Tehnoloka prevara: Portret aka Elila

Reiser: Jan van Boeckel (1992, 54 min)

http://www.archive.org/details/TheBetrayalByTechnologyAPortraitOfJacquesEllul1992

UVOD

ak Elil: Tehnologija, s velikim T, je

(U sobi nestaje struje.)

Snimatelji: Saekajte malo, sad e doi!

ak Elil: Ah

TEHNOLOKA PREVARA

PRVI DEO

ak Elil (kao i sav ostali tekst): Jedan od mojih najboljih prijatelja je bio je veoma struan
hirurg. U jednoj raspravi o tehnologiji i progresu, u kojoj je uestvovao, neko mu je rekao: Vi,
kao hirurg, sigurno znate sve o tehnikom napretku u hirurgiji?

Kao i uvek, odgovorio je na duhovit nain: Naravno da sam svestan napretka u oblasti
medicine. Ali, samo se upitajte sledee: danas izvodimo transplantacije srca, jetre, bubrega.
Ali, odakle ti bubrezi, srca i plua u stvari dolaze? To moraju biti zdravi organi. Nenaeti
nekim oboljenjem ili neim slinim. Povrh svega, moraju biti svei. U stvari, postoji samo
jedan izvor: saobraajne nesree. Znai, da bismo obavili vie operacija, potrebno nam je
vie saobraajnih nesrea. Ako saobraaj uinimo bezbednijim, neemo moi da obavljamo
toliki broj tih udesnih operacija.

Naravno, svi su bili prilino zapanjeni i donekle okirani. To je zaista bilo duhovito, ali je bilo i
pravo pitanje.

PANO: Tehnika s velikim T nije konkretna kao neka maina ili elektricitet. Tehnicki fenomen
postoji nezavisno od maine. ak Elil

ak Elil: Jedna od iluzija koje neki danas nameu ljudima jeste ona koja treba da ih navede
da poveruju kako ih tehnologija ini slobodnijim. Ako koristite dovoljno tehnikih pomagala
biete slobodniji. Slobodni da radite ta? Slobodni da jedete fine stvari. To je tano, ako
imate novca, naravno. Slobodni da kupite kola da biste mogli putovati. Moete otii na drugi
kraj sveta, na Tahiti. Eto: tehnologija donosi slobodu. Moemo prikupiti znanja iz svih delova
sveta. To je fantastino. Prema tome, svet slobode je otvoren za nas.

Da navedem samo jedan primer, u vezi s korienjem automobila: im ponu praznici, 3

miliona Pariana, nezavisno jedni od drugih, odluuje da kolima krene ka mediteranskoj obali.
Tri miliona ljudi odluuje da uradi istu stvar. I onda se pitam da li nam automobil zaista donosi
toliku slobodu Svi ti ljudi ni za trenutak ne pomiljaju da su zapravo odreeni tehnologijom,
kao i ivoti koje vode; da zapravo ine masu, koherentnu celinu.

***

U drutvu kao to je nae, za neku osobu je skoro nemogue da bude odgovorna. Jedan
prost primer: negde je izgraena brana, ali je onda popustila. Ko je odgovoran? Na njoj su
radili geolozi; oni su ispitali teren. Inenjeri su napravili projekat. Radnici su je izgradili. A
politiari su odluili da e brana biti na tom mestu. Ko je odgovoran? Niko. Nikada niko nije
 2

odgovoran. Nigde. U celom naem tehnolokom drutvu rad je toliko fragmentiran, razbijen
na sitne delove, da niko nije odgovoran. Ali, zato nije ni slobodan. Svako ima svoj odreeni
zadatak. I to je sve to mora da uradi.

Pogledajte samo ovaj uasavajui primer. To je jedna od najstranijih stvari koje sam uo u
ivotu. Osobu zaduenu za koncentracioni logor Bergen-Belsen, pitali su, u procesu oko
Auvica u Nirnberkom procesu, povodom Auvica i Bergen-Belsena: Zar ne mislite da je
to uasno? Svi ti leevi? Odgovorio je: ta sam mogao da uradim? Kapacitet mojih
krematorijuma bio je tako mali. Nisam mogao da obradim sva ta tela. To mi je pravilo velike
probleme. Nisam imao kad da mislim na te ljude. Bio sam suvie zaokupljen tehnikim
problemom mojih krematorijuma.

