ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У НИШУ

Департман за социјалну политику и социјални рад

Предмет: ЉУДСКА ПРАВА

Професор: Ирена Пејић Студент: Мила Ранчић 205

СЛОБОДА МИСЛИ И ИЗРАЖАВАЊА

Да ли су друштвене мреже проток слободних мисли или огласна
табла за неостварене

Слобода говора на друштвеним мрежама је акутна тема

данашњице.
Изазива полемике, пре свега у домену поимања слободе, као
неограничене тековине демократских и технолошких процеса.
Све чешће интернет слобода добија конотацију вулгаризованих
могућности. Истина, неистина, полуинформације, пропаганда,
базирани ставови, научна утемељења, бестидност…
Тражим одговор као припадник дигиталне генерације, на питање да
ли је човек уз технолошки развој разобличио конвенционална
утемељења човечанства и да ли је данас слобода говора
промовисана као неограничен ресурс који брише границе јавног и
приватног?
,, Уби ме прејака реч“- Бранко Миљковић
Овај стих остао је уклесан, не само у књижевности, већ као
парадигма последица, када оно што мислимо и изговоримо.
Аристотел је тврдио да говор има политички статус, јер говорити
значи деловати.
Историјски посматрано, слободу мисли, није увек пратила и
слобода говора. Вербално изношење идеја, често је било повод за
трауматичне призоре, пошасти, пропасти...
Позитивни апсурд ове тврдње је размена идеја, која осигурава
стални напредак друштва.
Захваљујући људима, које није било страх да говоре о својим
идејама, открићима- људски род се развијао, долазио до
многобројних сазнања.
Данас, слобода говора постала је алат, којим се служе грађани да
укажу на аномалије у друштву и држави, да контролишу јавне
установе и службе, а све то са циљем квалитетнијег и поштенијег
живота. У томе би требало да им подршка буду медији. Али,
интересне сфере, профит, моћ и утицај, никада не дозвољавају да се
лепа теорија преточи у праксу.
Дигитално доба отвара нове могућности. Друштвене мреже уводе
принцип ,, огољене стварности“. Брише се граница између јавног и
приватног.
На фејсбуку, твитеру, инстаграму.. шансу су добили сви. Отресање
тровертности и креирање виртуалног карактера личности,
разбуктали су машту најнемаштовитијим особама. Туњави изглед
трансформише се, као ружно паче у прелепог лабуда.
Друштвене мреже спојиле су некада јасно раздељену слободу
говора и говор мржње.
Шансу су добили сви- пацифисти, расисти, моралисти, нацисти,
егоцентрици, групе које воле и групе које мрзе...
Глобална игра на танкој жици, пребукирана артистима.
Маргинализоване друштвене групе ( мигранти, Роми, ЛЏБТ..)
постају плен интернет предатора. Лов је суров и беспоштедан.
Зато се заборавља да слобода говора није неограничен ресурс. Она
досеже до тачке, док се не наруши слобода, право или живот
другог.
Говор мржње на интернету, готово да је идентичан најприземнијем
уличарском жаргону. Некада је и много опаснији, јер то види и
прочита много већи број људи.
Да ли се слобода говора суновратила у дигиталну канализацију?
,, Све истине које се прећуте, постају отровне“- Ниче
Ова Ничеова тврдња постаје у данашње време, сама себи антипод.
Друштвене мреже не прећуткују, али служе за измишљање истине,
жигосање, извлачење користи.. стуб срама без доказа.
Свет је изнедрио нову расу-,, дигиталне робове“!
Доживљаји се своде на мобилне телефоне, друштвене мреже,
поруке, фотографије.
Дигитални робови пристају на добровољно поробљавање од стране
менталних протеза- компјутера и телефона.
Две године живота у пандемији су две године ,, успеха“ за
виртуални свет.
А сви су желели да они други чују и разумеју њихову истину.
Ваксери, антиваксери, теорије завере, конвенционална медицина,
политички профитери.. свако има своју слободу да је саопшти.
Нико нема одговор за спас људског рода.
Слобода говора уплетена у дигиталну мрежу мноштва илузија
изгубила је идентитет. Изгубила је ритуал гестикулације. Када се
говори, када се нешто саопштава, важан је поглед. Очи су део те
слободе, њихова бистрина потврђује говорникову прокламацију.
Важне су и руке, да малим замахом дочарају вербални наступ.
Важан је и тоналитет којим саопштавате нешто. Нешто што ће бити
израз ваше слободе да мислите и изговорите.
Отуда на почетку, али и на крају прејака реч Бранка Миљковића.
За прејаку реч је можда вредело умрети. Отечен палац којим се
исписује такозвана слобода говора у виртуалном свету, на
друштвеним мрежама, једино заслужује мастило за отисак прста на
белом папиру, уместо потписа.
У прошлом веку, слобода говора изражава се и исписивањем
графита на зидовима.
Некада је на једном зиду био исписан графит НИКО НИЈЕ
САВРШЕН- ТИ СИ ТАЈ НИКО!
Литература:
,, Политика“- Аристотел
,, Култура“- Ратко Божовић

Ниш, 3.12.2021.