Odbrana znanja

Znanje nije moj cilj. Znanje je moj instrument. Tamo gde neznanje urla i strai, samo
promiljanje moe pomoi.
Opet se vraam u vreme mirisa zemlje i nesavladane misli, u vreme u kom se govorilo i htelo,
u kom sloboda nije bila anarhija, a ovek bio sopstveno ostvarenje, bez ideje o Kantovoj
samoskrivljenoj maloletnosti.
Bitke za davno izgubljeno u tom vremenu nisu vodjenje, poraz se nije predstavljao kao uspeh,
a srce svih stvari bio je ovek. Tu se potovalo znanje, bilo je jasno da e nova misao ubiti
stare bogove, tu se uistinu razmiljalo...
Ba u tom vremenu stvorena je i babika vetina. Raala se istina putem samospoznaje.
Kako to neverovatno i ak rogobatno zvui... danas, kad je kritika misao na izdisaju, a
samosvest put ka patnji, danas kada se odmah po donoenju istine na svet mora izvriti
edomorstvo, jer nijedna istina dananje Srbije, nije politiki korektna.
Vidi li Sokrate da ni danas nije lako?
Beda na koju nam svakodnevno pada prvi pogled dobila je divno pakovanje, mi je zovemo i:
akcija, snienje, privatni univerzitet, tolerancija, sloboda izraavanja...
Pravo je udo kako se danas o svim tim bedama divno govori, kako su jedom vremenu
represije i cenzure usta puna slobode.
To je valjda ono Ko o emu... zna se ko e o potenju.
A da li nam je uopte i potrebno takvo potenje, takav sistem (bez)vrednosti, dananja zemlja
''Hleba i igara'' kakvu su nam stvaraju.
eludac nam je ionako pomeren od previe igre, masa cre od smeha, pa se vie ne uje
uzvik ''Znanja i vrlina''... a preko nam je potreban.
Glave nam ve trnu i tupimo svakim danom sve vie. Istina, to je jedini projekat vladajue
koalicija koji im bezobrazno dobro ide, valjda zato to im je jasno da se neobrazovanim
narodom lake manipulie, da se mediokritetima lake podvaljuje, a samo jo floskulama s
kraja prolog veka umeju da barataju. Ne udi. To i jeste njihovo vreme.
Meni je pak jasno da imam moan instument- svoje znanje. Tamo gde neznanje urla i strai,
samo promiljanje moe pomoi.
Setio sam se neeg...Veite jednom konja za drvo. Pokuae da se otrgne, ali e shvatiti da je
nemoan jer je vezan. Veite ga kasnije za stolicu. Nee ni pokuavati da se otrgne. Dovoljno
mu je to vidi da je vezan.
Nismo li mi u slinoj situaciji danas? Uz duno potovanje svih vas... a i konja.
Moje trganje je moje promiljanje.
Uostalom, sumnja i zapitanost su temelji svakog znanja, pa samim tim i svake istine.
Dve hiljade tree godine sam bio mali da bih bio zamiljen nad politikom i uopte
drutvenom situacijom. Posle 12. marta te godine nestala je prilika da upitam tadanjeg
premijera ono to me interesuje.
Danas imam pitanja za onoga ko je na mestu premijera, ali ih umesto mene postavljaju
pevaica, doktorka koja ne eli da ode u penziju iako joj je vreme i ena okupirana linom
nesreom.
Pa recite mi... ne lii li vam sve ovo to nam se deava na jedno tragikomino delo?
Pogledajte...Filoloki fakultet u Beogradu, iji sam student, dodeljuje povelju predsedniku
republike, koji ne zna koji je smer na master studijama zavrio; jedan ministar odgovara samo
za mizogeni komentar, ali ne i za stravinu nesreu; ljudi se sparuju na farmama; zdravstveni

i prosvetni radnici moraju da mole za poviice; umetnost se i dalje tretira kao okrpljeni ogrta
drutva; ovekoljublje se meri na skali od nula do Heda Gabler; na internetu cvetaju stranice
Izrada diplomskih i master radova; stopa pismenosti stagnira, a sama po sebi je mizerna...
I koliko je jo potrebno primera navesti da bi nam bilo jasno da naa tragikomedija gubi sve
komine elemente?
Ujevieva Svakidanja jadikovka, postae omiljena pesma mene i onih koji dele moje
miljenje. Da, da, pesma jednog Hrvata. Znanje nam daje da ne vidimo nacije, ve ljude, da
ne vidimo granice, ve mostove, da sebe potujemo, kako bismo potovali i bilo koga drugog.
Ono nas ui razlici izmedju nacionalnog i nacionalisikog, tankoj granici izmeu rodoljubica
i rodoubica, to znanje nam daje nadu.
Znanje nije moj cilj. Znanje je moj instrument. Tamo gde neznanje urla i strai, samo
promiljanje moe pomoi.
Znanje moramo pretvarati u rad, u veitu angaovanost i zdravu ambiciju.
Posluajmo Brehta pa se usudimo da promenimo stvari. Istina, uvek postoji ansa da se ne
uspe, ali ako ne pokuamo, ve smo izgubili. A i ostali smo krai za jedno iskustvo.
Ja tako znam i tako verujem i tako arko elim da se usudimo i pokrenemo, pa poevi od
sitnica- dobar dan, izvoli, hou... i vi, i vi, a i vi gospoo, ba kao i ja... svi zajedno stvarajmo
jedno zdravo drutvo, na temelju onoga to umemo i znamo.
Inspirisan Dukom Trifunoviem zavravam svoje izlaganje i molim vas da promiljate, jer...
Samo e nae znanje kad budemo pali
biti na trag na zemlji,
A sve drugo tui.