Суперпозиција таласа

и
интерференција

ученик: Лука Живојиновић 3/6 ментор:проф.Дамјан Станковић

Гимназија Смедерево, школска 2022/23.година
Суперпозиција таласа
• Када се кроз неку средину простире
два или више таласа у области
сусрета (преклапања) долази до
слагања (суперпозиције) таласа. При
томе честице средине осцилују под
дејством резултујућег таласа.
Резултујући талас представља збир
утицаја појединачних таласа. Изван
области сусрета таласи се простиру
независно један од другог.
Принцип суперпозиције таласа
• Када се кроз неку средину простиру два или више таласа, резултујуће померање
делића средине (резултујући талас) у било којој тачки једнако је алгебарској суми
померања које изазивају појединачни таласи.Сваки талас се простире независно
од других таласа (као да они и не постоје) .
Примери суперпозиције таласа
• После међусобног сусрета (истовременог проласка кроз исту област) таласи
настављају да се шире у првобитном правцу непромењеног облика и величине.
Таласи пролазе један кроз другог неизмењени, задржавајући све своје
карактеристике.

• Принцип суперпозије важи и за трансверзалне и лонгитудиналне таласе, без

обзира на природу (звучни, радиоталаси, светлосни из обичних извора), под
условом да амплитуде нису сувише велике (ласери).
• Пример – оркестар
• Звучни таласи од сваког инструменат долазе до ува са истим
особинама као кад би појединачно свирао сваки инструмет. Без
међусобног ометања сливају се у један резултантни звук.
Интерференција
• Интерференција представља слагање два или
више таласа при чему настаје резултујући
талас који може да буде појачан или
ослабљен. Ефекти интерференције код
светлости манифестују се тако што настају
светле и тамне зоне. Ако су таласи у истој фази
резултујући талас је максимално појачан
(светло место), а ако су у супротној фази
резултујући талас је максимално ослабљен
(тамно место).
Конструктивна интерференција –
максимално појачавање таласа
• Таласи су у фази, па се сабирају – амплитуда
резултујућег осциловања једнака је алгебарском
збиру амплитуда појединачних таласа.

• Таласи су у фази када је фазна разлика:

 = 0, 2, 22, 32, ...

• Односно

 = k2

• k=0, 1, 2, 3….
Деструктивна интерференција –
максимално слабљење таласа
• Таласи су у противфази, па се одузимају – амплитуда
резултујућег осциловања једнака је алгебарском
разлици амплитуда појединачних таласа.

• Таласи су у против фази када је фазна разлика:

 = , 3, 5, ...

• односно

 = (2k+1)

• k=0, 1, 2, 3….
• Највећа разлика се добија када су амплитуде
потпуно једнаке. Тада се добијају потпуно светла и
потпуно тамна места.

• Да би дошло до интерференције таласи који се

слажу морају да буду кохерентни. Таласи су
кохерентни ако имају исте особине – имају исту
фреквенцију, исти правац осциловања и
константну фазну разлику.
 ЈУНГОВ ЕКСПЕРИМЕНТ
Томас Јунг је 1801. успео је да добије интерференцију светлости.
Јунг је испред извора светлости поставио заклон са узаним простором. Светлост из овог
прореза стиже до заклона са два узана прореза. На основу Хајгенсовог принципа, ови
отвори постају извори нових таласа.
Тачке и се налазе на еквифазној површини. На овај начин су вештачки
добијена два кохерентна таласа. Таласи се у тачки О сусрећу без фазне разлике
– максимално појачање. У тачки О се налази централни максимум . Разлика у
фази је условљена пу тном разликом ().

12
ОДРЕЂИВАЊЕ РАСТОЈАЊА МЕЂУ ИНТЕРФЕРЕНЦИОНИМ
МАКСИМУМИМА И МИНИМУМУМА
У тачкама на екрану максимуми настају под условом

где је – редни број максимума

За ld и за мале углове (угао скретања) биће:

Одавде је

Растојање између два суседна максимума износи

У тачкама на екрану минимуми настају под условом

13
 Френелов експеримент
Френел је 1821. године извео експеримент у коме је интерференцију светлости добио
помоћу два равна огледала, која је поставио под углом нешто мањим од 1800. Испред
огледала је поставио извор светлости. Поред извора је поставио заклон да спречи да
светлост директно пада на екран.

14
 Мајкелсонов интерферометар
• Овај интерферометар дели светлосни
сноп на два дела. Ова два светлосна
снопа прелазе различите путеве
након чега долази до њихове
интерфренеције. Служи за
одређивање таласне дужине
светлости и друга прецизна мерења.
Помоћу Мајкелсоновог
интерферометра могу да се
региструју растојања која одговарају
једној десетини растојања између
интерференционих максимума, што
одговара приближно дужини од 25nm.

15
Хвала на пажњи!