To je klasian primer neodgovorne osobe. Ona obavlja svoj tehniki zadatak i ne zanima je
nita osim toga.

DRUGI DEO

ak Elil: U takozvanim tradicionalnim drutvima, kao to je, na primer, bilo i zapadno drutvo
srednjeg veka, tehnologija je bila kontrolisana odreenim pravilima. Na primer, religioznim.
Tako je u nekim civilizacijama bilo zabranjeno obraivati zemlju gvozdenim oruem. Zemlja je
bila smatrana majkom i niste je smeli povrediti nekim tvrdim oruem. To je bilo pravilo. Iz
slinog razloga, Egipani nisu koristili toak. Hiksosi (Hyksos, azijatski narod koji se naselio u
dolini Nila za vreme XII dinastije; prim. prev.) su odavno znali za toak. Znali su i Egipani. Ali,
nisu ga koristili jer je izgledao kao Zodijak. A smrtnicima nije bilo doputeno da koriste Zodijak
u materijalne svrhe.

Iskreno, mislim da se tehnika iz prolosti ne moe uporeivati s ovom dananjom. U prolosti,

tehnika je bila sredstvo za ostvarenje nekog cilja. To je mogla biti skulptura ili poljoprivreda ili
lov, svejedno. Koriena tehnika bila je relativno stabilna. Ostajala je manje-vie ista, ali je
ponekad bila zaista ingeniozna. Na primer, lovake tehnike Bumana bile su ingeniozne. Bili
su neverovatno veti u lovu na slonove. Prema tome, njihova tehnika bila je veoma
inteligentna; ali, bez tog elementa preterivanja, karakteristinog za dananju tehniku. To su
bile tehnike koje su se prenosile s generacije na generaciju, s vrlo malo promena. Na osnovu
istraivanja razvoja tehnnike iz doba Rima i srednjeg veka znamo da je bio potreban ceo vek
da bi dolo do tehnoloke promene. Naravno, i ta tehnika se odlikovala odreenom
efikasnou. Ali, ona je bila potpuno podreena stabilnosti.

U srednjem veku su postojala religiozna pravila, delom hrianska, delom izvuena iz

narodnih verovanja, koja su se primenjivala na rad i slina pitanja. Ta pravila su bila mnogo
vanija od opreme ili alata. Ali, negde tokom XIV ili XV veka, ljudi iz zapadnog sveta su poeli
da sve dovode u pitanje. Sve postojee izvesnosti i uverenja bili su odbaeni. Preispitivan je
sam koncept tradicije. To je veoma vano. U prolosti, sve je poivalo na tradiciji. Iznenada,
na primer, u Francuskoj u XV veku, sve tradicije su bile odbaene. Odjednom vie nisu bile
vane. Stare vrednosti i obiaji postali su suvini. Svi su se odjednom osetili slobodnim da
rade ta im je volja. U isto vreme, u oblasti nauke, otkriven je odreen broj istina, da tako
kaem, koje su podrile postojea uverenja. Iz tog perioda datira i rasprava o tome da li je
Zemlja sredite univerzuma. Sve to je vrlo tipino.

***

Mislim da je to naa najvea tragedija, ali i najvei greh Uli smo u ta drutva sa idejom da
su ti ljudi divljaci. Da skoro i nisu ljudi. Nismo shvatili da je u njihovim konceptima moglo biti
neke istine. Dva primera. Prvo, verujemo kako smo iskoristili sva bogatstva tih zemalja. Ali,
uglavnom samo s naeg industrijskog stanovita. Tako smo unitili tradicionalnu poljoprivredu
i zamenili je onim to nazivamo industrijskom poljoprivredom. To znai proizvodnju kikirikija
za ulje, kakaoa, eerne trske, itd. U isto vreme, primorali smo ljude iz tih drutava da se
potine svojim osvajaima. Kontakt je bio mogu samo ako bi smo ih pokorili. A uvek smo
pobeivali, jer smo tehnoloki bili mnogo razvijeniji. Mnogo temeljnih istina bilo je uniteno u
to vreme. Stvari koje su neophodne da bi se stekla sposobnost za ivot. Odakle dolazimo?
 3

Koja je svrha ivota? Ti ljudi su pronali odgovor na ta pitanja. Nismo imali pravo da taj
odgovor unitimo. Unitili smo njihove drutvene strukture, ali i ceo sistem njihove filozofije
ivota, njihova shvatanja sveta i univerzuma.

