Сусрети, Брчко, рецензија за двоброј, 1-2, 2022.

Inbox

Ivana Ilić Kiš Nov 25, 2022, 3:59 PM (1 day ago)

to me, jakov.amidzic

Поштовани г. Нешовићу,

У прилогу је белешка поводом двоброја "Сусрета". Видећете да сам на

одређеном месту дала коментар те Вас молим да проверите пун назив државе
чији је представник један члан Редакције "Сусрета". Молим Вас да на том
месту интервенишете, ако се утврди да не треба да стоји пун назив који
сам ја навела.

Почаствована сам што сте ми упутили позив да напишем пригодан текст

поводом објављивања двоброја "Сусрета" и захваљујем Вама и уреднику на
указаном поверењу.

С обзиром на чињеницу да смо окупирани истим позивом, да су нам теме

блиске и да делимо исте муке у уређивачкој професији, скренула бих Вам
пажњу да у импресуму "Сусрета" нисам наишла на податак о тиражу (или сам
га превидела).

Срдачан поздрав, до нових "Сусрета",

Ивана Илић Киш, уредница издавачке делатности Српског народног

позоришта, Нови Сад

Дана 25.11.22. у 09:50, Ivana Ilić Kiš пише:

>
> Поштовани г. Нешовићу,
>
> Како сте? Припремате ли наредни број "Сусрета"? Будући да сте ме
> замолили да напишем осврт поводом двоброја, најавила бих га јер ми је
> у завршној је фази. Можда ћу успети, како ми већ инспирација буде
> наклоњена, данас у току дана да Вам га пошаљем. Претпостављам да још
> није касно, премда ми нисте навели који је крајњи рок.
>
> Срдачно Вас поздрављам,
>
> Ивана Илић
>
>
>
--
Српско народно позориште
Служба за дизајн и издавачку делатност
Позоришни трг 1
21101 Нови Сад
мр Ивана Илић Киш
уредник за уметничко-истраживачку документацију и издавачку делатност
+381 21 451 452
ivana.ilic@snp.org.rs
www.snp.org.rs
One attachment • Scanned by Gmail

У кључу референтног појма „сусрети”

Поводом двоброја часописа „Сусрети”, часописа за позориште, књижевност и културу, бр.
1‒2, година V, 2022, Брчко)

