ТАЛАСНА ОПТИКА

КЊИГА СТР. 227

Питања за усмени одговор:
1. Интерференција свјетлости
2. Дифракција свјетлости
3. Дифракциона решетка
4. Поларизација свјетлости
5. Полароиди.
6. Поларизација свјетлости при рефлексији
7. Доплеров ефекат у оптици
8. Апсорпција свјетлости
9. Дисперзија свјетлости
Холандски математчар, физичар и астроном Хајгенс (Christiaan Huygens, 1629-1695)
први је изучавао природу свјетлости са научног становишта.
ЗАСТУПАО ЈЕ ТЕОРИЈУ ДА ЈЕ СВЈЕТЛОСТ ТАЛАСНЕ ПРИРОДЕ.
Појаве које потврђују ову теорију су: интерференција, дифракција и
поларизација.
Енглески физичар, математичар и астроном Њутн заступао је теорију да је
свјетлост корпускуларне природе.
Корпускуле треба схватити као мале количине енергије које емитују извор свјетлости у
свим правцима.
Појаве које потврђују ову појаву : фото-електрични ефекат, Комптонов
ефекат.
НАУЧНИЦИ СМАТРАЈУ ДА ЈЕ ПРИРОДА СВЈЕТЛОСТИ ДУАЛИСТИЧКА
Њемачки физичар Херц је први експериментално произвео електромагнетне таласе и
показао њихову интерференцију и дифракцију.
Енглески физичар и љекар Јунг је 1801. године извео оглед са интерференцијом
свјетлости и омогућио мјерење таласне дужине свјетлости.

Ова два експеримента су показала да свјетлост чине електромагнетни таласи

различитих таласних дужина.

Интерференција представља слагање два или више

таласа при чему настаје резултујући талас који може да
буде појачан или ослабљен.
Научнике је занимало да ли постоји интерференција свјетлости ?
Објашњење: ХАЈГЕНСОВ ПРИНЦИП
Свака честица средине погођена таласом постаје извор
таласа.
УСЛОВИ :
1. РЕД ВЕЛИЧИНЕ
2. КОХЕРЕНТНА СВЈЕТЛОСТ

Отвор мора бити реда величине таласне дужине свјетлости. (nm)

Кохерентни извори свјетлости емитују свјетлосне снопове исте таласне дужине и

фреквенције, а фазна разлика између свјетлосних снопова се не мијења у времену.
Експерименти у којима је екран осветљен са два идентична свjетлосна извора нису
показали ефекат интерференције.
Овакви огледи не доводе до интерференције свjетлости, јер свjетлост коју зраче
природни и већина вjештачких извора свjетлости потиче од великог броја атома који
емитују на потпуно неуређен, хаотичан начин. Због тога се и фазе емитовања
свjетлосних таласа мијењају хаотично, па су таласи некохерентни и не показују
појаву интерференције. Напоменули смо да су два свјетлосна таласа кохерентна, ако
се њихова фазна разлика не мијења током времена.

Да би се добио трајан ефекат интерференције свјетлости користи се свјетлост једног

извора који се на неки начин раздваја на два дијела. При поновном спајању овако
насталих кохерентних таласа јавља се интерференциона слика.
КОНСТРУКТИВНА ИНТЕРФЕРЕНЦИЈА (МАКСИМАЛНО ПОЈАЧАВАЊЕ)
Таласи су у фази, па се сабирају – амплитуда резултујућег осциловања једнака је
алгебарском збиру амплитуда појединачних таласа.

Таласи су у фази када је фазна разлика:

односно :

k=0,1,2,3,..
ДЕСТРУКТИВНА ИНТЕРФЕРЕНЦИЈА (МАКСИМАЛНО СЛАБЉЕЊЕ)
Таласи су у противфази, па се одузимају – амплитуда резултујућег осциловања
једнака је алгебарском разлици амплитуда појединачних таласа.

Таласи су у против фази када је фазна разлика:

односно

k=0,1,2,3,..
Потпуна конструктивна интерференција се догађа када се таласи налазе бријег преко
бријега или доља преко доље. Потпуна деструктивна интерференција се јавља на
мјестима гдје се срећу бријегови са дољама.
Јунгов оглед
Јунг је користио сунчеву свјетлост у којој свака боја формира своју интерференциону
слику, што чини ефекат тежим за регистровање. Једноставније је да се овај
експеримент изведе монохроматском светлошћу (светлост која садржи само једну
таласну дужину (фреквенцију) – једнобојна свјетлост).
Разлика у фази је условљена путном разликом (Δs)
КОНСТРУКТИВНА ИНТЕРФЕРЕНЦИЈА :
ДЕСТРУКТИВНА ИНТЕРФЕРЕНЦИЈА :
Растојање k-тог максимума од централног износи , а путна разлика свјетлосних таласа
који стижу у тачку К једнака је цјелом броју таласних дужина (таласи су у фази):
Разлика путева ова два свјетлосна зрака до тачке К је:

угао – угао под којим се види положај k-тог максимума односно угао скретања
зрака који је приближно исти за оба зрака.

- таласи су у фази
k=0,1,2,3,.. – редни број максимума
Ако је тада је па замјеном у претходну формулу добијамо :
Ако су таласи у против фази, разлика путева је једнака непарном броју половина
таласних дужина – настаје интерференциони минимум:

– редни број минимума

Тамне зоне (пруге) су распорећене између свијетлих.

Примјена:
КАКО ЗНАМО ТАЛАСНУ ДУЖИНУ БОЈЕ ?
ДОВОЉАН ЈЕ МЕТАР И ЛЕЊИР!