13.

Kolorimetrija i fotometrija
1


Kolorimetrijske i fotometrijske metode pripadaju grupi instrumentalnih metoda, a
zasnivaju se na optikim svojstvima rastvora bojenih supstanci. Obinim posmatranjem
moe se zapaziti da obojene supstance pri rastvaranju, sa poveanjem koncentracije, daju
sve intenzivnije obojen rastvor. Ovakvo zapaanje predstavlja individualni vizuelni doivljaj,
to, zapravo boja i jeste. Meutim, uz primenu zakona apsorpcije svetlosnog zraenja u
takvim rastvorima, koja je u vezi sa koncentracijom rastvorene supstance, moe se
uspostaviti matematika zavisnost na osnovu koje se dolazi do koncentrcije rastvorene
supstance.
Kolorimetrijske i fotometrijske metode ne spadaju u visoko-tane analitike metode,
ali su veoma jeftine i lake za izvoenje to je veoma est uslov primene u brzim industrijskim
analizama kojim se prati proces u pojedinim svojim fazama. Ove metode, prema opte-
prihvaenoj podeli, svrstavaju se u metode apsorpcione spektroskopije.


13.1 Teorijske osnove metode

Mnoge hemijske supstance daju obojene rastvore. Tako, na primer, rastvor KMnO
4

obojen je ljubiasto, rastvor CuSO
4
plavo, K
2
CrO
4
uto, i td. S druge strane, mnoge
supstance koje daju bezbojne, ili sasvim slabo obojene rastvore, sa odreenim reagensima
daju jako obojene rastvore (jedinjenja). Na primer, Fe
3+
-jon u vodi daje slabo-uto obojenje,
ali u prisustvu CNS

-jona, nagrauje se jedinjenje koje rastvor boji intenzivnom crvenom

bojom; ili; jako razblaeni rastvori Cu
2+
-jona su gotovo bezbojni, meutim u prisustvu
NH
3
(aq), od takvih rastvora, dobijaju se rastvori jake plave boje koja potie od nastalog
kompleksa bakra.
Bela svetlost (suneva svetlost) predstavlja meavinu zraenja razliitih talasnih
duina koje karakteriu odgovarajue boje. Vizuelni fenomen boje u ljudskom oku javlja se
kao posledica selektrivne apsorpcije ili refleksije pojedinih talasnih duina (frekvencija)
zraenja odnosno, boja u vidljivom delu spektra bele svetlosti. vrsta tela reflektuju, a tena
i gasovita tela proputaju onu talasnu duinu (frekvencu, odnosno, boju) upadne svetlosti,
koja odgovara boji tog tela, pa je ljudsko oko, kao takvu, vidi.
Na primer, vrsto telo bele boje reflektuje sve talasne duine bele svetlosti
podjednako, dok bezbojan gas, odnosno tenost, proputa sve boje spektra bele svetlosti,
ne apsobujui u veoj meri ni jednu. Iz tih razloga, takvo telo izgleda bele boje, a tenost ili
gas su bezbojni.
Osvetljeno crvenom svetlou, telo bele boje, odnosno, bezbojna tenost, izgledae
crveni jer, belo telo reflektuje sve talasne duine (pa meu njima i onu koja odgovara crvenoj
boji), dok bezbojna tenost proputa sve talasne duine, pa i onu koja odgovara crvenoj boji.
Ako je, meutim, vrsto telo plave boje, ili rastvor plave boje, osvetljen crvenom
svetlou, izgledae crni, jer telo plave boje reflektuje samo talasnu duinu koja odgovara
plavoj boji, dok sve ostale apsorbuje (pa i talasnu duinu crvene boju). Tenost plave boje,
analogno, proputa samo talasnu duinu zraenja koja odgovara plavoj boji, dok sve ostale
(ukljuujui crvenu boju) aposrbuje, pa zato, tenost izgleda crne boje.
Telo crne boje, odnosno, rastvor ili gas crne boje apsorbuju zraenje svih talasnih
duina, a ne reflektuju, odnosno, ne proputaju, ni jednu talasnu duinu, i ljudsko oko ih vidi
kao crne.
Analogno reenom, ako se neki neproziran predmet, odnosno tenost, u beloj
svetlosti vidi kao zeleno obojen, to znai da se sve talasne duine izuzev zelene u vrstom
telu i tenosti apsorbuju, dok se od vrstog tela reflektuje, a kroz tenost prolazi, samo
zraenje koje odgovara talasnoj duini zelene boje.

