PROPAST TARTARIJE, POTOP, PORTALI

MEĐUSVETOVA, ZVEROLJUDI, VIDOVITOST

TOLKINA.... piše ОТШЕЛЬНИКЪ
Dusan Mi·Friday, 20 October 2017

Najverovatnije da većina nikada nije čula za Tartariju ili Veliku Tartariju.

To nije čudno, pošto je ta imperija, koja se nalazila u Aziji, jedna od
najčuvanijih tajni istorije, tako da i savremeni istoričari takođe ništa ne
znaju o njenom postojanju. Ona je postojala do sredine druge polovine 18.
veka. Setite se svojih školskih dana i šta ste učili iz svetske istorije. Nikada
niko nije pomenuo ni Tartariju a ni mnoge druge velike imperije i države
koje su postojale i koje su se borile na strani pravednosti protiv zle
neprijateljske parazitske sile koja i danas ugnjetava čovečanstvo.

To carstvo je poraženo u ratu sa svojom bivšom pokrajinom Moskovskom

Tartarijom na čijem čelu je bila prozapadna dinastija Romanovih. To je, u stvari
bio, građanski rat, rat između Rusa - po svojoj suštini to je bio Prvi svetski rat
savremene istorije. Iza imperije Romanovih su stajale zemlje zapadne Evrope, a
sam rat je finansiran novcem neprijateljske parazitske sile, što je već dugo tokom
istorije bila uobičajena pojava. Ovaj rat je bio ključni događaj našeg vremena i
trajao je skoro četiri godine - od 1772 do 1775 godine.

Posle poraza Imperije Tartarije u ratu, cela moderna istorija

čovečanstva je prepravljena i potpuno izmišljena da bi se zadovoljila
neprijateljska sila. Svi dokazi stvarne istorije čovečanstva su uništavani. Iz
1
moderne istorije je nestalo i samo postojanje tog carstva, koje je u prvom
izdanju Enciklopedije Britannice iz 1771. godine opisano kao najveća
zemlja na svetu. Već drugo izdanje ove enciklopedije o imperiji ne kaže ni reč, ali
je građanski rat između vojske Romanova i vojske Velike Tartarije, koji je tako
radikalno promenio svet, objašnjen kao ugušivanje ustanka Kozaka i seljaka
koje je predvodio Emelijan Pugačev! Kako vidimo, pobednik može da uradi sve što
želi. I tek nakon uništenja Velike Tartarije, neprijateljska parazitska sila se
usudila da počne realizaciju svog plana za zauzimanje svetske vlasti.

Naime, sa početkom devetnaestog veka, svetski bankarski sistem počinje da

investira pokradeno blago tokom milenijuma, u privrede mnogih zemalja Bele
rase. Postepeno su oni zamenjivali u najprofitabilnijim granama domaće
nacionalne kadrove. Do početka dvadesetog veka u većini ekonomija Evrope taj
kapital je zauzeo dominantnu poziciju i iako su formalno u ovim zemljama
vladale "nacionalne" vlade, na samom delu je to u stvari bila iluzija. Ta ista
iluzija postoji i danas u mnogim zemljama.

Kao što smo jednom već rekli, sve ovo i jeste razlog toga kako danas
izgledaju granice navodna dva kontinenta Azije i Evrope. Za Evropu se slobodno
može reći da je poluostrvo Azije i da je geografski svo zemljište između Atlantskog
okeana pa sve do najistočnijeg kopna onoga što danas zovemoAzijom, zapravo Azija.
Imajući politički a i stvarni usticaj u Moskovskoj Tartariji, zapadna neprijateljska
sila je smatrala da je Moskovska Tartarija zona njenog uticaja i na njenoj
istočnoj međi je napravila granicu između navodna dva kontinenta.

Iz škola ništa ili skoro ništa ne znamo o istoriji i dešavanjima na toj teritoriji.
Nekako se i ne pitamo skoro nikada kako je to moguće i jednostavno smatramo da je
centar, tj. glavni grad sve te zemlje oduvek bio ili Moskva ili Petrograd i da se oduvek
zvala Rusija.

Zašto ovo pomijemo? Zato što se sada bavimo dešavanjima na dalekom istoku
Tartarije i to ne tako davnim dešavanjima. Neki bi ih nazvali mističnim i
fantazijom, ali potvrde za njih dolaze sa nekoliko strana.

Sada počinjemo priču o tome kako su se dešavale promene na teritoriji Velike

Tartarije u nedavnoj prošlosti (kraj 17. veka)… Naravno, zvanična nauka klasifikuje
ove događaje na hiljade i hiljade godina unazad… To je bila velika transformacija
celog regiona, i Kraj Sveta za stanovnike sveta.

2
 U stvari, to je smrt Tartarije - njenog duhovnog centra - grada Tartar (od
koga je i stiglo ime Tartarija) i Mongul - glavnog grada zemlje Mongola.

Ovde se, viđeno u duhu, to opisuje rečima medijuma koji takođe, ostavlja svoj
pečat na prijem - predaju informacija. Zato pokušajte samo da to vidite svojom
vizijom i možda ćete moći i da osetite to i svojim bićem - danas su takva vremena
kada već počinju da se uklanjaju jednom ranije instalirana ograničenja ljudskih
potencijala.

Radnja se odvija na krajnjem severoistoku istoku Azije, na jednom delu

teritorije Velike Tartarije, u zemlji koja se zvala Mongol. Zapravo, radnja se
dešava na kopnu koje je postojalo i spajalo današnje kopno i ostrvo Umkilir
(Vrangelja) koje se nalazi nasuprot njoj kao i kopno koje se nalazilo iza tog
ostrva, a koje je bilo deo celoviteg kopna Azije.

U prvom delu, ovo se opisuje rečima medijuma koji takođe, ostavlja svoj pečat
na prijem - predaju informacija. Zato pokušajte samo da to vidite svojom vizijom, a
možda ćete moći da osetite to i svojim bićem - danas su takva vremena - uklanjaju se
jednom instalirana ograničenja..

Drugi deo su - materijalni dokazi, argumenti, karte, itd, čista fizika i nema
lirike... Dakle, istraživanje je iz dva dela:

3
PROPAST SVETA U TARTARARIJI (1. deo)

15. jula 1687g. u drugoj polovini dana, bliže večeri, počela je da tone u
morske dubine zemlja Mongola. I ona je tonula tokom pet sedmica - jedan i
po mesec …

Zemlja je nestajala kroz ogromne jame, prečnika 3-7 metara, tu i tamo su odatle
počeli da izlaze visoki gejziri, postepeno potapajući niziju. Gigantski razlomi zemlje
počeli su da rasturaju obradivo zemljište, bašte, naselja i gradske ulice, kuće…

4
 Onda je krenula jaka kiša, koja je ličila više na potoke vode odozgo. Sve to se
dešavalo postepeno, uz rastuću neizbežnost. Vremena da se prikupi sve što je
potrebno i da se ode bilo je dovoljno, sa isključenjem onih koji su " propali kroz
zemlju". Svi koji su doneli odluku u prvih nekoliko dana, uspeli su da pobegnu ali
neki su ostali i prešli na tanak plan (poginuli). Problem je bio u tome što su ljudi
odbijali da odu, misleći da će se sve to uskoro završiti.

