UPOTREBA ATMOSFERSKOG

ELEKTRICITETA U PROŠLOSTI
- drugi deo, piše Sibved Dusan Mi·Tuesday, 28 November 2017

Iz zvanične istorije svi znaju da masovnog korišćenja električne energije

do kraja 19 veku nije bilo. Bilo je istraživanja, amaterskih i akademskih
napredaka i u 18 veku. Ali to je bila samo priprema za energetsku
revoluciju, koja se desila kasnije.

U prvom delu ove teme sam dotakao moguće greške kod tih ideja o našoj
prošlosti. Hajde da nastavimo...

Nastavljamo "upoznavanje" sa upotrebom atmosferskog elektriciteta. Ovde na

slici očigledno nisu verski simboli islama na kuli. A šta su onda? Antene?
Gromobrani?

1
2
3
Unutar jedne od crkava u Kairu, negde u periodu od 1848 - 1852 godine

4
Vidite li metalnu strukturu na vrhu stupa? Mislite li da je ukras?

5
I to nije usamljeni slučaj

6
7
 Primeri naših objekata:

Obratite pažnju na skelet kupole zvonika. A evo zašto su ga radili (i rade) od

metala (i opšivaju zlatom) to je posebno pitanje. Od njega šine idu unutra.

8
 Moje mišljenje o hramovima - blagost stvara: u elektrostatičkom polju čovek
se drugačije oseća. Dešava se oporavak posle molitve. A to predstavljaju silaskom
duha svetoga. Ne, pozitivna poruka je - to je dobro, ali mi moramo znati mehanizme
toga.

9
 Pro Vladimir i Dmitrijan sugerišu da je ova kula – električni toranj.
Stvara statički elektricitet, u čijem polju u frakcijama raspršuje, na primer, kao
različite veličine semena.

10
I takvih kula je bilo nacrtano puno:

11
12
Ove strukture
ture na kulama postoje i danas

13
14
 Ne mislim da je to i danas prevara ili optrećujući-kult. Moguće je da su sada one
u neradnom stanju. Sada ćemo preći na generatore:

Na istoku, to su molitveni bubnjevi

15
A evo ovde i ovakvih:

Neki su urađeni, da bi radili na vetru

Ili rotirajućim protokom vode.

16
 Slažem se, previše podseća na opterećujući-kult. Starosedeoci su nekada videli
ostatke (ili čak isprane) instalacije. Razumeti smisao nisu mogli, a imitacija
nepoznatog nije radila. Šta je to nego dinamo-mašina?

Postoje neke indicije tehnološke efikasnosti stanovnika prošlosti na teritoriji

Rusije:

Ovo je Toboljski Kremlj

17
U procepu brda stoji ovakva zgrada sa dva luka u osnovi

18
Sa zadnje strane ka njemu dolaze ovako visoki zidovi:

19
A na njima je mnoštvo traka. Toliki broj uzemljenja je jasno suvišan. Ali zašto ih je
onda toliko?

20
 Toboljski kompleks – to je još i mesto abnormalnih prirodnih pojava. Stvar je u
tome, da se planina, na kojoj je on izgrađen, naziva Altik-Aginak, što u prevodu sa
tatarskog znači – izbacuje zlatne iskre. U starim Kungurskim hronikama postoje
21
zapisi, kako su meštani videli na svetoj gori ognjene stubove, koji izbacuju svetlo u
nebo. Ima i ruskih istorijskih dokumenata sa opisom ovih pojava.

22
 Pipeta Kelvina je generator elektrostatičkog pražnjenja. To je izuzetno
jednostavan uređaj koji obezbeđuje dobijanje električnog napona reda oko 10 kv.
Uređaj je od nekoliko metalnih limenki, od kojih je svaka povezana sa metalnom
cevi, povezana sa drugom teglom, sa otvorom iz kojeg kaplje voda.
Šta, ako je na toj ravnini gore bio ključni izvor vode sa dovoljno velikom rezervom.
Naši, ne glupi preci su prilagodili ovaj protok vode za dobijanje dovoljno velikog
napona na Lejdenskim sudovima (kondenzatorima). Koji su se povremeno praznili
kroz iskričav proboj (kada nije bila potrebna struja). I zato su sa strane posmatrači
videli tu na planini iskre.

Ili druga opcija. Protok vode je bio ne tako slab i dovodio je u rotaciju
elektrostatičku mašinu. Veliki napor za njenu rotaciju nije potreban. Ona ne stvara
suprotnu EMS, kao moderni elektrogeneratori.

Ali kasnije, to su sve razlupali i zaboravili.

Elektrosatički aparat:

Lajdenska boca - primitivni kondenzator

23
Opcija korišćenja stubova. Dobijanje električne energije i njeno korišćenje u javnom
osvetljenju, preko frontalnih sijalica sa pražnjenjem

24
 Da li je neko razmišljao o tome, kako je stvorena takva osvetljenost pre
zvaničnog korišćenja električne energije i posebno osvetljenja?

Petropavlovska tvrđava osvetljenja lampama

25
 I ovde, sa zadnje strane

Ruski nedeljni ilustrovani, umeren, buržoasko-liberalni umetnički i književni

časopis, jedan od najpopularnijih među ilustrovanim publikacijama u drugoj
polovini 19. veka u Rusiji. Izdavala ga je u Sankt Peterburgu izdavačka kuća
Hermana Hope od 1869 do 1898. godine u obimu od 2 strane i ukupnom tiražu od
10 000 primeraka.

26
27
 To je 1883. g. Već u decembru 1888. godine Georgijevska elektrana je dala prvu
struju.

Osvetljenje Moskve

__________________________________________________________________
https://www.facebook.com/notes/dusan-mi/upotreba-atmosferskog-elektriciteta-u-
pro%C5%A1losti-drugi-deo-pi%C5%A1e-sibved/1983531325006622/

28