PH Jug V Knjiga III N-Z

NADROPARIN-KALCIJUM
N
1997:1134 (99*) ISPITIVANJA
NADROPARIN-KALCIJUM Izgled rastvora. Rastvori se 0,5 g ispitivane supstance u 10

ml vode R. Opalescencija rastvora nije intenzivnija od
opalescencije referentne suspenzije II (2.2.1), a rastvor nije
Nadroparinum calcium intenzivnije obojen od referentnog rastvora Y5 (Metoda II,
2.2.2).
Etanol. Najviše 1,0 % m/m, određenog head-space gasnom
hromatografijom (2.2.28, Metoda II), koristeći 2-propanol
R, kao interni standard.
Rastvor internog standarda. Dopuni se 1,0 ml 2-propanola
R do 100,0 ml vodom R. Dopuni se 1,0 ml ovog rastvora do
50,0 ml vodom R.
Poredbeni rastvor. Dopuni se 1,0 ml etanola R do 100,0 ml
vodom R. Dopuni se 0,5 ml ovog rastvora do 20,0 ml vo-
dom R.
Punjenje bočica. Četiri odvojene bočice, koje mogu da se
DEFINICIJA zapertlaju i koje su kompatibilne sa sistemom za injektova-
nje, napune se sa:
Nadroparin-kalcijum je kalcijumova so heparina male – 1,0 ml vode R (slepa proba)
molekulske mase. Dobija se u prisustvu azotne kiseline,
depolimerizacijom heparina iz svinjske crevne sluzi, koja je – 0,50 ml poredbenog rastvora i 0,50 ml rastvora internog
praćena frakcionisanjem, čime se selektivno eliminiše ve- standarda (poredbena bočica)
ćina lanaca sa molekulskom masom manjom od 2 000. Ve- – 10,0 mg ispitivane supstance. Doda se 1,0 ml vode R
ćina sastojaka ima strukturu 2-O-sulfo-L-idopiranozouron- ( ispitivana bočica A)
ske kiselinske na neredukcionom delu i 6-O-sulfo-2,5-anhi-
dro-D-manitol kao deo strukture na redukcionom delu lanca. – 10,0 mg ispitivane supstance. Doda se 0,50 ml vode R i
0,50 ml rastvora internog standarda (ispitivana bočica
Nadroparin-kalcijum odgovara zahtevima monografije B).
Heparini male molekulske mase (828) sa modifikacijama i
dodatnim zahtevima niže navedenim. Hromatografski postupak može da se izvede korišćenjem:
– niklovane kolone dužine 1,5 m i unutrašnjeg prečnika 2
Prosečna molekulska masa je od 3 600 do 5 000 sa proseč-
mm, napunjene etilvinilbenzendivinilbenzenom kopoli–
nom vrednošću od 4 300. Procenat lanaca čija je masa niža
od 2 000 nije veći od 15 %. Procenat lanaca čija je masa od meom R (150 do 180 m),
2 000 do 8 000 je od 75 % do 95 % sa karekterističnom – gasa nosača: helijuma za hromatografiju R ili azota za
vrednošću od 85 %. Procenat lanaca čija je masa od 2 000 hromatografiju R, protoka 30 ml/min,
do 4 000 varira između 35 % i 55 %.
– plameno-jonizujućeg detektora
Stepen sulfonovanja je oko 2 po disaharidnoj jedinici.
uz održavanje temperature kolone na 150 C, a temperature
Inhibitorna aktivnost protiv faktora Xa je od 95 i.j. do 130 injektora i detektora na 250 C.
i.j./mg, izračunato u odnosu na osušenu supstancu. Odnos
Kondicioniraju se bočice u head-space sistemu u toku 15
inhibitorne aktivnosti protiv faktora Xa i inhibitorne
min na 90 C. Vreme trajanja natpritiska pre injektovanja je
aktivnosti protiv faktora IIa je 2,5 i 4,0.
1 min.
Hromatogram poredbenog rastvora pokazuje dva pika koja
IDENTIFIKACIJA odgovaraju, po rastućim retencionim vremenima, etanolu i
2-propanolu (sa retencionim vremenom približno 2,5 min i
4 min). Izračuna se sadržaj etanola, (m/m) ako je gustina
Izvede se ispitivanje za Identifikaciju C kao što je opisano u
etanola na 20 C 0,792 g/ml.
monografiji Heparini male molekulske mase (828).
JUGOSLOVENSKA FARMAKOPEJA 739

NADROPARIN-KALCIJUM
N-NO grupe. Najviše 0,25 ppm, određene raskidanjem N- Zagreva se etilacetat, obrađeni R do ključanja.
NO veze sa bromovodoničnom kiselinom u etilacetatu, uz
Iz sistema se izbaci vazduh laganim okretanjem ventila
povratni hladnjak i detekcijom oslobođenih NO hemilu–
hemiluminiscentnog detektora. U isto vreme zatvori se ulaz
miniscencijom.
na hemiluminiscentnom detektoru.
Opisivanje aparata (Slika 1134.1). Koristi se balon sa okru-
Kada je sistem doveden u ravnotežu, vakuum dostiže 4
glim dnom od 500 ml od borsilikatnog stakla, iznad kojeg
mmHg.
je priključen hladnjak, opremljen:
Nula na regulatoru hemiluminiscentnog detektora je pode-
– sa jedne strane šlifom kroz koji se preko kanile može
šena na 10 % pune skale pisača.
ubaciti mlaz argona R,
Kroz septum na balonu okruglog dna od borsilikatskog sta-
– sa druge strane navojnim šlifom sa klipom, na kojem se
kla se redom injektuje 0,5 ml vode R, 2,0 ml bromovodoni-
nalazi septum, kroz koji se injektuju poredbeni i ispiti-
čne kiseline, razblažene R i zatim ponovo 2,0 ml bromo-
vani rastvor.
vodonične kiseline, razblažene R, proveravajući da li se pe-
Balon je povezan u seriji sa tri ispiralice, koje su dalje ro pisača, između svakog injektovanja, prethodno vratilo na
povezane sa dva serijski vezana trapa za hlađenje, a oni su baznu liniju.
opet povezani sa hemiluminiscentnim detektorom.
Odgovarajući cevovod osigurava da spojevi ne propuštaju. Injektuje se 50,0 l poredbenog rastvora, zatim 50,0 l
ispitivanog rastvora, pošto se pero pisača vratilo na baznu
Priprema hemiluminiscentnog detektora. Hemiluminiscen- liniju.
tni detektor se uključi 48 h pre upotrebe i pokrene se
vakuumska pumpa. Vakuum mora biti manji od 0,5 mmHg. Izračuna se sadržaj N-NO grupa ispitivane supstance.
Jedan sat pre upotrebe otvara se ventil za kiseonik pod Slobodni sulfati. Najviše 0,5 %, određenih tečnom hroma-
pritiskom od 2 bara i protoka 9,4 ml/min. tografijom (2.2.29), koristeći instrument sa konduktometrij-
Priprema ispiralica. U svaku ispiralicu stavi se 30 ml 300 skim detektorom.
g/l rastvora natrijum-hidroksida R u vodi R. Ispitivani rastvor. Rastvori se 30,0 mg ispitivane supstance
Priprema ohlađenih ispiralica u vodi R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem.
Poredbeni rastvor. Rastvori se 1,4787 g natrijum-sulfata,
– Ispiralica na -120 C. U termo bocu polako se dodaje
bezvodnog R u vodi R i dopuni do 1 000,0 ml istim
tečni azot koji sadrži 250 ml etanola R, mešajući drve-
rastvaračem. Dopuni se 1,0 ovog rastvora do 200,0 ml vode,
nom špatulom dok se ne dobije pasta. Ohlađena ispira-
destilovane R (5 ppm SO4).
lica se stavi u termo bocu pripremljenu na gore opisani
način. Hromatografski postupak može da se izvede korišćenjem:
– Ispiralica na -160 C. U termo bocu polako se dodaje – anjonske izmenjivačke kolone dužine 50 mm i unutraš-
tečni azot koji sadrži 250 ml 2-metilbutana R, mešajući njeg prečnika 4,6 mm,
drvenom špatulom dok se ne dobije pasta. Ohlađena
– sistema za hemijsku neutralizaciju: neutralizacione mik-
ispiralica se stavi u termo bocu pripremljenu na gore
romembrane koja je u liniji sa mobilnom fazom za
opisani način.
detekciju anjona,
Sušenje balona od 500 ml od borsilikatskog stakla i hlad-
– elurianja: rastvorom 1,91 g natrijum-tetraborata R u
njaka. Zagreje se da ključa 50 ml etilacetata R u povratnoj
1 000 ml vode R u toku 15 min. U toku narednih 0,5
struji argona R 1 h, bez povezivanja sistema sa
min eluiranje se promeni sa 100% 0,1 M natrijum-
hemiluminiscentnim detektorom.
hidroksidom i nastavi eluiranje tim rastvorom 10 min.
Ispitivani rastvor. Ispitivana supstanca se suši 12 h iznad U toku 0,5 min se vrati u početno stanje. Brzina protoka
fosfor(V)-oksida R na 60 C u vakuumu. Rastvori se 0,10 g je 1,0 ml/min.
tako osušene supstance u 1,0 ml formamida, obrađenog R.
– detektora, konduktometra, osetljivosti 30 S.
Dobijeni rastvor se mućka 30 min.
Kontinuirano se pumpa sistem za hemijsku neutralizaciju u
Poredbeni rastvor. Rastvori se 0,1 ml nitrozodipropilamina,
suprotnom smeru rastvorom koji sadrži 2,45 g/l sumporne
rastvora R u 6,0 ml etanola R. Rastvori se 0,1 ml dobijenog
kiseline R, brzinom protoka 4 ml/min.
rastvora u 1,0 ml formamida, obrađenog R. (Ovaj rastvor
odgovara 0,05 ppm N-NO grupa). Injektuje se po 50 l svakog rastvora. Hromatogram pore-
Prenese se 50 ml etilacetata, obrađenog R u suvi balon sa dbenog rastvora pokazuje glavni pik koji odgovara
okruglim dnom od borsilikatskog stakla, opremljen septu- sulfatnom jonu (retenciono vreme je oko 7,5 min). Ako je
mom. Balon okruglog dna se poveže sa hladnjakom koji je potrebno, promeni se sastav mobilne faze da bi se dobilo
propisano retenciono vreme. Izračuna se sadržaj sulfata u
prethodno dva časa hlađen na -15 C.
ispitivanoj supstanci.
Kroz kanilu se uvodi argon R i podesi brzina protoka na 0,1
l/min. Aparat za određivanje N-NO grupa
Proveri se da sistem ne propušta. Jedino konektor prema
Ispiralice. Visina 24 cm, unutrašnji prečnik 2,5 cm, unutraš-
hemiluminiscentnom detektoru ostaje otvoren da bi se izbe-
nji cevovod dužine 23 cm i unutrašnjieg prečnika 0,5 cm.
gao preveliki pritisak.
740 JUGOSLOVENSKA FARMAKOPEJA

NAFAZOLIN-HIDROHLORID
ventil 2
-15 ºC
merni ventil
Argon
0,1 l/min
ventil 1
topljeni etanol -117 ºC topljeni izopentan -117 ºC
ispiralice
stakleni NaOH 30% (p/p)
impindžer
septum za TEA
ubrizgavanje etil acetat
+ vide response
HBr
att
mode compound
računar
grejač
power
vakuum
4 mmHg
Slika 1134.1. – Aparatura koja se koristi za određivanje N-NO grupa
Centralno pozicionirano Rotulex postolje. Opremljen šlifo- 1997:0730

vima na ulazu i izlazu.
NAFAZOLIN-HIDROHLORID
Hemiluminiscentni detektor.
Ohlađene ispiralice. Visina 16,5 cm, unutrašnji prečnik 4 Naphazolini hydrochloridum

cm, unutrašnji cevovod dužine 14 cm i unutrašnjeg preč-
nika 1,3 cm. Opremljen šlifovima na ulazu i izlazu.
Hladnjak. Visina 21 cm, unutrašnji prečnik 3 cm. Donji i

gornji šlif.
Balon okruglog dna (trogrli), od borsilikatskog stakla,

opremljen centralnim rodavis šlifom, torion šlifom na le-
vom grlu i 15-navojnim šlifom na desnom grlu.
Termo boca (Djuerov sud). Unutrašnja dubina 22 cm,

unutrašnji prečnik 8 cm.
C14H15ClN2 Mr 246,7
Septum. Silikonski materijal, prečnik 14 mm, debljina 3,5
mm.
DEFINICIJA
Torion šlif.
Nafazolin-hidrohlorid sadrži od 99,0 % do 101,0 % 4,5-
Cevovod. Politetrafluoroetilenski materijal, unutrašnji preč- dihidro-2-(1-naftalenilmetil)-1H-imidazol-hidrohlorida,
nik: 3,2 mm, debljina: 0,8 mm. izračunato u odnosu na osušenu supstancu.

NAFAZOLIN-NITRAT
OSOBINE Na ploču se nanese odvojeno po 10 l svakog rastvora.

Hromatogram se razvija u dužini od 15 cm uz mobilnu
Beo ili skoro beo, kristalan prašak, lako rastvorljiv u vodi, fazu: amonijak, koncentrovani R - metanol R (1,5:100 V/V).
umereno rastvorljiv u alkoholu, gotovo nerastvorljiv u etru. Hromatogram se suši 5 min na 100 °C do 105 °C, isprska sa
5g/l rastvorom nihidrina R u metanolu R i zagreva 10 min
Topi se na oko 259 C, uz raspadanje. na 100 °C do 105 °C. Moguća mrlja koja odgovara
naftilacetiletilendiamin-hidrohloridu na hromatogramu
ispitivanog rastvora nije intenzivnija od odgovarajuće mrlje
IDENTIFIKACIJA na hromatogramu poredbenog rastvora (0,5%). Ispitivanje
je validno samo ako hromatogram poredbenog rastvora
Prva identifikacija: B, D. pokazuje dve jasno razdvojene glavne mrlje.
Druga identifikacija: A, C, D. Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5 %, određen za
A. Rastvori se 50,0 mg u 0,01 M hlorovodoničnoj kiselini i 1,000 g sušenjem u sušnici na 100 C do 105 C.
dopuni do 250,0 ml istom kiselinom. Dopuni se 10,0 ml Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1%, određen za 1,0 g.
ovog rastvora do 100,0 ml 0,01M hlorovodoničnom
kiselinom. Ispituje se u oblasti od 230 nm do 350 nm
(2.2.25); rastvor pokazuje četiri apsorpciona maksi- ODREĐIVANJE
muma, na 270 nm, 280 nm, 287 nm i 291 nm. Specifi-
čne apsorbancije na ovim maksimumima iznose: od 230 Rastvori se 0,200 g u smeši 5,0 ml 0,01 M hlorovodonične
do 245, od 265 do 290, od 190 do 200, odnosno od 180 kiseline i 50 ml alkohola R. Izvede se potenciometrijska
do 195. titracija (2.2.20) koristeći 0,1 M natrijum-hidroksid. Očita
B. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom se dodata zapremina 0,1M natrijum-hidroksida između dve
(2.2.24) upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim za prevojne tačke.
nafazolin-hidrohlorid HRS. Ispitivana i referentna sup- 1ml 0,1 M natrijum-hidroksida odgovara 24,67 mg
stanca se pripreme tehnikom diska. C14H15ClN2.
C. Rastvori se oko 0,5 mg u 1 ml metanola R i doda 0,5 ml
sveže pripremljenog rastvora 50 g/l natrijum-nitropru-
sida R i 0,5 ml rastvora 20 g/l natrijum-hidroksida R. ČUVANJE
Ostavi se da stoji 10 min, doda 1 ml 80 g/l natrijum-
hidrogenkarbonata, rastvora R. Razvija se ljubičasta Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od
boja. svetlosti.
D. Daje reakciju (a) hlorida (2.3.1).
1997:0147
ISPITIVANJA
Rastvor S. Rastvori se 0,50 g u vodi, bez prisustva ugljen- NAFAZOLIN-NITRAT

dioksida R i dopuni do 50 ml istim rastvaračem.
Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.2.1) i bezbojan (Me- Naphazolini nitras
toda II, 2.2.2).
Aciditet ili alkalitet. U 20 ml rastvora S doda se 0,2 ml
0,01 M natrijum-hidroksida i 0,1 ml metilcrvenog, rastvora
R. Rastvor je žut. Potrebno je najviše 0,6 ml 0,01 M
hlorovodonične kiseline da bi se boja rastvora promenila u
crvenu.
Naftilacetiletilendiamin. Ispituje se hromatografijom na
tankom sloju (2.2.27), na silikagelu G R kao adsorbensu.
Ispitivani rastvor. Rastvori se 40 mg ispitivane supstance u C14H15N3O3 Mr 273,3
2 ml metanola R.
Poredbeni rastvor. Rastvori se 40 mg nafazolin-hidrohlo- DEFINICIJA
rida HRS u 1 ml metanola R (rastvor a). Rastvori se odvo-
jeno 2 mg naftilacetiletilendiamin-hidrohlorida HRS u 10 Nafazolin-nitrat sadrži od 99,0 % do 101,0 % 4,5-dihidro-2-
ml metanola R (rastvor b). Pomeša se 0,5 ml rastvora (a) i (1-naftalenilmetil)-1H-imidazol-nitrata, izračunato u od-
0,5 ml rastvora (b). nosu na osušenu supstancu.

NALIDIKSINSKA KISELINA

Beo ili skoro beo, kristalan prašak, slabo rastvorljiv u vodi, fazu: amonijak, koncentrovani R - metanol R (1,5:100 V/V).
umereno rastvorljiv u alkoholu, gotovo nerastvorljiv u etru. Hromatogram se suši 5 min na 100 C do 105 C, isprska sa
5 g/l rastvorom ninhidrina R u metanolu R i zagreva 10 min
na 100 C do 105 C. Moguća mrlja koja odgovara
IDENTIFIKACIJA naftilacetiletiletilendiamin-hidrohloridu na hromatogramu
ispitivanog rastvora nije intenzivnija od odgovarajuće mrlje
Prva identifikacija: A, C, E. na hromatogramu poredbenog rastvora (0,5 %). Ispitivanje
je validno samo ako hromatogram poredbenog rastvora
Druga identifikacija: A, B, D, E. pokazuje dve jasno razdvojene mrlje.
A. Temperatura topljenja (2.2.14): od 167 °C do 170 °C. Hloridi (2.4.4). 15 ml rastvora S odgovara zahtevima limit
B. Rastvori se 50 mg u 0,01 M hlorovodoničnoj kiselini i testa za hloride (330 ppm).
dopuni do 250,0 ml istom kiselinom. Dopuni se 10,0 ml Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5%, određen za
ovog rastvora do 100,0 ml 0,01 M hlorovodoničnom
1,000 g sušenjem u sušnici na 100 C do 105 C.
(2.2.25); rastvor pokazuje četiri apsorpciona maksi- Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1%, određen za 1,0 g.
muma, na 270 nm, 280 nm, 287 nm i 291 nm. Specifi-
čne apsorbancije na ovim maksimumima kreću se oko
215, 250, 175, odnosno 170. ODREĐIVANJE
C. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom
Rastvori se 0,200 g u 30 ml sirćetne kiseline, bezvodne R.
(2.2.24) upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim za
Titrira se 0,1 M perhlornom kiselinom uz potenciometrijsko
nafazolin-nitrat HRS.
određivanje završne tačke titracije (2.2.20).
D. Rastvori se oko 0,5 mg u 1 ml metanola R i doda 0,5 ml
1ml 0,1 M perhlorne kiseline odgovara 27,33 mg
sveže pripremljenog rastvora 50 g/l natrijum-nitropru-
C14H15N3O3.
sida R i 0,5 ml rastvora 20 g/l natrijum-hidroksida R.
Ostavi se da stoji 10 min i doda 1 ml rastvora 80 g/l
natrijum-hidrogenkarbonata R. Razvija se ljubičasta
ČUVANJE
boja.
E. Rastvori se oko 10 mg u 5 ml vode R. Doda se 0,2 g Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od
magnezijum-oksida R. Mehanički se mućka 30 min, svetlosti.
doda se 10 ml hloroforma R i energično promućka. Os-
tavi se da stoji, dok se ne odvoje slojevi, filtrira se i
vodeni sloj se upari do suva. Ostatak daje reakciju nit-
rata (2.3.1). 1997:0701
NALIDIKSINSKA KISELINA
ISPITIVANJA
Rastvor S. Rastvori se 0,5 mg u vodi, bez prisustva ugljen- Acidum nalidixicum

dioksida R, uz lagano zagrevanje i dopuni do 50 ml istim
rastvaračem.
Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.2.1) i bezbojan (Me-
toda II, 2.2.2).
pH (2.2.3). pH vrednost rastvora S je od 5,0 do 6,5.
Naftilacetiletilendiamin. Ispituje se hromatografijom na
tankom sloju (2.2.27), na silikagelu G R kao adsorbensu.
Ispitivani rastvor. Rastvori se 40 mg ispitivane supstance u C12H12N2O3 Mr 232,2
2 ml metanola R.
Poredbeni rastvor. Rastvori se 40 mg nafazolin-nitrata DEFINICIJA
HRS u 1 ml metanola R (rastvor a). Odvojeno se rastvori 2
mg naftilacetiletilendiamin-hidrohlorida HRS u 10 ml Nalidiksinska kiselina sadrži od 99,0 % do 101,0 % 1-etil-
metanola R (rastvor b). Pomeša se 0,5 ml rastvora (a) i 0,5 7-metil-4-okso-1,4-dihidro-1,8-naftiridin-3-karboksilne
ml rastvora (b). kiseline, izračunato u odnosu na osušenu supstancu.

NALOKSON-HIDROHLORID

Skoro beo ili bledožut, kristalan prašak, gotovo nerastvor- fazu: amonijak, razblaženi R1 - metilenhlorid R -alkohol R
ljiv u vodi, umereno rastvorljiv u metilenhloridu, teško (10:20:70 V/V/V). Hromatogram se osuši na vazduhu i
rastvorljiv u acetonu i alkoholu, vrlo teško rastvoriljiv u posmatra pod UV svetlošću na 254 nm. Bilo koja mrlja na
etru. Rastvara se u razblaženim rastvorima alkalnih hidrok- hromatogramu ispitivanog rastvora (a), osim glavne mrlje,
sida. Topi se na oko 230 C. nije intenzivnija od mrlje na hromatogramu poredbenog
rastvora (c) (0,1 %) i najviše jedna mrlja je intenzivnija od
IDENTIFIKACIJA mrlje na hromatogramu poredbenog rastvora (d) (0,04 %).
Prva identifikacija: B. Teški metali (2.4.8). 1,0 g odgovara zahtevima limit testa
D za teške metale (20 ppm). Pripremi se standard korišće-
Druga identifikacija: A, C, D. njem 2 ml olova, standardnog rastvora (10 ppm Pb) R.
A. Rastvori se 12,5 mg u 0,1 M natrijum-hidroksidu i do- Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5 %, određen za
puni do 50,0 ml istim rastvaračem. 2,0 ml ovog rastvora 1,000 g sušenjem u sušnici na 100 C do 105 C.
dopuni se do 100,0 ml 0,1 M natrijum-hidroksidom.
Ispituje se u oblasti od 230 nm do 350 nm (2.2.25); ras- Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1%, određen za 1,0 g.
tvor pokazuje apsorpcioni maksimum na 258 nm i 334
nm. Odnos apsorbancije na maksimumu na 258 nm i ODREĐIVANJE
apsorbancije na 334 nm iznosi od 2,2 do 2,4.
Rastvori se 0,150 g u 10 ml metilenhlorida R i doda 30 ml
B. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom 2-propanola R i 10 ml vode, bez prisustva ugljen-dioksida
(2.2.24) upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim za R. Sud za titriranje se drži poklopljen i propušta se azot R
nalidiksinsku kiselinu HRS. Ispitivana i referentna sup- kroz rastvor tokom titracije. Temperatura rastvora se odr-
stanca se pripreme tehnikom diska. žava u rasponu od 15 C do 20 C. Titrira se 0,1 M natri-
C. Posmatraju se hromatogrami dobijeni u ispitivanju za jum-hidroksidom, etanolnim, uz potenciometrijsko
srodne supstance. Glavna mrlja na hromatogramu određivanje završne tačke titracije (2.2.20), koristeći sta-
ispitivanog rastvora (b) slična je po položaju i veličini klenu elektrodu kao indikatorsku i referentne srebro/srebro-
sa glavnom mrljom na hromatogramu poredbenog ras- hloridne elektrode, sa dijafragmom ili sa kapilarnim otvo-
tvora (a). rom, punjenu zasićenim rastvorom litijum-hlorida R u eta-
nolu R.
D. Rastvori se 0,1 g u 2 ml hlorovodonične kiseline R.
Doda se 0,5 ml rastvora 100 g/l -naftola, R u alkoholu 1ml 0,1 M natrijum-hidroksida, etanolnog odgovara 23,22
R. Razvija se narandžastocrvena boja. mg C12H12N2O3.
ČUVANJE
ISPITIVANJA
Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru, zaštićeno od
Apsorbancija. Rastvori se 1,50 g u metilenhloridu R i do- svetlosti.
puni do 50,0 ml istim rastvaračem. Apsorbancija (2.2.25)
izmerena na 420 nm nije veća od 0,10.
Srodne supstance. Ispituju se hromatografijom na tankom
sloju (2.2.27), na silikagelu HF254 R kao adsorbensu.
1997:0729
Ispitivani rastvor (a). Rastvori se 0,20 g ispitivane sup-
stance u metilenhloridu R i dopuni do 10 ml istim rastvara- NALOKSON-HIDROHLORID
čem.
Ispitivani rastvor (b). Dopuni se 1 ml ispitivanog rastvora
(a) do 20 ml metilenhloridom R.
Naloxoni hydrochloridum
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 20 mg nalidiksinske kise-
line HRS u metilenhloridu R i dopuni do 20 ml istim
rastvaračem.
Poredbeni rastvor (b). Dopuni se 2 ml ispitivanog rastvora
(b) do 10 ml metilenhloridom R.
Poredbeni rastvor (c). Dopuni se 1 ml poredbenog rastvora
Poredbeni rastvor (d). Dopuni se 1 ml poredbenog rastvora
(b) do 25 ml metilenhloridom R. C19H22ClNO4 · 2H2O Mr 399,9

NAPROKSEN
DEFINICIJA metanola R i 95 zapremina gornjeg sloja sledeće smeše:

amonijak, razblaženi R2 - butanol R (60:100 V/V).
Nalokson-hidrohlorid sadrži od 98,0 % do 102,0 % Hromatogram se osuši u struji vazduha i isprska se sveže
hidrohlorida (5R,9R,13S,14S)-N-alil-4,5-epoksi-3,14-dihi– pripremljenim 5 g/l kalijum-heksacijanoferatom(III),
droksimorfinan-6-ona, izračunato u odnosu na bezvodnu rastvorom R u gvožđe(III)-hloridu, rastvoru R1. Posmatra
supstancu. se na dnevnoj svetlosti. Bilo koja mrlja na hromatogramu
ispitivanog rastvora, osim glavne mrlje, nije intenzivnija od
mrlje na hromatogramu poredbenog rastvora (b) (0,5 %).
OSOBINE Zanemare se bilo koje mrlje zaostale na startu.
Beo ili skoro beo kristalan prašak, higroskopan, lako Voda (2.5.12). Od 7,5 % do 11,0 %, određena za 0,500 g
rastvorljiv u vodi, umereno rastvorljiv u alkoholu, gotovo semi-mikro metodom za određivanje vode.
nerastvorljiv u etru.
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,2 %, određen za 0,50 g.
IDENTIFIKACIJA
ODREĐIVANJE
Prva identifikacija: A, C.
Rastvori se 0,300 g u 50 ml alkohola R i doda 5,0 ml 0,01
Druga identifikacija: B, C. M hlorovodonične kiseline. Izvede se potenciometrijska
titracija (2.2.20), koristeći 0,1 M natrijum-hidroksid, eta-
A. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom nolni. Očita se dodata zapremina između dve prevojne ta-
čke.
nalokson-hidrohlorid HRS.
1ml 0,1 M natrijum-hidroksida, etanolnog odgovara 36,38
B. Posmatraju se hromatogrami dobijeni u ispitivanju za mg C H ClNO
19 22 4
srodne supstance. Glavna mrlja na hromatogramu
ispitivanog rastvora slična je po položaju, boji i veličini
glavnoj mrlji na hromatogramu poredbenog rastvora. ČUVANJE
C. Daje reakciju (a) hlorida (2.3.1). Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru, zaštićeno od
svetlosti.
ISPITIVANJA
Rastvor S. Rastvori se 0,50 g u vodi, bez prisustva ugljen-

dioksida R i dopuni do 25,0 ml istim rastvaračem.
1997:0731
toda II, 2.2.2). NAPROKSEN
Aciditet ili alkalitet. Na 10 ml rastvora S doda se 0,05 ml
metilcrvenog, rastvora R. Potrebno je najviše 0,2 ml 0,02 M
natrijum-hidroksida ili 0,02 M hlorovodonične kiseline da
Naproxenum
bi se promenila boja indikatora.
Specifična optička rotacija (2.2.7). Od -170 do -181,

određena za rastvor S i izračunata u odnosu na bezvodnu
supstancu.
sloju (2.2.27), na silikagelu G R kao adsorbensu. Ploča se
zagreva 15 min na 105 C, neposredno pre upotrebe. C14H14O3 Mr 230,3
Ispitivani rastvor. Rastvori se 40 mg ispitivane supstance u
2 ml vode R i dopuni do 5 ml metanolom R. DEFINICIJA
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 40 mg nalokson- Naproksen sadrži od 98,5% do 100,5% (S)-2-(6-metoksi-
hidrohlorida HRS u 2 ml vode R i dopuni do 5ml metano- naft-2-il)propionske kiseline, izračunato u odnosu na osu-
lom R. šenu supstancu.
Poredbeni rastvor (b). Dopuni se 0,5 ml ispitivanog ras-
tvora do 100 ml metanolom R. OSOBINE
Na ploču se nanese odvojeno po 5 l svakog rastvora. Beo ili skoro beo, kristalan prašak, gotovo nerastvorljiv u
Hromatogram se razvija, zaštićen od svetlosti, u dužini od vodi, umereno rastvorljiv u alkoholu i metanolu, slabo
10 cm, koristeći kao mobilnu fazu smešu od 5 zapremina rastvorljiv u etru.

NATRIJUM-ACETAT
IDENTIFIKACIJA Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5%, određen za

Prva identifikacija: A, B, D.
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1%, određen za 1,0 g.
Druga identifikacija: A, B, C, E.
A. Odgovara zahtevima ispitivanja za specifičnu optičku ODREĐIVANJE
rotaciju (videti Ispitivanja).
Rastvori se 0,200 g u smeši 25 ml vode R i 75 ml metanola
B. Temperatura topljenja (2.2.14): od 154 C do 158 C. R. Titrira se 0,1 M natrijum-hidroksidom koristeći 1 ml
C. Rastvori se 40,0 mg u metanolu R i dopuni do 100,0 ml fenolftaleina rastvora R, kao indikator.
istim rastvaračem. Dopuni se 10,0 ml ovog rastvora do 1 ml 0,1 M natrijum-hidroksida odgovara 23,03 mg
100,0 ml metanolom R. Ispituje se u oblasti od 230 nm C14H14O3.
do 350 nm (2.2.25); rastvor pokazuje četiri apsorpciona
maksimuma, na 262 nm, 271 nm, 316 nm i 331 nm.
Specifične apsorbancije na ovim maksimumima iznose ČUVANJE
od 216 do 238, od 219 do 241, od 61 do 69, odnosno od
79 do 87. Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od
D. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom svetlosti.
naproksen HRS. Ispitivana i referentna supstanca se
pripreme tehnikom diska, uz korišćenje kalijum-bro-
mida R.
1997:0411
E. Rastvori se oko 2 mg u 2 ml sumporne kiseline R. Ras-
tvor je žut. Doda se 50 mg hloralhidrata R i mućka dok
se ne rastvori. Rastvor postaje narandžast, a zatim
NATRIJUM-ACETAT
narandžastocrven.
Natrii acetas
ISPITIVANJA
C2H3NaO2 · 3H2O Mr 136,1
Izgled rastvora. Rastvori se 1,25 g u metanolu R i dopuni
do 25 ml istim rastvaračem. Rastvor je bistar (2.2.1) i ne
intenzivnije obojen od referentnog rastvora BY7 (Metoda II, DEFINICIJA
2.2.2).
Natrijum-acetat sadrži od 99,0 % do 101,0 % CH3COONa,
Specifična optička rotacija (2.2.7). Rastvori se 0,500 g u izračunato u odnosu na osušenu supstancu.
hloroformu R i dopuni do 25,0 ml istim rastvaračem.
Specifična optička rotacija je od +63 do +68, izračunata u
odnosu na osušenu supstancu. OSOBINE
Srodne supstance. Ispituju se hromatografijom na tankom Bezbojni kristali, vrlo lako rastvorljivi u vodi, umereno
sloju (2.2.27), na silikagelu GF254 R kao adsorbensu. rastvorljivi u alkoholu.
Ispitivani rastvor. Rastvori se 0,25 g ispitivane supstance u
metanolu R i dopuni do 5 ml istim rastvaračem.
IDENTIFIKACIJA
Poredbeni rastvor. Dopuni se 0,5 ml ispitivanog rastvora
do 100 ml metanolom R. A. 1 ml rastvora S (videti Ispitivanja) daje reakciju (b) ace-
tata (2.3.1).
Na ploču se nanese odvojeno po 10 l svakog rastvora.
Hromatogram se razvija u dužini od 15 cm uz mobilnu B. 1 ml rastvora S daje reakciju (a) natrijuma (2.3.1).
fazu: sirćetna kiselina, glacijalna R - tetrahidrofuran R -
toluen R (3:9:90 V/V/V). Hromatogram se suši na vazduhu i
posmatra pod UV svetlošću na 254 nm. Bilo koja mrlja na ISPITIVANJA
hromatogramu ispitivanog rastvora, osim glavne mrlje, nije
intenzivnija od mrlje na hromatogramu poredbenog ras- Rastvor S. Rastvori se 10,0 g u vodi, bez prisustva ugljen-
tvora (0,5 %). dioksida R pripremljenoj od vode, destilovane R i dopuni do
100 ml istim rastvaračem.
Teški metali (2.4.8). 1,0 g odgovara zahtevima limit testa
C za teške metale (20 ppm). Pripremi se standard korišće- Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.2.1) i bezbojan (Me-
njem 2 ml olova, standardnog rastvora (10 ppm Pb) R. toda II, 2.2.2).

NATRIJUM-AMIDOTRIZOAT
pH (2.2.3). Dopuni se 5 ml rastvora S do 10 ml vodom, bez ČUVANJE

prisustva ugljen-dioksida R. pH vrednost ovog rastvora je
od 7,5 do 9,0. Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru.
Redukcione supstance. Rastvori se 1,0 g u 100 ml ključale

vode R, doda se 5 ml sumporne kiseline, razblažene R i 0,5 OZNAČAVANJE
ml 0,002 M kalijum-permanganata, pomeša se i pažljivo
zagreva da ključa 5 min. Ružičasta boja se ne gubi potpuno. Na signaturi se navodi:
Hloridi (2.4.4). 2,5 ml rastvora S dopunjenog do 15 ml Gde je primenljivo; da je supstanca pogodna za proizvodnju
vodom R odgovara zahtevima limit testa za hloride (200 rastvora za dijalizu.
ppm).
Sulfati (2.4.13). 7,5 ml rastvora S dopunjenog do 15 ml

vodom, destilovanom R odgovara zahtevima limit testa za 1997:1150 (99*)
sulfate (200 ppm).
Aluminijum (2.4.17). Ako je namenjen za proizvodnju NATRIJUM-AMIDOTRIZOAT

rastvora za dijalizu, odgovara zahtevima ispitivanja za
aluminijum. Rastvori se 20 g u 100 ml vode R i podesi pH
vrednost na 6,0 dodavanjem 1 M hlorovodonične kiseline Natrii amidotrizoas
(oko 10 ml). Rastvor odgovara zahtevima limit testa za
aluminijum (0,2 ppm). Kao poredbeni rastvor koristi se
smeša 2 ml aluminijuma, standardnog rastvora (2 ppm Al)
R, 10 ml rastvora acetatnog pufera pH 6,0 R i 98 ml vode R.
Za pripremu slepe probe koristi se smeša 10 ml rastvora
acetatnog pufera pH 6,0 R i 100 ml vode R.
Arsen (2.4.2). 0,5 g odgovara zahtevima limit testa A za

arsen (2 ppm).
Kalcijum i magnezijum. U 200 ml vode R doda se 10 ml

rastvora amonijum-hlorid pufera pH 10,0 R, 0,1 g C11H8I3N2NaO Mr 636
eriohromcrnog T, (Mordant black 11), triturata R, 2,0 ml
0,05 M cink-hlorida i u kapima, 0,02 M natrijum-edetata, DEFINICIJA
do promene boje iz ljubičaste u plavu. Rastvoru se doda
10,0 g ispitivane supstance i mućka dok se ne rastvori. Tit- Natrijum-amidotrizoat sadrži od 98,0 % do 101,0 % natri-
rira se 0,02 M natrijum-edetatom do ponovne pojave plave jum-3,5-bis(acetilamino)-2,4,6-trijodbenzoata, izračunato u
boje. Potrebno je najviše 0,65 ml 0,02 M natrijum-edetata odnosu na bezvodnu supstancu.
(50 ppm, izračunato kao Ca).
Teški metali (2.4.8). 12 ml rastvora S odgovara zahtevima OSOBINE

limit testa A za teške metale (10 ppm). Pripremi se standard
korišćenjem olova, standardnog rastvora (1 ppm Pb) R. Beo ili skoro beo prašak, lako rastvorljiv u vodi, teško
rastvorljiv u alkoholu, gotovo nerastvorljiv u acetonu.
Gvožđe (2.4.9). 10 ml rastvora S odgovara zahtevima limit
testa za gvožđe (10 ppm). Topi se na oko 261 °C, uz raspadanje.
Gubitak sušenjem (2.2.32). Od 39,0 % do 40,5 %, odre-
đeno za 1,000 g sušenjem u sušnici na 130 °C. Ispitivana IDENTIFIKACIJA
supstanca se unosi u hladni sušnicu.
Prva identifikacija: A, D.
Druga identifikacija: B, C, D.
ODREĐIVANJE A. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom
(2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim za
natrijum-amidotrizoat HRS. Ispitivana i referentna sup-
Rastvori se 0,250 g u 50 ml sirćetne kiseline, bezvodne R,
stanca se osuše na 100 °C do 105 °C 3 h.
doda 5 ml sirćetne kiseline, anhidrida R, promeša i ostavi
da stoji 30 min. Titrira se 0,1 M perhlornom kiselinom, uz B. Posmatraju se hromatogrami dobijeni ispitivanjem srod-
0,3 ml naftolbenzeina, rastvora R, kao indikatora, sve dok nih supstanci (videti Ispitivanja). Glavna mrlja na
se ne pojavi zelena boja. hromatogramu ispitivanog rastvora (b) slična je po
položaju i veličini glavnoj mrlji na hromatogramu
1 ml 0,1 M perhlorne kiseline odgovara 8,20 mg C2H3NaO2. poredbenog rastvora (b).

NATRIJUM-AMIDOTRIZOAT
C. Zagreva se pažljivo 50 mg u maloj porcelanskoj posudi se taloženje ne završi, zatim se doda 3 ml azotne kiseline,
iznad otvorenog plamena. Razvijaju se ljubičaste pare. razblažene R. Filtrira se i ispere talog sa 5 ml vode R. Sa-
kupi se filtrat i voda od ispiranja. Doda se 1 ml vodonik-
D. Daje reakciju (a) natrijuma (2.3.1). peroksida, rastvora, koncentrovanog R i 1 ml metilenhlo-
rida R. Promućka se. Donji sloj nije intenzivnije obojen od
poredbenog rastvora, pripremljenog u isto vreme i na isti
ISPITIVANJA način, uz korišćenje smeše od 5 ml jodida, standardnog
rastvora (10 ppm I) R, 3 ml azotne kiseline, razblažene R i
Rastvor S. Rastvori se 10 mg u vodi, bez prisustva ugljen- 15 ml vode R.
Teški metali (2.4.8). Dopuni se 4 ml rastvora S do 20 ml
Izgled rastvora. Dopuni se 1 ml rastvora S do 10 ml vo- vodom R. 12 ml ovog rastvora odgovara zahtevima limit
dom R. Rastvor je bistar (2.2.1) i bezbojan (Metoda II, testa A za teške metale (20 ppm). Pripremi se standard
2.2.2). korišćenjem olova, standardnog rastvora (2 ppm Pb) R.
pH (2.2.3). pH vrednost rastvora S je od 7,5 do 9,5. Voda (2.5.12). Najviše 11,0 %, određena za 0,400 g semi-
mikro metodom za određivanje vode.
Srodne supstance. Ispituje se hromatografijom na tankom
sloju (2.2.27), na silikagelu GF254 R kao adsorbensu. Ras- Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1%, određen za 1,0 g.
tvori se pripremaju uz prigušeno svetlo, a hromatogrami
razvijaju zaštićeno od svetlosti.
ODREĐIVANJE
stance u 3 % V/V rastvoru amonijaka R u metanolu R i do-
puni do 10 ml istim rastvorom. 0,150 g se prenese u balon od 250 ml, doda se 5 ml natri-
jum-hidroksida, rastvora, koncentrovanog R, 20 ml vode R,
Ispitivani rastvor (b). Dopuni se 1 ml ispitivanog rastvora 1 g cinka, u prahu R i nekoliko staklenih perli. Ključa uz
(a) do 10 ml 3 % V/V rastvorom amonijaka R u metanolu R. povratni hladnjak 30 min. Ostavi se da se ohladi i hladnjak
se ispere sa 20 ml vode R, uz dodavanje te tečnosti u balon.
Poredbeni rastvor (a). Dopuni se 1 ml ispitivanog rastvora Filtrira se kroz filtar od sinterovanog stakla i filtar se neko-
(b) do 50 ml 3 % V/V rastvorom amonijaka R u metanolu R. liko puta ispere vodom R. Sakupe se filtrat i tečnost od
ispiranja. Doda se 40 ml sumporne kiseline, razblažene R i
Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 50 mg natrijum-
odmah titrira 0,1 M srebro-nitratom. Završna tačka titracije
amidotrizoata HRS u 3 % V/V rastvoru amonijaka R u
se određuje potenciometrijski (2.2.20), korišćenjem pogod-
metanolu R i dopuni do 10 ml istim rastvorom.
nog elektrodnog sistema sa srebrnom elektrodom kao
Na ploču se nanese odvojeno po 2 µl svakog rastvora. indikatorskom i živa/živa(I)-sulfatnom kao referentnom
Hromatogram se razvija u dužini od 15 cm uz mobilnu elektrodom.
fazu: mravlja kiselina, bezvodna R - metiletilketon R - to-
1 ml 0,1 M srebro-nitrata odgovara 21,20 mg
luen R (20:25:60 V/V/V). Hromatogram se suši dok rastva-
C H I N NaO4.
rači ne otpare i posmatra pod UV svetlošću na 254 nm. Bilo 11 8 3 2
koja mrlja na hromatogramu ispitivanog rastvora (a), osim
glavne mrlje, nije intenzivnija od mrlje na hromatogramu
ČUVANJE
poredbenog rastvora (a) (0,2 %).
Slobodni aromatični amini. Rastvori i reagensi drže se u Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od
ledenoj vodi, zaštićeni od svetlosti. U 0,50 g doda se 15 ml svetlosti.
vode R u odmernoj tikvici od 50 ml. Promućka se i doda 1
ml natrijum-hidroksida, rastvora, razblaženog R. Ohladi se
u ledenoj vodi, doda se 5 ml sveže pripremljenog rastvora 5 NEČISTOĆE
g/l natrijum-nitrita R i 12 ml hlorovodonične kiseline,
razblažene R. Promućka se pažljivo i ostavi da stoji tačno 2
min posle dodavanja hlorovodonične kiseline. Doda se 10
ml rastvora 20 g/l amonijum-sulfamata R. Ostavi se da stoji
5 min, uz često mućkanje, i doda 0,15 ml rastvora 100 g/l
-naftola R u alkoholu R. Promućka se i ostavi da stoji 5
min. Doda se 3,5 ml rastvora pufera pH 10,9 R, promeša i
dopuni do 50,0 ml vodom R. Apsorbancija (2.2.25), izme-
rena u toku 20 min na 485 nm uz korišćenje, kao tečnosti za
kompenzaciju, rastvora pripremljenog u isto vreme i na isti
način, ali uz izostavljanje ispitivane supstance, nije veća od
0,30. A. R1 = NH2; R2 = I: natrijum-3-acetilamino-5-amino-
2,4,6-trijodbenzoat,
Slobodni jod i jodidi. Najviše 50 ppm. Rastvori se 1,0 g u
vodi, destilovanoj R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem. B. R1 = NHCOCH3; R2 = H: natrijum-3,5-bis(acetilamino)-
Dodaje se u kapima azotna kiselina, razblažena R sve dok 2,4-dijodbenzoat.