A onda, kada je neminovnost postala očigledna, bilo je već kasno - tu i tamo

zjapile su praznine, deo zemlje je bio odsečen od kopna - delovi kopna su postajali
kao zid, pod jezivim zvukom koji prati takve događaje. To je bio PAKAO. Tako je
poginulo oko 3 miliona ljudi, a samo na teritoriji poplavljenih područja živelo je
oko 45 miliona stanovnika u gradovima i mnogobrojnim naseljima.

Infrastruktura je uništena, rukovodeći organi pokušavajući da održe red, uveli

su u zemlji vanredno stanje. Od početka, ljudi su živeli na toj teritoriji oko 7
hiljada godina, gde su ih naselile Više Sile, najverovatnije kreatori - tvorci…

I eto, zemlja Mongola i njeni stanovnici, pošto su izgubili smisao postojanja i

svoju zemlju, lutali su južno i sve južnije tokom stotina godina, ne našavši nigde
sklonište, polako se rastvarajući u drugim narodima, dok na kraju nisu dostigli
savremenu Mongoliju. Ali to je već bilo samo ime… Oni su učili narod redu,
zanatima, tehnologiji, umetnosti… Podigli su nivo tadašnjeg sveta. Dali su žitarice i
sadnice.

5
 To su bili surovi jaki ratnici, vešti majstori, lepe žene, mudraci, sveštenici,
čarobnjaci.Takođe su imali prelepe vrste umetnosti u vezi sa proširenjem
mogućnosti ljudskih suština, koje su bile odbačene… I uzgred vargan (drombulje)
- to je instrument "odatle". Istina u to vreme sviranje na varganu imalo je sasvim
drugačije značenje - promene frekvencijskog spektra zvuka i mogućnosti
ljudskog grla dostizali su neverovatne dubine i vršile uticaj na sve ljudske
suštine.

Vešt umetnik je prenosio informacije, legende, kroz izdvajanje zvuka i

ubacivanjem slike - svesni slušalac je prebacivan u druge zemlje i svetove u stara
vremena. Oni su viđali legende starih vremena, priče svoje savremenosti, poučne
priče za decu. Slušaoci kao da su bili unutar događaja delimično posmatrajući
svešću a jedan deo duša učesnika - kretao se u bilo kom od postojećih likova u
događaju, osećajući ih i doživljavajući ih kao sebe, čineći sa njima jedan ili drugi
izbor.

U poređenju sa ovom vrstom umetnosti, savremeni 3D bioskop - je truli restoran

sa crno-belim televizorom i koritom za ishranu svinja.

6
 Savremeni Mongoli nikakve veze sa tartaro-monglolima nemaju. Glavna svrha
Tartaro-Mongola je bila zaštita od upada zveroljudi iz paklenih sfera, kroz
portale, koji su se otvarali u periodima određenih "prozora mogućnosti",
zahvaljujući naporima crnih magova iz neprijateljske strukture. Ove strukture
postoje još uvek i bave se istim - uništavanjem ljudi. I dalje im se protive Asi,
u ovoj večnoj borbi između dobra i zla.

Prelazi u međusvetove su tamo postojali uvek, oni i sada postoje, ali duboko
pod vodom. Portale su čuvali Tartaro Mongoli, koji su bili ratnici od rođenja, a
upravljali su njima Asi, koji su bili elita - polubogovi, po shatanju Tartaro-Mongola.
Asi su bili kasta, rasa već sakrivena u to vreme.

Vladali su kroz lokalnu elitu - vojvode i knezove. Među ljudima su se

pojavljivali izuzetno retko… Asi su bili visoki rastom preko dva metra, lepi, vitki,
jaki. Oni su vladali svim savršenim znanjima i duhovnošću, bilo im je poznato
upravljanje materijom i prostorom… Tartarjani su bili beli, plavooki - kosih
očiju, smeđi, poput savremenih belih Tatara ili Altajaca, Aina sa ostrva Japan,
posebno duhovno nadareni, uglavnom magovi, vračari, rukovodioci. Mongoli su
bili sposobniji za borilačke veštine, ratnici od rođenja, iako jasnog razdvajanja
nije bilo - na sve se gledalo po sposobnostima… Mongoli su bili vitki, crnomanjasti
ili plavi, crvene ili crne kose, crnih ili smeđih očiju… Ratnike su magovi gajili osebno,
7
određujući trenutak njihovog začeća i onda su rasli u specijalnim ustanovama,
porodice više nisu videli - to je bila posebna vrsta danka.

Asi su stvorili od naroda koji je naseljavao tu teritoriju dobro organizovanu

vojnu strukturu, kojima je glavni zadatak od Viših Sila bila zaštita portala -
kapija u međusvetove, kroz koje su se periodično probijale horde zveroljudi i vojske
su se morale sa njima boriti - ratnici su stalno ginuli u borbama. Zveroljudi su bili
fizički jači, veći i i viši od ratnika Tartara, ali su bili inferiorni u intelektu i vojnoj
veštini, taktici i strategiji. Iako je i kod njih bio privid organizacije – oni su bili samo
organizovane bande.

Odakle su se pojavili ovi portali i ta stvorenja? Oni su uvek postojali na ovoj

teritoriji, ali ranije ovi svetovi nisu bili tako demonizovani. Sa stanovnicima tih
svetova je vođena trgovina, razmena, komunikacija, bilo je moguće da se ide u
posetu, da se druži, ali brakovi nisu bili dobrodošli. To je bio savez.

Ali od početka Galaktičke Noći (Noći Svaroga) u tim svetovima (a oni su

podložniji uticaju mračnih sila) desili su se "državni udari", govoreći savremenim
jezikom, sa svim dolazećim odatle posledicama.

8
9
 Vlasti nije bilo, nastupili su haos i nered. Brzo ujedinjene bande prikupljale su
danak od slabijih i neorganizovanih.Treba napomenuti da su u tim svetovima živeli
ne samo zveroljudi, već i druga stvorenja, čak i veoma lepa i nezlobna, ali ona su
postala prve žrtve poludelih od krvi i vlasti zveroljudi, jer je jači uvek u pravu.

Hajde da pokušamo da shvatimo povezanost ove priče sa Aleksandrom

Velikom. Aleksandrov pohod je bio zapravo na Sibir, koji je u njegovo vreme imao
naziv Indija, koja se kasnije nazivala Indijom prvom, praistorijskom, početnom i
tako dalje.

U Letopisu Jovana Groznog (16. vek) postoji opis pohoda Aleksandra

Makedonskog među te narode ili kako su ih tada zvali nečiste jezike. To su
narodi Goga i Magoga, Jafetovih unuka, koje je Aleksandar prognao dalek na
sever i zatvorio metalnom kapijom da odatle izađu u vreme kraja sveta. Na
starim kartama tog regiona mogu se jasno videti upisani nazivi Gog i Magog.

