Ј У ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКА ШКОЛА „НИКОЛА ТЕСЛА“

БАЊА ЛУКА

СТРУЧНИ РАД

Редно и паралелно осцилаторно коло

Ученик: Mentor:
Стефан Варница Звонко Рајковача

Бања Лука,Април,2023.година
 Садржај

1. УВОД..................................................................................................................3
2. РЕДНО ОСЦИЛАТОРНО КОЛО.................................................................4
2.1 Фактор доброте кола.................................................................................5
2.1.1. Пропусни опсег и селективност......................................................6
2.1.2 Релативна раздешеност.........................................................................9
2.2.4. Примјена редног осцилаторног кола...............................................11
3. ПАРАЛЕЛНО ОСЦИЛАТОРНО КОЛО...................................................12
3.1 Антирезонанција......................................................................................13
3.2. Relativna razdešenost...............................................................................14
3 3. Opterećenje i prilagođenje paralelnog kola...........................................15
4. ZAKLJUČAK………………………………………………………………..17
LITERATURA.....................................................................................................21

2
 1. УВОД
Калем и кондензатор су електронске компоненте чија реактанса, отпорност
за наизменичну струју, зависи од учесталости струје. При порасту
учесталости, реактанса кондензатора се смањује а калем повећава.Обрнуто,
при смањењу учесталости, реактанса кондензатора се повећава и смањује
калему. Али, када се калем и кондензатор повежу, на ред или у паралелу,
добија се нова „компонента“ која се назива осцилаторно коло и која се по
особинама знатно разликује и од калема и од кондензатора. На учесталости
на којој су реактансе калема и кондензатора међусобно једнаке, редно
осцилаторно коло се понаша као обичан отпорник врло мале, а паралелно
осцилаторно коло врло велике отпорности, што у телекомуникационим
уређајима омогућава остваривање врло важних карактеристика које се
називају селективност.

Поред тога, осцилаторна кола се користе као обавезни дио електронских

осцилатора, који представљају изузетно важне блокове многих
телекомуникационих уређаја. У овој глави су обрађене основне
карактеристике осцилаторних кола.

3
 2. РЕДНО ОСЦИЛАТОРНО КОЛО
Сва осцилаторна кола се састоје од калема и кондензатора. Према томе како су
калем и кондензатор везани у односу на извор наизменичног напона који се
доводи у коло, разликују се двије врсте осцилаторних кола: редно и паралелно.
Редно осцилаторно коло се добија црвеним везивањем калема и кондензатора као
што је приказано на слици 1.

Слика 1.Редно осцилаторно коло Слика 2. Ефективна вриједност струје у редном oсцилаторном колу
(I) и модул импедансе редног осцилаторног кола (Z)

Губици у колу су једнаки збиру губитака у калему и губитака у кондензатору.

Међутим губици у кондензатору су занемарљиво мали у односу на губитке у
калему па је Р на слици 1. еквивалентна отпорност губитака калема.
Под дејством наизмјеничног напона ефективне вредности 11, кроз редно коло
тече наизмјенична струја ефективне вредности И, која је, по Омовом закону,
једнака односу напона и модула импедансе кола З. Како је комплексна
импеданса кола:

то је њен модул:

па је ефективна вриједност струје:

4
Из овог израза се види да јачина струје кроз коло не зависи само од величине
напона У и величине L, C и R, већ и од кружне учесталости генератора. При
практичној примени осцилаторног кола најинтересантнија ситуација настаје када
је учесталост генератора једнака учесталости сопствених осцилација кола (ω =
ωр = 1/ √LC), јер је тада:

Тада је импеданса кола минимална (Z min= R) и кроз коло тече максимална

струја (I max = U/R).
Ова појава назива се резонанција, а учестаност

при којој настаје резонанција назива се резонантна учесталост.

Зависност струје кроз редно осцилаторно коло од учесталости генератора напона
приказана је на слици 2. На истој слици је, испрекиданом линијом, приказана и
зависност импедансе редног осцилаторног кола од учешћа. Важно је запазити да
импеданса кола при резонанцији има термогени карактер, што значи да су напон
на колу и струја кроз њега у фази.