Средином прошлога века, педесетих и шездесетих година, интензивно су били

покретани књижевни часописи (какав је, на пример, часопис за књижевну и умјетничку
критику „Израз“, чији је покретач и главни уредник био Брчанин Мидхат Бегић), као и
театролошки часописи из свих југословенских позоришних центара и око којих су се
окупљали водећи интелектуалци. Премда су неки часописи престали да излазе или су
повремено, с мањим или већим прекидима, излазили па и покретани под другим називом,
чињеница је да су остали поуздани подсетници на актуелност оног времена. Они су огледало
културних, друштвених и уметничких гибања, а њихова вредност се потврђује доследном
присутношћу у попису библиографија новијих студија и истраживачких радова из области
друштвених и хуманистичких наука. Као аутентична потврда духа ранијих времена, часописи
представљају и приређивачке подухвате од трајне вредности.
„Сусрети“ излазе пету годину заредом. Иако је часопис „млад“, могу се већ сад
донети неки закључци: у култури се ради, ствара и гради, без обзира на време када се све око
нас разграђивало, када су странице о културама са заједничких простора биле деташиране да
би се стварале нове, за сваку културу засебно. Али, култура је попут дрвета које расте без
обзира на то шта се догађа око нас, оно не поставља питања има ли смисла стварати и
градити па онда ни одговор није компликован.
Према релативно једноставној формули од три основна елемента - креативности,
знања и љубави према свом позиву, уредништво „Сусрета” је приредило двоброј, јесење
издање за 2022. годину, предвођени главним и одговорним уредником Јаковом Амиџићем,
заједно са уваженим члановима редакције: Христом Бојчевим из Бугарске, др Мимом
Драшковићем из Црне Горе, Миром Гавраном из Хрватске, др Славчом Ковилоским из
Северне Македоније, уредником броја мр Жарком Миленићем из БиХ / Русије, Предрагом
Нешовићем из Србије, Матком Рагужом из Хрватске, др Небојшом Ромчевићем из Србије,
Николом Шимићем Тонином из Хрватске, др Срђаном Вукадиновићем из БиХ, др Хасаном
Захировићем из Чешке и Матјажом Зупанчичем из Словеније. Часопис је објављен у издању
Владе Брчко дистрикта Босне и Херцеговине.
Попут добрих часописа из поменутих „златних“ времена, ови „Сусрети“ су ослоњени
на битан концепт, на класичне каријатиде: позориште, књижевност и културу. Та три стуба
носе „Сусрете“, а везивно ткиво им је савремен контекст, читаоцу понуђен у широком
спектру садржаја који тематски кореспондира са словенским просторима, уметницима и
временом, садашњим и прошлим, те је у том смислу приметан баланс између шездесет и
осам жанровски разноврсних текстова. Поетиком савремених текстова гледа се у будућност,
док друге прилоге одликују окренутост ка креативном и научном оживљавању прошлости.
Свеукупно текстови, у чврстој спрези, отварају врата садашњег стваралаштва.
Поред формалне структуре „Сусрета“ (садржај, рубрике, наглашени наслови,
графичка опрема „живим главама“, пагинација, ћириличко и латиничко писмо, језици српски,
бошњачки, хрватски, екавски и ијекавски изговор), читалац ће већ код првог прелиставања
уочити цртеже (Љубинка Билић) андрићевских мостова који успостављају релације међу
рубрикама Драма, Театар, Проза, Есеји, Путописи, Бајке, Поезија, Афоризми, Прикази и
Чувари брчанског духа. Они недвосмислено сугеришу да пред собом имамо часопис који ће
открити своју вишеслојност: симбол спајања људи, повезивања градова и премошћавања
природних граница и места на којима се сусрећемо, састајемо и пролазимо. Филозофију
времена, моста, људи и реке Иво Андрић је овако дефинисао, јасно и опомињуће: „Не тече
река, него вода, не пролази време него ми“. Истина је да време не можемо победити, али
можемо да снажимо памћење о прошлости и актуелизујемо савремено стваралаштво, чијом
ће се вредношћу моћи противречити будућности.
Уредништво је иновирало познате теме из области драмске књижевности, позоришне
уметности у савременом контексту, фестивалских збивања и театарских сусрета разноврсним
прилозима. Посветило се преводној књижевности и одабраним делима из увек интригантног
Гогољевог опуса, као и радовима који су касније настали под утицајем овог руског писца, у
пословичном маниру „сви смо изашли из Гогољевог шињела“. На оригиналан начин је
посвећена пажња славистичким везама у текстовима проф. др Ивана А. Чароте, као и
прилозима поводом обележавања јубилеја овог познатог слависте. Ауторски радови,
оригинална прозна и поетска дела оплеменила су овај број и то не само због праћења
савременог сензибилитета и кретања у поезији и прози, него и због заступљености
књижевно-научних врста, дакле путописа и есејистике. Ту су и прикази издања савремених
књижевних стваралаца са јужнословенских простора и људи којих ћемо се сећати по њиховој
поезији. Занимљива је ризница живота, духа и људи из Брчког, изврсном синтагмом названа
„Чувари брчанског духа“ Међу текстовима којима сам се поново вратила је и рецензија
Мирјане Штефаницки Антонић о поезији једне новосадске песникиње чије ми се име намах
учинило познато. Помислила сам на гђу Романић (станујемо у истој згради, на истој адреси)
и како је нисам срела још од пандемијске године, а камоли да знам да се бави поезијом.
Срећна сам што сам је срела баш ту, на страницама „Сусрета“. На уму ми је једна лепа изјава
Хорхеа Луиса Борхеса, парафразираћу је, како му је увек било важније оно што је прочитао
од оног што је написао.
Овим својеврсним водичем на 474 стране доминирају културни и друштвени
паралелизми и све рубрике су конвергентне по логици развојног лука у кључу референтног
појма „сусрети“.
Преглед овог издања представља складан преплет ревитализоване традиције са
промишљеном модерношћу и слику поетичког плурализма сачињену од прилога аутора
млађе и старије генерације, али и одмерене интердисциплинарности која је обухватила
различите уметности: театар, књижевност, културу, цртеже те часопис ваља мапирати и у
времену и у простору.
 Мр Ивана Илић Киш
уредница издавачке делатности Српског народног позоришта, Нови Сад

25. новембра 2022.