10
Aleksandar Makedonski u Sibiru (odlomak iz knjige)
I odatle su uzeti mnogi vodiči koji, znajući put do indijske zemlje, sve mogu
dovesti u zapadnu zemlju pustu usled zvezdanih kola. Tozemci glagoljahu
Aleksandru da u njihovim zemljama žive divlje ljudske suštine i zveri zle i
čudesne. Aleksandar je poželeo da vidi tu zemlju i te ljude. Voždovi mu glagoljahu:

"Gospodaru Aleksandru kralju! Neidi na taj put u Indijskiu zemlju"

(Ovde treba napomenuti da se Indija, u koju je otišao Aleksandar nalazi

tačno na teritoriji o kojoj pričamo).

Aleksandar sa svim svojima (poveo je sve svoje ratnike) pođe na istok. I stigavši
na istok nađe tamo nečiste jezike (narode) koji su Jafetovi unuci. I bi kod njih
careva 74 i, videvši nas, počeše da škrguću zubima, u želji da se tuku sa nama. Bili su
ka njihovi prijatelji Nagi. Videvši nečistotu njihovu, Adeksandr se čudio: jeli su sve
prljavo, muve i komarce, mačke, zmije, a mrtve nisu sahranjivali, već su ih jeli, i
ženske pobačaje, kao i sve nečiste zveri. I videvši sve to, Aleksandar je uplašeno
govorio:

"Kako ovi dođoše na zemlju svetu i oskvrnaviše je od prljavih otrova

svojih?"
I pomoli se Bogu Svevišnjem, da bi bio sa njim. I Božjom silom progna ih među
dve planine, i zatvori sam Bog u planine na severu mrsku. Videvši to, Aleksandar
pohvali Boga Svevišnjega, zakova prolaz gvozdenom kapijom i namaza je
"suunklitikom", njega ni gvožđe ne seče, niti vatra gori, i nikako se ne može otvoriti.

Da u tim planinama budu do poslednjih dana, a kada se jednom približi kraj

sveta, otvoriće Bog undalska vrata, i izaći će Gog i Magog u zemlju Izraeljsku i
zagaditi je, pa ih zakova Alekandar sa one strane severa, kao stoku ogradi ih i zatvori
vrata. Da niko više ne vidi, nečiste te jezike, na zemlju došavše, i tu da im bude kraj.

Obratite pažnju na izabrani tekst poslednjeg pasusa:

"...da u tim planinama budu do poslednjih dana, a kada se jednom približi

kraj sveta, otvoriće Bog undalska vrata, i izaći će Gog i Magog u zemlju
Izraeljsku i zagaditi je.."

11
 Hajde da vidimo gde je Gog a gde je Magog (naglašeno je crvenim). Tačno na
poplavljenoj teritoriji... A pošto je ovaj događaj i bio Kraj Sveta za skoro ceo svet, a
naročito region, onda se sve uklapa zajedno… I vizije medijuma i opis pohoda
Aleksandra Makedonskog i karte 16-og veka (puno karti). Napominjem da ovaj
pohod pominju mnogi drevni pesnici i istoričari - na internetu postoje ti materijali.

12
 Nastavljamo našu priču: kako se situacija u međusvetovima pogoršavala (kao
savremene žute revolucije) tako su bande zveroljudi počele da prodiru kroz
portale u naš svet. U početku, oni su samo otimali stoku, imovinu, zalihe hrane, a
zatim su počeli da imaju i upotrebljavaju kao hranu ljude. Sve se to dešavalo
početkom prošlog milenijuma. Tadašnji Tartaro-Mongoli su bili običnan narod,
ništa posebno se ne razlikujući od ostalih stanovnika Tartarije, dok nisu došli Asi.

Asi su došli od viših sila, da stvore

prepreku prodiranju i širenju
zveroljudi u našem svetu. Jer mračne
sile, koje su imale vlast, datu im od Boga
Svevišnjeg tokom Galaktičke Noći, dobile
su snagu i moć i bez pomoći Asa,
zveroljudi bi proždrali Tartaro-
Mongole u kratkom roku, a onda bi
pao i ostatak sveta.

Mračne sile su mogle da promene

situaciju na zemlji uz pomoć
kontrolisanih njima crno-magijskih
provodnika, čiji sledbenici deluju sve do
danas.

Hramovi mračnih sila su imali

oznake na površini - bili su vidljivi sa
visine. Takođe su sprovodili genetske,
okultne i alhemijske eksperimente. U
suštini to su bili hramovi-laboratorije,
neka vrsta INSTITUTA mračnih sila.

I uzgred, postoji verzija da je zid izgrađen za zaštitu od nekontrolisane moći u

tom vremenu "eksperimentalnih uzoraka" ovog "INSTITUTA". Bande zveroljudi koji
su prošli "specijalnu obuku" njuškale su po svim okolnim zemljama, gradovima i
selima, pretvarajući se da su mirni stranci (zveroljudi ranije nisu bili retkost)
trgovci ili putnici- koji se bave pljačkom i razbojništvima, istraživanjem i subverzivnim
aktivnostima.

Asi su organizovali i obučili stanovništvo, stvorili su pravu vojsku. Dali su

znanja, učili umetnosti, nauci i drugim veštinama. Bukvalno za 30-50 godina zemlja
(koju su formirali Asi od stanovništva mesnih naroda) je postala vodeća u regionu.

13
Posebno je bila poznata zemlja sa vojnom veštinom, sprovođeni su turniri,
takmičenja, mladim ljudima je bila čast da služe u vojsci - svi momci su sanjali o
tome.

Od meštana se prikupljao danak za održavanje vojske, ali je stanovništvo

dobilo tehnologije i znanje, pomoću kojih su oni bez rada obezbeđivali i sebe i
plaćali porez. Vojska je počela da se odupire neprijateljskom prodiranju, ali se broj
neprijatelja nije umanjivao. Pored toga, crni čarobnjaci i magovi neprijatelja, vođeni
narastajućom silom pokrenutom energijom zla, radili su bez okolišanja. Počeli su da
niču novi portali, rupe, kroz koje su se neživi razmileli po teritoriji.

Posebno izraženo je to postalo kada je počela katastrofa, zemlja je počela da

propada, pojavljivale su se ogromne pukotine i na bilo kom mestu pojavljivali su
se neživi, hvatajući odlazeće i umiruće - one koji su odlučili da ostanu. Ratnicima je
dat nalog da ostanu do kraja na straži, ali neprijateljske izvidnice i mirotvorci su im
davali razumne argumente, da moraju da pođu da spašavaju porodice – a za to

14
potrebno je ostaviti portale. Mnogi su pali na ove trikove, drugi su stajali čvrsto,
osuđujući sebe na smrt, svesno gubeći čak i mogućnost da se spasu od katastrofe.

Svoju metalurgiju Tartaro-Mongoli nisu imali, metal su oni primili od

slovenskih -rusa, koji su naseljavali teritoriju Sibira, odnosno Urala.Oni su
trgovali uvozom tkanine, ćilima, kuhinjskim stvarima - bokalima, činijama. Bili su
majstori mozaika. Majstori-kovači su bili uglavnom rusi-sloveni, oni su i obučavali
lokalne podmajstore.