TREI DEO

ak Elil: Ono je to sveto u jednom drutvu ne mora biti sveto u drugom. Ali ljudi su oduvek
potovali svete stvari. I ako bi se pojavila neka sila koja bi unitila te stvari, te elemente koji su
u nekom drutvu smatrani svetim, onda bi ljudi oboavali i potovali tu novu silu, zato to je
oigledno bila jaa. Tako bi se pojavila nova svetinja, jo vea od prethodne.

Ono to je u naem drutvu zaista strano, jeste injenica da je tehnika ta koja unitila sve
ono to su ljudi ikada smatrali svetim. Na primer, prirodu. Ljudi su se sami priklonili tehnici
kao neemu svetom. To je zaista strano. U prolosti, svete stvari su uvek dolazile iz prirode.
Danas je priroda potpuno desakralizovana, a tehnika ta koju smatramo svetom.

Pomislite samo, na primer, na onaj skandal koji prati svake demonstracije. Svi su tada tako
zgroeni ako izgori neki automobil. Unitena je svetinja.

***

Tu je i jedno od osnovnih pravila tehnike, u to nema sumnje. Svaki tehnoloki korak napred
ima svoju cenu. Ljudska srea ima svoju cenu. Uvek se moramo pitati koju cenu plaamo za
neto. Treba samo da razmotrimo sledei primer. Kada je Hitler doao na vlast, svi su mislili
da su Nemci poludeli. Skoro svi Nemci su ga podrali. Naravno. On je okonao
nezaposlenost. Ojaao je marku. Stvorio je nagli ekonomski rast. Kako je slabo obaveteno
stanovnitvo, koje je gledalo sva ta uda, moglo biti protiv njega? Trebalo je samo da se
upitaju: koliko e nas to kotati? Koliko emo morati da platimo za taj ekonomski progres, za
jaku marku i zaposlenost? Koja je cena? Onda bi shvatili da cena mora biti visoka.

Ali, to je tipino i za moderno drutvo.

Ipak, takva pitanja su uvek bila postavljana u tradicionalnim drutvima. U tim drutvima ljudi
se pitaju: ako ovim to hou da uradim poremetim poredak stvari, kakve e biti posledice po
mene?

Mudrost ne dolazi iz intelektualne refleksije. Ona se dostie kroz dugi period prenoenja s
generacije na generaciju. To je akumulacija iskustava direktno povezana s prirodnom
drutvenom klimom. Priroda nam je sluila kao uzor. Ali, toga smo se morali otarasiti, jer se u
tehnolokom drutvu tradicionalna ljudska mudrost ne uzima za ozbiljno.

***

Tehnika nas primorava i da ivimo sve bre i bre. Unutranju refleksiju zamenjuje refleks.

Refleksija znai da kada proem kroz neko iskustvo, razmiljam o njemu. U sluaju refleksa,
odmah znate ta vam je initi u odreenoj situaciji. Bez razmiljanja. Tehnika od nas zahteva
da vie ne razmiljamo o stvarima. Ako vozite kola brzinom od 160 km/h i razmiljate,
doiveete udes. Sve zavisi od refleksa. Sve to tehnika zahteva od nas je sledee: ne
razmiljaj o tome. Koristi reflekse.

***

Zbog svoje efikasnosti, tehnika donosi sve vie moi. Ali, donosi i vie rizika. Efikasnost je
sve. Sve ostalo je sporedno. Prema tome, i rizici. Ali, u sluaju sve vee moi i poveanih
rizika i sami ljudi se moraju promeniti. Oni moraju biti dovoljno nezavisni da bi kontrolisali tu
mo, tako da je moda i ne koriste u potpunosti. I moraju nastojati da izbegnu rizike. Zato se
ljudi moraju brzo promeniti da bi tehniku primenili na pravi nain, ne samo efikasno. To je
razlog zato mora doi do neke promene. Kao to je francuski filozof Bergson rekao jednom
 4

davno, jo 1930-ih: to vie moi imaju, ljudima je potrebna vea snaga duha. Mora doi do
nekog oplemenjivanja. Ali, ako ljudi misle samo na jednu stvar, na mo, i ako im se prepusti
kontrola nad instrumentima moi, oni e tu mo upotrebiti to je bre mogue, bez trunke
razmiljanja.