2.1 Фактор доброте кола

Као што је већ раније напоменуто, губици у осцилаторном колу су практички
једнаки губицима у калему, па је и еквивалентна отнорност губитака у
осцилаторном колу једнака евквивалентној отпорности губитака калема R. Отуда
је и фактор доброте осцилаторног кола једнак фактору доброте самог калема:

Ако се именилац и бројилац горњег израза помноже струјом I, и ако се има у

виду да је ωL • I - напон на калему L, а R• I - напон на отпорнику R, јасно је да је
Q-фактор неименовани број који показује колико пута је ефективна вриједност
напона на калему већа од ефективне вриједности напона на цијелом колу, при
резонанцији. То значи да је (према слици 1), при резонанцији, напон на калему Q
пута већи од напона U. Пошто је, при резонанцији, IωL = I/ωC, то значи да је и
напон на кондензатору Q пута већи од напона U. Како збир напона на калему,
кондензатору и отпорнику мора да буде једнак напону извора, јасно је да су
напони на калему и кондензатору у противфази. Та два напона се међусобно
поништавају, па је напон између горњег краја кондензатора и доњег краја калема
(сл. 1) једнак нули. При резонанцији је ωL = 1/ωC, па фактор доброте може да се
напише и у облику:

5
Када се у било који од горњих израза убаци израз за резонантну учестаност, (ω =
ωr = 1/ √LC) добија се:

Зависност Q фактора од учестаности је приказаиа на слици 3. Према изразу, та

зависност би требало да је у облику праве линије, као испрекидана линија на
слици. Тако би било да је Р константно. Али пошто губици расту при порасту
учестаности, Р се повећава и зависност је у облику пуне линије.

2.1.1. Пропусни опсег и селективност

Дијаграми на слици 2 су добијени уз претиоставку да је напон U
константан и да не зависи од струје у колу. То је остварено само ако је
унутрашња отпорност генератора знатно мања од отпорности К и тада јачина
струје у колу зависи само од учестаности. Та зависност струје у осцилаторном
колу од учестаности је од великог значаја у телекомуникационим уређајима јер
управо она омогућује да се, на примјер, из мноштва напона
различитих учестаности, које у пријемној антени стварају
разни радио-предајници, издвоји само сигнал станице на
коју је пријемник подешен а остали потисну.

Ефективна вриједност струје која, под дејством напона ефективне

вриједности U, тече кроз редно осцилаторно коло на слици 1 је:

Када се ова једначина, која представља зависност струје од учестаности

генератора, прикаже графички, добија се дијаграм на слици 3.б. (Фреквентна оса
је прекинута јер су резонантне учестаности које се користе у пракси веома
високе па биоса била сувише дугачка.)

6
 3. — а - зависност (Ј-фактора од учестаности, б - пропусни опсег (В) редног
осцилаторног кола

На слици 3.б. се види да је при константном напону U струја кроз коло

највећа када је учестаност генератора једнака резонантној учестаности кола.Али,
и при учестаностима које су блиске резонантној учестаности, струја још увијек
има велику вриједност. С друге стране, у пракси извјесна смањења струје и
напона могу да се толеришу јер нису од великог значаја за квалитет преноса.
На пример, ако се јачина звука која се репродукује преко неког појачавача
смањује, слушалац то неће запазити све док то смањење не буде веће од тридесет
процената. Другачије речено, ако се струја кроз звучник смањује, слушалац ће
својим чулом слуха то да констатује тек кад се струја са почетне вриједности
смањи на вриједност 0,7-1. У том смислу се дефинише једна врло значајна
карактеристика редног осцилаторног кола.То је пропусни опсег.
Пропусни опсег редног осцилаторног кола је опсег учестаности у коме струја
кроз коло није мања од I max/√2 , гђе је I max струја кроз коло при резонанцији.
Пошто је 1/√2=0,7, пропусни опсег је опсег учестаности у којем струја није мања
од 70% максималне струје.
Ширина пропусног опсега, према слици 3.б. , износи:

гдје су f1 и f2 - граничне учестаности пропусног опсега при којима кроз коло тече
струја I = I max /√2 = 0,7 * I max.
Како је:

На граничним учестаностима је:

Ова једнакост је задовољена са:

7
Множењем лијеве и десне стране горњих једначина изразом ω/L и сређивањем
добијају се двије квадратне једначине:

Рјешавањем ових једначина добијају се четири рјешења од којих су два

негативна па се не узимају у обзир јер учестаност не може да буде негативна.
Друга два су:

Ширина пропусног опсега је:

Односно:

Као што се види, ширина пропусног опсега јe директно сразмјерна отпорности

губитака кола: уколико је отпорност губитака већа, утолико је пропусни опсег
шири.И када се именилац и бројилац горњег израза помноже учестаношћу fr и
подијеле отпорношћу R, добија се:

па је, кад се има у виду израз раније наведен:

Ово је врло важан образац који показује везу између пропусног опсега и фактора
доброте кола.
Са ширином пропусног опсега уско је повезано својство осцилаторног
кола које се назива селективност. Селективност је способност кола да из
мноштва струја разних учестаности издвоји струје чије су учестаности блиске
резонантној учестаности кола, а да остале струје потисне. Јасно је да ће коло
утолико ефикасније да обави ову улогу уколико је пропусни опсег кола ужи, па
се, на основу горње формуле, закључује да је коло селективније ако му је Q-
фактор већи. Међутим има и практичних примера: када је пропусни опсег кола
8
ужи него што је потребно. На простији начин да се пропусни опсег прошири је
повећање губитака кола. То се постиже везивањем отпорника на ред или
паралелно са калемом или кондензатором. У том случају проширење пропусног
опсега се остварује на рачун смањења селективности.

2.1.2 Релативна раздешеност

Израз за импедансу редног осцилаторног кола Z=R+јωL + 1/јωC може да

се напише у облику:

односно имајући у виду да је према изразу од раније 1/LC=ωr2, у облику:

Када израз у тагради обиљежимо са 2е, тада је

Извлачењем R испред заграде и имајући у виду да је ωL/R=Q, израз за

импедансу редног осцилаторног кола добија облик:

њен модул је:

па је ефективна вриједност струје:

Пошто је U/R = I max, овај израз добија облик:

Величина е се назива релативна разрешеност. основни образац за њу је

9
Он може да се трансформише:

У близини резонанције, а то је дио који нас интересује и у којем цртамо

резонантну криву, може да се сматра да је f≈fr, па је f+fr = 2f.
Када се ово примијени у претходни израз добија се:

Крива линија која представља зависност струје од учестаности, а то је, у

ствари, график функције представљене изразом 1.9, дат је на слици 3. На тој
слици је дат и примјер како се помоћу релативне раздешености израчунавају
струје. Величина струје I3 се добија када се величина Е3 унесе у израз 1.9:

Slika 4. Relativna razdešenost

Израз за релативну раздешеност ɛ= Δf/fr ,кад се има у виду начин на који

се до њега дошло, може да се користи само ако апсолутна раздешеност /није већа
од десет процената
резонантне учестаности. Када
овај услов није испуњен, а такав

10
случај може да се јави у пракси, за релативну раздешеност мора да се користи
тачан образац:

Израз ɛ= (F-Fr)/fr, уз напоменуто ограничење, даје за праксу сасвим добре

резултате. Али он је настао још прије више десетина година, када нису постојали
ни џепни калкулатори, а камоли компјутери. У то вријеме, када се нумеричко
рачунање обављало помоћу тзв. логаритмара, свако упрошћавање образаца је
представљало уштеду у времену. Данас, када се свако озбиљније рачунање
обавља помоћу компјутера, такве уштеде немају некадашњи значај, па у
програмску линију којом се дефинише релативна раздешеност треба уносити
израз:
ɛ = 0,5 * (f2 - f2r) * f2r, а не ɛ= Δr/fr
2.2.4. Примјена редног осцилаторног кола

Главна карактеристика редног осцилаторног кола (мала отпорност за

сигнале чија је учестаност једнака или блиска резонантној учестаности а велика
за остале сигнале) може да се искористи било за потискивање, било за истицање
сигнала чије су учестаности блиске резонантној учестаности.

Slika 5. Treps-kolo u radio prijemniku

Један од познатијих примјера
практичне примјене редног
осцилаторног колаје тзв. трепс-коло.
Оно је на слици 5.обиљежено
словима L и C. То је редно коло
везано на улаз радио-пријемника
између прикључка за антену и масу.
У антени пријемника постоје напони
разних учестаности, створени под
дејством електромагнетних поља
разних предајника, као и под
дејством разнихелектричних поља
која стварају разнеелектричне
машине и сл.
Сви ови напони, осим напона
станице на коју је пријемник
подешен предстаљају сметње.