Bilo je i magičnog oružja, posebno je zanimljivo rezonantno oružje - veliki

gong, koji je proizvodio vibracije lišavajući neke od zveroljudi fizičke snage i
energije na neko vreme. Bio je u njihovom organizmu neki organ, na koji je bio
frekventno podešen gong. Na ljude to oružje nije uticalo.

Rasa zveroljudi je bila rezultat genetskih eksperimenata, i ovaj organ je

namerno stavljen u njih kao havarijski "taster-prekidač" u slučaju gubitka kontrole
nad "proizvodom". Postoji takav organ i kod ljudi.

15
 I još, o zveroljudima i ostalim neživima - o tome zvanična nauka i
istorija ćute, ali u dokumentima pristiglim iz tame srednjovekovne kulture -
romanima, pričama, predanjima, na starim slikama, a sada i u brojnim filmovima,
uvek je prisutna nečist i neživi slične vrste kao podsetnik - da se šija u torbi ne
sakrije..

Po snazi i moći Mongolo-Tartari nisu imali konkurenciju, ali neprijatelj (ONAJ

ISTI KOJI JE I DANAS) pravio je tajno intrige, kao što su: svađe sa susedima,
provocirajući sukobe unutar zemlje, između naroda, grupama stanovništva.

Glavni cilj neprijatelja je bio da mogu da preuzmu kontrolu nad teritorijom,

da bi regulisali prisustvo i količinu u ovom svetu zveroljudi, koji su dobro popustili
zombiranju - od njih je bez mnogo truda bilo moguće prikupiti vojsku za
uspostavljanje diktata nad svetom. Tim pre, jer su resursi ove jeftine vojne snage
praktično bili neograničeni. U slučaju preuzimanja kontrole nad tim portalima -
prelazima u druge svetove već su bili spremni odavno da dovedu ratne
komandante iz tih sredina: jJake, pametne, nemilosrdne, posebno prema svojima,
podanici svojih gospodara (koji su ih "apgrejdovali" - otvorili im dodatne
sposobnosti). Zato što je jedina realna mogućnost da se upravlja tom

16
besmislenom ruljom bilo ulivanje strahopoštavanja i fizička nadmoć
rukovodioca…

Na karti Kabbota (1534g) mogu se videti psećoglavci na teritoriji Ruskog Severa

Vojska zveroljudi - bila je je potrebna neprijatelju, za jačanje autoriteta i moći,

pošto je takmičenje sa lokalnim resursima sa vojskom Mongolo-Tartara bilo
nerealno - vojska je bila najjača tada u svetu.

Zveroljudi su se nalazili u svojoj paklenoj oblasti, gde je bilo dovoljno tužno i ne

baš zadovoljavajuće. A ovde je bila lepota - divan čarobni svet, mekan, ukusan,
bespomoćni ljudi - zato su kolovođe zveroljudi bili u kontaktu sa crnim
magovima neprijatelja i povremeno (KADA SE UKAŽE MOGUĆNOST) trčali
prolazeći kroz otvoreni neprijateljski portal, prodirući u redove Tartaro-Mongolskih
ratnika.

Mora se reći da je ta borba bila puštena odozgo, kao sredstvo za regulisanje,

postizanje ravnoteže dobra i zla u svetu. I zato su se jednostavni ratnici borili
protiv zveri i ratnici čarobnjaci bili su u borbi sa čarobnjacima neprijatelja, pa i
sami polubogovi - beli Asi, suprotstavljali su se višim (ili nižim) crnim suštinama
neprijatelja.

17
 Da bi osetili šta se tamo dešavalo u ta vremena, možete da pogledate trilogiju
"Gospodar Prstenova" (Tolkin je napisao priču "odatle" - on je bio kontaktiran). U
stvari, Gospodar Prstenova, ako uklonite izmišljene likove i samu priču, to je opis
onoga što sedešavalo u zemlji Mongol uoči katastrofe - SAMO OSEĆAJ, UTISAK,
DUH, SAMO OČEKIVANjE SVETSKE KATASTROFE, STRAH PRED NAPREDOVANjEM
TAME, BEZNAĐE.

Ako ne verujete - molimo pogledajte karte Tolkina i karte Tartarije, zemlje

Mongol - veoma slične u duhu.

TOLKIN JE BIO IZABRAN OD STARNE ASA DA OPIŠE ONO ŠTO SE DESILO.

I film, uzgred budi rečeno, veoma liči na stvarnost (prema medijumu). Isto je i sa
likovima. Bili su čarobnjaci, ratnici-magovi, zmajevi, sve magične stvari i životinje (i
biljke) kojih sada nema.

18
 Bio je drugačiji sastav vazduha, drugačija gravitacija, atmosferski pritisak I
slično. Pol je bio na drugom mestu, sve je bilo drugačije, ljudi i njihove
mogućnosti, sama priroda je bila različita od sadašnje.

Mongol - to je zemlja solarnog kulta, a religiozne strukture su odsustvovale

kao takve. Za prekršaje se odgovaralo momentalno, jer pitanje zaštite poretka nije
oštro postojalo - sama matrica je bila prilagođena odgovarajuće tome…

Asi su se nalazili u više dimenzija istovremeno, tamo gde su i sada, sa njima

(ili sa njihovim nadređenima) može da se komunicira, po njihovom nahođenju…

Zašto je odlučeno da se poplavi teritorija? Stvar je u tome, da se Galaktička Noć

bližila svom vrhuncu i moć tamnih sila je narastala. Jedva je uspeo da se obuzda
napad zombija, kada su počele međusobne svađe između višeg rukovodstva Mongolo-
Tartara - prezir i osveta, podela na činove, korupcija i ostalo u tom duhu. To se desilo
jer tama se proširila svuda, a pre svega na duše ljudi.

Tamne mrlje u njihovim dušama su ranije bile nevidljive, iznenada su postale

vidljive i ispunjavale su sobom sav unutrašnji prostor čoveka. I ljudi, živeći u
izobilju i udobnosti, počeli su da se dele među sobom, uprkos činjenici da je
vođen rat. Pojavili su se slučajevi izdaje i saradnje sa tamnim silama. Tek tada,

19
da bi spasli narod od unutrašnjeg uništenja, Više Sile usvajaju takvo rešenje. I
naravno, glavna je stvar da se poplavi područje visokog rizika, isključujući moguće
rizike… Odavde je i došao popularni izraz POTONUTI U TARTARIJU. Najverovatnije
je to već 19. vek, a značenje ovog izraza i samo pamćenje su izgubljeni odavno…

MATERIJALNI DEO (2. DEO)

Po mišljenju nekih ruskih naučnika, ova oblast Sibira je potopljna pre svega
2500 godina. Morski geolozi smatraju da je ovaj deo morske površine bilo kopno
8-18 hiljada godina unazad. Po našoj verziji, to se desilo ne pre više od 330 godina.

