savo je svetski putnik i uitelj, i na putovanjima mu esto kradu opanke, tikvicu za vodu i
tap. Sveti Savo je zatitnik opanarskog zanata, to znai da je uitelj zatitnik opanarskog zanata.
-Nije svaka izma za svaku glavu.
-ta treba jednoj dobroj izmi? (Druga izma)
-Gde izmar pone najpre izmu da ije? (Na kolenu)
izmar najpre poinje da ije izmu na kolenu, jer koleno u jeziku mita slui za prenoenje znanja.
izme slue za putovanje, a put je samo jedan put spoznaje.
-Kad si najsreniji, stavi kameni u cipelu.
-izma glavu uva, ubara je kvari.
Ovej nae gradine
bel bosoljak rodile,
i crvena boura.
Pod bourom mlad vojno,
ute izme sobuva,
a crvene obuva;
pa e ide na vojsku,
da goduje godinu
da dovede robimju,
da mu eta po dvore,
kao paun po polje.
Na vojsku se ide u crvenim izmama, a uta obua je kuna obua. enska obua je esto uta, a
moda je takva uvek i to treba ispitati. U jednoj pripovetki car je imao ker koja nikad iz sobe nije
izlazila, a svake noi bi poderala jednu haljinu i ute izme. To je mogue u ovoj nauci jer se san
oznaava utom bojom. Bog deak nosi ute cipelice, kazuje srpski narod; a uenjaci nam kazuju da
vizantiski carevi nose crvene izme, ali nee da nam kau zato ovi carevi nose crvene izme. A na

slikama i sami vidimo da vizantijski carevi nose crvene kape.

izme srpskoga naroda su udesne i s njima se moe jednim korakom prei trista milja ili prei u
drugu kraljevinu, a esto su i pune zlatnih dukata pa se njima i mito daje. Kada je u pitanju mito
onda su u njega gotovo obavezno umeani Latini, za koje narod kazuje da su pohlepni na blago.
epan Jaki miti Latinku sa tri izme blaga, da bi ga uvela kod devojke koja je zatvorena iza
desetera vrata. A i Latinke znaju da mite sa izmom blaga.
Kumu dade edo u naramak,
Ispod ruke zlatna boaluka,
I u njemu punu izmu blaga.
Kada se Marko Kraljevi enio za kuma je uzeo duda od Mletaka, a za evera Zemljia Stjepana.
Kada su poveli nevestu dunu vetri te die koprenu i otkri devojci lice, a kum dud to vidio pa se
pomamio da je ima jednu no, te miti evera sa jednom izmom blaga. ever Zemlji Stjepan je
moralan ovek pa nee ni da uje za mito. Na drugom konaku miti dud Zemljia sa dve izme
blaga, ali Zemlji je moralan pa nee ni da uje za mito. A na treem konaku:
-Daj, evere, tvoju milu snahu
Jednu nocu za vjernu ljubovcu,
Evo tebe tri izme dukata.Prevari se Zemljiu Stjepane
Na tri izme utijeh dukata,
Dade dudu svoju snahu milu,
Uze njemu tri izme dukata.
Tako uinie kum dud od Mletaka, i ever Zemlji Stjepan na svoju nesreu, jer platie glavom
zbog toga.
Lakom hajduk bjee na dukate:
Nakupio utijeh dukata
U depove i u izme ute.
U narodnoj knjievnosti izmama punim zlata daje se mito, i lakomci pune izmu zlatnim dukatima,
a tako je bilo i u staro doba i kod drugih naroda.
Istoriar Herodot pie o Alkmeonidama koji su bili jeda od tri politike stranke u staroj Atini.
Alkmeonidi su jo od davnina u Atini uivali veliki ugled, a naroito im je slava jako porasla prvo
zbog Alkmeona i ponovo zbog Megakla. Megaklov sin Alkmeon doekao je lepo Liane koje je
Kres poslao iz Sarda u Delfisko proroite i uinio im usluge. A kad je Kres od Liana koji su
posetili Delfisko proroite uo da im je on inio velike usluge, pozove ga u Sard, pa kad je tamo
doao, pokloni mu toliko zlata koliko je odjedanput mogao da ponese na svojim leima. I Alkmeon
se potrudio da taj veliki poklon bude jo vei. Obue jedan veliki ogrta, na kome je napravio
duboke depove, i obuje najvee izme kakve je mogao da pronae, pa ue u riznicu u koju su ga

uveli. Kad se naao pred gomilom zlatnog peska, prvo je trpao zlato pored listova u izme koliko je
u njh moglo da stane, pa je zatim napunio depove, onda je nasuo zlatnog praka i u kosu, a uzeo je
neto i u usta, pa je izaao napolje iz riznice. Tako, jedva vukui izme, liio je na sve pre, samo ne
na oveka, jer je bio sav nabrekao i usta su mu bila kao nakljukana. Videvi ga, Kres se od srca
nasmejao i poklonio mu sve to i jo jedanput toliko zlata. Tako se ova kua jako obogatila, a ovaj
Alkmeon je odgajio etiri konja za trke i odneo jednu pobedu u Olimpijadi.
Tako od Herodota saznajemo da su se Alkmeonidi obogatili punei izme zlatom, i da je Alkmeon
bio lakom na zlato. Alkmeonidi su bili jedna od tri politike stranke u Atini, i bili su primorci,
morski trgovci i bogati. Ba takvima srpski narod smatra Mleane (Latine), i jo ih zna kao mudre.
Alkmeonidi su bili bogati, i njih su zvali i Paralije. A moe biti da su njih, ipak, zvali Parajlije, jer
su bili bogati trgovci i imali mnogo para. U narodnoj knjievnosti trgovci, a naroito morski trgovci
su poznati kao parajlije.
-Nosi cipele kao deje grobove. (Tako mu cipele velike)
-Razraeno kao solunska cipela.
Ono to je razreeno kao solunska cipela jeste ispitano i provereno, a cipela je solunska zato to
je takvo znaenje grada Soluna. Ime grada Soluna je objanjeno u tumaenju soli u jeziku mita.
Obua je neophodna za putovanje po ovome svetu, a postoji mesto gde se ne sme stajati obuven, i to
je sveto mesto.
Ne pribliuj se ovamo; izuj obuu svoju s nogu svojih, jer je mesto na kome stoji sveta zemlja.
Tako Gospod ree Mojsiju na gori Horiv kada mu se javio iz kupine u plamenu. Na sveto mesto se
ne staje obuven a hram Boji je sveto mesto, zato ni danas muslimani ne ulaze obuveni u Boji
hram. Hriani ulaze obuveni u Boji hram, ali oni u hram ulaze bez kape, a to je istoga znaenja. U
Bojem hramu kapu moe nositi samo svetenik, svetenikov je posao da poduava i zato on ima
kapu; a narod je gologlav i valja da slua. Isti je takav sluaj sa obuvenim i neobuvenim, i narodne
izreke kazuju da se slua onaj koji se prvi obuje.
-Izuti se, izraz u narodu koji znai: izrei se, nita ne tajiti, ukazati potovanje i slino. U narodu je
bio obiaj da se u kuu ulazi izuven, a razlog je isti kao onaj to ga Mojsije u na gori Horiv.
-Izuj se kumo! (Govori otvoreno.)
-Izuj se pred svima! (Kai pred svima.)
U jednoj svojoj pripovetki S.M. Ljubia kazuje: Izu se Bistra sve odjednom. Dogna obije ruke pod
grlo, pak se poe zamicati i sve to je Bistra tajila kaza popadiji. Takvo je izuvanje u ovoj
nauci koja se govori jezikom mita, i kojim jezikom je pisao Stjepan Mitrov Ljubia.
A prorok Jeremija kae:
uvaj nogu svoju da ti nije bosa, i pazi na grlo svoje, da ne edni.
U ovoj nauci poreenja nikada nisu proizvoljna, pa se ni bosa noga ne uporeuje proizvoljno sa
ednim grlom. A ovo edno grlo moe biti edno samo glasa, jer iz grla dolazi glas.
U pagansko doba dom i domae ognjite bili su svetinja i zato se u tu svetinju nije ulazilo obuveno,
a to danas malo ko radi jer je paganizam skoro iskorenjen.

Laa (brod) i plovidba

Laa je veoma znaajna za oveanstvo jer se laama moe spasiti ivot od potopa, a bez laa je

osueno na potop. U staro doba kada je Bog pustio opti potop preiveli su samo oni koji su imali
lau, a svi ostali su potopljeni. Potop su preiveli u raznim krajevima sveta Utnapitim, Manu, Noje
i Deukalion jer im se Bog javio u snu i naloio da prave drvenu lau, jer se samo tako mogu spasiti
od potopa.
Bog je dao i uputsto za gradnju lae, a Noju je ovako naloio:
Ovako je naini: u duini neka ima trista lakata, u irini pedeset lakata, a u visinu trideset lakata.
Napravi na korablji prozor na jedan lakat od krova, i napravi vrata korablji sa strane, i naini je na
tri boja: donji, drugo i trei.
Kako je Gospod zapovedio tako je Noje i uinio, i napravio lau na tri sprata. U ovu lau koja je na
tri sprata uao je Noje sa svojom enom, tri sina sa svojim enama, i po par od svega to ivi na
zemlji. Oni koji su uli u lau preiveli su potop, a sve druge je voda potopila. Kada se konano
pojavila suva zemlja, Noje je od preivelih zapatio novi svet.
Neki uenjaci kazuju da je ovo istorijski dogaaj, a neki kazuju da je to samo narodna mata
stvorila, a neki kazuju da bi tu mogla da se i alegorija nae. A postoji jedna pria u iju
verodostojnost niko ne sumnja, a zabeleio ga je istoriar Herodot.
Kada je Kserks krenuo na Heladu sa milionskom vojskom, Atinjani se obratie proroitu u Delfima
da bi uli ima li nade za spas. Pitija im ree da e vrag osvojiti zemlju i da se ne bore sa konjima i
peacima i ne uputaju u kopnenu bitku, a spas e nai u Tritogenijskom drvenom zidu to ga je
Zevs sazdao. Atinjani nikako nisu mogli da dokonaju kakav je to drveni zid, ali na njihovu sreu
Neoklovom sinu Temistoklu je odmah bilo jasno da su to lae. Atinjani izgradie drvene lae i
postae pomorska sila, koja je zadivila ceo svet svojom pobedom nad daleko brojnijim
neprijateljem. Ove drvene lae koje su predstavljle Zevsov Tritogenijski drveni zid bile su na tri
sprata kao i Nojeva laa, i zvale su se trijere. Trijere su se tako zvale zato to su imale tri sprata
vesala, i to su bile najznaajnije i najmnogobrojnije ratne lae u staro doba.
Dakle, Nojeva laa je bila drvena i na tri sprata, laa trijera je bila drvena i na tri sprata, a trijere su
predstavljale Tritogenijski drveni zid. A istoriari i drugi uenjaci koji se bave ovim dogaaje valja
da obrate panju na Pitijine rei: Al premudri Zevs je sazdo Tritogenijski drveni zid.
Postoji mnotvo razliitih laa i, u kavim se laama voze mitski junaci, u tavim laama se voze i
slavne istorijske linosti. esto se pominje laa sa pedeset vesala, a ovakva laa je vozila
Argonaute kada su ili u Kolhidu po zlatno runo, i vratila Odiseja u njegovu zemlju sa uvenog
puteestvija.
Postoje istorijske lae sa jednim redom vesala a sa est, sedam i osam veslaa na jednom veslu.
Uenjaci ne naoe nita neobino u istorujskim svedoanstvima o ovakvim laama, i oni sa
razumevanjem prihvataju ovakva svedoanstva. Razumnom oveku je nerazumljivo da su ovakvi
brodovi edukovanim uenjacima razumljivi, a to je zato to razuman ovek nije edukovan za
uenjaka pa se oslanja samo na svoj razum. Ako bi ovo rekli jezikom kojim su pisane stare
istorijske i druge knjige, rekli bismo da se razuman ovek u plovidbi oslanja na svoj brod.
Lae na ijem se veslu nalazi est, sedam ili osam veslaa postoje samo u knjigama koje govore
jezikom mita, a takve lae u stvarnosti nisu postojale niti bi mogle postojati. Ako bi neko i napravio
ovakvu lau ona bi bila neupotrebljiva, jer je neizvodljivo da jednim veslom vesla est, sedam ili
osam veslaa. Uenjacima bi trebalo biti jasno da bi ovakvo veslo bilo dugako 10-15 metara, i da
se ni od jednog drveta takvo veslo ne moe napraviti. A i kada bi ga i imali, krajnji veslai bi pri
veslanju morali da tre napred nazad, to je izvodljivo samo u mati i u crtanim filmovima ali ne i u
stvarnosti. Pa ako bi zamislili irinu lae koju pokreu vesla sa po osam veslaa sa jedne i sa druge
strane lae, onda bi shvatili da bi se ta laa mogla svojom irinom porediti sa Nojevom laom, koja
je bila iroka neverovatnih (kau neki uenjaci) pedeset lakata. Dodue, ova laa ne bi bila iroka
pedeset lakata, ali bi morala biti iroka trideset lakata, a takve lae arheolozi ne naoe.

Argonauti su plovili laom sa pedeset vesala, i po tome je jasno da je to bila velika laa. I ako je
Argo laa bila velika i nosila pedeset junaka, ona je bila tako lagana da se mogla nositi na
ramenima. Ova uvena Argo laa bila je prva ikada napravljena laa, mogla se nositi na ramenima i
junaci su je nosili na ramenima, a mogla je i govoriti i proricati. Takva je bila prva ikad napravljena
laa, a ime joj znai brza. Ova laa ije ime znai brza je mitska, ali postojale su i istorijske
lae koje su se zvale brzoplovke.
I srpske lae su lagane, i kada se govori od ega su napravljene, onda su uvek od oraha napravljene.
Tekla voda Sava i Morava;
Sava vozi drvlje i kamenje,
A Morava od oraa lau.
Pogradiu orahove ajke,
ajke lake, orahove lae.
Kada je Banovi Sekula naumio da ide u Misir po zarunicu svoga ujaka Janka:
Napravie prelaganu lau
od laganog drvca orahova.
Sekula je u Misir (Egipat) putovao laom, a videemo da se u Egipat samo tako dolazi.
Orahova laa nije bilo kakva laa, i to se moe videti iz sledeih stihova:
Moe dati mene dugovanje?
Moe dati orahovu lau,
a na njojzi dumen od kalaja,
od kalaja i suvoga tlata;
navrh njega alem, kamen dragi,
sa kojim se vidi putovati
u po noi kano usred podne?
Takva je orahova laa i udesna je, a ona je i lagana kao i brzoplovka Argo laa.
Ovoj brzoplovki i prvoj ikad napravljenoj lai to se nosila na ramenima, boginja Atina je na
prednji deo umetnula dasku od dodonskog hrasta pa je mogla govoriti i proricati. Da jedna daska u
prednjem delu lae moe imati tako veliki znaaj nama se ini neverovatnim, ali postoje i istorijska
svedoanstva da daska na predmjem delu lae zaista ima udesnu mo. Istoriar Herodot pie ta je
svojim oima video u Egiptu, i kazuje kakve brodove Egipani prave i kako vodom plove.
Teretne brodove prave od nekog trna koji, otprilike, izgleda kao lotos u Kireni i od ijeg soka
postaje guma. Od ovog trna seku oni oko dva lakta duge daske i slau ih kao opeke, te ih zakucaju
jakim i velikim klincima. a kad ih tako zakucaju, metnu preko njih poprene grede od dva lakta. A
rebrima za lae se ne slue. lebove sa unutranjih strana zapuavaju na sastavcima papirosom.
Brod ima samo jednu krmu, koja je proturena kroz jednu rupu na zadnjoj gredi lae. Katarku
upotrbljavaju od bagrema, a jedra od papirosa. Ti brodovi mogu da plove i uzvodno i to samo po

lepom vremenu, a inae moraju da se vuku sa kopna.

Niz reku plove ovako: uzme se jedna daska od tamariskovine, na kojoj je privrena ispletena trska
i jedan probueni kamen koji je bio teak najvie dva talenta i jedan statmos. Daska je vezana za
jedno ue i sa prednjeg dela lae sputena u vodu, a kamen za drugo ue sa zadnje strane lae. Kad
struja uhvati dasku, tera je brzo napred i vue lau (baris se zove ova vrsta lae), a kamen, koji se
iza lae vue po dnu, daje lai pravac. Imaju veliki broj takvih brodova, i neki od njih imaju
nosivost i po nekoliko hiljada talenata.
Takvi su egipatski teretni brodovi, napravljeni od trna koji je nalik lotosu i koji je iseen na daske
duine dva lakta. Ovaj teretni brod vue daska vezana za ue, a pravac mu daje upalj kamen vezan
za ue. Dakle, daska od tamariskovine u Egiptu vue brod, a daska od dodonskog hrasta daje lai
mo govora i proricanja. Proricanje je kazivanje dogaaja unapred, a daske se stavljaju brodovima
napred. Bez daske egipatski brodovi ne bi mogli ploviti, niti bi bez daske Argo laa mogla proricati.
Ako bi ovim plovilima falila daska oni bi bili takorei neupotrebljivi, pa i danas su neupotrebljivi
oni kojima fali daska u glavi.
Dakle, i danas su neupotrebljivi oni kojima fali daska u glavi, a Argo laa je imala dasku, i bila je
tako lagana da su je Argonauti nosili na ramenima. Dakle, jo jednom dakle: Mi i danas govorimo
jezikom mita i poznajemo taj jezik, samo nama u koli ne rekoe nita o tome pa smo slepi kod
svojih oiju.
Daska je toliko vana i za lau i za glavu da se bez daske ne moe ni ploviti ni proricati, i zato je zlo
ako daska fali. Ba zbog toga to daska ima tako veliku vanost za plovidbu vodom, u grkom ili
starogrkom jeziku uitelja su zvali daskal. Da li je daskal dobio ime po dasci ili je daska dobila
ime po daskalu manje je vano, vano je da oni imaju isto ime i da imaju isto znaenje. I tako uitelj
(daskal) objanjava dasku, i daska objanjava uitelja. Ali ni Srbi ni drugi narodi ne poznaju svoj
jezik jer su danas svi ljudi kolovani, a u koli su ih nauili da je jezik sredstvo za komunikaciju, i
da je jezik tvorevina evolucije.
Takve su daske i za njih se kazuje da su daske koje ivot znae, i na ovim daskama su se igrale
ekspirove tragedije u njegovom okruglon pozoritu Glob, napravljenom od drvenih dasaka.
Kazuje Herodot: do grada Elefantine doao sam kao oevidac, a ve odatle sam do podataka
dolazio sluanjam i raspitivanjem. Iznad Elefantina zemljite je strmo. Zbog toga se mora sa obe
strana da vee ue za brod i da se vue kao neko govee, a kad se ue otkine, odnese brza i snana
reka lau.
Do grada Elefantine Herodot je doao normalnom plovidbom, pa je tako doao kao oevidac. Ali
iznad Elefantine je strmo pa se laa mora uem vui kao govee, i o tom kraju Herodot kazuje ono
to je uo od drugih, a sam nije bio oevidac.
Plovidba vodom je veoma vana za oveka i o plovidbi se mnogo kazuje, a kazuju i bajke i filozofi i
pesnici. Kada je Dante iziao iz pakla u istilite, ree:
iri jedra i da zaplovi boljim vodama brodi moga uma, i ovim brodiem stie Dante i do raja.
Kakav je Danteov brodi, takvi su i svi drugi brodovi u staroj knjievnosti, i nekih drugih brodova
nema. Takva je i Nojeva laa jer nema nikakvih laa do umnih laa, a to e i Platon potvrditi. Kada
Platonovi likovi hoe da neto ispitaju oni zaplove u ispitivanje drei se vrsto ueta, kao to
to ine u Zakonima. A o brodu ovako kazuje:
Ne osiguravaju li na brodu kormilar i mornari i sebe i sve to je na brodu time to se ulna
opaanja mornara udruuju s kormilarevim umom?
Takav je brod i drugoga nema, i njim kormilari um a ulna opaanja su mu mornari. Platon vie
puta uporeuje upravljanje dravom sa upravljnjem brodom, i upravljaa drave sa kormilarom, a to
on ini samo da bi nam rekao da govori o istom. Ovakav je brod i u Indiji, zato se u Mahabharati

kae:
Srce to luta voeno ulima unitie razum kao to oluja unitava amac na velikoj vodi.
U ovoj nauci nema proizvoljnih poreenja, pa se tako ni ula ne uporeuju proizvoljno sa olujom
koja e unititi amac. Sve lae u staroj knjievnosti koje su postradale pri plovidbi, stradale su zato
to su ula unitila razum. A Nojeva laa je opstala jer je Gospod znao da je Noje pravednik.
U Homerovoj Ilijadi se kae:
Vie pomae pamet drvosei negoli snaga, samo pameu opet na sinjoj puini krmar brodom
upravlja brzim kad stanu ga bacati vetri; pameu jedan vozar nadmauje drugog vozara.
Krmar pameu upravlja brodom, i nikada drukije, i nigde nije drukije nego ovako kako Homer
govori.
Ovim kazivanjima pridruuje se i srpski narod, koji kazuje:
-Svaki mornar moe da plovi, ali samo krmano moe da krmani.
Platonov Sokrat u Dravi kae:
S tekom smo mukom, dakle, doplovili do cilj i sloili se u tome da ista svojstva postoje i u dravi
i u dui svakog pojedinca, i da su ta svojstva i po broju jednaka.
Svako Platonovo (Sokratovo) ispitivanje je plovidba, a plovi se brodom, a u Fedonu kazuje:
Ja bih, dakle, veoma rado poao u kolu ma kome ko bi mi objasnio kako stvar stoji s tim
uzrokom. Ali, kako sam ga morao ostaviti, pa kako ga ni sam nisam mogao nai ni nauiti ga od
koga drugoga, poduzeo sam drugu plovidbu radi potrage za uzrokom.
Ploviti znai ispitivati, a plovi se brodom kojim upravlja pamet, razum i glava. Ba zato to glava
upravlja laom, prvom ikad napravljenom laom kormilario je Glauk, a pripoveda se da ju je on i
napravio. Glauk nije bio samo dobar kormilar nego je bio i veliki junak i nepogreivi prorok, i
proricao je istinu i samo istinu. Argo laa je proricala zato to je imala na prednjem delu dasku od
dodonskog hrasta, a imala je i krmanoa koji je nepogreivo proricao. Zbog ovih izvanrednih
Glaukovih osobina Zevs ga je unapredio u morsko boanstvo nalik Posejdonu. Takav je bio
krmano Argo lae koja je bila tako lagana da se mogla nositi i koja se nosila na ramenima, i zato
to se ta laa nosila na ramenima njenom krmanou je bilo ime Glauk.
Svi Glauci ili Glaukoni iz grke mitologije i filozofije dobili su ime od srpske rei glava, i ime im
znai glava, i oni su glava. U doba neznanja i u doba zore ljudske misli laom je upravljala
glava, a danas to ine edukovani kormilari.
Takva je plovidba, i takav je brod, i takvi su kormilari u svoj staroj knjievnosti, a pod starom
knjievnou se podrazumeva sve ono to je napisano da sredine devetnaestog veka. U pismu ileru
Geta pie: ne ostaje mi nita drugo do da svoj brod povedem dalje niz tu struju kako znam i
umem. A svom vladaru vojvodi Karlu Avgustu pie iz Napulja:
Na brodu sam esto mislio na Vas, odnosno na to kako bi Vas brzi i tani manevri zadivili. To je
maina vredna potovanja, na kojoj je sve promiljeno, nita proizvoljno niti bi to moglo da
bude.
Na Geteovom brodu nema nita proizvoljno niti bi to moglo biti, jer je optepoznato da brodom
upravlja pamet i razum.
Ni Geteova pisma nisu proizvoljna, nego kazuju nauku i kazuju jezikom mita. I ne samo Geteova
pisma nego pisma uopte, od najstarijih pisama na glinenim ploicama, pa kroz hiljade godina sve
do Franca Kafke. Sva ta pisma kazuju nauku i kazuju jezikom mita, i nisu upuena bilo kome
drugom do onome koji ih ita. I zato mi moemo da itamo pisma koja su pisali mnogi slavni ljudi,
jer su ona zbog nas napisana.

O brodu i plovidbi govori i Bajron:

Moe biti da je brodarenje po moru razmiljanja prijatno Pirinovom drutvu; ali ta e biti ako
odve podapeta jedra prevrnu amac? Uopte nai mudraci nisu veliki znalci toga brodarenja, a ako
kad traje dugo po puini misli moe umoriti oveka. Tiho, plitko pristanite pored obale, gde
ovek moe zastati i nakupiti koljki to se dopada pametnim brodarima.
Bajronovo brodarenje je po moru razmiljanja i po puuni misli, kao to su i sva druga
brodarenja takva. Bajronova laa plovi brzinom od est vorova, a Biblija kae da je broj est je
broj ovekov. Broj est je broj ovekov zato to se tim brojem oznaava razum, i zato Bajronova
laa plovi brzinom od est vorova.
Plovidba je muna i opasna radnja pa je za Bajrona mudrije pri obali kupiti koljke, i nije Bajron
jedini koji tako misli. Onaj koji brodi po moru razmiljanja ili po puini misli, mora tota pretrpiti
dok ne doe do saznanja; a onaj koji pri obali kupi kolje, taj sa koljkom (unom) dolazi do saznaja
od onih koji su brodili. U staro doba mudri ljudi su se trudili da to vie uju od onih koji su
iskusili, i da to manje sami iskuse, a jezikom mita reeno: da to manje sami brode.
Uenjacima je poznato da je izraz u starome veku: prei preko vode, znailo: iskustvo, samo im
nije poznato da taj izraz nije proizvoljan nego je nauan, a taj izraz i danas ljudi koriste ispravno
samo ne znaju da je to jezik mita.
Brodarenje je vrlo opasan posao jer neverno more esto topi brodove, zato su mudri ljudi plovili
samo kada su to morali, i samo po lepom vremenu kada je more mirno. I antiki mudraci a i srpski
narod kazuju da je laa sigurna samo kada je na suvom, a kada je u vodi svakoga asa moe biti
potopljena.
Kada su upitali filozofa Anaharsida koji su brodovi najbezbedniji, on im je odgovorio da su to oni
brodovi koji su na kopno izvueni.
Srpska narodna pitalica kae:
-Gde je laa najsigurnija? Na suvom.
Hesiod u Poslovima i danima savetuje:
Na suvo izvui lau, kamenjem odsvuda zatititi.
I zaista, itajui Homera i druge antike pisce vidimo da se lae redovno izvlae na kopno i vrlo
esto utvruju kamenjem. I kod pesnika i kod istoriara laa se po zavrenoj plovidbi izvlai iz
mora na kopno, to znai da se tako zaista radilo. Izgleda da laa nije od koristi samo kada je u vodi
nego da od nje ima koristi i kad je na kopnu, a na kopnu je bezbedna.
U narodnoj pripoveci Seljani kupuju pamet, govori se kako neki seljani nisu bili zadovoljni
svojom pameti, pa odluie da poalju trojicu svojih u Mletke da je kupe, jer je srpskome narodu
poznato da kod Mletaka ima toliko pameti da je mogu i prodavati. Kada su ova trojica brodom doli
u Mletke da kupe pamet, neki aljivdija im prodade ivog mia u jednoj kutijici. Kada su se vratili
u brod i krenuli kui, sete se oni da nije pravo da svi imaju isto pameti, a njih trojica se toliko muili
da je dobave. Zakljuie da bi njima trojici trebalo da pripadne polovina pameti a svima ostalima da
pripadne druga polovina. Kada su se dogovorili otvore kutijicu da uzmu polovinu pameti, i kako
otvorie kutiju tako mi iskoi i sakri se negde u brodu. Dvojica se odmah dadoe u kuknjavu to im
pamet pobee, a trei ih tei da nije tako strano:
ta vam je? Evo je u brodu, nige nije pobjegla.
Kada doplovie kui braa ih radosno doekae, a kad ue ta se dogodilo stuie se. Kada su se
smirili sedoe da se dogovore ta im je initi, i odluie da izvuku brod na suvo i da ga naizmenino
jedan po jedan uvaju. Kako odluie tako i uinie, izvukoe brod na suvo, i kad god nekom zafali
pameti on ode na brod i onde je nae.

Tako kazuje narodna pria o brodu koji je na suvom i u kojem se nalazi pamet, a svi mitski,
pesniki i istorijski brodovi su takvi, i samo takvi. Brod slui za sticanje znanja i u njemu se nalazi
pamet, njime upravlja um kao krmano a ula su mu mornari, i tako je u svoj staroj knjievnosti.
Valja znati da su Mleani u narodnoj knjievnosti uvek mudri, i da su pomorci i trgovci, i da su
vladari na vodi.
Kada se neko upusti u nekakav neizvestan posao i vie se uzdajui u sreu nego u znanje, kae se da
je zaplovio opasnim vodama ili zaplovio mutnim vodama. Narod je izbegavao plovidbu takvim
vodama i uopte svaku plovidbu, jer je narod znao da postoji sigurniji put od vodenog puta, a to je
suvi put. Postoje dva puta, jedan je put znanja (vodeni), a drugi je put vere (suvi). Na vodenom
putu ovek moe da strada u svakom trenutku, dovoljno je da kormilar samo za trenutak zadrema pa
da se laa razbije; a put vere je pouzdan put jer putnike na tom putu uva sam Bog.
-Na unu katana.
Ovako narod kazuje kada hoe da se naruga nekom koji se gradi vitezom i junakom, a nije nikakav
junak. Katana je drugo ime za viteza, a vitez nije u amcu i ne plovi vodom, nego jae konja po
suvom putu i ini viteke podvige kao Don Kihot.
Vodeni put je put spoznaje, put nauke, i na tom putu neki putuju gnoskim laama, a suvi put je put
vere. Stari izvori kazuju da su pomorci slabi junaci i da za njih nije sramota pobei sa bojita, a tako
kazuju i Homer i Platon. Od Platona u Zakonima saznajemo kako se Atinjanin i Kreanin nisu
mogli sloiti u pogledu vanosti bitaka kod Salamine i Plateje. U ovoj nauci je pravilo da svako
kazuje svoju nauku i da svako svoje vrednosti stavlja iznad tuih, pa je takav sluaj i sa Kreaninom
i Atinjaninom. Zato Kreanin kae:
No prijatelju, to se tie pomorske bitke kod Salamine, koju su Heleni vodili protiv varvara, bar mi
Kreani mislimo da je spasila Heladu.
Tako misle Kreani o pomorskoj bitki kod Salamine, a to je i razumljivo jer su Kreani pomorska
sila. Ali Atinjanin nije Kreanin, pa on kazuje:
Doista, to govori veina Helena i varvara. Mi pak, dragi, naime ja i Megil, tvrdimo o kopnenim
bitkama kod Maratona i Plateje da je prva zapoela spasavanje Helena, a druga ga potpuno dovrila,
i da su Helene uinile boljima te bitke, a ne one druge, da se tako izrazimo o bitkama koje su nas
tada zajedniki spasile. Bitki naime kod Salamine dodat u ti pomorsku bitku kod Artemisija. No mi
sada ispitujemo i prirodu zemlje i ustrojstvo zakona imajui pred oima valjano dravno ureenje.
Pri tome smatramo da za oveka nije najvrednije biti osiguran i jedino iveti, kao to misli veina,
nego postajati bolji i takav ostati za sve vreme svoga ivota.
Za Atinjanina i Spartanca Megila kopnena bitka je vrednija jer je Helene uinila boljim, jer je to
moralna bitka, a pomorska bitka je donela znanje i to je bila nauna bitka. Znanje je neophodno
za ivot ali znanje nije svrha, nego se uz pomo znanja stie do cilja.
Znanje pomae oveku da pobedi samoga sebe, a onaj koji je pobedio samoga sebe taj je izvojevao
najznaajniju pobedu i taj je spaen. Tako kazuju stari filozofi, i po tome se moe zakljuiti da
danas ljudi nemaju znanje. Jer da imaju znanje oni bi pobedili sami sebe, a dananji ljudi su, po
Platonu, doiveli najsramniji poraz: porazili su sami sebe.
Istorijska svedoanstva kazuju da se laama moe ploviti i kopnom, pa su tako neki i inili. Slavni
Hanibal je osvojio grad Tarant u Italiji i jo mu ostade da osvoji tvravu. Tarantu stie pomo iz
Metaponta te ovi opsednue luku i u njoj Hanobalove brodove, pa se inilo da Hanibalu nema spasa.
Ali Hanibalu doe genijalna ideja, natovario je brodove na kola i kopnom ih prebacio na otvoreno

more i tako izbegao poraz i gubitak flote. A svedocima ovoga dogaaja nije preostalo nita drugo,
no da se ude gledajui kako brodovi plove kopnom.
Ruski knez Oleg je 907. godine krenuo brodovima na Carigrad, i tu ne bi bilo nita udno da knez
Oleg nije plovio kopnom. Oleg je svoje lae postavio na tokove, razapeo jedra, i punim jedrima
zaplovio stepom ka Carigradu.
Nije knez Oleg jedini koji je krenuo na Carigrad jedrei kopnom. Mehmed Osvaja osvojio je
Carigrad 1453. godine, a mogao ga je osvojiti samo na taj nain i nikako drukije. Mehmed je
osvojio kopno i opseo Carigrad, ali mu to nita nije vredelo ako ne bi dobio i morsku bitku sa
laama. A tu je Mehmed bio nemoan jer je uveni zaliv Zlatni rog bio zatvoren ogromnim
gvozdenim lancem, tako da njegovi brodovi nisu nikako mogli ui u luku. Ali, Mehmed nije bilo
ko, Mehmed je Osvaja pa njemu doe genijalna ideja: ako brodovima ne moe ploviti morem,
moe kopnom. Mehmed raskri iblje na kopnu, nabavi daske, daske premae lojem i maslom, te
razapne jedra i punim jedrima zaplovi kopnom preko namaenih dasaka i uplovi u zaliv Zlatni rog.
A sve se to odigravalo uz radosno klicanje Mehmedovih vojnika, a na uas branioca Carigrada.
Tako je Mehmed Osvaja uz pomo dasaka plovio kopnom, a bez dasaka to ne bi mogao uiniti.
Moebiti da je ovo Mehmed nauio od Egipana.
I Isus Hrist je uio narod iz lae, i o tome govori jevanelje:
Jedanput, kad je Isus bio kod jezera Genisaretskoga i narod nalee k njemu da slua re Boju,
spazi kod obale dve lae iz kojih ribari bejahu izili da isperu mree, i ue u jednu od tih laa, koja
bee Simonova, i zamoli ga da malo odmakne od kraja. Pa sede i stade uiti narod s lae.
U indijskoj Bagavad-giti se kae:
Makar bio meu grenicima ti najvei: Svih e zala more samo brodom znanja prebroditi.
A u Bagavatamu se kazuje:
O lotosooki Gospodine, usresreujui svoj um u meditaciju na Tvoja lotosova stopala, riznicu sveg
postojanja, i prihatajui lotosova stopala kao amac kojim se moe prei preko okeana neznanja.
Takvi su brodovi, amci i druga vodena plovila i drugih nema, ovakvim brodovima plove i mitski i
slavni istorijski junaci. A to se stopala Svevinjeg uporeuju sa amcem kojim se moe prei okean
neznanja, ni to nije proizvoljno. Boija stopala imaju isto znaenje kao i vodena plovila, i slue istoj
svrsi. U Bibliji nam se kazuje da je Zemlja podnoje nogama Gospodnjim, a srpski narod kazuje:
-Zaklela se Zemlja raju, da se tajne sve saznaju.
Nekada je srpski narod sam sebi pravio obuu, opanke, i svi narodni opanci su imali oblik lae ili
amca. Naroito je poznat i danas omiljen narodni opanak iljkan, koji je verovatno najlepi
opanak na svetu. Opanak iljkan ima oblik antike lae sa svinutim kljunom, o kojoj govore i
antiki pisci, a ostali opanci lie vie na amce. To to opanci imaju lik lae nije bez razloga, jer su
ljudi putovali i laama i nogama na kojima su imali opanke. A samo jedan put postoji, i to je put
spoznaje.
Nisu samo narodni opanci imali oblik lae, i jedna vrsta kape ima oblik amca. To je poznata srpska
kapa ajkaa koja je dobila ime po lai ajki, jer i kapa u jeziku mita ima znaenje to i brod i
opanak, i slui za uenje. Tek kada se ovo zna moe se razumeti narodna izreka, koja se i danas
esto govori:
-Ko nema u glavi, ima u nogama.
Ko nije nauio i ne zna, ostaje mu da putuje da bi nauio i znao, jer nema drugog puta do
uenja. A putuje se, laom po vodi, a na zemlji nogama i u opancima.

Neke narodne izreke za lau i amac:

-amac pre potopi voda u njemu, nego spoljni talas.
Poto uenjaci nisu razumeli o kakvom amcu govori narod, tako nisu razumeli ni ovu izreku, i
smatraju je neistinitom, pa i glupom. jer je uenjacima jasno da je spoljni talas krivac za potop a ne
voda u amcu.
-Jedan mali amac
udan je u svemu,
nije on u vodi,
voda je u njemu. (Korito)
-Konj bez glave, put bez trave. (Laa)
Dakle, konj je isto to i laa i slui za uenje. Konj je iz Donjega sveta sveta mrtvih, a sve to je
ovek nauio nauio je od svojih mrtvih predaka. Zato sledea narodna zagonetka kazuje:
-Mrtvi ivoga nosi preko Nepoin polja. (Laa)
Nepoin polje je polje na kojem nema poinka, nego se mora biti budan i uiti, a preko tog polja
nosi mrtvi (laa) ivoga oveka. Oni koji su sretali Dantea u paklu nazivaju ga ivim, a njega je
vodio i izveo iz pakla mrtvi Vergilije, koji sam za sebe kazuje da je razum.
-Galija jednog ne eka.
Ko se ukrcao taj e ploviti i plovidbom neto nauiti, a ko se nije ukrcao taj ne plovi.
Galija ne eka, ali se zato galija eka. Sokrat je osuen na smrt ali nije mogao biti pogubljen sve
dok ne stigne Delska galija, i tek kada je galija stigla popio je kukutu i zaplovio na onaj svet.
Izgleda da je galija nekakva posebna vrsta lae kojom se voze osueni i okovani, jer su takve zvali
galijai.
Tako se i helenske lae pokazae bliske mrtvima, kao i srpske. I nije to tako samo kod Helena i
Srba, jer je poznat obiaj u mnogim narodima da se mrtvi sahranjuje u amcu. A srpski narod je
amac nazivao smrtnjak. To se tumai kao da je to narod govorio u ali, jer je svaki prelaz preko
vode smatrao smrtno opasnim. Moda se to i kazuje u ali, ali amac se zove smrtnjak zato to je
zaista mrtav u ovoj nauci.
Upravo sa ovakvim amcem preko vode prevozi Haron mrtve due na onaj svet, pa bi se i Haronov
amac sa pravom mogao nazvati smrtnjak. Za Egipat Herodot kae da je najudnovatija zemlja, a
u Egipat se dolazi uglavnom brodovima i vrlo retko na drugi nain. A kada se ide u Egipat onda svi,
bez izuzetka, silaze u tu udnovatu zemlju.
Gospod upozorava izrailjski narod ta e mu se desiti ako ne bude pamtio ta su njegove oi videle,
kada ga je izvodio iz Egipta:
I Gospod e te na laama u Egipat vratiti, putem za koji ti rekoh: Nee ga vie videti!
Ako narod ne bude dobar Gospod e ga strpati na lae i vratiti u Egipat, jer se u Egipat stie na
laama. Istoriari obavezno izvetavaju da se u Donji Egipat stie laama, a mitolozi kazuju da se u
Donji svet stie Haronovim amcem.

Kada se govori o laama ne moe se bez pomena kretskih laa, jer su kretske lae najprisutnije u
staroj knjievnosti. Kreta je postala pomorska sila za vreme kralja Minoja, i njena mo je rasla, i
rasla sve dok nije zavladala itavim regionom. Kreta je zavladala regionom zahvaljujui svojim
laama, a te lae se najee zovu gnoskim laama. Ove lae se zovu gnoske zato to su iz
grada Gnosa sa Krete, a inae re gnosa u grkom jeziku znai: saznanje.
Tako su dobile ime lae koje su omoguile Kreanima da vladaju morem. Kreani su bili slavni po
svojoj pomorskoj sili i po svojim zakonima, a od Platona saznajemo da su Kreani negovali
bogatstvo misli. Ba zato to su negovali bogatstvo misli, uspeli su Kreani da sa svojim gnoskim
(saznajnim) laama postanu najvea pomorska sila, i zavladaju regionom.
A to se tie kralja Minoja tvorca pomorske sile, mnim da je i on negovao bogatstvo misli jer se bez
toga ne moe postati pomorska sila, ali to je druga tema. Kako se govori za Minojevu pomorsku silu
da je rasla i rasla, tako se govori i za istorijskog rimskog admirala Gneja Pompeja. Pompejeva
pomorska sila je rasla i rasla tako da je postao najmoniji ovek u imperiji, ali mu istorija (ili
mitologija) nije dodelila da bude prvi ovek imperije, nego je ta ast pripala Juliju Cezaru
najmonijem oveku na kopnu. A zato je ta ast pripala Cezaru objasnio je Platon govorei o
pomorskim i kopnenim bitkama, i njihovom znaaju. Kazuju da je Pompej govorio: Ploviti se
mora, a iveti se ne mora, to jasno govori o njegovoj vezanosti za plovidbu.
Dakle, Minoj, mitski kralj Krete, isto je to i istorijski zapovednik rimske flote Gnej Pompej, pa i
njegov sin Sekst Pompej, koji je takoe bio zapovednik flote i imao navjeu mo na moru. U staro
doba je bilo pravilo da sinovi lie na oeve, pa ni Sekst Pompej nije izuzetak.
Istorijska svedoanstva kazuju da Rimljani u staro doba uopte nisu plovili, niti su znali kako se
plovi. Kada su odluili da budu svetska imperija onda su zarobili jednu kartaginsku lau, i po uzoru
na nju izgradili flotu. A poto nisu bili vini plovidbi, ekajui izgradnju flote oni su vebali
veslanje na pesku, tako da su odmah po izgradnji laa bili spremni za plovidbu. I tako su za kratko
vreme postali najmonija pomorska sila na svetu.
Kada je Apolon osnivao svoje proroite, za svetenike nije hteo uzeti nikoga drugoga do Kreane.
Apolon svetenike za svoje proroite nije traio na kopnu nego na moru, i naao ih je na moru u
jednoj lai, i bili su Kreani. A mi bi mogli pretpostaviti da su ovi plovili na gnoskoj lai, jer su ovi
svetenici bili tumai Pitijinih nerazumljivih prorokih rei. U staro doba svetenici su bili
posrednici izmeu Boga i ljudi i tumaili su snove i Boje poruke, a danas svetenici to ne rade
nego samo vre nekakve obrede koje im je njihova crkva naloila da rade.
Sve lae iz stare knjievnosti su iste i slue za sticanje znanja, i nije vano da li su to lae iz basni,
bajki, narodnih kazivanja, iz istorijskih dogaaja, ili da o njima govore stari filozofi. Prema tome,
takva je i Nojeva laa i samo takva, i takvom laom se Noje spasio od potopa. Oni koji govore o
Nojevoj istorijskoj lai, i oni to za njom tragaju po Araratu, to su ljudi koji ne ele da prihvate da
teret ivota oni sami moraju nositi, nego vie vole da sanjaju kako e to umesto njih neko drugi
initi. Tako su oni naueni i takva je njihova vera, jer ih je tako nauila njihova crkva

Ue
Veda kazuje da maja ini da se putniku iz daljine, baeni konopac moe priiniti kao zmija. A
Atmaboda kazuje:
Ko smatra da je duh atman, toga obuzima strah, kao kad ue smatra zmijom.
Dakle, ue nije isto to i zmija, ali moe se nekom tako priiniti. Tako kazuju stare indijske knjige,
ali u svoj staroj knjievnosti uz konopac se nalazi priina. Priina se nalazi uz sofistu u filozofiji, a

u ostaloj knjievnosti nalazi se uz zmiju, tap, ue, panj i mnoge druge stvari. Atmaboda za panj
kazuje:
Kao to se u zabludi panj priinjava ovekom, tako se i braman priinjava duhom.
U Vedi se kae:
Ko ne poznaje zategnuti konac, ne zna za velikog Bramana.
Braman je znalac i savetnik i braman je svest, a prikazuje se kao zategnuti konac, ili u zabludi kao
panj. Stari Heleni su prvu dimenziju prikazivali i objanjavali kao dobro zategnut konopac, a
novouenjacima se priinilo da su to oni inili iz neznanja i naivnosti. Novouenjaci vrlo dobro
znaju ta je prva dimenzija i da je to duina, a ne nekakav zategnuti konopac. Prva dimenzija je
duina, i ona je duga i dugaka. Srpski narod zmiju naziva dugakom i arenom, a i kod
Ovidija je zmija dugaka. Srpski narod raznobojnu lunu prirodnu pojavu posle kie naziva
dugom, jer je dugaka. Dugu je na oblake postavio Gospod da bi se setio venoga saveza sa
ovekom, a prva dimenzija je duina i nju naivni Heleni u zabludi zamiljaju kao zategnuti
konopac. I u Starom zavetu zategnut konopac je veoma znaajan, i o tome govori prorok Zaharija:
Zato ovako govori Gospod: Vraam se Jerusalimu sa milou; moj e se dom opet sazidati u
njemu, i ue e se Jerusalimom zategnuti.
A Empedoklo kae:
Ali opti zakon je zategnut kroz ceo prostrani etar, i sav taj ogromni svet.
Dok drugi govore da je zategnut konopac, Empedoklo govori o zategnutom zakonu, a ipak govori
isti.
-Brak je zakon.
Ovako kazuje narodna izreka, a i u obinom narodnom govoru brak i zakon su istoga znaenja. I
nije tako samo kod srpskog naroda nego je tako i u Bibliji i u Platona i Aristotela, jer svi govore istu
nauku. Zato kada filozofi govore o zakonu oni onda obavezno govore i o braku, i zato oni kau da
je brak u nadlenosti zakonodavca. A kada su Isusa upitali:
Uitelju, koja je najvea zapovest u zakonu? Isus mu odgovori: Ljubi Gospoda, Boga svoga, svim
srcem svojim i svom duom svojom i svim umom svojim. Ovo je najvea i prva zapovest. A evo
druge, koja je ista kao ova: Ljubi blinjega svoga kao samoga sebe. O ovima dvema zapovestima
visi sav zakon i proroci.
Ljubiti Gospoda i ljubiti blinjega svoga kao samoga sebe, to je ispunjenje zakona. Zakon je brak, a
brak je veza. Ali i zakon je veza jer vee i obavezuje, a i sama re zakon znai: veza, zavez. A
onda srpski narod kae:
-Brak je konac.
Valjda se ovako kae zato to konac slui za vezanje.
Nekolike narodne izreke o konopcu i koncu:
-Pitao kaluer fratra: im vi izgonite avole iz krtene eljadi? Mi postom i molitvom, a vi? Mi
konopom i tojagom.
-Da nije nade skupa bi uad bila.
-Tako se ne muio kao prtena ica!
-Ue vola rodilo? (Tikva u vrei)
-ta kapu dri na glavi? (Konac)

Ovde je ue vrea a vo tikva, a tikvom se u jeziku mita naziva glava.

-Srean kao ue u vrei.
-Ko staro krpi, konce trati; ko staro ljubi, danke gubi.
-Nov od konca. (Kae se za novu odeu).
-Proi konac kroz pokrovac.
-Zla ivalja dug konac udeva.
-Konop vee konje i volove, a potena rije vitezove.
-Vee zvono, deblje ue.
-I debeo konopac napravljen je od tankih vlakana.
-Ako ga jednom konopcem opaem, sa devet mu dno ne moe nai.
-Konopac u zemlju nemoe da ulegna.
-Ne sputa se tuim konopcem u bunar.
-Kuda otilo june, nek ide i ue.
-Kad se vratilom opasala, a uetom potapala.
Ovako treba rei vetici pa joj radnja nee uspeti, jer je ovo obrnuto od onoga kako bi trebalo.
-Ue drale!
Govorila su srpska deca kada bi videli da su dralovi poremetili svoj red u letu, a tako su govorili da
bi se uredali kao zategnuto ue. Ako znamo da u jeziku mita dral oznaava glas, onda moemo
otprilike pretpostaviti ta u tom jeziku znai ue.
U vraanju opasivanje konopcom znai neraanje, ili se veu vorovi na uetu, pa koliko se
vorova vee toliko godina nee raati.
U pripovetkama ue treba dati devojci koja kod divskog cara uva vodu ivota, a devojka e dati
vodu iz zahvalnosti jer je ona vodu teglila o svojoj kosi. Zanimljivo je da je indijsku svetu reku
Gang bog spustio na zemlju svojom kosom, a da nije tako uinio voda bi potopila sav svet.
U staroj knjievnosti i u narodnoj knjievnosti mnogi su bili opasani konopcem, a kako se kazuje to
vezivanje nije bilo omiljeno, i lii na kaznu. Kae se da bogovi Varuna i Jama veu konopcima sve
boje stvorove, ak je i bogu Krini majka konopcem o pas vezala rvanj. Konopcima je bio vezan
rimski bog Saturn, a majka preti malom i nevaljalom Hermesu ako se ne smiri da e ga Apolon
vezati uima oko slabina, iz kojih se nikada nee osloboditi.
Prorok Isaija govori:
Smrad e biti umesto mirisa, umesto pojasa konop, umesto vitica elava glava.
Pesnik Kratet peva:
Ljubav se glau izleit da, ako li ne, vremenom tad, ako ni od tog koristi nema, konopac sledi.
A Simonid Amorginac peva:
U ljudi nema razuma, neg svagdano ko paano stado ivimo, ne znaju pak svretak kakav svakom
bog dodeli.
Ue drugi o vrat bedni vezuju i sami sunanu svetlost naputaju.
Kada se govori o konopcu ne moe se mimoii konopac Franje Asikog, kojim se i danas opasuju
Franjini sledbenici. Pitanje je samo da li oni znaju ta znai Franjin konopac.

Konopcem se opasivao i Dante:

Ja imah jedan konop oko pasa, i njim da lovim pantera arena, bijae misao mojih mnogih asa.
Spram naloga od voe dobivena odvezah ga, i kad ga svega skinuh, u klupku mu ga predah
savijena.
Dok je Dante bio opasan konopcem mislio je samo o tome da ulovi pantera, a kada mu je Vergilije
naloio da ga skine, savio ga je u klupko i predao mu ga.
U Ilijadi Zevs govori bogovima:
Nuder kuajte, bozi, da svi vi znadete potom: Zlatno o nebo obesiv ue za nj se priveite bogovi
svi i boginje, al nikako s neba neete na zemlju moi povui svevinjeg Diva savetnika, ma koliko
se trudili vrlo.
Al kad bih i ja hteo da ozbiljno ue povuem, vas bih povuko njim sa zemljom i morem samim;
zatim bih ue privezo za vrinu Olimpa samog, te bi od tada sve u vazduhu ostalo vise: Toliko
bogove sve ja nadvisujem, toliko ljude!
Dakle, nije uputno ni bogovima ni ljudima, prevlaiti se konopcom sa svevinjim Divom
savetnikom.
Tibetantski svetenici su se nastanjivali u visokim piljama i jedina veza sa ovim svetom bili su
konopci kojim im je dopremana hrana. Kae se da su prvi tibetanski mitski vladari bili sa neba i bili
su vezani konopcem za nebo, tako su danju bili na zemlji a nou na nebu. Zbog ovih prvih vladara
svetenici su iveli u visokim piljama i jedina veza sa ovim svetom bili su konopci kojim su oni
dizali hranu sa zemlje.
Ali ovako je bilo i u hrianstvu, i danas se mogu videti uklesane elije u visokim liticama, i zna se
da su u njima iveli isposnici kojima su jedina veza sa ovim svetim bili konopci kojima su dizali
hranu sa zemlje. Dakle sve je isto i nema paganizma i pravoverja, postoji samo neznanje i zabluda.
A ono to nam ova dva izvora kazuju je da konopac ini vezu izmeu Boga i neba sa jedne strane, i
oveka i zemlje sa druge strane. Konopac je veza izmeu Boga i oveka, a poznato je da su
svetenici posrednici izmeu Boga i ljudi, pa se iz ovoga mogu nekakvi zakljuci izvesti.
Buda govori poslednjeg dana svoga ivote:
Ja sam, uostalom, star, pod teretom godina, oronuo, ispunio sam svoje vreme. Osamdeset mi je
godina. O Ananda, ja sam kao stara kola, ije se osovine jo dre povezane konopima. I telo
Usavrenoga jo koraa, kao da je povezano konopima.
Da nije konopaca od starog Bude nita ne bi bilo, a povezan konopcima jo uvek moe da koraa.
Geometrija je pronaena u Egiptu, i kako Herodot pie izgleda da je pronaena iz nude. Pie
Herodot da je Nil plavio i odnosio obradivu zemlju pa je kralj Sezostris dao nalog da se zemlja
premeri u kvadrate da bi se znalo koliko je ima, i tako je nastala geometrija. Izgleda da su
Egipani merili zemlju po onoj narodnoj kocom i konopcom ili tapom i kanapom, jer su
egipatske geometriare zvali privrivai konopaca. Demokrit kazuje:
U spajanju crta uz dokazivanje niko me nije nadmaio, pa ni takozvani privrivai konopaca u
Egiptu.
Geometrija je nauka koja dokazuje i nju poznaju oni koji privruju konopac, a poznavao ju je i
Demokrit. Demokrit spaja crte i dokazuje, a uari spajaju konce i prave ue. Da Demokrit ima
veze sa uetom i uarima svedoi Gelije, koji kazuje da je pesnik Laberije napisao mim koji je
nazvao Uar, i u kojem govori o Demokritu.
Egipatski geometriari su merili zemlju uetom a i u Bibliji se tako radi sa merakim uetom.

On potue i Moavce, i izmeri ih uem, povalivi ih nazemlju; i izmeri ih, dva ua da se pogube a
jedno ue da se ostave u ivotu. I Moavci postadoe sluge Davidove i plaahu mu danak.
Ja podigoh oi svoje i pogledah, i gle, tu bee ovek s uetom merakim u ruci. Ja rekoh: Kuda
ide? A on mi ree: Idem da izmerim Jerusalim, da vidim kolika mu treba irina i kolika duina.
Dakle postoji merako ue kojim se meri Jerusalim, ali postoji i meraki tap kojim se meri
Jerusalim. Ovo bi moglo biti razumljivo ako poveemo da od tapa postaje zmija, i da se nekima
od ueta priinjava zmija.
Kad god se govori o geometriji, merakom tapu ili uetu uvek se govori i o etvorouglu ili
kvadratu. etvorougao ili kvadrat je isto to i geometrija i znai, shvatanje i razumevanje. Zato je
Jerusalim etvorouglast, i zato se tako esto kazuje u Bibliji.
Proroka Jeremiju su uem spustali u jamu.
Tada oni uzee Jeremiju i bacie ga u jamu Malahije, sina kraljeva, koja bee u dvoritu od tamnice
i spustie Jeremiju o uima; a u jami ne bee vode nego blato, i Jeremija se uvali u blato.
Uetom je Jeremija sputen u jamu, a uem su ga iz jame i izvukli. Srpski narod Jeremiju naziva
zmijskim svecem jer je titio od zmija otrovnica. Na Jeremijin dan narod je obilazio oko kue i
lupao u kante, lonce i u ta drugo i pravio veliku buku, da bi oterao zmije to dalje od kue. Zmije
su beale ve na pomen Jeremijinog imena pa je narod pretio zmijama sveevim imenom. Na
Jeremijin dan se nita nije smelo raditi, pogotovo se nisu smeli praviti konopci i lanci, i jedino je
bilo dozvoljeno sejanje konoplje.
Sad opet valja neke stvari povezati. Od konoplje se pravi ue, uem se vee i povezuje; uem se
vee Jeremija, i on je zmijski svetac; a nekim ljudima se ue priinjava zmijom. Jeremiju konopcem
sputaju u blatnu jamu, a Egipat je zemlja robovanja u kojoj je narod gazio blato i pravio faraonu
opeke; Egipani su izmislili geometriju, i poznavaoce geometrije su zvali privrivai konopaca.
Kada je Kserks krenuo na Heladu more je premostio brodovima koje je povezao fenianskim
uetom od lana i egipatskim uetom od konoplje, tako svedoi Herodot zvani otac istorije. Na
Jeremijin dan se nita nije smelo raditi osim sejanja konoplje, a njegov grob se nalazi u Egiptu gde
su Jeremiju oboavali i smatrali da i prah sa njegovog groba lei od zmijskog ujeda.
I u narodnim pripovetkama u jamu ili donji svet sputa se konopcem, a izvlai se konopcem ili
iznosi na gornji svet kakva ptica. Tako je u donji svet siao i ve pominjani Kravari Marko.
Idui tragom dou do jedne jame. Marka spuste sa uem u jamu. Kad on siao dole, al tu, moj
brate, sve same peine.
U ovu jamu-peinu esto se stie tragajui za ime, a drukije se dole i ne moe doi. Ko god
traga za nekim odgovorom on mora sii u donji svet koji je svet mrtvih, jer se kod mrtvih nalaze
odgovori na sva pitanja za ijim se odgovorima traga.
Postoje mnoga kazivanja o udnim dogaajima u jami ili donjem svetu, a u pripovetki Zla ena
govori se o zaista udnom dogaaju.
Putovao nekud oek sa enom, pa udare preko livade skoro pokoene, onda oek ree: Ala, eno,
lijepo ti je ova livada pokoena! A ena: Zar ti je ispalo na oi, te ne vidi da to nije koeno,
nego strieno! A oek opet: Bog stobom eno! kako e se livada strii? To je koeno, eto vidi
otkosa. I tako oek dokazujui da je koeno, a ena da je strieno, svade se i oek udari enu, pa
joj stane vikati da uuti; a ena pristane pored puta uz oeka, pa mu unese dva prsta pod oi, i njima
strigui kao noicama, stane vikati: Strieno! Strieno! Strieno! Idui ona tako pored puta, a ne
gledajui preda se nego oeku u oi i u svoje strickanje, nagazi na nekakvu jamu, koja je odozgo
bila pokrivena otkosima, i u nju upadne. Kad vidi oek e se ona strovali i zamakne u jamu, a on
ree: A tako tebi valja! Pa otide svojim putem i ne nadvirujui se nad jamu. Poslije nekoliko
dana raali se oeku pa stane u sebi govoriti: Hajde da je izvadim, ako jo dude iva! Kaka ja taka
je; a moe biti da e se unapredak to i popraviti -, pa uzme ue i otide nad jamu, pa pusti ue u

jamu i stane vikati da se uhvati za ue, da je izvue napolje. Kad ve opazi da je ue zateglo, a on
onda povuci! Kad ve ue prikupi blizu kraja, ali ima ta vieti: mjesto ene, uhvatio se za njega
avo, s jedne strane bijel kao ovca, a s druge crn kao to i jeste.
Tako je ovome oveku u jamu upala zla ena, a kada je hteo da je izvue iz jame, izvukao je avola.
avo se silno zahvaljivao oveku to ga je izvukao iz jame, jer kae da ga je dole izbezumljavala
nekakva ena, i da je zbog nje upola posedio.
Ovde je vano da je ovek zategnutim uem izvukao avola iz jame, mislei da izvlai svoju zlu
enu.
Prvo ue na svetu nainio je Sveti Savo, tako kazuje srpski narod.
Jo kad se Bog terao s avolom, priskoi u pomo Sveti Sava. Nemajui od ega drugog, Sveti
sava usukao je ue od peska, i njime je Bog savladao avola. Tada se jo nije znalo za konopac, i
tek ga je onda Bog zdao da pomogne ljudima protivu avola, ako bi se ovaj jo koji put javio. Ko je
onda poao sa Svetim Savom postao je uar.
Tako narod kazuje o postanku konopca, a mi saznajemo da je konopac stvoren da bi se ljudi
odbranili od avola. Konopac slui za vezivanje i merenje i njega je stvorio Sveti Sava, za kojeg
narod kazuje da je nauio ljude svemu to znaju. To znai da je konopac stvoren da bi se ljudi
odbranili od avola, i da je njega stvorio uitelj ljudi. Kada sve ovo poveemo, dolazimo do
zakljuka da ue slui za uenje i sticanje znanja. Bez konopca ne bi bilo mogue sve to povezati pa
ne bi mogli ni do zakljuka doi, a zakljuak ili dokaz je geometrija koju su izmislili Egipani
i o kojoj govore stari filozofi.
Kserks je pravio most konopcima od lana i konoplje, a u srpskoj narodnoj knjievnosti konopci
postoje samo od lana i konoplje. A gde su lan konoplja i konopci, tu je i Mesec.
jaj, Mjesee, danove,
Da sijemo lanove,
Da pletemo konope,
Da veemo junake.
Oj, Mesee, Mesee!
Sii dole podole
Da hvatamo volove,
Da oremo dolove,
Da sejemo konoplje,
Da predemo konopce,
Da veamo junake,
Koji nee da rane
Krivom kosom u polje.
Lanenim konopcima nije vezao samo srpski narod, u Rimu su robovi opasivani lanom, a i od
Homera u Ilijadi saznajemo da lan slui za vezivanje:

Samo lanene da vas ne uhvate svehvatne zamke, i da ne postanete dumanima lovina i plen, brzo
e oni vau mnogoljudnu tvu razorit.
Dakle, i kod Homera vezani lanom su robovi i plen dumanima, ali uenjake ne zanimaju paganski
obiaji jer su oni davno prevazieni.
U jeziku mita Mesec oznaava razum i kod srpskog naroda i u svoj staroj knjievnosti, a Mesec
omoguava da se od lana i konoplje pletu konopci za vezivanje. Dakle, razum omoguava da lan i
konoplja rastu i da se od njih se pletu konopci, a prvi konopac je nainio uitelj ljudi. Sad je lake
razumeti zato se Platon u Zakonima pri naunom ispitivanju slui konopcem.
Deder dakle, ako nam je ikada bilo potrebno zazivati u pomo boga, treba da to uinimo sada.
Neka dakle bogovi budu potpuno usrdno zazvani, kad se ve radi o dokazivanju da oni postoje.
Drei se njihove pomoi kao nekog vrstog ueta, zaplovimo u sadanje ispitivanje.
Boja pomo se nalazi u vrstom tj. zategnutom uetu, i to ue pomae pri naunom ispitivanju.
U grkoj mitologiji postoji Arijadnin konac ili Tezejevo ue, a to je konac koji je Arijadna dala
Tezeju i koji mu je pomogao da se izvue iz lavirinta. Uenjaci nisu eleli da razumeju kakav je to
antiki lavirint i kakav je Arijadnin konac, i ako se to moglo razumeti.
Servantes pie kako Don Kihot govori Sanu Pansi, kakvu opsenarsku mo imaju volebnici: jer
volebnicima je lako da uzmu priliku nase kakva im je volja, te e biti da su uzeli vid onih naih
prijatelja da bi ti dali povoda da misli to to misli i da te zavedu u lavirint misli, iz koga nee
izai pa da ima i Tezejevo ue.
A kada je Sano sa svojim magarcem upao u jamu, izvlaio ga je Don Kihot sa uadima. Slavnom
vitezu je bilo jasno da je Sano upao u jamu zbog svojih grehova, pa mu je to i rekao, i pravo je
rekao. Don Kihot je mogao po pesmi da sazna pevaeve misli, pa kada su naili na jednog
nepoznatog ree Sani: da sluamo, jer ako bude pevao, doznaemo mu misli: po koncu klupe; jer
ega je srce puno, ono jezik govori. Po koncu se poznaje klupe a po reima misli, a takvo klupe
je Arijadna dala Tezeju i to je Arijadnin konac. I po ko zna koji put valja ponoviti da nema
proizvoljnih poreenja, i da je sva knjievnost do sredine devetnaestog veka pisana jezikom mita.
Tako Servantes pie a tako pie samo zato da bi italac shvatio kakav je bio taj antiki lavirint , a
kojeg razoarani arheolozi do dan danas ne naoe. Ali zalud mu trud, jer dananja nauka nema
Arijadnin konac i ne povezuje umetniku knjievnost sa istorijiskom, mitolokom, i ostalom
knjievnosti.
U staro doba uem se moglo od avola odbraniti, iz lavirinta izai, iz jame izai i jo tota uiniti, a
ue je imalo i veoma veliki znaaj u plovidbi. U staro doba bez uadi ni lae nisu mogle ploviti, pa
ih stari pisci esto pominju uz lae. Uad je bila toliko znaajna za lae da Homerovi junaci ispod
Troje uvek nou spavaju kraj ua laanih

Zmija
Zmija ima veoma znaajno mesto u predanjima naroda irom sveta, a ima znaajno mesto i u svoj
staroj knjievnosti. U staro doba mnogi su narodi verovali da svaka kua ima po jednu zmiju. Ta
zmija se zvala uvarkua, kuarica i senovita, i za razliku od drugih zmija nije ujedala eljad,
a za uzvrad eljad ju je hranila mlekom. Ova kuna zmija je ivela u temelju kue ili ispod praga i
tako uvala kuu, a kuni temelj i prag su najvaniji delovi svake kue.
Pria narod kako su bile tri sestre i imale samo jednog brata, pa kada im je brat poginuo, svetri
sestre su toliko kukale za njim da su i Bogu dosadile. Zbog toga Bog najstariju sestru pretvori u

kukavicu, srednju pretvori u lastavicu da veno nosi crno odelo i da se veno seli, a treu pretvori
u kunu zmiju i da uva kuu. Od tog vremena svaka kua ima svoju zmiju, i ta zmija se ne sme
ubiti.
Jedna pripovetka kazuje kako je nekakav siromaan ovek svakoga dana pre izlaska sunca u svojoj
njivi hranio zmiju mlekom, a ona ga svaki put darovala dukatom. Jednom ovek doe na njivu kada
je sunce ve ogrejalo i nae zmiju mrtvu jer je sunce ugrijalo, a to zmija ne podnosi jer je ona
sestra Meseeva. ovek ukopa zmiju ispod kunog praga, i tu izraste golemo drvo koje preko
noi raa samim dukatima. I u Indiji postoji pria u kojoj braman svakoga dana hrani zmiju mlekom
u polju, a zmija bramana daruje noviem. I u Indiji i kod srpskog naroda zmija je uvar kunog
praga i ognjita.
Ovakih slinih pria ima irom sveta, a to nije zato to je neko od nekog preuzeo, nego zato to ove
prie neto kazuju. Za narodno kazivanje da zmije ive ispod kunog praga uenjaci rekoe da u toj
zmiji boravi dua inkarniranog pretka. Kau da je takva bila i atinska zmija koja je ivela na
Akropolju, i za koju se zna da je u njoj boravila dua kralja Erehteja. Tako kazuju uenjaci i tako
jeste, ali to nije njihov nauni nalaz nego su oni to proitali u starim knjigama i prihvatili. Uenjaci
su u ovoj zmiji prepoznali praznovericu neukih, a time su pokazali da nisu razumeli ove prie o
zmiji u kojoj se inkarnirao predak.
U hebrejskom mitu Jahve se javlja kao bog-zmija, i njega uenjaci razumeju kao narodnu
praznovericu, i ne prihvataju da je bog Jahve bio zmija. A Jahve je zaista bog-zmija, i isti onaj bog
koji se javio Mojsiju na gori Horiv.
Kada je stvorena Pandora svi bogovi je darovae, i zato je njoj ime Pandora (od svih darova). Svaki
bog je darovao Pandoru svojim darom, zato je Hermes darovao lukavstvo, Afrodita ensku ljupkost
i dra itd. Svaki bog daruje svojim darom, a to je i razumljivo, bilo bi nerazumljivo da bogovi
daruju tuim svojstvima. Ista pria postoji i u Indiji, kada su bogovi stvorili svetu enu svaki bog ju
je darovao svojim darom, svojim svojstvom.
Kada je Mojsije sreo boga Jahvea ovaj mu dade tap u ruku. Kada se ovaj tap baci na zemlju, tap
postaje zmija. Bog Jahve darovao je Mojsija svojim darom, a dar boga Jahvea je tap koji na zemlji
postaje zmija. Bog koji je Mojsiju darovao tap-zmiju predstavio se kao Bog otaca.
Indijski bog Jama javlja se kao zmija. Jama vlada u svetu predaka i jedno od njegovih imena je
Pitripati to znai Gospodar Otaca. Jasno je da su Bog otaca i Gospodar Otaca isti bogovi, a ovi
bogovi se javljaju kao zmija ili daruju zmiju. A to nije zato to se ovakvim kazivanjem kazuje
praznoverica i neukost, nego je zato to se kazuje nauka, i kazuje se jezikom mita. Iz istog razloga
je i u atinskoj zmiji na Akropolju bila dua pretka Erehteja. Ova zmija je titila grad Atinu kad to
su i narodne uvarkue titile kuu, a boginji Atini je posveena zmija kao simbol stalnog
podmlaivanja. Stari Heleni su znali da se zmija podmlauje, a to zna i srpski narod, pa kae:
-Samo je zmija kad kou svue mlaa danas, nego to je bila jue.
Tako kazuju Heleni i srpski narod za zmiju, a isto tako kazuju i za jetru. Tako kazuju jer govore o
istom, jer i zmija i jetra oznaavaju svest i svaka na svoj nain. Nisu zmija i jetra jedini koji se
podmlauju, podmlauje se i stari panj, i podmlauje se iz istog razloga kao zmija i jetra. A
podmlauje se i svet, pa srpski narod kazuje:
-Mi starimo, a svet se podmlauje.
Svet i svest su u srpskom jeziku rei iz istoga korena i u ovoj nauci imaju isto znaenje, zato srpski
narod kae:
-Umro ja, umro ceo svet.

Kada ja umrem onda je umro i celi svet, jer je celi svet moja svest. Bez svesti nema sveta, i za
svet zna samo onaj koji ima svest. Kada uenjaci upoznaju ovu nauku i jezik mita kojim se ova
nauka kazuje, shvatie da je ona mogla izii samo iz srpskog jezika. A onda e shvatiti zato je
srpski narod proglaen najgorim narodom sveta, i zato velike sile unitavaju srpsku dravu i zato
je srpskom narodu zabranjeno da se brani od onih koji ih bombarduju i blate. Shvatie i ko je bacio
anatemu na srpski narod, i shvatie ono to nisu shvatili i to je morao shvatiti svako ko ima svest,
da je u tu prljavu rabotu ukljuen i Holivud.
Ali danas ljudi nisu kadri da gledaju svojim oima i misle svojom glavom, jer su oni edukovani da
se znanje i oi nalaze u koli. A to je njih obmanula zmija, kao to je obmanula i pramajku Evu ve
na samom poetku, i kao to je kum prevario kuma sakrivi dukate u tapu. Zbog zmije je Bog
proterao oveka iz raja i zmija ja oveku nanela mnogo zla, i nanosie mu zlo i u budunosti sve
dok se ne obrati na pravi put. Zato mudri ljudi biraju pravi put na kojem ga nee zmije ujedati, a
bezumnici biraju krivi put na kojem ga zmije ujedaju i oi piju.
Mnogi ljudi koji idu krivim putem ne ine to svesno, nego zato to ih je zmija obmanula pa im se
krivi put ini pravim. Zmija je ove ljude obmanula preko kole i preko verskih uitelja, jer ovi
svesno ili nesvesno kljukaju ljude lanom naukom.
Isus Hristos kae:
I kao to Mojsije podie zmiju u pustinji, tako treba i sin oveji da se podigne, da svaki koji u
njega veruje ima ivot veni.
Hristos ree ta valja uiniti da bi se imao ivot veni, ali to ljudi nee da razumeju a verouitelji
nee da im kau ili na znaju.
Kada je Mojsije podigao zmiju u pustinji zmija je postala tap, i tim tapom je Mojsije velika uda
inio i izveo narod iz ropstva. Dakle, ako ljudi stvarno ele da idu pravim putem, onda oni moraju
imati tap u ruci, a ako tap nije u ruci onda je to zmija na zemlji, a zmija je od Boga prokleta.
Ogromna je razlika izmeu zmije i tapa, tap je spasonosan a zmija je pogubna za oveka, i tako je
od samog poetka pa sve do danas. Aristotel bi rekao da su zmija i tap isti po vrsti, ali da se
razlikuju po tvari. A srpski narod bi rekao da je tap isto to i aneo koji sedi oveku na desnom
ramenu, a da je zmija to i lukavi avo koji sedi oveku na levom ramenu i navodi ga na krivi put.
Zato valja podii zmiju kao to je to Mojsije uinio, jer podignuta zmija je tap u ruci, a sa tapom
se mogu uda praviti.
Zmija je poljska ivotinja i to naglaeno kazuju i Biblija i predanja mnogih naroda, a u Bibliji se
kae:
Zmija bee najlukavija od svih ivotinja poljskih koje stvori Gospod, Bog.
Zmija je najlukavija poljska ivotinja. U Starom i u Novom zavetu lukavima se nazivaju samo
zmija i satana ili avo, a kod Olimpljana je lukav Zevsov otac Kron. Lukavac Kron je derao
svoju decu kao to u mnogim priama zmija dere ptie, i prikazivan je sa srpom ili kosom u ruci.
Poznato je da Smrt ima kosu kojom kosi ive, a Kron je bio bog vremena pa se i danas po njemu
vreme naziva hronos.
U Indiji bog Jama je zmija, Gospodar Otaca, Smrt i uitelj, a takvi su i biblijski Bog otaca i Zevsov
otac Kron. Zmija koja je zavela Evu nalazila se na drvetu poznanja, pa kada je Eva okusila njegov
plod njoj su se otvorile oi. Bog otaca koji Mojsiju dade tap ima svoje ime i to je ime u
venosti i ime od kolena na koleno. Ime slui za sticanje znanja koje se prenosi od kolena na
koleno, tako je kod Platona, tako je kod srpskog naroda, pa je tako i u Bibliji. Tako je, jer je tako u
ovoj nauci koja se govori jezikom mita. Dakle i biblijski Bog otaca je uitelj, pa je uitelj i Kron jer
je on bog vremena, a vreme je uitelj. Zato srpski narod kazuje:
-Ako ne naui za vremena, ostae neuk za sva vremena.

O zmiji srpski narod ima mnotvo kazivanja, a govori se i u pripovetkama, i u pesmama i u raznim
izrekama.
-Ako bi se na Mladence zmija bacila u vatru, iz nje bi ispao dragi kamen.
-Da bi padala kia, ubijenu zmiju valja staviti na trn.
-Da bi padala kia, ubijenu zmiju valja okrenuti na lea.
-Ne valja ubiti zmiju pre urevdana.
Pre urevdana ne valja ubiti zmiju, a izgleda da je na urevdan valja obavezno ubiti. Sveti
ore je ubio zmiju i tako oslobodio vodu koju je zmija bila zarobila, to nam se ree da gornja
narodna izreka da ubijena zmija donosi kiu nije praznoverica, nego da se kazuje nauka jezikom
simbola.
-Ako se zmiji pogodi ime ona postane devojka, i postane nevesta onome koji joj ime pogodi. Ako bi
svekar ovu nevestu udario konjskim ularom, ona bi opet postala zmija. A ako bi ovu zmiju poljubio
zet, ona bi se opet u enu prometnula. Narod kazuje da je to razlog to punice vole zetove.
U mnogim pesmama se kazuje da zmije leto letuju u kosi i travi, a zimu zimuju u srcu, nedrima i
duvaru. I uvek se tako kazuje i nikad drukije, a mi znamo da se zmije nalaze i u kosi Gorgone
Meduze. Zmije koje ine Gorgoninu kosu i zmije srpskoga naroda to u kosi letuju imaju svoje
znaenje u jeziku mita, i imaju isto znaenje jer postoji samo jedan jezik mita. Zato mitologiju i
narodno kazivanje ne valja shvatiti kao praznovericu neukih, nego se valja potruditi razumeti ta se
kazuje. A srpski narod kazuje:
-Ne valja se da ti vlasi kose padnu u vodu. Ne bacaj ih tamo da od nji ne postane zmija.
-Svakom stvoru zmija izgleda obino, osim oveku.
-Jedna guja preko celog sveta. (Munja)
-Jedna tica micalica, celom svetu krvnica. (Zmija)
-Ver vezeno, ver pisano, u ruke se ne uzima. (Zmija)
-Mastan kai kroz zemlju proe. (Zmija)
-Zmija se golim rukama ne tepa.
-Tuim rukama zmije hvatati, lasno je.
-Ljuta zmija, ljuti kijamet.
-Ako zmija ustima ne ujede, ona repom oine.
-Dok zmija zmiju ne prodere, ne moe adaja postati.
-Svaka zmija kad preivi sto godina, odmah postane ala.
-Caruje kao zmija na ledu. (Kae se kad je kome zlo).
-Gluvi kao aspide.
-Guja pod jezikom.
-Vie glasina, nego zmijskih ujeda.
-Zmija arenija otrova punija.
-Sa zmijom se nemoj sadruiti, jera ti se hoe satuiti.

-Sjekni ka zmija iz kruga. (Kae se za onoga koji reima koga vrea).

-Utopljenik se za guju hvata.
-Rosna trava ispere i zmijsku koulju.
-Sila zmija niz verige glad ugasila ognjite.
-Zmiju u njedrima nositi.
-Mudar kao zmija, bezazlen kao golub.
-Samo Sunce trepti kad ko zmiju bije, i raduje se govorei: Kako moj mravak adaje bije.
-Zmija ga u jezik ujela!
-Zmija mu oi popila!
-Zmija mu u nos umiljela!
-Zmija te za srce ujela!
-Zmijom se opasao!
-Ljubila ga meu oi guja, a crna ga zemlja zagrlila!
-Tako me ne takla ljuta zmija usred oka!
-Guja mu kroz vilicu prosiktala!
-U njedra ti se zmije legle!
-Zmijom se potapao!
Kako narod govori o zmiji, vidi se da je najbolje da se zmija nalazi pod kamenom, a to odgovara
ve reenom da se kuevna zmija nalazi u temelju kue i ispod praga.
-Kumim ti zmiju pod kamenom!
-On za kamen ona na kamen, on kamenom ona ispod kamena.
-Iz zdravice: Kumim ti tvog psa, put kojim ide i zmiju pod krem i ticu u gori.
-Naao zmiju ispod kamena!
Boe mili, uda velikoga!
to procvilje u Banjane gornje?
Da l je vila, da li guja ljuta?
Da je vila, na vie bi bila,
Da je guja, pod kamen bi bila.
U Bibliji i drugim starim knjigama grob se obavezno zatvara kamenom, a i danas iz istog razloga na
grobove se postavlja kamen kao spomenik. Po narodnom kazivanju ispod kamena se nalazi smrt, a
da narod ispravno govori potvruju gornji obiaji. Iz istog razloga je stavljan kamen na panj
poseenog drveta, jer panj predstavlja mrtvog pretka.
Zanimljivo je kako srpski narod povezuje zmiju i enu.

-Zmija u trn, a odiva u rod.

-To je guja prisojkinja! (Kae se za zlu enu).
-Nee se popraviti dok joj na lei ne ubije zmiju.
-Zmiju treba biti u glavu, a enu po leima.
-Udri zmiju u glavu!
-Gore je zlu enu dirnuti neg zlu guju.
-Zmija i ena, stvar je jedna.
Zmija i ena su u tesnoj vezi jo od samog poetka kada je zmija zavela Evu. Tada je Gospod
prokleo i zmiju i enu da se veno mue:
Ree Gospod, Bog, zmiji: Kad si to uinila, bie prokleta pred svakom ivotinjom i pred svim
zverima poljskim; na trbuhu e se vui i prah e svih dana veka svoga jesti. Metnuu
neprijateljstvo izmeu teba i ene, i izmeu potomstva tvoga i potomstva njezina, i ono e ti glavu
zgaziti, a ti e ga u petu ujedati.
I od tada pa do dananjih dana u svim pripovestima i izrekama zmija se bije iskljuivo po glavi.
-Pitali zmiju: -Zato ti je svak dumanin? Zato to ni ja nijesam nikome prijatelj.
Gospod je prokleo zmiju da se na trbuhu vue to ona i danas ini, a i srpski narod naglaeno kazuje
da se zmija kree na trbuhu.
-Tako se ne vukao potrbuice kao zmija ljutica,
Zmija je ljutica ba zato to se vue na trbuhu, jer u jeziku mita trbuhu pripada ulnost i
oseanje. Zato je zmija na zlu glasu u Bibliji, u starim knjigama, i u prostoga i neukog naroda.
Zmija nema ni noge ni ruke nego se plaza na trbuhu i svojim otrovnim ujedom mori ljude.
Srpski narod pria da zmija u stvari ima noge nego ih ona krije, pa kada neko neto krije narod
kazuje:
-Krije kao zmija svoje noge.
Narod pria da je zmija bila u nekakvoj prepirci sa kokokom pa tu bitku izgubila, i od tada krije
svoje noge da bi se opravdala za poraz. Kao ona je izgubila bitku zato to nema noge, a kokoka ih
ima. A kazuje se i da bi morao umreti onaj koji bi vidio zmijine noge. Narod zmiji pripisuje ove
rei:
-Provedi me kraj kokoi, ne bojim se pasa.
Mnogim narodima su poznate prie u kojima se roditeljima umesto oekivanog sina raa zmija. Ta
zmija je zmija samo danju, a kada nou skine koulju to je krasan junak. Taj krasni junak je danju
zmija ba zbog svoje koulje, koulja je ve objanjena i njena veza sa enom. Koulja je enin dar
muu, a u toj koulji nekada se nalazi i zmija.
A da vidi zlosretne punice!
Ona nosi od zlata koulju,
Koja nije kroz prste predena,
Ni u sitno brdo uvoena,
Ni na razboj ona udarana,
No koulja na prste pletena,

U kolijer upletena guja,

A pod grlom izvedena glava,
Ba se ini, kao da je iva.
Tako se i ovde kao i u drugim kazivanjima izjednaavaju ena, koulja i zmija. Ova zmija o kojoj
govori srpski narod je ista kao i ona zmija to se nalazi na kapi i elu egipatskih faraona, i ta ista
zmija presudila je slavnoj Kleopatri.
Faraonima se zmije nalaze na elu, a srpske zmije se najee nalaze kod grla. U narodnim
pripovetkama i pesmama zmija se naee savija nekom oko grla, pa je tako uinila i jednom
obaninu u pripoveci Nemuti jezik. Ovaj obanin je spasio zmiju iz umskog poara i ona mu se
obavila oko vrata, ali vano je videti kako se to kazuje.
Onda joj oban prui svoj tap preko vatre, a ona po tapu izie, pa njemu na ruku, pa po ruci
domili do vrata i savije mu se oko vrata. Kad ovek to vidi, nae se u udu, pa ree zmiji:
-ta je to, u zao as! Ja tebe izbavih, a sebe pogubih.
Zmija mu odgovori:
-Ne boj se nita, nego me nosi kui mome ocu. Moj otac je zmijski car.
Do vrata je zmija dola preko tapa i ruke, to je bilo potrebno rei i zato je tako reeno. Zmijski car
e obana nagraditi sa nemutim jezikom pa e on moi da razume govor ivotonja, pa e tako
znati ta o njemu misle i govore ivotinje. Tako je obanin mogao da zna ko su mu prijatelji a ko
neprijatelji u ivotinjskom svetu, pa je tako znao na koga se moe osloniti a koga treba unititi.
Tako je siromani obanin postao bogati gazda koji je znao upravljati svojim imanje, a takav je
postao zahvaljujui daru zmijskog cara jer je spasio zmiju iz umskog poara.
U narodnoj knjievnosti zmije se uvek nalaze u tamnici, i ko god dopadne tamnice tamo ga
doekaju zmije i akrepi te mu piju oi i grde lice. Marko Kraljevi esto ima posla sa zmijom, i
njemu se zmija vie puta oko grla savijala. Ko god krene u lov nedeljom moe oekivati da mu se
zmija savije oko grla, pa se tako dogodilo i Marku.
Markov lov
Podranio Kraljeviu Marko,
podranio u lov u planinu,
ne moli se bogu ni neelji,
no otide lov loviti zorom.
Lov lovio tri bijela dana,
lov lovio, nita ne dobio,
pak se vrnu natrag niz planinu,
a kad bio na vodu Jabuku,
a to s neto zasja u Jabuku,
Marko glenu u vodu studenu,
al u vodi zmiju sagledao,
zmija mu se konja prifatila,

penje mu se uz konja arina,

pak se s konja Marka prifatila,
oko grla Marku se obvila,
obvila se sedamnaes putah.
Otle Marko niz planinu krenu,
pa kad bre svome dvoru doe,
on sa arca svoga ne sjahuje,
no doziva majku Jevrosimu
da joj kae to je ulovio.
A kad majka zmiju sagledala,
ona bjei u bijele dvore,
a ostavi svoga sina Marka
da ga zmija za groce stee.
Opet zove Kraljeviu Marko,
zove baba Vukaina kralja
da prifati to je ulovio,
ulovio njegov sine Marko.
Kad izide Vukaine kralje,
a pred svoju prebijelu kulu,
i kad vie zmiju oko Marka,
plei dade a bjeati stade.
Opet Marko silno povikuje,
dovikuje u dvorove bjele
a na ime svoju vjernu ljubu:
-Izide mi, Vidosavo ljubo,
da mi primi to sam ulovio!Kad izide ljuba Vidosava,
kad sagleda svoga gospodara,
ona pisnu iz grla bijela
pa sestrimi onu zmiju ljutu:
-Bogom sestro, arovita gujo!
Oprosti mi moga gospodara,
gospodara Kraljevia Marka!A s Marka joj zmija progovara,
progovara nego Kraljeviu:
-Ajde natrag opetena, Marko!
Nosi mene gori u planinu,

okle si me, Marko, iario.Nejma kuda Kraljeviu Marko,

ve obrnu arca od mejdana,
on otide opet uz planinu,
a kad doe na vodu Jabuku,
otide se odmotavat zmija
i kraljevu besjediti Marku:
-Znaj me dobro, Kraljeviu Marko!
Ja sam tebe poklonila ljubi,
a ne bi se glave nanosio,
a kamoli lov lovio lahki
po planini u svetu neelju.Side zmija, u vodu zapliva,
i Marko se njojzi kunijae:
-Hou pazit ljubu i neelju,
pazit bolje od oinjeg vida!Tako je proao Marko lovei u nedelju i tako su mnogi proli lovei u nedelju, jer je ta zmija
nedelja. U drugoj pesmi Marko je lovio u Nedelju mladu pa mu se oko vrata savila estokrila
guja, koja kazuje:
Ta ja nisam estokrila guja, ve ja jesam ta Nedelja mlada.
U srpskoga naroda mlada Nedelja se javlja kao zmija, a kod Olimpljana boginji Atini je posveena
zmija kao simbol stalnog podmlaivanja.
Sad valja neke stvari povezati da bi se shvatilo da u narodnom stvaralatvu nema onoga to
dananja nauka kazuje, a nauka kazuje da je narodna knjievnost matarija neukih.
U narodnoj knjievnosti zmije najee piju oi i ljube meu oi, a slepci se mole iskljuivo
Bogu i Svetoj Nedelji. U gornjoj pesmi zmija je Marka poklonila njegovoj ljubi, a Markovoj ljubi
je ime Vidosava. Marko se zmiji zaklinje da e paziti ljubu i nedelju bolje od oinjeg vida, a ree
se da su ljuba Vidosava i zmija Bogom posestrime.
Kada je Marko zaglavio u arapsku tamnicu u Karaokanu, majka ga otkupljuje zlatnom kutijom.
Majka je u zlatnu kutiju stavila zmiju presojnicu, arovitu guju, ali zanimljivo je kako je to
uinila:
Ona ode u Prolom planinu,
Pa prevre drvlje i kamenje,
Dok uvati zmiju presojnicu,
Pa je njojzi vako besjedila:
-Bogom sejo, zmijo presojnice!
Budi meni danas u nevolji.
Pak se savi u kutiju zlatnu,

Da te poljem mome sinu Marku;

Ako bude Marku za nevolju,
Budi njemu u nevolji sejo!
Akol bude Marku od objesti,
Umori ga, boga ti vinjega!Ova zmija to je majina bogom seja otkupila je Marka iz tamnice i savila se arapskome banu oko
vrata, zato to je Marko zaista bio u nevolji. A da je ona Marku bila potrebna od obesti, ona bi njega
umorila. Tako zmiji govori majka Jevrosima, a i da joj nije tako rekla zmija bi Marka umorila. Jer
ova zmija kao i tap pomau samo ako su od potrebe, a ako su od obesti ubijaju. Zato je tap-zmija
u narodnim zagonetkama Boji potreba.
Kada u Starom zavetu Gospod govori: Nee uzimati uzalud imena Gospoda, Boga svoga, onda
to ima isto znaenje kao i ne uzimati zmiju od obesti. I ime Gospodnje i zmija spaavaju kada se
uzimaju od potrebe ili nevolje, a ubijaju kada se uzimaju uzalud ili od obesti. A tako rade samo zato
to imaju isto znaenje u ovoj nauci. A moglo bi se rei i ovako: ime Gospodnje je zmija ako se
uzme od potrebe, a zmija je ako se uzalud uzima ime Gospodnje.
Majka ercu na jutrenju budi:
-Ustan eri, mrtvi san zaspala,
ne spava se u neelju svetu
Nedelji ne pripada san i spavanje nego budnost, i nedelji ne pripada slepoa nego vid. Zato se slepci
mole Svetoj Nedelji, i zato narodna izreka kae:
-Svaki dan lep, a u nedelju slep.
Zmija je pogubna za ljude i nju Gospod alje, ali je Gospod dao ljudima i mo da se od zmija
odbrane, o tome govori i Biblija.
Putem se narod uznemiri i povika na Boga i na Mojsija: Zato nas izvedoste iz Egipta da izginemo
u ovoj pustinji? jer nema ni hleba ni vode, a ova se nikakva hrana ve ogadila dui naoj. Tada
Gospod pusti na narod zmije ognjene, koje ih ujedahu, te pomre mnogo naroda u Izrailju. Narod
doe k Mojsiju i ree: Zgreismo to vikasmo na Gospoda i na tebe! Moli Boga neka ukloni od nas
ove zmije. Mojsije se pomoli za narod. Gospod ree Mojsiju: Naini zmiju ognjenu i metni je na
jednu motku, i koji god bude ujeden i pogleda u nju, sauvae ivot svoj. Mojsije naini zmiju od
bakra i metnu je na jednu motku, i koga god ujede zmija on pogleda u zmiju od bakra, i sauva
ivot.
Spasenje od smrtonosnih ognjenih zmija nalazi se u bakrenoj zmiji na tapu, tu bakrenu zmiju valja
pogledati ako se hoe sauvati ivot.
Ova bakrena zmija na tapu je isti onaj tap to Gospod dade Mojsiju da njime ini uda, i koji
postaje smrtonosna zmija kada se baci na zemlju. Zmija je pogubna za ljude samo kada se plaza po
zemlji na svome trbuhu, ali kada se uzme u ruku ona postaje tap kojim se mogu initi svakakva
uda. Ta zmija-tap se sada javlja kao bakrena zmija na tapu koju valja pogledati. Za Mojsija se
vie puta kazuje da je imao dobre oi i nepomuen vid. Razliku izmeu zmije na zemlji i tapa u
ruci lepo objanjava narodna izreka:
-Ako me vrsto dri biu ti rob, ako me pusti iskopau ti grob.
Onaj koji vrsto dri taj ima tap u ruci, onaj koji pusti pustio je zmiju da ga umori. Takva je
razlika izmeu tapa u ruci i zmije koja se plaza po zemlji, i koju Gospod dade Mojsiju.

A zato je ta zmija ba od bakra, a ne od nekakvog drugog materijala?

Zmija je od bakra zato to je bakar Afroditin elemenat, a Afrodita je boginja ljubavi, strasti, udnje i
uopte oseanja. Dakle, Afrodita i bakar u jeziku mita imaju isto znaenje, a istoga znaenja je i
zmija i bakrena zmija na tapu. A ona tumaenja dananjih edukovanih uenjaka kako se Mojsije
pred faraonom sluio maioniarskim trikovima su jadna i alosna, i sramotna za razumna bia.
Takvim tumaenjem uenjaci su pokazali da su oni rtve zmijine, kao to su to bili Adam i Eva na
samome poetku.
Onaj koji dozvoli da ga zmija zavede i obmane proklet je od Gospoda da se zlopati na zemlji celoga
svog veka, i takvima nema mesta u rajskom vrtu. Ali ni u ovo danas ljudi ne veruju jer su u koli
nauili da je ovo praznoverica neukih, a u dananjim kolama nema tapa jer je to grdilo davno
izbaeno iz obrazovanja. Danas u kolama nema tapa nego se zmije plazaju po zemlji i ujedaju, i
niko ih ne primeuje jer su danas svi ljudi kolovani.
Kada filozofi kazuju ovu nauku oni govore da je za oveka od ivotne vanosti da pobedi samoga
seba, a ako bi porazio samoga sebe onda bi naisto propao.
Porodi gujini! Kako moete dobro govoriti, zli kao to ste? Jer usta govore ono to u srcu
izobiluje. Dobar ovek iz dobre riznice iznosi dobro, a zao ovek iz zle riznice iznosi zlo. A ja vam
kaem da e za svaku praznu re koju budu rekli, ljudi odgovarati u dan suenja. Jer e se po
svojim reima opravdati, i po svojim e se reima osuditi.
Ovako se Isus obraa knjievnicima i farisejima, i kazuje o vanosti izgovorene rei. Dobri ljudi
dobro govore i oni e se svojim reima opravdati u dan suenja, a zli ljudi zlo govore i po svojim
reima e se osuditi. Knjievnici i fariseji su zli i zlo govore i kao takvi oni ne mogu dobro govoriti,
i zato njih Isus naziva porodom gujinim. Oni su porod gujin zato to su im rei otrovne kao i
zmijski ujedi, i more ljude kao i zmijski ujedi.
Ove Isusove rei nisu reene u alegoriji kako uenjaci tumae nego su one reene zaista u
alegoriji, a to je jezik mita u kojem simboli imaju stalno znaenje. Isus ree da se rei iznose iz
riznice, i nema druge riznice u staroj knjievnosti do ove o kojoj govori Isus. Sve carske riznice u
bajkama, basnama, pripovetkama i u istorijkim knjigama su ova riznica o kojoj govori Isus, i nema
ni jedne druge riznice. Tako je jer celokupna stara knjievnost govori jednu nauku, i govori je
jednim istim jezikom simbola.
Zato porodu gujinom pripada da zlo govore, jer zle rei su otrovni zmijski ujedi. Zmijski ujed je
smrtonosan kako u davna vremena tako i danas. U davna vremena od smrtonosnog zmijskog ujeda
spaavao je baja, a danas to ini medicina koja ima protivotrov. Sokrat je sam sebe nazivao
bajaem, a poznato je da Sokrat nije leio od zmijskog ujeda, nego je atinskoj mladei istio misli.
Apostol Pavle pie Rimljanima:
Njihovo je grlo grob otvoren, jezicima svojim varahu, otrov je aspidin pod usnama njihovim.
Tako ujeda mitska zmija, i samo tako. A sve zmije u staroj knjievnosti i u narodnim predanjima su
mitske, i ujedaju iskljuivo otrovnim reima.
Ve je reeno da se Jahve koji dade Mojsiju tap-zmiju i indijski bog Jama javljaju kao zmije, i da
su oni jedan isti bog. A nije im samo zmija zajednika, jer se i Jahve i Jama javljaju i kao glas.
Gospod se nije Mojsiju javio likom, nego se javio glasom iz kupine u plamenu, a i bog Jama se
javlja glasom i sagovornik ga ne vidi. To to se bog Jama ne vidi nije za uenje jer on vlada
nevidljivim svetom. Tako se u Mahabharati javlja glas Juditiri i postavlja pitanja a Juditira
odgovara, a pitanja i odgovori su dostojni Sokrata. Potom se kazuje da Juditira razgovara sa
zmijom, a tada Juditira pita a zmija odgovara. Na kraju italac saznaje da su glas i zmija bili sam
bog Jama.