1
Poglavlje je deo udbenika Analitika hemija, izdava: Srpska knjiga, Ruma-Beograd, 2004. Autor: prof. dr
Duan Stanojevi

vrsto telo, odnosno, rastvor odreene boje sa razliitom efikasnou apsorbuju
zraenja razliitih talasnih duina sadrnih u beloj svetlosti (razliite boje). Dokazano je da
se najvie apsorbuju tzv. komplementarne boje, pa tako, zeleno obojeni rastvor
najintenzivnije apsobuje zraenje talasne duine koja odgovara crvenoj svetlosti, koja je
komplementarna zelenoj boji, dok uto obojeni rastvor, najintenzivnije apsorbuje talasnu
duinu koja je komplementarna utoj boji, a to je ljubiasta. Na Sl. 13.24 prikazana je tzv.
zvezda boja na kojoj se komplementane boje nalaze na suprotnim stranama. Na primer
crvena-zelena; ljubiasta-uta i td.

Sl. 13.24 Zvezda boja
Opta teorija apsorpcije zasnovana je na Bunzenovoj (Bunsen) jednaini koja se
primenjuje i na apsorpciju energije zraenja u tenosti, a data je izrazom 13.58:


c

b a
0
10 P P (13.58)

Gde je:
0
P intenzitet upadnog zraenja; P intenzitet proputenog zraenja
a apsorpcioni koeficijent; konstanta karakteristina za odreenu supstancu i frekvenciju
b debljina sloja tenosti; c koncentarcija supstance koja daje obojenje rastvoru
Od jednaine 13.58, matematikom transformacijom nastaje:


c

b a
0
10
P
P
; odnosno:
c

b a 0
10
P
P
(13.59)
A b a
P
P
lg
0
c (13.60)

Logaritam odnosa intenziteta upadnog i proputenog zraenja (A), naziva se
apsorbancija (u literaturii i laboratorijskoj praksi se sree i termin ekstinkcija, E), a pokazuje
koji deo energije zraenja biva zadran (apsorbovan) u rastvoru, to je, kako se vidi,
proporcionalno debljini sloja rastvora, i koncentraciji supstance koja boji rastvor. Formulacija
Bunzenove jednaine data izrazom 13.60 poznata je i kao Lamber-Berov zakon (Lambert-
Beer), ili samo Berov zakon
Jednaine 13.59 i 13.60 primenljive su ako se kao izvor zraenja upotrebi svetlost
jedne talasne duine (monohromatska svetlost), uz zanemarivanje neminovnih gubitaka koji
nastaju usled refleksije i apsopcije svetlosti od sistema za merenje.
Ako se izvede eksperimant u kome se rastvor jedne boje izlae zraenju razliitih
talasnih duina (boja) svetlosti, i pri tome u zavisnosti od primenjene talasne duine svetlosti
meri apsorbancija, dobija se dijagram zavisnosti apsorbancije od talasne duine svetlosti za
rastvor takve boje. Ovakva zavisnost za jedan rastvor prikazana je na slici 13.25.