20
REKONSTRUKCIJA

Crveno vidimo kao planinski venac, belo je "Altaj Planina gde su grobovi
kraljeva Tartarije”. To bi moglo biti na ostrvima Bulunskog ulusa (Velika i Mala
Ljahovska ostrva) ili na površini u blizini kopna… Dakle, oznake - tri bele pruge su
Obskaja Guba, tri žute trake su ušće Lene, tirkizno su približne lokacije Mongula i
Tartara, žuta traka desno je planinski lanac, roze su obrisi potonulog dela kopna.

21
 Treba da se uzme u obzir činjenica da se kopno nemilosrdno treslo usred
seizmičke ativnosti planete, isto tako kako su nemilosrdno lomili njegove obrise
drevni kartografi, na čelu sa Gerardom Merkatorom. Stoga, pri poređenju događaja
na mapama, glavna stvar je da se vide osnovni orijentiri koji se nisu mogli
pomeriti značajno, kao što su lokacije ušća Lene i Obske Gube.

Kao što je bilo rečeno na početku, katastrofa se dogodila 1687g. (orjentaciono).

Naravno ne znamo kako su se u to vreme pronosile vesti, ali ne mislim da je to bilo
baš brzo. Tim pre što su vremena bila teška - svet se suočio sa nizom katastrofa -
Afrika, Arabija, Srednja Azija - svuda se klima promenila, potpuno su nestajale
civilizacije, ko je tada mislio o geografiji?

Tako, da dok su se nove vlasti (proizvodivši svetsku podelu) orijentisale i našle

mogućnost da pošalju naučnike i istraživače da istraže svoje vlasništvo (nakon
globalnih promena) i nanesu ih na karte, prošlo je otprilike toliko vremena (13
godina) da bi promene bile predstavljene novim vlasnicima.

A sada obratite pažnju na kartu iz 1700 god. Guillame De L"Isle - TOG REGIONA
NA MAPI NEMA UOPŠTE!!! Može se pretpostaviti da u ta mesta jednostavno nije bilo
moguće doći, i zato je tako… Staru informaciju je bilo moguće kopirati, a nove još
nije bilo, iako su svi već znali za katastrofu, zato na slikama nema ništa
nacrtano.

22
 Ali već 1714g (čitamo natpis na karti ispod) : NOVA(!!!) KARTA VELIKE
TARTARIJE I CARSTVA VELIKOG KANA - Kao što se vidi kartografi, poslati posle
katastrofe da pregledaju zemlju, više nisu našli zemlju Mongol - posle reke Lene
zemlja se završavala.

Samo su iz mora izlazili ponosni vrhovi planinskih venaca (tri crvene trake)
podsećajući o nekada slavnoj zemlji Mongol i delimično zemlji Kataj. Žute trake
su kao i obično reka Lena, plave su Obskaja Guba, ružičasta je potopljena u
pučinu teritorija zemlje Mongol (uporedite slučajnost izabranih planinskih venaca
sa starom kartom).

23
Onda je 1722 god, Nicolas De Fer nešto adekvatnije pružio korisnicima.

24
 Setimo se kako je bilo ranije, pre potopa, u isto vreme. Opet - žute trake su
Lena, tri crvene trake su iznad poplavljenog, ponosni vrhovi, a roze trake su
približne granice poplave.

I još jednom ćemo to videti na drugoj mapi:

25
 A ispod je karta iz 1740 god. Region kao što se vidi nije unešen detinjasto -
vidno je kako se Kamčatka prelomila, a podigao se deo teritorije u obliku ostrva
(tirkizni krst) (Vrangelja- Umilkir). Znači može se lokalizovati rađanje
Kamčatke kao poluostrva u intervalu između 1722-1740 godine!!!
I pored toga je zanimljivo - na mapi se pojavljuje natpis JUKAGIRI, KOJI SE
NEPOSREDNO GRANIČI SA POPLAVLjENIM PROSTOROM, što govori o tome da
JUKAGIRI bez sumnje imaju direktnu povezanost sa svojim slavnim precima iz
zemlje Mongol i njihovim premudrim učiteljima Asima..

26
Jozef Nicholas De L"isle 1752. god. njegova karta je detaljnije nacrtana, a region se
očigledno prelomio kako sledi - deo poplavljene teritorije (koja se podigla u obliku
ostrva - krst) počela je da tone u more.

27
A ovo je mapa iz 1766.god. Seizmička aktivnost ne jenjava - deo poplavljene
teritorije u obliku ostrva potpuno je u more.

Dakle, može se zaključiti da se region tresao više od pola veka pri čemu su se
menjali obrisi kontinenta. I kako je moguće sakriti takve stvari, odbacujući
prošlost na stotine hiljada i miliona godina unazad?

Tirkizno je Skandija, bele pruge su Obskaja Guba, žute trake su Lena. Kopno koje
je otpalo od Tartarije, Mongolska Tartarija je označeno crvenom crtom.

Pre nastavka istraživanja da se upoznamo sa tim čudom, koje je preživelo do

današnjeg dana. "Umkilir" - tako zovu to ostrvo meštani, što znači "Ostrvo belih
medveda" ili poznatije kao Vrangelja.

Ostrvo Vrangelja — jedan je od najnepristupačnijih rezervata prirode u

svetu. Da bi ga posetili, potrebno je nekoliko posebnih vladinih dozvola, a i tu nije sve

28
baš lako: u zimskom periodu mora da se leti helikopterom, a leti se ide ledolomcem.
Ono je deo poplavljene zemlje Mongol, dela Velike Tartarije.

Ovako je izgledala drevna mongolska stepa - prava relikvija.. Umkilir je jedno od

retkih mesta u svetu gde se može videti takva lepota.

Zemlja, koja se nalazi na 140 kilometara od obale Severno-Istočnog Sibira,

decenijama nije davala mira moreplovcima. Skoro do kraja 19 veka, samo postojanje
ovog ostrva bilo je pod znakom pitanja, a ono je već promenio nekoliko imena:
Zemlja Tikegen, Zemlja Plover, Zemlja Keletta.

Kartografi su je gubili u međuvremenu — neki su pretpostavljali da je to

"ostrvo"Grenland, koje se proteže pravo preko pola.

Naučnici kažu da su mamuti postojali na njemu još pre 3-3,5 hiljada godina. Ali,
nama se čini da je to bilo mnogo kasnije, 500 godina unazad, ili čak i manje.

29
 Ceo 19. vek, skoro svaka ekspedicija, koja se trudila da se približi ostrvu se
završavala epitetom "nesigurno".

Na početku 1820-ih čukotski lovci na severo- istočnoj obali Sibira prijavili su

ruskom putopiscu Ferdinandu Vrangelu o misterioznoj zemlji na severu, koja se
može videti samo po jasnom vremenu. Vrangelj je plovio u određenom pravcu, ali
put brodu je pregradio led: obala mu se nije otvorila.

Skoro 30 godina kasnije kapetan engleskog broda, koji je pošao u potragu za

ekspedicijom Džona Franklina, primetio je u daljini sablasni izgled. Kasnije su
kapetani kitolovaca više puta uveravali da su videli ovo ostrvo.