Zmijski ujed je otrovan, a porod gujin ujeda otrovnim reima. A u Bibliji nam se ree da je zmija
Evu zavela reima, i to je taj zmijski ujed zbog kojeg je ovek proteran iz rajskog vrta i osuen da
se na zemlji zlopati i da ga svaka ra bije. I danas oveka ra bije vie nego ikada u njegovom veku,
jer je ta zmija postala kola, a kolovanje je obavezo.
Zbog toga narodna predanja ne dozvoljavaju zmiji da govori, i zbog toga je njoj rascepljen jezik. A i
Isus kazuje da se od gujinog poroda mogu uti samo zle rei.
Pria narod da je mi progrizao rupu na Nojevoj lai pa zapretila opasnost da se laa potopi, i da se
svi koji su u njoj podave. Od potopa je lau spasila zmija koja se sklupala i zaglavila u rupu, i tako
spreila prodiranje vode u lau. Zbog ovog podviga Bog odlui da nagradi zmiju, pa joj ree da
odabere hranu kojom e se hraniti. Zmija je premiljala i odluila da joj hrana bude oveije i ptiije
meso, i krenu kod Boga da mu to saopti. Na putu je srete lasta i upita gde se uputila pa kad je ula,
ree da se ovek ne moe tako lako jesti jer za to treba jezik koji moe prevrtati, i ree joj da pokae
jezik. Kad zmija pokaza jezik lasta ga kljucnu i rasee, pa kad zmija doe do Boga nije mogla
govoriti, a Bog joj onda dodeli abe za hranu.
Ovo je istinita nauno mitoloka pria o rascepljenom zmijskom jeziku.
U ovoj nauci zmija je veoma znaajna i zato se o njoj mnogo govori. Zmija se u Bibliji javlja kao
etvrti lik u redosledu, najpre se pominje Bog, potom Adam i Eva, a kao etvrta javlja se zmija, i
odmah zavede Evu. Stara likovna umetnost bilo kojeg naroda i bilo koje religije i iz bilo kojeg
vremena, prepuna je zmija. Sve te zmije imaju isto znaenje, jer postoji samo jedan jezik simbola
kojim se kazuje jedna i ista nauka. A to znai da nema paganskih nekadanjih praznoverica i
dananjeg pravoverja, jer postoji samo umiljenost i zabluda. A umiljenost i zabluda su pogubne
za oveka, i one su posledica zmijskog ujeda kojeg ljudi zaradie u koli.
Gilgame je od Utnapitima saznao tajnu besmrtnosti i da se besmrtnost nalazi u travi na dnu mora.
Gilgame je uspeo da se domogne trave besmrtnosti, ali mu je ukrade zmija. Valja znati da je
Utnapitim jedini preiveo Potop i da je postao besmrtan, i da mu ime znai mladica oveanstva.
U Indiji su zmije ukrale bogovima amritu, besmrtni napitak, a Vinin orao Garuda ukrade amritu
od zmija i vrati bogovima. Tako su bogovi opet postali besmrtni a zmije smrtne, ali ne ba potpuno
smrtne. up sa amritom je stajao na travi kui na kojoj je ostalo traga od besmrtnog napitka, zmije
su lizale travu kuu pa su tako presvlaenjem koulje bile pomalo besmrtne. Bogovi su stvorili
amritu da bi se mogli podmlaivati i tako bili besmrtni, a bili su u stalnom sporu sa zmijama oko
prava na vlasnitvo amrite.
Amrita je izbukana iz okeana kao to se maslac izbuka iz mleka, a bukali su bogovi i njihova
starija braa asure. Kao tap za bukanje posluila je planina Mandara, a kao ue posluio je car
zmija Vasuki. Dakle zmija je uestvovala u stvaranju napitka koji podmlauje i ini besmrtnim, a to
je i razumljivo jer se i sama zmija podmlauje kada svue svoju koulju, pa je zato zmija i kod
Olimpljana bila simbol podmlaivanja. A pored toga u jeziku mita zmija, tap i ue imaju isto
znaenje.
U Vedi se kazuje:
Ovo je maja, ovo je veo iluzije, koji prekriva oi smrtnika i pokazuje im svet, za koji se ne moe
rei, da li postoji ili ne postoji. Svet, koji slii snu, zrakama Sunca na pesku, gde putnik iz daljine
misli, da vidi vodenu povrinu, ili uetu baenom na zemlju, koji se nekome ini da je zmija.
Takva je maja, jer je maja majanje i zamajavanje pa se ljudima svata priinjava. (Inae je re
maja iz sanskrita, a to je, kako nauka zna, praindoevropski jezik i roditelj indoevropskih jezika).
Tako se i baeno ue na zemlju priinjava zmijom, kao to se u Bibliji i kod srpskog naroda na
zemlju baeni tap premee u zmiju. Tako se ljudima od sunanog peska priinjava da vide vodenu

povrinu, a vodena povrina je praogledalo, i u jeziku mita oznaava svest. A to isto znaenje
imaju i tap, i ue, i zmija.
Maja je veo iluzije koji prekriva oi smrtnika pa oni ne vide svet onakvim kakav je, nego im svet
slii snu. Kada je Garuda ukrao amritu od zmija i vratio je bogovima za nagradu nije hteo nita da
primi, jedino da mu se da da mu zmije budu hrana. I bogovi tako uinie i zato su Garudu zvali
Ganasana, to znai unititelj zmija. Ganasana je zaista bio unititelj zmija, ali onaj ko poznaje
srpski jezik zna da ime Ganasana ne znai unititelj zmija, nego oznaava onoga koji goni
san. Garuda ganja san i zato su njega zvali Ganasana, jer san nije java i u snu se oveku svata
priinjava. Sanskrit je mrtvi jezik, kolski jezik, a osnova svih mrtvih jezika je srpski jezik.
Garuda kao Ganasana skida veo iluzije sa oiju smrtnika da bi ovi mogli videti svet onakvim kakav
je, i da im svet ne lii na san i da im se ne priinjava kojeta. To ini Garuda, i tako i na taj nain
Garuda krade od zmija besmrtni napitak i vraa ga bogovima da bi ovi bili besmrtni.
Zmije su poznate po tome to svoju rtvu zamaijaju pa joj rade to hoe, a glavne rtve njene
magije su abe i naa pramajka Eva. U narodnoj pripoveci Lijek od maije kazuje se da je za lek
od magije, izmeu ostalih stvari, neophodno nabaviti zmiju krilaticu uhvaenu izmeu Gospoa.
Narod kazuje da su zmije najljue izmeu Velike i Male Gospojine, pa se za ljutoga oveka kazuje:
-estok kao zmija izmeu Gospoa.
Ovakvu zmiju valja uhvatiti ako se eli lek od maije, a ve smo videli da Biblija i srpski narod
kazuju da uhvaena zmija postaje tap. Zmija je smrtno opasna, a tap je Boji potapak i
potreba, i njim sa mogu uda initi. Nekada se kazuje da zmiju treba ubiti kao to je Indra ubio
Vritru, Apolon Pitona i ore adaju, a iz istog razloga. Narodna pripovetka Mona sabljica
kazuje kako je neki sirimani momak oenio bogatu devojku, i kako je stekao monu sablju sa
kojom je mogao stei sve to poeli.
Kad su se njih dvoje vjenali, zakalaju otalen pa dou u jednu planinu, i tu legnu spavati; a on
sanja pa mu neto kae na snu da ima ovdje jedno vrelo, i u tom vrelu zmija, i u zmiji sablja: Otidi
ree mu pa ubi zmiju i izvadi sablju, pa to god zaeli, mani tom sabljom to e ti biti.
Podignuta zmija postaje tap sa kojim se svakakva uda mogu initi i koji daje sve to je oveku
potrebno, a takva je i sablja koja se nalazi u ubijenoj zmiji. Takve nam prie priaju Biblija,
paganske religije i neuki narod.
U vie pripovedaka se kazuje kako nekakav tajanstveni starac ili zahvalni mrtvac pomau momku
da ini razne podvige, i omoguava momku da zadobije carsku ker ili kakvu drugu bogatu i lepu
devojku. Pre nego to ovaj pomaga preda momku devojku kidie na nju orujem kao da e je ubiti,
a ona od straha iz sebe izbacuje zmije. Tek kada devojka iz sebe izbaci zmije predaje je mladiu, jer
je tek takva devojka ista i takvu je valja voditi svome domu. Zanimljivo je da takve prie imaju i
Irokezi u Severnoj Americi, a ove prie nisu puka zabava nego je to kazivanje nauke jezikom mita.
Istoriar Herodot govori o jednom istorijskom dogaaju pred Kirovo osvajanje Kresove Lidije:
Dok je Kres bio zabavljen sa ovim, cela okolina grada postala je najednom puna zmija. Kad su se
one pojavile, konji su ih, ostavivi pau, napali i pojeli. Kad je Kres to video, pomislio je da je to,
kao to je ustvari i bilo, neko znamenje. Smesta poalje svetenike u Telmes da mu se to znamenje
protumai. Svetenici su doli u Telmes i razumeli ta to znamenje znai, ali nisu mogli da mu jave,
jer je Kres bio zarobljen pre nego to su ovi stigli da se vrate laama u Sard. Telmeani su
protumaili da Kres treba da oekuje dolazak tue vojske u svoju zemlju, a kad ova doe, zarobie
domae stanovnike. Protumaili su da zmija znai dete zemlje, a konj neprijatelja i doljaka.
Telmeani su ovo, dakle, tumaili Kresu kad je on ve bio zarobljen, a nisu nita znali o tome ta se
deavalo u Sardu i sa samim Kresom.
Telmeani su ispravno tumaili ovo istorijsko znamenje jer su oni, kao i Herodot, dobro poznavali

jezik mita, pa tim jezikom i nama kazuju ovaj dogaaj. Konji su doljaci i stranci, a zmije su
deca zemlje, i takvi su uvek jer su takvi u jeziku mita. Konji su osvaja Kir i njegova vojska, a
zmije su domain Kres i njegovi ljudi.
U ovoj nauci stranci su iz sveta mrtvih, a iz sveta mrtvih je i konj. I uenjacima je poznato da je
konj iz sveta mrtvih, samo to oni ne razumeju znaenje konja u ovoj nauci. A zmija je dete
zemlje jer se u zmiji nalazi ulnost, ulnost je zemaljska a time i avolska. Zato apostol Jakov u
poslanici kazuje:
Ko je meu vama mudar i pametan neka pokae dela svoja dobrim ivljenjem u krotosti i
mudrosti. Ali ako imate grku zavist i duh svae u srcima svojim, ne hvalite se, niti laite na istinu.
To nije ona mudrost to silazi odozgo, nego zemaljska, ulna, avolska.
Zemaljsko je ulno i avolsko, a zmija je dete zemlje. Dakle, avo i zmija su istoga znaenja, zbog
toga se ne treba uditi to avo i zmija na isti nain ine zlo ljudima, zavode ih laima. Zato zmiju
valja uzeti u ruku i od nje nainiti udesni tap, ili je ubiti i iz nje uzeti udesnu sablju. A filozofi
nam kazuju da ovek moe spoznavati samo preko ula, ali ne sme dozvoliti da ula njime
gospodare nego ovek mora biti gospodar svojih ula. Zato zemaljsko dete valja podii sa zemlje,
i zato Isus govori:
Kad podignete Sina ovejega, poznaete ta sam ja i: I kao to Mojsije podie zmiju u pustinji,
tako treba i sin oveji da se podigne. Dok je na zemlji sin oveji je zemaljsko, ulno i avolsko
bie, a kada se podigne sa zemlje onda njemu mudrost silazi odozgo.
U ovoj nauci nema proizvoljnih poreenja, nego su poreenja tumaenja i mitoloki renik. Dakle,
zmija i sin oveji su istoga znaenja, i oni se ne smeju ostaviti da plazaju po zemlji, nego ih valja
podignuti sa zemlje. Kada se podigne zmija ona postaje udesni tap, a kada se podigne sin oveji
onda se poznaje ta je Isus Hristos.
Pojava zmija je znamenje kod Herodota, ali nije samo kod njega nego je zmija znamenje u svoj
staroj knjievnosti. Kada Gospod dao Mojsiju tap-zmiju ree mu da e njim znamenja initi, a i
kod Homera zmija oznaava znamenje:
Tu nam se znamenje velje ukazalo: stravina zmija; krvava bee odozgo, a Dive je posla na
svetlost; izmila ona ispod oltara i skoi na platan; Vrapii mladi, nena jo deca, behu na stablu
stisnuv se pod lie onde na njegovoj najvioj grani; osam ih bee, a deveta mati to ih izlegla;
zmija ih stane da guta, a oni cviljahu bolno, mati obletati stane za dragim porodom cvile, zmija se
izvije te je alosnu zgrabi za krilo; a kad vrapie mlade i njihovu majku proguta, tada znamenje
stvori od zmije bog to je posla; jer od nje uini kamen sin podmuklice Krona; i mi stajasmo onde i
svi se udismo tome.
Kada znamenje strano stovolovku ustavi nau, onda nam Kalhant stane proricat reima ovim:
-to ste vi Ahejci dugokosi, umukli mukom? Nama je mudrica Dive pokazo to veliko udo, dockan
e doi i dockan izvrit se, ali mu nikad slava propasti nee. Ko zmija to proguta osam i majku
devetu s njima to ih izlegla, mi emo onda toliko se borit, a leta desetog grad irokostazni moi
zauzet.- Tako proricae on, a sad se ispunjuje sve to.
Pojava zmije je znamenje i udesno znamenje, i to udesno znamenje valja tumaiti, a u staro doba
ljudi su imali tumae ovih udnih znamenja. I srpski narod je imao tumae znamenja, pa kada se
pojavila jedna grdna zmija i nadnela glavu nad carev dvor, tumai su odmah rekli da je to znamenje
da e carstvo srpsko propasti. A tako je i bilo, to i istorija svedoi. Ova zmija to je najavila propast
srpskog carstva pojavila se u snu, jer se zmija zauujue esto javlja u snu i dolazi na san.
Iz Biblije i drugih knjiga saznajemo da se Bog ljudima javlja iskljuivo u snu, ali Frojd i drugi
novouenjaci ne razumedoe ta govore knjige pa napravie ruglo od oveka i od nauke. Njihov
problem je bio u tome to oni nisu imali tumaa sna da im protumai znamenja, a onaj koji ne
razume san osuen je na propast. Bog se ljudima javlja u snu i od tumaenja sna zavisi im ivot,

zato su tumai sna u staro doba bili na velikoj ceni i prvi do vladara. Zanimljivo je da su ovi tumai
sna koji su bili odmah iza vladara po vanosti i moi, esto bili robovi. Izmeu mnogih takvi su bili
Josif u Egiptu i Danilo u Vavilonu, a takav je bio i istoriar Josif Flavije.
Uenjake ove injenice ne ude, jer oni znaju da su se takve stvari dogaale u doba neznanja i
ljudske neukosti. A ona izreka srpskoga naroda:- Ako me vrsto dri-biu ti rob, ako me pustiiskopau ti grob-, to narod neto bunca.
Herodot pie da u Egiptu kod Tebe postoje svete zmije koje nisu opasne po ljude, da su posveene
Zevsu (Amonu), i da ih sahranjuju u Zevsovom hramu kad uginu. Ove zmije neobino lie na
kuevne zmije srpskoga naroda koje se po uginuu zakopavaju ispod kunog praga.
Ali zato u Arabiji postoje strane krilate zmije koje svakog prolea lete iz Arabije u Egipat. Od
tekog pomora Egipane spaavaju ibisi koji doekuju krilate zmije i ubijaju ih. Sam istoriar se u
to uverio jer je video mnotvo zmijskih razbacanih kostiju, a od Arabljana je uo da zbog toga
Egipani potuju ibise. I zmije krilatice srpskoga naroda su najopasnije i najljue, ba kao i ove
krilate zmije o kojima govori Herodot. Vano je gde su ibisi doekivali krilate zmije, i zbog toga
istoriar to kazuje:
Ovako je izgledao predeo u kome su leale ove razbacane kosti: to je bila jedna klisura koja vodi iz
brdovitog predela u iroku ravnicu, koja se spaja sa egipatskom ravnicom.
Klisura, tesnac, to je mesto gde se doekuju strane krilate zmije. Tesnac je proverena i pouzdana
odbrana od zmija i svakog neprijatelja, i o tome postoja brojna svedoanstva, a naroito je
upeatljiva Salaminska bitka. Ma koliko neprijatelj bio brojan i moan on u tesnacu ne moe da
pobedi, jer je tesnac njemu usko grlo i kost u grlu.
Zmija je sestra Meseeva, a i zmija i Mesec se podmlauju. Pun Mesec srpski narod naziva utap,
jer se utapio kao tap, i takav se smatra blagodarnim, dok je opadajui mesec imao suprotno
znaenje. Neki srpski junaci zmijom uzdaju svoje konje, a vile to obavezno ine, a narod kazuje da
je neophodno da konj ima uzdu. Indijske stare knjige kazuju:
ovek kome je um voza, a razum uzde dolazi do kraja puta, do najvieg koraka Vinina.
U srpskoj narodnoj pesmi se kae:
A Jovo majci govori:
-O majko moja, banica,
Potkuj mi konja mojega,
Potkuj ga zvjezdom Danicom,
Uzdaj ga jasnim Mjesecom,
Pokri ga svilom crljenom,
A mene, majko, zelenom!
Vie puta se kazuje da su uzde razum, ili da razum upravlja uzdama, a u jeziku mita Mesec
predstavlja razum. Tako je u Indiji, tako je i kod srpskog naroda, i tako je u celome svetu. A tako je i
kod starih filozofa, jer svi govore jezikom mita, a postoji samo jedan jezik mita.

Pop
O popu narod govori vrlo zanimljivo, a i udno. O popu se govori sa potovanjem, ali se od popa
zazire i plai. Narodni pop voli da dobija i moda mu je to glavna osobina, ali kanda ne voli da daje.

O popu ima mnogo pria i izreka koje ga objanjavaju, pa ga tako objanjava i pria Utopio se pop
to nije ruku dao.
Prevrnuo se amac pun ljudi meu kojima je bio i pop, i svi ljudi se nekako dokopae obale, jedino
se pop utopi. Kada su otili da to jave popadiji, popadija kroz kuknjavu i pla upita:
-Kako se utopio?
A oni odgovore:
-Kad se izvrnu un, i mi svi u vodu panusmo, svi jednogrlice zavikasmo: Daj, pope, ruku! i on
mogae lasno dati tek da hoae, ma ne dade i utoliko se utopi.
-Znam ja, kukava kukavica, ree popadija da je tako. Ma da ste mu zavikali: Na, pope, ruku!
hoae skapulati, jer je vazda, teko meni, nauio uzimati a ne davati.
Tako o popu kazuje ova aljiva anegdota, ali kazuje vrlo ozbiljno i verno objanjava narodnog i
mitskog popa. Druga anegdota govori o Svetome Savi i popu:
Iao Sveti Savo s popom i tako idui nau na sred puta esu, punu novaca, sve sama dukata, i
obojica prifate da je jame. Sveti Savo jami za vrh ese, a pop bre bolje prifati za dno, te oni
potegni sebi, a oni sebi, pop za jedan kraj, a Sveti Savo za drugi. Tako trzajui i otimljui se,
prekinu esu. U Svetog Save osta samo ovrina ese, a u popa dno ese i dukati. Kad pop vie,
stane se smijati, a Sveti Savo mu ree: -Hajde, dao Bog, te ti se esa vazda punila, a nikad ne
napunila! Tako i osta, popu svak dava, a vazda mu moe u esu.
U staroj knjievnosti svi blagoslovi i sve kletve se ispunjavaju, pa je zato i pop u narodnoj
knjievnosti ba takav kako mu odredi sveti Savo. Zato je sebinost najizraenija popova osobina, i
o ovoj popovoj osobini kazuju i narodne izreke:
-U popa je dubok dep.
-Popovska vrea nikad se napuniti ne moe.
-U svakoga popa torbica duboka.
-Popovska juha do dna kotla gusta.
O slavama u zdravicama narod eli domainu zdravlje i svako dobro, pa nekada i ovako kazuje:
Bio ti snop kao pop, a klas kao popov tap! Ili: U struku ti bili strukasti, u klasu klasati! Klasovi
ko vlakovi, a stogovi ko popovi, te ti dio stogove ko carske dvorove. Valjda su narodni popovi bili
krupni i debeli, kada je ovako narod kazivao? Zanimljivo je da su stogovi koji lie na popove, nalik
carskim dvorima. I pop i car imaju kesu koja se ne moe napuniti, a srpski narod cara drugim
imenom zove esar, a ime mu je po toj kesi (esi) koja se ne moe napuniti.
Danas se svetenici iskljuivo bave obredima, a do devetnaestog veka srpski popovi su bili uitelji.
U prolosti srpskog naroda crkva i kola su imali isto znaenje, a danas su to dva sveta. Ali ipak je
ostalo neto od prolosti. Seoske slave se danas slave kod crkve, a ako selo nema crkvu slavi se kod
kole, a ako je to malo selo pa nema ni kolu, onda se seoska slava slavi kod najstarijeg drveta u
selu, i to se drvo zove Zapis. Ono to je zapisano to se ne zaboravlja, pa se tako ne zaboravlja ni
ono to je naueno. U staro doba ljudi su se okupljali ispod najstarijeg drvata u selu, i to im je bila i
bogomolja i kola. Takva je veza izmeu paganskog drveta Zapis, pravoverne hrianske crkve, i
moderne kole koja daje pravo znanje.
Narod o popu kao znalcu i uitelju kazuje:
-Dobar pop do smrti se ui.
-Uenje je popa zapopilo.
-Pop se ne bira po bradi, no po glavi.
-Zna kao (i) pop.

-Taj zna vie od popa.

Ovako se kae za nekog znalca, to e rei da je pop pojam za znanje.
-to popuje kad pop nijesi?
Ovako se kae kad se ko namee za uitelja.
-U popa bi valjalo, da su i prasad mudra; a u njega su i eca luda.
-Svaki popo u svojoj knjizi vjet.
Nisu samo srpski popovi bili uitelji, Bajron pie: Kralj vlada nad nama, doktor nas lei, pop
pouava i tako nam ivot prolazi.
I starozavetni prorok Malahija govori o svetenicima kao o uiteljima:
Jer usne svetenika treba da uvaju znanje i od njegovih se usta zakon trai jer je on vesnik
Gospoda nad vojskama.
Starozavetni svetenik je uvar znanja koji kazuje zakon, i on je vesnik Gospoda nad vojskama. Ali
svetenik je takav uvek i svagde a ne samo kod Malahije. Aristotel kae da se dravno telo deli na
dva dela: vojsku i savetodavno telo, a onda kae:
Svetenike ne treba smatrati organima vlasti jer su oni neto sasvim razliito od dravnih vlasti.
Moda su ove Aristotelove rei doprinele da se drava potpuno odvoji od crkve, ali je sigurno da
novouenjaci nisu razumeli ove Aristotelove rei.
U jeziku mita svetenik oznaava svest i njegovo je samo da pouava i savetuje, ali on nije taj koji
donosi odluke i dela. Odluke donosi i sudi onaj koji ima vlast a svetenik je vesnik Gospodnji i on
opominje. Mi znamo da su opominjali i starozavetni proroci i da su bili Gospodnji vesnici, a to je
zato to su oni isto to i svetenici.
-Niko ne moe biti pop u svom selu.
-Ne budi nikad pop u svom selu.
Istim reima se kazuje i za proroka i tako su kazuje u mnogim starim knjigama, a Isus kazuje:
Nikakav prorok nije dobro primljen u svojoj postojbini. Iz ovakvog kazivanja moe se izvesti
zakljuak da su pop i prorok stranci, to oni i jesu.
U starogrkoj filozofiji sofisti su stranci, a ime su dobili igrom rei od srpske rei svest, i
njihovo znaenje je svest. Svetenik je u srpskom jeziku dobio ime od rei svest, i svetenik
simbolino oznaava ljusku svest. Svetenik je posrednik izmeu Boga i oveka i zato on u ime
oveka simbolino vri boiju slubu, a u stvarnom ivotu to ini svest.
Svest je Boji vesnik i on kazuje oveku ta treba i kako treba initi, ali se esto deava da ovek ne
ini kako mu svest kazuje, nego ini kako mu je drago. Zato srpski narod o popu kazuje:
-Ne gledaj to pop tvori, nego sluaj to zbori.
-Vie se motri na to, kako pop ivi, nego, kako ui.
-Ne ini ono to pop ini, nego tvori to ui.
A narod kazuje i ovako:
-Za mladim idi, a starog sluaj.
-Starca valja sluati, ali za njim nehoditi.
Dakle, to se govori za popove govori se i za stare. A to nije proizvoljno nego su oni istoga

znaenja, kao to je i stari panj istoga znaenja kao pop i starac. Takav je pop u ovoj nauci u kojoj
simbolie svest, i nije takav samo kod srpskoga naroda nego je takav kod svih koji su o njemu pisali
pre nego je dolo doba svetlosti i znanje.
Tako ekspirova Ofelija u Hamletu govori:
Al, dobri brate, nemojte i vi initi ko to onaj licemerni svetenik ini kad pokazuje vrletan i
trnovit k nebu put, a sam ko nadmen raspusnik bez stida ruinom stazom naslade koraa, o
uputima svojim ne hajui.
Tako kazuje Ofelija svome bratu Laertu, ali ni to nije proizvoljno. Laert je sin Polonija koji je
dvorski savetnik koji vri boju slubu u dvoru, a to znai da je Polonije svest danskog dvora. Po
smrti oca Laert je postao svest danskog dvora, i to je ve objanjeno na dugom mestu.
A ekspirova Porcija iz Mletakog trgovca kazuje:
Dobar je duhovnik onaj koji se sam upravlja prema svojim propovedima: lake mu je da pouava
dvadesetoricu ta bi bilo dobro initi, no biti jedan od te dvadesetorice pa postupati prema
sopstvenom uenju.
Tako kazuju ekspirovi knjievni likovi i kazuju nauku jezikom mita, i ekspir nije ono to o
njemu znaju uenjaci dananje velianstvene civilizacije. ekspir je neuporedivo vredniji, ak je i
veliki Gete prema njemu izraavao strahopotovanje.
U jevanelju se kae:
Tada Isus, govorei narodu i uenicima svojim, ree: Na Mojsijevu stolicu sedoe knjievnici i
fariseji. Sve dakle to vam reknu, uvajte i inite; ali ne radite po delima njihovim. Jer oni govore,
ali ne rade. Bremena teka oni veu i prte ljudima na plea, ali ni jednim prstom nee da pomaknu. I
sva dela svoja ine da ih gledaju ljudi.
Tako u jevanelju kazuje Isus za knjievnike i fariseje, i o njima kazuje isto kao to srpski narod i
ekspir govore za svetenika. Isus, ekspir i srpski narod govore isto zato to govore o istom, o
ljudskoj svesti, i govore istim jezikom simbola. Sada e i uenjaci konano shvatiti ko su bili
fariseji, jer do dananjeg dana nisu uspeli da ih shvate i prepoznaju.
Knjievnici i fariseji su seli na Mojsijevu stolicu, a Mojsijeva stolica je sudijska stolica. Mojsije
je sedao na stolicu i sudio, a knjievnici i fariseji ne sude nego samo priaju. Njih valja sluati, kao i
srpske popove, ali ne valja raditi kako oni ine. Razlika izmeu Mojsija i knjievnika i fariseja je u
tome to je Mojsije imao tap u ruci, i tako bio Gospodnja krepka ruka, a knjievnici i fariseji
samo priaju a ni prstom ne mrdaju. Takvi su fariseji i knjievnici u Bibliji, a srpski pop je isti kao
oni, i srpski pop ne moe bez knjige.
-I pop u knjigu fali.
-Svaki popo u svojoj knjizi vjet.
-Neto pop knjigom, neto Turin silom, ele siromahu ne osta nita.
-Ne udaje se ni jedna evojka bez prije, niti i jedan pop ide bez knjige u crkvu.
-I pop u knjigu pogrei, i kova u nakovanj.
Sveti Savo kazuje:
Ako je pop grean, ali molitva njegova nije grena, i njegova veza je sila od vinje blagodati.
Kako srpski narod govorio o popu, kako ekspir govori o sveteniku, i kako Isus govori o
knjievnicima i farisejima, tako se govorilo i za filozofa Seneku. Tacit u Analima kazuje:
Kazivao je da pie ono to treba initi i kako valja iveti, a ne ono to ini i kako ivi. To je bila
zgodna formula da se moralne pouke njegovih spisa spoje kako tako sa njegovim ivotom

diplomate i multimilionera. Pa ipak ovu sloenu linost ne smemo nikako svesti na jednostavnu
formulu pritvorice i licemera, iako je istinita stara optuba: drugaije govori a drugaije ivi.
Filozof Seneka je kao i srpski pop, imuan je i jedno govori a drugo radi. A takav je samo zato to
je i on mitski lik kao i pop, i to predstavlja ljudsku svest kao i pop.
Narod o popu jo kazuje:
-Tako mi popa nebeskog!
-I nad popom ima popa.
-Ko popuno io, popu nije mio.
-Od boba i od popa puna usta.
-Podaj popu popovsko, a gospodi gospodsko, pa bjei (od njih).
-Pop zapovijedi aku, a ak crkvenjaku.
-to smije pop, ne smije ak.
-Popovska svaa avolska svadba.
-Kud go se avoli gone, do popa se dogone.
-Pop rodi gajdaa, a gajda popa.
(Valja znati da je avo izmislio gajde, i da je gajda sam avo).
-Pop popu nije kriv e mu je poredak bir.
-Srditu popu prazne bisage.
-Nesrenu popu nesrena kapa.
-U zlosretna popa zlosretna kapa.
-oravu popu orave leturije.
-Od luda popa luda molitva.
-Svega sela ovce, a popovo zvonce.
-Bilo proskura, bie i popova.
-Najmi se ti u mene, a ja u u popa, u popa je bolja hrana.
-Nema veeg bokca od popa udovca.
-Teko selu kod popa udovca.
-Ako je popu sveta glavica, nije guzica. (moe se i on biti).
-Bez popa pusto selo.
-Pusti popa pod tron, on e i na tron.
-to pop zakrsti motika zakopa.
-Popovsko blago konjsko meso.
-Boj se cure spreda, kuje straga, a popa od svakuda.
-Vola se uvaj spreda, konja odzada, a popa odasvud.

-Ko peva kad drugi ljudi plau? (Pop).

-Propoja petlie
kroz upljo kamene,
ule ga kokoke,
otile kod njega. (Pop).
-Ide pop planinom, ogrnuo se slaninom. (Oblak).
-Pop nikad ovek ne bija.
-Budi, pope, ovek! Ta ja sam platio da ne budem.
-Budi, pope, ovek! Kako bi ja bio ovek, kad sam dao vladici sto groa, to me zapopi?
Postoji mnotvo istorijskih svedoanstava o tome kako su se u Crkvi kupovala zvanja
velikodostojnika, a to se deavalo od samog poetka u 4. veku. Uenjaci sve tumae istorijski pa
tako tumai kupovinu svetenikih inova, a stara svedoanstva se ne itaju bukvalno ako se ele
razumeti. Novouenjaci su kupovinu crkvenog dostojanstva sa razumevanjem prihvatili, pa
objanjavaju da je to bilo normalno i uobiajeno u ono vreme. Tako se oni pokazuju kao dobri
poznavaoci onoga vremena, a onaj koji je itao Novi zavet, nikako ne moe prihvatiti da bi neto
tako moglo biti ve u samom poetku hrianske Crkve. Obinom oveku je preostalo samo da se
udi i da se divi uenjacima koji sa razumevanjem prihvataju takva istorijska svedoanstva.
Ove narodne izreke o kupovini popovske dunosti, kao i stara svedoanstva o kupovini episkopstva,
kazuju neto sasvim drugo jer kazuju jezikom mita. A ono to je pisano jezikom mita ne ita se
bukvalno, to teoretski znaju i novouenjaci.
-Bete Turci zarana, evo popa Karana!
Ovu izreku uanjaci ne uzimaju za ozbiljno, jer je njima jasno da nije mogue da porobljeni narod
preti porobljivaima sa nekakvim svojim popom Karanom. A ipak je to mogue, jer su se popa
Karana plaili ne samo Turci nego i svi nevaljalci. Kako je petlov poj zarana razgonio none
utvare, tako je i pop Karan zarana bio poguban za Turke. Ova slinost popa i petla nije
proizvoljna, pa se tako ni u izrekama i zagonetkama pop ne prikazuje proizvoljno kao petao.
Ko bi bio ovaj pop Karan, koji je moan danju?
Ovaj narodni pop Karan je onaj koji kara, a nevaljalci ne podnose karanje i zato zaziru od popa
Karana. Dobri i mudri ljudi ne plae se popa Karana, zato narod govori:
-Onoga ne valja karati koji se sam kara.
Kara se onaj koji grei a koji sam sebe ne kara, a onoga koji sam sebe kara nema potrebe karati.
-Karanfilko, kara li te majka?
Il te kara, il te razgovara?
-Nit me kara, nit me razgovara,
ve me alje na Dunav na vodu,
a ja ne znam oklen Dunav tee.
Karanfilku majka ne kara, i nema potrbe da je kara jer je njoj ime Karanfilka. Karanje je nephodno
za ispravan ivot, kara se tapom a kara i pop Karan i oni imaju isto znaenje, i zae svest.

Kada se u prolee prvi put vidi trk (roda), valja se da mu se poje:

rk trk, bala ban,
pokrij pile pod vagan
da t ne vidi karaman,
karae te gospodar!
Dakle ako karaman vidi, bie karanja. A to nije reeno zbog rime, nego je tako reeno zato to je
karamanov posao da kara. Karaman i pop Karan karaju i po karanju su ime dobili, i oni u jeziku
mita predstavljaju svest. A takvo znaenje je i svakoga popa ma kako se on zvao.
O Karanu i karmanu govorie se vie na drugom mestu, a ovde emo samo jo rei da su indijske
karane i karmani isti kao i srpski karamani, a isti su i po imenu i po znaenju. Srpskom popu
Karanu i karamanu, i indijskim karanama i karmanima pridruuje se i po imenu i po znaenju grki
bog, a Zevsov otac, Kron.

Panj
udno je da jedan obian panj ima veoma znaajno mesto u narodnom ivotu, i da se o panju
mnogo govori u narodnoj a i u svoj staroj knjievnosti. Kada pogledamo ta se sve o panju kazuje,
vidi se da panj slui na prvom mestu za seenje, a i u ivotu ljudi je sluio uglavnom za seenje.
Na panju su se cepala drva, sekle se glave ivini, a ponekad su se sekle i ljudske glave.
-Glava na panju.
-Glavu na panj.
Ovako narod kazuje kada neko svojom glavom jami za neku stvar, ili se upusti u nekakav
neizvestan posao koji ga moe upropastiti.
U jeziku mita rei sei i suditi imaju isto znaenje, a ove rei imaju isto znaenje i u obinom
govoru srpskoga naroda. Ve je vie puta reeno zato je to tako, a valja i sada ponoviti da je to zato
to je ova nauka potekla iz srpskoga jezika.
U narodnom govoru onaj koji sudi taj odseca ili ree, pa tako i sudija odseca kaznu, i drava
ree porez. Zato se dravni namet i zove porez, jer ga je drava porezala i tako presudila. Ovo
suenje i seenje u narodnom pripovedanju esto se dogaa na panju, i to uenjake zbunjuje. Njima
je razumljivo da se na panju see, ali im nije jasno zato se na panju sudi. Ustvari, uenjaci nisu ni
primetili da se na panju sudi. To to je lisica stala na panj i presudila u sporu oveka i zmije, to je
samo basna, a basne kazuju samo moralne pouke i nita vie.
Ezopova basna kazuje kako su abe uvidele da kod njih vlada bezvlae pa zaiskae od Zevsa da im
da kralja, a Zevs im u baru baci jedan panj da im bude kralj. abe nisu htele da im panj bude kralj
pa zaiskae od Zevsa drugog kralja, a on im onda posla vodenu zmiju da ih dere.
Tako se i kod Ezopa naoe zajedno zmija i panj kao i srpskoj basni. Ezopova i srpska basna nisu
iste prie pa da bi se reklo da je to srpski narod od Ezopa uzeo, nego i Ezop i srpski narod kazuju
nauku jezikom mita, i istim jezikom simbola.
U jednoj narodnoj prii lisica omoguila orlovima dobru leinu pa orlovi hoe da joj ispune elju, a
lisica poelela da je podignu u visine. Orlovi podignu lisicu u visine, a njoj se to svidelo pa pomisli
da bi i sama mogla leteti, pa kazuje orlovima:
Putite me sad da viu mogu li da letim kao vi! Orlovi je puste, a lija ne moe leteti, no zavitla
pravcem zemlji. Ugleda panj i miljae da je pop, poto je panj izgledao crn. Lisica ree: -Bjei

pope! Pane na panj i razbije se.

Tako proe lisica koja je htela leteti. I u ovoj prii lisica i panj se nalaze u nekakvoj vezi kao i u
drugim priama. U vie basni se kazuje kako su lisica i orao nainili sebi stan na istom drvetu, orao
se nastanio u visokoj kronji a lisica u korenu u jednoj upljinu. Ako bi ovo drvo posekli,
ispostavilo bi se da se lisica nastanila u panju, a to nije proizvoljno kazivanje.
to je u narodnoj prii doivela lisica koja je poelela da leti, doiveo je i Enkidu u svom snu u
prastarom epu Gilganme. Kazivanja su neobino slina, osim to kod Enkidua nema panja i
popa. A to je u snu doiveo Enkidu, to isto je u snu doiveo Dante u svojoj Boanstvenoj
komediji. A to nije zato to je neko od nekoga uzeo priu i tako se okoristio, nego zato to se
kazuje nauka jezikom mita, i to je taj jezik jedan i isti u celome svetu.
-Odsijee kao na panju.
Tako narod govori kada neko kae neto jasno i razumljivo. Onaj koji govori jasno i razumljivo
odseca kao na panju, zato to je svojim jasnim kazivanjem dao svoj sud o onome o emu govori.
Pria narod da je sveti Toma bio veliki majstor u drvodeljstvu, ali on nije kao druge drvodelje deljao
na panju, nego je Toma deljao na kamenu.
Srpski narod o panju kazuje:
-Bolji je cerov panj, no vrbova mladica.
Kada bi nekakav autoritet rekao uenjacima da ova narodna izreka nije besmislica neukih nego da
kazuje nauku, oni bi vrlo brzo shvatili da su cerov panj i Badnjak jedno isto. A kada bi to shvatili, u
daljem istraivanju bi shvatili kakvo je znaenje cerovog panja i paganskog Badnjaka, a potom bi
saznali i koje znaenje ima vrbova mladica. A potom bi saznali o emu govori narodna knjievnost i
narodni obiaji, i ta govori sva stara knjievnost.
Ali, problem je to ni jedan autoritet ne kazuje da u staroj i narodnoj knjievnosti ima bilo ta drugo
osim proste i naivne neukosti. Zato danas u nauci vlada mrak, a uenjacima se taj mrak u njihovoj
samoobmani priinjava kao blistava svetlost. A ono to znaju uenjaci preko kole se daruje svim
ljudima sveta, zato je danas ovako kako je.
-Kakav panj, takva i grana.
-Mali panj kola prevre.
-Ukipio se kao panj.
-Od panja panj.
-Od koze jare, od ovce jagnje, od panja panj.
-Kad oveku treba, veruje i u panj.
-Ja usadih anj pod lipov panj. (Tikva)
Ova zagonetka je nerazumljiva jer nije jasno kako bi zapaljen panj mogao znaiti tikvu. To je tako
zato to je tikva u jeziku mita jedno od imena za glavu. Dakle, glava se predstavlja kao zapaljen
panj, a panj i vatra su nerazdvojni. Panj ve u svom imenu ima vatru, jer anj znai: vatra. Izraz
napanjiti znai podstai vatru, razgoreti je.
-Bez stara panja siroto ognjite.

-Kada se stara klada upali i matori panj raspali, dugo dri vatru.
-Meseina kao dan, lei starac kao panj.
Vidimo da se uz panj pored vatre nalazi i starost. Gde je starost tu je i samoa, i to se kazuje i u
izrekama i u pripovetkama.
-Kao dva odsjeena panja.
Ovako se kazuje za stari brani par bez dece.
-Osta jedan kao panj u lazinu.
Jedna narodna pripovetka ovako poinje:
-Bio u cara jedinac. I bude u drugom carstvu bitka pa pojde i on na bitku. Putujui tako udari na
more, pa kad se vozio morem, duhnu vjetar, uzburka se voda, a laa mu se razbije o stijenu. Tu se,
moj pobro, potopi sve, samo on osta plaui sam, ko panj na studenu kamenu.
-Obuci panj, bie ban.
-I panj je lijep obuen i nakien.
-Lijepo ruho i na panju lijepo.
-Izvalila magla panj.
Ovako se kae kada neko to slae, i to nije proizvoljno kazivanje nego je to reeno jezikom mita. I
panj i magla imaju svoje stalno znaenje u ovome jeziku: panj predstavlja pamenje, a magla
predstavlja ono to znai i u obinom govoru srpskoga naroda. Ono to nije jasno to je maglovito,
a onaj koji lae taj prodaje maglu.
A kada neko nekoga ogovara i kada o njemu pria lai, kae se da taj panjka i opanjkava.
-Svu umu obioh, a jedan panj ne mogah. (Senka)
-Sav svijet obioh, a jedan panj ne mogu. (Sjen)
-I truli panj nou strai.
U indijskoj Atmabodi se kae:
Kao to se u zabludi panj priinjava ovekom, tako se i braman priinjava duhom.
U staroj knjievnosti nema proizvoljnih poreenja, pa ni ovde se panj i braman ne uporeuju
proizvoljno. Indijske knjige nam jasno kazuju da je braman svest, a ovde nam se ree da i panj
predstavlja bramana (svest).
Dakle, panj oznaava glavu, senku, starost i pamenje, a sve to predstavlja svest.
-Iz svakog panja ne moe se svetac istesati.
Tako kazuje srpski narod, a to znai da se od panja moe istesati svetac, ali ne od svakog panja. Sa
ovom naukom se slau i stari Rimljani, ija izreka kae:
-Ne biva Merkur od svakog drveta.
A Tibul kae da je Lar izrezan od prastarog panja i premazan voskom da ne aavi. Rimski Lari su
zatitnici kue, domainstva i obitelji, i bez njih nema sree i napretka za kuu i obitelj; a u srpskom

narodu se kae da u kui nema sree bez starih, a stari se uporeuju sa panjem. Ovaj Lar to je
izrezan od prastarog drveta obavezno se prenosio u novu kuu, a nije se u novoj kui tesao novi Lar.
Srpski narod u novoj kui nije izvijao novu vatru, nego je u novu kuu unosio vatru iz stare kue.
Tako i Eneja nije u Rimu pravio nove svete penate, nego je svoga oca na krkae iz Troje izneo i
doneo u budui Rim. A u Rimu Lari su bili sveti penati i sveti penati pripadaju roditeljima, a to
potvruje i Plaut:
Bogovi, penati mojih roditelja, Lare rodonaelnie, vama poveravam da mi roditelja dobro uvate
svojski.
Tako kazuje komediograf Plaut, a uenjaci su primetili da se o Larima vie govori u komedijama
neko u ostaloj knjievnosti pa su to pokuali objasniti, ali su to loe uradili jer oni sve shvataju i
tumae istorijski. Veza panja, Lara i komedije je druge prirode, i to e jednoga dana i uenjaci
razumeti.
Narod kazuje da se adaja i zmaj mogu uhvatiti ako bi se namamili u kakvo uplje drvo, a oda ta
upljina zatvorila panjem.
Kada se posee drvo valja na panj staviti kamen, da bi se drvosea zatitio od due poseenog
drveta. Ili, kada se posee staro drvo valja na panju odsei sekirom petlu glavu, da ne bi umro onaj
koji je posekao drvo.
Iz kazivanja o panju vidi se da se da se na panju see i sudi i da se uz njega nalazi starost, samoa,
vatra, privienje, udo i strah.
Privienje, udo i strah se nalazi i uz Pana, starogrkog boga pastira i umskog demona. Pojava
boga Pana izazivala je uenje i strah i stvarala paniku meu ljudima, dok pre pojave Pana ljudi
nisu znali za paniku. Ljudi nisu znali za paniku pre pojave Pana, iz razloga to je panika po Panu
dobila ime.
Dakle, stare Grke je hvatala panika kada vide Pana, a srpski narod se zapanjivao kada bi nou
vidio panj. Srpski narod nije hvatala panika, pa da bi uenjaci rekli kako je panika uzeta od Grka,
nego se srpski narod zapanjivao zbog srpskog panja koji ga je straio i zapanjivao. Ali zato jeste
starogri bog Pan dobio ime po srpskom panju, i znai isto to i srpski panj, i znai to i svi panjevi
u staroj knjievnosti. Zato je Helene hvatala panika i od panja, i to nam svedoi Herodot.
Kada je Kserksova vojska osvojila atinsku tvravu sve ljude su pobili, a hram opljakali i celu
tvravu zapalili. Sutradan je naredio atinskim izbeglicama iz svoje pratnje da odu na tvravu i
prinesu rtve po svome obiaju, pa kae:
A to nareenje je izdao ili zato to ga je san na to naveo, ili mu savest nije dala mira to je zapalio
hram. I proterani Atinjani urade onako kako im je bilo zapoveeno.
Odmah u rei zbog ega to spominjem. U tvravi se nalazi hram Erehteja, za koga se pria da ga
je tamo rodila zemlja, a u hramu se nalazi jedna maslina i morska voda, i Atinjani priaju da su
more i maslinu tamo ostavili bog Posidon i boginja Atena kao znak da su se svaali oko zemlje.
Ova maslina je, kad su varvari zapalili hram, izgorela zajedno sa ostalim delovima hrama. A kad su
drugog dana posle spaljivanja doli u tvravu Atinjani kojima je kralj bio naredio da prinesu rtvu, i
uli u hram, videli su da je iz panja masline izrasla mladica duga jedan lakat. Ovi su, dakle, to
priali.
A kad je Helenima kod Salamine javljeno ta se desilo sa atinskom tvravom, nastala je takva
panika da neki komadanti nisu ni saekali da se u vezi sa tadanjom situacijom donese neka
odluka, nego upadnu u svoje brodove i podignu jedra sa namerom da odmah otplove.
Erehteja je rodila zemlja zato to je u jeziku mita zmija dete zemlje, a Erehtej je boravio u

hramu kao sveta zmija. Mladica je izrasla iz panja izgorele masline, a maslinu je ostavila boginja
Atena kojoj je posveena zmija kao simbol stalnog podmlaivanja. A Herodotu nije jasno ta je
Kserksa navelo da izda nareenje da se prinesu rtve, san ili savest. A mi kada upoznamo ovu nauku
i jezik mita, shvatiemo da je bilo i jedno i drugo, i san i savest, ali i zmija, i mladica iz panja, i to
e biti zapanjujue otkrie.
-Oi u panj!
Tako je narod govorio ako bi se ko emu zaudio, i tako bi spreio nesreu zbog uenja.
Zato se ne treba uditi to o panju udno govori i srpski narod, i priznati svetski umovi poput Getea.
Ekerman je u svojim Razgovorima sa Geteom zabeleio:
Ree mi takoe da je stigao velik okamenjeni panj koji hoe da mi pokae.
-Takva okamenjena debla ree mogu se nai ispod pedeset i prvog stepena svuda uokrug do
Amerike, kao neki pojas oko Zemlje. ovek mora sve vie da se udi!
Tako pie Ekerman da je kazivao Gete, i udio se panju. A nije se Gete tek tako udio panju, Gete
vrlo dobro zna znaenje panja u jeziku mita, jer je i sam pisao tim jezikom, nago se Gete udi panju
zbog njegovih italaca da bi se i itaoci udili. uenje zahteva odgovor, a ko nae odgovor taj je
ve kroio u svet filozofije. Zbog toga se Gete udio panju, a pisao je i o bogu Panu. Zanimljivo je
da kod Getea Pan ne izaziva paniku, kako bi se oekivalo, nego Geteov Pan izaziva zapanjenost.
Ekerman je zabeleio razgovor koji je vodio sa Geteom o tome, kako bi bilo kada bi se Geteova
Maskarada izvodila na pozornici, pa kae:
Nadam se da u tu predstavu jo doiveti glasio je moj odgovor . Osobito se radujem slonu
kog vodi Mudrost a jae Pobeda, dok sa obe strane stupaju Strah i Nada u lancima. Pa to je alegorija
da se bolja ne moe tako lako ni zanisliti.
-To ne bi bio prvi slon na pozornici ree Gete. U Parizu jedan slon ima da odigra itavu ulogu;
pristalica je narodne stranke i skida krunu sa glave jednom kralju pa stavlja na glavu drugom, to,
dabogme, mora da je grandiozno. Zatim, kad na zavretku komada publika izazove slona pred
zavesu, on se pojavi sasvim sam, pokloni se i odlazi
Geteovog slona vodi Mudrost, jae Pobeda, a sa strana stupaju Strah i Nada u lancima. Slonovi su i
dananjem oveku poznati po svom slonovskom pamenju, pa su takvi slonovi i kod Getea, i u
Indiji, i u celom svetu. A odmah nakon slonova na scenu stupa Pan:
Pa pojava Pana i kako je najzad sve kao u plamenu koji naposletku prigue i pogase vlani
magleni oblaci to se navlae! Kad bi se sve to prikazalo onako kako ste vi zamislili, publika bi
morala da sedi sva zapanjena priznajui da joj nedostaje duha i ula za dostojno prihvatanje
bogatstva takvih pojava.
Pri pojavi Pana publici nita nije preostalo do da se zapanji od bogatstva takvih pojava u vidu
plamena i maglenih oblaka. Bogatstvo se u bajkama i pripovetkama nalazi u cara a uz Geteovog
Pana je bogatstvo pojava, a ovaj Geteov Pan je zapravo maskirani car. Geteov car se nije
proizvoljno maskirao u Pana, kao to ni carevi iz narodne pripovetke nije proizvoljno posle
brodoloma ostao sam ko panj.
Pan je bog pastira, a pastirima se nazivaju i svetenici jer uvaju ljudske due. U srpskom jeziku
svetenik je dobio ime od rei svest, i svetenik simbolino predstavlja svest. U jeziku mita pop
(svetenik) i panj su istoga znaenja, zato narod kazuje da se moe venati i bez popa. Za venanje
je dovoljno jedan panj i dve slamke, i venanje mogu obaviti sami oni koji se venavaju. Sada moe
biti jasno zato se onoj lisici to je poelela da leti, od crnog panja priinio pop, i da joj se to nije
priinilo proizvoljno. A u drutvu Pana, panja i popa nae se i car.
Nijedna stara igra nije proizvoljna, pa ni deije igre nisu proizvoljne nego su kazivale nauku. U

kartama najvea karta ima vrednost broja etrnaest i nosi ime kralj, a srpski narod je jo zove i pop.
Ova karta se zove kralj i pop ba zato to ima vrednost broja etrnaest, jer taj broj oznaava utap.
Mesec raste etrnaest dana i etrnaestog dana je pun, i tada je on i kralj, i pop, i tap, i ogledalo, i
jetrai jo tota. etrnaestog dana je mogue i more prei po suvom, kao to su to uinili Hebri i
Sebri koje prevedoe Mojsije i Sveti Savo. To je jedini razlog zato se ovaj istorijski dogaaj
odigrao etrnaestog dana prvoga meseca, tamo neke godine. Zato je nama poznat dan prelaska, a
godina ostade nepoznata. Jer je godina nevana u ovom istoriskom dogaaju, a etrnaesti dan je
veoma vaan jer je tada utap.
I Dante je u prolazu kroz pakao sreo jedan panj sa kojim je razgovarao, i od panja uo alosnu priu
kako je dospeo u pakao. Ovaj panj je za ivota bio po asti odmah posle cara, ali ga opanjkae te
doe u nemilost vladarevu koji ga oslepi i baci u tamnicu, gde je nesretnik sam sebi presudio.
A panj e:-Kad ti usta slatko zbore, ne mogu utit; a bude li mi ova pria dulja, neka me ne kore.
Ja oba kljua srca Fridrihova drah u njima sa toliko lasti, kad zatvarah i otvarah, rukovah, da sve
ostale istisnuh iz vlasti; ne tedei nonog poinka ni dana, ja verno vrih slubu punu asti.
Bludnica ona, to od carskog stana ne odvraa svog oka s drskim gledom ta opta propast i
dvorova i mana protivu mene sve raspali redom, a raspaljeni raspale vladara, i ugodna se ast
prometnu jednom.
Tad beah u smrt od ljudskoga kara, ko ovek koga jad i tuga ganja, pa sebi pravu sam nepravdu
stvara.
Tako mi mladih ila ovog panja, ne krenuh verom ni kod jedne zgode svom gospodaru vrednom
potovanja.
Ako ko od vas opet na svet ode, neka oivi moje ime palo, to jote spletke zavisti mu kode.
Ovaj Danteov panj ne voli da ga kore pa je zbog ljudskog kara pobegao u smrt, a svestan je da
ovek sam sebi ini nepravdu. A ipak panj ne krivi sam sebe za svoju sudbinu nego krivicu
prebacuje na bludnicu koja neskida pogled sa carskog stana, i koja je opta propast dvorova, da je
ona protiv njega sve raspalila. Panju i u paklu kode spletke i zavist, pa moli da mu se na svetu
oivi ime palo.
Takav je Danteov panj to ga u paklu nae, i svi panjevi su isto to i ovaj panj, i u jeziku mita
oznaavaju svest. Panj je jedno od mnogih imena za svest, kao to je i ime jedno od mnogih
imena za svest, i zato je panj bio za ivota prvi do cara, i zato je bludnica kriva za njegovu
nesreu. A da je ovaj panj za ivota sam sebe karao i da mu karanje nije bilo mrsko, ne bi mu
bludnica mogla nakoditi niti bi mu ime palo. U staroj knjievnosti nema proizvoljnosti niti ima
line alegorije i simbolike, nego se kazuje jezikom mita u kojem simboli imaju stalno znaenje. A
sve to se kazuje, kazuje uvek jednu i istu nauku nauku o oveku.
Zato svi panjevi imaju stalno i isto znaenje, pa i panj iz Biblije to ga je Navuhodonosor sanjao, a
to mu ga je prorok Danilo tumaio. Kralj je sanjao veliko drvo koje dopirae do neba i to je
donosilo hranu za ceo svet, ali bi oboreno i od njega ostade samo panj sa ilama u zemlji.
Prorok Danilo tumai kraljev san:
Kralj je video jednoga od onih koji bdiju i koji su sveti, gde silazi s neba i ree: Oborite to drvo i
potrite ga; ali mu ostavite panj sa ilama u zemlji i sveite ga verigama od gvoa i od bakra u travi
poljskoj; naka ga kvasi rosa s neba i nek mu je deo sa zverjem poljskim, dok sedam vremena ne
proe preko njega.
A evo tumaenja, kralju, evo suda Svevinjega koji e sa na mom gospodaru, kralju, izvriti: Bie
prognan izmeu ljudi, s zverima e poljskim iveti, i dae ti se, kao govedima, trava, da jede; rosa
e te nebeska kvasiti, i sedam e vremena proi preko tebe dokle pozna da Svevinji vlada

kraljevstvom ljudskim i daje ga kome hoe. Naredba da se ostavi panj sa ilama od drveta znai da
e ti kraljevstvo ostati kad prizna da onaj koji vlada jeste na nebesima.
Dakle, kada kralj prizna vlast onome koji je na nebesima opet e dobiti vlast na zemlji, pa e tako i
izvaljeni panj opet postati veliko drvo koje e dopirati do nebesa i koje e donositi hranu za ceo
svet.
Kada se malo porazmisli o ovome panju, pa se potom ovaj panj uporedi sa Danteovim panjem, onda
se moe videti da su ovi panjevi prilino slini. Ali uenjacima se nije dalo da vide bilo kakvu
slinost, jer su uenjaci edukovani da itaju i tako ue, a ne da razbiraju svojom glavom.
Ni Milovan Glii u svojim pripovetkama ne pria proizvoljno, pa tako ne kazuje ni u Glavi
eera. Priaju ljudi kakva je uda i strahote doiveo Petar kada je nou u gluvo doba ronio u
vodu:
Digo se veli, u ribu nou, pa hajd viru. Lepo, tiina, a voda mirna; meseina, nije ba najvidnije, ali
se tek vidi. Doe, baci jednom preu, uhvati neto ribe; baci opet uhvati; kad baci trei put, zakai
se prea. Povuci tamo, povuci amo, ne mo mai. Daj da se zaroni. Svue ti se on lepo, zasue
nogavice, pa zaroni u vir.
-Zar gluvo doba, pa zaroni u vodu? upitae svi udei se tolikoj smelosti.
-Jakako, moj brate! Zaroni ti on lepo. Kad dole, a prea se natakla na neku grdnu panjinu; jedva je
raspetlja, povue i poe navie, ali hoe! Neto ti njega steglo za obe noge pa tegli nanie, kao
olovo. Be dede, be dede, otimlje se on; aja, hoe lepo da odvue na dno! On ti onda dr rukama za
ilje, te jedva izgambulja na obalu. Kad ima ta videti! Na nogama mu ute bukagije, kao vosak!
-Aoh! povikae svi, a oima uzverie od straha.
-Pogleda, ba bukagije! ta e sad? Skinuti ne moe. Hajde, veli, da se polako gamie, pa to bog
da. Uzme preu i ono malo ribe, pa hajd nasipom. Ide tako polako, ide. Dok se obre pred njim crn
pop! Asli crn kao ugljen; a lice mu zaraslo u samu bradu. Daj mi te bukagije da ti skinem!
-Ba lepo zaiska? upitae neki od njih.
-Zaiska, jakako! pria on dalje. Daj mi, veli, te bukagije! Ne dam, veli Petar. More, daj,
nemoj se muiti, skinuu ti ih! Jok, ne dam! ree Petar i poe. Popa nestade. Niti se zna kud
ode, ni ta bi od njega. Ama da rekne da je to unulo, nita! Ide on opet najlak nasipom, ide. Dok
ti njemu spade s leve noge jedna pranga. On je uze u ruku, pa poe malo bre. Kad na itav
pukomet zacrni se neto maleno kao klupko. Uini se Petru da iz vode izlete i pade na nasip. Zatra
se pravo njemu, a sve vee raste, raste, raste, i okree se isto kao radi; dojuri ve do njega, kad al
opet onaj crni pop pa ite bukagije. Petar ne da nikako. Obleti pop i iska, pa ga opet nestade. Spade
Petru i druga pranga. On uze bukagije u ruku pa nosi, a opui sad bre. Ide tako, ide, dok ti njega
neka ruka dohvati ostrag za rame. Okrete se Petar, kad al opet onaj pop: Daj mi, more, te
bukagije! Ne da on nikako. Saleta tako, saleta. Dok zapeva petao negde u selu. Nestade popa.
Takve je strahote doiveo Petar nou u gluvo doba od grdne panjine u vodi, i od crnog popa na
zemlji, a koji izie iz vode.
Tako dolazimo do toga da je bog pastira Pan isto to i panj, i da je dobio ime po srpskom panju. To
moe izgledati zapanjujue i udno samo onome koji ne razume ovu nauku, ali posle uenja
javljaju se odgovori pa e i uenjaci shvatiti znaenje paganskog boga Pana i otkud mu ime doe.
Plutarh pie kako se za Tiberijeve vladavine nekakvom pomorcu kod ostrva Ehinada javio
tajanstveni glas i i rekao mu da objavi da je veliki Pan mrtav. Kada je to ovaj uinio sa svih strana
su dopirale bolne alopojke, kao da je ceo svet alio Panovu smrt. Ovo Plutarhovo kazivanje je
zbunilo i zabrinulo uenjake, jer je Isus Hrist postradao ba u vreme Tiberijeve vladavine. Uenjaci

su ovo pokuali objasniti na svoj nauni nain, a hrianski uenjaci tumae da Panova smrt
oznaava pad paganizma i dolazak hrianstva. Tako kazuju hrianski uenjaci, ali ne objanjavaju
svoju nauku. Moda i jeste tako kako oni kazuju, ali bilo bi vrlo udno da smrt Pana oznaava
odlazak paganizma, a smrt Hristova da oznaava dolazak hrianstva. Ono to se pouzdano moe
rei je da Panova smrt izaziva alost, i zato su se ule bolne alopojke po Plutarhovom kazivanju.
Herodot je zabeleio da se u Egiptu u okrugu Mendet koze i jarce oboavaju i da boga Pana
prikazuju sa kozijom glavom i jarevim nogama. Oni tako prikazuju Pana na slikama i kipovima, ali
ne veruju da je on takav nego da je on kao i svi drugi bogovi, pa kae:
Od svih jaraca naroito se potuje jedan, i, kad on ugine, nastaje u mendetskom okrugu velika
alost. I jarac i Pan kae se na egipatskom jeziku mendet.
Panova smrt izaziva alost, i zato ga svi ale. To je ono to su Herodot i Plutarh hteli da nam kau.
U staro doba bogovi nisu u svim zemljama i gradovima imali isto znaenje, pa nisu imali ni ista
imena. U Tesaliji su boga Pana zvali Aristej i ime mu znai Najbolji. Tako su zvali Pana u
Tesaliji, a istoriar Herodot pie ta su mu priali u Prokonesu i Kiziku, o Aristeji sinu Kaistrobija
sa Prokonesa:
Aristeja je, priaju mi oni, bio jedan od najuglednijih graana u svom rodnom mestu, pa je jednog
dana uao na Prokonesu u tkaonicu i tamo umro. Tka je odmah zatvorio radnju i odjurio da javi
roacima umrlog. Po gradu se brzo proneo glas da je Aristeja umro, ali u to doe iz grada Artake
jedan ovek rodom iz Kizika i izjavi da to nije istina, i kae im da je Aristeju sreo na putu iz Kizika
i razgovarao sa njim. Dok se on estoko prepirao, mrtvaevi srodnici dou u tkaonicu sa potrebnim
stvarima u nameri da ga sahrane. Ali kad su otvorili radnju , od Aristeje nije bilo ni traga ni glasa.
Tako su Herodotu priali o Aristeji, a jevanelja govore neobino slinu priu o Hristovoj smrti.
Mrtvog Aristeju nisu nali u tkaonici, a mrtvog Hrista nisu nali u grobu. I Aristeju i Hrista po
njihovoj smrti ljudi su sreli na putu i sa njima razgovarali. A i imena Aristeje i Hrista su neobino
slina, a Pana su zvali Aristej (Najbolji). Pan je bog pastira, Hrist je Bog koji sam sebe naziva
pastirom.
Isus Hrist govori svojim uenicima:
Ja sam okot a vi ste loza, i ko bude u meni i ja u mjemu, on e mnogo ploda doneti, jer bez mene
ne moete nita initi.
Tako ree Hrist, i ree da je on okot; a okot nije nita drugo do panj. I panj i okot se
podmlauju tako to izdaju mladice, a kada te mladice prevedemo na obian jezik onda
saznajemo da panj i okot slue za seanje, jer su stari pa imaju pamenje.
Hrianska knjievnost i slikarstvo prikazuju Hrista razapetog na drvetu-krstu, u ijem se korenu
(panju) nalazi Adamova lobanja. I to je to uveno istorijsko i geografsko mesto zvano Lobanja, na
kojem je razapet istorijski Bog dananjih vernika Hristovih. Isusova krv se sliva i kropi Adamovu
lobanju, i tako je oivljava. Adam je umro zbog greha i svi ljudi umiru po Adamovom grehu, a
Hristos isti od Adamovog greha i vaskrsava.
Adamov smrtni greh po kojem su i ljudi smrtni, jeste zaborav.

tap
Dok je Mojsije napasao stado ne Bojoj gori Horiv javi mu se Gospod sa svojim imenom Ja
jesam, i naloi mu da ide u Egipat da izvede svoj narod iz egipatskog ropstva.
Mojsije odgovori i ree : Oni mi nee verovati niti e posluati glasa mog, nego e rei: Nije ti se

Bog pojavio.
Gospod mu ree: ta ti je to u ruci? On odgovori: tap. Gospod ree: Baci ga na zemlju. On ga
baci na zemlju i on posta zmija. Mojsije pobee od nje. Gospod ree Mojsiju: Prui ruku svoju i
uhvati je za rep. On prui ruku svoju i uhvati je za rep, i zmija posta opet tap u ruci njegovoj.
To e uiniti, ree Gospod, da veruju da ti se pojavio Gospod, Bog otaca njihovih, Bog Avramov,
Bog Isakov i Bog Jakovljev.
Ovde valja primetiti da je Boji tap tap kada je u ruci, a kada se tap baci na zemlju onda on
postaje zmija. A sada emo videti nekoliko srpskih narodnih zagonetki:
-Pooh putem rasputicom, naoh tap ne vezat, ni u ruke uzimat, ree Bog: Ostav to, to je moj
potreba. (Zmija)
-Bacih tap u paprat, i ne mogah mu kraja na. (Zmija)
-Naoh tap ni rezan, ni deljan, ree Bog: To je moj potapak. (Zmija)
Vidimo da je kod srpskoga naroda isto kao u Bibliji: baeni tap, tap koji nije u rukama jeste zmija,
i ta zmija je Boji potreba i potapak.
U ovim narodnim reima uenjaci nisu videli nikakvu nauku, nego pronaoe da se narod igra
mudrosti i to prilino trapavo.
Dakle, tap u Mojsijevoj ruci bie za narod dokaz da mu se pojavio Bog otaca. Ali Mojsije sumnja u
svoje sposobnosti, pa kae:
Mojsije ree Gospodu: Ah, Gospode, nisam reit ovek, niti sam pre to bio, niti od kako si
progovorio sa slugom svojim, nego sam sporih usta i spora jezika. Gospod mu ree: Ko je dao usta
oveku?, ili ko moe napraviti da neko postane nem ili gluh, da vidi ili da je slep? Idi, dakle, ja u
biti s ustima tvojim i nauiu te ta e da govori. Mojsije ree: Ah, Gospode; polji onoga koga
bude hteo da poalje. Tad se gnev Gospodnji raspali na Mojsija, i on mu ree: Nije li brat tvoj
Aron Levit? Znam da e on lako govoriti, i, gle, on ide prema tebi i kad te vidi obradovae se u
srcu svome. Govorie mu i metnue mu rei u usta njegova, i ja u biti s tvojim ustima i s
njegovim ustima, i ja u vas nauiti ta ete initi. On e za tabe govoriti narodu: on e ti sluiti
umesto usta, a ti e za njega biti mesto Boga. Uzmi taj tap u ruku svoju, i s njim e znamenja
uiniti.
Mojsije nije reit, ali Mojsije ima brata Arona koji je reit, pa e Gospod kazivati Mojsiju, Mojsije
Aronu, a Aron e tapom izvravati naloge pred Faraonom i narodom.
Mojsije je uzeo u svoju ruku tap Boji i s njim je razna uda inio, pretvarao je renu vodu u krv i
razna druga uda, pa je i more raspuio da bi ga narod po suvom preao. A taj udesni tap najee
se pretvarao u zmiju, kao to je to uinio i pred Mojsijem pri prvom susretu na gori Horiv.
Gospod ree Mojsiju i Aronu: Ako s vama dovori Faraon i ree vam: Uinite udo!, tad e rei
Aronu: Uzmi tap i baci ga pred Faraona. I on e se prometnuti u zmijuAron baci tap svoj pred
Faraona i pred sluge njegove, i on se prometnu u zmiju. Ali faraon dozva mudrace i vraare; i
vraari egipatski uinie to isto svojim vraanjem. Oni bacie svoje tapove, i oni se prometnue u
zmije. I tap Aronov prodre njihove tapove. Srce Faraonovo otvrdnu, i on ne poslua Mojsija i
Arona, kao to Gospod bee kazao.
Gospod ree Mojsiju: Otvrdlo je srce Faraonu, on nee pustiti narod da ideUzmi u ruku tap koji
se bio prometnuo u zmiju i reci Faraonu: Gospod, Bog jevrejski, posla me k tebi da ti kaem: Pusti
da moj narod ide da mi slui u pustinji. I evo do sada ti nisi posluao. Ovako govori Gospod: Po
ovome e poznati da sam ja Gospod. tapom koji mi je u ruci udariu po vodi u reci i ona e se u
krv prometnuti. Pocrkae ribe u reci i reka e se opoganiti, i Egipani e se uzalud muiti traei

vode da piju iz reke.

Ree Gospod Mojsiju: Reci Aronu: Uzmi tap svoj i prui ruku svoju na vode egipatske, na potoke,
na reke i na jezera njihova i na sva zborita voda njihovih, i sva e se voda u krv prometnuti, i bie
krvi u svoj zemlji egipatskoj, u sudima drvenim i u sudima kamenim. Mojsije i Aron uinie kako
im zapovedi Gospod. Aron podie tap i udari po vodi u reci pred oima Faraona i sluga njegovih. I
sva voda u reci prometnu se u krv.
Gospod je dao Mojsiju tap da bi njim uda inio, i Mojsije je inio uda sa tapom. A Gospod je
dao Mojsiju tap da bi mu narod poverovao da mu se Bog javio. Kada je na gori Horiv Mojsije uzeo
tap Boji u ruku, Gospod mu ree:
Kad otide i vrati se u Egipat, pazi na sva udesa koja meem u tvoje ruke; ti e ih pred
Faraonom uiniti.
Gospod je Mojsiju dao tap u ruke, a ree da mu u ruke mee udesa. Dakle tap i udesa su istoga
znaenja, a Mojsije e initi udesa kada se vrati u Egipat. Mojsije se vratio i izveo narod iz
egipatskog ropstva, tj, vratio ga nazad u otaku i obeanu zemlju. U staroj knjievnosti kada se
govori o tapu esto se govori i o vraanju, i to se govori sa razlogom.
Aruna je glavni junak u ratu Barata na Kuruketri i njemu je bog Jama pred bitku dao tap, kao to
je i Bog otaca dao tap Mojsiju. Zanimljivo je da su bogovi predali tap Aruni i Mojsiju gotovo
istim reima:
Uzmi taj tap u ruku svoju, i s njim e znamenja uiniti, ree Bog otaca Mojsiju.
Primi od mene ovu palicu, kojom e izvriti velika dela, ree bog Jama Aruni.
A to nije tako ni sluajno ni proizvoljno, nego je bog Jama vladar u svetu predaka a to je isto to i
Bog otaca. Bog otaca i bog Jama su jedan isti bog, i taj bog daje tap u ruke, a taj tap oznaava
pamenje, znanje i delatnu mo.
U Mahabharati se kae:
Bogovi ne tite ljude kao pastiri, sa tapom u rukama, ve onome koga ele zatititi oni daju
pamet.
Ovde nam se igrom rei kae da bogovi ne tite tapom kao pastiri, nego daju tap u ruke onome
koga ele zatititi, a taj tap je pamet.
U srpskoj narodnoj pripoveci Kako je nestalo pravde na zemlji govori se kako je nekada na zemlji
bila pravda, i pravedne verige su bile najvei sud na svetu, i o tom vremenu pria jedan starac od
esto godina. Ovaj starac je u to doba bio mladi momuljak, ali dobro pamti to doba.
Tako je bilo na svijetu uvijek dobro, dok se ne nae neki nesreni kum, pa zaite u svoga kuma
stotinu dukata u zajam, obeavi da e mu ih brzo vratiti. Kum mu uzajmi dukate, a ovaj ti
nesrenik uzme jedan ap, pa ga donekle provrti, strpa dukate u ap, pa onda zaivija, da se rupa
ne pozna. I tako proe nekoliko dana, a kum zaite svoje pare natrag, a zlikovac kum da mu u ruke
onaj ap, pa se stane krstiti: Pa bog s tobom, kume, jesam li ti pare poteno vratio?
Poteni kum, ne znajui ta je u apu ree: Ne govori krivo, da si mi pare vratio, kad nijesi, niti
sam ih ja otkako sam ti ih dao vie oima vidio.
Zli kum odgovori: Ja ne znam zna li ti za njih ili ne, i jesi li ih oima vidio, samo ja znam da
sam pare svojom rukom tebi u ruke predao.
Kumovi parniari ovako se zaklee u asne verige i parnicu dodi kum zlikovac, jer nije lagao. Ali

od toga doba i zbog ove prevare digoe se asne verige u nebo i nisu vie bile ljudima na dohvat
ruke, i tako je nestalo pravde na zemlji.
Tako je u ovaj najnesretniji dogaaj u ljudskom postojanju bio umean tap.
Od Servantesa saznajemo da je u isto ovakvoj prevari sudio slavni Sano Pansa, kada je jedno
kratko vreme bio gubernator. I u tom sluaju jedan nevaljalko je pozajmio novac pa ga stavio u
upalj tap i vratio poveriocu, pa tako dospeli na sud pred gubernatora Sana Pansu. Sanu je bio
dobro poznat ovaj trik, pa je odmah razotkrio varalicu i kaznio ga.
U srpskoj prii nam se kae da je problem u tome to je zli kum sakrio dukate u tap, pa poteni
kum ih niti vidi niti zna da su dukati u tapu koji je u njegovim rukama. Dakle, problem je u
neznanju.
Herodot otac istorije (kako ga dananja nauka zna) kazuje jednu priu u kojoj nema tapa, ali ta
pria pomae da se razume znaenje tapa u jeziku simbola.
Pria Herodot kako je nekakav Mileanin prodao polovinu imanja, i doao u Spartu kod Glauka
Epikidovog sina da mu poveri taj novac na uvanje. Mileanin je zakleo Glauka da novac uva i
preda samo onom ko donese priznanicu. Posle dueg vremena dou kod Glauka sinovi onog stranca
Mileanina, pokau mu priznanicu i zatrae da im preda novac, a Glauk im ree:
Ja se toga ne seam i ne pada mi na kraj pameti to o emu vi govorite. Ako se pak toga setim, ja
u uiniti kako je pravo.
Tako je pohlepni Glauk hteo doi do tuega novca, ali kada je docnije uo od proroice Pitije kakva
mu kazna sledi, brzo je pozvao Mileane i vratio im novac. Ali ni to ga nije spasilo od boje kazne,
jer mu je sav rod istrebljen ve u treem kolenu.
A ovaj Glauk se tobo ne sea i ne pada mu na kraj pameti, i bajagi uinie pravo ako se seti.
A morao je da se sea i da mu je to na pameti jer je njemu ime Glauk, i ime je dobio od srpske rei
glava, kao i svi drugi Glauki i Glaukoni bilo mitski bilo istorijski. Zbog toga se i Platonov brat
Glaukon u Dravi esto sea, ili se ne sea, ili pokuava da se seti, i tako nam Platon igrom
rei objanjava svoga brata Glaukona. Glava postoji da bi pamtila i seala se, i da vraa poverene
joj stvari, a ako to ne ini biva istrebljena. Tako kazuje ova nauka i to kazuje na razne naine, i
kazuje jezikom simbola.
Glaukovo neseanje i kumovo skrivanje novca u tapu ima isto znaenje, i znai pamenje i
seanje. A to isto znaenje ima i Mojsijev tap kojim je Mojsije razna uda inio pa je i more
raspuio da bi ga narod preao po suvom. Ovo saznanje e razoarati mnoge vernike i uenjake, jer
su oni edukovani da se uda drukije dogaaju, a ne zaslugom obine ljudske glave. Ali u staroj
knjievnosti nema drugih uda do onih iz ljudske glave, takva su sva uda iz bajki i sva uda to su
se u dugoj ljudskoj istoriji dogaala, pa i slavni Mojsijev prelaz preko mora po suvom morskom
dnu. Zato je Gospod kada je Mojsiju dao tap u ruke zapovedio mu da se vrati u Egipat, a u ovoj
nauci vraanje znai seanje. Takvo je znaenje tapa u jeziku mita, a taj tap je dao Mojsiju
Bog otaca. Sve to ovek zna nauio je od svojih predaka, i to znanje je dar Boga otaca kojem
je ime Ja jesam. A ovaj Bog otaca kojem je ime Ja jesam nije nita drugo do svest.
Ve smo ispriali kako je zla maeha izgladnjavala Kravaria Marka, i kako je jedna baba dala
Marku jedan tap i pouila ga ta da radi. Kada Marko dotera goveda kui valja da udari tapom o
krov tale i da kae: Prilp!, i sva goveda bi se sama povezala u tali, a Marko bi zatekao hranu jer
zla maeha ne bi imala vremena da je pojede. To e rei da je mali Marko zahvaljujui tapu poeo
da pamti, jer su mu se prilepila goveda, i tako je zaticao hranu u kui. A bez tapa je redovno
ostajao bez hrane.
U drugoj prii zla svekrva u odsustvu sina bacila snahu u tamnicu, a dvoje njene dece zatvorila u
sanduk i bacila u vodu. Decu nae vodeniar kad ih je voda donela do njegove vodenice, te ih
vodeniar uze i othrani. Kada deca odrastoe doe aneo i dade im tap koji e ih odvesti do oeve
kue, i ree:

Evo vam ovi tap, pak kucajte po putu njime i togo vam bude potreba, to ete imati.
Tako je i bilo, zahvaljujui ovome tapu deca stigoe oevoj kui. Bez ovoga tapa to ne bi bilo
mogue, ali sa tapom je sve mogue jer ovaj tap daje sve to je oveku potrebno.
Zato su srpske majke davale svom detetu drenov tap u ruke kada su ga odbijale od sise. Pre nego
e poslednji put podojiti dete majke su detetu u ruku davale drenov tap, a onda ga poslednji put
podojile. Sad kada ima tap majina mu sisa nije potrebna, jer tap daje sve to je od potrebe. tap
je drenov jer dren u narodu oznaava zdravlje i budnost, i nedozvoljava snu da obuzme oveka. A
san i majino mleko u ovoj nauci imaju isto znaenje.
I jevanelja nam kazuju o tome koliko je na putu znaajan tap.
Kada je Isus slao apostole na apostolski put, jevanelje ovako kazuje:
I propisa im da nita ne uzimaju na put osim jednog tapa: ni torbe, ni hleba, ni novca u pojasu, da
su obuveni u sandale i da ne nose po dve koulje.
Kada se ima tap onda nije potrebno nita drugo nositi, jer aneo gore ree da tap daje sve ono to
je od potrebe. A to nam se kazuje da narodne pripovetke i jevanelja kazuju istu nauku, i tu nauku
kazuju istim jezikom simbola.
Mojsije je izveo Hebre iz egipatskog ropstva, a srpski sveti Savo je izveo Sebre iz egipatskog
ropstva. Edukovani uenjaci su svojim naunim metodama utvrdili da je srpski narod preuzeo iz
Biblije tu priu i prisvojio je, i time su oni svrili svoje naukovanje o srpskom izlasku iz Misira.
U tome Sveti Savo prispije do mora. Narod se jako prestravi, ta e sad? Sveti Savo prekrsti
svojijem tapom more i ono se raspui, pa narod lijepo po suhu prijee. I taman to su izali iz
mora, ali istijem putem pristiga i neprilj za njim i car Viraun svojom vojskom. Kad to opazi Sveti
Savo, prekrsti opet tapom more, ono se sklopi, kao to je i prije bilo, i tu skoro sva vojska cara
Virauna potopi se.
Dakle prelaz je isti kao u Bibliji i to uenjacima dokazuje da je srpska pria preuzeta iz Biblije.
Zanimljivo je da srpski narod nije zanemario injenicu da je more preeno po suhu.
Mojsije je svojim tapom iz kamena otvarao izvore vode, a to je inio i srpski sveti Savo. Narod
kazuje da na ovom svetu ne postoji izvor vode koji nisu otvorili Bog i sveti Savo, a to je sveti Savo
inio svojim tapom. Savo se od svoga udesnog tapa nikada nije odvajao, i njime je otvarao
izvore, prelazio vode, pretvarao ljude u ivotinje i u druge oblike, olakavao eni poroaj, i mrtvoga
dizao iz groba. Savin udesni tap bi mu se uvek vraao kada bi ga bacio, kao to su paganski
bogovi imali oruje koje im se uvek vraalo kada ga bace. Takav je bio udesni Savin tap, a ako
znamo da narod kazuje da je sveti Savo nauio ljude svemu to znaju, onda bi mogli nazreti i emu
je sluio taj udesni tap. I danas srpski narod slavi svoga Svetoga Savu kao prosvetitelja, i to ini
svake godine 14. 01., i ba na dan kada je Mojsije izveo narod iz Egipta.
Nisu samo istorijske linosti tapom prelazili vodu, to su inili i knjievni likovi. U narodnoj
pripoveci Tica devojka u kojoj kraljevi izbavlja devojku koju je jedna zla baba pretvorila u pticu,
kazuje se:
Kraljev sin sagleda evojku, omilje mu i krenu s njime svojoj kui, i na polasku ona mu dade
jedan tap, govorei mu da to go se ree ovom tapu, ono uini. Bogme, kraljev sin najprie
kucnu njim u jedan kamen, a to se izrui iz njega rpa rupija zlatnijeh, pak se nagrnue koliko im je
dosta za put. Putujui dou na nekakvu veliku rijeku i ne mogu prijei, tae tapom a rijeka se
razdvoji, i pasae.
Nema nepremostive prepreke onome koji ima tap, i nema tog zla od kojeg se tapom ne moe
odbraniti.

-Zla se godna moe na tapu preskoiti.

Pitao nekakav car ta je najvee zlo na svetu pa mu mudraci odgovorili da je to zla godina, a car im
ree da se zla godina moe na tapu preskoiti. Onda mudraci rekoe da je to zla ena ali car ni to
ne prihvati, jer se ena moe oterati. Na kraju su se sloili da je zla ud najvee zlo na svetu.
Zla ud je najvee zlo na svetu, a ud je isto to i svest. Svest je isto to i tap u ruci koji daje Bog
otaca kojem je ime Ja jesam, a Ja jesam je svest jer se samo sveu moe biti svestan svoga
postojanja.
Pominjanje zle ene u ovoj priici nije proizvoljno, kao to ni sledea zagonetka nije proizvoljna:
-Pooh sam neposlat, naoh prut neubrat, ree Bog da je moj. (Svoja ena)
Vidimo da je ova zagonetka ista kao i one koje oznaavaju zmiju i za to postoji razlog, jer u ovoj
nauci ena i zmija su istoga znaenja.
U jednoj basni se kazuje kako zmija hoe da ujede oveka a ovek joj kazuje da to nije pravedno, te
se dogovorie da idu kod lisice da ona presudi u ovome sporu. A kada dooe kod lisice:
Lisica se pope na panj pa ree oveku: Eto, budalo, tap ti u ruci, a pamet u glavi: udri dumanina
po glavi.
U ovom lijinom kazivanju nema nikakve proizvoljnosti, i sve to je reeno ima jedno i isto
znaenje: ovek, lisica, zmija, panj, glava, sve je to to i tap u ruci ili pamet u glavi. Gospod je
Mojsiju dao tap u ruke, a u ovoj nauci tap u ruci znai isto to i pamet u glavi. I sva uda koja
je Mojsije uinio, uinio je takvim tapom.
Ekerman je zabeleio Geteove rei u Razgovorima sa Geteom:
A boanstvo deluje u ivome, ali ne u mrtvome; prisutno je u onom to nastaje i to se menja, ali
ne u ve nastalom i ukoenom. Zato i um, u svojoj tenji ka boanskom, ima posla samo sa onim
to nastaje, sa ivim; a pamet sa ve nastalim, ukoenim, kako bi se koristila njome.
Dakle, ono to je ve nastalo nije ivo nego je ukoeno, i njime se koristi pamet. Drugim reima
ono to je ve nastalo nije ivo nego je mrtvo, jer ono to je ukoeno to je mrtvo. Tako kazuju Gete
i Ekerman, koji su govorili i pisali jezikom mita.
Srpski narod pun Mesec naziva utap, a re utapiti znai: ukoiti.
Mesec raste i popunjava se etrnaest dana i tada postaje pun, za pun Mesec narod kazuje da je utap
(u tap), tj. da se utapio, ukoio se kao tap. Pun Mesec je najmoniji i najblagodarniji i takav znai
isto to i ogledalo, a obadvoje u jeziku mita znae svest. Po utapu mrane sile ponu glodati Mesec
dok ga potpuno ne izjedu, onda se pojavi mladi Mesec pa opet raste do utapa, i tako neprestano.
Pun Mesec i tap u jeziku mita imaju isto znaenje i zato srpski narod pun Mesec naziva utap, a i
pun Mesec i tap oznaavaju ljudsku svest. Svest sainjavaju dve moi (ili najmanje dve): mo
razuma i mo delanja. Pod delanjem se podrazumeva mo suenja, (ili na prvom mestu mo
suenja). Ko ima tap taj ima vlast i taj sudi, zato je Sano Pansa kada se pripremao da primi
gubernatorstvo izjavio pa kad je u mene vlast i tap, mogu da radim to hou, a prvi
gubernatorski posao mu je bio da sudi u parnici u kojoj je novac bio skriven u upljom tapu.
Uenjaci kau da tap u staroj indijskoj knjievnosti oznaava znak vlasti da sudi i kanjava, i to
su dobro rekli, ali nisu shvatili o kakvoj se vlasti i suenju radi.
Novouenjacima emo postaviti dva pitanja:
-Kojega je dana utap?

-Kojega su dana Mojsije i sveti Savo izveli narode iz Egipta?

tapove imaju i stari filozofi ali ni te tapove novofilozofi nisu prepoznali, pa nas ubeuju da su ti
tapovi bili spoljno obeleje filozofa. U Platonovom Fedonu Sokrat kazuje:
Ima ih mnogo koji nose tap nartekov, ali malo ivim zanosom nadahnutih.
Novofilozofi tumae da je Sokrat rekao kako mnogi nose tap mudrosti nezaslueno, i time
pokazuju da ne razumeju o kakvom se tapu govori. Niko ovaj tap ne nosi zaslueno ili
nezaslueno, postoje samo oni koji se ovim tapom pravilno slue ili ne slue. Ovaj nartek tap
darovao je Prometej svim ljudima, i u njemu se nalazi vatra to je muenik Prometej ukrade
bogovima i darova ljudima.
U nartek tapu izvor ognja ugrabih, tu iskru, koja ljudima uiteljica vetine svake posta blago
veliko. (Eshil, Okovani Prometej).
Ali ljudi (pa i filozofi), danas ne znaju da je u tapu boja vatra, kao to ni prevareni kum nije znao
da se u tapu nalazi blago veliko (dukati).
Narodne izreke o tapu kazuju:
-Prut je iz raja izrastao.
-iba je u raju rasla.
-Za enu tojaga, a za ecu ibika.
-Kratkim tapom o duboku vodu odupirati se.
-Ne ulazi s kratkim tapom u vodu.
-Sas kratak tap za nigde nisi.
-Ni jedna stvar ne valja bez pruta i kljua.
-Zlo po kuu,gde mu preslicu, a ena palicu uzme.
-Koj se ne razbira u zbor, razbira se u tap.
-Pokai mu prut, pogodie put.
-Od pruta biva veliko drvo.
-Dok je iba tanka, treba je ispravljati.
-Mali ljudi veliki tapovi nose.
-Nedaj ludome tap u ruke, jer e te udariti po glavi.
-Ne daj ludaku tap, jer e ti razbiti glavu.
-Kad ovek doe na prosjaki tap, svak ga se kloni.
-tapom se avoli izgone iz oveka.
-I vrag se palice boji.
-I more se bata boji.
-I tap na kruku ostane sam.
-Pitala ena mua: -Od ta se najvie avo boji? Nekrteni od krsta, a krteni od tojage.
-Pitao sin oca:-ta mi najprvo treba dobaviti kad se oenim? Za enu tojagu, a za ecu ibiku.

-Pitali starca: -Koji ti je najverniji drug u tvom ivotu bio? tap. Kako to? Branio sam se
neoenjen od paadi, oenjen od ena, a sad pod starost slui mi za treu nogu.
-Vezao se kao slepac za tap.
-Bez oiju, bez uiju, a slepce vodi. (tap)
-Jedan prut ceo svet ogradi. (Nebo)
udan je ovaj narodni prut pa znai i nebo, ali takav je i u indijskim upaniadama:
Doista, ono je Sunce med bogova. Nebo mu je popreno uvrena trstika.
Ako neko u ovim reima prepozna hrianski krst, nee pogreiti. I car Konstantin je u snu video
ovakav krst, i taj san je uinio da Konstantin uvede hrianstvo u svoje carstvo. Hrianski krst koji
je Konstantin sanjao ine koplje (Isus Hrist), i poprena motka (Jovan Krstitelj). Da Jovan Krstitelj
predstavlja poprenu motku na krstu, potvruje i Isus Hrist:
Kad oni otidoe, poe Isus govoriti narodu o Jovanu: ta ste izili da vidite u pustinji? Trsku koja
se ljulja?
tap u jeziku mita oznaava svest; Jovan Krstitelj predstavlja poprenu motku na hrianskom
krstu; Jovan Krstitelj je poseen u Sevastiji, gradu koji je igrom rei dobio ime od srpske rei svest.
Jo preostaje da uenjaci i hrianski glavari shvate o emu piu stare knjige. A dok se to ne dogodi,
ovek e nastaviti sa svojim propadanjem.
-iba i dobar nauk daju mudrost.
-iba nee nikog ubiti.
-Ko prut tedi, svoju decu mrzi; a ko miluje, taj je i kara.
Dananji edukovani ovekoljupci se uasavaju nad ovakvim reima, a to ine samo zato to nemaju
znanje pa imaju zabludu. A onaj koji je u zabludi ne moe initi pravo niti moe ii pravim putem,
pa ni svoju decu ne moe na pravi put uputiti.
A mudri Solomon kazuje kao i srpski narod:
-Ludost je u srce detetu svezana, prut karanja e ga ukloniti od nje.
-Detetu ne tedi kara, da ga prutom bije, nee on umreti. Prutom ako ga udari, duu e mu
izbaviti iz pakla.
-Korba je za konja, ular za magarca, a batine za lea bezumnika.
-Mudrost daju prut i opomene, ali dete samom sebi ostavljeno mater svoju osramoti.
-Ko prut ali, sina svog mrzi, ko ga voli, na vreme ga kara.
U Bibliji je tap veoma znaajan i o njemu se mnogo govori, pa tako govore i Davidovi psalmi:
-tap tvoj i palica tvoja hrabre me.
-Put je Boji savren, re Gospodnja prekaljena, on je tap koji se u nj uzdaju.
Tako psalmi govore o tapu i to je isti onaj tap to ga Gospod dade Mojsiju u ruku, i isti tap o
kojem govore Solomon i srpski narod, i uopte svi tapovi iz stare knjievnosti su jedan i isti tap.
ak i maioniarski tap predstavlja ovaj isti tap o kojem govori Biblija i narodno kazivanje, i zato
se tim tapom ine razna uda.
Srpski narod kazuje:
Sva Zemlja stoji na granama jednog debelog gloga, za koji je vezan jedan veliki crni pas. Taj pas

jednako gloe onaj glog, pa kad ostane na malo, on stane iz sve snage vui da ga prekri. Onda sveti
Petar prekrsti tapom, i glog opet postane ceo.
O tapu ima mnogo kazivanja, o njemu kazuju i verske knjige, i filozofi, i narodna predanja, a tap
je bio znaajan i u samom ivotu ljudi. Nekada je tap bio obavezan rekvizit u uitelja, a bio je
obiaj da svaka kola ima leskovo drvo sa kog je uziman tap za karanje aka. O leskovini i
leskovom tapu se mnogo lepo govori, pa se kae: -Leskovina je iz raja izila. Kazuje se da se
leskovim tapom moe od vode nainiti vino, kao to je to u Kani uradio Isus. I ako se tako kazuje o
leskovom tapu aci su od njega zazirali sve do druge polovine dvadesetog veka, kada je ovaj
paganski obiaj proteran iz kolstva.
A jedan drugi tap su deca, a naroito deaci, neobino voleli. Mnogi danas stari ljudu u svom su
detinjstvu imali tap koji su jahali kao konja, i sa tapom galopirali po praini. Prema tom tapu su
se odnosili kao prema pravom konju, pa su ga uvali i timarili kao pravog konja. Ovog konja-tapa
jahala su deca irom sveta, a moda i danas to negde poneko dete ini. U staro doba, doba neznanja,
nijedan obiaj i nijedna igra nije bila proizvoljna nego je kazivala nauku, pa je tako i deije jahanje
tapa kazivalo nauku. A to znai da u ovoj nauci i u jeziku mita, konj i tap imaju isto znaenje.
Dakle, tap i konj imaju isto znaenje i oznaavaju svest. Zbog toga su konji u srpskoj narodnoj
knjievnosti mudri savetnici svojim gospodarima, a takvi su i konji Homerovih junaka. I konji nisu
takvi zbog mate neukih, nego zato to neuki kazuju nauku koju ueni nisu kadri razumeti.
Od naroda saznajemo da je i mudri Solomon u detinjstvu jahao konja-tap. Pria narod kako su
nekakvog neenju prijatelji hteli oeniti, pa mu ponudie da bira izmeu devojke, udovice i
putenice. Neenja nije imao iskustva u tim stvarima pa ode kod nekakvog mudrog starca da ga
posavetuje, a ovaj nije znao ta da mu savetuje nego ga uputi Premudrome (Solomonu). Kada ovek
doe Premudrome pokazae mu neko dete koje je uzjahalo na tap kao na konja, pa tri po dvoritu.
To dete na konju-tapu ovako savetuje neenju:
-Ako uzme evojku, ti zna; ako uzme udovicu, ona zna; ako li uzme putenicu, uvaj se moga
konja!- Pa se onda okrene , i oeka malo predre krajem tapa preko nogu.
ovek pomisli kako je prava budala to doe od deteta traiti savet za enidbu, pa ode onom starcu
da ga izgrdi to ga je ovako uputio. Kada je starac uo ta mu je Premudri rekao, onda mu objasni:
ako li uzme putenicu, uvaj se moga konja (pa tebe tapom preko nogu), to e rei: uvaj se da
te ne oee onako kao to je i prvog mua oegla.
Tako je po narodnom kazivanju savetovao Solomon kao dete koje jae konja-tap. A nama se ree
da konj, tap i ena imaju isto znaenje. Solomonov konj koji je tap, oegao je oveka po nogama,
kao to je to uinila i ena putenica prvome muu. Takvo znaenje nije samo u ovom sluaju, nego
je tako u svoj staroj knjievnosti jer je tako u jeziku mita, a mit je samo jedan u celome svetu.
Hermesu je Apolon darovao tap kao znak prijateljstva, a Hemes je Apolonu darovao kitaru.
Dat u ti prekrasan tap to donosi sreu i bogatstvo zlatni, sa tri lista, od pogibli to e te uvat;
koji odluke sve izvrava rei i dela dobra, a ja sam ih iz Zevsovih spoznao usta.
Hermes je glasnik bogova i njegov tap izvrava i rei i dela zato to je tap delatan, i ko ima tap
taj ima mo delanja. Hermes je glasnik bogova, a pored mnogih dunosti i ovlaenja bio je i bog
reitosti i bog pastira. Tako je Hermesu tap sluio i kao pastirski tap, i kao glasnika palica.
Egipatski bog Tot (Teut, Tout) je bio boanski pisar, a mi znamo da zapisivanje slui da se ne bi
zaboravilo. Kae se da je Tot tvorac svega to postoji i da je sve to stvorio svojim glasom. Kae se
jo da je tap olicetvorenje boga Tota, i on se poistoveuje sa grkim bogom Hermesom.

Sve je to tako kako se kae, i zato nas udi kako uenjaci ne mogu ili ne ele da shvate da ovi
bogovi nisu paganska praznoverica, nego da oni kazuju nauku, i istu nauku. Bogovi Tot i Hermes su
istoga znaenja, a to znai da su i stara egipatska i stara grka religija iste. Tot i Hermes su bogovi
istoga znaenja, i zato Tot stoluje u Hermopolju. U Egipte su postojala etiri velika verska centra:
Heliopolj, Memfis, Busiris i Hermopolj, u kojima su stolovali bogovi: Ra, Pta, Oziris i Tot. Svi ovi
bogovi su smatrani stvoriteljima sveta, i svaki na svoj nain.
Tot se prikazuje sa glavom ibisa, a to je u Egiptu ibis to je u Evropi dral, i u jeziku simbola
oznaavaju glas. Ibis i dral oznaavaju glas i u Egiptu, i u grkom mitu, i kod Platona i Aristotela, i
kod srpskog naroda. Tako je jer je tako u jeziku mita, a mit je samo jedan.
Hermes je glasnik bogova, i on ima tap, i on prati umrle due u Donji Svet.
U nekim krajevima srpski narod je pokojnicima stavljao tap u ruke ili u sanduk, da bi pokojnik na
onome svetu mogao da brani svoju hranu od gladnih dua, kojima se ne daje poduje na ovome
svetu.
Svaka slinost Hermesa i njegovog tapom, sa narodnim tapom i paganskim obiajem je namerna,
mitoloka i nauna.
I pesnik Hesiod je imao tap od lovora, koji mu dadoe Muze:
Pa mi dadoe tap: to bee lovorike bujne granica divna. a Muze za mene je ubrae te mi ulie
pesmu boansku da slavim budunost i prolost
Tako je pesnik zahvaljujui tapu mogao da slavi budunost i prolost. Ve smo videli da se u
tapu kriju dukati i da se sa tapom vraa u Egipat, i da tap ima boanski pisar, a Hesiod
zahvaljujui tapu moe da slavi budunost i prolost. A to je Hesiod i radio: ispevao je kako su
nastali i bogovi i ljudi, a pevao je i o tome kako valja initi i u budunosti.
O tapu ima nebrojeno pria u celome svetu, i tap su imali mnogi mitski, istorijski i knjievni
junaci, a svi ti tapovi imaju isto znaenje i oznaavaju ljudsku svest. To znai da sva stara
knjievnost kazuje nauku, a sva dananja nauka kazuje neznanje i zabludu

Koulja (tan, tanka i tanana)

Koulja zauzima veoma znaajno mesto i u narodnoj knjievnosti, i u narodnim obiajima. Koulja
je najei dar kojim nevesta daruje svatove, a svoga mladoenju obavezno. Narod o koulji kazuje
vrlo udno, kao to udno kazuje i o svemu drugom, pa kae da je koulja najblia telu i da je samo
jedna stvar blia od koulje:
-Smrt je blia od koulje.
Samo je smrt blia od koulje a drugo nita, zato narod kazuje:
-Blia je koulja nego haljina.
-Il je erna il je bela, koulja je bliska tela.
Koulja je najblia telu i samo je smrt blia od koulje, a narod kazuje da je koulja toliko znaajna
da bez nje ni sree ne moe biti:
-Ki e biti srean, valja da se u kouljici rodi.
Svi ljudi se zainju i razvijaju u kouljici u majinoj utrobi, a za sreu je potrebno roditi se u
kouljici.

Za koulju narod jo kazuje:

-Sas tuu koulju ne se na svadbu ide.
-Teko onoj koja zatee koulju (pastorad).
(Nevesta donosi svome muu koulju i mu valja da nosi njenu koulju, zato se kazuje da je teko
onoj koja zatee tuu koulju).
-ena nosi mua na licu, a mu enu na koulji.
-Po otkosu se poznaje kosa, a po muevljevoj koulji ena.
-U mua je kratka koulja i mali sram, a u ene je dugaka koulja i veliki sram.
-Znam ga ko svoju koulju.
-Lako presvlai koulje.
-Menja miljenje ko koulje.
-Promenuti koulju. (Promenuti miljenje.)
-Majka ga obukla u zmijsku kouljicu!
-Blii mu greh nego koulja.
-Zaviriemo i mi njemu pod koulju.
-Dao bi mu koulju s lea. (Kae se za dobroga oveka.)
-Poslednja koulja nema dep. (Ova se nosi u grob.)
-Na jedna vrata ulaze, a na troja izlaze? (Koulja.)
(Nekadanje koulje nisu bile razrezane pa su se oblaile kao preko glave, zato se kae da se na
jedna vrata ulazi; a tri izlaza su: dva rukava, i otvor za glavu. Pravo znaenje ove zagonetke moe
se znati tek kada se zna znaenje koulje u jeziku mita).
-Nit sam prela, ni ela,
no sve pila i jela,
udadoh se za mlada,
sa mnom lei i spava. (Koulja.)
U narodnim pesmama nevesta esto daruje svatove kouljom, a svog mladoenju obavezno. U
stvarnom ivotu svatove je nevesta darivala vezenom maramom, ili vezenim pekirom, ili sa
kouljom, i ovaj obiaj je zanemaren tek u poslednjih nekoliko decenija. Ali zato obiaj darivanja
koulje pri gradnji kue jo uvek postoji.
I danas se mogu videti koulje okaene o podignute krovne rogove, koje se daruju majstorima kada
se kua pokrije crepom. Koulja koja se daruje pri gradnji kue i koulja koju nevesta donosi
mladoenji imaju isto znaenje, jer sklapanje braka i gradnja kue u jeziku mita ima isto znaenje.
Zato u narodu oeniti se ima isto znaenje to i okuiti se, zato narod kazuje:
-Najpre kuu gradi i vinograd sadi, pa se onda eni.
Najpre se kua izgradi pa se onda eni, a ena muu donosi u dar koulju, Pri gradnji kue koulja
se okai o krovne rogove, i kada se kua pokrije crepom majstor dobija koulju na dar.
Dakle, nevesta mledoenju i svatove daruje kouljama, a kakve su to koulje to ih nevesta daruje?
Verenica poruuje Zmaj-Despotu Vuku da kupi svatove i da dolazi po nju, pa kae:
Svakoga u, Vue; darivati,

darivati svilenom kouljom.

I zaista, svatovi se daruju svilenom kouljom:
udno ih je care doekao,
i udno ih darom darovao:
Svakom svatu od svile koulju.
Nevesta daruje svilenim kouljama, to znai od najfinijeg i osetljivog materijala, a takve koulje
narod naziva tankim i tananim. A kumu se uvek daruje koulja od zlata. Kum je svedok na
venanju i on pred Bogom svedoi vernost suprunika, a zlato u jeziku mita oznaava veru. Zato se
kumu uvek daruje koulja od zlata, dodue, tako je samo u pesmama. Sve druge koulje se
svilene, tanke i tanane, i takve su sve koulje u narodnom pevanju.
Oj devojko u koulji tankoj!
Da li mi te rastavit s majkom!
Jali s majkom, jal s kouljom tankom;
Volju s majkom, neg kouljom tankom.
Ona gleda kroz kovilje,
Kroz kovilje i bosilje,
Kroz bosilje u svatove.
U svatovi mlado mome,
Na njemu je tan koulja
I Sunana i Mjeseana,
Zvijezdama izveena.
Pokraj grada Sarajeva
Livada je nekoena,
Nekoena, negaena,
Po njoj pasu tri jelena.
uvala ih devojica
U tananoj kouljici:
Nit je tkana, nit predena,
Ve je svilom navezena
Volim Jovu u tankoj koulji,
Neg Iliju u suhome zlatu;
Nisu zlato groi i dukati
Ve je zlato to je meni draga.

Vio se vijor Ilija,

Na dobrom konju zelenom,
Po igri polju Smedovom,
Na njemu tanka koulja;
Belja je sunca jarkoga,
Tanja je lista makova.
Pitala ga je druina:
-A joj, Boga ti, Ilija,
Otkud ti tana koulja:
Il ti je seja naveze,
Il ti je majka oprede,
Il ti je ljuba donese?Al besedi Ilija:
-Nit mi je seja naveze,
Nit mi je majka oprela,
Ve mi je ljuba donela.
Izvi se tanac iz grada,
Na tancu tanka koulja,
to mu je majka oprela,
Belja je od lista hartije,
Tanja je od lista papira.
Djevojica vodu gazi
noge joj se bjele,
za njom ide mlado mome
grohotom se smije:
-Gazi, gazi djevojice
ne bil moja bila.-Kad bi znala i vidila
da bi tvoja bila:
Mlekom bi se umivala
da bi bjela bila;
svilom bi se opasala,
da bi tanka bila.

Tako narod peva o koulji svilenoj i tankoj, i o tankom pasu. Jer svileno, tanko i pas (pojas, struk)
imaju isto znaenje. Zato srpski junaci esto neprijatelje seku po svilenu pasu. Kada se shvati
znaenje svile i tananog u jeziku mita, onda e se shvatiti i kakve su to bitke bili srpski junaci. A
saznaemo i neto o uenju starih filozofa i verskih mislilaca i reformatora poput Bude.
Koulju devojka donosi kao venani dar svome dragom pa se koulja naziva venanicom
mladoenjinom, i ova udesna koulja ume da zavadi majku i kerku.
Postaj sunce, ne rano zavodi,
da navezem bratu kouljicu,
kouljicu, bratu venanicu,
zarukavlje, oi sokolove,
ug granice perja paunova.
Zavadi se majka i devojka,
Da oko to, vee ni oko to:
Oko jedne tanane koulje,
Oko druge svilene marame.
Majka oe da ostavi sinu,
A devojka da ponese dragom.
Seja brata ljuto kunijae:
-E da Bog da i Nedelja Mlada:
Koulja ti ukopnica bila,
A marama na barjaku vila.Majka sina vako blagosilja:
-E da Bog da i Nedelja Mlada:
Koulja mu venanica bila,
A marama za pojasom vila.-
U ovoj nauci sve kletve se ispunjavaju pa se po tome moe videti koliko je devojci vano da koulju
dobije njen dragi, ak i po cenu bratovog ivota. A i majci je koulja toliko vana i vanija od
kerkinog ivota, i o tome govori sledea pesma:
Zarunica Laza Radanovia
Kad se eni Radanovi Lazo,
On isprosi lepotu devojku,
I sakupi iljadu svatova,

Ode pravo dvoru devojakom;

Daleko i majka ugledala,
Ugledala, pa je besedila:
-Sad u stati na dvor na kapiju,
Da ja gledam kiene svatove.Kad su svati blizu dvora bili,
Besedila devojaka majka:
-Idu, erko, kieni svatovi,
U ije e dvore ulaziti?
ija e i majka doekati?
ija l braa konje privatiti?
ij li baba vinom posluiti?
ija l seja darom darivati?Kad devojka rei razabrala,
Besedila svojoj staroj majci:
-Oj starice, mila majko moja!
To je, majko, Radanovi Lazo,
I to su mu kieni svatovi,
I pravo e naem belom dvoru;
Vee slai moje bele dare:
Ti e, majko, svate doekati,
Moja braa konje privatati,
Moja seja darom darivati,
Mili babo vinom napojiti.Dok su svati u dvor ulazili,
Zavadi se majka i devojka,
Ne o grade, ni o vinograde,
Ve o jednu tananu koulju;
Majka oe da ostavi sinu,
A devojka svome uvegiji;
Tad se majka na nju naljutila,
Pa je stala dvoru na kapiju,
Na studen se kamen naslonila,
Na kamenu grozne suze lije,
Nju mi pita Radanovi Lazo:
-Oj Boga ti, mila majko moja!
Koja ti je golema nevolja,

Te ti nisi svate doekala,

Ve si stala dvoru na kapiju,
Na studen se kamen naslonila,
I na njega grozne suze roni?Majka Lazi tijo odgovara:
-Ao Lazo, zete nesueni!
Kako u ti ja vesela biti,
Kako l svate jadna doekati,
Kad je tvoja umrla devojka,
Jue smo je mladu saranili?Onda Lazo majki govorio:
-Kazuj groblje, gdi je ukopana.
Da ja vidim i mrtvu devojku.Kad je majka rei razabrala,
Besedila Radanovi Lazi:
-Ja ti groblja ne smem kazivati,
Jer je kod nas udan adet posto:
Kad umire pod prsten devojka,
Ne kopa se u to novo groblje,
Ve se baca u to sinje more.Kad to uo Radanovi Lazo,
Besedio kienim svatovma:
-Oj svatovi, moja brao draga!
ekajte me u belome dvoru,
Dok otidem na nove pazare,
Da ja kupim svile svakojake,
Da ja pletem mreu arovitu,
Da ja traim po moru devojku,
Il u meni ivo srce pui.Kad je Lazo ovo besedio,
Sluala ga tanana robinja,
Pa je njemu tijo besedila:
-Gospodaru, Radanovi Lazo!
Nije tvoja umrla devojka,
Ve se ona s majkom zavadila,
Ni o grade, ni o vinograde;
Ve o jednu tananu koulju:

Majka oe da ostavi sinu,

A devojka tebi da ponese.Kad je Lazo rei razabrao,
On besedi kumu i deveru:
-Oj Boga vam, kume i devere!
Vi idite gore na ardake,
Dovedite lepotu devojku,
U njene joj dare ne dirajte,
Jer u mene dosta dara ima.Kad to uo kume i devere,
Posluali Radanovi Lazu:
Otidoe na gornje ardake,
Dovedoe lepotu devojku,
U dare joj ni dirnuli nisu.
Kad su Boji zakon savrili,
Devojka se sa rodom oprata:
Ljubi oca, ljubi staru majku,
Ljubi brau i milu sestricu,
Paje majki onda besedila:
-Oprosti mi, mila majko moja!
to sam tebi, majko, sagreila.Ali majka kune bez prestanka:
-Mila keri, i tebe ne bilo!
Ni doprla tamo, ni ovamo!
Ve ostala sredi gore arne.Kad devojka rei razabrala,
Udrie joj suze od oiju.
Digoe se kieni svatovi,
Odvedoe lepotu devojku.
Kad su bili sredu gore arne,
Al devojku zabolela glava,
Besedila svom runom deveru:
-Oj devere, moj zlaan prstene!
Ti mi zovni Radanovi Lazu.Kad je dever rei razabrao,
Bre ode Radanovi Lazi,
Pa je Lazi tijo besedio:

-Ajde, Lazo, bre u natrage,

Devojka se naa razbolela,
Na kuma se glavom naslonila.Kad je Lazo rei razabrao,
On otide lepoti devojki,
Pa je pita Radanovi Lazo:
-to je tebi, lepota devojko?
to je tebe zabolela glava?Devojka je njemu besedila:
-Gospodaru, Radanovi Lazo!
De mi skupi kiene svatove.Skupi Lazo kiene svatove,
Devojka im lepo zafalila
Na ljubavi i na prijateljstvu;
Svakom dala po kitu bosiljka,
Lazi dala tananu koulju,
Za koju se s majkom zavadila,
Pa je njemu tijo besedila:
-Na koulju, Radanovi Lazo!
Pod grlom joj puce jadikovo,
Jadikovo i emerikovo:
Kudgod odi, neka jadikuje;
A gdi stane, da emerikuje;
A mene je zabolela glava,
A od srca preboleti neu.To izusti, pa duicu pusti.
Tad je Lazo svatom besedio:
-Sad na noge, kieni svatovi!
S nadaci joj raku iskopajte,
A sabljama sanduk sateite,
Vie glave ruu usadite,
Oko groba klupe napravite,
Nie nogu bunar iskopajte:
Rad mirisa nek se ruom kite,
Od umora na klupe sedaju,
A od ei ladne vode piju.esto Lazo na grob izlazio,

Pa je pito svoju zarunicu:

-Jel ti, duo, zemlja doteala?Devojka mu mrtva odgovara:
-Nije meni zemlja doteala,
Ve je teka materina kletva.Koulja koju nevesta donosi muu na dar je tanana, svilena i ponekad zlatna, i s njom se jadikuje i
emerikuje. U svoj staroj knjievnosti koulja ima isto znaenje bez obzira u kom delu sveta se o
njoj govori, i u kom vremenu se o koulji govori. Zato e nam ovu udesnu koulju objasniti bog
Krina u Bagavad-giti, kada odgovara Aruni:
-ta oveka primorava
Da zlo ini, protiv volje?
Koja sila njega goni?
To mi, Krina, sada reci!-To je udnja, to je srdba.
To je ovde neprijatelj.
Ko to vatru dim prekriva,
Il praina ogledalo,
Il zametak kouljica:
Tako udnja znanje skriva.
Znanje krije od mudraca.
Veni njegov neprijatelj,
U obliku udnje kralju,
Te veito gladne vatre.
ovek ini zlo protiv svoje volje, jer nije kadar da se odupre udnji koja ga je obavila kao to
kouljica obavija zametak. Takva je koulja to je ena muu donosi u priju, zato narod kazuje da
se po muevljevoj koulji poznaje njegova ena.
Ko se skoro oenio,
svake sree poeleo:
ljepe due djevojake,
i svilene kouljice,
i vezene narukvice,
i perina oeljana,
bela lica umivena,
i obue osuene,
dobra konja osedlana
i oruja oiena

Sve ovo to se ree u ovoj svatovskoj pesmi dobija se enidbom, i to sama sobom donosi nevesta
svome muu. Zato narod a i Hesiod kazuju da je ena dar bogova oveku, dar koji moe biti za
oveka spasonosan ali i poguban.
U narodnoj pripoveci Deko koji se nieg ne plai kazuje se kako je neustraivi deko skinuo
jednog mrtvaca sa veala, a ovaj mrtvac mu pokloni zlatnu koulju i novi sa kojim u igri kocke
moe svakog da nadigra. Deku kocka tako dobro ila da je i sam vrag doao da se nadmee sa
njim, a deko mu odnese velike novce. Kada je vrag hteo silom da povrati svoje novce, deko
zapovedi svojoj koulji da udara po vragovima. Tukla koulja vragove i nije prestala da ih tue dok
ne dadoe deku zapis da e otii, i da se nikada nee povraati.
Koulja moe ovo initi pod uslovom da je zlatna, a svilena i tanana koulja ne mogu tui
vragove. Ova pripovetka, kao i druge, nije deija zabava nego kazuje nauku koju kazuje i sva stara
knjievnost. Nita u ovoj pripoveci nije proizvoljno, pa ni to da mrtvac daruje koulju. To moe
izgledati neverovatno ali kada se upozna ova nauka i jezik kojim se kazuje, onda e se videti da
mrtvac i nevesta imaju isto znaenje. I mrtvac i nevesta daruju koulju, a koulja u jeziku mita
znai ulnost.
Stari filozofi kazuju da ulnost donosi dua, a stari pesnici i mitolozi, i srpski narod kazuju da
ulnost donosi ena kao svoju priju. I ako oni kazuju razliito oni govore istu nauku, pa tako
ponitavaju nauku dananjih edukovanih knjikih uenjaka.
Srpski narod kouljicu koja obavija zametak, drugim imenom naziva vodenjak, a za koulju
kazuje da nije dobro da je mokra, bilo da je mokra od vode ili od krvi. avolovo stanite je u vodi
pa ga zato srpski narod naziva i vodenjak. Dakle istim imenom se nazivaju i avo i kouljica, a
zato je tako moe se razumeti tek kada se upozna ova nauka i jezik kojim se kazuje. A kada se to
upozna onda e se shvatiti da nije narod taj koji ne zna, nego je neznanje u onih koji misle da su
posisali svo znanje sveta.
to mi je milo, majko, najmilo,
iz bunar vodu da vadim,
na ludo tosku da perem,
sas duu vetar da duvam,
sas oi slunce da grejem,
na ludo tosku da suim!
Kad umrije dijete Jovane,
dugo ga je alovala majka
dugo, dugo, tri godine dana!
Na to mi se sam Bog rasrdio,
pa on pita dijete Jovana:
-to su tvoje utrnula svjee?
to j na tebi mokra kouljica?Progovara dijete Jovane:

-to su moje utrnule svjee,

to s uzdasi moje mile majke;
to je moja mokra kouljica,
to su suze moje mile majke.-
Koulja je od izuzetne vanosti za oveka, zato se o njoj strogo vodilo rauna. Bez koulje se na put
nije moglo ii, i o tome postoje brojna svedoanstva. Homer nam kazuje da su Ahilej i drugi junaci
krenuli na put u Troju sa orujem, ali u prtljagu su i koulje nosili. Da su koulje nevane za put
Homer ih ne bi spominjao, a on ih spominje. Kada je Don Kihot krenuo u viteki pohod prvi put,
doiveo je potpun neuspeh, a onda mu je krmar odao jednu tajnu. Tajna je bila u tome da se na put
ne kree bez novca i koulje. Zato se slavni vitez snabdeo kouljama i novcem i u drugom je
pohodu mnoga slavna dela uinio. A u slavnom pohodu je naao bisage i u njima novac, koulje i
jednu knjiicu. A sam vitez pria kako viteza device kupaju i oblae ga u koulju od najtananijeg
sadi platna.
I knjiga je obavezna onome koji kree u svet, i o tome govore i filozofi i pesnici, a tako je i kod
srpskog naroda. A to nije zato to je neko nekoga potkradao, nego zato to svi kazuju jednu nauku i
jednim istim jezikom simbola. Knjigom je po svetu putovao filozof Dekart, a i pesnik Bajron. a
Bajronovi knjievni junaci putuju sa kouljama u prtljagu. Bajron to veoma zanimljivo kazuje u
Don uanu:
esnaestoga datuma ugledaju dva konjanika koji jure galopom. Sudei po maloj opremi koju su
nosili na sedlima, pomisle da su kozaci. U opremi bile su svega tri koulje za obojicu. Oni su jahali
ukrajinske konje, a kad su se primakli svi poznadu da su ta dvojica Suvorov i njegov vodi.
Dakle, konjanike u daljini nisu prepoznali, ali su jasno videli da na sedlima u opremi nose tri
koulje za obojicu. Tako pie Bajron a poznavaoci njegovog stvaralatva tu nita udno ne naoe.
U narodnoj pesmi Nahod Simeun potvruje se da se po svetu putuje sa knjigama i kouljama.
Rani care u Janju devojku
Od malena do desnog kolena,
Ne rani je, da je drugom daje,
Ve je rani, da je za se uzme;
Care oe, a devojka nee;
Nju mi prose lale i veziri,
Lale prose, al je care neda,
Ve on uze pod silu devojku.
Po tom malo vreme postajalo,
Malo vreme, tri godine dana,
Med njima se muko edo nae,
Al ga majka negovat ne moe,
Ve mu savi knjige i koulje,
Pa ga zali u olovo teko,

Pa ga baci u to more sinje:

-Nosi, more, sa zemlje nepravdu;
Ranitelj je kako i roditelj.Podie se patrijaru Savo,
Podie se itar lov loviti;
Lov lovio letnji dan do podne,
I od lova nita ne ulovi,
Kad se dvoru bee povratio,
Bog mu dade i srea donese,
Te on nae sanduk od olova,
Isturila voda pod obalu,
U sanduku edo muka glava,
Nit se smeje, nit ruicu daje,
Ni krteno, ni zlamenovano;
Uze Savo edo muku glavu,
Odnese ga Vilandari crkvi,
Pa krstie edo muku glavu,
Lepo su mu ime nadenuli,
Lepo ime: Naod-Simeune!
Kad je dete do konja doraslo,
Dobra konja i svetla oruja,
Lepo dete knjigu izuio;
Al besedi patrijaru Savo:
-edo moje, Naod-Simeune!
Ja sam tebe, edo, odranio,
Ranio sam, al rodio nisam,
Nao sam te moru pod obalom;
Uzmi, sine, knjige i koulje,
Pak ti idi od grada do grada,
Te ti trai roditelja svoga.Uze Sima knjige i koulje,
Pa on ide od grada do grada
Idui od grada do grada i traei roditelje, Nahod Simeun je doiveo ono to je doiveo i uveni
mitski lik Edip. Ali to to su Edip i Simeun doiveli nema nikakve veze sa onom brukom od nauke
to kazuje Frojd, ponos dananje velianstvene civilizacije. Frojd nita nije shvatio a od svoje
zablude stvorio je nauku, i kojeg su zle sile naturile kao najveeg poznavaoca ljudske due. Tako se
satana izruguje oveku i njegovoj nemoi da se izvue iz svoje tiranske koulje. O tome govore

gore citirane Krinine rei o koulji.