NATRIJUM-BENZOAT
1997:0123 Rastvor (a). U 4,0 ml ispitivanog rastvora doda se 3 ml

natrijum-hidroksida, rastvora, razblaženog R i 3 ml alko-
NATRIJUM-BENZOAT hola R. Ovaj rastvor se koristi za pripremu rastvora A.
Rastvor (b). U 3 ml natrijum-hidroksida, rastvora,
razblaženog R doda se 2 ml vode R i 5 ml alkohola R. Ovaj
Natrii benzoas rastvor se koristi za pripremu rastvora B.
Rastvor (c). U 4,0 ml hlorida, standardnog rastvora (8 ppm
Cl) R doda se 6,0 ml vode R. Ovaj rastvor se koristi za prip-
remu rastvora C.
U četvrtu odmernu tikvicu od 25 ml, prenese se 10 ml vode
C7H5NaO2 Mr 144,1 R. U svaku tikvicu se doda po 5 ml gvožđe(III)-amonijum-
sulfata, rastvora R5, pomeša i doda u kapima, uz mešanje,
2 ml azotne kiseline R i 5 ml živa(II)-tiocijanata, rastvora R.
DEFINICIJA Promućka se. Dopuni se svaka tikvica do 25,0 ml vodom R i
rastvori se ostave da stoje u vodenom kupatilu na 20 °C 15
Natrijum-benzoat sadrži od 99,0 % do 100,5 % natrijum- min. Izmeri se na 460 nm u kiveti od 2 cm apsorbancija
benzenkarboksilata, izračunato u odnosu na osušenu sup- (2.2.25) rastvora A, korišćenjem rastvora B kao rastvora za
stancu. kompenzaciju, i apsorbancija rastvora C, korišćenjem ras-
tvora dobijenog sa 10 ml vode R kao rastvora za kompenza-
ciju. Apsorbancija rastvora A nije veća od apsorbancije
rastvora C (200 pm).
OSOBINE
Određivanje ukupnog hlora
Beo, kristalan ili zrnast prašak, ili ljuspice, slabo higrosko- Rastvor (a). U 10,0 ml ispitivanog rastvora doda se 7,5 ml
pne, lako rastvorljive u vodi, slabo rastvorljive u alkoholu natrijum-hidroksida, rastvora, razblaženog R i 0,125 g nikl-
(90 % V/V). aluminijuma, legure R i zagreva na vodenom kupatilu 10
min. Ostavi se da se ohladi do sobne temperature, filtrira u
odmernu tikvicu od 25 ml i filtar ispere tri puta sa po 2 ml
IDENTIFIKACIJA alkohola R (može da se izdvoji malo taloga, koji se gubi
zakišeljavanjem). Sakupljen filtrat i tečnost od ispiranja
A. Daje reakcije (b) i (c) benzoata (2.3.1). dopune se do 25,0 ml vodom R. Ovaj rastvor se koristi za
pripremanje rastvora A.
B. Daje reakcije natrijuma (2.3.1).
Rastvor (b). Na isti način pripremi se sličan rastvor, zame-
nom ispitivanog rastvora smešom 5 ml alkohola R i 5 ml
ISPITIVANJA vode R. Ovaj rastvor se koristi za pripremu rastvora B.
Rastvor (c). U 6,0 ml hlorida, standardnog rastvora (8 ppm
Rastvor S. Rastvori se 10,0 g u vodi, bez prisustva ugljen- Cl) R doda se 4,0 ml vode R. Ovaj rastvor se koristi za prip-
dioksida R i dopuni do 100 ml istim rastvaračem. remu rastvora C.
Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.2.1) i nije intenziv- U 4 odmerne tikvice od 25 ml prenese se odvojeno 10 ml
nije obojen od referentnog rastvora Y6 (Metoda II, 2.2.2). rastvora (a), 10 ml rastvora (b), 10 ml rastvora (c) i 10 ml
vode R. U svaku tikvicu doda se po 5 ml gvožđe(III)-amoni-
Aciditet ili alkalitet. U 10 ml rastvora S doda se 10 ml
jum-sulfata, rastvora R5, pomeša i doda u kapima, uz
vode, bez prisustva ugljen-dioksida R i 0,2 ml fenolftaleina,
mešanje, 2 ml azotne kiseline R i 5 ml živa(II)-tiocijanata,
rastvora R. Potrebno je najviše 0,2 ml 0,1 M natrijum-
rastvora R. Promućka se. Dopuni se svaka tikvica do 25,0
hidroksida ili 0,1 M hlorovodonične kiseline za promenu
ml vodom R i rastvori se ostave da stoje u vodenom kupa-
boje indikatora.
tilu na 20 °C 15 min. Izmeri se na 460 nm u kiveti od 2 cm
Halogenovana jedinjenja. Svi stakleni sudovi koji se apsorbancija (2.2.25) rastvora A, korišćenjem rastvora B
upotrebljavaju moraju da budu bez hlorida i mogu da se kao rastvora za kompenzaciju, i apsorbancija rastvora C,
pripreme tako što se ostave preko noći potopljeni u ras- korišćenjem rastvora dobijenog sa 10 ml vode R kao ras-
tvoru 500 g/l azotne kiseline R, isperu vodom R i čuvaju tvora za kompenzaciju. Apsorbancija rastvora A nije veća
napunjeni vodom R. Preporučuje se da se to posuđe koristi od apsorbancije rastvora C (300 pm).
samo za ovo ispitivanje.
U 20,0 ml rastvora S doda se 5 ml vode R i dopuni do 50,0 C za teške metale (10 ppm). Pripremi se standard korišće-
ml alkoholom R (ispitivani rastvor). njem 2 ml olova, standardnog rastvora (10 ppm Pb) R.
Određivanje jonizovanog hlora. U tri odmerne tikvice od Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 2,0 %, određen za
25 ml pripreme se sledeći rastvori. 1,00 g sušenjem u sušnici na 100 °C do 105 °C.

NATRIJUM-BROMID
ODREĐIVANJE Bromati. U 10 ml rastvora S doda se 1 ml skroba, rastvora

R, 0,1 ml rastvora 100 g/l kalijum-jodida R i 0,25 ml 0,5 M
Rastvori se 0,250 g u 20 ml sirćetne kiseline, bezvodne R, sumporne kiseline i ostavi da stoji zaštićeno od svetlosti 5
zagreva do 50 °C, ako je potrebno. Ohladi se. Titrira se 0,1 min. Ne razvija se ni plava ni ljubičasta boja.
M perhlornom kiselinom, uz 0,05 ml naftolbenzeina, ras-
tvora R kao indikatora, do pojave zelene boje. Hloridi. U tikvici po Erlenmeyeru rastvori se 1,000 g u 20
ml azotne kiseline, razblažene R. Doda se 5 ml vodonik-
1 ml 0,1 M perhlorne kiseline odgovara 14,41 mg peroksida, rastvora koncentrovanog R i zagreva na vode-
C7H5NaO2. nom kupatilu sve dok se rastvor potpuno ne obezboji. Is-
peru se zidovi posude sa malo vode R i zagreva na vodenom
kupatilu 15 min. Ostavi se da se ohladi, dopuni do 50 ml
ČUVANJE vodom R i doda se 5,0 ml 0,1 M srebro-nitrata i 1 ml
dibutilftalata R. Promućka se i titrira 0,1 M amonijum-
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru. tiocijanatom, uz 5 ml gvožđe(III)-amonijum-sulfata, ras-
tvora R2 kao indikatora. Potrebno je najviše 1,7 ml 0,1 M
srebro-nitrata (0,6 %). Zabeleži se zapremina upotreblje-
nog 0,1 M srebro-nitrata (videti Određivanje).
Jodidi. U 5 ml rastvora S doda se 0,15 ml gvožđe(III)-hlo-
1997:0190
rida, rastvora R1 i 2 ml hloroforma R. Promućka se i ostavi
da se odvoje slojevi. Sloj hloroforma je bezbojan (Metoda I,
NATRIJUM-BROMID 2.2.2).
Sulfati (2.4.13). 15 ml rastvora S odgovara zahtevima limit
Natrii bromidum testa za sulfate (100 ppm).
Barijum. U 5 ml rastvora S doda se 5 ml vode, destilovane
NaBr Mr 102,9 R i 1 ml sumporne kiseline, razblažene R. Posle 15 min bilo
koja opalescencija u rastvoru nije intenzivnija od
opalescencije smeše 5 ml rastvora S i 6 ml vode, destilo-
DEFINICIJA vane R.
Teški metali (2.4.8). 12 ml rastvora S odgovara zahtevima
Natrijum-bromid sadrži od 98,0 % do 100,5 % NaBr, limit testa A za teške metale (10 ppm). Pripremi sa standard
izračunato u odnosu na osušenu supstancu. korišćenjem olova, standardnog rastvora (1 ppm Pb) R.
Gvožđe (2.4.9). 5 ml rastvora S dopunjenog do 10 ml vo-
OSOBINE dom R odgovara zahtevima limit testa za gvožđe (20 ppm).
Beo, zrnast prašak ili mali, bezbojni, providni ili neprovidni Magnezijum i zemno-alkalni metali (2.4.7). 10,0 g odgo-
kristali, slabo higroskopni, lako rastvorljivi u vodi, umereno vara zahtevima limit testa za magnezijum i zemno-alkalne
rastvorljivi u alkoholu. metale. Zapremina upotrebljenog 0,01 M natrijum-edetata
nije veća od 5,0 ml (200 ppm, izračunato kao Ca).
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 3,0 %, određen za
IDENTIFIKACIJA 1,00 g sušenjem 3 h u sušnici na 100 °C do 105 °C.
A. Daje reakcije bromida (2.3.1).
B. Rastvor S (videti Ispitivanja) daje reakcije natrijuma ODREĐIVANJE
(2.3.1).
Rastvori se 2,000 g u vodi R i dopuni do 100,0 ml istim
rastvaračem. U 10,0 ml rastvora doda se 50 ml vode R, 5 ml
ISPITIVANJA azotne kiseline, razblažene R, 25,0 ml 0,1 M srebro-nitrata
i 2 ml dibutilftalata R. Promućka se. Titrira se 0,1 M
Rastvor S. Rastvori se 10,0 g u vodi, bez prisustva ugljen- amonijum-tiocijanatom, uz 2 ml gvožđe(III)-amonijum-sul-
dioksida R, pripremljenoj od vode, destilovane R i dopuni fata, rastvora R2, kao indikatora, uz jako mućkanje do
se do 100 ml istim rastvaračem. završne tačke titracije. Koriguje se za količinu prisutnih
hlorida, određenih u ispitivanju za hloride.
toda II, 2.2.2). 1 ml 0,1 M srebro-nitrata odgovara 10,29 NaBr.

bromtimolplavog, rastvora R1. Potrebno je najviše 0,5 ml ČUVANJE
0,01 M hlorovodonične kiseline ili 0,01 M natrijum-hidrok-
sida za promenu boje indikatora. Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru.

NATRIJUM-CETOSTEARILSULFAT
1997:0847 (99*) E. U 0,1 ml rastvora pripremljenog ispitivanjem za

Identifikaciju C doda se 0,1 ml rastvora 1 g/l
NATRIJUM-CETOSTEARILSULFAT metilenplavog R i 2 ml sumporne kiseline, razblažene R.
Doda se 2 ml metilenhlorida R i promućka. Sloj
metilenhlorida ima intenzivno plavu boju.
Natrii cetylo - et stearylosulfas F. Promeša se oko 10 mg sa 10 ml etanola R. Zagreva se
do ključanja na vodenom kupatilu, uz često mućkanje.
Filtrira se odmah i upari do suva. Ostatak se rastvori u 7
ml vode R, doda 3 ml hlorovodonične kiseline, razbla-
DEFINICIJA žene R i rastvor se upari do polovine svoje zapremine.
Ostavi se da se ohladi. Filtrira se. U filtrat se doda 1 ml
Natrijum-cetostearilsulfat je smeša natrijum-cetilsulfata barijum-hlorida, rastvora R1. Nastaje beo, kristalan ta-
(C16H33NaO4S; Mr 344,5) i natrijum-stearilsulfata log.
(C18H37NaO4S; Mr 372,5). Sadrži najmanje 90,0 % natri-
jum-cetostearilsulfata i najmanje 40,0 % natrijum-cetilsul-
fata, oba izračunata u odnosu na bezvodnu supstancu. Može ISPITIVANJA
se dodati pogodan pufer.
Aciditet ili alkalitet. Rastvori se 0,5 g uz zagrevanje u
smeši 10 ml vode R i 15 ml alkohola (90 % V/V) R. Doda se
OSOBINE 0,1 ml fenolftaleina, rastvora R1. Rastvor je bezbojan.
Doda se 0,1 ml 0,1 M natrijum-hidroksida. Rastvor je crven.
Beo ili bledožut, amorfan ili kristalan prašak, umereno
rastvorljiv u vrućoj vodi, a pokazuje opalescnciju, gotovo Natrijum-hlorid i natrijum-sulfat. Najviše 8,0 % ukupno.
nerastvorljiv u hladnoj vodi, delimično rastvorljiv u alko-
Natrijum-hlorid. Rastvori se 5,00 g u 50 ml vode R, dodaje
holu.
se azotna kiselina, razblažena R u kapima sve dok rastvor
ne postane neutralan uz lakmus reagens papir, plavi R.
Doda se 2 ml kalijum-hromata, rastvora R i titrira 0,1 M
IDENTIFIKACIJA
srebro-nitratom.
Prva identifikacija: B, D, F. 1 ml 0,1 M srebro-nitrata odgovara 5,844 mg NaCl.
Druga identifikacija: A, C, D, E, F. Natrijum-sulfat. Rastvori se 0,500 g u 20 ml vode R, uz
pažljivo blago zagrevanje ako je potrebno, i doda se 1 ml
A. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27), na rastvora 0,5 g/l ditizona R u acetonu R. Ako je rastvor crven,
silikagelu H, silanizovanom R, kao adsorbensu.
dodaje se 1 M azotna kiselina, u kapima, dok se ne pojavi
Ispitivani rastvor. Rastvori se 50 mg ispitivane sup- plavkastozelena boja. Doda se 2 ml dihlorsirćetne kiseline,
stance u 10 ml alkohola (70 % V/V) R, zagrevanjem na rastvora R i 80 ml acetona R. Titrira se 0,01 M olovo(II)-
vodenom kupatilu. nitratom, sve do pojave postojane narandžastocrvene boje.
Poredbeni rastvor. Rastvori se 50 mg natrijum- 1 ml 0,01 M olovo(II)-nitrata odgovara 1,420 mg Na2SO4.

cetostearilsulfata HRS u 10 ml alkohola (70 % V/V) R,
Slobodni cetostearilalkohol. Najviše 4,0 %. Ispituje se
zagrevanjem na vodenom kupatilu.
hromatogram ispitivanog rastvora (a) u Određivanju.
Na ploču se nanese odvojeno po 2 l svakog rastvora. Izračuna se sadržaj u % slobodnog cetostearilalkohola u
Hromatogram se razvija u dužini od 12 cm, uz mobilnu ispitivanoj supstanci, iz izraza:
fazu: voda R - aceton R - metanol R (20:40:40 V/V/V).
Hromatogram se osuši na vazduhu i isprska rastvorom 100  m H
50 g/l fosformolibdenske kiseline R u alkoholu R. Za- S
S Ha (corr)  m
greva se na 120 °C do pojave mrlja (oko 3 h). Glavne
mrlje na hromatogramu ispitivanog rastvora slične su po
S = zbir površina pikova cetilalkoholalkohola i
položaju i boji glavnim mrljama na hromatogramu
stearilalkohola na hromatogramu ispitivanog ras-
poredbenog rastvora.
tvora (a),
B. Ispituju se hromatogrami dobijeni u Određivanju.
mH = masa internog standarda dodatog u pripremi ispi-
Retenciona vremena dva glavna pika na hromatogramu
tivanog rastvora (a) u mg,
ispitivanog rastvora (c) slična su retencionim vreme-
nima dva glavna pika na hromatogramu poredbenog SHa(corr) = korigovana površina pika internog standarda na
rastvora. hromatogramu ispitivanog rastvora (a),
C. Rastvori se 0,1 g u 10 ml vode R i mućka. Formira se m = masa natrijum-cetostearilsulfata upotrebljenog za
pena. pripremu ispitivanog rastvora (a) u mg.
D. Daje žutu boju u oksidacionom plamenu.

NATRIJUM-CETOSTEARILSULFAT
Voda (2.5.12). Najviše 1,5 %, određena za 5,0 g semi- uz održavanje temperature kolone na 150 °C u vreme
mikro metodom za određivanje vode. injektovanja, a zatim povećavajući temperaturu za 5 °C/min
do 250 °C, dok se temperatura injektora i detektora održava
na 250 °C.
ODREĐIVANJE
Supstance se eluiraju sledećim redosledom: cetilalkohol,
Izvodi se gasnom hromatografijom (2.2.28). heptadekanol (interni standard) i stearilalkohol.
Rastvor internog standarda. Rastvori se 0,20 g heptadeka- Korigovanje interferencije. Injektuje se odvojeno po 1 l
nola HRS u etanolu R i dopuni do 50 ml istim rastvaračem. ispitivanog rastvora (a) i 1 l ispitivanog rastvora (b). Ako
hromatogram ispitivanog rastvora (b) pokazuje pik sa istim
Ispitivani rastvor (a). Rastvori se 0,300 g ispitivane sup- retencionim vremenom kao pik koji odgovara internom
stance u 50 ml etanola R pa se doda 2 ml rastvora internog standardu na hromatogramu ispitivanog rastvora (a), izra-
standarda i 48 ml vode R. Mućka se četiri puta sa po 25 ml čuna se odnos:
pentana R, uz dodavanje natrijum-hlorida R, po potrebi, da
se ubrza odvajanje slojeva. Sakupe se organski slojevi. Vo- S
r  ci
deno-alkoholni sloj se sačuva za pripremu ispitivanih ras- Si
tvora (c) i (d). Organski sloj se ispere dva puta sa po 30 ml
vode R. Suši se preko natrijum-sulfata, bezvodnog R i fil- Sci = površina pika cetilalkohola na hromatogramu
trira. ispitivanog rastvora (b),
Ispitivani rastvor (b). Rastvori se 0,300 g ispitivane sup- Si = površina pika sa istim retencionim vremenom pika
stance u 50 ml etanola R i doda se 50 ml vode R. Promućka internog standarda na hromatogramu ispitivanog
se četiri puta sa po 25 ml pentana R, uz dodavanje natri- rastvora (a).
jum-hlorida R, po potrebi, da se ubrza odvajanje slojeva.
Sakupe se organski slojevi, isperu se dva puta sa po 30 ml Ako je r manje od 300, izračuna se korigovana površina
vode R. Suši se preko natrijum-sulfata, bezvodnog R i fil- SHa(corr) pika internog standarda na hromatogramu ispitiva-
trira. nog rastvora (a):
Ispitivani rastvor (c). Prenese se 25 ml vodeno-alkoholnog Si  Sc


S Ha (corr)  S Ha
rastvora, dobijenog prilikom pripreme ispitivanog rastvora S ci
(a), u tikvicu od 200 ml na koju može da se priključi povra-
tni hladnjak. Doda se 20 ml hlorovodonične kiseline R i 10 S'Ha = površina pika internog standarda na hromatogramu
ml rastvora internog standarda. Ključa uz povratni hladnjak ispitivanog rastvora (a),
2 h. Ostavi se da se ohladi i mućka četiri puta sa po 20 ml
pentana R. Organski slojevi se sakupe, isperu dva puta sa Sc = površina pika cetilalkohola na hromatogramu
po 20 ml vode R. Suši se preko natrijum-sulfata, bezvodnog ispitivanog rastvora (a).
R i filtrira.
Injektuje se odvojeno po 1 µl ispitivanog rastvora (c) i 1 µl
Ispitivani rastvor (d). Prenese se 25 ml vodeno-alkoholnog ispitivanog rastvora (d). Izvede se korigovanje interferen-
rastvora, dobijenog prilikom pripreme ispitivanog rastvora cije na isti način kao i za ispitivani rastvor (a) i izračuna se
(a), u tikvicu od 200 ml na koju može da se priključi povra- korigovana površina SHa(corr) pika koji odgovara internom
tni hladnjak. Doda se 20 ml hlorovodonične kiseline R i 10 standardu na hromatogramu ispitivanog rastvora (c).
ml etanola R. Ključa uz povratni hladnjak 2 h. Ostavi se da
Injektuju se odvojeno jednake zapremine poredbenog ras-
se ohladi i mućka 4 puta sa po 20 ml pentana R. Organski
tvora, ispitivanog rastvora (c) i ispitivanog rastvora (d).
slojevi se sakupe, isperu dva puta sa po 20 ml vode R. Suši
Identifikuju se pikovi na hromatogramima ispitivanih ras-
se preko natrijum-sulfata, bezvodnog R i filtrira.
tvora upoređivanjem njihovih retencionih vremena sa
Poredbeni rastvor. Rastvori se 50 mg cetilalkohola HRS i retencionim vremenima pikova na hromatogramu poredbe-
50 mg stearilalkohola HRS u etanolu R i dopuni do 10 ml nog rastvora. Odredi se površina svakog pika.
istim rastvaračem.
Izračuna se sadržaj u % natrijum-cetilsulfata u ispitivanoj
Hromatografski postupak može da se izvede korišćenjem: supstanci iz izraza:
– kolone od kvarcnog stakla (fused-silica), dužine 25 m i
unutrašnjeg prečnika 0,25 mm, obložene ( A  1,421)  mH  100
poli(dimetil)siloksanom R ili drugom pogodnom polar- S Hc (corr)  m
nom fazom,
A = površina pika cetilalkohola na hromatogramu
– azota za hromatografiju R kao gasa nosača, protoka 1
ispitivanog rastvora (c),
ml/min,
m'H = masa internog standarda dodatog prilikom prip-
– plameno-jonizujućeg detektora,
remanja ispitivanog rastvora (c) u mg,
– odnos podele u injektoru (split ratio) 1:100,

NATRIJUM-CIKLAMAT
SHc(corr) = korigovana površina pika koji odgovara inte- IDENTIFIKACIJA

rnom standardu na hromatogramu ispitivanog
rastvora (c), Prva identifikacija: A, E.
m' = masa ispitivane supstance u ispitivanom rastvoru Druga identifikacija: B, C, D, E.

(c) u mg.
A. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom
Izračuna se sadržaj u % natrijum-stearilsulfata u ispitivanoj (2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim za
supstanci iz izraza: natrijum-ciklamat HRS.
B. Posmatraju se hromatogrami dobijeni u ispitivanju
( B  1,377)  mH  100 sulfaminske kiseline. Glavna mrlja na hromatogramu
S Hc (corr)  m ispitivanog rastvora (b) slična je po položaju, boji i veli-
čini glavnoj mrlji na hromatogramu poredbenog ras-
tvora (a).
B = površina pika stearilalkohola na hromatogramu
ispitivanog rastvora (c), C. U 1 ml rastvora S (videti Ispitivanja) doda se 1 ml vode
R i 2 ml srebro-nitrata, rastvora R1 i promućka. Izdvaja
Sadržaj u % natrijum-cetostearilsulfata odgovara zbiru
beo, kristalan talog.
sadržaja izraženih u % natrijum-cetilsulfata i natrijum-
stearilsulfata. D. U 1 ml rastvora S doda se 5 ml vode R, 2 ml
hlorovodonične kiseline, razblažene R i 4 ml barijum-
hlorida, rastvora R1 i pomeša. Rastvor je bistar. Doda
ČUVANJE se 2 ml natrijum-nitrita, rastvora R. Izdvaja se
voluminozan beo talog i oslobađa se gas.
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru.
E. Smeša 1 ml rastvora S i 1 ml vode R daje reakciju (a)
natrijuma (2.3.1).
OZNAČAVANJE
ISPITIVANJA
Na signaturi se navodi: kada je potrebno ; naziv i
koncentracija bilo kog dodatog pufera. Rastvor S. Rastvori se 5 g u vodi, bez prisustva ugljen-
dioksida R, pripremljenoj od vode, destilovane R, i dopuni
do 50 ml istim rastvaračem.
toda II, 2.2.2).
1997:0774
NATRIJUM-CIKLAMAT Apsorbancija (2.2.25). Apsorbancija rastvora S, izmerena
na 270 nm, nije veća od 0,10.
Natrii cyclamas Sulfaminska kiselina. Ispituje se hromatografijom na tan-

kom sloju (2.2.27), na silikagelu G R kao adsorbensu.
Ispitivani rastvor (a). Upotrebljava se rastvor S.
(a) do 10 ml vodom R.
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 0,10 g natrijum-cikla-
C6H12NNaO3S Mr 201,2
mata HRS u vodi R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem.
Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 10 mg sulfaminske kise-
DEFINICIJA line R u vodi R i dopuni do 100 ml istim rastvaračem.
Natrijum-ciklamat sadrži od 98,5 % do 101,0 % natrijum- Na ploču se nanese odvojeno po 2 l svakog rastvora.
N-cikloheksilsulfamata, izračunato u odnosu na osušenu Hromatogram se razvija u dužini od 12 cm, uz mobilnu
supstancu. fazu: voda R – amonijak, koncentrovani R - etilacetat R -
propanol R (10:10:20:70 V/V/V/V). Hromatogram se osuši u
struji toplog vazduha, zagreva 5 min na 105 C i odmah
OSOBINE isprska natrijum-hipohloritom, rastvorom, koncentrovanim
R, razblaženim do koncentracije 5 gl aktivnog hlora.
Beo, kristalan prašak ili bezbojni kristali, lako rastvorljivi u Hromatogram se postavi u struju hladnog vazduha sve dok
vodi, teško rastvorljivi u alkoholu, vrlo teško rastvorljivi u površina sloja ispod tačaka nanošenja ne daje samo svetlo-
etru. plavu boju sa jednom kapi kalijum-jodida i rastvora skroba

NATRIJUM-CITRAT
R; izbegava se duže izlaganje hladnom vazduhu. Isprska se sku zemlju za gasnu hromatografiju; upari se do suva na
kalijum-jodidom i rastvorom skroba R i hromatogrami se najnižoj mogućoj temperaturi,
ispitaju u roku od 5 min. Bilo koja mrlja koja odgovara
sulfaminskoj kiselini na hromatogramu ispitivanog rastvora – azota za hromatografiju R kao gasa nosača, protoka 30
(a) nije intenzivnija od mrlje na hromatogramu poredbenog ml/min,
rastvora (b) (0,1 %). – plameno-jonizujućeg detektora,
Anilin, cikloheksilamin i dicikloheksilamin. Najviše 1 uz održavanje temperature kolone na 75 °C, temperature
ppm anilina, najviše 10 ppm cikloheksilamina i najviše 1 injektora na 150 °C i temperature detektora na 180 °C.
ppm dicikloheksilamina, određeno gasnom hromatografi- Injektuju se rastvori i posle 1 min povećava temperatura
jom (2.2.28), uz tetradekan R kao interni standard. kolone brzinom od 8 °C/min do 175 °C pa se održava
Rastvor internog standarda. Rastvori se 3,0 mg (oko 4 l) postignuta temperatura kolone 5 min. Proveri se kvalitet
tetradekana R u metilenhloridu R i dopuni do 100,0 ml is- stacionarne faze, reagenasa i rastvarača koji će se koristiti u
tim rastvaračem. ispitivanju. U ovu svrhu injektuje se rastvor pripremljen
kao što je navedeno za ispitivani rastvor, ali uz upotrebu 20
Ispitivani rastvor. U tikvici po Erlenmayeru od 100 ml sa ml vode umesto rastvora natrijum-ciklamata. Ako hromato-
brušenim staklenim zatvaračem rastvori se 2,00 g ispitivane gram pokazuje strane pikove koji mogu da interferiraju ili
supstance u 18 ml vode R, pomoću magnetne mešalice. druge nepravilnosti, upotrebe se reagensi pogodnijeg kvali-
Rastvor se podesi na pH vrednost oko 11 dodavanjem 0,5 teta. Injektuje se po 1,5 µl ispitivanog rastvora i poredbe-
ml natrijum-hidroksida, rastvora koncentrovanog R. Doda nog rastvora. Supstance se eluiraju sledećim redom:
se 30,0 ml toluena R, zatvori se tikvica i meša 2 min cikloheksilamin, tetradekan (interni standard), diciklohe-
magnetnom mešalicom. Rastvor se prenese u pogodnu ki- ksilamin i anilin. Zanemari se bilo koji pik koji se javi posle
vetu za centrifugiranje, centrifugira na 4 000 o/min 3 min. pika anilina (artefakti).
Prenese se 20,0 ml bistrog gornjeg sloja u tikvicu po
Erlenmayeru od 25 ml sa brušenim staklenim zatvaračem, Sulfati (2.4.13). Dopuni se 1,5 ml rastvora S do 15 ml vo-
koja sadrži 4,0 ml smeše jednakih zapremina sirćetne kise- dom, destilovanom R. Rastvor odgovara zahtevima limit
line, razblažene R i vode R, sa magnetom za mešanje. Tik- testa za sulfate (0,1 %).
vica se zatvori, meša se 2 min, sadržaj se prenese (bez mag- Teški metali (2.4.8). 12 ml rastvora S odgovara zahtevima
neta za mešanje) u odgovarajuću kivetu za centrifugiranje i limit testa A za teške metale (10 ppm). Pripremi se standard
centrifugira na 4 000 o/min 2 min. Pažljivo se otpipetira 3,6 korišćenjem olova, standardnog rastvora (1 ppm Pb) R.
ml donjeg, vodenog sloja i prenese u malu kivetu za
centrifugiranje sa odgovarajućim zatvaračem koja sadrži Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 1,0 %, određen za
0,5 ml natrijum-hidroksida, rastvora koncentrovanog R i 1,000 g sušenjem u sušnici 4 h na 100 °C do 105 °C.
200 µl rastvora internog standarda. Pazi se da se ne unesu
kapljice toluena. Mućka se energično 2 min i centrifugira
kratko na oko 2 000 o/min. Špricem se ukloni donji sloj, ODREĐIVANJE
čuva se u malom kontejneru sa zatvaračem koji se može
probušiti i upotrebi se za hromatografiju. Rastvori se bez zagrevanja 0,150 g u 60 ml sirćetne kiseline,
bezvodne R. Titrira se 0,1 M perhlornom kiselinom, uz 0,1
Poredbeni rastvor. Rastvori se 10 mg (oko 12 µl) ml naftolbenzeina, rastvora R kao indikatora, do promene
cikloheksilamina R, 1,0 mg (oko 1,1 µl) dicikloheksilamina boje iz žute u zelenu.
R i 1,0 mg (oko 1 µl) anilina R u vodi R pa se dopuni do
1 000,0 ml istim rastvaračem. Dopuni se 10 ml ovog ras- 1 ml 0,1 M perhlorne kiseline odgovara 20,12 mg
tvora do 100,0 ml vodom R (rastvor (a)). Sa 20,0 ml ras- C6H12NNaO3S.
tvora (a) (koji sadrži 20 µg cikloheksilamina, 2 µg
dicikloheksilamina i 2 µg anilina) postupi se kao što je
prethodno opisano za ispitivani rastvor, počevši od: "Ras- ČUVANJE
tvor se podesi na pH vrednost oko 11"
Hromatografski postupak može da se izvede korišćenjem:
– staklene kolone dužine 1,8 m i unutrašnjeg prečnika 2
mm, napunjene dijatomejskom zemljom za gasnu
hromatografiju R, impregniranom tako da sadrži 9 %
m/m makrogola 20 000 R i 1 % m/m kalijum-hidroksida 1997:0412
R; upotrebi se kolona koja je kondicionirana azotom na
180 °C tokom 18 h; impregnacija može da se izvede na NATRIJUM-CITRAT
sledeći način: rastvori se 1,8 g makrogola 20 000 R u 60
ml hloroforma R i doda se rastvor u 18,2 g dijatomejske
zemlje za gasnu hromatografiju R; ostavi se da stoji 1 h Natrii citras
i upari do suva u rotacionom vakuum uparivaču na
40 °C; rastvori se 0,2 g kalijum-hidroksida R u 60 ml
metanola R i doda se rastvor u impregniranu dijatomej- C6H5Na3O7 · 2H2O Mr 294,1

NATRIJUM-DIHIDROGENFOSFAT, DIHIDRAT
DEFINICIJA Teški metali (2.4.8). 12 ml rastvora S odgovara zahtevima

Natrijum-citrat sadrži od 99,0 % do 101,0 % trinatrijum-2- korišćenjem olova, standardnog rastvora (1 ppm) R.
hidroksipropan-1,2,3-trikarboksilata, izračunato u odnosu
na bezvodnu supstancu. Voda (2.5.12). Od 11,0 % do 13,0 %, određena za 0,300 g
semi-mikro metodom za određivanje vode. Posle dodavanja
ispitivane supstance meša se 15 min, pre titriranja.
OSOBINE Pirogeni (2.6.8). Ako je namenjen za proizvodnju
parenteralnih preparata velike zapremine, ovlašćena usta-
Beo, kristalan prašak ili beli, zrnasti kristali, slabo rastop- nova može za zahteva da odgovara zahtevima testa za piro-
ljivi na vlažnom vazduhu, lako rastvorljivi u vodi, gotovo gene. Ubrizga se 10 ml, po kilogramu mase kunića, sveže
nerastvorljivi u alkoholu. pripremljenog rastvora u vodi za injekcije R koja sadrži 10
mg/ml ispitivane supstance i 7,5 mg/ml kalcijum-hlorida R,
bez prisustva pirogena.
IDENTIFIKACIJA
A. U 1 ml rastvora S (videti Ispitivanja) doda se 4 ml vode ODREĐIVANJE

R. Rastvor daje reakciju citrata (2.3.1).
B. 1 ml rastvora S daje reakciju (a) natrijuma (2.3.1). Rastvori se 0,150 g u 20 ml sirćetne kiseline, bezvodne R,
uz zagrevanje na oko 50 ºC. Ostavi se da se ohladi. Titrira
se 0,1 M perhlornom kiselinom, uz 0,25 ml naftolbenzeina,
rastvora R kao indikatora, do pojave zelene boje.
ISPITIVANJA
1 ml 0,1 M perhlorne kiseline odgovara 8,602 mg
Rastvor S. Rastvori se 10,0 g u vodi, bez prisustva ugljen- C6H5Na3O7.
Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.2.1) i bezbojan (Me- ČUVANJE
toda II, 2.2.2).
Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru.
fenolftaleina, rastvora R. Za promenu boje indikatora potre-
bno je najviše 0,2 ml 0,1 M hlorovodonične kiseline ili 0,1
M natrijum-hidroksida.
Supstance koje lako ugljenišu. U 0,20 g sprašene ispiti- 1997:0194
vane supstance doda se 10 ml sumporne kiseline R i za-
greva u vodenom kupatilu na 90 ± 1 ºC u toku 60 min. Brzo
se ohladi. Rastvor nije intenzivnije obojen od referentnog
NATRIJUM-DIHIDROGENFOSFAT,
rastvora Y2 ili GY2 (Metoda II, 2.2.2). DIHIDRAT
Hloridi (2.4.4). Dopuni se 10 ml rastvora S do 15 ml vo-
dom R. Rastvor odgovara zahtevima limit testa za hloride Natrii dihydrogenphosphas dihydricus
(50 ppm).
Oksalati. Rastvori se 0,50 g u 4 ml vode R, doda 3 ml NaH2PO4 · 2H2O Mr 156,0
hlorovodonične kiseline R i 1 g granula cinka R i zagreva na
vodenom kupatilu 1 min. Ostavi se da stoji 2 min, tečnost
dekantuje u epruvetu koja sadrži 0,25 ml rastvora 10 g/l
fenilhidrazin-hidrohlorida R i zagreva do ključanja. Brzo se DEFINICIJA
ohladi, prenese u graduisan cilindar i doda ista tolika zapre-
mina hlorovodonične kiseline R i 0,25 ml kalijum- Natrijum-dihidrogenfosfat, dihidrat sadrži od 98,0 % do
heksacijanoferata(III), rastvora R. Promućka se i ostavi da 100,5 % NaH2PO4, izračunato u odnosu na osušenu sup-
stoji 30 min. Bilo koja boja rastvora nije intenzivnija od stancu.
boje standarda pripremljenog u isto vreme i na isti način,
korišćenjem 4 ml rastvora 50 mg/l oksalne kiseline R (300
ppm).
OSOBINE
Sulfati (2.4.13). U 10 ml rastvora S doda se 2 ml
hlorovodonične kiseline R1 i dopuni do 15 ml vodom, Beo prašak ili bezbojni kristali, vrlo lako rastvorljivi u vodi,
destilovanom R. Rastvor odgovara zahtevima limit testa za vrlo teško rastvorljivi u alkoholu.
sulfate (150 ppm).

NATRIJUM-DIKLOFENAK
IDENTIFIKACIJA 1997:1002
A. Rastvor S (videti Isptivanja) je slabo kiseo (2.2.4). NATRIJUM-DIKLOFENAK

B. Rastvor S daje reakcije fosfata (2.3.1).
C. Rastvor S, prethodno neutralisan rastvorom 100 g/l kali- Diclofenacum natricum
jum-hidroksida R, daje reakciju (a) natrijuma (2.3.1).
ISPITIVANJA


toda II, 2.2.2). C14H10Cl2NNaO2 Mr 318,1
pH (2.2.3). U 5 ml rastvora S doda se 5 ml vode, bez

prisustva ugljen-dioksida R. pH vrednost ovog rastvora je DEFINICIJA
od 4,2 do 4,5.
Natrijum-diklofenak sadrži od 99,0 % do 101,0 % natrijum-
Redukcione supstance. U 5 ml rastvora S doda se 0,25 ml 2-[(2,6-dihlorfenil)amino]fenil]acetat, izračunato u odnosu
0,02 M kalijum-permanganata i 5 ml sumporne kiseline, na osušenu supstancu.
razblažene R i zagreva u vodenom kupatilu 5 min. Rastvor
ostaje slabo crveno obojen.
OSOBINE
Hloridi (2.4.4). 2,5 ml rastvora S dopunjenog do 15 ml
vodom R odgovara zahtevima limit testa za hloride (200
Beo ili slabo žućkast, kristalan prašak, slabo higroskopan,
ppm).
slabo rastvorljiv u vodi, lako rastvorljiv u metanolu, ume-
Sulfati (2.4.13). U 5 ml rastvora S doda se 0,5 ml reno rastvorljiv u alkoholu, teško rastvorljiv u acetonu, go-
hlorovodonične kiseline R i dopuni do 15 ml vodom, tovo nerastvorljiv u etru.
destilovanom R. Rastvor odgovara zahtevima limit testa za
Topi se na 280 °C, uz raspadanje.
sulfate (300 pm).

arsen (2 ppm). IDENTIFIKACIJA
Teški metali (2.4.8). 12 ml rastvora S odgovara zahtevima Prva identifikacija: A, D.

limit testa A za teške metale (10 pm). Pripremi se standard
korišćenjem olova, standardnog rastvora (1 ppm Pb) R. Druga identifikacija: B, C, D.
testa za gvožđe (10 ppm).
natrijum-diklofenak HRS. Ispitivana i referentna sup-
Gubitak sušenjem (2.2.32). Od 21,5 % do 24,0 %, određen stanca se pripreme tehnikom diska.
za 0,50 g sušenjem u sušnici na 130 C. B. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27), na
silikagelu GF254 R kao adsorbensu.
ODREĐIVANJE Ispitivani rastvor. Rastvori se 25 mg ispitivane sup-

stance u metanolu R i dopuni do 5 ml istim rastvaračem.
Rastvori se 2,500 g u 40 ml vode R. Titrira se 1 M natrijum- Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 25 mg natrijum-
hidroksidom bez prisustva karbonata, uz potenciometrijsko diklofenaka HRS u metanolu R i dopuni do 5 ml istim
(2.2.20) određivanje završne tačke titracije. rastvaračem.
1 ml 1 M natrijum-hidroksida odgovara 0,120 g NaH2PO4. Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 10 mg indometacina
HRS u poredbenom rastvoru (a) i dopuni do 2 ml isti
rastvorom.
ČUVANJE
Hromatogram se razvije u dužini od 10 cm uz mobilnu
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru. fazu: amonijak, koncentrovani R - metanol R - etilacetat

NATRIJUM-DIKLOFENAK
R ( 10:10:80 V/V/V). Hromatogram se osuši na vazduhu. između pikova koji odgovaraju diklofenaku i diklofenaku,
Posmatra se pod UV svetlošću na 254 nm. Glavna mrlja nečistoći-A je najmanje 6,5.
na hromatogramu ispitivanog rastvora slična je po polo-
žaju i veličini glavnoj mrlji na hromatogramu poredbe- Injektuje se 20 l ispitivanog rastvora i 20 l poredbenog
nog rastvora (a). Ispitivanje je validno samo ako rastvora (a). Na hromatogramu ispitivanog rastvora: povr-
hromatogram poredbenog rastvora (b) pokazuje dve ja- šina bilo kojeg pika, osim glavnog pika, nije veća od povr-
sno razdvojene mrlje. šine glavnog pika na hromatogramu poredbenog rastvora
(a) (0,2 %); zbir površina svih pikova, osim glavnog pika,
C. Rastvori se oko 10 mg u 10 ml alkohola R. U 1 ml ovog nije veći od 2,5 površine glavnog pika na hromatogramu
rastvora doda se 0,2 ml smeše jednakih zapremina ras- poredbenog rastvora (a) (0,5 %). Zanemari se bilo koji pik
tvora 6 g/l kalijum-heksacijanoferata(III) R i rastvora 9 površine manje od 0,25 površine glavnog pika na hromato-
g/l gvožđe(III)-hlorida R. Smeša se pripremi neposre- gramu poredbenog rastvora (a).
dno pre upotrebe, Ostavi se da stoji 5 min zaštićeno od
svetlosti. Doda se 3 ml rastvora 10 g/l hlorovodonične Teški metali (2.4.8). 2,0 g odgovara zahtevima limit testa
kiseline R. Ostavi se da stoji 15 min, zaštićeno od C za teške metale (10 ppm). Pripremi se standard korišće-
svetlosti. Razvija se plava boja i izdvaja se talog. njem 2 ml olova, standardnog rastvora (10 ppm Pb) R.
D. Rastvori se 60 mg u 0,5 ml metanola R i doda 0,5 ml Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5 %, određen za
vode R. Rastvor daje reakciju (b) natrijuma (2.3.1). 1,000 g sušenjem u sušnici 3 h na 100 C do 105 C.
ISPITIVANJA ODREĐIVANJE
Izgled rastvora. Rastvori se 1,25 g u metanolu R i dopuni Rastvori se 0,250 g u 30 ml sirćetne kiseline, glacijalne R.
do 25,0 ml istim rastvaračem. Rastvor je bistar (2.2.1). Titrira se 0,1 M perhlornom kiselinom, uz potenciometrij-
Apsorbancija rastvora (2.2.25), izmerena na 440 nm, nije sko (2.2.20) određivanje završne tačke titracije.
veća od 0,05.
1 ml se 0,1 M perhlorne kiseline odgovara 31,81 mg
Srodne supstance. Ispituje se tečnom hromatografijom C14H10Cl2NNaO2.
(2.2.29).
Ispitivani rastvor. Rastvori se 50,0 mg ispitivane supstance ČUVANJE
u metanolu R i dopuni se do 50,0 ml istim rastvaračem.
Poredbeni rastvor (a). Dopuni se 2,0 ml ispitivanog ras- Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru, zaštićeno od
tvora do 100,0 ml metanolom R. Dopuni se 1 ml rastvora do svetlosti.
10,0 ml metanolom R.
Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 1,0 mg diklofenaka,
nečistoće-A HRS u metanolu R, doda se 1,0 ml ispitivanog NEČISTOĆE
rastvora i dopuni do 200,0 ml metanolom R.
– kolone od nerđajućeg čelika, dužine 0,25 m i unutraš-
njeg prečnika 4,6 mm, napunjene silikagelom za
hromatografiju, oktilsilil, end-capped R (5 m),
– mobilne faze, protoka 1 ml/min, koja se sastoji od: 34
zapremine smeše jednakih zapremina rastvora 1 g/l fos-
forne kiseline R i rastvora 1,6 g/l natrijum-
dihidrogenfosfata R, pH vrednosti podešene na 2,5, i 66 A. 1-(2,6-dihlorfenil)indolin-2-on,
zapremina metanola R,
– detektora, spektrofotometra, podešenog na 254 nm
Injektuje se 20 l poredbenog rastvora (b). Kada se

hromatogrami snime u propisanim uslovima, retenciona
vremena su oko 25 min za diklofenak i oko 12 min za
diklofenak, nečistoće-A. Osetljivost sistema se podesi tako
da je visina pikova na hromatogramu poredbenog rastvora
(b) najmanje 50 % pune skale pisača. Nastavi se
hromatografski postupak u trajanju od 1,5 retencionog vre-
mena natrijum-diklofenaka. Ispitivanje je validno samo ako
je na hromatogramu poredbenog rastvora (b) rezolucija B. 2-2,6-dihlorfenilaminobenzaldehid,

NATRIJUM-EDETAT
B. Rastvori se 2 g u 25 ml vode R, doda se 6 ml olovo(II)-

nitrata, rastvora R, promućka i doda 3 ml kalijum-jo-
dida, rastvora R. Ne izdvaja se žut talog. Zaalkališe se
amonijakom, razblaženim R2 uz lakmus reagens papir,
crveni R i doda 3 ml amonijum-oksalata, rastvora R. Ne
izdvaja se talog.
C. Rastvori se 0,5 g u 10 ml vode R i doda 0,5 ml kalcijum-
hlorida, rastvora R. Zaalkališe se amonijakom,
C. 2-2,6-dihlorfenilaminofenilmetanol, razblaženim R2 uz lakmus reagens papir, crveni R i
doda 3 ml amonijum-oksalata, rastvora R. Ne izdvaja se
talog.
D. Daje reakcije natrijuma (2.3.1).
ISPITIVANJA

D. 2-2-2-brom-6-hlorfenilaminofenilsirćetna kiselina,
toda II, 2.2.2).

E. indolin-2-on. D za teške metale (20 ppm). Pripremi se standard korišće-
njem 2 ml olova, standardnog rastvora (10 ppm Pb) R.
Gvožđe (2.4.9). Dopuni se 2,5 ml rastvora S do 10 ml vo-

1997:0232 dom R. Rastvor odgovara zahtevima limit testa za gvožđe
(80 ppm). U svaki rastvor se, pre dodavanja tioglikolne
kiseline R, doda po 0,25 g kalcijum-hlorida R.
NATRIJUM-EDETAT
ODREĐIVANJE
Natrii edetas
Rastvori se 0,500 g u vodi R i dopuni do 300 ml istim
rastvaračem. Doda se 2 g heksametilentetramina R i 2 ml
hlorovodonične kiseline, razblažene R. Titrira se 0,1 M
olovo(II)-nitratom, korišćenjem oko 50 mg indikatora
ksilenoloranž, triturata R.
C10H14N2Na2O8 · 2H2O Mr 372,2
1 ml 0,1 M olovo(II)-nitrata odgovara 37,22 mg
C10H14N2Na2O8.2H2O.
DEFINICIJA
Natrijum-edetat sadrži od 98,5 % do 101,0 % dinatrijum-

(etilendinitrilo)tetraacetat, dihidrata. 1997:0514
NATRIJUM-FLUORID
OSOBINE
Beo, kristalan prašak, umereno rastvorljiv u vodi, slabo Natrii fluoridum

rastvorljiv u alkoholu i gotovo nerastvorljiv u etru.
NaF Mr 41,99
IDENTIFIKACIJA
A. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom DEFINICIJA

natrijum-edetat HRS. Ispitivana i referentna supstanca Natrijum-fluorid sadrži od 98,5 % do 100,5 % NaF, izraču-
pripreme se tehnikom diska. nato u odnosu na osušenu supstancu.