Muskok (ovcobik) je autohtoni stanovnik ostrva, postoje i jeleni, ali oni su bili
dovedeni kasnije kao prevozno sredstvo.

30
 Američka arktička ekspedicija 1879. godine je bila zarobljena u ledu, toliko je
prišla toj zemlji, da je vođa tima, Džordž Vašington De Long, utvrdio da je to
zapravo ostrvo, a ne polarni kontinent. On je dao ostrvu ime Vrangelja.

Ali, avaj, De Long nije uspeo da se iskrca na njegovu obalu. Njegov brod
"Žanetta" se kretao tim vodama skoro dve godine i potonuo je 1290 kilometara
severo-zapadno od ostrva.

Na ostrvu se često pojavljuju morževi. Ostrvo im služi kao neka vrsta

"porodilišta". Na takvim mestima beli medvedi su česti gosti.

31
 I tek u avgustu 1881. godine na ostrvo Vrangelja prvi put je zakoračila noga
čoveka: na njega je kročila komanda američkog broda "Tomas Korvin", koji je u
severnim vodama bio u potrazi za nestalim brodom "Žanet". Članovi tima za
pretraživanje, među kojima je bio i Džon Muir, podigli su na ostrvu zastavu SAD.
Posada je dala ime ostrvu Nova Kolumbija, ali ime se nije primilo. Iste godine je
objavljen prvi opis ostrva, koje je sastavio Džon Muir.

Međutim, na ovu zemlju na ivici sveta se opet zaboravilo — trideset i više

godina ostrovo niko nije posetio. A onda je stigao sledeći talas, osuđenih na propast,
ekspedicija. Prva u njihovom nizu je Kanadska arktička ekspedicija 1913. godine.
Da bi stigli do ostrva, ekipa razvaljenog ledom "Karluka" savladala je 130 kilometara
leda. Spas su čekali osam meseci i za to vreme 11 od 25 njih je u nesrećama
poginulo. 1921. godine je još jedna kanadska ekspedicija podigla britansku
zastavu na ostrvu i pokušala da ga kolonizuje. Ali i taj pokušaj nije uspeo, samo je
uzeo kao danak život još četiri čoveka. 1924. godine ekspedicija Borisa Davidova
podiže zastavu SSSR-a, a dve godine kasnije osnovano je stalno naselje.

Tamo nema vodozemaca i gmizavaca, ali ima gnezda 169 vrsta različitih ptica.
Uzgred, na ostrvu se nalazi najveća u Evroaziji kolonija belih guski.

Turizam na ostrvu je počeo da se razvija tek u poslednjih nekoliko godina. Ovo

je veoma otežano njegovom udaljenošću. Ali već je postala tradicija da nekoliko

32
turističkih grupa svake godine dolazi na kordon pod nazivom "Zaliv Sumnjičavih".
Večina putovanja na ostrvu se vrši terenskim vozilima.

Sa upoznavanja sa ostrvom i istorijom njegovog otkrića, da pređemo na

istraživanje.

Dakle, pogledajmo još jednom naše poplavljeno područje. U odnosu na pitanje

o vremenu nastanka ostrva, muk još uvek prisustvuje i prekriva milione i stotine,
ili desetine hiljada godina - što je daleko u prošlosti, tamo se tragovi uopšte ne mogu
naći. Ali - ni na jednoj od drevnih mapa (do 17. veka) lučnog ostrva na tom
mestu nema! Navodni oponent bi mogao da kaže da je problem u tome što oni do
ostrva nisu mogli da dođu - led im nije dozvoljavao. Parira se tome oznakama
priobalnih šuma na drevnim mapama i obiljem gradova na toj teritoriji.

Činjenica je da je u to vreme klima bila topla, a more plovno tokom cele

godine. Brodovi iz celog sveta su dovozili ovde svoju robu, kao sada u SAD.
Transportni brodovi su išli duž obale, išli su duboko u kopno duž kanala plovnih
reka. Vođena je trgovina. Treba pitati Velikog Kana Hubilaja odakle mu njegovo
fenomenalno bogatstvo? Ako su od njega tražili dozvole za trgovinu i putovanja
preko teritorije koja je bila ispunjena znakvima od zlata - onda je jasno! On je u
tundri (prema kazivanju tundra je na tom mestu već na desetine-stotine godina)
skupljao borovnice da bi ih na pijaci prodavao, u gradu Hambalu - glavnom gradu
metropoli ? Velike Tartarije?

33
 Po dinamci to izgleda ovako - ovo je promena u prikazivanju mapa toga
vremena, u izdanju autora, ostrvo Umkilir (Vrangelja) to je deo kopna "ostalog na
površini". Očigledno je da je kontura ostrva uslovljena kasnijom mapom, jer
informcija je bilo malo.

34
 Šta reći kada je zvanično datiranje otkrivanja ostrva krajem19. veka, a ono
je na skoro svim kartama sredinom 18.veka. Hajde da ih ostavimo da se bore sa
svojom šizofrenijom (poremećajem višestrukih ličnosti), mi imamo važnija posla.

Mi ćemo sami formatirati svoju svest, kreirati svoj operativni sistem od nule.
Zašto uopšte verovati onome čemu nismo dužni. Tragalac sluša odgovor u sebi.
Informacije se ne moraju odmah odbaciti ili prihvatiti, treba samo da pokušamo da
dozvolimo da to - MOŽE BITI. Možete da pokušate da prilagodite ostrvo starim
kartama, ali treba biti svestan razmera autora, a pored toga, region se tresao dugo,
pola veka minimum i sve ovo vreme dešavale su se značajne promene u obrisima
ostrva i kopna.

Moguće je verovati geografskim širinama i dužinama, ali na starijim kartama i

onima koje se nazivaju "hodajućim", uopšte i u celini, na toj teritoriji 70. stepena
geografske širine i 180 stepeni dužine (a ostrvo je na 72. stepenu geofrafske širine)
ostrvo se ranije nalazilo na kopnu na teritoriji zemlje Mongol.

Evo savremene karte: ružičasto je obeležena navodno potopljena teritorija (u

poređenju sa slikom ispod).

A sada pogledajmo staru - vidi se da 72. stepen širine jasno prolazi kopnom,
po njegovom kraju… Sa dužinom je dosta nevolja, ali to se može pripisati
nesavršenosti tadašnje kartografije - na svim mapama dužina brutalno "pliva", ali u

35
pogledu geografske širine - ovde je jasno - to je konkretno kopno, teritorija zemlje
Mongol, koja se sada nalazi na dnu Istočno-Sibirskog mora. A ostrvo Umkilir
(Vrangelja) je njen deo, dokaz onoga o čemu pričamo.

A sada oko Pakla, koji se ovde dešavao u tim vremenima - molimo

pogledajte sami slike sa ostrva.

36
 Obratite pažnju kako se slažu slojevi stena, kako su raspoloženi slojevi - "nisu
na nivou", oni su iskrivljeni.

Vidite medvede (to je njihovo ostrvo) a onda obratite pažnju na slojeve - oni su
iskrivljeni strašno.