ETVRTI DEO

Tehnika ne tolerie nikakav sud o sebi. Ili, drugaije: tehnolozi ne prihvataju lako kada ljudi
izraze neki moralni ili etiki sud o onome to rade. Ali, u izraavanju etikih, moralnih i
duhovnih sudova lei najvea sloboda ljudskog roda. Prema tome, oduzima mi se moja
najvia sloboda. Sve to bih mogao rei o tehnici ili tehniarima, njima je savreno nevano.
Ne mogu ih odvratiti od onoga to rade. Oni su postavljeni na svoj kurs. Oni su potpuno
odreeni. Naime, ni tehniar nije slobodan. On je uslovljen. Svojom obukom, svojom praksom
i ciljem koji mora ostvariti. On nije slobodan u obavljanju svojih zadataka. Radi samo ono to
tehnika zahteva od njega. Zato smatram da se sloboda i tehnika nalaze u kontradikciji.

***

Ljudske tehnike su nastale u trenutku kada se shvatilo da ljudi nisu sreni. Na primer,
stanovnici gradova ive u potpuno mrtvom okruenju. Gradovi se sastoje od cigli, cementa,
betona. Ljudi ne mogu biti sreni u takvom okruenju. I zato pate od raznih psiholokih
poremeaja. Oni su uglavnom posledica drutvene klime, ali i brzine kojoj su ljudi prisiljeni da
prilagode svoje ivote. ovek je posebno prilagoen ivotu u prirodi. Zato postaje mentalno
bolestan. I da bi se oslobodio tih psiholokih poremeaja, razvijene su ljudske tehnike, slino
medicinskim. Ali, ljudske tehnike treba da omogue oveku da ive u nenormalnom okruenju.
To vam je kao u sluaju dubinskog ronjenja. Ronioci imaju posebna odela i boce sa
kiseonikom, da bi preiveli u za njih nenormalnom okruenju. Takve su i ljudske tehnike.

Poznajem dosta ljudi koji vole da gledaju reklame jer ih smatraju zabavnim. One ih oputaju i
skreu im misli. Ljudi se vraaju kui posle dana provedenog na poslu, u kojem nalaze veoma
malo zadovoljstva, i imaju potrebu za razonodom i neim to bi im skrenulo misli. Re
skrenuti je veoma vana. Kada je Paskal govorio o skretanju, mislio je na ljude koji slede put
boga, ali ga onda naputaju, zbog zabave ili zato da bi skrenuli misli. Umesto da misle na
boga, zabavljaju se. Znai, umesto da mislimo na probleme koje nam stvaraju nae tehnike i
na rad, mi traimo razonodu. A nju nam obezbeuju tehnoloka sredstva. Ali, tehnolokim
sredstvima koja nastaju na osnovu ljudskih tehnika, ljudima se, na primer onima koji rade,
nudi skretanje koje mora delovati kao kompenzacija.

Doba medija je i doba usamljenosti. To je veoma vana injenica. To moemo primetiti i kod
mladih. Godine 1953. imali smo sluaj takozvanih buntovnika bez razloga. Mislim na pobunu
studenata u Stokholmu. Bila je to prva pobuna buntovnika bez razloga. Imali su sve. Bili su
sreni. iveli su u dobro ureenom drutvu. Nisu oskudevali ni u emu. Ali, iznenada, na
novogodinje vee, izali su na ulice i unitili sve pred sobom. Niko to nije mogao da shvati.
Ali njima je samo bilo potrebno neto drugaije od potronje i tehnologije.

***

Kada ljudi izgube motivaciju za ivot, deavaju se dve stvari. Ree se deava da ljudi prihvate
tu injenicu. U tom sluaju, razvijaju sklonost ka samoubistvu. Ali, ee pokuavaju da
pronau izlaz u nekom obliku skretanja. O tome smo ve priali. Ili tonu u depresiju i poinju
da gutaju lekove. Znai, ako ljudi postanu svesni svoje situacije, onda na to reaguju na nain
tipian za zapadno drutvo: postaju depresivni i obeshrabreni. Zato naprosto ne razmiljaju o
svojoj situaciji i samo guraju dalje. Voze sve bre i bre. Nije vano gde, sve dok je brzo.