NATRIJUM-FUSIDAT
OSOBINE Titrira se 0,1 M perhlornom kiselinom, uz 0,1 ml kristalvio-

leta, rastvora R kao indikatora, do pojave zelene boje. Iz-
Beo prašak ili bezbojni kristali, umereno rastvorljivi vodi, vede se titracija slepe probe.
gotovo nerastvorljivi u alkoholu.
1 ml 0,1 M perhlorne kiseline odgovara 4,199 mg NaF.
IDENTIFIKACIJA
ČUVANJE
A. U 2 ml rastvora S (videti Isptivanja) doda se 0,5 ml
kalcijum-hlorida, rastvora R. Izdvaja se želatinozan beo Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru.
talog, koji se rastvara dodavanjem 5 ml gvožđe(III)-hlo-
rida, rastvora R1.
B. U oko 4 mg doda se smeša 0,1 ml alizarina S, rastvora
R i 0,1 ml cirkonil-nitrata, rastvora R i promeša. Boja 1997:0848
se menja iz crvene u žutu.
C. Rastvor S daje reakciju (a) natrijuma (2.3.1). NATRIJUM-FUSIDAT
ISPITIVANJA Natrii fusidas

dioksida R, bez zagrevanja, i dopuni se do 100 ml istim
rastvaračem.
toda II, 2.2.2).
Aciditet ili alkalitet. Rastvori se 2,5 g kalijum-nitrata R u
40 ml rastvora S i dopuni do 50 ml vodom, bez prisustva
ugljen-dioksida R. Ohladi se do 0 C i doda 0,2 ml
fenolftaleina, rastvora R. Ako je rastvor bezbojan, potrebno
je najviše 1,0 ml 0,1 M natrijum-hidroksida da bi nastala
crvena boja, koja se zadržava najmanje 15 s. Ako je rastvor
crven, potrebno je najviše 0,25 ml 0,1 M hlorovodonične
kiseline za promenu boje indikatora. C31H47NaO6 Mr 538,7
Hloridi (2.4.4). Dopuni se 10 ml rastvora S do 15 ml vo-

dom R. Rastvor odgovara zahtevima limit testa za hloride DEFINICIJA
(200 ppm).
Natrijum-fusidat je natrijumova so ent-16-acetoksi-
Fluorosilikati. Neutralisan rastvor, dobijen u ispitivanju za
3,11-dihidroksi-4,8,14-trimetil-18-nor-5,10-hole-
aciditet ili alkalitet zagreva se do ključanja i titrira dok je
sta-(17Z)-17(20),24-dien-21-oata, antimikrobna supstanca,
vruć. Potrebno je najviše 0,75 ml 0,1 M natrijum-hidrok-
dobijena rastom pojedinih sojeva Fusidium coccineum ili na
sida za promenu boje indikatora u crvenu.
neki drugi način. Sadrži od 97,5 % do 101,0 % C31H47NaO6,
Sulfati (2.4.13). Rastvori se 0,25 g u 10 ml zasićenog ras- izračunato u odnosu na bezvodnu supstancu.
tvora borne kiseline R u vodi, destilovanoj R. Doda se 5 ml
vode, desilovane R i 0,6 ml hlorovodonične kiseline R1.
Rastvor odgovara zahtevima limit testa za sulfate (200 OSOBINE
ppm). Pripremi se standard mešanjem 0,6 ml hlorovodoni-
čne kiseline R1, 5 ml sulfata, standardnog rastvora (10 ppm Beo ili skoro beo, kristalan prašak, slabo higroskopan, lako
SO4) R i 10 ml zasićenog rastvora borne kiseline R u vodi, rastvorljiv u vodi i alkoholu.
destilovanoj R.
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5 %, određen za IDENTIFIKACIJA
1,000 g sušenjem u sušnici na 130 C 3 h.
(2.2.24). Rastvori se 0,1 g u 5 ml vode R, doda se 5 ml
ODREĐIVANJE hloroforma R i 0,1 ml fosforne kiseline, razblažene R.
Mućka se energično 1 min, ostavi da se odvoje slojevi i
U 80,0 mg doda se smeša 5 ml sirćetne kiseline, anhidrida filtrira donji sloj kroz apsorbujući pamuk sa natrijum-
R i 20 ml sirćetne kiseline, bezvodne R i zagreva dok se ne sulfatom, bezvodnim R. Ekstrakcija se ponovi dva puta
rastvori. Ostavi se da se ohladi i doda se 20 ml dioksana R. sa po 5 ml hloroforma R, pa se sjedinjeni ekstrakti

NATRIJUM-HIDROGENFOSFAT, DIHIDRAT
upare do suva pod sniženim pritiskom. Ostatak se osuši Nastavi se hromatografski postupak u trajanju od 3,5
iznad fosfor(V)-oksida R pod sniženim pritiskom 2 h i retenciona vremena glavnog pika. Na hromatogramu
rastvori u 1 ml hloroforma R. Dobijeni spektar se upo- ispitivanog rastvora zbir površina pikova, osim glavnog
redi sa referentnim Ph. Eur. spektrom fisidinske kiseline. pika i pika rastvarača, nije veći od dvostruke površine pika
koji odgovara natrijum-fusidatu na hromatogramu poredbe-
B. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27), na nog rastvora (a) (2,0 %). Zanemari se bilo koji pik sa
silikagelu HF254 R kao adsorbensu. površinom manjom od površine glavnog pika na hromato-
Ispitivani rastvor. Rastvori se 20 mg ispitivane sup- gramu poredbenog rastvora (b). Ispitivanje je validno samo
stance u metanolu R i dopuni do 10 ml istim rastvara- ako je rezolucija između pikova koji odgovaraju 3-
čem. ketofusidininskoj kiselini i natrijum-fusidatu na hromato-
gramu poredbenog rastvora (a) najmanje 2,5 a glavni pik na
Poredbeni rastvor. Rastvori se 24 mg dietanolamin- hromatogramu poredbenog rastvora (b) ima odnos signal-
fusidata HRS u metanolu R i dopuni do 10 ml istim šum (S/N) najmanje 3.
rastvaračem.
Voda (2.5.12). Najviše 2,0 %, određena za 0,50 g semi-
Na ploču se nanese odvojeno po 10 l svakog rastvora. mikro metodom za određivanje vode.
fazu: metanol R – sirćetna kiselina, glacijalna R -
cikloheksan R - hloroform R (2,5:10:10:80 V/V/V/V). ODREĐIVANJE
Hromatogram se osuši u struji toplog vazduha. Posma-
tra se pod UV svetlošću na 254 nm. Glavna mrlja na Rastvori se 0,500 g u 30 ml vode R i doda 40 ml alkohola R.
hromatogramu ispitivanog rastvora slična je po položaju Titrira se 0,1 M hlorovodoničnom kiselinom, uz potencio-
i veličini glavnoj mrlji na hromatogramu poredbenog metrijsko određivanje završne tačke titracije (2.2.20).
rastvora.
1 ml 0,1 M hlorovodonične kiseline odgovara 53,87 mg
C. Žari se 1 g. Ostatak daje reakciju (a) natrijuma (2.3.1). C31H47NaO6.
ISPITIVANJA ČUVANJE
Izgled rastvora. Rastvori se 1,5 g u 10 ml vode R. Rastvor Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru, zaštićeno od
nije intenzivnije obojen od referentnog rastvora B6 (Metoda svetlosti, na temperaturi od 2 C do 8 C.
II, 2.2.2).
pH (2.2.3). Rastvori se 0,125 g u 10 ml vode, bez prisustva
ugljen-dioksida R. pH vrednost rastvora je od 7,5 do 9,0.
Srodne supstance. Ispituju se tečnom hromatografijom
(2.2.29). 1997:0602
Ispitivani rastvor. Rastvori se 50 mg ispitivane supstance u NATRIJUM-HIDROGENFOSFAT,

mobilnoj fazi i dopuni do 10,0 ml mobilnom fazom.
DIHIDRAT
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 5 mg 3-ketofusidinske
kiseline HRS u 5 ml mobilne faze. U 1,0 ml ovog rastvora
doda se 0,20 ml ispitivanog rastvora i dopuni do 20,0 ml
mobilnom fazom. Natrii hydrogen phosphas dihydricus
Poredbeni rastvor (b). Dopuni se 20 l ispitivanog rastvora
do 100,0 ml mobilnom fazom. Na2HPO4 · 2H2O Mr 178,0
– kolone od nerđajućeg čelika, dužine od 0,125 m do 0,15 DEFINICIJA
m i unutrašnjeg prečnika od 4 mm do 5 mm, napunjene
silikagelom za hromatografiju, oktadecilsilil R (5 m), Natrijum-hidrogenfosfat dihidrat sadrži od 98,0 % do
101,0 % Na2HPO4, izračunato u odnosu na osušenu sup-
– mobilne faze, protoka 2ml/min, koja se sastoji od smeše stancu.
10 zapremina metanola R, 20 zapremina 10 g/l rastvora
fosforne kiseline R, 20 zapremina vode R i 50 zapremina
acetonitrila R, OSOBINE
– detektora, spektrofotometra, podešenog na 235 nm,
Beo ili skoro beo prašak, ili bezbojni kristali, umereno
– injektora sa petljom od 20 l. rastvorljivi u vodi, gotovo nerastvorljivi u alkoholu.

NATRIJUM-HIDROGENFOSFAT, DODEKAHIDRAT
IDENTIFIKACIJA prevojne tačke krive (ukupna potrebna zapremina 1 M

natrijum-hidroksida iznosi n2 ml).
A. Rastvor S (videti Ispitivanja) slabo je alkalan (2.2.4).
Izračuna se sadržaj Na2HPO4 u % iz izraza:
B. Odgovara zahtevima ispitivanja za gubitak sušenjem
(videti Ispitivanja). 1420(25  n1 )
C. Rastvor S daje reakciju (b) fosfata (2.3.1). m(100  d )
D. Rastvor S daje reakciju (a) natrijuma (2.3.1). d = gubitak sušenjem u %.
Rastvor S. Rastvori se 5,0 g u vodi, destilovanoj R i dopuni Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru.

toda II, 2.2.2).
1997:0118
Redukcione supstance. U 5 ml rastvora S doda se 5 ml
sumporne kiseline, razblažene R i 0,25 ml 0,02 M kalijum-
permanganata R i zagreva na vodenom kupatilu u toku 5 NATRIJUM-HIDROGENFOSFAT,
min. Rastvor ostaje slabo crveno obojen. DODEKAHIDRAT
Natrijum-dihidrogenfosfat. Odnos izračunat iz broja
mililitara 1 M hlorovodonične kiseline (25 ml) i broja Natrii hydrogen phosphas dodecahydricus
mililitara 1 M natrijum-hidroksida (n1 ml i n2 ml), utrošenih
za Određivanje:
n 2  25 Na2HPO4 ·12H2O Mr 358,1
25  n1
ne prelazi 0,025. DEFINICIJA
Hloridi (2.4.4). U 2,5 ml rastvora S doda se 10 ml azotne Natrijum-hidrogenfosfat, dodekahidrat sadrži od 98,0 % do
kiseline, razblažene R i dopuni do 15 ml vodom R. Rastvor 101,0 % Na2HPO4, izračunato u odnosu na bezvodnu sup-
odgovara zahtevima limit testa za hloride (400 ppm). stancu.

hlorovodonične kiseline, razblažene R i dopuni do 15 ml OSOBINE
vodom, destilovanom R. Rastvor odgovara zahtevima limit
testa za sulfate (0,1 %). Bezbojni, providni kristali, vrlo lako eflorescentni, vrlo
lako rastvorljivi u vodi, gotovo nerastvorljivi u alkoholu.
Arsen (2.4.2). 5 ml rastvora S odgovara zahtevima limit
testa A za arsen (4 ppm).
Teški metali (2.4.8). 12 ml rastvora S odgovara zahtevima IDENTIFIKACIJA
korišćenjem olova, standardnog rastvora (1 ppm Pb) R. A. Rastvor S (videti Ispitivanja) daje reakcije fosfata
(2.3.1).
Gvožđe (2.4.9). Dopuni se 5 ml rastvora S do 10 ml vodom
B. Rastvor S daje reakcije natrijuma (2.3.1).
R. Rastvor odgovara zahtevima limit testa za gvožđe (40
ppm).
Gubitak sušenjem (2.2.32). Od 19,5 % do 21,0 %, određen ISPITIVANJA
za 1,000 g sušenjem u sušnici na 130 ºC.
Rastvor S. Rastvori se 5,0 g u vodi, destilovanoj R i dopuni
ODREĐIVANJE
Rastvori se 2,000 g (m g) u 50 ml vode R i doda 25,0 ml 1 toda II, 2.2.2).
M hlorovodonične kiseline. Izvodi se potenciometrijska
titracija (2.2.20) 1 M natrijum-hidroksidom, do prve pre- Redukcione supstance. U 5 ml rastvora S doda se 5 ml
vojne tačke pH krive (n1 ml). Titracija se nastavlja do druge sumporne kiseline, razblažene R i 0,25 ml 0,02 M kalijum-

NATRIJUM-HIDROGENKARBONAT
permanganata pa se zagreva na vodenom kupatilu u toku 5 1997:0195

min. Rastvor ostaje slabo crveno obojen.
Natrijum-dihidrogenfosfat. Odnos izračunat iz broja

NATRIJUM-HIDROGENKARBONAT
mililitara 1 M hlorovodonične kiseline (25 ml) i broja
mililitara 1 M natrijum-hidroksida (n1 ml i n2 ml), utrošenih Natrii hydrogencarbonas
za Određivanje:
n 2  25
NaHCO3 Mr 84,0
25  n1
ne prelazi 0,025.
DEFINICIJA
Hloridi (2.4.4). U 2,5 ml rastvora S doda se 10 ml azotne
kiseline, razblažene R i dopuni do 15 ml vodom R. Rastvor Natrijum-hidrogenkarbonat sadrži od 99,0 % do 101,0 %
odgovara zahtevima limit testa za hloride (200 ppm). NaHCO3.

hlorovodonične kiseline, razblažene R i dopuni do 15 ml OSOBINE
vodom, destilovanom R. Rastvor odgovara zahtevima limit
testa za sulfate (500 ppm). Beo, kristalan prašak, umereno rastvorljiv u vodi, gotovo
nerastvorljiv u alkoholu. Kada se zagreva u suvom stanju ili
Arsen (2.4.2). 5 ml rastvora S odgovara zahtevima limit u rastvoru postepeno prelazi u natrijum-karbonat.
korišćenjem olova, standardnog rastvora (1 ppm Pb) R. A. U 5 ml rastvora S (videti Ispitivanja) doda se 0,1 ml
fenolftaleina, rastvora R. Nastaje bledoružičasta boja.
Gvožđe (2.4.9). 5 ml rastvora S dopunjenog do 10 ml vo- Zagreva se; oslobađa se gas i rastvor postaje crven.
dom R odgovara limit testu za gvožđe (20 ppm).
B. Daje reakciju karbonata i hidrogenkarbonata (2.3.1).
Voda (2.5.12). Od 57,0 % do 61,0 %, određena za 0,100 g
semi-mikro metodom za određivanje vode. Kao rastvarač C. Rastvor S daje reakcije natrijuma (2.3.1).
koristi se smeša 10 zapremina metanola R i 40 zapremina
dimetilformamida R.
ISPITIVANJA
ODREĐIVANJE Rastvor S. Rastvori se 5,0 g u 90 ml vode, bez prisustva

ugljen-dioksida R i dopuni do100,0 ml istim rastvaračem.
Rastvori se 4,00 g (m g) u 25 ml vode R i doda 25,0 ml 1 M
hlorovodonične kiseline. Izvodi se potenciometrijska titra- Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.2.1) i bezbojan (Me-
cija (2.2.20) 1 M natrijum-hidroksidom, do prve prevojne toda II, 2.2.2).
tačke pH krive (n1 ml). Titracija se nastavlja do druge pre- Karbonati. pH vrednost (2.2.3) sveže pripremljenog ras-
vojne tačke krive (ukupna potrebna zapremina 1 M natri- tvora S nije više od 8,6.
jum-hidroksida iznosi n2 ml).
Hloridi (2.4.4). U 7 ml rastvora S doda se 2 ml azotne kise-
Izračuna se sadržaj Na2HPO4 u % iz izraza: line R i dopuni do 15 ml vodom R. Rastvor odgovara zahte-
vima limit testa za hloride (150 ppm).
1420(25  n1 )
Sulfati (2.4.13). U suspenziju 1,0 g u 10 ml vode,
m(100  d )
destilovane R doda se hlorovodonična kiselina R do neut-
ralne reakcije i još oko 1 ml u višku. Dopuni se do 15 ml
d = sadržaj vode u % vodom, destilovanom R. Rastvor odgovara zahtevima limit
testa za sulfate (150 ppm).
ČUVANJE Amonijum (2.4.1). 10 ml rastvora S, dopunjenog do 15 ml
vodom R, odgovara zahtevima limit testa za amonijum (20
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru. ppm). Pripremi se standard korišćenjem smeše 5 ml vode R
i 10 ml amonijuma, standardnog rastvora (1 ppm NH4) R.
arsen (2 ppm).

NATRIJUM-HLORID
Kalcijum (2.4.3). U suspenziju 1,0 g u 10 ml vode, destilo- hlorovodonične kiseline R1, pH vrednost podesi na 7 1M
vane R doda se hlorovodonična kiselina R do neutralne hlorovodoničnom kiselinom i dopuni do 50 ml vodom,
reakcije i dopuni do 15 ml vodom, destilovanom R. Rastvor destilovanom R.
odgovara zahtevima limit testa za kalcijum (100 ppm).
Izgled rastvora. Rastvori se 1,0 g u 10 ml vode R. Rastvor
Teški metali (2.4.8). Rastvori se 2,0 g u smeši 2 ml je bistar (2.2.1) i bezbojan (Metoda II, 2.2.2).
hlorovodonične kiseline R i 18 ml vode R. 12 ml ovog ras-
tvora odgovara zahtevima limit testa A za teške metale (10 Karbonati. Najviše 2,0 %, izračunato kao Na2CO3, kao što
ppm). Pripremi se standard korišćenjem olova, standardnog je dobijeno u Određivanju.
rastvora (1 ppm Pb) R. Hloridi (2.4.4). Rastvori se 1,0 g u 5 ml vode R, zakiseli se
Gvožđe (2.4.9). Rastvori se 0,5 g u 5 ml hlorovodonične rastvor sa oko 4 ml azotne kiseline R i dopuni do 15 ml vo-
kiseline, razblažene R i dopuni do 10 ml vodom R. Rastvor dom R. Rastvor, bez dodavanja azotne kiseline, razblažene
odgovara zahtevima limit testa za gvožđe (20 ppm). R, odgovara zahtevima limit testa za hloride (50 ppm).
Sufati (2.4.13). Rastvori se 3,0 g u 6 ml vode, destilovane R,
podesi se pH vrednost na 7 hlorovodoničnom kiselinom R
ODREĐIVANJE (oko 7,5 ml) i dopuni do 15 ml vodom, destilovanom R.
Rastvor odgovara zahtevima limit testa za sulfate (50 ppm).
Rastvori se 1,500 g u 50 ml vode, bez prisustva ugljen-diok-
sida R. Titrira se 1 M hlorovodoničnom kiselinom, uz 0,2 Teški metali (2.4.8). 12 ml rastvora S odgovara zahtevima
ml metiloranža, rastvora R kao indikatora. limit testa A za teške metale (20 ppm). Pripremi se standard
korišćenjem olova, standardnog rastvora (2 ppm Pb) R.
1 ml 1 M hlorovodonične kiseline odgovara 84,0 mg
NaHCO3. Gvožđe (2.4.9). 10 ml rastvora S odgovara zahtevima limit
1997:0677
ODREĐIVANJE
NATRIJUM-HIDROKSID Rastvori se 2,000 g u oko 80 ml vode bez prisustva ugljen-

dioksida R. Doda se 0,3 ml fenolftaleina, rastvora R i titrira
1 M hlorovodoničnom kiselinom. Doda se 0,3 ml metilo-
Natrii hydroxidum ranža, rastvora R i nastavi se titracija 1 M hlorovodonič-
nom kiselinom.
NaOH Mr 40,00 1 ml 1 M hlorovodonične kiseline, utrošene za drugi deo
titracije, odgovara 0,1060 g Na2CO3.
DEFINICIJA 1 ml 1 M hlorovodonične kiseline, utrošene u ukupnoj titra-
ciji, odgovara 40,00 mg ukupnih alkalija, izračunatih kao
Natrijum-hidroksid sadrži od 97,0 % do 100,5 % ukupnih
NaOH.
alkalija, izračunato kao NaOH.
ČUVANJE
OSOBINE
Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru koji nije od
Bela, kristalna masa, koja dolazi u obliku peleta, štapića ili metala.
ploča, rastapajuća, lako apsorbuje ugljen-dioksid, vrlo lako
rastvorljiva u vodi, lako rastvorljiva u alkoholu.
1997:0193
IDENTIFIKACIJA
NATRIJUM-HLORID
A. Rastvori se 0,1 g u 10 ml vode R. Dopuni se 1 ml ras-
tvora do 100 ml vodom R. pH vrednost (2.2.3) finalnog
rastvora nije manja od 11,0. Natrii chloridum
B. 2 ml rastvora S (videti Ispitivanja) daje reakciju (a)
natrijuma (2.3.1).
NaCl Mr 58,44
ISPITIVANJA
DEFINICIJA
Rastvor S. Izvodi se oprezno sledeći postupak. Rastvori se
Natrijum-hlorid sadrži od 99,0 % do 100,5 % NaCl, izraču-
5,0 g u 12 ml vode, destilovane R. Doda se 17 ml
nato u odnosu na osušenu supstancu.

NATRIJUM-HLORID
OSOBINE 20,0 g u 100 ml vode R i doda se 10 ml rastvora acetatnog

pufera pH 6,0 R. Rastvor odgovara zahtevima limit testa za
Beo, kristalan prašak ili bezbojni kristali, lako rastvorljivi u aluminijum (0,2 ppm). Kao poredbeni rastvor koristi se
vodi, gotovo nerastvorljivi u etanolu. smeša 2 ml aluminijuma, standardnog rastvora (2 ppm Al)
R, 10 ml rastvora acetatnog pufera pH 6,0 R i 98 ml vode R.
Kao slepa proba, koristi se smeša 10 ml rastvora acetatnog
pufera pH 6,0 R i 100 ml vode R.
IDENTIFIKACIJA
A. Daje reakcije hlorida (2.3.1). testa A za arsen (1 ppm).
B. Daje reakcije natrijuma (2.3.1). Barijum. U 5 ml rastvora S doda se 5 ml vode, destilovane

R i 2 ml sumporne kiseline, razblažene R. Posle 2 h bilo
koja opalescencija rastvora nije intenzivnija od opalescen-
cije smeše 5 ml rastvora S i 7 ml vode, destilovane R.
ISPITIVANJA
Rastvor S. Rastvori se 20,0 g u vodi, bez prisustva ugljen- limit testa A za teške metale (5 ppm). Pripremi se standard
dioksida R, pripremljenoj od vode, destilovane R, i dopuni korišćenjem olova, standardnog rastvora (1 ppm Pb) R.
do 100,0 ml istim rastvaračem.
Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.2.1) i bezbojan (Me- testa za gvožđe (2 ppm). Pripremi se standard korišćenjem
toda II, 2.2.2). smeše 4 ml gvožđa, standardnog rastvora (1 ppm Fe) R i 6
ml vode R.
bromtimolplavog, rastvora R1. Potrebno je najviše 0,5 ml Magnezijum i zemno-alkalni metali (2.4.7). 10,0 g odgo-
0,01 M hlorovodonične kiseline ili 0,01 M natrijum-hidrok- vara zahtevima limit testa za magnezijum i zemno-alkalne
sida za promenu boje indikatora. metale. Potrebno je najviše 2,5 ml 0,01 M natrijum-edetata
(100 ppm, izračunato kao Ca).
Bromidi. U 1,0 ml rastvora S doda se 4,0 ml vode R, 2,0 ml
fenolcrvenog, rastvora R2 i 1,0 ml rastvora 0,1 g/l hlora- Kalijum. Ako se koristi u proizvodnji parenteralnih prepa-
mina R i odmah promeša. Posle tačno 2 min doda se 0,15 rata ili rastvora za hemodijalizu, hemofiltraciju ili peritone-
ml 0,1 M natrijum-tiosulfata, promeša i dopuni do 10,0 ml alnu dijalizu, sadrži najviše 500 ppm K, određeno atom-
vodom R. Apsorbancija (2.2.25) rastvora izmerena na 590 skom emisionom spektrometrijom (Metoda I, 2.2.22).
nm, uz vodu R kao rastvor za kompenzaciju, nije veća od
apsorbancije standarda, pripremljenog u isto vreme i na isti Ispitivani rastvor. Rastvori se 1,00 g ispitivane supstance u
način, korišćenjem 5,0 ml rastvora 3,0 mg/l kalijum-bro- vodi R i dopuni do 100,0 ml istim rastvaračem.
mida R (50 ppm). Poredbeni rastvor. U vodi R se rastvori 1,144 g kalijum-
Heksacijanoferati(II). Rastvori se 2,0 g u 6 ml vode R. hlorida R, prethodno sušenog na 100 °C do 105 °C 3 h, i
Doda se 0,5 ml smeše 5 ml rastvora 10 g/l gvožđe(III)- dopuni do 1 000,0 ml istim rastvaračem (600 µg/ml kali-
amonijum-sulfata R u rastvoru 2,5 g/l sumporne kiseline R i juma). Razblaži se ako se zahteva.
95 ml rastvora 10 g/l gvožđe(II)-sulfata R. U toku 10 min Izmeri se intenzitet emisije na 768 nm.
ne razvija se plava boja.
Jodidi. Ovlaži se 5 g dodavanjem u kapima sveže priprem- 1,000 g sušenjem u sušnici 2 h na 100 °C do 105 °C.
ljene smeše 0,15 ml natrijum-nitrita, rastvora R, 2 ml 0,5
M sumporne kiseline, 25 ml skroba, rastvora, bez prisustva Bakterijski endotoksini (2.6.14). Ako se koristi za izradu
jodida R i 25 ml vode R. Posle 5 min posmatra se na dnev- parenteralnih preparata, bez dalje odgovarajućeg prostupka
noj svetlosti, ne javlja se plava boja. za uklanjanje bakterijskih endotoksina, sadrži najviše 5 i.j.
endotoksina/g.
Nitriti. U 10 ml rastvora S doda se 10 ml vode R. Izmeri se
apsorbancija (2.2.25) rastvora na 354 nm. Apsorbancija nije
veća od 0,01.
ODREĐIVANJE
Fosfati (2.4.11). Dopuni se 2 ml rastvora S do 100 ml vo-
dom R. Rastvor odgovara zahtevima limit testa za fosfate
Rastvori se 1,000 g u vodi R i dopuni se do 100 ml istim
(25 ppm).
rastvaračem. U 10,0 ml rastvora doda se 50 ml vode R, 5 ml
Sulfati (2.4.13). 7,5 ml rastvora S dopunjenog do 30 ml azotne kiseline, razblažene R, 25,0 ml 0,1 M srebro-nitrata
vodom, destilovanom R odgovara zahtevima limit testa za i 2 ml dibutilftalata R. Promućka se. Titrira se 0,1 M
sulfate (200 ppm). amonijum-tiocijanatom, uz 2 ml gvožđe(III)-amonijum-sul-
fata, rastvora R2 kao indikatora, i snažno mućka do završne
Aluminijum (2.4.17). Ako se koristi u proizvodnji rastvora tačke titracije.
za peritonealnu dijalizu, hemodijalizu ili za hemofiltraciju,
odgovara zahtevima ispitivanja za aluminijum. Rastvori se 1 ml 0,1 M srebro-nitrata odgovara 5,844 mg NaCl.

NATRIJUM-HROMOGLIKAT
OZNAČAVANJE B. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom

(2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim sa
Na signaturi se navodi: natrijum-hromoglikat HRS. Ispitivana i referentna sup-
stanca se pripreme tehnikom diska.
- gde je primenljivo, da je supstanca pogodna za
proizvodnju parenteralnih preparata, C. Rastvori se oko 5 mg u 0,5 ml metanola R. Doda se 3
ml rastvora u metanolu R koji sadrži 5 g/l aminopira-
- apirogenost supstance, kada je neophodna za primenu, zolona R i 1 % V/V hlorovodonične kiseline R. Ostavi se
da stoji 5 min. Rastvor pokazuje intenzivnu žutu boju.
- gde je primenljivo: da je supstanca pogodna za proiz-
vodnju rastvora za peritonealnu dijalizu, hemodijalizu D. Daje reakciju (a) natrijuma (2.3.1).
ili hemofiltraciju.
ISPITIVANJA

1997:0562 dioksida R i dopuni do 25 ml istim rastvaračem.
Izgled rastvora. Opalescencija rastvora S nije intenzivnija
NATRIJUM-HROMOGLIKAT od opalescencije referentne suspenzije II (2.2.1) i rastvor S
nije intenzivnije obojen od referentnog rastvora BY5 (Me-
toda II, 2.2.2).
Natrii cromoglicas
fenolftaleina, rastvora R. Rastvor je bezbojan. Doda se 0,2
ml 0,01 M natrijum-hidroksida. Rastvor je ružičast. Doda
se 0,4 ml 0,01 M hlorovodonične kiseline. Rastvor je
bezbojan. Doda se 0,25 ml metilcrvenog, rastvora R. Ras-
tvor je crven.
sloju (2.2.27), na silikagelu GF254 R kao adsorbensu.
C23H14Na2O11 Mr 512,3 Ispitivani rastvor. Rastvori se 0,2 g ispitivane supstance u

smeši 1 zapremine acetona R, 4 zapremine tetrahidrofu-
rana R i 6 zapremina vode R i dopuni do 10 ml istom sme-
DEFINICIJA šom rastvarača.
Poredbeni rastvor. Rastvori se 10 mg 1,3-bis(2-acetil-3-
Natrijum-hromoglikat sadrži od 98,0 % do 101,0 % dinatri- hidroksifenoksi)-2-propanola HRS u hloroformu R i dopuni
jum-5,5’-[(2-hidroksi-1,3-propandiil)dioksi]bis(4-okso-4H- do 100 ml istim rastvaračem.
hromen-2-karboksilata), izračunato u odnosu na osušenu
supstancu. Na ploču se nanese odvojeno po 5 μl svakog rastvora.
fazu: sirćetna kiselina, glacijalna R - etilacetat R - toluen R
OSOBINE (5:50:50 V/V/V). Hromatogram se osuši na vazduhu i
posmatra pod UV svetlošću na 254 nm. Bilo koja mrlja na
Beo ili skoro beo, kristalan prašak, higroskopan, umereno hromatogramu ispitivanog rastvora, osim glavne mrlje (koja
rastvorljiv u vodi, gotovo nerastvorljiv u alkoholu i etru. ostaje na startu), nije intenzivnija od mrlje na hromato-
gramu poredbenog rastvora (0,5 %).
IDENTIFIKACIJA Oksalat. Rastvori se 0,10 g u 20 ml vode R, doda se 5,0 ml

gvožđe(III)-salicilata, rastvora R i dopuni do 50,0 ml vo-
Prva identifikacija: B, D. dom R. Izmeri se apsorbancija (2.2.25) na 480 nm.
Apsorbancija nije manja od apsorbancije standarda,
Druga identifikacija: A, C, D. pripremljenog na isti način, korišćenjem 0,35 mg oksalne
kiseline R umesto ispitivane supstance.
A. Rastvori se 10,0 mg u rastvoru fosfatnog pufera pH 7,4
R i dopuni do 100,0 ml istim rastvaračem. Dopuni se Teški metali (2.4.8). 1,0 g odgovara zahtevima limit testa
10,0 ml ovog rastvora do 100,0 ml istim rastvaračem. C za teške metale (20 ppm). Pripremi se standard korišće-
Ispituje se u oblasti od 230 nm do 350 nm (2.2.25); ras- njem 2 ml olova, standardnog rastvora (10 ppm Pb) R.
tvor pokazuje dva apsorpciona maksimuma, na 239 nm
i 327 nm. Odnos apsorbancije na maksimumu na 327 Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 10,0 %, određen za
nm i apsorbancije na maksimumu na 239 nm je od 0,25 1,000 g sušenjem iznad fosfor(V)-oksida R na 100 C do
do 0,30. 105 C i pri pritisku od 300 Pa do 600 Pa.

NATRIJUM-JODID
ODREĐIVANJE Jodati. U 10 ml rastvora S doda se 0,25 ml skroba, ras-

tvora, bez prisustva jodida R i 0,2 ml sumporne kiseline,
Rastvori se 0,200 g, uz zagrevanje, u smeši 5 ml 2-propa- razblažene R i ostavi da stoji 2 min zaštićeno od svetlosti.
nola R i 25 ml etilenglikola R. Ohladi se i doda 30 ml diok- Ne razvija se plava boja.
sana R. Titrira se 0,1 M perhlornom kiselinom, uz određiva-
nje završne tačke titracije potenciometrijski (2.2.20). Sulfati (2.4.13). 10 ml rastvora S, dopunjenog do 15 ml
vodom, destilovanom R odgovara zahtevima limit testa za
1 ml 0,1 M perhlorne kiseline odgovara 25,62 mg sulfate (150 ppm).
C23H14Na2O11.
Tiosulfati. U 10 ml rastvora S doda se 0,1 ml skroba, ras-
tvora R i 0,1 ml 0,005 M joda. Nastaje plava boja.
ČUVANJE Teški metali (2.4.8). 12 ml rastvora S odgovara zahtevima
Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru, zaštićeno od korišćenjem olova, standardnog rastvora (1 ppm Pb) R.
svetlosti.
Gvožđe (2.4.9). 5 ml rastvora S dopunjenog, do 10 ml vo-
dom R, odgovara zahtevima limit testa za gvožđe (20 ppm).
1997:0196 1,00 g sušenjem u sušnici na 100 C do 105 C u toku 3 h.
NATRIJUM-JODID ODREĐIVANJE

Natrii iodidum rastvaračem. U 20,0 ml rastvora doda se 40 ml
hlorovodonične kiseline R i titrira 0,05 M kalijum-jodatom
do promene boje iz crvene u žutu. Doda se 5 ml hloroforma
NaI Mr 149,9
R i nastavi sa titracijom, uz energično mućkanje, sve dok se
hloroformski sloj ne obezboji.
DEFINICIJA 1 ml 0,05 M kalijum-jodata odgovara 14,99 mg NaI.
Natrijum-jodid sadrži od 99,0 % do 100,5 % NaI, izraču-

nato u odnosu na osušenu supstancu. ČUVANJE
Čuva se u dobro zavorenom kontejneru, zaštićeno od

OSOBINE svetlosti.
Beo, kristalan prašak ili bezbojni kristali, higroskopni, vrlo

lako rastvorljivi u vodi, lako rastvorljivi u alkoholu.
1997:0231*
IDENTIFIKACIJA
NATRIJUM-KALCIJUM-EDETAT
A. Rastvor S (videti Ispitivanja) daje reakcije jodida (2.3.1).
B. Rastvor S daje reakcije natrijuma (2.3.1). Natrii calcii edetas
ISPITIVANJA

Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.2.1) i bezbojan (Me- C10H12CaN2Na2O8 · xH2O Mr 374,3 (bezvodna supstanca)
toda II, 2.2.2).
Alkalitet. U 12,5 ml rastvora S doda se 0,1 ml DEFINICIJA
bromotimolplavog, rastvora R1. Za promenu boje indika-
tora potrebno je najviše 0,7 ml 0,01 M hlorovodonične kise- Natrijum-kalcijum-edetat sadrži od 98,0 % do 102,0 %
line. kalcijum-natrijum-etilendiaminotetraacetata, izračunato u

NATRIJUM-KARBONAT, BEZVODNI
odnosu na bezvodnu supstancu. Sadrži promenljivu koli- Voda (2.5.12). Od 5,0 % do 13,0 %, određena za 0,100 g
činu kristalne vode. semi-mikro metodom za određivanje vode (Metoda B).
OSOBINE ODREĐIVANJE
Beo ili skoro beo prašak, higroskopan, lako rastvorljiv u Rastvori se 0,500 g u vodi R i dopuni do 300 ml istim
vodi, gotovo nerastvorljiv u alkoholu i u etru. rastvaračem. Doda se 2 g heksametilentetramina R i 2 ml
olovo(II)-nitratom, uz oko 50 mg ksilenoloranža, triturata
IDENTIFIKACIJA R kao indikatora.
A. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom 1 ml 0,1 M olovo(II)-nitrata odgovara 37,43 mg

(2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim za C10H12CaN2Na2O8.
natrijum-kalcijum-edetat HRS. Ispitivana i referentna
supstanca se pripreme tehnikom diska.
ČUVANJE
B. Rastvori se 2 g u 10 ml vode R, doda se 6 ml olovo(II)-
nitrata, rastvora R, promućka i doda 3 ml kalijum-jo- Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru.
dida, rastvora R. Ne nastaje žuti talog. Uz lakmus rea-
gens papir, crveni R, zaalkališe se dodavanjem amoni-
jaka, razblaženog R2 i doda se 3 ml amonijum-oksalata,
rastvora R. Nastaje beo talog. 1997:0773
C. Rastvori se 0,5 g u 10 ml vode R. Uz lakmus reagens
papir, crveni R, zaalkališe se dodavanjem amonijaka, NATRIJUM-KARBONAT,
razblaženog R2 i doda 3 ml amonijum-oksalata, ras- BEZVODNI
tvora R. Najčešće se izdvaja samo malčo taloga.
D. Žari se. Ostatak daje reakcije kalcijuma (2.3.1). Natrii carbonas anhydricus
E. Ostatak, dobijen ispitivanjem za Identifikaciju D daje
reakcije natrijuma (2.3.1).
Na2CO3 Mr 106,0
ISPITIVANJA DEFINICIJA
Rastvor S. Rastvori se 5,0 g u vodi R i dopuni do 100 ml Natrijum-karbonat, bezvodni sadrži od 99,5 % do 100,5 %
istim rastvaračem. Na2CO3, izračunato u odnosu na osušenu supstancu.

toda II, 2.2.2). OSOBINE
pH (2.2.3). Rastvori se 5,0 g u vodi, bez prisustva ugljen- Beo ili skoro beo, slabo zrnast prašak, higroskopan, lako
dioksida R i dopuni do 25 ml istim rastvaračem. pH vred- rastvorljiv u vodi, gotovo nerastvorljiv u alkoholu.
nost rastvora je od 6,5 do 8,0.
IDENTIFIKACIJA
Dinatrijum-edetat. Rastvori se 5,0 g u 250 ml vode R.
Doda se 10 ml rastvora amonijum-hlorida pufera pH 10,0 A. Rastvori se 1 g u vodi R i dopuni do 10 ml istim
R i oko 50 mg eriohromcrnog T, (Mordant black 11), tritu- rastvaračem. Rastvor je jako alkalan (2.2.4).
rata R. Potrebno je najviše 1,5 ml 0,1 M magnezijum-hlo-
rida da bi se boja indikatora promenila u ljubičastu (1,0 %). B. Rastvor pripremljen ispitivanjem za Identifikaciju A
daje reakciju karbonata (2.3.1).
Hloridi (2.4.4). U 20 ml rastvora S doda se 30 ml azotne
kiseline, razblažene R, ostavi da stoji 30 min i filtrira. 2,5 C. Rastvor pripremljen ispitivanjem za Identifikaciju A
ml filtrata, dopunjenog do 15 ml vodom R, odgovara zahte- daje reakciju (a) natrijuma (2.3.1).
vima limit testa za hloride (0,1 %).
D. Odgovara zahtevima ispitivanja za gubitak sušenjem
Teški metali (2.4.8). 1,0 g odgovara zahtevima limit testa (videti Ispitivanja).
D za teške metale (20 ppm). Primeremi se standard korišće-
njem 2 ml olova, standardnog rastvora (10 ppm Pb) R. ISPITIVANJA
Gvožđe (2.4.9). 2,5 ml rastvora S, dopunjenog do 10 ml
Rastvor S. Rastvori se dodavanjem postepeno u porcijama
vodom R, odgovara zahtevima limit testa za gvožđe (80
2,0 g u smeši 5 ml hlorovodonične kiseline R i 25 ml vode,
ppm). Doda se 0,25 g kalcijum-hlorida R u svaki rastvor
destilovane R. Rastvor se zagreva do ključanja i ohladi.
pre dodavanja tioglikolne kiseline R.

NATRIJUM-KARBONAT, DEKAHIDRAT
Dodaje se natrijum-hidroksid, rastvor, razblaženi R sve dok OSOBINE

rastvor ne postane neutralan i dopuni do 50 ml vodom,
destilovanom R. Beo, kristalan prašak ili bezbojni, providni kristali,
eflorescentni, lako rastvorljivi u vodi, gotovo nerastvorljivi
Izgled rastvora. Rastvori se 2,0 g u 10 ml vode R. Rastvor u alkoholu.
je bistar (2.2.1) i nije intenzivnije obojen od referentnog
rastvora Y6 (Metoda I, 2.2.2).
IDENTIFIKACIJA
Alkalni hidroksidi i hidrogenkarbonati. Rastvori se 0,4 g
u 20 ml vode R. Doda se 20 ml barijum-hlorida, rastvora A. Rastvori se 1 g u vodi R i dopuni do 10 ml istim
R1 i filtrira. U 10 ml filtrata doda se 0,1 ml fenolftaleina, rastvaračem. Rastvor je jako alkalan (2.2.4).
rastvora R. Rastvor se ne oboji crveno. Ostatak filtrata B. Rastvor pripremljen za ispitivanje A za Identifikaciju
ključa 2 min. Rastvor ostaje bistar (2.2.1). daje reakciju karbonata (2.3.1).
Hloridi (2.4.4). Rastvori se 0,4 g u vodi R, doda 4 ml azo-
C. Rastvor pripremljen ispitivanje A za Identifikaciju daje
tne kiseline, razblažene R i dopuni do 15 ml vodom R. Ras-
reakcije natrijuma (2.3.1).
tvor odgovara zahtevima limit testa za hloride (125 ppm).
testa za sulfate (250 ppm). ISPITIVANJA
Arsen (2.4.2). 5 ml rastvora S odgovara zahtevima limit te-
Rastvor S. Rastvori se postepeno dodavanjem u porcijama
sta A za arsen (5 ppm).
5,0 g, u smeši 5 ml hlorovodonične kiseline R i 25 ml vode,
Teški metali (2.4.8). 12 ml rastvora S odgovara zahtevima destilovane R. Rastvor se zagreva do ključanja i ohladi.
limit testa A za teške metale (50 ppm). Pripremi se standard Dodaje se natrijum-hidroksid, rastvor, razblaženi R sve dok
korišćenjem olova, standardnog rastvora (2 ppm Pb) R. rastvor ne postane neutralan i dopuni do 50 ml vodom,
destilovanom R.
Gvožđe (2.4.9). Dopuni se 5 ml rastvora S do 10 ml vodom
R. Rastvor odgovara zahtevima limit testa za gvožđe (50 Izgled rastvora. Rastvori se 4,0 g u 10 ml vode R. Rastvor
ppm). je bistar (2.2.1) i nije intenzivnije obojen od referentnog
1,000 g, sušđenjem na 300 °C. Alkalni hidroksidi i hidrogenkarbonati. Rastvori se 1,0 g
u 20 ml vode R, doda 20 ml barijum-hlorida, rastvora R1 i
ODREĐIVANJE filtrira. U 10 ml filtrata doda se 0,1 ml fenolftaleina, ras-
tvora R. Rastvor se ne oboji crveno. Ostatak filtrata se za-
Rastvori se 1,000 g u 25 ml vode R. Doda se 0,2 ml metilo- greva da ključa 2 min. Rastvor ostaje bistar (2.2.1).
ranža, rastvora R kao indikatora. Titrira se 1 M Hloridi (2.4.4). Rastvori se 1,0 g u vodi R, doda se 4 ml
hlorovodoničnom kiselinom sve dok se boja ne promeni iz azotne kiseline, razblažene R i dopuni do 15 ml vodom R.
žute u crvenu. Rastvor odgovara zahtevima limit testa za hloride (50 ppm).
1 ml 1 M hlorovodonične kiseline odgovara 52,99 mg Sulfati (2.4.13). 15 ml rastvora S odgovara zahtevima limit
Na2CO3. testa za sulfate (100 ppm).
ČUVANJE testa A za arsen (2 ppm).
Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru. Teški metali (2.4.8). 12 ml rastvora S odgovara zahtevima
limit testa A za teške metale (20 ppm). Pripremi standard
1997:0191 Gvožđe (2.4.9). 5 ml rastvora S dopunjenog do 10 ml vo-
dom R odgovara zahtevima limit testa za gvožđe (20 ppm).
NATRIJUM-KARBONAT,
DEKAHIDRAT ODREĐIVANJE
Rastvori se 2,000 g u 25 ml vode R. Titrira se 1 M

hlorovodoničnom kiselinom, uz 0,2 ml metiloranža, ras-
Natrii carbonas decahydricus tvora R kao indikatora.
Na2CO3 · 10H2O Mr 286,1 Na2CO3.
DEFINICIJA ČUVANJE
Natrijum-karbonat dekahidrat sadrži od 36,7 % do 40,0 % Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru.
Na2CO3.