Zamislite na sekundu, kako su se izdigle ove gromade! Ko i šta može da preživi

u toj noćnoj mori?
37
TRAGOVI AKTIVNOSTI VIŠEG UMA

Postoje isto tako zanimljivi nalazi - "prirodni" (kako tvrde zvaničnici) kosina od
nanešenog lomljenog kamena, od jugo-istoka ostrva (rt Blossom). Voleo bih da
vidim kako priroda nanosi taj lomljeni kamen, tako idealno po radijusu po celoj
dužini ogromnog rastojanja. Kosina predstavlja barijeru, možda se njena starost može
porediti sa vremenom razumne aktivnosti na kopnu ili sada već na ostrvu. Ne
zaboravimo da je ostrvo u moru bivše uzvišenje na kopnu - ovde postoji širok
prostor za nagađanja i hipoteze.

Ili još - kako je nežno srezan vrh planine! (slika dole). Ne zaboravimo da je ovo
vrh nekada nalazeće se na kopnu planine - zamislite njen produžetak u punoj širini,
sakriven morem. A tamo, dalje "pista" - previše uredan rez u jednoj ravni. Tačno
tako srezani vrhovi i "piste" sa usponom (kao na nosaču aviona) postoje u Uralu,
u Sibiru, na Čukotki… To je sletno uzletna pista svemirskih letelica.
38
 Kod Nikole Subotina postoji izveštaj o takvim isečenim planinama, negde na
Uralu. Medij je dao starost od 8 hiljada godina (datum je orjentacioni + -).

Ispod je snimak izuzetne Teritorije, 2014g. Gledajte i ovde je "pista" po tipu

nosača aviona! Priroda ne pravi tako ravne površine, za to ona ima čoveka i
njegove mogućnosti.

39
 A evo i divnog megalitskog kompleksa nepoznatog značaja (iskusno oko
tragaoca odmah primećuje tragove rukotvornosti ove konstrukcije) i ovo je samo iz
dostupnih izvora!!! A šta tamo zaista zapravo postoji - pitanje je svakako
zanimljivo. Naravno ostrvo je zatvoreno za jednostavne i smrtne ljude.

Fotograf je snimao jelene i snimio je za nas ovaj artefakt! Istinu o prošlosti.

Slično voda nalazi sitne rupe, prodirući kroz pukotine. Ne znam šta je to, ali ono što
je ovde, to su tragovi razumne aktivnosti - to je činjenica! Korišćen medij je procenio
to na 3 hiljada godina. To je konstrukcija Arijevske rase, koja je živela tu u tim
udaljenim vremenima. Takvih kompleksa na ostrvu je još četiri…

Naš medij kaže da je tako - ostrvo je puno artefakta, ali oni nisu dostupni
trenutno. Civilizacija danas nema mogućnosti da dođe do njih. A ono što postoji - su
nagoveštaji za stručnjake. Ali ih je dovoljno da se sa sigurnošću može reći - ostrvo
Umkilir (Vrangelja) je deo poplavljene u Tartariji zemlje Mongol, zemlje
gradova Mongul i Tartar - otadžbine pravih Tartaro-Mongola, stanovnika Velike

40
Tartarije, učenika polubogova - Asa, čijim imenom se i zove ceo kontinent -
ASIJA, od Britanije do Vladivostoka, bez ikakve tamo Evrope, koja je suština
veštački ograđenih i podeljenih teritorija jedne AZIJE. Zavadi pa vladaj - to je
radilo ranije i još uvek radi.

TARTARIJA, ZEMLJA MONGOL. NOVOSIBIRSKI ARHIPELAG,

LJAHOVSKA OSTRVA
Arhipelag Novosibirskih ostrva u sastavu koga se nalaze Velika i Mala
Ljahovska ostrva, razpoložen je na 75°16' g. š. 145°15' g. d.

Hajde da pogledamo stare karte. (1633. god. Willem Jonszoon Blaeu, slika
ispod) Šta se tamo nalazi na ovoj geografskoj širini-dužini? Pa da. Tamo je zemlja
Mongol, teritorija Velike Tartarije. Uprkos starim mapama širina-dužina šeta
tamo-amo i jasno je da je na tom mestu sada arhipelag Novosibirskih ostrva.
Tirkiznom trakom prikazana je granica poplavljene zemlje Mongol, crvenom na
vrhu izdvojena je istočna geografska dužina (140 i 150) i sa leve strane crvenom je
izdvojena oznaka 70 stepeni severne geografske širine.

41
 Kao što vidimo, približna tačka lokacije (75 i 145) pada na sam vrh kopna.
To i jeste naše ostrvo ali u dalekoj srećnoj prošlosti.

Isto je i na mapi Jana Jansona 1640.god. (to je mali broj karti 17. veka sa
manje ili više koherentnom mrežom koordinata).

42
 Zvanično nazivaju arhipelag ostacima Arktide, Hiperboreje, Severne zemlje.
Međutim raspoložena ostrva na platou kopna govore o pripadanju arhipelaga
kopnu. Vodeni deo arhipelaga je složen, sa puno tačaka, a snimak (dole) sa Jandeks-
satelita nam omogućava da završimo bitku sa zvaničnim naučnicima veoma brzo (u
vezi sa njihovim potragama porekla ostrva) nokautom u prvoj rundi, kao mladi
Tajson. Ali to neće biti interesantno a mi ćemo nastaviti svoju pretragu.

Na snimku čak i maloj deci iz peska postaje jasno da su ta ostrva bila deo kopna.
I zvanično tražiti objašnjenje porekla ostrva može samo čovek koji baš ništa ne
razume o ovome ili je žestoko angažovan na dovođenju u zabludu dobrih i lakovernih
ljudi, koji veruju, koji poštuju mišljenje naučnika. Šta može biti ciničnije i neetičnije od
toga?

U redu, idemo dalje, imamo ceo inventar koji nije ni 10% ispucan, a neprijatelj
već trči i kao poražen laže! Na ostrvu je puno tzv bajdžara. Kada se ledeni stubovi
odlede, na bajdžarima rastu biljke karakteristične za stepe, a ne za arktičku
tundru... Treba li da pišem o tome zašto na bajdžarima rastu biljke karakteristične
za stepe ili sve već pogađate i sami?

Ali zvaničnici razbijaju glavu - zašto se ostrva ledenog arktika sastoje iz šume a
ne iz leda (imaju takav posao, razbijaju glave). Polomivši glave na bajdžarima i
šumama, pošto su neko vreme odmorili, vraćaju se razbijanju glave po pitanju
porekla ostrva.

43
 Na ostrvima je puno iskopanih mamuta, iskopavanja su počela još u 18. veku,
kada su se ovde ustremile oružane bande pljačkaša iz celog sveta, tražeći profit nakon
katastrofe. Živeli su ovde bogato, iz zlatnog posuđa su jeli, iz srebrnih bokala pili.