U ovoj nauci koulja je ulna i tanana kao to je to i ena, a sve to je ulno i tanano zahteva
gospodara. Zato u narodnoj knjievnosti mu uvek zove enu vernom ljubom, a ena mua
gospodarem. Sve to je tanano zahteva gospodara, zato su u narodnoj knjievnosti robinje
obavezno tanane robinje. Tanana robinja je Radanovi Lazi odala tajnu i rekla da mu devojka nije
umrla, a mnogim junacima je tanana robinja pomogla da dou do devojke koja je zatvorena iza
devet brava. Dakle, tanano pomae ali samo ako ima gospodara, u protivnom moe da bude
pogubno.
Postoji u narodu obiaj da se o krsnom imenu stavi na pod domainova ista koulja, i na koulju se
stavljaju slavski kola, slanik, aa vina i zapaljena svea. To e rei da su sve te stavljene stvari u
nadlenosti koulje, i po tome se moe videti da je koulja veoma znaajna u ovekovom ivotu.
Koulja moe da usrei ali i da upropasti oveka, zato srpski seljak pre nego to obue novu koulju
dobro joj izgazi okovratnik da bi je nadiveo. A venanu koulju je narod dobro uvao, jer je
venana koulja moan zatitnik. Narod je verovao da je dovoljno paretom venane koulje
protrljati obolelo mesto, i odmah bi se ozdravilo.
Kada badnjak pregori uzimao se manji deo pregorelog badnjaka i uvijao u domainovu koulju i
drao kao dete, i tako je to dete postajalo lan porodice.
Za sve narodne obiaje nauka kazuje da su paganska praznoverica, a istina je sasvim drukija. Istina
je da narodni obiaji kazuju nauku jezikom simbola, a dananja nauka i nije nauka nego
praznoverica naitanih kolaraca.
Kada je Kir osvojio Lidiju i zarobio Kresa, ovaj mu posta koristan savetnik. Herodot pie kako Kres
savetuje Kira, kako da sprei pobune Liana:
Porui da im zabranjuje da nose ubojno oruje, a zapovedi im da oblae koulje ispod haljine, da
obuvaju izme, pa im naredi da ue svoju decu da sviraju u citru i u harfu i da trguju. I brzo e,
gospodaru, videti da su, umesto ljudi, postali ene, te se nee vie bojati njihove pobune.
Tako mudri Kres savetuje Kira, i ree da koulja od mukarca ini enu, a mi to saznajemo od
Herodota oca istorije.
Takva je osobina koulje, zato su narodne koulje svilene, tan, tanke i tanane. Narod kazuje:
-Porod se umee u tanku krv. (tanka krv je enski rod.)
-Tanka je krv draa od debele. (debela krv je muki rod.)
Tankost i tananost je enska osobina i vrlina pa kada svatovi vode snahu, svekrvu zanima samo
jedna stvar:
Je li tanka, visoka,
je li bela, rumena?
Tananost je za devojku vrlina, a za oveka zlo i sramotno, zato narod kazuje:
-Teko puci u plaljivoj ruci, devojici na tananoj ruci.
-e je tanko one i puca.
-e je tanko one se i kida.
Narod odeu za spavanje naziva kouljom i tu koulju naziva tirankom, ba zbog toga to je

tanana. A tirani postaju oni koji su sa tananom rukom. Koulja jeste tanana i treba da bude
tanana, ali ruka ne sme biti tanana.
Kada devojka zameri momku da je malen, tanak i bled, momak odgovara:
Ako sam malen premalen,
mome sam konju lagahan.
Ako sam tanak, pretanak,
a ja sam roda gospodska.
A to sam bleen, prebleen,
mloge sam kole uio.
A kada majka zameri sinu da mu je devojka od malena roda i tanka, momak odgovara:
Ak je ona od roda malena,
manje u joj haljine krojiti;
ak je, majko, u pasu tanana,
to je ona roda gospodskoga.
Tananost je znak gospodskog roda, i to nije samo u ova dva sluaja, tako je u jeziku simbola i tako
je u svoj staroj knjievnosti. To isto vai i za belo i bledo lice, koje oznaava uenost, i rumene
obraze koji znae zdravlje. Ali zdravlje u staroj knjievnosti nema onakvo znaenje kako ga
dananja nauka razume, jer je to zdravlje iskljuivo duhovno i duevno.
U narodnoj knjievnosti postoji udesna kobila siva ili tanka bedevija koja je bra od svakoga
konja, i jedino se Markov arac mogao sa njom utrkivati. Kada se zna ta znai tanano, onda e biti
razumljivo zato je Ljutica Bogdan vlasnik ove tanke bedevije. A onda se moe saznati da narod
kazuje nauku, i da edukovanim uenjacima o tome u koli nita nije reeno.
Marko Kraljevi e nam rei kako se jednom proveo kada je gazio vinograd Ljutice Bogdana:
Ja sam jednom ovuda proao
I lomio grozna vinograda,
Pripazi me Ljutica Bogdane
Na kobili tankoj bedeviji;
Ja ne smjedoh ekati Bogdana,
Ve pobjegoh uz krno primorje;
Poera me Ljutica Bogdane
Na njegovoj tankoj bedeviji:
Da mi ne bi arca od mejdana,
Doista me uvatiti ae;
Ve mi arac stade odmicati,
A kobila poe ostajati;
Kad to vie Ljutica Bogdane,
On potee teku topuzinu,
Pua za mnom uz krno primorje,

Dovati me po svilenu pasu,

Pobratime, sapom od topuza,
era mene za ui arinu,
Jedva mu se u sedlo povratih
I utekoh uz krno primorje.
Ljutica Bogdan na svojoj tankoj bedeviji udara po svilenu pasu, to nam kazuje Marko Kraljevi u
ovoj pesmi.
Tan, tanko i tanano je enska osobina i oznaava ulnost, oseajnost, strast, udnju bol i sl. Zrno
iz ispaljenog vatrenog oruja zove se tane, a tako se zove jer je to zrno bolno kada pogodi. Ovim
osetljivim i bolnim osobinama dodeljena je uta boja, zato srpski narod uto naziva tan i tanee.
E, sada!
Tantal je mitski lik iz grke mitologije, i on je dobro poznat iroj javnosti zbog svojih Tantalovih
muka. Kada proitamo Tantalovo itije, onda vidimo da je njegovo ime moglo nastati samo od
srpskoga tana.
Tantala su bogovi kaznili da stoji u bistroj vodi a da ne moe ugasiti e, i da je veno osea. Nad
glavom mu visi voe, a kada posegne rukom da ga ubere, ne moe ga dosegnuti. Pored gladi i ei
njega mui veiti strah, jer mu kamen nad glavom visi i svakoga asa moe da ga poklopi.
A Tantal je kanjen jer je bio veliki laac i umislio da je vei od bogova, i da mu oni nisu potrebni.
Jeo je sa boje trpeze i nije im bio zbog toga zahvalan, no je umislio da je sve to njegova zasluga.
Sve ovde reeneTantalove osobine i muke: umiljenost, strah, glad i e, nalaze se u tan koulji
koju daruje nevesta svome mladoenji, i u ovoj nauci obeleavaju se utom bojom. Ovo je
objanjeno u objanjenju ute boje, a srpski narod uto naziva tan i tanee.
Tanatos je sin Noi i bog smrti i sama smrt, a brat je blizanac Hipnosa boga sna. Kada Tanatos
nekoga zgrabi tome nema spasa, zbog toga su se njega i bogovi plaili, a ne samo ljudi.
Tanatos je takav kakav je, a straan je, zato to je njemu takvo ime. A ime mu je od srpskog tana,
to oznaava udnju, strast i umiljenost, kao to je to sluaj i sa Tantalovim imenom.
Tantal i Tanatos su dobili imena po srpskoj tani, i zato su oni takvi kakvi su, a isti su kao i srpska
tana. Tanatos je Smrt i dobio ime po tani, a koulja je tan. Sada se moe razumeti zato srpski
narod kazuje da je samo smrt blia od koulje.
Indijski mislilac i verski voa iz VI veka stare ere Buda, shvatio je neto veoma vano za oveka.
Buda je shvatio da je ovekov ivot duka (patnja), a uzrok duke je tana (udnja). ovek je rob
tane (udnje) i zato je njegov ivot duka (patnja), zato je neophodno da ovek pobedi tanu i da
stekne slobodu, i tako se oslobodi duke. ovek moe biti srean samo ako je slobodan, a slobodan
moe biti samo ako pobedi tanu.
Takva je Budina sloboda, a takva je sloboda i kod Aristotela i Platona i kod svih filozofa, a takva
je sloboda i u srpskoj narodnoj knjievnosti. Nema drugoga robovanja do robovanja strastima, i
nema druge slobode do osloboenja od strasti.
Dakle, i Budina tana je srpska tana, jer je i Buda pisao mrtvim jezikom kao to je sva stara
knjievnost pisana mrtvim jezikom, a osnova svih mrtvih jezika je srpski jezik. I Budino je ime iz
srpskog jezika, a takvo mu je ime zato to je budan. U staroj knjievnosti nema proizvoljnih rei,
tako ni Budine poslednje rei nisu proizvoljne:

Ostanite budni i molite se bez prestanka.

Mnogi mitski, knjievni i istorijski likovi dobili su ime po srpskoj tani, i svima njima tana
objanjava karakter. ekspirov Antonije Marko je po tani dobio ime i to mu je dolo glave, to se iz
ekspirovog dela jasno moe videti. Antonije treba da je najvei vojnik sveta, a Cezar za njega
kazuje da je postao mekuac i ljigavac i da ni Kleopatra nije vea ena od njega. U tome je bilo
Antonijevo nevaljalstvo, i zbog toga je nesretnik postradao. A Sokrat bi rekao da se Antonije previe
bavio muzikom, i da je zanemario gimnastiku. A kada je Marku Antoniju umrla ena Fulvija, tei ga
Enobarb i kae da to nije nita strano i eninu smrt uporeuje sa poderanom starom kouljom. Tako
pie ekspir i kazuje nauku jezikom mita, kao to to ine svi oni koji ne pripadaju novome dobu.
Jedan drugi ekspirov Antonije je Mletaki trgovac, za kojega ekspir kae: Duevnijega nema
plemia na zemnom aru. U staro doba i u staroj knjievnosti pravilo je bilo da ime odgovara
svome nosiocu, pa tako su i svi Antoniji bili tanani.
Srpska tana dala je ime i hrianskim svecima svetom Antoniju i svetom Atanasiji.
Dananja nauka sve tumai istorijski pa tako ine i crkveni uenjaci, i za njih su sveti Antonije i
sveti Atanasija istorijske linosti koji su se posvetili. Za srpski narod Antonije i Atanasije su
umini (kugini) sveci, a za umu ili kugu krivac je tana. Kuga je teka boletina koja je u
prolim vremenima morila mnogi narod, a u dananjem vremenu svetlosti i znanja kuga ne mori
narod (kako se danas zna i misli). Srpski narod slavi svetog Atanasiju kao zatitnika od kuge, a on
titi od kuge zato to mu je ime Atanasije. Atanasije nije tan, nego je on A (ne) tan (strast, udnja),
i ime mu je istoga znaenja kao i u boginje Atine. A to znai da je sveevo ime iz mrtvog, kolskog
jezika, i da je nastalo od srpske rei tan, i da ga ime objanjava, i da sveti Atanasije nije istorijski
arhiepiskop Aleksandrije iz etvrtog veka nove ere.
Svi koji su od tana i u ijoj je nadlenosti tan, u ovoj nauci nazivaju se Velikim. I Crkva i narod
Velikim nazivaju svece Atanasija i Antonija. Zbog toga se i nedelja pred Uskrs naziva Velika ili
Strasna nedelja. U ovoj nauci veliko i strasno ima isto znaenje, i to je jedini razlog to su
istorijski Irod Veliki, Aleksandar Veliki i drugi Veliki prikazani onako kako ih dananja nauka
zna. Dananja nauka poznaje Iroda Velikog kao ludaka i bezoseajnog zloinca, a Aleksandra kao
neobuzdanog i ostraenog mladog oveka koji u nastupu besa ubija najblie prijatelje. A to to
nauka zna o njima je zabluda naitanih i edukovanih, i velika bruka za homo sapiensa.
Mnogi su dobili ime po srpskom tanu, ali najpoznatiji i najslavniji jeste Satana. Satana je bie o
kome veina ljudi danas runo govori, ali kojem velika veina ljudi slui. Satana ima najvie
sledbenika i sluga na ovome svetu. Neki ljudi mu slue svesno a neki zbog neznanja i zablude, i
teko je oceniti koji su od ovih gori. Zna se pouzdano samo to da su najopasniji i najpogubniji za
narod oni koji imaju vlast i mo.
Nauka kae da je Satana dobio ime od hebrejske rei satan, a potom i od grke rei satanas, a u
znaenju: protivnik, avo, buntovnik, neprijatelj. Tako nauka zna, ali nije kadra tu re etimoloki
objasniti ni na hebrejskom ni na grkom jeziku. A to i nije mogue uiniti jer je Satana dobio ime
iz mrtvog, kolskog jezika, a od srpske rei tan. Satana je dobio ime od srpskog tana, i ime mu
znai ba to to proitamo: Satan (sa tan, sa tanom, koji ima tan). Valja se setiti da su srpske
koulje tan i tanane, i da narod kouljicu i avola naziva istim imenom vodenjak.
Kada se shvati znaenje tana i tanane koulje, shvatie se i znaenje Budine tane i istorijskih
Antonija i Atanasija, pa e se shvatiti i ko je Satana. A kada se to shvati, onda e ovek uvideti u
kakvu je bedu upao i da je Satanin sluga i sledbenik, i da je u velikoj zabludi to sebe smatra
znalcem, i da je potpuni slepac. I da sebe i svoju decu gura u propast, i da mu se Satana izruguje
zbog njegovog slepila i umiljenosti.

Takvo je znaenje onoga to je tan, tanko i tanano, a koulja je ba takva.

U mnogim narodima postoje prie o zmijama koje su to samo danju, a kada nou skinu svoju
koulju postaju krasni momci ili devojke. Ta zmijska koulja je kao i sve druge koulje o kojima se
govori u staroj knjievnosti, i ta koulja oznaava ulnost, udnju, osetljivost i strast, a sve to srpski
narod naziva bol. Upravo ta koulja ini zmiju zmijom, jer bez koulje zmija postaje krasan
momak. Za bolje razumevanje mitske koulje valja proitati objanjenje tiranina, a kada se razume
znaenje koulje bolje e se razumeti i ko su i kakvi su bili istorijski tirani.

Tragedija i komedija
Bog Dionis je zasluan za nastanak i tragedija i komedija. Tragedija je nastala iz Dionisovih
teriomorfnih horova, a za ove horove uenjaci kau da su nita drugo do povorke mrtvih. Komedija
je pesma u ast boga Dionisa iz koje su se razvile starogrke komedija i tragedija. I ovo je vrlo
udno, Dionis je bog mrtvih a uz njega su i tragedija i komedija.
Kau uenjaci da je tragedija dobila ime po pesmi koju je hor pevao o svetkovinama u slavu
Dionisa na kojima se prinosio na rtvu jarac, a jarac se na starogrkom zvao tragos. I otud
tragedija dobi ime, a doslovno znai jareva pesma. Mi danas znamo da je tragedija tragina, a
poto je tragedija dobila ime po tragosu onda bi i tragos trebalo da bude tragian. A tragos (jarac)
zaista jeste tragian, i to smo ve objasnili jer jarac u jeziku mita predstavlja jezik. Dakle tragos je
tragian, a tragian je i trag u srpskoj narodnoj knjievnosti. Ba zato to je srpski trag takav,
takav je i starogrki tragos od ijeg imena nasta ime tragedije.
Eto, tako stoje stvari sa nastankom i znaenjem starogrke tragedije, i sa nastankom imena
tragedije, i sa znaenjem imena tragos.
Tragedije su se igrale u prolee, a komedije u jesen. A i ovo je udno. U prolee se priroda budi i
cveta svakojako cvee, reklo bi se vaskrsava. Vaskrs se slavi u prolee, a ipak se to godinje doba
smatra traginim. O proleu e se vie govoriti kada se bude govorilo o pticama koje simboliu
prolee, a to su lastavica i kukavica. A ve samo pominjanje ptice kukavice navodi nas na tragine
misli.
Buenje prirode i vaskrsenje deavaju se u prolee, za buenje prirode zasluan je Dionis, a za
vaskrsenje je zasluan Isus Hrist. To nije sluajno, Dionis je bog vina, a vino je Isusova krv; obojica
su roena 25. decembra, Isus je roen u peini a Dionis je u peini odrastao, i jo tota zajednikog
imaju. U stvari oni se razlikuju samo po tome to je Dionis paganski bog, a Isus Hrist je na Bog.
U tragiare moemo uvrstiti i Traane i njihovog Trakog konjanika za kojeg nauka utvrdi da je
zapravo mrtvac. U Trakiji je bio najraireniji Dionisov kult, a i za Dionisa neki govore da je iz
Trakije. To e potvrditi i traka boginja Bendis ijom zaslugom se ljudi seaju i bez ije pomoi
Platon ne bi napisao Dravu, ali o njoj se govori na drugome mestu. Dakle, i Trakija je dobila ime
po srpskom tragu, i njeno ime ima tragino znaenje.

Platon kae da je tragiar podraavalac, i da su svi pesnici, poev od Homera, podraavaoci slika
istinske vrline i svega onoga o emu pesme pevaju, a da se istine i ne dotiu, a za Homera kae:
Homer je najvei pesnik i prvi meu tragiarima.
Homer je pesnik i tragiar i bio je slep, a srpski narodni pevai uglavnom su bili slepi. Srpski slepi
pevai iveli su od milostinje bogatih, a vidimo da su tako iveli i antiki pesnici jer su imali svoje
mecene.
A to su tragini pesnici podraavaoci slika, to je stoga to se tako javlja seanje. Kada se ovek
sea onda se javljaju slike koje podraavaju istinski dogaaj, a to ine pesnici tragiari i za to im oi
nisu potrebne. Oi su neophodne pesnikim mecenama, i bogataima koji daruju pesnike i slepce.
Dakle, pesnik tragiar ide po tragu i tako se sea prolih dogaaja, a Homer je tragiar i peva
iskljuivo o prolosti. Tako smo saznali da se tragiari seaju, a seaju se sledei trag prolih
dogaaja.
Tragedija je dobila ime po srpskom tragu, i tragedija je tragina, tj. alosna. Plug koji ore ostavlja
trag koji se zove brazda, a devojka gore ree da se brazda zove alosno polje.
A komedije su suprotnost tragedijama i po znaenju i po vremenskom odigravanju. Tragedije se
igraju u prolee a komedije u jesen, a to je dijametralno suprotno na godinjem krugu. Tragedije su
tune, a komedije su vesele kao i srpski svatovi, i deavaju se u jesen kao i srpski svatovi. Srpski
svatovi ne mogu biti bez komedijaa (aua), zato se narod udi:
-Kakvi su mi svatovi bez aua?!
Srpski narod kazuje da je vodenica avolima omiljeno boravite i da u nju ulaze kao neki svatovi,
uz svirku, igru, vrisku i veliku buku. Ali ovo kazivanje prostoga naroda ne moe se razumeti, dok se
de razume znaenje vodenice (i mlina uopte) u jeziku mita.
Za komediju znamo da je vesela i aljiva, ali se nita ne govori za poreklo imena i njegovog
znaenja. Ali i da je reeno ne bi uenjacima nita znailo jer bi ga oni bukvalno shvatili, kao to su
i jarca (tragos) bukvalno shvatili u imenu tragedije.
Tragedija je tuna a komedija smena, i o tome e Platon rei koju re:
A zar to isto ne vai i za smeno? Ako se, naime, ti sam stidi da bude smean, a veoma se raduje
kad uje alu pri podraavanju na kominoj pozornici, ili kad je kod kue slua, i ne odbija to
kao lo primer, zar ne ini onda isto kad je u pitanju saaljenje? Jer si sada pustio na slobodu onu
sklonost prema kominome koju si, da sam ne bi izgledao kao neozbiljni lakrdija, svojim razumom
spreavao kada je htela da naini alu, a im si joj dao suvie veliku slobodu, nainio si neprimetno
komediju i od sopstvenog ivota.
Od Platona smo saznali da i tragediju i komediju stvaraju podraavaoci, i da komedija nastaje kada
se sklonosti ka kominome daje suvie velika sloboda. Ko daje suvie veliku slobodu svojoj

sklonosti ka komediji, taj od svoga ivota pravi komediju i lakrdiju. ovek sam sebi pravi komediju
kada kominome dade veliku slobodu u sebi. Platon kazuje da je stereometrija nauka o telu samom
po sebi i da je u smenom stanju, a mi tvrdimon da je stereometrija dobila ime od srpskog
steranja. Stere se ono to se iri i prostire, a sterati se moe samo ono to je slobodno i nesputano.
I drugi izvori stavljaju komediju uz slobodu. Megarani sa Sicilije tvrde da je komedija nastala kada
je u Megari uspostavljena demokratija, a za filzofe sloboda i demokratija su jedno isto. Dananji
ovek priznaje samo demokratiju i za njega demokratija nema alternativu, a ja sam u svojoj zabludi
bio ubeen da je ovaj svet tragedija. Zato valja itati i obrazovati se, jer samo obrazovan ovek
moe prepoznati da je ovaj svet komedija a ne tragedija. Da je ovaj svet komedija potvruje i Gete
u Faustu u kojem je Fausta od neba kroz svet do pakla vodio komiar.

Dakle, uz komediju ide sloboda, a za samo ime rekoe

samo da je to grka re komodia i da znai ala. Ali zato uenjaci za latinsku re komodus
(commodus) kau da znai: prijatan, ugodan, udoban, pogodan, zgodan; popustljiv, koji esto gleda
kroz prste; nemaran. A mi bi mogli dodati da je komodus neodgovoran i neozbiljan.
Kau srpski uenjaci da je srpski narod preuzeo ovu latinsku re kao komotan i da je esto
upotrebljava. Zaista je srpski narod esto koristio ovu re i ako nije iao u kolu, pa udi da
nepismen narod poznaje jezik koji su govorili samo najueniji ljudi u Evropi. Samo uenjaci
previaju da narod koristi i re komod. Komodaj se, kae narod gostu, a to znai da se gost
smesti slobodno, nesputano. A postoji i izreka:
-Ko hoe komod, nek ne ide na brod.
Kada srpski narod kae komotno onda to znai: slobodno, nesputano, bez obaveze i sl. A narod
hajduke i odmetnike naziva komitama. Oni su komite zato to su komotni, tj. nemaju ni prema
kome obavezu. Komite su komotni, slobodni od obaveza, a za tu slobodu Platon ree da ini
komediju u sopstvenom ivotu. A srpski narod je i aljivdiju i lakrdijaa zvao komitom, pa je jasno
da su komita i komiar istoga znaenja.
Tako je od komodije nastala komedija, a iz kojega je jezika ta re, nije jasno samo edukovanim
uenjacima.
Tragedija i komedija su samo dva od mnotvo naina da se objasni ovek, a imaju isto znaenje kao
desna i leva ruka, kao prolee i jesen, davanje i uzimanje, setva i etva itd. Zato su srpski hajduci
(komite) veliki pljakai, koji presreu trgovce i pljakaju ih. Takva je uloga ovih slobodnjaka u
ovoj nauci koja se govori jezikom mita, a takva je uloga i leve ruke. Zato Srbi nikada ne seju levom
rukom niti to dozvoljavaju levacima, kod Srba seju samo tragiari tj. denjaci. Zato srpski seja
priprema sebe za setvu na isti nain kao to pripremaju umrlog za ukop. Smrt je tragina i umrli se
sahranjuje, a seja sahranjuje seme tragom pluga u brazdu.

Trag
Ugljar je pronaao kerku sledei trag brazde, a brazda je trag koji je nainio plug. Vidimo da su
brazda i trag istoga znaenja u obinom govoru, a istoga su znaenja i u jeziku mita. Sve to se
kree ostalja iza sebe trag, zato se sve moe pronai sledei trag. U narodnom kazivanju trag slede
lovci a u filozofskom kazivanju to ine oni koji su eljni znanja.
Tako su kod Platona lovili sofistu sledei njegov trag, i sledei njegov trag uhvatie ga. A narodni
tragai slede trag ivotinja, a najee je to zec. Trag je veoma znaajan u narodu jer je narod znao
da je trag pouzdan put do ulova, i zbog toga je narod o tragu kazivao:
-Po tragu se zec nae.
-Izjedenome nema traga.
-Snijeg trag zamee.
-Ne pada sneg da pokrije breg, ve da svaka zver pokae trag.
-Tako mi se trag ne iskopao!
-Tako mi se trag ne zatro!
-Bez traga mu glava!
-Tako mi se trag po tragu ne iskopao, kao arenijem konjima!
(Marko Kraljevi je imao arenog konja arca, a po oevoj kletvi niko ne zna gde je Markov grob, i
gde je ukopan njegov arac.)
-Voda ti trag pomela!
-Trag po tragu ide, a krv po ilama.
(Nema proizvoljnih poreenja pa su trag i krv istoga znaenja, a znamo da se u Bibliji kae da su
krv i vino isto i da je krv ivot. Dakle, brazda, trag, vino, krv i ivot imaju isto znaenje u ovoj
nauci, a znae seanje. Seanje znai isto to i uskrsenje, a uskrsenje je kada mrtvi oivljavaju.
Oivljava krv, a krv je trag.)
-Trag sjeme vodi.
(Ova izreka potvruje da brazda i trag imaju isto znaenje, jer je poznato da brazda vodi seme.)
-Sve to se rui, trag ruenja ostavlja.
-Sve to ovek proivi i doivi ostavlja u njemu trag.
-Godine prolaze tragovi ostaju.
-Svaka bolest trag ostavlja.
-Odneo ga vrag u bestrag.
-Sjedi s mirom, a proi se vraga, nit ga goni nit mu trai traga.
(U srpskom jeziku re traiti ima dvojako znaenje, znai: tragati, slediti trag, i znai: iskati. A
traganje i iskanje u ovoj nauci ima isto znaenje, ba kao to je to u obinom govoru srpskoga
naroda. Zato Isus govori da e nai onaj koji trai, i da e dobiti onaj koji ite. Bog ne deluje spolja,
kako danas zamajavaju narod, nego Bog deluje iznutra i daje onome koji traga za odgovorom.)
-Iza svakog sjeanja ostaje trag tuge.
Ova narodna izreka je vrlo udna. Ova izreka nije proizvoljna, nego nam potvruje da su trag i
seanje istoga znaenja. A udna je zbog toga to se uz seanje stavlja tuga. Rekli smo da trag i

brazda znae isto i da znae seanje, a Petrova devojka za brazdu ree da je alosno polje, i to je
vrlo udno. A itamo da se i Petar zaudio kada ja doao do brazde. A i u pesmici aku se ree
da se ore udnim ralom: ralo mu je udno drvo, udno drvo davinovo. udo i uenje se sa
razlogom nalaze uz oranje i brazdu, jer ima isto znaenje kao i brazda, trag, vino, krv i ivot. Zato
srpski narod kazuje:
-ivot je najvee udo.
Dakle narod srpski kazuje da brazda, trag, i seanje imaju u sebi tugu i alost, i da oni nose u sebi
neto tragino.
Sad se valja setiti naunog tumaenja rei egzodus, za koju se kae da je kod starih Grka znaila
deo tragedije iza poslednjeg ina, a za koju mi tvrdimo da je nastala od srpske rei udo, i da
joj je takvo znaenje. Pa kada se tragedija prevede na obian jezik, onda se vidi da je re
egzodus zaista nastala od srpake rei udo i da ima to znaenje.
Zato bi srpski narod seanje, brazdu i trag smatrao tragedijom, a ne, recimo, komedijom?

Brazda i plug
Uzorana i posejana njiva daje hranu. Njiva se ore tako to se plugom prave brazde u koje se seje
seme, i takva njiva donosi rod. Oranje, brazdu i plug je srpski narod smatrao veoma vanim u svom
ivotu, pa ima i mnotvo izreka za njih.
-Ne sej po brazdi nepravde.
-Iz brazde sjeme izrasta u plod.
-to je zemlja loija, to je bolje orati valja.
-Bolje sa mudrim orati, nego s ludim vino piti.
-Bolje svoju zemlju orati, nego na tuoj novce brojati.
-Kad pria ora- sluaj ga, kad pria lovac- zaepi ui.
-Badava dobro seme kad je ravo oranje.
-Ralo i motika svet hrane.
-Bez oraa i zdrava kopaa, ne bi bilo kruha i kolaa.
-Nema hrane bez duboke brazde.
Narod je smatrao da plitka brazda ne daje ploda i zato je cenio duboku brazdu. Za onoga koji govori
ili ini to neuputno, narod kazuje:
-Duboko je zabrazdio.
-Ne moe da ga utera u brazdu.
-Nee u brazdu.
-Punac zetu darovao brazdu zemlje.
Ova narodna izreka izgleda besmislena, i moe se razumeti tek kada se poznaje jezik mita. U jednoj
narodnoj pripoveci medved se oenio ugljarevom kerkom, a kada je odvodio devojku ree ugljaru
da kada poeli da ih poseti, neka krene brazdom i nai e ih. I zaista, kada je ugljar poeleo i krenuo
da vidi ker naie na brazdu koju je pratio i koja ga je odvela do keri i medveda.
U ovoj narodnoj pripoveci medved i brazda nisu sluajni, jer medved u jeziku mita znai pamenje,
ili kako Heraklit kae neprolazno seanje.

A i brazda u jeziku mita znai put do seanja jer

brazda prima seme koje e dati klicu (seanje), i tako je ugljar pratei brazdu stigao do keri i
medveda. Narodna zagonetka kae:
-Pruila se brazda od cara do kralja, u njoj nema ni ile ni panja? (Duga)
Duga nije proizvoljno nazvana brazdom, jer i duga i brazda znae seanje. Dugu je Bog postavio u
oblake da bi se seao saveza sa ljudima, i to je ve objanjeno, a za brazdu e se sada rei.
Seme se seje u brazdu, a izbijanje klice iz semena znai seanje, pa tako i brazda omoguava
seanje. U pripoveci Petar bega od smrti govori se kako je zavladala teka i smrtonosna boletina
te otac ree sinu Petru da bei iz zemlje i spaava ivot. Petar pobee od smrti u zemlju jedne
devojke gde se ne umire, i gde je sretno iveo sve dok jednoga dana etajui sa devojkom nije
ugledao jednu brazdu.
Naposletku dou do jedne brazde, na kojoj nijedne travke nije bilo. Sa one strane uz brazdu bilo je
tako lepog cvea da se Petar zaudio, pa zapita devojku: Kakva je to zemlja gde ne moe trava da
raste?- Devoka mu odgovori: To je alosno polje.
Petar poeli da ubere cvet i ako ga je devojka molila da to ne ini, i kako je prekoraio brazdu,
odmah se seti na svoga oca. A kada je Petar dolazio u zemlju ove devojke beei od smrti: im je
Petar koraknuo na ovu zemlju, zaboravio je i na oca i na pomor.
Tako se Petar preavi brazdu i doavi u cvetnu zemlju setio svoga oca, ali tu je bila i smrt koja ga
se doepala. Tako ova narodna pripovetka kazuje nauku jezikom mita, kao to to ini celokupna
narodna knjievnost.
U Indiji postoji Rama koji je bog i brat Krinin, njega su zvali Balarama (Beli Rama) i Baladeva
(Beli bog) a imao je jo imena. Ubojno oruje ovoga boga bio je plug. Jedan drugi Rama bio je
ovek i junak, i jedini koji je mogao stati na put stranom Ravani vladaru rakasa. Ovaj junak Rama
je imao enu kojoj je bilo ime Sita, a ime joj znai Brazda. U ovoj nauci je vano ime, i nije
vano da li je neko prikazan kao bog ili kao ovek. Rama je uvek isti i jedan, kao to su u
hrianskoj knjievnosti svi Jovani isti i jedan. Zato su bogu Rami dodelili plug za oruje,a junaku
Rami enu sa imenom Brazda, i zato narodna izreka kae da je punac zetu darovao brazdu
zemlje. Na osnovu onoga to je reeno o plugu i brazdi moe se razumeti kakvu je pobedu odneo
junak Rama nad stranim Ravanom, i u emu se ta Ravanina strahota ogledala. A onda bi se moglo
shvatiti o emu piu knjige sa Istoka, a iz doba neznanja.
A Ramajana nam kazuje kako je bilo u prestonici Ajodhji kada su iz nje proterali junaka Ramu.
Avaj! Mi smo liene oslonca i zatitnika kukale su sve ene kada su ule da je Rama proteran. Jer
je enski posao u ovoj nauci da uvaju steeno, a odlaskom Rame ostadoe bez zatitnika.
U trenu kad se Rama zapuivao u progonstvo, Ajodhju i celu zemlju zahvati velika tuga. Sunce se
povuklo i pre nego to su veernji obredi zavreni. itelji ajodhje su zaboravili na svoje svakidanje

obaveze, na hranu i pie i svi su mislili jedino o svom gubitku; slonovi zaboravie na hranu, a
telad nisu sisala kravlja vimena. Zvezde su zgasle; oblaci, naneseni iznenadnim vetrom, navukoe
se na okoli i tama proguta zemlju.
Takav se uas desio kada je Rama proteran, zavladao je opti gubitak i opti zaborav. ak i slonove,
te najvee mitoloke pamtie zahvati zaborav, kada iz grada izaoe Rama i njegova ena Brazda.
Bez Rame i njegove ena Site (Brazde) nema pamenja.
A zato je takva uloga dodeljena ba Rami, a ne nekom junaku drugog imena? Rama je iz
sanskritske knjievnosti a sanskrit je mrtvi, kolski jezik, a osnova svih mrtvih jezika je srpski jezik.
U srpskom jeziku ram je okvir, a ono to je uokvireno to je ogranieno, a ono to je ogranieno to
se moe spoznati i zadrati. U ram se tota moe staviti, a najee se stavlja slika; a kada se ovek
sea, kau filozofi da se to ini u slikama. Filozofi kau da je slikar podraavalac, a kada je Rama
napustao grad, izjavljuje:
Odlazei u progonstvo, ja samo stupam na put koji su mi prokrili muevi dostojni podraavanja.
A negde sam proitao da je postojao prevedski junak sa imenom Okvir. Toliko o junaku Rami i
njegovoj eni Brazdi.
Brazda u jeziku mita znai seanje, a brazda se pravi plugom koji je obavezno od gvoa. A to znai
da ovaj metal u jeziku mita slui da bi se sealo. Kazuju stari filozofi da je plug izmislio Kreanin
Epimenid, a njega svrstavaju u sedmoricu mudraca. Epimenida smo ve objasnili na drugom
mestu i rekli da mu je ime od srpskog pomen tj. seanje. Ba zbog toga se za tog mudraca kae da
je izmislio plug. Tako kazuje filozofija, a mitologija kazuje da je Demetra prva zaorala zemlju
plugom. Istinu kazuju i jedni i drugi, a istina je i to da je plug izmislio mitski junak Triptolem. Pa
ako je filozof Epimenid zaduen za seanje, onda su to i paganska boginja Demetra i mitski junak
Triptolem. Zbog toga je Demetra boginja ita, i zbog toga se Eleuzinske misterije objanjavaju kao
umiranje semena i izbijanje klice, a to je seanje i simbolie besmrtnost.
Ako bi naila kakva teka boletina koja mori i ljude i stoku, narod se titio od nje tako to je pravio
krunu brazdu oko sela. A kada je Romul osnivao Rim najpre je zaorao krunu brazdu, i tek potom
poeo gradnju budue svetske prestonice.
Narod za plug kazuje:
-Plug to vie ore, sve je svetliji.
-Golupe kroz zemlju gue? (Raonik)
U ovoj nauci nema proizvoljnih poreenja, pa ni plug nije proizvoljno nazvan golubom. Pesmica
aku kazuje:
Ora ore ravno polje,
ralo mu je udno drvo,
udno drvo davinovo,
ralnik mu je sivi golub.
Ostan mu je struk bosiljka,
a volovi dva jelena;
mesto brice i penice,
seme mu je sitan biser,
brana mu je udno pero,
udno pero paunovo.

Nita u ovoj pesmici nije proizvoljno, sve je to reeno jezikom mita i ima svoje stalno znaenje.
Plug pravi brazdu koja prima seme, a u mnogim starim slikama golub se prikazuje kako kljuca zrna
bisera, a to ini i u pesmama; seme (penica) je sitan biser, jer i seme (penica) i biser znae re;
bosiljak je srpsko cvee i Bogorodiino cvee, a bosiljak znai isto to i seanje i vaskrsenje.
-Rano rani djevojica,
brazdu brazdi, vodu mami,
da namami na mladini,
da zaljeva rano cvee,
rano cvee bjel bosiljak.
U ovoj pesmici bosiljak nije sluajno uz brazdu, jer je bosiljak biljka kojom Srbi bude zaspale.
Buenje znai seanje a budi se bosiljkom, a to kazuje i sledea pesma:
-Slavuj pile, mori, ne poj rano.
Ej Neeljo, mori dilbero!
Ne budi mi gospodara!
Sama sam ga uspavala,
sama u ga i buditi:
otiiu u gradinu,
uzabrau struk bosiljka,
udriu ga po obrazu:
Ustaj, ago, ustaj, drago!
I on e se probuditi.Tako peva srpski narod, i uz buenje i bosiljak stavlja svetu Nedelju, jer je sveta Nedelja istoga
znaenja to i buenje i bosiljak.
Jedna pesma govori kako je Kruevia Jela udata za Todora ve devet godina, a jo uvek je bez
poroda. Jelu odvede Senjanin Ivo za enu a za kuma uzima Todora, koji kumuje a da i ne
prepoznaje da kumuje svojoj eni Jeli. Na ispraaju, po obiaju, nevesta daruje kuma.
Pa mu daje struak bosijoka:
-Naj ti, kume, struak bosijoka,
Tvoja ga je odgojila majka,
Tvoja majka i u tvome dvoru.To se Tode sjetit ne mogae,
Ve on ode dvoru bijelome,
Govorio svojoj miloj majci:
-Kakvu sam ti zadobio kumu
Ba ko seka moje drage Jelke!Govori mu ostarjela majka:
-Mui, Todo, mukom zamuknuo!
Ono nije tvoje Jelke seka,
Ve je ono tvoja Jelka draga.-
Nesretni Tode se sjetit ne mogae i ako mu Jela dade bosiljak, ali zato je tu majka da mu kae ta
se desilo, a zato majke i postoje. I zato je bosiljak cvet Bogomajke.
Tako srpski narod kazuje nauku jezikom mita, ali mu to nita ne vredi jer uenjaci nita o tome nisu
uli u koli. Uenjaci su edukovani da narod nita ne zna, i da se od njega nema to pametno uti.
Zato su se edukovani potrudili da edukuju i narod kao to su i sami edukovani, i zato je mogue da
danas svaka ra rastresa svoje gae nad edukovanim potomcima srpskoga naroda. Jer edukovani ne
ore svoju njivu niti broji svoje novce, nego:
-Tuu njivu ore, tue pare broji.

Njiva i oranica
Nema hrane ako se seme ne poseje, ali ni seme ne donosi plod ako je posejano bilo gde. Isus je
objasnio da seme daje rod samo ako je posejano u njivu, a ne daje rod ako je posejano u trnje ili na
kamen. Njiva je pitoma i obraena zemlja, i ako se u nju poseje seme dae rod. Pitomu i obraenu
zemlju srpski narod naziva njivom, jer njiviti znai hraniti, gajiti, negovati. Dakle, srpski narod
njivom zove zemlju zato to ga zemlja njivi, tj. hrani i odgaja. A da narodna njiva nije onakva
kako je uenjaci razumee, moe se jasno videti iz narodnog kazivanja o njoj.
-Bela njiva, crno seme, mudra glava koja seje? (Pismo, knjiga)
Pravilo je u staroj knjievnosti da nema proizvoljnih poreenja, nego su poreenja mitoloki
renik. Tek kada se tako zna moe se pravilno razumeti sledea izreka:
-Sama zemlja rou dat ne moe, niti njiva roditi penicu, dok se prije sjeme ne posije: nema ita e
ne siju ljudi, ni poroda, e je ljuba sama, dovedena ali neljubljena.
Dakle, njiva, knjiga i ena su istoga znaenja, a da je tako potvrdie sva kazivanja u staroj
knjievnosti. Majka je ena, a svi narodi Zemlju zovu majkom i hraniteljicom. Majka odgaja i hrani
decu dok su mala, a kada odrastu deca hrane majku. Zato se u narodnoj knjievnosti majka i sin
uzajamno nazivaju ranom, a kada sin umre ili pogine oda majka ostaje samorana.
Narod je strogo razlikovao obraenu zemlju od zakorovljene zemlje, i njivu je smatrao dobrom a
korovnu zemlju zlom. Kada je putnik namernik upitao jednu obanicu za put, ova mu je odgovorila:
Tvojom sriom sve su ti usput oranice: ako zagleda kakvu hudobu, utvoru ili vadinu, brebolje
prii na oranicu, da te mine svaka nauda.
Tako je odgovorila obanica putniku namerniku, a Platon nam ree da se ta oranica drugim imenom
zove mozak. Oranica je zemlja koja je spremna da primi seme i da donese plod, i oranica spaava
putnika od svake naude. Zato narod kazuje:
-Iz brazde sjeme izrasta u plod.
-Kakva setva takva etva.
Ova poslovica je poznata u celome svetu i nju svi razumeju, ak i uenjaci. Pa kada ovu poslovicu
razumeju, ta ih spreava da razumeju lonarevu i druge njive iz stare knjievnosti? Svaka setva i
svaka etva su na njivi, i nema ni setve ni etve mimo njive. Nema druge njive i oranice u staroj
knjievnosti do ove, i u tu oranicu se seje seme koje je re Boja. Tek kada se ovako zna mogu se
razumeti narodne izreka:
-Prije nego pone da ore i sije pogledai nebo.
-Baeno seme u njivu, uvek ostaje u kui.
Iz gormjeg kazivanja je jasno o kakvoj je njivi re, a valja znati da je takvo znaenje njive uvek i
svagde u staroj knjievnosti. Ba takvu njivu i nikakvu drugu, kupio je praotac Avram od Efrona
Hetejca.
Sluaj molim te; ja u tebi da platim cenu od njive, uzmi je od mene, pa u onda sahraniti tu svog
mrtvaca. Efron odgovori Avramu: Sluaj gospodaru: zemlja od etiri stotine srebrnih sikala, ta je to
izmeu mene i tebe? Sahrani ti samo svog mrtvaca. Avram razume Efrona, i Avram izmeri Efronu
novac koji ree pred sinovima Hetovim: etiri stotine srebnih sikala dobrog trgovakog novca. I
tako njiva Efrona u Makpeli prema Mamriji, njiva s peinom pored nje, i sva drveta na njivi i po
mei njezinoj u naokolo posta Avramova pred sinovima Hetovim, pred svima koji su ulazili na vrata
onoga grada. I Avram sahrani Saru, enu svoju, u peinu na njivi Makpeli prema Mamriji, a to je
Hebron u zemlji Hananskoj. I sinovi Hetovi potvrdie Avramu njivu i peinu pored nje, kao grob
njegov.

Avram je platio njivu etiri stotine srebrnih sikala dobrog trgovakog novca, i na toj njivi u peini
je sahranjeno sedmoro: Avram i Sara, Isak i Rebeka, Jakov i Lija, i sedme su kosti Josifove. Ova
njiva sa peinom u kojoj je sahranjeno sedmoro nalazi se u Hebronu, a u Jerusalimu se nalazi njiva
koja je plaena trideset srebrenjaka.
Ovu njivu su svetenici kupili za trideset srebrenjaka kojima je Juda bio plaen za svoju izdaju.
Juda je izdao Isusa i za tu izdaju nagraen sa trideset srebrenjaka pa se kasnije pokajao i hteo vratiti
novac, ali taj novac nije smeo ui u hramsku riznicu pa svetenici kupie Lonarevu njivu.
Juda baci srebrenike u hram i otide da se obesi. Prvosvetenici ih pokupie i rekoe: Ne valja ih
metnuti u sveti koveg, jer je to cena krvi. I poto se dogovorie, kupie za njih lonarevu njivu za
groblje stranaca. Od toga se i zove ona njiva, krvna njiva i do danas.
O ovoj lonarevoj njivi se nita ne zna a ni arheologija je nije pronala, ali da je postojala u to nauka
nimalo ne sumnja. Za ovu njivu u Delima apostolskim se kae:
On dakle stee njivu od plate zloinake i; obesivi se, pue po sredi i izasu se utroba njegova; i
postade znano svima koji ive u Jerusalimu da e se ta njiva prozvati njihovim jezikom Akeldama,
to znai njiva krvna.
Dakle, lonareva njiva je krvna njiva, a na njihovom jeziku joj je ime Akeldama. Pa kakva je to
lonareva njiva, koja je krvna njiva, i koja je plaena sa trideset izdajnikih srebrenjaka?
Solomonova poslovica kae:
-Jaganjci su zato da se od njih odeva, a jarii za cenu od njive.
Ako bi ova Solomonova poslovica bila ozbiljna i istinita, onda je lonareva njiva plaena jariima.
A u starim knjigama je sve ozbiljno i istinito, pa je takva i ova Solomonova poslovica. Sva stara
knjievnost govori jezikom mita, i postoji samo jedam jezik simbola. Zato e i srpski narod svojom
izrekom potvrditi Solomonovu:
-Ovca je dola iz raja da svojom vunom oblai narod.
A za jarca srpske narodne zagonetke kazuju:
-iv jarac ivoderac, drt nedodrt, klan nezaklan, peen nedopeen, jeden neizjeden? (Jezik)
-Crven jarac pod peterom sedi, a niko ga ne vidi? (Jezik)
Jarac u jeziku mita znai jezik, a jarii su jareva deca pa jarii mogu biti samo rei i nita drugo.
Da je tako potvrdie i druga kazivanja o jarcu, kozi i jariima. Srpski narod je trgovinu nazivao
duanom i kozarom, a iz stare knjievnosti saznajemo da je postojala samo jedna trgovina, trgovina
reima. Tako govori i Platon i srpski narod, koji kae:
-Kako sam kupio onako i prodajem. (kako sam uo onako i kazujem).
I danas narod govori jezikom mita, samo mu niko nije rekao da je to jezik mita i zato ne razume
staru knjievnost. I danas kada neko nekog prevari kae se: Prodao mu rog za sveu, ili: Prodao mu
muda za bubrege.
O trgovini e se posebno gvoriti, a ovde valja jo rei da je Platon u dijalogu Eutifron trgovinom
nazvao razmenu dobara koju ine bogovi i ljudi.
Bogovi daruju oveka svojim darovima a ovek uzvraa svojim darovima, a darovi koje ovek
uzvraa su misli i rei.
Kada Solomon kae da su jarii cena za njivu, onda nam se kae da su rei cena za njivu. A to ne bi
trebalo da iznenauje jer nam se kazuje da se u njivu seje seme, i da seme znai re Boju. Dakle, i
Avram i svetenici kupie njivu reima: Avram je kupio njivu u Hebronu dobrim trgovakim
novcem, a svetenici kupie lonarevu njivu zloinakim novcem.

Guba je teka bolest, a tako se zove jer gubi, ubija. Ovu teku boletinu srpski narod smeta samo
uz oveka, koze i abe, i nikada uz ovce ili volove. Narod kazuje:
-Tako se ne gubao kao aba gubavica.
-Guba vas pomorila! (kletva kozama)
-Guba vas razgubala!
-Kud e guba nego na jare.
-Guba ga ubila!
-to se guba?
Guba se nalazi samo uz oveka, kozji rod i abu, jer kozji rod i aba znae re a ovek je vladar
rei. Re Boja vodi na nebo, a zla re gubi oveka. To je i takva je ta strana boletina koju srpski
narod naziva gubom. Zla re gubi oveka, a rei izlaze iz usta. Srpski narod usta drukije zovu
gubicom. Nai ueni lingvisti nee znati odgovoriti zato narod usta zove gubicom, jer im to ne
rekoe u koli. A narod nije izuio visoke kole, ali je znao zato se usta nazvae gubicom. Narod je
vrlo dobro znao kakvo mu zlo mogu naneti smrdljivi jarac i teka boletina guba, pa je budno pazio
na svoju gubicu i jeziinu da to zlo ne izlanu. Zato je narod za jezik kazivao:
-Gubilac ljudi.
-Jezik delat.
-Jezik pali, a glava plati.
-Budale sa jezika ginu.
Tako kazuje narod za jezik kojeg u jeziku simbola predstavlja jarac, i ijom se decom kupuju njive.
I tim novcem je kupljena lonareva njiva u Jerusalimu, i koja je namenjena za groblje stranaca. Sad
se valja setiti da je i Avram bio stranac i kao stranac je kupio njivu za groblje, u kojem je sahranjeno
sedmoro. Za njivu koju Avram kupi ne ree se da je lonareva, ali jeste groblje. U staroj Atini su
groblje za heroje nazivali Lonarski trg, a Avram je njivu za groblje platio trgovakim novcem.
U srpskom jeziku trg je dobio ime po trgovini, a u staroj knjievnosti trguje se samo reima.
Nauci je poznato da je lonarstvo izmiljeno u Atini, i o tome postoje brojna svedoanstva. Nauci je
takoe poznato da su u staroj Atini postojale mnoge retorske kole, ali joj je promaklo da primeti da
je Atina drava koja voli da govori i koja mnogo govori. To je nauka propustila da vidi, i ako je to
Platon u Zakonima jasno kazao.
Dakle, Atina je bila slavna po pronalasku lonarstva, po retorskim kolama i po tome to mnogo
govori.
O lonarstvu e se govoriti posebno, a ovde samo toliko da se razume ta u jeziku mita znae lonac
i lonarstvo. Kritija u svojim Elegijama za Atinjane kae:
Lonarsko kolo i porod lonarske pei, glasovit glineni pronae sud, korist i pomo za dom.
Kritija nam ree da je Atina pronala glasovit glineni sud, a tako govori i srpski narod:
-Niko ne zna ta se u komijinom loncu kuva.
Ova izreka kazuje da niko ne zna tue misli, pa je jasno da se misli nalaze u loncu.
-Lonac e poznati zvonei, a ovjeka govorei.
Poreenja nikada nisu proizvoljna, pa nam se tako u ovoj izreci objanjava lonac. I vidimo da lonac
kod srpskog naroda znai isto kao i kod Kritije, i isto kao u svoj staroj knjievnosti. A u Jerusalimu
je kupljena lonareva njiva za trideset srebrenjaka to dobi Juda za izdaju Isusa Hrista. Crkveni
uenjaci pokuavaju ubediti vernike kako Juda nije bio pohlepan na srebrenjake, nego je izdao
Hrista da bi ubrzao dolazak carstva nebskog. Ali ta im je nauka slaba jer oni tumae istorijski

dogaaj, a tako neto ne postoji u Svetom pismu. Juda je izdao Isusa zato to je bio srebroljubac, a
ne iz nekakvih ideolokih razloga. Judina izdaja je druge prirode i nije sva krivica samo na Judi, jer
je Judi to neasno delo dopalo po Pismu. Juda je sin Simonov a Simonovo ime znai seme, a
seme znai re. Isus je imao dvanaest uenika i jedan od njih ga je izdao, a izdao ga je Juda sin
Simonov. Kada to prevedemo na obian jezik onda saznajemo da je Juda bio nadlean i zaduen za
rei, i da je na tom poslu omanuo. A da je Juda bio zaduen za rei potvruje i injenica da je on
drao apostolsku kesu sa novcem.
Novac slui za trgovinu, a u staroj knjievnosti nema druge trgovine do trgovine reima. A
apostolska kesa sa novcem bila je kod Jude, i on je bio zaduen za trgovinu. O novcu srpski narod
kae:
-I nemom novac odrei jezik.
-Novci sitno zvee, al se daleko uju.
-Re mu je dukat.
-Tu novac ne bogati. (Kada bi ovu izreku bukvalno shvatili ona bi bila glupa, jer je poznato da se
bogati uglavnom tuim novcem. Ali ako taj novac izlazi iz usta, onda e i teolozima biti jasno da
tui novac ne bogati.)
-Tuu njivu ore, tue novce broji. (Ovoga nesretnika nije potrebno objanjavati.)
-Novac je duogubac. (Ovu izreku je i Juda potvrdio.)
-Usta sprdaju, a novci govore.
-Novci (su) trgovci.
-to ne moe platiti novcem, plati hvalom. (Filozofima je poznato da je ovako plaao Sokrat.
Sokrat nije imao novaca, pa je hvalom plaao za ono to je uo i nauio od drugih.)
-Ne cijeni ljude po novcu i stasu, ve po dui i potenu glasu.
U ovoj nauci nema proizviljnih poreenja, pa ni u ovim izrekama jezik i glas nisu sluajno uz
novac. Isto tako ni izdajnik Juda nije proizvoljno Simonov sin koji je drao apostolsku kesu sa
novcem, niti je to istorijska injenica. Ba zbog toga to je Juda drao apostolski novac, posle
njegove smrti na njegovo mesto doe carinik Matija. Matija je zamenio nesretnog Judu jer ovaj nije
znao raspolagati apostolskim novcem, a Matija je bio iskusan carinik koji je to vrlo dobro znao.
Povrh toga to je bio carinik i znao raditi sa novcem, Matijino ime znai granica, mea. Matija
je znao do koje granice se mogu novci troiti, i zato je carinik Matija izabran da zameni nesretnog
Judu.
Juda ne daje iz kese, njemu je samo do toga da trpa u kesu, i to se u jevanjeljima naglaeno kazuje.
A Marija, uzevi litru istoga nardova skupocenoga mira, pomaza noge Isusove i otra ih kosom
svojom, i kua se napuni mirisa od mira. Jedan od uenika njegovih, Juda Iskariotski, sin
Simonov, koji ga posle izdade, ree: Zato se ovo miro ne prodade za trista dinara, pa da se da
siromasima? On to ne ree to se starae za siromahe, nego to bee lupe, i to, drei kesu, noae
to se metne u nju.
Jasno nam se objasni zato se Juda polakomio na trideset srebrenjaka, jer je njemu stalo samo da
trpa u kesu a ne i da daje. Juda nije imao praktine mudrosti, i o ovom problemu su naukovali
Platon i Aristotel. Za razliku od tvrdice Jude Matija je znao kada valja trpati u kesu, a kada valja
vaditi iz kese jer je Matija iskusni carinik.
Juda za svoju izdaju dobi trideset rebrenjaka, i za te srebrenjake prvosvetenici kupie lonarevu
njivu. Sve je jasno osim cene izdaje, i cene lonareve njive.

Zato su izdaja i ta njiva plaeni ba trideset srebrenjaka?

Kada se sve injenice uzmu u obzir namee se osnovana pretpostavka da su trideset srebrenjaka,
trideset glasova koji ine jezik od kojih se stvaraju rei.
Isusa je izdao Juda a postradao je u Jerusalimu, a za Jerusalim Isus govori: Jerusalime, Jerusalime,
koji ubija proroke i zasipa kamenjem one koji su poslani k tebi. Isus kazuje da prorok ne moe
poginuti izvan Jerusalima, a izgleda da je u Jerusalimu to esto a moda i obavezno. U Jerusalimu
stradaju proroci, a proroci su dobili ime po tome to proriu i to govore i objavljuju rei Boje.
Vie starozavetnih proroka za Jerusalim kazuju:
Jer e zakon izii iz Siona, re Gospodnja iz Jerusalima.
Rei izlaze iz Jerusalima, i u Jerusalimu je lonareva njiva koja je kupljena za trideset izdajnikih
srebrenjaka. Izdajica je Juda Simonov koji je drao apostolsku kesu sa novcem, a dokazano je da je
novac duogubac za one koji ne znaju sa njim raspolagati. Zato srpski narod kazuje:
-Novac je dobar sluga, a lo gospodar.
-Novac je pametnom sluga, a glupom gospodar.
Sve to srpski narod i stari mudraci govore za novac, to isto govore za usta, jezik i rei. U narodnim
pripovetkama i u obiajima novac je esto uz usta, jezik i rei. Kada ensko ima mala lepa usta,
kazivalo se: kao da su dinarom prorezana. Tako su se u prolosti cenila mala enska usta, a danas se
lepim enskim ustima smatraju velika ablja usta. A u nekih naroda je bio obiaj da se mrtvacu u
usta i pod jezik stavlja zlatnik, pa je i taj paganski obiaj, kao i svi drugi, kazivao nauku. Narod
kazuje:
-utanje je zlato, i Mrtva usta ne govore.
A Juda je plaen srebrenjacima. U jevaneljima itamo da je u Judu uao sotona i da je odluio da
izda isusa. Isus je to znao pa dajui mu zalogaj, ree: to ini ini brzo! I im Juda uze zalogaj,
brzo izie.
A stari filozofi i srpski narod su znali da nita ne valja initi brzo, i zato narod kazuje:
-Brzoreka pun grijeha.

Hrana
Apostol Pavle u poslanici pie Jevrejima:
Jer vi koji biste odavna trebali da ste uitelji opet treba da nauite prva slova rei Boje, i
postadoste da trebate mleka a ne jake hrane. A onaj koji se hrani mlekom nema iskustva rei pravde,
jer je dete. Ali je jaka hrana za ljude zrele, kod kojih je razumevanje izvebano dugim iskustvom u
razlikovanju dobra i zla.
Od Pavla smo saznali da se deca hrane mlekom i da oni nemaju iskustva rei pravde, i da ne
poznaju re Boju. A oni koji se hrane jakom hranom, to su zreli ljudi i njihovo je razumevanje
izvebano dugim iskustvom u razlikovanju dobra i zla.
Dakle, ako se ovek hrani mlekom bie neiskusno dete, i nee poznavati re Boju i re pravde; a
ako uzima jaku hranu, bie zreo ovek i poznavae i re Boju i re pravde. Dakle kod Pavla je
ishrana od ivotnog znaaja za oveka, a tako kazuje i dananja nauka. A tako se kazuje u svoj
staroj knjievnosti u celome svetu, pa bi se iz toga mogao izvui zakljuak da su ljudi jo u dobu
neznanja shvatili vanost hrane.
Tako bi se moglo rei i tako se kae, ali moe se rei i neto vanije i znaajnije od tog naunog
nalaza. A to je da dananji ovek znanja nije shvatio znaenje hrane, u knjievnosti iz doba
neznanja.

Isus im ree: U istinu, u istinu vam kaem, ako ne jedete puti Sina ovejega, i ne pijete krvi
njegove, neete imati ivota u sebi. Ko jede moje puti i pije moje krvi, ima ivot veni, i ja u ga
uskrsnuti u poslednji dan.
Jer je put moja prava hrana, i krv moja pravo pie. Ko jede puti moje i pije krvi moje, stoji u meni i
ja u njemu. Kao to mene posla ivi Otac, i ja ivim po Ocu, tako e i ko mene jede iveti po meni.
Ovo je hleb koji sie s neba, a ne kao to oci vai jedoe manu i pomree. Ko jede ovaj hleb ivee
veno.
Ove Isusove rei su iz jevanelja i njih e verouitelji objasniti kao alegoriju i tome slino, i
objasnie ta je ovim reima Isus hteo rei. A to to je Isus hteo rei je ukazivanje na pravi put i
tome slino. A neki drugi uenjaci e iz slinih kazivanja a iz nekih drugih knjiga prepoznati
ljudsku rtvu, kanibalizam i vampirizam. Nikom ne pada na pamet da takvo neto vidi u jevanelju,
ali u nekim drugim knjigama uenjaci jasno prepoznaju ljudsku rtvu, kanibalizam i vampirizam.
U narodnoj knjievnosti majka naziva sina hranom, a isto tako i sin naziva majku. Isto tako narod
vola i kravu naziva hranom, a krava u jeziku mita znai onu koja ispunjava elje. Zato se krava u
mnogim bajkama i pripovetkama javlja kao hraniteljica onih koje je odbacila zla maeha. Zato je
desni kravlji rog nazvan rog izobilja, a takav je u najstarijim mitovima kao i kod srpskoga naroda
iz novoga doba. I nije tako zato to Srbi kasne sa evolucijom ili zato to su preuzeli tue prie, nego
zato to se tim priama kazuje nauka koju dananji edukovani ovek ne eli videti.
A ne eli videti jer bi za njega bilo uasno saznanje da je pre njega neko neto mogao znati. Jer je
nauno utvreno da je znanje i sve to vredi iz njegovog vremena, i njegovo delo.
Hranom o kojoj govore jevanelja i sva stara knjievnost ne puni se eludac, nego neki vii organi.
O tome jasno govore indijske Vede i Upaniade.
Uzalud hranu zgre nepametan, uistinu tvrdim da e ga ona pokopati! Ni druga ni prijatelja ne
stie on, Kad sam jede, sam je uz svoj greh.
Nebo i zemlja su stvoreni kroz volju, zrak i prostor su stvoreni kroz volju, voda i ar su stvoreni
kroz volju. Po njihovoj volji je stvorena kia, kroz volju kie je stvorena hrana, kroz volju hrane su
stvoreni ivotni dahovi.
Pojedena se hrana trostruko deli: to je njen najgrublji deo pretvara se u izmetine, to je srednji u
meso, to je najtananiji u razum.
Tako se, mili moj, razum sastoji od hrane, dah od vode, a govor od ara.
Kada je hrana ista, priroda je ista. Kad je priroda ista, predaja je vrsta.
Re je njegov oslonac. Jer oslonjen na re ovaj ivotni dah poje. Neki pak kau: On je oslonjen na
hranu.
Ne treba huliti na hranu, to je pravilo. Odista, dah je hrana, telo je izelica hrane, na dah se telo
oslanja, na telu se dah oslanja.
Dakle hrana se oslanja na hranu. Onaj koji zna da se hrana oslanja na hranu, on je utemeljen.
Od hrane se raaju stvorenja, ona koja se nalaze na zemlji.
Ona doista ive od hrane i tame se vraaju na kraju.
Jer hrana je prva meu biima i zato se naziva isceliteljicom svega.
Oni koji vide braman kao hranu postiu svu hranu.
Jer hrana je prva meu biima, i zato se naziva isceliteljicom svega.
Od hrane se raaju bia, pomou hrane se razvijaju, ona je i jedena i jede elemente. Zato se to zove
hranom.
Hrana je prva meu biima, kae stara indijska mudrost.

U poetku bee Re, kae Biblija.

Re je Isus Hrist, kau teolozi, tumai Biblije.
Ja sam hleb ivota, kae Isus Hrist.
Ali to nita ne govori uenjacima, za njih je indijska hrana za eludac, a biblijska hrana je metafora,
alegorija i sline stvari, samo kada o njoj govori Isus Hrist.
Bog Krina e poblie objasniti hranu u Bagavad-giti:
Hrana, svakom srcu draga, rtva, zavet, milostinja
takoe su od tri vrste, uj razliku meu njima:
Hrana koja ivot, zdravlje, snagu, krepkost, radost daje,
jaka, slatka, i ukusna, ljudima je vrlim draga.
Gorka, slana, ljuta hrana, nadraljiva i kisela,
to bol, patnju, bolest stvara, ljudima je strasnim draga.
Ustajala, bezukusna, ukvarljiva smrdna hrana,
neista i odbaena, ljudima je mranim draga.
udna je nauka dananjih edukovanih uenjaka koji kau da se u Indiji ovako govori o hrani zato
to je hrana bila podvrgnuta strogoj ritualnoj kontroli, da se ne bi ko verski uneredio. A re je,
naravno, o hrani kojom se puni eludac.
Dakle, oni nesrenici to danas kopaju po kantama za otpatke traei hranu, to su mrani ljudi
dananje velianstvene civilizacije.
Ni filozofska hrana nije drukija od verske. Dodue, uenjaci nisu ni pomislili da bi filozofska
hrana punila eludac, jer je njima jasno da filozofi filozofiraju i govore o filozofskoj hrani. I Platon
je govorio o hrani u svojim dijalozima:
Mislim da je sasvim razumljivo kako najplemenitija priroda tee podnosi hranu koja joj ne
odgovara, nego to je to sluaj sa prostijom.
Drugo je, mislim, kad je savest mirna i ivot umeren, kada se snu predajemo poto smo ono to je
u nama razumno probudili i nahranili lepim govorima i razmatranjima, te tako u sebi samima
postigli spokojstvo.
Lepi govori i razmatranja su filozofska hrana, ali tu nema nita udno jer se od filozofa tako nato i
oekuje.
Boji duh, dakle, koji se hrani umom i istim znanjem, a i svaka dua, kojoj je stalo do toga da
primi ono to joj dolikuje, kad vidi za neko vreme ono to jeste, raduje se gledanjem istine hrani se i
uiva.
Tako prolaze due koje se hrane istinom i one zasluuju uivanje, a one due to tonu nanie hrane
se hranom nasluivanja.
Seti se onoga to smo prije govorili, tj. da se bolesniku hrana ini i jest gorka, a zdravome jest i
ini se suprotno. Ne treba stoga nijednoga od njih smatrati mudrijim to nije naime mogue niti
se smije rei da je bolesnik neuk jer tako misli, a zdrav mudar jer drukije misli, ve treba
promenuti jedno stanje u drugo, a bolje je stanje zdravlja. Tako i u odgoju iz loega stanja treba
promeniti u bolje. Lekar vri izmenu lekovima, a sofist govorima.
Bolesniku je hrana gorka ne zato to on hoe tako da misli, nego zato to je on bolestan. Potrebno je
bolesno stanje promenuti u zdravlje, onda hrana nee biti gorka niti e tako misliti. Dananjoj nauci
ovo nije poznato, dananja nauka se oslanja na Frojda koji se oslanjao na znanje starih filozofa, a
koje on nije razumeo. Ni dananja nauka ne razume o emu govore stari filozofi, ali vrlo dobro
razume Frojdovu nauku. Stari filozofi kau da se isto poznaje istim, to se pokazalo tanim i u
ovom sluaju, jer zabludeli poznae zabludelog.

Iranski bog Ahura Mazda kae:

Dobre misli, dobre rei, dobra dela moja su hrana.
A Isus Hrist kae:
Jelo je moje da izvrim volju onoga koji me je poslao, i da dovrim delo njegovo.
Solomonove poslovice kau:
-Usne pravednika mnogima hranu daju, a bezumni sa bezumlja ginu.
-Ako si za stolom s velikaem, pazi na ono to ti je pred tobom. Metni sebi no pod grlo, ako si
suvie lakom. Ne zaeli poslastica njegovih, jer je to prevarna hrana.
-Ne jedi hleba onog ije je oko zlobno, ne zaeli poslastica njegovih. Jer je on kao i misli due
njegove; Jedi, pij, kazae ti, ali njegovo srce nije s tobom. Povratie zalogaj koji jede i dobre
e misli svoje izgubiti.
Apostol Pavle pie Jevrejima:
Ne dajte se zavesti od raznih tuih nauka, jer je dobro utvrivati srca milou, a ne jelima koja ne
pomogoe ni onima koji se sluie njima. Mi imamo oltar, od koga ne smeju jesti oni koji slue
atoru.
Sva ova hrana je ista i ako je iz raznih vremena i raznih zemalja, a ista takva hrana je i kod Dantea.
Tako je voa zborit mi stao, pa moljah, da mi jo te hrane dade, za kojom mi je glad probuditi
znao.
Danteov voa je Vergilije koji poukama hrani mlaanog Dantea, i koji je kod njega probudio glad
za znanjem.
A takva je hrana i kod Rablea u Gargantuu i Pantagruelu.
Filozofi, pravednici i doktori iz vaeg sveta hrane vas lepim reima na ui; ovde, meutim, svoje
propise mi unosimo zaista na usta. Zato vam ja i ne kaem: itajte ovo poglavlje, shvatite ovo
tumaenje, nego velim: Okuajte ovo poglavlje, progutajte ovo lepo tumaenje.
Idite, prijatelji, i neka vas hrani ona umna sfera ije je sredite svuda a obim nigde, i koju mi
zovemo Bog.
I starozavetni prorok Jeremija se hrani Bojim reima.
Skupio sam i gutao rei tvoje; rei tvoje radost behu i veselje srcu mome, jer je ime tvoje na mene
prizvano, Gospode, Boe nad vojskama.
U staroj knjievnosti sva hrana je ista, i ta hrana ne puni eludac, nego glavu i duu. Hrana je jedna
i ista bilo da o njoj govori paganska religija ili prava vera, filozofi ili pesnici, a takva je hrana i u
srpskoj narodnoj knjievnosti. I nije takva hrana samo u knjievnosti, nego je takva i u narodnim
obiajima. Uenjaci se nisu bavili znaenjem hrane narodnom kazivanju, jer su oni u koli nauili
da narod nita vano ne kazuje nego tera svoju paganiju.
Neke narodne izreke o hrani:
-De mu glava, tu mu rana.
-Mrtva glava rani.
-Oem oek radio o tome se i hranio.
-Nema hrane bez duboke brazde.
-Kako radila tako se i hranila.

-Dokle njela dotle jela.

-Kakav je ko na jelu onaki je i na elu.
-to su telu dobra jela, to su dui dobra dela.
-Svako zna da jede, ali svako ne zna da se hrani.
-Mrnju zavist hrani, a kukaviluk vodi.
-Zabluda se zabludom hrani.
-Hrana hrabra, a ruho gospodara (ini).
-U devet hvala, u jednom hrana.
-Jei zelje iz svoga vrta.
-Od znana zelja glava ne boli.
-I ecu mi hrani, i hranu mi tedi.
-Blago onom koga srea hrani, a teko onom koga snaga hrani.
-Boljeg smoka od ljubavi nije.
-Kako udrobi onako e i kusati.
-Rabota je bogatima fala, a siromasima rana.
-Koga rani, onome i zapovedaj.
-Bolje je svata jesti, no svata govoriti.
-Ko ne hrani maku, hrani mieve.
-Ko se uzda u pronju, zlo se hrani.
-Koja smrt hrani. drugoj neda.
-Hraniti zmiju u nedrima.
-Hrani sirotu na svoju sramotu.
-Hranitelj je kao i roditelj.
-Da Bog da vavijek lagao, pa se ljebom ranio! (kletva)
-Da moe vetrom bi se hranio.
-Hrana i obrana.
-to nije gledati, nije ni glodati.
-Dok ne poslua, ne moe da pojede.
ovek treba dobro da slua, pa tek onda to to je uo da pojede.
Tako narod govori o hrani i jasno je da ne govori o hrani koja puni eludac. U srpskom jeziku
pohraniti znai ostaviti na uvanje, i kada je neto na pohrani to je na uvanju.
Na Vidovdan narod iznosi seme da se vidi na vetru, i mole Vida da ga na suncu blagoslovi:
Sveti Vide! Ti sahrani ovo sime, da do sutra ne pogine.
U jednoj se pesmi kae:
Pa kad sam se orde dobavio:
Tad sam ordom zmaja pogubio
Sahranio sebe i djevojku.
A narodna izreka kae:

-Ko pravdu brani taj se i sahrani.

Mrtvi se sahranjuju, a to znai da se i mrtvi ostavljaju na uvanje. Ovo moe izgledati kao
besmislena praznoverica neukih, ali ovo je nauka i istina reena jezikom simbola. Sve to ovek zna
nauio je od svojih mrtvih predaka, i zato je narod strogo vodio rauna o tome da se umrli sahrani, i
zato se umrli obavezno kupa i oblai mu se novo odelo. Umrli se okupan i ist i u novom odelu
sahranjuje, tj. ostavlja na uvanje. Zahvaljujui ovome okupanom i sahranjenom mrtvaci ovek ima
znanje, zato narod kazuje:
-Mrtva glava rani.
Tako je i u Indiji gde je bog Jama najvei uitelj, a on je smrt. A od Platona saznajemo da je tako i u
grkoj mitologiji, jer kae da se pravo znanje nalazi u Hadu, a Had je bog mrtvih. Srpska re smrt
u sanskritu znai: seanje, a to nije sluajno tako. Sve to se ini umrlome u pripremi za njegovu
sahranu, sve to ini srpski seljak sebi kada se priprema za poetak setve. Mrtvi se okupan, u novom
odelu i pokriven belim pokrovom sahranjuje u zemlju; a seljak okupan i u istom belom odelu
sahranjuje seme u zemlju. Mrtvo seme e vaskrsnuti u vidu klice, a verske knjige kazuju da e i
mrtvi ljudi vaskrsnuti, a kada vaskrsnu vaskrsnue isti. A i jedno i drugo vaskrsenje ima isto
znaenje, i znai seanje. Zato je od izuzetne vanosti da se mrtvi sahranjuje okupan i obuen u
novo odelo, i pokriven belim pokrovom.
Ali danas malo ko veruje u ovakvo vaskrsenje, jer su danas ljudi edukovani i izuili mnoge kole.
Danas ljudi ne veruju u vaskrsenje o kojem govore stare knjige, i ako se nisu ni potrudili da ga
razumeju. A nisu razumeli ba zato to ne veruju u vaskrsenje mrtvih, jer sve to ovek zna nauio
je od vaskrslih mrtvih predaka.
Onima koji ne veruju u vaskrsenje apostol Pavle se ovako obraa:
Ali e rei ko: Kako e uskrsnuti mrtvi? i u kakvom e telu doi?
Bezumnie! ono to seje ne oivljava ako ne umre.
Oni koji ne veruju u vaskrsenje nita ne znaju, to su obini bezumnici jer njihovi mrtvi ne
uskrsavaju, pa tako nemaju od koga ta nauiti.
Njegoev hrahitelj je besmrtna tvar, sin prevjenoga, slatkoglasni angel, svijetla ideja, pa
nam bar toliko moe biti jasno da ovaj hranitelj ne puni eludac. Njegoev hranitelj je Lua
mikrokozma, kako je nazvao i poemu u kojoj peva o svojoj lui mikrokosmikoj.
U no, stranom burom razjaani,
sinu meni zraka pred oima
i glas zauh kako glas angela:
-Ja sam due tvoje pomraenje
zraka sjajna ognja besmrtnoga:
mnom se sjea to si izgubio;
-Ja sam tvoja iskra besamrtnaree meni sjajna ideja
-vodiu te k vjenome ognjitu
od kojeg sam i ja izleela;
I ova iskra besamrtna i sjajna ideja vodila je Njegoa kroz makrokosmos, i objanjavala pesniku sve
ono to mu je tu bilo nepoznato.
Hranitelju, prevjenoga sine,
ta arii oni mali znae
Hranitelju, sveti sprovodnie,
na ravnine nepregledna neba
komu liku, kome legionu

prinadlei svetijeh itelja?

I hranitelj, sveti sprovodnik odgovara na sva pitanja, i tako hrani pesnika.
A kako je pesnik stekao ovoga anela hranitelja, rei e sam aneo:
Visoka me volja naznaila
za angela tvoga hranitelja:
od dunosti svete ne odstupam,
kolik zraka od svjetloga sunca;
ti kako si krug zemni preao,
usku sferu bezumnog metea,
ja sam tebe paziti poeo,
kroz gomile proveo gromovah,
kojima je vae podnebije
vazda teko i pretovareno.
Verski uenjaci kau da progonitelj pravovernih Savle nita nije uinio da bi ga svetlost obasjala na
putu za Damask, nego se milostivom Bogu tako htelo iz samo njemu poznatog razloga. I tako je
svetlost obasjala progonitelja Savla, i od njega nainila apostola Pavla.
Tako ni Njego nita nije uinio da bi stekao anela hranitelja, jedino to je preao usku zemnu
sferu bezumnog metea. I kako je iziao iz bezumnog metea odmah ga je aneo uzeo u svoju
zatitu, da ga hrani i i sprovodi kroz teko i pretovareno zemaljsko podneblje.
A ono to nauka zna o Njegou i njegovom delu teka je zabluda i sramota, a zna se da je bio
naitan i sve to je proitao ugradio je u svoje delo. itao je Platona, Pindara, Filona, Origena,
Dantea, Miltona, Getea, a itao je i novomanihejce, kabaliste, orfiare i mnoge druge, a poneto je i
od trgovaca nauio. I time je Njego pokazao da je bio naitan, a inae on nita ne kazuje, nego je
samo hteo da pokae da i on moe biti umetnik i pesnik. Ali nije to nita strano, tako se govori i za
mnoge druge pesnike, pa se tako i za slavnog Vergilija kazuje.
Hrana o kojoj govori srpski narod nije hrana koja puni eludac, narodna hrana je ista ona hrana o
kojoj govore Platon i Isus. Hrana je duhovna i duevna, i narod ne govori o hrani iz ivotinjskog
nagona za svoj opstanak, kako uenjaci nauie u koli.
Uenjaci su u velikoj zabludi kada svoju knjiku uenost smatraju znanjem, i to svoju zabludu
nameu narodu kao pravo znanje. Takva zabluda dovela je do toga da danas ovek ima potpuno
krivu sliku o sebi, i kao takav nije kadar videti ni prst pred nosom. A takav se ovek ne moe nadati
spasenju. Hraniti se zabludom a biti na pravom putu nije mogue, osim u zabludi. A u zabludi je
dananji ovek iz doba znanja, i iz ove velianstvene civilizacije, kako je on u svojoj zabludi
smatra.

Seme
Sluajte. Izie seja da seje. I kako on sejae dogodi se da jedan deo semenja pade u kraj puta, i
doletee ptice i pozobae ga. Drugi deo pade na kamenito mesto, gde ne bejae mnogo zemlje, i
odmah iznie, jer ne nae duboke zemlje, a kad odskoi sunce izgore, i, kako nemae korena,
usahnu. Drugi deo pade u trnje, i trnje naraste i zagui ga, i ne donese roda. A jedan deo pade na
dobru zemlju, i dade plod koji napredova i naraste, i donese po trideset, po ezdeset i po sto. I ree:
Ko ima ui da uje neka uje!
Tako kazuje Isus svojim uenicima i narodu, ali ga ne razumedoe ni narod ni njegovi uenici. Da
bi razumeli ta znai ova pria oni trae da im Isus objasni, a Isus ree:
Zar ne razumete ovo poreenje? A kako ete sva poreenja razumeti?
Isus govori u poreenjima a uenici ga ne razumeju, a Isus oekuje od njih da razumeju sva

poreenja a ne samo u ovoj prii. Isus sve govori u poreenjima, i ta poreenja nisu proizvoljna i od
prie do prie. Isus govori jezikom simbola i ti simboli imaju stalno znaenje, i to je jezik mita.
Isus objanjava priu o sejau i semenu:
Seja re seje. Jedni su kraj puta kud se re seje; im je uju, odmah se pojavi sotona i otme re
posejanu u njima. Drugi opet primaju seme na kamenita mesta; kad oni uju re, odmah je s radou
primaju, ali nemaju korena u sebi, nego su nepostojani, i im doe kakva nevolja ili progonstvo
zbog rei, odmah se spotaknu. Drugi opet primaju seme usred trnja; to su oni koji sluaju re, ali
brige ovoga sveta i mamljenja bogatstva i ostalih udnji zague re i naprave je neplodnom. Drugi
primaju seme na dobru zemlju; to su oni koji sluaju re i primaju je, i donose plod po trideset, po
ezdeset i po sto.
Tako je Isus objasnio priu o semenu i sejau, a kako je to Isus rastumaio takvo znaenje ima u
svoj staroj knjievnosti. Kakvo je znaenje semena u ovoj prii takvo je i u mitologiji, filozofiji, u
narodnoj knjievnosti i u obiajima. Zato Isus kazuje uenicima, ako ovo poreenje ne razumeju:
A kako ete sva poreenja razumeti?
A kada je kazivao priu u poreenjima, Isus je ve igrom rei objasnio seme kada na poetku
prie kae: Sluajte, i na kraju prie: Ko ima ui da uje neka uje!
Apostol Petar u prvoj poslanici kae: jer ste preporoeni ne semenom koje trune, nego koje ne
trune, reju Boga, i tako potvruje stalno znaenje semena.
Dakle, seme u jeziku mita znai re, i to Isus jasno ree: Seme je re Boja. A to e potvrditi i
Platon u Timaju:
A onaj deo modine kojom je predodreena da, kao oranica, prima boansko seme, uobliio je tako
da sa svih strana bude zaobljen i dao mu ime mozak, jer e, kada svako pojedino ivo bie bude
dovreno, posuda za njega biti glava.
Platonovo seme je boansko kao to je i Isusovo, i ovo seme prima njiva ili oranica i kod Platona i
kod Isusa. Platonovo seme prima oranica koja je mozak u glavi, a Isusovo seme primaju ljudi koji
sluaju rei. A da seme ima stalno i isto znaenje u svoj staroj knjievnosti, potvruju i rei iz Rigveda:
Upregnite taljige, pritegnite jaram, u zaoranu brazdu posejte seme pa ako se glas dobro uje, tad e
zrelo biti srpu blie.
Renik je u Vedi isti kao u Bibliji i kao kod Platona, i kao kod srpskoga naroda, i sa istim
znaenjem. U zaoranu brazdu seje se seme koje je glas koji se dobro uje, i tada se moe oekivati
etva.
Apostol Pavle pie Korinanima i objanjava im uskrsnue iz mrtvih:
Ali e rei ko: Kako e uskrsnuti mrtvi? i u kakvom e telu doi? Bezumnie! ono to seje ne
oivljuje ako ne umre. I to seje, ne seje telo koje e biti, nego golo zrno, bilo penino ili drugo
kakvo, a Bog mu daje telo kako je odredio, i svakom semenu telo koje mu prilii.
Da bi seme dalo rod ono najpre mora da umre, jer samo iz umrlog semena izlazi klica. A onda e
Pavle rei:
Tako i uskrsenje mrtvih: Seje se telo raspadljivo i ono uskrsava neraspadljivo. Seje se prosto i
uskrsava slavno; seje se nejako i uskrsava silno; seje se telo puteno, i uskrsava telo duhovno. Ako
ima telo puteno ima i telo duhovno.
Tako apostol Pavle uz pomo semena objanjava uskrsenje, i kae da se seme mora najpre umreti da
bi uskrslo.
Seme mora umreti i zato u staroj knjievnosti umiru svi oni ija su imena nastala od semena. Bolje
reeno, umiru svi oni ija su imena nastala od srpske rei seme.

Apostol Petar dok nije pristupio Isusu bavio se ribolovom i zvao se Simon. Simonovo ime od srpske
rei seme (sime), i to je znaenje njegovog imena. Narod srpski je seme za setvu kropio petlovom
krvlju, a petao i sveti Petar imaju isto znaenje u ovoj nauci.
Sveti Simeon Stolpnik je hrianski svetac, i njegovo je ime od srpske rei seme, i to je znaenje
Simeonovog imena. Ba zbog toga razloga je srpski narod poinjao sa setvom na dan Svetog
Simeona. Celi taj dan narod je posveivao semenu, i toga dana u vee poinjao sa setvom. Srpski
narod je znao da sveti Simeon uva seme od svakoga zla, i takvog sveca je narod slavio. Danas
Hrianska Crkva slavi istorijskog Simeona koji se sve do svoje 103. godine podviavao na stubu
visokom 40 lakata, a u petom veku nove ere. I jo kau da su narodni obiaji na dan Svetog
Simeona ista paganija.
Jevanelja nam kau da stari Simeon nije mogao umreti dok nije u hra- mu video maloga Isusa,
kojeg su roditelji doneli da ga posvete Bogu. Tek kada je stari Simeon video maloga Isusa, Bog mu
je dozvolio da umre: Sad otputa slugu svoga, Gospode, po rei svojoj, s mirom; jer oi moje
videe spasenje tvoje; spasenje koje si pred svim narodima spremio, svetlost da narode obasjava, i
slavu naroda tvoga Izrailja.
Stari Simeon je umro kada je video maloga Isusa, ba kao to seme umire kada se klica pojavi.
Simeonovo ime od srpskoga semena, a da je Isus klica dobro je poznato hrianskim teolozima.
Veliki upan Stefan Nemanja na Blagovesti je predao zemaljsku vlast sinu Stefanu, a on je otiao u
manastir i postao monah Simeon. Monah Simeon se po smrti posvetio i postao sveti Simeon
Mirotoivi, pa i danas iz njegovog groba toi miro.
Na isti dan a dvanaest vekova ranije, dobi Deva Marija Blagu vest koja je bila seme koje pusti klicu,
te rodi Isusa Hrista. Oba ova dogaaja dananja nauka poznaje kao utvrene istorijske injenice.
Nemanja je uzeo ime svoga uzora svetog Simeona Stolpnika, zato nikom nije udno to je sluba
svetom Simeonu Mirotoivom ista kao i svetom Simeonu Stolpniku.
Dakle, imena Simon i Simeon su nastala od srpske rei seme, i takvo im je znaenje. Ali nije tako
samo u hrianskoj knjievnosti, tako je u svoj staroj knjievnosti.
Semela je majka Olimpljanina Dionisa i njeno ime znai seme, i jasno je da joj je ime nastalo iz
srpskog jezika. Semela je umrla im je Dionisa rodila, ba kao to umire seme kada se klica pojavi.
Semelino ime znai seme, i zato je i ona kao stari Simeon umrla kao seme. A Semela je umrla u
Tebi, pa ni to nije bez naunog razloga.
I mitologija i istorija nam kazuju da je Teba pogubna za one kojima je ime Ismen ili Ismenije. A ova
imena su ista kao i Simon i Simeon, samo su prva dva slova zamenila mesta.
-Jedan Ismen je sin boga Asopa po kome se Teba nazva Ismenov grad.
-Drugi Ismen je Niobin sin i prva rtva boginje Lete, i njega je Apolon ubio u Tebi.
-Ismenije je Apolonov sin koji je sahranjen u Apolonovom hramu u Tebi.
-Ismenije je i Apolonov atribut, pa se njegovo svetilite u Tebi zvalo Ismenion.
-Ismena je kerka renog boga Ismena, a zvali su je Tebanka.
-Ismena je Edipova kerka, a Edip je iz Tebe. Kada je Edip oslepio, po svetu ga je pratila druga
kerka Antigona, a Ismena se nije micala iz Tebe.
Ksenofont pie o jednom istorijskom Ismeniju polemarhu iz Tebe, koji je optuen kao podstreka
rata i pogubljen. Taj istorijski dogaaj zbio se oko 380. godine stare ere.
Istoriar Polibije pie kako ja 173. god. stare ere uhapen Tebanac Ismenije, i koji je u tamnici
presudio sam sebi.
Jasno je da su Ismeni, Ismeniji, Ismene, Semela i sva druga slina imena vezana za Tebu, i da je

Teba za njih pogubna. I nije vano da li su takvi mitske ili istorijske linosti, vano je kako je njima
ime. itali mi istorijse knjige ili mitoloke svejedno nam je, jer nam se kazuje ista nauka. Imena su
vana jer imena tumae svoga nosioca, a sva gore reena imena znae seme i po semenu su dobili
imena, a iz srpskog jezika.
U srpskoj narodnoj knjievnosti svaki Simo, Simeon ili Simeun dobio je ime po semenu, i sam
sobom predstavlja seme koje e pustiti klicu.
Kada umire srpski kralj Simeun onda se sunce raa na zapadu, kazuje narodna pesma. Ako ovaj
prirodni fenomen prevedemo na obian jezik, onda nam se kae da je umrlo seme pustilo klicu, tj.
javilo se seanje. Setva semena je izlazak sunca na zapadu i znai pamenje, a pamenje je znanje.
-Baeno seme u njivu, uvek ostaje u kui.
Ovu narodnu izreku moemo razumeti tek kada poznajemo jezik mita, a ovim jezikom kazuje sva
stara knjievnost. Za razumevanje ove izreke pomoi e nam otac istorije Herodot, koji je i sam
pisao ovim jezikom. Herodot je kojekuda putovao i beleio ono to je uo i video, a najvie je uo u
najudnovatijoj zemlji, Egiptu,
A sad da preem na same Egipane. Oni koji stanuju u zasejanom Egiptu trude se da najbolje
sauvaju uspomenu na prole dogaaje, i znaju bolje svoju istoriju od svih ljudi koje sam ikada
upoznao.
Tako pie prvi istoriar na svetu, i ree da najbolje sauvaju uspomenu na prole dogaaje, i znaju
bolje svoju istoriju od svih ljudi, oni koji stanuju u zasejanom Egiptu. I uopte, slobodno
moemo rei da su takvi svi oni koji ive u zasejanoj zemlji. Tako pie otac istorije a ono to
edukovani uenjaci kazuju za Herodota postoji samo u njihovoj zabludi, koju im je podarila kola
dananje velianstvene civilizacije.
U Platonovim dijalozima se javlja jedan lik sa imenom Simija koji je, naravno, iz Tebe. I Simija kao
i svi drugi Platonovi likovi uestvuje u filozofskim dijalozima. Kod starih filozofa je pravilo da
svako filozofira o nauci koju najbolje poznaje, pa se tako i sa Simijom filozofira o nauci koju
Simija najbolje zna. Tako u dijalogu Fedon Sokrat razgovara sa prijateljima o raznim temama, a
sa Simijom razgovara o seanju. Sokrat daje prijateljima da sami izaberu temu o kojoj e
razgovarati, i svako izabira temu koju najbolje zna.
ta bira sada, Simija? Da smo se sa znanjem rodili, ili da se docnije seamo onoga o emu smo
znanje ranije dobili?
Dok Sokrat razgovara sa Kebetom o drugoj temi koju je Kebet izabrao, Simija se ukljuuje u
razgovor:
Ali, Kebete, upade mu Simija u re, kakvih dokaza ima za to? Pomozi mi da se setim! Ne mogu da
se dobro setim u ovaj as.
I tako razgovor poinje o seanju i o seanju kao uenju. Takav razgovor vodi Sokrat sa Simijom
i samo sa njim, jer je to Simijina nauna oblast. A to je Simijina oblast zato to je njemu ime Simija,
i zato to je on iz Tebe, i zato to mu ime znai seme.
Izbijanje klice iz semena, u jeziku mita znai, seanje.
Svaka klica ma iz koje knjievnosti znai seanje, a u hrianstvu jo znai uskrsenje. To
potvruje i apostol Pavle u gore reenom navodu. Starozavetni proroci najavljuju Isusa Hrista kao
klicu, a klica je isto to i seanje. Seanje je Hrist doneo ljudima, i to je ono to moe spasiti
oveka, i to je jedino spasenje za oveka. Bez seanja nema uenja, a bez uenja nema znanja, a bez
znanja je ovek izgubljen. Prorok Isaija kae: Mudrost i razum izvori su spasa, ali dananjim
verouiteljima to nita ne kazuje. A ono to danas verski uitelji naukuju o spasenju, teka je
zabluda i na zlo je ljudima.
A likovi ija su imena nastala od semena vezani su za Tebu iz razloga to su u Tebi najbolji uslovi

za pustanje klice. Tebu je osnovao Tiranin Kadmo, a Tir i Teba imaju isto znaenje i znae: htenje,
elja, udnja i sl, a i ova imena su nastala iz srpskog jezika. To je jedini razlog to su u Tiru bolje
nego u drugim gradovima uspevali tirani i tiranisali narod, i to je u Tebi iz mrtve Semele izvaen
bog Dionis. Dionis je bog spasitelj kao i Hrist; Dionis se uzneo na nebo i seo desno Zevsu, kao
to se i Hrist uzneo na nebo i seo desno Bogu Ocu; Dionis je bog vina, a vino je Hristova krv; i
Dionis i Hrist su roeni 25. decembra; Dionis je othranjen u peini, a Hrist je roen u peini itd.
Takva je Teba jer joj je takvo ime, i nije vano da li je re o Tebi iz Beotije, Kilikije ili iz Egipta.
Egipatski bog Amon je iz Tebe, a Amon je bog pamenja. Amon je bog pamenja i po svom imenu,
koje znai neprolaznost, nezaborav; i po tome to je iz Tebe, jer mu Teba omoguava seanje.
Srpski narod dosta toga kazuje o semenu, i seme je veoma znaajno u narodnim obiajima. A iz
narodnog kazivanja o semenu jasno se moe videti da se govori o Bojoj rei.
-Gola re trulo seme.
-Prije nego pone da ore i sije pogledaj nebo.
-Seme valja na vreme turit u Boji ambar.
-Baeno seme u njivu, uvek ostaje u kui.
-Zrno znanja se sije jednom, a klija stoijednom.
-Siju rijei, kao prazna zrna, ni jedno da nikne.
-Iz brazde sjeme izrasta u plod.
-Kakvo sjeme, takva i klica.
-Kakva setva, takva etva.
-Ako hoe da anje, mora sijati.
-Kakvo sjeme posije, onako e i ito vri.
-Kako posije onako e i ponjeti.
-Sebi ore, sebi sije, sebi vlai, sebi e i njeti.
-Ko ljubav sije, ljubav i anje.
-Badava je dobro seme, kad je ravo oranje.
-Ne sej po brazdi nepravde.
-Ko seje trnje ne bere groe.
-Lako je na gotovu sejati.
-Gde se nije sejalo, nee se ni njeti.
-Dok ne poseje seme, ne nikne, a trnje raste samo.
-Seje kukolj mesto ita.
-Seje avolje seme.
-Neko mu je to u glavu posejao.
-Svako seme ima svoje vreme.
-to je u semenu, bie u drvetu.
-Lenju teaku mii sjeme izjedu.
-Nie e ga ne siju.
-Ne nii e te ne siju!

-Usij sjeme, nek ostane ime!

- Iskopala mu se tri sjemena: ljudsko, skotsko i zemaljsko!
-Bela njiva, crno seme, mudra glava koja seje? (Pismo)
-Posejah seme bez rala, a ponjeh bez srpa? (Pismo)
-Sama zemlja rou dat ne more,
niti njiva roditi penicu,
dok se prije sjeme ne posije:
nema ita, e ne siju ljudi,
ni poroda, e je ljuba sama,
dovedena ali neljubljena.
U ne tako davnoj prolosti, setva je za srpski narod bila svet posao. Uoi setve u kui se vatra nije
gasila cele noi jer bi se utrnulo seme pa ne bi niklo. U jutro kada se poinje sa setvom, kua se
isti i smee se nosi na ubrite. Seme kome je plod nad zemljom, treba sejati pre podne; a kome je
plod pod zemljom, seje se posle podne. Kada je seljak iao u njivu da seje, kupao se i oblaio istu
belu odeu i takav iao u setvu. Obiaj je bio da se za vreme setve na njivu nosi sveani ruak.
Pogaa se obavezno mesila od belog brana (pred oraa bela pogaa), i bila je obavezno uvijena u
beli pekir. Seme se sejalo samo desnom rukom, i levaci nisu smeli sejati. Seme se nije davalo iz
ruke u ruku, nego se sputalo na zemlju da ga sejai sa zemlje uzmu.
Dakle kada se seje, sve je moralo biti isto i belo. Nauka je dola do naunog saznanja da je ovo
paganski obiaj iz doba neznanja. Tako nauka ree, i ostade iva. Danas samo takva nauka postoji, i
oigledno je da ima monog zatitnika na ovome svetu. Jer je ona toliko povrna i glupa, da bez
monog zatitnika nikako ne bi mogla opstati.
Iz narodnog kazivanja o semenu, iz odnosa prema semenu i iz narodnih obiaja, moe se jasno
videti da seme ima znaenje rei Boije. Isto se tako jasno moe videti da je takvo znaenje semena
u Bibliji, kao i u starih filozofa i u svoj staroj knjievnosti.
Ali, to nekom nije bilo po volji pa je edukovao uenjake da ne vide ono to je oigledno, a ovi
edukovani uenjaci su edukovali ostatak sveta.
Tako je oveanstvo stiglo do dananje velianstvene civilizacije, u kojoj uiva kao niko njegov pre
njega.

So
Kae Isus svojim uenicima:
Vi ste so zemlje. Ali ako so obljutavi, ime e se osoliti? Ona vie ni za ta nije, osim da se baci, i
da je ljudi zgaze.
I jo kae:
Jer e se svaki ovek ognjem posoliti. Dobra je so; ali ako so obljutavi, ime e se osoliti? Imajte
so u sebi i mir imajte meu sobom!
Iz ovih Isusovih rei saznali smo nekoliko stvari. Saznali smo da su njegovi uenici so zemlje, da so
ne sme da obljutavi, da e se svaki ovek ognjem posoliti, i da valja imati so u sebi zbog mira meu
sobom.
U Starom zavetu Gospod daje propise o rtvenom prinosu, i kae:

Sve to prinosi osolie, nee ostaviti prinosa svoga bez soli, bez znaka saveza Boga svoga na
sve prinose svoje metnue soli.
Iz ovih Gospodnjih rei saznajemo da Gospod ne voli neslane prinose i da je so znak Bojeg saveza.
Jasno je da je so veoma znaajna i u Starom i u Novom zavetu, a osnovana je pretpostavka da je isto
znaenje soli u oba Zaveta.
Pa ta znai so u Bibliji, kada ima tako veliki znaaj za Boga?
Na to pitanje nauka ne dade pravi odgovor, ni teolozi, ni etnolozi, ni filozofi, ni istoriari, ni drugi
uenjaci koji su u svojoj nauci nailazili na so. A o soli se govori u svim nabrojanim naukama pa
jo i ire, i so je veoma znaajna u obiajima prostoga naroda.
I danas postoji obiaj da se gost prima sa hlebom i solju. Nekada se tako primao svaki gost, a danas
se tako primaju samo znaajni gosti i to se ini kao seanje na stari obiaj.
Dakle, narod je gostu prvo ponudio hleb i so.
Teko je zamisliti da su hleb i so simbolino predstavljali hranu kojom je gost punio eludac, jer
napuniti eludac sa solju nije ni prijatno ni zdravo, a pored toga narod nije imao soli za
razbacivanje. A ipak je narod doekivao gosta sa solju, pa bi valjalo saznati zato je to inio.
Na to pitanje kao i na mnoga druga pitanja odgovor e se nai u srpskom narodnom stvaralatvu,u
narodnim obiajima i verovanju.
Hleb i so su simbol paganskog srpskog i slovenskog boga Radogosta. A kakav je to gost kazuje
njegovo ime, to je gost koji se rado doekuje.
Srpski narod kae:
-oek oeka ne moe poznati dok s njim ne izjede onoliko soli koliko u zubima moe odii.
A latinska izreka kae:
-Treba pojesti zajedno mnogo merica soli da bi se ispunio zadatak prijateljstva.
Iz ovih izreka se vidi da su stari Latini govorili isto to i Srbi iz novoga doba, a to nije izuzetak jer
postoje stotine izreka koje su sline ili potpuno iste. Iz ovih izreka saznajemo da so ima veze sa
poznavanjem oveka, zajednitvom i prijateljstvom. Sad se valja setiti Isusovih rei kada kae:
Imajte so u sebi i mir imajte meu sobom! Srpski narod kae da sluajno prosutu so po stolu treba
noem sakupiti, u protivnom doi e do svae u kui.
Ovim izrekama pridruuje se i Aristotel, koji u Etici kae:
Razume se da se takva prijateljstva retko sreu, jer malo ima takvih ljudi. Osim toga, za to je
potrebno i vreme i navika zajednikog ivota jer, kao to veli poslovica, ovek ne poznaje oveka
dok ne pojede s njim poznatu meru soli, niti se moe zbliiti ili sprijateljiti s nekim pre nego to se
obe strane ne uvere jedna o drugoj da su vredne prijateljstva i dostojne poverenja.
Ne samo da Aristotel govori isto o zajednitvu i prijateljstvu kao to to ine stari Latini i novi Srbi,
nego on ima i istu poslovicu.
Nauka i filozofija nas uveravaju kako su Heleni vrlo udan narod sa sasvim drugim nainom
miljenja, i da je njih nemogue razumeti. Ako je tako, onda Aristotel nije Helen, a pouzdano se zna
da je on Helen. Iz toga se moe izvesti zakljuak da dananja nauka nita ne valja, kao to i ne valja.
Platon je napisao dijalog Lisid u kojem se naukuje o prijateljstvu, i u kojem Sokrat i Lisid
istrauju ta je to prijateljstvo i ko je prijatelj.