NATRIJUM-LAKTAT, RASTVOR
1997:0192 Arsen (2.4.2). 5 ml rastvora S odgovara zahtevima limit

NATRIJUM-KARBONAT, Teški metali (2.4.8). 12 ml rastvora S odgovara zahtevima
MONOHIDRAT limit testa A za teške metale (50 ppm). Pripremi se standard
Natrii carbonas monohydricus Gvožđe (2.4.9). 5 ml rastvora S dopunjenog do 10 ml vo-

dom R odgovara zahtevima limit testa za gvožđe (50 ppm).
Na2CO3 · H2O Mr 124,0

ODREĐIVANJE
DEFINICIJA Rastvori se 1,000 g u 25 ml vode R. Titrira se 1 M

hlorovodoničnom kiselinom, uz 0,2 ml metiloranža, ras-
Natrijum-karbonat, monohidrat sadrži 83,0 % do 87,5 % tvora R kao indikatora.
Na2CO3.
Na2CO3.
OSOBINE
Beo, kristalan prašak ili bezbojni kristali, lako rastvorljivi u ČUVANJE

vodi, gotovo nerastvorljivi u alkoholu.
IDENTIFIKACIJA
A. Rastvori se 1 g u vodi R i dopuni do 10 ml istim

rastvaračem. Rastvor je jako alkalan (2.2.4).
1997:1151
B. Rastvor pripremljen ispitivanjem za Identifikaciju A
daje reakciju karbonata (2.3.1). NATRIJUM-LAKTAT, RASTVOR
C. Rastvor pripremljen ispitivanjem za Identifikaciju A
daje reakcije natrijuma (2.3.1).
Natrii lactatis solutio
ISPITIVANJA
Rastvor S. Rastvori se postepeno dodavanjem u porcijama DEFINICIJA

2,0 g, u smeši 5 ml hlorovodonične kiseline R i 25 ml vode,
destilovane R. Rastvor se zagreva do ključanja i ohladi. Natrijum-laktat se sastoji od smeše enantiomera. Obično je
Dodaje se natrijum-hidroksid, rastvor, razblaženi R sve dok racemat, ali (+)-(S) izomer može da bude prisutan u višku.
rastvor ne postane neutralan i dopuni do 50 ml vodom, Natrijum-laktat, rastvor sadrži najmanje 50,0 % natrijum-2-
destilovanom R hidroksipropionata (C3H5NaO3; Mr 112,1) i od 96,0 % do
104,0 % deklarisanog sadržaja laktata (navedeno na signa-
Izgled rastvora. Rastvori se 2,0 g u 10 ml vode R. Rastvor turi).
Alkalni hidroksidi i hidrogenkarbonati. Rastvori se 0,4 g OSOBINE
u 20 ml vode R, doda 20 ml barijum-hlorida, rastvora R1 i
filtrira. U 10 ml filtrata doda se 0,1 ml fenolftaleina, ras- Bistra, bezbojna, slabo sirupasta tečnost, meša se sa vodom
tvora R. Rastvor se ne oboji crveno. Ostatak filtrata se za- i alkoholom.
greva da ključa 2 min. Rastvor ostaje bistar (2.2.1).
Hloridi (2.4.4). Rastvori se 0,4 g u vodi R, doda se 4 ml
IDENTIFIKACIJA
azotne kiseline, razblažene R i dopuni do 15 ml vodom R.
Rastvor odgovara zahtevima limit testa za hloride (125
ppm). A. U 0,1 ml doda se 10 ml vode R. 5 ml rastvora daje reak-
ciju laktata (2.3.1).
testa za sulfate (250 ppm). B. Daje reakciju (a) natrijuma (2.3.1).

NATRIJUM-LAKTAT, RASTVOR
ISPITIVANJA Aluminijum. Ako je namenjeno za proizvodnju parentera-

lnih preparata, rastvora za dijalizu, hemodijalizu ili hemofi-
Rastvor S. Dopuni se ona količina ispitivane supstance ltraciju, sadrži najviše 0,1 ppm Al, određeno atomskom
koja odgovara 40,0 g natrijum-laktata do 200 ml vodom, apsorpcionom spektrometrijom (Metoda I, 2.2.23). Za pri-
destilovanom R. premu rastvora upotrebljava se oprema bez aluminijuma ili
ona koja neće oslobađati aluminijum u uslovima upotrebe
Izgled rastvora. Ispitivana supstanca je bistra (2.2.1) i nije (staklo, polietilen itd.).
intenzivnije obojena od referentnog rastvora BY7 (Metoda
II, 2.2.2). Rastvor za podešavanje. Rastvori se 100,0 g amonijum-nit-
rata R u smeši 50 ml vode R i 4 ml azotne kiseline R i do-
pH (2.2.3). pH vrednost ispitivane supstance je od 6,5 do puni do 200 ml vodom R.
9,0.
Rastvor slepe probe. Dopuni se 2,0 ml rastvora za
Redukcioni šećeri i saharoza. U 5 ml ispitivane supstance podešavanje do 25 ml vodom R.
doda se 2 ml natrijum-hidroksida, rastvora, razblaženog R i
0,2 ml bakar(II)-sulfata, rastvora R. Rastvor je bistar i plav Ispitivani rastvor. U 1,25 g doda se 2,0 ml rastvora za
i ostaje takav ključanjem. U vruć rastvor doda se 4 ml podešavanje i dopuni do 25 ml vodom R.
hlorovodonične kiseline R. Ključa 1 min. Doda se 6 ml
natrijum-hidroksida, rastvora, koncentrovanog R i ponovo Poredbeni rastvori. Pripreme se poredbeni rastvori neposre-
zagreva do ključanja. Rastvor je bistar i plav. dno pre upotrebe (od 0,010 ppm do 0,050 ppm alumini-
juma) korišćenjem aluminijuma, standardnog rastvora (200
Rezidualni rastvarači (2.4.24). Ispituju se head-space gas- ppm Al) R.
nom hromatografijom (2.2.28).
Izmeri se apsorbancija na 309,3 nm korišćenjem lampe sa
Rastvor rastvarača. Rastvori se 0,5 g metanola R i 1,0 g šupljom katodom za aluminijum kao izvora zračenja, grafit-
etanola R u vodi R i dopuni do 1 000,0 ml istim rastvara- ne kivete za atomizaciju i argona R kao gasa nosača. Apa-
čem. Dopuni se 5,0 ml rastvora do 100,0 ml vodom R. rat je opremljen sistemom za korekciju nespecifične apsorp-
cije. Grafitna kiveta se zagreva na 120 C u trajanju od ono-
Rastvor uzorka. Rastvori se ona količina ispitivane sup- liko sekundi koliko se mikrolitara rastvora unosi u aparat,
stance koja odgovara 0,500 g natrijum-laktata u vodi R i zatim se zagreva na 1 000 C 30 s i, na kraju, na 2700 C 6
dopuni do 10,0 ml istim rastvaračem. s.
Ispitivani rastvor. Doda se 2,0 ml rastvora uzorka i 1,0 ml Barijum. U 10 ml rastvora S doda se 10 ml kalcijum-sul-
vode R u posudu za injektovanje. fata, rastvora R. Ostavi se da stoji 30 min. Bilo koja
Poredbeni rastvor. Doda se 2,0 ml rastvora uzorka i 1,0 ml opalescencija (2.2.1) u rastvoru nije intenzivnija od opale-
rastvora rastvarača u posudu za injektovanje. scencije standarda, pripremljenog u isto vreme i na isti
način korišćenjem smeše 10 ml rastvora S i 10 ml vode,
Posude se ohlade u ledenom kupatilu i u svaku se doda po destilovane R.
3,0 ml 500 g/l rastvora natrijum-hidroksida R.
Injektuje se 1 ml gasne faze ispitivanog rastvora i 1 ml ga- limit testa A za teške metale (10 ppm, izračunato kao natri-
sne faze poredbenog rastvora. Površine pikova koji odgova- jum-laktat). Pripremi se standard korišćenjem olova, stand-
raju metanolu i etanolu na hromatogramu ispitivanog ras- ardnog rastvora (2 ppm Pb) R.
tvora nisu veće od polovine površina odgovarajućih pikova
na hromatogramu poredbenog rastvora (250 ppm metanola i Gvožđe (2.4.9). Dopuni se 5 ml rastvora S do 10 ml vodom
500 ppm etanola, izračunato kao natrijum-laktat). R. Rastvor odgovara zahtevima limit testa za gvožđe (10
ppm, računato kao natrijum-laktat).
Ako je namenjeno za proizvodnju parenteralnih preparata,
rastvora za dijalizu, hemodijalizu ili hemofiltraciju, najviše Bakterijski endotoksini (2.6.14). Ako se koristi za
50 ppm metanola, izračunato kao natrijum-laktat. proizvodnju parenteralnih preparata, bez primene naknad-
nog odgovarajućeg postupka za uklanjanje bakterijskih
Hloridi (2.4.4). Dopuni se 5 ml rastvora S do 15 ml vodom endotoksina, sadrži najviše 5 i.j. endotoksina/g.
R. Rastvor odgovara zahtevima limit testa za hloride (50
ppm, izračunato kao natrijum-laktat).
Oksalati i fosfati. U 1 ml ispitivane sustance doda se 15 ml ODREĐIVANJE
alkohola R i 2 ml kalcijum-hlorida, rastvora R. Zagreva se
na 75 C 5 min. Bilo koja opalescencija rastvora nije Rastvori se ona količina ispitivane supstance koja odgovara
intenzivnija od opalescencije standarda, pripremljenog u 75,0 mg natrijum-laktata u smeši 10 ml sirćetne kiseline,
isto vreme i na isti način korišćenjem smeše 1 ml ispitivane glacijalne R i 20 ml sirćetne kiseline, anhidrida R. Ostavi
supstance, 15 ml alkohola R i 2 ml vode R. se da stoji 15 min. Doda se 1 ml naftolbenzeina, rastvora R
i titrira 0,1 M perhlornom kiselinom.
Sulfati (2.4.13). Dopuni se 7,5 ml rastvora S do 15,0 ml
vodom, destilovanom R. Rastvor odgovara zahtevima limit 1 ml 0,1 M perhlorne kiseline odgovara 11,21 mg
testa za sulfate (100 ppm, izračunato kao natrijum-laktat). C3H5NaO3.

NATRIJUM-LAURILSULFAT
ČUVANJE holi. U filtrat se doda 1ml barijum-hlorida, rastvora R1.

Izdvaja se beo, kristalan talog.
Čuva se u dobro zatvorenm kontejneru.
D. Žari se 0,5 g. Ostatak daje reakciju (a) natrijuma (2.3.1).
OZNAČAVANJE
ISPITIVANJA
Na signaturi se navodi:
Alkalitet. Rastvori se 1,0 g u 100 ml vode, bez prisustva
– kada je nophodno za primenu; da je supstanca pogodna
ugljen-dioksida R i doda 0,1 ml fenolcrvenog, rastvora R.
za proizvodnju rastvora za dijalizu, hemodijalizu i
Za promenu boje indikatora potrebno je najviše 0,5 ml 0,1
hemofiltraciju,
M hlorovodonične kiseline.
– kada je nophodno za primenu; da je supstanca pogodna
Neesterifikovani alkoholi. Rastvori se 10 g u 100 ml vode
za proizvodnju parenteralnih preparata,
R, doda se 100 ml alkohola R i rastvor promućka tri puta sa
– deklarisani sadržaj natrijum-laktata. po 50 ml pentana R, uz dodavanje natrijum-hlorida R, ako
je potrebno, da bi se olakšalo odvajanje dva sloja. Sjedi-
njeni organski slojevi se isperu tri puta sa po 50 ml vode R,
osuše preko natrijum-sulfata, bezvodnog R, filtriraju i
uparavaju na vodenom kupatilu sve dok se ne izgubi miris
1997:0098 (98*) rastvarača. Ostatak se zagreva na 105 °C 15 min i ohladi.
Masa ostatka je najviše 0,4 g (4 %).
NATRIJUM-LAURILSULFAT Natrijum-hlorid i natrijum-sulfat. Najviše ukupno 8,0 %
NaCl i Na2SO4.
Natrii laurilsulfas Natrijum-hlorid. Rastvori se 5,00 g u 50 ml vode R, dodaje

se u kapima azotna kiselina, razblažena R do neutralne
reakcije, uz lakmus reagens papir, plavi R, doda se 2 ml
kalijum-hromata, rastvora R i titrira 0,1 M srebro-nitratom.
DEFINICIJA 1 ml 0,1 M srebro-nitrata odgovara 5,844 mg NaCl.
Natrijum-laurilsufat je smeša natrijum-alkilsulfonata, koja Natrijum-sulfat. Rastvori se 0,500 g u 20 ml vode R, uz

se uglavnom sastoji iz natrijum-laurilsulfata (natrijum- pažljivo zagrevanje ako je potrebno, i doda se 1 ml rastvora
dodecilsulfata), C12H25NaO4S (Mr 288,4). Sadrži najmanje 0,5 g/l ditizona R u acetonu R. Ako je rastvor crven, dodaje
85,0 % natrijum-alkilsulfonata, izračunato kao se u kapima 1 M azotna kiselina sve dok rastvor ne postane
C12H25NaO4S. plavičastozelen. Doda se 2 ml rastvora dihlorsirćetne kise-
line R i 80 ml acetona R. Titrira se 0,01 M olovo(II)-nitra-
tom do pojave trajne ljubičastocrvene ili narandžastocrvene
OSOBINE boje. Izvede se titracija slepe probe.
1 ml 0,01 M olovo(II)-nitrata odgovara 1,420 mg Na2SO4.
Beo ili svetložut prašak, ili kristali, lako rastvorljivi u vodi,
rastvor pokazuje opalescenciju, delimično rastvorljiv u
alkoholu.
ODREĐIVANJE
IDENTIFIKACIJA Rastvori se 1,15 g u vodi R, uz zagrevanje po potrebi, i do-

puni do 1 000,0 ml istim rastvaračem. U 20,0 ml rastvora
A. Rastvori se 0,1 g u 10 ml vode R i promućka. Nastaje doda se 15 ml hloroforma R i 10 ml dimidijum-bromid-
obilna pena. sulfanplavo, mešanog rastvora R. Titrira se 0,004 M
benzetonijum-hloridom, uz energično mućkanje i ostavlja-
B. U 0,1 ml rastvora, pripremljenog ispitivanjem za nje da se razdvoje slojevi pre svakog dodavanja titranta, do
Identifikaciju A, doda se 0,1 ml rastvora 1 g/l potpunog gubljenja ružičaste boje hloroformskog sloja i
metilenplavog R i 2 ml sumporne kiseline, razblažene R. pojave sivkastoplave boje.
Doda se 2 ml metilenhlorida R i promućka. U sloju
metilenhlorida razvija se intenzivna plava boja. 1 ml 0,004 M benzetonijum-hlorida odgovara 1,154 mg
natrijum-alkilsulfonata, izračunatog kao C12H25NaO4S.
C. Pomeša se oko 10 mg sa 10 ml etanola R. Zagreva se do
ključanja na vodenom kupatilu, uz često mućkanje. Od-
mah se filtrira i etanol otpari. Ostatak se rastvori u 8 ml
vode R, doda 3 ml hlorovodonične kiseline, razblažene ČUVANJE
R, upari se rastvor na polovinu svoje zapremine i ostavi
da se ohladi. Filtracijom se odvoje očvrsli masni alko- Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru.

NATRIJUM-METABISULFIT
1997:0849 Gvožđe (2.4.9). 10 ml rastvora S odgovara zahtevima limit

NATRIJUM-METABISULFIT
ODREĐIVANJE
Natrii metabisulfis
Rastvori se 0,200 g u 50,0 ml 0,05 M joda. Doda se 5 ml
Na2S2O5 Mr 190,1 natrijum-tiosulfatom, uz 1 ml skroba, rastvora R kao
indikatora dodatog pred kraj tiracije.
DEFINICIJA 1 ml 0,05 M joda odgovara 4,753 mg Na2S2O5.
Natrijum-metabisulfit (natrijum-disulfit) sadrži od 95,0 %

do 100,5 % Na2S2O5. ČUVANJE
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od

OSOBINE svetlosti.
Beo ili skoro beo, kristalan prašak, ili bezbojni kristali, lako
rastvorljivi u vodi, teško rastvorljivi u alkoholu.
1997:0565 (99*)
IDENTIFIKACIJA
NATRIJUM-NITROPRUSID
A. Rastvor S (videti Ispitivanja) odgovara zahtevima
ispitivanja za pH (videti Ispitivanja).
B. U 0,4 ml kalijum-jodida, rastvora jodiranog R doda se
Natrii nitroprussias
8 ml vode, destilovane R i 1 ml rastvora S, razblaženog
1 do 10 vodom, destilovanom R. Rastvor je bezbojan i Na Fe(CN) NO · 2H O Mr 298,0
2 5 2
daje reakciju (a) sulfata (2.3.1).
C. Rastvor S daje reakciju (a) natrijuma (2.3.1).
DEFINICIJA
ISPITIVANJA Natrijum-nitroprusid sadrži od 99,0 do 100,5 % natrijum-

pentacijanonitrozilferata(III), izračunato u odnosu na osu-
Rastvor S. Rastvori se 5,0 g u vodi, bez prisustva ugljen- šenu supstancu.
OSOBINE
toda II, 2.2.2). Crvenkastosmeđ prašak ili kristali, lako rastvorljiv u vodi,
teško rastvorljiv u alkoholu.
Tiosulfati. U 5 ml rastvora S doda se 5 ml hlorovodonične
kiseline, razblažene R. Rastvor ostaje bistar (2.2.1) najma- IDENTIFIKACIJA
nje 15 min.
A. Rastvori se 0,700 g u vodi R i dopuni do 100,0 ml istim
Arsen (2.4.2). U posudi se pomeša 0,20 g sa 2 ml vode R. rastvaračem. Ispituje se u oblasti od 350 nm do 600 nm
Doda se, u kapima, 1,5 ml azotne kiseline R. Smeša se upari (2.2.25); neposredno po pripremi, rastvor pokazuje
do suva na vodenom kupatilu. Zagreva se iznad plamena apsorpcioni maksimum na 395 nm, rame na oko 510 nm
sve dok ne prestanu da se razvijaju pare. Prenese se ostatak i minimum na 370 nm. Specifična apsorbancija na
sa 25 ml vode R. Rastvor odgovara zahtevima limit testa A maksimumu je od 0,65 do 0,80.
za arsen (5 ppm).
B. Rastvori se oko 20 mg u 2 ml vode R i doda 0,1 ml
Teški metali (2.4.8). U 40 ml rastvora S u kvarcnom lon- natrijum-sulfida, rastvora R. Dobija se tamna
čiću za žarenje doda se 10 ml hlorovodonične kiseline R i ljubičastocrvena boja.
upari do suva. Ostatak se rastvori u 19 ml vode R i doda 1
ml rastvora 40 g/l natrijum-fluorida R. 12 ml ovog rastvora C. Rastvori se 50 mg u 1 ml vode R i rastvor se zakiseli
odgovara zahtevima limit testa A za teške metale (20 ppm). hlorovodoničnom kiselinom R. Prenese se kap rastvora u
Pripremi se standard korišćenjem olova, standardnog ras- oksidacioni plamen. Dobija se postojana žuta boja pla-
tvora (2 ppm Pb) R. mena.

NATRIJUM-PIKOSULFAT
ISPITIVANJA Poredbeni rastvor. U 40 ml sulfata, standardnog rastvora

(10 ppm SO4) R doda se 80 ml vode R i 12 ml do 13 ml ras-
Nerastvorljive materije. Rastvori se 10 g bez zagrevanja u tvora 250 g/l bakar(II)-hlorida R i dopuni do 150,0 ml vo-
50 ml vode R. Ostavi se da stoji 30 min i filtrira kroz filtar dom R, zapremina dodatog rastvora bakar(II)-hlorida je
od sinterovanog stakla (16). Filtar se ispira hladnom vodom tolika da boja finalnog rastvora odgovara boji ispitivanog
R, dok filtrat ne postane bezbojan. Ostatak na filteru se rastvora.
osuši na 105 ºC. Masa ostatka je najviše 1mg (100 ppm).
Rastvori se ostave da stoje. Filtriraju se oba rastvora, prvih
25 ml filtrata se odbaci. U 100 ml svakog filtrata se doda
Hloridi 0,5 ml sirćetne kiseline R, promeša i doda 2 ml rastvora 250
g/l barijum-hlorida R i ponovo promeša. Opalescencija
Ispitivani rastvor. Rastvori se 1,0 g u 80,0 ml vode R. Doda
ispitivanog rastvora nije intenzivnija od opalescencije
se 20,0 ml smeše jednakih zapremina bakar(II)-sulfata,
poredbenog rastvora (100 ppm).
rastvora R i vode R, ostavi da stoji 16 h i filtrira ili centrifu-
gira dok se ne dobije bistar svetloplavi rastvor. Voda (2.5.12). Od 9,0 % do 15,0 %, određena za 0,250 g
semi-mikro metodom za određivanje vode.
Poredbeni rastvor. U 40 ml hlorida, standardnog rastvora
(5 ppm Cl) R doda se 50 ml vode R, 3 ml do 4 ml bakar(II)-
sulfata, rastvora R i dopuni do 100,0 ml vodom R; zapre- ODREĐIVANJE
mina dodatog bakar(II)-sulfata, rastvora R je tolika da boja
finalnog rastvora odgovara boji ispitivanog rastvora. Rastvori se 0,250 g u 100 ml vode R i doda 0,1 ml sum-
porne kiseline, razblažene R. Titrira se 0,1 M srebro-nitra-
Filtriraju se oba rastvora, prvih 25 ml filtrata se odbaci. U tom. Završna tačka titracije se određuje potenciometrijski
10 ml svakog filtrata doda se po 1 ml azotne kiseline, (2.2.20) upotrebom elektrodnog sistema sa srebrnom
razblažene R, pomeša se, doda 1 ml srebro-nitrata, ras- elektrodom kao indikatorskom i živa/živa(I)-sulfatnom kao
tvora R2 i ponovo promeša. Opalescencija ispitivanog ras- referentnom elektrodom.
tvora nije intenzivnija od opalescencije poredbenog ras-
tvora (200 ppm). 1 ml 0,1 M srebro-nitrata odgovara 13,10 mg
Na2Fe(CN)5NO.
Heksacijanoferati(III). Rastvori se 1,25 g u rastvoru
acetatnog pufera pH 4,6 R i dopuni do 50 ml istim rastvo- ČUVANJE
rom pufera. Koriste se tri odmerne tikvice od 50 ml (A, B,
C). U odmernu tikvicu B doda se 1,0 ml heksacijanofe- Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od
rata(III), standardnog rastvora (50 ppm Fe(CN)6) R. U svetlosti.
odmerne tikvice A i B doda se po 1 ml rastvora 5 g/l
gvožđe(II)-amonijum-sulfata R. U sve tri odmerne tikvice
doda se po 10,0 ml rastvora ispitivane supstance. Dopune se
sve tri tikvice vodom R do 50,0 ml. Ostave se da stoje 30 1997:1031
min. Apsorbancija (2.2.25) rastvora u tikvici A, izmerena na
720 nm koristeći rastvor u tikvici C kao rastvor za NATRIJUM-PIKOSULFAT
kompenzaciju, nije veća od apsorbancije rastvora u tikvici
B, izmerene na 720 nm koristeći rastvor iz tikvice A kao
rastvor za kompenzaciju (200 ppm). Natrii picosulfas
Heksacijanoferati(II). Rastvori se 4,0 g u vodi R i dopuni
do 100,0 ml istim rastvaračem. Koriste se tri odmerne tik-
vice od 50 ml (A, B, C). U odmernu tikvicu B doda se 2,0
ml heksacijanoferata(II), standardnog rastvora (100 ppm
Fe(CN)6 ) R. U tikvice A i B doda se po 1 ml gvožđe(III)-
hlorida, rastvora R2. U sve tri odmerne tikvice doda se po
25,0 ml rastvora ispitivane supstance Dopune se sve tri tik-
vice vodom R do 50,0 ml. Ostave se da stoje 30 min.
Apsorbancija (2.2.25) rastvora u tikvici A, izmerena na 695
nm koristeći rastvor u tikvici C kao rastvor za kompenza- C18H13NNa2O8S2 · H2O Mr 499,4
ciju, nije veća od apsorbancije rastvora u tikvici B, izme-
rene na 695 nm koristeći rastvor iz tikvice A kao rastvor za
kompenzaciju (200 ppm). DEFINICIJA
Sulfati. Za pripremu i dopunjavanje rastvora koristi se voda, Natrijum-pikosulfat sadrži od 98,5 % do 100,5 % dinatri-
destilovana R. jum-4,4’-(2-piridinilmetilen)bisfenildisulfata, izračunato u
odnosu na bezvodnu supstancu.
Ispitivani rastvor. Rastvori se 3,6 g u 120 ml vode R, doda
uz mešanje 4 ml sulfata, standardnog rastvora (10 ppm
SO4) R i 20 ml rastvora 250 g/l bakar(II)-hlorida R i dopuni OSOBINE
do 150,0 ml vodom R. Ostavi se da stoji 16 h i filtrira ili
centrifugira dok se ne dobije bistar svetloplavi rastvor. Beo ili skoro beo, kristalan prašak, lako rastvorljiv u vodi,
teško rastvorljiv u alkoholu, gotovo nerastvorljiv u etru.

NATRIJUM-SALICILAT
IDENTIFIKACIJA svetlošću na 254 nm. Isprska se rastvorom 200g/l

hlorovodonične kiseline R u metanolu R i zagreva 10 min
Prva identifikacija: A, E. na 110 ºC. Isprska se odmah sa sveže pripremljenim rastvo-
rom koji sadrži 50 g/l gvožđe(III)-hlorida R i 1 g/l kalijum-
Druga identifikacija: B, C, D, E. heksacijanoferata(III) R. Posmatra se vlažan hromatogram.
Bilo koja mrlja na hromatogramu ispitivanog rastvora (a),
(2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim za osim glavne mrlje, nije intenzivnija od mrlje na hromato-
gramu poredbenog rastvora (b) (0,2 %). Ispitivanje je vali-
natrijum-pikosulfat HRS. Ispitivana i referentna supsta-
dno samo ako hromatogram poredbenog rastvora (c) poka-
nca se pripreme tehnikom diska.
zuje tri jasno razdvojene mrlje. Četvrta mrlja može biti
B. Posmatraju se hromatogrami dobijeni u ispitivanju srod- prisutna na startu.
nih supstanci pod UV svetlošću na 254 nm. Glavna mr-
Hloridi (2.4.4). Dopuni se 5 ml rastvora S do 15 ml sa vo-
lja na hromatogramu ispitivanog rastvora (b) slična je
dom R. Rastvor odgovara zahtevima limit testa za hloride
po položaju i veličini glavnoj mrlji na hromatogramu
(200 ppm).
poredbenog rastvora (a).
Sulfati (2.4.13). Dopuni se 7,5 ml rastvora S do 15ml vo-
C. U 5 ml rastvora S (videti Ispitivanja) doda se 1 ml
hlorovodonične kiseline, razblažene R i zagreva do dom, destilovanom R. Rastvor odgovara zahtevima limit
ključanja. Doda se 1 ml barijum-hlorida, rastvora R1.
Izdvaja se beo talog. Teški metali (2.4.8). 12 ml rastvora S odgovara zahtevima
D. U oko 10 mg doda se 3 ml sumporne kiseline R i 0,1 ml
korišćenjem 10 ml olova, standardnog rastvora (1 ppm Pb)
kalijum-dihromata, rastvora R1. Razvija se ljubičasta
boja. R.
F. Rastvor S daje reakciju (a) natrijuma (2.3.1). Voda (2.5.12). Od 3,0 % do 5,0 %, određena za 0,500 g
Rastvor S. Rastvori se 2,5 g u vodi, destilovanoj R i dopuni Rastvori se 0,400 g u 80 ml metanola R. Titrira se 0,1 M
do 50 ml istim rastvaračem. perhlornom kiselinom, i završna tačka titracije se odredi
potenciometrijski (2.2.20).
Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.2.1) i nije intenziv-
nije obojen od referentnog rastvora GY7 (Metoda II, 2.2.2). 1 ml 0,1 M perhlorne kiseline odgovara 48,14 mg
C18H13NNa2O8S2.
fenolftaleina, rastvora R. Rastvor je bezbojan. Potrebno je
ČUVANJE
najviše 0,25 ml 0,01 M natrijum-hidroksida da se promeni
boja indikatora u ružičastu. Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru.
sloju (2.2.27), na silikagelu GF254 R, kao adsorbensu. NEČISTOĆE
Ispitivani rastvor (a). Rastvori se 0,20 g ispitivane sup- A. natrijum-4-(2-piridinil)(4-hidroksifenil) metilfenilsul-
stance u metanolu R i dopuni do 5 ml istim rastvaračem. fat,
Ispitivani rastvor (b). Dopuni se 1 ml ispitivanog rastvora B. 4,4’-(2-piridinil)metilenbisfenol.
(a) do 10 ml metanolom R.
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 20 mg natrijum-pikosul-
fata HRS u metanolu R i dopuni do 5 ml istim rastvaračem. 1997:0413
(b) do 100 ml metanolom R. NATRIJUM-SALICILAT
Poredbeni rastvor (c). Rastvori se 0,20 g ispitivane sup-
stance u 2 ml rastvora 103 g/l hlorovodonične kiseline R. Natrii salicylas
Zagreva se brzo do ključanja i ostavi da ključa 10 s. Ohladi
se u ledenoj vodi i dopuni do 10 ml metanolom R.

Hromatogram se razvija u dužini od 10 cm, uz mobilnu
fazu: mravlja kiselina, bezvodna R – voda R – metanol R -
etilacetat R (2,5:12,5:25:60 V/V/V/V ). Hromatogram se
suši 15 min u struji toplog vazduha i posmatra pod UV C H NaO Mr 160,1
7 5 3

NATRIJUM-SULFAT, BEZVODNI
DEFINICIJA ODREĐIVANJE
Natrijum-salicilat sadrži od 99,0 % do 101,0 % natrijum-2- Rastvori se 0,130 g u 30 ml sirćetne kiseline, bezvodne R..
hidroksibenzenkarboksilata, izračunato u odnosu na osu- Titrira se 0,1 M perhlornom kiselinom, a završna tačka titra-
šenu supstancu. cije se odredi potenciometrijski (2.2.20).
C7H5NaO3.
OSOBINE
Beo, kristalan prašak, ili sitni bezbojni kristali, ili sjajne ČUVANJE
ljuspice, lako rastvorljive u vodi, slabo u alkoholu i gotovo
nerastvorljive u etru. Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru, zaštićeno od
svetlosti.
IDENTIFIKACIJA
1997:0099
Druga identifikacija: B, C.
NATRIJUM-SULFAT, BEZVODNI
natrijum-salicilat HRS. Natrii sulfas anhydricus
B. Rastvor S (videti Ispitivanja) daje reakcije salicilata
(2.3.1).
Na2SO4 Mr 142,0
C. Daje reakciju (b) natrijuma (2.3.1).
DEFINICIJA
ISPITIVANJA
Natrijum-sulfat, bezvodni sadrži od 99,0 % do 100,5 %
Na2SO4, izračunato u odnosu na osušenu supstancu.
dioksida R, koja je pripremljena od vode, destilovane R, i
dopuni do 50 ml istim rastvaračem. OSOBINE
nije obojen od referentnog rastvora BY6 (Metoda II, 2.2.2). Beo prašak, higroskopan, lako rastvorljiv u vodi.
Aciditet. U 20 ml rastvora S doda se 0,1 ml fenolcrvenog,
rastvora R. Rastvor je žut. Potrebno je najviše 2,0 ml 0,01 IDENTIFIKACIJA
M natrijum-hidroksida da se promeni boja indikatora u
crvenkastoljubičastu. A. Daje reakcije sulfata (2.3.1).
Hloridi (2.4.4). U 5 ml rastvora S doda se 5 ml vode R i 10 B. Daje reakcije natrijuma (2.3.1).
ml azotne kiseline, razblažene R i filtrira. 10 ml filtrata
dopunjenog do 15 ml vodom R odgovara zahtevima limit ISPITIVANJA
testa za hloride (200 ppm).
Sulfati (2.4.13). 2,5 ml rastvora S dopunjenog do 15 ml do 100 ml istim rastvaračem.
sulfate (600 ppm).
toda II, 2.2.2).
Teški metali (2.4.8). Rastvori se 1,5 g u 15 ml smeše 5
zapremina vode R i 10 zapremina alkohola R. 12 ml ovog
bromtimolplavog, rastvora R1. Potrebno je najviše 0,5 ml
rastvora odgovara zahtevima limit testa B za teške metale
(20 ppm). Pripremi se standard korišćenjem olova, standar-
sida da se promeni boja indikatora.
dnog rastvora (2 ppm Pb) pripremljenog razblaživanjem
olova, standardnog rastvora (100 ppm) R smešom od 5 Hloridi (2.4.4). 5 ml rastvora S, dopunjenog do 15 ml vo-
zapremina vode R i 10 zapremina alkohola R. dom R, odgovara zahtevima limit testa za hloride (450 ppm).
Gubitak sušenjem. Najviše 0,5 %. određen za 1,00 g suše- Arsen (2.4.2). 10 ml rastvora S odgovara zahtevima limit
njem u sušnici na 100 ºC do 105 ºC. testa A za arsen (5 ppm).

NATRIJUM-SULFAT, DEKAHIDRAT
Kalcijum (2.4.3). 10 ml rastvora S, dopunjenog do 15 ml Delimično se rastvara u prisutnoj kristalnoj vodi koju sadrži
vodom, destilovanom R, odgovara zahtevima limit testa za na oko 33 ºC.
kalcijum (450 ppm).
korišćenjem olova, standardog rastvora (1 ppm Pb) R. A. Daje reakcije sulfata (2.3.1).
Gvožđe (2.4.9). 5 ml rastvora S, dopunjenog do 10 ml vo- B. Daje reakcije natrijuma (2.3.1).
Magnezijum. U 10 ml rastvora S doda se 1 ml glicerola
(85 %) R, 0,15 ml titanžutog, rastvora R, 0,25 ml amoni- ISPITIVANJA
jum-oksalata, rastvora R, 5 ml natrijum-hidroksida, ras-
tvora, razblaženog R i promućka. Ružičasta boja ispitiva- Rastvor S. Rastvori se 5,0 g u vodi, destilovanoj R i dopuni
nog rastvora nije intenzivnija od boje standarda pripremlje- do 100 ml istim rastvaračem.
nog u isto vreme i na isti način, korišćenjem smeše 5 ml Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.2.1) i bezbojan (Me-
magnezijuma, standardnog rastvora (10 ppm Mg) R i 5 ml toda II, 2.2.2).
vode R (200 ppm).
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 5,0 %, određen za bromtimolplavog, rastvora R1. Potrebno je najviše 0,5 ml
1,00 g sušenjem u sušnici na 130 ºC. 0,01 M hlorovodonične kiseline ili 0,01 M natrijum-hidrok-
ODREĐIVANJE Hloridi (2.4.4). 5 ml rastvora S, dopunjenog do 15 ml vo-
dom R, odgovara zahtevima limit testa za hloride (200 ppm).
Rastvori se 1,30 g u 50 ml vode R. Propusti se kroz kolonu
od jonoizmenjivačke smole, jako kisele R, pri protoku od 4 Arsen (2.4.2). 10 ml rastvora S odgovara zahtevima limit
ml/min. Ispira se vodom R (oko 300 ml) dok se ne postigne testa A za arsen (2 ppm).
uslov da je za neutralizaciju 50 ml potrebno najviše 0,05 ml
Kalcijum (2.4.3). 10 ml rastvora S, dopunjenog do 15 ml
0,1 M natrijum-hidroksida. Titrira se eluat sa 1 M natrijum-
vodom, destilovanom R, odgovara zahtevima limit testa za
hidroksidom, uz 0,1 ml metiloranža, rastvora R kao indika-
kalcijum (200 ppm).
tora.
1 ml 1 M natrijum-hidroksida odgovara 71,0 mg Na2SO4. limit testa A za teške metale (20 ppm). Pripremi se standard
ČUVANJE Gvožđe (2.4.9). 5 ml rastvora S, dopunjenog do 10 ml vo-
Magnezijum. U 10 ml rastvora S doda se 1 ml glicerola
(85 %) R, 0,15 ml titanžutog, rastvora R, 0,25 ml amoni-
jum-oksalata, rastvora R, 5 ml natrijum-hidroksida, ras-
1997:0100 tvora, razblaženog R i promućka. Ružičasta boja ispitiva-
nog rastvora nije intenzivnija od boje standarda pripremlje-
nog u isto vreme i na isti način, korišćenjem smeše 5 ml
NATRIJUM-SULFAT, DEKAHIDRAT magnezijuma, standardnog rastvora (10 ppm Mg) R i 5 ml
vode R (100 ppm).
Natrii sulfas decahydricus Gubitak sušenjem (2.2.32). Od 52,0 % do 57,0 % određen
za 1,00 g sušenjem na 30 ºC u toku 1 h, a zatim na 130 ºC.
Na2SO4 · 10 H2O Mr 322,2

ODREĐIVANJE
DEFINICIJA Rastvori se 3,00 g u 50 ml vode R. Propusti se kroz kolonu

od jonoizmenjivačke smole, jako kisele R, pri protoku od 4
Natrijum-sulfat, dekahidrat sadrži od 99,0 % do 100,5 % ml/min. Ispira se vodom R (oko 300 ml) dok se ne postigne
Na2SO4, izračunato u odnosu na osušenu supstancu. uslov da je za neutralizaciju 50 ml potrebno najviše 0,05 ml
0,1 M natrijum-hidroksida. Titrira se eluat sa 1 M natrijum-
hidroksidom, uz 0,1 ml metiloranža, rastvora R kao indika-
OSOBINE tora.
Beo, kristalan prašak ili bezbojni, providni kristali, lako 1 ml 1 M natrijum-hidroksida odgovara 71,0 mg Na2SO4.
rastvorljivi u vodi, gotovo nerastvorljivi u alkoholu.

NATRIJUM-SULFIT, HEPTAHIDRAT
ČUVANJE Selen. U 3,0 g doda se 10 ml formaldehida, rastvora R i

pažljivo i postepeno 2 ml hlorovodonične kiseline R. Za-
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru. greva se na vodenom kupatilu 20 min. Ružičasta boja ras-
tvora nije intenzivnija od boje standarda pripremljenog u
isto vreme i na isti način, korišćenjem 1,0 g ispitivane sup-
stance kojoj je dodato 0,2 ml selena, standardnog rastvora
(100 ppm Se) R (10 ppm).
1997:0775
Cink. Najviše 25 ppm cinka određenog atomskom
apsorpcionom spektrometrijom (Metoda I, 2.2.23).
NATRIJUM-SULFIT, BEZVODNI
Ispitivani rastvor. Dopuni se 2,0 ml rastvora S1 do 10,0 ml
vodom R.
Natrii sulfis anhydricus
Poredbeni rastvor. Poredbeni rastvor se pripremi od cinka,
standardnog rastvora (100 ppm Zn) R i razblaži po potrebi
Na2SO3 Mr 126,0 vodom R.
Izmeri se apsorbancija na 213,9 nm uz upotrebu lampe sa
šupljom katodom za cink kao izvora zračenja i vazduh
DEFINICIJA acetilen plamena.
Natrijum-sulfit, bezvodni sadrži od 95,0 % do 100,5 % Teški metali (2.4.8). 12 ml rastvora S1 odgovara zahtevima
Na2SO3. limit testa A za teške metale (10 ppm). Pripremi se standard
OSOBINE
ODREĐIVANJE
Beo prašak, lako rastvorljiv u vodi, vrlo teško rastvorljiv u
alkoholu. Prenese se 0,250 g u tikvicu po Erlenmayeru od 500 ml u
kojoj se nalazi 50,0 ml 0,05 M joda. Mućka se dok se sup-
stanca sasvim ne rastvori. Doda se 1 ml skroba, rastvora R i
IDENTIFIKACIJA titrira višak joda 0,1 M natrijum-tiosulfatom. Izvodi se i
titracija slepe probe.
A. Rastvor S (videti Ispitivanja) je slabo alkalan (2.2.4).
1 ml 0,05 M joda odgovara 6,30 mg Na2SO3.
B. U 5 ml rastvora S doda se 0,5 ml 0,05 M joda. Rastvor
je bezbojan i daje reakciju (a) sulfata (2.3.1).
ČUVANJE
D. Odgovara zahtevima Određivanja.
1997:0776
ISPITIVANJA
Rastvor S. Rastvori se 5 g u vodi R i dopuni do 100 ml NATRIJUM-SULFIT,

istim rastvaračem. HEPTAHIDRAT
Rastvor S1. U 10,0 g doda se 25 ml vode R. Mućka se dok
se supstanca najvećim delom ne rastvori, pažljivo i poste- Natrii sulfis heptahydricus
peno doda se 15 ml hlorovodonične kiseline R. Zagreva se
do ključanja. Ohladi se i dopuni do 100,0 ml vodom R.
Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.2.1) i bezbojan (Me- Na2SO3 · 7H2O Mr 252,2
toda I, 2.2.2).
DEFINICIJA
Tiosulfati. U 2,00 g doda se 100 ml vode R. Promućka se i
doda 10 ml formaldehida, rastvora R i 10 ml sirćetne kise- Natrijum-sulfit, heptahidrat sadrži od 48,0 % do 52,5 %
line R. Ostavi se da stoji 5 min. Doda se 0,5 ml skroba, ras- Na2SO3.
tvora R i titrira 0,05 M jodom. Uradi se i titracija slepe
probe. Razlika u zapreminama potrebnim za titracije nije
veća od 0,15 ml (0,1 %). OSOBINE
Gvožđe (2.4.9). 10 ml rastvora S1 odgovara zahtevima li- Bezbojni kristali, lako rastvorljivi u vodi, vrlo teško
mit testa za gvožđe (10 ppm). rastvorljivi u alkoholu.

NATRIJUM-TIOSULFAT
IDENTIFIKACIJA titrira višak joda 0,1 M natrijum-tiosulfatom. Izvede se

A. Rastvor S (videti Ispitivanja) je slabo alkalan (2.2.4).
1 ml 0,05 M joda odgovara 6,30 mg Na2SO3.
B. U 5 ml rastvora S doda se 0,5 ml 0,05 M joda. Rastvor
je bezbojan i daje reakciju (a) sulfata (2.3.1). ČUVANJE
D. Odgovara zahtevima Određivanja.
ISPITIVANJA 1997:0414
Rastvor S. Rastvori se 10 g u vodi R i dopuni do 100 ml NATRIJUM-TIOSULFAT

istim rastvaračem.
Rastvor S1. U 20,0 g se doda 25 ml vode R. Mućka se dok
se supstanca najvećim delom ne rastvori, pažljivo i poste-
Natrii thiosulfas
peno se doda 15 ml hlorovodonične kiseline R. Zagreva se
do ključanja. Ohladi se i dopuni do 100,0 ml vodom R. Na2S2O3 · 5H2O Mr 248,2
toda I, 2.2.2). DEFINICIJA
Tiosulfati. U 4,00 g se doda 100 ml vode R. Promućka se i Natrijum-tiosulfat sadrži od 99,0 % do 101,0 % Na2S2O3 ·
doda 10 ml formaldehida, rastvora R i 10 ml sirćetne kise- 5H2O.
line R. Ostavi se da stoji 5 min. Doda se 0,5 ml skroba, ras-
tvora R i titrira 0,05 M jodom. Uradi se i titracija slepe
probe. Razlika u zapreminama potrebnim za titracije nije OSOBINE
veća od 0,15 ml (0,05 %).
Providni, bezbojni kristali, eflorescentni u suvom vazduhu,
Gvožđe (2.4.9). 10 ml rastvora S1 odgovara zahtevima li- vrlo lako rastvorljivi u vodi, gotovo nerastvorljivi u alko-
mit testa za gvožđe (5 ppm). holu. Rastvara se u prisutnoj kristalnoj vodi na oko 49 ºC.
Selen. U 6,0 g doda se 10 ml formaldehida, rastvora R i

pažljivo i postepeno 2 ml hlorovodonične kiseline R. Za- IDENTIFIKACIJA
greva se na vodenom kupatilu 20 min. Ružičasta boja ras- A. Obezbojava kalijum-jodid, rastvor jodiran R.
tvora nije intenzivnija od boje standarda pripremljenog u
isto vreme i na isti način, korišćenjem 2,0 g ispitivane sup- B. U 0,5 ml rastvora S (videti Ispitivanja) doda se 0,5 ml
stance kojoj je dodato 0,2 ml selena, standardnog rastvora vode R i 2 ml srebro nitrata, rastvora R2. Izdvaja se
(100 ppm Se) R (5 ppm). beo talog koji brzo postaje žućkast, a zatim crn.
Cink. Najviše 12 ppm određenog atomskom apsorpcionom C. U 2,5 ml rastvora S se doda 2,5 ml vode R i 1 ml
spektrometrijom (Metoda I, 2.2.23). hlorovodonične kiseline R. Izdvaja se talog sumpora, a
gas koji se razvija boji skrob-jodat, reagens papir R u
Ispitivani rastvor. Dopuni se 2,0 ml rastvora S1 do 10,0 ml plavo.
vodom R.
D. 1 ml rastvora S daje reakciju (a) natrijuma (2.3.1).
Poredbeni rastvor. Poredbeni rastvor se pripremi od cinka,
standardnog rastvora (100 ppm Zn) R i razblaži se po pot-
rebi vodom R. ISPITIVANJA
Izmeri se apsorbancija na 213,9 nm uz upotrebu lampe sa Rastvor S. Rastvori se 10,0 g u vodi, bez prisustva ugljen-
šupljom katodom za cink kao izvora zračenja i vazduh- dioksida R, koja je pripremljena od vode, destilovane R, i
acetilen plamena. dopuni do 100 ml istim rastvaračem.
Teški metali (2.4.8). 12 ml rastvora S1 odgovara zahtevima Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.2.1) i bezbojan (Me-
limit testa A za teške metale (5 ppm). Pripremi se standard toda II, 2.2.2).
ODREĐIVANJE Hloridi (2.4.4). U 5 ml rastvora S doda se 15 ml azotne

kiseline, razblažene R. Pažljivo se zagreva da ključa 3 do 4
Prenese se 0,500 g u tikvicu po Erlenmayeru od 500 ml u min. Ohladi se, filtrira i filtrat dopuni do 25 ml vodom R.
kojoj se nalazi 50,0 ml 0,05 M joda. Mućka se dok se sup- 12,5 ml rastvora dopunjenog do 15 ml vodom R odgovara
stanca sasvim ne rastvori. Doda se 1 ml skroba, rastvora R i zahtevima limit testa za hloride (200 ppm).