11
Најопаснија од свих ових сметњи је напон чија је учестаност једнака тзв.
међуучестаности радио-пријемника.
Избором одговарајућих вриједности L и C, подеси се да је резонантна учестаност
овог редног кола једнака међу учестаности. Због тога коло представља врло малу
отпорност за напон ове сметње. Струја сметње одлази на масу и на тај начин
„заобилази" пријемник.
Корисним сигналима радио-предајника чија је учестаност знатно већа од
међуучестаности, редно коло пружа много већу отпорност, па они не одлазе на
масу већ у улазно коло пријемника.
Tabela 1. - Redno oscilatorno kolo

3. ПАРАЛЕЛНО ОСЦИЛАТОРНО КОЛО

Када се калем и кондензатор вежу у паралелу у односу на
генераторнапона, добија се паралелно осцилаторно коло (сл. 6). И калем и
кондензатор имају губитке, али су губици у кондензатору много мањи од
губитакау калему па могу да се занемаре. Према томе, укупни губици у
паралелном осцилаторном колу једнаки су губицима у калему, који су на слици
приказани еквивалентном отпорношћу губитака R.
Под дејством генератора напона крозспољни дио кола тече наизменична
струја и чија учестаност је f. Струје исте учестаности теку и кроз калем и
конздензатор, а у паралелном осцилаторном колу се јављају принудне
осцилације.Учестаност принудних осцилација једнака је учестаности генератора
напона.

12
 Slika 6. — Paralelno oscilatorno kolo

3.1. Антирезонанција

Radi lakšeg razumijevanja pojava u paralelnom oscilatornom kolu smatraće se

da je ono idealno, tj. da je otpornost gubitaka jednaka nuli. Naravno, takvo kolo ne
postoji, pa će se kasnije proanalizirati i realno kolo.
Idealno paralelno oscilatorno kolo je paralelna veza kalema bez gubitaka i
kondenzatora bez gubitaka, pa je njegova impedansa:

Množenjem brojioca i imenioca izrazom C/L dobija se:

Kako je modul (apsolutna vrijednost) impedanse:

efektivna vrijednost struje i kroz spoljašnje kolo je:

13
 gdje je U - efektivna vrijednost baoiba generatora.
Kada se učestanost generatora mijenja, mijenja se i veličina struje kroz kolo jer
se mijenjaju i reaktivne otpornosti i XL i Xc. Najznačajniji je slučaj kada je učestanost
generatora:

jer je tada ωC-1/ωL = 0. U tom slučaju modul impedanse Z, postaje

beskonačno veliki i struja i je jednaka nuli. Ali, na krajevima kalema i kondenzatora i
dalje postoji napon pa kroz njih i dalje teku struje i2 i i1. To je, u stvari, ista struja jer je
i1 = - i2 (jedna od ove dvije struje teče u suprotnom smjeru od smjera na slici 6). To
izgleda čudno, ali sve postaje jasnije kada se sjetimo da je u pitanju idealno kolo. Kada
se u njemu jave oscilacije, one traju večito, bez ikakve spoljne pobude.Oscilacije bi se
održavale i kad bi generator bio uklonjen. Zbog toga je struja i = 0. Napon na
kondenzatoru koji stvara struja i1, i napon na kalemu koji stvara struja i2 je u svakom
trenutku jednak naponu generatora, a struja ne teče kroz provodnik čija su oba kraja na
istom potencijalu.
Ova pojava (da kroz generator ne teče struja jer je impedansa oscilatornog kola
beskonačno velika) naziva se antirezonancija, a učestanost na kojoj se ona javlja
antirezonantna učestanost. U praksi se, međutim, često i za ovu pojavu koristi izraz
rezonancija a za učestanost rezonantna učestanost.Pri tome se podrazumijeva da je pri
rezonanciji impedansa paralelnog kola beskonačno velika a rednog (idealnog kola)
jednaka nuli.
Kao što se vidi, i rezonancija u paralelnom oscilatornom kolu se javlja kada je
učestanost generatora jednaka učestanosti sopstvenih neprigušenih oscilacija.

