VRLINA JE ZNANJE:

 Sokrat, putujuci ucitelj, veliki filozof, mnogo toga je rekao, jedno od tog je vrlina je znanje
 Sta on misli pod tim:
o Onaj ko ima znanje o tome sta je dobro, nece ciniti zlo. Onaj koji nema ne zna da cini zlo. Svi teze dobru.
Zato je znanje vrlina. Onaj koji zna cini dobro, a ne zlo.
 Da li se slazem, koliko i zasto
o Iako neko ko ima znanje o tome sta je dobro, a sta je lose, ne znaci nuzno da ce dobro i ciniti. Zasto iako
se zna da je pusenje lose, i dalje pusi? Onaj koji ima znanja, ne znaci da ce dobro da cini. Mozda ce iz
pohlepe da ucini zlo. Juda je znao da je izdaja losa. O tome je svakodnevno slusao od svog ucitelja, a
opet je to uradio. Mada iako je konstantacija da je vrlina znanje, nemoguca da se primjeni na sve, ona
ipak postoji. Ljudi koji su u prirodi dobri ce tek kad steknu znanje znati sta treba da rade. Do tada mogu
napraviti mnoge greske.
 Zakljucak

ZNAM DA NISTA NE ZNAM

 Sokrat, putujuci ucitelj, veliki filozof, mnogo toga je rekao, jedno od tog je znam da nista ne znam
 Prorocica rekla da je najpametniji i stoga je trazio zbog cega, shvatio da je jedini koji je spoznao svoje neznanje
 Sta pod tim misli:
o spoznati svoje neznanje je prvi korak ka znanju
o kada nismo svjesni neznanja, vec mislimo da sve vec znamo, onda ni ne znamo sta sve postoji
o kada smo svjesni neznanja, tezicemo da ga steknemo

(Isak Njutn bio je svjestan da ne zna zasto stvari padaju i tezio je da to otkrije)

 da li se slazem:
o da, to je prvi korak ka znanju
o ali ne mora da znaci da cemo nakon sto to saznamo i nuzno teziti ka znanju, potrebna je volja za njome

(iako je ucenik svjestan svog neznanja iz matematike, on ipak tom znanju ne tezi)

 Zakljucak:

MAJEUTICKA VJESTINA

 Sokrat, putujuci ucitelj, veliki filozof, mnogo toga je rekao, spoznao, definisao a medju njima i majeuticku vestinu
 Majeuticka/babicka, po ulozi babica na porodjaju
 Njegova majka je bila babica, zbog toga on u tome sebe spoznaje
 Kaze da istina postoji u nama i da je samo treba spoznati
 On je kao babica, asistira pri radjanju neceg novog, bebe, odnosno znanja
 On sebe ne smatra uciteljem vec majeuticarem
 Sta pod tim mislim:
o Nije pojam bio najjsaniji, ali je postao
o Veliko umece Sokratovo je u tome sto nije htio sam da otkriva istinu, vec su je ljudi sami spoznavali. Na
taj nacin je budio samokriticnost u ljudima i oni su postajali svjesniji stvarnosti.
o Sama ideja je sjajna, ali da li zaista ona moze uvijek da funkcionise. Ako ih Sokrat navodi da spoznaju
neke opste zakonitosti, znaci koje su univerzalne onda da. Ali ipak postoji granica, zar ne?
o Smatram da je Majeuticka vjestina u doba Sokrata bila prekretnica za tadasnje drustvo

 Zakljucak
ODBRANA SOKRATOVA

ALEGORIJA PECINE

 Nesto o Platonu, naglasak na vlast, nije zadovoljan, demokratija ne valja, svi gledaju samo sebe...
 Shvata da smo mi u pecini i da vjerujemo samo u ono sto nam je prezentovano
 Onaj koji uspije da izadje i upozna stvarnost u zelji da je pokaze drugima, mora da se spusti na njihov nivo znanja
da bi im objasnio sta je vidio i izvukao ih. Ali ovi ga smatraju smijesnim i ne zele da mu vjeruju. Boje se sta ce
vidjeti, boje se nepoznatog zato zele da ga ubiju
 Sta mislim pod tim:
o I danas je to tako, oni koji nas drze u pecini su mediji, kojima smo konstantno okruzeni. Iako smo svjesni
toga put ka izlazu iz pecine je tesko naci, a i dokle god nam je dobro, postavljamo pitanje, zasto bi
trebalo?

Zakljucak: alegorija pecine je vjecna

ZLATNA SREDINA

 To je Aristotelova krilatica, ne treba traziti premalo, jer necemo nikada dobiti dovoljno i necemo dostici svoj
potencijal. Svaka covjekova vjestina treba biti izbalansirana radi dobrog zivota. Ako je neko povucen treba da
svojim trudom i radom dostigne odredjenu spremnost za razgovor. A ako je neko pricljiv treba da nauci da se
strpi

IDEJA DOBRA

ONO STO RAZUM POTVRDI, VOLJA MORA SLIJEDITI