PETI DEO

Zbog tehnike kakva je naa, ivimo u svetu u kojem se poloaj ljudi potpuno promenio. Mislim
na sledee: u tehnolokom svetu, ljudi su spremni da se odreknu svoje nezavisnosti u
 5

zamenu za razna tehnika sredstva, potrone robe i odreenu sigurnost. Ukratko, u zamenu
za paket socijalnih pogodnosti koji im ovo drutvo nudi. Kada razmiljam o tome, ne mogu a
da se ne prisetim prie iz Biblije, o Isaiji i orbi od soiva. Gladni Isaija, spreman je da se
odrekne boijeg blagoslova i obeanja u zamenu za malo orbe od soiva. Tako su, na neki
nain, i moderni ljudi spremni da se odreknu svoje nezavisnosti u zamenu za neto
tehnolokog soiva.

Stvar je prosto u tome to je Isaija pristao na veoma lou razmenu, odnosno u tome to
osoba koja se odrie svog nezavisnog poloaja doputa da ga tehnoloko drutvo grubo
prevari. Ta osoba potiskuje injenicu da se odrie svoje nezavisnosti u zamenu za veliki broj
lai. Ona ne shvata da je u svom izboru izmanipulisana. To jest, da se menja iznutra, pomou
reklame, medija, itd. A kada pomislite da je i manipulator, to jest autor reklame ili propagande,
i sam izmanipulisan, onda ne moete ukazati samo na jednog krivca. To nije ni proizvoa
reklama, niti njegova jadna publika. Svi smo odgovorni, u istoj meri.

***

(Kadrovi iz Elilove biblioteke)

Ono tamo su sve Marksove knjige. Karl Marks, socijalizam, itd.

Ovo su knjige koje stalno koristim. (druga polica)

Ono su uglavnom knjige poezije. A ono moji renici, itd. Knjige poezije su mi uvek na dohvat
ruke. itam dosta poezije dok radim.

Ono su knjige iz sociologije tehnologije.

A ono su moje teoloke knjige.

Kada piem neku knjigu, uvek pri ruci imam magnetofon i gramofon, koji stalno rade. Naime,
doslovno za svaku knjigu izaberem neku plou, koju sluam sve vreme. To je veoma Svaka
knjiga je povezana s nekom muzikom i nadahnuta njome.

***

Od samog poetka bio sam otro kritikovan, posebno u SAD, na primer, zato to sam
navodno kalvinista. A kalvinista je pesimista, itd. Ali, ja uopte nisam kalvinista. Nisu shvatili
nita od moje teologije, ali to sada nije vano.

Ono to je vano je da u drutvu kao to je nae pesimizam moe da vodi samo u

samoubistvo. To je razlog zato morate biti optimista. Morate provoditi svoje odmore u
Diznilendu. Tek onda ste pravi optimista. Sa svime onim to tamo vidite oko sebe, ne morate
misliti na bilo ta drugo. Drugim reima, oni koji me napadaju zbog pesimizma, zapravo mi
govore: ne dozvoljava ljudima da mirno spavaju. I zato, ako pusti da sve ide svojim tokom,
ako se nikada ne mea i mirno odlazi na poinak, sve e na kraju biti dobro.

Sigurno ne elim da moje rei budu suvie pesimistike ili neprihvatljive. Zato mi je stalo da
objasnim kako su ljudi jo uvek donekle ljudi kaem, donekle, pomalo i da jo uvek imaju
ljudske potrebe. I da jo uvek mogu osetiti ljubav ili saaljenje i da jo uvek mogu biti prijatelji.