Misli li da ti Atinjani nee poveriti sve svoje, kad primete da si dovoljno mudar?
-Hoe svakako.
-Tako mi Zevsa, rekoh ja, ta e uiniti veliki kralj? Da li e, kad se meso kuva, radije poveriti svom
najstarijem sinu, nasledniku azijskog prestola, da po volji ubaci u orbu, ili nama, ako doemo kod
njega i dokaemo mu da smo pametniji od njegovog sina u spremanju prismoka?
-Jasno je da e nama poveriti, ree.
-I njemu ne bi dopustio da ubaci ni mrvu, a nama bi dopustio, ak i da hoemo aku soli da
uspemoZnai, to je tako, dragi moj Liside. Svi, i Heleni i varvari, i mukarci i ene, poverie nam
to u emu smo postali mudri.
U dijalogu koji naukuje o prijateljstvu, Sokrat nas obavetava da e svi narodi dozvoliti mudrima,
pametnima i znalcima, da sole orbu. A onima koji nisu takvi nee dozvoliti da ubace ni zrno soli,
makar to bili i prestolonaslednici.
Diogen Leartije svedoi ta je pronaeno u Pitagorovskim uspomenama:
to se tie soli, govorio je da je treba iznositi na sto zato da bi nas podsetila na pravednost. So
nama uva sve to god primi, a proizlazi iz najistijih izvora, iz sunca i mora.
Dakle, u pitagogovskim uspomenama pie da se so stavlja na sto da bi nas podsetila na
pravednost, i da sve uva.
Posle Pitagorovskih uspomena valjalo bi uti jednu srpsku priicu:
-Dok su stariji ruali zaiskalo dete peenja. Kasnije je otac ukorio dete i rekao mu da nije utivo
iskati, nego treba da eka da se stariji seti da mu da.
Drugi put dete ekalo do pola ruka a niko od starijih da se seti deteta, onda dete ree ocu:
Tata daj mi malo soli.
-A ta e ti sine? rekne otac.
-Da posolim ovo peenje to ste se setili, te ste mi dali.
Tako se pokaza da ova priica nije stvorena samo za zabavu, nego ona kao i sve drugo narodno
stvaralatvo, kazuje nauku koju kazuju i stari filozofi.
U Platonovom Timaju se kae: so, telo koje je, kako se to kae, bogovima drago. Mi u Starom zavetu moemo nai potvrdu da Platon govori istinu.
Srbima, Latinima i Helenima pridruuje se i indijska upaniada, u kojoj se kae:
Kao to je grumen soli bez nutrine i spoljanosti nedeljiva masa ukusa, tako je atman bez nutrine
i spoljanosti nedeljiva masa spoznaje.
U staroj knjievnosti nema proizvoljnog poreenja, pa se ni so ne uporeuje sluajno sa spoznajom.
Starozavetni Bog ree da ne eli neslane prinose, a to je srpski narod znao pa je peenicu za rtvu
tukao sa krupicom soli u elo. Tako je neuki narod prinosio svom paganskom bogu slani prinos. I u
obinom narodnom govoru slano je dobro a neslano ne valja, tako kada narod kae da je neto
neslano, onda to moe biti: nevaljalo, ludo, mlado, zeleno, neuk- usno i neiskusno.

A kada prouimo znaenje slanog i neslanog u najstarijim knjigama, i kako o tome govore stari
filozofi, videemo da ima isto znaenje kao i u srpskome narodu.
Najpre da vidimo kako narod govori o ovom vanom zainu.
-Bez svega se moe, sem bez brana, soli, vode i vatre.
-I ja sam soli zobao. (kae se kad ko lae)
-Neslan kao trava.
-Crnu so prodava!
-Kad soli imao hleba nemao!
-Kad ima hljeba, nema soli, a kad ima soli, nema hljeba.
-I stara ovca so lie.
-Da bih znao hljeb u pepeo (mjesto soli) umakati.
-Ako ne zna ta je slano, zna ta je vrue.
-Ne da se ni osoliti. (nee ni da uje to mu se govori)
-Ni mi (on) soli, ni drobi. (ne mari za njega, ne zavisi od njega)
-Posoli malo! (kae se onome ko lae)
-Jevtina manda neje slana.
-Na slanu ruku ovce tre.
-Tri kao ovca na solilo.
-Za slanom rukom svata ide.
-Da mu da aku soli, ni ovca ne bi pola za njim.

-Drugima pamet soli, a bratska ga ne boli.

-Ne soli mi pamet! (ovo se danas esto uje)
-Ako je neko osolio, nemoj dosoljavati.
-Soli ti!
-Da me ubije ovaj soli!
-Tako mi kruva i soli!
-So u more bacati. (lud,besmislen posao)
-Paze se kao so i oko. (ne vole se)
-Volim ga kao so u oi.
-I ja znam ta je slano.
-Neslana ala. (ala koja moe imati neprijatne posledice)
-Neslan ovek.
-Neka se omrznu kao so i hleb! ( neka se zavole)
-Dao Bog da se omrznu ko so i hljeb!
-Na vrh bora solilo. (ela na glavi)
-Dosta je soli polizao, a pamet nije stekao.
Ova bi izreka bila dovoljna za prepoznavanje znaenja soli, ali kao je to i ovaj uzalud lizao so tako
i edukovani nita od pameti ne stekoe.
-Gde su ti mozak osolili poganskom solju?

-Vrag na tebi so gonio!

-Vidio sam maku kako lie so. (kad neko lae)
-Imati soli u glavi.
-Dosta smo zajedno potroili soli i hleba.
-Navalili ko bravi na so.
-Ne moe se svetu posoliti.
-Navalili ko da se deli so.
-Navalili ko na solilo.
-Navalili ko ovce na so.
-Nema zrna soli u glavi.
-Nema soli u glavi.
-Omrsio se na vrajem solilu.
-Presol za vrat, dosol na sto.
-So soli zemaljske.
-Tuca mu so na glavi.
-Tu se osoliti nee. (nita nee nauiti)
-Stavi mu so na rep. (odgovor na pitanje: kako je najlake uloviti zeca?)
-Proe neroda, vodi neploda, a nosi nenica. (kaluer vodi mazgu natovarenu solju)
U ovoj nauci so je nenic jer ne nie, i zbog toga se so i ne seje. Sejati so je lud posao i to rade
samo ludaci poput Odiseja, kada se nainio ludim i sejao so samo da bi izbegao da ide na Troju.

Kako bilo, mi vidimo da je so istoga znaenja kod srpskog naroda kao i kod Homera. A to je stoga
to celokupna stara knjievnost govori jednu istu nauku, i govori istu nauku koju govori srpska
narodna knjievnost.
So igra znaajnu ulogu i u svadbenim obiajima.
Mladenci se doekuju sa solju. Mladoenji se na koleno stavlja malo soli, koju polie zajedno sa
mladom.
Kada mladu uvedu u kuu, dever uzme slanik pa poe oko ognjita pred njom. Mlada uzme soli iz
slanika i soli lonce, to ini tri puta, koliko oko ognjita obilaze i svaki lonac tri puta posoli.(Ovde
se valja setiti da Bog ne voli neslano).
U nevestinoj kui iznosi se jedna pogaa pred svekra, i druga pred nevestinog oca, obe sa solju i
vinom. So uzetu s obe pogae presipaju kroz nevestin prsten svi svatovi.
Da bi je vie voleo, mlada mladoenji sipa malo soli za vrat.
Ako nerotkinja eli da zatrudni i rodi, treba da jede so na kojoj je roeno dete.
Kraa soli da bi odoje bilo mirno ne smatra se grehom. (Isus kae: Imajte so u sebi i mir imajte
meu sobom.)
Kada se dete prvi put kupa, u vodu se stavlja meu drugim stvarima i so, jer bez soli se ne moe
nita.
Za Novu godinu se mesi kola od kukuruznog brana u koji se stavlja novi. Kola se lomi i ko
nae novi imae sree u nastupajuoj godini. Ako bi novi pripao nekoj starijoj eni, ona bi za nj
kupovala so, jer se veruje da so donosi beriet. (Ovde valja primetiti da kupovina soli pripada
starijima, a stariji su iskusniji.)
Nou kada se izlazi iz kue, ne valja to initi bez soli.
Ako bi se vetica javila valja joj ponuditi soli, so bi je sapela.
-U Solunu su akire za marja, ali do Soluna sto somuna, a od Soluna sto somuna.
-U Solunu gro somun, ali do Soluna sto somuna.
Tako kazuju narodne poslovice i njihovo znaenje se danas zna, ali ne potpuno. Potpuno znaenje
nije poznato jer se ne zna da se Solun ne spominje proizvoljno, nego da je njemu mesto ba tu gde
se kae.
Znaenje gornjih poslovica objasnie sledea:
-Do cilja stotinu koraka, do iskustva stotinu prepona.
Dakle, Solun i iskustvo imaju isto znaenje. A to nije samo u ovim poslovicama nego je tako kod
svih starih pisaca koji spominju Solun, i kod Srba i kod apostola Pavla i kod svih drugih.
Kada apostol Pavle pie Solunjanima onda on to ovako ini:

Znamo, brao od Boga ljubljena, da ste vi izabrani, poto vam jevanelje nae ne bi propovedano
samo u rei nego i u sili, sa Duhom Svetim i s punim uverenjem; jer vi znate da smo se prema vama
, i radi vas, takvi pokazali.
Sami znate, brao, da na dolazak k vama nije bio uzaludan.
Jer se nikad nismo laskavim reima posluili, kao to znate
Vi, brao pamtite trud na i muku nau
Vi ste svedoci i Bog da smo prema vama, koji verujete, imali vladanje sveto, pravedno i
besprekorno. A znate i to da smo za svakoga od vas bili ono to je otac za decu svoju
Jer vi, brao, postadoste slini Crkvama Bojim koje su u Judeji u Isusu Hristu, jer ste i vi pretrpeli
od naroda, kao i one od Judeja itd.
Pavle zna da Solunjani znaju, jer su oni pretrpeli i pamte, i zato Solunjani mogu da
svedoe. Mnogima Pavle pie, ali ovako pie samo Solunjanima, jer su Solunjani mnogo toga
iskusili i imaju znanje.
A Solunjani su takvi zato to im je ime dala so, koja u jeziku mita znai, iskustvo i znanje. A iz
kojega jezika Solun dobi ime, neka lingvisti kau.
Kada je Sokrat razgovarao sa Teetetom o znanju, onda e upitati:
Ako bi te neko upitao za prvi slog imena Sokrat ovako: Teetete, reci ta je SO? ta bi
odgovorio?
Teetet ree kako su to samo slova i da nemaju nikakvo znaenje, a onda mu Sokrat objasni da je u
krivu i uz pomo cigle i zida objasni stvar, i na kraju ree:
Ovako smo, drue moj, objasnili stvar o znanju.
Sokrat je stvar o znanju objasnio uz pomo SO, prvog sloga svoga imena.
Sokrat nikada sebe nije predstavljao kao znalca, nego je uvek kazivao da ide meu ljude kako bi to
nauio. Sokrat je bio svestan svog neznanja pa je esto govorio da zna da nita ne zna, a kao
takvog ga je sam Bog proglasio najmudrijim ovekom na svetu. I u poslednjem danu svog ivota
tvrdio je da nikad nikome nije bio uitelj, nego je samo savetovao i istio neiste misli u mladei.
Sokratovo znanje je iskustveno znanje i to se jasno kazuje, a sam Sokrat u Fedonu kae:
Jo dok sam bio mlad, ja sam se, Kebete, neodoljivom eljom zaeleo one mudrosti koju zovu
istorijom prirode.
to je eleo to je i stekao, stekao je mudrost zvanu istorija prirode.
Takav je bio Sokrat i zato je njemu ime Sokrat, a novofilozofi ni danas ne znaju ta znai i kakva je
to nauka, istorija prirode.
A Solon je slavni atinski vladar, zakonodavac, reformator i jo poneto, a povrh toga i jedan od
sedmorice mudraca.
Kada je Solon doao na vlast u Atini i kada je uspeno sproveo svoje zakone i reforme, onda je
odluio da deset godina proputuje po svetu ne bi li stekao znanje i iskustvo. O tome pie Plutarh i
kae:
Ali neki tvrde da je Solon putovao po stranim zemljama vie radi sticanja bogatog iskustva i
proirivanja svoga znanja negoli radi sticanja novca. Jer on je, kako se priznaje, bio prijatelj

mudrosti, pa je i u starijim godinama govorio ako i postaje sed, uvek je uenju rad!
Kae Plutarh da je Solon spevao: Ako i postajem star, uenju bavim se sve.
Solon je shvatio da srpska poslovica ovek se ui dok je iv nije prazna pria, pa je ceo ivot
uio i sticao znanje i iskustvo.
Govori se da je mrtvo telo Solonovo spaljeno i da je pepeo njegov rasut po ostrvu Salamini, ali to
je kazivanje zbog svoje neukusnosti sasvim neverovatno i nalik na priu, mada se ono nahodi
zapisano ne samo u drugih znatnih ljudi nego i u spisima filozofa Aristotela.
Pepeo je suprotnost soli, zato se srpski narod zaklinje: -Da bih znao hljeb u pepeo (mjesto soli)
umakati. Zbog toga Plutarh kae da je takvo kazivanje zbog svoje neukusnosti sasvim
neverovatno. A sve se to kazuje da bi italac shvatio da je Solonovo ime poteklo od soli, i da je
Solon isto to i so.
Salamina se spominje samo zato to je i njeno ime od soli nastalo, a istoriji je poznato da je ostrvo
Salamina potpala pod atinsku vlast upravo kada je Solon vladao u Atini. Ovo bi istoriari morali
imati na umu kada govore o slavnoj helenskoj pobedi nad Persijancima kod Salamine. Valjalo bi da
imaju na umu da je bitka kod Salamine bila slana i da je voena na slanome moru.
Pa kada je Solon u svom desetogodinjem putu sticanja iskustva dospeo na Kipar, tu ga je
doekao kralj Filokipar i u njegovu ast grad Epeju imenovao Solonovim imenom. Filokipar je
gradu dao ime velikog mudraca, ali to ime nije bilo onako kako bi se oekivalo.
Grad nije nazvan Solon, nego Soli.
Kada edukovani uenjaci shvate ko je Solon, onda e shvatiti ko je jedan od sedmorice mudraca.
Postoji jo jedan slavni istorijski mudrac koji je dobio ime od slane soli, a to je slavni Solomon.
Kada je Solomon zakraljen i kada je prineo Bogu rtvu, Bog ga upita ta eli da mu da, a Solomon
mu odgovori:
Daj dakle sluzi svome srce razumno, da moe suditi narodu tvome i raspoznavati dodro i zlo.
I ako je Solomon bio mlad pokazao se kao mudar, i ne trai zemaljsko blago nego eli mudrost, jer
kae: ja sam mlad i nemam jo iskustva.
-Ko to ite to mu Bog i daje-, kae narodna poslovica a tako je i bilo sa Solomonom.
Bog dade Solomonu mudrost i vrlo jak um i iroko znanje, mnogo kao pesak na obali morskoj.
Mudrost Solomonova bee vea od mudrosti svih sinova Istoka i od sve mudrosti egipatske.
Nije Solomonova mudrost i znanje sluajno obilato kao pesak na obali morskoj, jer narodna
poslovica kae:
- Voda prolazi a pesak ostaje-, ali to je druga tema. Ovde je vano znati da je Solomon zakraljen na
Davidovoj mazgi. A zato je to vano objasnie srpska zagonetka:
-Proe neroda, vodi neploda, a nosi nenica? (kaluer, mazga i so)
To nam se ree da kaluer, mazga i so imaju isto znaenje, a Solomon je dobio ime od soli. Kaluer
ne raa, mazga ne plodi i so ne nie. Sokrat je govorio da njega bog primorava da pomae pri
poroaju, ali mu ne dozvoljava da raa. Tu se vidi slinost Sokrata, kaluera, mazge i soli.
Solomon je bio neiskusan i traio je iskustvo, i zato je on zakraljen na kraljevskoj mazgi, i zato je
on postao slavan po svojoj mudrosti, i zato se on zove Solomon.
Narodna pripovetka Otar Dan kazuje kako je carevi video jednu devojku na prozoru broda koji
je plovio morem, i odmah se nasmrt zaljubio u nju. U potrazi za tom devojkom careviu pomae

Otar Dan. Ovaj je imao dobar obiaj da sve to uje ubelei da ne bi zaboravio. Naroito je bilo
vano zabeleiti ta govore vile, jer su one otkrivale put do devojke.
Potraga je bila uspena i devojka naena pa se vraaju kui, ali Otar Dan je zabeleio kazivanje
vila da e ih u povratku doekati sa otrovnim vinom. Vile rekoe da e oni im popiju vino postati
dva slana kamena. Otar Dan je to zabeleio pa je znao za nameru, pa im im je vino prueno on
zgrabi obe ae i iskapi ih. Kako je vino popio tako se prometnu u slani kamen.
Kasnije kada su mladenci dobili sina oni su zaklali sina i njegovom krvlju pokropili slani kamen, i
odmah se slani kamen prometnu u Otar Dan. Tako Otar Dan oivi a i zaklani sin oivi, i jo lepi
nego je bio.
Tako kazuje pripovetka o Otrom Danu kada je iv, a kada je mrtav onda je slani kamen, i koji je za
ivota uvek zapisivao ono to je uo.
Vano je znati da sve ono to ini Otar Dan, moe ovek da ini samo danju i dok je budan i pri
svesti.
A apostol Pavle se obraa Solunjanima:
Svi ste vi sinovi svetlosti i sinovi dana.
Jer samo sinovi dana mogu uiti, sticati iskustvo, pamtiti i svedoiti, a Solunjani su takvi.
U narodnoj pesmi se kae kako je vojvoda Rajko iz Slankamena uo devojki Margitu kako ga kune,
pa joj se obratio:
Stani malo na Kamenu Slanu,
Stani malo da ti kaem pravo.
Margita stade na Kamen Slani, a vojvoda Rajko joj pripovedi koji su sve srpski junaci iveli u
prolosti, i gde su iveli. Rajko pripovedi i pesma se zavri, i nije jasno zato je pesma uopte
spevana.
Valjda je pesma nastala da bi se reklo, kako se tota iz prolosti moe saznati stojei na Kamenu
Slanu.
U drugoj pesmi ura arnojevi zaglavio u mletaku tamnicu, pa kada je kroz prozor video svog
pobratima Dojevia Vuka, kazuje mu:
-Pobratime, Dojeviu Vue!
Bre li me, brate zaboravi,
I leb i so pod noge pogazi!
Al besedi Dojeviu Vue.
-Pobratime, arnojevi-uru!
Nisam tebe ja zaboravio,
Ni leb i so pod noge zgazio.
Pobratimi su mnogo hleba i soli zajedno izjeli, i oni jedan drugog ne zaboravljaju.
A Dojevi Vuk posigurno nije zaboravio, jer je on poznat po svom pamenju i mnoge pripovesti je
on ostavio mlaim pokolenjima. Stjepn Mitrov Ljubia je zabeleio Dojevieve pripovesti, tako da
ih i mi danas moemo itati. Ljubia pria jedan zanimljiv dogaaj.

Pria se da je jednom u Mlecima pitao Ivanbeg Vuka Dojevia: -S im je jaje najslae izjesti?,- a
ovaj mu je odgovorio:- Sa solju, Gospodaru.
Nakon nekolike godine podrani Ivanbeg na Uskrs u zoru i s prozora svoje kule prizove Vuka, koji je
jot spavao, pa ga razbudi i upita:-S im? A Vuk, sanjiv i trapovjesan, sjetivi se o emu se govori,
ree:- Sa solju, Gospodaru.
Vuk nikad ne zaboravlja da je jaja najbolje jesti sa solju. Vuk ne zaboravlja i pripoveda, a S.M.
Ljubia pie, ali nikoga ne zanima o emu Vuk pria i o emu Ljubia pie.
Jo da vidimo ta je zabeleio Ekerman u Razgovorima sa Geteom, u nedelju 24. januara 1830.
god.
Ovih dana primio sam pismo od naeg slavnog strunjaka za rudnike soli u toternhajmu ree
Gete; uvod mu je udnovat i o njemu vam moram priati.
Stekao sam iskustvo, pie on, koje za mene ne sme da bude izgubljeno. A ta se nadovezuje na
takav uvod? U pitanju je nita manje nego gubitak od bar hiljadu talira. Okno koje se kroz meke
zemljite i stene sputa hiljadu i dvesta stopa duboko do sloja kamene soli on iz neopreznosti nije
podupro sa strane; meka zemlja se odronila
A on je pri tom udesu sasvim spokojan i pie mirne due: Stekao sam iskustvo koje za mene ne
sme da bude izgubljeno. To ja nazivam ovekom koji vas ispunjava radou i koji, ne alei se,
odmah opet pristupa radu i uvek vrsto stoji na nogama. ta velite na to, zar nije krasno?
-Podsea me na Sterna odgovorih koji ali to svoje patnje nije iskoristio kao razuman ovek.
-I jeste neto slino potvrdi Gete.
-Moram da pomislim i na Beria nastavih kako vas pouava ta je iskustvo, a to poglavlje
upravo sam ovih dana proitao radi ponovnog duhovnog okrepljenja: Iskustvo je pak da iskuani
iskusi ono to bi voleo da nije iskusio.
Tako razgovaraju Gete i Ekerman o sticanju i znaaju iskustva, i o teti u rudniku soli koja
obogauje iskustvo. A edukovani ako bi hteli da razumeju o emu se ovde govori, valja da se oslone
na svoj razum a ne na ono to im je kola ulila u glavu.
Ako bi edukovani itali svojom glavom onda bi mogli saznati o emu pie Herodot, kojeg
edukovani nazivaju ocem istorije.
Herodot je obilazio svet i beleio ono to je video, pa tako je video i zabeleio da se od egipatske
Tebe pa sve do Heraklovih Stubova protee peana uzviica, pa kae:
U ovoj pustinji nailazi se, otprilike na svakih deset dana hoda, na breuljcima, na velike blokove
soli, a na vrhu svakog breuljka izbija iz te soli hladna i slatka voda, i u tom predelu, duboko u
pustinji i dalje od predela divljih zveri, stanuju ljudi, a prvi stanovnici posle deset dana hoda iz Tebe
su Amonjani, kod kojih se nalazi hram Tebanskog Zevsa. A kip Zevsa u Tebi ima, kako sam ve
ranije rekao, ovnujsku glavu.
Tako kazuje otac istorije i dananjim edukovanim uenjacima je u koli objanjeno da je mogue da
slatka voda izvira iz soli. Dakle, nita udno nema u tome to slatka voda izvire iz slanog izvira.
Prvi takav izvor se nalazi posle deset dana hoda kod naroda koji se zove Amonjani, i tu se nalazi kip
Tebanskog Zevsa sa ovnujskom glavim. Edukovani uenjaci vrlo dobro znaju da se taj bog u Egiptu
zove Amon, zato tu ive Amonjani. Ovaj egipatski bog je ve objanjen (videti obanjenje verske

rei Amin), a ovde emo samo rei da je Amon bog pamenja. To isto znaenje ima i so, pa i ovi
Herodotovi breuljci to iz njih izvire slatka voda na koje se, ne sluajno, nailazi posle svakih deset
dana hoda, imaju isto znaenje.
U jeziku mita peaenje znai linu spoznaju, kada ovek sam iskusi.
Zato narod kazuje da je
bolje i najravijeg konja jahati nego peke ii. A to znai da je bolje koristiti tue iskustvo nego ga
sam sticati, jer se lino iskustvo skupo plaa. To isto kazuje i poslednja reenica Ekermanovog
kazivanja, u gornjem navodu.
Tek kada se to zna moe se potpuno razumeti narodna izreka:
-Ko nema u glavi, ima u nogama.
Jer ako ovek nije nauio i ne zna, morae sam da iskusi da bi znao. A to se u ovom jeziku naziva
peaenjem. A srpski narod i dan danas tako govori, i za lino iskustvo kae da je do znanja peke
doao. Srpski narod i danas govori jezikom mita, ali on to ne zna jer je on edukovan a edukatori mu
to nisu rekli.
Rekli smo da je Sokratovo ime od soli i da je on svoje znanje sticao iskustvom. A edukovani
znaju da je Sokrat iao u rat kao peak, jer nije imao novca da kupi konja. Jer u staro doba konje su
mogli imati samo bogati i oni su jahali konja, a sirotinja je tabanala za njima.
Ovim smo dobili i odgovor, zato su Sokrat i drugi sofisti imali pik na bogate atinske mladie.
I Aristotel je ratovao kao peak, i on kae:
Iskustvo je spoznaja pojedinanog a vetina onog opteg, a sve delatnosti i nastajanja se tiu onog
pojedinanog.
Za peaka Aristotela iskustvo je spoznaja pojedinanog, jer je pojedinana spoznaja lina,
iskustvena spoznaja. Zato je peak Aristotel napisao Nikomahovu etiku u kojoj filozof govori o
praktinoj mudrosti i opirno naukuje o prijateljstvu. Aristotel naukuje o raznim prijateljstvima, a
sva ta prijateljstva e se nai i u srpskim narodnim obiajima u kojima uestvuje so. Da Aristotel
nije ratovao kao peak mi danas ne bi znali za njega i za njegovu nauku.
A to Amon ima ovnujsku glavu, to je stoga to to isto znaenje ima i ovan u narodnom
pripovedanju i verovanju. Zato se u narodnim izrekama so najee spominje uz ovce, to se moe
videti iz gore navedenih narodnih izreka. Ovan je pamtia i to je njegovo znaenje u narodnoj
praznoverici. Ali nije tako samo kod neukog naroda, tako je i u horoskopu, samo ne ovom
dananjem edukovanom horoskopu, nego u onom izvornom.
Ko je imao priliku da vidi srednjovekovnog horoskopskog oveka, mogao je da vidi da tom
oveku ovan predstavlja elo, a bik grlo. Zato je neuki narod ovnu predvodniku stavljao zvono da
zvoni, jer zvoniti i seati se jedno je i isto.
Tako pie otac istorije. Iza Amonjana posle deset dana hoda su Augili i breuljak soli, posle deset
dana hoda opet breuljak soli i Garimanti, pa ista stvar i Ataranti. Najzad se posle deset dana
peaenja stie do planine Atlas, pored koje se takoe nalazi breuljak od soli i voda. Ovde ive
Atlanti i kau da se tu nalaze nebeski stubovi, ovi ljudi ne jedu ni jednu ivotinju i nita ne sanjaju.
Kako je iza ovih, Herodot nije kadar rei jer ne zna. Moda zato to ovi nita ne sanjaju?
Kada edukovani shvate znaenje soli u staroj knjievnosti, onda bi mogli razumeti i Paracelzusa
(1493-1541) koji kae da postoje tri elementa bivstvovanja: sumpor, iva i so.

Ovi elementi su procesi koji se zbivaju u prirodi, nazivi za razne sile to u prirodi imaju svoju
uzronu ulogu. Zato valja izuavati prirodu jer e se poznanjem prirode doi do poznanja Boga itd.
Ako se setimo da je Sokrat celoga ivota izuavao istoriju prirode i da u svom imenu ima so,
oda je jasno da Paracelzus zna ta govori.
Solidan (lat. solidus) vrst, jedar, gust, zbijen; trajan, izdrljiv, valjan; temeljan, postojan, pravi,
istinit, estit; trezven, umeren; zdrav, jak.
Sve to moe da znai jedna latinska re, solidus.
Solidaran (lat. solidaris) zajedniki, uzajamno odgovoran.
Solidarnost, zajednika obaveza, uzajamna odgovornost, svest o potrebi uzajamne odgovornosti.
Ako je u solidusu teko prepoznati mitsku so, u rei solidaris se jasno vidi da je ta re nastala
od soli, jer ima isto znaenje kao i so u jeziku mita. Ta re je nastala od soli, i to od srpske soli.
Zato i re solidan znai: valjan, istinit, pravi, zato to je spoznato da je takvo i zato je solidno.
Apsolutan (lat. ab solutus) slobodan od svih odnosa, nezavisan, bezuslovan, ist, neogranien,
potpun, savren.
Tako ova latinska re danas znai, ali to nije pravo znaenje i izvorno znaenje te rei.
Ova re je nastala od srpske rei posolit, pa joj je i izvorno znaenje takvo.Kada se neto lino i
iskustveno spozna, onda je ovek apsolutno siguran u svoje znanje. Kada se edukovani skinu sa
edukacije, i sami e uvideti da je tako nastala ova latinska re.
Latinski jezik je mrtvi jezik, kolski jezik, i njegova je osnova srpski jezik, kao to je srpski jezik
osnova svih mrtvih jezika.
Edukovani srpski uenjaci su mnoge srpske rei proglasili stranim reiima, pa se tako danas zna da
su te rei strane jer se tako u koli ui. A mnoge srpske rei su preko kole izbaene iz upotrebe, jer
su edukovani zakljuili da su to iskrivljene rei koje je prost narod iskrivio. Jedna od ovih rei je re
osole.
Re osole znai: od sada, i tu re sam esto uo u detinjstvu a danas se ta re ne moe ni uti ni
proitati. Danas su ljudi kolovani a u koli su nauili kako se ispravno govori srpski jezik.
Osole u ja drukije, kazivao je narod kada je iskusio da do tada nije dobro inio. Narod je radio
kako je radio, a kada je iskusio da nije radio dobro odluio je, pouen iskustvom, da osole radi
drukije.
Kada ve pominjemo srpski jezik, kojeg se edukovani stide, valja neto rei.
Ukus se ne moe znati ako se ne okusi.Onaj koji je okusio taj je iskusio, i taj je iskusan i poznaje
ukus. Tako kae srpski jezik.
U celokupnoj staroj knjievnosti pa i danas, so je pojam i sinonim za ukus.
A u jeziku mita i u svoj svetskoj knjievnosti sve do sredine 19. veka, slani zain SO ima znaenje:
spoznaja i iskustvo.
Da je ovo kviz, nagradno pitanje za edukovane bi bilo: Iz kojeg je jezika potekla ova nauka?

Ogledalo
ovek je oduvek prema ogledalu imao poseban i udan odnos. Uenjaci su podrobno ispitali
ovekov odnos prema ogledalu, i doli do odreenih naunih saznanja.
Uenjaci su doli do saznanja da su se ljudi u prolosti sluili ogledalom u magijske svrhe i za razna
vraanja i aranja, i da su se podjednako tako ogledalom sluili i primitivni i civilizovani narodi.
To je vrlo udno, ali je jo udnije da su se i primitivni i civilizovani sluili ogledalom na isti nain.
A udno je i to da je ogledalo na isti nain prisutno i u knjievnosti, od prvih zapisa klinastim
pismom pa sve do novoga doba i savremenog pisma.
Uenjaci su i to podrobno prouili i doli do naunog saznanja da je u pitanju poznati knjievni
metod, u pitanju preuzimanje. Svi oni koji su pisali preuzimali su temu ogledala, jer je ogledalo
bilo mistino i zanimljivo za umetniko izraavanje umetnika. Pa kau:
-Mistina tema ogledala u kome vizionar posmatra i upoznaje svoju duu i saznaje boansku istinu
javlja se u platoniarskom predanju, u hermetinim i gnostikim spisima i pod uticajem ovih, u
potonjoj evropskoj vizionarskoj knjievnosti.Tako je nauka objasnila ljudima otkuda ogledalo kod pisaca novoga doba, i kod tako uenih ljudi
kao to je Gete.
Narod od uenjaka oekuje objanjenje i uenjaci su svoju obavezu izvrili, i tako se danas zna o
ogledalu i tako se ui u koli.
A istina je sasvim drukija.
Kao to nita drugo nisu shvatili, tako edukovani uenjaci nisu shvatili ni znaenje ogledala u
knjievnosti i u narodnom verovanju. A nisu shvatili jer nisu ni izuavali. Oni nisu nita izuavali,
oni su svoju nauku dobili u koli. Oni su postali naunici tako to su izuili visoku kolu, i tako
stekli pravo da se zovu naunicima i da piu naune knjige.
A to se tie naunog nalaza preuzimanja to vai samo za uenjake, jer je to kod njih pravilo, a
kad su u pitanju stariji pisci toga nema. Nema preuzimanja kod starih pisaca, oni kazuju nauku. Ne
postoji onaj uveni nauni nalaz kako su oni uzeli od onih, a ovi preuzee od onih pa dadoe ovima,
i tako se rairi po celome svetu. Postoji samo kazivanje nauke jezikom simbola, u kojem ogledalo
ima znaenje svesti, samosvesti i savesti.
Ogledalo u ovoj nauci predstavlja savest, i tako je u celome svetu i tako je u svim vremenima. Tako
je kod najprimitivnijih naroda, i tako je kod najuenijih ljudi poput Getea. Tako je jer celokupno
ljudsko stvaralatvo kazuje samo jedno objanjava oveka.
I kada itamo najstarije epove poput Gilgamea, mi itamo isto ono to nam govore jevanelja i
druge svete knjige, i itamo ono to nam govore mnogi danas slavni pisci poput Servantesa,
ekspira, Getea i mnogi drugi slavni i manje slavni pisci.
Pravo je udo da uenjaci nisu shvatili znaenje ogledala, jer ako neke druge pojmove nije lako
prepoznati, ogledalo se moralo prepoznati jer se jasno kazuje njegovo znaenje. Razlog njihovog
slepila valja potraiti u njihovoj zastraenosti i u njihovoj umiljenosti, tako kazuje Sokrat i stari
mudraci, a tako kazuje i srpski narod.
-Prvo se ogledaj u svome ogledalu, pa onda u tuem.

Tako kazuje srpski narod, i ovde nema nikakve potrebe objanjavati o kakvom je ogledalu re. Ova
izreka je razumljiva svakom oveku koga razum iole slui, jedino je edukovanim uenjacima
uskraeno da je razumeju.
Srpske devojke se esto ogledaju i u vodenom ogledalu, i to ogledanje kod svih devojaka je slino.
Mlada neva vodu nela,
na vodu se nadvodila,
sama sebe besedila:
Jao, jadna, lepa ti sam!
Nad vodu se nadvodila mlada,
I sama je sobom govorila:
Mili Boe, uda valikoga!
Jad je veliki i veliko je udo videti svoje lice u ogledalu, i tada je mogue sam sebi govoriti, to
devojke i ine .
-Jedna lasta ne ini prolee- kae poslovica, pa tako i jedna izreka ne moe dati odgovor. Ali sa
ogledalom nije tako, jer se o ogledalu govori mnogo i govori se uvek na isti nain.
-Sjajno kaj ogledalo.
-Videti sve u krivom ogledalu.
-Potenje je najbolje ogledalo.
-to e slepcu ogledalo?
-Oko je ogledalo zdravlja.
-Drug ti zrcalo a sermija pamet.
-Sermija joj pamet, a drug zrcalo.
-Runoj djevojci i ogledalo je krivo.
-Ruan ovek ne ide rado na ogledalo.

-ovek je oveku ogledalo.

-Nije krivo ogledalo to je lice runo.
Nije ogledalo krivo to je lice runo, jer ogledalo samo pokazuje pravu sliku lica. A to runi ljudi
ne idu rado na ogledalo, to je stoga to oni ne ele da vide svoje runo lice, oni vie vole da sanjaju
o tome kako su lepi i krasni.
Dananja velianstvena civilizacija je prepuna ovih sanjara koji ne znaju da postoji ogledalo spasa,
jer im u koli ne rekoe nita o tome. Dananji edukovani ovek ne zna za ogledalo, a za njega su
znali jo u prastaro doba.
Bijant je slavni mudrac iz staroga doba i jedan od sedam mudraca, i on govori o ogledalu isto kao
to govori i srpski narod.
Potrebno je da se pogleda u ogledalo: ako se pojavi lep, radi lepe stvari; ako se pojavi ruan,
svojim potenjem ispravi nedostatak prirode.
Tako kazuje Bijant i uenjaci su shvatili ta mudrac govori, ali nisu shvatili da ogledalo uvek znai
savest, bez obzira da li se o njemu govori u bajci, u narodnom praznoverju, ili govore Sokrat i
Bijant.
Branislav Nui je pisao u prvoj polovini 20. veka i pisao je istim jezikom kojim su pisali nekoliko
hiljada godina pre njega. U svojoj Autobiografiji Nui pie:
Drugi put opet profesor bi nam zadao temu: Poznaj samoga sebe!
Na tu temu seam se samo jednog odgovora, koji je glasio:
-Kad ovek nema prilike da pozna koga drugoga, nije ravo, od dugog vremena, da pozna samoga
sebe. Najlake ovek moe poznati samoga sebe na ogledalu. Ako je dobro ogledalo, ovek moe
tom prilikom da vidi svoje dobre strane, ako je ravo ogledalo, ovek moe da vidi svoje rave
strane!
Ja na tu temu: Poznaj samoga sebe! nisam podneo nikakav odgovor, jer nisam umeo da ga naem.
Kako tada, tako, evo, sve do danas ja na tu temu ne umem da naem odgovor.
Tako pie jedan od poslednjih velikana koji su pisali jezikom mita, ali on nije poslednji koji je tako
pisao. A Nui nam ree da natpis na ulazu u Delfe i ogledalo imaju isto znaenje.
U najstarijem poznatom epu Gilgameu govori se o ogledalu, i govori se o njemu kao to su
govorili najpriznatiji umovi oveanstva, ali to edukovanima nita nije znailo jer oni o tome nita
nisu u koli uili. A to se ne ui u koli to ne postoji, takav je zakon kod edukovanih.
Kada je Enkidu, ovek koji je napravljen od zemlje i boanske pljuvake, dopao u donji svet i kada
ga je boginja donjeg sveta upisala u knjigu smrti, savetuje ga njegov drug Gilgame:
Uzmi svoj bode i posveti ga duhu smrti. Dodaj tome sjajno ogledalo, neka ga ono odagna.
Jo u prastaro doba se znalo da se ogledalom moe spasiti od smrti, a danas se zna da ogledalo
pokazuje bore i celulit. A ogledalo i smrt su nerazdvojni, kako u Gilgameu, tako i kod prostoga
naroda u obiajima, tako i kod uenih i slavnih ljudi i staroga i novoga doba.
Danas se veliko sobno ogledalo u kome se moe ogledati ceo stas, naziva psiha (dua).
Ime ovom ogledalu nisu dali dananji edukovani imenodavci, nego je to ime ogledalu dao neko iz
doba neznanja. Jer u doba neznanja je bilo pravilo da imena imaju svoja znaenja i da

objanjavaju svoga nosioca. Tako je i veliko sobno ogledalo u kojem je ovek mogao da sagleda
celoga sebe, nosilo ime psiha (dua).
Isto ovakvo ogledalo nalazilo se u Telamskoj opatiji. Telamska opatija je manastir to ga je izgradio
Rableov Gargantua kalueru bratu Jovanu, u znak zahvalnosti to je odbranio manastirske
vinograde. Ovaj manastir je bio estougaonog oblika i na est spratova, i u njemu je bilo sve ono to
je potrebno za sretan ivot. Telamska opatija je imala i ogledala jer bez ogledala nema sretnog
ivota.
U zadnjim odajama po jedno biljurno ogledalo u finom zlatu, biserom podnizano, toliko veliko da
je stvarno moglo da ozrca svakoga, ko se tu ogleda.
Ne ree Rable da je tim ogledalima ime psiha, ali ih opisa tako da je jasno da su ta ogledala psihe
jer se ceo ovek moe u njemu ogledati.
Nisu ta ogledala sluajno u manastiru brat Jovana, jer je on Jovan a svaki Jovan je isto to i
ogledalo. Brat Jovan ima ogledala u kojem se ovek moe ceo ogledati, a Jovan Krstitelj je krstio
vodom pokajanja. A nema pokajanja dok ovek ne sagleda sebe u ogledalu. Zato je Jovan
ravnao put Gospodnji, jer samo ravna povrina moe sluiti kao ogledalo.
Kada je slavni mitski junak Persej ratovao sa stranom Gorgonom Meduzom, on je tu nakazu
pobedio ogledalom. Edukovani uenjaci se smeju ovakvim priama i govore da su to praznoverice
neukih i prostih ljudi, a ipak je ta pria istinita i zaista se strana zver moe pobediti ogledalom.
To bi se i danas moglo ogledno dokazati, dovoljno je nai dobro ogledalo i nema te nakaze koja bi
izdrala kada bi sebe ugledala u ogledalu.
Persej je to znao pa je dobro izglaao svoj tit i od njega nainio ogledalo. Nije Persej od bilo ega
nainio ogledalo, on je od svoga tita nainio ogledalo.
Kada istoriari ubudue itaju o prolim ratovima i o upotrebi titova, valjalo bi da se potrude da
razumeju o kakvim ratovima i kakvim titovima je re. A i crkveni uenjaci bi valjlo da shvate
kakvi su to titovi Konsatantinove vojske, na koje je stavljen znak nebeski to ga Konstantin u
snu vide, i sa kojima je pobeivao. Isto vai i za filozofe jer i oni valja da shvate kakvim je titom
Demokrit sebi oi iskopao, i zato je to uinio.
Dodue filozofi to teoretski znaju, ali nemaju pojma o tome ta je zaista Demokrit uradio.
Demokrit je smatrao da se otrina duha spreava vidom oiju i zato se liio onoga vida, i tako dok
neki esto ne vide ni ono to im je pred nogama, on je duhom prolazio itav beskraj, tako da nije
bilo granice da bi se zaustavio. Zbog toga se Demokrit liio onoga vida, a kako je to uinio
otpevae Laberije:
Demokrit iz Abdere, filozof prirode,
postavi tit prema mestu gde izlazi Hiperion
da bi nebeskim sjajem mogao sebi iskopati oi.
Tako je sunanim zrakama ugasio svetlo oiju
da ne gleda kako opakim graanima ide dobro.
Demokrit je uglaao svoj tit i od njega nainio ogledalo i sunevim odbleskom sprio svoje oi, a
valja jo rei da je tit bio srebrn. A Etije e rei kako je Demokrit razumevao ogledalo:
Leukip, Demokrit i Epikur kau da slike u ogledalu nastaju zbog otpora sliica koje polaze od nas
pa se skupljaju na ogledalu da bi se vratile na suprotnu stranu.
Tako je znao Demokrit o ogledalu kada je odluio da njime svoje oi uniti. A kakve su bile
posledice liavanja oiju, objasnie Ciceron:
Izgubivi oi, Demokrit dodue nije mogao razlikovati belo i crno, ali je mogao dobro i zlo,

pravedno i nepravedno, asno i sramotno, korisno i beskorisno, veliko i maleno.

Izgubivi oi Demokrit nije mogao videti boje i arenilo sveta, ostade mu samo mo da vidi ono to
vidi savest.
To govore stari filozofi novofilozofima, ali zalud im trud kad se tako ne ui u koli pa novofilozofi
to ne razumiju.
U narodnoj pripovetci Agina i, kazuje se o udesnom ogledalu koje valja dobaviti ako se hoe
srea. Uputstvo za dobavljanje ogledala glasi:
Tuj sjai, metni sino pred konje, a kosti pred hrtove; unii u avliju, popni se u gornje odaje i tuj e
nai ehsadu. Ogledalo joj je med penderi i radi ga se dobavit, a kad ga ponese, gonit e te i konji
i hrtovi. Ako pree kamenje i pane na ravno, kutarisao si glavu.
Tako se spaava glava u narodnoj knjievnosti.
Potrebno je pred konje metnuti seno a pred pse kosti, a zateeno stanje je bilo obrnuto: pred
konjima su bile kosti a pred psima seno.
Zatim je potrebno popeti se u gornje odaje, jer je tu devojka.
Gde je devojka tu je i ogledalo, ogledalo joj je med penderi. Kada pendere prevedemo na
obian jezik, onda saznajemo da se ogledalo nalazi meu njenim oima.
Kada se ogledalo dobavi onda je vano to pre pasti na ravno, i kada se to uini onda je glava
spaena.
O tome govori neuki narod.
Dananjoj nauci je poznato da je ovek prvi put ugledao svoje lice u vodenom ogledalu. Voda kada
se umiri i kada njena povrina postane ravna i glatka, onda se u njoj moe ogledati kao u ogledalu.
To nauka zna, ali ne zna znaenje tog vodenog ogledala u mitskim i drugim priama. Ne zna jer se
to nije u koli uilo, a zna ono to se u koli uilo. A to to se u koli uilo, ne dozvoljava joj da
prepozna ono to joj kazuju stare knjige.
Nije samo ovek taj koji je prvi put ugledao svoje lice u vodenom ogledalu, i sam Bog je prvi put
ugledao svoje lice u vodenom ogledalu. Srpski narod pria da je Bog, dok jo nije stvorena zemlja,
nego dok je postojao samo vodeni haos, pogledao u vodeno ogledalo i video u njoj svoju senku. Od
svoje senke stvori Bog sebi druga koji mu posta suparnik i protivnik, i tek potom otpoeo je
stvaranje.
Dakle, Bog je poeo stvarati tek poto je od svog odraza u ogledalu stvorio sebi suparnika i
protivnika. Tako kazuje srpski narod, ali tako kazuju i stari filozofi i tako kazuju sve stare knjige.
Indijska upaniada nam kazuje:
Braman se ogleda u atmanu kao u ogledalu, u svetu predaka kao u snu, u svetu nebeskih pevaa
kao u vodi, u svetu Brame kao svetlost i senka.
Tako se braman ogleda u Indiji, ogleda se u ogledalu, u snu, u vodi, i kao senka. Sve to je u srpskoj
priici Bog uinio odjednom, jer ogledalo, san, vodeno ogledalo i senka imaju isto znaenje.
A sve to predstavlja i znai svest, i svest je boje prisustvo u oveku. Da je braman svest to
upaniade jasno kazuju, ali ni jasno kazivanje nije pomoglo da to ue u prepunu glavu edukovanih
uenjaka.
Svest upravlja rtvom, a upravlja takoe i delima.Svi bogovi slave svest kao najvie braman. Ako
ovek zna braman kao svest, i ostavivi zla u telu od nje se ne udaljava, ostvaruju mu se sve elje.

I ako je Sara bila sestra i ena Avramova, on njeno lice nije video sve dok ne dooe do vode koja
deli Hanan od Egipta, gde je Avram u vodi prvi put ugledao Sarino lice. Sara je ve zala bila u
godine i bila je nerotkinja, a kada joj je Avram u vodenom ogledalu ugledao lice, odmah zaedi i
rodi. Dakle, da ne bi vodenog ogledala ni nas ne bi bilo, jer je Avram na praotac.
Bez ogledala nema stvaranja i raanja, o tome je Platon govorio i objanjavao ogledalo. Sa
ogledalom ovek sve moe stvoriti, ak i samoga sebe, tvrdi Platon.
O udnovatim moima ogledala znale su i srpske devojke, zato su one polazei na venanje nosile
ogledalo, da ne bi raale ensku nego muku decu. Ili bi desnom rukom u nedra stavljale ogledalce
da svom muu uvek bude sjajna i ista kao ogledalo.
Ogledalo je sluilo i za vraanje i za proricanje. Tako su u staro doba tesalske arobnice hvatale
Mesec u ogledalo, i pomou njega vraale.
To isto su radile ene u istonoj Srbiji u 20. veku, a Mesec su hvatale u vodeno ogledalo.
Srpski narod kae:
-Ne valja da se noom ogleda u ogledalo, ili uvee da se ne razboli.
A pitagorejci kau:
-Ne ogledaj se uza svetiljku u ogledalo.
Ovo je ista poruka i ista nauka, i ako nisu istim reima reene.
-Putam ga ode do neba, saberem ga doe do mene? (ogledalo)
Tako srpski narod objanjava ogledalo, i kada se ne zna znaenje ogledala onda se ovakva
zagonetka smatra besmislicom. A srpski narod gov- ori nauku koju govore i najcenjeniji filozofi,
dodue, uenjaci ni filozofe nisu razumeli ali ih cene jer su tako u koli nauili.
Kada je srpski seljak u prodavnici prvi put video ogledalo on se zaudio toj njemu nepoznatoj
stvari, i priao da je bolje osmotri. Kad se zagledao u tu stvar jo vie se zaudio jer je u njoj
prepoznao ikonu svog pokojnog babe.
Kupi seljak ogledalo i odnese kui te se pohvali svojoj eni kako je kupio ikonu svog pokojnog
babe. Kada je ena prila da vidi ikonu i kada se u nju zagledala, uasnula se od straha. To nije bila
ikona muevog pokojnoga babe, nego je bila slika nekakve enetine.
eni je odmah bilo jasno da joj je mu poao po krivom putu, te otra do popa da anatemie onu
enetinu i da spaava brak. Pop je shvatio teinu sluaja i odmah pourio da anatemie sliku koja
ugroava brak i porodicu, a kada je uzeo sliku u ruke i pogledao u nju, imao je ta da vidi. Nije to
bila ni ikona pokojnoga babe ni slika domainove valerke, pop je u rukama drao ikonu Svetoga
Save.
Tako se neukom srpskom narodu priinjavalo ogledalo kada ga je prvi put video, ali danas nije tako
i oni danas tano znaju ta je ogledalo i emu slui. Zato je danas ova pria smena edukovanom
svetu, a nekima je i ao svojih neukih predaka koji nisu znali ta je ogledalo i emu slui.

A o ogledalu na isti nain govore i u staroj Indiji i u staroj Grkoj i u starom Rimu, i u Srba starih i
novih. I kod svih ogledalo znai savest, i kod svih to isto znaenje ima i pun Mesec.
U Mahabharati se kae:
Govoriu ti, sine Kurua, o ostrvu Sudarana. To je ostrvo krunog obli- ka nalik na toak. Po
njemu teku reke i mestimino je prekriven vodom i planinama nalik na gomile oblaka. Po njemu su
rasuti gradovi i mnoge lepe pokrajine. Mnogo je tamo cvetnog drvea, i voaka, i raznih itarica, i
druga blaga. Sa svih strana okruen je slanim okeanom. Kao to ovek moe da vidi svoje lice u
ogledalu, tako se i ostrvo Sudarana moe videti na Meseevom kolutu.
Takvo je ostrvo Sudarana. Em je ostrvo, em mu je ime Sudarana, em se moe videti na
Meseevom kolutu kao ovek svoje lice u ogledalu. Takvo je ostrvo Sudarana u paganskoj
knjievnosti.
I slavni filozof Pitagora smatrao je Mesec telom koje nalikuje ogledalu. To Pitagora nije itao
srpske pesme pa doao do takvog saznanja, nego on govori istu nauku kao i srpski narod i kao svi
koji su govorili u doba neznanja i neukosti.
A u srpskoj narodnoj pesmi se kae:
Meseino, careva devojko,
to ne greje danju kako nou?
-Grejala bih danju kako nou,
al si nemam od srca poroda.
Pa si molim boga jedinoga:
Daj mi, boe, besceno kamene,
na kamene sjajno ogledalce,
da ogledam mome i devoje!
Meseina je Suneva svetlost koja se odbija od Meseca kao od ogledala, a pun Mesec i ogledalo
imaju isto znaenje i znae, svest. Mesec je u srpskome narodu srebrn, i zbog toga je Demokritov
tit bio srebrn.
Meseina je careva devojka, a srpski narod kae:
-Bog na nebu, car na zemlji.
Da li je jasno ko je car?
Ako je jasno ko je car, valja da je jasno da su svi carevi u staroj knjievnosti i u narodnim
predanjima i bajkama, ovaj isti car.
Zato Isus kae da je Jerusalim grad cara velikoga, a to se istorijski nikako ne moe objasniti. Ali
se zato moe objasniti mitoloki, jer je Isus kazivao jezikom mita, ili kako on sam kae: u
poreenjima.
Ako ovo edukovani shvate onda bi mogli shvatiti o emu govore hiljade srpskih pripovedaka, hiljde
srpskih pesama, i desetine hiljda srpskih poslovica i izreka.
Ako to shvate, onda bi mogli shvatiti zato je srpska nacionalna biblioteka jedina nacionalna
biblioteka koja je unitena u Drugom svetskom ratu. Onda se istoriari ne bi iuavali zato su
okupatori u oba svetska rata, celo vreme okupacije vrljali u podzemnim peinama i tunelima ispod
Beograda.

Onda bi znali zato su Srbi danas najgori narod na svetu, i zato meunarodna zajednica ulae
ogromne napore, bombe i novac, da prevaspita zarobljenike mitologije.
Kada bi to znali, onda srpska intelektualna elita i politiari ne bi bili neprijatelj srpskome narodu i
oveanstvu uopte, i ne bi se brukali pred Bogom i ljudima. Ali oni nita ne znaju, a oni koji ne
znaju a imaju punu glavu kojeega, obavezno postaju umiljene sveznalice.
Srpski se narod nikad nije plaio neprijatelja sa strane, ali je uvek strepio od domaeg izroda. I bio
je u pravu, od izroda Vuka Brankovia i Kosova, mnogi Vuci sledovae sve do dananjih dana.

Jakov Beme (1575-1624) kae:

Bog je veno nita, bezdan koji nema nieg van sebe i stoga gleda samo u sebe, pretvarajui sebe u
ogledalo. On prebiva u venoj mudrosti koja je i njegovo otkrovenje.
Tako kazuje Beme ali mu novokolarci ne priznaju nauku, jer ni njega nisu razumeli kao ni starije
filozofe.

Moe li kao on razapinjati nebesa jaka kao ogledalo saliveno? (Jov)

Tako nam se kae u Jovu, i kae nam se da su nebesa i ogledalo istoga znaenja. Ni ovo uenjaci
nisu eleli da vide kao to nisu eleli da vide nita to nisu u koli nauili.
U ovoj nauci i u svoj staroj knjievnosti je pravilo da nema proizvoljnih poreenja, svako poreenje
je tumaenje onoga to se poredi. Tako je u sanskritskoj knjievnosti, tako je kod grkih filozofa,
tako je u Bibliji, i tako je kod srpskog naroda.
Ogledalo ako je ravno i dobro izglaano ne zna da lae, nego svakom u oi kae kakav je. Ogledalo
nema ni pred kim straha do pred Bogom, ba kao to je takav i srpski junak Kraljevi Marko. Zato
se srpski narod obraa Marku sa: Kraljeviu, nae ogledalo!
Takav je najslavniji srpski junak, ali ga edukovani nisu prepoznali niti im je u koli reeno da je
najvei srpski junak ogledalo i svest.
Edukovani nisu prepoznali da isto takvo ogledalo imaju i i zle kraljice, i od kojih one zahtevaju da
im svakodnevno kazuju da su one najlepe. Ali ogledalo ako je dobro izglaano ne zna lagati, pa
kae kako jeste i onda bude razbijeno. Razbijeno ogledalo nije dobro, i zato ga je srpski narod
izbacivao iz kue.
Jer razbijeno ogledalo donosi sedam godina nesree, jer je ogledalo nerazluno od broja sedam.
Ogledalu pripada broj sedam je je to broj koji oznaava svest: pet ula, razum esti i, sedma je
svest.
A sedmi je dan dan odmora kada se sedi i ne radi, i taj dan je posveen Bogu. Tako je sam Bog inio
i tako je odredio i ljudima da ine. Taj sedmi dan je Boja subota, i tada se sedi u svojoj sobi i ne
izlazi se van. Ba zato to se tog dana sedi, taj dan je sedmi, i posveen je Gospodu.
Moda u drugim jezicima sedenje i broj sedam nemaju nikakvu vezu, ali u srpskom jeziku su oni
izrasli iz istog korena. To nije ni udo jer je ova nauka potekla iz srpskog jezika.
Niko sebe ne moe videti u ogledalu ako se ne smiri i ne sedne. Tako i voda postaje ogledalo tek
kada se smiri i kada joj je povrina glatka.

Zato srpski narod nije pio vodu sve dok se ona ne umiri, i kae da je uzburkanu vodu nezdravo piti i
da je to grehota. Tako je kazivao i inio primitivni srpski narod u svojoj neukosti i praznoverici.
Proetala gospoa kraljica,
s njome ide sedam robinjica:
dvije nose skute i rukave,
dvije metu ispred nje sokake,
dvije nose svilene gajtane,
jedna nosi sjajno ogledalo.
Uz ogledalo se esto nalazi smrt, i to su uenjaci primetili.
Uenjaci koji su prouavali narodna verovanja u celom svetu, primetili su da sve to je u vezi sa
dvojnikom, senkom, odrazom i ogledalom, upuuje na smrt. Tako uenjaci videe, a srpski narod
ree da je Bog ugledavi svoju senku u vodenom ogledalu, i od tog odraza nainio sebi
dvojnika koji mu je postao suparnik i protivnik.
Badava uenjacima takav nalaz kada u njemu nita ne videe. Badava nauci arheoloki nalazi kada
ih krivo tumae, badava ovoj velianstvenoj civilizaciji prepuni muzeji kada ne zna ta ima, bolje bi
im bilo da nita ne znaju nego da znaju ono to znaju.
Pa od jada svi sedam dahija
Nainie od stakla tepsiju,
Zagrabie vode iz Dunava,
Na Neboju kulu iznesoe,
Navrh kule vrgoe tepsiju,
U tepsiju zvjezde povatae,
Oko nje se sastae dahije,
Nad tepsijom lice ogledae;
Kad dahije lice ogledae,
Sve dahije oima viee,
Ni na jednom glave ne bijae.
Kad to vie sve sedam dahija,
Potegoe nadak od elika,
Te razbie od stakla tepsiju,
Bacie je niz bijelu kulu,
Niz bijelu kulu u Dunavo,
Od tepsije nek potroka nema.
Tako su sedam dahija ogledajui se u vodi u staklenoj tepsiji, saznali da im je vreme umreti. Tepsija
staklena nije lagala jer su svih sedam nevaljalih dahija ostali bez glave. A ko im je kriv, da su oni

bili dobri mogla ih je istorija zapamtiti kao sedmoricu mudraca, kao to se i danas pamte
sedmorica grkih mudraca.
Ali i dobri u ogledalu vide kada e umreti, tako je i Marko Kraljevi saznao kada e umreti. Kada je
Marku konj arac poeo posrtati, javie mu se vile i uputie ga ka bunaru u kojem e videti dan
svoje smrti.
To je Marko posluao vile,
Kad je bio visu na planinu,
Pogledao s desna na lijevo,
Opazio dvije tanke jele,
Svu su goru vrhom nadvisile,
Zelenijem listom zainile;
One Marko okrenuo arca,
S njega sjao, za jelu ga svezo,
Nadnese se nad bunar nad vodu,
Nad vodom je lice ogledao;
A kad Marko lice ogledao,
Vie Marko, kad e umrijeti,
Suze proli, pa je govorio:
-Laiv svjete, moj lijepi cvjete!
Tako je Marko saznao kada e umreti. Ali ovde nam se ree jo neto vano. Onaj koji ide ili
pogleda s desna na lijevo, taj ide ili u smrt ili u san, ili u sebe, a to isto znaenje ima i ogledalo.
A to je Marko ugledavi svoju sliku u vodenom ogledalu rekao:
Laiv svjete, moj lijepi cvjete!,to je Platon objasnio u Dravi.
Sokrat objanjava Glaukonu kakav je udesni tvorac sofist, pa kae da taj sve moe stvoriti to je na
svetu i da stvara i nebo i zemlju i bogove. Sofist stvara sve to pa stvara i samoga sebe, pa Sokrat
kae Glaukonu da i on sam to moe initi.
To nije teko rekoh a svuda se brzo obavlja; najbre, pak, ako hoe da uzme ogledalo i da ga
svuda nosi: brzo e napraviti i sunce, i stvari na nebu, brzo zemlju, brzo samoga sebe i druge
ivotinje, sprave i biljke, kao i sve to sam maloas pomenuo.
- Svakako ree on ali samo prividno, a ne i u stvarnosti.
- Lepo rekoh svojim si odgovorom tano pogodio stvar.
Tako pie Platon o prividnom stvaranju, a onako govori Marko Kraljevi o lanom svetu. A i Platon
i Marko nam kazuju istu nauku i kazuju o prividnom i lanom svetu koji stvaraju ogledalo i sofist.
Jer u ovoj nauci i u jeziku mita, i ogledalo i sofist znae svest.
Ne samo da filozofski sofist znai, svest, nego je on i ime dobio od srpske rei svest.

-Dones, majko, to gledalo sjajno,

Da ogledam bjelo lice moje,
Je li moje lice potamjelo,
Er je , majko, kugu bolovalo.To izree, a majka dotee,
Donese joj to gledalo sjajno.
Ogleda se Deliber u Milanu,
Na licu je smrtcu ugledala,
Ogledalom o tle udarila,
Ljuto kune ogledalo sjajno:
-Ogledalo, da bi negledalo,
to mi kae, da u umrijeti,
A i gorku smrcu podnijeti!To izusti, a duicu pusti,
A i umre i duicu pusti.

Pozdravie svoju staru majku,

neka uzme vedro ogledalo,
nek ogleda svoju staretinju
pa nek tebe rastavi od mene!
U ovim stihovima se jasno moe videti o kakvom je ogledalu re, ali narodno stvaralatvo nikoga
nije zanimalo jer su uenjaci u koli nauili da je to proizvod neukog i primitivnog naroda.
evojka je ogledalo klela:
-Ogledalo, ti ga ne gledalo!
Ti si mene majci opadalo
da ja ljubim etiri junaka
Ogledalo ako je dobro ono ne lae, pa je tako i ovo ogledalo izdalo devojku majci.
Ako uenjaci misle da ovako umiru samo u paganskim verovanjima i predanjima, gree. Ovako
umiru i najueniji ljudi iz novoga doba, a jedan od njih je i slavni Gete.
I ako je Gete bio prevalio osamdesetu bio je odlinog zdravlja, ali kada mu je u martu 1832. god. u
posetu doao baron fon pigl, Gete je napra-sno umro. O ovom sluaju pie Ekerman u
Razgovorima sa Geteom.

Gete mi ispria za rukom da ga je posetio baron Karl fon pigl i da mu se izvanredno svideo.
-To je veoma lep mlad ovek ree Gete u svom nainu, u svom ponaanju ima neeg po emu
odmah poznate plemia. Svoje poreklo ne bi mogao da zataji, kao to neko ne moe da zataji
uzvieniji duh. Jer oboje, poreklo i duh, daju onome ko ih ve ima neko obeleje koje se ne moe
sakriti nikakvim inkognitom. To su sile kao to je i lepota, kojima se ovek ne moe pribliiti a da
ne oseti kako su vie vrste.
Ubrzo posle ove posete barona fon pigla, Gete se odelio sa duom. Gete ree da je taj ovek
plemenita porekla i da to ne moe da zataji kao to se ne moe zatajiti uzvieniji duh. A taj
plemeniti ovek uzviena duha bio je veliki dvorski maral u Vajmaru, i zvao se pigl (ogledalo).
Ovo je istorija, a u knjievnost je jedan dvorski maral umro pri pomenu ogledala. O tome pie
ekspir u Hamletu, i ispria kako je Hamlet ubio dvorskog marala u Elsinoru koji se zvao
Polonije i koji je bio skriven iza zavese, a oglasio se na pomen ogledala.
Ekerman je u aprilu 1829. god. zabeleio kako mu je Gete priao o poseti kneevom dvoru, gde je
video italijanske majstore, koji mu rekoe da po nalogu velikog dvorskog marala fon pigla treba
da oslikaju dekor za pozorite. A povod za spominjanje slikara i fon pigla je bio sledei
razgovor:
Govorilo se i ponavljalo u sva vremena kae Gete kako ovek treba da tei da pozna samog
sebe. To je udan zahtev kojem dosad niko nije udovoljio i u stvari niko i ne treba da udovolji.
ovek je svim svojim tenjama i nagonima usmeren i na spoljanje, na svet oko sebe, i njegov je
zadatak da ga upozna i iskoristi za svoje ciljeve onoliko koliko mu je potrebno. Za samoga sebe zna
jedino kad uiva ili pati, i tako samo kroz patnje i radosti biva pouen o sebi i saznaje ta treba da
trai ili izbegava. Uostalom, ovek je tamno bie, on ne zna odakle dolazi ni kamo ide, on malo zna
o svetu, a ponajmanje o sebi samom. Ni ja sebe ne poznajem, a neka me Bog i sauva od toga. Ali
ono to sam hteo rei jeste to da sam u Italiji u svojoj etrdesetoj godini bio dovoljno razborit da
bih o sebi znao toliko da nemam dara za likovnu umetnost i da je moja tenja u tom pravcu
pogrena
Posle ovih rei spomenut je fon pigl, veliki dvorski maral. A osnovna i glavna tema u gornjim
reima je poznavanje sebe samog, a poznati samog sebe nije mogue bez ogledala i dvorskog
marala pigla.
O tome Gete govori i o tome Ekerman pie, ali edukovanim uenjacima to ne rekoe u koli, pa oni
priaju nekakve sanjarije.
O ogledalu su mnogi pisali i svi su pisali tako da se lako moglo razumeti njegovo znaenje.
Ogledalo je isto u Indiji i kod grkih filozofa, u narodnom verovanju i obiajima kao i u narodnoj
knjievnosti, isto je i kod slavnih pisaca Rablea, ekspira, Getea, Servantesa i mnogih drugih.
I kod svih ogledalo znai svest i savest, i pravo je udo da to niko od edukovanih uenjaka nije
video, ili nije smeo da vidi.
Dante u istilitu govori kako je naiao na prag od alem-kamena sa tri stepenika.
prvi stepenik se caklio
tako ist i gladak u mramornoj belini
da sam se u njemu ogledao kakav sam bio.
Tako peva Dante a u tumaenju se za ovaj prag kae:

Prag od alem-kamena predstavlja skupocenu Isusovu zaslugu na osnovu koje ispovednik moe da
prata grehe. Prvi stepenik od belog mermera , gladak kao ogledalo, predstavlja ispitivanje savesti.
Ovo tumaenje je oigledno staro i novokolarci su ga samo preuzeli i nama kazuju. Ali je zaista
neverovatna njihova nezainteresovanost za bilo ta drugo osim prazne prie. Svi su oni naitani i
priae satima pa i danima o Danteovim, Geteovim ili neijim drugim alegorijama, ali da shvate o
emu ovi piu nisu u moi jer im je glava prepuna kolskog znanja.
Na ovaj prag je Dante naiao u istilitu i njega nema u Paklu, a istilite ne bi bilo istilite bez
ovoga praga. Upravo taj stepenik od belog mermera to je gladak kao ogledalo, i to predstavlja
ispitivanje savesti, i to postoji Isusovom zaslugom, omoguava ienje due.
Zato mnogi narodi imaju izreku, da se u pun sud ne moe sipati, ali edukovani ni ovo nisu shvatili.
A nisu ni mogli shvatiti jer im je sud prepun raznih splaina.
Zato se danas kola ceni, i zato je danas kolovanje obavezno.

Kraljevi Marko
Kraljevi Marko je najvei i najopevaniji srpski junak. Marko je istorijska linost iz 14-tog veka i ni
sluajno nije bio tako veliki junak, nego je narod sanjario da ima takvog junaka pa ga je u mati i
stvorio. Tako nauka zna o Marku Kraljeviu, i o njegovom junatvu.
Kako nauka nita nije razabrala u narodnom stvaralatvu, tako nije prepoznala ni velikog junaka
Marka Kraljevia. Marko je poznat kao pravedni sudija i da ne sudi ni po babu, ni po strievima,
ve po pravdi Boga istinoga. To je Marko i dokazao kada je presuivao u sporu izmeu njegovog
oca i strieva sa jedne strane, i carevia Uroa sa druge strane, na kome je ostalo carstvo. Marko je
sudio po pravdi Boga i presudio da je carevi Uro naslednik carstva, i zbog toga ga je Uro
blagosiljao a otac prokleo.
-Sine Marko, da te Bog ubije!
Ti nemao groba ni poroda!
I da bi ti dua ne ispala,
Dok turskoga cara ne dvorio!Kralj ga kune, car ga blagosilja:
-Kume Marko, Bog ti pomogao!
Tvoje lice svjetlo na divanu!
Tvoja sablja sjekla na mejdanu!
Nada te se ne nalo junaka!
Ime ti se svuda spominjalo,
Dok je sunca i dok je mjesecato su rekli, tako mu se steklo.
I zaista, oeva kletva se ispunila do poslednje rei.
Sine Marko, da te Bog ubije!
Marka je zaista Bog ubio jer drukije ne moe ni umreti, to su Marku i vile rekle.
Pobratime, Kraljeviu Marko!

Tebe nitko arca otet nee,

Nit ti moe umrijeti, Marko,
Od junaka ni od otre sablje,
Od topuza ni od bojna koplja,
Ti s ne boji na zemlji junaka;
Ve e, bolan, umrijeti, Marko,
Ja od Boga od starog krvnika.
Ti ne imo groba ni poroda!
Za Markov grob niko nije znao sa razlogom.
One starac ukopao Marka,
Biljege mu nikakve ne vre,
Da se Marku za grob ne raznade,
Da se njemu dumani ne svete.
I da bi ti dua ne ispala,
Dok turskoga cara ne dvorio!
Da je Marko sluio turskoga cara istorijska je injenica, ali je vanije to se to u pesmama
naglaava. Kada je Marko prosio Rosandu devojku, njoj na kraj pameti nije bilo da poe za Marka,
jer:
Voljela bih sjedu kosu plesti
U Prizrenu, naoj carevini,
No ja poi u Prilipa grada,
Markova se nazivati ljuba;
Jel je Marko turska pridvorica,
Sa Turcima bije i sijee,
Ni e imat groba ni ukopa,
Ni e s Marko groba opojati.
Rosandi je smetalo to Marko slui turskoga cara, a vano je znati da se ve tada znalo da se za
Markov grob nee znati.
I carev blagoslov se ispunio.
Kume Marko, Bog ti pomogao!
Tvoje lice svjetlo na divanu!
Tvoja sablja sjekla na mejdanu!
Nada te se ne nalo junaka!
Ime ti se svuda spominjalo,
Dok je sunca i dok je mjeseca!

Marku je Bog pomagao, lice mu je uvek bilo svetlo na divanu a sablja mu je uvek sekla na
megdanu. Nad Markom nije bilo junaka i Marko ne moe od nikog postradat do od Boga od starog
krvnika.
Markovo se ime svuda spominjalo a spominje se i danas, i to spominja nje se potvruje i u
pesmama:
Spominje se Kraljeviu Marko, kao dobar danak u godini.
I mi kada itamo pesme o Marku Kraljeviu neemo nai u njima neto to je Marka dopalo mimo
oeve kletve i careva blagoslova. Zbog toga pesnik na kraju pesme ree:
to su rekli, tako mu se steklo.
Marko je bio veliki junak ali valja znati da je Marko bio nepobediv samo na drumovima, a van
drumova je izbegavao sukobe. Marko je junak od drumova, i to nam se ree u pesmi koja govori
o enidbi njegovog oca kralja Vukaina.
Andreja se vre na roditelja,
A Marko se vre na ujaka.
Ujak bio junak od mejdana,
A Marko je junak od drumova.
Marko je junak od drumova i drumovi su njegov teren, a to potvruju i pesme.
Kad se Marko na put opravio,
Pa se krenu s Bogom putovati.
On putuje kraj tiha Dunava
I sukobi jednoga junaka,
Ba Turina inu Latinina.
Ovaj ino Latinin je Marka pobedio sa pola snage, a Marko se spasio beanijom plivajui
Dunavom. A kada je uspeo pobei, ree:
Ao mene i do Boga moga,
Mal ja ludo ne izgubi glavu!
Da se manem puta orjatskoga
Putujui uz tiho Dunavo,
Da se latim druma carevoga,
Markovo junatvo ne vredi na vodenom putu jer to nije njegov teren.
Voda je teren Latina i o tome govori celokupno narodno stvaralatvo, i zato se ovaj Turin zove
Latinin ino.
Pak on poe kroz goru zelenu,
Pravo tei drumu prizrenskome,
kad bejae sred gore zelene,
On sukobi Ture mome mlado.

I od ovog mladog mometa Marko se spaavao beanijom, i jedva je ivu glavu izvukao.
Pak on ode drumu prizrenskome.
Tek se Marko drumu upravio,
On sukobi treega junaka,
Kapa mu je od itava vuka,
Ba Turina ereli Aliju,
Kog na glasu u krajini nejma.
ereli Alija je veliki junak da ga u krajini nema, ali to mu nita ne pomae jer je Marka sreo na
njegovom terenu, na carskome drumu. Na vodi i u gori Marka mogu pobediti i nejunaci, ali na
carskome drumu Marko je nepobediv. Marko je junak od drumova i vezan je za drumove, pa kada
ga je majka zamolila da se okane vojevanja i da ore brda i doline, i seje penicu:
To je Marko posluao majku:
On uzima ralo i volove;
Al ne ore brda i doline,
Ve on ore careve drumove;
Markovo oranje drumova neki belosvetski itelektualci iskoristie da bi dokazali uroeni srpski
varvarizam, i time opravdali bombardovanje srpskoga naroda. Moe im se jer je Marko umro, a da
je Marko iv ne bi takvi imali pravo glasa. A Marko je umro pored druma, kao to i prilii junaku od
drumova.
Kada je Marko bolestan:
Razbolje se Kraljeviu Marko
Pokraj puta druma junakoga
Kada je Marko ranjen:
Lei Marko kraj druma careva
Drum je nerazdvojan od Marka, jer je Marko junak od drumova. Na drumu Marko vojuje, i pored
druma boluje, lei rane i umire.
Marko je junak od drumova i drumovi su Markov teren a Kosovo je polje, i to je jedini razlog zato
Marko nije bio u boju na polju Kosovu. Kada istoriari upoznaju Marka, i sami e shvatiti zato
Bog nije dozvolio Marku da doe na Kosovo. A Marko je krenuo na Kosovo, ali mu arac potonu u
zemlju. I kako je god Marko kretao prema Kosovu uvek mu je arac tonuo u zemlju. Tada je Marko
shvatio da je to Boja volja, i vrati se u svoj Prilep.
Markov dvor je u Prilepu, i u pesmama se esto kazuje kako se posle dobrog dela i junatva vraa
svome dvoru pevajui, zdravo i veselo. Samo se pesme o Marku tako zavravaju, pa se namee
misao da to nije sluajno. Marko na poetku pesme izlazi iz Prilepa a na kraju pesme se vraa,
najee sa velikim blagom. Marko je silno blago stekao, najee kao nagradu i dar za mnoga
dobra dela,i sve se to blago nalazi u Prilepu.
Prilep je bio krcat Markovog blaga zato to mu je ime Prilep. Za Prilep se sve lepi i prilepi, i tako se

silno blago prilepilo za Markov Prilep.

U jednoj narodnoj prii ak hoe da napusti uitelja, a na pitanje zato to ini, ree: Ja sad idem za
onim to mi dua i srce ite, jer viu da mi je otuda i korist, a za naukom srce mi ne prilipe, pa nije
fajde ni muiti.
A jedan drugi momi koji se zvao Kravari Marko imao zlu maehu koja ga je izgladnjavala.
Marko je uvao goveda a kada je dolazio kui i dok bi goveda povezao u tali, maeha i otac bi ve
pojeli svu hranu. Jednoga dana dok je uvao goveda i plakao, naie jedna baka, i poui ga ta da
radi da ne bi gladovao:
Zato evo ti ove ibljike, pa im dodene goveda kui, udari ibljikom o krov tale, pa reci: Prilp
i goveda e se sva sama povezati, a ti onda pouri se u kuu, pa e jo zatei neto jela, i tako e
se nekako prehraniti.
I zaista, kada je Marko udario ibljikom o krov tale i rekao prilp, goveda se sama povezae i
Marko zatee jelo. Takva je magina re prilp, a grad Marka Kraljevia zvao se Prilep i bio je pun
blaga. Danas niko ne govori o Markovom blagu, a u prolosti se o njemu esto govorilo. U narodu
je postojala izreka: - Markovo blago za Markovu duu -, ali danas o Markovom blagu niko ne
razmilja. Pre dva veka o Markovom blagu je napisao pesmu Jovan J. Zmaj.
Markovo blago
I naoe u Prilipu
zakopano blago mnogo,
to ni Marko, deli Marko,
Potroiti nije mogo.
De, neka mi kogod kae,
U dananje doba gnjilo
Kako bi se ovo blago
Ponajbolje potroilo?
Da je meni palo aka,
Ne bih hteo init ina,
Za est stotin oka zlata
Kupio bih more vina,
Pa bih pozvo na pijanku
Sve kukavce naeg doba,
Opio bih udvorice,
Opio bih mnogog roba,
Ulizice, trilae,
ankolize, gotovane,
Da se, kuke, zaborave,
Da istinu prodivane,
A, dozvo bih u prikrajak

Gospodare njine sjajne,

Neka uju ta im misle,
Nek dokue mnoge tajne.
Marko bi se nasmejao,
Nasmejao iz svog groba,
A tako bi nastanulo
Drugo vreme, drugo doba.
Tako peva Zmaj koji je znao kakvo je Markovo blago, i ne bi Zmaj proizvoljno kupio vino i ne
sluajno za est stotina oka zlata.
Marko je sva svoja junatva uinio sa svojom sabljom sa oima i sa svojim topuzom
estoperom. Markov uveni estoper nije nita drugo do razum, i razumom je Marko inio mnoga
dobra dela i junatva. Brojem est se oznaava razum, i razum se naziva estim ulom. A da je
Marko razumom i mudrou pobeivao, govore i pesme.
Osvaemu Srbi govorie,
A najvie o dobru junatvu,
Ja to ree Boko Jugoviu:
-Da nad Marka ne ima junaka,
Niti ga je odranila majka
U Srbima, u rodu srpskome.Svako uti, nita ne govori.
Ja ta ree Vladeta vojvoda:
-O, vojvode, moja brao draga,
Evo danas me nama nema
Kraljevia, niti Obilia.
A to ima srpskijeh junaka
to se danas u Srbiji glase,
Nad Miloa nema ni jednoga.
Sramota je kriti mu junatvo,
U Miloa prijevare nema.
A ja bih se smio okladiti,
Ba ni u to, ve u svoju glavu,
Evo, brao, u naoj livadi
Stanoviti kamen od mermera.
Svi se njime kuae junaci,
Ni jedan ga pomaknut ne more,
A Milo ga hita po livadi.
Ja bih dao sa ramena glavu

Da ga Marko pomaknuti nee.

A to Marko, dobiva junatvo,
Vie mudar neg je na junatvu.-
Pokazalo se da je vojvoda Vladeta u pravu i svi mu odae priznanje. A Marko je zaista bio mudar jer
je imao pamenje, i sve to je pamtio uvao je u svome Prilepu. Ipak je Marko bio tako veliki junak
najvie zahvaljujui svome udesnom konju arcu.
Marko i arac su stvoreni jedan za drugoga da bi zajedno inili velika dela, jer su oni slika i
prilika. Erdeljski ban je u potaji drao i hranio arca i ni za kakvo blago ga ne bi dao, a Marku ga
je poklonio.
Nek ga jae airli mu bilo,
Nek se zdrui slika i prilika,
arac nee osramotit Marka,
A znam Marko da nee arina.
Marko i arac su zaista bili slika i prilika, Marko je imao oi a arac ui. Marko ima sablju
okovanu ili sa oima, a i vino pije na oke. Kada su Marka izveli iz tamnice da deli megdan sa
Musom, on ree:
Ja ne mogu ni oima gledat, Kako l s Musom mejdan dijeliti!
Zato je Marko zatraio mesa ovnujskoga i vina crvenoga, pa kada se oporavio od tamnovanja i
kada vie, da je za mejdana, tek onda je iziao Musi na megdan. Marko nita ne ini dok dobro ne
vidi, a da bi dobro video pio je vino na oke i delio ga sa arcem.
Na pohodu Marko ietao:
Viknu sluge, tri podrumdija,
Meu sobom vino donijee,
Do dva abra crvenoga vina:
Jedan dae konju od megdana,
Krvav konjic do uiju doe,
Drugi popi na pohodu Marko,
Krvav Marko do oiju doe;
A kad ala alu pojahala,
Fatio se polja Prilipskoga.
Marko sa arcem deli vino, vino Marku udara na oi a arcu na ui. Kada Marko baca bojno koplje,
on to ini svome arcu izmeu uiju.
Dovati me po svilenu pasu,
Pobratime, sapom od topuza,
era mene za ui arinu,
Jedva mu se u sedlo povratih.
areve ui su veoma vane, jer je Marko zahvaljujui njegovim uima napunio Prilep silnim
blagom. Ui u jeziku mita znae pamenje, a to isto znaenje ima i konj. arac je konj i zato su
njegove ui vane, i zato su Marko i arac slika i prilika.

Kada su Marka izveli iz tamnice da bi spasio carstvo, bio je u oajnom stanju:

Kosa mu je do zemljice crne,
Polu stere, polom se pokriva;
Nokti su mu orati bi mogo;
Ubila ga memla od kamena,
Pocrnio, kao kamen sinji.
Takav Marko nije mogao ni oima gledat a kamo li megdan deliti, te:
Car dobavi tri berbera mlada:
Jedan mije, drugi Marka brije,
A trei mu nokte sarezuje;
Ovako se ini svakome ko izlazi iz tamnice, i tako je injeno mnogim junacima u mnogim
pesmama. ianje, brijanje i rezanje noktiju je obavezno po izlasku iz tamnice, a esto se daje i
nova odea.
U narodnom obiaju na Boi ujutru deca se kupaju, reu im se nokti i oblae nova odela. Ovaj
narodni obiaj pominjemo zato to e se videti da je Marko puten iz tamnice ba na Boi.
Namjesti ga u novu mehanu,
Primae mu vina i rakije
I debela mesa ovnujskoga,
I bekota ljeba bijeloga.
Sjede Marko tri mjeseca dana,
Dok je ivot malo povratio;
Tri meseca se Marko oporavljao pa zatrai suvu drenovinu od devet godina, da oproba iscediti vodu
iz nje.
Stee Marko u desnicu ruku,
prte drvo na voje na troje;
Al iz njega voda ne udari:
-Bogme, care, jote nije vreme.-
Tri meseca iza Boia je Blagovest, i tada iz suve drenovine Marko ne iscedi vodu.
Tako stade jote mesec dana,
Dok se Marko malo ponaini;
Kada vie, da je za mejdana,
Onda ite suvu drenovinu.
Donesoe drenovinu Marku;
Kad je stee u desnicu ruku,
Prte pusta na dvoje na troje,
I dvje kaplje vode iskoie.

Tada Marko caru progovara:

-Prilika je, care, od mejdana.-
Nakon mesec dana Marko iscedi vodu iz suve drenovine, a mesec dana po Blagovestima je
urevdan. Sveti ore je ubio adahu koja je zarobila vode da ne teku, i oslobodio ih da teku.
Marko je na urevdan iziao Musi na megdan pobedio ga i spasio carstvo, jer je Musa pozatvarao
sve carske drumove.
-Ko krsno ime slavi, onom i pomae.- kae narod, a Marko je slavio Svetoga ora koji je
oslobodio vode da teku, a sam je iscedio vodu iz suve drenovine. Tako je Marko na Boi iziao iz
tamnice na svetlost dana, a to je paganski praznik raanja svetlosti, a hrianski praznik roenja
Hristovog. A Musu je pobedio na urevdan, na dan svog krsnoga imena.
Kada Marko gleda on esto gleda i desno i levo, a kada see neprijatelja see ga i desno i levo.
Kada Marko oprema arca strogo pazi na meru i ravnoteu.
Pa se sputa u podrume arcu;
Te oprema arca od mejdana:
Pritee mu sedmore kolane,
Zauzda ga uzdom pozlaenom;
Pa natoi tuluminu vina,
Objesi je o unka arinu,
S desne strane teku topuzinu,
Da ne kriva ni tamo ni amo.
Svome arcu potee kolane,
Pa objesi mjeinu sa vinom,
S druge strane teku topuzinu,
Da ne kriva ni tamo ni amo.
S jedne strane topuz objesio,
S druge strane crveniku vino,
Da ne kriva ni tamo ni amo.
Marko uvek ovako oprema svoga arca, uvek zatee sedam kolana i uvek pazi da topuz i vino budu
u ravnotei. To nam se kazuje da Marko ne oprema arca proizvoljno, nego je to opremanje na
naunoj osnovi.
Da pesme i legende ne govore o istorijskom Marku Kraljeviu, moe se naslutiti ve iz nekih
izreka.
-Inat je Marka u Stambol zajmio.
-Pitali Turci Kraljevia Marka: -Kai nam, Marko, za bi se najradije poturio? Za inat.
-Sva je vika na (onoga) Marka (Kraljevia).
-Do Boia: Kraljeviu Marko! Od Boia: Jaoh moja majko!

-Kad je vojsku vojevati onda se vie: Kamo junak Kraljeviu Marko? A kad je iar dijeliti, govore
mu: Otkuda si, neznana delijo?
-Istrauje Markove konake. (kojekakve stare stvari i besposlice).
-Teko Marku (Kraljeviu) u zlu dobra ekajui.
-Markovo blago za Markovu duu.
Ako Srbe danas zanima o emu govori narodno stvaralatvo, onda bi valjalo da ga proue a ne da
samo prihvataju ono to su neki rekli. Ono to se danas zna o narodnom stvaralatvu, teka je
zabluda i velika sramota za ceo narod, a ponajvie za one koji sebe raunaju u uenjake i
intelektualce.
Kada carevi Uro blagosilja Marka: Ime ti se svuda spominjalo, onda on objanjava slavnoga
junaka. Marko je ime o kojem mnogo govori i srpski narod, i stari filozofi grki, i stari mudraci
indijski, a govori i Stari i Novi zavet.
Marko Kraljevi je ime ili ime Gospodnje, a to je u jeziku mita ime za savest. Savest se u mitu
naziva i ogledalom, zato narod kazuje Marku:
Kraljeviu! nae ogledalo.
Zbog toga se Marko na zemlji nikoga ne boji i pred njim car drhti, i zato se Markovom sudu veruje,
jer se Marko samo Boga boji i samo Bogu polae raun.
Hoe Marko pravo kazivati,
Jer se Marko ne boji nikoga,
Razma jednog Boga istinoga.
Savest je sudija, Marko je sudija; ogledalo pravo kazuje, Marko pravo kazuje; uz savest i ogledalo
je broj sedam, uz Marka je broj sedam: Marko jae u sedlu sa sedam kolana, pred smrt lomi svoje
koplje na sedmero, najee ga daruju sa sedam tovar blaga i sedam boaluka, najee
tamnuje sedam godinica, neprijatelj mu preti: sedam u te puta preskoiti, sedam otud, a sedam
odovud, primeuje da stari kada pronae na sebi sedam sedih dlaka itd.
Marko je junak od drumova, drumovi su carski drumovi, car je uvek estiti, a estitosti nema
bez savesti.
Dok je Marko ivio narod je imao ko da titi, a od kad je Marko umro ostade narod bez zatite na
zemlji te ga bije svaka ra. Danas narodu ni Bog ne moe pomoi jer Bog pomae samo preko
posrednika, a taj posrednik je bio pokojni Marko Kraljevi.

Glava i rep
Pri istraivanju narodnog stvaralatva najpre treba ispitati ta narod govori o glavi i repu, a tek
potom istraivati narodno stvaralatvo. Narod je strogo odvajao glavu od repa i nije dozvoljavao da
se poslovi glave i repa meaju.Ta podela je bila stroga i mogla se uporediti sa podelom indijskih
kasta, i Platonovih stalea. Za podele indijskih kasta i Platonovih stalea dananja nauka kae da su
bili neopravdano strogi, a za srpsko strogo odvajane glave od repa se nita ne govori jer to niko nije
istraivao.

Narodna kazivanja o glavi i repu.

Tikva sa sedam rupa? (glava)
Glava mu vredi koliko tikva.
S glave Bog pomae.
Glava je starija od knjige.
ija glava onog i junatvo.
Mudroj glavi jedno oko dosta.
Svaka glava svoju pamet.
Ne igraj se glavom!
Prozlio se kao prema glavi.
Traiti glavi mjesto. (spremati se za smrt)
Gde mu glava, tu mu hrana.
Dri se glave , mani se nogu.
Ko nema u glavi ima u peti.
Luda glava mui telo.
uplje glave vetrom se hrane.
Nije pamet u godinama, nego u glavi.
uplju glavu vetar nosi.
Od lude glave telo trpi.
Ako glavu ne uva pamet, nee ni kapa.
Da bi se glave sauvale, menjaju se kape.
Nek je zdrava glava, bie kapa.
Ni glave bez kape, ni kape bez glave.
Spram glave i kapa.
Sa pametnom glavom lake se i tovar nosi.
Gleda ko iz tue glave.
Glava mu ne da da ustane.
Glava nosi jezik, jezik nosi glavu.
Glava je skuplja sa jezikom nego bez jezika.
Glava u oblacima, noge u blatu.
Drati glavu iznad vode.
Nije glava da klima, nego da misli.
Nije sva mudrost u jednoj glavi.
Badava mu visoka kula, kad mu je glava uplja.
Nema vee upljine od uplje glavine.

Vea glava vie glavobolje.

Bez glave ne valja ni ekser, a kamoli ovek.
Bolje prazna kesa nego prazna glava.
Bolje prst na elo, nego aka u glavu.
U mudroj glavi sto ruku.
Pun trbuh, tupa glava.
Prazna glava svaka je ohola: Prazne tikve po vodi plivaju.
Zaludu lijepa brada, kad je slaba glava.
Dugo glavu ne nanosi ko ne zna da je uva.
Bolje je (gledati) iz glavice nego iz tamnice.
Hvali more a dri se glavice.
Ova kazivanja gotovo da nije potrebno tumaiti jer i dananji ovek zna, od prilike, emu slui
glava. Zato je zanimljivije videti ta narod govori o repu.
Bolje je biti u svojoj kui glava, nego u tuoj rep.
Teko glavi kojoj rep zapoveda.
e je vie repova tu je manje glava.
Rep glavi ne zapoveda.
Kude pas sas rep, tuj on sas glavu.
Zavrgao se glavom kao pas repom.
Glavi je teko kad je rep vodi.
Otegao sve etiri i peti rep. (Ree se u ali za oveka kad lei bez brige)
Odrt vuk a napet rep. (lipsuje a psuje)
Koza lipsuje a rep ne sputa.
Nesrea je dugorepa.
Novi kasapi pod rep kolju.
Ko za repom poe, taj u trnje doe.
Dobio rep. (govori se runo za njim)
Privezali mu rep.
Vue se rep za njim.
Privezali mu rog za rep.
Kud god ide, rep se za njim vue.
Kud god okrene, juri svoj rep.
Rep ispred glave glava pod rep.
Rep dui vee saplitanje.
Potonja pamet magarcu pod rep.

Repom o ledinu. (umro)

Nit ga moe za rep, ni za ui uhvatiti.
Svaka svadba ima rep.
No u repu slomiti. (na svretku posla uiniti tetu)
Ne volim da mi se vuku repovi! (govori se za nezavrene poslove).
Na repu dogaaja.
Mea rei s repom.
Ako ne uhvati za glavu, za rep nikad.
Kud god okrene, juri svoj rep.
Savita mu kima kao psei rep.
Narod mlade avole zove reponje, a stare kusonje, jer starim avolima vremenom rep otpadne.
-Umornoj lisici rep dosauje.
U jednoj prii se kazuje kako je lisica jedva ivu glavu izvukla beei od pasa, pa kada se domogla
svoje jazbine poela je da preispituje ko je krivac za tu njenu nesreu. Broji lija: oi su gledale, ui
su sluale, noge su beale, jedino je rep smetao i saplitao liji noge. Zbog toga lija izbaci svoj rep iz
jame, a psi koji su bili iznad jame zgrabie rep i izvukoe liju.
I stari Latini su imali sline izreke, pa kau:
-Rep odaje lisicu.
-Otrov se nalazi u repu.
-Po repu, ko babino kajanje. -Pitao svetenik babu kaje li se za grijehe, a baba mu odgovori: Kajem
sinko, ama po repu (tj. kasno).
Ovo babino kajanje po repu lepo objanjava kako je nastala latinska re replika, koja znai:
odgovor na odgovor.
Pitali psa: Zato svakoga repom pozdravlja? Zato to nemam kape.
Podviti rep.
Podviti rep i utati.
Ovde bi se naao odgovor na pitanje: ta znai rep?
Povui arova za rep.
Povui garova za rep.
Narod kazuje i: Povui za jezik.
Dulji joj jezik nego u krave rep.
Opasala se jezikom kao kuja repom.
Ako ne mogu da imam psa, ne treba mi ni njegov rep.

Ako zeca nisi uhvatio za ui, kasno je da ga hvata za rep.

Ako se ne odri na grivi, nee ni na repu.
Bije zmiju po repu umesto po glavi.
Guteru iupa rep rep opet izraste.
Guteru poraste rep ali repu nee guter.
Paun uva svoj rep, a ovek svoje ime.

I sam Gospod je strogo delio glavu i rep. U Starom zavetu Gospod blagosilja one koji sluaju
njegovu re:
Uinie Gospod da si obilan svakim dobrom, plodom utrobe svoje i plodom stoke svoje i plodom
zemlje svoje u zemlji za koju se Gospod zakleo ocima tvojim da e ti je dati. Otvorie ti Gospod
dobru riznicu svoju, da da kiu zemlji tvojoj na vreme, i blagoslovie svako delo ruku tvojih, te e
davati u zajam mnogim narodima, a sam nee uzimati u zajam. Uinie te Gospod, Bog tvoj, da si
glava a ne rep, i bie uvek na visini i nee nikad biti u nizini, ako slua zapovesti Gospoda, Boga
svoga
A oni koji ne sluaju re Gospodnju, proklinju se:
Stranac koji je kod tebe popee se sve vie iznad tebe i ti e sve nie pasti. On e ti davati u zajam
a ti nee njemu davati u zajam; on e postati glava, a ti e postati rep.
Jasno nam se kazuje da su glava i rep suprotnosti. Ko slua re Gospodnju taj je glava, ko ne slua
taj je rep. Glava je u visini, a rep je u nizini. Glava daje u zajam, a rep uzima u zajam.
Danas sve drave uzimaju zajam, i nema drave koja nije uzajmila i koja ne duguje. Danas su sve
drave zavisne od zajma, i ni jedna drava ne moe opstati bez zajma. Danas se dravna mo meri
njenom zaduenou, zato su danas najzaduenije drave i najmonije drave. Danas se ne
dozvoljava ni jednoj dravi da ivi bez zajma.
Ako bi to bilo po Bojem prokletstvu, onda dananje drave nemaju glavu. Dananje drave su
uglavnom demokratije i republike, a republike su dobile ime po repu.

Srbi i narodno stvaralatvo

-Niko nema to Srbin imade: Srbin ima svoju krsnu slavu, krsnu slavu i Svetoga Savu.
I zaista, nijedan narod na svetu nema svoju krsnu slavu, i svoga Svetog Savu. Velika je stvar imati
svoju krsnu slavu i svoga Svetoga Savu, ali danas malo Srba ima svoju krsnu slavu i svoga Svetog
Savu. Danas potomci Srba ne slave ni krsnu slavu ni Svetoga Savu, nego samo simbolino
obeleavaju slave svojih predaka. Ovi to rade samo iz obiaja koji su nasledili, a o pravoj slavi
krsnog imena i Svetoga Save ni traga nema.
Danas je novo vreme vreme znanja i razumljivo je da to vreme i Srbe oee, te danas i Srbi imaju
znanje jer su izuili kole. Ali i ako su oni edukovani oni i dalje dre do obiaja koje su nasledili od
predaka. Meutim, nije sve sjajno u srpskome narodu jer jo ima onih koji nisu edukovani i ne ele
da se edukuju. Zbog toga je intelektualna i druga elita vrsto odluila da iz naroda iskoreni ove
nazadne elemente. Zbog toga je politika elita dala intelektualnoj eliti kolstvo i medijski prostor, sa
zadatkom da se ovo zlo iskoreni. Sve se moe kad se hoe, kae narod i to se i u ovom sluaju

potvrdilo.
Neverovatno je kojom brzinom tee ova edukacija, danas se edukovani gnuaju onoga to su do
samo pre dve decenije slavili needukovani. Ali, i pored ovih velianstvenih rezultata srpskih elita, u
svetu je iz dana u dan sve gore miljenje o Srbima. Politika meunarodna zajednica hvali srpsku
elitu i bodri ih u njihovom nastojanju, ali medijska meunarodna zajednica ne daje na to ni pet para
nego tera po svome i o Srbima govori sve najgore. Srpskim elitama je jasno da su za runu sliku o
Srbima krivi neki pojedinci u srpskome narodu, a ne mediji meunarodne zajednice. Onda oni
dignu svoje elitne borce, pa opleti-oei po ovim pojedincima to kaljaju ugled edukovane Srbije.
A ovi borci nisu makar kakvi borci, oni su elita edukovanih Srba. Sve su to edukovani ljudi koji su
izuili visoke kole kojekuda, i koje su stipendirale najuvenije belosvetske fondacije. Ovi borci
odrade svoj posao na najbolji mogui nain, jer oni ne mogu drukije, i rezultati su im izuzetni, ali
to medije meunarodne zajednice nita ne dotie, oni i dalje o Srbima sve najgore.
Meunarodna zajednica zna a to zna i srpska edukovana elita (jer im je reeno), da je srpski narod
zatoenik mita.
Svi narodi imaju mitove, ali su Srbi jedini zarobljenici mita. Tako kazuje srpska edukovana elita.
Srpski narod nikako ne moe da se oslobodi prolosti i da se okrene budunosti, a to je u potpunoj
suprotnosti sa naunim shvatanjem ivota. Jer edukovani ovek zna da je prolost prola i ne
postoji, i jedino to ovek moe oekivati od ivota to je budunost. ivot nije bajka pa da ljudi kao
Ivica i Marica ostavljaju tragove iza sebe i da se osvru, nego je ivot napred u budunosti. To je
pravo znanje i tako se ivi, a razumevanje ivota srpskoga naroda teka je zabluda. Kako samo
smeno i alosno zvue poslovice i izreke srpskoga naroda, kada se sagledaju iz budunosti.
Edukovanom oveku nikako nije jasno da takav narod jo uvek moe postojati u ovoj
velianstvenoj civilizaciji. Koliko je taj narod zastranio i koliko ne shvata da je njegova budunost u
budunosti a ne u osvrtanju na prolost, vidi se iz njihovih narodnih izreka.
-Sve ima prolost, ali sve nema budunost.
Iz ove njihove izreke moe se lepo videti koliko je taj narod zastranio, i koliko je njegova misao
daleko od misli edukovanih ljudi. Uzmimo za primer jednog sredovenog oveka: prolost je
njegova mladost. Ima li taj sredoveni ovek mladost? Naravno da nema. Tako je i sa starim
ovekom, jer je to prirodni zakon. Prolost starog oveka je mladost i sredovenost i on to nijedno
nema, nego mu je samo budunost ostala.
-Oni koji ne potuju svoju prolost, imaju malo nade za svoju budunost.
Kako se moe potovati neto to ne postoji?!
Narodu se mora objasniti da je on u zabludi koji su mu neuki preci ostavili, i da budunost ne eka
takve. Jer za edukovanog oveka jedino je budunost izvesna, a sve ostalo ne postoji. Dodue,
postoji i sadanjost, ali je ona tako kratka da nije vredna pomena. Zato edukovani ovek kratku
sadanjost koristi da ugodi samome sebi, da bi sretan i zadovoljan uao u budunost.
-Ko zna odakle dolazi, taj zna i kuda ide.
-Da bi znao kuda ide, mora znati odakle dolazi.

-Ko se osvre, vidi bolje unaprijed.

alosno je videte u kakvoj su zabludi ovi ljudi, jer uopte nije vano odakle se dolazi da bi se znalo
kuda treba ii. To najbolje svedoi dananji edukovani ovek koji ne zna da li je doao od majmuna
ili od Boga, ali nepogreivo zna da ide u budunost. I kako neko moe bolje videti u napred, ako je
okrenut unazad?
Ovih nekoliko primera je dovoljno da se sagleda sva nesrea to je zadesila ovoga needukovanog
zarobljenika mita. A ovo je tek jedan sitni deli prave nesree to je zadesila taj narod.
Srbi tvrde da su nebeski narod.
Ovo je isto ludilo, jer iveti u ovoj velianstvenoj civilizaciji a eleti iveti na nebu, nije nita
drugo nego ludilo. Valja rei da su elitni borci za edukaciju uinili zaista mnogo tako da danas tek
aica Srba eli da su nebeski, jer je danas veina Srba edukovano zahvaljujui inelektualnoj i
svakoj drugoj srpskoj eliti.
Srbi su najstariji narod.
I ako su edukovani jo u 19. veku doneli iz sveta dokaze da su Srbi poslednji sili sa drveta, narod je
ostao uporan u tome da su Srbi najstariji narod. Edukovani su se zbog ovakvih ludosti stideli svog
naroda i ubeivali svet kako nisu svi Srbi takvi, i za primer sebe isticali. I ovde je edukacija uinila
svoje pa je danas tek nekolicina Srba ostalo needukovano dok je velika veina spremna da je
meunarodna zajednica prigrli.
Meurim, danas se javljaju edukovani i panino saoptavaju da statisika nauka tvrdi kako je srpski
narod danas najstariji u Evropi. Jo kau da e vrlo brzo postati i najstariji narod u svetu, i da e ga i
nestati za nekoliko vekova. Dakle, ak je i dananja nauka utvrdila da tu neto ima, pa moda narod
i nije zastranio.
Svi su izgledi da je ovde veliki nesporazum i da i edukovana elita i prosti srpski narod imaju istu
nauku, i da je i prosti narod okrenut budunosti.
Srpski narod je najstariji narod i izumire, a budunost edukovanih je starost i smrt. To nam se kae
da je srpski narod bio okrenut budunosti i pre nego su se edukovani ispilili iz kole.
Moda njihove izreke i nisu tako besmislene, moda te izreke kriju u sebi nekakvu tajnu poruku?
Poznato je nauci da su stari narodi pisali u iframa svoje tajno znanje, koje dananji edukovani
ovek iz vremena znanja jo nije uspeo deifrovati. Zato bi valjalo prouiti navedene narodne izreke
o prolosti i budunosti, i dodati im i sledee:
-Ostavljaj iza sebe, da bi imao ispred sebe.
-Prolost je ulaznica za budunost.
-Prolost stoji na putu sadanjosti, a jedna i druga na putu budunosti.
Srbi sanjare da ive u Velikoj Srbiji.
Edukovani ovekoljupci i svetski i srpski uasavaju se pri pomisli na Veliku Srbiju. Zamislite samo
kakva bi to pretnja bila svetskom miru i blagostanju, kada bi nekoliko miliona Srba ivelo u svojoj
Velikoj Srbiji.
Zato edukovanima na kraj pameti nije da tako neto dozvole, nego oni kad god mogu okrnje srpsku
zemlju i oiste je od Srba. Tako su radili vekovima a tako su uradili i pre nekoliko godina, a tako e
raditi sve dok ne iskorene to zlo. U tome poslu uvek im je pomagala srpska intelektualna elita, jer

oni rade isti posao i edukuju narod.