U principu, iskopavanje mamutovih kostiju je počelo još u ta doba kada

seizmička aktivnost čak još nije završila svoju aktivnost. Ekstrakt mamuta se koristi
i danas. Nažalost, neka ostrva se "tope" u pravom smislu te reči, iz delova leda
ispadaju celi trupovi mamuta.

Uopšte govoreći o mamutima - postoje podaci da su još trgovci Petra Prvog -

prijavili da su videli u tajgi "dlakave slonove". Mislim da su mamuti izginuli u
katastrofi zajedno sa ostalim životinjskim svetom, ali su pojedini primerci lutali još
dugo vremena, sve do početka 20-og veka - postoje dokazi, o tome su pisali
Turgenev, Džek London, drugi naučnici i istraživači.

Uzmimo, na primer, priču Turgeneva "Tvor i Kalinič" iz ciklusa "Zapisi lovca".

Postoji zanimljiva rečenica:

.."Da, ovde sam i ja čovek, a vidiš…" Pri toj reči Tvor pokazuje svoju nogu i pokazuje
čizme, skrojene verovatno od mamutove kože."

Za to, da bi napisao ovu frazu, Turgenevu je bilo potrebno da zna nekoliko

stvari, prilično čudne za sredinu 19. veka po našem sadašnjem shvatanju. On je
morao znati da postoji takva zver mamut i da zna kakva je njegova koža. On je

44
trebalo da zna o dostupnosti ove kože. Uostalom, sudeći po tekstu, to što
jednostavan čovek koji živi usred močvare i nosi čizme od mamutove kože, za
Turgeneva nije bilo nešto neobično. Međutim, ovo je ipak prikazano kao nešto
neobično, nekarakteristično.

Džek London je takođe pisao o živim mamutima i nudio svima da pogledaju

mokasine od mamutove kože.

U Toboljskom zavičajnom muzeju čuva se jaram iz 19. veka, napravljen od

kože mamuta. Ogroman materijal o živim mamutima sabrao je kandidat tehničkih
nauka Anatolij Kartašov u svojoj knjizi - "Sibirski mamuti – ima li nade da se vide
živi" (Сибирские мамонты – есть ли надежда увидеть их живыми - može
se preuzeti i pročiti knjiga - http://romanbook.ru/book/2476523/ ).

Evo iz ovakvih otopljenih stena na obali izvlače mamutske kosti hrabri

mamutari.

45
 Ostrva se "tope"… Postoji mišljenje stručnjaka da se tako već "otopilo" i
iščezlo nekoliko malih ostrva, čije postojanje je ranije bilo pod znakom pitanja.

46
 Već ste pročitali o istraživanju gradova Tartar i Mongul, tamo smo imali
fotografije sa kopna – izdignute stene, okamenjeni ljudi ili kekuri (stubičasti ili
konusni kameni prirodnog porekla).

Pogledajte fotografiju sa kopna, blizu obale, blizu Čuanskog zaliva.

Sve što je na ovim slikama, nalazi se ovde (obeleženo belom strelicom):

47
48
49
A sada pogledajmo fotografije sa Novosibirskih ostrva:

50
51
 Isto ste videli na slikama sa ostrva Umkilir (Vrangelja). Pa, da li ćemo dugo
razbijati glavu o "poreklu ostrva"? Ili ipak
k da nađemo drugo, više odgovarajuće?

Postoji tamo još jedna zanimljiva stvar - na mapi ispod su označene (tirkizno)
(
grobnice, grobovi vladara Tartarije na planinama Altaj
Altaj.. Očigledno su ovo prave
planine Altaj, kao i prava zemlja Mongol.

52
 Uvećajmo još jednom, vidite vrhove? Tamo su grobovi vladara Tartarije

Poredeći geografsku širinu i dužinu na starim i savremenim kartama, postoji

nada da se memorijalni kompleks vladara Tartarije ili mesto njegove lokacije u
prošlosti nalazi na kopnu, oko 65-68 stepeni g š. i 145 stepeni g. d… Ali biće
pravilnije baviti se ovom temom odvojeno. Orijentaciono je to ovde (vidi sliku). Iako
su kombinacija koordinata starih i savremenih karti prava zbrka.

53
TRAGOVI AKTIVNOSTI VIŠEG UMA
Tragova aktivnosti višeg razuma na Ljahovskim ostrvima (fotografije sa neta)
ima veoma mnogo, ali ipak... Obratite pažnju na pravilno zakrivljenje po prečniku
idealnog kruga sa vodom (izgleda kao neki poklopac na vrhu nečega)… Kao što smo
već rekli - ako je razumno biće deo prirode, onda je to jezero prirodnog porekla.

Evo vam topografska karta Ljahovskih ostrva -

http://maps53.narod.ru/indexs5354.h... (za svaki slučaj).

Ako Evrazijske ambicije Rusije budu zadovoljene sa strane Viših Sila, onda
Rusija po teritoriji i po duhu postaje pravni naslednik Velike Tartarije. I u vezi sa
nastalim "globalnim zagrevanjem", a zapravo restruktuiranjem klime, kao što je
bila do katastrofe sa kraja 17og početka 18og veka, Rusija dobija strateški
važan arktički Severni Morski Put. Vojna baza na ostrvu je izuzetno važna. Plovni
Severni Morski Put sada igra istu ulogu kao što je bio i proboj Gibraltara, koji je
promenio čitav svet do 17og veka. Klimatska promena izazvana katastrofom
sahranila je Zlatnu Ordu i Svilen put, Vizantiju i dr...

54
 Činjenica je da procesi zagrevanja nikakve veze sa aktivnostima čoveka
nemaju, to je proces planski i periodični. I čim se led topi (a tope se čak i ostrva,
koja se sastoje od leda - odlaze pod vodu) onda Severni Morski put postaje plovniji,
sve manje moraju da se koriste (ni u jednom trenutku nisu jeftini) usluge ledolomaca.
I onaj ko kontroliše Severni Morski Put, taj kontroliše protoke roba, a ko kontroliše
protoke robe taj kontroliše ceo svet.Isto je bilo i sa probojem Gibraltara 1706.god.
kada je velika Britanija, preuzela kontrolu nad prolazom i postala neosporna
"gospodarica mora" i sveg ostalog sveta do 1945.god.

Najzanimljivije je da je ploviti severnim morskim putem u Evropu i SAD više od

svega najpovoljnije (ko bi to pomislio?) - najnaprednijim u razvoju ekonomijama:
Indiji, Kini, J. Koreji, Indoneziji,Tajvanu, Hong kongu, Kin-Kongu, Samsungu i Godzili
sa Japanom. 500 godina unazad plovilo se tim putem bez zaustavljanja, kao
nekada trgovci koji su trguovali u Velikoj Tartariji, gde su kanali plovnih reka nosili
velike brodove duboko u kopno, ka veletrgovcima i ogromnom tržištu starog sveta…
(crvenom bojom označena su ušča reka, žutom gradovi do kojih se može
doploviti po rekama).

https://www.facebook.com/notes/dusan-mi/propast-tartarije-potop-portali-me%C4%91usvetova-
zveroljudi-vidovitost-tolkina-pi%C5%A1e-%D0%BE/1937652239594531/

55