Филолошко-уметнички факултет

Универзитет у Крагујевцу
Република Србија

Крагујевац, 04. јун 2021.

ПОЗИВНО ПИСМО

Поштоване колегинице и колеге,

У светлу књижевнокултуролошких и хуманистичких истраживања која се већ

деценију и по изводе на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу,
позивамо вас да учествујете у стварању тематског научног зборника међународног значаја:

ПЕТЕР ХАНДКЕ:
У средишту света

Истичући значај ритма словеначке молитве коју је прочитао као део говора
приликом уручења Нобелове награде за књижевност, Хандке изјављује:

Гете у једној својој песми каже: Пророци лево, пророци десно, а дете
света у средиште. Зашто показујем на себе? (Смеје се.) Понекад себе
тако видим, иако сам стар. Осећам се као дете света у средишту.
Заправо, књижевност је у средишту, а не ја. Ја сам преосетљив. Овакав и
онакав. Нервозан… Али прихватам себе таквог какав сам. Говорим о
књижевности, о уметности, она је у средишту света, а не новинарство и
‘велике’ изјаве. Књижевност је и почетак и крај. То је тако и тако ће
остати. Верујем у књижевност. Ако тако не буде, онда све у материну…
Лаку ноћ!

Од почетка стваралаштва, Хандке пише линијом највећег отпора: против

једногласја, општих и унапред прихваћених мишљења. Шездесетих година двадесетог века
изазвао је раскол на европској позоришној сцени поетичким ставовима које недвосмислено
износи у првим позоришним комадима и упозорио да владајуће језичке форме спутавају
слободни дух личности. Био је један од ретких у књижевном свету који се гласно противио
распаду Југославије, земљи његових чежњи. На путу истине ризиковао је ауторитет писца,
а уместо непосредног обраћања, успео је преко природе да се отвори према другом човеку.
Назван је филозофом природе јер је кроз географска пространства успео да наслика
психолошки портрет човека. Његова личност и дело даривали су нам једну димензију
драгоцену српској јавности и нови сензибилитет у модерној књижевности, премда остаје
веран традицији и неометен токовима савремене технолошке цивилизације руком
исписујући своја дела. Иницијатива за стварање овог зборника потекла је из потребе да се
српска интелектуална мисао усмери ка критичком разматрању и расправи усредсређеној на
његове рукописе.

Подтеме

1. (Политике) читања Петера Хандкеа

2. Нови реализам и нови модернизам у романима Петера Хандкеа
3. Језик и вербално насиље Петера Хандкеа
4. Језичка игра у драмским комадима Петера Хандкеа
5. Хандкеови ,,Комади говора“: стварање нове позоришне реалности
6. Хандке између традиционалне књижевности и метајезика
7. Хандке: фикција, стварност, језик; нарација, метанарација, интертекст
8. Хандке, књижевност, филм
9. Хандкеова (не)ангажована књижевност
10. Петер Хандке, југословенски писац
11. Политички проблеми на неполитички начин: Хандке
12. Хандке: филозоф природе
13. Хандкеови јунаци: и зрели и детињасти
14. Млади јунак који не зна ко је нити шта жели као ,,најснажнија слика света“
15. Антицивилизацијски наратив Хандкеове уметности
16. Зебња, кошмар и апсурд у раним делима Петера Хандкеа
17. Слике и ритам Хандкеове поезије
18. Хандке у свету полуистине
19. Проблем превођења Хандкеовог стваралаштва

Попуњену пријаву (коју вам достављамo уз овај позив) послати на електронску

адресу ana.sitarica@filum.kg.ac.rs најкасније до 01. јул (због евиденције броја учесника). 

Рок за достављање радова: 01. новембар 2021. године

Зборник ће бити објављен почетком 2022. године.
Образац за пријаву теме и Упутство за уређивање радова у прилогу су овог
позивног писма.

У име уређивачког одбора зборника,

унапред захвалани уредници,

Ана Ситарица
Никола Бубања
Драган Бошковић