A to se tie Velike Srbije, dugo ivim u ovome narodu i za ovu elju srpskoga naroda nisam uo od
naroda, nego od onih koji otimaju srpsku zemlju i ubijaju srpski narod. Meutim, edukovani Srbi ne
ive sa narodom, pa kada uju ovakvu optubu uasnu se zajedno sa svojim belosvetskim
prijateljima, pa ospu drvlje i kamenje na zabludeli narod.
Velika Srbija je nekada postojala, i za to vreme se govori da su ljudi iveli u raju i svi govorili
hebrejski. Ta Srbija je bila svetska drava i prostirala se od Atlantskog do Tihog okeana. Ove drave
odavno nema ali su ostali arheoloki dokazi njenog postojanja.
Iberija je zemlja kojom tee reka Iber po kojoj je celo poluostrvo dobilo ime Iberija, a iz latinskog
jezika.
U Gruziji nema reke Iber ali se ta zemlja nekada zvala Iberija, i nije poznato kako ova latinska re
doe u ovu zemlju. Srbi su Gruzijce u srednjem veku nazivali urijanci, i ime im je po svetome
oru. A zvali si ih i Iverima (Iberi), ba kao to govore stare knjige. Zanimljivo je ta pie o
Iverima sveti Savo. Sveti Savo pie kako su davali opelo njegovom ocu:
Pojali su najpre Grci, potom Iveri, zatim Rusi, po Rusima Bugari, potom opet mi, njegovo stado
sakupljeno.
Nije jasno, kada je prethodno pevalo njegovo stado sakupljeno? Jasno se kae da su pojali najpre
Grci, to znai da niko pre njih to nije inio. Po Grcima su pojali Iveri, zatim Rusi, pa Bugari,
potom opet mi.
Jasno je da mi, njegovo stado nisu ni Grci, ni Rusi, ni Bugari, pa bi to mogli biti samo Iveri.
Moda nije sluajno to Savo i za Ivere i za mi, njegovo stado kae da su pojali potom, dok za
ostale govori da su pojali najpre, zatim i po.
Ko bi bili Iveri, i kakav znaaj imaju da bi davali opelo Nemanji?
Srpska zagonetka kae:
-U sobi tee, a iverje van pada? (misao i re).
Iver u jeziku mita znai misao i re, i iver je bio znaajan u narodnim obiajima. Pri seenju
badnjaka prvi iver se uzimao i stavljao u mleko, da bi bilo to vie skorupa.
Po ovome bi bilo da su Iveri dobili ime po iveru, i da im ime znai: re i misao. Valja znati da je
Nemanja umro kao monah Simeon, a ime Simeon je nastalo od rei seme i ima takvo znaenje. A
seme u jeziku mita znai re.
Staro ime Irskog ostrva bilo je Hibernija. ezdesetih godina prologa veka Milo Crnjanski se
obratio srpskim uenjacima i ukazao im na mnotvo geografskih pojmova u Irskoj koji su
imenovani srpskim imenima. Crnjanski je ta srpska imena pronaao listajui stare knjige, a
pronaao je polje Gavran, reku Bojanu i jo mnotvo isto srpskih imena. Crnjanski nije romantini
kvaziistoriar koji je hteo da proturi svoju kvazinauku, nego on upozorava naunike o onome to je
pronaao. Crnjanski upozorava naunike i moli ih da proue ovo otkrie, ali od toga nita nije bilo i
kao da to nauku nije zanimalo. Ili je neko spreio uenjake da se time bave.
Srbija u kojoj ivi srpski narod postoji i danas kao mala i oepurana dravica, koja je u srednjem
veku zauzimala vei deo Balkanskog poluostrva. A glavni dokaz ove svetske drave i danas nosi
isto ime i zove se Sibirija. Sibirija ili Sibir je povrina zemlje velika koliko Australija i Evropa
zajedno. Ova zemlja svedoi postojanje Srbije kao svetske drave, a ovo ime je ostalo samo zato to
na toj zemlji niko nije gradio svoju novu dravu posle raspada te svetske drave, pa joj nije dirao u

ime.
Ta svetska drava je postojala i za to doba mit govori da su ljudi iveli u raju i da su svi govorili
hebrejski (srpski). To ne znai da su bukvalno svi ljudi govorili srpski, nego su svi ueni ljudi
govorili srpski jer uenih ljudi mimo Srba nije ni bilo. Zato je srpski jezik osnova svim mrtvim
jezicima, a stara knjievnost postoji samo na mrtvim jezicima.
Ovo dananji uenjaci ne znaju jer su oni zadojeni nekom drugom naukom, naukom koju im je
podarila velianstvena nauka novoga doba. A ne tako davno bilo je ljudi koji su to znali i svoje
znanje pokuali da prenesu mlaem pokolenju. Jedan od onih koji je to znao bio je uveni nemaki
kancelar Bizmark, ije su poslednje rei bile: Srbija! Ovo nisu smislili srpski romantiari i fanatici,
ovako kazuju nemaki izvori.
Bizmarkove poslednje rei su bile al za dravom iz doba raja, i to je jedini razlog zato je Srbija
bila njegova poslednja re.
Srpski uenjaci ne znaju da Dositej Obradovi peva o toj Srbiji, a ne o nesretnoj i oglodanoj Srbiji
iz njegovog doba. Dositej vapi da se ta Srbija probudi jer je davno zaspala, a ne nemona i umirua
Srbija njegovog vremena. Da to nije tako onda bi ta pesma bila pesma jednog ludaka, koji mimo
svih istorijskih injenica svojom prevelikom ljubavi prema svojoj zemlji zavodi narod. Ali se niko
od uenjaka ne nae da tu oiglednu injenicu javno kae, nego se i danas ta pesma nalazi u
kolskom gradivu.
Srbi su u staro doba jeli zlatnim kaikama.
Edukovani se uasavaju ovih rei i u njima prepoznaju ovinizam i rasizam. To je njima mogue
prepoznati jer su oni edukovani i u belom svetu izuili kolu. Ali postoje neoborivi dokazi da je
srpski narod jeo zlatnim kaikama, i jeo je sve dok ga nisu isterali iz sela i edukovali. Lino sam
poznavao ljude koji su jeli zlatnim kaikama. U mladosti sam svojim oima gledao Srbe kako jedu
zlatnim kaikama, ali poslednjih decenija ne izlazim iz grada pa ne znam imali jo koji Srbin da
jede zlatnom kaikom. U gradovima se odavno ne jede zlatnom kaikom pa edukovani misle da se nikad nije ni jelo.A ako se nekada i jelo jelo se, misle oni, u gradovima, jer oni znaju da je
u gradovima kultura i sve to je napredno. Oni tako znaju jer su edukovani i kao takvi oni ne mogu
da razbiraju, i da razumeju ta znai jesti zlatnom kaikom.Jer da oni to znaju ne bi jeli govna i
priali kojeta, i zavodili narod. A onaj koji jede zlatnom kaikom, jede zdravu hranu, i kazuje i sebi
i narodu istinu.
Srbi tvrde da se svet zaverio protiv njih.
Ovo je smeno. Ovaj velianstveni svet da se zaveri protiv jednog naroda, makar to bili i zli Srbi, to
samo moe needukovanom pasti na pamet. To to je svet oteo od srpskog naroda njegovu zemlju i
dao je drugima, to nije zbog zavere, nego zbog zloinakog reima Slobodana Miloevia. A to
to se tom otimainom oteo i srpski narod i dao drugome da njime upravlja i ako to oteti narod nije
eleo, to nije zbog zavere nego kada se kanjava onda se tako radi. Ako neko sumnja u ispravnost
ove
tvrdnje, neka se malo osvrne u prolost (mada se ovo kosi sa naukom edukovanih), pa e videti da
se tako radilo vekovima. Kad god su otimali srpsku zemlju otimali su i preivele Srbe, samo zato da
bi od njih napravili ljude dostojne budunosti. I zaista, u tim otetim srpskim zemljama nema ni traga
od tih divljaka, nego se danas tu nalaze uzdanice usreitelja ljudi i najvei srbomrsci.
A to je raeno u prolosti vekovima radi se i sada, i zato srpske zemlje i srpskog naroda ima sve
manje. Ali o tome edukovani ne razmiljaju, jer edukovani gledaju samo u budunost.

O zaveri mogu da govore samo needukovani,a edukovani to nikada nee prihvatiti. Autoritet je
jasno kazao: intelektualcima ne prilii da vide zaveru. Zato svaki koji sebe smatra intelektualcem ni
po koju cenu ne eli da vidi zaveru. Zaveru mogu prepoznati samo nazadni i needukovani elementi
ovoga drutva, a takvi se danas ne pitaju jer je danas doba znanja, svetlosti i ljubavi. Zato, kada
meka zaigra pred vratima samo se primitivci uplae, edukovani meku ni ne primeuju jer je njima
reeno da ne prilii intelektualcu da mu se meke priviaju.
A zavera je planetarna i opta jer je to zavera protiv oveka u prvom redu, a potom protiv Srba jer
su samo Srbi kadri prepoznati tu zaveru. Ali danas, dok Srbi pokuavaju da oveanstvu otvore oi,
oveanstvo je iz petnih ila zapelo da ih uniti.
Vuk Karadi je zapisao sredinom 19. veka:
Narod srpski nema drugih ljudi osim seljaka. Ono malo Srba to ive po varoima kao trgovci i
majstori, zovu se varoani; i budui da se turski nose i po turskom obiaju ive, a uz bune i ratove
ili se zatvore s turcima u gradove. ili s novcem bjee u Njemaku, za to oni ne samo to se ne broje
meu narod srpski, nego ih jo narod i prezire.
Tako kae Vuk i to su svi razumeli koji su proitali, naravno, svako na svoj nain. Kako god je
narod prezirao te poturice, tako su i oni iveli u ubeenju da su edukovaniji i bolji od naroda, a tako
su ih cenili i oni sa kojima su iveli i oni kod kojih su beali za vreme rata.
Sada valja odgovoriti na pitanje: Kako je kulturni svet cenio te poturice, a kako srpski narod? Jasno
nam je da je narod uvek bio dostojan prezira u oima kulturnjaka. Kako je bilo tada tako je i sada, i
tako e uvek biti.
Problem je to ovek bez znanja ne moe da prepozna svoje vreme pa mu zlo izgleda uzvieno, a
dobro dostojno prezira. Uvek su takvi bili miljenici kulturnog sveta, i uvek je narod bio prezren od
kulturnog sveta. Uvek se ra stidela svog naroda, i uvek je bila na strani neprijatelja svog naroda.
Sve je isto i nita se ne menja, samo se menjaju ljudi koji ne prepoznaju svoje vreme. Zato narod
kae:
-Svako vreme ima svoje neljude.
Razlika je samo u tome ko je na vlasti, ljudi ili neljudi.
Zato je danas mogue da novovremeni Vuk Brankovi govori o Milou Obiliu. On se poziva na
Miloa jer nije svestan da je vea ra od Vuka Brankovia.
U Karadievo vreme je u gradovima ivelo neto malo Srba, a danas u gradovima ivi veina
Srba. A i oni to ive u selu ive kao da su u gradu jer to nije nekadanje selo, nego je to mali grad.
Oni danas imaju televiziju, mobilni telefon i internet, i ive isti ivot kao i oni u gradu. A to znai da
je civilizacija obuhvatila itav srpski narod, osim onih nekoliko to su smetnja integraciji srpskoga
naroda u kulturni svet.
Nekoliko decenija posle Vuka Karadia Jovan Cviji pie da se oni ljudi koji su naseljeni uz vee
drumove odlikuju lukavou, sebinou, krtou i bezobzirnou.
ovek ne mora biti genije da bi shvatio kako su ti ljudi dobili ove osobine. Valja znati da su ovi isti
sebe stavljali iznad prostoga naroda, i da je kulturni svet njih drao za kulturniji deo srpskoga
naroda. Takvi su bili oni koji su iveli uz vee drumove.
A ti nekadanji vei drumovi su obini puteljci u odnosu na dananje auto-putove.

Iz ovoga vidimo da je i srpski narod imao svoje edukovane i da su onibili uz kulturni svet, i da su se
smatrali boljim od naroda, i da ih je tako i svet smatrao. Iz istorijskog iskustva znamo da je kulturni
svet uvek nasrtao na srpski narod i da mu je otimao zemlju, ubijao narod, a preivele optuivao za
primitivizam i prevaspitavao ga. Iz istorijskog iskustva znamo da su samo najvee sile svoga doba
nasrtale na srpski narod.
Ali to nama nita ne vredi, jer edukovanom oveku ne prilii da se osvre na prolost nego da gleda
u budunost. Iz istorijskog iskustva znamo da su srpsku zemlju izmeu sebe bratski podeli
hrianski Vatikan i islamska Turska. Ali to nema nikakve vanosti danas, jer su danas ljudi
okrenuti ka budunosti. Iz istorijskog iskustva znamo da su hrianski Vatikan i islamska Turska u
poslednjih sedam vekova uvek bili saveznici u borbi protiv hrianskih Srba. Tako je bilo pre sedam
vekova, tako je bilo u Prvom svetskom ratu, tako je bilo u Drugom svetskom ratu, tako je bilo u ratu
od pre nekoliko godina, tako je i sada, a tako e biti i u sretnoj budunosti.
Tako e biti dok god postoji srpski narod, a kako stvari stoje na pomolu je konano reenje. Jer je
danas ceo svet obaveten o tom zlom narodu, i kao to se moe videti, ceo svet se digao na noge da
tom zlu stane za vrat i zada mu konaan udarac.
Niko ni od stranih ni od domaih edukovanih ovekoljubaca ne sumnja u uspeh, jer je ovo proveren
nain borbe. Vano je da je na taj narod baena anatema i da je svet tu anatemu prihvatio, a ve e
se pojaviti neki vitez koji e doneti konano reenje za ovo zlo
Mi iz istorijskog iskustva znamo da je ovo pouzdan metod, pa zato bi se izmiljale nove metode
kada se zna da je ovo pouzdan metod. Mi danas znamo i ko je bacio anatemu i ko je doneo
konano reenje, i ko je spaavao vitezove koji su doneli konano reenje. Sve se zna ali se o
tome ne sme misliti i govoriti, jer to moe da vrea oseanja dananjeg osetljivog bogoljupca i
ovekoljupca.
-Nita novo pod kapom nebeskom -, kae narod. Ljudi kao i u prolosti ive u svome vremenu i ne
prepoznavaju svoje vreme.
Zato dananja anatema tako glatko prolazi kod edukovanih ljudi, a poznato je da su svi ljudi danas
edukovani. Tako je bar u kulturnim zemljama, a one se jedino pitaju.
to se god u svetu runo dogodi mediji meunarode zajednice obaveste svet da su uinili Srbi, ili da
su na neki nain umeani u to zlo. Posle e se ispostaviti da to nije istina pa e neki mediji to
demantovati, ali to ve nije vano jer je prva vest uinila svoje. I tako dan za danom svet slua o
zverstvima tog zlog naroda, i to u ljudima izaziva prezir i mrnju prema tom zlom narodu. Pa kada
meunarodna zajednica erupa srpsku zemlju i proteruje i ubija taj narod, od svetskih
ovekoljubaca moe dobiti samo pohvale i velika svetska priznanja.
Ono to su u prolosti radile pojedine drave, danas u ovoj velianstvenoj civilizaciji radi
meunarodna zajednica uz svesrdnu pomo Ujedinjenih Nacija. Danas je doba slobode i ljubavi
jer danas ljudi ive u svome vremenu, vremenu znanja i svetlosti. Danas su ljudi edukovani i
prepoznaju vreme u kojem ive, dok u prolosti ljudi nisu bili edukovani i nisu prepoznavali vreme
u kojem ive. Zato je u prolosti moglo da se deava da nekakve zle sile ne budu prepoznate, ali
danas toga jok.
Dakle, metoda koja se koristila za unitenje Hebra, koristi se i za unitenje Sebra.
Hebri su izabrani narod i nebeski narod, i to svedoi Sveto pismo.
Nisu Hebri nebeski narod samo u Starom zavetu, oni su nebeski narod i u hrianskoj nauci.

Apostol Pavle je utemeljitelj hrianske vere i Crkve, i on pie poslanicu Hebrima i kae:
Zato, brao sveta, zajedniari zvanja nebeskoga, i tako pie samo njima. Hebri imaju nebesko
zvanje i u nauci koju kazuje apostol Pavle.
Sebri kau da su nebeski narod, ali o tome Sveto pismo nita ne kazuje nego tako sam narod kazuje.
Kada je Arap-aga oteo Jelu Jakievu i odveo u svoju zemlju, pita je:
-Oj Srpkinjo, draga moja ljubo!
Evo ima tri pune godine,
Kako si se ti moja nazvala,
to vo nikog od tvog roda nema?
Jal ne mare, jal ne uju za te.Onda ona njemu besjedila:
-O Boga ti, aga Arap-aga!
Koliko je nebo od zemljice,
Toliko je i moj rod od mene.-
Ovakvih kazivanja ima mnotvo i jasno se kazuje da su Srbi nebeski narod, kao to se to kazuje i za
Hebre. Tako se kazuje jer se kazuje ista nauka, a tu nauku su ljudima podarili Hebri ili Sebri. Hebri
ili Sebri su uitelji i iritelji kulture, koju su u staro doba darivali narodima nauku koja je danas
poznata kao Sveto pismo i sva ostala stara knjievnost.
Zato apostol Pavle prekoreva Hebreje:
Jer vi koji biste odavna trebali da ste uitelji opet treba da nauite prva slova rei Boje, i
postadoste da trebate mleka a ne jake hrane.
Hebreji su odavno trebali biti uitelji ali su zatajili pa ih Pavle prekoreva. Pavle je mnogima pisao
ali je samo Hebrejima kazivao da treba da budu uitelji.
Rabi je hebrejski uitelj, a svaki Srbin je rab Boji. Za ovo postoje brojna svedoanstva, i prepuna
su srpska groblja u kojima lee rabi Boji, i to se moe proitati na mnogim spomenicima.
Srbomrsci su tvrdili da su Srbi dobili ime po tome to su uvek bili sluge, to je i istina. Neki Srbi su
se od ove nauke branili i tvrdili da su Srbi nebeski narod, to je takoe istina. Ali ni jedni ni drugi
nisu znali ko su Srbi i svojom naukom su samo tetu pravili i zavaali narod.
A oni veliki hrianski vernici i srbomrsci ne setie se da prezru Isusa Hrista, jer je i on bio rabi i
sluga ljudima. Jer i sam Isus Hrist ree da nije doao da mu slue, nego da slui, i zato su ga zvali
rabi. Da li je potrebno ukazivati na slinost hebrejske rei rabi i srpske rab?
Uenjacima nita ne kazuje to to su robovi bili uitelji u Heladi kojoj se oni tako dive, jer je
Zapadna civilizacija iz te kulture izrasla. Uenjacima nita ne govori ni to to su robovi drali
nauna predavanja u rimskom senatu. Uenjaci znaju i da su se odbegli robovi u Rimu zvali Servi,
ali se nisu potrudili da razumeju o emu govore stare knjige, nego ono to proitaju bukvalno shvate
i to smatraju znanjem i naukom.
U Persiji kod Artakserksa u 3. veku nove ere nalazi se sveti Tansar koji sreuje svete knjige, i njega
nazivaju Herbed nad herbedima.
U davno doba kada su ljudi iveli u raju, svi su govorili hebrejski jezik.

-Govori srpski da te ceo svet razume.- kae stara srpska izreka. A neki
kau da je srpski jezik pramajka svim jezicima.
Hebri su svoju veru nazivali hebrejskom verom.
Srbi svoju veru zovu srpskom verom.
Srpski narod kazuje: Sveti Savo i Sveti Pavo bili su veli dva roena brata, i onda je bio jedan
zakon srpski na cijeloj zemlji kranjaca (katolika) i njihove vjere nije bilo nikako.
Nekada je na celom svetu postojao samo srpski zakon, tako srpski narod pamti i zna. Narod dalje
pria da se avo prometnuo u zlatokosu devojku koja je zaludila svetoga Pavu, te ovaj obrije svoju
zlatnu bradu i osnuje novu veru kranjsku (katoliku). Zbog ovoga dela sveti Pavo zaglavi u
mranu zemlju, gde i dan danas ispata svoj greh.
Katoliki svetenici ni danas ne nose brade sledei svoga rodonaelnika, ali oni ne znaju zato ne
nose bradu i ta znai brada. Brada u jeziku mita znai seanje, a sveti Pavo je obrijao svoju bradu i
zbog toga i dan danas ispata u mranoj zemlji. Jer bez pamenja nema znanja, a neznanje se
jezikom mita naziva mrakom i tamom.
Dananja reka Marica koja se uliva u Egejsko more nekada se zvala Srbica, a u starim kartama se
obeleava imenom Hebra. A zato se ta reka imenuje imenom Hebra?
Pa zato to joj je ime Sebra, tj. Srba, Srbica kako je narod srpski zna.
Hebri su Sebri, i nema drugih Hebra do Sebra. Kom je god stalo do istine moe se u to uveriti, ljudi
su danas pismeni a knjige postoje pa mogu iz knjiga videti istinu. Ako su danas uenjaci nemoni u
ovom poslu neka taj posao prepuste policiji, jer policija jo uvek priznaje samo injenice.
Zato Srbi vekovima trpe zulum silnih kulturnjaka koji ele da usree svet, a sretan svet moe biti
samo bez Srba. Dananje oveanstvo batini Holivud istoriju i po njoj se ravna, a ta istorija
postoji samo u njegovim snovima koje je nametnula nauka novoga doba. A tu nauku je nametnula
sila koja vlada ovim svetom, i koja je stvorila ovu dananju velianstvenu civilizaciju.
Tvorci ove velianstvene tvorevine su Vatikan i njegov svetski ortak koji ima mo da vojno
sprovede ideju u delo. Da je to tako bilo u prolosti to se zna, jer o tome pie u knjigama. A da je
tako i danas, to se ne zna jer to nigde ne pie. Dananji edukovani ovek ne moe znati ono to u
koli nije nauio i u naunoj knjizi proitao. A takav je zato to je on proizvod ove velianstvene
tvorevine, i samo takav valja ovoj tvorevini.
Zato i danas kao i u prolosti ljudi znaju da je dobro ili zlo samo ono to im autoritet nametne, i
spremi su i duu svoju zaloiti da bi odbranili to znanje.
Zato se ne treba uditi to e se edukovani uasnuti kada neko ko nije autoritet kae da su Hebri
Srbi, i da nema drugih Hebra do Srba. Jer edukovane ne zanima istina, njih zanima samo to da
odbrane svoju uenost po kojoj su poznati manje ili vie. A vrlo dobro znaju da ni nagrada nee
izostati ako se pokau kao junaci u toj borbi. Nije mala stvar dobiti nagradu za svoju borbu, pa
makar da je i od dokazanog neprijatelja svoga naroda. Jer ne prilii edukovanom da se osvre u
prolost, nego on je tako edukovan da gleda samo u budunost. Odlikovanje je odlikovanje pa
makar mu ime bilo Podriva, i ne moe ga dobiti svako od dokazane neprijateljske drave. Zato je
dobitnik ordena ponosan na svoje delo, i sa ponosom nosi orden.
U davno doba kada su ljudi iveli u raju svi su govorili hebrejski jezik. Danas nema ni trga da bi se

ova legenda mogla smatrati istinitom. Jer da je ona istinita ostao bi bar mali trag koji bi to mogao
potvrditi.
A srpski narod kae: Govori srpski, da te ceo svet razume. Ovo je edukovanima smeno, jer su oni u
koli nauili da su Srbi mali i istorijski beznaajan narod, i da tako mogu samo bezumni da govore.
A ta injenice kau?
injenice kazuju da i danas srpski jezik govore ljudi na prostoru od Japanskog mora do Srednje
Evrope. Taj jezik danas nauka naziva slovenskim i tvrdi da je to mnotvo razliitih jezika, a neki
uenjaci iz prolosti su tvrdili da su svi slovenski jezici nastali iz srpskog jezika, i da su samo
nareja jednog jezika. A taj jezik je pre nekoliko vekova dopirao jo dublje u Evropu, ali se danas
vie ne govori u tom delu Evrope jer su ga kulturniji narodi proterali odatle. Zato se danas tamo ne
govori srpski jezik, ali su ostala srpska geografska imena koja svedoe da se tu govorio srpski jezik.
Upravo je srpski jezik glavni dokaz da su Srbi Hebri i da su nosioci znanja i kulture, i sva stara
knjievnost je srpska knjievnost. Knjievnosti osim srpske svet nije poznavao sve do novoga doba,
a tu knjievnost dananja civilizacija ne razume. Ono to dananja nauka zna to se ispililo tek
sredinom 19. veka, i to to zna teka je zabluda. Ta zabluda je ljudima nametnuta i ljudi su je
prihvatili kao znanje, i tako je danas celo oveanstvo u potpunom mraku. A to ruglo od nauke i
kulture moe se samo srpskim jezikom razobliiti, i zato su Srbi najgori narod na svetu, i zato je
Vatikan smrtni neprijatelj srpskome narodu. I zato je srpski narod ubijan i proterivan vekovima, i
zato ga ubijaju, proteruju i blate i danas.
Iz istog razloga su stradali i potomci Hebra kroz vekove, a dananjem oveku je dobro poznat
holokaust, koji je dao konano reenje vievekovnom istrebljenju ovog naroda. A kada su ih
istrebili iz svoje sredine, ostatku preivelih su dali Holivud istoriju zbog koje se i danas trve sa
svojim susedima. A to je za oveka najalosnije krivci za ovaj zloin i finansijeri ovih zloina i
danas vladaju svetom, i sebe nazivaju Hebrima. Ovo je dananjim ljudima poznato, ali su oni
nemoni da bilo ta iz ovoga zakljue. Dananji ovek je edukovan i on nije kadar da izvlai zakljuke, jer on zna da se znanje nalazi u knjigama. Danas ovek zna da je Hitler bio lan nekakvih
okultnih drutava i da je hteo da bude Arijevac, i zna ta je u to ime uinio. U svome poduhvatu nije
u potpunosti uspeo, jer je od udotvornih relikvija imao samo Longinovo koplje, a nedostajali su
mu Sveti gral i Zavetni koveg.
Dananji ovek zna da je to moglo biti u prolosti, ali danas u njegovo vreme to nije mogue jer je
njegovo vreme vreme znanja kulture i ljubavi. Danas se ne bi mogo desiti da neki ludi fanatici
ubijaju neki narod, jer je danas novo vreme.
Dok je NATO bombardovao i ubijao srpski narod, svetskim medijima je Madlen Olbrajt priala o
svom hebrejskom poreklu. U isto to vreme komadant NATO snaga Vestli Klark, iznenada je
pronaao svoje hebrejske korene, i o tome je obavestio svetske medije to su ovi i zabeleili.
Sluajno?
Dakle, Hitler je mogao da bude ludak i fanatik i da ini strane zloine, ali u nae doba to nije
mogue jer smo mi nosioci slobode, demokratije i svega onog to divni ljudi mogu podariti. Ali,
zaboravlja se da je malo ljudi imalo tako lepo miljenje o sebi kakvo je imao Hitler. I kao takav on
nije hteo da usrei samo sebe i svoje blie, nego je hteo da usrei ceo svet. I danas se usreuju ljudi
irom planete, i niko ih ne pita ele li oni tu sreu iji glas im NATO donosi.
Hitler je mnogo polagao na simbole ali to se i danas ini, i danas na simbole najvie polau vladari
sveta. Sa Hitlerom nisu uspeli zato to u to vreme ljudi nisu bili edukovani, ali danas je doba znanja,
slobode i ljubavi, pa su uspeli. Pomagai vladara sveta vide sebe, u svojoj samoobmani, kao jednog
od onih odabranih 144.000 sa peatom.
Kada je ve pomenut holokaust valja znati da je to grka re koja znai: holos- ceo, potpun, i

kaustos- spaljen.
Kod starih je Grka i Rimljana to bila rtva spaljivanjem koja je prinoena bogovima ili umrlima.
Onaj uasno sramni zloin nad nedunim ljudima nazvati ovim imenom je nita manji zloin. Onaj
koji je bio imenodavac ovoga zloina ili je lien razuma, ili se izruguje rtvama, ili je u pitanju crna
magija.
Edukovanima bi moralo biti jasno, da ni jedna rtva prineta bogovima ne moe biti zloin. Ali
edukovani to ne znaju jer nigde nisu uli ni proitali, pa prihvataju sve to im autoritet nametne.
Ustvari oni su proitali ali nisu eleli da razumeju, jer je to reeno na samom poetku Biblije kada
je Bog jasno stavio na znanje da su mu ugodne pastirske a ne ratarske rtve. A isto tako je jasno
reeno da je Jakov doveo u Egipat pastire, to su bili i njegovi preci.
Bogovima se prinose samo one rtve koje su im ugodne, i o tome govore sve verske knjige. I ne
govore tako samo verske knjige, tako kazuju i folozofi. Platon je tom pitanju posvetio dijalog
Eutifron u kojem Sokrat jasno kazuje ta se prinosi bogovima, ali edukovanima to nije vano jer
oni sanjaju ivot pa su umislili da mogu kako oni hoe.
Za ime Hebrej kae se da znai onaj sa druge obale. U jeziku mita prei preko vode zai: imati
znanje, iskustvo. Mi iz starih knjiga saznajemo da je Avram preao reku i da je bio stranac u
zemlji u koju se naselio, i da je njegovo potomstvo takoe bilo stranac i rob u tuoj zemlji.
Srpski narod ima izreke:
-Zemlja tua, kalauza nema, tui ljudi, ne znamo im udi.
-U tuoj zemlji tui ljudi, tui ljudi udne udi, rodom ga zove, za rod te nee.
Mojsije je izveo narod iz egipatskog ropstva i preveo preko velike vode, a vodu su preli suhim
putem. Mojsija i narod jurio je Faraon sa vojskom koju, po prelasku naroda, voda potopi.
Sveti Savo je izveo srpski narod iz Egipta i vodu su preli suhim putem. Svetog Savu i narod srpski
juruo je u jednoj prii Firaun, a u drugoj Viraun, ali i njih potopi voda po prelasku naroda.
Uenjaci su svojim naunim metodama utvrdili da je narod iz zabave ili nekog drugog uzroka
preuzeo i prisvojio biblijsku priu. I ako je narod bio nepismen on je posezao za tuim dobrom, pa
je i tuu muku sebi prisvajao. Ali, takve prie su imali i Romi. I Romi su prelazili vodu, samo oni
nisu kao Srbi sebe stavili na mesto pobednika nego su oni bili podanici Firauna i stradalnici. Romi
priaju da je njih Bog potopio zbog njihovog kralja Firauna, i zato to su se ogreili o Srbe.
Tako je u narodnom pripovedanju, a u stvarnom ivotu Srbi su Rome zvali Jeupi (Egipani), a
Turci su ih zvali Firauni. A da oni nisu iz Egipta ne bi ih tako zvali. Toliko o svedoanstvu da su
Jeupi po linom priznanju stradali u potopu zbog svog oholog kralja Firauna, i zbog toga to su se
ogreili o Srbe. Dakle, sami Egipani kazuju da su Srbi beali od Egipana i da su preli more. Ni
Biblija ne kazuje drukije jer kazuje da je Bog Hebreja izveo svoj narod, a Hebri i Sebri su isto i
samo su dva oblika istoga imena.
Neshvatljivo je ponaanje srpskih uenjaka, koji ne ele da primete da Egipat zauzima znaajno
mesto u narodnoj knjievnosti. Ako je srpski narod preuzeo tue stvaralatvo pa sa njim i Egipat,
valjalo bi da kau od kojega naroda je to preuzeto, i ta taj narod jo govori o Egiptu. Ali to uenjaci
nisu uinili, a i da su se potrudili ne bi nali da Egipat ima tako znaajno mesto u knjievnosti
nekoga naroda. Jer Egipat nije doao u srpsku knjievnost sa strane nego je iz srpske narodne
knjievnosti i ima svoje znaenje. Ono to Egipat znai u srpskoj knjievnosti, znai i u svoj
knjievnosti staroga sveta. A stari svet je nestao sredinom 19. veka, a ne kako danas nauka kae

da je nestao u 4-5. veku.

Egipat u jeziku mita oznaava svet mrtvih, i takvo znaenje ima i u istorijskim knjigama, i kod
pesnika, i u mitologiji, i u verskoj knjievnosti. Iz tog i takvog Egipta je Mojsije izveo narod. Takav
je Egipat i u srpskoj narodnoj knjievnosti, koji narod ee naziva Misirom. O Egiptu e se
posebno govoriti, a ovde samo toliko da se vidi da je Egipat zemlja mrtvih i kod antikih istoriara i
mitologa, i u verskoj knjievnosti, i u srpskoga naroda.
Egiptu Nil daje ivot, Nil je personifikacija boga Ozirisa, a Oziris je bog mrtvih. Da je Egipat
zemlja mrtvih kazuje i srpski narod:
-Gde se ko rodio tu mu je i Misir.
Da bi ovu izreku razumeli, valja uti sledee:
-Gde se ko rodio, tu e i umreti.
-Gde ko mre, tu se i kopa.
Uenjaci su shvatili da je Egipat prepun mrtvih, ali im se nije dalo da razumeju zato je to tako, jer
su oni edukovani da sve tumae istorijski.
Po starim svedoanstvima Egipat je bio svetska itnica, a to i dananji uenjaci naglaavaju kada
govore o Egiptu. Misirska penica je bila dobro poznata srpskome narodu a i konjima srpskih
junaka, koji su najradije zobali misirsku penicu. Konji su iz sveta mrtvih i grki bog mrtvih Had je
vlasnik konja. U Bibliji se konji nalaze u Egiptu i odatle se nabavljaju. Solmon je nabavljao konje u
Egiptu, i konjima snabdevao itavu Aziju.
Dakle, Egipat je zemlja mrtvih u svoj staroj knjievnosti pa i kod srpskoga naroda, a ta u mitu
znai zemlja mrtvih reie se kada se bude govorilo o Egiptu.
Srbi su bagrem nazivali egipatski trn. Ima li neki narod da ovako naziva bagrem? pa da bi znali
od koga je narod preuzeo ovo ime. Srpski narod je sadio bagrem u peare i od peara nainio
panjake i plodno zemljite. Koji je to narod jo uinio? pa da bi znali od koga Srbi i ovo nauie.
U narodnoj knjievnosti prisutna je i ptica noj, a nojevo krilo je veoma znaajno i nose ga neki
junaci kao obeleje. Nojevo krilo nije lako nositi i mnogi slavni junaci nisu bili kadri ni da ga
podignu, a kamoli da ga nose za kalpakom. Valjalo bi ispitati iz ije su knjievnosti uvezena nojeva
krilca, u srpsku narodnu knjievnost.
U srpskoj narodnoj knjievnosti prisutna je i Indija. Koji to jo narod govori o Indiji? pa da bi znali
od koga dobimo Indiju.
Srpski narod poznaje Garudu, pticu koja nosi boga Vinu. Koji to jo narod peva o Garudi? pa da bi
znali od koga saznamo za Garudu.
O tome narod nita ne u od edukovanih uenjaka. Ako uenjaci ele uenjaku karijeru, ne smeju
izlaziti iz svoga naunog tunela da bi neto videli.
Srpski narod je iz Egipta izveo Sveti Sava koji je pored toga nauio narod svemu to zna. Da nije
bilo Svetoga Save ovek danas ne bi nita znao, i bauljao bi u mraku kao to su bauljli ljudi iz doba
neznanja u mranom srednjem veku. Zato i danas Srbi slave Svetoga Savu, iji dan slave i kao
kolsku slavu zbog njegovog prosvetiteljskog dela. Svetac koji se danas slavi je princ Rastko
Nemanji koji se u mladosti zamonaio i uzeo monako ime po Svetome Savi Jerusalimskom.
Tako danas nauka i Crkva znaju ali to nema veze sa znanjem, jer postoji samo jedan Sveti Sava i
njega samo Srbi imaju. Rastko Nemanji jeste bio prosvetitelj, ali on je samo inio u istoriji ono to
u duhu ini izvorni Sveti Sava ije je ime uzeo. Nije narod izmiljao prie o udesima koja je inio

monah Savo, nego prie govore o stvarnome Svetom Savi uitelju oveanstva i udotvorcu. Samo
je jedan Sveti Sava i njega samo Srbi imaju, i on je izveo narod iz egipatskog ropstva.
Istina je da je Sava izveo Sebre kao to je istina da je Mojsije izveo Hebre po nalogu Boga
Hebreja.
Ovako govori Gospod, Bog Hebreja: Pusti narod moj, neka ide da mi slui.
Mojsije i Aron su vodili munu borbu sa Faraonom i inili razna udesa, da bi konano u pono
prvoga meseca, etrnaestoga dana tog meseca narod krenuo iz Egipta.
Upravo tada je umro srpski Sveti Sava: u pono prvoga meseca etrnaestoga dana (14. o1.
1235.god.) I dan danas srpski narod slavi svoga Svetog Savu svake godine prvoga meseca a
etrnaestoga dana toga meseca. A taj dan slave i kole kao svoj praznik jer je Sveti Sava njima
poznat kao veliki prosvetitelj srpskoga naroda. Tako danas slave Savu i prosvetitelji i narod, ali ni
jedni ni drugi ne znaju ko je Sveti Sava jer im njihova nauka to nije kadra rei. Jer njihovi uenjaci
su tako edukovani da znaju samo ono to im se kae, i ne poznaju neki drugi nain uenja.
Zato novouenjaci olako prihvataju tuu nauku i edukuju narod da je uzeo tue predanje, i ne
obraaju panju na vremensko poklapanje izlaska iz Egipta i prazninog dana Svetoga Save.
Mojsije je tapom iz kamena otvarao izvore vode, i Sveti Sava je tapom iz kamena otvarao izvore
vode.
Vele ljudi, kad je odo po zemlji Bog i Sveti Savo, gdje su god udarili tapom, ondale je potekla
voda. Otuda su postale sve vode na svijetu.
to se tie srpskog prelaska vode po suvom i naunog tumaenja da je to preuzeto iz biblijske prie,
postoje dokazi da je ta nauka nitavna. Srpkom narodu je dobro poznato da Sveti Sava prevodi ljude
preko vode po suvom putu, i to znanje nije u vezi sa priama o izlasku iz Egipta.
Narodna izreka kae:
-Sveti Sava mee upriju preko Dunava.
Srpski narod poznaje dve suvote: bezvodnu i ledenu. Dan Svetoga Save je 14. 01. i to je najhladnije
doba godine, kada se sve vode mrznu. A kada se vode smrznu onda je narod prelazio preko voda
suvim putem, ba kao to se u predanju kazuje. Ali badava je narod znao da Sveti Sava prevodi
preko vode suvim putem i badava je narod koristio taj suvi put, kada edukovani uenjaci ne daju da
to pripada srpskom narodu.
Nije Savo mrznuo samo vodu, mrznuo je i mleko tako to ga je sirio. Za sirenje mleka nije bilo
potrebno sirite, dovoljno je bilo rei: Savina te molitva usirila, i odmah bi se mleko usirilo. Ali to
je bilo davno kad su jo sveci silazili i pomagali ljudima, danas se bez sirita ne moe siriti.
Stara svedoanstva govore da su na Sinaju robovi iz rudnika kopali drago kamenje, i da su se ti
robovi zvali Habiru. To i ne bi bilo udno da se ne kae kako su ti robovi bili pismeni.Ova stara
svedoanstva e se moi razumeti tek kada se shvati ta u jeziku mita znai kopanje blaga iz zemlje.
Srednjovekovni izvori i srpski i nesrpski kazuju da je srpska zemlja prepuna zlata i srebra, i da ga
narod uveliko iskopava. Tako je vizantijski istoriar Kritovul zabeleio:
Ali to je najznatnije i nada sve druge zemlje u Srbiji, to je to se u njoj nalazi srebra i zlata kao
vode u izvorima, i to se na sve strane kopa zlatni pesak, u kome je zlata i srebra obilatijega, lepega
i boljega nego to je indijsko.
Po svom bogatsvu naroito je bio poznat grad Novo Brdo. Srednjovekovna svedoanstva govore o
neverovatnom bogatstvu Novog Brda, a Konstantin Filozof pie za Novo Brdo da je grad zaista
srebrni i zlatni.

Moda je zbog ovakvog pisanja srpska zemlja oduvek bila na udaru silnih, kao to je i danas. Jer
kao to danas edukovani bukvalno itaju tako su itali i u prolim vremenima, jer je i u prolosti
bilo edukovanih i bili su uz silu kao i danas.
-Haber glas, vest, poruka.
Kae se da je ovo arapska i turska re, a prisutna je u reniku srpskoga naroda. Narod puku kojom
se oglaavaju vane stvari zove haberinka.
Moda to jeste arapska i turska re, a moda je to re iz kakvog kolskog jezika s obzirom na
znaenje te rei. Haber znai glas i vest, a Hebri su nosioci i kazivai znanja. Slinost je oigledna i
preko toga se ne moe tek tako prei.
Herba je latinska re i znai: travka, biljka.
Latinska re herba znai biljka, a biljka u jeziku mita znai: znanje, nauka. Tako je u srpskome
narodu a tako je u celome svetu jer postoji samo jedan jezik mita. Drvo je biljka, a Adam i Eva su
okusili plod sa drva poznanja.
Ono to bilje znai u jeziku mita, takvo isto znaenje ima i u srpskom narodnom govoru. To nije ni
udno jer je ta nauka potekla iz srpskog jezika i naroda.
-Za svaku boljku postoji trava, tek valja da zna da je nae.
Tako kazuje narodna izreka i kazuje da ima leka za neznanje, jer je neznanje bolest i kod Srba kao i
kod Sokrata i u svoj staroj knjievnosti.
Druini je Jovo govorio:
Jer mi nee ljuba biti draga
Kad mi ljuba do tri bilja znade:
Jedno bilje, rano ustajanje,
Drugo bilje, starijeg sluanje,
Tree bilje, ne odgovaranje.
Nije moja alarica majka,
Ve je moja biljarica majka;
Sino mi je troje bilja dala:
Jedno bilje, sluati svekrve,
Drugo bilje, pazit diverove,
Tree bilje, uit zaovice.
-Od ta, majko, ruse kose rastu?
-eljaj esto a opleti gusto,
eto bilja od ta kose rastu!

Sveti Petar batu gradi,

majka boja bilje sadi,
ko brao zdrav bio,
kom brao lek bio.
Bilje je u srpskom narodu oznaavalo znanje, i u staro doba Srbi su se leili biljem. Sve do nedavno
srpski narod pokrivao se u krevetu vunenim pokrivaem koji se zove bilja ili biljac. Srpskom
narodu u doba njegovog neznanja i neukosti bilo je vrlo vano da se biljom pokriva, a danas se
narodna bilja moe videti samo u muzeju.
Biljke je izuavao i Gete i kazivao je da je u botaniku uao empirikim putem. Ekerman je
zabeleio nekoliko Geteovih rei o bilju.
Biljka raste od kolenca do kolenca i naposletku se zavrava cvetom i semenom. U ivotinjskom
carstvu nije nimalo drukije.Gusenica, trakulja, raste od lanka do lanka i naposletku obrazuje
glavu; kod ivotinja na viem stupnju, i kod ljudi, to su kimeni prljenovi to se niu i nadovezjju i
zavravaju glavom u kojoj se usesreuju snage.
Tako ree Gete da se biljke razvijaju od kolenca do kolenca pa do cveta i semena, a ivotinje od
lanka do lanka pa do glave. A ovek jo uspeva da u toj glavi usesreuje snage.
Tako je kazivao Gete a uenjaci su iz ovakvih kazivanja izvukli nauku da je Gete bio darvinista pre
Darvina. Tako zna dananji edukovani uenjak, i ubeen je da je ovek znanja.
Drugi put je o bilju Gete ovako kazivao:
Ko neposredno doe u dodir sa takvom jednom cvau, i ne moe nita drugo do da se zapanji. Ali
ko zaviri u tajni ivot biljaka, u ono bujanje snaga i kako se cvet postepeno razvija, taj vidi stvar
sasvim drugim oima, taj zna ta gleda.
Ve je u antici primeeno da onaj koji ne zna moe samo da se zapanji, a onaj koji zna taj zna ta
gleda. A Gete nam ree da zna onaj koji prouava ivot biljaka. Tako pie Ekerman da je kazivao
Gete za biljku, koja se na latinskom jeziku zove herba. A herba je dobila ime po Hebrima koji su
bili nosioci znanja i uitelji oveanstva.
Na Mojsijevo pitanje kako mu je ime Gospod ree da mu je ime Ja jesam, i jo ree: To je moje
ime u venosti, to je moje ime od kolena do kolena.
U svoj staroj knjievnosti koleno se odnosi na uenje i sticanje znanja, a od kolena do kolena se
znanje prenosi. Takvo je znaenje kolena i zato Gete ree da se biljka razvija od kolenca do
kolenca. U srpskoj narodnoj knjievnosti knjiga se uvek pie na kolenu i uvek se daje na
koleno, a svima je poznato emu slui knjiga. Zato Gete dok govori o biljci koja se razvija od
kolenca do kolenca, kazuje:
Samo kad ne bi ljudi istinu nastavi Gete im je iznau, opet tumbe prevrtali i zatamnjivali, ja
bih zadovoljan bio. Jer, oveanstvu je neophodno da doe do ega pozitivnog to bi se moglo
predavati s kolena na koleno.
Tako nam ree Gete da se razvijaju biljka i znanje, a u stvari igrom rei govori o jednom istom.
Gospodnje je ime u venosti od kolena do kolena, a Platon ree da ime slui za razumevanje i
uenje. to filozof Platon kazuje na svoj nain, to Sveto pismo kazuje na svoj nain. A i Sveto
pismo i Platon kazuju jedno isto i istim jezikom simbola, i kazuju istinsku nauku.
Bog koji se javio Mojsiju je Bog nauke i znanja, zato se on predstavlja kao Bog otaca i kao Bog
Hebreja. Ovaj Bog je Bog Avramov, Bog Isakov i Bog Jakovljev, a ovi oevi su sahranjeni u

Hebronu. Bog Hebreja je Bog znanja i zato su oci sahranjeni u Hebronu, jer sve to ovek zna
nauio je od otaca s kolena na koleno.
Odmah se vidi na bilju plodonosno da li e biti. Tako je kazivao Empedoklo, koji je izuavao
ivot biljaka.
Nauka koja izuava biljke zove se botanika, i tu nauku je osnovao Menestor iz Sibarisa. Menestor je
Empedoklov ak koji je nastavio tamo gde je njegov uitelj stao, i tako je nastala nauka zvana
botanika. Niti se taj uenjak sluajno zove Menestor, niti je on sluajno iz Sibarisa. Da je botaniku
osnovao neko iz Palestine, taj bi bio iz Hebrona. Za Hebron se zna iz verske knjievnosti, zato se u
Hebronu nalazi grob u kojem je sahranjeno sedmoro: Avram i Sara, Isak i Rebeka, Jakov i Lija, i
kosti Josifove.
Ovakav grob je postojao i u Sibarisu, jer bez ovakvoga groba nije mogue prouavati biljke. Zato je
Hebron sa poljem i grobom dat u naslee Halevu (ili Kalebu) ije je ime nastalo od srpskog slava,
a slava znai seanje, spominjanje. A bez seanja nema uenja i znanja, to nam govore i stari
filozofi, a i sami moemo toliko znati.
Dakle, nekada je zaista postojala Velika Srbija ali je vie nema. Srbi su bili nosioci znanja i kulture,
i bili su glava oveanstva. Danas rep vodi oveanstvo u sretnu budunost, i jedina smetnja na tom
putu su ostaci nekadanje glave. Zato su istrebljivani Hebri i zato se istrebljuju Srbi, i zato je
osnovan Haki tribunal.
Ako edukovani uenjaci i ovekoljupci misle da je taj sud sluajno smeten u Holandiju (Donju
zemlju) i sluajno u gradu Hagu, ije ime neodoljivo podsea na Had, grdno se varaju. Neka
edukovani sanjari malo mu- nu glavom i sete se da postoje nekakve tajne ili polutajne organizacije
veoma monih ljudi, kojima simboli veoma mnogo znae i kojima se oni kite. A neverovanje u
teoriju zavere ve je palo time to se pokazalo da je zavera prisutna i da je planetarna i opta.
Ako ljudi ne veruju da je tako kako se kae, onda je to zato to su ljudi danas edukovani da sanjaju
ivot a ne da ive ivot. Oni nee poverovati samo zato to bi to bilo uasno saznanje, a ne zato to
su spoznali da to nije istina. Zato e oni odbaciti svaku pomisao da dananja civilizacija moe biti
jedna uasna nakaza, jer im vie prija da sanjaju da ive u doba svetlosti, znanja i sree. A takvi su
jer su tako naueni i to su se oprdelili da slue sotoni i rugau ovekovom.
Sotona je zavladao i svetom i hramom Bojim, ba kao to su proroci i apostoli najavili. Zato je
ovek danas nemoan da vidi prst pred nosom, a o nekim dubljim vienjima misli i da ne postoje.
Nekoliko rei za eksperte latinskog jezika.
-apsorbovati (lat. ab-sorbere) usisati, usisavati, upiti, upijati, progutati, uvlaiti u se; troiti,
potroiti; obuzeti, obuzimati, ovladati; sasvim zauzeti poslom nekoga, potpuno zaposliti.
Takvo je danas znaenje ove latinske rei, a izvorno njeno znaenje je posrbiti. Tako je nastala ta
latinska re i to je njeno izvorno znaenje, ali od toga danas nema nita jer danas postoje samo
rasrbi i srbomrsci.
Srbi su bili glava koja je vodila oveanstvo a danas to ini rep, koji je vrsto reen da iskoreni i
poslednje ostatke svrgnute glave.
A ta znai re posrbiti?
Znai: nauiti, dati znanje, ooveiti, od divljeg nainiti pitomog. Takvo je izvorno znaenje rei
posrbiti.
Po Srbima je srebro dobilo ime, a srebro u jeziku mita znai: znanje, svest, razum, misao, re. To

isto znaenje ima i Mesec, zato je Mesec u staroj knjievnosti srebrn. To je dobro poznato i danas,
zato pesnici i danas pevaju o srebrnom Mesecu i ako ne znaju zato je Mesec srebrn.
U raznim vremenima i u raznim pismima Hebri se nazivaju jo Habiru, Abiru, Apiru, Hibri, Ibri,
Iveri i verovatno ima jo imena kojima su nazivani. Mogue da su ih pisali i kao Hirbi, jer se u
Palestini pominje vie mesta koja nose ime Hirbet. Najpoznatiji je Hirbet Kumran, za koji se zna da
je bio knjievno sredite, zatim Hirbet Kajafa i jo nekoliko mesta. Hebri su bili uitelji i nosioci
znanja, a Hirbet Kumran je oigledno bio obrazovno sredite, pa se moda ba po tome zove Hirbet.
Da su Srbi tako istorijski beznaajan narod kao to edukovani ue, ne bi Srbi doivljavali zlo od
najmonijih sila kroz vekove do dananjih dana.
Nekada su srpski narod unitavale pojedine sile ili savezi, a danas to ini ceo svet pod
pokroviteljstvom Ujedinjenih Nacija. Ujedinjene Nacije su danas samo servis monih, a moni su u
rukama sotone.
Sotona danas vlada i vlada obmanom i laima, jer drukije sotona i ne moe vladati. Sotona je
uspeo da ubedi ljude da su oni niko i nita, i da kao takvi mogu bez posledica da ive i rade to im
srce ite. Propalog oveka nije teko u ovo ubediti, pa je tako ova nauka rado prihvaena i u kole
uvedena. Danas su svi ljudi kolovani, i zato je ovaj svet ovakav kakav je. Sotona ima razloga za
zadovoljstvo jer je edukovao ceo svet, ali on ne moe mirno spavati sve dok postoje Srbi. Zato je
sotona pokrenuo sve edukovane na svetu u borbu protiv Srba, a da bi ta borba imala
privid legalnosti sve se to ini pod pokroviteljsvom U. N.
Dananji ovek nema razloga da se ponosi a ima mnogo razloga da se stidi, ali ako preivi sledei
rat uie u koli da je njegova najvea sramota bila unitavanje Srba. A to je i najvea ljudska
nesrea, jer jedino Srbi mogu pomoi dananjem oveku koji je prepun lanog uenja i zablude.
Jer su Srbi poslednji narod koji je izgubio razum i pamet, pa je ostalo jo neto malo ljudi koji nisu
edukovani pa pomalo razbiraju.
Ali to dananjeg oveka ne uznemirava jer je on edukovan da sebi ugodi, a kako e biti njegovim
potomcima nije ga briga. Dananjeg edukovanog oveka zanima samo njegova budunost i jedino
je njegova budunost vana, a svojoj deci je ostavio svoju kolu da se i oni edukuju za svoju
budunost.

Narodno stvaralatvo
Nijedan narod na svetu nema tako bogato narodno stvaralatvo kao to ga imaju Srbi. Srbi imaju
hiljade pripovedaka, hiljade pesama, i desetine hiljada poslovica, izreka, zagonetki itd. I ako to
narod ima, srpski intelektualci i uenjaci su uporno kazivali kako je srpski narod neuk i da zaostaje
za kulturnim svetom. Ovi intelektualci i uenjaci su izuili visoke kole u svetu, i smatrali su da je
kola jedino merilo znanja i kulture. Tako su oni nauili pa su tako i druge uili, i tako danas svi
misle i znaju.

A to to su oni nauili i drugima nametnuli teka je zabluda. Da li je mogue tako bedno oceniti
narodnu kulturu naroda koji ima najbogatiju knjievnost na svetu? Naravno da nije mogue. Pa
kako je onda mogue da se srpski narod tako bedno oceni od stranih i domaih uenih ljudi?
Mogue je jer su to ueni ljudi koji su pozavravali visoke belosvetske kole, i tamo su tako nauili.
Pored toga nauili su da je kola jedino merilo znanja, a kolovan ovek dobija diplomu kao dokaz
znanja.
Dakle, srpski narod je bio priprost, neuk i polupaganski jer nije imao kolskih diploma, a diplome
nije imao jer nije imao kole. A kole nije imao jer je bio porobljen i nije mu bilo dozvoljeno da se
koluje.
Danas nije tako, jer danas i Srbi imaju kole i diplome. Ali zalud Srbima kole i diplome kad se i
danas cene kao neuki i nazadni, i koji su u velikom kulturnom zaostatku za svetom. Nita novo pod
kapom nebeskom, i danas se svetski i domai intelektualci zgraavaju nad primitivnim srpskim
narodom, kao to su se zgraavali i u prolosti. Oni su kulturni narod je nekulturan, oni su znalci
narod je neznalica, oni vuku napred narod vue nazad. I danas kao i u prolosti intelektualci su na
strani sveta, a protiv svog naroda. A to njima nita ne kazuje, oni su naueni da se bore protiv
primitivizma a njihov je narod primitivan. Tako su oni naueni i za to znanje su dobili diplomu, i
oni ne mogu raditi drukije nego tako.
Srpski narod ima najbogatiju narodnu knjievnost na svetu, ali je sve to preuzeto od drugih naroda,
kau edukovani kolarci. Sve je to uzeto od kulturnih naroda u okruenju i ire. Sve to se iz srpske
narodne knjievnosti pronae u stranoj, to se odmah narodu kazuje da je tue i preuzeto od
kulturnijeg od sebe. Tako su Srbi uzimali od Grka, jer to imaju Grci imaju i Srbi, a imaju vie od
Grka. Grci su kulturni i nosioci kulture, a Srbi su primitivni. Uzimali su i od Nemaca i od Francuza,
to imaju ovi kulturni narodi to imaju i nekulturni Srbi, i imaju mnogo vie od njih. A to to Srbi
imaju nije skriveno u tajnim skrovitima nego je ivelo u narodu.
Svaka srpska nepismena seljanka umela je da ispria desetine pripovedaka i bajki i ispeva jo vie
pesama, da se ispuni itava knjiga. Jer je svako ensko dete od malih nogu pripremano za uenje i
vaspitanje svoje dece. Ali to njima nita ne vredi jer se to ne rauna u obrazovanje, jer se samo koli
priznaje da obrazuje.
Srbi nikada nisu nasrtali na slabije od sebe zbog pljake i porobljavanja, a oni koji se die kulturom
to rade danas kao to su radili u prolosti. Pa u emu se ogleda ta kultura? U sili. Tako je bilo u
prolosti a tako je i danas, ali o tome se ne govori jer se nije uputno zamerati sili.
Srpski narod ima najbogatiji verski kalendar, ali mu to nije pomoglo od ocene da je najmanje
hrianski od svih hrianskih naroda. Srpski narod ima najbogatije obiaje, a kulturni kau da je to
ostatak paganije. Mogu Srbi imati ta god hoe i biti kakvi god hoe, ocena kulturnjaka e uvek biti
ista i prezirna. Zato je dolo krajnje vreme da se edukovanim kulturnjacima kae i dokae da su oni
u velikoj zabludi, i da oni nisu ni kulturni ni lepi kako o sebi misle. Mogli su to oni i sami uvideti da
su malo manje sanjali, a malo vie gledali i sluali.
A to se tie srpskoga naroda i njegovog stvaralatva, pokazae se da je to nauka a ne besmislena
zabava neukog naroda.
Postoje narodne izreke koje su ostale neprimeene od uenjaka, a morale su biti predmet
izuavanja. Te izreke su vrlo udne, a u staro doba sve to je bilo udno nagonilo je ljude da se
upitaju pa je tako i filozofija nastala. Aristotel kae da se ovek udi jer ne zna, a novouenjaci
znaju jer su izuili kolu, i to je razlog zato se ove izreke nisu izuavale.

-Lepo je biti Srbin, lepo ali teko.

Dakle, Srbin je neto vie od onoga to se danas zna da je Srbin. Danas je Srbin etniko ime, a u
prolosti tako nije bilo. Zbog toga uenjaci ne razumeju ni narodne izreke ni narod, pa svoju
zabludu na silu nameu i narodu i guraju ga u propast.
-Gde je slava, tu je i Srbin.
Zato je slava tamo gde je Srbin?
Zato to je slava spomen, seanje, a bez seanja nema uenja. Uenje je seanje, kazuju Platon i
drugi filozofi, a Srbi su u staro doba bili uitelji sveta. Srbi su narode uili mrtvim ili kolskim
jezicima i zato je srpski jezik osnova svim mrtvim ili kolskim jezicima.
U ovu tvrdnju se svako moe uveriti jer mrtvi jezici i ako se tako zovu, postoje i danas u mnogim
knjigama i edukovani vole da se njima slue. A nauni nalaz o Indoevropljanima i indoevropskom
jeziku koji danas nauka uveliko eksploatie, velika je zabluda i nauna sramota. Velika je sramota
uzeti za nauku neto to ne postoji, a odbaciti oigledne injenice.
-Srbuj ne robuj!
-Srbuj ne pretrguj!
-Srbi su narod sevapa i inata. Za sevap e uiniti jedno udo, a za inat sto uda.
-Odsrbos pogrkos, odgrkos posrbos.
Ova izreka je nastala u vreme kada je prevratnika crkva poela stvarati svoje vernike, pa su neki
edukovaniji Srbi prihvatali novo uenje koje im je porobljiva nametnuo. Ovu idolopokloniku veru
Srbi su prihvatili tek poslednjih decenija, dok je to kulturna Evropa usvojila nekoliko vekova pre
Srba.
Poznato je da ovek nita tako visoko ne ceni kao to ceni svoju pamet, pa ako je u njegovim
rukama sila on e svoju pamet i drugima nametnuti.
-Blago Srbu koji zakon uva, taj uza se i drugoga uva.
Ovakvo kazivanje bi bilo besmisleno kada bi ovde bilo rei o Srbinu kako ga shvata nauka, o
obinom pripadniku jednoga naroda.
Uenjaci uopte nisu obratili panju da se u narodnim pesmama Srbi prikazuju kao osloboditelji
robova. A to nije samo u pesmama nego je tako i u obiajnim besedama. U estoj zdravici o krsnom
imenu se kae:
Boga se bojali, due ne ogrijeili, u crkvu hodili, srpsku slubu sluali, ive spominjali, mrtvima
spomen inili. Ljudima se ne omrazili, a obraza ne ocrnili. Dumaninu se poumolili.
Nae sluge ne sukratili, nae sirote ne zaboravili, ve se za njih molili da ih Bog izbavi luga
prostiraa i pepela pokrivaa. e brat jo robuje, e suanj u tavnici tavnuje, po zvijezdi ga
poznati, mi ga ne izdali, ve, za grm drue pomagali mu.
Daj, Boe! da se oslobodi svaki suanj i nevoljnik tavnice proklete i tiranske ruke. Da Bog da!
U crkvi se slua srpska sluba i Srbi se mole za osloboenje sunjeva i pomau u njihovom
osloboenju. U mnogim pesmama Srbi oslobaaju sunje bilo maem bilo otkupom, a Marko

Kraljevi je oslobodio nebrojeno sunjeva. U jednoj pesmi sunji mole kneza Ivana Kneevia da ih
izbavi iz ropstva, a on im odgovara:
Ja u molit Srblje oko sebe,
Ne bi li vas kako izbavili.
I Ivan uini kako je rekao i Srbi otkupie roblje, a potom e knez Ivan
rei Srbima koji otkupie roblje:
ujete li, Srblji brao draga!
Ono roblje, to ste kupovali,
Nemojte ga gladi pomoriti,
Ve sve ono roblje raspustite,
Neka ide, kud je kome drago;
To je, brao, mala zadubina,
Otkupiti roblje od Turaka,
Pa drati, da kod nas robuje,
Ve nek ide, kud je kome drago.
Uenjaci u ovoj pesmi ne videe nita vie od istorijskog otkupa roblja, i ako se kae u pesmi da se
otkupom roblja isti dua, i da je to velika zadubina.

-Ba je pravi Srbin bio i srpski ivio. (Govorilo se u narodu kada umre ugledan i cenjen ovek).
Dakle, biti Srbin nije neto obino, i srpski iveti je neto posebno.
-Brat je mio koje vere bio, samo nek je Srbin.
I u ovoj izreci novouenjaci pronaoe ovinizam. Tako biva kada se nema znanje a hoe da se bude
znalac, pa se pria kojeta i naopako.
Ljudima je nametnuta zabluda da su vere neto razliito, i da na druge vere treba gledati
neprijateljski. Koliko se ljudi razlikuju po tome ta jedu i ta oblae, tolika je razlika i u njihovim
verama. Ljudi e rei da samo budala moe da mrzi nekoga ko se drukije oblai ili hrani, ali za
veru to nee rei jer je doveden u zabludu da je njegova vera jedino valjana.
-Manastiri i krivo gudalo, to je narod srpski ouvalo.
-Srbin moli samo kad ga boli.
A tek kako se u mnogim pesmama govori o Srbima, tu se jasno vidi da su Srbi neto posebno, neto
izuzetno. Iz ovih pesama bi se moglo zakljuiti da je to neki naduveni narod pun sebe i koji prezire
sve koji nisu Srbi. Tako su zakljuili i edukovani uenjaci, ali oni uopte nisu obratili panju na to
da u srpskom narodu nema ni trga od te naduvenosti.
Zato su uenjci morali da proue narodno stvaralatvo i da trae odgovor, ali oni to nisu inili jer su
oni sve u koli nauili.

Boi vie, obane doziva,

I svije ih kod sebe saziva,
Srpski slavno njima govorae:
-Dobro jutro! Badnji danak doe,
Neka svaki opremat se poe,
Jedni bjele ovce otvorite,
Zaoblice drugi opremajte,
Veseljake trei dobavljajte,
A etvrti rujno vince dajte,
Sjutra nam je radost i veselje,
Svi e Srbi initi veselje,
Da pjevamo i pijemo pivo,
Da pijemo, da se veselimo.
Ova pesma se pevala na Badnji dan i iz nje kao i iz drugih pesama reklo bi se da su Badnji dan i
Boi iskljuivo srpski praznici. U drugim pesmama se kae:
Zapjevala na planini vila,
Jasno pjeva jasno popijeva.
Pjesnu pjeva, pjesnom seki kae:
-Seko Koso, e si jutros bila?
e si bila, jesi li viela,
Kad zaigra na istoku sunce,
Od velike slave i veselja,
Od radosti Hristova roenja?
Vila vili jasno progovara:
-Seko Janjo, na domu sam bila,
I jue sam veselje viela,
Seko Janjo, jesi li viela,
Kako Srbi toe ladno vino?
Kako kolju zaoblice ovce?
A evojke bjele metu dvore?
A jutros je jo vee veselje,
Danaske je Hristovo roenje,
Domainu svakom krsno ime,
Slavie ga vas narod rianski

Seko Janjo, dovijeka svoga.

Krsnu slavu imaju i slave samo Srbi a Hristovo roenje i krsna slava su istoga znaenja. Hristovo
roenje je opta slava svih domaina, a krsnu slavu slavi svaki srpski domain posebno.
Boi i Uskrs imaju u sutini isto znaenje, i kazuju sutinu hrianske vere. Da su uskrsenje i
hrianstvo istoga znaenja potvruje i apostol Pavle: Jer ako mrtvi ne uskrsavaju, to ni Hristos ne
uskrsnu. Ako Hristos ne uskrsnu, uzalud vera vaa i vi ste jo u gresima svojim.
Boi i Uskrs su opte slave a srpska Krsna slava je pojedinana porodina slava, i ima u sutini isto
znaenje kao i Boi i Uskrs.
Za Srbe se kae da do danas nisu potpuno prihvatili hrianstvo, i da jo uvek batine pradedovsku
pagansku veru. A istina je da su hrianstvo i stara srpska paganska vera isto, i da su hrianstvo
Srbi darovali narodima. A ovo to se danas zove hrianstvom je idolopoklonika vera i izopaeno
tumaenje Svetog pisma. Pravoslavna Crkva samo spolja lii na Hristovu Crkvu, a Rimska Crkva ni
toliko. To to svetenstvo i vernici veruju svojoj crkvi to je razumljivo, svako bi volio da je njegova
vera prava vera i njegova crkva prava crkva. Jo ako su od malena tako ueni, onda oni i ne mogu
drukije misliti.
Svaki ovek zna onako kako je nauen, a dananji ovek je nauen da e mu drugi tumaiti verske
knjige i da nije njegovo da sam pokuava da shvati ta verske knjige govore. Nije vernikovo da
razumeva nego da veruje svojoj crkvi i svetenicima, jer niko drugi nema pravo na tumaenje vere i
verskih knjiga.
Ovakvo uenje i ponaanje je u potpunoj suprotnosti sa hrianstvom, jer je Isus Hrist darovao
ljudima svest prinevi sebe na rtvu. Pa ako je Hrisova rtva ljudima dala svest, kako je mogue od
ljudi traiti da se ne koriste razumom? Moe li se nazvati Hristovim onaj koji negira Hristovu
rtvu?
Ono to je Hristos doneo ljudima u Bibliji se zove ime Gospodnje, i ovek se jedino imenom
Gospodnjim moe spasiti. Kada srpski domain slavi svoje krsno ime, onda on slavi ime
Gospodnje. Gospod nameta ime svoje gde on hoe, a kada svoje ime nameta nameta ga u
domaina jer je ime Gospodnje gost u njegovom domainstvu. Zato je srpska krsna slava
domainova krsna slava, i lanovi domainstva i gosti slave domainovu krsnu slavu.
Postoje pisana svedoanstva da je Rimska Crkva zabranjivala narodu da slavi krsnu slavu,
nazivajui je paganskom i neprijateljskom. Sad zamislite, kakva je to crkva i vera i znanje, kada
zabranjuje da se narod koristi Hristovom rtvom, i jedinim ime se ovek moe spasiti.
I ta se desilo? Narod je prestao da slavi krsnu slavu i postao neprijatelj onih koji slave krsnu slavu.
A kako da ne postane njihov neprijatelj kada je krsna slava paganski i neprijateljski obiaj? A da
nije bilo pape i Vatikana, nikada narod ne bi saznao da su mu neprijatelji oni koji slave krsnu slavu.
Poto samo Srbi slave krsnu slavu, razumljivo je da se oni koji je ne slave ne smatraju Srbima, pa su
uzeli novo ime i postali Hrvati. Papa je Hrvatima otvorio oi i pokazao im da su im Srbi neprijatelji,
i zato su Hrvati zahvalni svome papi.
Ali jednoga dana e i Hrvati spoznati da ih je stvorio papa samo zato da bi ih koristio u borbi protiv
Srba. A cilj ove borbe je unitenje Srba, jer jedino Srbi mogu razobliiti sotonu. Zato Srbi smetaju
Vatikanu. A dananji Hrvati e jednoga dana spoznati da su oni potomci hrvata, i da su hrvati isto
to i krajinici, ukrajinci, bojari, vojvoani i graniari. Jer su se granine slovenske zamlje zvale
Hrvatska, Krajina, Ukrajina, Bojka i Vojvodina.
A da su ove imenovane zemlje bile ganine slovenske zemlje, to niko nee sporiti. I ako hrvati,
krajinici, ukrajinci, bojari i vojvoani imaju razliita imana, oni imaju isto znaenje, i znae: borci,
ratnici i vojnici, graniari.
Krajinom se zove krajnja, granina zemlja, ali i rat se zove i krajinom. Bojari bojuju, vojvoani

vojuju, hrvati (rvati) hrvaju (rvaju).

Vuk Karadi je zabeleio:
Bio rvat na Kosovo. Ree u Podgorici Turim Srbinu, kad ga uje e se tui na ivot; a on mu
kato ako nije Turin kakav veliki gospodar ree: kad smo rvali na Kosovo, onda smo jedno
bili.
Ako bi dananji Hrvati malo zavirili u svoju narodnu knjievnost, mogli bi nai i ovakve rei:
Sakupi se sva gospoda Srpska:
sve im kaza od Horvata Mato
sve im kaza , kakva je nevjera.
Nije ova pesma prepotopska, a vidimo da je tada od Horvata Mato pripadao srpskoj gospodi. A ovi
stihovi su omakom ostali iza istaa istorije. A da i ne spominjemo slavnoga srpskoga junaka,
hrvata Senjanina Ivu i druge junake koji sebe nazivaju Srbima, i kojih su se dananji njihovi
potomci odrekli, jer ih je papa nauio da oni nisu hrvati nego Hrvati, i da su ovi junaci njihovi
neprijatelji.
Danas su Hrvatska i Bojka (eka) potpuno papine, a Ukrajina i Vojvodina delimino, a taj proces i
dalje traje jer avo ne spava, nego rovari i raspameuje granine zemlje.
Papa Benedikt XV je 1914. god. rekao za Austrugarsku da je primerena katolika zemlja,
najmoniji bedem vere, i veoma vrst borac crkve u borbi protiv pravoslavlja.
Ovaj vrsti borac protiv pravoslavlja nasrnuo je na Srbiju te iste godine, i tako je poeo Prvi svetski
rat. Pokazalo se da Austrougarska i nije bila tako vrst bedem, jer je izgubila rat i raspala se na vie
drava.
Kada se pre dvadesetak godina razbijala Jugoslavija, Vatikan je Hrvatsku imenovao vrstim
bedemom vere prema istoku. Sve je isto osim to izostadoe neprijateljske rei prema pravoslavlju,
koje je izgovorio papa Benedikt XV. Danas je papa Nemac koji se nazvao Benedikt XVI, a u
razbijanju Jugoslavije najvee zasluge imaju Vatikan i Nemaka. Prethodni papa je bio Poljak, a
razaranje podnoljivog sveta je krenulo iz Poljske.
ivot je udo i pun sluajnosti, a jadni ovek nije u stanju da utie na svoj ivot. Zato je dananji
jadni ovek svoju sudbinu dao u ruke politiarima i verskim voama, da ga oni vode kroz ovo udo
od ivota. A gde ga vode ove voe nije njegovo da zna, njegovo je da prati svoje voe.
Uenjaci se ude da se hrianstvo rodilo u Hebreja i da su ga mnogi narodi prihvatili, a sami
Jevreji ga ne prihvatie. Uenjaci se ude samo zato to su naueni da sve tumae istorijski, i jer se
samo takvo naukovanje priznaje. A istina je drukija, Hebri su stvorili hrianstvo i dali ga i drugim
narodima, jer Hebri su Sebri i nema drugih Hebra do Sebra. I nije to neka nova religija i neko novo
uenje, hrianstvo je samo jedno od mnogih naina da se ljudima kae nauka o oveku. Religije se
razlikuju samo zato to su nastale u razna vremena i kod raznih naroda, a sve re-ligije kazuju istu
nauku. Da sotona preko monih ljudi nije zaledio ove religije i zabranio stvaranje novih, danas bi
ljudi znali ta je religija i zato postoji i ne bi bili u potpunom mraku kao to su danas.
Mnogi su pisali i objanjavali ta je religija i zato je takva kakva je, ali niko nije hteo da to vidi pa
da ispita o emu se to govori. O religiji je govorio i Gete i objanjavao je, a Ekerman je to
zabeleio:
U tom pogledu sasvim je onda pravo to sve religije nisu dane od Boga, nego da su, kao delo
vrsnih ljudi, proraunate za potrebu i prijemljivost velikog mnotva njima podobnih. Kad bi bilo
boje delo, niko ih ne bi shvatio, ali budui da su delo ljudi, one ne iskazuju ono to je nedokuivo.
Tako kazuje Gete i to je istina, a dananja religija je bukvalno shvaena pria koja je kazivana

ljudima pre dve hiljade godina. Pa ako ova religija nije idolopoklonika, onda idolopoklonike
religije i ne postoje niti su kad postojale.

etar i petao
Poto je danas sve istorijsko tako je i Sveti Petar istorijska linost. Pre nego je postao Sveti Petar
ovaj istorijski lik bavio se ribarenjem i zvao se Simon. Kada ga je jednoga dana Isus upazio i
pozvao da poe za njim, ni asa nije premiljao i prikljuio se Isusu. Isus ga prozva Petrom i tako
Simon posta apostol Petar, i najblii Isusov saradnik.
Kada je Isus naputao ovaj svet Petru je, kao najbliem saradniku, ostavio kljueve od nebesa. I ako
je Petar imao Isusovo poverenje, ipak postoji neto nejasno u Petrovom ponaanju. Petar je vie
puta pokazao svoju slabu veru i kolebljivost, a Isus ga je znao nazvati i sotonom. Petar je utvrdio
svoju veru tek po Isusovom raspeu, a Isus je znao da e tako biti i zato je Petru ostavio kljueve
nebesa.
Ree jo Gospod: Simone, Simone!, evo vas ite sotona da bi vas kao penicu reetao; ali se ja
molih za tebe da tvoja vera ne malake; a ti, kad se preobrazi, utvrdi brau svoju.
-Gospode, ree mu Petar-, s tobom sam gotov u tamnicu i u smrt ii. A Isus mu ree: -Kaem ti,
Petre, danas nee zapevati petao dok se triput ne odree da me poznaje.
I zaista je tako bilo, kada je Petar odrekao da poznaje Isusa, u istom trenu zapeva petao. Tada se
Petar setio Isusovih rei i zastidio se, i tada je doiveo preobraenje. A u vanjevaneljskim priama
Petar je krenuo da bei iz Jerusalima, a onda se na putu neega setio i doiveo preobraenje, te se
vratio u Jerusalim.
Pria o petlu nije tu tek tako, niti je tu zbog istorijske injenice da se oglasio zbog Petrove
malovernosti. Pria o petlu je tu da bi nam se reklo da su apostol Petar i petao isto. I Petar i petao su
mitski likovi koji predstavljaju istu Boju silu, a za petla znamo da ga je Bog stvorio da budi ljude.
Petao budi ljude ali to ini i Petar, to nam se kazuje u Petrovim poslanicama. U staroj knjievnosti
je pravilo da svako pie po sebi, pa je tako i Petar pisao poslanice katolianske (po sebi). Zato
Petar upozorava:
Budite trezveni i bditeBudite dakle mudri i trezniLjubljeni, ne udite se vatri koja je u vama
za iskuavanje vaeJa mislim da mi je dunost, dokle sam god u ovome atoru, da vas budim
opominjanjemEto vam, ljubljeni, ve piem drugu poslanicu, kojom nastojim da napominjanjima
budim va isti razum, da se opominjete rei koje su unapred objavili sveti proroci.
Petrova je dunost da budi i da opominje i to Petar ini, i sam pie u poslanicama da to ini.
Platon pie da je pred smrt Sokrat rekao:
Kritone, Asklepiju dugujemo petla! prinesi tu rtvu, nemojte zaboraviti!
Jer ako ne bi prineli Asklepiju petla na rtvu onda bi oni zaboravili, a rtva petla e spreiti zaborav.
A srpski narod je znao da Petar budi zaspale:
Zaspala sveta Trojica,
Svetome Petru na krilo.
Sveti je Petar buae:
Dii se, sveta Trojice,
Sve due u raj odoe.

U jevaneljima saznajemo da je Petar bio maloveran i kolebljiv, a i u Delima se kae da se Petar

u sebi kolebae kada je u gladi imao vienje a nije ga razumeo. O Petrovoj kolebljivosti ima
svedoanstava i vam Biblije, Erazmo Roterdamski kae:
Nemaju svi dovoljno snage da budu muenici, plaim se da bih se na dan pometnje poneo kao sv.
Petar.
O petlu kao kolebljivcu i prevrtljivcu postoje brojna svedoanstva irom sveta jer je petao mitski, a
samo jedan mit postoji i jedan jezik simbola.
Latini stari imaju izreku:
-Galska lakovernost-, a Gali su dobili ime po petlu (galus).
Galska lakovernost i petlova (galus) kolebljivost je poslovina, a esto je spominjana i Galilejeva
kolebljivost i malovernost. Galileo je prikazan kao maloverni kolebljivac samo zato to je on
Galileo, pa jo Galilej. Jer do germanske kole nema druge knjievnosti do one koja govori
jezikom mita.
U srpskom narodu ima vie izreka koje prikazuju petla kao kolebljivca i prevrtljivca.
-Petao na kui. (kae se za prevrtljivca).
-Okree ga kao vetar petla na dimnjaku.
-Okree se ko vetreni petao.
I danas se na mnogim krovovima ili dimnjacima nalazi limeni petao koji se okree kako vetar duva,
i pokazuje u kom pravcu vetar duva. Ljudi i danas stavljaju limenog petla na krov, ali ne znaju da je
taj petao mitoloki i da ima svoje znaenje. Iz narodnih izreka vidi se da se petao izjedaava sa
vetrom, jer to se kazuje za petla kazuje se i za vetar.
-Okree se kako vetar duva.
-On se povija prema svakom vetru.
Kako god vetar vrti i okree limenog petla na krovu, tako se i ovaj vrti i okree onako kako vetar
duva. Tako narod izjednauje petla i vetar, a onda e rei:
-Ode Petar u vetar.
Tako narod vetru i petlu prikljuuje i Petra.
Isus je Simona nazvao Petar (Kamen), a srpski narod kazuje da je petao nastao od belog kamena.
-Izlegla se protuva iz bijeloga kamena, udne je pjesme pjevala, mrtve dozivala? (Petao).
-Od bela kamena postalo, haljinu ima rukom ne graenu, od glasa njegova mrtvi ljudi ustaju, a
posle smrti krste ga? (Petao).
Petao je nastao od beloga kamena i mrtve doziva i budi ih i oivljava, a u Delima itamo da je to
inio i Petar.
Petao je nastao od beloga kamena za koji se esto kae da je upalj, a Petrovo ime znai Kamen, i
oni bude zaspale i oivljavaju mrtve. Zanimljivo je da se u Apolonovom hramu u Delfima nalazi
beli kamen i naziva se pupkom sveta. Petao je peva pa ga srpski narod zove pevac, a Apolon je
bog pesnika a pesnici su pevai. To nije sluajno jer i Olimpljani, i narodna praznoverica, i
hrianska istorijska nauka govore istu nauku, i istim jezikom simbola.
Narod veruje da je petlovo pevanje boanskog porekla i da na nebu ivi beli petao, koji je kralj svih

petlova. Kada ovaj petao zapeva, svi njegovi podanici na zemlji moraju da mu se odazovu. Pria se
jo da petao peva po Bojoj zapovesti, i da on peva na zemlji a aneli na nebu.
Petao je vesnik svetlosti i dana i kada on zapeva, svi poklonici tame moraju da se sakriju u svoje
brloge da ne bi izginuli. Zato su petli ljudima veliki prijatelji, ali i meu njima se mogu nai oni koji
pevaju u krivo vreme. Ovakve petle ljudi nazivaju krivci zbog krivog pevanja, i oni zavravaju u
loncu.
Kada se nekom hoe rei da je lo i zao, kae mu se:
-to e pevac da zapoje, ima da te nema!Narod nije sluajno zapinja na puci nazvao petlovim imenom: petao, oroz, kokot, jer ovaj
zapinja daje puci vatru.
Petao je u narodu najee rtvovan, rtvovan je esto pre poetka gradnje kue i pri uselenju u
kuu, a kod zidanja odaka to se obavezno inilo. Odak je u tesnoj vezi sa petlom, na odak se
stavlja limeni petao, a narod nije kazivao koliko u selu ima kua, nego koliko ima odaka. A kada je
hteo da kae da u kui neko ivi, govorio je da se taj odak pui. I u izrekama narod povezuje ivot
i petla, pa kae:
-Gde petli ne pevaju tu nema ni ljudi.
-ego kokot popjeva one svata ima.
-Ni na plot lovorov vijenac, ni na groblju raspjevani pijevac.
Uz petla je uvek ivot i petao budi i zaspale i umrle, ali nije svejedno koji petao budi, pa narod
govori:
-Teko onom koga tui petlovi bude.
Ma ko da govori o petlu i ma u kom vremenu, uvek govori o istom petlu i sa istim osobinama.
-Ne moe biti dva petla na jednom plotu.
-Svaki petao u svom bunitu jai.
Tako kazuje srpski narod, a latinska izreka kae:
-Petao najvie moe na svom bunitu.
Ovakav je petao i kod Plutarha, i kod ekspira, i kod Servantesa, i kod svih koji govore o petlu.
Petao ne podnosi suparnika i priznaje samo pravo jaega.
Na nebu ivi beli petao a na zemlji crni, i narod je rtvovao crnog petla. Narod je rtvovao crnog ili
najstarijeg petla na Ilindan, jer ako bi stari petao preiveo Ilindan mogao bi neko od ukuana da
umre umesto petla. Kae narod da petao ne sme da ivi due od devet godina i zato se mora zaklati,
jer bi mogao sneti jaje iz kog bi se izlegla nekakva zla grdoba.
Pria se da do Ilindana petao kukurie domainu: Pojee me!, a posle ovoga dana preti
domainu: eprkau te!
Narod poznaje belog i crnog petla, a poznaje i svetog Petra koji dri kljueve nebesa, i poznaje
Crnog Petra koji dri kljueve tamnice. Crni Petar je poznat mnogim narodima, a Srbi ga zovu i
Petrom Dolnozemcem i jo ee Petrom Mrkonjiem. Petar Mrkonji je veliki junak i poznat je po
tome to ima svoju tamnicu u kojoj dri sunjeve.
to protui rano u nedelju,

U nedelju prije jarkog sunca,

U Sokolu gradu bijelome
U tamnici Petra Mrkonjia?
Naetao Mrkonjiu Pero
Po bedemu Senju bijelome.
Naetao tavnici na vrata,
Al se sunji griju na sunacu.
Bilo gde da se Petar Mrkonji nalazi on ima tamnicu i u njoj dri sunje, i suanja je uvek trideset i
uvek izlaze na slobodu. Dakle, na nebu je beli petao, i kljueve nebesa dri sveti Petar; na zemlji je
crni petao, i kljueve tamnice dri Crni Petar. Iz ovoga se moe videti da su Petar i petao istoga
znaenja. Zato su njima i imena slina u srpskome jeziku, i Petar nije dobio ime iz grkog jezika
nego iz srpskog.
U jednom rukopisu iz 17. veka kazuje se da kada je Arhanel Mihajlo bacio s neba Satanaila, s njim
padoe i njegovi aneli i postadoe avoli koji sluahu Luipetru. Poznato je da Boji neprijatelj
nosio ime Luonoa, a ovde se ree da mu je ime i Luipetar.
Kada je narod pripremao seme za setvu, klao je petla i njegovom krvlju kropio seme, Narod je
znao da e petlova krv oiveti mrtvo seme, i tako e seme pustiti klicu.
Prvi septembar po starom kalendaru (14. 09. po novom) je dan Svetoga Simeona, i ceo taj dan je
narod posveivao pripremi semena jer je to dan poetka setve. Narod je obavezno poinjao setvu
toga dana uvee, a potom nastavljao sledeeg dana. Tako je narod radio na dan Svetog Simeona, a
crkva kae da je to praznoverica i pagantina. A istina je, po crkvi, da je to dan istorijskog Simeona
nazvanog Stolpnik jer se podviavao na stubu, i po tom stubu dobio ime Stolpnik. Ovaj istorijski
Simeon se podviavao stojei na stubu visokom 40 lakata, a upokojio se na ovaj dan 459.
godine u 103. godini ivota.
A narod je taj dan posvetio semenu i setvi ba zato to je to dan Svetog Simeona. Bolje reeno, taj
dan je dan Svetog Simeona zato to je toga dana zapoinjala setva. Simeon Stolpnik je, kao i svi
Simeoni i Simoni, dobio ime po semenu, a iz srpskog jezika.
Ako bi obratili panju na hriansko slikarstvo mogli bi videti da se na slikama uz Isusa i Petra
esto nalazi petao. A taj petao se nalazi na stubu, kao da se i on podviava. Petlovo prisustvo uz
Isusa i Petra nije proizvoljno, i nije petao proizvoljno naslikan na stubu. Pre nego je postao apostol,
Petar se zvao Simon i ime mu je od semena.
Seme u jeziku mita znai re (to je i Isus u jevanelju objasnio), a kljuevi nebesa to ih Simon
Petar dobi nisu nita drugo do re. Nema drugih nebeskih kljueva do rei, ali to vernici ne ue od
svojih verskih uitelja. Verski uitelji su nasledili zabludu od svojih predaka, i dovode u zabludu
narod jer od simbola nainie veru i nauku.
I Petar u poslanici potvruje da je seme re.
Jer ste preporoeni ne semenom koje trune, nego koje ne trune, reju Boga, koji ivi i veno
ostaje. Jer svaije je telo kao trava, i sva slava njegova kao travni cvet. Osui se trava, otpada cvet,
ali re Gospodnja za navek ostaje. A ta je re ona koja vam je objavljena.

Re Gospodnja je netruleno seme koje je ljudima objavljeno.

Apostol Petar jedini pie poslanicu onima koji su rasejani, i jedini pie iz Vavilona. Vavilon je
poznat po tome to je Gospod u njemu pomeo narodu jezik da jedan drugoga ne razume, i rasejao ih
po zemlji.
Petar je dobio kljueve nebesa zato to on dri kljueve od jezika, glasa, rei, i otud su Petar i petao
istoga znaenja u mitu. Grlo oveka vodi na nebo ili u pakao, a ispod grla se nalaze kljune kosti.
Kljune kosti nije imenovao neki edukovani uenjak iz ove velianstvene civilizacije, nego su
kljune kosti dobile ime po staroj nauci koja se kazuje jezikom mita.
Trideset sunjeva to ih Petar Mrkonji uvek ima u tamnici, verovatno predstavlja trideset istih
glasova koji tvore rei i sainjavaju jezik. To isto znaenje verovatno imaju i trideset srebrenjaka
kojima je plaen Juda za svoju istorijsku izdaju Isusa Hrista, jer i srebru i novcu jedno od
znaenja u jeziku mita je, re (govor).
Pria narod da je nekakva ena prala na potoku ve na Petrovdan, a naiao nekakav starac i upitao je
zna li da je danas Blagi dan. ena outa i nita ne ree, a sveti Petar (jer je to on bio) joj ree:
Ostae nema do idueg Petrovdana. Tako i bi, ena osta mutava i provede u postu itavu godinu,
a kad doe Petrovdan ona uskliknu boje ime. Kau da je od tada ila po svetu, slavila ime svetitelja
i priala o svome iskupljenju.
Kada je Bog delio uloge ili darove, Petru je udelio vino, penicu i kljueve nebeskog carstva.
Penica u jeziku mita znai re a vino oivljava kao to i krv oivljava, i zato je Petar dobio
penicu i vino od Boga.
U jednoj pripoveci se kae kako su ljudi pronali jedno zrno penino veliko kolik kruka, pa
nikako nisu mogli poverovati da penino zrno moe biti tako krupno, te pooe po svetu da bi o
tom zrnu neto vie saznali. Naoe nekakvog starca od esto godina koji im potvrdi da to zaista
jeste penino zrno, i da su nekada bila tako krupna. Starac objasni da su tako krupna zrna raala u
davno doba kada je bilo pravde na zemlji. Ali kada je nestalo pravde i zavladala nepravda, penino
zrno posta siuno, a u budunosti e biti jo sitnije.
Da bi shvatili ovu narodnu pripovetku, valja umesto peninog zrna itati: re. Danas je
penino zrno zaista sitno i sa takvim zrnom se ne ide pred Svetoga Petra, jer je Bog dao Petru
penicu, i Petar vrlo dobro zna kakva je penica koju mu je Bog dao.

Exodus-udo
Egzodus (Exodus) je grka re i znai izlazak. Egzodus oznaava izlazak Izrailjaca iz Egipta pod
vostvom Mojsija. Ovaj izlazak je odreena, stoerna epizoda Biblije, kamen-temeljac vere i
istorijskog saznanja Izrailjaca. Tada je stvorena nacija, i tako je danas taj izlazak upisan u istoriju
jednog naroda.
Danas je ovo utvrena nauna injenica po kojoj je jedan narod saznao za svoj nastanak, i po kojoj
nauci danas ivi i prema kojoj se ravna. Glavno pitanje je nauka razreila i utvrdila, a ostalo je jo
pitanja na koja valja dati odgovor.
Dva pitanja dominiraju modernim naunim raspravama koje se bave izlaskom: prvo, do kog stepena
je pripovest istorina u uobiajenom znaenju te rei, i drugo, mesta odigravanja razliitih dogaaja
u istorijsko-geografskim okvirima starog Egipta i Bliskog istoka. Ko je bio faraon koji nije
poznavao Josifa? Koja je bila putanja izlaska? Kada se izlazak odigrao? Postoje li nezavisna
svedoanstva o izlasku?
Takva pitanja mue dananju nauku, ali glavno pitanje je nauka odavno odgonetnula, pa kae:

- Pripovest o izlasku sadri i reflektuje jednu istinsku istorijsku stvarnost, i ta refleksija je jedino to
je bilo potrebno da bi se, u oima drevnih ljudi, ovaj prikaz uinio istorinim. Egipatsko ropstvo, i
osloboenje iz njega bili su posmatrani kroz prizmu zajednike vere u kojoj je istorija pruila okvir
u kojem je trebalo da se gradi delatnost Boga. Na ovaj kostur dodavano je tkivo razliitih, preteno
knjievnih i religijskih oblika.Izlazak je istorijski i tu ne sme biti ni trunke sumnje, a to je taj izlazak pun udesnih i neverovatnih
deavanja, to je umetniko-religijski dodatak iz mlaega doba.
-Bezbrojne analize, sprovedene sa razliitih stanovita tokom proteklih stotinu pedeset godina,
naglaavaju da je prvobitni prikaz izlaska, kakvi god da su bili njegov sadraj, vreme i mesto
nastanka, bio prilino drugaiji od sloene pripovesti o egzodusu koji mi danas poznajemo. Ali, do
ove originalne verzije ne moemo da dopremo. Sve vea oprenost naunih stavova naglaava
nemogunost ulaenja u trag detaljima intrigantnog razvoja pripovesti o izlasku. S vremena na
vreme ipak se mogu skicirati delimini obrisi dugog razvoja pripovesti.
Mnogo vremena je proteklo izmeu sastavljanja, ili prikupljanja, veeg dela grae o egzodusu i
dogaaja o kojima pripoveda. U nekim sluajevima dodaci su ugraeni u prole dogaaje ne bi li se
smestili u legitimne okvire Mojsijevog zakonodavstva ovo se posebno odnosi na kasnije obrede,
pravne i nadzorne odredbe. U drugim sluajevima su prepravke, ili dodavanja, vreni ne bi li se
dogaaji pribliili publici vremenski i prilikama previe udaljenoj od prvobitnog iskustva. Ovakvi
postupci uvode istorijski materijal u naraciju meutim, taj materijal potie iz vremena mnogo
mlaeg od perioda stvarnih deavanja. Tamo gde su otkrivena, takva proirenja ili zamene mogu da
se odrede kao anahronizmi. Ne davno sprovedena istraivanja ukazuju na to da ak vei deo prikaza
egzodusa nego to se to prethodno mislilo potie iz perioda monarhije Izrailja, ili posle nje, ili ak
iz vremena izgnanstva. Izvorno, pria o izlasku verovatno lei skrivena negde unutar svih kasnijih
revizija i prepravki, ali su vekovi u kojima je prenoena davno ve zamraila njeno prisustvo,
sutinu, verodostojnost, i danas je teko odrediti kada se to dogodilo.
Opta namera prikaza jeste istorijska, bez obzira na neistorijske elemente u njegovom sastavljanju.
Dominantno je to da istorijski aspekt izlaska, pre svega, nastoji da pokae delovanje Boga u istoriji:
da se ropstvo i spasenje Izrailjaca odigralo u istoriji; da je u prolosti Bog sklopio Savez sa
Mojsijem i Izrailjcima i da se ispunjenje zavetnih obeanja dogodilo u istoriji. Sve druge istorijske
stvari su u drugom planu, ali ova naglaena, elementarna istorinost je dovoljna da prikaz uini
istorijskim.Ova naglaena namera uinila je, za prikaz izlaska, premoavanje istorijskih pojedinosti
moguim ne bi li tako hronika postala pristupanija generacijama koje su dolazile. Slian proces se
uoava u umetnosti renesanse u Evropi, gde su biblijski likovi anahrono odeveni u savremenu
odeu, a biblijska mesta transformisana u savremeno okruenje ne bi li materijal mogao
neposrednije da komunicira sa potencijalnom publikom. Mitski dogaaji su takoe bili ukljueni u
ep o egzodusu, pre da bi poveali nego li umanjili osnovnu istorijsku podlogu prikaza. To je bila
realnost koja je opstajala, iskazana kroz sr istorinosti centralnog dogaaja egzodusa, a ne
prolazak, specifian istorijski detalj vana i vena realnost. Naposletku, upravo to i jeste
neodoljiva istorinost pripovesti koja veinu istraivaa dri u uverenju da se egzodus zaista
dogodio.
Mitske i istorijske kategorije miljenja u starini nisu bile meusobno iskljuive naprotiv, ba ta
uda koja kod modernih italaca izazivaju nelagodnost, u starini su pojaavala dramatinost i znaaj
istorijske podloge.Tako dananja nauka zna o egzodusu, mnogo toga ne zna i mnogo je toga nejasno, ali da se egzodus
dogodio u to nimalo ne sumnja. to su prie neverovatnije to je nauka ubeenija u istorijski
egzodus. Ako uda kod modernih italaca izazivaju nelagodnost, to kod uenjaka pojaava
istorinost, a ne kod ljudi u starini.
Uenjaci su u debeloj zabludi kada od pretpostavki i mate prave nauku, i ne misle da time ine zlo

nego se ponose svojom naukom. Mnoge su knjige napisane o egzodusu, i itajui ih ovek stie
utisak da su napisane samo da bi itaoce ubedile u istorinost dogaaja. Neki pisci se uasavaju i na
samu pomisao da egzodus nije istorijski. Kae jedan da bi to bilo uasno jer bi tako jedan narod
ostao bez dela svoje istorije. I to ne bez bilo kakvog dela, nego bez dela istorije koja govori o
njegovom nastanku. Zato je ovaj uenjak zapeo iz petnih ila da ubedi itaoce u istorinost
egzodusa, a o Mojsiju govori kao da ga lino poznaje. Od njega saznajemo da je Mojsije bio vrstan
politiar i uporan diplomata, i da je doista genijalan voa i da je zasluan za buenje nacionalne
svesti.
Za ovoga uenjaka (V.Tiloh Osnivai velikih religija) svi dogaaji su injenice, a Mojsijeva
knjiga samo potvruje te injenice.
Bekstvo Jevreja nailo je na otpor od strane Egipana. Oni su poslali poteru za beguncima i
nastojali da ih vrate. I ova injenica nala je odraza u Knjizi izlaska, u kojoj je od toga napravljen
udotvoran dogaaj, iskorien da se ukae na izuzetnu zatitu i pomo Jehove izrailjskim
plemenima.
Verovatno da su izlasku Izrailjaca prethodili nekakvi pregovori s egipatskim vlastima. Ono nisu
bili laki i obeanja su esto povlaena. Izvesno seanje na to sauvalo se u opisu deset egipatskih
jada u knjizi izlaska, koja je na taj nain ovim pregovorima dala izvesnu atmosferu udesnosti.
Kada su ovi pregovori propali, Izraelci su jednostavno pobegli. Knjiga izlaska, piui da je
Faraonu neko prokazao bekstvo naroda, potvruje ovu injenicu.
Dakle, izlazak je injenica a Mojsijeva knjiga samo potvruje tu injenicu. Ovo je neverovatan
nain razmiljanja jer se za te injenice zna iz Mojsijeve knjige, a ta ista knjiga potvruje
injenice. I drugi uenjaci tvrde da je izlazak istorijski, ali oni ale to nemaju nekih drugih izvora
osim Mojsijevih da bi saznali neto vie o tom istorijskom dogaaju. Izgleda da je jedina svrha ovih
knjiga da ubede itaoca u istorijski dogaaj, i da je to njihov osnovni cilj. Nekada je bilo i drukijih
tumaenja biblijskih dogaaja ali danas ih nema, jer se sa drukijim tumaenjem danas ne moe
graditi nauna karijera. Zato uenjak alje jasnu poruku itaocima i buduim uenjacima:
Ipak, tekstovi Petoknjija, iako su pisani znatno kasnije od dogaaja na koje se odnose, verno su
sauvali seanja, koja se nalaze u njihovim temeljima, o stvarnim istinama i istorijskim dogaajima
i preneli su nam objektivnu istorijsku istinu.
Seanja su verno sauvana i nama je prenesena objektivna istorijska istina istorijskog dogaaja,
ako ko tako ne ita Bibliju taj je zalutao u nauku a moda je i ovekomrzac.
Egzodus (izlazak) je u sutini ista pria kao i pria o potopu, i ako same prie ni malo ne lie jadna
na drugu. U potopu su stradali svi koji nemaju pamenje i seanje, a tako se desilo i pri prelasku
mora u egzodusu. U potopu je preiveo pravedni Noje i njegova porodica, a u egzodosu je preiveo
Boji narod. Noje je preiveo potop u drvenoj lai, a narod je preao more po suvom putu. Potop je
pomorio nevaljali narod, a more je potopilo nevaljale Egipane. Preiveli su potop samo pravedni, a
more je preao samo Boji narod.
Sve je poelo kada je Mojsije na bojoj gori Horiv imao veliko vienje i kada mu su iz kupine u
plamenu javio Bog otaca njegovih.
Ja sam bog oca tvoga, Bog Avramov, Bog Isakov i Bog Jakovljev.
U jeziku mita otac je prolost i sve to ovek o prolosti zna, zna zahvaljujui ocu. Susret Mojsija sa
Bogom svojih otaca omoguio je Mojsiju da izvede svoj narod iz zemlje robovanja. A narod je
robovao tako to je gazio blato i pravio faraonu opeke, a potop je sve ljude pretvorio u blato.
Za filozofe blato je varvarsko, a varvari su robovi strasti.
Narod je pao u ropstvo kada u Egiptu bi podignut nov kralj koji ne bee poznao Josifa. To je bio
glavni problem to cenjeni i potovani narod pade u ropstvo. Josif je bio tuma snova i Bojih

znakova, a doe na vlast faraon koji ne poznaje Josifa. Iz Biblije saznajemo da je Egipat procvetao
od vremena kada je prethodni faraon poznao Josifa.
I tako je narod robovao sve dok se Mojsiju ne javi Bog njegovih otaca, i koji izvede narod iz zemlje
robovanja. A pri izlasku iz zemlje robovanja bili su obavezni da ponesu i kosti Josifove. Jer da
nisu izneene kosti Josifove i sahranjene u grob gde su sahranjeni oci Avram, Isak i Jakov, zaludan
bi izlazak bio. A moda Bog otaca, Bog Avramov, Bog Isakov i Bog Jakovljev ne bi ni pomagao
narodu.
Ahajci su pobedili Troju tek kada su u svoj logor doneli Pelopovu kost, a do tada su bili nemoni da
bilo ta ozbiljnije uine u ratu. Silna Sparta je trpela poraz za porazom od Arkaana sve dok iz
Arkadije nisu preneli u svoju zemlju Orestove kosti, a tada su postali najmonija vojna sila na svetu.
O tome pie Herodot otac istorije, ali zanimljivo je videti kako on to pie. Herodot pie kako je
jedan od najstarijih graana pronaao Orestov grob u Arkadiji.
Kao jedan od tih, Lih je, pomou sree, a i svojom mudrou, pronaao traeni grob u Tegeji.
Poto su u to vreme imali dodira i bili u saobraaju sa Tegeaanima, doe on u neku tamonju
kovanicu i, ugledavi kovano elezo, veoma se udio posmatrajui njegovu izradu. Primetivi da
se ovaj zaudio, kova prestade sa radom i ree: Svakako, o strane iz Sparte, da bi se jo vie
udio da si video ono to sam ja video, kad se sad udi izradi eleza. Hteo sam u svom dvoritu da
iskopam bunar i kopajui naiao sam na mrtvaki sanduk dug sedam lakata. Poto nisam verovao da
je nekad bilo veih ljudi od dananjih, otvorio sam ga i u njemu video le isto toliko dugaak koliko
i sanduk. Kad sam ga izmerio, ponovo sam ga zakopao.
Lih je odmah shvatio da su to kosti Orestove i naao naina da ih prenese u Spartu, i od tada je
Sparta bila nepobediva.
A otac istorije nam pria isto ono to nam kazuje Biblija, filozofi i narodne pripovesti, i kazuje na
isti nain i istim jezikom simbola. Tu je kovanica i kovanje eleza, tu je grob i mrtvaki sanduk, tu
je bunar, tu je broj sedam,a uz sve to ide naglaeno uenje. Grob, mrtvaki sanduk i bunar znae
pamenje, broj sedam oznaava svest, a uenje je neznanje i pitanje. Stari Lih se zaudio a potom
shvatio ije su to kosti, i od tada Spartanci nisu robovali Arkaanima.
Za Izrailjce su kosti Josifove veoma vane, a Josifa su braa upravo iz bunara izvadila i prodala kao
roba. Kasnije kada je Josif postao drugi ovek Egipta i kada su mu dola braa strahujui od osvete,
Josif im ree:
Niste me vi otpravili ovamo nego sam Bog koji me postavi ocem Faraona i gospodarem od svega
doma njegova i namesnikom nad svom zemljom egipatskom.
Crkveni uenjaci kau da je zvanje otac poasno ime koje se davalo velikim dostojanstvenicima u
Egiptu. A kada posle nekoliko vekova ue Levit u Mihinu kuu ovaj mu ree: Ostani kod mene,
bie mi otac i svetenik, i kada tom istom Levitu Danovo pleme kae: Hajde sa nama, i bie
nam otac i svetenik, onda nema tumaenja ovih rei. Za Levite znamo da su svetenici, a iz ovih
rei saznajemo da se svetenik naziva i ocem, kao to se i danas svetenik naziva ocem.
Svetenik simbolie svest, a svest se oznaava brojem sedam. Josif se izbavio tamnice tumaei
faraonov san o sedam debelih i sedam mravih krava. Josif je protumaio da su sedam debelih krava
sedam rodnih godina, a sedam mravih krava sedam gladnih godina, i tako postade ocem
Faraona.
Dakle, narod je pao u ropstvo kada je zavladao kralj koji nije imao tumaa snova, pa nije mogao da
rastumai kakve mu poruke Bog alje.
Bog otaca Mojsijevih obeava izbavljenje naroda:

Gospod ree Mojsiju: Sad e da vidi ta u initi Faraonu; krepka ruka naterae ga da ih pusti,
krepka ruka naterae ga da ih otera iz zemlje svoje.
Jo govori Bog Mojsiju, i ree mu: Ja sam Gospod. Ja sam se pojavio Avramu, Isaku i Jakovu kao
Bog svemoni, ali pod imenom svojim Gospoda ne bih im poznat. Ja sam utvrdio savez svoj s njima
da im dam zemlju Hanansku, zemlju hodoaa njihovih, u kojoj prebivahu. Ja uh uzdisanje sinova
Izrailjevih, koje Egipani dre u ropstvu i opomenuh se saveza. Zato kai sinovima Izrailjevim: Ja
sam Gospod i ja u vas osloboditi bremena egipatskih tegoba, oprostiu vas ropstva njihova i
izbaviu vas miicom podignutom i sudovima velikim. Uzeu vas kao svoj narod i ja u vama biti
Bog, i vi ete poznati da sam ja, Gospod, Bog va, koji vas izvodim ispod bremena egipatskih.
Uveu vas u zemlju za koju se zakleh da u je dati Avramu, Isaku i Jakovu, i dau vam je da je
drite, ja, Gospod.
Ja sam Gospod koji spaava i izvodi iz ropstva. Ja sam Gospod koji utvruje savez, i koji se
saveza opominje. Ja sam Gospod, Bog otaca, sa krepkom rukom i miicom podignutom.
Bog uporno upozorava i kazuje: Ja sam Gospod i drugoga nema, ali mu neverujui ne veruju, a
verujui ne ele da razumeju.
Pred izlazak Bog je ustanovio praznik pashe. Vi ete se spominjati toga dana i praznovaete ga
Gospodu: praznovaete ga kao veiti zakon za potomke vae.
Od tada pa nadalje kroz celu knjigu Egzodus i dalje, Gospod opominje da se pamti i sea svega to
je Gospod za narod uinio.
Zapamtite ovaj dan, u koji izioste iz Egipta, iz doma robovanja, jer vas krepkom rukom Gospod
izvede odande.
Tad e sinu svome kazati: ovo je na uspomenu za ono to je uinio za me Gospod kad sam izlazio
iz Egipta. To e ti biti kao znak na ruci tvojoj i kao spomen meu oima tvojim
Narod ne sme da zaboravi i mora da se sea, u protivnom opet e ga snai ropstvo u kojem je bio.
Gospod je preveo narod preko mora koje se zove Jam-suf po suvom, a to more se prevodi kao:
Crveno more, More trske ili Rogozno more.
Kada je Dante skrenuo sa staze nae se u Paklu, a kada se uspeo izvui iz te bede i kada je stigao
do istilita naiao je na rogoz kojim je bio obavezan da se opae. Tada je ugledao anela koji je
vozio due u svojoj vitkoj i laganoj lai, i uo je due kako pevaju: Kad izie Izrailj iz Misira.
Aneo je nad duama nainio znak krsta i iskrcao ih, a duama se ovo mesto uini nepoznato i sve
im se uini novo.
Dante je ovo rekao samo zato da bi objasnio ropstvo izrailjskog naroda i njegov slavni istorijski
egzodus. Dodatno objanjenje je dao Rable u Gargantui i Pantagruelu, kada otac alje sina
Pantagruela na puteestvije da upozna svet i do slavnog Bocinog proroita. Kada su se putnici
ukrcali na brodove okupljeni narod je otpevao psalm svetog kralja Davida koji poinje reima:
Kada je Izrailj iziao iz Egipta.
Izrailj je iziao iz ropstva u slobodu, uz stalna upozorenja da pamti i da se sea; Dante je ove rei
uo kada je iziao iz Pakla u istilite; a Pantagruel je ove rei uo kada je krenuo da izui svetsku
kolu.
Dante je skrenuo sa staze i naao seu Paklu, a Gospod upozorava svoj izbavljeni narod:
Samo pazi na sebe i dobro bdi nad duom svojom, svih dana ivota svoga, da ne zaboravi ono to
su oi tvoje videle, i da ne izie to iz srca tvoga; predaj to sinovima svojim i sinovima sinova
svojih.
Takva su upozorenja Gospoda, Boga otaca, jer Bog otaca je onaj koji ljudima daje da pamte i da s

kolena na koleno to znanje prenose. Jer je to Bog kome je ime Ja jesam i to je njegovo ime od
kolena do kolena.
Bez Boga otaca kojem je ime Ja jesam nema pamenja, i bez njega su ljudi osueni da gacaju
egipatsko blato i robuju kralju koji ne poznaje Josifa.
Narod mora da pamti ono to je video, a video je u Egiptu kako ga je Gospod na orlovim krilima
nosio i doveo k sebi, a u pustinji ga je nosio kao to ovek nosi sina svoga. Bog otaca je u
pustinji nosio narod kao to ovek nosi sina svoga, a Isus kae da nema istinske slobode dok se ne
podigne Sin oveji, i ree kako se to ini:
I kao to Mojsije podie zmiju u pustinji, tako treba i sin oveji da se podigne.
A kada se u Novom zavetu i kod starih filozofa govori o robovanju, onda se govori iskljuivo o
robovanju telu, strastima i grehu. I nema drugog robovanja u staroj knjievniosti do ovoga, pa je
takvo i ovo istorijsko egipatsko robovanje.
Egzodus (gr. exodos, lat. exodus) izlazak, ishod; naziv druge knjige Mojsijeve, po tome to se u
njoj govori o izlasku Izrailjaca iz Egipta; deo tragedije iza poslednjeg hora u staroj Grkoj, a kod
Rimljana znaila lakrdiju.
Egzodus zaista znai izlazak ili ishod, ali sama ta re nema takvo znaenje. Ova re postoji i u
latinskom i u grkom jeziku jer je to re iz mrtvog, kolskog jezika. Zbog toga su dananjim Grcima
mnoge rei nepoznate u starim knjigama, a ne zato to se jezik kao edo evolucije menjao.
Re exodus nastala je od srpske rei udo. Ova tvrdnja zvui udno i neverovatno, ali kada se malo
bolje upozna stara knjievnost onda i nije tako udna.
Postoji u mrtvim jezicima vie srpskih rei u kojima su srpska slova , d i zamenjena
slovom x (ks), jer ih ovi jezici nemaju. Tako je srpski kola kod grkih filozofa postao kolaks, i
to kolaks znai kod filozofa to kola znai u srpskim narodnim obiajima.
Srpska re arka je postala latinska re exercic sa znaenjem: veba, vojna veba. Vojna veba je
imitacija rata i nije pravi rat, a srpska arka je manji okraj a ne pravi rat.
Srpska re ast je postala latinska exactus sa znaenjem: tanost, ispravnost, pravilnost.
Znaenje latinske rei exactus potpuno odgovara srpskoj rei ast, jer je nastala od nje.
Exuberantia je latinska re i znai: pretrpanost, obilje, prekomernost, prebujnost. Toj rei potpuno
odgovara srpska re uvarnost i od nje je i nastala, i doslovno se ita uvarancija. Obilje i
pretrpanosti se moe nai kod onih koji su uvarni, a kod onih koji nisu uvarni toga nema.
Existentia znai: postojanje, bivstvovanje, bitisanje, ivljenje; suastvovanje, stvarnost; izdravanje,
nain ivota.
Takvo danas ima znaenje latinska re egzistencija, a ta je re nastala od srpske rei istiti.
Znaenje latinske rei nema nikakve slinosti sa istim i ienjem, ali je ipak nastala od te srpske
rei. Egzistencija ima isto znaenje kao i Danteovo istilite, a to je izlazak iz sveta tame u svet
dana u kojem se nalazi istilite. ovek ivi u svetu dana u kojem bi trebalo da oisti svoju duu, a
taj ivot je u latinskom jeziku dobio ime existentia.
Ali danas ova re nema nikakve veze sa svojim izvorom, jer se danas pod egzistencijom
podrazumeva iskljuivo materijalno obezbeenje ivota. Dananja civilizacija i njena nauka ne
poznaju i ne priznaju nikakvo ienje due.
A Mojsijeva knjiga Exodus govori ba o tome, o izlasku naroda iz doma robovanja i ulasku u svet

u kojem valja bdeti, pamtiti i seati se i iveti po Boijoj rei. Ko bude tako iveo njemu e Gospod
produljiti dane, a ko ne slua re Boiju taj e se vratiti u egipatsko ropstvo.
Po izlasku iz Egipta narod se na Sinaju zadrao 40 godina, i saznajemo da je za to vreme izvrena
velika istka u narodu. Od sveg naroda koji je iziao iz Egipta u obeanu zemlju Gospod je pustio
samo Isusa Navina i Haleva i one koji su roeni na Sinaju, dok su ostali umrli ili pobijeni jer su bili
neisti i greni.
Sve je poelo kada je Mojsije imao vienje na Bojoj gori Horiv kada je ugledao kupinu u plamenu,
i kada se upitao ta je to.
Mojsije ree: idem da se sakrijem, da vidim ta je to veliko vienje i zato ne sagoreva kupina.
Gospod ga vide da se sakriva da gleda, i Bog ga zovnu iz sredine kupine.
Ovaj dogaaj opisuje i Stefan u Delima apostolskim:
Posle etrdeset godina pojavi mu se u pustinji gore Sinajske aneo Gospodnji u plamenu od
kupine. Kad to Mojsije zagleda, zaudi se toj pojavi, i kako se pribliavae da vidi ta je, u se glas
Gospodnji: Ja sam Bog otaca tvojih, Bog Avramov, Isakov i Jakovljev.
Mojsije je najpre imao vienje jer je video neto nepoznato i udno, pa se zaudio i zapitao ta je to.
Mojsije se zaudio i zapitao i odmah je dobio odgovor: to udo je bio Bog njegovih otaca i on mu
dade odgovor na njegovo pitanje.
Dakle, izbavljenje naroda iz ropstva poelo je Mojsijevim velikim vienjem, uenjem i
pitanjem: ta je to video?
Platon, Aristotel i drugi filozofi nam kazuju da je tako nastala filozofija, a oni to dobro znaju jer su i
sami filozofi. Slinost nije sluajna jer i Biblija i filozofi kazuju istu nauku, i svako na svoj nain.
Mojsije je posle vienja, uenja i pitanja izveo narod iz zemlje robovanja, a od filozofa saznajemo
da samo filozofija moe osloboditi one koji robuju telu. Stari filozofi kau da je filozofija potekla iz
uenja, a uenje dolazi od vienja. Kae Platon u Timaju da je Bog oveku podario vid da
bismo kruna kretanja Uma, uoivi na nebu, primenili na krune tokove naeg rasuivanja, pa
kae:
Sada treba govoriti o njihovoj najznaajnijoj delatnosti, radi koje nam ih je Bog, na nau blagodat
podario. Vid je za nas, po mom miljenju, izvor najveeg blagostanja, jer nikada niko ne bi izrekao
ove rei, koje smo maloas izrekli, kada ljudi ne bi videli ni zvezde ni sunce ni nebo. Ovako je,
meutim, posmatranje noi i dana, meseci i krunog proticanja godina (ravnodnevnica i
dugodnevnica) prouzrokovalo poznavanje broja, a donelo nam je i razumevanje vremena, kao i
sposobnost istraivanja prirode svemira. Sa tih je, pak, izvora, kao dar bogova, potekla filozofija, od
koje vee dobro niti je dolo niti e ikada doi smrtnome rodu. Ja sada govorim o najveem dobru,
koje potie od oiju.
Tako kazuje Platon o vanosti oiju za oveka, a u Bibliji saznajemo da niko nije imao takve oi
kakve je Mojsije imao. ak i u trenutku smrti kada je imao 120 godina, Mojsije je imao bistre oi i
nepomuen vid. A od Mojsijevog velikog vienja knjiga Egzodus obiluje reima udo, udesa,
i opomenama da se ne zaboravi ono to su oi videle. I u drugim knjigama kada se govori o
izlasku naroda iz ropstva, obavezno se spominje udo.
Vienjem se dolazi do uenja a potom do odgovora, a stari Heleni su bolest oiju zvali egipatska
bolest. Ova injenica moe pomoi uenjacima da shvate zato je narod robovao u Egiptu. Mojsije
je izveo narod iz ropstva egipatskog, i jedino se za Mojsija kae da je imao bistre oi i dobar vid.
Kada je Mojsije video, zaudio, zapitao i dobio odgovor, Gospod mu obea izbavljenje iz ropstva:
Ja znam da vam kralj egipatski nee dopustiti da iziete bez ruke krepke. Ali ja u pruiti ruku

svoju i udariu Egipat svakojakim udesima koja u usred njega uiniti. posle toga e vas on
pustiti.
A to e Bog otaca uiniti tako to e Mojsiju dati tap u ruke. Uzmi taj tap u ruku svoju, i s njim
e znamenja uiniti.
On uze u svoju ruku tap Boji. Gospod ree Mojsiju: kad otide i vrati se u Egipat, pazi na sva
udesa koja meem u tvoje ruke; ti e ih pred Faraonom uiniti.
Dakle Boji tap je taj koji je izveo sva udesa u Egiptu, a potom je Mojsije tim tapom raspuio
more da bi narod po suhom preao veliku vodu. Kada je god trebalo izvesti neko udo Mojsije je to
inio tapom, ili ga je davao bratu Aronu da njime ini uda. O tapu e se posebno govoriti, a ovde
samo da se kae da je nartekov tap bio obeleje filozofa u staro vreme.
Mojsije je najpre video, potom se zaudio i zapitao, i potom dobio odgovor. Filozofi nam kazuju da
se takvim redosledom stie do filozofije, a i filozofi i Mojsije imaju tap.
Mojsije je tapom inio uda i na kraju izveo narod iz zemlje robovanja, a tada je Gospod svaku
priliku koristio da narodu ukae na potrebu da pamti i da se sea svega to je video, i svih uda koje
Gospod za njega inio da bi ga spasio. Ako narod ne bude pamtio i seao se onoga to su oi
njegove videle i opet pone sluiti tuim bogovima, vratie ga Gospod u Egipat da opet robuje.
Nema filozofije bez pamenja i seanja, kau filozofi. Uenje je seanje, kae Platon a sa tim se
slau i drugi filozofi, a i mi bi toliko mogli znati.
Stara svedoanstva govore da je Sokrat imao duboke i buljave oi, a u tamnici poslednjeg dana
svoga ivota Sokrat kae:
Budui da ljudi ne znaju, ne govore o meni to nego da sam vrlo udan ovek i da dovodim ljude u
sumnju.
Ljudi ne znaju zato govore da je Sokrat vrlo udan ovek i da dovodi ljude u sumnju, i zato
su Atinjani osudili Sokrata da ispije kukutu. To je ta igra rei, za koju novofilozofi znaju da
postoji a ne prepoznavaju je. Tako je Platon igrom rei povezao neznanje, udo i sumnju, i ree ih
ba po redosledu koji dovodi do filozofije.
Ako biblijski izlazak iz ropstva i filozofski put do filozofije govore istu nauku, onda je Mojsiju na
tom putu najvie pomogao tap. tap u jeziku mita znai pamenje i mo delanja, i tako je u celome
svetu jer postoji samo jedan jezik mita. Zbog toga Gospod daje tap u ruke, jer ruka u jeziku mita
znai delatnost. A Mojsije sa tapom je Gospodnja krepka ruka kojom je kaznio faraona i izveo
narod iz ropstva.
Mojsije je sa tapom inio uda, a Platon kae da je svemirski obrt uzrok svih uda. U Dravniku
Platon kae:
Nuno se dakle tada dogaa da u vrlo velikom broju ginu i ostala iva bia, a i od ljudskog roda
neto malo ostaje na ivotu. Ovima se dogaaju i mnoge druge udnovate i neobine zgode, ali je
najznatnije ovo to proizilazi iz svemirskog preokreta unatrag, koji nastaje kad nastupa obrat
suprotan sadanjem stanju.
Kada nastupi svemirski obrat koji je suprotan sadanjem stanju, onda se dogaaju razna uda i
neobine zgode. Pored toga svemirski obrat je poguban za mnoga iva bia, pa i za ljude. Platon
dalje kae:
Jasno je, Sokrate, da se u tadanjem stanju prirode nisu raala jedna od drugih. to se pak
pripoveda da je neko postojao rod ljudi iz zemlje roenih, to je bio onaj koji je u to vreme ponovo
izlazio iz zemlje. Spominjali su ga nai najstariji preci, koji su bili blizu svretka razdoblja

prijanjeg okretanja svemira, jer su iveli neposredno nakon toga raajui se u poetku ovoga naeg
razdoblja. Oni su nam bili glasnici tih pria, kojima sada mnogi neopravdano ne veruju. Na ono
naime to odatle sledi treba po mome miljenju obratiti panju. S vraanjem staraca u stanje deteta
stoji dakako u vezi i to da su se od mrtvaca koji su leali u zemlji stvarali i oivljavali ljudi sledei
svemirski obrt, kojim se nain raanja preokrenuo u suprotnom smeru. Na taj su se dakle nain
raali iz zemlje, pa odatle imaju ime iz zemlje roeni i svoje opravdanje, ukoliko nije bog uzeo
neke od njih za drugi udes.
U svemirskom obrtu mnogi stradaju ali zato starci mogu da se vrate u detinjstvo, i mrtvi mogu da
oive. Novofilozofi nisu razumeli ta Platon ovde kazuje, kao to i inae nita nisu razumeli, pa
kau kako se Platon znao okoristiti starim priama ali sam u njih nije verovao. Ako bi bilo tako
onda je Platon priao tek da neto ispria, a to je teka zabluda novofilozofa.
Platonov svemirski obrt koji novofilozofi ne razumedoe je, nita drugo do seanje. Na taj nain
starci se vraaju u detinjstvo i mrtvi oivljavaju, i na taj nain je Utnapitim postao besmrtan i zato
mu ime znai Mladica oveanstva. uda koja se dogaaju pri filozofskom svemirskom obrtu
inio je Mojsije Bojim tapom, a u Novom zavetu to je inio Isus Hrist pa i njegovo vaskrsnue
nije nita drugo do seanje. Seanje je Isus Hrist doneo oveku svojom rtvom na mestu zvanom
Lobanja. Tako se na razne naine kazuje jedna ista nauka, i kazuje se istim jezikom simbola.
Da je to tako potvruje i Isus kada kae:
A da mrtvi uskrsavaju i Mojsije pokaza kod kupine kad nazva Gospoda: Boga Avramova i Boga
Isakova i Boga Jakovljeva.
Dakle, uskrsnue je bilo ve tada, a bilo je i pre Mojsija. Uskrsnue je bilo i kada je Avram rtvovao
sina Isaka, i to nam kazuje Biblija.
Kada se Mojsije kod kupine zaudio i zapitao onda mu je Bog otaca njegovih dao odgovor. A isti taj
Bog uskrsnuo je Isusa Hrista, i to nam Pavle jasno kae:
Jer kao to Otac uskrsava mrtve i oivljuje, tako i Sin oivljuje koga hoe.
Dakle, Mojsijevo dobijanje odgovora na pitanje ima isto znaenje kao i uskrsnue, a to nam kazuje
sam Isus Hrist. Dakle, iz uenja nije potekla samo filozofija nego i uskrsnue. Bilo da posle
uenja filozof doe do odgovora bilo da se kao glasnik javi aneo Gospodnji, u oba ova sluaja u
pitanju je seanje. Seanje je uenje, kazuju stari filozofi.
Platon e dodatno objasniti deavanja po svemirskom obrtu:
Kada je nakon toga prolo dovoljno vremena i kad je ve prestajao mete i nered, a potresi se
smirili, iao je svet svojim uobiajenim tokom, sreujui se i sam se brinui i samostalno vladajui
onim to je imao u sebi i samim sobom te imajui na umu , to je najvie mogao, pouku svoga
tvorca i oca.
U preanjem stanju ovek nije bio samostalan i bog je bio njegov pastir i voa, a po svemirskom
obrtu teret ivota je pao na njegova plea. U novome stanju ovek se sam brine o sebi i
samostalno vlada onim to je imao u sebi, i vlada samim sobom imajui na umu pouku
tvorca i oca. Sve je ovo doneo svemirski obrt, a samostalan ivot nije mogu bez pamenja i
seanja. I to e Platon objasniti:
Bog je osobno bio njihov pastir i upravlja kao to su sada ljudi, kao drkija, boanstvu slinija
bia, pastiri drugih vrsta, niih od sebe. Dok je on bio njihov pastir, nije bilo dravnih zajednica niti
su posedovali ene i decu. Iz zemlje su naime svi dolazili opet u ivot bez ikakva seanja na
preanje stanje. Svega toga nije bilo, ali su od stabla i inae od bogata raslinstva imali u obilju
plodova, koje nije proizvodila zemljoradnja, nego ih je zemlja sama od sebe raala.
Dok je sam Bog vodio ljude oni nisu imali nikakva seanja na preanje stanje, ali im seanje i nije

bilo potrebno jer drvee obilato raalo samo od sebe. Tako se Platon igra reima i kazuje nauku
jezikom mita. A ree nam da su ljudi u to vreme imali obilje plodova pa se nisu morali baviti
zemljoradnjom, tj. nisu morali imati seanje. Jer u jeziku mita riljanje zemlje ima upravo to
znaenje seanje. Svemirski obrt je uzrok svih uda a to stoga to je bog dao oveku mo da sam
o sebi brine, a ta mo se zove svest.
Kod filozofa udo i uenje se obavezno nalazi kod sofista, a i za samog sofistu govore da je vrlo
udan. Sofista helenskih filozofa dobio je ime od srpske rei svest, i to je njegovo znaenje u
helenskoj filozofiji. Tako se kod filozofa udo i udesa nalaze uz svest, a i u Bibliji pojava uda bio
je uvod u izlazak naroda iz ropstva. A to udo znailo je sticanje svesti kojom je Mojsije izveo, ili
povratio narod iz ropstva.
Kada je narod iziao iz ropstva u obeanu zemlju, svako je otiao da ivi na svom nasledstvu i to
se vie puta kazuje.
Zatim Isus vrati narod, svakoga na njegovo naslee. Pre nego je Isus vratio narod na njegovo
naslee, narod se sveano zakleo Isusu da e sluiti Gospodu. Kada je narod obeao da e sluiti
Gospodu, onda Isus ree:
Sami ste sebi svedoci da ste izabrali Gospoda da mu sluite.
Odgovorie: Svedoci smo.
Poto je narod shvatio i prihvatio da su sami sebi svedoci, Isus raspusti narod svakog na svoje
naslee, a on umre. Smru Isusovom zavrava se i knjiga Isus Navin i sledi knjiga Sudije.
Narodu vie nisu potrebni ni Mojsije ni Isus Navin, sada je narod sam sebi svedok pa mu je i sudija
dovoljan. A svi stari mudraci, a i prosti srpski narod, kazuju da je savest najbolji sudija.
Knjiga Sudije ne sledi sluajno po obeanju naroda da e biti sami sebi svedoci, i po njihovom
povratku na svoje naslee. A ne sledi ni zbog istorijskih, nego iskljuivo zbog naunih i
mitolokih razloga. Knjiga Sudije sledi jer sada narod ima svest i moe sam da brine o sebi, i da
sam sudi o svojim postupcima i o tome ta valja a ta ne valja initi.
Tako je narod uspeo da se oslobodi egipatskog ropstva i da se domogne svoga naslea, i da sam
odabere da slui Gospodu, i da sam sebi svedoi da je tako izabrao. Narod je uspeo jer je pamtio,
seao se i nije zaboravljao uda koja je svojim oima video. A sve je poelo Mojsijevim vienjem
kupine u plamenu na Bojoj gori Horiv, njegovim uenjem i pitanjem: zato ne sagoreva kupina?
Svi koji govore o uenju kazuju da ono dolazi od vienja.
Kamen koji zidari odbacie posta glava od ugla.
To bi od Gospoda, i udo u oima naim.
Ovaj kamen od Gospoda koji je udo u oima je Isus Hrist, a on je ljudima doneo seanje a time i
svest.
Vergilije u Eneidi govori kako je Eneja u Kartagini video veliko bogatsvo i rasko. Kud god je
Eneja hodio viao je slike iz prolosti, kako u dvoru tako i u hramu. U hramu je video sve trojanske
bitke i ratove u celom svetu poznate. Eneja je naslaivao duu mrtvim slikama i dok ih posmatra
zapanjen od uda jecao je i lio suze.
Slike iz prolosti izazivaju zapanjenost i udo, a Eneji se to deava u Kartagini. Slavna Kartagina
je dobila ime iz srpskog jezika od rei karta (pismo, knjiga), i gina (inja, etva, sabiranje, a
znai i: smiljanje). Kartaginino ime znai knjiga etve, knjiga u koju je uneto sve to je bilo, zato
je Eneji mogue da u njoj vidi slike iz prolosti. Tako se istorijska stara drava Kartagina pokazuje
kao prebogata zemlja slika iz prolosti. Slavni kartaginski vojskovoa Hanibal najvie je poznat po

svojim slonovima kojima je preao Alpe. Arheolozi jo uvek tragaju za slonovskim kostima po
Alpima da bi dokazali ovu istorijsku injenicu, ali do dana dananjeg ne naoe ni jednu slonovsku
koskicu. A nee je ni nai jer su Hanibalovi slonovi mitoloki a ne istorijski, a mitoloki slonovi ne
rasipaju svoje kosti nego slue za pamenje.
Da nije bilo slona Ganee koji se mislima priziva, mi danas ne bi mogli itati Mahabharatu i
mnoge druge knjige iz prolosti. Badava bi pesnici stvarali ako to niko ne bi zapisivao i pamtio, a to
je radio slon Ganea jer je imao slonovsko pamenje.
Ovidije u Metamorfozama govori kako je Medeja podmladila Jasonovog oca Esona, i kako su se
tome svi udili pa i sam Eson:
A Eson se udi i sea, nekada pre etrdeset da godina bijae takav.
Dakle, Eson se zaudio kada je sebe video mladim, a onda se setio da je takav bio pre etrdeset
godina. Broj etrdeset nije sluajno uz seanje, a Esonu se dogodilo isto ono to se dogaa starcima
u svemirskom obrtu, podmladio se. I ovde kao i u drugim kazivanjima uenje se nalazi uz seanje.
Taumant je sin Ponta, boga morskih dubina. Taumanta nisu poznavali jedino stanovnici dalekih
severnih zemalja, ali svi koji su uli za njega eleli su da ga vide makar jedanput. Taumantovo ime
znai udesni i njeova je ker Irida glasnica bogova, koju su po ocu zvali Taumantija. Irida je
glasnica bogova, boginja i personifikacija duge, i po ocu nazvana Taumantija (udesna).
U Bibliji posle potopa Bog postavlja savez sa Nojem i sinovima, i kao znak saveza mee dugu u
oblake.
Meem dugu svoju u oblake, da bude znak saveza izmeu mene i zemlje. I kad navuem oblake na
zemlju videe se duga u oblacima, i opomenuu se saveza svog izmeu mene i vas i svakog ivog
bia svake vrste i nee vie biti voda od potopa da zatru svaku put. Duga e biti u obla- cima, pa u
ja, gledajui je, opomenuti se venog saveza izmeu Boga i svakog ivog bia svake vrste na
zemlji.
Duga u Bibliji slui za seanje i duga je znak saveza izmeu Boga i oveka. Kad god Bog vidi dugu
u oblacima on e se setiti venoga saveza, a gde je seanje tu je i udo. Zbog toga se boginja duge
zove udesna, i duga u Olimpljana ima isto znaenje kao i u Bibliji, i u svoj staroj knjievnosti.
Platon se igra reima u Teetetu gde razgovaraju Sokrat i Teetet o udnim pojavama:
I tako mi bogova, Sokrate, neobino se udim ta su te pojave i katkad me hvata vrtoglavica kad se
uistinu u njih udubim.
- I ba je svojstvo filozofa to duevno stanje, tj. uenje. Jer nije drugi poetak filozofije nego ovaj
i ini se da nije loe postavio rodoslovlje onaj koji je rekao da je Irida ki Taumanta.
Teetetova vrtoglavica je isto to i kruno kretanje svemira, a vrtoglavica se dobija kada se Teetet
udubi. Sokrat objanjava da je uenje pravi put ka filozofiji, i dobro je reeno da je Irida ki
Taumanta (udesnog), a koji je sin boga morskih dubina.
Tako se Platon igra reima i povezuje uenje, udubljivanje, vrtoglavicu, i Iridu (dugu) ki
udesnog oca. Vrtoglavica je u ovoj nauci drugo ime za svest, a svest se jo zove i padavica.
Vrtoglavica i padavica su posledica krunog kretanja svemira.
Srpsko narodno stvaralatvo je prepuno uda i mnoge pesme poinju sa stihovima Boe mili, uda
velikoga!, ali uenje nije bilo omiljeno u narodu.
Zaudio se prebijenoj golijeni!, kae se radi uroka kad bi se ko emu zaudio. Ili se kae: Luk ti

u oi!, ili Oi u panj!, ili Oi u kamen!, ili Zaudio se to dovee veerao!

Iz jevanelja saznajemo da je bilo veoma vano to Isusu Hristu nisu prebili golijeni, kada je bio
razapet na krstu.
Moda narod nije volio uenje zato to uenje odaje neznanje, a moda iz drugoga razloga, ali da
ga nije volio to se jasno vidi. Za narod je udo gore od smrti i esto slui za kletvu i opomenu.
-udo te nalo!
-Tako me udo ne zadesilo!
-Tako me nenadno udo ne zaelo!
-Nalo te vie udo od smrti!
-Ne ini dobro, da te udo ne nae.
-Ne zavidi, da te udo ne snae.
-Teko tome ko dovijek ivi, imao se uda nagledati.
-Ko se uda ne nagleda taj se Boga ne nahvali.
-Od svih uda, ivot je najvee udo.
-Svako udo za tri dana.
-Svako udo za tri, a udevenije za sedam dana.
-Izgleda ko deveto udo.
-Zinuo od uda.
-Bog je stari udotvorac.
Iz ovih izreka se vidi da narod nije volio udo, da je udo gore od smrti, da je udo od Boga i da je
ivot najvee udo. Ovakvo kazivanje se potpuno slae sa kazivanjem naroda i starih filozofa da je
sretan onaj koji se nije rodio, a ako se ve rodio valja da ini dobro za ivota da bi izbegao novo
raanje. Tako su kazivali narod i stari mudraci jer su oni smatrali da je ivot ozbiljna i teka stvar, i
da oveku nije dat za uivanje nego za teku muku i patnju.
-Svako udo za tri dana kazuje narod a to se i danas esto moe uti, a i u jevanelju itamo da je
udo za tri dana.
Progovorie tad neki knjievnici i fariseji i rekoe: Uitelju, hteli bismo da vidimo kakvo udo od
tebe. On im odgovori: Narataj zli i preljubotvorni trai uda, i nee mu se dati udo osim onog
Jone proroka. Jer kao to je Jona bio u trbuhu ribe velike tri dana i tri noi, tako e biti i Sin oveji
u srcu zemlje tri dana i tri noi.
udo traje tri dana koliko je Jona u ribi i Sin oveji u srcu zemlje, a onda e Sin vaskrsnuti i riba
Jonu izbljuvati na zemlju. Slino se kazuje i u srpskim narodnim pesmama:
uva ovce Jeva Dragojeva
tri jutarca bez arnog sunaca.
Kad etvrto jutro osvanulo
i arano sunce ogranulo,
pita njega Jeva Dragojeva:
-Oj arano, e si obastalo?
-Obastalo uda gledajui,
e umire jedinak u majke.

Sunce tri dana nije svetlilo jer je gledalo udo kako umire majin jedinac, a pojavljuje se etvrtog
dana. Tako se neto desilo i Sinu ovejem i Joni, koji su etvrtog dana izili na svetlost dana.
Umrli jedinac je imao devet sestara koje dolaze umrlom bratu i nose darove, a kada najmlaa sestra
od bola pade na zemlju brat oive i ustade, pa kazuje: Bog ubio sve devet sestara, ponajvie
ponajmlau seju, koja j mene iz raja krenula!
Jedinac majin je oiveo etvrtog dana ali na njegovo zlo, jer je on bio u raju. Kada je Isus nainio
udo u Vitaniji i oiveo Lazara, to se desilo etvrtoga dana po njegovoj smrti. Kada je Isus izvodio
ovo udo mrtvi Lazar je ve zaudarao, a narod srpski kae:- Gost i riba trei dan smrde.
Gost nije sluajno uz ribu jer narod kazuje za gosta: Najmilijeg gosta tri dana dosta , i ba toliko
traje udo, i riba poinje da smrdi.
Tako narod stavlja ribu uz udo kao to je i u Bibliji riba uz udo.
Filozofi kau da se ovek udi jer ne zna, pa bi po tome tri dana uda bilo neznanje i pitanje, a
etvrtog dana bi se dolazilo do odgovora i znanja. Broj etiri i u mitologiji i kod filozofa predstavlja
znanje, zato je broj etiri broj Hermesa glasnika bogova. U staro doba bogovi su brinuli za ljude
tako to su im pomagali u spoznaji, i po glasnicima slali opomene kada ljudi gree. A stari filozofi
su shvatanje i razumevanje nazivali kvadratom.
U mnogim pripovetkama se kazuje kako se do nagrade ili spasenja dolazi odgovorom na tri pitanja,
ili injenjem tri dela koja se samo nekim udom mogu uiniti. Za srpski narod udo je u svetu i to
se vie puta kazuje, pa kada je potrebno videti uda onda se ide u svet.
Izvirala studena vodica,
Na vodici srebrna stolica,
Na stolici lijepa evojka,
ute su joj noge do koljenah,
A zlaane ruke do ramenah,
Kosa joj je kita ibriima,
Ono udo po svijetu poe.
U ovoj pesmi devojka se naziva udom i ona hoda svetom, a sa jednim takvim udom od devojkom
imao je posla i slavni junak Kraljevi Marko.
Od kako je svijet postanuo,
Nije vee udo nastanulo,
Ni nastalo, ni se egod ulo,
to kazuje udo u Prizrenu,
U nekakva Leke kapetana:
Kau udo Rosandu evojku.
Ja kakva je jada ne dopala!
to je zemlje na etiri strane,
Butun zemlje turske i kaurske,
Da joj druge u svu zemlju nije
Ni bijele bule ni vlahinje,
Niti ima tanane Latinke;
Ko j vidio vilu u planini,
Ni vila joj, brate, druga nije.
evojka je u kavezu rasla.
Kau, rasla petnaest godina,
Ni viela sunca ni mjeseca,
Danas udo ode po svijetu.
Glas o ovom udu doe do Marka Kraljevia te Marko sa Miloem Obiliem i Reljom Krilatim

kree da od Leke prosi udno udo, Rosandu evojku. Ali kada je Marko od Leke zaprosio
Rosandu, saznaje neto vrlo udno o devojci.
Proi me se, vojevoda Marko!
Nemoj prsten vadit na evojku,
Ni vaditi prosaku bukliju:
to sam junak od Boga elio,
To sam danas jedva doekao,
Da ja steem take prijatelje;
Al da tebe jednu muku kaem:
to si uo, ti vojvodo Marko,
Da ljepote ne ima evojci,
Istina je ba to ljudi kau;
Al je sestra moja samovoljna,
Ne boji se ni koga do Boga,
A za brata ni habera nema:
Sedamdeset i etiri prosca
to su sestri doslen dohodila,
Svakom sestra nahodi mahanu,
Kod prosaca brata zastidila;
Rosanda jeste udo od lepote ali Rosanda je samovoljna, ne boji se nikoga do Boga, i brat Leka
nema nikakav uticaj na nju. Ali i Marko je ba takav, inadija, samovoljan i ne boji se nikoga do
Boga. Oni su takvi jer predstavljaju svest, a u ovoj nauci svest je jedino Bogu odgovorna.
Razlika izmeu njih je u tome to je Marko junak koji oslobaa robove i titi narod, a Rosanda je
uobraena lepotica koja svakom nalazi manu. Dakle ove devojke koje su udo i koje hode po
svetu su svest, a hode po svetu kao i sofisti koji takoe znae svest, i uz njih se uvek nalazi udo.
udim se! Ove rei je prvi izgovorio sveti Sava, i za re udim nije se do tada znalo niti je ko
izgovorio. Jednoga dana kada su Bog i sveti Sava po obiaju obilazili svet, naili su na jednu bogatu
kuu u kojoj je bila svadba. Domain ove kue nekada je bio siromah kojeg je sveti Sava uinio
bogatim, pa Bog i Sava uoe u kui mislei da e ih domain rado ugostiti. Ali pokaza se da je
domainu bogatstvo udarilo u glavu, pa se uzoholio i batinama poastio Boga i svetoga Savu da su
morali beanijom spasavati glavu.
Putem Bog prokune onog oveka, da zajedno sa gostima propadne u bezdan. Blizu kue onog
oveka bila je esma, na kojoj se Bog i Sveti Sava umie, ali nekako tu i ubrus zaboravie. Uz put
se sete da im ubrusa nema, te Bog vrati Svetog Savu, da ubrus donese. Kad se Sveti Sava vrati i
vide ta je bilo, od kue onog oveka, stane se uditi.
Poto donese ubrus, upita ga Bog: to se zabavi Savo? udio sam se kako od one kue u kojoj
jue bee svadba, sad nema nita.
Odgovor uenja Svetog Save postade re: udim se.
Tako narod pria o nastanku rei udim se. A valja znati da narod kae da je sveti Sava nauio
ljude svemu to znaju, a filozofi kau da je uenje seanje i da je filozofija potekla od uenja.
Narod kazuje da je sveti Sava izveo narod iz egipatskog ropstva, a Mojsijeva knjiga koja govori o
izlasku naroda iz ropstva zove se Exodus. Ove podudarnosti nisu sluajne jer Savino uenje i
Mojsijev exodus su istoga znaenja, i re exodus je nastala od srpske rei udo.
Neka stara svedoanstva govore o velikom udu koje se u to vreme desilo, a desilo se udo da je
Sunce izilo na zapadu. Novouenjaci nisu u to poverovali, nego su to razumno objasnili nekakvim

vulkanom ili drugim kakvim prirodnim fenomenom, a to ljudi iz doba neznanja nisu bili kadri
shvatiti pa su mislili da je Sunce izilo na zapadu. I srpskome narodu u prolosti bilo je poznato ovo
udo, ali to za nauku nije bilo nita udno pa se ovim udom nije zanimala.
Kada je sestra Vasojevi Steve ispraala brata u boj na Kosovo, obraa mu se:
-Brate mili, Vasojevi Stevo!
Kad e, brate, sa Kosova doi?
Da te ekam na drumu irokom.Al je Stevo njojzi govorio:
-Dobro misli i upamti sele,
Pa pogledaj belome zapadu:
Kad se rodi od zapada Sunce,
Onda u ti sa Kosova doi!-
Ove Stevine rei se pogreno tumae kao da znae da ga sestra nikad nee videti jer se Sunce
nikada ne raa na zapadu, a istorijska je injenica da su srpski junaci izginuli na Kosovu. A Stevo je
sestri rekao da e ga videti ako ga bude pamtila, zato Stevo kazuje: dobro misli i upamti sele, jer
e tako moi da ga se seti. Dodue istina je i to da te rei oznaavaju Stevinu smrt jer smrt i
pamenje imaju isto znaenje, ali pesma nije nastala da bi kazivala o Stevinoj pogibiji, nego da bi
nam rekla da smrt oznaava pamenje. Izlazak Sunca na zapadu je obrnuto od uobiajenog izlaska,
a i svemirski obrt je obrnuto kretanje svemira od uobiajenog. A i jedno i drugo znae pamenje i
seanje.
U drugoj pesmi se kae:
Brao moja i druino redom,
Vi ostavte vau lakrdiju,
Posluajte nau davoriju;
Hodte brao, da se posluamo,
Da po jednu pjesmu ispjevamo,
Od Udbine, to je za drubine;
Da vidite udo nevieno,
udno udo to kazuju ljudi,
Da no nie prije nije bilo.
Jedno jutro, u svetu neelju,
Prije zore i bijela dana,
Ogrijalo od zapada sunce;
To ne bjee od zapada sunce,
No to bjee kralje Simeune,
Pa on ide Svetoj Gori crkvi
Da s prestavi, pa da se posveti,
Pa iz kralja ogrijalo sunce,
Pa po travi prigrijali zraci,
Po narodu miris udario.
udo nevieno je kada od zapada ogrije Sunce, a onda nam se ree da to nije Sunce nego je kralj
Simeun krenuo u Svetu Goru da umre. Tako nam se delimino objasni izlazak Sunca na zapadu, a
dodatno objanjenje valja potraiti u kralju Simeunu koji je uporeen sa Suncem.
Svi koji nose ime Simeun dobili su ime po semenu, a iz srpskog jezika. Seme u jeziku mita znai
re, kao to i Isus u jevanelju tumai da je seme re Boja. Seme umire kada se pojavi klica, a
klica je poznata u celome svetu a kod starozavetnih proroka klica je Isus Hristos. Kao to klica
izbija iz mrtvog semena tako je i Isus vaskrsao iz mrtvih, i svojim vaskrsnuem omoguio i drugim
ljudima da vaskrsnu. A to vaskrsnue se deava tako to je Isus omoguio ljudima da se seaju. U

ovoj pesmi Sunce je ogrijalo na zapadu u svetu neelju, a Uskrs je uvek u nedelju.
Velika uda se javljaju jutrom u Svetu Nedelju jer se tada Sunce raa na zapadu i to se drukije
zove Uskrs, zato narod Uskrs drugim imenom zove Veligdan (Veliki dan).
O tome govori i sledea pesma:
Mili Boe, uda velikoga!
Kad se eni Mili barjaktare,
On obie zemlju i gradove
Od istoka pake do zapada,
Prema sebe ne nae evojke:
Glavit junak svakoj manu nae;
enidbe se proi hotijae;
No da vidi uda iznenada!
Jedno jutro u svetu neelju
udo se javi iznenada u jutro u Svetu Nedelju, a to Mili saznaje da za njega postiji dostojna
devojka. Devojka je udno udo Ljeposava, i ba prilika za Milia glavita junaka. Ali dok su
devojku vodili ona umire.
Saranie lijepu evojku
Otkuda se jasno sunce raa
A kada Mili dolazi svome dvoru i svojoj majci, umire i on.
Saranie Mili-barjaktara
Kuda jarko smiruje se sunce.
Oaloenoj samoranoj majci preostalo je samo da kuka:
Kada bude na zahodu sunce,
Tad izlazi Milieva majka,
Pa govori, a za suncem gleda:
-Blago mene, eto sina moga!
Eto g majci, e iz lova ide,
Nosi majci lova svakojaka!Ni bi sina, ni od sina glasa.
Kada bude na istoku sunce,
Izilazi Milieva majka,
Sunce gleda pake progovara:
-Blago mene, eto mi snaice!
Ide s vode, nosi vode ladne,
Hoe mene staru da zamjeni.Ni bi snahe, ni od snahe glasa,
Vee majka kuka od alosti,
Kuka tuna kako kukavica,
A prevre kako lastavica,
I kukae do sudnjega dana.
Majka oekuje da joj sin sa zapada donese lova svakojaka, ali sin je umro i nema lova. Majci je
preostalo samo da kuka i kukae do sudnjega dana, i zalud gleda na zapad gde sunce zahodi jer joj
je sin mrtav. A majka se sea sina i kuka kako kukavica, i prevre kako lastavica, jer ove dve ptice
upravo to znae, seanje.
Od snahe se oekuje da sa istoka donese vodu, a od sina lovina sa zapada, a u ovoj nauci put od
istoka do zapada je put spoznaje. A i sama voda i lov imaju to isto znaenje, i to je Platon objasnio.

Stari pravedni i poboni Simeon iz jerusalimskog hrama nije hteo umreti dok nije video Isusa, kojeg
roditelji donee u hram osmoga dana na obrezanje. Kada je Simeon video Isusa, ree:
Sad otputa slugu svoga, Gospode, po rei svojoj, s mirom;
jer oi moje videe spasenje tvoje;
spasenje koje si pred svim narodima spremio,
svetlost da narod obasjava, i slavu naroda tvoga Izrailja.
Tako je Simeon umro poto je video Isusa, kao to seme umire kada se pojavi klica. Umiranje
Simeona i sejanje semena i pojava Sunca na zapadu ima isto znaenje, a i jedno i drugo znae
pamenje.
Zato je ogrijalo Sunce na zapadu kada je kralj Simeun krenuo da umre, a peva ree da je to udo
nevieno.
Dananjim uenjacima je poznato da se znanje nalazi na Zapadu, tako pie u starim knjigama i to su
uenjaci rado prihvatili. Ali stare knjige ne kazuju onako kako su novouenjaci shvatili. Put
spoznaje se prostire od istoka do zapada, od istoka poinje i na zapadu zavrava. Zato se kae da se
znanje nalazi na zapadu, i zato je Okeanov stan na zapadu jer je Okean dubok i pun znanja. A put
vere ide od juga do severa, i ova dva puta ukrtanjem ine hrianski krst.

Potop
Biblijski Potop je istorijska injenica, u tome su jednoglasni i teolozi i svetovni uenjaci. Njihova se
nauka razlikuje samo u tome to teolozi tvrde da je sve bilo ba onako kako pie, i da je Bog pustio
potop da bi kaznio ljudsko nevaljalstvo; a svetovni uenjaci kau da je potop bio voljom prirode i
elementarna nepogoda, a da je narod to shvatio kao Boju kaznu. Svetovna nauka je pronala brojne
dokaze da je potopa bilo, ali ne prihvata da je potop bio opti i da je sve ivo potopljeno osim onih
to su bili u lai.
A Biblija kae da je Bog sve pomorio osim Noja i jo sedmoro ljudi, i ono ivine to je Noje uveo u
lau. Tako je Bog kaznio i zatro pokvareni svet a potedeo i sauvao samo pravednog Noja, da se
od njega zapati novi svet. Slinih kazivanja ima i u drugih naroda i sve su one sline. U
Mesopotamiji je bio potop iz koga iv izie samo Utnapitim i njegova porodica, ba kao to i Noje
sa porodicom preivi. I Noju i Utnapitimu se Bog javio i rekao da gradi lau jer e pustiti potop da
pomori svet. Ove dve prie se poklapaju ak i u detaljima, jer obadvojica pustaju gavrane i golubice
da ispitaju imali gde suhe zemlje.
Slinosti ovih pria nauka tumai davno utvrenom naukom, po kojoj je ta pria preuzeta kao to su
preuzete i mnoge druge prie. A to se tie samoga Potopa, istorijska je injenica da je on bio.
Ali apostol Petar kazuje neto to uenjaci ne ele da uju, niti da razumeju. Petar u Prvoj poslanici
kazuje:
I Hristos jedanput za grehe nae pretrpi, pravednik za nepravednike, da nas privede k Bogu, ubijen
bivi u puti, ali oivevi u Duhu, kojim propoveda i duhovima u tamnici, koji nekad behu neverni,
kada se trpljenje Boje produavae u dane Nojeve, dok se graae korablja, u kojoj malo, to jest
osam dua, spase se kroz vodu. Ta je voda bila slika krtenja, koje nije pranje putene neistote,
nego zaloga dobre savesti prema Bogu, i koje spasava sad i vas uskrsenjem Isusa Hrista, koji je s
desne strane Bogu, poto poe na nebo, te se njemu i aneli i vlasti i sile pokorie.
Apostol Petar nam ree da je Potop bio neto sasvim drugo od onoga to kazuje dananja nauka.
Voda koja je potopila nevaljali svet za Noja je bila krtenje i oienje, i zaloga dobre savesti

prema Bogu. Tako nam Petar objasni zato je pokvareni svet potopljen, i zato je Noje preiveo
potop. To Petar potvruje i u Dugoj poslanici:
Jer kad Bog ne potedi anela koji sagreie, nego ih baci u bezdan i metnu u okove mraka, i
zadra ih za sud,i prvoga sveta ne potedi, nego sauva Noja propovednika pravde, i sa njim jo
samo sedmoricu i navede potop na svet bezdunika
Potop nije onakav kako uenjaci ue jer se bezdunici potapaju a pravednici se izbavljaju.
Potopljeni se sada nalaze u mraku tamnice i ekaju sudnji dan, ali i za njih ima nade jer im Isus u
Duhu propoveda u tamnici.
Apostol Pavle pie Timoteju:
Ovu ti pak zapovest dajem, sine Timoteje, po preanjim proroanstvima za tebe, da po njima
dobar rat ratuje, imajui veru i dobru savest. Tu savest neki izgubie i postadoe utopljenici vere,
meu kojima su Imenej i Aleksandar, koje predadoh sotoni, da se naue ne huliti.
Ko ima veru i dobru savest taj se ne plai potopa, jer potop odnosi samo one koji izgube savest. I
Petar i Pavle nam kazuju da je savest vana pri potopu, jer ta voda isti one sa saveu a potapa one
bez savesti. to je savest vana pri potopu nije udno, jer je poznato da je vodeno ogledalo
praogledalo, a ogledalo u jeziku mita znai savest. To nam govori narodno predanje, a govore i
pesnici i filozofi. Bistra voda oznaava jasnou a mirna vodena povrina je ogledalo, tj. savest. A
mutna i uzburkana voda je suprotnog znaenja i nosi ljude i potapa, i o tome postoje brojna
svedoanstva.
U Mojsijevoj pesmi se kae:
Sluajte, nebesa, hou da govorim; i zemlja nek uje rei usta mojih. Poruka moja nek se kao kia
spusti, kao rosa moja re nek padne, kao sitna kia na meku travu, kao krupne kaplje na jedru travu;
jer u ime Gospodnje objaviti.
Mojsije e objaviti ime Gospodnje i te rei e pasti kao kia, a Potop je nastao tako to je Gospod
pustio kiu na zemlju. U Mesopotamiji potop je pustio bog Bal (ili Bel), za kojeg se u jednoj himni
kae:
Belova re je dah, oi je ne vide
re njegova poplava je nezaustavljiva,
re njegova na spokojnom nebu umiruje zemlju.
Belova re je poplava nezaustavljiva i on je pustio kiu i potopio svet u Mesopotamiji.
Za boga Bala se kae da iako je posedovao vaseljenu nije imao svoj hram, pa su mu hram izgradili
drugi bogovi. Ali taj hram nije imao prozore pa se javie braa Kusor i Hasisu da naine prozore na
hramu. Kae se da se od tog vremena vode s neba nisu nasumino rasipale po zemlji niti je pretila
opasnost od potopa. Od tada Bal je putao da pada kia samo onda kada je Kusor otvarao prozore
hrama. Pored ovog zaduenja Kusor je bio zaduen i za godinja doba.
Uenjacima ovakve prie nita ne kazuju, ali to je zato to oni ne ele da razumeju ta se kazuje. A
mi bi mogli pretpostaviti da su prozori na Balovom hramu napravljeni tek posle potopa. Kada je
Bal pustio potop, na Skuptini bogova pretrpeo je optu osudu, jer su bogovi bili protiv toga da
zbog pojedinaca stradaju svi ljudi. U Bibliji je to isto reeno samo na drugi nain, jer je Bog rekao
da nee vie potapati ceo svet nego e svako za sebe biti odgovoran. A potapaju se pokvareni,
izopaeni, i svi oni koji su se prepustili svojim strastima. Tu istu nauku kazuje i Aristotel koji u
Etici kae:
Za onoga ko je neuzdrljiv vai, meutim, ona poslovica: Ako ga voda gui, ta drugo da pije?

Jer da je ranije znao ta ini, on bi, postavi svestan da je to ravo, prestao da to ini. Meutim, on
sada, mada su ga ubedili, radi opet suprotno, kao i pre.
Najzad, ako je robovanje strastima i samosavlaivanje neto to se sree u svim oblastima, ta je
onda u stvari rob strasti?
Aristotelove robove strasti voda davi, a biblijski utopljenici su okovani u mraku tamnice. To nam se
ree da su i jedni i drugi robovi, i ree se da su robovi strasti jer ive ugaajui svojim udnjama.
Ko je god pisao o potopu kazivao je kao to kazuju apostoli i Aristotel, a iz tih kazivanja se
istorijski potop ne nazire.
Prorok Isaija kazuje:
Od potenja napraviu pravilo a od pravde merilo,
i grad e utoite prevare potrti,
i vode e zaklon lai potopiti.
Rable pie (Gargantua i Pantagruel) o pronalasku bronzane ploe na kojoj je bila ispisana
zagonetka u vidu proroanstva, i u kojem se najavljuje i potop. U proroanstvu se objanjava kako i
zato e doi potop:
Javie se i po belom danu
ovek novi neslian insanu,
Bez odmora, prepun strasti pozne,
Navee vas na grehove grozne.
Napast prava za stare i mlae,
Kakav da si, upae u svae.
Otac sina, brat napae brata,
Od te raspre da te jeza hvata
Ko je gore da se spusti nie,
Ko je dole da na vrje stie.
Oko toga bie svake bitke,
Lomie se koplja, sablje britke,
Otkako je svetu ljudstvo vino
Nije bilo nikad nita slino
A tada e i ljudi bez vere
Da dobiju narod preko mere,
Tu puinu koja nema znanja,
Neznalice glupog oajanja;
Najgoreg e primiti da sudi
Mora doi tad i potop ljudi!
Potop, velim, da sve ljude spere
I ta srca koja mrnja dere.

I Rableov proroanski potop dolazi zbog ljudske iskvarenosti, a sprae sa zemlje srca koja mrnja
dere. Potop nosi nevaljale i ostraene, a pravednici poput Noja ne propadaju. Ba zbog toga je
boginja strasti Itar sebe optuivala zbog potopa koji je pustio bog Bal. Kada je boginja videla
posledice stravinog potopa bila je uasnuta:
Lepa zemlja prolih vremena postala je blato, jer sam ja ravo savetovala u Skuptini bogova!
Kako sam samo mogla u Skuptini bogova da dam tako ravu zapovest? Kako sam samo mogla da
unitim sve svoje ljude? Kao u meteu bitke odnela ih je poplava. Zar sam zato dala da se ljudi
raaju da sada kao riblje leglo ispunjavaju more!?
Uenjaci su iznenaeni i pitaju se zato boginja ljubavi, raanja i strasti sebe optuuje kao krivca za
potop. A to je lako shvatljivo, jer potop nosi samo ostraene i robove strasti, a Itar je boginja
strasti. Ali to uenjaci ne primeuju jer su oni edukovani za istorijsko tumaenje potopa, kao i svega
drugog.
A u ovom potopu preivi Utnapitim ije ime znai Mladica oveanstva, a mi se pitamo: zato je
potrebno da nam se to kae? Ako je to bio istorijski potop, ili ako je to praznoverica neukog naroda,
zato nam se kazuje znaenje Utnapitimovog imena? Utnapitim je preiveo unitenje sveta i
zapatio je novi svet, i zato se on zove Mladica oveanstva. Manu u Indiji i Deukalion u Grkoj
uinili su to isto poto su preiveli potop, a to je uinio i Noje u Bibliji. Za Noja se ne ree da mu
ime neto znai ali ne mora se ni rei, jer mu ime samo kazuje Noa (Nov). Utnapitim je Mladica
oveanstva a Noje Novi ovek, to je istoga znaenja.
Ekerman u Razgovorima sa Geteom pie da se Gete nosio milju da u ali prikae dvanaest
bibliskih figura, od kojih bi prvi bio Adam a odmah potom Noje, pa kae:
Za njim Noje, s kojim opet poinje jedno novo stvaranje. Gaji vinovu lozu, i toj figuri moe se dati
crta nekog indijskog Baha.
Posle nekoliko dana Gete e rei da ima nekakve ispravke u vezi bibliskih figura, i za Noja ree:
I za Noja sam doao na drugu misao, koja mi se bolje svia; ne bih ga nainio slinim indijskom
Bahu, nego bih ga prikazao kao vinogradara, pri emu bi se moglo pomisliti na neku vrstu spasitelja
koji je, kao prvi gajilac vinove loze, oslobodio oveanstvo od muke briga i nevolja.
Kada Gete pominje mitske likove on to ne ini zbog njegove umetnike potrebe, nego samo zato da
bi ih objasnio. A za Noja ree da sa njim poinje jedno novo stvaranje, i zato je Noju takvo ime
jer sa njim poinje novo stvaranje.
Pria o Potopu koji je Noje preiveo i pria o krtavanju Jovana Krstitelja kazuje istu nauku i ima
isto znaenje, razlika je samo u tome to prie nisu iz istog vremena i nisu kazivane istim ljudima.
Pria iz Novoga zaveta je mlaa i blia je nauci koja se krije u prii, a da rep nije svrgao glavu i
zagospodario naukom danas bi ljudi znali da vera i nauka nisu u neprijateljstvu, nego da i jedna i
druga kazuju istu nauku.
Novi zavet je novo doba a Noje je doneo novo doba, to nam kazuje i apostol Petar kada kae da je
potop bila slika krtenja i zaloga dobre savesti prema Bogu. Ali ovo se ne moe videti kada se
Biblija tumai istorijski i bukvalno.
Noje je posadio vinograd i Gete ga naziva vinogradarem, a Isus kazuje da je njegov otac vinogradar.
Noje je posadio vinograd, a vino je Isusova krv. A kada Isus bude drugi put dolazio bie kao u
Nojevo vreme, i o tome Isus kae:
A o danu tome i o asu niko ne zna, ni aneli nebeski, ni Sin, nego Otac sam. Kao to je bilo u
vreme Nojevo, tako e biti i o dolasku Sina ovejega. Jer u dane pred potopom jeahu ljudi,

enjahu se i udavahu do dana kad Noje ue u korablju; i ni o emu ne posumnjahu dok ne doe
potop i sve njih ne odnese. Tako e biti i o dolasku Sina ovejega.
Dakle isto, kako je bilo u vreme Nojevo tako e biti i pri dolasku Sina. Sve je isto, a razlika e biti
samo u tome to e ovaj put nevaljalci stradati od vatre, i to nam se vie puta kazuje.
Kada boginja Itar jadikuje, ona kae: Lepa zemlja prolih vremena postala je blato. A Ekerman
e u Razgovorima zabeleiti:
itam Novi zavet i seam se slike koju mi je Gete ovih dana pokazao: Hristos koraa po moru i
Petar, idui mu u susret na talasima, u jednom trentku malodunosti odmah pone da tone.
-To je jedna od najlepih legenda ree Gete koju najvie volim. U njoj je izraeno uzvieno
uenje da e ovek verom i sranou pobediti u najteim poduhvatima; a kad ga obuzme i
najmanja sumnja, odmah je izgubljen.
Ovim Geteovim reima valja dodati rei Apostola Pavla iz poslanice Jevrejima:
Verom Noje, boanstveno nadahnut o stvarima koje se jo nisu videle, a u pokornom strahu, naini
korablju za spasenje doma svoga, njome on osudi sav svet i posta naslednik pravde koja je po veri.
A za egzodus kae:
Verom preoe oni Crveno more kao suhu zemlju, to kad Egipani pokuae potopie se.
Sa istoga razloga su potopljeni i u Nojevom potopu i u egzodusu, a sa istog razloga su i spaeni i
Noje i Boji narod.
Vie puta je reeno da je Potop poslat zbog iskvarenih i nevernih ljudi, a preiveo je samo pravedni
Noje. A Ekerman se igra reima i ita Novi zavet i sea se slike na kojoj Hristos hoda po vodi, i
ree nam da malovernima to nije mogue jer se odmah utapaju. Tako nam je Gete preko Ekermana
objasnio potop, a objasnio nam je i znaenje Novog zaveta. Novi zavet je seanje koje je doneo
Isus svojom rtvom na mestu zvanom Lobanja, a to seanje se drukije zove uskrsnue. To je to
novo u
Novome zavetu i u Nojevom imenu. Hrist je Spasitelj a Gete tako naziva i Noja, Noje je posadio
vinograd a vino je Hristova krv. Hristova krv je oivila mrtvu Adamovu lobanju na kojoj je bio
raspet, a Adamov greh je zaborav. A uenjaci su otroumno zakljuili da se vino uvek nalazi uz
bogove spasitelje, jo samo da su malo truda uloili znali bi i zato je tako.
Zato boginja Itar kae da je lepa zemlja prolih vremena postala blato, jer i najstarije knjige
kazuju nauku i one nisu praznoverna naklapanja neukih. Platon blato naziva varvarsko blato, a
varvari su oni koji su ostraeni. U staroj helenskoj knjievnosti postoje samo dve glavne stranke:
varvari i Heleni. Varvari su divlji i ostraeni narodi, a Heleni su pitomi i razumni ljudi. Heleni su
takvi zato to im je takvo ime, a ime im znai Uljani tj. Pomazani. Ali uenjacima je zabranjeno
da prepoznaju helensko ime, nego ga oni prihvataju istorijski kao i sve ostalo to prihvatie
istorijski.
Utnapitima ije ime znai Mladica oveanstva zovu i dalekim:
Daj da ugledam Utnapitima, dalekog! govori Gilgame jer eli da postane besmrtan kao to je i
Utnapitim postao besmrtan. Utnapitim je daleki i on stanuje daleko preko Svetskog mora koje
se zove Vode smrti. Kada je Gilgame savladao sve prepreke i stigao do Utnapitima dalekog,
silno se iznenadio kada ga je video.
Gledam te, Utnapitime, ti nisi ni vei ni iri od mene, ti si mi slian kao otac sinu. Ti nisi drukije
graen nego ja, i ti si ovek kao ja. Ali ja sam nemiran i stvoren sam da se borim. A ti si se uklonio
borbi, lei mirno na svojim leima. Kako si samo dospeo u Skuptinu bogova, kako si traio i

naao ivot?
Utnapitim je star i lei a ipak je besmrtan, Gilgame je mlad i ratnik ali je smrtan. Utnapitim je
star i zovu ga dalekim, a srpski narod kae:
-Starci bolje na daleko vide.
Starci bolje na daleko vide je imaju iskustvo i pamenje, pa je tako i Utnapitim postao besmrtan.
Razliku izmeu Utnapitima i Gilgamea objasnie druga narodna poslovica:
-Mladost je teenje, a starost sedenje.
Takva je mitska raspodela delanja starih i mladih i oni jedni bez drugih ne mogu, zato narod kazuje:
-e se stariji ne uje tu Bog ne pomae.
-Dok staro kaljuca, donde mlado ivuca.
-Blago domu e se stariji potuje.
Nema ivota bez starih jer stari u sebi nose prolost, a ko ne poznaje prolost taj nema emu da se
nada, sem potopu. U svoj staroj knjievnosti nema druge starosti do prolosti, pa ni otac i majka
nisu nita drugo do prolost. Zbog toga knjige govore da se roditelji moraju potovati, i da roditelje
samo nevaljalci ne potuju. U doba neznanja tako je i bilo, ali danas je doba znanja i ljudi su
okrenuti budunosti.
Bog je odmah shvatio u emu je stvar i da potop nije reenje, i donese odluku:
Neu vie kleti zemlje, jer su misli srca ovejega zle od mladosti njegove; niti u vie udariti sve
to ivi kao to uinih.
Tada je Bog postavio dugu kao znak saveza izmeu njega i zemlje:
Evo znaka saveza koji utvrujem izmeu sebe i vas i svakog ivog stvorenja koje je s vama, i do
veka za sva pokolenja. Meem dugu svoju u oblake, da bude znak saveza izmeu mene i zemlje.
Misli oveje su zle od mladosti njegove i zbog toga Gospod postavlja dugu svoju u oblake. U
Bibliji se za dugu nita ne kazuje, ali srpski narod zna da niko na ovom svetu ne moe popiti vode
koliko to moe duga. Tako je Gospod reio pitanje potopa: ija duga pije vodu taj preivi potop, a
ija duga ne pije vodu taj se topi.
Duga je u srpskom jeziku dobila ime zato to je dugaka, a ono to je dugako see daleko. Filozofi
nam govore da su potop i pad Troje bili u daleko doba i da su to ljudi zaboravili, ali kada postoji
duga ona moe da dosegne do tog dalekog doba. Dakle, duga slui za pamenje i seanje, a to
potvruje i Bog u Bibliji:
I kad navuem oblake na zemlju videe se duga u oblacima, i opomenuu se saveza svog izmeu
mene i vas i svakog ivog bia svake vrste, i nee vie biti voda od potopa da zatru svaku put. Duga
e biti u oblacima, pa u ja, gledajui je, opomenuti se venog saveza izmeu Boga i svakog ivog
bia svake vrste na zemlji.
Kada Bog ugleda dugu opomenue se saveza, jer duga za to i postoji. A kada filozofi govore o
dugom i kratkom, oni uvek govore o vremenu.
Svi oni koji su se spasili od potopa spasili su se zahvaljujui drvenim laama. Drvene lae su
spasile i Utnapitima, i Manua, i Noja, i Deukaliona, i to se naglaeno kazuje. Drvene lae su ovima
donele spasenje, a drveni konj je Troji doneo propast.
Troja je devet godina bila neosvojiva i zalud su je Ahajci opsedali, ali kada su joj uvalili drvenog
konja odmah je pala. Tako danas zna nauka ali mit i filozofi kazuju da je potop krivac za razaranje

Troje. Drveni konj je omoguio da se Troja osvoji, a potop ju je razorio i dokrajio.

Platon u Zakonima govori o Troji na udan nain, i Troju naziva treim dravnim ureenjem
posle potopa, pa kae:
Osnovan je dakle bio Ilij, kaemo, poto su sili s vrhunaca gora na prostranu i lepu ravnicu, na
nekom ne ba visokom breuljku s mnogo reka koje teku odozgo s Ide Zar ne drimo da se to
dogodilo nekako mnogo vremena posle onog potopa?ini se doista da su tada potpuno bili
zaboravili nevolju koju sam sada spomenuo, kad su izloili grad mnogim rekama, i to onim koje
teku s vrhunaca, poverivi ga nekim ne osob- ito visokim breuljcima.
Potop je bio pre mnogo vremena pa su tvorci Troje zaboravili na potop, i izgradie ga pod silnim
rekama. Reke su potopile Troju jer je izgraena u prostranoj ravnici na ne ba visokom breuljku,
ali glavni krivac za potop je zaborav. Da oni nisu zaboravili prvi potop oni bi se setili da ga grade na
viem bregu, ali oni su zaboravili pa ih voda potopi.
Tako Platon govori dok pria o prvim dravnim ureenjima, a Aristotel u Fizici naukuje o
vremenu i ne moe ga bez Troje objasniti.
Dakle, o tom-sada govori se tako u jednom smislu, a u drugom kad je blizu vremena tog-sada;
sad e doi, jer doi e danas; sada je stigao jer doao je danas. A dogaaji ispred Ilija nisu se
zbili sada, niti je potop bio sada; do njih se svakako protee neprekidno vreme, ali nisu sada zato to
nisu blizu. Nekad je odreeno vreme u odnosu na ranije sada, kao to je Troja nekada bila
zauzeta, ili kao to e nekad biti potop, jer to mora biti odreeno u odnosu na to-sada.
Iz ovoga to Aristotel ree saznajemo da je Troja daleko od njegovog to-sada, tj. od sadanjosti.
Upravo je deo budueg vremena blizu tog prisutnog i nedeljivog sada (kada ide?Upravo!,
zato to je blizu to vreme kad e otii), i deo prolog vremena koji nije daleko od tog-sada (Kada
ide?Upravo sam otiao!). Ali, poriemo da se za Ilij moe rei kako je upravo razoren zato to
je to veoma daleko od tog sada. I to tek deo je prolog vremena blizu tog prisutnog sada.
Ilij je veoma daleko od sadanjeg vremena, i o dalekom vremenu Aristotel kao da ne moe da
naukuje bez Ilija. Tako je kod Aristotela a kod Platona potop je bio u dalekoj prolosti i zaboravie
ga kada su gradili Troju, i kada govore o potopu obavezno se pominje Troja.
Namee se pitanje: zato je bio potreban drveni konj, kada bi svakako Ilij postradao od potopa? Tu
e nam pomoi ekspir i Servantes.
ekspirov Hamlet razgovara sa Ofelijom:
O, boe moj, ja sam vam samo jedan lakrdija. ta bi ovek mogao bolje raditi nego da bude
veseo? Pogledajte kako veselo izgleda moja majka, a moj otac je umro nema ni dva sata.
-Ne, ima dvaput po dva meseca, knee.
-Ve toliko! Onda nek avo nosi crninu; ja u se obui u samurovinu. Gospode! Umro pre dva
meseca, pa jo nije zaboravljen? Onda ima nade da uspomena na velikog oveka preivi njegov
ivot za itavo pola godine. Ali Bogorodice mi, onda on mora zidati crkve, jer e inae biti
zaboravljen, kao drveni konj sa majske maskarade, iji je epitaf:
Jer oj, jer oj!
Zaboravljen je drveni konj.
ekspirov drveni konj se nalazi uz zaborav, a Servantesovi junaci su jahali drvenog konja. Don
Kihot i Sano Pansa su jahali Klavilenja (ekrk-drvo), a pred uzjahivanje Sano govori:

Ako se dobro seam, itao sam u Vergiliju ono za trojansku Paladiju, kako je bio drveni konj koga
su Grci prineli boginji Paladi, a bio je pun oruanih vitezova, koji su zatim Troju sasvim razorili;
pa zato e biti dobro da prvo vidim ta ima Klavilenjo u svojoj utrobi.
Junaci su Klavilenja jahali vezanih oiju i sa mesta se nisu makli, ali su ipak tota udesnog
doiveli. I ako su jahali na istome konju, Don Kihot i Sano Pansa nisu imali ista vienja. Iz ovoga
bi se moglo zakljuiti da su slavni junaci jaui drvenog konja vezanih oiju, imali unutarnja
vienja i svak svoja. Drugim reima oni su doiveli ono to su nosili u sebi i to su pamtili, zbog
toga se Sano sea ta je itao kod Vergilija. I to bi bilo znaenje drvenog konja kojeg su Don
Kihot i Sano jahali. O tome konju govori i Hamlet i takav konj je uneen u Troju, i zato se Sano
sea konja koji je razorio Troju.
Zaborav je krivac za potop i propast Troje, a drveni konj je pamenje. I ne samo drveni konj, nego i
drvo i konj posebno znae pamenje. O drvenom konju govore i filozofi i od njih saznajemo neto
vie. U Platonovu Teetetu razgovaraju Sokrat i Teetet:
-Razmisli: koje je od dva odgovora ispravniji da su to oi ime vidimo ili kroz to vidimo i da su
to ui ime ujemo ili kroz to ujemo.
-ini mi se, Sokrate, da je za svaku pojedinu percepciju bolje kroz to nego ime.
-Bilo bi zlo, sine moj, ako bi u nama kao u drvenim konjima imale sedite mnoge percepcije, a ne bi
se sve to spajalo u jedan jedini oblik, bila to dua ili kako je treba zvati, kojom kroz te percepcije
kao orue percipiramo to se moe percipirati.
Ree nam se da je drveni konj sedite mnogim percepcijama koje se spajaju u jedan oblik, a drveni
konj se pominje samo zato da bi se objasnio. Tako je Platon objasnio drvenog konja koji je
upropastio Troju, i ko su i ta znae junaci koji su u konju bili skriveni. Novofilozofi su u zabludi
kada kau da se Platon volio okoristiti mitom, jer je jedini razlog mitske prie i mitskog lika
njegovo objanjenje. Tako je kod svih koji su pisali do sredine 19. veka, pa kada itamo Getea mi
onda itamo mitoloki renik.
Dakle biblijski i drugi potopi odneli su sa ovoga sveta sve one koji nee da pamte i ne stiu znanje,
da bi uz pomo znanja sauvali ivot.
Potop je donela kia, a kae se da su Balove i Mojsijeve rei kia.
-Poplava rijei oseka misli. kae narodna izreka, a za velike vode se kae:
e te udavi, jal e te izbavi.

Duboka voda jal

Tako se desilo i pri potopu, Noje i njegova porodica se izbavila a ostale je voda potopila. Zato
prorok Isaija kae:
Tad e kralj po pravu kraljevati i knezovi po pravdi vladati. Svaki e biti kao zaklon od vetra, kao
utoite od poplave, kao potoci ive vode u presuhoj zemlji, kao senka od velike stene u zemlji
zaarenoj. I oi to vide nee biti zaslepljene, i ui to uju sluae. I lakomislenih srce razumee, i
jezik mucavih brzo e i jasno govoriti.
Pravedni se ne plae potopa jer je njihova pravda zaklon od potopa, a to je ve dokazano
izbavljenjem pravednog Noja. A oni to imaju zaslepljene oi i ije ui nee da uju, takvi su bez
zaklona i ve su utopljenici.
Takav je biblijski potop, ali kako bi se to moglo objasniti utopljenicima?
Za utopljenike je jedina nada Isus Hrist koji im u Duhu propoveda u tamnici. Tako ree apostol
Petar u Prvoj poslanici.

O istorijskom tumaenju Biblije

Dananje tumaenje Biblije je istorijsko i doslovno. Tako Bibliju danas tumae i verujui i
neverujui, i teoloka nauka i svetovna nauka. U tome su svi jednoglasni jer su svi zavrili istu
kolu u detinjstvu, a to se u detinjstvu naui to se ni u starosti ne gubi. Ovo je bilo poznato i naim
precima, zato su oni kazivali:
-emu se mlad naui, star se ne odui.
-Ako se u mladosti nakrivilo, u starosti se nee ispraviti.
Tako su kazivali nai neuki preci i pokazae da nisu neuki, jer nam objasnie zato danas na isti
nain tumae Bibliju i teoloka nauka i prava nauka. Svi su ljudi danas kolovani, a kola je svima
njima dala istoriju kao osnovu svih nauka.
Istorija je danas srasla sa verom i naukom kod mnogih ljudi, tako da za njih moe biti vrlo bolno
kada im se kae prava istina o Bibliji. Nekima je istorijsko tumaenje toliko znaajno da nee hteti
da ga se odreknu ni po koju cenu, a kod nekih e doi do stranih unutranjih lomova.
Zato se ljudima ne sme odmah rei cela istina, nego za poetak buenja valja kazivati ono to bi
ljudi mogli shvatiti i prihvatiti.
Apostol pavle pie Galatima:
Kaite mi vi koji hoete da budete pod zakonom, razumete li vi zakon?
Jer je pisano da Avram dva sina imade, jednoga od robinje, a drugoga od ene slobodne. Ali koji
bee od robinje, po puti se rodi, a koji od slobodne, po obeanju. To je u prenosnom smislu reeno;
jer su te dve ene, dva saveza. Jedna je iz gore Sinajske koja raa za robovanje, i to je Agar, jer
Agar to je gora Sinaj u Arapskoj, i ona odgovara sadanjem Jerusalimu, koji je u ropstvu sa decom
svojom.
Ali je gornji Jerusalim slobodan; to je mater naa.
Apostol Pavle je utemeljitelj hrianske Crkve i njemu i danas verski uenjaci odaju venu
zahvalnost za sve to je za veru uinio. Ako bi se danas ko naao da posumnja u Pavlove rei, bio bi
estoko napadnut od batinika njegovog uenja. Ali te batinike hrianske nauke uopte ne zanima
ono to Pavle govori, oni tite samo onu nauku koju su izuili. Oni su u svojoj koli dobili
tumaenje Svetog pisma i njihova se vera meri po tom znanju, zato e oni braniti tu veru i svojom
duom. Nije vano ta pie u Svetom pismu, vano je kako su to oni u koli nauili.
I verski i svetovni uenjaci ne ele da razumeju ove Pavlove rei, jer se one ne uklapaju u njihovo
kolsko znanje. Jer se ove rei ne mogu ojasniti njihovim kolskim znanjem koje istorijski tumai
Sveto pismo, i zato oni ute i prve se kao da ove rei ne postoje.
Dakle, apostol Pavle se pridruuje onima koji kazuju da je Biblija alegorija a ne istorija, ali zalud
takvo Pavlovo kazivanje kad su uenjaci zadojeni istorijskom sisom.
Apostol Luka je napisao jevanelje i Dela apostolska, a jevanelje zapoinje reima:
Kako su mnogi poeli da opisuju dogaaje koji se meu nama ispunie, kao to su nam ih predali
oni koji od poetka behu svedoci, i koji postadoe sluitelji rei, to se i meni uini dobro, ispitavi
paljivo sve od poetka -, da ti ih po redu, estiti Teofile, napismeno izloim, da bi poznao istinitost
rei kojima si nauen.
A Dela zapoinje ovako:

Prvu sam ti knjigu,Teofile, napisao o svemu onome to je Isus zapoeo raditi i uiti, od poetka do
dana kad se uznese na nebo, poto po Duhu Svetome dade svoje zapovesti apostolima koje izabra.
Uenjaci tumai Svetih knjiga i vere razoarano priznaju da im nije poznat Teofil kojem Luka pie.
Oni su sve knjige detaljno ispitali ali Lukin Teofil ostade za nauku nepoznat do dananjeg dana.
Tako su teoloki i svetovni uenjaci, koji su edukovani da sve knjige tumae istorijski, ostali bez
odgovora ko je taj misteriozni Teofil.
A da ovi uenjaci nisu zadojeni istorijskom sisom, nego da su oni samo svojom glavom tumaili
ove knjige, shvatili bi da je ovaj Teofil dobro poznat iroj javnosti. Teofila poznaje i prost narod, a
poznae ga i edukovani uenjaci kada mu se ime napie sa malim slovom teofil.
Dakle, Luka pie teofilu (bogoljubu), i ne jednom posebnom, nego Luka pie svakom bogoljubu
koga zanima re Boja. Teofili su svi oni koji su itali Lukine knjige, osim uenjaka koji su
edukovani da sve tumae istorijski.

Glava od ugla
Ree im Isus: Zar niste nikad itali u Pismu:
-Kamen koji zidari odbacie postade glava od ugla.
To bi od Gospoda, i udo je u oima naim.Zato vam kaem da e se od vas oteti kraljevstvo Boje, i dae se narodu koji e Bogu donositi
plod. Ko padne na taj kamen razbie se, a na koga on padne satre ga.
A u Pismu zaista tako pie, i te rei govore psalmi, proroci, Isus, Petar i Pavle. Te rei su veoma
znaajne i zato se esto govore, jer taj kamen koji je glava od ugla je sam Isus Hrist. Da je Isus
Hrist taj kamen i da je on glava od ugla to se jasno kae i tu nema nedoumice, ali tu ipak nije
jasno kako bi izgledao taj kamen kao glava od ugla.
Uopte nije jasno kakav je to ugao koji ima glavu, i zato bi ugao bio tako znaajan. A ugao je
veoma znaajan u oba Zaveta, i o njemu se esto govori ali se nigde ne objanjava njegovo
znaenje.
Kada Nemija i Jezdra obnavljaju zidove Jerusalima ugao je veoma znaajno mesto.
Eser, sin Isusov, opravi jedan deo zida preko puta uzbrdice koja vodi u orunicu, na uglu.
Za njim opravi revno jedan deo zida Varuh, sin Zavejev, od ugla do kue prvosvetenika Elijasiva
Za njim Vinuj, sin Inadadov opravi drugi deo, od kue Azarijine do savijutka i do ugla.
Falil, sin Uzajev, radi preko puta ugla i gornje kule
Za njim Malahija, zlatar, radi do kue Netineja i trgovaca, preko puta Mikfadovih vrata, do visoke
sobe na uglu. Zlatari i trgovci radie od visoke sobe na uglu do ovijih vrata.
Ugao je moda najuvenije mesto u Jerusalimu, a o njemu se nita ne zna. Jerusalim ima mnogo
vrata i ona se imenom pominju, ali ugao je samo jedan i on se esto pominje. Znaaj ugla se moe
videti i iz Jeremijinih rei:
Evo idu dani, govori Gospod, kad e se u ast Gospodnju prezidati grad od kule Ananeilove do
vrata na uglu.
Toliko je taj ugao znaajan u Jerusalimu da je i Gospodu stalo do toga da se zidovi obnove do ugla,
i da se to ini u njegovu ast.

I kod drugih proroka postoji ugao i soba na uglu, i vrata na uglu, i jasno je da se ne govori o
obinom uglu nego da je to ime nekog znaajnog mesta. Kakvog bi inae smisla imalo rei da se
neto radi preko puta ugla? I kako bi izgledali soba na uglu i vrata na uglu?
Mudri Solomon u jednoj svojoj poslovici kae:
Bolje je na uglu od krova sedeti, nego li u kui sa svadljivom enom.
Tako poslovica kae i ne vidi se iz nje mudrost Solomonova, i pre lii na nekakvu arijsku
mudroliju.Tumai se da su u Jerusalimu krovovi bili ravni, pa je bilo mogue sedeti na uglu od
krova. U srpskom jeziku to nije krov nego ploa, a krov je samo ukoliko je pokrov ukoen.Takvo
tumaenje o ravnom krovu ne bi bilo dobro, a to se moe videti i iz Vulgate latinskog prevoda
Biblije, gde se kae:
Bolje je sesti na tavanu u uglu, nego sa enom svaalicom u zajednikoj kui.
Iz ovoga prevoda se vidi da nije re o ravnom krovu kako uenjaci tumae, jer takvi krovovi nemaju
tavan. A vidimo i to da je ugao nerazumljiv kako u ovoj poslovici, tako i kod jerusalimskog
ugla i ugaonog kamena koji posta glava od ugla, koji je Isus Hrist.
Pa kakav je to taj udesni kamen od ugla?
Apostol Pavle pie Efescima, i kae:
Tako, dakle, niste vie tui i strani, nego ste sugraani svetaca, ljudi od doma Bojega. Nazidani
ste na temelju apostola i proroka, gde je kamen od ugla sam Isus Hristos, na kome sva sazidana
graevina raste u sveti hram u Gospodu. Na njemu ste i vi nazidani da postanete stan Boji u
Duhu.
Efeani su nazidani na temelju gde je kamen od ugla sam Isus Hristos. Saznajemo da je taj ugaoni
kamen, kamen temeljac. Da je taj kamen kamen temeljac potvruje i prorok Isaija:
Zato ovako govori Gospod, Veni:
Evo metoh u Sionu kamen, kamen izabrani, kamen skupoceni od ugla, temelj tvrdi; ko se na nj
nasloni nee uriti da bei.
Kamen koji je Gospod metnuo je izabrani, skupoceni, temelj tvrdi i on je od ugla. Sve je ovde
jasno osim kamena koji je od ugla i kakav znaaj ima taj ugao to ga kamen ima. Kako god
pokuavali zamisliti izgled ovoga ugaonog kamena, nikako mu se izgled ne moe zamisliti.
Da se taj kamen postavlja na jednom uglu etvorouglog temelja onda bi se to i kazalo, i kazalo bi se
na kojem od etri ugla stoji. Ali to se ne kae a pored toga postoji taj udni ugao i u Jerusalimu
koji ne lii na temelj. Hrianski uenjaci i propovednici esto govore o tom kamenu koji posta
glava od ugla, a da sami ne znaju kakav je to kamen, osim da je on Isus Hrist.
A ovde se radi o pogrenom prevodu i zbog pogrenog prevoda nastao je nerazumljivi ugaoni
kamen.
Ovde se radi o tome da je srpska re kutnji shvaena i prevedena kao kutni tj. ugaoni, i tako
umesto kutnja glava kamen postade glava od ugla.
Zato kada Isaija kae:
Evo metoh u Sionu kamen, kamen izabrani, kamen skupoceni od ugla, temelj tvrdi, on zapravo
govori:
Evo metoh u Sionu kamen, kamen izabrani, kamen skupoceni, kutnji temelj tvrdi.

A kada Isus, Petar i Pavle navode rei iz Pisma, i kada kau:

Kamen koji zidari odbacie postade glava od ugla, oni zapravo kazuju:
Kamen koji zidari odbacie postade glava kutnja.
Dakle, ne radi se o ugaonom kamenu, nego o kunom kamenu.
Sada bi i Solomonova poslovica mogla biti razumljivija, jer se ne kae:
Bolje je na uglu od krova sedeti, nego se kae:
Bolje je na kutnjom krovu sedeti.
Gospod govori Jovu:
Gde si bio kad sam zemlju osnovao? Kai, ako razuma ima. Ko je meru njenu odredio, zna li ti
to? ili: ko je njojzi oblik dao? Zna li ti osnove njene, ili ko joj je kamen ugaoni metnuo
Posle mere, oblika i osnove dolazi kamen ugaoni, a reklo bi se da posle mere, oblika i osnove dolazi
temelj. Apostol Pavle je rekao da je temelj sam Isus Hristos, tako je pisao Efescima a Korinanima
pie:
Jer temelja drugoga niko ne moe postaviti osim onoga koji je postavljen, a to je Isus Hristis.
A Kolaanima pie:
On je glava telu Crkve, on, koji je poetak i prvoroeni iz mrtvih, da bude u svemu prvi.
Isus je kamen temeljac na kojem je izgraena Crkva, i Isus je glava telu Crkve, i Isus je glava
kutnja a ne glava od ugla. Glava od ugla je nepojmljiva, bar meni, a ako je crkveni uenjaci
shvataju valjalo bi da je nacrtaju ili objasne.
Ovaj kamen je od izuzetne vanosti za graevinu, zato narod kae:
-Ne vadi se kamen kuli iz temelja.
Jer je kamen temelj kuli i na njemu opstaje, a bez kamena joj nema opstanka. Zato je kamen
glava kue.
Za dananju crkvu bi se moglo rei da njen temelj nije glava od ugla, nego je njen temelj rep od
ugla.
Davidov psalm kae:
Kamen koji zidari odbacie postade glava od ugla. To bi od Gospoda, i divno je u oima naim.
Ovo je dan koji Gospod stvori; radujmo se i veselimo se u nj!
Oh, Gospode, pomozi nam! Gospode, napretka nam daj! Blagosloven koji ide u ime Gospodnje!
Blagosiljamo vas iz doma Gospodnjega. Gospod je Bog i on nas osvetljuje. rtvu prazninu
priveite uima i vodite k uglu od oltara.
Pored kamena odbaenog koji posta glava od ugla, ovde se pojavljuje ugao od oltara. Ovaj ugao
od oltara je toliko znaajan da se njemu vode praznine rtve. Tako nam se i ovde kazuje da je
ugao znaajno mesto, kao to je znaajan ugao u Jerusalimu i ugaoni kamen koji je sam Isus
Hrist.
Kao to su i drugi uglovi nerazumljivi tako je nerazumljiv i ovaj ugao od oltara. Ali ako je to
kuni oltar, onda je on razumljiv.

Zato se praznina rtva vodila kunom oltaru, a taj oltar je onaj kamen koji zidari odbacie postade
glava od ugla, sa poetka psalma.
David je kraljevstvo namenio sinu Solomonu, ali po njegovoj smrti hoe Adonija da preotme
kraljevstvo, ali mu to nije uspelo. Zbog svoga neverstva Adonija plati glavom.
Sve se zvanice Adonijine prepadoe i ustae, i otidoe svaki svojim putem. Adonija se poboja
Solomona, te i on usta i otide i uhvati se za roglje oltara. Rekoe Solomonu: Gle, Adonija se uplaio
od kralja Solomona i eno ga, uhvatio se za roglje od oltara i veli: Neka mi se kralj Solomon zakune
da nee uiniti da sluga njegov pogine od maa!
Drugim reima, Adonija se uhvatio za kuni oltar a ne za roglje (uglove) oltara. A kuni oltar je
kuno ognjite. U srpskom narodu sramotno je da ovek umre na kunom ognjitu, jer oveku
prilii da umre u boju. Za onoga koji umre u kui kae se sa prezrenjem: omrcinio se na ognjite.
Upravo se Adonija pokazao takvim jer nije eleo da umre od maa, nego se grevito uhvatio kunog
oltara. Uz Adoniju je pristao i Davidov vojvoda Joav, pa Solomon rei da i njega kazni.
Glas o tome doe do Joava koji bee pristao za Adonijom, mada ne bee pristao za Avesalomom. I
Joav utee u ator Gospodnji i uhvati se za roglje oltara. Javie kralju Solomonu da Joav utee u
ator Gospodnji i da je kod oltara, i Solomon posla Venaju, sina Jodajeva, govorei mu: Idi udri na
nj. Venaja ue u ator Gospodnji i ree Joavu: Izii! Kralj je tako naredio. Ali on odgovori: Neu!
nego hou ovde da umrem.
I tako nekada slavni vojvoda Davidov umre sramno kod oltara, to e rei kod kunog ognjita.
Venaja, sin Jodajev, otide, udari Joava i ubi ga. On bi sahranjen kod kue svoje u pustinji:
Jednome vojvodi ne prilii da umre kako je umro Joav, jer vojvodi prilii samo smrt u boju a ne na
kunom ognjitu.
Gde je ubijen tu je i sahranjen, umro je sramno na kunom ognjitu i kod kue je i sahranjen. Zbog
toga se i kazuje gde je Joav sahranjen, a ne zbog istorijskih razloga. A to se Joavova kua nalazi u
pustinji, ni to nije istorijska injenica nego mitoloka. Kako bi to bilo da vojvoda Joav, koji je u
kraljevstvu bio odmah iza Davida, ima kuu u pustinji.
Dakle, odbaeni kamen nije postao glava od ugla jer to nema nikakvog smisla, nego je postao
glava kue.Taj kamen se danas zove kamen temeljac, a zove se upravo po tom kamenu o kojem
govori Biblija. A kamen temeljac niko ne zove kamenom od ugla, niti mu to pada na pamet.
Da se taj kamen ugrauje u temelj potvruju i Isaija i Pavle, a Isus kae:
Zato svaki koji slua ove moje rei i izvruje ih, bie kao mudri ovek koji sazida kuu svoju na
kamenu.
Isus je kamen temeljac i ko slua njegove rei i izvruje ih, taj je isto to i mudar ovek koji zida
kuu na kamenu.
Kada Jeremija upuuje Vavilonu Gospodnje pretnje, on kae:
Od tebe se ni kamen za ugao ni kamen za temelj uzeti nee, jer e biti pusto vena, govori
Gospod.
Jasno je da ove rei treba itati:
Od tebe se ni kamen kuni ni kamen za temelj uzeti nee.
Ovakvo itanje ima smisla jer se tako i kazuje, a kamen za ugao je neshvatljiv pa i ne postoji.

Srpski narod je godinu delio na dva dela: topliji i svetliji deo godine je bio orev, i trajao je od
urevdana do Mitrovdana; hladniji i tamniji deo godine pripadao je Mitru, i trajao je od
Mitrovdana do urevdana.
A narod je za urevdan i Mitrovdan kazivao da su glave od kue.
Od ovih glava od kue nastala je pogrenim prevodom, a iz neznanja, glava od ugla.
Dakle, u spskom narodu postoji ak i isti izraz kao u Bibliji, a to je i razumljivo jer Biblija govori
nauku koju su Srbi podarili narodima.
Postoje i dodatna objanjenja zato je vano zidati kuu na kamenu koji je glava od ugla, i koji je
Isus Hrist.
Isus je Sin, Sin oveji, i on je doao u ime Oca da ga objavi. A Sin nije bilo ko, o tome govori Isus:
U istinu, u istinu vam kaem da je svaki koji se podaje grehu, rob grehu. A rob ne ostaje uvek u
kui, a sin uvek ostaje.
Ako vas dakle Sin oslobodi, biete u istini slobodni.
Sin uvek ostaje u kui, i zato kua nee propasti. A Sin je Isus Hrist i on je kamen temeljac i glava
kue (glava od ugla). A kako se taj kamen temeljac ugrauje u temelj kue, ree Isus u gornjem
navodu.
Ovo potvruje i srpski narod, koji kae:
Sin je kutnji temelj, krsna svijea, vjena domaa itulja, brani crkve i naroda.
Srpski sin je kutnji temelj kao to je to Sin iz Svetoga pisma, i oni su isti jer govore istu nauku i
Sveto pismo i srpski narod. Taj temelj nije ugaoni( kutni), nego je to kuni ( kutnji) temelj.
Ono to je u srpskome narodu sin, to je u Svetome pismu Isus Hristos. Zato je u srpskome narodu
bilo od velike vanosti imati sina, jer:
-Sin je ocu da ga zameni.-, kazuje narodna poslovica.
Ostaje nejasno zato i kako je u Bibliji dolo to toga da se govori o uglu, a ne o kui? Ugao nije
potpuno strana re i koja nema veze sa kuom. U srpskom jeziku kua je dobila ime po uglu (kutu).
Kut je kui (kutji) dao ime jer je kua posebno, zaklonjeno, izdvojeno mesto u kojem ovek ivi.
Kua je ovekov mirni kut u kojem on ivi, i zato to je ona kut, zove se kutja (kua).
Zato srpski narod kae:
-Stoji u kutu da nije nikom na putu.A zatim kae:
-Na putu nema doma.Dakle, na putu nema doma, dom moe biti samo u kutu. I zato su Srbi zidali domove u kutu i po
tom kutu, domu su dali ime kutja (kua). A kuu su zidali na kamenu temeljcu, gore reenom.
Tako se radilo u doba neznanja, i tako su nekada radili Srbi.

A onda u neko doba pojavie se uenjaci i tumai Svetih knjiga i naoe ugao umesto kue. I od
tada pa do dananjih dana ljudi svoje graevine grade na uglu, a da ih upitamo kakav je to ugao,
ne bi znali odgovoriti. Ali to danas nije ni vano, danas je ovek uznapredovao u svakom pogledu, i
on danas ima edukovane strunjake za gradnju kua. A kako grade i na emu grade ovi edukovani,
to nije za priu.
Danas ljudi imaju edukovane ljude koji tumae verske knjige i koji sebe nazivaju Bojim
pastirima, a slue sotoni i vode narod u propast.
Danas ljudi imaju edukovane ljude koji tumae stare filozofe i sebe smatraju mudrima i znalcima, a
niti ta znaju niti ta razumeju u starih filozofa, i vode narod u propast.
Danas ljudi imaju edukovane voe koji ih vode kroz ovaj svet, a ovi su se pokazali najgori od svih.
Ovi su gori od ostalih zato to imaju mo da gurnu narode jedne na druge da ratuju, i da narodu
zagoravaju ivot na svaki drugi nain, a to i rade.
Svi su oni danas potovani pa i oboavani od naroda, i svi oni na razliite naine ue i vode narod.
A svi su po tome jednaki, to su neprijatelji i Bogu i oveku.
Naravno da oni o sebi ne misle tako, oni kau da su puni ljubavi prema Bogu i ljudima i uasavaju
se ponaanjem homofoba.
Homofobi su nazadni elementi ove velianstvene civilizacije koji javno ispoljavaju svoju
netrpeljivost prema homoseksualcima, jer ovi u veliansvenoj paradi ponosa kroz zemlje i
gradove iskazuju svoju neizmernu ljubav prema oveku.
Takva se borba danas vodi izmeu zaostalih homofobiara sa jedne strane, i naprednih elemenata
koje ine edukovani i homofiliari, tj. uena i druga elita i homoseksualci sa druge strane.

Jevanelje
Jevanelje je grka re euangelion i znai radosnu vest, dobru vest.
U hrianskoj knjievnosti postoji vie jevanelja ali se priznaju od Crkve samo etiri, priznaju se
samo jevanelja Isusa Hrista. To su etiri knjige jevanelja Isusa Hrista nazvane Jevanelje po
Mateju, Jevanelje po Marku, Jevanelje po Luki i Jevanelje po Jovanu.
Nauci nije poznato gde je i ko ovako nazvao ove knjige. Prvi put u ovom znaenju upotrebio je
Justin u svojoj Apologiji. Sveti Justin napisao je Apologiju 150. godine. Kae se da ova re
potie iz grkog jezika euangelion i latinskog evangelium, prvo je znaila nagradu koja je
davana onome ko je doneo dobru vest, a vremenom se ona preobrazila u pojam same dobre vesti.
Euangelion ( eu dobro, angelos oglasiti, javiti ), takvo je tumaenje ove rei.
Re euangelion se tumai sa puno pouzdanja ali kada su u pitanju nazivi jevanelja po Mateju,
Marku, Luki i Jovanu, onda tumaenja nisu tako pouzdana. Niko pouzdano ne objanjava zato se
jevanelja nazivaju po. Kae se da su jevanelja pisali Matej, Marko, Luka i Jovan, a onda je
nauka dola do saznanja da su jevanelja mlaa i da ih nisu pisali apostoli, nego su ih pisali mlai
sledbenici po jevaneljima koja su pisali sami apostoli. Postoje i druge prie ali nema pouzdanog
objanjenja jer je oigledno da hrianski uenjaci i Crkva ne znaju zato se jevanelja nazivaju
po.
Dananja Crkva je jedini tuma Svetoga pisma i hoe da je voa narodima, a ne zna zato se
jevanelja zovu kata Matej, kata Marko, kata Luka i kata Jovan. Nije to najvei problem,

vei je problem to oni vode narode krivim putem jer su u velikoj zabludi da znaju ta rade. U
davno doba kada su trgovci i bankari od Bojeg hrama nainili vaar, Isus je takve rasturio i izbacio
iz hrama, a danas nema nikoga da takve izjuri. Danas su se u Boju Crkvu uselili svakojaki i mnogo
gori od onih to ih je Isus izjurio.
Isus je prvi upotrebio re evangelion, kada je izrekao: Pokajte se i verujte u jevanelje.
Ako jevanelje znai dobra vest, onda je Isus rekao: Pokajte se i verujte u dobru vest. A to bi
bilo kao da je rekao: Pokajte se i budite optimisti. Izgleda da su neki ba tako shvatili ove rei pa
kau da je hrianska crkva izgraena na kamenu optimizma, pa bi po tome Isus Hrist bio taj
kamen optimizma. I tako se iz nerazumevanja dospeva u zabludu, a zabluda je dovela do toga da
se danas nakaznosti veliaju a sa zdravim sprda.
Jevanelje jeste dobra vest, ali to nije etimoloko znaenje te rei. I jevanelje nije grka re nego
je to re iz mrtvog, kolskog jezika kojim su pisane knjige Novoga zaveta. Jevanelje je re iz
mrtvog jezika a nastala je iz srpskog jezika, kao i veina rei iz mrtvih jezika.
Tako i angelos jeste glasnik to nam se potvruje u brojnim priama, ali sama re znai onaj koji
ini vatru.
Pravo znaenje rei jevanelje je: pravo delanje, pravodeljstvo. Da jevanelje ima takvo
znaenje moe se videti iz Isusovih rei:
Oe pravedni!, svet tebe ne pozna; ali ja te poznah, i ovi poznae da si me ti poslao. Ja im objavih
ime tvoje, i objaviu im ga, da ljubav kojom si mene ljubio u njima bude, i ja da budem u njima.
Isus je objavio ime Boje i Isus je objavio jevanelje, ali Isus nije imao vie objava nego samo
jednu. Zato su ime Boje i jevanelje istoga znaenja, a Isus je objavio ime Oca pravednoga. U
srpskom jeziku istina i pravda su istoga znaenja, razlika je samo u tome to se istina odnosi na re,
a pravda na delo. U ovoj nauci Sin je delatan i on je objavio re Boju, a to je re istine.
Objavljujui re istine Sin je uinio pravedno delo i to se zove pravodeljstvo, a u ovoj nauci to je
nazvano jevaneljem.
Jevanelja, evanelja ili vanelja, kako ih naziva srpski narod je re nastala od: van u znaenju:
zaista, istina, upravo, pravo, i od rei: elo, to nije potrebno objanjavati jer je ta re i danas u
upotrebi. Ako neko ipak ne zna ta znai srpska re elo, reiemo da znai isto to i delo jer je
to ista re.
Kada srpski narod kae: Van ti kaem!, on kazuje: Pravo ti kaem!
Boja od vas ne ostalo traga, Do van zmije i kamena stanca!, znai isto to i: Do pravo zmije
i kamena stanca!
Nisam suncu kose plela nit mjesecu dvore mela;- van stajala, te gledala e se munja s gromom
igra.
pravo stajala, te gledala e se munja s gromom igra.
Mui erce, da bi zamuknula! Devet i je u matere bilo, osam i je od urok umrlo; i Ivan e,
van da Bog ne dade.
i Ivan e, pravo da Bog ne dade.
ta nije ti van kolik palac, drukije bi narod rekao: ta nije ti pravo kolik palac.
Nijesam ja, Gospode, nikoga morila, van kopala kamen.
Ti nita ne vidi van da ti se o nos objesi!
Ali ga ne htjedoe odmah pustiti, van mu reknu

Jasno je da se srpska re van uvek odnosi na istinu i pravo, a kae nam se u Svetom pismu da je
re istine, re jevanelja.
U jednoj pesmi se ovako kae:
I ovako Turin progovara:
-uje li me, pope Dragoviu!
A tako ti Boga istinoga!
I tako ti jevanelja tvoga!
to te pitam, da mi pravo kae
A Turinu pope odgovara:
-O Turine buljumbaa Meho!
A tako mi Boga istinoga!
I tako mi jevanelja moga!
Kad me pita, pravo u ti kazat.
U ovom komadu pesme objasni se znaenje jevanelja. Turin popa zaklinje njegovim jevaneljem,
a pop Turina dinom i amanom:
-No Turine, buljumbaa Meho!
A tako ti Boga istinoga!
A tako ti dina i amana!
Kai pravo, tako bio zdravo!Progovara buljumbaa Meho:
-A tako mi Boga istinoga!
I tako mi dina i amana!
Hou pravo, tako bio zdravo!
Bog je Istini i ko govoro istinu taj pravo govori, i jevanelje govori, jer je istina od Boga.
Dakle, istina je jevanelje i re istine je re jevanelja.
U istinu, u istinu vam kaem: ide as, i ve je nastao, kad e mrtvi uti glas Sina Bojega, i koji
sluaju ivee.
Jevanelje ima mo da mrtve oivljava i die iz groba.
Ne udite se ovome jer ide as u koji e svi koji su u grobovima uti glas Sina Bojega i izlazie iz
njih. I iziie koji su inili dobro u uskrsenje ivota, a koji su inili zlo u uskrsenje suenja.
Dakle, jevanelje mrtve uskrsava u ivot, i mrtve uskrsava dobro delo. To je jevanelje: dobro
delanje, pravo delanje, pravodeljstvo.
Apostol Pavle pie Rimljanima:
Jer se ne stidim Hristova jevanelja; sila je to Boja na spasenje svakome koji veruje, u prvom
redu Judejinu, a zatim i Grku. Jer je u njemu objavljena pravda Boja iz vere u veru, kao to je
napisano: Pravednik od vere ivi.
Gnev Boji objavljuje se s neba protiv svake bezdunosti i nepravde ljudi koji dre istinu sputanu u

nepravdi.
Pravda Boja je objavljena u Hristovom jevanelju i ko propoveda jevanelje taj govori istinu i ini
pravdu. Ko ivi sa istinom i u istini i ko ini pravdu taj ivi u Bogu, a Bog je Bog ivih a ne
mrtvih. Ko tako ivi taj ivi u jevanelju Isusa Hrista, a to je pravo delanje, pravodeljstvo. Tako
nam Pavle objasni znaenje jevanelja i znaenje rei jevanelje.
Ovu istu nauku nam govore stari filozofi i svi stari mudraci, pa nam tako kazuje i Platon. Istina je
neto a la je nita, istina je bie a la je nebie. Zato je istina iva re i zato istina oivljava i
mrtve. Zbog toga je jevanelje Isusa Hrista toliko znaajno jer Isus govori samo istinu, a istina je ta
koja daje ivot. Zato Isus kazuje: Duh je ono to oivljava, put nita ne pomae. Rei koje vam ja
rekoh duh su i ivot su. Ove rei bi se mogle smatrati definicijom jevanelja.
Duh je ono to oivljava, ree Isus. Srpski narod Boga zove Bogom Istinim, Sin je doneo re istine,
a Duh Sveti je sama istina. Zato Isus kae da e se oprostiti hula i na Boga Oca i na Sina, ali hula na
Duha Svetog nikom se nee oprostiti.
Apostol Pavle pie Koloanima:
Zahvaljujemo Bogu, Ocu Gospoda naega Isusa Hrista, molei se svagda za vas, poto usmo za
veru vau u Isusa Hrista i za ljubav koju imate k svim svetima, radi nade koja vam je zadrana na
nebesima, a koju vam je re istine, re jevanelja, ranije objavila.
Re jevanelja je re istine! Ko govori istinu taj je jevanelist, jer ini ono to je pravo.
A Efescima pie:
U njemu ste i vi, sluavi re istine, jevanelje spasenja svoga, u njemu ste i vi, primivi veru,
zapeatili se Svetim Duhom obeanja,koji je zaloga naslea naega za izbavljenje onih koje je Bog
sebi stekao na hvalu slave svoje.
Duh Sveti je istina, a rei istine ine ivu vatru koja daje ivot i koja oivljava i mrtve. Tu ivu
vatru nosi u sebi srpska re van, jer oznaava pravo i istinito. Ko slua re istine, taj ima
jevanelje spasenja svog.
Dan posveen roenju Jovana Pretee naziva se Ivandan ( Ivanjdan, Ivanj ). Tog dana se prave
ivanjske vatre ( ivanjski kresovi ), koje su se palile na raskrsnicama, na padinama i na vrhovima
brda. Te vatre su bile zajednike vatre celoga sela koje su imale za cilj da tite od bolesti i svakog
drugog zla. Tog dana su se pravile i ive vatre, ivi og, najee trljanjem drveta o drvo. Ta
iva vatra nalazi se u imenu Ivanj, i zato je vatra glavno obeleje toga praznika. Zato se uoi
Ivandana pevalo:
-

Ej udimo svjetle lui, slave bogu i sutranjem danu.

