VEŽBA BR.

ODREĐIVANJE PRAGA KORONE

1. Svrha vežbe

Svrha vežbe je da se objasni način identifikacije korone pre nego što ona postane
vidljiva i čujna, kao i da se odredi najniži napon pri kome počinje da se javlja korona
(prag korone). Korona se može indentifikovati merenjem struje u kolu za napajanje.

2. Šema veza

Slika 1: Šema veza za merenje praga korone

T – visokonaponski transformator prenosnog odnosa 0.22/100 kV/kV,

RT – regulacioni autotransformator,
R – zaštitni vodeni otpornik,
V – voltmetar na niskonaponskoj strani,
O – osciloskop,
Z – šant preko koga se priključuje osciloskop,

V1 - Elektrostatički voltmetar.

1
 Potporni izolator zajedno sa impedansom Z služi kao delilo napona. Potporni izolator ima
kapacitivnosti prema zemlji. U ptianju su parazitne kapacitivnosti kroz koje protiče mala
kapacitivna struja čak i u slučaju malih napona. Što se tiče same impedanse Z posmataramo
dve šeme:

a) Šant preko koga se priključuje osciloskop ima samo omsku otpornost. Tada su U i I u
fazi.

Slika2: Slučaj kada je Z=R

b) Šant preko koga se priključuje osciloskop je induktivni kalem. Tada izolator i Z čine
filtar.

Slika 3: Slučaj kada je Z=L

3. Teorijsko objašnjenje:

Ako na površini neke elektrode vlada vrlo jako električno polje, vazduh u blizini elektrode
se jonizuje. Njegova jonizacija u blizini elektrode se naziva korona. Intenzitet korone se jako
menja sa naponom. Počevši od nekog napona ona počinje da se javlja i njen intenzitet ne
raste linearno sa naponom. Pošto je intenzitet korone posledica intenziteta električnog polja, a

2
ne napona, to će se korona jače iskazivati na onim mestima gde elektrode imaju oštre ivice,
odnosno male poluprečnike krivina.

Vrlo je važno odrediti najniži napon kada se pojavljuje korona, prag korone, jer korona
izaziva dopunske gubitke u vodovima i radio smetnje, tako da je potrebno svesti na najmanju
meru.

Kao detektor korone u vežbi služi struja koja uzima objekat ispitivanja. Ako je struja pored
svoje osnovne učestanosti sadrži i vrlo kraktke strujne impulse, znači da je došlo do pojave
korone. Oblik struje se posmatra na osciloskopu, koji je vezan na krajeve šanta.

Ako je šant vezan po šemi a) tada se na ekranu osciloskopa vidi struja industrijske
učestanosti. U blizini maksimuma se javljaju kratki impulsi usled korone. Ovi impulsi se
skoncentrišu oko maksimuma, jer je korona najizraženija kada je napon maksimalan.

Ako je šant vezan po šemi b) tada je struja industrijske učestanosti neće proizvoditi gotovo
nikakav pad napona na induktivnom kalemu, Medjutim za kratkotrajne impulse ovaj kalem
će suprostavljati veliki otpor. Tako će se na ekranu videti samo vrlo izraženi visokofrekventni
strujni impulsi. Odnosno kalem jako pojačava više harmonike, pa samim tim i
visokofreventne struje impulse usled korone.

Važno je istaći da se parazitne kapacitivnosti ponašaju kao sprežni kondezatori, koji

prihvataju količinu naelektrisanja usled parcijalnih pražnjenja i omogućavaju merenje. A
impedansa Z ima ulogu filtra VF komponenti.