Vertikalna linija (taka-crta) pokazuje maksimalnu apsorbanciju, koja se dogaa pri
optimalnoj talasnoj duini svetlosti
k
, dok isprekidane vertikalne linije pokazuju oblast
talasnih duina (od
1
do
2
) u kojoj su apsorbancije zadodoljavajue visoke.
Sa slike 13.25 vidi se da se apsorbancija u istom rastvoru menja u zavisnosti od
primenjene talasne duine svetlosti, pokazujui maksimum koji odgovara jednoj
karakteristinoj talasnoj duni svetlosti -
k
, bez obzira na vrednost koncentracije rastvora.
Ova talasna duina odgovara komplementarnoj boji, u odnosu na boju rastvora.
U tabeli 13.1. dat je pregled talasnih duina nekih karakteristinih boja vidljivog dela
spektra i njima odgovarajuih komplementarnih boja.

Tabela 13.1. Pregled talasnih duina nekih boja vidljivog dela spektra (apsorbovana boja), i
njihovih komplementarnih boja koje najvie apsorbuju (proputena boja)


Da bi se zakonitost apsorpcije svetlosti u obojenim rastvorima mogla iskoristiti u
analitike svrhe, vano je da se merenja apsorbancije obavljaju svetlou one talasne
duine koja pokazuje maksimalnu apsorbanciju (na slici 13.25, to je svetlost talasne duine
c
2
c
1
A




Sl.13.25 Apsorpcioni spektri rastvora iste bojene supstance,
razliitih koncenracija (c
1
< c
2
), pri izlaganju zraenjima razliitih talasnih duina
u zavisnosti od talasnih duina primenje svetlosti

1

k

2
, nm

k
), jer je oigledno da se u tom sluaju postie najvea osetljivot pri merenju i, samim tim, i
najtaniji rezultati. Naime, tanost merenja e biti utoliko vea, ukoliko manju promenu
koncentrcije bojene supstance u rastvoru, prati vea promena apsorbancije. Praktino, to bi
znailo da se za analitike potrebe, kod odreivanja koncentracije supstance jedne
odreene boje, mora primenjivati svetlost jedne tano odgovarajue talasne duine, tj.
monohromatska svetlost odgovarajue komplementarne boje. Poto takav zahtev, nekada,
nije mogue tehniki jednostavno ostvariti, a i zahteva sloeniju i skuplju optiku aparata,
moe se primenjivati ua ili ira traka talasnih duina u koje spada i optimalna talasna
duina, to se postie jednostavnijim optikim sistemima. Na slici 13.25, ova traka odgovara
oblasti talasnih duina od
1
do
2
na slici 13.25.


13.2 Merenje apsorbancije

Primena Berovog zakona na rastvore u analitike svrhe mogua je samo ako se
raspolae odgovarajuom aparaturom. Ovakva aparatura neizostavno sadri sledee
delove:

Izvor svetlosti kojim se stvara kontinualni, vidljivi deo spektra
Monohromator, kojim se iz trake talasnih duina svetlosti izdvaja odreena talasna
duina, ili uska traka talasnih duina svetlosti
Optiki sistem kojim se obezbeuje usmereni svetlosni snop
Kivete (posude posebnog oblika, od optikog stakla za smetanje uzoraka rastvora)
Ureaj za merenje intenziteta proputene svetlosti