Danas arko Sunce stade, do tri puta na tri roka,

da pozdravi sjajne zvjezde, i svojega vjernog brata,
vjernog druga mjeseinu, jo zemljicu umorenu,
i zemljicu nagizdanu zelen gorom i penicom rodnom.
Vatra i iva vatra je glavno obeleje Ivandana, a tu vatru je doneo Jovan Pretea najavivi Hristov
dolazak. Dakle, iva vatra se nalazila u njegovim reima kada je najavio dolazak Hristov. U ovoj
nauci svaka istinita re nosi u sebi vatru koja daje ivot, pa je tako i re Jovana Pretee donela ivot.
Zato su ivanjske vatre ive vatre.
Srpski narod poznaje jednu travu koju zove iva, i pripisuje joj udesnu mo da daje ivot i

oivljava mrtve. Za travu ivu narod kazuje:

-

Rekla iva: Ne kvari mi ila, od mrtva u napraviti iva!-

Ako me bere, ne beri me iz ila, jer ja pravim od mrtvoga iva kae trava iva.-

Trava iva daje ivot a Adamova ena Eva je mati svih ljudi.
Adam dade svojoj eni ime Eva, zato to je ona mati svim ivima.
Ba zato je Evi takvo ime jer je ona mati svim ivima, a to ivo se nalazi u slovu v kao to je to
sluaj i sa imenom trave ive.
Ivanj je praznik ive vatre a ta vatra se ve nalazi u imenu praznika.
Slovo v oznaava ivot a anj oznaava vatru. Zato narod jevanelje nekada zove vanelje, a
nekada i ivanelje.
Da vatra ima mo stvaranja i oivljavanja ne govore samo neuki i prosti ljudi, tako govore i filozofi.
Stobije govori o Heraklitovoj nauci, pa kae:
Kae i da je vatra umom obdarena i da upravlja svim stvarima. On je naziva oskudicom i sitou.
Oskudica je, po njemu, stvaranje sveta, a sitost svetski poar.
U ovome jeziku oskudica i siromatvo imaju isto znaenje, a znamo da su jevanelisti
siromani i da se jevanelje propoveda siromanima. A samo takvi stvaraju svet i oivljavaju mrtve.
Za dananju Crkvu jevanelje je knjiga, i priznaje samo etiri knjige jevvanelja. Za srpski narod
jevanelje ima drukije znaenje i samo je delom slino crkvenom, jer je svaki Srbin imao svoje
jevanelje.
-Ako ti tvom jevanelju ne veruje, da kako e mu drugi verovati?!
Kada odgonetnemo znaenje jevanelja shvatiemo da je srpski narod znao ta je jevanelje, i da
dananje verske voe nemaju pojma ta je jevanelje.
Dakle jevanelje znai pravodeljstvo, a doslovno znaenje te rei je initi ivu vatru. I ta re je
nastala iz srpskog jezika, kao to je to sluaj i sa naom pramajkom Evom, koju je srpski narod
nazivao Jevom.
A zato je Eva mati svim ivima, objasnie nam Platon:
to dua, dakle, zauzme, tome ona uvek donosi ivot.
Dananjem uenom i edukovanom oveku se ini neverovatnim da re moe imati takvu mo, ali u
stara vremena se verovalo da re ima ivotno znaenje. Stari neuki ovek je reima pridavao tako
veliki znaaj da je ak tvrdio da u samom poetku i pre stvaranja sveta bee re.
A jevanelje je prvi doneo i imenovao Isus Hrist, i to je tako. Ali nije onako kako teolozi ue, a ue
istorijski. Ne samo teolozi nego sva nauka tumai stare knjige istorijski, i to je teka zabluda koja je
dovela oveanstvo u beznae.
Nije Isus prvi istorijski jevanelista jer je njih bilo i vekovima pre Isusa. Jo u petom veku stare
ere u paganskoj Atini, Perikle najslavniji vladar slavne Atine imao je slugu Evangela koji je sam
vodio brigu o velikom Periklovom imanju. O tom slugi Plutarh sa divljenjem pie:
Onaj koji svu toliku brigu za njega, tano vodio, bio je jedan jedini sluga, Evangel, kao nijedan
drugi od prirode ili od Perikla pouen za voenje domainstva.

A od Sokrata saznajemo da je Periklo s pravom bio najsavreniji od svih u govornitvu (Fedar).

Jevanelje se ne kazuje prstom, ono se kazuje reima, i rei jevanelja su rei istine. Zato se i uz
ime Evangel uvek nalazi govornitvo bez obzira o kojem je vremenu re.
Prokopije u Tajnoj istoriji pie o deavanjima u Vizantiji u 6. veku nove ere:
Meu besednicima u Cezareji nalazio se i neki Evangel, neugledan ovek koji je postao sopstvenik
dosta novca i velikih poseda, jer je dah vetra sree bio za njega povoljan. Kasnije je kupio ak i
jedno selo na morskoj obali, po imenu Porfireon, plativi za njega tri cenetarija zlata. Kad je
Justinijan to uo, odmah mu oduzme imanje, davi mu za to mali deo njegove vrednosti i
napomenuvi da se to s njim, Evangelom besednikom, ne slae da bude sopstvenik jednog takvog
sela. Ali vie o tome neu govoriti nego sam to spomenuo.
Evangel je uvek isti bez obzira gde mu se ime nalazi, u hrianskoj knjievnosti, istoriji ili u staroj
mitologiji. Evangel uvek ima isto znaenje jer sva stara knjievnost govori jednu i istu nauku. Zato
je krajnje vreme da ovek napokon pone da misli svojom glavom i da se ne oslanja na svoje
kolsko znanje, jer to nije znanje nego je u koli nakljukan kojekakvim zabludama koje ne
dozvoljavaju pravom znanju da ue u njegovu lobanju.
Upravo to nakljukano kolsko znanje spreilo je uenjake da u mitskom Evandru prepoznaju
jevanelistu. Evandar je sin boga Hermesa a ovaj je glasnik bogova. U staro doba bio je obiaj da
deca lie na roditelja, pa je tako i sin Evandar liio na oca koji je glasnik bogova.
Evandrovo ime nije potpuno isto kao Evangelovo, ali je vrlo slino. Za Evandrovo ime se kae da
znai: sretan za ljude ili dobar za ljude, a Evangel je dobar glasnik.
Ta imena su nastala iz srpskog jezika i pravo znaenje tih imena su: Evangel znai: onaj koji pravi
ivu vatru, a Evandar znai: onaj koji daruje ivu vatru. A stari filozofi i mudraci nam kazuju da
ivu vatru stvara istina i re istine.
Bilo da je re o Evandru, Evangelu ili o jevanelju, uz njih je uvek siromatvo. Jevanelje
propovedaju siromani i propoveda se siromasima. Kada je besednik Evangel poeo da stie imanje,
Justinijan mu je imanje odmah oduzeo jer nije Evangelovo da ima imanje.
Najudnije od svega je to da Evandar koji je sin boga i koji je praotac Rima bude siromaan, a za
njega se kae i esto ponavlja da je siromaan.
Evandrova kua je siromana, Evandrovo stado je siromano, Evandrov senat je siromaan.
Evandar sa ponosom pokazuje svoje siromatvo. Kada mu je prvi put doao slavni Eneja, doekao
ga je reima:
Goste, dostojan boga, bogatstvo prezri, ui ovde rado u to siromatvo!
Evandar je siromaan i time se ponosi, jer onom ko nosi to ime prilii da bude siromaan.
Evandar je pripitomio, obrazovao i oplemenio surovi narod u Laciji.
U sutini su to isto uinili i jevanelisti, od divljih su napravili pitome i od nevernih verne.
Evandar kralj, osniva tvrave rimske.
Evandar je osniva tvrave rimske, a Crkva je nazidana na temeljima jevanelista. Kamen
temeljac Crkve je sam Isus Hrist i njegovo jevanelje.
Evandar je osniva tvrave, Isus je osniva Crkve. Evandar je siromaan, Isus je siromaan.
Evandar je kralj, Isus je kralj. Isus je kralj i kao takav je razapet, i sa natpisom da je kralj
judejski.
Evandrov otac je bog, Isusov Otac je Bog.
Razlika je samo u nainu kazivanja i u tome kako ljudi danas razumevaju ove prie. A ljudi danas
nita ne razumevaju, oni nisu naueni razumevanju nego edukaciji, tj. znaju samo ono to proitaju.

Istorijska je injenica da je u vreme Neronove vladavine Rim zapaljen i da je izgorio. Ali se

pouzdano ne zna ko je zapalio Rim, neki izvori kau da je to uinio sam Neron, a drugi izvori kau
da su to uinili hriani.
Dananja hrianska Crkva sa gnuanjem odbacuje ovu sramnu optubu, jer hriani nisu vandali pa
da bi unitavali, nego graditelji. U ostalom, hrianima Rim nije smetao jer su oni iveli ispod Rima
u katakombama. Dakle, hriani su iveli u zemlji ispod Rima.
Kada Pavle pie Rimljanima on o uskrsenju govori opirnije i detaljnije nego to to ini u drugim
poslanicama, pa izmeu ostalog kae:
I ako je u vama duh onoga koji uskrsnu Hrista iz mrtvih, to e onaj koji je uskrsnuo Hrista iz
mrtvih, oiveti i vaa smrtna telesa radi Duha svoga, koji prebiva u vama.
Tako Pavle pie hrianima u Rimu, koji ive pod zemljom u katakombama. Istorijski a i filozofski
izvori svedoe da je Rim doneo oveanstvu mir, a naroito se u tome isticao Cezar Avgust. Takav
je Rim i takvi su oni koji u Rimu stanuju, i takvima Pavle pie:
Zato ivo elim da propovedam jevanelje i vama koji ste u Rimu.
Pavle ivo eli da Rimljnima propoveda jevanelje jer jevanelje daje ivot. Jevanelje se
propoveda i ivima i mrtvima, prvima za produenje ivota a drugima za uskrsnue iz mrtvih.
Re istine je re jevanelja, a takva re daje ivotvornu vatru koja daje ivot, i koja moe i mrtve
uskrsnuti. Kako god ova vatra daje ivot onome to je vredno ivota, isto tako ima mo da spaljuje
sve ono to nije vredno ivota. Ovu vatru su objasnili i Isus i apostoli.
A Rim je gorio, neko ga je za vlade ludoga Nerona zapalio. Moda su to ipak bili hriani,
jevanelisti? Jevanelisti nisu bili vandali, ali ipak je mogue da su to oni uinili.
Ono to istorija pouzdano zna to je da su u petom veku nove ere Vandali razorili i zapalili Rim. Rim
je bio odvajkada poznat po tome to je bio pun umetnikih dela, a Vandali su to sve unitili za
etrnaest dana. To varvarsko unitavanje umetnikih dela toliko je potreslo svet da se i danas
ruitelji nazivaju imenom tog varvarskog plemena vandali.
Ali, ima tu neto udno. I ako je Rim izgoreo za vreme Nerona i izgorela sva umetnika dela, Rim
je i dalje bio pun umetnikih dela. I ako su Vandali unitili Rim i sva umetnika dela, Rim je i dalje
ostao pun umetnikih dela. Ko god je posetio Rim i pisao o njemu uvek je isticao da je taj Veni
grad prepun umetnikih dela. Jedno od najboljih svedoanstava o Rimu kao gradu umetnosti dao je
Gete ali ga niko nije razumeo, kao to nita nisu razumeli od svega to je Gete pisao.
Bar da su se zapitali, zato Rim zovu Veni grad, i zato svi putevi vode u Rim?
A dananja hrianska Crkva ne zna i ne ume objasniti zato se jevanelja nazivaju po ( kata ), i
zato se apostolske poslanice nazivaju katolianske. Ali oni nee da priznaju da ne znaju, jer
kako bi smelo biti da oni ne znaju svoju nauku. Zato oni svoje neznanje pokrivaju lanom naukom
da bi se prikazali kao znalci koji narod vode pravim putem.
Razlog njihovog neznanja je to to oni nisu naslednici prave Crkve koju je glava stvorila i vodila,
nego su oni naslednici repa koji je glavu svrgnuo i preuzeo vostvo Crkve i naroda.
Dakle oni su rtve lanoga uenja, a naueni su da budu posluni kao to i prilii Bojim pastirima.
I takvi kakvi su, oni su spremni danas duu svoju dati da bi odbranili svoju zabludu. Oni ne
razmiljaju, njih ne zanima kako ui Sveto pismo, oni samo sluaju ta kazuje dananja Crkva. Zbog
takvog njihovog ponaanja u nekad Boijoj crkvi danas caruje sotona. I ako je oigledno da je
sotona preuzeo vlast u Crkvi, oni ne ele da vide to jer im tako nalae njihova vera. Oni se zovu

Hristovom crkvom a ue i ponaaju se kao Hristovi neprijatelji.

U svoj staroj knjievnosti pa i u hrianskoj, pravilo je da svako pie svoju nauku, i zato se
jevanelja nazivaju kata, to znai po sebi. Zbog toga se jevanelja nazivaju po, a dananja
crkva ak ni to ne zna a ubeuje narod da zna kuda ga vodi.
Jevanelje po Mateju se tako zove jer se u njemu govori iz Matejevog ugla, a tako je i sa ostalim
jevaneljima. To je kao kada bi o hlebu pisali seljak, mlinar i pekar, pa bi seljak pisao kata seljak,
mlinar pisao kata mlinar, a pekar pisao kata pekar. I tako bi oni pisali o hlebu svaki iz svog
ugla, i svaki od njih bi isticao svoj zanat pretenijim od drugih. Takvih primra je u izobilju jer je
takvo pravilo u staroj knjievnosti. Takav je sluaj i sa filozofima, svaki je kazivao po sebi jer je
sam sobom predstavljao tu filozofiju. Zbog toga dananji filozofi pronalaze kod njih suprotna
uenja, i ako tako neto ne postoji.
Zbog toga su i Poslanice katolianske jer je svako pisao po sebi. Sve poslanice su katolianske
osim poslanica apostola Pavla. Pavle je opti uitelj, svetski uitelj, a nekad ga nazivaju uiteljem
vaseljene.
Katolianske su poslanice Jakovljeva, Petrove, Jovanove i Judina, jer oni piu po sebi. A kako
izgleda to njihovo pisanje po sebi, nije teko videti u njihovim poslanicama.
U Jakovljevoj poslanici naglaena je delatnost. Za Jakova je delanje najvanije jer Jakov sam
sobom predstavlja delatnu mo.
Petar u svojim poslanicama upozorava na budnost i bdenje, a za sebe ree da je on taj koji budi i
ini budnim. Budite trezveni i bdite, govori Petar i obeava: Jer mislim da mi je dunost, dokle
sam god u ovome atoru, da vas budim opominjanjem. Takva je dunost Petrova to on i dan danas
ini, ali ga slabo ljudi danas sluaju.
Juda pie o razuzdanosti i ostraenosti, i o potrebi obuzdavanja strasti, a iz jevanelja, Dela
apostolskih i drugih izvora jasno se moe videti da su Judeji bili vrlo ostraeni i pravili bune i
nerede u itavom regionu. Gde god je Pavle putovao doekivala ga je rulja Judeja spremna da ga
linuje. Zato se ne treba uditi to su se u bunama protiv Rima, voe ustanika najee zvali Jude. A
tek Juda Iskariotski kakav je bio, to se polakomio te izdade Isusa za trideset srebrenjaka.
Jovanove poslanice kao i Otkrivenje prepuno je svedoenja, to je i razumljivo jer je Jovan
poslan jo u jevaneljima da svedoi. I tako Jovan svedoi u jevaneljima, svedoi u
poslanicama, a svedoi i u Otkrivenju. Jovan je uvek jedan i isti ma kako o njemu uenjaci
govorili, i njegovo je da svedoi i on to i dan danas radi.
O Jovanu e se posebno govoriti na drugom mestu, jer je on u srpskom narodu po potovanju
odmah posle Boga.
A kada Pavle pie sadraj poslanice zavisi od toga kome pie. Kada Pavle pie Filipljanima njegova
poslanica kipti od ljubavi, radosti i blaenstva.
Zahvaljujem Bogu svime kad se god opominjem vas, i svagda se, u svakoj molitvi svojoj, za vas s
radou molimJer mi je Gospod svedok da vas mnogo ljubim u Isusu Hristu, i zato se molim
Bogu da ljubav sve vie izobilujeOvi to ine iz ljubavi znajui da sam postavljen za odbranu
jevaneljai zato se radujem i radovau seI ja sam uveren i znam da u biti i ostati kod sviju
vas va napredak i na vau radost u veriAko ima, dakle, koja uteha u Hristu, ili ako ima koje
blaenstvo u ljubavi, ako ima koja zajednica duha, ako ima milosra i samilosti, usavrujte
radost moju, imajui jedan isti oseaj, jednu ist ljubav, jednu istu duu i jednu istu misaoTako
ljubljeni mojiAko i budem postavljen kao naliv za rtvu i na slubu vere vae, radujem se i sam

i radujem se i sa vama.Tako i vi radujte se isto tako, i radujte se i sa mnom

Zato ga poslah da se to pre obradujete, kad ga opet vidite, a i ja da budem manje alostan.
Primite ga dakle u Gospodu sa svakom radouU ostalom, brao moja, radujte se u Gospodu
Zato, brao moja ljubljena i mila, vi koji ste radost moja i venac moj, tako se drite vrsto u
Gospodu, ljubljeni!radujte se svagda u Gospodu, i opet velim: radujte se! blagost vaa da bude
poznata svim ljudimaMnogo se obradovah u Gospodu to ste opet mogli da ponovite izraz
svojih oseanja prema meniIspunio sam se dobra, primivi od Epafrodita to ste mi poslali, kao
miro koji lepo mirie, kao prinos koji je prijatan i ugodan Bogu.
Pie Pavle i drugima ali se kod nikog ne nalazi toliko ljubavi, radosti, obradovanja, blaenstva, mira
i mirisa, i prijatnosti, kao to se to nalazi u poslanici Filipljanima. Izgleda kao da Pavle Filipljane
voli vie od ostalih.
I voli, ali ne zato to je Pavle nepravian nego zato to su oni Filipljani.
Filipljani su puni ljubavi i oni tu ljubav nose ve u imenu svoga grada, zato je Pavlova poslanica
Filipljanima puna ljubavi. U staro doba bilo je pravilo i obiaj da imena lie na onoga koji ga nosi,
o tome je govorio i Sokrat u Platonovom Kratilu.
Rei: filadelf, filantrop, filozof itd., pune su ljubavi prema kojeemu jer se u njima nalazi ljubav
(filo). Zbog toga se i Platonov dijalog Fileb u podnaslovu zove O uivanju, a govori o uivanju
ili bolje rei o blaenstvu. Zbog toga mi u istorijskim svedoanstvima itamo da je od trojice sinova
Iroda Velikog jedino Filip bio ovean i vredan hvale, dok se za ostalu dvojicu kae da su bili
neoveni i nevaljali.
Filipljani su Pavlu poslali darove kojima se on ispunio dobra i koji su kao miro koje lepo
mirie, i Pavle im se mnogo zahvaljuje na tome.
Ali ovde je vano rei da su Filipljani te darove poslali po Epafroditu. Ako znamo da je Afrodita
boginja ljubavi, neemo se uditi na Pavlovim izlivima ljubavi prema Filipljanima. Jer Filipljani
nisu poslali darove po bilo kome, nego je te darove doneo Epafrodit.
A opet, u Filebu nam Platon ree da je Afrodita Filebova boginja, i da je njeno pravo ime
Uivanje.
Tako nama piu stare knjige i tako se one itaju, a ono to ljudska nauka tumai ruglo je i bruka.
Za Pavla valja rei da nije upuivao ljubavne poslanice samo Filipljanima, jer je takva poslanica
koju je pisao i svom ljubljenom bratu Filimonu.
U vrlo kratkoj poslanici Filimonu, Pavle pie:
Pavle, suanj Isusa Hrista i brat Timotej, ljubljenome Filimonu, drugu naemu na delu, i
ljubljenoj sestri Apfijiuvi za ljubav tvoju i za veru koju ima ka Gospodu Isusu Ja sam, u
istinu, veliku radost i utehu imao od ljubavi tvoje, jer si ti, brate, umirio srce svetimaopet volim
da ti upravim jednu molbu, pozivajui se na tvoju
ljubavMolim te za svog sina OnisimaJa ti ga opet aljem; aljem ti njega, srce svojeali bez
tvog pristajanja ne htedoh nita uiniti, da tvoje dobroinstvo ne bi ispalo kao usiljeno, nego od
dobre volje Da, brate, hteo bih da imam tu korist od tebe u Gospodu. Umiri srce moje u
Gospodu.
I tako, dok Petar, Jakov, Juda i Jovan piu poslanice po sebi (katolianske), Pavle pie poslanice

po njima. A to opet znai da pie po sebi jer je Pavle opti uitelj.

Tako, kada Pavle pie Timoteju on pie Timoteju milome sinu u veri. A u poslanicama sve kipti
od vere, jer tu veru u svom imenu nosi Timotej. Da se vera nalazi u imenu Timotej, objanjenje
se nalazi u tumaenju filozifske rei timos. A da su vera i Timotej nerazdvojivi potvruje apostol
Pavle. Pavle pie Timoteju dve poslanice i vera je jedina tema poslanica, i nije samo to. Gde god se
ukae potreba za utvrivanjem vere, tamo Pavle alje Timoteja.
Ali Timotej, koji sad doe k nama od vas, javi nam vau veru i ljubav, i poslasmo vam
Timoteja, brata svoga i slugu Bojega, i pomagaa, u jevanelju Hristovu, da vas utvrdi i savetuje u
veri vaoj, da se niko ne pokoleba usred sadanjih nevolja.
Tako Pavle pie Solunjanima, a Filipljanima pie:
Nadam se u Gospoda Isusa da u uskoro poslat k vama Timoteja, da se i ja sam ohrabrim
razabravi kako ste vi.
A Korinanima pie:
Zato poslah k vama Timoteja, koji mi je sin ljubljeni i veran u Gospodu. On e vam kazati koji su
putevi moji u Hristu, i kako ja svuda u svakoj Crkvi uim.
Gde god treba veru uvrstiti i vernike ohrabriti, tamo se alje Timotej i niko drugi. Timotej se alje
zato to je on veran u Gospodu i zato to on tu veru nosi u imenu.
Ima Pavle i drugih pomagaa koje alje tamo gde se ukae potreba za njima, i svaki pomaga je
imao posebna zaduenja.
Gde god bi se kod vernika pojavila strepnja ili alost, tamo je Pavle slao Tihika. Pavle pie
Efescima:
A da i vi znate kako sam ja i ta radim, sve e vam kazati Tihik, ljubljeni brat i verni sluitelj u
Gospodu. aljem ga k vama naroito zato, da znate kako smo mi, i da utei srca vaa.
Tihikov posao je da utei i niko to ne moe bolje raditi od Tihika. Zato je njemu i ime Tihik, a iz
srpskog jezika. Timotej je timos( veran) i on utvruje veru i ohrabruje, a Tihik je tih i on utihuje
i uteuje srca vernika.
Ima Pavle jo i drugih pomonika i svaki od njih radi svoj posao, a nikako tui. Nije to pravilo
izmislio Pavle nego je tako bilo u svim vremenima i u svim verama i filozofijama. Tako je bilo u
mnogoboakoj Indiji i u Olimpljana, tako je bilo i kod kulturnih i kod nekulturnih naroda. Svi
su prihvatili ovo pravilo, jedino se dananja nauka tvrdokorno dri svojih naunih saznanja iz 19tog veka, pa ne zna da tako valja raditi.
Kata je grka re, predlog koji se pojavljuje kao predmetak u mnogim sloenicama i naunim
terminima, izraava, uglavnom, neko kretanje i pravac nekom cilju, obzir, odnos, prilagoenost,
slinost itd.
Tako se tumai ova re a tumai se i da znai dole, i moda je ovo tumaenje najee.
Hada i Pluta su zvali Zevs Katahtonije, to znai Podzemni Zevs. U ovom sluaju se tumai da je
re kata dvoznana, i da znai dole kao i donji svet
U Aristofanovim abama Herakle objanjava Dionisu jedan od naina da se dospe u Had, jer je
ve tamo bio. Dionis treba da ode do Keramika i da se popne na visoku kulu i tamo saeka da se
baklja baci, to je znak za poetak trke. Kada ga je Dionis upitao kuda da tri, Herakle je odgovorio:

Kato, to je znailo da treba da tri u Had.

Katolici tvrde da su oni jedini pravoverni hriani i da su drugi zastranili i otpali od prave vere. Zato
oni zahtevaju da se svi hriani stave pod papin skut i vrate pravoj veri, katolianskoj. A za svoje
tvrdnje prilau oni nauno tumaenje imena katolik.
Ime katolik (katolikos) je nastalo od grkih rei kata i holos, to znai opti, celinski.
Poto ime katolik znai: opti, celinski, katolika Crkva je opta, celinska, svesvetska,
univerzalna, saborna. Tako oni znaju, i tako veruju i tako ue.
Nauka je udna rabota i nije svakom dano da se njome bavi, naukom se moe baviti samo uena
elita koja je nauku izuila. Prost ovek nikad ne bi u reima kata i holos pronaao katolikos,
nego bi pronaao kataholos.
Prost ovek to ne bi pronaao jer toga nema.
Jer katolik je ime nastalo od dve rei: kato i lik.
Re lik je srpska re i znai: ono to je vidljivo, slika (jer re: slika znai sa likom). Re lik
postoji i u latinskom i u grkom jeziku i ima potpuno isto znaenje kao i u srpskom jeziku.
Latinskoj rei likvidan osnovno znaenje je: tean, a ostala znaenja su: jasan, ist, pravilan,
izvestan, pouzdan.
I zaista u srpskom jeziku za lik koji je vidan, kae se da je jasan i ist. Jer se taj lik vidi jasno i
isto, a latinska re likvidan ima takvo znaenje zato to je lik vidan.
Autolik je junak iz grkog mita i ime mu je iz grkog jezika. Autolik je sin boga Hermesa i Hione i
bio je veliki vragolan i ozloglaeni kradljivac. Od oca je Autolik nasledio lukavstvo i sposobnost da
se prometne u bilo kakav lik.
Ba zbog toga to je mogao da se prometne u bilo kakav lik, njemu je ime Autolik.
Ime Autolik se satoji od rei auto i lik.
Auto je grka re,javlja se kao predmetak u sloenicama sa znaenjem: sam, samo.
Grka re auto nastala je od srpske rei vito i znai: ivo, oivljeno. Valja dobro prouiti
sloenice u kojima se nalazi predmetak auto, pa ispitati da li vie lii na samo ili na ivo.
Automat je vie iv nego sam; automobil je vie iv nego sam; autobiografija je vie
oivljena prolost nego samo ivotopis itd.
Kod Autolika je jasno da oivljava razne likove i zato je on vitolik, a poto u grkom pismu nema
slova v on posta Autolik.
Katolici su u velikoj zabludi kada svoju veru i crkvu izdiu iznad drugih, i kada kau da je opta,
celinska, svesvetska, saborna. Kako bi to mog- ao biti neko ko u imenu ima dole, donji svet?
U srpskom jeziku kat znai: pod, boj, tavan, sprat. Sve ovo ima svoje ime ali ne postoji posebno,
nego je deo kue.
U jednoj pesmi se kae:
On izvadi durbin od biljura,

pa ga izvi na dvanaest kata

to mu dvaest gledae sahata,
i dvadeset i vie etiri.
Durbin je jedan a ima dvanaest kata, kolenaca. I ovde je kat deo celine. Kat je vezan za celinu, on
jeste poseban ali je vezan za celinu. Moglo bi se rei da je vezan za telo, jer slovo T u srpskom
jeziku znai telo. Ova nauka se govori kolskim, mrtvim jezikom, a osnova kolskim jezicima je
srpski jezik.
to se tie naunog tumaenja da re kata izraava neko kretanje i pravac nekom cilju, to nije loe
tumaenje ali nije najtanije.
Slovo K ne izraava kretnju nego tenju za kretanjem. Slovo K znai tenju a tenja pokree,
pa tako i K pokree. I ne pokree nekom cilju, nego pokree ka T (telu). Dakle, pokree
utelovljenju.
Ime katolik znai utelovljen lik, olien. Sve to ima lik to je vidljivo, a katolici kau da je
njihova Crkva vidljiva. Oni tako kau zato to tako pie u crkvenim knjigama, ali oni ne znaju
zato su oni vidljiva crkva. A kada se nezna onda se po svaku cenu pravi nauka koja bi im
odgovarala u prestinoj borbi sa drugim crkvama. Gde je zabluda tu je i zlo, i zato zlo uvek prati
zabludu, pa gde se smesti zabluda tu sebe ugnezdi i zlo.
Katoliki uenjaci tvrde da je jedna vidljiva Crkva i da je to Crkva katolianska, i da je ona
izvorna i pravoslavna, a sve druge crkve su otpale i odmetnule se od ove i ovakve crkve.
Zabludelima nije stalo do istine, njima je vano sebe istai kao najboljeg i najlepeg. Zato oni ue
tako kako ue, a injenice njih ne zanimaju jer one mogu da razuvere.
To to kata znai dole nije neto to je uvredljivo i poniavajue, kako bi neki pravoverni
mogli pomisliti. Sam Isus Hrist je siao dole da bi spasao oveanstvo. Hristos je siao dole i
otelovio se u ljudski lik, i tako je Hristos postao vidljiv. Drugim reima, svaki ovek je katolik jer
se Isus Hrist nalazi u njemu, jer se utelovio u njegov lik. Druga je stvar to to ljudi ne znaju i to ih
njihovi uitelji ne ue onako kako jeste, nego ih ue onako kako njima odgovara da bi mogli imati
vlast nad njima.
Hrist i apostoli toliko puta kazuju da je hram Boji u ljudima, a ti ljudi koji nose u sebi hram Boji
su vidljiva crkva. I nema druge vidljive crkve, a ove graevine to se zovu crkvama samo su
simbol istinske crkve koja moe biti samo u oveku, i nigde drugo.
O vidljivom su kazivali i filozofi i objanjavali ga, pa je o njemu govorio i Platon, a i indijski
mudraci i srpski narod. Vidljivo je ono to se opaa ulima i s njim se stie nia spoznaja, a to
znai sticanje ovozemaljskog, svetskog znanja. A pravi filozofi su se nisu koristili ovim moima, jer
se ulima ne stie do cilja.
Dakle, svaki ovek je crkva katolika, to znai da je posebna crkva, crkva po svome liku. Ta
posebna crkva nije neto izdvojeno, nego je ona deo jedinstvene celine. O ovome se esto govori u
Svetom pismu.
Zato apostoli piu poslanice katolianske, jer piu po sebi, govore nauku iz svog ugla. Zato su i
jevanelja ispravno nazvana po tvorcu, i zato se kata prevodi sa po jer su jevanelja pisana
po sebi.
Ne zove se jevanelje svesvetski Matej, opti Matej, saborni Matej, nego se zove po
Mateju. Oni piu po sebi ali svi piu jednu i istu nauku.
Re kata oznaava vezu, vezanost, zato se u latinskom jeziku lanac zove katena (catena), i zato

je katanac (lokot) dobio takvo ime jer vee. A ta veza je sa telom, odnosno sa celinom, jer se u ovoj
nauci celina naziva telom. A srpskom rei telo Latini su nazvali Zemlju Telus. Dakle, re
kata je u vezi sa zemljom i u latinskom i u grkom jeziku.
Zato je slavni Katon (Cato) bio lan zemljoposednike stranke. A moglo bi se rei da je njemu ime
Katon (Cato), zato to je lan zemljoposednike stranke. Zato je grki Katahtonije podzemni, i
zato se u Rimu podzemne prostorije zovu katakombe.
Katakumen je grka re koja oznaava oveka pripremljenog za krtenje.
Ova grka re je zapravo srpska re, i zato se moe objasniti samo uz pomo srpskog jezika.
Za kata je reeno da oznaava vezu, a kumen je nastalo od srpskoga kuma. Katakumen je
ovek koji je pripremljen za krtenje, a znamo da to ini kum. Kum krtava, pa e se ovaj
katakumen okumiti, tj. vezati ( kata) kumstvom sa onim koji ga krsti. Tako je katakumen dobio ime.
Re kategorija znai: odsek, vrsta, rod, klasa.
Jasno je da je odseak od neega odseen, odseen od neke celine. Klasa ne moe biti jedna i
samostalna, ona moe biti samo jedna u nizu. Kod Aristotela re kategorija prevodi se kao
pridavanje. Ovo pridavanje se moe shvatiti kao pridavanje neemu, vezivanje sa neim. U
ovoj rei kata se vee za goriju, a ova re je nastala od srpskog er i znai tok, teenje. I
kategorija je nekakav tok i niz, jer kategorije slede je dna za drugom. A taj tok povezuje re kata.
Ova re ima isto znaenje i u latinskom i u starogrkom zato to su to kolski jezici, a osnova svih
kolskih jezika je srpski jezik. I zato se te rei mogu samo uz pomo srpskog jezika objasniti.
Mi znamo da je Isus Hrist doneo jevanelje (dobar glas), a to su inili i Matej, Marko, Luka, Jovan,
potom Pavle i mnogi su drugi ljudima doneli dobar glas. Toliko znamo, a ipak danas ne znamo ko
su zaista bili ovi jevanelisti. Danas to nauka ne zna, a srpski neuki narod je to znao pre nego su ga
edukovali. Na nau sreu ta tajna je zabeleena u knjige pa i mi moemo saznati ovu misteriju.
Neuki srpski narod kae:
- Savest je glas Boji.
To je jedino jevanelje koje postoji i drugoga nema.
Jevanelje znai radosnu vest, dobru vest, vest da dolazi novo doba. To jeste znaenje jevanelja,
ali ga danas ljudi ne prepoznaju i ne znaju njegovo pravo znaenje.
Jevanelje je savest, i u ovoj srpskoj rei se nalazi vest koja znai spoznaju. Tako je nastala
starogrka re euangelion i zbog toga ona znai dobru i radosnu vest, i zbog toga se u srpskoj rei
savest nalazi vest. A uenjaci neka porazmisle iz kojega je jezika potekla ova nauka.
Posrnulom ili propalom oveku nije vano kakav je on, njemu je vano da on o sebi lepo misli i, po
mogunosti, da i druge natera da o njemu lepo govore. Zato ljudi danas ne vide ono to je vidljivo i
to bi morali videti, a umiljaju da su poznali ono to je nevidljivo. Svedoci smo da ovih godina
papa i njegova svita pozivaju sve vere na izmirenje, a to izmirenje e biti pod okriljem Majke
izmiriteljice. Dakle, papa je taj koji e praktino izmiriti sve vere sveta, a teoretski e to uiniti
Majka izmiriteljica. Kada se sve vere izmire to e biti jedna vera, a ako je jedna vera onda u toj veri
moe biti samo jedan poglavar.
A zato se papa poziva na Majku? nije Majka donela veru ni jednome narodu. Ko slua katoliko

svetenstvo mogao bi primetiti da je u njihovom reniku ee Deva Marija nego Isus Hrist.
Njihovim vernicima irom sveta javlja se Deva Marija a ne Hrist, pa bi njoj kao Izmiriteljici pripalo
i da izmiri sve vere. Dakle, papa i katoliko svetenstvo govore i rade u ime Majke, i moglo bi se
rei da su oni pre Majini vernici nego Hristovi.
Tako je Deva Marija u katolianstvu potisnula Hrista, tvorca hrianstva.
Obinim vernicima to nita ne kazuje, i oni misle da je tako ve od samog osnivanja Crkve bilo. Jer
oni ne znaju da je njihova Crkva evoluirala, i da je Deva Marija u njihovu Crkvu ula tek
sredinom dvadesetog veka, i za samo nekoliko decenija uspela je da bude glavna uzdanica vere.
Opte je poznato da je Zemlja majka, a poznato je i to da se papa klanja zemlji i da je ljubi. To to
radi papa i njegova svita je antihrianski in, ali to niko ne eli da prihvati ni od svetenika ni od
obinih vernika, jer su oni naueni da su jedino oni lepi, isti i na pravom putu. Zato neka se svaki
katoliki svetenik preispita kome slui: Nebu gde je Otac, ili Zemlji koja je Majka. Isis Hrist sve
to je inio inio je u ime Boga Oca, pa kada je zavrio zemaljsku misiju otiao je kod Oca i seo mu
uz desno koleno. Ko slui Oca taj ide na Nebo, ko se klanja Majci taj se klanja Zemlji, a na zemlji
je vladar sotona. Na zemlji je vladar sotona i to nam kazuju i Hrist i apostol Pavle i drugi hrianski
mislioci, a tako nam kazuju i svi stari filozofi i sve stare knjige. A kada nam svi tako govore
najmanje to moemo za sebe uiniti je to, da pokuamo razumeti ta nam se govori.
Apostol Pavle kazuje Korinanima:
Ako li je pak jo pokriveno i nae jevanelje, pokriveno je za one koji propadaju; za nevernike
kojima je bog ovoga sveta oslepio razum, da ne vide sjaj svetlosti jevanelja slave Hrista, koji je lik
Boga nevidljivoga.
Bog ovoga sveta je sotona i neprijatelj je i Boga i ljudi, i to bi svako razuman mogao da vidi. A Bog
je nevidljiv i njega je objavio Sin.
Hristos nije doao da objavi Majku, nego je doao da objavi Oca. Otac je na Nebu i nevidljiv, a
ljudima nije potrebno objavljivati Majku jer je ona vidljiva, i ona je ljude rodila i ona je ljudska
hraniteljica. Ali Majka nema veze sa verom, vera je muki atribut i u nadlenosti je Boga Oca koji
je na Nebu. Otac je nebeski a majka je zemaljska, a ovek moe biti po svome izboru ili zemaljski
ili nebeski.
Prvi ovek je od zemlje, zemaljski; drugi je ovek nebeski. Kakav je zemaljski takvi su i
zemaljski, i kakav je nebeski takvi su i nebeski. I kako nosimo oblije zemaljskoga tako emo nositi
i oblije nebeskoga.
Prvi ovek je Adam i on je zemaljski i smrtan, a drugi ovek je nebeski i to je oveku omoguio
Isus Hrist. Svrha ljudskog ivota nije da ostane veno sa Majkom, nego da tei svome nebeskom
Ocu. Otac je ljudima dao razum a Majka je dala oseanja, i ako ovek hoe da shvati ta se to
deava na ovome svetu to moe uiniti samo Oevim darom. Ali danas se tim darom na slue ni
prezbiteri ija je dunost da ue narod, nego oni sanjaju i narodu snove nameu. A to to oni ine
moglo bi se nazvati antijevaneljem.
Zato ljudi moraju shvatiti da su oni rtve naopakog uenja i da su dovedeni u pogubnu zabludu. Ako
se sam ovek ne iupa iz ove zablude, nema mu spasa. Jer je ovek doveden u zabludu da e mu
pomo doi sa strane, a sve knjige i svi mudraci i filozofi govore da Bog s glave pomae. A da se
ovek oslonio na svoj razum, i sam je mogao doi do takvog saznanja. Upravo zbog toga je Bog po
svojoj milosti ljudima podario razum. Taj dar je ovek dobio vodenim krtenjem, a ako ga Hrist
krsti Svetim Duhom, onda on veruje u Hristovo jevanelje, jer je uo glas Boji. A da Hrist nije
sebe prineo na rtvu, i da nije raspet na krst na mestu zvanom Lobanja, ovek ne bi mogao znati za
jevanelje.

A oni koji su uli glas jevanelista i poverovali u jevanelje, oni su izmeu dobra i zla izabrali
dobro, i izmeu ivota i smrti izabrali ivot. Jedini problem dananjeg edukovanog oveka je taj to
on to nezna, jer mu to nije rekla ni njegova prava nauka ni njegova prava vera. A to mu oni nisu
mogli rei jer su i oni edukovani, pa ne znaju

Krst i krtenje
Posted on January 21, 2012 by admin
Krst je simbol hrianske vere i poistoveuje se sa hrianstvom. Krst je najvaniji hrianski
simbol, jer je Isus umro na krstu za pobedu nad grehom i smrtnou.
Krst je bio simbol vere i pagancima pre hrianstva, ali oni su bili pagani i praznoverci pa im to
nita ne vredi. Krst pripada samo hrianima jer je na njemu razapet Isus Hristos, i zbog toga je krst
znaajan u hrianskoj veri. A krst sam po sebi nema nikakvo znaenje. Jer kada bi krst imao
nekakvo znaenje onda bi zlobnici mogli da kau kako su hriani prisvojili paganski simbol, i da
se kite tuim perjem.
Tako se danas zna i tako dananja hrianska Crkva zna, i time pokazuje da ne zna ni poetno slovo
vere koju propoveda. Zapravo oni ne znaju gotovo nita to je sutinski vano za veru. Oni znaju
samo manje vane stvari a time ne mogu pomoi oveku, makar iskreno to eleli.
Dananji poglavari Crkve i svetenstvo su naslednici prevratnika koji su se uselili u Boji hram da
obmanjuju narod i da njime vladaju. Ti prevratnici su svrgnuli glavu Crkve a umesto glave postavili
rep da vodi i Crkvu i narod.
Dok je glava vodila Crkvu uila je narod sluei se simbolima, a dananji crkveni uenjaci nasledie
znanje od repa koji je od simbola nainio veru. A kako to danas izgleda vidi se iz sledeeg primera:
Katolika crkva ima danas 40 autentinih platenica kojim je bio Isus Hrist pokriven u grobu, a
naroito je autentino Torinsko platno. To autentino platno je danas od neprocenljive vrednosti
za Crkvu. Ali pojavie se ljudi iz prave nauke koji nisu verski optereeni, i hemijskim i drugim
ispitivanjima dooe do nalaza da je to platno mnogo mlae od onoga istorijskog dogaaja, i da je
platno falsifikat. Takav je nalaz prave nauke kojoj je stalo samo do istine, jer prava nauka ne
podlee praznoverju kao to je to sluaj sa verskim fanaticima.
A srpski neuki seljak, za kojeg se kae da nikada nije uspeo u potpunosti prihvatiti hrianstvo, iao
je svake godine u crkvu na Veliki petak, da celiva simbolinu platenicu Isusa Hrista. Postoje pisana
svedoanstva od pre 200-300 godina da je srpski seljak celivao simbolinu platenicu, a ne
autentinu kako to danas Crkva od vernika oekuje.
Dodue, Srpska Pravoslavna Crkva nikada nije imala niti danas ima autentine
relikvije kakve imaju katolici, ali se njeno uenje na udesan nain pribliilo katolikom, i ako joj je
katolianstvo bilo smrtni neprijatelj kroz vekove pa i danas.
Srpskom narodu se danas govori o istorijskom Bogu koji je nekada gazio Palestinom, a danas ne
gazi jer je otiao da bi ponovo doao. A dok ne doe valja narodu ekati i trpiti. Oni jo ne tvrde da
je ovek ve spaen kao to to govore papisti, ali su sve blie takvom uenju. Da u poslednjim
godinama srpski narod nije doiveo neprijateljski odnos Vatikana, po ko zna koji put, ve bi se
Srpska Crkva stavila pod papinu kapu.
Ipak, i ako je Srpska Crkva danas dalje od Boga nego to je u prolosti bila, ipak je ona kudikamo
manje daleko od Boga nego to je to papina Crkva.

Ni jedni ni drugi ne znaju kako je nastala i ta ui hrianska vera, pa tako ne znaju ni kakvo
znaenje ima krst, simbol hrianstva.
Jer da oni neto znaju ne bi svoje relikvije proglaavali autentinim, niti bi svetovna nauka te
relikvije proglaavala falsifikatima. Jer niti su te relikvije autentine niti su one falsifikati, one su
samo simboli. To bi bilo kao kada bi jedni tvrdili da su svi krstovi u hrianskim crkvama
autentini, a druga strana naunim metodama doli do saznanja da su to falsifikati. To bi nekom bilo
smeno,a u stvari alosno je da dananji ovek nije kadar videti ono to je vidljivo, a tvrdi da je
spoznao ono to se ne moe videti.
Krst je simbol hrianstva, a svaki simbol ima svoje znaenje.
Jedna legenda kae da je umiruem Adamu sin Set stavio na jezik tri semenke rajskog drveta
poznanja, iz kojih izraste veliko drvo od kojeg je nainjen krst. Na taj krst je razapet Isus, a nalazi
se u sreditu sveta. Drvo-krst je niklo iz Adamove lobanje, a Isusova krv se slivala na Adamovu
lobanju, pa je tako i Adamu donela spasenje. Kada je Set doneo semenke iz rajskog vrta, Adam je
bio ubeen da e oveanstvo biti spaeno od Adamovog greha.
Postoje slike koje prikazuju drvo-krst na kojem je Isus razapet, a drvo je sa korenom i olistalo. U
korenu se nalazi lobanja (Adamova), jer je iz te lobanje izniklo drvo-krst.
Do novoga doba nije bilo slika a da nisu kazivale nauku, a proizvoljna simbolika umetnika je
tekovina novoga doba.
Dakle, slika govori isto ono to govori i legenda, i kazuje neto vrlo zanimljivo. Legenda i slika
dovode u direktnu vezu Adama i Isusa. Adam je oveka preko greha uinio smrtnim, a Isus je
svojom krvlju oveku vratio besmrtnost.
Za Crkvu ovakve prie i slike nemaju nikakvu naunu vrednost, to su samo dela nastala iz narodnih
predanja. Ali tu istu nauku nam kazuju i Isus i apostol Pavle u Novome zavetu: Adam je doneo smrt
a Isus je doneo vaskrsenje i ivot.
Osnovno znaenje Adamovog greha i smrti je zaborav, a Spasitelj Hristos je doneo seanje i
ivot. Zato filozofi govore da ovek postoji dok misli, a to znai da ovek ne postoji ako ne misli.
Nije tajna da je zaborav Adamov greh i da su po njemu ljudi smrtni, o tome govore stare knjige a
stare knjige govore samo nauku i istu nauku.
Usama ibn Munkiz je arapski vitez iz dvanaestog veka, koji je imao dug ivot i mnogo toga u ivotu
doiveo. Pod stare dane odluio je da svoje doivljaje stavi u Knjigu pouke (Seanje arapskog
viteza), gde kae:
Govorio bejah o zbivanjima ratnim, o bojevima, okrajima i pogiblima to sam ih video i doiveo.
Kazivah ono to mi ostade u seanju, to vreme i njegov neumitni tok ne gurnue u zaborav. ivot
se moj veoma oduio, pa se tako slui da izvesno vreme provedoh u usamljenosti i povuenosti od
ljudi, a zaborav je prastara batina od oca nam naeg Adama, spasen bio!
Tako je seanje arapskog viteza spasilo od zaborava njegove doivljaje, a i njegov blagoslov Adamu
se ispunio.
Ali ono to zaista udi oveka koji trezveno hoe da razmilja, to je uporno crkveno tumaenje
istorijskog stradanja Isusa Hrista, na mestu zvanom Lobanja. Postoji mnotvo pria i slika koje
kazuju i pokazuju da je Isus razapet na Lobanji, ali tvrda vera neda da ljudi shvate gde je Isus
raspet. U stvari, nije to tvrda vera nego arka elja da dude ne onako kako pie i kako je naslikano,
nego da bude onako kako oni ele. A oni ele istorijskog Boga koji e jednoga lepog dana doi i
njih spasiti ma kakvi da su. Jer oni su njegovi vernici, koji se njemu mole i njega stavljaju ispred

svih tuih bogova. Pa kada jednoga dana doe on e njih spasiti, a one koji su tui fanovi
razbucae.
A poto su oni puni ljubavi i slinih stvari i ne ele da drugi postradaju, trude se koliko mogu da te
zabludele ljude privedu svome Bogu. Verovatno da misle da e im njihov Bog i to uraunati u
zasluge. Dobro je poznato od davnina da mnogi narodi imaju mnogo bogova, ali su svi oni u
zabludi jer je samo na Bog pravi Bog.
Zato te zabludele ovice treba milom ili silom privesti njihovom jedinom pravom Bogu, jer to njima
nalae njihova neograniena ljubav prema oveku. Jer njihov Bog je njima usadio tu neogranienu
ljubav, a njihov Bog e spasiti i najgoru ru, samo ako je pripadnik njegove stranke.
A Sveto pismo i druge knjige govore da je Isus raspet na krst koji je u sreditu sveta, i da se to
mesto zove Lobanja. Sveto pismo a i mnoge druge knjige objanjavaju gde je raspet Isus, ali to ne
vredi jer je udnja za istorijskom i geografskom Lobanjom jaa od razuma.
Isus je razapet u sreditu sveta na Lobanji, a kada su se u 5.-om veku stare ere u grkoj filozofiji
pojavili sofisti, oni su uili da je ovek sredite vaseljene. Sofisti su ovako uili samo zato to im
ime doe od srpske rei svest, i to oni predstavljaju svest. U staroj knjievnosti je pravilo da
svako naukuje po sebi, pa tako i sofisti ue da je ovek sredite vaseljene.
A mi um Hristov imamo.
Tako govori apostol Pavle, ali crkveni uenjaci nee da prihvate da je tako reeno. Oni tumae da je
Pavle rekao da ovek treba da misli kao Hristos, da rasuuje kao Hristos, da se potrudi da misli o
Bogu kao Hristos. Moda bi se tako moglo tumaiti da je Pavle rekao: A mi um kao Hristov
imamo, ali Pavle nije tako rekao. Pavle ree: A mi um Hristov imamo. Ali oni odbacie kamen
pa im taj kamen posta kamen spoticanja.
A mi um Hristov imamo od onoga trenutka kada je Hristos razapet na krst na mestu koje se zove
Lobanja. Ali to njima ne ulazi u lobanju jer oni slue nekom drugom, a ne Isusu Hristu.
Apostol Pavle jasno kazuje i objanjava na koji nain je Isus doneo ljudima spasenje, ali oni ne ele
to da prihvate i grade nauku kako im je drago. Isus nije doao da ukine zakon nego da ga ispuni, i to
Pavle objanjava sa hramom koji je podeljen na dva dela.Jedan deo se zove svetinja a drugi deo
se zove svetinja nad svetinjama, a njih deli hramska zavesa. Svojom smru Isus je uklonio tu
pregradu i tada su oni postali jedno, a to se desilo kada se hramska zavesa pocepala.
Isus je sebe prineo kao rtvu da bi uklonio zavasu koja je delila hram na dve svetinje, i tu je Hristos
uao jednom za svagda. Pavle objanjava i kakva je stvarna vanost tog ina.
Jer ako krv junija i jarea i pepeo juniin, pokropivi opoganjene, osveuje i daje telesnu istotu,
kako li nee krv Hrista, koji duhom veitim samog sebe bez mane prinese Bogu, oistiti savest vau
od mrtvih dela, da sluite Bogu ivome!
Kada je Hristos sebe prineo na rtvu na krstu, na Lobanji, onda je on doneo spasenje ljudima tako
to im isti savest od mrtvih dela.
Takvo je spasenje doneo Isus Hristos ljudima, a ne onako kako danas ui Hrianska Crkva. A to to
radi Hristos, radio je i Sokrat celoga svog ivota i mnogi drugi bogovi, filozofi i mitski junaci.
A dok Hristos jo nije sebe prineo na rtvu i uklonio zavesu koja deli svetinje, prinosi i rtve nisu
mogli da u savesti usavravaju onoga koji tu slubu vri. To je injenica ali to nije istorijska
injenica, nego nauna i mitoloka injenica. Taj znaajni dogaaj opisan je na razne naine, a
Hristova rtva je samo jedan od mnogih opisa. U istoj poslanici (Jevrejima) Pavle navodi
Gospodnje rei:
Zakon svoj u duh u ja metnuti i u srcu njihovu zapisati;

i njima u ja Bog njihov, i oni e meni moj narod biti.

I niko vie nee blinjega svog uiti, ni brat brata svoga govorei:
Poznaj Gospoda! Jer e me svi poznati, od najmajeg do najveeg meu njima.
Kada Gospod uini tako kako obeava onda e svako sam moi da spoznava i ui, jer e ljudi imati
svest. A to to ovde Gospod obeava, to je ve Gospod uinio posle potopa kada je obeao da nee
vie moriti sav narod, nego e svako za sebe da odgovara. To je Gospod reio tako to je stavio
dugu svoju u oblake, kao veni savez sa ljudima.
Da nije rep svrgnuo glavu i nametnuo svoje uenje, ljudi bi ovo danas znali. Ljudi bi znali da je
celokupno ljudsko stvaralatvo kazivalo i kazuje nauku, jednu istu nauku a u raznim vidovima. Ali
dananji ljudi koji su edukovani da misle kako ive u doba znanja i u velianstvenoj civilizaciji,
ive u potpunom mraku i u tekom bunilu.
A to im je nametnuo rep preko svojih edukovanih uenjaka.A ovi uenjaci ne misle svojom
lobanjom i nemaju pojma ko se nalazi u njihovoj lobanji, nego znanje stiu sa strane i ekaju Boju
pomo sa strane.
-S glave Bog pomae.- kae srpski narod. Tales, Parmenid, Spinoza i mnogi drugi filozofi govore da
je bog mislea stvar, a Crkva se slae sa Pismom da je Bog duh. I ako Crkva tako kae ona ui da
e njihov Bog doi odnekud spolja da ih spasi.
Pavle ree da je Hristos prineo sebe kao rtvu na krst da bi ljudima oistio savest. Tako je pisao
Jevrejima, a Efescima pie:
Zato se opominjite vi koji ste negda po puti bili paganci i nazvani neobrezani od onih koji su se
zvali obrezani,- i koji to jesu po puti, po ljudskom delu, da ste u ono vreme bili bez Hrista,
iskljueni iz prava Izrailjevih graana, strani savezima obeanja, bez nade i bez Boga u svetu. Ali
sad u Isusu Hristu, vi koji ste negda bili daleko, postavljeni ste blizu krvlju Hristovom. Jer je on mir
na koji oboje sastavi ujedno, i razvali zid rastavljanja, neprijateljstva, unitivi telom svojim zakon
zapovesti sa propisima njegovim, da preko sebe od dvoga naini jednog jedinstvenog novog
oveka, utvrujui mir, i pomirujui oboje u jednom telu s Bogom, preko krsta, ubivi njime
neprijateljstvo. On doe da propoveda mir vama, koji ste bili daleko, i mir onima koji su bili blizu.
Jer po njemu oboje dobismo pristup k Ocu u jednom istom Duhu.
Preko krsta je Hristos spojio dvoje neprijateljskih u jedno, a to se desilo kada je razvalio zid
rastavljanja. Isto to je Pavle rekao i Jevrejima priom o cepanju zavese koja je delila dve svetinje u
hramu, a zavesa se pocepala kada je Hristos na krstu umro. I tako je Isus dokazao da nije doao da
uniti zakon, nego je on ispunjenje zakona.
Ispunjenjem zakona ovek je dobio mogunost spasenja. U ovom Hristovom za oveka
spasonosnom inu, krst je odigrao glavnu ulogu. Jer Hrist je mogao to uiniti samo ako sebe prinese
na krst, i zato Pavle naglaava da je Hristos doneo ujedinjenje preko krsta.
U srpskom jeziku kada se dva puta ili linije seku, kae se da se krste ili ukrtavaju. Krste se i biljke,
pa kada se ukrste dve biljke dobije se jedna koja ima osobine obeju biljaka. A krste se i ivotinje,
tako ukrtavanjem magarca i kobile nastaje jedno pod imenom mazga. Tako i apostol Pavle kazuje o
krstu.
U latinskom i nekim drugim jezicima ime za krst je: kruks, kroce, kros, krojc, i to su imena nastala
iz srpskog jezika. Veina naunih, verskih i filozofskih rei je nastalo iz srpskog jezika jer je
ova nauka potekla iz srpskog jezika. Zato te rei ne mogu da se objasne na tim jezicima, i jedno se
mogu objasniti srpskim jezikom.

Kristal je grka re kristalos i znai: ledu slian mineral.

Ali, kada se objanjava re kristalan onda se kae da znai: savreno bistar, providan, ist.
I tako doosmo do toga da je kristal dobio ime po krstu, a iz srpskog jezika. Jer krst isti i krtenje
je oienje, a tako kazuje i Sveto pismo.
Zato se srpska krsna slava zove jo i ista slava ili preista slava, i jo krsno ime ili isto
ime. A krsnu slavu nemaju drugi narodi, pa da bi edukovani uenjaci pronali u knjigama da je i
krsna slava od drugih uzeta.
Ono to je krsno to je isto, a ta istoa je od krsta jer krst isti.
U grkom mitu i kod Homera i drugih pesnika postoje imena Hris (zlatni) Hrisoar (zlatni ma),
Hriseida (Hrisova ki), Hrisip (zlatni konj) i jo nekoliko imena. Ovde se ime Hris tumai kao
zlato, ali ovo je mit i zlato oznaava veru. Zato su i Hris i kristal dobili ime iz istog razloga jer su
oboje isti. A ime su dobili iz srpskog jezika zato to su krsni (isti).
Krst isti, a Isus je raspet na krst. Dakle Isus je na krstu oien. Zato je Isus dobio ime Hrist u
grkom jeziku, i Krist u latinskom jeziku.
Dakle, i Hristovo (Kristovo) ime je od krsta nastalo, a iz srpskog jezika.
U stvari, sve te rei pa i krst nastale su od rei krs.
Krs znai: istou, svetlost, vatru, roenje i pojavu. Dan roenja se zove krsni dan, ali se tu ne
misli na bioloko roenje nego na istinsko roenje u istoti. Vatra je Hristov elemenat kojom on
krtava, zato narod vatru zove kres i kada je pravi narod je kree. Vatra daje svetlost, zato narod
bubu koja svetli zove svitac ili kresnica.
Isus jeste Pomazanik, ali to nije znaenje njegovog imena Hrist (Krist).
Hristovo ime je iz mrtvog jezika, kolskog jezika, a osnova svih ovih jezika je srpski jezik.
U Indiji nema krsta ali postoji bog Krina (ili Krsna). Mi emo ga zvati Krsna zato to se u ovom
imenu bolje vidi slinost njegovog imena sa Kristom i krstom, i sa srpskim krsnim (istim).
Slinost imena Krista i Krsne nije jedino to spaja ova dva tako razliita boga.
I Krsna i Krist su roeni u pono.
Krista je rodila Deva Marija, a Krsnu je rodila Devaki.
I Krsna i Krist su roeni u tajnosti jer su ih traili da ih pogube zbog proroanstva da e preuzeti
vlast. Zbog toga su pobijena mnoga deca i u Indiji i u Palestini, ali su njih dvojica uspeli da izbegnu
progonu.
Krist je Judejin i kralj judejski, a u Pismu se kae da e Spasitelj doi iz kolena Judina.
Krsna je iz plemena Jadu i gospodar Jadua, a proroanstva su kazivala da svaka ena u Jadu
plemenu moe da rodi boga. Zato je nastala strka po Judeji i Jadu plemenu da se deca pobiju.
Novo doba se rauna od Kristovog roenja, a u Indiji se novo doba rauna od Krsnine pogibije.
A da je Krsna bio ist, u to se ne moe ni malo sumnjati. Oni koji su ga videli kau da svetli kao
hiljadu Sunaca. Srpski narod kae da Sunce sija zato to je isto, i zato ga zovu isto Sunce.
Narod ak i stranu sveta na kojoj se Sunce raa zove krsnom, pa kae:

Obiao krsno i zapadno.

Eusebije iz Cezareje je jedan od onih koji su odabirali knjige koje e biti uvrtene u Sveto pismo, a
tu obavezu i ast dao mu je car Konstantin.
Eusebije u Vita Constantini pie kako je dolo do Konstantinovog preobraaja i do prihvatanja
hrianstva u carevini.
Konstantin se u molitvi obratio Bogu svoga oca preklinjui ga da mu kae ko je on i da mu
pomogne u sadanjim nevoljama.Bilo je to teko verovati da mi sam car, kad sam ga imao ast
upoznati nije o tome priao i zakleo se da je to istina.
Video je na nebu krst od svetla i rei u ovom znaku pobeuj!. Pala je no. Konstantin je u snu
video kako mu Hrist dolazi s istim tim znakom da ga preslika i da ga on ubudue brani od
neprijatelja. I sam sam video kopiju koju su zlatari sledeeg jutra napravili za cara zlatom
optoeno koplje poprenom motkom pretvoreno u krst; na kraju koplja venac od zlata i dragulja a
unutar tog venca dva slova, H i R, koja predstavljaju Spasiteljevo ime; slovo H u sreditu preseca
slovo R.
A Laktacije koji je bio uitelj Konstantinovih sinova svedoi da je Konstantin uoi bitke usnio san
u kojem mu je naloeno da na titove svojih vojnika upie nebeski znak Boji.
Iz ovih istorijskih svedoanstava smo saznali da je krst nebeski znak Boji, i da krst ine svetlo i
re (jer se i ovako mogu razumeti Eusebijeve rei). Konstantin je prihvatio ovaj nebeski znak Boji
u vidu ukrtenih koplja i motke, odnosno svetla i rei i poeo sa svojim ratnim pobedama.
Konstantin je u znaku krsta pobeivao i odneo konanu pobedu. U znak zahvalnosti Konstantin je u
svoje carstvo uveo hriansku veru, a hrianska Crkva je u znak zahvalnosti proglasila Konstantina
svecem.
Saznali smo da krst ine ukrteni koplje i motka. Saznali smo da krst ine ukrteni svetlo i re. A
saznali smo da su ukrteni i slova H i R.
Jevanelje po Jovanu ovako zapoinje:
U poetku bee Re,i Re bee u Boga, i Re bee Bog.
Ona bee u poetku u Boga.
Sve je kroz nju postalo, i od onoga to je postalo nita nije postalo bez nje.
U njoj bee ivot, i ivot bee svetlost ljudima.
Svetlost zablista u tami, i tama je ne obuhvati.
Dobro je poznato da je ova Re sam Isus Hrist, i tu nema nedoumice. A potom se u jevanelju
kae:
Bee jedan ovek, od Boga poslan, po imenu Jovan. On doe za svedoanstvo, da svedoi za
svetlost, da svi veruju kroza nj. On ne bee svetlost, ali on doe da svedoi za svetlost.
Dakle, Isus je Re i Isus je svetlost, a Jovan nije svetlost nego je Jovan poslan od Boga da svedoi
za svetlost. Ovo potvruju i druga jevanelja gde se kae da je Jovan poslan da svedoi da je Isus
zaista Hristos.
Jovan je doao meu ljude i posvedoio da je Isus Hristos, a potom je i krstio Isusa vodom. Jovan je
krstio vodom i kada je svoj posao obavio on silazi sa istorijske scene, a njegov posao preuzima

Isus Hristos. To je Jovan i objavio narodu kada je posle krtenja Isusa Hrista rekao:
On treba da raste, a ja da se umanjujem. Jer Jovan je krstio vodom, a Isus e krstiti vrednijim
krtenjem, krtenjem vatrom i Duhom Svetim. I tako je Isus, nakon to ga je Jovan krstio i siao sa
scene, poeo da ini uda, najpre na jednoj svadbi u Kani a potom gde god je doao.
Drugim reima, nebeski znak od svetla i rei to je Konstantin video u snu, ine Isus i Jovan. Isus je
svetlost i to je jasno reeno u jevanelju, a Jovan svedoi za Re i za svetlost.
Kada je Jovan doao da krsti vodom i kada su ga upitali da im kae, ko je on, Jovan je rekao:
Ja sam glas vapijueg u pustinji.
Jovan je glas i on je doao reima da svedoi za Isusa koji je svetlost. Ovde se ne govori kako su
Isus i Jovan postali jedno, ali se jasno kazuje da je Jovan vodenim krtenjem predao Isusu svoju
mo. Tako je Isusu bilo mogue da raste jer se Jovan umanjio predavi mu svoju silu. Jer Isus
nije inio uda pre nego ga je Jovan krstio, niti je to mogao.
Kada je krten, Isus je bio obuen u silu Duha i tada je poeo i uiti, a ljudi su se udili jer on nije
uio kao knjievnici, nego kao onaj koji vlast ima. Tome su se udili i prvosvetenici i stareine
narodne.
Isus poe u hram i kad stade uiti, pristupie k njemu prvosvetenici i stareine narodne, govorei:
Kakvom vlau ti to ini, i ko ti dade tu vlast?
Isus im odgovori: I ja u vama staviti jedno pitanje, i ako mi odgovorite, kazau vam kakvom
vlau ovo inim. Krtenje Jovanovo otkuda bi? S neba ili od ljudi?
Ali oni ovako u sebi pomiljahu: Ako reemo s neba, rei e nam: Zato mu dakle ne verovaste?
Ako li reemo od ljudi, imamo da se bojimo naroda, jer svi Jovana dre za proroka.
I odgovorie Isusu: Ne znamo.
I on njima ree: Ni ja vama neu kazati kakvom vlau ovo inim.
Isus nije hteo da odgovori prvosvetenicima i stareinama kakvom vlau ini ono to ini. Ni
hrianski uenjaci ne dobie odgovor na ovo pitanje, mada oni imaju nekakav odgovor jer se od
njih oekuje da znaju. Ali oni koji itaju bez nametnutog tumaenja, oni su dobili odgovor.
Isus ui kao onaj koji vlast ima i ini uda vlau koje je dobio Jovanovim krtenjem. U jevanelju
se jasno kae da je Isus poeo initi uda tek po Jovanovom krtenju.
Dakle, susret Isusa i Jovana stvorio je hrianski krst.
A taj krst je Konstantin video u snu i kao koplje i motku. U ovom krstu koplje predstavlja Isusa a
motka predstavlja Jovana.
Kad oni otidoe, poe Isus govoriti narodu o Jovanu: ta ste izili da vidite u pustinji? Trsku koja
se ljulja? ta ste izili da vidite? oveka u meke haljine obuena? Eno koji meke haljine nose, po
kraljevskim su dvorovima. ta ste dakle izili da vidite? Proroka? Da, ja vam kaem, i vie od
proroka.
Jovan je trska koja se ljulja, i to je poprena motka koju je Konstantin video u snu.
Ta motka stoji popreno, odnosno vodoravno, a koplje stoji uspravno i oni ine krst. Jovan krtava
vodom a prirodni poloaj vode je vodoravan pa se taj poloaj tako i zove zbog prirodnog poloaja
vode. Prirodan poloaj vode je kada stoji ravno, i zato je Jovan od Boga poslat da poravna staze
Gospodnje.
Prirodan poloaj vode je ravan i vodoravan, a prirodno kretanje vatre je ka visini. O ovakvom
kretanju vatre kazuju Platon i Aristotel, a da to nije od znaaja oni o tome ne bi naukovali. Takav je
krst video Konstantin u svome snu.

U jeziku mita koplje znai: tenju, stremljenje, a to znaenje ima i mitska vatra. To nije bilo kakva
tenja nego tenja ka visini, a poznato je ko stanuje na visini. A voda u mitu znai spoznaju.
Jovan je ravnao put Gospodnji tako to je otklanjao neznanje a time i zablude, a to je isto to i greh.
Zato je Jovan krstio vodom da bi se ljudi pokajali, a pokajanje je kada ovek uvidi svoje greke i
kada ih priznaje i ispravlja ih. Jovanovim vodenim krtenjem isti se od neznanja i zabluda i
svakoga greha. Iz ovoga se vidi da je Gospodnji put put spoznaje.
A u Indiji Svevinji je svoj put nazvao Narajana, to znai vodeni put, a to u jeziku mita znai
put spoznaje. A to je samo zato to celokupna stara knjievnost govori nauku, i jednu istu nauku. I
taj put je Jovan ravnao, i taj put oznaava vodoravna motka, trska, tap itd. na krstu.
Voda je Jovanov elemenat kao to je i filozofa Talesa, a Gospodnji put je vodeni put koji je Jovan
ravnao. Kada se voda izravna i umiri, tada ona postaje ogledalo. Vodeno ogledalo je veoma
znaajno u ovoj nauci, jer je ono praogledalo i ovek je prvi put ugledao svoj lik u vodenom
ogledalu.
Vodeno ogledalo i sva druga ogledala u ovoj nauci i u jeziku mita znae svest. A to znai da je
Jovan doneo mo spoznaje kojom su se ljudi mogli oistiti od greha, jer neznanje vodi u zabludu a
to je greh. Jer u ogledalu ovek moe da vidi sebe onakvim kakav je, a bez toga nema ni pokajanja
ni ienja.
I samo zbog toga, i ni zbog ega drugog je Jovan poseen u Sevastiji. Jer grad Sevastija koji dobi
ime po caru Avgustu zato to se njegovo ime na grkom kae Sevast, nastalo je igrom rei od srpske
rei svest, i to je znaenje grada Sevastije.
I Petar i Pavle u poslanicama objanjavaju da vodeno krtenje i pranje ne znai pranje telesne
neistote, nego znai ienje savesti. I ne samo za Jovanovo vodeno krtenje, takvo znaenje je za
svako pranje vodom.
Apostol Petar za Nojev potop kae:
Ta je voda bila slika krtenja, koje nije pranje putene neistote, nego zaloga dobre savesti prema
Bogu, i koje spasava sad i vas uskrsenjem Isusa Hrista.
Da li to apostol Petar, budui sveti Petar, bunca? Ili Petar bunca, ili su u tekom pijanstvu oni to
imaju monopol nad tumaenjem Svetoga pisma.
Jovan je krstio vodom za pokajanje, a Isus je krstio vatrom i Duhom Svetim. A kako je to Isus radio,
govori jevanelje:
I, gle, jedan gubavac, priblii se, pokloni mu se i ree: Gospode, ako hoe, moe uiniti da
budem ist.
Isus prui ruku, dohvati ga se, i ree: Hou budi ist!
I odmah se oisti ovek od gube svoje.
Tako Isus krtava i isti neiste gubave. Ovde je vano istai da se kae da ovaj gubavac boluje od
svoje gube. A kada ga Isus oisti, ree: Pazi da nikome to ne kae, jer je to ienje izvreno
iznutra, iz hrama u koji je Hristos uao svojom rtvom. Zato za ovaj in treba da znaju samo Hrist
i oieni, a drugi ljudi e ve primetiti da je ovaj oien po njegovom ponaanju i po njegovim
reima.
Nema u ovoj nauci ni hronologije, ni evolucije, ni reformatora, postoji samo nauka koja se kaziva
na razne naine. Ta nauka je kazivana raznim ljudima i u razliita vremena, i kazivana je onako

kako bi je ti ljudi mogli shvatiti. Zato su vode iste i kod Nojevog potopa i kod Krstitelja Jovana, i u
Indiji i u celom svetu, i kod paganaca i kod pravovernih. Jedino nije tako kod onih koji imaju vlast
nad naukom i tumaenjem vere.
Krst je simbol hrianstva i veoma znaajan za vernike, a takav je i za srpski narod. Ali ipak postoji
razlika u odnosu prema krstu kod srpskoga naroda i papinih podanika. Papini podanici se odnose
prema krstu kao prema idolu, a srpski narod se prema krstu odnosio sa potovanjem, i jo ga je
shvatao kao teku ali asnu obavezu.
Zato narod krst zove asni krst, a takav krst nositi nije lako. Da je lako nositi krst mnogi bi poli za
Isusom, ali za njim je polo tek nekolicina.
Ko ne uzme krsta svoga i ne poe za mnom, nije mene dostojan. I iz ovih Hristovih rei vidi se da
krst nositi nije igra nego muan posao.
Njegoev iguman Stefan kae:
Krst nositi vama je sueno
strane borbe s svojim i tuinom!
teak vjenac, al je voe slatko!
Muno je nositi ovaj krst ali je slatka nagrada onima koji ga nose, a to objanjava iguman Stefan:
Stradanje je krsta dobrodjetelj;
prekaljena iskuenjem dua
rani tjelo ognjem elektrizma,
a nadeda vee duu s nebom
kako lua sa suncem kapljicu.
Tako kazuje Njegoev iguman Stefan, a Njego je vladika Srpske Pravislavne Crkve.
To je i takav je krst, i nema drugoga krsta do ovoga.
Ovakav krst poznaje srpski narod i o ovakvom krstu govori Sveto pismo.
Ali dananja hrianska Crkva poznaje krst kao simbol krsta na kojem je raspet njihov istorijski
Bog. Ali takvog krsta nema, on postoji samo u njihovoj zabludi. A onaj ko je u zabludi taj nije
krten.
-Nije krten.- kae narod za onoga koji svata govori ili ini to ne valja, ili ga priupitaju:
-Jesi li ti krten?
Jer krten ovek ne ini ludosti ba zato to je krten. Ludosti mogu deca da ine ali odraslima to ne
prilii, pa kada odrasli ine ludost kae im se:
-Koliki si, a nisi krten!
Ili se za takvog kae:
-Ozebo na krtenju.
Ogromna je razlika izmeu krtenih i nekrtenih dua, i o tome govore i narodne pripovetke.

Pripovetka Meedovi kazuje kako je jedan momak silne snage mogao da pojede ruak koji je
spremljen za dve stotine oraa, a da ni tada ne bude sit. A kada je krten, jeo je kao i svi drugi ljudi i
bio je sit. Ova pripovetka objanjava znaenje hrianskog krtenja, a ono to se danas ljudima
govori o krtenju teka je zabluda. Krteni vladaju strastima a nekrtenima vladaju strasti, i to je
razlika izmeu krtenih hriana i nekrtenih pagana.
Krteni ljudi su razumni i asni jer su krtenjem prihvatili asni krst da ga pronesu asno kroz ovaj
svet. A taj krst nije lako nositi i danas ga malo ko nosi, jer dananji ovek ui nekakvu drugu nauku
o lakoi ivota.
-Nema teeg krsta od svoga krsta.
Narod zna da je svoj krst najtei jer ga je narod nosio, ali je srpski narod gotovo izumro, ostali su
samo edukovani potomci asnoga naroda. A ovi ne nose asni krst niti znaju da on postoji, oni
znaju samo za istorijski krst na kojem je raspet njihov istorijski Bog.
I o raspeu narod govori drugu nauku od one koju Crkva kazuje, i kae:
-Ko e da se posveti, mora se da da raspeti.
Dakle, ovek sam sebe daje da se raspne na krst, a tako nam se ree i u Novome zavetu. A na krst se
razapinje da bi se posvetio, jer taj krst nije makar kakav krst, to je asni krst. Srpski narod i krst i
jevanelje zove asnim, jer su oni u sutini isto.
Nekolike narodne izreke o krstu:
-Krst je uvar cele vaseljene.
-Kad si na krstu, svejedno je gde si okrenut.
-Svako nosi svoj krst.
-Nema teeg krsta od svoga krsta.
-Krste nosim Boga molim.
-Krst se sija u srcu, a polumesec u ruci.
-Tako mi krsta asnoga!
-Tako mi krsta u kom sam krten!
-Lijeva ruka krsta nema. (jer leva ruka ne daje, nego uzima).
-Tako mi ovoga peata Hristova! ( potom se prekrsti).
-Bolje je umreti za krst, nego iveti protiv krsta.
-Nita ti to ne valja, koliko uelu krst.
-Ni krsta, ni imena. (kae se za loa oveka).
-Ko se ne boji glave taj se veoma malo krsti.
Doi u krst. (kae se kada se neto izravnava i dovodi u red. Kada se jezici na vagi izravnaju pa
ne pretee ni jedna strana, onda su jezici doli u krst). A mi iz jevanelja znamo da je Jovan
ravnao Gospodnji put, i da je krtavao.
Ovakav narodni krst ba nimalo ne lii na dananji crkveni krst.

Srpski narod je znao znaenje krsta i to je jasno po njegovom odnosu prema krstu, a Crkva dananja
nezna ta predstavlja krst i prema njemu se odnose kao prema idolu. Taj idolski odnos prema krstu
naroito je izraen kod katolika. Oni e se na ovu tvrdnju uvrediti i rei da oni na krst ne gledaju
kao na idol, nego oni u krstu gledaju sve one strane muke koje je Isis pretrpeo zbog grenih ljudi.
Tako e oni rei jer ne shvataju da je tako tumaenje krsta idolsko. Oni su naueni da je njihov Bog
istorijski i da je raspet na drveni krst, i da je na taj krst zakovan klinovima i to su bile strane muke i
strani bolovi koje je Isus pretrpeo. A kao veliki vernici i verske voe, duni su da u ovom drvenom
predmetu potuju sve te muke njihovog istorijskog Boga.
Teodosije Hilandarac u 13. veku peva:
Ralicom krsta zemlju srca svoga dobro obradio jesi,
brazde duevne suzama umiljenja napajajui,
korovne pomisli iz korena istrgao jesi
i dobrodetelji klas sauvavi
u itnice nebeskog delatelja Hrista, Simeone,
penica sabrao si se.
Dananja crkva ne poznaje ovakav krst, a vernici neka sami ispitaju koji je krst vredan slave,
dananji ili ovaj iz prolosti.
Na srebrnom krstu iz 13. veka koji je izradio kralj Milutin, pie:
Krstom ograeni, vragu se protivimo, ne bojei se prevare njegove, ni zasede, jer oholi uniti se i
satrt bi silom na drvetu raspetog Hrista.
Krstom je mogue ograditi se i kao u kakvoj tvravi tititi se od vraga, a to se sa dananjim krstom
ne moe initi. Narod je znao da se avo boji krsta pa se krstom branio od njega.
-Bei kao avo od krsta.
Tako kazuje srpski narod, ali jo kazuje da kada Bog tue gromom avole ume avo da se zakloni
oveku pod krst, pa tako moe i ovek da postrada od groma. Zato ovek mora dobro da pazi da mu
se nije koji avo uvukao pod krst, jer je skupa cena nepanje.
-Neki se avo boji krsta, a neki tojage.
-uvaj me Boe od krstenoga avola.
Za Crku je krtenje prva Tajna. Krtenjem se izvravaju dva spasonosna ina nad ovekom:
oienje i usinovljenje. Oienje od prvorodnog naslednog greha i usinovljenje Bogu.
Ako se ovek i posle krtenja uprlja grehom, ne pere se vie od greha krtenjem nego pokajanjem.
Jer je krtenje samo jedno.
Tako Crkva ui i tako jeste, ali je problem to ona danas ne razume ta se ovim reima kazuje i ta
znai krtenje.
Krtenje je samo jedno i to krtenje se dogodilo na Jordanu kada je Jovan krstio vodom Isusa.
Krtenja koja danas Crkva obavlja simboliu to izvorno krtenje.

Susret Jovana i Isusa i Jovanovo krtenje Isusa vodom, oznaava ukrtanje dveju Bojih sila: moi
spoznaje, i ljubavi prema Bogu Ocu.
Mo spoznaje je doneo Jovan, a ljubav prema Bogu Ocu doneo je Sin, tj. Isus.
Ukrtanjem ovih dveju sila stvoren je hrianski krst. Ovo ukrtanje se dogodilo samo jednom, i
zato postoji samo jedno krtenje i u dananjoj Crkvi. Ako se ovek posle krtenja uprlja grehom,
onda se on isti pokajanjem. Mo da se ovek isti pokajanjem doneo je Jovan, i to je poznato
svima. Ali nije poznato da je to svest i da se ovek kaje na osnovu uvianja svojih greaka, i da je tu
svest ljudima darovao Jovan koji je od Boga poslan. I to je taj prvi spasonosni in krtenja
oienje.
A drugi spasonosni in je usinovljenje Bogu.
Ve po nazivu ovoga ina jasno je da ga je doneo Sin. Sin je doneo ljubav prema Bogu Ocu i
darovao ljudima.
Tako je nastao krst u kojem se Sinova ljubav prema Bogu Ocu oznaava uspravnom linijom, koja
stremi ka visini gde Bog Otac stoluje; i vodoravnom linijom koja oznaava ravni Gospodnji put, a
to je pokajanje. A pokajanje je spoznaja, spoznaja svoga greha i njegovo ispravljanje.
Da je pokajanje uvianje greke i njeno ispravljanje, u srpskom jeziku je savreno jasno, a takvo
znaenje ima i u jevaneljima.
Zato se u Jovanovoj poslanici kae:
A znamo da Sin Boji doe i dade nam razum da poznamo Boga istinitoga, i da budemo u
istinitom Sinu njegovom Isusu Hristu. On koji je istiniti Bog i ivot veni.
Isus koji je Jovanovim krtenjem dobio mo da ini uda, dao je ljudima razum da poznaju Boga
istinitoga i da budu u istinitom Sinu njegovom, Isusu Hristu. Razum da se pozna dar je Jovanov, a
poznanje Boga istinitog dar je Sina ljudima.
A dananji ovek je doveden u zabludu da je znalac i da ivi u doba znanja, pa je nekima krst idol a
drugi ga mrze.
Za dananji sunovrat ovekov Crkva nosi najveu odgovornost, jer je njen zadatak da bdije nad
ljudskim duama, kao to sebe i predstavlja kao takvu. Zato je njihova prva obaveza da se ponu
sluiti Bojim darom koji su na krtenju dobili, i da misle svojom glavom i da itaju Sveto pismo
onako kako pie a ne onako kako im je dato u obavezu da itaju.
Glavna sotonina osobina je da on ne ini ono to je dobro initi i kako valja initi, nego on ini
onako kako mu je drago initi.
Zato neka dobro promisle ljudi a naroito crkvene voe o svome uenju i delanju. Jer se ne moe na
dve stolice sedeti, ni sluiti Bogu i Mamonu.

Ime
Posted on January 21, 2012 by admin
Bog spaava ljude imenom svojim i nikako drukije, tako nam kazuju i Stari i Novi zavet. Ako je
Boje ime jedino spasenje ljudima, onda bi ljudi morali znati ta je to ime Boje. Ljudi bi to
ponajpre morali znati, ali o tome uenjaci nita ne govore. Toliko je uenjaka pisalo naune knjige i
toliko je mnogo knjiga naunih napisano, ali o najvanijoj stvari za oveka uenjaci nita ne
govore.To je pravo udo i ovek se pita, kako je mogue da se ljudska nauka ne bavi ljudskim
spasenjem?

Posle dueg i munog premiljanja dolazi se do jedinog razumnog odgovora: oveku nije potrebno
spasenje jer je on ve spaen.
Dananje verske voe i uitelji govore ljudima da su oni ve spaeni pa su i uenjaci tako razumeli,
i zato se niko od uenjaka nije bavio imenom Bojim koje je oveku jedino spasenje.
Oe na, koji si na nebesima, nek se sveti ime tvoje, neka doe kraljevstvo tvoje, neka bude volja
tvoja i na zemlji kao na nebu.
Bog Otac je na nebu a njegovo ime je na zemlji, gde treba da se sveti da bi i na zemlji bilo
kraljevstvo njegovo, kao to je na nebu.
Svetiti, znai: spoznavati, uiti.
Gospode, Boe na, velianstveno li je ime tvoje po svoj zemlji! Kazuje Davidov psalm, i David
je spasenje traio u imenu Gospodnjem. David je hteo da izgradi dom poinka za koveg saveza
Gospodnjeg i za podnoje Boga naega, ali mu Bog ree: Nee ti sazidati dom imenu mome.
To nam se ree da su koveg saveza , ime Boje i podnoje Boje istoga znaenja. Istoga su
znaenja i slue za spoznaju. Dakle, u kovegu nije nekakvo silno oruje kojim bi se moglo svetom
zavladati, kako misle neki uenjaci i vernici, nego taj koveg slui za sticanje pameti za svoje
spasenje. Zemlja je podnoje Boje, i ona slui za sticanje i uvanje znanja. Ime Boje je na zemlji i
ono slui za sticanje i uvanje znanja. Takvo je znaenje imena, kovega i podnoja Bojeg u jeziku
mita, a Biblija kazuje nauku jezikom mita.
David objanjava Solomonu zato nije sazidao dom imenu Gospodnjem:
David ree Solomonu: Sine moj, ja sam imao nameru da sazidam dom imenu Gospoda, Boga
svoga. Ali mi re Gospodnja ovako progovori: Ti si mnogo krvi prolio, i velike si ratove vodio.
Nee ti sazidati dom imenu mome, jer si mnogo krvi preda mnom na zemlju prolio. Evo, rodie ti
se sin, koji e biti ovek mira, i kome u ja dati mir, oslobodivi ga od svih okolnih neprijatelja
njegovih; jer e njemu biti ime Solomon, i ja u dati Izrailju mir i pokoj za ivota njegova. on e
biti onaj koji e sazidati dom imenu mome. On e meni biti sin i ja u njemu biti otac; i ja u za
uvek
utvrditi presto kraljevstva njegova u Izrailju.
David je ratnik i takvi ne zidaju dom imenu Bojem, jer to ine ljudi mira. Solomon je ovek mira i
mudrosti, jer ga je Gospod obdario silnom mudrou. Dakle, ime Gospodnje ide uz mir, znanje i
mudrost.
O imenu su naukovali i stari filozofi pa i Platon, koji ime uporeuje sa unkom za tkanje i naziva
ga oruem. unkom se razmrsuje potka i osnova pri tkanju, a pri imenovanju:
Zar mi ne poduavamo u neemu jedni druge i ne luimo stvari prema onom to su one po sebi?
Ime je, dakle, orue koje slui za poduavanje i razlikovanje stvari kao to je to za tkanje unak.
Dakle Platonovo ime slui za razumevanje, uenje i sticanje znanja, i ime je orue. Platon kae
da zakonodavac daje imena, a da se imenom slue uitelji.
Kada je apostol Pavle, jo dok je bio Savle i dok je progonio hriane, bio na putu za Damask
obasja ga svetlost sa neba te oslepi. Gospod se javi Ananiju u Damasku i naloi mu da otvori Pavlu
oi, a Ananija odgovori:
Gospode, ja uh od mnogih za tog oveka, koliko zla uini svetima tvojim u Jerusalimu. I ovde on
ima vlast od prvosvetenika da vee sve one koji prizivaju ime tvoje.- Ali mu Gospod ree: Idi, jer
mi je on orue koje sam izabrao da iznese ime moje pred narode i kraljeve i pred sinove Izrailjeve, i
ja u mu pokazati koliko ima da trpi za ime moje.

Pavle je orue Gospodnje jer je Gospod obasjao Pavla svetlou, a time i svoje ime u Pavla
umestio. Zato je Pavle postao najvei i najpoznatiji uitelj vere.
Dakle, ime je orue i u hrianstvu i kod Platona. Tako je jer i Platon i Biblija kazuju istu nauku, i
kazuju istim jezikom simbola.
Kod filozofa ime slui za sticanje znanja, a u Bibliji samo ljudi od znanja zidaju dom za ime
Gospodnje.
Platon govori o imenu zanimljivo i u Zakonima.
A ta je sa ovim? Kada u neemu vidimo duu, ne moramo li isto tako priznati da je to ivo?
-Moramo.
-Pazi sad, Zevsa ti! Ne bi li ti u svakoj stvari hteo poznavati troje?
-Kako to misli?
-Posebno bit, posebno definiciju biti i posebno ime. O svakoj dakle stvari postoje dva pitanja.
-Kakva dva?
-Svaki od nas iznosi sad samo ime, pa trai njegovu definiciju, sad opet samu definiciju, pa pita za
ime. Da li smo sada voljni razmatrati ovakav primer?
-Kakav?
-Kao i u drugim stvarima, tako i u brojevima zacelo postoji raspolovljavanje. Tome je kod broja ime
parni broj, a definicija deljenje broja na dva jednaka dela.
-Tako je.
-Time kaemo ovo: Zar ne izriemo u oba sluaja jedno isto, bilo da pitani za definiciju navodimo
ime ili da pitani za ime navodimo definiciju, jer imenom parni broj i definicijom broj deljiv sa
dva izjavljujemo istu stvar?
-Svakako.
-Kakva je definicija onoga emu je ime dua? Imamo li kakvu drugu osim one koju smo maloas
naveli, naime kretanje koje moe samo sebe pokretati?
-Tvrdi li da definicija onoga koje moe samo sebe pokretati oznauje isti pojam kojemu svi
dajemo ime dua?
-Tvrdim. A ako je to tako, zar jo uvek traimo dovoljan dokaz da je dua isto to i prvi postanak i
prvo kretanje onoga to jest, to je bilo i to e biti, i svega opet tome suprotnoga, kad se ve
pokazalo da je ona uzrok svakoj promeni i kretanju kod svega?
-Ne traimo, ve je potpuno dovoljno dokazano da je dua najstarija od svega, kad se ve pokazalo
da je ona poetak kretanja.
-Nee li dakle kretanje, koje nastaje u nekom telu delovanjem nekoga drugog tela i koje samo po
sebi ne poseduje nikakvu pokretaku snagu, biti na drugom mestu i u kojem god hoe broju
stupnjeva najneznatnije, jer je ona samo promena tela koje je uistinu neivo?
-Tano.
-Tano smo dakle i valjno, sasvim istinito i sasvim u redu kazali da je naa dua nastala pre tela, a
da je telo na drugom mestu i kasnijeg postanka nego dua koja vlada, pa da je prirodno da joj se
pokorava.
-Doista, sasvim istinito.

Onom koje moe samo sebe pokretati ime je dua.Platon nam ree da su dua i ime isto, da su
stariji od tela i da treba da vladaju. To to Platon izjednaava duu i ime nije izuzetak, jer i srpski
narod izjednaava duu i ime. Zato narod za junake kazuje:
Na nebu im due carevale ka im ime na zemlji caruje! (Njego)
to je dua na nebu to je ime na zemlji. Sve to srpski narod govori za duu to govori i za ime: i
dua i ime asnih ljudi su nepropadljivi.
Pade Lazo, al mu osta ime,
Ostanue svetlo i estito,
ostanue dokle god je Srba,
Dok je sveta i dokle je veka.
U Indiji se o imenu govori kao to govori srpski narod. Pred bitku na Kuruketri bog Krina govori
junaku Aruni:
Sine Kuntin, poubijae zemaljska oblija nebesnika, danava i rakasa, koji su se utelovili na
zemlji, i oni e se otputiti onamo kuda e ih odvesti zasluge njihovih dela, a tvoje e ime zauvek
trajati na svetu.
U indijskim upaniadama se kae:
Ovaj se svet protee tako daleko, dokle dosee ime i lik.
Ko je postigao vrhovnu mudrost, sjedinjuje se sa svemirskim principom, osloboen od imena i
lika, kao to reke teku u smirenje mora, ostavljajui ime i lik za sobom.
Janavalkja,- upita on, kad ovek umre, ta ga ne ostavlja?
-Ime. Beskrajno ime, beskrajne su Viva-deve i beskrajan svet on njime dostie.
U Indiji postoji via i nia spoznaja, via spoznaja odnosi se na spoznaju bramana a nia spoznaja je
nama-rupa (ime i lik). Rupa (lik) je vidljivo telo, a nama (ime) je njegov nevidljivi dvojnik.
I u Indiji su teili za viom spoznajom, kao to su to inili Sokrat i drugi grki filozofi.
Postoji li neto iznad imena?
-Re je iznad imena:
Kao to reke teku u more
nestaju odbacivi ime i lik,
tako znalac, osloboen imena i lika,
stie nebeskom purui, viem od najvieg.
U staroj knjievnosti nema proizvoljnog poreenja, pa se ni ovde ime i lik ne porede sluajno sa

rekama i morem. Upaniade kau da je more stecite svih voda, a voda u jeziku mita znai
spoznaju. Tako nam se ovde objanjava put do vie spoznaje, do koje se dolazi kada se odbace ime i
lik. Via spoznaja je nebeska a ime i lik su zemaljski, ba kao to je u Bibliji Gospod na nebu a ime
Gospodnje na zemlji.
Ja sam kao onaj koji poznaje arobne izreke, ali ne znam atman. uo sam od onih koji su poput
tebe, gospodine, da onaj koji zna atman nadilazi patnju. A ja sam taj koji pati. Pomozi mi,
gospodine, da preem s onu stranu patnje.
On mu odgovori: Sve ovo to si nauio samo je ime.
I u Indiji je ime uz spoznaju i nauku, kao u Bibliji i kod Platona.
I srpske vode gube svoje ime uvirui u vee vodotoke.
-Pade Pliva u Vrbas, i izgubi svoj glas.
Ili kako to Njego kazuje:
Manji potok u vii uvire, kod uvira svoje ime gubi, a na brijeg morski obojica.
A tako je i kod Helena, o tome nam govori i Euripid u Heleni. Istoriari i drugi uenjaci su u
velikoj zabludi to okrivljuju Helenu za Trojanski rat, jer Helena nikad nije svojom nogom kroila u
Troju. A za sve to se desilo u tom istorijskom ratu kriva je pakosnica Hera koja se svetila Paridu.
A Hera, zavist nju obuze svu,
ba olimpski se proscu osveti:
jer mene ne, ve meni slian lik
od vazduha to Hera sazda ga,
sin Prijamov u Troju odvede,
i misli jadnik da sam s njime ja.
Parid je odveo samo Helenino ime a ne i samu Helenu, ali to niko od ljudi nije znao pa ni Helenin
mu Menelaj. Kada se Menelaj posle brodoloma obreo u Egiptu, silno se zaudio kada je tu video
Helenu.
Zar tu i tamo istovremeno?, pita Menelaj, a Helena odgovara: Tu telo a tamo ime bi.
Tako su bogovi prevarili ljude pa su ratovali samo zbog Heleninog imena koje je vazduasta slika,
a ne zbog prave Helene.
Filozof Parmenid kazuje:
Nepokretno svemu je ime.
Sve to su ljudi nazvali, s verom da istinu vide, tek pusto je ime.
S tim ti o istini pouzdan govor i misao (svoju) svravam. Odsada sluaj mnenja smrtnika (ljudi) pa
e uti moje rei o poretku lanom. Njihov je nazor da dvama oblicima ime se daje jednome od
njih ne treba ono (zalutali su).
I u islamskoj srednjovekovnoj knjievnosti sufisti kazuju:
Od onog sveta su na ovom svetu samo imena.

Ime je u srpskome narodu znailo koliko i dua, i koliko i ivot.

I Bog se imenom zove.
Da mi ime ne pogine!
Ime ti poginulo!
ega nije, ni imena mu nije.
Usij sjeme da ostane ime.
Poteno ime ne gine.
Nije lako nositi ime ovjeka.
Zalepio se za oveka, kao ime.
Slavno ime pleme posveuje.
Nita bolje od potenog imena.
Zlo sjeme, zao plod; zlo ime, zao rod.
ta ne moe istrunuti? Ime.
Ni krsta, ni imena.
Nije plemena do slavna imena.
Niko ne nosi samo svoje ime, nego i ime sela, plemena i naroda.
Kad na najvie muke udare, spomeni se da ime svoje zemlje nosi.
ensko je dete tue ime.
ena svjetla muu obraz, a mu eni ime daje.
Svaki tren donosi novo ljudsko ime, ali i odnosi mrtvu glavu.
Nova vremena nova imena.
Ne igraj se tuim imenom da svoje ne izgubi!
Ne valja se vremenom igrati.
I u Indiji je ime vezano uz vreme, u Vedi se kae:
U vremenu je razum i dah i ime je u njemu smeteno.
ista dua i asno ime su veni a veno je i vreme. Platon kae da je vreme pokretna slika venosti i
da je stvoreno kad i nebo. Nebo i vreme su stvoreni istovremeno i nestae istovremeno, ako bi do
njihovog nestanka dolo. Dakle, vreme i nebo su u nekakvoj tesnoj vezi.
U Dravi Platon kazuje:
Zamisli, dakle rekoh da, kao to smo rekli, ima dva posebna bivstvovanja. Jedno od tih kraljuje
u rodu i regiji umnog, a ono drugo u rodu i regiji vidljivog; da ne kaem za ovo drugo da je na nebu
da ne bi izgledalo da hou da mudrujem o imenima.
Ipak Platon mudruje o imenima koja bivstvuju u rodu vidljivog na nebu, jer se Platon igra reima i
kazuje nauku.

Nebo starih filozofa i uopte u svoj staroj knjievnosti je mislee nebo. A takvo je i vreme, zato
narod kazuje:
-Niko nije pametniji od vremena.
Ovako ui i filozof Tales koji kae:
Najmudrije je vreme, jer sve pronalazi.
Sve stare knjige nam govore da spasenje dolazi sa neba, a na nebu stoluje Bog. Novi zavet kazuje
da Spasitelj dolazi u svoje vreme, a indijske knjige kazuju da je Spasitelj daao na zemlju u
obliku vremena. I Stari i Novi zavet nam kazuju da je spasenje samo u imenu Boijem. A ova
spasenja nisu razliita i mnoga kako su neki zakljuili, jer je spasenje samo jedno i u ljudskim je
rukama.
Spasenje je samo u imenu Gospodnjem, a apostol Pavle kae:
Jer koji god prizove ime Gospodnje spae se.
To to Pavle govori nije neto novo jer se tako kazuje i u Starom zavetu vie puta, u Joni se kae:
Ali e se spasiti svaki koji ime Gospodnje prizove.
Prorok Sofonija kazuje:
Tada u ja narodima ista usta dati da svi ime Gospodnje prizivlju, i da mu svi slono slue.
Za prizivanje imena Gospodnjeg nije potrebno poznavati nekakve misterije, dovoljno je imati ista
usta. Svim uenjacima je teoretski poznato da je Bog Istini, da Sin govori samo istinu, i da je Duh
Sveti istina, ali oni nikako ne mogu da shvate o emu Sveto pismo govori.
Bog je Istini, a re istine je njegovo ime na zemlji.
Kada je sveti Jovan pitao Gospoda sme li se zakleti krivo, Gospod mu je odgovorio:
O Jovane, moja vjerna slugo!
Zakuni se mnome triput krivo,
Teke nemoj mojijem imenom.
Kada u Delima Petar i Jovan izleie hromog od roenja, stareine im zabranie da nita ne
govore niti ue u ime Isusovo, a oni odgovorie:
Sudite vi sami je li pravo pred Bogom da vas vie sluamo nego li Boga. Jer mi ne moemo ne
govoriti o onome to videsmo i usmo.
U tome je sva mudrost Petra i Jovana, i kao takvi oni zaradie nebo. A Petar i danas dri kljueve
nebesa samo zato to je govorio ono to jeste, a ne ono to drugome godi. Filozofi to isto kazuju na
svoj filozofski nain, Sokrat kae:
Zar se nismo vie puta sporazumeli da imena, kad su lepo sastavljena, slie onome to oznauju i
da su slike stvarnosti.
I Kratil istinu veli kad kae da su imena data stvarima prema njihovoj prirodi i da ne moe svako
biti tvorac imena.
Imena su slike stvarnosti i po tome moraju da lie na ono to oznauju. Zato su u velikoj zabludi
oni to zloince imenuju rtvom, i to rtvu imenuju zloincem. Takvim imenovanjem oni ine zlo
najvie sebi samima, jer su se odrekli imena Gospodnjeg i sebe osudili na propast.
A ivot je veni u tome da tebe poznaju, tebe, jedinoga istinitoga Boga, i onoga koga si ti poslao,

Isusa Hrista.
ivot veni je u tome da se poznaje istiniti Bog, i nema drugoga venog ivota. Od lai se moe
lepo iveti samo u ovom kratkom ivotu na ovome svetu, ali ovaj svet nije prava stvarnost nego
samo prolazna slika prave stvarnosti.
Nema evolucije i nema istorije, postoji samo nauka koja se kazuje posebnim jezikom i koji kolarci
nee da razumeju.
Spasenje je u imenu Gospodnjem i koji god prizove ime Gospodnje bie spaen, a ime Gospodnje je
Isus Hristos. Apostol Petar kae:
Isus je: Kamen koji vi zidari odbaciste i koji posta glava od ugla.
Nema u nikome drugome spasenja, jer nema drugoga imena pod nebom danoga ljudima, kojim
bismo se mogli spasti.
Nema drugog imena pod nebom danoga za spasenje ljudima, osim Isusa Hrista. Kada je Solomon
sazidao dom za ime Gospodnje, u taj dom uselio je Hrist. Kada je Mojsije izvodio narod iz Egipta,
vodio ih je sam Isus Hrist.
Gle, ja aljem anela svoga pred tobom da te uva na putu i da te izvede na mesto koje sam ti
spremio. uvaj se i sluaj ga, nemoj mu se protiviti, jer on nee grehe vae oprostiti, jer je ime
moje u njemu.
Aneo u kojem je ime Gospodnje je sam Isus Hrist, zato Pavle pie Hebrejima:
Verom Mojsija, poto se rodi, krie tri meseca roditelji njegovi, jer videe da je dete krasno, i ne
pobojae se objave kraljeve. Verom Mojsije, kad bi veliki, ne htede da se naziva sin keri
Faraonove, i vole pretrpeti s narodom Bojim, nego li imati za neko vreme sladosti greha, drei
sramotu Hristovu za vee bogatstvo od svega blaga egipatskoga, jer oi njegove gledahu na
nagradu.
Mojsije je znao za Hrista jer mu je za njega Gospod rekao, i zato se Mojsije opredelio da ide putem
vere a ne putem sladosti greha.
Ime Boje je jedino spasenje ljudima, a to je Isus Hrist. Ime Boje slui za sticanje znanja, a to je
ljudima darovao Hrist prinevi sebe na rtvu na mestu zvanom Lobanja.
Ko ima ui da uje, neka uje, jer nema grugoga spasenja ljudima do ovoga imena. I nema
nikakvog istorijskog Spasitelja koji dolazi sa strane.
Spasitelj dolazi samo kod onih koji ga prizovu, da tu namesti ime svoje.
Ko god prizove ime Gospodnje spasie se jer se tim imenom izgone zli duhovi iz oveka, lee se i
najtee boletine, a i mrtvi se mogu oiveti.
Jasno je da e svako ko ima i malo razuma prizivati ime Gospodnje. Oni koji su prizvali ime
Gospodnje moraju obratiti posebnu panju na treu Boju zapovest:
Nee uzimati uzalud imena Gospoda, Boga svoga, jer Gospod nee ostaviti bez kazne onoga koji
uzme uzalud ime njegovo.
Ime Gospodnje slui za razumevanje i sticanje znanja, a ne za besmislene igrarije, glumatanje, i
naroito za lai.
Ako uenjacima jo uvek nije jasno ta je i kakvo je ime Gospodnje, onda bi im mogle pomoi rei
Gospodnje upuene Mojsiju. Kada se iz kupine u plamenu Mojsiju javi Bog i naloi mu da izvede
narod iz ropstva Mojsije upita:
Ali ako me pitaju koje je ime njegovo, ta u im odgovoriti?
Bog ree Mojsiju: Ja sam onaj koji jesam.

I ree dalje: Tako e kazati sinovima Izrailjevim: Onaj kome je ime: Ja jesam on me posla k
vama.
Iz ovoga kazivanja a i iz drugih slinih kazivanja uenjaci zakljuie, da Bog krije svoje ime da ga
ne bi ko urekao. Tako je i srpski narod krio ime deteta ak i od najblie rodbine, sve dok ga kum ne
bi krstio i dao mu kapu. Ime je velika tajna i ime zna samo njegov nosilac. Kada hrianski Spasitelj
bude dolazio, ni njegovo ime niko nee znati osim njega.
Zatim videh nebo otvoreno, i gle, pojavi se konj beo. Onaj koji je jahao na njemu zove se Verni i
Istiniti, i on sudi i vojuje po pravdi.
Oi mu behu kao plamen ognjeni; na glavi njegovoj behu mnoge krune, i imae ime napisano, koje
niko ne zna osim njega samoga.
Ime je velika misterija u verskoj knjievnosti, a u filozofiji je to stereometrija. Stereometrija je
nauka o telu po sebi i to je bila neotkrivena nauka u Platonovo vreme, a takva je ostala kroz sva
vremena do danas. Ali to ne mora tako i da ostane, jer knjige objanjavaju i ime i Boga.
Prorok Isaija kazuje:
Ja sam, ja sam Gospod, osim mene nema spasitelja.
Ja sam koji sam objavio spasao i prorokovao, a ni koji tui bog me vama; i vi ste svedoci, veli
Gospod, ja sam Bog.
Ja sam od istoka, i niko iz moje ruke ne izbavlja!
Ja u delovati: ko li e se protiviti?
Ja sam Gospod i drugoga nema, osim mene nema Boga
Ja sam Gospod i drugoga nema.
Ja svetlost stvaram,a i mrak ja pravim,sreu dajem i nevolju pripremam, Ja, Gospod, sve to inim.
Iz ovakvih i slinih rei uenjaci su izvukli zakljuak da je Bog mnogo sujetan i samoljubiv, ali ta
nauka je zabluda jer Gospodnje Ja pa Ja nije samoljublje, nego objanjenje.
Nepokretno svemu je ime kae Parmenid, a Anaksagora kazuje da sva iva bia imaju aktivni um,
ali kao da nemaju pasivnog uma koji se naziva tumaem uma.
Platon kae da Apolon u Delfima izdaje najvee, najlepe i osnovne zakone i da on daje imena, pa
kae:
Toga boga priznaju za tumaa svih stvari svi ljudi, poev od naih oeva, i on sedi u sredini
zemlje, na njenom pupku, i tumai ih.
Imenodavac sedi nepokretan u sredini zemlje vezan pupanom vrpcom i tumai sve stvari. A na
ulazu u njegovo proroite je pisalo:
Poznaj samoga sebe.