NATRIJUM-VALPROAT
Sulfati i sulfiti. Dopuni se 2,5 ml rastvora S do 10 ml vo- IDENTIFIKACIJA

dom, destilovanom R. U 3 ml ovog rastvora doda se 2 ml
kalijum-jodida, rastvora jodiranog R i nastavi sa dodava- A. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom
njem u kapima sve dok se ne pojavi vrlo slaba postojana (2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim za
žuta boja. Dopuni se do 15 ml vodom, destilovanom R. Ras- natrijum-valproat HRS. Ako se spektar ispitivane sup-
tvor odgovara zahtevima limit testa za sulfate (2.4.13) stance u čvrstom stanju razlikuje od spektra referentne
(0,2 %). supstance, snimi se sledeći spektar tehnikom diskova
koji se pripremaju nanošenjem 50 µl rastvora 100 g/l u
Sulfidi. U 10 ml rastvora S doda se 0,05 ml sveže metanolu R na disk kalijum-bromida R i rastvarač otpari
pripremljenog rastvora 40 g/l natrijum-nitroprusida R. Ras- u vakuumu. Diskovi se odmah upotrebe.
tvor ne postaje ljubičast.
B. Ispituju se hromatogrami dobijeni u ispitivanju za sro-
Teški metali. U 10 ml rastvora S doda se 0,05 ml natrijum- dne supstance. Retenciono vreme pika ispitivanog ras-
sulfida, rastvora R. Posle 2 min braon boja rastvora nije tvora (b) mora da odgovara retencionom vremenu pika
intenzivnija od boje standarda pripremljenog u isto vreme i poredbenog rastvora (b).
na isti način korišćenjem 10 ml olova, standardnog ras-
tvora (1 ppm Pb) R (10 ppm). C. 2 ml rastvora S (videti Ispitivanja) daje reakciju (a)
natrijuma (2.3.1).
ODREĐIVANJE
ISPITIVANJA
Rastvori se 0,500 g u 20 ml vode R i titrira 0,05 M jodom,
koristeći 1 ml skroba, rastvora R kao indikatora. Rastvor S. Rastvori se 1,25 g u 20 ml vode, destilovane R u
levku za odvajanje, doda se 5 ml azotne kiseline, razblažene
1 ml 0,05 M joda odgovara 24,82 mg Na2S2O3 · 5H2O. R i promućka. Smeša se ostavi da stoji 12 h. Koristi se donji
sloj.
ČUVANJE
Izgled rastvora. Rastvori se 2,0 g u vodi R i dopuni do 10
Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru. ml istim rastvaračem. Opalescencija rastvora nije intenziv-
nija od opalescencije referentne suspenzije II (2.2.1) i ras-
tvor nije intenzivnije obojen od referentnog rastvora Y6
(Metoda II, 2.2.2).
Aciditet ili alkalitet. Rastvori se 1,0 g u 10 ml vode R.
1997:0678 (99*) Doda se 0,1 ml fenolftaleina, rastvora R. Potrebno je naj-
više 0,75 ml 0,1 M hlorovodonične kiseline ili 0,1 M natri-
jum-hidroksida da se promeni boja indikatora.
NATRIJUM-VALPROAT
Srodne supstance. Ispituju se gasnom hromatografijom
(2.2.28), primenom buterne kiseline R kao internog sta-
Natrii valproas ndarda.
Rastvor internog standarda. Rastvori se 20 mg buterne
kiseline R u etru R i dopuni do 100 ml istim rastvaračem.
stance u 10 ml vode R. Doda se 5 ml sumporne kiseline,
razblažene R i mućka tri puta sa po 20 ml etra R. Doda se
10,0 ml rastvora internog standarda u sjedinjene etarske
C8H15NaO2 Mr 166,2 ekstrakte, mućka sa natrijum-sulfatom, bezvodnim R, filtrira
se i filtrat upari na temperaturi do 30 ºC u rotacionom
uparivaču, do zapremine od oko 10 ml.
DEFINICIJA
Ispitivani rastvor (b). Rastvori se 40 mg ispitivane sup-
Natrijum-valproat sadrži od 98,5 % do 101,0 % natrijum-2- stance u 100 ml vode R. Uzme se 10 ml rastvora i postupi
propilpentanoata, izračunato u odnosu na osušenu sup- kako je propisano za ispitivani rastvor (a).
stancu.
Ispitivani rastvor (c). Rastvori se 40 mg ispitivane sup-
stance u 100 ml vode R. U 10 ml rastvora doda se 0,5 ml
OSOBINE sumporne kiseline, razblažene R i mućka tri puta sa po 5 ml
etra R. Mućka se sa natrijum-sulfatom, bezvodnim R, filtrira
Beo ili skoro beo, kristalan prašak, higroskopan, vrlo lako se i filtrat upari na temperaturi do 30 ºC u rotacionom
rastvorljiv u vodi i alkoholu, gotovo nerastvorljiv u etru. uparivaču, do zapremine od oko 10 ml.

NEOMICIN-SULFAT
Poredbeni rastvor. Pripremi se kako je propisano za ispiti- 1997:0197 (98*)

vani rastvor (c), koristeći natrijum-valproat HRS umesto
ispitivane supatance. NEOMICIN-SULFAT
– borsilikatne staklene kolone, dužine 2,6 m, unutrašnjeg Neomycini sulfas
prečnika 2 mm, napunjene diatomejskom zemljom za
gasnu hromatografiju, silanizovanom R2 i impregnira-
nom tako da sadrži 5 % m/m makrogola 20 000 2- C23H46N6O13 · H2SO4 Mr 615 (baza)
nitrotereftalata R i 1 % m/m fosforne kiseline R,
– azota za hromatografiju R kao gasa nosača, protoka 20 DEFINICIJA
ml/min,
– plameno-jonizujućeg detektora, Neomicin-sulfat je smeša sulfata supstanci dobijenih rastom
pojedinih odabranih sojeva Streptomyces fradiae, čija je
uz održavanje temperature kolone između 150 ºC i 170 ºC, glavna komponenta 4-O-(2,6-diamino-2,6-dideoksi--D-
da bi se dobilo retenciono vreme oko 12 min za glavni pik glukopiranozil)-5-O-[3-O-(2,6-diamino-2,6-dideoksi--L-
(valproinska kiselina), i održavanjem temperature injektora
idopiranozil)--D-ribofuranozil]-2-deoksi-D-streptamin-sul-
na 200 ºC, a temperature detektora na 300 ºC. Preporučuje fat (neomicin B). Aktivnost nije manja od 680 i.j./mg,
se upotreba elektronskog integratora. Hromatogram se
izračunato u odnosu na osušenu supstancu.
snima u trajanju od 2,5 retenciona vremena valproinske
kiseline. Osetljivost se podesi tako da je visina pika buterne
kiseline na hromatogramu ispitivanog rastvora (b) najmanje
70 % od skale pisača. Ispitivanje je validano samo ako je na OSOBINE
hromatogramu ispitivanog rastvora (b) rezolucija između
pika internog standarda i glavnog pika najmanje 12. Na Beo ili žućkastobeo prašak, higroskopan, vrlo lako rastvor-
hromatogramu ispitivanog rastvora (a) zbir površina pikova, ljiv u vodi, vrlo teško rastvorljiv u alkoholu, gotovo
osim onih koji odgovaraju glavnom piku i pikovima rastva- nerastvorljiv u acetonu i etru.
rača i internog standarda, nije veći od površine pika inter-
nog standarda (0,4 %). Zanemari se pik rastvarača i bilo
koji pik čija je površina manja od 1 % u odnosu na površinu IDENTIFIKACIJA
pika internog standarda.
Hloridi (2.4.4). U 5 ml rastvora S doda se 10 ml vode R. A. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27),
Rastvor odgovara zahtevima limit testa za hloride (200 koristeći ploču debljine sloja adsorbensa 0,75 mm
ppm). pripremljenog na sledeći način: pomeša se 0,3 g karbo-
mera R sa 240 ml vode R i ostavi se da stoji, umereno
Sulfati (2.4.13). Rastvor S odgovara zahtevima limit testa mućkajući 1 h; podesi se pH vrednost na 7 postepenim
za sulfate (200 ppm). dodavanjem, uz stalno mućkanje, natrijum-hidroksida,
razblaženog rastvora R posle čega se doda 30 g silika-
Teški metali (2.4.8). 1,0 g odgovara zahtevima limit testa gela H, R.
C za teške metale (20 ppm). Pripremi se standard korišće-
njem 2 ml olova, standardnog rastvora (10 ppm Pb) R. Ploča se zagreva 1 h na 110 C, ostavi se da se ohladi i
odmah se koristi.
Ispitivani rastvor. Rastvori se 10 mg ispitivane sup-
1,000 g sušenjem u sušnici na 100 ºC do 105 ºC.
stance u vodi R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem.
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 10 mg neomicin-sul-
ODREĐIVANJE fata HRS u vodi R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem.
Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 10 mg kanamicin-
Rastvori se 0,1500 g u 25 ml sirćetne kiseline, bezvodne R. monosulfata HRS, 10 mg neomicin-sulfata HRS i 10 mg
Titrira se 0,1 M perhlornom kiselinom, a završna tačka titra- strepotomicin-sulfata HRS u vodi R i dopuni do 10 ml
cije se odredi potenciometrijski (2.2.20). istim rastvaračem.
1 ml 0,1 M perhlorne kiseline odgovara 16,62 mg Na ploču se nanese odvojeno po 10 l svakog rastvora.
C8H15NaO2. Hromatogram se razvija u dužini od 15 cm koristeći kao
mobilnu fazu rastvor 100 g/l kalijum-dihidrogenfosfata
R. Kada se koristi gotova ploča, duže vreme je potrebno
ČUVANJE za razvijanje hromatograma, sve dok front rastvarača
dostigne gornju ivicu ploče. Hromatogram se osuši u
Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru. struji toplog vazduha i isprska smešom jednakih zapre-
mina 2 g/l dihidroksi-naftalena R u alkoholu R i 460 g/l

NEOMICIN-SULFAT
rastvora sumporne kiseline R. Zagreva se 5 min do 10 Poredbeni rastvor (b). Dopuni se 5,0 ml poredbenog ras-
min na 150 C. Glavna mrlja na hromatogramu ispitiva- tvora (a) do 25,0 ml vodom R.
nog rastvora slična je po položaju, boji i veličini sa
glavnom mrljom na hromatogramu poredbenog rastvora Poredbeni rastvor (c). Rastvori se 40 mg neomicin-sulfata
(a). Ispitivanje je validno samo ako hromatogram HRS u vodi R i dopuni do 5,0 ml istim rastvaračem.
poredbenog rastvora (b) pokazuje tri jasno razdvojene
mrlje. Na ploču se nanese u obliku trake od 5 mm odvojeno po 5
l svakog rastvora. Hromatogram se razvija u dužini od 12
B. Rastvori se oko 10 mg u 5 ml vode R. Doda se 0,1 ml cm koristeći kao mobilnu fazu smešu od 20 zapremina
piridina R i 2 ml rastvora1 g/l ninhidrina R i zagreva u metanola R i 80 zapremina 200 g/l rastvora natrijum-hlo-
vodenom kupatilu 10 min na 65 C do 70 C. Razvija se rida R Hromatogram se suši 10 min na 100 C do 105 C.
intenzivna ljubičasta boja. Isprska se ninhidrin rastvorom R1 i zagreva 10 min na 100
C. Daje reakciju (a) sulfata (2.3.1). C do 105 C. Na hromatogramu ispitivanog rastvora: gla-
vna mrlja slična je po položaju, boji i veličini sa glavnom
mrljom na hromatogramu poredbenog rastvora (c); mrlja
(neomicin C), sa Rf vrednošću neznatno manjom od Rf
ISPITIVANJA
vrednosti glavne mrlje, nije intenzivnija od mrlje poredbe-
nog rastvora (a) (15 %), ali je intenzivnija od mrlje na
pH (2.2.3). Rastvori se 0,1 g u vodi, bez prisustva ugljen- hromatogramu poredbenog rastvora (b) (3 %). Ispitivanje je
dioksida R i dopuni do 10,0 ml istim rastvaračem. pH vred- validno samo ako se na hromatogramu poredbenog rastvora
nost ovog rastvora je od 5,0 do 7,5. (c) pojavljuje mrlja sa Rf vrednošću neznatno manjom od Rf
vrednosti glavne mrlje.
Specifična optička rotacija (2.2.7). Rastvori se 1,00 g u
vodi R i dopuni do 10,0 ml istim rastvaračem. Specifična Sulfati. Od 27,0 % do 31,0 % sulfata (SO4), izračunato u
optička rotacija je od +53,5 do +59,0, izračunato u od- odnosu na osušenu supstancu. Rastvori se 0,250 g u 100 ml
nosu na osušenu supstancu. vode R i podesi pH vrednost rastvora na 11, koristeći
amonijak, koncentrovani R. Doda se 10,0 ml 0,1 M bari-
Neamin. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju jum-hlorida i oko 0,5 mg ftaleinpurpurnog R. Titrira se 0,1
(2.2.27), koristeći ploču pripremljenu na način propisan u M natrijum-edetatom, dodajući 50 ml alkohola R kada boja
ispitivanju za Identifikaciju A. rastvora počne da se menja i nastavi titracija do nestanka
ljubičastoplave boje.
Ploča se zagreva 1 h na 110 C, ostavi se da se ohladi i od-
mah se koristi. 1 ml 0,1 M barijum-hlorida odgovara 9,606 mg sulfata
(SO4).
vodi R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem. Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 8,0 %, određen za
1,00 g sušenjem 3 h na 60 C iznad fosfor(V)-oksida R pri
Poredbeni rastvor. Rastvori se 0,5 mg neamina HRS (odgo- pritisku koji ne prelazi 0,7 kPa.
vara sadržaju bočice) u vodi R i dopuni do 10 ml istim
rastvaračem. Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 1,0%, određen za 1,0 g.
Na ploču se nanese odvojeno po 10 l svakog rastvora i

hromatogram se razvija u dužini od 15 cm koristeći kao ODREĐIVANJE
mobilnu fazu 100 g/l rastvora kalijum-dihidrogenfosfata R.
Kada se koristi gotova ploča, duže vreme je potrebno za
razvijanje hromatograma, sve dok front rastvarača dostigne Izvede se mikrobiološko određivanje antibiotika (2.7.2).
gornju ivicu ploče. Hromatogram se osuši u struji toplog Koristi se neomicin-sulfat HRS kao referentna supstanca.
vazduha i isprska ninhidrin-kalaj(II)-hloridom, reagensom
R i zagreva 15 min na 110 °C. Bilo koja mrlja koja odgo-
vara neaminu na hromatogramu ispitivanog rastvora nije ČUVANJE
intenzivnija od mrlje na hromatogramu poredbenog ras-
tvora (2,0%).
svetlosti.
Neomicin C. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju
(2.2.27), na odgovarajućem silikagelu kao adsorbensu.
Ispitivani rastvor. Rastvori se 40 mg ispitivane supstance u NEČISTOĆE

vodi R i dopuni do 5,0 ml istim rastvaračem.
A. neomicin C,
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 30 mg framicetin-sulfata
HRS u vodi R i dopuni do 25,0 ml istim rastvaračem. B. neamin.

NEOSTIGMIN-BROMID
1997:0046 (99*) (3-hidroksifenil)trimetilamonijum-bromid. Rastvori se

50 mg u smeši 1 ml natrijum-karbonata, rastvora R i 9 ml
NEOSTIGMIN-BROMID vode R. Apsorbancija (2.2.25), izmerena odmah na 294 nm,
nije veća od 0,25.
Neostigmini bromidum testa za sulfate (200 ppm).
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 1,0%, određen za 1,00
g sušenjem u sušnici na 100 °C do 105 °C.
ODREĐIVANJE
C12H19BrN2O2 Mr 303,2
Rastvori se 0,225 g u 2 ml mravlje kiseline, bezvodne R.
Doda se 50 ml sirćetne kiseline, anhidrida R. Titrira se 0,1
DEFINICIJA M perhlornom kiselinom, uz potenciometrijsko određivanje
završne tačke titracije.
Neostigmin-bromid sadrži od 98,5% do 101,0% (3-dimetil- 1ml 0,1 M perhlorne kiseline odgovara 30,32 mg
karbamoiloksifenil) trimetilamonijum-bromida, izračunato C12H19BrN2O2.
u odnosu na osušenu supstancu.
ČUVANJE
OSOBINE
Beo, kristalan prašak ili bezbojni kristali, higroskopan, vrlo svetlosti.
lako rastvorljiv u vodi, lako rastvorljiv u alkoholu.
NEČISTOĆE
IDENTIFIKACIJA
Prva identifikacija: B, D.
Druga identifikacija: A, C, D.
A. Rastvori se 20 mg u 0,5 M sumpornoj kiselini i dopuni
do 100 ml istom kiselinom. Ispituje se u oblasti od 230 H
nm do 350 nm; rastvor pokazuje dva apsorpciona
maksimuma (2.2.25), na 260 nm i 266 nm. Specifične A. (3-hidroksifenil)trimetilamonijum-bromid.
apsorbancije na ovim maksimumima su oko 16, odno-
sno oko 14.
B. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom
neostigmin-bromid HRS. 1997:0626
C. Zagreva se oko 50 mg sa smešom 0,4 g kalijum-hidrok-

sida R i 2 ml alkohola R na vodenom kupatilu 3 min.
NEOSTIGMIN-METILSULFAT
Otpareni alkohol se nadoknadi. Ohladi se i doda 2 ml
vode R i 2 ml diazobenzensulfonske kiseline, rastvora Neostigmini metilsulfas
R1. Razvija se narandžastocrvena boja.
D. Daje reakciju bromida (2.3.1).
ISPITIVANJA
Rastvor S. Rastvori se 2,5 mg u vodi, destilovanoj R i do-

puni do 50 ml istim rastvaračem.
toda II, 2.2.2). C13H22N2O6S Mr 334,4

NIFEDIPIN
DEFINICIJA (3-hidroksifenil)trimetilamonijum-metilsulfat. Rastvori

se 50 mg u smeši 1 ml natrijum-karbonata, rastvora R i 9
Neostigmin-metilsulfat sadrži od 98,5 % do 101,0 % (3- ml vode R. Apsorbancija (2.2.25), izmerena odmah na 294
dimetilkarbamoiloksifenil)trimetilamonijum-metilsulfata, nm, nije veća od 0,20.
OSOBINE Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5%, određen za
1,000 g sušenjem u sušnici na 100 °C do 105 °C.
Beo, kristalan prašak ili bezbojni kristali, higroskopan, vrlo
lako rastvorljiv u vodi, lako rastvorljiv u alkoholu, gotovo
ODREĐIVANJE
IDENTIFIKACIJA Rastvori se 0,300 g u 150 ml vode R i doda 100 ml natri-

jum-hidroksida, rastvora razblaženog R. Destiliše se,
Prva identifikacija: A, C. skupljajući destilat u 40 ml rastvora 40 g/l borne kiseline R,
dok ukupna zapremina u posudi za skupljanje ne bude oko
Druga identifikacija: A, B, D, E. 250 ml. Titrira se rastvor u posudi za skupljanje 0,1 M
A. Temperatura topljenja (2.2.14): od 144 °C do 149 °C. hlorovodoničnom kiselinom, uz 0,25 ml indikatora metilcr-
veno, mešani rastvor R. Izvede se titracija slepe probe.
B. Rastvori se 50 mg u 0,5 M sumpornoj kiselini i dopuni
do 100,0 ml istom kiselinom. Ispituje se u oblasti od 1 ml 0,1 M hlorovodonične kiseline odgovara 33,44 mg
230 nm do 350 nm (2.2.25); rastvor pokazuje dva C13H22N2O6S.
apsorpciona maksimuma, na 261 nm i 267 nm. Odnos
apsorbancije na maksimumu od 267 nm i apsorbancije
na maksimumu od 261 nm je od 0,84 do 0,87. ČUVANJE
Identifikacija je validna samo ako u testu rezolucije
(2.2.25) odnos apsorbancija nije manji od 1,9. Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru, zaštićeno od
svetlosti.
neostigmin-metilsulfat HRS. Ispitivana i referentna sup-
stanca se pripreme tehnikom diska.
1997:0627
D. U 50 mg doda se 0,4 g kalijum-hidroksida R i 2 ml
alkohola R i zagreva na vodenom kupatilu 3 min. NIFEDIPIN
Otpareni alkohol se nadoknadi. Ohladi se i doda 2 ml
vode R i 2 ml diazobenzensulfonske kiseline, rastvora
R1. Razvija se narandžastocrvena boja. Nifedipinum
E. Rastvori se 0,1 g u 5 ml destilovane vode R i doda 1 ml
barijum-hlorida, rastvora R1. Ne izdvaja se talog. Doda
se 2 ml hlorovodonične kiseline R i zagreva u vodenom
kupatilu 10 min. Izdvaja se fini, beo talog.
ISPITIVANJA
Rastvor S. Rastvori se 2,5 g u destilovanoj vodi R i dopuni

toda II, 2.2.2). C17H18N2O6 Mr 346,3
Aciditet ili alkalitet. Na 4,0 mg rastvora S doda se 6,0 ml

vode R i 0,1 ml fenolftaleina, rastvora R1. Rastvor je DEFINICIJA
bezbojan. Doda se 0,3 ml 0,01 M natrijum-hidroksida; ras-
tvor postaje crven. Doda se 0,4 ml 0,01 M hlorovodonične Nifedipin sadrži od 98,0 % do 102,0 % dimetil 1,4-dihidro-
kiseline; rastvor postaje bezbojan. Doda se 0,1 ml metil- 2,6-dimetil-4-(2-nitrofenil) piridin-3,5-dikarboksilata, izra-
crvenog, rastvora R; rastvor postaje crven ili žućkastocrven. čunato u odnosu na osušenu supstancu.

NIFEDIPIN
OSOBINE Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 10 mg nifedipin, nečis-

toće-A HRS u metanolu R i dopuni do 25,0 ml istim
Žut, kristalan prašak, gotovo nerastvorljiv u vodi, lako rastvaračem.
rastvorljiv u acetonu, slabo rastvorljiv u etanolu. Kada je
izložen dnevnoj svetlosti i veštačkoj svetlosti određenih Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 10 mg nifedipin, nečis-
talasnih dužina, prelazi u nitrozofenilpiridin. Izložen toće-B HRS u metanolu R i dopuni do 25,0 ml istim
ultraljubičastoj svetlosti, prelazi u nitrofenilpiridin. Rastvori rastvaračem.
se pripremaju neposredno pre upotrebe u mraku ili pod Poredbeni rastvor (c). Pomeša se 1,0 ml poredbenog ras-
svetlošću talasnih dužina većih od 420 nm i štite se od tvora (a), 1,0 ml poredbenog rastvora (b) i 0,1 ml ispitiva-
svetlosti. nog rastvora i dopuni se do 20,0 ml mobilnom fazom. Do-
puni se 2,0 ml tog rastvora do 10 ml mobilnom fazom.
IDENTIFIKACIJA Hromatografski postupak može da se izvede korišćenjem:
Prva identifikacija: B. – kolone od nerđajućeg čelika dužine 0,15 m i unutrašnjeg

prečnika 4,6 mm, napunjene silikagelom za
Druga identifikacija: A, C, D. hromatografiju, oktadecilsilil R (5 m),
A. Temperatura topljenja (2.2.14): od 171 °C do 175 °C – mobilne faze: acetonitril R - metanol R - voda R
(9:36:55 V/V/V), protoka oko 1,0 ml/min,
(2.2.24) upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim za – detektora, spektrofotometra, podešenog na 235 nm;
nifedipin HRS. Supstanca se ispituje u čvrstom stanju. preporučuje se upotreba integratora.
C. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27), na Injektuje se 20 l poredbenog rastvora (c). Kada je
pogodnom silikagelu sa fluorescentnim indikatorom hromatogram snimljen pod gore opisanim uslovima, sup-
koji ima optimalan intenzitet na 254 nm, kao adsor- stance se eluiraju sledećim redom: nečistoće-A, nečistoće-B
bensu. i nifedipin; retenciono vreme nifedipina je oko 15,5 min.
Ispitivani rastvor. Rastvori se 10 mg ispitivane sup- Ispitivanje je validno samo ako je na hromatogramu
stance u metanolu R i dopuni do 10 ml istim rastvara- poredbenog rastvora (c): rezolucija između dva pika koji
čem. odgovaraju nečistoći-A i nečistoći-B veća od 1,5; rezolucija
između pikova koji odgovaraju nečistoći-B i nifedipinu
Poredbeni rastvor. Rastvori se 10 mg nifedipina HRS u veća od 1,5; odnosno, pik koji odgovara nečistoći-A ima
metanolu R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem. visinu veću od 20 % pune skale pisača. Injektuje se odvo-
jeno 20 l ispitivanog i poredbenog rastvora (c) i snimi se
Na ploču se nanese odvojeno po 5 l svakog rastvora. hromatogram u trajanju od 2 retenciona vremena nifedipina.
Razvija se u hromatografskoj kadi koja nije zasićena, u Na hromatogramu ispitivanog rastvora: nijedan od pikova
dužini od 15 cm uz mobilnu fazu: etilacetat R - osim glavnog pika i pikova koji odgovaraju nečistoći-A i
cikloheksan R (40:60 V/V). Hromatogram se osuši na nečistoći-B nema površinu veću od pika koji odgovara
vazduhu i posmatra se pod UV svetlošću na 254 nm. nifedipinu na hromatogramu poredbenog rastvora (c)
Glavna mrlja na hromatrogramu ispitivanog rastvora sli- (0,1 %); površine pikova koji odgovaraju nečistoći-A i
čna je po položaju, izgledu na 254 nm i veličini glavnoj nečistoći-B nisu veće od odgovarajućih pikova na hromato-
mrlji na hromatogramu poredbenog rastvora. gramu (c) (0,1 %); ukupna količina srodnih supstanci nije
D. U 25 mg, u epruveti, doda se 10 ml smeše 1,5 zapre- veća od 0,3 %. Zanemari se bilo koji pik čija je površina
mine hlorovodonične kiseline R, 3,5 zapremine vode R i manja od 0,1 površine pika koji odgovara nifedipinu na
5 zapremina alkohola R pa se rastvori uz pažljivo hromatogramu poredbenog rastvora (c).
zagrevanje. Doda se 0,5 g cinka R u granulama i ostavi
da stoji 5 min, uz povremeno mešanje kružnim pokre- Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5 %, određen za
tima. Filtrira se u drugu epruvetu, filtratu se doda 5 ml 1,000 g sušenjem u sušnici 2 h na 100 °C do 105 °C.
rastvora 10 g/l natrijum-nitrita R i ostavi da stoji 2 min.
Doda se 2 ml rastvora 50 g/l amonijum-sulfamata R, Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g.
pažljivo, ali energično promućka i doda 2 ml rastvora 5
g/l naftiletilendiamin-dihidrohlorida R. Razvija se
intenzivno crvena boja koja se zadržava najmanje 5 min. ODREĐIVANJE
Rastvori se 0,1300 g u smeši 25 ml 2-metil-2-propanola R i

ISPITIVANJA 25 ml perhlorne kiseline, rastvora R. Titrira se 0,1 M
amonijum-cer(IV)-sulfatom uz indikator 0,1 ml feroin R, do
Srodne supstance. Ispituju se tečnom hromatografijom nestanka ružičaste boje. Titrira se polako u blizini završne
(2.2.29). tačke titracije. Izvede se titracija slepe probe.
Ispitivani rastvor. Rastvori se 0,200 g ispitivane supstance 1 ml 0,1 M amonijum-cer(IV)-sulfata odgovara 17,32 mg
u 20 ml metanola R i dopuni do 50,0 ml mobilnom fazom. C17H18N2O6.

NIKETAMID
ČUVANJE C. Zagreje se 0,1 g sa 1 ml natrijum-hidroksida, rastvora

razblaženog R. Razvija se progresivno dietilamin, koji
Čuva se zaštićeno od svetlosti. je prepoznatljiv po karakterističnom mirisu i po tome
što lakmus reagens papir, crveni R boji u plavo.
NEČISTOĆE D. Dopuni se 1 ml rastvora S (videti Ispitivanja) do 250 ml

vodom R. U 2 ml ovog rastvora doda se 2 ml cijanogen-
A. Dimetil-2,6-dimetil-4-(2-nitrofenil)piridin-3,5-dikarbok bromida, rastvora R. Doda se 3 ml rastvora 25 g/l ani-
silat (nitrofenilpiridin), lina R i promućka. Razvija se žuta boja.
B. Dimetil-2,6-dimetil-4-(2-nitrozofenil)piridin-3,5-dikar
boksilat(nitrozofenilpiridin). ISPITIVANJA

Izgled. Ispitivana supstanca u tečnom stanju, ili koja se
1997:0233
blagim zagrevanjem prevede u tečno stanje, bistra je (2.2.1)
i nije intenzivnije obojena od referentnog rastvora Y5 (Me-
NIKETAMID toda II, 2.2.2).
Nicethamidum
Indeks refrakcije (2.2.6). Od 1,524 do 1,526.
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 40 mg etilnikotinamida
C10H14N2O Mr 178,2 HRS u metanolu R i dopuni do 100 ml istim rastvaračem.
Poredbeni rastvor (b). Dopuni se 1 ml poredbenog rastvora
DEFINICIJA
Niketamid sadrži od 99,0 % do 101,0 % N,N-dietilpiridin-3- Hromatogram se razvija u dužini od 15 cm uz mobilnu
karboksamida, izračunato u odnosu na osušenu supstancu. fazu: propanol R - hloroform R (25:75 V/V). Hromatogram
se osuši na vazduhu i posmatra pod UV svetlošću na 254
nm. Na hromatogramu ispitivanog rastvora moguća mrlja
OSOBINE koja odgovara etilnikotinamidu nije intenzivnija od mrlje na
hromatogramu poredbenog rastvora (a) (1,0 %), i bilo koja
Uljana tečnost ili kristalna masa, bezbojna ili blago žućka- mrlja, osim glavne mrlje i moguće mrlje koja odgovara
sta, meša se sa vodom, alkoholom i etrom. etilnikotinamidu, nije intenzivnija od mrlje na hromato-
gramu poredbenog rastvora (b) (0,1 %).
IDENTIFIKACIJA Teški metali (2.4.8). Dopuni se 10 ml rastvora S do 25 ml

vodom R. 12 ml ovog rastvora odgovara zahtevima limit
Prva identifikacija: A, B. testa A za teške metale (10 ppm). Pripremi se standard
A. Rastvori se 0,15 g u 0,01 M hlorovodonične kiseline i mikro metodom za određivanje vode.
dopuni do 100,0 ml istom kiselinom. Dopuni se 1,0 ml
ovog rastvora do 100,0 ml 0,01 M hlorovodoničnom Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g.
(2.2.25) u kiveti od 2 cm; rastvor pokazuje jedan apsor-
pcioni maksimum na 263 nm. Specifična apsorbancija ODREĐIVANJE
na maksimumu je oko 285.
Rastvori se 0,150 g u smeši 5 ml sirćetne kiseline, anhid-
B. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom rida R i 20 ml sirćetne kiseline, bezvodne R. Titrira se 0,1
(2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim za M perhlornom kiselinom, uz potenciometrijsko određivanje
niketamid HRS. završne tačke titracije (2.2.20).

NIKLOZAMID, BEZVODNI
1 ml 0,1 M perhlorne kiseline odgovara 17,82 mg E. Odgovara zahtevima ispitivanja za gubitak sušenjem
C10H14N2O. (videti Ispitivanja).
ISPITIVANJA
1997:0679 Srodne supstance. Ispituju se tečnom hromatografijom

(2.2.29).
NIKLOZAMID, BEZVODNI Ispitivani rastvor. Rastvori se 50 mg ispitivane supstance u
metanolu R, uz pažljivo zagrevanje, ohladi i dopuni do 50,0
ml istim rastvaračem.
Niclosamidum anhydricum
do 100,0 ml acetonitrilom R. Dopuni se 1,0 ml ovog ras-
tvora do 20,0 ml acetonitrilom R.
– kolone od nerđajućeg čelika dužine 0,125 m i unutraš-
njeg prečnika 4 mm, napunjene silikagelom za hromato-
grafiju, oktadecilsilil R (5 m),
C13H8Cl2N2O4 Mr 327,1
– mobilne faze, koja se sastoji od smeše jednakih zapre-
mina acetonitrila R i rastvora koji sadrži 2 g/l kalijum-
dihidrogenfosfata R, 1 g/l natrijum-hidrogenfosfata R i
DEFINICIJA
2 g/l tetrabutilamonijum-hidrogensulfata R, protoka 1,0
ml/min.
Bezvodni niklozamid sadrži od 98,0 % do 101,0 % 5-hlor-
N-(2-hlor-4-nitrofenil)-2-hidroksibenzamida, izračunato u – detektora, spektrofotometra, podešenog na 230 nm.
odnosu na osušenu supstancu.
Podesi se osetljivost tako da visina pika koji odgovara
niklozamidu na hromatogramu poredbenog rastvora nije
OSOBINE manja od 20 % pune skale pisača. Injektuje se 20 l svakog
rastvora i snimi se hromatogram u trajanju od 2 retenciona
Žućkastobeli ili žućkasti, fini kristali, gotovo nerastvorljivi vremena niklozamida. Na hromatogramu ispitivanog ras-
u vodi, slabo rastvorljivi u acetonu, teško rastvorljivi u eta- tvora, zbir površina pikova, osim pika koji odgovara
nolu. niklozamidu i pika rastvarača, nije veći od 4 površine glav-
nog pika hromatograma poredbenog rastvora (0,2 %). Zane-
mari se svaki pik površine manje od 0,1 površine pika koji
IDENTIFIKACIJA odgovara niklozamidu na hromatogramu poredbenog ras-
tvora.
Prva identifikacija: B, E.
5-hlorsalicilna kiselina.
Druga identifikacija: A, C, D, E.
Ispitivani rastvor. U 1,0 g ispitivane supstance doda se 15
A. Temperatura topljenja (2.2.14): od 227 °C do 232 °C. ml vode R, rastvor ključa 2 min, ohladi se i filtrira kroz
membranski filter (veličina pore: 0,45 m); filter se ispere,
B. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom sjedine se filtrat i rastvor dobijen ispiranjem pa se dopune
(2.2.24) upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim za do 20,0 ml vodom R.
niklozamid, bezvodni HRS. Ispitivana i referentna sup-
stanca se prireme tehnikom diska, uz korišćenje 0,5 mg Poredbeni rastvor. Rastvori se 30 mg 5-hlorsalicilne kise-
supstance i 0,3 g kalijum-bromida R. line R u 20 ml metanola R i dopuni do 100,0 ml vodom R.
Dopuni se 1,0 ml ovog rastvora do 100,0 ml vodom R.
C. U 50 mg doda se 5 ml 1 M hlorovodonične kiseline i 0,1
g cinka, praška R, zagreva se u vodenom kupatilu 10 U 10,0 ml ispitivanog rastvora i u 10,0 ml poredbenog ras-
min, ohladi i fltrira. Filtratu se doda 1 ml rastvora 5 g/l tvora doda se odvojeno po 0,1 ml gvožđe(III)-hlorida, ras-
natrijum-nitrita R i ostavi se da stoji 3 min; doda se 2 tvora R2. Bilo koja ljubičasta boja ispitivanog rastvora nije
ml rastvora 20 g/l amonijum-sulfamata R, promućka i intenzivnija od boje poredbenog rastvora (60 ppm).
ostavi da stoji 3 min, i doda 2 ml rastvora 5 g/l
naftiletilendiamin-dihidrohlorida R. Razvija se ljubiča- 2-hlor-4-nitroanilin.
sta boja. Ispitivani rastvor. U 0,250 g ispitivane supstance doda se 5
D. Zagreje se supstanca na bakarnoj žici u oksidacionom ml metanola R, zagreje do ključanja, ohladi, doda se 45 ml
plamenu. Plamen postaje zelen. 1 M hlorovodonične kiseline, ponovo zagreje do ključanja,

NIKLOZAMID, MONOHIDRAT
ohladi, filtrira i filtrat se dopuni do 50,0 ml 1 M DEFINICIJA

hlorovodoničnom kiselinom.
Niklozamid, monohidrat sadrži od 98,0 % do 101,0 % 5-
Poredbeni rastvor. Rastvori se 50 mg 2-hlor-4-nitroanilina hlor-N-(2-hlor-4-nitrofenil)-2-hidroksibenzamida, izraču-
R u metanolu R i dopuni do 100,0 ml istim rastvaračem. nato u odnosu na osušenu supstancu.
Dopuni se 1,0 ml ovog rastvora do 100,0 ml metanolom R.
Dopuni se 2,0 ml ovog rastvora do 20,0 ml 1 M
hlorovodoničnom kiselinom. OSOBINE
U 10,0 ml ispitivanog rastvora i u 10,0 ml poredbenog ras-
tvora doda se odvojeno po 0,5 ml rastvora 5 g/l natrijum- Žućkasti, fini kristali, gotovo nerastvorljivi u vodi, slabo
nitrita R i ostavi da stoji 3 min. Doda se 1 ml rastvora 20 g/l rastvorljivi u acetonu, teško rastvorljivi u etanolu.
amonijum-sulfamata R, promućka, ostavi da stoji 3 min i
doda 1 ml rastvora 5 g/l naftiletilendiamin-dihidrohlorida R.
Bilo koja ružičastoljubičasta boja u ispitivanom rastvoru IDENTIFIKACIJA
nije intenzivnija od boje u poredbenom rastvoru (100 ppm).
Hloridi (2.4.4). U 2 g doda se smeša 1,2 ml sirćetne kise-
line R i 40 ml vode R, zagreva se da ključa 2 min, ohladi i Druga identifikacija: A, C, D, E.
filtrira. Kada se 2 ml filtrata dopuni do 15 ml vodom R, to
A. Temperatura topljenja (2.2.14): od 227 °C do 232 C,
odgovara zahtevima limit testa za hloride (500 ppm).
određena posle sušenja na 100 °C do 105 °C u toku 4 h.
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5%, određen za
B. Osuši se ispitivana supstanca na 100 °C do 105 °C u
1,000 g sušenjem u sušnici 4 h na 100 °C do 105 °C.
trajanju od 4 h. Ispituje se IR apsorpcionom
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1%, određen za 1,0 g. spektrofotometrijom (2.2.24) upoređivanjem sa IR
spektrom dobijenim za niklozamid, bezvodni HRS.
Ispitivana i referentna supstanca se prireme tehnikom
ODREĐIVANJE diska, uz korišćenje 0,5 mg supstance i 0,3 g kalijum-
bromida R.
Rastvori se 0,3000 g u 80 ml smeše jednakih zapremina
C. U 50 mg doda se 5 ml 1 M hlorovodonične kiseline i 0,1
acetona R i metanola R. Titrira se 0,1 M tetrabutilamoni-
g cinka, praška R, zagreva u vodenom kupatilu 10 min,
jum-hidroksidom, uz potenciometrijsko određivanje završne
ohladi i filtrira. Filtratu se doda 1 ml rastvora 5 g/l
tačke titracije (2.2.20).
natrijum-nitrita R i ostavi da stoji 3 min; doda se 2 ml
1 ml 0,1 M tetrabutilamonijum-hidroksida odgovara 32,71 rastvora 20 g/l amonijum-sulfamata R, promućka, ostavi
mg C13H8Cl2N2O4. da stoji 3 min i doda 2 ml rastvora 5 g/l naftiletilendia-
min-dihidrohlorida R. Razvija se ljubičasta boja.
D. Zagreje se supstanca na bakarnoj žici u oksidacionom
ČUVANJE
plamenu. Plamen postaje zelen.
Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru, zaštićeno od E. Odgovara zahtevima ispitivanja za gubitak sušenjem
svetlosti. (videti Ispitivanja).
ISPITIVANJA
Srodne supstance. Ispituju se tečnom hromatografiom

1997:0680 (2.2.29).
NIKLOZAMID, MONOHIDRAT Ispitivani rastvor. Rastvori se 50 mg ispitivane supstance u

metanolu R, lagano zagreva, ohladi i dopuni do 50,0 ml
istim rastvaračem.
Niclosamidum monohydricum Poredbeni rastvor. Dopuni se 1,0 ml ispitivanog rastvora
do 100,0 ml acetonitrilom R. Dopuni se 1,0 ml ovog ras-
tvora do 20,0 ml acetonitrilom R.
– kolone od nerđajućeg čelika dužine 0,125 m i unutraš-
njeg prečnika 4 mm, napunjene sa silikagelom za
hromatografiju, oktadecilsilil R (5m),
– mobilne faze, koja se sastoji od smeše jednakih zapre-
C13H8Cl2N2O4H2O Mr 345,1 mina acetonitrila R i rastvora koji sadrži 2 g/l kalijum-

NIKOTINAMID
dihidrogenfosfata R, 1 g/l natrijum-hidrogen sfata R i 2 ODREĐIVANJE

g/l tetrabutilamonijum-hidrogensulfata R, protoka 1,0
ml/min, Rastvori se 0,3000 g u 80 ml smeše jednakih zapremina
acetona R i metanola R. Titrira se 0,1 M tetrabutilamoni-
– detektora, spektrofotometra, podešenog na 230 nm. jum-hidroksidom, uz potenciometrijsko određivanje završne
Podesi se osetljivost sistema tako da visina pika, koji odgo- tačke titracije (2.2.20).
vara niklozamidu na hromatogramu poredbenog rastvora, 1 ml 0,1 M tetrabutilamonijum-hidroksida odgovara 32,71
nije manja od 20 % pune skale pisača. Injektuje se 20 l mg C13 H8Cl2N2O4.
svakog rastvora i snimi se hromatogram u trajanju od 2
retenciona vremena niklozamida. Na hromatogramu
ispitivanog rastvora zbir površina pikova, osim pika koji ČUVANJE
odgovara niklozamidu i pika rastvarača, nije veći od 4
površine glavnog pika hromatograma poredbenog rastvora Čuva se zaštićeno od svetlosti.
(0,2 %). Zanemari se svaki pik površine manje od 0,1 povr-
šine pika koji odgovara niklozamidu na hromatogramu
1997:0047
5-hlorsalicilna kiselina.
Ispitivani rastvor. U 1,0 g ispitivane supstance doda se 15 NIKOTINAMID
ml vode R, rastvor ključa 2 min, ohladi i filtrira kroz
membranski filter (veličina pore: 0,45 m); filter se ispere,
sjedine se filtrat i rastvor dobijen ispiranjem pa se dopune Nicotinamidum
do 20,0 ml vodom R.
Poredbeni rastvor. Rastvori se 30 mg 5-hlorsalicilne kise-
line R u 20 ml metanola R i dopuni do 100,0 ml vodom R.
Dopuni se 1,0 ml rastvora do 100,0 ml vodom R.
U 10,0 ml ispitivanog rastvora i u 10,0 ml poredbenog ras-
tvora doda se odvojeno po 0,1 ml gvožđe(III)-hlorida, ras-
tvora R2. Bilo koja ljubičasta boja ispitivanog rastvora nije C6H6N2O
Mr 122,1
intenzivnija od boje poredbenog rastvora (60 ppm).
2-hlor-4-nitroanilin. DEFINICIJA
Ispitivani rastvor. U 0,250 g ispitivane supstance doda se 5 Nikotinamid sadrži od 99,0 % do 101,0 % piridin-3-
ml metanola R, zagreje do ključanja, ohladi, doda 45 ml 1 karboksamida, izračunato u odnosu na osušenu supstancu.
M hlorovodonične kiseline, ponovo zagreje do ključanja,
ohladi, filtrira i filtrat se dopuni do 50,0 ml 1 M OSOBINE
Beo, kristalan prašak ili bezbojni kristali, slabog
Poredbeni rastvor. Rastvori se 50 mg 2-hlor-4-nitroanilina
karakterističnog mirisa, lako rastvorljiv u vodi i etanolu,
R u metanolu R i dopuni do 100,0 ml istim rastvaračem.
teško rastvorljiv u etru.
Dopuni se 1,0 ml ovog rastvora do 100,0 ml metanolom R.
Dopuni se 2,0 ml ovog rastvora do 20,0 ml 1 M
hlorovodoničnom kiselinom. IDENTIFIKACIJA
U 10,0 ml ispitivanog rastvora i u 10,0 ml poredbenog ras- Prva identifikacija: A, B.
tvora doda se odvojeno po 0,5 ml rastvora 5 g/l natrijum-
nitrita R i ostavi da stoji 3 min. Doda se 1 ml rastvora 20 g/l Druga identifikacija: A, C, D.
amonijum-sulfamata R, promućka, ostavi da stoji 3 min i
doda 1ml rastvora 5 g/l naftiletilendiamin-dihidrohlorida R. A. Temperatura topljenja (2.2.14): od 128 °C do 131 °C.
Bilo koja ružičastoljubičasta boja ispitivanog rastvora nijeB. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom
intenzivnija od boje poredbenog rastvora (100 ppm). (2.2.24) upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim za
Hloridi (2.4.4). U 2 g doda se smeša 1,2 ml sirćetne kise- nikotinamid HRS.
line R i 40 ml vode R, zagreva se da ključa 2 min, ohladi i C. Zagreje se do ključanja 0,1 g sa 1 ml natrijum-hidrok-
filtrira. 2 ml filtrata dopunjenog do 15 ml vodom R, odgo- sida, rastvora razblaženog R. Izdvaja se amonijak, koji
vara zahtevima limit testa za hloride (500 ppm). se prepoznaje po karakterističnom mirisu.
Gubitak sušenjem (2.2.32). Od 4,5 % do 6,0 %, određen D. Dopuni se 2 ml rastvora S (videti Ispitivanja) do 100 ml
za 1,000 g sušenjem u sušnici 4 h na 100 °C do 105 °C. vodom R. U 2 ml ovog rastvora, doda se 2 ml cijano-
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1%, određen za 1,0 g. gen-bromida, rastvora R i 3 ml rastvora 25 g/l anilina R
i promućka. Razvija se žuta boja.