3.2. Relativna razdešenost

U praktičnim proračunima paralelnog oscilatornog kola najznačajnija je

formula koja pokazuje zavisnost napona od učestanosti

U kojoj je sa ɛ obeležena relativna razdešenost. Relativna razdešenost se, kao

što je već detaljno objašnjeno, računa po jednom od obrazaca:

14
od kojih je prvi tačan, a drugi približan.

Grafički prikaz ove zavisnosti dat je na slici 7. Na toj slici, kao ilustracija,
prikazano je kako je dobijena veličina napona U3koja odgovara učestanostif3.
Jednostavno, u gornju formulu je unesena vrijednost razdešenosti ɛ3:

Na isti način dobijene su i sve ostale tačke grafika.

Slika 6. relativna razdešenost

3 3. Opterećenje i prilagođenje paralelnog kola

Kada se u pojedinim stepenima telekomunikacionih uređaja oscilatorno kolo

poveže sa ostalim elementima (tranzistori, integrisana kola otpornici. itd.), obavezno
dolazi do toga da je paralelno sa oscilatornim kolom vezana i neka termogena
otpornost. Ta otpornost „uzima“ i pretvara u toplotu energiju iz oscilatornog kola, pa
se kaže da ona prigušuje oscilatorno kolo. Usled toga napon na kolu se smanjuje,
smanjuje se dinamička otpornost i Q-faktor, proširuje se propusni opseg i smanjuje
selektivnost kola. Zbog toga je značajno da se prouči kakav i koliki je uticaj otpornika
vezanog paralelno sa oscilatornim kolom.

15
 Oscilatorno kolo kome je dodat otpornik naziva se opterećeno kolo. Njegova
dinamička otpornost, faktor dobrote i propusni opseg biće obilježeni simbolima Rd,Q i
B. U slučaju neopterećenog kola,ove tri veličine biće obilježene simbolima Rd0,Q0 i B0.
U odeljku o impedansi paralelnog oscilatornog kola rečeno je da se u
rezonanciji paralelno oscilatorno kolo sa otpornošću gubitaka R ponaša kao otpornik
otpornosti Rd0. Potpuno isto bi se ponašalo i idealno oscilatorno kolo sa kojim je u
paralelu vezan otpornik otpornosti Rd0. I tada bi, pri rezonanciji, ostao samo otpornik
jer bi impedansa oscilatornog kola bila beskonačno velika. Iz ovoga se zaključuje da je
svako paralelno oscilatorno kolo ekvivalentno idealnom oscilatornom kolu sa paralelno
vezanim otpornikom, čija je otpornost jednaka dinamičkoj otpornosti kola Rd0 (sl. 7.a.).

Slika 7. - a - realno paralelno oscilatorno kolo, b - prigušeno realno kolo

Kada se oscilatornom kolu paralelno veže otpornik otpornosti R 1 njegovo

ekvivalentno kolo je idealno kolo sa kojim su u paralelu vezani R d0i R1 (Sl. 7.b). U
stvari, to ekvivalentno kolo je idealno kolo kome je paralelno vezana nova dinamička
otpornost. Ono se naziva efektivna dinamička otpornost Rd:

gdje je Rd0 - dinamička otpornost neopterećenog kola.

Faktor dobrote neopterećenog kola je pa je analogno tome
faktor dobrote opterećenog kola:

gdje je Q efektivni faktor dobrote kola.

Izraz za Q može da se transformiše:

16
 Propusni opseg neopterećenog kola je B0 = fr/Q0, pa je, analogno tome,
propusni opseg opterećenog kola:

što može da se transformiše u:

Iz svega do sada rečenog može da se zaključi sljedeće. Kada se oscilatornom

kolu paralelno veže otpornik, kolo biva prigušeno a njegove karakteristike pogoršane:
dinamička otpornost i faktor dobrote se smanjuju, a propusni opseg se povećava.
Prigušenje i pogoršanje karakteristika su utoliko veći ukoliko je otpornost R1, kojom je
kolo prigušeno manja.
Mada nepoželjno, prigušenje je neizbježno. Zbog toga se u praksi i ne postavlja
pitanje kako prigušenje u potpunosti otkloniti već kako ga smanjiti na prihvatljivu
veličinu.