Spasitelj
Posted on January 21, 2012 by admin
Apostol Pavle pie Solunjanima.

to se tie asa i vremena, brao, ne treba da vam piemo, jer sami znate da e dan Gospodnji doi
kao lupe nou. Jer kad reku ljudi: Mir i bezbednost!, onda e iznenada napasti na njih pogibao,
kao bolovi poroaja na trudnu enu, i oni nee utei.
Ali vi, brao, niste u tami, da vas dan kao lupe iznenadi. Svi ste vi sinovi svetlosti i sinovi dana.Ne
pripadamo mi noi ni tami. Ne spavajmo, dakle, kao drugi to spavaju, nego bdimo i budimo trezni.
Jer koji spavaju, u noi spavaju, a koji se opijaju u noi se opijaju. Ali mi, koji smo sinovi dana,
budimo trezni i obueni u oklop vere i ljubavi, i s kacigom nade u spasenje. Jer nas Bog ne odredi
gnevu, nego dobijanju spasenja po Gospodu naemu Isusu Hristu, koji umre za nas, da mi, bili
budni ili spavali , zajedno sa njim ivimo.
Dan Gospodnji e doi kao lupe nou i zato valja biti budan i trezan. ovek ne sme da se prepusti
sanjarenju i da padne u zabludu kako vlada mir i bezbednost, nego mora da bdije kao to to prilii
sinovima svetlosti i dana.
Crkveni uenjaci e rei da oni znaju o emu govori Pavle i da njima nije potrebna poduka sa
strane, ali oni tako misle samo zato to ih je obuzeo teki san i bunilo.
to se tie dolaska Gospoda naega Isusa Hrista i naeg sastanka sa njim, molimo vas, brao, da ne
date da se va um lakomisleno koleba, ili da vas zavede kakvo krivo nadahnue, ili kakav govor, ili
kakva poslanica, za koju bi neko kazao da je od nas poslana, kao da je ve nastao dan Gospodnji.
Da vas niko nikakvim nainom ne prevari, jer najpre treba da doe otpad, i da se pojavi ovek
bezakonja, sin pogibli, protivnik koji se uznosi iznad svega to se zove Bog ili se oboava, da e
ak u Bojem hramu zasesti i proglasiti sebe Bogom.
Ne pamtite li da sam to kazivao jo kad sam kod vas bio? i sad znate to ga zadrava, da se ne
pojavi nego u svoje vreme. Jer tajna bezdunosti ve deluje, samo treba da se ukloni onaj koji je jo
zadrava. Tad e se otkriti bezdunik, koga e Gospod Isus oboriti dahom usta svojih i unititi
svetlou pojavljenja svoga. Pojavljenje tog bezdunika bie po moi sotoninoj, sa svakojakim
udesima, znacima i udima lanim, i sa svakim zlobnim zavoenjem za one koji propadaju, jer
ljubavi istine ne primie da bi se spasli. Zato e im Bog poslati silu prevare, da veruju lai, da se
osude svi koji ne verovae istini, ve zavolee nepravdu.
Sudei po ovim Pavlovim reima dan Gospodnji samo to nije banuo. Jer je ve sve tu to Pavle
ree da treba da najpre doe: tu je otpad, tu je ovek bezakonja koji se oboava i uznosi iznad Boga.
Taj se ve proglasio Bogom i zaseo u Boji hram.
Sve to ne valja ve je dolo, i sad nema ta drugo da se eka do dan Gospodnji. Ali je muka to
ljudi neznaju kada e to biti i niko im ne ume to rei, jer to niko ne zna do samog Gospoda.
A moda ipak na ovome svetu ima ljudi upuenih u misterije i koji znaju dan dolaska Spasitelja?
Kae Pavle da je Spasitelja neto zadralo, to je on Solunjanima usmeno rekao ali u poslanici nije
napisao, pa ira javnost ne saznade razlog.
Ponoviemo te Pavlove rei:
Ne pamtite li da sam vam to kazivao jo kad sam kod vas bio? I sad znate to ga zadrava, da se ne
pojavi nego u svoje vreme.
Pavle je Solunjanima rekao ovu tajnu jer su Solunjani sinovi svetlosti i sinovi dana i oni su
budni i bdiju i znaju i pamte, jer su oni sinovi dana i kao takvima ne prilii da spavaju i
sanjaju. A ispred toga Pavle ree Solunjanima da ne daju da se um njihov koleba lakomisleno, i da
ih ne zanosi kakvo krivo nadahnue. Jer oni koji to dozvole ne mogu biti sinovi svetlosti i dana.

esto se u Novom zavetu govori i upozorava da treba biti budan i bdeti, jer se ne zna dan i as
dolaska dana Gospodnjeg, i on dolazi kao lupe nou. Jer ovek je danju budan a nou spava i sanja
i kako jo ree Pavle, nou se opija. Takvima koji spavaju Bog alje silu prevare, da veruju lai, i
za takve nema spasenja. A sinovima svetlosti i dana se nee desiti da ih dan Gospodnji zatekne u
snu ili opijene, i oni e prepoznati vreme u koje su pohoeni. Zato Pavle upozorava da se bdi i
pamti, jer
bez pamenja nema nade da e Spasitelj doi. To je znao i Platon pa kada priziva seanje on priziva
boga spasitelja.
Tako budni i trezni razumeju Pismo, a sanjalice i opijeni razumeju onako kako im je drago.
A Spasitelja je zadralo vreme, jer jo nije dolo njegovo vreme. A Spasitelj moe da doe samo u
svoje vreme, i nikako drukije.
Jevanelje Lukino kazuje o Hristovom ulasku u Jerusalim.
Kad se priblii gradu, zaplaka Isus za njim, gledajui ga, i ree: Kad bi i ti znao, bar u ovaj tvoj
dan, to je za mir tvoj! Ali je to sad skriveno od oiju tvojih. Jer e doi dani na tebe kada e te
opkoliti neprijatelji tvoji opkopima i opsadie te, i stegnuti te sa sviju strana, i oborie tebe i decu
tvoju u tebi, i nee ostaviti u tebi kamen na kamenu, zato to nisi poznao vreme u koje si pohoen.
Jerusalim nije poznao vreme u koje je pohoen, i zato mu je sueno da propadne. On nije poznao
vreme u koje je pohoen, a pohodio ga je Isus Hristos. Jerusalim nije poznao Hrista ak ni u svoj
dan, a to je dan kada je Isus ulazio u grad.
Dakle, Jerusalim nije poznao vreme u koje je pohoen, a Spasitelj dolazi uvek i samo u svoje
vreme.
U Indiji je bog siao na Zemlju u obliku vremena da bi joj olakao nepodnoljivi teret, ali ni on nije
prepoznat u vreme kada je Zemlju pohodio.
O Bogu Spasitelju su mnogi govorili, i apostoli, i filozofi, i paganski mudraci, i prosti narod. I svi
oni o njemu govore isto, kao da su istu kolu uili.
Pavle ree da e Isus kada doe, onoga oveka bezakonja oboriti dahom usta svojih i unititi
svetlou pojavljenja svoga.
U Jovanovom otkrivenju nam se takoe kae da e spasenje doi iz Spasiteljevih usta.
Zatim videh nego otvoreno, i gle, pojavi se konj beo. Onaj koji je jahao na njemu zove se Verni i
Istiniti, i on sudi i vojuje po pravdi.
Oi mu behu kao plamen ognjeni; na glavi njegovoj behu mnoge krune,
i imae ime napisano, koje niko ne zna osim njega samoga. Bee obuen u haljinu crvenu od krvi.
Ime mu je Re Boja. Vojske nebeske sledovahuga na belim konjima, obuene u fini beli isti lan.
Iz usta njegovih izie ma otar, da njime pobije narode.
Da Spasitelj dolazi na belome konju dobro je poznato srpskome a i drugim narodima. Ovome
Spasitelju je ime Re Boja i njemu ma iz usta izlazi da pobije narode, a Isus e to uiniti dahom
usta svojih.

Kada Platon hoe da se sea i trezveno razmilja i govori, on priziva Boga spasitelja. (Timaj)
Vano je znati da Spasiteljevo ime niko ne moe znati osim njega samoga. Onaj ije ime niko ne
moe znati osim njega samoga je, samosvest.
Samo svest zna svoje ime i nikom drugom nije mogue to znati. A ime nije bilo kakvo ime, to je
ime Gospodnje koje Gospod nameta gde on hoe. Zato se nama otkriva da je Spasiteljevo ime
Re Boja.
A Jerusalim nije poznao vreme u koje je pohoen, te raspe Hrista na krst na mestu zvanom Lobanja.
Lobanja je ime mesta gde je Hrist raspet, a gde je Gospod namestio ime svoje, ostade misterija.
Bilo ko da govori o Spasitelju uz njega su uvek vera, istina, pravda, pamenje, seanje i re. Tako je
u verskim knjigama, tako je u filozofa i mudraca, i tako je u prostoga naroda. I tako je i u Aziji i u
Evropi, i svi govore jednu istu nauku.
Davidov psalm kazuje:
Smilovao si se Gospode, na zemlju svoju, povratio si roblje Jakovljevo; oprostio si nepravdu
narodu svome, pokrio si sve grehe njegove. Ostavio si svu jarost svoju, ublaio si estinu gneva
svoga. Povrati se nama, Gospode spasenja naega! Prekini srdnju svoju na nas! Zar e doveka
gneviti na nas, i protegnuti gnev svoj od kolena do kolena? Zar se nee povratiti i oiveti nas, da se
narod tvoj raduje o tebi?
Gospod spasenja je onaj koji se povraa, takav je i kod Davida i u Novome zavetu, a takav je i
kod filozofa. Takav je kod svih, jer svi kazuju istu nauku.
Prorok Isaija kae:
Spasitelj je na onaj kome je ime Gospod nad vojskama, Svetac Izrailjev.
Kada ove rei prevedemo na obian jezik, saznajemo da je Spasitelj
Gospod nad reima. Taj Gospod se javio iz kupine u plamenu i vodio je narod iz pobede u
pobedu, i doveo ga u obeanu zemlju gde tee med i mleko. Ta zemlja je obeana jer ju je
Gospod obeao svom narodu, a obeati se moe samo reima.
Danas se ratuje ovako kako vidimo, a svi zabeleeni stari ratovi bili su voeni reima. Od rata
Barata na Kuruketri, Maratona, Troje, Aleksanrovih i Cezarovih ratova, pa sve do 19. veka i ove
velianstvene civilizacije, nije se znalo za druge ratove do ratova reima. A ono to nauka kazuje o
ovim ratovima teko je pijanstvo, bunilo i sanjarija. Jer oni nisu budni i nisu prepoznali vreme u
koje su pohoeni.
U pagansko doba i u doba neznanja, spasenje ili propast ovekova su zavisili od njegovih rei. Tako
je znao i apostol Pavle, koji kae:
Jer se verujui od srca dolazi do pravde, a ispovedanjem usta do spasenja.
Pavle nije paganin ali govori kao paganin, ali to nauku ne dotie jer ona ima svoje metode da sve
neravnine izravna, i objasni onako kako je njoj drago. Usta donose spasenje, a Spasitelj je Gospod
nad vojskama. I nema razlike u uenju starozavetnog proroka, i utemeljitelja hrianstva.
Pavle pie Timoteju:
Preporuujem, dakle, pre svega da se ine molitve, iskanja, molbe, blagodarenja za sve ljude, za
kraljeve i za sve koji su na vlasti, da tihi i mirni ivot poivimo u svakoj pobonosti i potenju. To
je dobro i prijatno pred Bogom, Spasiteljem naim, koji hoe da se svi ljudi spasu, i da dou do
poznanja istine.

Pavle objasni ta hoe Spasitelj, a time je objasnio kako se do spasenja dolazi. I tu se nigde ne
nazire Spasiteljev dolazak sa strane, i nigde se nee proitati da on dolazi sa strane. Tako jedino
govore dananje verske voe, jer znaju da to ljudi ele da uju. Ali im je zaludan posao jer Bog
nameta ime svoje gde on hoe, a Bog nije sanjalica i pijanac da bi kod takvih namestio ime svoje.
Bog nameta svoje ime gde on hoe, a hoe samo kod sinova svetlosti i dana. Bog ne nameta svoje
ime kod sinova noi, jer su ovi sanjalice i pijanice i ne mare za dan Gospodnji koji dolazi kao lupe
nou. Pa kada Spasitelj doe on e prepoznati svoje ime, a onda e biti onako kako Pismo kae.
Zato Sveto pismo u Psalmu kae:
Spasi me, Boe imenom svojim, i krepou svojom me odbrani!
-Pismo kae, a Pismo ne lae -, kae srpski narod, i taj neuki prosti narod verovao je samo svom
Bogu i svojim rukama, i nije poznavao nikakvog spasitelja sa strane.
Dananji verski uitelji i uenjaci oekuju Spasitelja koji e im doneti spasenje, tako to e im
omoguiti da sreno ive na ovome svetu. Oni ne ele da razumeju ono to govori Sveto pismo.
Takvi bi dolazak Spasitelja doiveli kao najvee zlo i pozivali bi narod u borbu protiv tog zla, jer ga
nisu u svoje vreme prepoznali.

Biskup i prezbiter
Posted on January 6, 2012 by admin
Prezbiter (gr. presbiteros stariji, najstariji) u najstarijoj hrianskoj crkvi crkveni slubenik
svetovnjak.
Prezbit ( gr. presbis ) znai: onaj koji daleko vodi, dalekovid ovek.
Presbites znai: starac.
Dakle, grka re presbis znai: onaj koji daleko vidi, a re presbites znai: starac. Ove dve
grke rei su iste, pa bi se moglo zakljuiti da starci daleko vide. Takav zakljuak je izveo i srpski
narod, koji kae:
-Starci bolje na daleko vide.
Presbites je starac ne zato to je to znaenje te rei, nego zato to je on uitelj, a u ovoj nauci
znanje se nalazi kod starih. Zbog toga je u doba neznanja bio obiaj da svaka drava ima vee
staraca koji su savetovali vladara, ali toga danas nema jer su danas dravnici edukovani pa im
pametni saveti nisu potrebni.
Za Helene nam nauka kae da su bili udni ljudi, ali da su bili genijalni i da su stvorili Zapadnu
civilizaciju. Za Srbe nam nauka kae da su neuki oduvek bili, i takvi ostali do dananjih dana. Dok
je Zapad batinio helensku kulturu i filozofiju, Srbi su ostali istrajni u svojoj neukosti i prostoti.
Ovakvu su nauku doneli prvi srpski kolarci koji izuie tuinske kole, i koji se vratie u svoj
narod da ga edukuju i prikljue zajednici edukovanih naroda. Ali to im nije polazilo za rukom,
edukacija je tako sporo tekla da su se edukovani stideli svoga prostoga i needukovanog naroda.
Zbog toga su se edukovani zarekli da e uiniti sve da neprosvei narod prosvete.
Prosveta i samo prosveta moe narod izvui iz varvarskog blata, govorili su prosveeni. I zaista, mi
danas vidimo da su napori urodili plodom, jer danas su Srbi edukovani i prosveeni. Dodue nisu
svi, ali jeste veina i danas se moe rei mirne due da su Srbi po edukaciji ravnopravni lan
Zapadne edukovane zajednice. To to ta zajednica i dalje nije zadovoljna srpskom edukacijom, to
nije u redu. Toliko napora uiniti i tolike reforme sprovesti, i doiveti takvu bednu ocenu, to nije u
redu.

Apostol Petar u Prvoj Petrovoj poslanici pie:

Prezbitere koji su meu vama molim, ja koji sam prezbiter i svjedok Hristovih stradanja, i
zajedniar u slavi koja e se otkriti:
uvajte stado Boije, koje vam je povjereno, i nadgledajte ga, ne prinudno, nego dobrovoljno, i po
Bogu, ne zbog neasnog dobitka, nego od srca.
Niti kao da gospodarite nasljedstvom Boijim; nego budite ugled stadu:
I kad se javi Arhipastir, primiete vijenac slave koji ne vene.
Petar se obraa prezbiterima tako da je jasno da su oni uitelji i vaspitai, to oni i jesu. Prezbiteri
su bili svetenici to je poznato, a srpski svetenici su bili uitelji narodni. Tako je bilo sve do
dolaska edukovanog svetenstva koje se iskljuivo bavi simbolinim obredima. Nekada je seoska
crkva bila kola, a selo koje nije imalo crkvu uilo je ispod najstarijeg drveta u selu. Zbog toga i
danas se seoska slava slavi kod crkve, a ako nje nema onda kod kole. Ako je to malo seoce i nema
kolu, slavi se ispod najstarijeg drveta u selu.
Da su srpski popovi bili uitelji to je poznato, a uitelji su prosvetari, jer prosveuju narod.
Onaj koji prosveuje zove se prosvetar, a takav je prezbiter. Ne samo da je takav, nego je prezbiter i
po imenu prosvetar. Da nije srpske prosvete ne bi bilo ni grkog presbita. A kada nauka kae da
je prezbiter grka re, ona misli na onaj jezik na kojem su pisane stare knjige. A taj jezik nije
grki nego mrtvi jezik, kolski jezik. A svim kolskim jezicima srpski jezik je osnova.
Danas u svetu gotovo da nema prezbitera, ali srpska drava i dalje ima prosvetu ali samo kao ime,
jer danas nema ni prosvete ni obrazovanja, postoji samo edukacija. A to je ba ono to se od oveka
trai: prosveta i obrazovanje su davno prevazieni, samo edukacija moe oveka uvesti u
budunost.
I Katolika crkva danas ima prezbitere koji su nekada simbolino predsavljali stvarne ljudske
uitelje, ali to oni danas ne znaju pa misle da su pravi prezbiteri. Oni su od simbola nainili sebi
veru, pa ono to itaju u simbolima bukvalno razumevaju.
Zato oni danas tvrde da biskupi sa prezbiterima imaju zadatak da javljaju jevanelje. Oni su glasnici
vere koji dovode Hristu nove uenike, i oni su autentini uitelji.
Tako biva kada se pobrkaju san i stvarnost.
Iz ove zablude izila je nauka i vera da je Rimski biskup vrhovni pastir i uitelj svih vernika, i da je
nepogreiv kao to je nepogreiv i biskupski zbor. A tu nepogreivost im je dao sam Hrist, i obdario
ih nepogreivom harizmom u pitanju vere i morala.
Pred ovakvom naukom oveku preostaje samo da zanemi.
Biskupi i prezbiteri su u Rimskoj crkvi Uitelji sa velikim u i oni su ivo crkveno Uiteljstvo.
Ali oni nisu gospodari Batine nego kao uzor stadu, ba kao to ree Petar u svojoj poslanici.
Dakle, utvreno je da su prezbiteri uitelji, ali jasno je da je uitelj i biskup i biskupski zbor.
Rimski biskup je vrhovni pastir i uitelj svih vernika, a to je papa.
A otkud mu ime, i kakvo znaenje ima ime biskup?
To nam ni sam nepogreivi biskup nee znati kazati.
Rimski biskupi i pravoslavni episkopi imaju isto znaenje i imena su im nastala od iste rei, od
srpske rei biskati.
A biskati ne znai nita drugo do trebiti vake, gnjide i drugu gamad na glavi. Takvo je simbolino
znaenje, a stvarno se ta gamad trebi u glavi.
A taj posao su u staroj knjievnosti radili mnogi bogovi, mudraci, filozofi i mnogi mitski junaci.To

su radili i jo uvek rade Isus, Jovan, Sokrat i mnogi drugi.

I Sokrat je biskao i trebio gamad ali on nije iz hrianske knjievnosti pa ga nisu zvali biskup ili
prezbiter. Sokrat je zaista bio nepogreiv u biskanju i ienju misli, jer se njemu javljao nekakav
glas i kazivao mu ta ne valja u mislima i ta treba oistiti.
Dakle i Sokrat je bio biskup i nepogreiv, ali dananji biskupi i episkopi ni malo ne lie na Sokrata.
-Ne gleda svoje vake da trebi, no brine kako e svet da ureuje.
Tako kazuje srpski narod, i jasno je o kakvim je vakama re.
Biskanje je bilo vano u narodnom verovanju jer se biskanjem ovek isti i zato se biskanje esto
javlja u narodnoj knjievnosti. Najee to ini neka devojka koja biska, biti, ili piska glavu adaje,
zmaja ili nekakve mone babe.
Biskupi danas ne znaju otkuda im ime i ta ono znai, i koga oni predstavljaju. Oni danas ne rade
biskupski posao, nego se bave ideologijom i politikom.
Posao uitelja nekada nije bio da ueniku napuni glavu kojeime, a danas je tako. Posao uitelja je
da vaspitava i da naui uenika da pravilno razumeva, da pravilno i isto misli a ne da mu se
namee gomila gradiva koje se mora prei.
Oni ne znaju, oni su u zabludi, a ipak tvrde da su nepogreivi. Smatrati oveka nepogreivim moe
samo neko ko je u veoma, u veoma tekoj zabludi. A takvih je danas prepun ovaj krasni svet.

Pigmalion
Posted on January 6, 2012 by admin
Jedan drugi Pigmalion bio je kralj na Kipru. Pigmalion jeste bio kralj, ali je slavu stekao po tome
to je bio umetnik, kipar. Pigmalion je od slonovae izvajao enu svoga sna, kojoj je Afrodita
udahnula ivot i tako zaista postala Pigmalionova ena. Pigmalionovo ime u mitu ima znaenje
rukotvorac, i jasno je zato su ga tako zvali.
Pigmalion je bio veliki umetnik kipar, ali to ne treba da udi kada se zna da je on kralj Kipra. Biti sa
Kipra i biti kipar, to se samo po sebi razume, kao to se samo po sebi razume da je tiranin iz Tira. U
doba neznanja bilo je pravilo da imena neto kazuju, a danas toga nema.
Pigmalion je dobio ime od srpske rei pimoljak. Pimoljak je sitno, maleno, nedoraslo stvorenje
koje se gradi veim i vanijim nego je. Takvo stvorenje ako je muko zove se pimoljak, a ako je
ensko onda je piica.
Kradljivca pilia, a to je najee kobac, narod zove piuljina. Narod ga zove piuljina je krade
piice, tj. pilie, sitne.
Iz pria o dvojici Pigmaliona ne moe se zakljuiti da im je ime od srpskog pimoljka, ali je ipak
tako. Jedan Pigmalion je tiranin a drugi je umetnik. Stari od palca je bio tiranin a on mnogo lii
na sofistu koji je umetnik. Stari od palca je tiranisao jezikom jer je sam jezik, a sofista stvara
jezikom (reima). Tako je i kipar Pigmalion stvorio enu svojih snova, reima. Ako se za
Pigmaliona ne kae da je sitan, kae se za Pigmeje.
PIGMEJI su narod patuljaka i zvali su ih Palii. Pigmeje su zvali Palii,a kae se da im je ime od
grke rei pigme, to znai aka.
Pigmeji su bili u venoj svai i ratu sa dralovima na obalama Okeana, a Okean bog voda jae na
dralu. Jahanje Okeana na dralu i rat Pigmeja sa dralovima, moe se razumeti tek kada se zna da
dral u jaziku mita znai glas. dral je glas, takvo mu je znaenje i u mitu i kod filozofa, i u
srpskog naroda i u Indiji, jer postoji samo jedan mit.
Dakle, Pigmeji su u venom ratu sa glasom i to ih dovodi u vezu sa stariem za koga smo videli da

je jezik. Pigmejci su Palii, a stari je veliine palca. Pigmejci su dobili ime po aki, a stari je
velik koliko i pedalj.
I ako prie o Pigmejcima i Pigmalionima nemaju nita zajedniko, njima je zajedniko poreklo
imena. Ime im je od srpske rei pimoljak, i u njihovom sluaju odnosi se na jezik. Jezik ini
vezu izmeu Pigmaliona i Pigmejaca, i jezik je taj mitski ratnik, tiranin i umetnik.

Tiranin
Posted on January 6, 2012 by admin
Tiranin (gr. tiranos, lat. tiranus) prvobitno, u starom veku: vladalac, kralj, svaki samovladar u
jednoj slobodnoj dravi (bez prekornog smisla)
koji je prevratom doao do vlasti; danas: nasilnik, muitelj, zulumar, ovek koji bezobzirno
sprovodi svoju volju.
Tako se kae za ovu re, a onda se kae da je ta re nepoznata u grkom jeziku jer joj se ne zna
znaenje niti ima etimologiju u grkom jeziku.
Zbog toga se kae da je tiranin lidijska re, ali samo kao pretpostavka a ne i tvrdnja jer se za
tvrdnju nema dokaza.
Ova pretpostavka je zanimljiva zbog toga to su u Lidiji tirani zaista bolje uspevali nego drugim
dravama. Najpoznatiji lidski tiranin je slavni i prebogati Krez.
Alkej, pesnik sa Lezba iz 7-og veka stare ere peva:
Sad opiti se treba i silom piti, jer umro je tiranin Mirsil.
Zanimljivo je da Alkej slavi smrt tiranina iz Lidije, zemlje koja Alkejevom Lezbu nije ni susedna
nego je jo dalja. Razlog tome nije istorijske nego mitoloke prirode. U ovoj nauci Lidija je zemlja
koja je pogodna za nastanak tirana, i za tiransku vlast. Da je Lidija takva moe se videti i po tome
to je Sard prestonica te drave. Sard je dobio ime po srcu, i to je znaenje njegovog imena. Ime je
dobio iz srpskog jezika jer Sard je to i srce,
srdce, serdce, kako ga Srbi zovu i kako su ga zvali. Iz srdca dolazi srdnja i ljudi se srde po srdcu. O
srcu e se posebno govoriti, a ovde e nam pomoi Heraklit da shvatimo ulogu srca u ivotu ljudi.
Teko je boriti se sa srcem, jer to god ono hoe, to kupuje po cenu svoje due.
Iz ovoga razloga uspevaju tirani u Lidiji i njenoj prestonici, Sardu. Jedan vek pre Alkeja prorok
Isaija peva:
ta? Nestade zar tirjanina? Nema vie robovanja? Slomi Gospod tap pagancima, vladaocima
palicu!
Svi stari izvori koji su pisali i opisivali tiranina, kao da su opisivali jednog i istog. Pravo je udo
koliko ti tirani lie jedan na drugog, bez obzira iz koje su zemlje i iz kojeg su vremena. Aristotel je
u Politici podrobno objasnio tiranina, pa je jo napisao uputstvo za odranje tiranide. O tiranima
on, izmeu ostalog, kae:
Ono to se deava u ekstremnim demokratijama deava se i u tiranidama. Tiranida se slui
metodama krajnje demokratije: davanje vlasti u kui enama da bi odale ta rade njihovi muevi i
davanje vee slobode robovima sa istog tog razloga. Jer ni ene ni robovi ne sklapaju zavere protiv
tirana i prirodno je da su naklonjeni i tiranidama i demokratijama zato to im je dato da ive po
svojoj volji.
Moda e neko rei da je ovu nauku pozajmio Orvel, ali je vanije rei da se dananja velianstvena

civilizacija gradi upravo po ovoj nauci. A onda e se iz toga izvui zakljuak da se ova civilizacija
gradi na filozofskim temeljima, i to bi bio dokaz da je oveanstvo na pravom putu.
A danas oveanstvo gradi svoju velianstvenu civilizaciju, ba onako kako Aristotel gore ree.
Danas se demokrate slue metodama krajnje demokratije, i daju slobodu robovima, enama i deci
da ive po svojoj volji. Ali, ako neko ne bi dao neogranienu slobodu robovima, enama i deci,
krajnje demokrate su onda prinuene da se protiv takvih slue metodom tiranide, tj. primenjivanje
nasilja. Aristotel jo kae:
Obiaj je tirana da poziva za svoj sto stranca i da se stalno drui sa njima a ne sa svojim
graanima, jer su njegovi graani za njega neprijatelji, a stranci nemaju razloga da rade protiv
njega.
Aristotel nije samo filozof, on je i prorok. On kao da odnekud viri i opisuje ono to vidi u Srbiji i
drugim dravama koje su u tranziciji. Jer u tim dravama vlast se ne drui sa narodom nego se drui
samo sa strancima.
Sve to im kau stranci za njih je zakon, i odmah prave reformu svega onoga to se strancima nije
dopalo.
Da je danas tiranida na vlasti, jasno je po onome kako filozofi opisuju tiranidu i tiranina. Za tiranina
Sokrat kae:
Svi oni koji su u svojim ambicijama dotle doterali, imaju onaj poznati zahtev tirana: trae, naime,
od naroda telesnu strau, da bi zatitnik naroda ostao nepovreen.
Telesna straa bio je zatitni znak tirana, ba kao to su danas u demokratiji vladari okrueni
telesnom straom, o kakvoj je Pisistrat mogao samo da sanja. Pisistrat je bio tiranin ali je danas
slavljen kao veliki kulturni reformator i dravnik. Moda ovi dananji sprovode te silne reforme da
bi liili na Pisistrata? Pisistrat je poseban i po tome to na vlast nije doao orujem kao to je to bio
obiaj, nego je doao batinom.
im je uzeo vlast odmah se okruio telesnom straom, ime je Atinjanima (potom i istoriarima)
dao na znanje da je tiranin.
To je bilo poznato i srpskom narodu, koji kae:
-to vei tiranin, veom se svitom okruuje.
Aristotel kae da kralj eli da bude uvar, on ima opti interes, tei za slavom, i njega uvaju
graani. Tiranin tei za uivanjem, zanima ga samo lina korist, tei za novcem i njega uvaju
najamnici. I Platon govori o tiraninu slino, tiraninu je vano zadovoljstvo, i vlada prinudom za
razliku od kralja koji vlada privolom.
Kraljevstvo (Basileja) je nastala da bi se plemii zatitili od naroda, a tiranida je nastala da bi se
narod zatitio od plemstva. Tako kazuje Aristotel i to je dragoceno svedoanstvo za istoriare. Jasno
je da tiranida nije nastala stihijom i neplanski, nego da je to osmiljeno ureenje da bi se jadni narod
zatitio od onih koji su plemenita roda. Zbog toga to je titio narod, tiranina su zvali zastupnik
naroda i negovatelj naroda.
Rim nije imao problema sa tiranima, ali se i kod njih ukazala potreba da se narod (plebs) zatiti od
plemstva (patricija).Zbog toga su Rimljani uveli novu slubu u dravi, narodne tribune.
Trbun (lat. tribus) znai: narod u politikom smislu. Ovaj narod to je to u politikom smislu, titio
je tribun. Dakle, to je tribun u Rimu to je tiranin u Heladi. Istorijske knjige ne dovode u vezu tirane
i tribune, jer su tirani bili vladari, a tribuni vie lie na neku dananju nevladinu organizaciju.
Ipak, saznajemo da je i Rim imao problema sa tribunima, zatitnicima plebsa. U prvom veku stare
ere Rim je imao grdnih problema sa samovoljom tribuna Publija Klodija Pulhera. U svakom sluaju

valjalo bi preispitati rad narodnih tribuna u Rimu.

Ono to se sada moe rei je to da je tribun dobio ime po srpskoj rei trbuh.
Tribusi su to i srpski trbusi, ime im je isto pa im je i znaenje isto.
Da je to tako postoje istorijska svedoanstva, a naroito je upeatljiv jedan dogaaj iz 495. godine .
Te godine se naljutie plebejci na patricije, napustie Rim i odo na Sveto Brdo. Senat se oduzeo od
straha da e Rim propasti, jer bez plebsa nema drave. Na sreu budueg svetskog carstva u to
vreme je iveo vrsni orator Menenije Agripa, te ga senat umoli da ode do Svetog Brda i nagovori
plebejce da se vrate u Rim.
I ode vrsni orator Menenije na Sveto Brdo, odri velianstveni govor i nagovori plebs da se vrati u
Rim. Zahvaljujui Menenijevim oratorskim sposobnostima Rim opsta i potom posta svetsko
carstvo.
Govor koji je spasio Rim od propasti valja uti:
U doba kada nije kao sada u oveku bilo sve sloeno jedno s drugim, ve kad je svaki pojedini deo
tela imao svoju volju i svoju re pobune se jednom ruke, oi, ui i drugi, protivu trbuha koji samo
sedi usred tela kao gotovan, uivajui sve to mu drugi uradi, zaradi i prui. Zavere se dakle te
otkau trbuhu svaku slubu: noge ne htedoe da hode; ruke ne htedoe da rade; usta ne htedoe da
prime to im se doda; zubi ne htedoe da vau; oi ne htedoe da gledaju a ui ne htedoe da
sluaju.
Ali dok su pobunjeni udovi hteli tako glau da ukrote trbuh, dotle i celo telo iznemoe i klonu.
Trbuh, nemajui ta da vari, oseti odista samrtne bolove ali i noge iznemogoe, ruke klonue, oi
obnevidoe i ui zagluie, te celo telo poe da malaksava i obamire. Tada se pokaza da nije ni
ukoliko beskorisna sluba trbuhova i da njega ne hrane toliko koliko on druge hrani, jer je on taj
koji iz hrane crpi snagu te alje kroz telo krv koja nam odrava ivot.
Kada su plebejci uli ovaj govor shvatili su da trbuh nije samo izelica, nego da je on pre njihov
zatitnik i da su oni delovi jednog tela, i da ne mogu jedno bez drugog. Tek posle ovoga govora
plebs je shvatio dravni sistem, a i nama je tek sada jasno zato se kod Platona tiranin naziva
negovatelj naroda. Moda je Rim ba zbog ovoga sluaja osnovao tribunsku slubu? Pojavom
narodnih tribuna plebs je dobio zatitnika, i istorija nije zabeleila slian dogaaj pobune plebsa.
to Menenije Agripa govori plebejcima to apostol Pavle pie Korinanima, i govori o telu ono to
Platon govori za dravu.
Telo nije jedan ud, nego mnogi. Ako ree noga:-Ja nisam ruka i nisam od tela,- da li zato nije od
tela? I ako ree uho:- Ja nisam oko i nisam od tela,- da li zato nije od tela? Kad bi sve telo bilo oko,
gde bi bio sluh?
Kad bi sve bilo sluh, gde bi bio miris? Ali Bog rasporedi sve ude u telu kako je on hteo. Kad bi svi
udi bili jedan ud, gde bi bilo telo? Sad su dakle mnogi udi a jedno telo. Ali oko ne moe rei ruci:Ne trba mi,- ili opet glava nogama:- Ne trebate mi-. Nego jo koji se udi tela ine da su najslabiji,
najpotrebniji su. I koji nam se ine da su najmanje asni na telu, na one udaramo najveu ast. Tako
nai manje asni udi najveu ast imaju a asni udi to ne trebaju. Bog sloi telo tako da dade
najveu ast emu nedostajae asti, da ne bude raspre u telu, nego da se udi jednako brinu jedan za
drugoga; i ako trpi jedan ud, s njim trpe svi udi, a ako li je jedan ud aen, s njim se raduju svi
udi.

Ovo telo o kojem se govori kod Rimljana i helenskih filozofa je drava, a kod apostola Pavla je
hram Boji. A taj hram se nalazi u oveku, i to Pavle naglaava. A da li e to telo biti hram Boji
ili sedite bluda i razvrata, zavisi od nosioca tog tela, od oveka. Tako je i sa dravom, da li e
drava imati kraljevstvo ili tiraniju zavisi od dravnog uredjenja.
Jedan nepoznati starovremeni pisac kazuje za tiranidu:
I tiranida, to veliko i poznato zlo, ne nastaje iz neega drugog nego iz bezakonja. Neki ljudi koji
pravilno ne zakljuuju misle da se tiranin raa iz neega drugog i da ljudi gube slobodu ne zbog
svojih vlastitih uzroka, nego savladani od tiranina koji je stupio na vlast. Ti ne prosuuju pravilno.
Ko god, naime, misli da kralj i tiranin nastaju iz neega drugog, a ne iz bezakonja i lakomosti, glup
je. Kada to dvoje, zakon i pravda, napuste ljude, tada ve pree na jednoga njihov nadzor i zatita.
Tirani se ne raaju tako to odnekud dou pa vladaju, nego kada tiranin savlada ljude onda stupa na
vlast. A ljudi gube slobodu iskljuivo zbog svojih vlastitih uzroka, i zato to ne prosuuju
pravilno. Kada ljudi tako ine, onda tiranin nastaje iz bezakonja i lakomosti. A tako govori i
Platonov Sokrat, na malo uvije nain:
-A je li tiranska drava bogata ili siromana?
-Siromana je.
-Tako e i tiranska dua uvek biti siromana i nezadovoljna.
Srpske narodne poslovice kau:
-Siromatvo vazda gladno.
-Siromaka torba nikad puna.
-Koja je batina najtea? Prosjaka.
Takvo je siromatvo u ovoj nauci i kod srpskog naroda i kod Sokrata.
Siromaka batina je najtea, a Pisistrat je batinom uzeo vlast. Pisistratova stranka se zvala brani i
dijakriji, i za njih se kae da su bili materijalno propali i neistog porekla. Onaj koji je materijalno
propao taj je siromaan; Pisistrat je takav i on je batinom uzeo vlast; prosjaka batina je najtea. U
srpskom narodu obrati znai: osiromaiti; oloati, postati lo, a Pisistrat je predvodio stranku
brana.
Sada se lake moe videti veza izmeu tirana koji su siromani i nezasiti, i tribusa za koje kaemo
da su trbusi, jer su trbusi nezasiti.
Tiranska dua je uvek siromana, to u jeziku mita znai da je pohlepna i nezasita. O ovakvim
tiranima mi itamo u filozofskim i istorijskim knjigama staroga doba, tiranima koji se nalaze u
ljudima. Sokrat e njega jo poblie objasniti u Dravi:
-Zar narod ne daje prvenstvo jednome kao svome zastupniku i zar ovoga ne hrani dobro i ne
uzdie ga?
-Naravno da to radi.
-Onda je jasno rekoh da e, ako doe do tiranide, tiranin ponii iz toga sloja koji zastupa narod,
a ne iz nekog drugog, zar ne?
-Sasvim je jasno.
-A kako se taj zastupnik naroda pretvara u tiranina? Zar to, oigledno, ne biva tako da on uini ono
to nam pripoveda pria o hramu Zevsa Likejskog u Arkadiji?

-Kakva je to pria?
-Takva da onaj ko okusi od ljudske utrobe pomeane sa utrobom ostalih rtava mora, toboe, postati
vuk. Zar nisi uo za tu priu?
-Jesam, bogami.
-Pa zar sa tim zastupnikom naroda ne biva isto kad gleda svoje odane ljude, kad se ne ustee ni od
krvi svojih sugraana, nego ih nepravedno okrivljuje; kad ih, kako je to ve obiaj, vodi na sudove i
ubija ih; kad oveku oduzima ivot; kad jezikom i bezbonim ustima pije krv svoga roaka; kad
graane tera u izgnanstvo i ubija ih, a pri tom govori o ukidanju dugova i o podeli zemlje; zar za
takvog oveka ne postoji neka potreba ili nekakva sudbina da posle toga ili pogine od ruku svojih
neprijatelja, ili postane tiranin i od oveka postane vuk?
To se pripoveda o hramu Zevsa Likejskog, pripoveda se da od oveka postane tiranin, odnosno vuk.
Ne pripoveda se to o nekom drugom hramu nego o hramu Zevsa Likejskog, jer je to hram Zevsa
Vuijeg. Jer lik u ovom jeziku znai: vuk, i zato se o tom hramu pripoveda da od oveka postaje
tiranin, tj. vuk.
Takav je tiranin, a to ga Sokrat poredi sa vukom to je stoga to su oni isto. to je tiranin u filozofiji
i istoriji, to je vuk u narodnoj knievnosti i u obiajima. I tiranin i vuk predstavljaju nezasitost i
halapljivost u oveku. Taj tiranin jezikom i bezbonim ustima pije krv i tiranie jadni narod.
Vuk na ovcu svoje pravo ima
ka tirjanin na slaba ovjeka;
al tirjanstvu stati nogom za vrat,
dovesti ga k poznaniju prava,
to je ljudska dunost najsvetija!
Tako kazuje Njego, i kazuje isto ono to nam kazuju antiki filozofi.
Sve je isto jer govore istu nauku, i govore istim jezikom mita.
Srpskom narodu su tirani dobro poznati, i narod ih je dobro prouio, pa kae:
-Samo tiranin misli da je pokornost vrlina.
-Za tiranina su poslunici najbolji podanici.
-Tirjanstvo je zloupotreba slobode.
-Predrasude i poroci utiru put tiraniji.
Tiranin je takav jer ne moe biti drukiji, da je drukiji ne bi se zvao tim imenom. Tiranin je onaj
ovek koji je iz grada Tira iz Fenikije. Tir je u sta-ro doba bio ostrvo, ali ga je Aleksandar
Makedonski preobratio u poluostrvo spojivi ga sa kopnom. Tako danas nauka zna, ali to nema veze
sa naukom. Preobraenje Tira iz ostrva u poluostrvo je sasvim druge prirode. Tir je mesto gde
uspevaju tirani i zato mu je ime takvo, a ime mu je iz srpskog jezika.
Tir ili ter u srpskom jeziku znai: nagon, elja, udnja, a to je osobina po kojoj se tiranin
prepoznaje.

 Od prvog tira, dobroga sina!

Tako se estitalo mladencima posle venanja, bez ustruavanja. Vuk Karadi pie da je tako i
svetenik estitao mladencima. Kada domaim ivotinjama doe nagon za potomstvom, onda se
kae da se one teraju ili gone. To je taj tir ili ter po kojem je tiranin dobio ime, i taj tir ini
tiranina takvim kakvim ga filozofi i istoriari i pesnici opisuju.
Narod srpski sudsku raspru zove teranka, zato to se ljudi teraju i gone po sudu, ba kao to
se enke domaih ivotinja teraju i gone kada im doe da zanu. Oni se teraju sve dok ne
isteraju to to teraju.
Da je tiranin dobio ime od srpskog tira, od udnje, kazuje i Sokrat:
I zar se Eros nastavih ja ne naziva zato ve odavno tiraninom?
To je taj tiranin to se kroz istoriju provlai vekovima. A rei e nam Sokrat i kakva je to telesna
straa kojom se tirani okruuju, i ko je taj tako izvikani tiranin:
Zar nee ovek, proganjan aokama svih moguih strasti, a naroito Erosom, koji ostale strasti dri
oko sebe kao telesnu strau, traiti onoga ko neto ima i od koga bi mogao neto oteti bilo prevarom
ili silom?
-Ima pravo, tako je.
-On e morati da grabi odasvud, inae e ga pritisnuti veliki bolovi i tegobe.
Nemaju tirani druge telesne strae do ove o kojoj govori Sokrat. A telesna straa o kojoj govore
istoriari i filozofi ne postoji u starim knjigama, nego su za takvu strau oni saznali u koli.
A ta e biti kad takav ovek ostane bez oeve i majine imovine, a u njemu je ve skupljen itav
roj naslada? Nee li on prvo pokuati da probije zid neke kue, ili da ukrade kaput nekog zakasnelog prolaznika, a zatim da opljaka hram? I
dok tako bude postupao, dotle e strasti koje su se tek bile oslobodile i koje se kao telesna straa
nalaze oko Erosa, strasti dakle, koje su se ranije u vreme kada je jo bio u granicam zakona i pod
okriljem oca i dok je jo bio demokratski ovek savladati stara shvatanja o dobrom i sramotnom
koja je jo od detinjstva imao, i koja su smatrana pravednim. I tada, kad Eros postane njegov
tiranin, on e stalno i u budnom stanju biti ono to je nekad bio samo u snu, i nee se ustruavati ni
od kakvog nedela, nego e Eros, koji u anarhiji i u neredu ivi u njemu kao tiranin, poto on
zapoveda, voditi nesrenika koji ga u sebi nosi kao to tiranin vodi dravu, naterae na svaki podvig
koji e biti od kotisti njemu i njegovoj pratnji, onoj pratnji strasti koje su jednim delom roene u
njemu samome, i koje su se, zbog njegovog naina ivota, same oslobodile okova i raspojasale. Zar
ivot takvog oveka nije takav?
-Jeste, takav je.
-Ako sad, u dravi ima malo takvih ljudi i ako je veina ostala razumna, onda oni odlaze iz drave
da postanu telesna straa kakvom drugom tiraninu, ili ako gde besni rat postaju najamnici, a ako su
mirna i tiha vremena, onda ostaju u dravi i ine mnogobrojna mala zla.
Ovo valja jo jednom i polako proitati, jer se ovde objanjava i tiranin i telesna straa, i jo nam se
ree da je od demokratije do tiranide samo jedan korak. I to se ne kazuje samo jednom, to se vie
puta kazuje.
Kada je kralj Solomon gradio svoj dom pozvao je majstore iz Tira.
Kralj Solomon pozva iz Tira Hirama sina jedne udovice iz plemena Neftalimova, a otac mu bee iz

Tira, koji izraivae stvari od bakra. Hiram bee vrlo vet i razuman i znae izraivati svaku stvar
od bakra. On doe kralju Solomonu i izradi mu sve radove.
Takvog majstora Solomon nije imao niti bilo ko drugi, takav majstor postoji samo u Tiru. Tako su
stajale stvari kada je bila u pitanju umetnost stvaranja bakrom. Poznato je da je bakar Afroditin
(Venerin) metal, a ta gospa je boginja ljubavi. Izgleda udno da je bakar elemenat boginje ljubavi
jer bi se pre oekivalo da je to zlato, ali kada se poblie upozna ta boginja onda nee biti udno.
Bakar u mitu oznaava ulnost, a o boginji ljubavi se kazuje kao o boginji strasti.
-Svirepa majka strasti naziva je pesnik Horacije, a kada je Hefest stvorio Pandoru bogovi je
obdarie raznim darovima, pa i Afrodita:
Zlatna joj Afrodita ljupkou da optoi glavu udnjom nezasitom i razornim brigama tekim.
Svi bogovi daruju svoja svojstva, pa tako i Afrodita darova Pandoru nezasitom udnjom. A to
svojstvo je oznaeno metalom bakrom, i zbog toga je Solomon za bakrene radove pozvao majstora
iz Tira.
Ba zbog toga tirani uspevaju u Tiru i po Tiru dobie ime, i zbog toga se tirani okruuju telesnom
straom. A za tu telesnu strau filozofi nam rekoe da je strast.
Sva stara knjievnost kazuje nauku i istu nauku, i jednim istim jezikom mita. Sve je to ovek mogao
razumeti, ali mu tirani ne dadoe.
Hajde da sad jednom reju obuhvatimo toga najgoreg oveka: to je onaj koji je u budnom stanju
onakav kakvim smo ga mi opisali da je samo u snu.
To je taj tiranin, i njega e Sokrat imenovati za najnesrenijeg oveka.
Onaj ko je sklon tiranidi, ali ne proivi ivot obinog graanina, nego mu je nesrea dosudila da
bude tiranin.
Ovo bi svakom razumnom bilo dovoljno da se kloni vlasti, jer rizikuje da bude najnesreniji ovek.
Iako nije u stanju da vlada ni samim sobom,on pokuava da vlada drugima, pa lii na bolesnika
koji, umesto da sedi kod kue, mora svoj ivot da provodi u borbi i takmienju sa atletama.
Aristonov sin proglasio je za najsrenijeg oveka onoga koji je najbolji i najpravedniji, a to je onaj
koji je najblii kraljevskom ureenju i koji vlada nad samim sobom; najgori i najnepravedniji je u
isto vreme i najnesreniji, a to je onaj koji najvie odgovara tiranskom ureenju drave i koji je
najsavreniji tiranin nad samim sobom i nad dravom.
Najgori i najnepravedniji i najnesreniji ovek je najsavreniji tiranin nad samim sobom. Taj
nesretnik ne moe da vlada ni sam sobom a hoe da ureuje svet, i vlada nad narodom. I nema u
staroj knjievnosti drugog tiranina do tiranina nad samim sobom.
To je za Sokrata najnesreniji ovek. Dakle, najnesrenijeg oveka treba traiti meu politiarima.
Hoemo li se onda uditi to svi neredi i nesree potiu od politiara?
A bio sam jednom i kod pesnika Sofokla kad ga je neko pitao: -O Sofokle, kako se ti odnosi
prema ljubavi? Jesi li jo sposoban da opti sa enom?- On mu je odgovorio: -uti, ovee, srean
sam to sam umakao besnom i svirepom tiraninu.
Da li je sada jasnije ko je tiranin u staroj knjievnosti?
Zato srpski narod koulju za spavanje naziva tiranka. Valjda nije potrebno objanjavati zato se
tako zove koulja za spavanje?
A trebalo bi da je jasno da je ta grka ili lidijska re kojoj je poreklo i etimologija nepoznata, srpska
re kao i veina neobjanjivih rei u staroj knjievnosti.

Aj, lele, moja planino,

mlogo sam tobom etao,
s devojkom ovce uvao.
Danas ju majka ne dade
da ije tanke tiranke.
Tiranke su tanke i nije to sluajno reeno, jer tanko i tanano znai neno, oseajno.
Koulja je odea koja je najblia koi, a koa u ovoj nauci predstavlja ulo dodira, a dodir je isto
to i oseaj. Kada oveka neto dira on prema tome ima oseanje, a kada ga ne dira on prema
tome nita ne osea. Zbog toga u jeziku mita koulja znai oseanje, i zbog toga su koulje tanke i
tanane.
Oj devojko u koulji tankoj!
Da li mi te rastaviti s majkom!
Jali s majkom, jal s kouljom tankom;
Volju s majkom, neg kouljom tankom.
O koulji se govori na posebnom mestu, a ovde emo govoriti jo malo o tiranima.
Sada kada se zna kakva je koulja tiranka lake je razumeti Aristotela kada govori o tiranidi,
metodi krajnje demokratije. A ta metoda enama daje vlast i oslobaa robove, i dato im je da ive
po svojoj volji.
Didona je pobegla iz Tira od tiranina, svog roenog brata i neprijatelja.
Didona je pobegla iz Tira u Afriku i tamo izgradila slavnu Kartaginu, gde je doekala Eneju koji je
pobegao iz razorene Troje.
Didonin brat tiranin iz Tira koji je iz pohlepe za bogatstvom ubio njenog mua, i ako je i sam bio
bogat, zvao se Pigmalion.

Percepcija
Posted on January 6, 2012 by admin
Percepcija (perceptio) je latinska re i znai: opaaj, opaanje, svi oni duevni procesi koji se
neposredno izazivaju ulnim nadraajima.
Ova latinska re je danas u irokoj upotrebi i u srpskom jeziku, naroito kod takozvanih
intelektualaca. Moda je to stoga to je ova re bila i u Sokratovom reniku. Sokrat kae da izraz
ini se znai percipira, i o toj rei razgovara u Teetetu sa Teetetom.
-Izraz ini se znai li percipira?
-Znai.
-Pojava dakle i percepcija kod toplog i svega takvoga je jedno te isto.
Kako naime svako osea tako se svakome i ini da jest.
-ini se.
-Percepcija se dakle odnosi uvek na bie i nelana je ako je znanje.

-ini se.
-Tvrdi li ti da je percepcija znanje?
-Da.
-ini se doista da nisi dao lou definiciju znanja
Tako se Platon igra reima da bi kazao kako su rei percepcija i ini se istoga znaenja. A
razgovor je zapoet spominjanjem Protagore i njegovom tvrdnjom da je ovek mera svih stvari.
Razgovor o percepciji poinje sa Protagorom zbog toga to je percepcija njegova mo, i temelj
njegove filozofije. Za Protagoru je istina ono to se njemu ini da jeste, odnosno ono kako je on
percipirao. O tome e Sokrat rei jo koju re.
Kad dakle ono to na mene deluje pripada meni a ne drugome, onda ja to percipiram a drugi ne
Prema tome za mene je istina moja percepcija jer se uvek odnosi na moje bie, a ja sam prema
Protagori sudac onoga to za mene jest da jest i onoga to nije da nije.
Tako Sokrat objanjava Protagorinu sofistiku filozofiju, i upozorava sagovornika:
Otvori oi i dobro pazi da nas ne uje ko od neupuenih u tajne! To su ljudi koji misle da nita
drugo ne postoji osim ono to mogu vrsto rukama primiti, a delovanja i nastajanja i sve to je
nevidljivo ne prihvaaju jer nemaju udela u biu.
Oni to misle da ne postoji nita mimo onoga to mogu vrsto rukama primiti su upravo sofisti.
Sokrat tako govori jer je re o percepciji, sofistikoj vetini, i o Protagori zastupniku sofizma. Na
kraju e Sokrat rei:
ini se da bi bio nemogu zakljuak ako bi ko tvrdio da su znanje i percepcija isto Treba dakle
tvrditi da je svako od njih razliito.
Znanje i percepcija nisu isto jer znanje je ono to jeste, a percepcija je ono to se ini da jeste.
Teofrast govori o Empedoklovom uenju:
Jo uz to, ako upravo srodno prouzrokuje nasladu, u dodiru, kako on kae, ono to je sraslo najvie
bi uivalo u jednom rei percipiralo jer posredstvom toga istoga on dovodi u uzronu vezu
percepciju i nasladu.
Pa ipak, kad percipiramo, u asu same percepcije esto oseamo bol, a kako tvrdi Anaksagora,
uvek, jer po njemu svaka percepcija nadolazi sa boli.
Percepcija dolazi sa bolom, to e rei sa ulnim opaajem. Percipiraju sofisti tako to vrsto
rukama uhvate opaaj, pa im se ini da su uhvatili znanje. Tako se i sofist lovi, mora se sa obe ruke
uhvatiti i vrsto drati i nikako se drukije ne moe uloviti.
U srpskom jeziku re bol znai oseaj, i kada se kae za nekog da je bolei kae se da je
oseajan. Poznato je da su ene oseajnije od mukaraca, zato narodne poslovice kau:
-Nad enu nema boleeg.
-Svaki ljubav je veliki boles.
A Empedoklo kae da je bol nesklad izmeu naeg tela i spoljanjih utisaka. A jasno je da se
spoljanji utisci primaju ulima. Zato su u srpskom jeziku ulnost i oseajnost i bol istoga
znaenja. A tako je i kod Sokrata, zato on kae: Kako naime svako osea tako se svakome i ini da
jest.
To kao da je Sokrat rekao, da svako prema svom bolu percipira. Zbog toga Empedoklo i
Anaksagora kau da percepcija nadolazi sa boli.
U srpskoj narodnoj knjievnosti postoji vie pripovedaka u kojima se glavni junak bori sa nekakvim
udnim oveuljkom, koji ima neobino veliku snagu.Taj silni oveuljak je veliine pedlja ili
palca, a brada mu je duga lakat ili arin. Takav kakav je, jai je od svakog junaka, i jedino se moe
savladati ako mu se brada stavi u procep kakvog drveta. Sa bradom on moe svetove pomerati,ali

bez brade je nemoan bilo ta da uini. Sa takvim se borio i Kravari Marko, jer je ovaj otimao
ruak dvojici Markovih prijatelja. Marko poalje prijatelje u lov a on ostane da pripremi ruak, i da
vidi kakav je to silnik veliine palca.
Kad sjutradan Tarigora i Krivigreda otili u lov, ostane Kravari Marko kod kue da sigurava
ruak. Tek to je on bio gotov s rukom, al evo ti starca od palca sa bradom od lakta na zecu, pa
preda nj.
-Pomoz bog, junae! Je l gotov ruak?
-Pomogao ti bog, stare, gotov je ruak,- veli Marko ali nee tebe ubosti u gubicu.
-Hoe, bome, prije nego tebe veli starac.
-Valaj, nee! veli Marko.
-Bogme, hoe!
-Bogme, nee!
U toj svai zgrabi starac rukom za lonac. On za lonac, a Marko njega za bradu, pa nosi, nosi k
jednoj bukvi; rascijepi jednom rukom onu bukvu, pa uprei starevu bradu u onu rascjepinu, i ostavi
ga tako da visi o bradi, a on ode natrag u kolibu.
Kakav je ovo udesno jak starac veliine palca, koji moe svetove menjati? O emu to pria
priprosti srpski narod?
Priprosti srpski narod pria priu koju edukovani kolarci nisu kadri da razumeju. Jer narod govori
kojeta da bi se zabavio, i u njegovim priama nema ta da se razumeva.
Dakle, Marko je zgrabio starca od palca za bradu i turio je u procep jedne bukve, i ostavi ga tako
da visi o bradi.
Ko bi mogao biti veliine palca i da visi o bradi, kada se stavi u procep?
Samo jedan to moe biti, JEZIK.
Zbog toga to je taj stari od palca jezik, njemu Marko kae da ga ruak nee ubosti u gubicu.
To je ta igra rei za koju filozofi znaju da je ima, ali je ne prepoznadoe. Na isti nain se igraju
reima i filozofi.
Kada taj silni stari kolik palac pone da palaca, onda ga junak uzme u procep svojih zuba te mu
ukine snagu, i tako on ostane da visi o bradi.
Taj stari je svaalica i prepira kao da je sofista, a takav je i jezik. Stareva se snaga nalazi u
bradi, a brada u jeziku mita znai pamenje. Sofisti su poznati po pamenju, o tome postoje
svedoanstva u filozofskim knjigama.
Ali, u svim priama starac uspeva da pobegne, pa je tako pobegao i ovaj to ga Marko turi u procep.
Kad tamo, al jest! ni bukve ni starca.
Starac ti, moj brate, iupao bukvu iz zemlje, pa zglobitu onako sa ilama i granama odvukao, a kud
je prolazio s njom, svuda je leali drvee po zemlji. Sve je to starac vukui bukvu za sobom
povaljao.
Poto je starac vukui bukvu ostavio trag, Marko se zaputi po tragu i nae staria u podzemlju
meu enskinjama. I ostali junaci su sledili trag i tako nali udesnog staria, i tek kada su mu
otsekli bradu uspeli su da pobede tog patuljka.
I sofista se lovi tako to mu se sledi trag, ba kao to se to ini sa ovim stariem. Trag u jeziku
mita znai seanje, i to je znaenje traganja za stariem i za sofistom. Stari bez brade nema
nikakvu mo, a to bi znailo da je mo sofista u pamenju. I zaista, Hipija iz Eleje bio je slavan po
pamenju, a bio je sofista.
Stari je pobegao u podzemne peine, a sofista se krije u tami i teko

ga je opaziti. Sofisti su udni, vrlo udni ljudi, a udni su i ovi starii.

Ovdje, u ovoj umi ima ti neko udo od starca.
Nije nevano da se Marko otimao za lonac sa stariem, jer u ovoj nauci lonac je govornik. Zato
srpska poslovica kae:
-Lonac e poznati zvonei, a oveka govorei.
Ba iz tog razloga su Atinjani izmislili lonarstvo, to je nauci poznato.
Nauci je poznato da su Atinjani izmislili lonarstvo, jer mnogo svedoanstava o tome ima. Zbog
toga su Atinjani imali ak dva Lonarska trga u polisu. A inae su bili poznati kao vrsni retori, i
na svakom oku polisa imali su retorsku kolu.
A to je Marko naao staria meu enskinjama, to je razumljivo. U ovoj nauci jezik je ljubimac
ena, ali o tome e se govoriti na drugom mestu. Vezu sofiste sa jezikom pokazae navod iz
Sofista:
I nadalje, razlikovali smo odeljeni deo umea stvaranja ne boanski nego ljudski, koji u govorima
proizvodi obmane. Ko kae da od toga roda i krvi potie pravi sofist, kazat e, kako se ini, pravu
istinu.
Videli smo da su ovi starii i sofisti istoga roda, da je percepcija sofistika vetina i da se starii
hvataju u procep. Percipiranje dolazi sa bolom, a bolno je i biti u procepu.
U srpskom narodnom stvaralatvu u procepu se najee nalaze zmija, knjiga i jezik.
-Piti kao guja u procjepu.
-Vije se kao guja u procjepu.
-ivi kao zmija u procjepu.
Jedna zagonetka kae:
-Lajav delija u procepu lei? ( Jezik).
Dakle, u procepu je jezik, ba kao to je i starac od palca u procepu, za koga smo videli da visi o
bradi kada je u procepu. To je stoga to su jezik i zmija istiga znaenja, i to su tog istoga znaenja
i stari i sofist.
Zmija je jedan od nebrojeno likova koje sofist (ili svest) uzima. Zmija ujeda i njen ujed je
smrtonosan, ba kao to je neuki narod kazivao da se s jezika gubi glava.
Zato je za oveka najbolje kada su zmija i jezik u procepu. To za zmiju i jezik jeste bolno, ali je za
oveka najbolje kada su oni u procepu. A staviti u procep i percipirati je istoga znaenja, i ta je
latinska re nastala od srpske rei procep. U ovoj nauci da bi se to spoznalo potrebno ga je
najpre zaustaviti i ograniiti, i tek onda ga je mogue spoznati. Zbog toga se sofist hvata sa dve
ruke, i zbog toga se zmija hvata u procep. U procepu je ono to je stisnuto sa dve strane, a
ogranieno je ono emu se zna poetak i kraj. Ograniiti, staviti u procep i percipirati su istoga
znaenja, i oni su bolni. Da su percepcija i procep bolni poznato je i grkim i indijskim filozofima, a
poznato je i srpskom narodu. A to je bilo poznato i komediografu Aristofanu, u ijoj Lisistrati u
jednom trenutku Kinesija bolno uzvikuje: Muda su mi u procepu!.
Sada je jasno zato se u asu percepcije osea bol, i zato tako tvrde Empedoklo i Anaksagora.

Stihija (stoiheion)
Posted on January 6, 2012 by admin
Danas re stihija znai: neodoljiva sila prirode; bura, oluja, poplava, poar, nepogoda. Isto tako,
nekontrolisani tok dogaaja naziva se stihijom.

Izvorno znaenje rei stihija je: ono to je osnovno, elemenat, pratvar; a znai i: slovo.
Za Empedokla stihije su veni, ne postaju i ne nastaju, nego se spajaju u jedinstvo i razdvajaju iz
jedinstva.
Dakle, stihije (stoiheion) su neunitivi, postojani i stojni. I zato to su stojni oni se zovu
stoiheion.
U srpskom jeziku ono to je stojno to je postojano i neunitivo, ba kao to je i stoiheion kod
Empedokla.
Kae se da Mileani imaju jedan stoiheion koje je poelo svega, a veliinom beskonano. I Srbi
imaju jedan stojni, Stojni Beograd. Stojni Beograd se esto spominje u narodnim pesmama, a
znai prestolni Beograd, glavni Beograd.
Milet ima jedan stoiheion, a Milet u jeziku mita znai mlin. A srpska poslovica kae:
U svakom mlinu ima dvanaest staja (delova, elemenata).
Dakle, srpski narod je deo ili elemenat nazivao staja, ba kao to i Empedoklo naziva elemente
grkom rei.Slinost srpskih rei stojni i staja i grke rei stoiheion je oigledna. Pored toga
srpske rei imaju ba onakvo znaenje kako se tumai grka re stoiheion. Srpske rei same sebe
tumae, pa ih svako ko govori srpski jezik moe etimoloki objasniti. Ovaj svet nema takvog znalca
koji bi mogao etimoloki objasniti grku re stoiheion. Uostalom, stoiheion je re koju je stvorio
Empedoklo ili neki drugi filozof.
Jedan lik iz grkog mita zove se Stihij, a ime mu znai glavni zapovednik. Stihij je glavni, ba
kao to je i Stojni Beograd glavni grad.
Niko ne nalazi slinost rei stihija i stoik, ali rei stoikoi i stoiheion su vrlo sline. Te dve
filozofske rei koje imaju razliito znaenje, izvorno
imaju isto znaenje. Stoici su postojani samo zato to imaju osobinu elementa (stoiheion), koji su
postojani i neunitivi. A takvi su i srpski brat i sestra, Stoja i Stojan, i zato ih valja uzidati u temelje.
A sve su to imena igrom rei nastala iz srpskog jezika.
Tako su Srbi u paganstvu uziivali u temelje Stoju i Stojana, a u davnoj prolosti to su inili i
kulturniji narodi pa i Grci.
U ratu atinskog kralja Erehteja sa Traaninom Eumolpom, prorotvo je reklo da e Erehtej pobediti
ukoliko rtvuje svoju ker Htoniju. Erehtej je rtvovao ker Htoniju i pobedio, i tako je Htonija
uzidana u temelje atinske pobede.
Postavlja se pitanje, zato je Htonija morala biti rtvovana?
Htonija je rtvovana zato to joj je ime Htonija.
Htonija je srpska Stana, i od srpskog imena Stana dobila je ime.
To znai da su od tog imena nastala htonina boanstva u grkom mitu.
-Htonije podzemni; atribut podzemnih bogova Plutona koji se zove Zevs Htonije, i ostalih
htoninih bogova. Htonije znai sin zemlje i domai.
Hton je re koja je nastala od srpske rei stan, i to znaenje i ima.
Zbog toga mu se ime tumai kao domai, jer ko ima stan taj je domain i moe se zvati domai.
Htonini bogovi imaju stan pa su nastanjeni, a srpski stan u mrtvom jeziku dobi ime, hton. To je
istina o htoninim bogovima u prastaroj Grkoj, odnosno u Heladi.

Tako je bilo u staro doba, a jo i danas je Azija prepuna srpskih stanova: Avganistan, Pakistan,
Kazahstan, Turkmenistan, Kurdistan itd.
A otkud srpske rei u imenima ovih zemalja, i otkud srpske rei u renicima filozofa, to je
zabranjeno istraivati. Tako je bilo u prolosti kada su vladali sila i tiranija, ali danas u ovoj
velianstvenoj civilizaciji to je dozvoljeno.
Dozvoljeno jeste, ali od toga nema vajde jer je nauka danas u rukama edukovanih, a edukovani su
edukovani da samo bauljaju po mranom tunelu.

Stoici i stoicizam
Posted on January 6, 2012 by admin
Stoici (gr. Stoikoi, lat. Stoici) staro-grki filozofi iz stoike kole, pristalice stoicizma.
Stici su bili poznati po tome to su bili hladni, mirni, neuzbudljivi i nepokolebljivi ljudi, koji sve
spoljne nedae podnose mirno i spokojno. Drugim reima reeno, stoici sve ivotne nedae podnose
stoiki. Re stoiki je grka re stoikos i znai: miran, ravnoduan, neuzbudljiv.
Sad kad znamo ta znae grke rei stoik i stoiki lake emo shvatiti stoicizam i njegovo
uenje. Odmah se namee misao da je to filozofski pravac koji ui da se sve ivotne nedae
podnose stoiki, to e se dubljim prouavanjem stoicizma pokazati kao tanim.
Ovaj filozofski pravac je osnovao Zenon iz Kiterona u 3. veku stare ere, a njegovo uenje je dobilo
ime po tome to je svoje ake uio u jednoj arenoj dvorani koja se zvala stoa poikile. Vano je
rei da je ova arena dvorana bila podupreta jakim stubovima, jer da ovi stubovi nemaju vanost ne
bi se ni pominjali.
Drugo ime za dvoranu stoa poikile bilo je trem, pa je sada lake shvatiti zato se pominju
stubovi. Jer trem ne moe biti bez stubova. Kae se da je stoa bila galerija slika i da je po tome
nazvana arena dvorana.
Dakle,galeriju slika su zvali stoa poikile, arena dvorana i trem, a srpski narod trem drugim
imenom zove arapod.
Zenon je osnovao stoicizam, a kae se da je Hrisip obezbedio opstanak stoicizma. Zenon je osnovao
uenje da se sve ivotne nedae stoiki podnose pa makar oveka ereili, u vodu i u vatru bacali,
nili na krst razapinjali. I to je uenje uspeo odrati Hrisip.
Iz uenja stoika jasno se vidi da su ti filozofi stoiki podnosili sve ivotne nedae, i da su postojani
u svom filozofskom opredelenju. To su bili postojani ljudi koji vrsto stoje na stanovitu ili postavci
da se ivotne nedae stoiki podnose. To se moe videti iz kazivanja jednog od najslavnijih meu
stoicima,Seneke.
Prezrite bol: nestae on, ili ete nestati vi.
Zlato se kua u vatri, a hrabri ljudi u nevolji.
Poruka je jasna, valja stoiki podnositi bol i nevolje i tako izvojevati pobedu nad njima.
Tako su uili i iveli stoici dok su iveli,a danas je to uenje prevazieno i po nemu se ne ivi. Dok
su iveli stoici su bili nadaleko poznati i potovani zbog visokih standarda morala. Moda im je ba
ovo dolo glave, te nestadoe i stoici i stoicizam. Bilo kako bilo,jasno je samo to da ta graevina
nije opstala do dananjih dana.
Opstanak graevine bio je problem koji je muio ljude od vajkada. Ljudi su se na razne naine

dovijali da bi opstalo ono to sagrade, npa su se sluili raznim paganskim praznovericama. U

temelje budue graevine staljane su razne rtve, pa su se i ljudi uziivali u paganske graevine.
Dananji edukovani ovek se zgraava nad ovim varvarizmom iz doba neznanja, i sretan je to ivi
u dananjoj velianstvemoj civilizaciji, jer se danas ovek ne ugrauje u graevine. A da je nekada
toga bilo,to je nauka nepobitno utvrdila iz narodnih obiaja i iz stare knjievnosti. Jedan od dokaza
nalazi se u srpskoj narodnoj pesmi Zidanje Skadra.

Zidanje Skadra
Grad gradila tri brata roena,
Do tri brata tri Mrljavevia:
Jedno bjee Vukaine kralje,
Drugo bjee Ugljea vojvoda,
Tree bjee Mrljavevi Gojko;
Grad gradili Skadar na Bojani,
Grad gradili tri godine dana,
Tri godine sa trista majstora,
Ne mogae temelj podignuti,
A kamo li sagraditi grada:
to majstori za dan ga sagrade,
To sve vila za no obaljuje.
Kad nastala godina etvrta,
Tada vie sa planine vila:
-Ne mui se, Vukaine kralje,
Ne mui se i ne hari blaga;
Ne mo,kralje,temelj podignuti,
A kamo li sagraditi grada,
Dok ne nae dva slina imena,
Dok ne nae Stoju i Stojana,
A oboje brata i sestricu,
Da zazie kuli u temelja,
Tako e se temelj obdrati,
I tako e sagraditi grada.Kad to zau Vukaine kralje,
On doziva slugu Desimira:
-Desimire,moje edo drago!
Do sad si mi bio vjerna sluga,

A od sade moje edo drago,

Vataj,sine,konje u intove,
I ponesi est tovara blaga,
Idi,sine,preko bjela svjeta,
Te ti trai dva slina imena,
Trai,sine,Stoju i Stojana,
A oboje brata i sestricu;
Ja li otmi,ja l za blago kupi,
Dovedi ih Skadru na Bojanu,
Da ziemo kuli u temelja,
Ne bi l nam se temelj obdrao,
I ne bi li sagradili grada.Kad to zau sluga Desimire,
On uvati konje u intove,
I ponese est tovara blaga,
Ode sluga preko bjela svjeta,
Ode trait dva slina imena;
Trai sluga tri godine dana,
Al ne nae dva slina imena,
Al ne nae Stoje i Stojana,
Pa se vrnu Skadru na Bojanu,
Dade kralju konje i intove,
I dade mu est tovara blaga:
-Eto, kralje,konji i intovi,
I eto ti est tovara blaga,
Ja ne naoh dva slina imena,
Ja ne naoh Stoje i Stojana.Kralj Vukain je ipak naaon reenje i ozidao Skadar,u njegove temelje je uzidao ljubu najmlaega
brata Gojka. Neemo ovde govoriti o tome zato je uzdana Gojkova ljuba, nego o paganskom
obiaju uziivanja istoimenjaka u temelje. Za opstanak graevine bilo je potrebno uzidati u temelje
istoimenjake brata i sestru, najpre blizance a ako ne oni onda bar da su istogodinjaci (roeni iste
godine).
Ali imena ne mogu biti bilo kakva, nego moraju biti takva koja mogu obezbediti opstanak
graevine. U ovoj pesmi su to Stoja i Stojan, i to su imena koja e obezbediti da graevina stoji,
opstaje i bude postojana. To nam govori ova pesma o uasnom paganskom obiaju uziivanja ljudi
u temelje. Jasno je da samo Stoja i Stojan mogu stoiki podneti i izdrati sve ono to jednu
graevinu moe snai na ovome svetu.
Danas ovog uasnog obiaja nema,dananji edukovani ovek ne rtvuje oveka i ne ugrauje ga u

temelj. Danas se u temelj ugrauje kamen temeljac, a to je neto sasvim suprotno od uasnog
paganskog ljudskog rtvovanja. Kamen simbolie vrstiu, tvrdou i postojanost, pa se zato
simbolino ugrauje u temelj.
Postoje brojna svedoanstva o uziivanju ljudi u graevinu da bi ona opstala, ali nisu sva
svedoanstva tako strana i varvarska. Postoje prie o humanijem osiguranju opstanka graevina.
U jednoj pesmi se govori kako su Turci pokuali da izgrade upriju na Drini kod Viegrada, ali to
nikako nisu mogli uiniti te pozvae uvenog srpskog graditelja Rada neimara. Ali ni Rade ne
mogae upriju napraviti dok mu se u snu ne javi vila i ne ree ta valja da ini da bi uprija opstala.
Vila je objasnila zato ne moe upriju izgraditi, i ree mu:
Ve u li me, to u besjediti,
Kako sjutra bijel dan osvane,
Ti ustani od zemlje na noge,
Te otidi paam pod adore,
Pak zamoli do tri pae mlade,
Nek ti izun i besjedu dadu,
Te otidi u zemlju Srbiju,
U Srbiju Srijem zemlji ravnoj,
Gospodaru kralju Milutinu,
Zamoli se kralju uz koljeno,
Poljubi mu ruku i koljeno,
Kajno srpskom slavnu gospodaru,
I kai mu to je i kako je,
Nek ti dade dvoje ece lude,
Dvoje ece Stoju i Ostoju,
I dae ti gotovine blaga.
Ti povedi Stoju i Ostoju,
Dovedi ih gradu Viegradu,
Neka stave kamen u temelju,
Pak zidajte od kamena kule,
Nasred Drine nasred vode hladne,
Pak e lasno ozidati kule,
I na njima privezat upriju,
Privezati, pak je napraviti,
Jer se Turcim napravit ne dade,
Njihovo je zatrovano blago,
Uzimlju ga kako im je drago,
Ne sluaju cara, ni glavara;

I u li me neimare Rade,
Ako tebi Bog i srea dade,
Te napravi na vodi upriju,
Na njojzi e potpis ostaviti,
Kad ostane na vodi uprija,
Nek se znade i nek se poznade,
Kako su je eca napravila,
Dvoje ece Milutina kralja,
Brat Ostoja i sestra mu Stoja.
Tako kazuje ova pesma a uenjaci e u njoj prepoznati evolucijski, kulturni i svaki drugi napredak
ljudski. Nekada su se jadni ljudi uziivali a u novije doba je bilo dovoljno i to da oni stave kamen
temeljac.
Sad kada je ta uasna rtva postala simbolino postavljanje kamena, sada se politiari otimlju oko
tog ina. Danas nije vano kakva su imena tih polagaa kamena temeljca, vano je da mediji
zabelee taj in da bi birako telo o tome bilo obaveteno.
U srpskom narodu postoji kamen stanac, koji niko ne moe pomeriti. Kamen stanac kao iznikao
iz zemlje stoji postojano, i nema te sile koja bi ga omela da stoji postojano. Dananji kamen
temeljac predstavlja ba ovaj paganski kamen stanac. Kamen temeljac je glavni elemenat u svakoj
graevini, i on osigurava opstanak graevine.
Elemenat se u grkom jeziku zove stihija (stoiheion).

Idiot
Posted on January 6, 2012 by admin
Ko je idiot? Idiot je budala, glupak, maloumnik, mentalno zaostao ovek.
Ali nije uvek bilo tako, u stara vremena idiot je bio privatno lice koji nije bio upuen u dravne
poslove i koji nije u njima uesvovao. Tako je nekada bilo a danas su druga vremena.
Kada prevodioci u starim knjigama naiu na idiota,oni obavezno upozore itaoca da to nije dananji
idiot.Zbog ispravnog razumevanja teksta vano je znati da idioti u staro doba nisu bili kreteni kao
danas. To su jednostavno bili ljudi koji se nisu petljali u dravne poslove. Oni su znali da nemaju
dravniko znanje, a u staro doba bilo je pravilo da ljudi rade samo ono to znaju. Tako je bilo u
doba neznanja, a danas je doba znanja.
Kada god stari pisci spominju idiota spominju ga na slian nain, uvek opominju da se neto ne ini
kao to to rade idioti. Tako ini i Sokrat u Dravi Platonovoj.
Ovde bi, o Glaukone , trebalo da ovu nauku uvedemo zakonom, te da one koji e u dravi imati
najvie dunosti ubedimo da se bave logistikom, ali nikako na neznalaki (idiotikos) nain.
U dravi koju Sokrat gradi, oni sa najviim dunostima bavie se logistikom, ali nikako na idiotski
nain. Ali Sokrat nekada govori i ovako:
No pazi na to da neopazice ne izvedemo deji oblik razgovora pa da nam to opet neko ne

prigovori.
Na isti nain govori i Aristotel u Politici.
Uz to i sam izbor geronata je po nainu na koji se donosi odluka detinjast., u pogledu
inteligencije, toliko nerazuman i lakoveran kao kakvo dete ili lud ovek.
Tako pie i istoriar Polibije u svojoj Optoj istoriji.
Neumesno je iznositi sve argumente jer takav postupak ne odgovara istini, detinjast je i sasvim
kolski.
Tako govori i apostol Pavle kada pie Korinanima.
Brao! ne budite deca u prosuivanju nego u lukavstvu budite deca, a u prosuivanju budite zreli
ljudi.
Svi stari pisci na isti nain upotrebljavaju rei idiot i dete, i ako bi tamo gde pie idot stavili
re dete i obrnuto, ne bi pogreili. Tekst ne bi pretrpeo nikakvu tetu, i imao bi isto znaenje.
To je stoga to je idiot nastao od srpske rei dijete,zbog toga se na isti nain koriste te rei. To e
svakom biti jasno ako obrati panju na upotrebu tih rei. I zbog toga u staro vreme idioti nisu bili
kreteni, kao to je to danas sluaj.
A to se moe saznati i na laki nain, dovoljno je proitati Dostojevskovljevog Idiota. Tu se od
samog idiota moe saznati ko je idiot.
Govori knez Mikin zvani idiot:
Tamo, u vajcarskoj, bila su sama deca, i ja sam sve vreme tamo bio s decom, sa samom decom.To
su bila deca onoga sela, itav opor, ili su u kolu. Ja ih nisam uio; o, ne, oni su tamo imali
uitelja, ila Tiboa; dodue, i uio sam ih, ali sam vie onako bio s njima i sve su mi etiri godine
tako prole. Meni nita drugo nije ni trebalo. Ja sam im sve govorio, nita nisam od njih krio.
Njihovi se oevi i rodbina svi na mene razljutie stoga to deca, naposletku, nisu mogla bez mene
svi su se kupila oko mene, a uitelj mi, najzad, postade najvei neprijatelj. Ja sam tamo mnogo
zadobio neprijatelja, i sve zbog dece.
Knez Mikin voli decu i deca vole njega, on je njima sve govorio i nita im nije krio. Izgleda da je
ovo glavna osobina idiota i deteta u ovoj nauci, kako kod Dostojevskog tako i kod starih filozofa i
istoriara. Tako je i u srpskoj narodnoj knjievnosti, gde se kazuje kako deca ne umeju nita sakriti.
Naposletku mi najder iskaza jednu svoju vrlo udnovatu misao to bee ve pred sam moj odlazak.
On mi ree kako se potpuno ubedio da sam ja pravo dete, to jest potpuno dete, da sam samo rastom
i licem nalik na odraslog, ali da ni razviem, ni duom, ni karakterom, pa ak moda ni umom
nisam ovek, i da u takav i ostati, pa makar i ezdeset godina doiveo. Ja sam se vrlo smejao: on,
naravno, nije u pravu, jer najposle,
po emu sam ja dete?
Drugi bi se grdno uvredili ovakvom ocenom,a Idiot se bezazleno smeje kao dete. Mikin se dobro
oseao samo u drutvu dece, dok se u drutvu odraslih uvek oseao nelagodno.Pomou dece se
dua oveka lei, govorio je Mikin to se pokazalo istinom. Druenje sa decom je preporodilo
Mikina, ali su i deca uz Mikina postala mnogo bolja.
Pri povratku u Rusiju knez Mikin razmilja:
Moda e me i ovde smatrati za dete-ne branim! Mene sve odnekud I za idiota dre; ja sam zbilja
bio nekada tako bolestan da sam tada u stvari i bio nalik na idiota. No otkud sam idiot sad kad eto
sam vidim da me dre za idiota? Ja na primer, ulazim negde u drutvo i mislim: -Eto, dre me za
idiota, a ja sam ipak pametan, a oni to i ne slute

Ljudi Mikina dre za dete, i Mikin je svestan toga da ga ljudi dre za dete. Ljudi Mikina dre za
idiota pa idiotom i zovu, Mikin zna da ga dre za idiota i da ga zovu idiotom. Mikin se zbog toga
ne ljuti, a esto se zna nasmejati kada ga tako zovu. Mikin sebe ne smatra idiotom, i to je njemu
pouzdanija ocena od ocene drugih.
Idiot i dete su istoga znaenja i zbog toga se ove rei prepliu i kod starih pisaca i kod
Dostojevskog. A Dostojevski je objasnio znaenje rei idiot igrom rei, ba kako to ine svi pisci
staroga doba.
Moda e se bolje shvatiti kako je nastala grka re IDIOTES ako uporedimo te rei ovako:
IDIJOT DIJETE.
Dodatni dokaz nalazimo u vizantijskoj istoriji i knjievnosti.
U Vizantiji su i carevi i sinovi naslednici nosili ime Porfirogenit. Oko znaenja ovog imena vodila
se prava nauna polemika u Evropi u X i XI veku. Neki su govorili da to ime znai roen u
purpuru, a neki to pobijaju i kau da to ime znai roen u zgradi koja se zove Porfira. Drugi
tvrde da to ime znai pomazan u utrobi ili zakoniti car i jo po neko tumaenje.
Kau knjige da je Lav IV 776. god. pretio sinu Konstantinu VI Porfirogenitu, da e ga uiniti
obinim pojedincem, odnosno idiotom. Carski sinovi su bili ili porfirogeniti ili idioti, sinova osim
ovih carevi nisu imali.
Novovremeni uenjaci su pokuali da odgonetnu znaenje ove rei, pa su primetili da nisu uvek
porfirogeniti nasleivali presto jer je bilo i idiota na prestolu. Primeeno je da su prvenstvo naslea
ipak imali stariji sinovi. Ali se nita pouzdano ne moe tvrditi jer su presto nasleivali i
porfirogeniti, i stariji, i idioti. Postoji i objanjenje da su porfirogeniti roeni kada im je otac bio na
vlasti, a sinovi koji su roeni pre nego je doao na presto,
obini su idioti.
Sama re se tumai ovako: PORFIRA znai purpur, a GENAO znai: rodim.
Nije loe jer u ovom imenu zaista ima raanja. Porfirogenit je srpska re prvoroen, i upravo to
znaenje i ima. Prvoroeni sin nasleuje oca i zbog toga Porfirogenit nasleuje presto. Najstariji sin
se zvao prvoroeni, a svaki koji je roen iza njega zvao se dete. Tako su se vizantijskim
carevima najpre raali porfirogeniti, a potom idioti.
Sada se valja setiti objanjenja antikog idiota. Antiki idiot nije bio kreten kao danas, nego se on
nije bavio dravnim poslovima. A nije se bavio dravnim poslovima iz prostog razloga, bio je dete i
nije bio dorastao za dravne poslove. A poznato je iz istorijskih izvora da se ni u Grkoj ni u Rimu
nije moglo baviti dravnim poslovima pre tridesete godine. Tako piu stare knjige, a druga je stvar
to se javljaju neke istorijske linosti koji su se bavili dravnim poslom i ako su bili mlai.
I druga je stvar to je idiot evoluirao, pa u doba znanja postao kreten.
Apostol Pavle pie Galatima:
Dok je naslednik dete, ja velim da se on ni u emu ne razlikuje od roba, ako i jeste gospodar od
svega; nego je on pod zapovednicima i starateljima do roka koji je otac odredio.
Pavlov nasledik dete je obian idiot iz antike i Vizantije, i on je pod starateljstvom i ima da slua.
Isti je jer svi oni govore istu nauku, i govore istim jezikom simbola.
U ovoj nauci koja se govori jezikom mita,prvoroeni ili prvenci imaju veliki znaaj. U Bibliji
saznajemo da je Jakov prevarom dobio prvenatvo od starijeg brata Isava. Najstarijem sinu Ruvimu
Jakov je oduzeo prvenatvo zbog nedolinog ponaanja. Mlai brat Jefrem dobi prvenatvo nad
starijim Manasijom. Mnogi kraljevi su odbranili ili obnovili grad rtvom svoga prvenca. A Gospod

je kaznio Faraona pobivi sve prvence u Egiptu, od Faraonovog prvenca do prvenca sunja u
tamnici, pa do prvenca svih ivotinja.
Prvoroeni ili prvenac je veoma znaajan i valja ispitati zato je on toliko znaajan, a bukvalnim
itanjem starih knjiga to se ne moe.
Srpska svadba nekada nije mogla biti bez prvenca, koji je bio jedan od glavnih gostiju na svadbi.
-Prvo pa muko!- kazuje narod kada se u nekom poslu uspe iz prve.
I to je taj prvenac, prvoroeni i porfirogenit. A idiot je mlai od njega i ima da eka da mu se
posrei. Poznato je da su svi prvenci posveeni Bogu, i zbog toga su oni od velikog znaaja. Ali, u
brojnim bajkama i pripovetkama najmlai sin ili brat ini slavna dela, i on je jedini koji je bio u
stanju to uiniti.
Tog najmlaeg esto smatraju ludim,ali ne onako kako se danas ta re shvata. U srpskom narodu
rei mlado i ludo su sinonimi, i kada se kae za nekog da je lud kae se da je detinjast. U
nekoliko primera emo pokazati kako se prikazuje najmlai sin.
-Evo me, oe,ja sam ti sin i najmlai i najlui. Ja ne bjeim,a ti,ako ba hoe da me ubije, a ti me
ubij i sijeci, tvij sam, pa moe raditi sa mnome to god hoe i to ti je volja.Na to se saali starac i ree kroz pla:
-Sine moj, najmlai si i najlui si, vidim da si deko, i da se ne boji.-
Ovaj najmlai i najlui sin e spasiti oca i porodicu.A u drugoj prii sprema se najstariji sin da ide u
svet, a otac mu govori:
Ko e mi oi zaklopiti kad ti ode? Zna da vam je najmlai brat sulud, te smo ga oterali stoku da
uva po planini; pa zar na njega hoe da ostavi dom?
More, imam jo jednog, ali on je malo onako, pa smo ga oterali u planinu kod stoke.
I ovaj suludi najmlai brat bie spasilac doma. U treoj prii se kae:
Najmlai brat je bio adamija, pa ga braa nijesu mnogo ni bendala.
Ba ovaj brat to ga dre da je luan spasi oevinu,koju su starija braa doveli do propasti.
U etvrtoj prii se vrlo dobro objanjava kakav je najmlai i najlui brat.
Bio ovek i ena, pa imali tri sina. Najmlai bio najlepi i odve dobar, pa su ga braa drala za
budalu.
Ovo je pravo znaenje rei idiot.Ovakvog idiota je i Dostojevski prikazao, jer je idiot takav i ta
re ima takvo znaenje. Idiot je bio najmlai i poslednji izdanak kneevske loze Mikin.
Slavni biblijski kralj David u mladosti je bio idiot. Kada je Samuilo po Gospodnjem nalogu doao
u Jesejev dom da pomae za kralja njegovog sina, ne nae pomazanika meu Jesejevim sinovima,
pa pita:
- Jesu li ti to svi sinovi? A on odgovori: -Ostao je jo jedan najmlai, ali on pase ovce.
I ba ovaj i ovakav David je od ovaca doao da ubije Golijata, i tako spase kraljevstvo od poraza i
od sramote, jer nije bilo u kraljevini junaka koji bi Golijatu iziao na megdan.
David kao i onaj iz srpske prie to je malo onako, poslat je da pase ovce i obadvojica su
najmlai. Za Davida se ne ree da je lud, ali u dva navrata se prikazuje takvim. Jednom mu se
njegova ena izrugivala to izigrava budalu, a drugi put se nainio ludim da bi se spasio.
I on se pretvori pred oima njihovim i uini se lud pred njima, arae po vratima i putae
pljuvaku svoju niz bradu svoju. Ahis ree slugama svojim: Vidite li da je ovaj ovek lud; to ste mi

ga doveli? Zar nemam dosta ludih pa mi i njega dovedoste da gledam ludosti njegove?
Za Davida znamo da je zaradio kraljevstvo Boje, a Isus kae:
Ko ne primi kraljevstvo Boje kao malo dete, nee ui u njega.
Ni kod Olimpljana nije drukije bilo, decu bogovi najradije uzimlju. Na Olimpu deca su bogovima
vinotoe, a Ganimed je najpoznatiji.
To nam se kae da idioti ulaze u kraljevstvo Boje. To je u narodu poznato,pa su ljudi luckaste
smatrali Bojim poslanicima i zvali ih jurodivim. Ti ljudi su bezazleni kao deca, i u njima nema ni
trunke sebinosti, zavisti i slinih osobina edukovanih ljudi. Tako govori i apostol Pavle u svojim
poslanicama, i kae da je mudrost ovoga sveta ludost pred Bogom, a ludost ovoga sveta mudrost
pred Bogom.
Da ovo pie Aristotel, on bi se posle razmatranja idiota zgodno nadovezao na razmatranje uma.
Ovo zvui idiotski, ali tako je.

Epimenid
Posted on January 6, 2012 by admin
Epimenid je filozof sa Krete i svrstavaju ga meu sedam mudraca. Epimenid jeste sa Krete ali
nije liio na Kreane jer je imao dugu kosu. O Epimenidu su u staro doba kruila mnoga predanja o
njegovim udesnim podvizima. Za vreme Solonove vladavine oistio je Atinu od kuge, i to je uinio
stihovima. Za nagradu nije uzeo novac nego samo maslinovu granicu.
Epimenid je pronaao kuku i plug i prvi je upregao volove u jaram, i uopte kae se da je bio
udesan u boanskim stvarima.
A sve je poelo jednoga dana oko podne, kada je pasao ovce skrenuo je s puta u neku peinu gde je
zaspao, i tako spavao etrdeset godina. Kau da je njegova dua izlazila iz tela kad god je htela i da
se ponovo vraala u telo. Od drugih nita nije nauio nego su mu uitelji bili dugo spavanje i san.
On preko dana legne u peinu i u snu je sa Zevsom, i sa
njim razgovara kao i sa Istinom i Pravdom. Neki kau da Epimedid nije spavao nego se povlaio u
samou i sabirao korenje.
To e nam se rei da spavanje u peini i sabiranje korenja u samoi, ima isto znaenje. A to ne znai
samo u ovom sluaju, nego je tako u ovoj nauci i u jeziku mita. Zato je ekspirov Timon Atinjanin
zavrio u peini i sabirao korenje.
O Kreanima Epimenid nije imao dobro miljenje, i pripisuju mu se rei:
Kreani uvek lau, zle ivotinje, lenje trbuine. A ove njegove rei navodi i apostol Pavle u svojoj
poslanici, kada govori o Kreanima.
Tvoju grobnicu, gospodaru, Kreani su sagradili, ali ti nisi mrtav: uvek doista ivi, rekao je
Epimenid za svog gospodara.
A Aristotel kae:
Tee je govoriti javno nego suditi: a to je prirodno, kad se odnosi na budunost. Suenje se pak
dotie onog to se zbilo, to se moe saznati ve sada ak i vraanjem, kako ree Epimenid
Kreanin: on je doista prorokovao ne u odnosu na budunost ve na stvari koje su se dogodile, ali
su nejasne.
Aristotel govori o Epimenidu samo da bi nama objasnio ko je taj filozof to ga ubrajaju meu
sedam mudraca. A ree nam da je njegova oblast prolost. Zato je njemu ime Epimenid, a ne zato
to su mu istorijski roditelji dali takvo ime.

U staro doba postojala je izreka Epimenidova koa, i odnosila se na skrivene stvari. Kau da je
dugo vremena nakon njegove smrti pronaena njegova koa iarana slovima. Pa ako je njegova
koa bila iarana slovima, onda se ta koa mogla itati i tako saznati poneto iz prolosti.
Tako je i Epimenid kao i epomenos dobio ime od srpske rei pomen i sa istim znaenje. A poto
je Epimenid jedan od sedam mudraca, saznajemo delatnost jednog od sedmorice. Za ostalom
estoricom valja tragati. U traganju bi pomoglo sedam svetskih uda jer su oni isto to i sedam
mudraca, a Epimenid je isto to i Mauzolov hram.

Epomenos
Posted on January 6, 2012 by admin
Epomenos je jo jedna grka re kojoj znaenje nije potpuno jasno. Ova re se prevodi kao: logiki,
dosledno, ureeno, nezavisno, zadovoljno, ve prema tome kako se ini da je najprikladnije uz dati
tekst.
Daemo jedan primer kako se prevodi re epomenos.
boginje i bogove da prizovemo, molei ih da ono to kaemo bude, u prvom redu, najvie njima
po volji, a da, zatim, samim tim i nas zadovolji.
Isti ovaj tekst u drugom prevodu glasi: bogovima u najveoj meri po volji, a za nas logiki
dosledno.
Jasno je da ova dva prevoda nemaju slino znaenje, a time je jasno da bar jedan prevod nije
ispravan. Ako prevod nije dobar ni znaenje teksta se ne moe pravilno shvatiti.
A pravo znaenje ove rei nije teko odgonetnuti, jer ga sama ta re kazuje. Re epomenos znai:
ePOMENos.
To je srpska re POMEN i takvo znaenje ima i u mrtvom jeziku kojim piu grki filozofi. Tu re
koriste filozofi na isti nain i na istom mestu, gde je koriste svi narodi u besedama. Srpska re je
ostala ista samo je dobila oblik mrtvog jezika, pa nije POMEN nego je ePOMENos.
Danas postoje razni povodi za besedu,a nekada je bio samo jedan: pomen, koji se inio bogovima,
svecima i precima.

Amin
Posted on January 6, 2012 by admin
Ova re je dobro poznata ljudima, i izgovaraju je milioni ljudi svakoga dana. O ovoj rei su mnogi
pisali i priznavali da joj ne znaju ni znaenje ni poreklo. Zaista je pravo udo da se bez rei amin ne
moe Boja sluba vriti, a da se toj rei ne zna pravo znaenje. Milijarde hriana pa i muslimana
aminuju, a ne znaju ta ta re znai.
Kae se da je amin biblijska potvrdna formula, znak odobravanja u hrianastvu. Amin je hebrejska
re i znai: Tako je! Odista!
Hrianski uenjaci kau da je Gospod izgovorio re Amin za sve Boje istine kao peat tih istina.
Da bi neko mogao rei Amin,mora prethodno znati ta se reklo. Kao to ovek stavlja peat i potpis
to mora prethodno znati i razumeti, ta je napisano i ta se potvruje. A ovo se potvruje reima
apostola Pavla.
Jer kad blagoslovi duhom, kako e onaj koji stoji mesto prostaka rei Amin po tvome blagoslovu,
kad ne zna ta govori.
Da bi se aminovalo potrebno je znati ta se aminuje,jer svaku molitvu zavrenu sa Amin uznose

aneli Boji pred presto Boji i uvaju ga tamo do Sudnjega dana. Tako govori i Petar Damaskin:
Re Amin tvrda je re, kojom se potvruje ono to je prethodno reeno.
Jasno je da je re Amin znaajna i da ona potvuje izgovorene rei pred Bogom, kao peat i potpis
pred zakonom. Ali ta znai sama re i odakle doe?
Kae se da je re Amin prvi put izreena kada je Isus objavio molitvu Oe na. Ako je tako, kako je
mogue da se Amin nalazi kod starozavetnih proroka i u psalmima? A nalazi se i u petoj knjizi
Mojsijevoj Ponovljeni zakoni, gde Leviti izriu prokletstva, a ceo narod aminuje sa Amin!
Naravno da nije mogue,ako se Biblija tumai istorijski. Ali je ipak to mogue jer Biblija nije
istorijska knjiga,i velika je zabluda tumaiti je onako kako se to ini. Razborit ovek koji paljivo
ita Bibliju nikada u njoj nee nai istorijske dogaaje,to nalaze samo zabludeli sanjari.
Reeno je da se Amin izgovara na kraju govora kao to se peat stavlja na kraju teksta, i tako je
najee, ali ta re se nekada nalazi i na poetku govora. Kau da kada Isus govori: U istinu, u
istinu vam kaem, on u stvari govori: Amin, amin vam kaem, a da se amin prevodi kao u
istinu.
Ako je tako, onda to ini kao i Srbi kada koriste re aman. Kada Srbi izgovaraju amanova re je
uvek na poetku reenice, i ima upozoravajue znaenje.
Aman, ljudi,ta vam je!, Aman, uje li ti ta ti govorim?, Aman, brao izgibosmo!
A nekada se i re amin koristi na poetku: Amin Boe!, Amin Bog te uo!, Amin Bog te uo i
usliio!, Amin, Boe, vazda te molimo!
A nekada se nalazi u sredini reenice: Bog te uo i u amin ti se steklo!
Ipak se Amin nalazi najee na kraju govora, i to e nam pomoi da ovu znaajnu a nerazumljivu
re razumemo.
Videemo nekoliko primera kako se koristi re Amin. Apostol Pavle ovako kazuje: blagosloven
Bog na sve vekove. Amin!, koji je blagosloven na sve vekove. Amin!,slava na vekove vekova.
Amin!
U Jovanovom otkrivenju se kae: njemu slava i vlast na vekove vekova! Amin!
A u psalmima se kae: Blagosloven Gospod uvek! Amin! Amin!
Vidimo da se aminuje posle rei na sve vekove,na vekove vekova i uvek, i tako se najee
ini i tako najee ini i srpski narod. Srpski narod najee aminuje nakon rei na vijeki vjeka i
upravo je to znaenje rei Amin.
Re Amin ima znaenje uvek, na sve vekove,veno i slino tome, a doslovno znaenje rei
Amin je: neprolazno,nezaboravno.
A sama re nije ni iz jednog ivog jezika nego iz mrtvog, ali je nastala iz srpskog jezika. U svim
mrtvim jezicima slovo Akada se nalazi ispred rei ima znaenje NE, tako je u sanskritu,
latinskom i u grkom (koino) jeziku, pa je tako i u ovom jeziku kako god da se zvao.
Drugi deo rei MINznai prolaznost, ono to je prolo, i ta re je iz srpskog jezika. Minuti
znai proi, minula godina je prola godina, ono to je minulo to je prolo.
I tako kada se A (NE) nae ispred MIN (PROLAZNO), dobije se re AMIN (NEPROLAZNO).
Ima srpski narod jo jednu re koja je imala u narodu veliku teinu i znaaj, to je re amanat ili
amanet. Kada neko umire ili odlazi na daleki put ostavlja nekom bliskom svoju porodicu i imanje

u amanet. Amanet vredi koliko i dua, ko ne odri amanet plaa duom. Dakle amanet je u
Bojem nadletvu, i po tome se vidi koliko je ova re znaila u narodu. Narod se u amanet
zaklinjao: Tako mi tekog amanata Bojeg!
Ostaviti u amanet i danas se esto uje, ali se to danas retko ini. Ta re je izgubila u znaaju i
nije vie teki amanat Boji, kao to je bio u neukom narodu ranije. Danas malo ko ima poverenja
u nekoga ni kozu da mu na uvanje ostavi, a o neemu vrednijem ni govora nema.
Bilo je nevere i u davna vremena, car Sjepan je svom kumu kralju Vukainu ostavio carstvo u
amanet, a ovaj ga ne ispuni. Pred smrt je car Stjepan dao u amanet carstvo Vukainu za sedam
godina, dok carevi Uro ne izraste do krune. Ali Vukainu Mrnjaveviu nije bilo na pameti
vraanje carstva, nego on ubi nejakog Uroa. U davna vremena ovako se mogla poneti samo
najgora ra, izneveriti i amanet i kuma. Danas je to prevazieno.
-Tresu ti se ruke,izeo si neiji amanet!-Vas svijet ivi na vjeru i na amanat.Prva narodna izreka je aljiva a u drugoj vidimo da se vera i amanat izjednaavaju. Davati u amanat
znai isto to i davati veru, a dati veru znai isto to i dati re.
Videli smo da su rei amin,aman i amanat sline i da im je i znaenje slino, i da su te rei
nebeske. Te su rei u Bojem nadletvu i aneli s njima imaju posla, i ne pripadaju zemaljskoj
vlasti.
Dakle, re AMIN je iz mrtvog jezika(aramejskog ili nekog drugog) a nastala je od srpske rei MIN,
i znai NEPROLAZNO,VENO i slino tome.
Danas je opte poznato da su davne religije jedna obina praznoverica i zabluda neukih, a danas ko
veruje veruje u pravu veru. Tako misle i govore verujui, a neverujui sve njih smatraju
zabludelima.
Ako bi neko rekao da je ovaj pravoverni AMIN u davnoj paganskoj religiji bio bog, pa jo sa istim
imenom, u to ne bi poverovali ni verujui ni neverujui. Jedni bi se tome smejali, a drugi bi se
zgraavali.
A ipak je postojao paganski bog sa istim imenom i sa istim znaenjem.
To je egipatski bog Amon koji je stolovao u Tebi. Paganski bogovi nisu onakvi kako ih nauka
prikazuje. Nauku koju danas ljudi ue o tim bogovima nemogue je izvesti iz onoga to stare knjige
o njima govore, a ipak je to uenjacima uspelo. To je udo pred kojim razum ostaje nemoan.
Egipatski bog Amon je gospodar istine i ivi u istini,kao to su to i hrianski Bog i Isus Hristos.
Stari Egipani su se molili Amonu da im otvori vrata nebesa, kao to se moli hrianski Bog.
O Amone,pastiru koji izvodi stado jutrom; koji vodi patee na ispau; kao to pastir vodi stado
na pau, tako ini ti. O Amone, daj patnicima hrane, jer ti si pastir koji se brine o onom ko se na
tebe osloniO Amone-Ra, ja te volim i svoje srce sam ispunio tobomTi e me spasti iz usta
ljudi onog dana kad oni budu govorili lai, jer gospodar istine, Amon-Ra ivi u istini.
Nema razlike izmeu Amona i hrianskog Boga ili sveca, ak je i renik isti. Paganski Amon je
pastirkao to je to i Isus Hristos, i ne ite se od Amona nita zemaljsko,pagani ude za istinom. A
Amon je gospodar istine, i koji ivi u istini ba kao i hrianski Bog.
Valja znati da je Amon otac Aleksandra Makedonskog,kao to su to jo i Filip, Darab, Zevs i

Nektaneb, takoe egipatski bog. Ali to je druga pria.

Plutarh govori zanimljivu priu o bogu Amonu (Amunu, Amenu).
Dok veina misli da je u Egipana vlastito ime Zevsovo Amun Hekatej iz Abdere kae da se tom
rei Egipani slue i u meusobnom ophoenju, kad nekoga zovu; ta je re, naime, uzvik. Zbog
toga, kad zazivaju prvog boga, za (kojeg) veruju da je isto to i Univerzum, i kad ga -kao da je
nevidljiv i skriven- mole da postane vidljiv i da se pojavi, govore: Amun!.
U mitu Amonovo ime ima znaenje skriveni, moda zbog toga to je ljudima istina skrivena.
Valjda e ljude Amun spasiti pokazujui im istinu.
U dijalogu Fedar Platon preko Sokrata objanjava boga Amona, a to ini samo da bi itaocima
objasnio tog boga.
Kada je Teut bog mudrosti izmislio slova, pohvalio se svome kralju bogu Amonu.
- Ovo znanje, kralju, uinie da Egipani budu mudriji i da bolje pamte, jer je naen lek za
pamenje i mudrost.
-Veoma dovitljivi Teute, jedan moe da proizvede vetine, a drugi da oceni koliko je u njima tete i
koristi za one koji e se njima sluiti. Tako si i ti sada, kao otac pismenih znakova, u dobroj nameri
rekao suprotno onome to oni mogu. Oni e, naime, u duama onih koji ih naue raati zaborav
zbog nevebanja pamenja, jer e ljudi, uzdajui se u pismo, seanje izazivati spolja stranim
znacima, a nee se seati iznutra samo sobom. Nisi dakle, izumeo lek za pamenje, nego za
opominjanje, a uenicima nosi prividnu, a ne istinitu mudrost,jer kad postanu mnogoslualice bez
nastave, uobraavae sebi da su i sveznalice, iako su veinom neznalice i teko podnoljivi u
saobraaju, jer su postali nazovimudraci a ne mudraci.-
U staroj knjievnosti je pravilo da svako govori i zastupa svoju nauku, koju sam sobom predstavlja.
Ovde saznajemo da je Amon pored toga to je gospodar istine, on je i bog pamenja. Za Amona
nije mudar onaj koji proita, nego onaj koji znanje nosi u sebi i koji pamti.
Sada se treba setiti kako je protumaeno znaenje rei Amin. Dakle, bog Amon predstavlja
pamenje, a verska re Amin znai nezaborav, neprolazno, veno.
Dakle, Amon (Amun) je bog pamenja, a Amin znai nezaborav.
Da li je jasno da ovi egipatski bogovi nisu proizvod praznoverice? Ono to su oni u verskoj
knjievnosti, to su filozofi u filozofskoj knjievnosti.
Bogovi i filozofi su isto, i svako od njih ima svoj resor kojim vlada i za koji misli da je znaajniji
od drugih.
U staro doba,doba neznanja, postojalo je pravilo da svako radi svoj posao, a danas u doba
emancipacije, edukacije i drugih tekovina evolucije, svako moe da radi svata. AMIN!