NIKOTINSKA KISELINA
Rastvor S. Rastvori se 2,5 g u vodi, bez prisustva ugljen- Nikotinska kiselina sadrži od 99,5 % do 100,5 % piridin-3-
dioksida R i dopuni do 50 ml istim rastvatračem. karboksilne kiseline, izračunato u odnosu na osušenu sup-
stancu.
Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.2.1) i nije
intenzivnije obojen od referentnog rastvora BY7 (Metoda II,
2.2.2). OSOBINE
pH (2.2.3). pH vrednost rastvora S je od 6,0 do 7,5. Beo, kristalan prašak, umereno rastvorljiv u ključaloj vodi i
Srodne supstance. Ispituju se hromatografijom na tankom ključalom alkoholu, slabo rastvorljiv u vodi, gotovo
sloju (2.2.1), na silikagelu GF254 R kao adsorbensu. nerastvorljiv u etru. Rastvara se u razblaženim rastvorima
alkalnih hidroksida i karbonata.
smeši jednakih zapremina alkohola R i vode R i dopuni do
5,0 ml istom smešom rastvarača. IDENTIFIKACIJA
Poredbeni rastvor. Dopuni se 0,5 ml ispitivanog rastvora Prva identifikacija: A, B.
do 200 ml smešom jednakih zapremina alkohola R i vode R.
Druga identifikacija: A, C.
Hromatogram se razvija u dužini od 10 cm uz mobilnu A. Temperatura topljenja (2.2.14): od 234 C do 240 °C.
fazu: voda R - etanol R - hloroform R (4:45:48 V/V/V). Hro-
matogram se osuši i posmatra se pod UV svetlošću na 254 B. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom
nm. Bilo koja mrlja na hromatogramu ispitivanog rastvora, (2.2.24) upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim za
osim glavne mrlje, nije intenzivnija od mrlje na hromato- nikotinsku kiselinu HRS.
C. Rastvori se oko 10 mg u 10 ml vode R. U 2 ml rastvora
Teški metali (2.4.8). Dopuni se 10 ml rastvora S do 15 ml doda se 2 ml cijanogen-bromida, rastvora R i 3 ml ras-
vodom R. 12 ml ovog rastvora odgovara zahtevima limit tvora 25 g/l anilina R pa promućka. Razvija se žuta boja.
testa A za teške metale (30 ppm). Pripremi se standard
ISPITIVANJA
1,00 g sušenjem u vakuumu 18 h. Srodne supstance. Ispituju se hromatografijom na tankom
vodi R, blago zagrevajući ako je potrebno, i dopuni do 25
ODREĐIVANJE ml istim rastvaračem.
Rastvori se 0,250 g u 20 ml sirćetne kiseline, bezvodne R, Poredbeni rastvor. Dopuni se 0,5 ml ispitivanog rastvora
zagreje se blago ako je potrebno i doda se 5 ml sirćetne do 100 ml vodom R.
kiseline, anhidrida R. Titrira se 0,1 M perhlornom kiseli-
nom, uz indikator kristalviolet, rastvor R, do promene boje
u zelenkastoplavu.
fazu: voda R - mravlja kiselina, bezvodna R - propanol R
1 ml 0,1 M perhlorne kiseline odgovara 12,21 mg C6H6N2O. (5:10:85 V/V/V). Hromatogram se suši 10 min na 100 °C do
105 °C i posmatra se pod UV svetlošću na 254 nm. Bilo
koja mrlja na hromatogramu ispitivanog rastvora, osim gla-
vne mrlje, nije intenzivnija od mrlje na hromatogramu
poredbenog rastvora (0,5 %).
1997:0459
Hloridi (2.4.4). Rastvori se 0,25 g u vodi R, zagrevanjem
na vodenom kupatilu i dopuni do 15 ml istim rastvaračem.
NIKOTINSKA KISELINA Rastvor odgovara zahtevima limit testa za hloride (200
ppm).
Acidum nicotinicum Teški metali (2.4.8). 1,0 g odgovara zahtevima limit testa
Gubitak sušenjem (2.2.32) Najviše 1,0 %, određen za
C6H5NO2 Mr 123,1 Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g.

NISTATIN
ODREĐIVANJE puni do 100,0 ml metanolom R. Dopuni se 1,0 ml ovog ras-

tvora do 100,0 ml metanolom R. Apsorbancija izmerena na
Rastvori se 0,250 g u 50 ml vode R. Titrira se 0,1 M natri- maksimumu na 305 nm, u roku od 30 min od pripremanja
jum-hidroksidom, uz 0,25 ml fenolftaleina rastvora R, kao rastvora, je najmanje 0,60.
indikatora, do ružičaste boje. Izvede se titracija slepe probe.
1 ml 0,1 M natrijum-hidroksida odgovara 12,31 mg C za teške metale (20 ppm). Pripremi se standard korišće-
C6H5NO2. njem 2 ml olova, standardnog rastvora (10 ppm Pb) R.
ČUVANJE 1,000 g sušenjem 3 h na 60 °C iznad fosofor(V)-oksida R,
pri pritisku koji ne prelazi 0,1 kPa.
Čuva se zaštićeno od svetlosti.
Abnormalna toksičnost (2.6.9). Ako je namenjen za
oralnu primenu, podleže testu na abnormalnu toksičnost
1997:0517 (98*) koji se izvodi na miševima na sledeći način: svakom mišu
se intraperitonealno ubrizga se količina koja odgovara naj-
manje 600 i.j. sususpendovana u 0,5 ml 5 g/l rastvoru arap-
NISTATIN ske gume R.
Nystatinum ODREĐIVANJE
Rastvori se moraju zaštititi od svetlosti za vreme određiva-

nja. Izvrši se mikrobiološko određivanje antibiotika (2.7.2).
DEFINICIJA Rastvore se ispitivana supstanca i nistatin HRS u dimetilfor-
mamidu R i dopune smešom koja sadrži 5 zapremina
Nistatin je antimikotik dobijen rastom pojedinih sojeva dimetilformamida R i 95 zapremina rastvora pufera pH 6,0.
Streptomyces noursei. Uglavnom sadrži polineske makro-
lide, a glavna komponenta je nistatin A1. Aktivnost je
najmanje 4400 i.j./mg, izračunato u odnosu na osušenu sup- ČUVANJE
stancu.
svetlosti, na temperaturi od 2 C do 8 °C.
OSOBINE
Žut ili bledobraonkast prašak, higroskopan, vrlo teško OZNAČAVANJE

rastvorljiv u vodi, lako rastvorljiv u dimetilformamidu, te-
ško rastvorljiv u metanolu, gotovo nerastvorljiv u alkoholu i Na signaturi se navodi; da je supstanca namenjena za oralnu
etru. primenu.
IDENTIFIKACIJA
A. Ispituje se rastvor, pripremljen u ispitivanjima za

apsorbanciju, u oblasti od 220 nm do 350 nm (2.2.25). 1997:0415
Rastvor pokazuje 4 apsorpciona maksimuma, na 230
nm, 291 nm, 305 nm i 319 nm, i rame na 280 nm. Od- NITRAZEPAM
nosi apsorbancija na maksimumu na 291 nm, odnosno
319 nm i apsorbancije na maksimumu na 305 nm iznose
od 0,61 do 0,73, odnosno od 0,83 do 0,96. Odnos Nitrazepamum
apsorbancije na maksimumu na 230 nm i apsorbancije
na ramenu na 280 nm iznosi od 0,83 do 1,25.
B. U oko 2 mg doda se 0,1 ml hlorovodonične kiseline R.
Razvija se braon boja.
C. U oko 2 mg doda se 0,1 ml sumporne kiseline R. Raz-
vija se braon boja koja stajanjem postaje ljubičasta.
ISPITIVANJA
Apsorbancija (2.2.25). Rastvori se 0,10 g u smeši 5,0 ml

sirćetne kiseline, glacijalne R i 50 ml metanola R pa se do- C15H11N3O3 Mr 281,3

NITRAZEPAM
DEFINICIJA Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 10 mg

aminonitrobenzofenona R u acetonu R i dopuni do 100 ml
istim rastvaračem. Dopuni se 10 ml rastvora do 50 ml
Nitrazepam sadrži od 99,0 % do 101,0 % 7-nitro-5-fenil- acetonom R.
1,3-dihidro-2H-1,4-benzodiazepin-2-ona, izračunato u od-
nosu na osušenu supstancu.
Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 10 mg nitrozepam,
nečistoće-A HRS u acetonu R i dopuni do 100 ml istim
rastvaračem. Dopuni se 10 ml rastvora do 50 ml acetonom
OSOBINE R.
Žut, kristalan prašak, gotovo nerastvorljiv u vodi, teško Poredbeni rastvor (c). Dopuni se 1 ml ispitivanog rastvora
rastvorljiv u alkoholu i etru. do 20 ml acetonom R. Dopuni se 1 ml ovog rastvora do 50
ml acetonom R.

IDENTIFIKACIJA Hromatogram se razvija u dužini od 12 cm uz mobilnu
fazu: etilacetat R - nitrometan R (15:85 V/V). Hromatogram
Prva identifikacija: A, C. se osuši na vazduhu i posmatra se pod UV svetlošću na 254
nm. Na hromatogramu ispitivanog rastvora: moguća mrlja
Druga identifikacija: A, B, D, E. koja odgovara aminonitrobenzofenonu nije intenzivnija od
mrlje na hromatogramu poredbenog rastvora (a) (0,1 %);
A. Temperatura topljenja (2.2.14): od 226 °C do 230 °C. moguća mrlja koja odgovara nitrazepam, nečistoći-A nije
B. Rastvori se čuvaju zaštićeni od svetlosti i odmah se tvora (b) (0,1 %); bilo koja mrlja, osim glavne mrlje i mo-
mere apsorbancije. Rastvori se 25,0 mg u rastvoru 5 g/l guće mrlje koja odgovara aminonitrobenzofenonu i nitraze-
sumporne kiseline R u metanolu R pa se dopuni do pam, nečistoći-A, nije intenzivnija od mrlje na hromato-
250,0 ml istim rastvaračem. Dopuni se 5,0 ml ovog ras- gramu poredbenog rastvora (c) (0,1 %).
tvora do 100,0 ml rastvorom 5 g/l sumporne kiseline R u
metanolu R. Ispituje se u oblasti od 230 nm do 350 nm Teški metali (2.4.8). 1,0 g odgovara zahtevima limit testa
(2.2.25); rastvor pokazuje apsorpcioni maksimum na D za teške metale (20 ppm). Pripremi se standard korišće-
280 nm. Specifična apsorbancija na maksimumu je od njem 2 ml olova, standardnog rastvora (10 ppm Pb) R.
890 do 950.
C. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5 %, određen za

(2.2.24) upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim za 1,00 g sušenjem 4 h na 100C do 105 C.
nitrazepam HRS.
D. Rastvori se oko 20 mg u smeši 5 ml hlorovodonične
kiseline R i 10 ml vode R. Zagreje se da ključa 5 min,
ohladi i doda 2 ml rastvora1 g/l natrijum-nitrita R. Os- ODREĐIVANJE
tavi se da stoji 1 min i doda 1 ml rastvora 5 g/l
sulfaminske kiseline R i promeša. Ostavi se da stoji 1
min i doda 1 ml rastvora 1 g/l naftiletilendiamin- Rastvori se 0,250 g u 25 ml sirćetne kiseline, anhidrida R.
dihidrohlorida R. Nastaje crvena boja. Titrira se 0,1 M perhlornom kiselinom, uz potenciometrij-
sko određivanje završne tačke titracije (2.2.20).
E. Rastvori se oko 10 mg u 1 ml metanola R, uz blago
zagrevanje ako je potrebno, doda se 0,05 ml natrijum- 1 ml 0,1 M perhlorne kiseline odgovara 28,13 mg
hidroksida, rastvora razblaženog R. Nastaje intenzivna C15H11N3O3.
žuta boja.
ČUVANJE
ISPITIVANJA
svetlosti.
Srodne supstance. Ispitivanje se izvodi zaštićeno od svetlo-
sti. Ispituju se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27),
na silikagelu GF254 R kao adsorbensu.
NEČISTOĆE
acetonu R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem. Rastvor se A. 3-amino-6-nitro-4-fenilhinol-2-on,
pripremi neposredno pre upotrebe.
B. 2-amino-5-nitrobenzofenon.

NITROFURAL
1997:1135 gramu ispitivanog rastvora slična je po položaju, boji i

veličini glavnoj mrlji na hromatogramu poredbenog ras-
NITROFURAL tvora.
D. Rastvori se oko 1 mg u 1 ml dimetilformamida R i doda
0,1 ml kalijum- hidroksida, rastvora alkoholnog R. Nas-
Nitrofuralum taje ljubičastocrvena boja.
ISPITIVANJA
pH (2.2.3). U 1,0 g doda se 100 ml vode, bez prisustva ug-

ljen-dioksida R. Promućka se i filtrira. pH vrednost filtrata
C6H6N4O4 Mr 198,1 je od 5,0 do 7,0.
DEFINICIJA (2.2.29).

Nitrofural sadrži od 97,0 % do 103,0 % 5-nitro-2- mobilnoj fazi i dopuni do 100,0 ml mobilnom fazom.
furaladehidsemikarbazona, izračunato u odnosu na osušenu
supstancu. Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 10,0 mg (5-nitro-2-
furil)metilendiacetata R u mobilnoj fazi i dopuni do 20,0 ml
mobilnom fazom. Dopuni se 1,0 ml ovog rastvora do 100,0
OSOBINE ml mobilnom fazom.
Žut ili braonkastožut, kristalan prašak, vrlo teško rastvorljiv Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 10 mg nitrofurala HRS i
u vodi, teško rastvorljiv u alkoholu, gotovo nerastvorljiv u 10 mg nitrofurantoina R u mobilnoj fazi i dopuni do 100,0
etru. ml mobilnom fazom. Dopuni se 5 ml ovog rastvora do 100
ml mobilnom fazom.
IDENTIFIKACIJA Hromatografski postupak može da se izvede korišćenjem:

Prva identifikacija: B.
Druga identifikacija: A, C, D. hromatografiju, oktadecilsilil R (5 m),
A. Ispitivanje se izvodi zaštićeno od direktne svetlosti. – mobilne faze: acetonitril R - voda R, (40:60 V/V), pro-
Koristi se rastvor pripremljen za određivanje. Ispituje se toka 1 ml/min,
u oblasti od 220 nm do 400 nm (2.2.25); rastvor poka-
zuje dva apsorpciona maksimuma, na 260 nm i 375 nm. – detektora, spektrofotometra, podešenog na 310 nm.
Odnos apsorbancije na maksimumu na 375 nm i
Injektuje se 20 l poredbenog rastvora (a). Podesi se osetlji-
apsorbancije na maksimumu na 260 nm iznosi od 1,15
vost sistema tako da je visina glavnog pika na hromato-
do 1,30.
gramu veća od 50 % pune skale pisača. Injektuje se 20 l
B. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom poredbenog rastvora (b). Ispitivanje je validno samo ako je,
(2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim za na dobijenom hromatogramu, rezolucija između pikova
nitrofural HRS. Ispitivana i referentna supstanca se pri- nitrofurantoina i nitrofurala najmanje 2,0. Injektuje se 20 l
reme tehnikom diska. ispitivanog rastvora i 20 l poredbenog rastvora (a). Nas-
tavi se hromatografski postupak u trajanju od 10 retencio-
C. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27) na nih vremena nitrofurala, koje iznosi oko 3 min. Na
silikagelu G R kao adsorbensu. hromatogramu ispitivanog rastvora: površina bilo kog pika,
Ispitivani rastvor. Rastvori se 10 mg ispitivane sup- osim glavnog pika, nije veća od površine glavnog pika na
stance u metanolu R i dopuni do 10 ml istim rastvara- hromatogramu poredbenog rastvora (a) (0,5 %); zbir povr-
čem. šina svih pikova, osim glavnog pika, nije veći od 2 površine
glavnog pika na hromatogramu poredbenog rastvora (a)
Poredbeni rastvor. Rastvori se 10 mg nitrofurala HRS u (1,0 %). Zanemari se bilo koji pik čija je površina manja od
metanolu R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem. 0,05 površine glavnog pika na hromatogramu poredbenog
rastvora (a).
Hromatogram se razvija u dužini od 15 cm uz mobilnu Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5 %, određen za
fazu: metanol R - nitrometan R (10:90 V/V). Hromato- 1,000 g sušenjem u sušnici na 100 °C do 105 °C.
gram se osuši na vazduhu i isprska fenilhidrazin-
hidrohloridom, rastvorom R. Glavna mrlja na hromato- Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g.

NITROFURANTOIN
ODREĐIVANJE OSOBINE
Određivanje se izvodi zaštićeno od direktne svetlosti. Ras- Žut, kristalan prašak ili žuti kristali, bez mirisa ili skoro bez
tvori se 60,0 mg u 20 ml dimetilformamida R i dopuni do mirisa, vrlo teško rastvorljiv u vodi i alkoholu, umereno
500,0 ml vodom R. Dopuni se 5,0 ml ovog rastvora do rastvorljiv u dimetilformamidu.
100,0 ml vodom R. Pripremi se poredbeni rastvor na isti
način koristeći 60,0 mg nitrofurala HRS. Izmere se
apsorbancije (2.2.25) ova dva rastvora na maksimumu na IDENTIFIKACIJA
375 nm. Izračuna se sadržaj C6H6N4O4 iz izmerenih
apsorbancija i koncentracija rastvora. A. Ispitivanje se izvodi zaštićeno od direktne svetlosti.
Koristi se rastvor pripremljen za određivanje. Ispituje se
u oblasti od 220 nm do 400 nm (2.2.25); rastvor poka-
ČUVANJE zuje dva apsorpciona maksimuma, na 266 nm i 367 nm.
Odnos apsorbancije na maksimumu na 367 nm i
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od apsorbancije na maksimumu na 266 nm iznosi od 1,36
svetlosti. do 1,42.
B. Rastvori se oko 10 mg u 10 ml dimetilformamida R. U 1
NEČISTOĆE ml ovog rastvora doda se 0,1 ml rastvora 0,5 M kalijum-
hidroksida alkoholnog. Razvija se braon boja.
ISPITIVANJA
A. 5-nitro-2-furaldehidazin, Srodne supstance. Ispituju se hromatografijom na tankom

sloju (2.2.27), na silikagelu HF254 kao adsorbensu.
minimalnoj zapremini dimetilformamida R i dopuni do 10
ml acetonom R.
Poredbeni rastvor. Dopuni se 1 ml ispitivanog rastvora do
100 ml acetonom R.
B. (5-nitro-2-furil)metilendiacetat.
fazu: metanol R - nitrometan R (10:90 V/V). Hromatogram
se osuši na vazduhu i zagreva 5 min na 100 °C do 105 °C.
Posmatra se pod UV svetlošću na 254 nm. Isprska se
1997:0101 fenilhidrazin-hidrohloridom, rastvorom R. Hromatogram se
zagreva još 10 min na 100 °C do 105 °C. Kada se posmatra
NITROFURANTOIN pod UV svetlošću i posle prskanja, bilo koja mrlja na
Nitrofurantoinum tvora (1,0 %).
1,00 g sušenjem u sušnici na 100 C do 105 °C.
ODREĐIVANJE
C8H6N4O5 Mr 238,2 Određivanje se izvodi zaštićeno od direktne svetlosti. Ras-
tvori se 0,120 g u 50 ml dimetilformamida R i dopuni do
1 000,0 ml vodom R. Dopuni se 5,0 ml ovog rastvora do
DEFINICIJA
100,0 ml rastvorom koji sadrži 18 g/l natrijum-acetata R i
0,14% V/V sirćetne kiseline, glacijalne R. Izmeri se apsor-
Nitrofurantoin sadrži od 98,0 % do 102,0 % 1-(5- bancija (2.2.25) na apsorpcionom maksimumu na 367 nm,
nitrofurildenamino)imidazolidin-2,4-diona, izračunato u koristeći goreopisani rastvor natrijum-acetata kao rastvor za
odnosu na osušenu supstancu. kompenzaciju.

NORADRENALIN-HIDROGENTARTARAT
Izračuna se sadržaj C8H6N4O5, uzimajući da je specifična nom. Ispituje se u oblasti od 250 nm do 300 nm
apsorbancija 765. (2.2.25); rastvor pokazuje apsorpcioni maksimum na
279 nm. Specifična apsorbancija na maksimumu je od
79 do 85.
ČUVANJE
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od (2.2.24), koristeći noradrenalin bazu pripremljenu kao
svetlosti, na temperaturi ispod 25 °C. što je opisano (identifikacija A), upoređivanjem sa IR
spektrom dobijenim za noradrenalin bazu, pripremljenu
na isti način od odgovarajuće količine noradrenalin-
hidrogentartarata HRS. Ispitivana i referentna sup-
stanca se prireme tehnikom diska.
1997:0285 D. Rastvori se oko 5 mg u 5 ml vode R. Na 1 ml rastvora
doda se 10 ml rastvora pufera pH 3,6 R i 1 ml 0,05 M
NORADRENALIN- joda. Ostavi se da stoji 5 min. Doda se 2 ml 0,1 M natri-
jum-tiosulfata. Stvara se slaba crvena boja.
HIDROGENTARTARAT
E. U 1 ml rastvora pripremljenog za ispitivanje D
identifikacije, doda se 1 ml 1% V/V rastvora dietoksite-
Noradrenalini tartras trahidrofurana R u sirćetnoj kiselini, glacijalnoj R. Zag-
reva se 2 min na 80 °C, ohladi se u vodi sa ledom i doda
3 ml 20 g/l rastvora 4-dimetilaminobenzaldehida R u
smeši 1 zapremine hlorovodonične kiseline R i 19 zap-
remina sirćetne kiseline, glacijalne R. Promeša se i osta-
vi da stoji 2 min. Rastvor pokazuje intenzivnu ružičastu
boju.
F. 0,2 ml filtrata, dobijenog za ispitivanje A identifikacije
C12H17NO9 · H2O Mr 337,3 daje reakciju (b) tartarata (2.3.1).
DEFINICIJA
ISPITIVANJA
Noradrenalin-hidrogentartarat sadrži od 98,5% do 101,0%
(R)-2-amino-1-(3,4 dihidroksifenil)etanol-hidrogentartarata, Izgled rastvora. Rastvori se 0,2 g u vodi R i dopuni do 10
izračunato u odnosu na bezvodnu supstancu. ml istim rastvaračem. Rastvor se ispituje odmah. Rastvor je
bistar (2.2.1) i ne intenzivnije obojen nego poredbeni ras-
tvor BY5 (Metoda II, 2.2.2).
OSOBINE
Noradrenalon. Rastvori se 50,0 mg u 0,01 M
hlorovodoničnoj kiselini i dopuni do 25,0 ml istom kiseli-
Beo ili skoro beo, kristalan prašak, bez mirisa, lako rastvor-
nom. Apsorbancija (2.2.25) rastvora merena na 310 nm nije
ljiv u vodi, teško rastvorljiv u alkoholu, gotovo nerastvor-
veća od 0,20.
ljiv u etru.
Adrenalin. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju

IDENTIFIKACIJA (2.2.27), na silikagelu G R kao adsorbensu.
Prva identifikacija: A, C, F. Ispitivani rastvor. Rastvori se 0,25 g ispitivane supstance u

Druga identifikacija: A, B, D, E, F. vodi R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem. Priprema se
neposredno pre upotrebe.
A. Rastvori se 2 g u 20 ml rastvora 5 g/l natrijum-
metabisulfita R i zaalkališe dodavanjem amonijaka R. Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 12,5 mg adrenalin-
Ostavi se u ledenoj vodi 1 h i filtrira. Filtrat se ostavi za hidrogentartrata HRS u vodi R i dopuni do 10 ml istim
ispitivanje za Identifikaciju F. Ispere se talog tri puta sa rastvaračem. Priprema se neposredno pre upotrebe.
po 2ml vode R, zatim sa 5 ml alkohola R i na kraju sa 5 Poredbeni rastvor (b). Dopuni se 2 ml poredbenog rastvora
ml etra R i osuši u vakuumu 3 h. Specifična optička (a) do 10 ml vodom R.
rotacija (2.2.7) taloga (noradrenalin baza) određena ko-
rišćenjem rastvora 20,0 g/l u 0,5 M hlorovodoničnoj Poredbeni rastvor (c). Pomeša se 2 ml ispitivanog rastvora
kiselini iznosi od -44 do -48. sa 2 ml poredbenog rastvora (b).
B. Rastvori se 50,0 mg u 0,01 M hlorovodoničnoj kiselini i Na ploču se nanese, u obliku traka dimenzija 20 mm · 2
dopuni do 100,0 ml istom kiselinom. Dopuni se 10,0 ml mm, 6 l ispitivanog rastvora, 6 l poredbenog rastvora (a),
rastvora do 100,0 ml 0,01 M hlorovodoničnom kiseli- 6 l poredbenog rastvora (b) i 12 l poredbenog rastvora

NORADRENALIN-HIDROHLORID
(c). Ostavi se da se osuši i isprska se zasićenim rastvorom DEFINICIJA

natrijum-hidrogenkarbonata R. Hromatogram se osuši na
vazduhu i trake se poprskaju dva puta sirćetnom kiselinom, Noradrenalin-hidrohlorid sadrži od 98,5 % do 101,0 % (R)-
anhidridom R, sušeći između dva prskanja. Hromatogram 2-amino-1(3,4-dihidroksifenil)etanol-hidrohlorida, izraču-
se zagreva 90 min na 50 °C. Razvija se u dužini od 15 cm nato u odnosu na osušenu supstancu.
uz mobilnu fazu: mravlja kiselina, bezvodna R - aceton R -
metilenhlorid R (0,5:50:50 V/V/V). Hromatogram se osuši i
isprska se sveže napravljenom smešom 2 zapremine OSOBINE
etilendiamina R i 8 zapremina metanola R pa se dodaju 2
zapremine 5 g/l rastvora kalijum-heksacijanoferata(III) R. Beo ili braonkastobeo, kristalan prašak, vrlo lako rastvorljiv
Hromatogram se suši 10 min na 60 °C i posmatra pod UV u vodi, teško rastvorljiv u alkoholu. Postaje obojen kada se
svetlošću na 254 nm i 365 nm. Na hromatogramu ispitiva- izloži vazduhu ili svetlosti.
nog rastvora zona koja se nalazi odmah iznad najintenziv-
nije zone, nije intenzivnija od odgovarajuće zone na
hromatogramu poredbenog rastvora (b) (1,0 %). Ispitivanje IDENTIFIKACIJA
je validno samo ako hromatogram poredbenog rastvora (c)
pokazuje iznad najintenzivinije zone jasno razdvojenu zonu Prva identifikacija: A, D, F.
koja odgovara najintenzivnijoj zoni na hromatogramu
poredbenog rastvora (a). Druga identifikacija: A, B, C, E, F.
Voda (2.5.12). Od 4,5 % do 5,8 %, određena za 0,500 g A. Odgovara zahtevima ispitivanja za specifičnu optičku
semi-mikro metodom za određivanje vode. rotaciju (videti Ispitivanja).
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 0,5 g. B. Temperatura topljenja (2.2.16): od 177 °C do 179 °C.
C. Rastvori se 50,0 mg u 0,01 M hlorovodoničnoj kiselini i
ODREĐIVANJE ovog rastvora do 100,0 ml 0,01 M hlorovodoničnom
Rastvori se 0,300 g u 50 ml sirćetne kiseline, bezvodne R, (2.2.25); rastvor pokazuje apsorpcioni maksimum na
uz blago zagrevanje ako je potrebno. Titrira se 0,1 M 279 nm. Specifična apsorbancija na maksimumu iznosi
perhlornom kiselinom, uz indikator 0,1 ml kristalviolet, od 128 do 136.
rastvor R, do pojave plavkastozelene boje.
D. Rastvori se 2 g u 20 ml 5 g/l rastvora natrijum-
1 ml 0,1 M perhlorne kiseline odgovara 31,93 mg metabisulfita R i zaalkališe se dodavanjem amonijaka R.
C12H17NO9. Ostavi se u ledenoj vodi 1 h i filtrira. Ispere se talog tri
puta sa po 2 ml vode R, zatim sa 5 ml alkohola R i na
kraju sa 5 ml etra R i suši u vakuumu 3 h. Ovako
ČUVANJE pripremljena noradrenalin baza, ispituje se IR apsor-
pcionom spektrofotometrijom (2.2.24), upoređivanjem
sa IR spektrom dobijenim za noradrenalin bazu, prip-
Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru ili, još bolje, u remljenu na isti način od odgovarajuće količine
zatopljenoj ampuli u vakuumu ili u atmosferi inertnog gasa, noradrenalin-hidrogentartrata HRS. Ispitivana i refere-
zaštićeno od svetlosti. ntna supstanca se pripreme tehnikom diska.
E. U 1 ml rastvora 1 g/l ispitivane supstance doda se 1 ml
1% V/V rastvora dietoksitetrahidrofurana R u sirćetnoj
kiselini, glacijalnoj R. Zagreva se 2 min na 80 °C, oh-
ladi u ledenoj vodi i doda 3 ml rastvora 20 g/l 4-
1997:0732
dimetilaminobenzaldehida R u smeši 1 zapremine hlo-
rovodonične kiseline R i 19 zapremina sirćetne kiseline,
NORADRENALIN-HIDROHLORID glacijalne R. Promeša se i ostavi da stoji 2 min. Razvija
se intenzivna ružičasta boja.
Noradrenalini hydrochloridum F. 0,2 ml rastvora S (videti Ispitivanja) daje reakciju (a)

hlorida (2.3.1).
ISPITIVANJA

Izgled rastvora. Rastvori se 0,2 g u vodi, bez prisustva ug-

C8H12ClNO3 Mr 205,6 ljen-dioksida R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem. Ras-

NORETISTERON
tvor se ispituje odmah. Rastvor je bistar (2.2.1) i nije ODREĐIVANJE

intenzivnije obojen od smeše 0,2 ml plavog primarnog
standardnog rastvora, 0,4 ml žutog primarnog standardnog Rastvori se 0,180 g u 50 ml sirćetne kiseline, bezvodne R,
rastvora, 0,4 ml crvenog primarnog standardnog rastvora i 9 uz blago zagrevanje ako je potrebno. Doda se 12 ml
ml rastvora 10 g/l hlorovodonične kiseline (Metoda II, živa(II)-acetata, rastvora R. Titrira se 0,1 M perhlornom
2.2.2). kiselinom, uz korišćenje 0,1 ml kristalvioleta, rastvora R
kao inidikatora, do pojave plavkastozelene boje.
Specifična optička rotacija (2.2.7). Od -37 do -41, odre- C8H12ClNO3.
đena za rastvor S i izračunata u odnosu na bezvodnu sup-
stancu.
ČUVANJE
Noradrenalon. Rastvori se 30,0 mg u 0,01 M
hlorovodoničnoj kiselini i dopuni do 25,0 ml istom kiseli- Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru ili, još bolje, u
nom. Apsorbancija (2.2.25) ovog rastvora izmerena na 310 zatvorenoj cevi u vakuumu ili u atmosferi inertnog gasa,
nm nije veća od 0,20 (0,12 %). zaštićeno od svetlosti.
Adrenalin. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju
(2.2.27), na silikagelu G R kao adsorbensu.

1997:0234
vodi R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem. Pripremi se
NORETISTERON
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 12,5 mg adrenalin-
hidrogentartarata HRS u vodi R i dopuni do 10 ml istim
rastvaračem. Pripremi se neposredno pre upotrebe. Norethisteronum
Poredbeni rastvor (c). Pomeša se 2 ml ispitivanog rastvora

i 2 ml poredbenog rastvora (b).
Na ploču se nanese odvojeno, u obliku traka dimenzija 20

mm × 2 mm, 6 l ispitivanog rastvora, 6 l poredbenog ras-
tvora (a), 6 l poredbenog rastvora (b) i 12 l poredbenog
rastvora (c). Hromatogram se osuši na vazduhu i trake se C20H26O2 Mr 298,4
isprskaju zasićenim rastvorom natrijum-hidrogenkarbonata
R. Ostavi se da se osuši na vazduhu i trake se poprskaju dva
puta sirćetnom kiselinom, anhidridom R, sušeći između dva DEFINICIJA
prskanja. Hromatogram se zagreva 90 min na 50 °C.
Hromatogram se razvija u dužini od 15 cm uz mobilnu Noretisteron sadrži od 98,0 % do 102,0 % 17-hidroksi-19-
fazu: mravlja kiselina, bezvodna R - aceton R - metilenhlo- nor-17--pregn-4-en-20-in-3-ona, izračunato prema osuše-
rid R (0,5:50:50 V/V/V). Hromatogram se osuši na vazduhu noj supstanci.
i isprska sveže pripremljenom smešom 2 zapremine
etilendiamina R i 8 zapremina metanola R, dodajući 2
zapremine 5 g/l rastvora kalijum-heksacijanoferata(III) R. OSOBINE
Hromatogram se suši 10 min na 60 °C i posmatra pod UV
svetlošću na 254 nm i 365 nm. Na hromatogramu ispitiva- Beo ili žućkastobeo, kristalan prašak, gotovo nerastvorljiv u
nog rastvora, zona koja se nalazi neposredno iznad vodi, teško rastvorljiv u alkoholu.
najintenzivnije zone, nije intenzivnija od odgovarajuće zone
na hromatogramu poredbenog rastvora (b) (1,7 %). Ispitiva- Topi se na oko 206 °C, uz raspadanje.
nje je validno samo ako hromatogram poredbenog rastvora
(c) pokazuje, iznad najintenzivnije zone, jasno razdvojenu
zonu koja odgovara najintenzivnijoj zoni hromatograma IDENTIFIKACIJA
Prva identifikacija: A, B, E.
mikro metodom za određivanje vode. Druga identifikacija: B, C, D, E.
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 0,50 g. A. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom

NORETISTERON
noretisteron HRS. Ispitivana i referentna supstanca se Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.2.1) i nije intenziv-
pripreme tehnikom diska. Ako se IR spektri dobijeni za nije obojen od referentnog rastvora Y6 (metoda I, 2.2.2).
ispitivanu i referentnu supstancu razlikuju, supstance se
rastvore u hloroformu R, upare do suva u vodenom Specifična optička rotacija (2.2.7). Dopuni se 5.0 ml ras-
kupatilu i onda snime IR spektri. tvora S do 10,0 ml dioksanom R. Specifična optička rotacija
je od -33° do -37° izračunata u odnosu na osušenu sup-
B. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27), stancu.
koristeći kizelgel G R kao adsorbens. Ploča se impreg-
nira tako što se stavi u kadu za hromatografiju koja sa- Apsorbancija (2.2.25). Rastvori se 10.0 mg u alkoholu R i
drži neophodnu zapreminu smeše: 10 zapremina forma- dopuni do 100,0 ml istim rastvaračem. Dopuni se 10,0 ml
mida R i 90 zapremina acetona R, tako da je ploča uro- ovoga rastvora do 100,0 ml alkoholom R. Rastvor pokazuje
njena u tečnost oko 5 mm. Kada front smeše za apsorpcioni maksimum na 240 nm. Specifična apsorbancija
impregnaciju dostigne visinu najmanje 1 cm iznad nina maksimumu je od 550 do 590, izračunata u odnosu na
voa prepisanog za mobilnu fazu, ploča se izvadi i ostavi osušenu supstancu.
da stoji na sobnoj temperaturi dok rastvarač potpuno ne Srodne supstance. Ispituju se hromatografijom na tankom
ispari (2 min do 5 min). Impregnirana ploča se koristiti sloju (2.2.27), na odgovarajućem silikagelu kao adsorbensu.
u roku od 2 h, a hromatografski postupak treba izvršiti u
istom smeru kao impregnaciju. Ispitivani rastvor. Rastvori se 50 mg ispitivane supstance u
smeši 1 zapremine metanola R i 9 zapremina hloroforma R
Ispitivani rastvor. Rastvori se 10 mg ispitivane sup- i dopuni se do 10 ml istom smešom rastvarača.
stance u hloroformu R i dopuni do 10 ml istim rastvara-
čem. Poredbeni rastvor (a). Dopuni se 1,0 ml ispitivanog ras-
tvora do 200 ml smešom 1 zapremine metanola R i 9 zapre-
Poredbeni rastvor. Rastvori se 10 mg noretisterona mina hloroforma R.
HRS u hloroformu R i dopuni do 10 ml istim rastvara-
čem. Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 25 mg etisterona HRS u
smeši 1 zapremine metanola R i 9 zapremina hloroforma R,
Na ploču se nanese odvojeno po 2 l svakog rastvora. doda se 5 ml ispitivanog rastvora i dopuni se do 100 ml is-
Hromatogram se razvija u dužini od 15 cm uz mobilnu tom smešom rastvarača.
fazu: dioksan R - heksan R (20:80 V/V). Hromatogram
se zagreva 15 min na 120 °C i isprska sumpornom Na ploču se nanese odvojeno po 5 l i po 10 l svakog ras-
kiselinom, alkoholnim rastvorom R. Zagreva se 10 min tvora. Hromatogram se razvija u dužini od 15 cm korišće-
do 15 min na 120 °C, dok se ne pojave mrlje. Ohladi se njem mobilne faze: aceton R - hloroform R (10:90 V/V).
i posmatra se pri dnevnoj svetlosti i pod UV svetlošću Hromatogram se ostavi da se osuši na vazduhu, isprska se
na 365 nm. Glavna mrlja na hromatogramu ispitivanog sumpornom kiselinom, alkoholnim rastvorom R i zagreva 5
rastvora slična je po položaju, boji, fluorescenciji i veli- min na 100 C do 105 °C. Posmatra se pod UV svetlošću na
čini sa glavnom mrljom na hromatogramu poredbenog 365 nm.
rastvora.
Bilo koja mrlja na hromatogramu ispitivanog rastvora, osim
C. Rastvori se 2 mg u 2 ml alkohola R, doda se 1 ml sre- glavne mrlje, nije intenzivnija nego mrlja na hromatogramu
brno-nitrata, rastvora amonijačnog R i zagreva na poredbenog rastvora (a) (0,5 %). Ispitivanje je validno
vodenom kupatilu. Rastvor postaje zamućen i izdvaja se samo ako hromatogram poredbenog rastvora (b) pokazuje
beo talog koji postaje siv kada se zagreva. Srebrno ogle- dve jasno razdvojene mrlje približno istog intenziteta.
dalo se izdvaja na zidovima epruvete.
D. Rastvori se oko 2 mg u ohlađenoj smeši 2 ml etanola R 1,00 g sušenjem u sušnici 3 h na 100 C do 105 °C.
i 2 ml sumporne kiseline R i zagreva do 70 °C. Dobijeni
rastvor je dihroičan (dvobojan), pokazujući plavo-
ljubičastu boju u propuštenoj svetlosti, a crvenu u ODREĐIVANJE
reflektovanoj svetlosti. Rastvor pokazuje jarko crvenu
fluorescenciju pod UV svetlošću na 365 nm. Rastvori se 0,200 g u 40 ml tetrahidrofurana R. Doda se 10
E. Rastvori se oko 2 mg u 2 ml alkohola R, doda 1 ml ras- ml 100 g/l rastvora srebro-nitrata R. Koristeći 2 ml
tvora 10 g/l butilhidroksitoluena R u alkoholu R i 2 ml 1 bromkrezolzelenog, rastvora R kao indikator, titrira se 0,1
M natrijum-hidroksida. Zagreva se u vodenom kupatilu M natrijum-hidroksidom, do ljubičaste boje. Izvede se titra-
30 min na 80 °C i ohladi na sobnu temperaturu. Nastaje cija slepe probe.
žućkastoružìčasta boja. 1 ml 0,1 M natrijum-hidroksida odgovara 29,84 mg
C20H26O2.
ISPITIVANJA
ČUVANJE
Rastvor S. Rastvori se 0,200 g u dioksanu R i dopuni do
10,0 ml istim rastvaračem. Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od
svetlosti.

NORETISTERONACETAT
1997:0850 fazu: aceton R - metilenhlorid R (10:90 V/V). Hromato-

gram se osuši na vazduhu i posmatra se pod UV svet-
NORETISTERONACETAT lošću na 254 nm. Glavna mrlja na hromatogramu
ispitivanog rastvora slična je po položaju i veličini glav-
noj mrlji na hromatogramu poredbenog rastvora (a).
Norethisteroni acetas Hromatogram se isprska sumpornom kiselinom,
alkoholnim rastvorom R i zagreva 10 min na 120 °C ili
dok se mrlje ne pojave. Ohladi se i posmatra na dnevnoj
svetlosti i pod UV svetlošću na 365 nm. Glavna mrlja
na hromatogramu ispitivanog rastvora slična je po polo-
žaju, boji na dnevnoj svetlosti, fluorescenciji u UV
svetlosti na 365 nm i veličini sa glavnom mrljom na
hromatogramu poredbenog rastvora (a). Ispitivanje je
validno samo ako hromatogram poredbenog rastvora (b)
pokazuje dve jasno razdvojene mrlje približno istog
intenziteta.
C22H28O3 Mr 340,5 D. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27), na
silikagelu GF254 kao adsorbensu.
DEFINICIJA Ispitivani rastvor (a). Rastvori se 25 mg ispitivane sup-
Noretisteronacetat sadrži od 98,0% do 101,0% 17β-ace- Ovaj rastvor se takođe koristi za pripremanje ispitiva-
tiloksi-19-nor-17--pregn-4-en-20-in-3-ona, izračunato u nog rastvora (b). Dopuni se 2 ml rastvora do 10 ml
odnosu na osušenu supstancu. metilenhloridom R.
Ispitivani rastvor (b). Prenese se 2 ml rastvora dobije-
OSOBINE nog tokom pripremanja ispitivanog rastvora (a) u sta-
klenu epruvetu od 15 ml sa brušenog staklenim zatva-
Beo ili žućkastobeo, kristalan prašak, gotovo nerastvorljiv u
vodi, umereno rastvorljiv u alkoholu i etru. račem od ili sa politetrafluoroetilenskim zatvaračem.
Doda se 10 ml kalijum-hidrogenkarbonata rastvora
zasićenog, metanolnog R i odmah se azot R snažno pro-
IDENTIFIKACIJA pusti kroz rastvor u trajanju od 5 min. Epruveta se
zatvori. Zagreva se u vodenom kupatilu 4 h na 60 °C,
zaštićeno od svetlosti. Ostavi se da se ohladi.
Prva identifikacija: B, C.
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 25 mg noretistero-
Druga identifikacija: A, D, E, F.
nacetata HRS u metanolu R i dopuni do 5 ml istim
A. Temperatura topljenja (2.2.14): od 162 C do 165 °C. rastvaračem. Ovaj rastvor se takođe koristi za pripre-
manje poredbenog rastvora (b). Dopuni se 2 ml rastvora
B. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom do 10 ml metilenhloridom R.
noretisteronacetat HRS. Ispitivana i referentna sup- Poredbeni rastvor (b). Prenese se 2 ml rastvora dobije-
stanca se pripreme tehnikom diska. nog tokom pripremanja poredbenog rastvora (a) u sta-
klenu epruvetu od 15 ml sa zapušačem od brušenog sta-
C. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27), na kla ili politetrafluoretilenskim poklopcem. Doda se 10
silikagelu GF254 kao adsorbensu. ml kalijum-hidrogenkarbonata rastvora zasićenog,
metanolnog R i odmah se azot R snažno propusti kroz
Ispitivani rastvor. Rastvori se 10 mg ispitivane sup- rastvor u trajanju od 5 min. Epruveta se zatvori. Zagreje
stance u smeši 1 zapremine metanola R i 9 zapremina se u vodenom kupatilu 4 h na 60 °C, zaštićeno od
metilenhlorida R i dopuni do 50 ml istom smešom svetlosti. Ostavi se da se ohladi.
rastvarača.
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 10 mg noretiste- Pripremi se mobilna faza dodavanjem smeše 1,2 zapre-
ronacetata HRS u smeši 1 zapremine metanola R i 9
mine vode R i 8 zapremina metanola R smeši 15 zapre-
zapremina metilenhlorida R i dopuni do 50 ml istom
mina etra R i 77 zapremina metilenhlorida R. Hromato-
smešom rastvarača. gram se razvija u dužini od 15 cm. Hromatogram se os-
Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 10 mg deoksiko- tavi da se osuši na vazduhu i izloži se UV svetlosti na
rtonacetata HRS i 10 mg noretisteronacetata HRS u 254 nm oko 10 min. Glavna mrlja na svakom od
smeši 1 zapremine metanola R i 9 zapremina metile- hromatograma ispitivanih rastvora slična je po položaju
nhlorida R i dopuni do 50 ml istom smešom rastvarača. i veličini glavnoj mrlji na hromatogramima odgovaraju-
ćeg poredbenog rastvora. Isprska se hromatogram
Na ploču se nanese odvojeno po 10 l svakog rastvora. sumpornom kiselinom, alkoholnim rastvorom R. Za-
Hromatogram se razvija u dužini od 15 cm uz mobilnu greva se 10 min na 120 °C ili dok se ne pojave mrlje.

NORGESTREL
Ohladi se i posmatra se na dnevnoj svetlosti i pod UV Injektuje se odvojeno 20 l ispitivanog rastvora i 20 l

svetlošću na 365 nm. Glavna mrlja na svakom od poredbenog rastvora (b). Nastavi se hromatografski postu-
hromatograma ispitivanog rastvora slična je po položaju, pak u trajanju od 2 retenciona vremena glavnog pika. Na
boji na dnevnoj svetlosti, fluorescenciji u UV svetlosti hromatogramu ispitivanog rastvora: površina bilo kog pika,
na 365 nm i veličini glavnoj mrlji na hromatogramu osim glavnog pika, nije veća od polovine površine glavnog
odgovarajućeg poredbenog rastvora. Glavne mrlje na pika na hromatogramu poredbenog rastvora (b) (0,5 %);
hromatogramima ispitivanog rastvora (b) i poredbenog zbir površina svih pikova, osim glavnog pika, nije veći od
rastvora (b) imaju Rf vrednost očigledno nižu od glavnih površine glavnog pika na hromatogramu poredbenog ras-
mrlja na hromatogramima ispitivanog rastvora (a) i tvora (b) (1,0 %). Zanemari se bilo koji pik površine manje
poredbenog rastvora (a). od 0,025 površine glavnog pika na hromatogramu poredbe-
nog rastvora (b).
E. Rastvori se oko 2 mg u 2 ml alkohola R, doda 1 ml sre-
bro-nitrata, rastvora amonijačnog R i zagreje na vode- Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5 %, određen za
nom kupatilu. Rastvor postaje zamućen i izdvaja se beo 1,000 g sušenjem u sušnici na 100 C do 105 °C.
talog koji postaje siv kada se zagreva. Srebrno ogledalo
se izdvaja na zidovima epruvete.
ODREĐIVANJE
F. Oko 10 mg daje reakciju acetil grupe (2.3.1).
Rastvori se 0,200 g u 40 ml tetrahidrofurana R. Doda se 10
ml 100 g/l rastvora srebro-nitrata R i titrira se 0,1 M natri-
ISPITIVANJA
tačke titracije (2.2.20). Izvede se titracija slepe probe.
dioksanu R i dopuni do 25,0 ml istim rastvaračem. Specifi- 1 ml 0,1 M natrijum-hidroksida odgovara 34,05 mg
čna optička rotacija je od -32 do -38, izračunato u odnosu C22H28O3.
na osušenu supstancu.
Srodne supstance. Ispituju se tečnom hromatografijom ČUVANJE
(2.2.29).
Ispitivani rastvor. Rastvori se 62,5 mg ispitivane supstance Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od
u mobilnoj fazi i dopuni do 25,0 ml mobilnom fazom. svetlosti.
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 2 mg deoksikortonace-

tata HRS i 2 mg noretisteronacetata HRS u mobilnoj fazi i
dopuni do 50,0 ml mobilnom fazom. 1997:0940
tvora do 100,0 ml mobilnom fazom. NORGESTREL
Norgestrelum
– kolone od nerđajućeg čelika dužine 0,20 m i unutrašnjeg
prečnika 4,6 mm, napunjene silikagelom za hromato-
grafiju, oktadecilsilil R (5m),
– mobilne faze: voda R - acetonitril R (400:600 V/V), pro-
toka 1 ml/min,
– detektora, spektrofotometra, podešenog na 254 nm.
Podesi se osetljivost tako da je glavni pik na hromatogramu
poredbenog rastvora (b) 70 % do 90 % pune skale pisača.
Kolona se kondicionira mobilnom fazom protoka 1 ml/min
u toku 45 min.
Injektuje se 20 l poredbenog rastvora (a). Kada su

hromatogrami snimljeni u propisanim uslovima, retenciona
vremena iznose za deoksikortonacetat 7,5 min; za
noretisteronacetat oko 9 min. Ispitivanje je validno samo
ako je rezolucija između dva pika koji odgovaraju
deoksikortonacetatu i noretisteronacetatu najmanje 3,5; ako
je potrebno, podesi se koncentracija acetonitrila u mobilnoj C H O Mr 312,5
21 28 2
fazi.