Slika 8. - a - priključenje potrošača preko iavoda na kalemu, b - ekvivalentno kolo, v - priključenje

potrošača preko izvoda na kondenzatoru

Izvodom u tački B kalem je podijeljen na dva dijela tako da je broj navojaka od

tačke A do tačke B jednak N, a od tačke M dotačke B jednak N 2. U1 je efektivna
vrijednost napona predajnika na koji je kolo podešeno. Kao i na svakom
transformatoru (ovdje je u pitanju autotransformator), odnos sekundarnog i primarnog
napona jednak je odnosu broja zavojaka:

17
gdje je n=(N1+N2)/N2 - prenosni odnos tranformatora.
Otpornik troši energiju oscilatornog kola. Snaga tih gubitaka je:

Iz ovog izraza se vidi da bi gubici u kolu ostali isti ako bi se izostavio otpornik
Rul , a umjesto njega paralelno kolu vezao otpornik otpornostin2* Rul. Iz toga se
zaključuje da je kolo na slici 2.176, u pogledu gubitakg ekvivalentno kolu na slici 8.a.
Stručno se kaže da se otpornost R ulpreslikala na krajeve oscilatornog kola. Preslikana
otpornost je n2* Rul tj. ona je n2 puta veća od Rul.
Propusni opseg opterećenog kola je:

Kao što se vidi, izborom odgovarajuće vrijednosti prenosnog odnosa, moguće

je širinu propusnog opsega podesiti na potrebnu vrijednost B.
Dinamička otpornost i faktor dobrote oscilatornog kola, opterećenog preko
izvoda, jesu:

Otpornost se može preslikati i pomoću izvoda na kondenzatoru. To nije izvod u

pravom smislu riječi, već se, umjesto jednog, koriste dva redno vezana kondenzatora
(sl. 8.b.). Njihove kapacitivnosti su tolike da je:

Preslikana otpornost je i sada n2 *Rul , s tim što je n = 1 + C2/C1.

3.5. Primjena paralelnih oscilatornih kola

Paralelno oscilatorno kolo se češće koristi od rednog oscilatornog kola. Koristi

se u mnogim stepenima telekomunikacionih uređaja kao što su ulazna kola,
visokofrekventni pojačavači, međufrekventni pojačavači, oscilatori, umnožači
učestanosti, selektivni pojačavač snage, razni filtri itd. Primjena i karakteristike ovih
kola najbolje se mogu upoznati rješavanjem zadataka koji slijede. Pri tome koristite
sljedeće tabele.

18
Tabela 2. - Paralelno oscilatorno kolo

19
20
 ZAKLJUČAK

Oscilatorno kolo ( rezonantno kolo, LC kolo, titrajni krug ) je električno kolo

koje se sastoji od kondezatora C i navojnice L. Kondezator sprema energiju u svom
električnom polju, a zavojnica u magnetnom polju. Ako je kondezator pun energije i
spoje se zajedno,doc ice do pražnjenja kondezatora kroz zavojnicu što stvara magnetno
polje oko nje i smanjuje električno polje u kondezatoru i napon na njemu.

Sva oscilatorna kola se sastoje od kalema i kondezatora. Prema tome kako su

kalem i kondezator vezani u odnosu na izvor naizmeničnog napona koji se dovodi u
kolo, razlikuju se dvije vrste oscilatornih kola redno i paralelno. Redno oscilatorno
kolo propusta samo rezonantnu frekvenciju, a za sve druge predstavlja veliki otpor.
Paralelno ocilatorno kolo predstavlja veliki otpor samo za rezonantnu frekvenciju,a
signale ostalih frekvencija propusta.

Zbog naglog pada totalne impedanse ( serijsko oscilatorno kolo) ili naglog
porasta inpedanse ( paralelno oscilatorno kolo ) koristi se za odabir, filtriranje ili
proizvodnju tačno odredjene frekvencije u sprezi sa drugim elektronskim
komponentama.

21
 LITERATURA

 Miomir Filipović - Osnove telekomunikacija drugi razred srednjeg obrazovanja

za elektrotehničke škole, Zavod za udžbenike I nastavna sredstva Beograd 2002

 Ilija Stojanović – Osnove telekomunikacija, Naučna knjiga Beograd 1990

 Dr. Srđan Stanković i dr Radomir Laković – Elektronika , Elektrotehnički

fakultete Podgorica1999

 Dragan Lopičić, Miomir Filipović – Teorija telekomunikacija yza treći razred

elektrotehničke škole, Zavod za udžbenike I nastavna sredstva Beograd 2003

22