Izvor svetlosti koji se najee primenjuje u apsorpcionoj spektroskopiji za merenja u
vidljivom delu spektra je lampa sa volframovim vlaknom. Karakteristika ovakve lampe je
konstantnost emitovanja energije pri razliitim talasnim duinama, to je vaan elemenat od
koga zavisi greka odreivanja. Konstantnost emitovanja energije volframove lampe se
postie ako se lampa napaja elektrinom energijom konstantnih parametara.
Monohromatori razliitim optikim sistemima obezbeuju manje ili vie kvalitetnu
monohromatsku svetlost, relativno uskog spektra talasnih duina, poto je istu
monohromatsku svetlost teko dobiti. Najee primenjeni monohromatori koriste obojene
filtre, optike prizme i difrakcione reetke.
Obojeni filtri su polirane ploice od obojenog stakla. Njihov osnovni nedostatak je to
proputaju svetlost slabog intenziteta, relativno iroke trake talasnih duina, (od 30 do 50
nm).
Kombinovanjem osobina optike prizme i difrakcione reetke bela svetlost se razlae
na spektar i iz njega izdvaja traka poeljnih talasnih duina. Ovako izdvojena traka ima irinu
od 1 do 35 nm, ali relativno nisku energiju zraenja, to zavisi od vrste instrumenta.
Za posebno tana merenja, kao izvor monohromatske svetlosti, primenjuju se tzv.
spektralne lampe, a to su lampe sa usijanim elektrodama od pojedinih metala (kadmijum,
natrijum, iva, i td), koje daju uske spektre veeg intenziteta, iz kojih se filtrima lako izdvaja
kvalitetnija monohromatska svetlost.
Ureaj za obezbeivanje svetlosnog snopa moe biti jednostavne ili sloene
konstrukcije, a slui da svetlost iz monohromatora uputi na kivetu. Sastoji se od sistema
ogledala i poeljno je da minimalno apsorbuje proizvedenu monohromatsku svetlost.
Kivete mogu biti razliirih veliina, a obino imaju oblik kvadra i izrauju se od
kvalitetnog optikog stakla koje minimalno apsorbuje svetlost. U kivetu se smeta rastvor za
merenja apsorbancije.
Registrovanje intenziteta proputene svetlosti u apsorpcionoj spektroskopiji se moe
postii posmatranjem okom, foto-elijom i pomou foto-cevi.
Ljudsko oko pokazuje veliku osetljivost u pogledu razlikovanja tamnih i svetlih tonova
boje. Meutim, zbog zamora, a i slabog memorisanja intenziteta boje, ljudsko oko je
pogodno samo za neposredno uporeivanje razliitih jaina svetlosti (tonova).
Osnovni deo foto-elije ini elektroda koja ispoljava fotoelektrini efekat. Izlaganjem
delovanju svetlosti ovakva elektroda emituje foto-struju ija je jaina proprocionalna
intenzitetu primenjene svetlosti. Fotoelija ima ogranienu primenu kao merni ureaj jer
pokazuje zamor, i potom, smanjenu osetljivost na svetlost.
Foto-cev radi na principu fotoelije, meutim, korekcijom ugraenim elektronskim
kolima, nesavrenosti foto-elije su dobrim delom eliminisane. Foto-cev, meutim, pokazuje
drugu vrstu nepoeljnog efekta koji se se ispoljava u proizvodnji male struje, ak i kad se ne
izlae svetlosti (dark current), to se kompenzuje posebnim regulacionim kolima.


13.3 Principi kolorimetrije i fotometrije

Kolorimetrija i fotometrija se zasnivaju na istom principu, a to je apsorpcija svetlosti
odreene talasne duine u rastvoru obojene supstance, to kvantitativno opisuje Berov
zakon (jednaina 13.60). Meutim, koncentracija rastvorene bojene supstance se moe
odreivati na dva naina. Po jednom od njih, apsorbanciju u apsolutnom smislu, ne treba
meriti, ve se koncentracija odreuje na bazi uporeivanja intenziteta obojenja dva rastvora
iste supstance, od kojih je jedan poznate konacentracije. Ova metoda se naziva
kolorimetrija, a instrumenti pomou kojih se izvodi - kolorimetri.
Kod kolorimetrijskih merenja postupak se svodi na izjednaavanje apsorbancija u
dva rastvora iste supstance koji se istovremeno izlau svetlosti iste talasne duine.
Izjednaavanje apsorbancija moe se ostvariti tako to e se u jednoj od kiveta sa
rastvorima menjati debljina sloja kroz koji se svetlost proputa, sve dok se ne postigne da
rastvori, u proputenoj svetlosti, imaju istu boju (ton), to znai da su im apsorbancije
izjednaene:

1 1 1
b a A c ; i
x 2 2
b a A c (13.61)