NORTRIPTILIN-HIDROHLORID
Norgestrel sadrži od 98,0 % do 102,0 % rac-13-etil-17- Rastvori se 0,200 g u 45 ml tetrahidrofurana R. Doda se 10

hidroksi-18,19-dinor-17-pregn-4-en-20-in-3-ona, izraču- ml 100 g/l rastvora srebro-nitrata R. Posle 1 min titrira se
nato u odnosu na osušenu supstancu. 0,1 M natrijum-hidroksidom, uz potenciometrijsko
određivanje završne tačke titracije (2.2.20). Izvede se titra-
cija slepe probe.
OSOBINE 1 ml 0,1 M natrijum-hidroksida odgovara 31,25 mg

C21H28O2.
Beo ili skoro beo, kristalan prašak, gotovo nerastvorljiv u

vodi, slabo rastvorljiv u metilenhloridu, teško rastvorljiv u ČUVANJE
alkoholu.
svetlosti.
IDENTIFIKACIJA
A. Rastvori se 0,5 g u metilenhloridu R i dopuni do 10,0 ml

istim rastvaračem. Ugao optičke rotacije (2.2.7) je od 1997:0941 (99*)
+0,05 do -0,05.
B. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom NORTRIPTILIN-HIDROHLORID
norgestrel HRS.
Nortriptylini hydrochloridum
ISPITIVANJA

sloju (2.2.27), na silikagelu G R kao adsorbensu.
metilenhloridu R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem. C19H22ClN Mr 299,8
Poredbeni rastvor (a). Dopuni se 1 ml ispitivanog rastvora
do 10 ml metilenhloridom R. Dopuni se 1 ml ovog rastvora
do 20 ml metilenhloridom R. DEFINICIJA

(a) do 10 ml metilenhloridom R. Nortriptilin-hidrohlorid sadrži od 98,0% do 101,0% 3-(10,
Poredbeni rastvor (c). Rastvori se 5 mg norgestrela HRS i 11-dihidro-5H-dibenzo[a,d]ciklohept-5-iliden)-N-metil-1-
5 mg etinilestradiola HRS u metilenhloridu R i dopuni do propanamin-hidrohlorida, izračunato u odnosu na osušenu
50 ml istim rastvaračem. supstancu.

Hromatogram se razvija u dužini od 15 cm uz mobilnu OSOBINE
fazu: etilacetat R - metilenhlorid R (20:80 V/V). Hromato-
gram se osuši na vazduhu, isprska se rastvorom 100 g/l Beo ili skoro beo prašak, slabo rastvorljiv u vodi, umereno
fosformolibdenske kiseline R u alkoholu R, zagreva 15 min rastvorljiv u alkoholu i metilenhloridu.
na 100 C do 105 °C i odmah posmatra. Bilo koja mrlja na
intenzivnija od glavne mrlje na hromatogramu poredbenog IDENTIFIKACIJA
rastvora (a) (0,5 %) i najviše dve takve mrlje intenzivnije su
od mrlje na hromatogramu poredbenog rastvora (b) (0,2 %). Prva identifikacija: C, E.
Ispitivanje je validno samo ako hromatogram poredbenog
rastvora (c) pokazuje dve jasno razdvojene mrlje. Druga identifikacija: A, B, D, E.
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5 %, određen za A. Temperatura topljenja (2.2.14): od 216 C do 220 °C.
1,000 g sušenjem u sušnici na 100 C do 105 °C.
B. Rastvori se 20,0 mg u metanolu R i dopuni do 100,0 ml
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g. istim rastvaračem. Dopuni se 5,0 ml ovog rastvora do

NORTRIPTILIN-HIDROHLORID
100,0 ml metanolom R. Ispituje se u oblasti od 230 nm Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g.
do 350 nm (2.2.25); rastvor pokazuje apsorpcioni
maksimum na 239 nm. Specifična apsorbancija na
maksimumu iznosi od 465 do 495. ODREĐIVANJE
(2.2.24), upoređivanjem sa referentnim Ph. Eur. spek- Rastvori se 0,250 g u 30 ml alkohola R. Doda se 1,0 ml 0,1
trom nortriptilin-hidrohlorida. M hlorovodonične kiseline. Izvede se potenciometrijska
titracija (2.2.20) koristeći 0,1 M natrijum-hidroksid. Očita
D. Rastvori se 50 mg u 3 ml blago zagrejane vode R, ohladi se dodata zapremina između dve prevojne tačke.
se i doda 0,05 ml rastvora 25 g/l hinhidrona R u meta-
nolu R. Polako se razvija crvena boja. 1 ml 0,1 M natrijum-hidroksida odgovara 29,98 mg
C19H22ClN.
E. 50 mg daje reakciju (b) hlorida (2.3.1).
ČUVANJE
ISPITIVANJA
Izgled rastvora. Rastvori se 0,5 g u vodi R, uz blago svetlosti.
zagrevanje i dopuni do 25 ml istim rastvaračem. Rastvor je
bistar (2.2.1) i nije intenzivnije obojen od referentnog
rastvora B7 (Metoda II, 2.2.2). NEČISTOĆE
Aciditet ili alkalitet. Rastvori se 0,2 g, uz pažljivo zagreva-
nje, u vodi, bez prisustva ugljen-dioksida R i dopuni do 10
ml istim rastvaračem. Doda se 0,1 ml metilcrvenog, ras-
tvora R i 0,2 ml 0,01 M natrijum-hidroksida. Rastvor je žut.
Doda se 0,4 ml 0,01 M hlorovodonične kiseline. Rastvor je
crven.

Rastvori se pripremaju pri prigušenoj svetlosti, a hromato- A. 10,11-dihidro-5H-dibenzo[a,d]ciklohepten-5-on

grami se razvijaju zaštićeno od svetlosti. (dibenzosuberon),

alkoholu R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem.
Poredbeni rastvor. Rastvori se 10 mg dibenzosuberona

HRS u alkoholu R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem. Do-
puni se 1 ml rastvora do 100 ml alkoholom R.

Hromatogram se razvija u dužini od 14 cm u hromatograf-
skoj kadi koja nije zasićena uz mobilnu fazu: dietilamin R - B. 3-(5H-dibenzo[a,d]ciklohept-5-iliden)-N-metilpropan-
etilacetat R - cikloheksan R (3:15:85 V/V/V). Hromatogram 1-amin (norciklobenzaprin),
se osuši na vazduhu i isprska sveže pripremljenom smešom:
4 zapremine formaldehida rastvora R i 96 zapremina sum-
porne kiseline R. Posmatra se pod UV svetlošću na 365 nm.
Na hromatogramu ispitivanog rastvora, bilo koja mrlja,
osim glavne mrlje, nije intenzivnija od mrlje na hromato-

C. 3-[(10R,S)10-hidroksi-10,11-dihidro-5H-dibenzo[a,d]
ciklohept-5-iliden]-N-metilpropan-1-amin.
1,000 g sušenjem u sušnici 2 h na 100 C do 105 °C.

NOSKAPIN
1997:0516 D. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom

NOSKAPIN noskapin HRS.
Noscapinum ISPITIVANJA
Izgled rastvora. Rastvori se 0,2 g u acetonu R i dopuni do

10 ml istim rastvaračem. Ispitan odmah posle pripremanja,
rastvor je bistar (2.2.1) i nije intenzivnije obojen od
referentnog rastvora Y6 (Metoda II, 2.2.2).

0,1 M hlorovodoničnoj kiselini i dopuni do 25,0 ml istom
kiselinom. Specifična optička rotacija je od +42 do +48,

C22H23NO7 Mr 413,4 Ispitivani rastvor. Rastvori se 0,25 g ispitivane supstance u

acetonu R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem.

DEFINICIJA do 100 ml acetonom R.
Noskapin sadrži od 98,5 % do 100,5 % [S-(R*,S*)]-6,7- Na ploču se nanese odvojeno po 10 l svakog rastvora.
dimetoksi-3-(5,6,7,8-tetrahidro-4-metoksi-6-metil-1,3-diok- Hromatogram se razvija u dužini od 15 cm uz mobilnu
solo[4,5-g]izohinolin-5-il)-1(3H)-izobenzofuranona, izraču- fazu: amonijak, koncentrovani R - alkohol R - aceton R -
nato u odnosu na osušenu supstancu. toluen R (1:3:20:20 V/V/V/V). Hromatogram se suši u struji
vazduhu i isprska kalijum-jodbizmutat rastvorom, razblaže-
nim R. Bilo koja mrlja na hromatogramu ispitivanog ras-
OSOBINE tvora, osim glavne mrlje, nije intenzivnija od mrlje na
hromatogramu poredbenog rastvora (0,5 %).
Beo, kristalan prašak ili bezbojni kristali, gotovo nerastvor-
ljiv u vodi na 20 °C, vrlo teško rastvorljiv u vodi na 100 °C, Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 1,0 %, određen za
umereno rastvorljiv u acetonu, teško rastvorljiv u alkoholu i 0,500 g sušenjem u sušnici na 100 C do 105 °C.
etru. Rastvara se u jakim kiselinama; razblaživanjem ras-
tvora vodom, baza može da se istaloži. Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g.
IDENTIFIKACIJA ODREĐIVANJE
Prva identifikacija: D. Rastvori se 0,350 g u 40 ml sirćetne kiseline, bezvodne R,

lagano zagrevajući. Titrira se 0,1 M perhlornom kiselinom,
Druga identifikacija: A, B, C.
uz potenciometrijsko određivanje završne tačke titracije
A. Odgovara zahtevima ispitivanja za specifičnu optičku (2.2.20).
B. Temperatura topljenja (2.2.14): od 174 C do 177 °C. C22H23NO7.
C. Rastvori se 50 mg u metanolu R i dopuni do 100,0 ml
istim rastvaračem. Dopuni se 1,0 ml ovog rastvora do
10,0 ml metanolom R. Ispituje se u oblasti od 250 nm ČUVANJE
do 350 nm (2.2.25); rastvor pokazuje dva apsorpciona
maksimuma, na 291 nm i 310 nm. Odnos apsorbancije Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od
na maksimumu na 310 nm i apsorbancije na maksi- svetlosti.
mumu na 291 nm iznosi od 1,2 do 1,3.

NOSKAPIN-HIDROHLORID
1997:0515 D. Talog dobijen u ispitivanju E identifikacije, topi se

(2.2.14) na 174 C do 177 °C.
NOSKAPIN-HIDROHLORID E. Rastvori se oko 40 mg u smeši 2 ml vode R i 3 ml alko-
hola R i doda 1 ml amonijaka, razblaženog R2. Zagreva
se do potpunog rastvaranja. Ostavi se da se ohladi; zi-
Noscapini hydrochloridum dovi epruvete se zagrebu staklenim štapićem. Filtrira se.
Filtrat daje reakciju (a) hlorida (2.3.1). Talog se ispira
vodom, osuši na 100C do 105 °C i sačuva za ispitiva-
nje C i D identifikacije.
ISPITIVANJA
Izgled rastvora. Rastvori se 0,5 g u vodi R, doda se 0,3 ml

0,1 M hlorovodonične kiseline i dopuni do 25 ml vodom R.
Rastvor je bistar (2.2.1) i nije intenzivnije obojen od
referentnog rastvora Y6 ili BY6 (Metoda II, 2.2.2).
ugljen-dioksida R. pH vrednost rastvora nije manja od 3,0.
C22H24ClNO7 · H2O Mr 467,9 Specifična optička rotacija (2.2.7). Rastvori se 0,500 g u
kiselinom. Specifična optička rotacija je od +38,5 do
DEFINICIJA +44,0, izračunato u odnosu na osušenu supstancu.
Noskapin-hidrohlorid sadrži od 98,5 % do 100,5 % [S- Srodne supstance. Ispituju se hromatografijom na tankom
(R*,S*)]-6,7-dimetoksi-3-(5,6,7,8-tetrahidro-4-metoksi-6- sloju (2.2.27), na silikagelu G R kao adsorbensu.
metil-1,3-dioksolo[4,5-g]izohinolin-5-il)-1(3H)-
izobenzofuranon-hidrohlorida, izračunato u odnosu na osu- Ispitivani rastvor. Rastvori se 0,25 g ispitivane supstance u
šenu supstancu. alkoholu R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem.
do 100 ml alkoholom R.
OSOBINE
Beo, kristalan prašak ili bezbojni kristali, higroskopan, lako
fazu: amonijak, koncentrovani R - alkohol R - aceton R -
rastvorljiv u vodi i alkoholu, gotovo nerastvorljiv u etru.
toluen R (1:3:20:20 V/V/V/V). Hromatogram se suši u struji
Vodeni rastvori su slabo kiseli; baza može da se istaloži u
vazduhu i isprska kalijum-jodbizmutat rastvorom, razblaže-
toku stajanja rastvora.
nim R. Bilo koja mrlja na hromatogramu ispitivanog ras-
Topi se na oko 200 °C, uz raspadanje. tvora, osim glavne mrlje, nije intenzivnija od mrlje na
hromatogramu poredbenog rastvora (0,5 %).
Gubitak sušenjem (2.2.32). Od 2,5 % do 6,5 %, određen
IDENTIFIKACIJA
za 0,200 g sušenjem u sušnici na 100 C do 105 °C.
Prva identifikacija: C, E. Sululfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0
g.
Druga identifikacija: A, B, D, E.
A. Odgovara zahtevima ispitivanja za specifičnu optičku ODREĐIVANJE
B. Rastvori se 50 mg u metanolu R, koji sadrži 17 ppm uz grejanje. Ohladi se i doda 6 ml živa(II)-acetata, rastvora
NH3 i dopuni do 100,0 ml istim rastvaračem. Dopuni se R. Titrira se 0,1 M perhlornom kiselinom, uz
1,0 ml ovog rastvora do 10,0 ml metanolom R, koji sa- potenciometrijsko određivanje završne tačke titracije
drži 17 ppm NH3. Ispituje se u oblasti od 250 nm do (2.2.20).
350 nm (2.2.25); rastvor pokazuje dva apsorpciona
maksimuma, na 291 nm i 310 nm. Odnos apsorbancije 1 ml 0,1 M perhlorne kiseline odgovara 44,99 mg
na maksimumu na 310 nm i apsorbancije na maksi- C22H24ClNO7.
mumu na 291nm iznosi od 1,2 do 1,3.
C. Talog dobijen u ispitivanju E identifikacije, ispituje se ČUVANJE
IR apsorpcionom spektrofotometrijom (2.2.24), upore-
đivanjem sa IR spektrom dobijenim za noskapin HRS. Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od
svetlosti.

OKSAZEPAM
O
oksazepam HRS. Ispitivana i referentna supstanca se
1997:0778
pripreme tehnikom diska.
OKSAZEPAM C. Posmatraju se hromatogrami dobijeni u Ispitivanju za

srodne supstance pod UV svetlošću na 254 nm. Glavna
mrlja na hromatogramu ispitivanog rastvora (b) je slična
Oxazepamum po položaju i veličini glavnoj mrlji na hromatogramu
D. Rastvori se 20 mg u smeši 5 ml hlorovodonične kiseline
R i 10 ml vode R. Zagreje se da ključa 5 min i ohladi.
Doda se 2 ml rastvora 1 g/l natrijum-nitrita R i ostavi da
stoji 1 min. Doda se 1 ml rastvora 5 g/l sulfaminske
kiseline R, promeša i ostavi da stoji 1 min. Doda se 1 ml
rastvora 1 g/l naftiletilendiamin-dihidrohlorida R. Raz-
vija se crvena boja.
ISPITIVANJA
C15H21ClN2O2 Mr 286,7
Srodne supstance. Izvede se ispitivanje zaštićeno od
svetlosti. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju
DEFINICIJA (2.2.27), na pogodnom silikagelu, sa fluorescentnim
indikatorom koji ima optimalni intenzitet na 254 nm, kao
Oksazepam sadrži od 98,5 % do 101,0 % 7-hlor-3-hidroksi- adsorbensu. Pre upotrebe ploča se tretira metanolom R do
5-fenil-1,3-dihidro-2H–1,4-benzo[f]azepin-2-ona, izračuna- visine od najmanje 17 cm (“čišćenje ploče”). Ploča se osuši
to u odnosu na osušenu supstancu. na vazduhu i zagreva 30 min na 100 C do 105 C.
Ispitivani rastvor (a). Rastvori se 50 mg ispitivane sup-
OSOBINE stance u acetonu R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem.
Ispitivani rastvor (b). 2 ml ispitivanog rastvora (a) dopuni
Beo ili skoro beo, kristalan prašak, gotovo nerastvorljiv u se do 10 ml acetonom R.
vodi, teško rastvorljiv u alkoholu i metilenhloridu.
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 10 mg oksazepama HRS
u acetonu R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem.
IDENTIFIKACIJA
Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 10 mg oksazepama HRS
Prva identifikacija: B, C. i 10 mg bromazepama HRS u acetonu R pa se dopuni do 10
Poredbeni rastvor (c). 1 ml ispitivanog rastvora (b) dopuni
A. Pripreme se rastvori neposredno pre upotrebe, zašti- se do 100 ml acetonom R.
ćeno od svetlosti. Rastvori se 20,0 mg u alkoholu R i
dopuni do 100,0 ml istim rastvaračem. 10,0 ml rastvora Poredbeni rastvor (d). 5 ml poredbenog rastvora (c) dopuni
dopuni se do 50,0 ml alkoholom R (rastvor A). 10,0 ml se do 10 ml acetonom R
rastvora A dopuni se do 100,0 ml alkoholom R (rastvor
B). Ispitivan u oblasti od 300 nm do 350 nm (2.2.25),
Hromatogram se razvija u dužini od 15 cm, u istom smeru
rastvor A pokazuje apsorpcioni maksimum na 316 nm.
kao i postupak tretiranja metanolom R, uz mobilnu fazu:
Ispitivan u oblasti od 220 nm do 250 nm, rastvor B
metanol R - metilenhlorid R (10:100 V/V). Hromatogram se
pokazuje apsorpcioni maksimum na 229 nm. Specifična
osuši na vazduhu i posmatra pod UV svetlošću na 254 nm.
apsorbancija na maksimumu na 229 nm je od 1220 do
1300.
B. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom gramu predbenog rastvora (c) (0,2 %) i najviše jedna takva
(2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim za mrlja je intenzivnija od mrlje na hromatogramu poredbenog
rastvora (d) (0,1 %). Ispitivanje je validno samo ako

OKSIFENBUTAZON
hromatogram poredbenog rastvora (b) pokazuje dve jasno IDENTIFIKACIJA

razdvojene mrlje.
1,000 g sušenjem u sušnici na 100 C do 105 C, pri priti- Druga identifikacija: A, C, D.
sku koji ne prelazi 0,7 kPa. A. Rastvori se 10,0 mg u 0,01 M natrijum-hidroksidu i do-
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g. puni do 100,0 ml istim rastvaračem. 10,0 ml ovog ras-
tvora dopuni se do 100,0 ml 0,01 M natrijum-hidroksi-
dom. Ispitivan u oblasti od 230 nm do 350 nm (2.2.25),
ODREĐIVANJE rastvor pokazuje apsorpcioni maksimum na 254 nm.
Specifična apsorbancija na maksimumu je od 710 do
Rastvori se 0,250 g u smeši 10 ml sirćetne kiseline, bezvo- 770.
dne R i 90 ml sirćetne kiseline, anhidrida R. Titrira se 0,1 B. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom
M perhlornom kiselinom, uz potenciometrijsko određivanje (2.2.24), upoređivanjem sa spektrom dobijenim za
završne tačke titracije (2.2.20). oksifenbutzon HRS. Supstance se ispituju kao 60 g/l ras-
1 ml 0,1 M perhlorne kiseline odgovara 28,67 mg tvori u metilenhloridu R, u ćelijama debljine 0,1 mm.
C15H11CIN2O2 C. Rastvori se oko 20 mg u 2 ml alkohola R. Doda se 2 ml
rastvora 1 g/l dihlorhinonhlorimida R u alkoholu R i 1
ml natrijum-karbonata, rastvora R. Nastaje intenzivna
ČUVANJE zelena boja.
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od D. Na 0,1 g se doda 1 ml sićetne kiseline, glacijalne R i 2
svetlosti. ml hlorovodonične kiseline R. Ključa 30 min uz povra-
tni hladnjak. Ohladi se, doda 10 ml vode R i filtrira. Fil-
tratu se doda 3 ml rastvora 7 g/l natrijum-nitrita R. Raz-
vija se žuta boja. U 1 ml ovog rastvora doda se rastvor
10 mg -naftola R u 5 ml natrijum-karbonata, rastvora
1997:0418 R. Izdvaja se narandžast ili narandžastocrven talog.
OKSIFENBUTAZON ISPITIVANJA
Rastvor S. Na 0,50 g se doda smeša 8 ml rastvora 75 g/l

Oxiphenbutazonum glicina R i 12 ml 1 M natrijum-hidroksida. Mućka se 1 min,
a temperatura rastvora se održava na 25 C tačno 60 min i
odmah koristi.
Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.2.1).
Apsorbancija (2.2.25) Apsorbancija rastvora S, izmerena
na 420 nm u kiveti od 4 cm, nije veća od 0,40.
etanolu R koji sadrži 0,2 g/l butilhidroksitoluena R i dopuni
do 5 ml istim rastvaračem. Priprema se neposredno pre
C19H20N2O3 H2O Mr 342,4 upotrebe.
Poredbeni rastvor. 1,0 ml ispitivanog rastvora dopuni se do
200 ml etanolom R koji sadrži 0,2 g/l butilhidroksitoluena
DEFINICIJA R. Priprema se neposredno pre upotrebe.
Oksifenbutazon sadrži od 99,0 % do 101,0 % 4-butil-1-(4- Ploča se prenese u hromatografsku kadu koja sadrži mo-
hidroksifenil)-2-fenilpirazolidin-3,5-diona, izračunato u od- bilnu fazu: sirćetna kiselina, glacijalna R - hloroform R
nosu na bezvodnu supstancu. (20:80 V/V), u koju se doda 0,020 g butilhidroksitoluena R.
Ostavi se da mobilna faza migrira u visini od oko 4 cm.
Ploča se izvadi i suši 1 min u struji hladnog vazduha. Na
OSOBINE ploču se, u struji azota R, odmah nanese odvojeno po 5 l
svakog rastvora. Hromatogram se odmah razvija u dužini
Beo, kristalan prašak, gotovo nerastvorljiv u vodi, lako od 10 cm uz mobilnu fazu koja je gore opisana. Suši se 15
rastvorljiv u alkoholu i umereno rastvorljiv u etru. Rastvara min u struji hladnog vazduha i posmatra pod UV svetlošću
se u razblaženim rastvorima alkalnih hidroksida. na 254 nm. Bilo koja mrlja na hromatogramu ispitivanog

OKSIMETAZOLIN-HIDROHLORID
rastvora, osim glavne mrlje, nije intenzivnija od mrlje na IDENTIFIKACIJA

hromatogrmau poredbenog rastvora (0,5 %).
C za teške metale (20 ppm). Pripremi se standard korišće- Druga identifikacija: B, C, D.
Voda (2.5.12). Od 5,0 % do 6,0 %, određena za 0,500 g (2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim za
semi-mikro metodom za određivanje vode. oksimetazolin-hidrohlorid HRS.
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1%, određen za 1,0 g. B. Posmatraju se hromatogrami dobijeni u Ispitivanju sro-
dnih supstanci. Glavna mrlja na hromatogramu ispitiva-
nog rastvora (b) je slična po položaju, boji i veličini
ODEĐIVANJE glavnoj mrlji na hromatogramu poredbenog rastvora (a).
Rastvori se 0,300 g u 25 ml acetona R i doda 0,1 ml bromti- C. Rastvoru od oko 2 mg u 1 ml vode R doda se 0,2 ml ras-
molplavog, rastvora R1. Titrira se 0,1 M natrijum-hidroksi- tvora 50 g/l natrijum-nitroprusida R i 0,2 ml natrijum-
dom do plave boje, koja se zadržava 15 sekundi. Izvede se hidroksida, rastvora, razblaženog R. Ostavi se da stoji
titracija slepe probe. 10 min. Doda se 2 ml natrijum-hidrogenkarbonata,
rastvora R. Razvija se ljubičasta boja.
1 ml 0,1 M natrijum-hidroksida odgovara 32,44 mg
C19H20N2O3. D. Daje reakciju (a) hlorida (2.3.1).
ČUVANJE ISPITIVANJA
Čuva se zaštićeno od svetlosti. Rastvor S. Rastvori se 2,5 g u vodi R i dopuni do 50 ml is-

tim rastvaračem.
nije obojen od referentnog rastvora BY7 (Metoda II, 2.2.2).
1997:0943
Aciditet ili alkalitet. Rastvori se 0,25 g u vodi R i dopuni
OKSIMETAZOLIN-HIDROHLORID do 25 ml istim rastvaračem. Doda se 0,1 ml metilcrvenog,
rastvora R i 0,2 ml 0,01 M hlorovodonične kiseline. Ras-
tvor je crven. Potrebno je najviše 0,4 ml 0,01 M natrijum-
Oxymetazolini hydrochloridum hidroksida da se boja indikatora promeni u žutu.
stance u smeši jednakih zapremina etilacetata R i metanola
R pa se dopuni do 10 ml istom smešom rastvarača.
se do 10 ml smešom jednakih zapremina etilacetata R i
metanola R.
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 40 mg oksimetazolin-
C16H25ClN2O Mr 296,8 hidrohlorida HRS u smeši jednakih zapremina etilacetata R
i metanola R pa se dopuni do 10 ml istom smešom rastva-
rača.
DEFINICIJA Poredbeni rastvor (b). 1 ml ispitivanog rastvora (b) dopuni
se do 20 ml smešom jednakih zapremina etilacetata R i
Oksimetazolin-hidrohlorid sadrži od 99,0 % do 101,0 % 3- metanola R.
[(4,5-dihidro-1H-imidazol-2-il)metil]-6-(1,1-dimetiletil)-
2,4-dimetilfenol-hidrohlorida, izračunato u odnosu na osu- Poredbeni rastvor (c). 1 ml ispitivanog rastvora (b) dopuni
šenu supstancu. se do 40 ml smešom jednakih zapremina etilacetata R i
metanola R.

OSOBINE Hromatogram se razvija u dužini od 15 cm uz mobilnu
fazu: dietilamin R - cikloheksan R - etanol R (6:15:79
Beo ili skoro beo, kristalan prašak, lako rastvorljiv u vodi i V/V/V). Suši se 5 min u struji toplog vazduha, ohladi i ispr-
alkoholu, gotovo nerastvorljiv u etru. ska sveže pripremljenim rastvorom 5,0 g/l kalijum-

OKSITETRACIKLIN
heksacijanoferata(III) R u gvožđe(III)-hloridu, rastvoru R 2. DEFINICIJA

Posmatra se na dnevnoj svetlosti. Bilo koja mrlja na
hromatogramu ispitivanog rastvora (a), osim glavne mrlje,
Oksitetraciklin je (4S,4aR,5S,5aR,6S,12aS)-4-dimetilamino-
nije intenzivnija od mrlje na hromatogramu poredbenog1,4,4a,5,5a,6,11,12a-oktahidro-3,5,6,10,12a-heksahidroksi-
rastvora (b) (0,5 %) i najviše jedna takva mrlja je intenziv-
6-metil-1,11-dioksonaftacen-2-karboksamid, supstanca koja
nija od mrlje na hromatogramu poredbenog rastvora (c)je proizvod rasta određenog soja Streptomyces rimosus, ili
(0,25 %). se dobija na neki drugi način. Sadrži promenljivu količinu
vode. Sadrži od 95,0 % do 100,5 % oksitetraciklina, izraču-
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 1,0 %, određen za nato u odnosu na bezvodnu supstancu.
OSOBINE
ODREĐIVANJE Žut, kristalan prašak, vrlo teško rastvorljiv u vodi. Rastvara

se u razblaženim kiselim i alkalnim rastvorima.
Rastvori se 0,200 g u smeši 20 ml sirćetne kieline, bezvo-
dne R i 20 ml sirćetne kiseline, anhidrida R. Titrira se 0,1
M perhlornom kiselinom, uz potenciometrijsko određivanje IDENTIFIKACIJA
završne tačke titracije(2.2.20).
A. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27), na
1 ml 0,1 M perhlorne kiseline odgovara 29,68 mg silkagelu H R kao adsorbensu. Podesi se pH vrednost
C16H25CIN2O. rastvora 100 g/l natrijum-edetata R na 7,0 natrijum-
hidroksidom, rastvorom, koncentrovanim R pa se ploča
ravnomerno isprska ovim rastvorom (oko 10 ml za
ČUVANJE ploču dimenzija 100 mm·200 mm). Suši se u
horizontalnom položaju najmanje 1 h. Pre upotrebe
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru. ploča se suši u sušnici 1 h na 110 C.
Ispitivani rastvor. Rastvori se 5 mg ispitivane supstance
NEČISTOĆE u metanolu R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem.
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 5 mg oksitetraciklina
HRS u metanolu R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem.
Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 5 mg oksitetraciklina
HRS i 5 mg demeklociklin-hidrohlorida HRS u meta-
nolu R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem.

A. N-(2-aminoetil)-2-[[4-(1,1-dimetiletil)-3-hidroksi-2,6- fazu: voda R - metanol R - metilenhlorid R (6:35:59
dimetil]fenil]acetamid. V/V/V). Osuši se u struji vazduha i posmatra pod UV
svetlošću na 365 nm. Glavna mrlja na hromatogramu
ispitivanog rastvora je slična po položaju, boji i veličini
glavnoj mrlji na hromatogramu poredbenog rastvora (a).
Ispitivanje je validno samo ako hromatogram poredbe-
1997:0199 nog rastvora (b) pokazuje dve jasno razdvojene mrlje.
OKSITETRACIKLIN B. Na oko 2 mg doda se 5 ml sumporne kiseline R. Razvija

se tamnocrvena boja. Rastvor se doda u 2,5 ml vode R.
Boja postaje žuta.
Oxytetracyclinum C. Rastvori se oko 10 mg u smeši 1 ml azotne kiseline,
razblažene R i 5 ml vode R. Promućka se i doda 1 ml
srebro-nitrata, rastvora R2. Bilo koja opalescencija u
rastvoru nije intenzivnija od opalescencije u smeši 1 ml
azotne kiseline, razblažene R, 5 ml rastvora 0,021 g/l
kalijum-hlorida R i 1 ml srebro-nitrata, rastvora R2.
ISPITIVANJA
pH (2.2.3). Suspenduje se 0,1 g u 10 ml vode, bez prisustva

C22H24N2O9 Mr 460,4 ugljen-dioksida R. pH vrednost suspenzije je od 4,5 do 7,5.

OKSITETRACIKLIN
Specifična optička rotacija (2.2.7). Rastvori se 0,250 g u Poredbeni rastvor (d). Pomeša se 1,5 ml poredbenog ras-
0,1 M hlorovodoničnoj kiselini i dopuni do 25,0 ml istom tvora (a), 1,0 ml poredbenog rastvora (b) i 3,0 ml poredbe-
kiselinom. Specifična optička rotacija je od -203 do -216, nog rastvora (c) pa se dopuni do 25 ml 0,01 M
izračunata u odnosu na bezvodnu supstancu. hlorovodoničnom kiselinom.
Apsorbancija (2.2.25). Rastvori se 20,0 mg u rastvoru pu- Poredbeni rastvor (e). Pomeša se 1,0 ml poredbenog ras-
fera pH 2,0 R i dopuni do 100,0 ml istim rastvorom pufera. tvora (b) sa 4,0 ml poredbenog rastvora (c) i dopuni do
10,0 ml rastvora dopuni se do 100,0 ml rastvorom pufera 200,0 ml 0,01 M hlorovodoničnom kiselinom.
pH 2,0 R. Specifična apsorbancija određena na 353 nm je
od 290 do 310, izračunata u odnosu na bezvodnu supstancu. Hromatografski postupak može da se izvede korišćenjem:
Nečistoće koje apsorbuju svetlost. Rastvori se 20,0 mg u – kolone od nerđajućeg čelika, dužine 0,25 m i unutraš-
smeši 1 zapremine 1 M hlorovodonične kiseline i 99 zapre- njeg prečnika 4,6 mm, napunjene stiren-divinilbenzen
mina metanola R pa se dopuni do 10,0 ml istom smešom kopolimerom R (od 8 m do 10 m), uz održavanje
rastvarača. Apsorbancija (2.2.25) određena na 430 nm i temperature na 60 C,
izračunata u odnosu na bezvodnu supstancu, nije veća od
– mobilne faze, protoka 1,0 ml/min, pripremljene na sle-
0,25.
deći način: odmeri se 60,0 g 2-metil-2-propanola R i
Rastvori se 0,100 g u smeši 1 zapremine 1 M hlorovodoni- prenese u odmernu tikvicu od 1 000 ml uz 200 ml vode
čne kiseline i 99 zapremina metanola R pa se dopuni do R. Doda se 60 ml 0,33 M rastvora fosfatnog pufera pH
10,0 ml istom smešom rastvarača. Apsorbancija određena 7,5 R, 50 ml rastvora 10 g/l tetrabutilamonijum-
na 490 nm i izračunata u odnosu na bezvodnu supstancu hidrogensulfata R, podešenog na pH vrednost 7,5 natri-
nije veća od 0,20. jum-hidroksidom, rastvorom, razblaženim R, i l0 ml
rastvora 0,4 g/l natrijum-edetata R, pH vrednosti pode-
Merenja se izvrše u roku od 1 h od pripremanja rastvora. šene na 7,5 natrijum-hidroksidom, rastvorom, razblaže-
nim R; dopuni se do 1 000 ml vodom R.
(2.2.29), kao što je opisano u Određivanju. Injektuju se – detektora, spektrofotometra, podešenog na 254 nm.
ispitivani rastvor i poredbeni rastvor (e). Na hromatogramu
ispitivanog rastvora: površina mogućeg pika koji odgovara – injektora sa petljom zapremine 20 l.
4-epioksitetraciklinu ili tetraciklinu nije veća od površine
Injektuje se poredbeni rastvor (d). Podesi se osetljivost
odgovarajućeg pika na hromatogramu poredbenog rastvora
detektora da bi se dobili pikovi čije visine iznose najmanje
(e) (0,5 % odnosno 2,0 %); površina bilo kojeg pika koji se
polovinu pune skale pisača. Ispitivanje je validno samo ako
pojavljuje na silaznom delu glavnog pika nije veća od 4,0
je rezolucija između prvog pika (4-epioksitetraciklin) i dru-
površine pika koji odgovara 4-epioksitetraciklinu ili tetraci-
gog pika (oksitetraciklin) najmanje 4,0 i rezolucija između
klinu na hromatogramu poredbenog rastvora (e) (2,0 %).
drugog pika (oksitetraciklin) i trećeg pika (tetraciklin)
Teški metali (2.4.8). 0,5 g odgovara zahtevima limit testa najmanje 5,0. Ako je potrebno, podesi se sadržaj 2-metil-2-
C za teške metale (50 ppm). Pripremi se standard korišće- propanola u mobilnoj fazi. Faktor simetrije drugog pika nije
njem 2,5 ml olova, standardnog rastvora (10 ppm Pb) R. veći od 1,25. Injektuje se poredbeni rastvor (a) šest puta.
Određivanje je validno samo ako je ralativna standardna
Voda (2.5.12). Od 4,0 % do 8,0 %, određena za 0,250 g devijacija (RSD) površine pika oksitetraciklina najviše 1 %.
semi-mikro metodom za određivanje vode. Ako je potrebno, podese se parametri integratora. Injektuju
se naizmenično ispitivani rastvor i poredbeni rastvor (a).
Izračuna se sadržaj oksitetracilina u %.
ODREĐIVANJE
Određuje se tečnom hromatografijom (2.2.29). ČUVANJE
Ispitivani rastvor. Rastvori se 20 mg ispitivane supstance u Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru, zaštićeno od
0,01 M hlorovodoničnoj kiselini i dopuni do 25,0 ml istim svetlosti.
rastvaračem.
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 20,0 mg oksitetraciklina NEČISTOĆE
HRS u 0,01 M hlorovodoničnoj kiselini i dopuni do 25,0 ml
istim rastvaračem.
Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 20,0 mg 4-epioksitetraci-
klina HRS u 0,01 M hlorovodoničnoj kiselini i dopuni do 25
Poerdbeni rastvor (c). Rastvori se 20,0 mg tetraciklin-
hidrohlorida HRS u 0,01 M hlorovodoničnoj kiselini i do-
puni do 25,0 ml istim rastvaračem. A. 4-epioksitetraciklin,

OKSITETRACIKLIN-HIDROHLORID
B. tetraciklin Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 5 mg oksitetraciklin-

hidrohlorida HRS u metanolu R i dopuni do 10 ml istim
rastvaračem.
Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 5 mg oksitetraciklin-
hidrohlorida HRS i 5 mg demeklociklin-hidrohlorida
HRS u metanolu R pa se dopuni do 10 ml istim rastvara-
čem.

C. 2-acetil-2-dekarboksamido-oksitetraciklin. Hromatogram se razvija u dužini od 15 cm uz mobilnu
fazu: voda R - metanol R - metilenhlorid R (6:35:59
V/V/V). Osuši se u struji vazduha i posmatra pod UV
1997:0198 ispitivanog rastvora je slična po položaju, boji i veličini
OKSITETRACIKLIN- Ispitivanje je validno samo ako hromatogram poredbe-
nog rastvora (b) pokazuje dve jasno razdvojene mrlje.
HIDROHLORID
B. Na oko 2 mg se doda 5 ml sumporne kiseline R. Razvija
se tamnocrvena boja. Rastvor se doda u 2,5 ml vode R.
Oxytetracyclini hydrochloridum Boja postaje žuta.
C. Daje reakciju (a) hlorida (2.3.1).
ISPITIVANJA

C22H25ClN2O9 Mr 496,9 0,1 M hlorovodoničnoj kiselini i dopuni do 25 ml istom
kiselinom. Specifična optička rotacija je od –188 do –200,
DEFINICIJA izračunata u odnosu na bezvodnu supstancu.
Oksitetraciklin-hidrohlorid je so (4S,4aR,5S,5aR,6S,12aS)- Apsorbancija (2.2.25). Rastvori se 20,0 mg u rastvoru pu-

4-dimetilamino-1,4,4a,5,5,a,6,11,12a-oktahidro-3,5,6,10,12, fera pH 2,0 R i dopuni do 100,0 ml istim rastvorom pufera.
12a-heksahidroksi-6-metil-1,11-dioksonaftacen-2-karbok- 10,0 ml ovog rastvora dopuni se do 100,0 ml rastvorom pu-
samida, supstanca dobijena rastom pojedinih sojeva Strep- fera pH 2,0 R. Specifična apsorbancija određena na 353 nm
tomyces rimosus ili se dobija na neki drugi način. Sadrži od je od 270 do 290, izračunata u odnosu na bezvodnu sup-
95,0 % do 100, 5% oksitetraciklin-hidrohlorida, izračunato stancu.
u odnosu na bezvodnu supstancu.
Nečistoće koje apsorbuju svetlost. Rastvori se 20,0 mg u
smeši 1 zapremine 1 M hlorovodonične kiseline i 99 zapre-
OSOBINE mina metanola R pa se dopuni do 10,0 ml istom smešom
rastvarača. Apsorbancija (2.2.25) određena na 430 nm i
Žut, kristalan prašak, higroskopan, lako rastvorljiv u vodi, izračunata u odnosu na bezvodnu supstancu, nije veća od
slabo rastvorljiv u alkoholu. Rastvori u vodi postaju zamu- 0,50.
ćeni tokom stajanja, zbog taloženja oksitetraciklina.
Rastvori se 0,100 g u smeši 1 zapremine 1 M hlorovodoni-
čne kiseline i 99 zapremina metanola R pa se dopuni do
IDENTIFIKACIJA 10,0 ml istom smešom rastvarača. Apsorbancija određena
na 490 nm i izračuata u odnosu na bezvodnu supstancu, nije
A. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27), na veća od 0,20.
silkagelu H R kao adsorbensu. Podesi se pH vrednost
rastvora 100 g/l natrijum-edetata R na 7,0 natrijum- Merenja se izvrše u roku od 1 h od pripremanja rastvora.
hidroksidom, rastvorom, koncentrovanim R pa se ploča Srodne supstance. Ispituju se tečnom hromatografijom
ravnomerno isprska ovim rastvorom (oko 10 ml za (2.2.29), kao što je opisano u Određivanju. Injektuju se
ploču dimenzija 100 mm·200 mm). Suši se u ispitivani rastvor i poredbeni rastvor (g). Na hromatogramu
horizontalnom položaju najmanje 1 h. Pre upotrebe ispitivanog rastvora: površina mogućeg pika koji odgovara
ploča se suši u sušnici 1 h na 110 C. 4-epioksitetraciklinu ili tetraciklinu nije veća od površine
odgovarajućeg pika na hromatogramu poredbenog rastvora
(g) (0,5 %, odnosno 2,0 %); ukupna površina pikova koji
u metanolu R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem.

OKSITETRACIKLIN-HIDROHLORID
odgovaraju -apooksitetraciklinu i -apooksitetraciklinu i Hromatografski postupak može da se izvede korišćenjem:

bilo kog pika između poslednja dva nije veća od površine
pika koji odgovara -apo-oksitetraciklinu na hromatogramu – Kolone od nerđajućeg čelika dužine 0,25 m i unutraš-
poredbenog rastvora (g) (2,0 %); površina bilo kog pika njeg prečnika 4,6 mm, napunjene stiren-divinilbenzen
koji se pojavljuje na silaznom delu glavnog pika nije veća kopolimerom R (od 8 m do 10 m), uz održavanje
od 4,0 površine pika koji odgovara 4-epioksitetraciklinu na temperature na 60 C,
hromatogramu poredbenog rastvora (g) (2,0 %) – mobilne faze, protoka 1,0 ml/min, smeše pripremljene
na sledeći način: odmeri se 30,0 g (za mobilnu fazu A)
ili 100,0 g (za mobilnu fazu B) 2-metil-2-propanola R i
odvojeno prenese u odmernu tikvicu od 1 000 ml uz 200
njem 2,5 ml olova, standardnog rastvora (10 ppm Pb) R.
ml vode R. U svaku tikvicu se doda 60 ml 0,33 M ras-
Voda (2.5.12). Najviše 2,0 %, određena za 0,500 g semi- tvora fosfatnog pufera pH 7,5 R, 50 ml rastvora 10 g/l
mikro metodom za određivanje vode. tetrabutilamonijum-hidrogensulfata R podešene pH
vrednosti na 7,5 natrijum-hidroksidom, rastvorom,
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,5 %, određen za 1,0 g. razblaženim R, i 10 ml rastvora 0,4 g/l natrijum-edetata
R, podešene pH vrednosti na 7,5 natrijum-hidroksidom,
Sterilnost (2.6.1). Ako je namenjen za proizvodnju
rastvorom, razblaženim R. Svaki rastvor se dopuni do
parenteralnih preparata, bez daljeg odgovarajućeg postupka 1 000 ml vodom R,
sterilizacije, odgovara zahtevima testa na sterilnost.
Bakterijski endotoksini (2.6.14). Ako je namenjen za
proizvodnju parenteralnih preparata, bez naknadnog – injektora sa petljom zapremine 20 l,
odgovarajućeg postupka za uklanjanje bakterijiskih – pumpe koja omogućava gradijentno eluiranje.
endotoksina, sadrži najviše 0,4 i.j. endotoksina/mg.
Programira se jednostepeno (one-step) gradijentno eluiranje
na sledeći način:
ODREĐIVANJE Propušta se 15 min smeša koja sadrži 30 zapremina mo-
bilne faze B i 70 zapremina mobilne faze A, zatim se
Određuje se tečnom hromatografijom (2.2.29). propušta 15 min smeša 30 zapremina mobilne faze A i 70
zapremina mobilne faze B, i na kraju se kondicionira prvom
Ispitivani rastvor. Rastvori se 20,0 mg ispitivane supstance smešom.
u 0,01 M hlorovodoničnoj kiselini i dopuni do 25,0 ml istim
rastvaračem. Injektuje se poredbeni rastvor (f). Podesi se osetljivost
detektora da bi se se dobili pikovi čije visine iznose najma-
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 20,0 mg oksitetraciklina nje 50 % pune skale defleksije. Ispitivanje je validno samo
HRS u 0,01 M hlorovodoničnoj kiselini i dopuni do 25,0 ml ako je rezolucija između prvog pika (4-epioksitetraciklin) i
istim rastvaračem. drugog pika (oksitetraciklin) najmanje 4,0; rezolucija iz-
među drugog pika (oksitetraciklin) i trećeg pika (tetraciklin)
Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 20,0 mg 4-epioksitetraci- najmanje 5,0 i rezolucija između četvrtog pika (-
klina HRS u 0,01 M hlorovodoničnoj kiselini i dopuni do
apooksitetraciklin) i petog pika (-apooksitetraciklin)
25,0 ml istim rastvaračem.
najmanje od 3,5. Faktor simetrije drugog pika nije veći od
Poredbeni rastvor (c). Rastvori se 20,0 mg tetraciklin- 1,25. Ako je potrebno, podesi se odnos mobilne faze A:
hidrohlorida HRS u 0,01 M hlorovodoničnoj kiselini i do- mobilna faza B se koristi da se dobije jednostepeno
puni do 25,0 ml istim rastvaračem. gradijentno eluiranje. Ako je potrebno, podesi se program
vremena zajednostepeno gradijentno eluiranje. Injektuje se
Poredbeni rastvor (d). Rastvori se 8,0 mg -apo- poredbeni rastvor (a) šest puta. Ispitivanje je validno samo
oksitetraciklina HRS u 5 ml 0,01 M natrijum-hidroksida i ako je relativna standardna devijacija (RSD) za površinu
dopuni do 100,0 ml 0,01 M hlorovodoničnom kiselinom. pika oksitetraciklina najviše 1,0 %. Ako je potrebno, podese
se parametri integratora. Injektuju se naizmenično ispitivani
Poredbeni rastvor (e). Rastvori se 8,0 mg -apo- rastvor i poredbeni rastvor (a).
oksitetraciklina HRS u 5 ml 0,01 M natrijum-hidroksida i
dopuni do 100,0 ml 0,01 M hlorovodoničnom kiselinom. Izračuna se sadržaj oksitetraciklin-hidrohlorida u % uzima-
jući da 1 mg oksitetraciklina odgovara 1,079 mg
Poredbeni rastvor (f). Pomeša se 1,5 ml poredbenog ras- oksitetraciklin-hidrohlorida.
tvora (a), 1,0 ml poredbenog rastvora (b), 3,0 ml poredbe-
nog rastvora (c), 3,0 ml poredbenog rastvora (d) i 3,0 ml
poredbenog rastvora (e) pa se dopuni do 25,0 ml 0,01 M
ČUVANJE
Poredbeni rastvor (g). Pomeša se 1,0 ml poredbenog ras- Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru, zaštićeno od
tvora (b), 4,0 ml poredbenog rastvora (c) i 40,0 ml poredbe- svetlosti. Ako je supstanca sterilna, čuva se u sterilnom,
nog rastvora (e) pa se dopuni do 200,0 ml 0,01 M hermetički zatvorenom kontejneru, koji obezbeđuje
hlorovodoničnom kiselinom. originalnost pakovanja (tamper-proof).

