VASPITANJE DETETA SA

GLEDITA DUHOVNE NAUKE (IZVODI)

Ova knjiica je nastala na osnovu jednog, na raznim mestima odranog predavanja, koje je
Rudolf tajner preradio za tampu.


Dananji ovek se bavi mnogim stvarima, koje je nasledio od svojih predaka. Otuda iskrsavaju
mnogobrojna pitanja i zahtevi dananjeg vremena. Kakvih sve pitanja nema, koja danas proviru
svetom: socijalno, feminizam, pitanje o kolama i vaspitanju, pitanje iz oblasti prava, pitanje o
poboljanju zdravlja i tako dalje. Na razne naine se nastoji odgovoriti na ova pitanja. Veliki je broj
ljudi, koji daju savete za reavanje nekog pitanja, ili koji ele da potpomognu, makar i delimino
reavanje tih pitanja. Sve mogue nijanse ljudske misli dolaze do izraaja: radikalizam trai
revolucionaran put; uje se glas umerenjaka, koji iz potovanja onoga, to ve postoji, ele da se
novo stvara iz nasle|enoga laganom evolucijom; a postoji i konzervatizam, koji pada u vatreni
gnev, im se samo takne u stare ustanove i tradicije. Sem ovih glavnih misli i pogleda javljaju se i
mnoge druge vrste.

Ko je u stanju da dublje posmatra ivot, nee moi da se otme oseanju: nae doba ima premalo
sredstava i naina da zadovolji zahteve, koji se stavljaju ljudima u dunost. Mnogi bi hteli da
reformiu ivot, a ne poznaju njegove osnove. Ko eli da daje savete (a to e se u budunosti sve
vie traiti), nee se smeti zadovoljiti povrnim poznavanjem ivota, ve e morati da istrauje
ivot u njegovim dubinama.

ivot je kao biljka koja ne sadri samo ono to oko vidi, ve koja u svojim dubinama skriva i svoje
budue oblike. Ko vidi pred sobom biljku, tek razlistanu, zna vrlo dobro da e uskoro na tom stablu
da se rascvetaju cvetovi i rode plodovi. Dakle, ova biljka ve sada sadri u svojim skrivenim
dubinama i cvetove i plodove. Moe li neko da kae kako e ovi organi da izgledaju, ako ispituje
na biljci samo ono to danas njegovo oko vidi? To moe samo onaj, ko se upoznao sa biem biljke.

I ovekov ivot sadri osnove za svoju budunost. A da bi se neto moglo rei o toj budunosti
treba se udubiti, treba uroniti u tajnu ovekove prirode.

Nae dananje drutvo nema za to prave sklonosti. Zadovoljava se samo sa onim to je na povrini,
i veruje da e doi u nesigurno ako pokua da zaviri u ono to se otima spoljanjem posmatranju.
Kod biljke je to svakako mnogo jednostavnije. ovek zna da je biljka mnogo puta donosila svoje
plodove. A ovekov ivot je samo jedanput tu, a cvetova, koje e on doneti u budunosti, jo nije
bilo. Pa ipak su oni u svojoj osnovi u oveku, kao to su cvetovi u lisnatoj biljci.

Postoji mogunost da se i o toj budunosti neto kae, ako se ispod povrine ovekove prirode
prodre do njenog bia. Razne reformistike ideje dananjeg vremena tek onda mogu uroditi
zdravim plodom, ako niknu iz dubokog istraivanja ovekovog ivota. Po celoj njenoj prirodi,
zadatak duhovne nauke je da d praktino shvatanje sveta, koje obuhvata sutinu ljudskog ivota.
Danas se mnogo toga naziva imenom duhovne nauke, ali ne opravdano. Radi se ba o sutini
duhovne nauke i o tome to ona po svome biu moe da bude. Ona ne sme da bude neka maglovita
teorija da bi zadovoljila samo pohlepnu radoznalost za saznanjem, a ni sredstvo pojedinim ljudima,
koji samo za sebe trae vii stepen razvoja. Duhovna nauka mora da bude saradnik najvanijim
zadacima dananjeg oveanstva, u njegovom pravilnom razvoju i za njegovu sreu.

Primajui ovaj zadatak, duhovna nauka je svesna da e doiveti raznovrsne napade i mnoga
sumnjienja. Radikali i umerenjaci, konzervativci i svi drugi na svim podrujima ivota, morae da

iznesu svoje sumnje. Ali ona nee moi da d pravo nijednoj partiji, jer su njena shvatanja daleko
od svake partijske propagande.

Ova shvatanja imaju svoj koren jedino u istom saznanju ivota. Ko upozna ivot, moi e da
postavi reavanje zadatka iz samog ivota. Nee postavljati nikakve proizvoljne programe, jer zna
da ni u budunosti nee vladati drugi ivotni zakoni ve oni, koji postoje i u sadanjosti. Prema
tome, duhovno istraivanje e poklanjati panju samo onome to postoji. I ma koliko to bilo jo
nesavreno, duhovno istraivanje e nai u tome to postoji, klice budunosti.

Duhovna nauka zna da je u svakom postojanju prisutan rast i razvoj. Ona ve u sadanjem klijanju
vidi sve naredne metamorfoze. Ona ne pronalazi nikakve programe, ve ih ita iz onoga, to je
pred njom. A ono to na taj nain ita, to je ve u izvesnom smislu program, jer ve u sebi nosi
klice razvoja.

Ba zato e i morati duhovno-nauno pronicanje u ovekovo bie da na najplodniji i najpraktiniji
nain rei najvanija ivotna pitanja dananjeg vremena.

Ovde emo to pokazati na pitanju vaspitanja. Nisu nam potrebni nikakvi programi, ve je potrebno
da upoznamo prirodu deteta. U samom njegovom biu ukazae se i samo po sebi, kako treba
vaspitavati. Ko eli da upozna bie deteta u razvoju, mora poi od posmatranja onoga, to je u
ovekovoj prirodi skriveno.