4. Značaj korone u eksploataciji EES

Pojava korone na provodnicima dalekovodnih stubova ima i pozitivne i negativne

posledice. Pojava korone je stabilna pojava, vazduh u okolini provodnika se jonizuje, postaje
provodan i u elektrostatičkom smislu povećava prečnik provodnika. To dalje dovodi do
smanjenja jačine polja u blizini provodnika i smanjuje se jonizacija. Pri dejstvu naizmeničnog
napona različiti su mehanizmi razvoja pozitivne i negativne korone. Bez obzira na tip
mehanizma, korona kao tip parcijalnih pražnjenja se manifestuje impulsnim izbijanjima
odnosno pražnjenjima usled impulsne jonizacije i dejonizacije.

Pojava korone se vezuje za specifične uslove:

 Vremenski uslovi u atmosferi. Izražena korona se javljau uslovima kiše, inja i

velike vlažnosti vazduha, pri sniženom atmosferskom pritisku i pri jakom vetru.

 Stanje površine provodnika. Na površini provodnika mogu se pojaviti neravnine

usled raznih čestica iz atmosfere, pepela, prašine, vegetacije koje pogoduju razvoju
korone.

 Specifična geometrija dalekovoda. Kritični napon iznad kog dolazi do pojave

korone zavisi od geometrije dalekovoda (visine provodnika, međusobnih
rastojanja) i zavisi od poluprečnika provodnika. Pokazuje se da se većim presekom
provodnika može eliminisati korona. Sa jednim užetom po fazi ide se za naponske
3
 nivoe do 220 kV. Za naponske nivoe 400 kV i preko, koristi se fazni provodnici u
vidu snopa, sa dva ili više provodnika. U takvom slučaju presek jednostruke faze
koji elimiiše koronu bio bi predimenzionisan sa aspekta strujnog opterećenja.

Negativne posledice korone su:

 Izazivanje radio smetnji. Korona se pojavljuje u delovima periode naizmeničnog

napona kada je napon oko maksimalne vrednosti, a zatim nestaje i nema je u
ostalim delovima periode. Usled naizmeničnog paljenja i gašenja korone stvaraju se
viskofrekventne struje u kHz području koje izazivanju radio smetnje.

 Korona povećava gubitke aktivne snage. Gubici usled korone se vrlo nelinearno
povećavaju sa porastom napona. Kada je napon manji od kritičnog napona pri kojem
dolazi do korone, gubici su relativno mali, jer se tada impulsna pražnjenja moug javiti
na spojevima i opremi za vešanje. Pri velikim naponima, koji su veći od kritičnog za
koronu, dolazi do pojave korone na provodnicima i gubici usled korone čak mogu da
postanu dominantni u odnosu na gubitke u prenosu.

Korona ima i pozitivne posledice. Korona prigušuje udarne atmosferske prenaponske

talase pri prostiranju od mesta pražnjenja do opreme u postrojenju. Korona absorbuje
energiju udarnog talasa, izobličuje ga, smanjuje mu i amplitudu i strminu.

Na slici 4 prikazan je teorijski izgled strujnih impulsa usled korone koji se javljaju kada je
naizmenični napon maksimalan. U toku merenja moguć je uticaj smetnji, šumova i viših
harmonika. Oni se mogu razlikovati od korone jer se manifestuju kao stabilni imulsi, vrlo
pravilni i locirani u okolini prolaska signala kroz nulu. Korona se manifestuje kao treperući
impulsi u vidu vertikalnih linija slično kao na slici 4.

Slika 4: Izgled strujnih impulsa usled korone

4
 5. Postupak pri radu i rezultati merenja:

Pozvati uređaje prema šemi a), priključiti napon i postepeno ga povećavati do 15– 20 kV.
Skicirati sliku koja se dobija na ekranu osciloskopa. Pošto pojava korone ima određenu
inerciju, jer je potrebno izvesno vreme za jonizaciju uočiti položaj snopova impulsa u
odnosu na maksimum napona. Postepeno smanjivati napon i uočiti prag korone. Zatim
isključiti napon, pa priključiti induktivni šant ( šema b) i ponoviti merenje.

Rezultate srediti u tabeli.

Vrsta šanta Korona (pri opadanju U) Korona (pri podizanju U)

Omski otpor
Induktivni kalem