ESTI DEO

(nastavak)

Pitanje je samo da li su ljudi spremni ili ne, da shvate kako su podreeni tehnici. I da shvate
kako ih tehnika pokorava i prisiljava da preuzmu odreene obaveze i tako ih uslovljava.
Njihova sloboda poinje kada toga postanu svesni. Naime, kada postanemo svesni onoga to
odreuje nae ivote, onda dostiemo najvii stepen slobode. Moram se uveriti kako to mogu
 6

analizirati, kao to bih mogao ispitivati neki kamen ili predmet, i zahvatiti ga iz svih uglova.
im razbijem ceo tehnoloki sistem na njegove najsitnije sastavne delove, moja sloboda
poinje. Ali, isto tamo znam da sam u isto vreme potinjen tehnici. Zato ne kaem: toliko sam
snaan da tehnika nada mnom vie nema nikakvu mo. Naravno da ima; znam to vrlo dobro.
Uzmite samo, na primer telefon, koji stalno koristim. Stalno imam koristi od tehnike.

Zato se moramo upitati da li uopte ima nekog smisla za kojim bi vredelo tragati. Ali, ta
potraga ne moe biti samo intelektualna aktivnost. Potraga za smislom podrazumeva
radikalnu raspravu o modernom ivotu. Da bismo ponovo otkrili smisao, moramo ispitati sve
ono to nema nikakvog smisla. Okrueni smo svim tim stvarima koje su, istina, efikasne, ali
koje su apsolutno besmislene. S druge strane, umetniko delo ima smisla, na vie nivoa ili u
meni podstie neko oseanje ili raspoloenje kroz koje moj ivot dobija smisao. To nije sluaj
s nekim tehnolokim proizvodom.

S druge strane, imamo obavezu da ponovo otkrijemo neke fundamentalne istine, koje su
nestale zbog delovanja tehnologije. Te istine moemo nazvati vrednostima, vanim, pravim
vrednostima, koje postiu da ljudi svoje ivote osete kao neto ima smisla.

Drugim reima, kada nastupi taj as, kada pomislim da je situacija zaista opasna, onda vie
nita ne mogu postii isto tehnikim sredstvima. Tada moram upotrebiti sve svoje ljudske i
intelektualne sposobnosti, kao i sve svoje odnose s drugim ljudima, da bi se napravila
protivtea. To znai da kada vidim da preti propast, da taj razvoj preti da postane sudbina
oveanstva, kao to sam pisao o razvoju tehnike, onda, kao ovek, moram pruiti otpor i
odbiti da prihvatim takvu sudbinu.

U tom trenutku, radimo ono to su ljudi oduvek radili kada im je pretila takva sudbina.
Pomislite samo na sve one grke tragedije, u kojima oveanstvo ustaje protiv sudbine i kae:
Ne. elim da oveanstvo preivi. elim da bude slobodno da preivi.

U takvim trenucima, morate nastaviti da gajite nadu, ali ne i nadu u neku brzu pobedu ili, jo
manje, nadu da nas oekuje neka laka borba. Morate biti ubeeni da emo nastaviti da
ispunjavamo svoju ulogu kao ljudska bia. To zapravo nije neka nereiva situacija. Nema te
sudbine koju ne bismo mogli prevazii. Samo morate imate dobre razloge da se ukljuite u
borbu. Potrebna vam je vrsta reenost. Morate zaista eleti da, na kraju krajeva, ostanete
ljudi.

Ta borba protiv tehnoloke sudbine, u koju smo se upustili, vodi se kroz akcije malih razmera.
Moramo nastaviti s malim grupama ljudi koji se meusobno poznaju. Nikakva velika masa
ljudi, niti neki veliki sindikat ili velika politika partija, nee moi da zaustave ovaj razvoj.

Sve ovo to sam rekao, naravno, ne zvui mnogo efikasno. Kada se suprotstavljamo neemu
to je suvie efikasno, moramo nastojati da NE budemo jo efikasniji. Naime, pokazae se da
to nije najefikasniji nain.

Ali, moramo nastaviti da se nadamo da oveanstvo nee odumreti i da e nastaviti s

prenoenjem istina s generacije na generaciju.

Prevod: AG, anarhija/ blok 45, 2009.

ak Elil, Tehnoloko drutvo: odlomci iz uvoda i poglavlja "Autonomija tehnike":

http://groups.google.com/group/blok45/browse_thread/thread/ab3267fcaa2290ec

Film: http://www.archive.org/details/TheBetrayalByTechnologyAPortraitOfJacquesEllul1992

http://anarhija-blok45.modukit.com

http://groups.google.com/group/blok45