Poto se radi o istoj supstanci u oba rastvora, i istoj talasnoj duini primenjene
svetlosti, konstanta a je ista u oba rastvora. Izjednaavanjem apsorbancija, nastaje:

x 2 1 1
b a b a c c , odnosno,
x 2 1 1
b b c c (13.61)
odakle sledi:
2
1
1 x
b
b
c c (13.62)

Poto se radi o uporeivanju apsorbancija u kolorimetriji nije neophodna
monohromatska svetlost, to znaajno pojednostavljuje i pojeftinjuje instumentaciju i samu
metodu.
Kod fotometrijskog odreivanja nepoznate koncentracije meri se kvantitativni iznos
apsorbancije rastvora nepoznate koncentracije. Postupak se izvodi tako to se prvo izmeri
apsorbancija uzorka rastvora poznate koncentracije i debljine sloja, odakle se izrauna
konstanta f koja je proizvod konstane a i debljine sloja rastvora, b:

c c f b a A (13.63)
Odavde je

c
A
f (13.64)

Zatim se pod istim uslovima izmeri apsorbancija rastvora iste supstance, ali nepoznate
koncentracije, pa koristei izraunatu vrednost konstante f , nalazi nepoznata koncentracija:


x x
f A c , odakle je
f
A
x
x
c (13.65)

U praksi, u fotometriji je obavezno korienje monohromatske svetlosti da bi Berov
zakon vaio, pri emu se, ako je mogue, primenjuje svetlost komplementarne boje.


13.4 Tipini kolorimetri i fotometri

Postoje vei broj konstrukcija kolorimetara i fotometara, manje ili vee sloenosti. Za
jednostavna brza, rutinska odreivanja koncentracije obojenih rastvora, pri emu tanost nije
najvanija, kolorimetrija je veoma pogodna tehnika.
Jedan od tipinih jednostavnih kolorimetara je Diboskov (Duboscqu) kolorimetar. Na
slici 13.26 prikazanje princip rada Diboskovog kolorimetra.
Instrument se sastoji od izvora svetlosti S u zaklonu Z iz koga se dva svetlosna zraka
prolazei kroz sistem prizmi P
1
, usmeravaju u dve kivete (1 i 2) u kojim se nalazi rastvor
poznate, odnosno, nepoznate koncentracije c
1
i c
x
. Duina puta zraka kroz rastvore u
kivetama regulie se cilindrima 3 i 4 od optikog stakla, koji se kreu vertikalno po kliznim
lenjirima. Po prolasku kroz rastvore i staklene cilindre, zraci se preko sistema prizmu P
2

usmeravaju na okular O, koji je podeljen na dve plovine, za svaki zrak po jedna.



Jednakost aposrbancija u obe kivete se prepoznaje po jednakom tonu (osvetljenosti)
obe polovine okulara O, kada je zadovoljena jednakost u izrazu 13.61, pa se primenom
izraza 13.62, dolazi do nepoznate koncentracije rastvora u kiveti 2.




b
1
b
2

1
2
3
4
S
Z
P
1
P
2
O
Sl. 13.26 ema Diboskovog
kolorimetra
Merenje nepoznate
koncentracije Diboskovim
kolorimetrom se izvodi tako
to se u kivetu 1 nalije rastvor
obojene supstance poznate
koncentracije c
1
, a u kivetu 2,
rastvor iste supstance,
nepoznate koncentracije c
x
.
Ukljui se izvor svetlosti S i
svetlosni zraci usmere, kako
je prikazano na slici 13.25.
Podiui ili sputajui
staklene cilindre 3 i 4 u
kivetama, menja se debljina
rastvora do postizanja
jednake apsorbancije
svetlosti u oba rastvora (zraci
tada prolaze kroz razliite
debljine slojeva rastvora b
1
i
b
2
).

