Talasna optika

Koherentna svetlost. Ogledi Janga i Frenela

-Pojava interferencije je karakteristina za talasno kretanje. -Kod talasnog kretanja se interferencija odigrava pri susretu dva ili vie talasa, kada vai princip superpozicije,odnosno rezultujua elogancija u datom trenutku i na datom mestu nastaje kao posledica sabiranja elogancija pojedinanih talasa. -Rezultat interferencije e se manifestovati pojaavanjem ili slabljenjem talasa. -Realizacija trajnih efekata se moe postii samo pomou koherentnih izvora svetosti. -Ako je putna razlika jednaka celom broju talasnih duina z=0,1,2,..... -Tako da e usled interferencije nastupiti njihovo maksimalno pojaanje. -Ako je putna razlika jednaka neparnom broju polovina talasnih duina z=0,1,2,..... -to e uzrokovati njihovo potpuno ponitavanje. -Jedan od prvih ogleda interferencije svetlosti izveo je Jang 1802. Godine, upravo sa aparaturom ija je konstrukcija odgovarala emi datoj na slici

-On je za otvore A i B uzeo veoma uzane proreze, tako da su se na zaklonu Z formirale naizmenino poreane svetle i tamne interferentne pruge.

-Eksperiment sa interferencijom svetlosti, koji zajedno sa Jangovim ogledom pradstavlja istorijsku prekretnicu o talasnoj prirodi svetlosti, izveo je Frenel pomou dva ogledala.

Interferencija svetlosti na tankom slojevima

-Kad svetlost pada na tanak providni sloj neke supstancije, ija se optika gustina razlikuje od optikih gustina sredina iznad i ispod tankog sloja, tada e se javljati refleksije i prelamanja svetlosti na obe granine povrine sloja. -U monotvu prelomljenihi reflektovanih svetlosnih talasa, prilikom njihovog naputanja tankog sloja,dolazie do interferencije, koja e se u sluaju koherentne svetlosti manifestovati pojavom interferentnih pruga. -Interferencija na tankim listovima konstantne debljine -Opisana interferencija objanjava pojave razliitih boja na tankim slojevima osvetljenim belom svetlou. Na primer, boje mehura sapunice,razlivene nafte na povrini vode i sl. -Interferencija na tankim klinastim listovima -U sluaju kad granine povrine tankog sloja zaklapaju veoma mali ugao, tako da formiraju oblik tankog klina posmatrani koherentnitalasi nakon preenih razliitih puteva, vie nemaju isti pravac prostiranja, kao kod listova jednake debljine, ve divergiraju pod malim uglom.

Difrakcija svetlosti
-Poznatu pojavu da se talasi mogu prostirati i iza prepreke nije bilo lako uoiti za svetlosne talase.

-Kada zvuni ili vodeni talas naie na prepreku, zapaa se njegovo prisustvo i iza prepreke, to znai da je na samoj prepreci dolo do skretanja (savijanja) talasa. -Ova pojava se naziva difrakcija i karakteristina je za talase koji nailaze na prepreku ije su dimenzije uporedive sa talasnom duinom talasa.

Difrakciona reetka
-Ako se na nekoj ploici saini veoma velik broj uskih i bliskih zareza, dobija se difrakciona (optika) reetka na kojoj se efekat difrakcije moe znaajno uveati, tako da se tamne i svetle pruge mogu lako zapaziti. -Uslov za pojavu maksimuma glasi z=0,1,2,3,...... Za z=0 dobija se maksimum nultog reda, za z=1 maksimum prvog reda, za z=2 daje maksimum drugog reda itd.

Polarizovana i nepolarizovana svetlost. Stepen polarizacije

-Svetlost nekog izvora ini veoma velik broj fotona emitovanih od strane ekscitovanih atoma ili molekula. -Fotoni se emituju nezavisno jedan od drugog, tako da su ravni oscilovanja njihovih elektrinih polja proizvoljno orijentisane u prostoru. -To znai da su svi pravci oscilovanja svetlosnih vektora pojednih fotona ravnopravno zastupljenih. -Za ovakvu svetlost, u kojoj odsustvuje bilo kakva ureenost ravni oscilovanja, kae se da je nepolarizovana svetlost.

-Ukoliko bi dolo do odstupanja od potpuno neureene raspodele pravca oscilovanja svetlosnih vektora, to jest ako bi neki pravac bio privilegovan, tada se za svetlost kae da je delimino polarizovan.

-Odreuje stepen polarizacije snopa svetlosti. -Kada je sledi da je P=0, to znai da se svetlosni vektori stepen polarizacije je

fotona potpuno dezorjentisani i tada je svetlost nepolarizovana. -U drugom graninom sluaju kada je jednak jedinici. -Tada je prisutna potpuna ureenost pravca oscilovanja svetlosnih vektora i svetlost je potpuno polarizovana.

Prolaz svetlosti kroz polarizator. Malusov zakon

-Ureaji koji slue za dobijanje polarizovane svetlosti od nepolarizovane, nazivaju se polarizatori. -Na izlazu iz polarizatora svetlosni vektori e oscilovati du pravca koji su paralelni sa ravni polarizatora (P), unutar koje oscilje elektrino polje pri prolasku svetlosti kroz polarizator. -Malusov zakon Gde je intenzitet upadne svetlosti.

Dobijanje polarizovane svetlosti

-Utvreno je da svi prirodni i vetaki izvori, osim laserskih, emituju nepolarizovanu svetlost. -Dakle, jedino laseri, koji rade na principu stimulisane emisije, za razliku od svih ostalih izvora kod kojih dolazi do spontane emisije

fotona od strane ekscitovanih atoma, direktno emituju polarizovanu svetlost. -Polarizacija odbijanjem -Kada svetlost pada na graninu povrinu dve sredine razliitih indeksa prelamanja, dolazi do njenog odbijanja i prelamanja. -Tek nakon uspostavljanja osnovnih zakona geometrijske optike eksperimentalno je utvreno da kada svetlost pada na neku graninu povrinu moe doi do njene polarizacije. -Brusterov zakon na osnovu kojeg je mogue odrediti polarizacione uglove () za razliite supstancije. tg= n Nikolova prizma. Specijalno izraena prizma od islandskog kalcita, koju je konstruisao Nikol, eliminie redovan zrak, a proputa neredovan. Prizma se preseena po dijagonali i ponovo slepljena smolom kanadskog balzama. -Kada neredovan zrak dospe na graninu povrinu sa kanadskim balzamom, on e se kroz smolu prelomiti po zakonu prelamanja kroz paralelnu plou i napustie prizmu kroz drugu bonu stranu kao linearno polarizovan talas sa oscilacijama u ravni crtea. -Nikolova prizma moe da se koristi i kao polarizator i kao analizator. -Dihroini kristali. Postoje kristali koji dvojno prelamaju svetlsot, ali pri prolasku kroz njih dolazi do snane apsorbcije jednog od dva nastala polarizovana talasa (selektivna apsorbcija). -Ova pojava se naziva dihroizam (ili polihroizam), jer prilikom proputanja bele svetlosti kroz njih oni pri razliitim uglovima posmatranja u odnosu na optiku osu, izgledaju razliito obojeni.