Kod odreivanja nepoznate koncentracije uz pomo fotometara, potrebno je odrediti
numeriku vrednost apsorbancije u rastvoru koji se ispituje. Zbog toga je neophodna
primena monohromatske svetlosti, to metodu ini aparativno sloenijom. Pri tome, kao
ureaj za merenje intenziteta proputene svetlosti, ljudsko oko se, zbog ranije navedenoh
razloga, retko primenjuje, ve se merenja oslanjaju na fotoelektrine merne ureaje.
Principijela ema jednog od jednostavnih fotometara po Langeu (Lange), prikazana je na
slici 13.27



Langeov fotometar radi tako da se u kivetu 2 nalije rastvor destilisane vode, a u
kivetu 4, rastvor obojene supstance ija se koncentracija odreuje. Ukljui se izvor svetlosti
sa koga se kroz zastor 1 dva zraka monohromatske svetlosti upute na kivete 2 i 3.
Proputeno zraenja pada na detektore (fotoektine ureaje) 4 i 5 stvarajui odgovarajue
fotostruje. Kompenzacionim kolom 6, obezbeuje se merenje apsorpcije koja potie od
rastvorene obojene supstance ija se koncentracija odreuje, uz istovremeno
kompenzovanje apsorpcije svetlosti u vodi. Na ovaj nain se na galvanometru oitava foto-
struja koja odgovara intenzitetu proputene svetlosti, a koja je zavisna od apsorbancije
supstance ija se koncentracija odreuje.
Kod savremenijih aparata, kompenzaciono kolo je sloenije pa omoguuje direktno
oitavanje apsorbancije, to prua mogunost direktne primene jednaina 13.63-13.65.
Odreivanje nepoznate koncenracije moe se izvesti i pomou kalibracionog
dijagrama: Pripremi se nekoliko rastvora razliitih poznatih koncenracija obojene supstance
koja se odreuje, pa se izvede merenje apsorbancija tih rastvora. Na osnovu
eksperimentalnih podataka koji se dobiju merenjem apsorbancije (A
1
, A
2
, A
3
, ..) pri razliitim,
poznatim koncentracijama (c
1
, c
2
, c
3
, ..), konstruie se kalibracioni dijagram (na slici 13.28).
Zatim se na izmeri apsorbancija uzorka iste supstance, nepoznate koncentracije A
x
i sa
dijagrama oitava koncentracija supstance c
x
.
Savremeni fotometri su mali, kompaktni ureaji koji, u zavinosti od namene (i cene)
imaju jednostavniji, ili sloeniji sistem za dobijanje monohromatske svetlosti. Jednostavniji
aparati raspolau sa nekoliko filtera, koji omoguuju rad u vie talasnih podruja (za razliite
boje rastvora), to omoguuje univerzalniju primenu metode, ali smanjuje tanost
odreivanja.








6

C
x

2 3
1
4 5

6

Sl.13.27 ema Langeovog
fotometra
1- Izvor monohromatske
svetlosti
2 - Kiveta sa destilisanom
vodom
3 - Kiveta sa rastvorom
nepoznate koncentracije
4, 5 - Detektori intenziteta
proputene svetlosti
6 - Kompenzaciono elektrino
kolo sa galvanometrom

Na slici 13.28. prikazan je izgled i korienje kalibracionog dijagrama za odreivanje
koncentracije bojene supstance, c
x
.










Savremeni fotometri su mali, prenosivi kompaktni ureaji koji, u zavinosti od namene
(i cene) imaju jednostavniji, ili sloeniji sistem za dobijanje monohromatske svetlosti.
Jednostavniji aparati raspolau sa nekoliko filtera, koji omoguuju rad u vie talasnih
podruja (za razliite boje rastvora), to omoguuje univerzalniju primenu metode, ali
smanjuje tanost odreivanja. Na slici 13.29 prikazan je izgled savremenog fotometra.


Sl. 13.29 Fotografija prenosivog savremenog fotometra


A

c, mol/dm
3
A
x

c
x
Sl. 13.28. Kalibracioni dijagram za odreivanje koncentracije fotometrom po Langeu
A
1

c
1
A
2

c
2
c
3
A
3