OKSITOCIN
OZNAČAVANJE Rastvor internog standarda. Rastvori se 30 mg DL-norleu-

cina R u smeši jednakih zapremina hlorovodonične kiseline
Na signaturi se navodi: R i vode R pa se dopuni do 100,0 ml istom smešom rastva-
rača.
– sterilnost supstance, kada je neophodna za primenu,
Ispitivani rastvor. Unese se 1,0 mg ispitivane supstance u
– apirogenost supstance, kada je neophodna za primenu. temeljito opranu epruvetu od tvrdog stakla, dužine 100 mm
i unutrašnjeg prečnika 6 mm. Doda se tačno izmerena
zapremina rastvora internog standarda koji sadrži količinu
DL-norleucina R koja odgovara približno polovini očekiva-
nog broja molova oksitocina. Cev se uroni u smešu za
1997:0780 hlađenje, na -5 ºC, smanji se pritisak ispod 133 Pa i zatopi.
Zagreva se na 110 ºC do 115 ºC tokom 16 h. Ampula se oh-
OKSITOCIN ladi, otvori i sadržaj se kvantitativno prenese sa pet porcija
po 0,2 ml vode R u tikvicu od 10 ml, upari do suva iznad
kalijum-hidroksida R pod smanjenim pritiskom; ovi postu-
Oxytocinum pci se ponove. Ostatak se prenese u pogodan rastvor pufera
(pH 2,2) i dopuni do odgovarajuće zapremine istim rastvo-
rom pufera.
U analizator za aminokiseline unese se pogodna, tačno

odmerena zapremina ispitivanog rastvora tako da pik koji
daje aminokiselina prisutna u najvećoj količini zauzuma
C43H66N12O12S2 Mr 1007
najveći deo gornje skale pisača.
DEFINICIJA Sadržaj svake aminokiseline se izražava u molovima.

Izračunaju se relativni odnosi aminokiselina, uzimajući da
Oksitocin je ciklični nonapeptid sa strukturom hormona je jedna šestina zbira broja molova asparaginske kiseline,
koji se oslobađa iz zadnjeg režnja hipofize i koji stimuliše glutaminske kiseline, prolina, glicina, izoleucina i leucina
kontrakcije uterusa i istiskivanje mleka kod sisara u periodu jednaka jedinici. Vrednosti se nalaze unutar sledećih gra-
laktacije. Dobija se hemijskom sintezom. Nalazi se u obliku nica: asparaginska kiselina od 0,95 do 1,05; glutaminska
liofilizata i ima specifičnu aktivnost najmanje 560 i.j./mg kiselina od 0,95 do 1,05; prolin od 0,95 do 1,05; glicin od
peptida utvrđeno tokom Ispitivanja peptida. 0,95 do 1,05; leucin od 0,90 do 1,10; izoleucin od 0,90 do
1,10; tirozin od 0,7 do 1,05; polovina cistina 1,4 do 2,1. Os-
tale aminokiseline su prisutne samo u tragovima.
OSOBINE
Određivanje je validno samo ako je broj vraćenih molova
Beo ili skoro beo prašak.
DL-norleucina, korigovan za zapreminu primenjenog ispit-
ivanog rastvora, unutar  5 % količine uzete za hidrolizu.

IDENTIFIKACIJA
Srodni peptidi. Ispituju se tečnom hromatografijom
A. Izaziva odgovarajući odgovor u uslovima koji su opi- (2.2.29).
sani u postupcima propisanim za određivanje aktivnosti.
Ispitivani rastvor. Rastvori se 3,5 mg ispitivane supstance u
B. Ispituju se hromatogrami dobijeni prilikom Ispitivanja 15,6 g/l rastvora natrijum-dihidrogenfosfata R i dopuni do
peptida. Retenciono vreme glavnog pika na hromato- 10,0 ml istim rastvorom.
gramu ispitivanog rastvora je približno isto retencionom
vremenu glavnog pika na hromatogramu poredbenog Poredbeni rastvor (a). Koristi se sadržaj jedne ampule ras-
rastvora. tvora oksitocina za validaciju HRS.
Poredbeni rastvor (b). Dopuni se 0,1 ml poredbenog ras-

ISPITIVANJA tvora (a) do 10,0 ml rastvorom 15,6 g/l natrijum- dihidro-
genfosfata R.
Aminokiseline. Ispituju se analizatorom aminokiselina,
koristeći DL-norleucin R kao interni standard. Aparat se
kalibriše smešom koja sadrži ekvimolarne količine amoni- – kolone od nerđajućeg čelika, dužine 0,12 m i unutraš-
jaka, glicina i L-oblika sledećih aminokiselina: njeg prečnika 4,6 mm, napunjene silkagelom za hroma-
Lizin Serin Metionin tografiju, oktadecisilil R (5 m),
Histidin Glutamin. kis. Izoleucin – mobilne faze, protoka 1 ml/min:
Arginin Prolin Leucin
Asparagin. kis. Alanin Tirozin Mobilna faza A. Rastvor 15,6 g/l natrijum-dihidrogenfo-
sfata R,
Treonin Valin Fenilalanin
zajedno sa polovinom ekvimolarne količine od L-cistina. Mobilna faza B. Acetonitril R - voda R (1:1 V/V),

OKSITOCIN
– detektora, spektrofotometra, podešenog na 220 nm i uz jućeg postupka za sterilizaciju, odgovara zahtevima testa na
upotrebu odgovarajuće protočne ćelije. sterilnost.
Kolona se kondicionira smešom 30 zapremina mobilne faze Bakterijski endotoksini (2.6.14). Ako je namenjen za
B i 70 zapremina mobilne faze A. proizvodnju paranteralnih preparata, bez primene naknad-
Radi se gradijentnim eluiranjem, povećavajući koncentra- endotoksina, sadrži najviše 100 i.j. endotoksina/200 i.j.
ciju mobilne faze B kontinuirano i linearno za 1,0 %/min oksitocina.
V/V tokom 30 min. Zatim se eluiranje nastavi još 15 min,
korišćenjem smeše 30 zapremina mobilne faze B i 70
zapremina mobilne faze A da se kolona ponovo kondicio-
AKTIVNOST
nira.
Injektuje se 25 l poredbenog rastvora (a). Uz pomoć Aktivnost ispitivane supstance se procenjuje upoređivanjem
referentnog hromatograma rastvora oksitocina za validaciju njene aktivnosti sa aktivnošću Internacionalnog standarda
HRS identifikuju se pikovi koji potiču od rastvarača, oksito- ili referentnog preparata kalibrisanog u internacionalnim
cina i nečistoća označenih sa 1 i 2. Test je validan samo ako jedinicama (i.j.) pod odrđenim uslovima.
se ovi pikovi identifikuju i samo ako je rezolucija između
Internacionalna jedinica je aktivnost oksitocina sadržana u
pika oksitocina i pikova 1 i 2 najmanje 5,0.
navedenoj količini internacionalnog standarda koji se sas-
Ako je neophodno, potrebna rezolucija može da se dobije toji od liofiliziranog sintetskog oksitocin-peptida sa huma-
bilo menjanjem početnih zapremina mobilnih faza A i B nim albuminom. Ekvivalentnost Internacionalnog standarda
bilo podešavanjem gradijentnog programa. u i.j. propisuje Svetska zdravstvena organizacija.
Injektuje se 25 l poredbenog rastvora (b). Test je validan Procenjena aktivnost je od 90% do 111 % u odnosu na
samo ako se na hromatogramu poredbenog rastvora (b) deklarisanu aktivnost. Granice pouzdanosti (P = 0,95) za
detektuje pik koji odgovara oksitocinu, sa odnosom signal - procenjenu aktivnost su od 80 % do 125 % u odnosu na
šum (S/N) najmanje 20 i površinom od 0,75 % do 1,25 % deklarisanu aktivnost.
površine pika okistocina na hromatogramu poredbenog ras-
tvora (a). Aktivnost se procenjuje metodom A, metodom B ili meto-
dom C.
Injektuje se odvojeno 25 l ispitivanog rastvora i 25 l
poredbenog rastvora (a). Zanemari se pik rastvarača i bilo
A. Snižavanje krvnog pritiska petla
koji pik čija je površina manja od 0,1 % površine pika
oksitocina. Anestezira se mlad, zdrav, odrastao petao, mase od 1,2 kg
do 2,3 kg, anestetikom koji tokom dužeg vremena održava
Na hromatogramu ispitivanog rastvora: površina bilo kog
konstantno visok krvni pritisak. Izloži se i izoluje mišić glu-
pika, izuzev glavnog pika (oksitocina) i onih koji potiču od
teus primus jedne noge i otkriju se poplitealna arterija i kru-
rastvarača, manja je od 3 % površine pika oksitocina;
ralna vena. Uvuče se kanila u poplitealnu arteriju i izmeri
kombinovana površina svih takvih pikova nije veća od krvni pritisak odgovarajućim instrumentom, kalibrisanim za
10 % zbira površine svih pikova isključujući one koji potiču
upotrebu u linearnom opsegu. Uvuče se kanila u kruralnu ili
od rastvarača.
brahijalnu venu i brzo se ubrizgaju razblaženja poredbenog
Peptidi. Od 90 % do 110 % deklarisanog sadržaja oksito- i ispitivanog preparata.
cina, u mg C43H66N12O12S2.
Razblaže se poredbeni i ispitivani preparat neposredno pre
Isptuju se tečnom hromatografijom (2.2.29), koristeći upotrebe rastvorom 9 g/l natrijum-hlorida R, tako da zapre-
hromatografski postupak opisan u ispitivanju za srodne mina koja se ubrizgava iznosi od 0,1 ml do 0,5 ml. Odaberu
peptide. se dve doze poredbenog preparata koje, kada se ubrizgaju,
izazivaju jasno, brzo, submaksimalno sniženje krvnog priti-
Ispitivani rastvor. Rastvori se 3,5 mg ispitivane supstance u ska. Obično je potrebna doza između 20 milijedinica i 100
rastvoru 15,6 g/l natrijum-dihidrogenfosfata R i dopuni se milijedinica. Izaberu se dve doze ispitivanog preparata tako
do 10,0 ml istim rastvorom. da se dobiju odgovori što je moguće približniji odgovorima
koje izaziva poredbeni preparat, a odnos između dve doze
Poredbeni rastvor. Rastvori se 3,5 mg oksitocina HRS u
je isti kao kod poredbenog preparata. Taj odnos se održava
rastvoru 15,6 g/l natrijum-dihidrogenfosfata R i dopuni se
konstantnim tokom ogleda.
do 10,0 ml istim rastvorom.
Ubrizgaju se dve doze poredbenog preparata i dve doze
Injektuje se odvojeno 25 l poredbenog rastvora i 25 l
ispitivanog preparata prema randomiziranom blok dizajnu i
ispitivanog rastvora.
dizajnu latinskog kvadrata dok se ne dobije najmanje šest
Izračuna se sadržaj C43H66N12O12S2 iz površine pikova na kompletnih setova grupa od četiri tačke. Interval između
hromatogramima ispitivanog rastvora i poredbenog rastvora ubrizgavanja je konstantan, između 3 min i 10 min, što za-
i deklarisanog sadržaja oksitocina HRS. visi od brzine kojom se krvni pritisak vraća na normalnu
vrednost. Životinja se isključuje ako brzo postane neoset-
Sterilnost (2.6.1). Ako je namenjen za proizvodnju ljiva na ponovljena ubrizgavanja rastvora i za ispitivanje se
paranteralnih preparata, bez primene naknadnog odgovara-

OKSITOCIN
uzima druga životinja. Izmeri se odgovor na svaku dozu i tvora fenobarbiton-natrijuma. Pacov se priveže zadnjim no-
izračuna rezultat uobičajenim statističkim metodama. gama za operacioni sto, ostavljajući prednje noge slobodne,
održavajući temperaturu na 37 ºC. Kanilira se dušnik krat-
B. Kontrakcije uterusa pacova kom polietilenskom cevčicom, unutrašnjeg prečnika 1,5
mm, tako da se osigura slobodan protok vazduha, primenju-
Ženki pacova, mase od 120 g do 200 g, ubrizga se
jući veštačko disanje samo ako je neophodno. Kaniliraju se
intramuskularno 100 g estradiolbenzoata 18 h do 24 h pre spoljašnja jugularna ili femoralna vena polietilenskom
određivanja. Neposredno pre određivanja pregledom
cevčicom, unutrašnjeg prečnika 0,4 mm, napunjenu rastvo-
vaginalnog razmaza potvrdi se da li je ženka u estrusu ili
rom 9 g/l natrijum-hlorida R i zatvorenu mandrenom. Ob-
proestrusu. Životinja se žrtvuje i jedan rog uterusa se pos-
rije se koža oko ingvinalnih i abdominalnih bradavica i od-
tavi u kupatilo za izolovane organe koje sadrži rastvor
seče se vrh jedne bradavice, pogodnije je donje ingvinalne
sledećeg sastava:
bradavice.
g/l mmol/l
Postavi se polietilenska cevčica unutrašnjeg prečnika oko
Natrijum-hlorid 6,62 113,3 0,3 mm i spoljašnjeg prečnika oko 0,6 mm do dubine (od 3
mm do 10 mm) dovoljne da se ostvari odgovarajuće mere-
Kalijum-hlorid 0,45 6,1 nje pritiska u glavnom kanalu bradavice koji se otvara na
Kalcijum-hlorid 0,07 0,5 površini reza i čvrsto podveže ligaturom. Ova kanila se po-
veže sa odgovarajućim tipom transdjusera (kao što je onaj
Magnezijum-hlorid 0,10 0,5 koji se koristi za merenje arterijskog krvnog pritiska kod
Natrijum-hidrogenkarbonat 2,56 30,5 pacova) i ceo sistem se napuni rastvorom 38 g/l natrijum-
citrata R ili rastvorom 9 g/l natrijum-hlorida R, koji sadrži
Natrijum-hidrogenfosfat · 12 H2O 0,29 0,8 50 i.j. heparina po ml da bi se sprečilo zgrušavanje mleka.
Natrijum-dihidrogenfosfat · 2 H2O 0,03 0,2 Posle postavljanja kanile ubrizga se mala zapremina (od
0,05 ml do 0,2 ml) ovog rastvora u kanal bradavice kroz
Bezvodna glukoza 0,50 2,8 transdjuser, da bi se uklonilo mleko iz vrha kanile. Ovaj
Temperatura kupatila za izolovane organe održava se na 32 postupak može da se ponavlja tokom ispitivanja u slučaju
ºC ili na odogovarajućoj temperaturi na kojoj nestaju spon- pojave opstrukcije mlekom koje je istisnuto u kanilu. Cev-
tane kontrakcije materice, a preparat održava osetljivost. čica se podesi tako da vrši mali pritisak na bradavicu i da se
Rastvor se oksigenira smešom od 5 % ugljen-dioksida i očuva njen prirodan položaj. Uređaj za registrovanje se po-
95 % kiseonika i registruju se kontrakcije mišića desi tako da daje maksimalan otklon na skali za povećanje
odgovarajućim instrumentom (na primer izotonična poluga pritiska istiskivanja mleka od oko 5,3 kPa. Rastvori se
čije opterećenje ne prelazi 2 g) koji daje linearni odgovor. ubrizgavaju kroz kanilu u venu, koristeći špric od 1 mm,
graduisan na 0,01 ml, a posle svakog ubrizgavanja ubrizga
Razblaže se poredbeni i ispitivani preparat, koliko je potre- se 0,2 ml rastvora 9 g/l natrijum-hlorida R.
bno, rastvorom koji ima isti sastav kao tečnost u kupatilu za
izolovane organe. Odaberu se dve doze poredbenog prepa- Razblaže se poredbeni preparat i ispitivani preparat rastvo-
rata koje, kada se dodaju u kupatilo za izolovane organe, rom 9 g/l natrijum-hlorida R, tako da zapremine za
izazivaju jasne, određene, submaksimalne kontrakcije. Obi- ubrizgavanje iznose od 0,1 ml do 0,4 ml. Odaberu se dve
čno je opseg potrebnih doza između 10 milijedinica i 50 doze poredbenog preparata koje, kada se ubrzgaju, izazi-
milijedinica po ml tečnosti u kupatilu za izolovane organe. vaju porast pritiska istiskivanja mleka od oko 1,35 kPa za
Izaberu se dve doze ispitivanog preparata tako da se dobiju nižu dozu i od oko 2,7 kPa za višu dozu. Kao polazna
odgovori što je moguće približniji odgovorima koje izaziva aproksimacija mogu da se probaju, kao niža doza od 0,1
poredbeni preparat, a odnos između dve doze je isti kao kod milijedinice do 0,4 milijedinice, a kao viša doza jedanput
poredbenog preparata. Taj odnos se održava konstantnim do jedan i po put veće količine. Izaberu se dve doze
tokom ogleda. ispitivanog rastvora koje izazivaju odgovore što približnije
onima koji se dobijaju sa poredbenim preparatom, a odnos
Dodaju se dve doze poredbenog preparata i dve doze između dve doze je isti kao kod poredbenog preparata. Ovaj
ispitivanog preparata u kupatilo za izolovane organe prema odnos se održava konstantnim tokom određivanja.
randomiziranom blok dizajnu i dizajnu latinskog kvadrata
dok se ne dobije najmanje šest kompletnih grupa od 4 tačke. Ubrizgaju se dve doze poredbenog preparata i dve doze
Interval između ubrizgavanja je konstantan, između 3 min i ispitivanog preparata prema randomiziranom blok dizajnu i
10 min, što zavisi od brzine kojom se mišić oporavlja. Kada dizajnu latinskog kvadrata dok se ne dobije najmanje četiri
se dostigne maksimalna kontrakcija, tečnost u kupatilu za kompletne grupe od četiri tačke. Interval između ubrizgava-
izolovane organe se zameni svežim rastvorom. Izmeri se nja je konstantan, između 3 min i 10 min. Izmere se odgo-
odgovor na svaku dozu i izračuna rezultat uobičajenim vori na svaku dozu i izračuna se rezultat uobičajenim
statističkim metodama. statističkim metodama.
C. Povećanje pritiska istiskivanja mleka pacova u

laktaciji
ČUVANJE
Koristi se pacov u laktaciji od trećeg do dvadeset prvog
dana posle koćenja, mase oko 300 g, odvojen od legla i Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru, na tempera-
anesteziran, na primer, intraperitonalnom injekcijom ras- turi od 2 ºC do 8 ºC. Ako je supstanca sterilna, čuva se u

OKSITOCIN, RASTVOR KONCENTROVANI
sterilnom, hermetički zatvorenom kontejneru koji obezbe- kalibriše smešom koja sadrži ekvimolarne količine amo-
đuje originalnost pakovanja (tamper-proof). nijaka, glicina i L-oblika sledećih aminokiselina:
Lizin Serin Metionin

OZNAČAVANJE
Histidin Glutamin. kis. Izoleucin
Na signaturi se navodi: Arginin Prolin Leucin
- aktivnost u i.j./mg, Asparagin. kis. Alanin Tirozin
- sadržaj peptida (C43H66N12O12S2), Treonin Valin Fenilalanin

zajedno sa polovinom ekvimolarne količine od L-cistina.
- sterilnost supstance, kada je neophodna za primenu,
Rastvor internog standarda. Rastvori se 30 mg DL-norleu-
- apirogenost supstance, kada je neophodna za primenu.
cina R u smeši jednakih zapremina hlorovodonične kiseline
R i vode R pa se dopuni do 100,0 ml istom smešom rastva-
rača.
Ispitivani rastvor. Unese se 1,0 mg ispitivane supstance u
1997:0779 temeljito opranu epruvetu od tvrdog stakla, dužine 100 mm
i unutrašnjeg prečnika 6 mm. Upari se do suva. Doda se ta-
OKSITOCIN, RASTVOR čno izmerena zapremina rastvora internog standarda koji
sadrži količinu DL-norleucina R koja odgovara približno
KONCENTROVANI polovini očekivanog broja molova oksitocina. Cev se uroni
u smešu za hlađenje, na -5 ºC, smanji se pritisak ispod 133
Pa i zatopi. Zagreva se na 110 ºC do 115 ºC tokom 16 h.
Oxytocini solutio concentrata Ampula se ohladi, otvori i sadržaj se kvantitativno prenese
sa pet porcija po 0,2 ml vode R u tikvicu od 10 ml, upari do
suva iznad kalijum-hidroksida R pod smanjenim pritiskom;
ovi postupci se ponove. Ostatak se prenese u pogodan ras-
DEFINICIJA tvor pufera (pH 2,2) i dopuni do odgovarajuće zapremine
istim rastvorom pufera.
Oksitocin, rastvor koncentrovani je rastvor oksitocina,
cikličnog nonapeptida sa strukturom hormona koji oslobađa U analizator za aminokiseline unese se pogodna, tačno
zadnji režanj hipofizne, koji stimuliše kontrakcije uterusa i odmerena zapremina ispitivanog rastvora tako da pik koji
istiskivanje mleka kod sisara u laktaciji. Dobija se hemij- daje aminokiselina prisutna u najvećoj količini zauzuma
skom sintezom. Dostupan je kao koncentrovani rastvor, čija najveći deo gornje skale pisača.
je aktivnost veća od 150 i.j./ml, u rastvaraču koji sadrži
odgovarajući konzervans, kao što je rastvor 2 g/l hlorbuta- Sadržaj svake aminokiseline se izražava u molovima.
nola. Ima najmanju specifičnu aktivnost od 560 i.j./mg pep- Izračunaju se relativni odnosi aminokiselina, uzimajući da
tida, određenu tokom Ispitivanja peptida. je jedna šestina zbira broja molova asparaginske kiseline,
glutaminske kiseline, prolina, glicina, izoleucina i leucina
jednaka jedinici. Vrednosti se nalaze unutar sledećih gra-
OSOBINE nica: asparaginska kiselina od 0,95 do 1,05; glutaminska
kiselina od 0,95 do 1,05; prolin od 0,95 do 1,05; glicin od
Bistra, bezbojna tečnost. 0,95 do 1,05; leucin od 0,90 do 1,10; izoleucin od 0,90 do
1,10; tirozin od 0,7 do 1,05; polovina cistina 1,4 do 2,1. Os-
tale aminokiseline su prisutne samo u tragovima.
IDENTIFIKACIJA Određivanje je validno samo ako je broj vraćenih molova
DL-norleucina, korigovan za zapreminu primenjenog
A. Izaziva odgovarajući odgovor u uslovima koji su opi- ispitivanog rastvora, unutar  5 % količine uzete za hidro-
sani u postupcima propisanim za određivanje aktivnosti. lizu.
B. Ispituju se hromatogrami dobijeni prilikom Ispitivanja
Srodni peptidi. Ispituju se tečnom hromatografijom
peptida. Retenciono vreme glavnog pika na hromato-
(2.2.29).
gramu ispitivanog rastvora je približno isto retencio-
nom vremenu glavnog pika na hromatogramu poredbe- Ispitivani rastvor. Koristi se ispitivani preparat.
nog rastvora.
Poredbeni rastvor (a). Koristi se sadržaj jedne ampule ras-
tvora oksitocina za validaciju HRS.
ISPITIVANJA
tvora (a) do 10,0 ml rastvorom 15,6 g/l natrijum-
Aminokiseline. Ispituju se analizatorom aminokiselina,
dihidrogenfosfata R.
koristeći DL-norleucin R kao interni standard. Aparat se

Hromatografski postupak može da se izvede korišćenjem: Poredbeni rastvor. Rastvori se 3,5 mg oksitocina HRS u
rastvoru 15.6 g/l natrijum-dihidrogenfosfata R i dopuni se
– kolone od nerđajućeg čelika, dužine 0,12 m i unutraš- do 10,0 ml istim rastvorom.
njeg prečnika 4,6 mm, napunjene silkagelom za
hromatografiju, oktadecisilil R (5 m), Injektuje se odvojeno 25 l poredbenog rastvora i 25 l
ispitivanog rastvora.
– mobilne faze, protoka 1 ml/min:
Izračuna se sadržaj C43H66N12O12S2 iz površine pikova na
Mobilna faza A. Rastvor 15,6 g/l natrijum- hromatogramima ispitivanog i poredbenog rastvora i
dihidrogenfosfata R, deklarisanog sadržaja oksitocina HRS.
Mobilna faza B. Acetonitril R - voda R (1:1 V/V), Sterilnost (2.6.1). Ako je namenjen za proizvodnju
– detektora, spektrofotometra, podešenog na 220 nm i uz paranteralnih preparata, bez primene naknadnog
upotrebu odgovarajuće protočne ćelije. odgovarajućeg postupka za sterilizaciju, odgovara zahte-
vima testa na sterilnost.
Kolona se kondicionira smešom 30 zapremina mobilne faze
B i 70 zapremina mobilne faze A. Bakterijski endotoksini (2.6.14). Ako je namenjen za
proizvodnju paranteralnih preparata, bez primene naknad-
Radi se gradijentnim eluiranjem, povećavajući koncentra- nog odgovarajućeg postupka za uklanjanje bakterijskih
ciju mobilne faze B kontinuirano i linearno za 1,0 %/min endotoksina, sadrži najviše 100 i.j. endotoksina/200 i.j.
V/V tokom 30 min. Zatim se eluiranje nastavi još 15 min, oksitocina.
korišćenjem smeše 30 zapremina mobilne faze B i 70
zapremina mobilne faze A da se kolona ponovo kondicio-
nira. AKTIVNOST
Injektuje se 25 l poredbenog rastvora (a). Uz pomoć Aktivnost ispitivane supstance se procenjuje upoređivanjem
referentnog hromatograma rastvora oksitocina za validaciju njene aktivnosti sa aktivnošću Internacionalnog standarda
HRS identifikuju se pikovi koji potiču od rastvarača, oksito- ili referentnog preparata kalibrisanog u internacionalnim
cina i nečistoća označenih sa 1 i 2. Test je validan samo ako jedinicama pod određenim uslovima.
se ovi pikovi identifikuju i samo ako je rezolucija između
pika oksitocina i pikova 1 i 2 najmanje 5,0. Internacionalna jedinica (i.j.) je aktivnost oksitocina sadr-
žana u navedenoj količini Internacionalnog standarda koji
Ako je neophodno, posebno kada se ne koristi hlorbutanol se sastoji od liofiliziranog sintetskog oksitocin peptida sa
kao konzervans, razdvajanje oksitocina i konzervansa sa humanim albuminom. Ekvivalentnost internacionalnog sta-
potrebnom rezolucijom može da se postigne bilo menja- ndarda u i.j. propisuje Svetska zdravstvena organizacija.
njem početnih zapremina mobilnih faza A i B bilo
podešavanjem gradijentnog programa. Procenjena aktivnost je od 90 % do 111 % u odnosu na
deklarisanu aktivnost. Granice pouzdanosti (P = 0,95) za
Injektuje se 25 l poredbenog rastvora (b). Test je validan procenjenu aktivnost su od 80 % do 125 % u odnosu na
samo ako se na hromatogramu poredbenog preparata (b) deklarisanu aktivnost.
detektuje pik koji odgovara oksitocinu, sa odnosom signal -
šum (S/N) najmanje 20 i površinom u rasponu od 0,75 % do Aktivnost se procenjuje metodom A, metodom B ili meto-
1,25 % površine pika okistocina na hromatogramu poredbe- dom C.
nog rastvora (a).
A. Snižavanje krvnog pritiska petla
Anestezira se mlad, zdrav, odrastao petao, mase od 1,2 kg
poredbenog rastvora (a). Zanemari se pik rastvarača i bilo
do 2,3 kg, anestetikom koji tokom dužeg vremena održava
koji pik čija je površina manja od 0,1 % površine pika
konstantno visok krvni pritisak. Izloži se i izoluje mišić glu-
oksitocina.
teus primus jedne noge i otkriju se poplitealna arterija i kru-
Na hromatogramu ispitivanog rastvora: površina bilo kog ralna vena. Uvuče se kanila u poplitealnu arteriju i izmeri
pika, izuzev glavnog pika (oksitocina) i onih koji potiču od krvni pritisak odgovarajućim instrumentom, kalibrisanim za
rastvarača, manja je od 3 % površine pika oksitocina; upotrebu u linearnom opsegu. Uvuče se kanila u kruralnu ili
kombinovana površina svih takvih pikova nije veća od brahijalnu venu i brzo se ubrizgaju razblaženja poredbenog
10 % zbira površine svih pikova isključujući one koji potiču i ispitivanog preparata.
od rastvarača ili konzervansa.
Razblaže se poredbeni i ispitivani preparat neposredno pre
Peptidi. Od 90 % do 110 % deklarisane koncentracije upotrebe rastvorom 9 g/l natrijum-hlorida R, tako da zapre-
oksitocina, u mg C43H66N12O12S2 po ml. mina koja se ubrizgava iznosi od 0,1 ml do 0,5 ml. Odaberu
se dve doze poredbenog preparata koje, kada se ubrizgaju,
Isptuju se tečnom hromatografijom (2.2.29), koristeći izazivaju jasno, brzo, submaksimalno sniženje krvnog priti-
hromatografski postupak opisan u ispitivanju za srodne ska. Obično je potrebna doza između 20 milijedinica i 100
peptide. milijedinica. Izaberu se dve doze ispitivanog preparata tako
da se dobiju odgovori što je moguće približniji odgovorima
Ispitivani rastvor. Koristi se ispitivani preparat. koje izaziva poredbeni preparat, a odnos između dve doze

je isti kao kod poredbenog preparata. Taj odnos se održava min i 10 min, što zavisi od brzine kojom se mišić oporavlja.
konstantnim tokom ogleda. Kada se dostigne maksimalna kontrakcija, tečnost u kupa-
tilu za izolovane organe se zameni svežim rastvorom. Iz-
Ubrizgaju se dve doze poredbenog preparata i dve doze meri se odgovor na svaku dozu i izračuna rezultat uobičaje-
ispitivanog preparata prema randomiziranom blok dizajnu i nim statističkim metodama.
dizajnu latinskog kvadrata dok se ne dobije najmanje šest
kompletnih setova grupa od četiri tačke. Interval između C. Povećanje pritiska istiskivanja mleka pacova u
ubrizgavanja je konstantan, između 3 min i 10 min, što za- laktaciji
visi od brzine kojom se krvni pritisak vraća na normalnu
vrednost. Životinja se isključuje ako brzo postane neoset- Koristi se pacov u laktaciji od trećeg do dvadeset prvog
ljiva na ponovljena ubrizgavanja rastvora i za ispitivanje se dana posle koćenja, mase oko 300 g, odvojen od legla i
uzima druga životinja. Izmeri se odgovor na svaku dozu i anesteziran, na primer, intraperitonalnom injekcijom ras-
izračuna rezultat uobičajenim statističkim metodama. tvora fenobarbiton-natrijuma. Pacov se priveže zadnjim no-
gama za operacioni sto, ostavljajući prednje noge slobodne,
B. Kontrakcije uterusa pacova održavajući temperaturu na 37 ºC. Kanilira se dušnik krat-
kom polietilenskom cevčicom, unutrašnjeg prečnika 1,5
Ženki pacova, mase od 120 g do 200 g, ubrizga se mm, tako da se osigura slobodan protok vazduha, primenju-
intramuskularno 100 g estradiolbenzoata 18 do 24 h pre jući veštačko disanje samo ako je neophodno. Kaniliraju se
određivanja. Neposredno pre određivanja pregledom spoljašnja jugularna ili femoralna vena polietilenskom
vaginalnog razmaza potvrdi se da li je ženka u estrusu ili cevčicom, unutrašnjeg prečnika 0,4 mm, napunjenu rastvo-
proestrusu. Životinja se žrtvuje i jedan rog uterusa se pos- rom 9 g/l natrijum-hlorida R i zatvorenu mandrenom. Ob-
tavi u kupatilo za izolovane organe koje sadrži rastvor rije se koža oko ingvinalnih i abdominalnih bradavica i od-
sledećeg sastava: seče se vrh jedne bradavice, pogodnije je donje ingvinalne
bradavice.
g/l mmol/l
Postavi se polietilenska cevčica unutrašnjeg prečnika oko
Natrijum-hlorid 6,62 113,3
0,3 mm i spoljašnjeg prečnika oko 0,6 mm do dubine (od 3
Kalijum-hlorid 0,45 6,1 mm do 10 mm) dovoljne da se ostvari odgovarajuće mere-
nje pritiska u glavnom kanalu bradavice koji se otvara na
Kalcijum-hlorid 0,07 0,5 površini reza i čvrsto podveže ligaturom. Ova kanila se po-
Magnezijum-hlorid 0,10 0,5 veže sa odgovarajućim tipom transdjusera (kao što je onaj
koji se koristi za merenje arterijskog krvnog pritiska kod
Natrijum-hidrogenkarbonat 2,56 30,5 pacova) i ceo sistem se napuni rastvorom 38 g/l natrijum-
Natrijum-hidrogenfosfat, dodekahidrat 0,29 0,8 citrata R ili rastvorom 9 g/l natrijum-hlorida R, koji sadrži
50 i.j. heparina po ml da bi se sprečilo zgrušavanje mleka.
Natrijum-dihidrogenfosfat, dihidrat 0,03 0,2 Posle postavljanja kanile ubrizga se mala zapremina (od
Bezvodna glukoza 0,50 2,8 0,05 ml do 0,2 ml) ovog rastvora u kanal bradavice kroz
transdjuser, da bi se uklonilo mleko iz vrha kanile. Ovaj
Temperatura kupatila za izolovane organe održava se na 32 postupak može da se ponavlja tokom ispitivanja u slučaju
ºC ili na odogovarajućoj temperaturi na kojoj nestaju spon- pojave opstrukcije mlekom koje je istisnuto u kanilu. Cev-
tane kontrakcije materice, a preparat održava osetljivost. čica se podesi tako da vrši mali pritisak na bradavicu i da se
Rastvor se oksigenira smešom od 5 % ugljen-dioksida i očuva njen prirodan položaj. Uređaj za registrovanje se po-
95 % kiseonika i registruju se kontrakcije mišića desi tako da daje maksimalan otklon na skali za povećanje
odgovarajućim instrumentom (na primer izotonična poluga pritiska istiskivanja mleka od oko 5,3 kPa. Rastvori se
čije opterećenje ne prelazi 2 g) koji daje linearni odgovor. ubrizgavaju kroz kanilu u venu, koristeći špric od 1 mm,
graduisan na 0,01 ml, a posle svakog ubrizgavanja ubrizga
Razblaže se poredbeni i ispitivani preparat, koliko je potre- se 0,2 ml rastvora 9 g/l natrijum-hlorida R.
bno, rastvorom koji ima isti sastav kao tečnost u kupatilu za
izolovane organe. Odaberu se dve doze poredbenog prepa- Razblaže se poredbeni preparat i ispitivani preparat rastvo-
rata koje, kada se dodaju u kupatilo za izolovane organe, rom 9 g/l natrijum-hlorida R, tako da zapremine za
izazivaju jasne, određene, submaksimalne kontrakcije. Obi- ubrizgavanje iznose od 0,1 ml do 0,4 ml. Odaberu se dve
čno je opseg potrebnih doza između 10 milijedinica i 50 doze poredbenog preparata koje, kada se ubrizgaju, izazi-
milijedinica po ml tečnosti u kupatilu za izolovane organe. vaju porast pritiska istiskivanja mleka od oko 1,35 kPa za
Izaberu se dve doze ispitivanog preparata tako da se dobiju nižu dozu i od oko 2,7 kPa za višu dozu. Kao polazna
odgovori što je moguće približniji odgovorima koje izaziva aproksimacija mogu da se probaju, kao niža doza od 0,1
poredbeni preparat, a odnos između dve doze je isti kao kod milijedinice do 0,4 milijedinice, a kao viša doza jedanput
poredbenog preparata. Taj odnos se održava konstantnim do jedan i po put veće količine. Izaberu se dve doze
tokom ogleda. ispitivanog rastvora koje izazivaju odgovore što približnije
onima koji se dobijaju sa poredbenim preparatom, a odnos
Dodaju se dve doze poredbenog preparata i dve doze između dve doze je isti kao kod poredbenog preparata. Ovaj
ispitivanog preparata u kupatilo za izolovane organe prema odnos se održava konstantnim tokom određivanja.
randomiziranom blok dizajnu i dizajnu latinskog kvadrata
dok se ne dobije najmanje šest kompletnih grupa od četiri Ubrizgaju se dve doze poredbenog preparata i dve doze
tačke. Interval između ubrizgavanja je konstantan, između 3 ispitivanog preparata prema randomiziranom blok dizajnu i

OKSPRENOLOL-HIDROHLORID
dizajnu latinskog kvadrata dok se ne dobije najmanje četiri IDENTIFIKACIJA

kompletne grupe od četiri tačke. Interval između ubrizgava-
nja je konstantan, između 3 min i 10 min. Izmere se odgo- Prva identifikacija: B, D.
vori na svaku dozu i izračuna se rezultat uobičajenim
statističkim metodama. Druga identifikacija: A, C, D.
A. Temperatura topljenja (2.2.14): od 107 C do 110 C.
ČUVANJE B. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom

oksprenolol-hidrohlorid HRS. Ako se IR spektri dobi-
Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru, na tempera-
jeni za ispitivanu i referentnu supstancu u čvrstom sta-
turi od 2 ºC do 8 ºC. Ako je supstanca sterilna, čuva se u
nju razlikuju, supstance se rastvore odvojeno u etilace-
sterilnom, hermetički zatvorenom kontejneru koji obezbe-
tatu R, upare do suva i snime se novi spektri korišće-
đuje originalnost pakovanja.
njem ostataka.
C. Ispituju se hromatogrami dobijeni u Ispitivanju za sro-
OZNAČAVANJE dne supstance. Glavna mrlja na hromatogramu ispitiva-
Na signaturi se navodi: glavnoj mrlji na hromatogramu poredbenog rastvora (a).
– aktivnost u i.j./mg, D. Daje reakciju (a) hlorida (2.3.1).
– koncentracija peptida u mg C43H66N12O12S2 po ml,

ISPITIVANJA
– apirogenost supstance, kada je neophodna za primenu. Rastvor S. Rastvori se 2,0 g u vodi, bez prisustva ugljen-
– naziv konzervansa.
nije obojen od referentnog rastvora GY6 (Metoda II, 2.2.2).
pH(2.2.3). pH vrednost sveže pripremljenog rastvora S je
od 4,5 do 6,0.
1997:0628 Srodne supstance. Ispituju se hromatografijom na tankom
OKSPRENOLOL-HIDROHLORID
stance u 2 ml smeše 1 zapremine metanola R i 9 zapremina
Oxprenololi hydrochloridum hloroforma R.
se do 10 ml smešom 1 zapremine metanola R i 9 zapremina
hloroforma R.
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 10 mg oksprenolol-
hidrohlorida HRS u 2 ml smeše 1 zapremine metanola R i 9
zapremina hloroforma R.
Poredbeni rastvor (b). 0,4 ml ispitivanog rastvora (a) do-
C15H24CINO3 Mr 301,8 puni se do 100 ml smešom 1 zapremine metanola R i 9
zapremina hloroforma R.
Poredbeni rastvor (c). 5 ml poredbenog rastvora (b) dopuni
DEFINICIJA se do 10 ml smešom 1 zapremine metanola R i 9 zapremina
hloroforma R.
Oksprenolol-hidrohlorid sadrži od 98,5 % do 101,5 % (RS)-
1-(izopropilamino)-3-2-[(2-propenil)oksi]fenoksi-2-propa- Na ploču se nanese odvojeno po 2 l svakog rastvora. Os-
nol-hidrohlorida, izračunato u odnosu na osušenu supstancu. tavi se na vazduhu 15 min da bi se mrlje osušile. Hromato-
gram se razvija u dužini od 13 cm uz mobilnu fazu: amoni-
jak, koncentrovani R - metanol R - hloroform R (2:12:88
V/V/V), suši 10 min u struji toplog vazduha, ohladi i isprska
OSOBINE anisaldehidom, rastvorom R. Zagreva se 5 do 10 min na
100 C do 105 C. Posmatra se na dnevnoj svetlosti. Bilo
Beo ili skoro beo, kristalan prašak, vrlo lako rastvorljiv u koja mrlja na hromatogramu ispitivanog rastvora (a), osim
vodi, lako rastvorljiv u alkoholu, gotovo nerastvorljiv u etru. glavne mrlje, nije intenzivnija od mrlje na hromatogramu

OKTILDODEKANOL
poredbenog rastvora (b) (0,4 %) i najviše jedna takva mrlja OSOBINE

je intenzivnija od mrlje na hromatogramu poredbenog ras-
tvora (c) (0,2 %). Bistra, bezbojna ili žućkasta, uljana tečnost, gotovo
nerastvorljiva u vodi, meša se sa alkoholom.
Olovo. Najviše 5 ppm Pb, određeno atomskom apsorpcio-
nom spektrometrijom (Metoda II, 2.2.23).
Ispitivani rastvor. Rastvori se 1,00 g ispitivane supstance u IDENTIFIKACIJA
A. Odgovara zahtevima Ispitivanja za relativnu gustinu (vi-
Poredbeni rastvori. Pripreme se poredbeni rastvori korišće- deti Ispitivanja).
njem 0,5 ml i 1,0 ml olova, standardnog rastvora (10 ppm
Pb) R dopunjenih do 25 ml. B. Odgovara zahtevima Ispitivanja za indeks refrakcije (vi-
deti Ispitivanja).
Izmeri se apsorbancija na 217,0 nm, upotrebom lampe sa
šupljom katodom za olovo kao izvora zračenja. C. Odgovara zahtevima Ispitivanja za hidroksilni broj (vi-
deti Ispitivanja).
1,000 g sušenjem u vakuumu 6 h na 60 C. D. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27), na
odgovarajućem silikagelu kao adsorbensu.
Ispitivani rastvor. Rastvori se 0,2 g ispitivane supstance
u toluenu R i dopuni do 20 ml istim rastvaračem.
ODREĐIVANJE Poredbeni rastvor. Rastvori se 0,2 g oktildodekanola
HRS u toluenu R i dopuni do 20 ml istim rastvaračem.
Rastvori se 0,2500 g u 60 ml sirćetne kiseline, bezvodne R i
doda 5 ml živa(II)-acetata, rastvora R. Titrira se 0,1 M per- Na ploču se nanese odvojeno po 2 l svakog rastvora.
hlornom kiselinom, uz potenciometrijsko određivanje zavr- Hromatogram se razvija u dužini od 12 cm uz mobilnu
šne tačke titracie (2.2.20). Izvede se titracija slepe probe. fazu: etilacetat R – toluen R (5:95 V/V). Hromatogram
se osuši na vazduhu. Isprska se sa oko 7 ml smeše 1
1 ml 0,1 M perhlorne kiseline odgovara 30,18 mg zapremine rastvora 25 g/l vanilina R u alkoholu R i 4
C15H24ClNO3 zapremine sumporne kiseline R i zagreva 5 do 10 min
na 130 C. Glavna mrlja na hromatogramu ispitivanog
rastvora je slična po položaju, boji i veličini sa glavnom
ČUVANJE mrljom na hromatogramu poredbenog rastvora.

svetlosti. ISPITIVANJA
Aciditet ili alkalitet. Homogeno se meša 5,0 g 1 min sa

smešom 0,1 ml bromtimolplavog, rastvora R1, 2 ml hep-
tana R i 10 ml vode R. Ako je vodeni sloj plav, potrebno je
1997:1136 najviše 0,15 ml 0,01M hlorovodonične kiseline da bi se boja
indikatora promenila u žutu. Ako je vodeni sloj žut, doda se
0,45 ml 0,1 M natrijum-hidroksida i energično promućka.
OKTILDODEKANOL Kada odstoji, da bi se obezbedilo potpuno odvajanje, vo-
deni sloj je plav.
Octyldodecanolum Relativna gustina (2.2.5): od 0,830 do 0,850.
Indeks refrakcije (2.2.6): od 1,454 do 1,456.
Hidroksilni broj (Metoda A, 2.5.3): od 175 do 190.
Jodni broj (2.5.4). Nije veći od 8,0.
Peroksidni broj (2.5.5). Nije veći od 5,0.
Saponifikacioni broj (2.5.6). Nije veći od 5, određen za
2,00 g.
DEFINICIJA
Oktildodekanol je proizvod kondenzacije tečnih zasićenih C za teške metale (10 ppm). Pripremi se standard korišće-
masnih alkohola. Sadrži najmanje 90 % (RS)-2-oktildode- njem 2 ml olova, standardnog rastvora (10 ppm Pb) R.
kan-1-ola (C20H42O; Mr 298,6), ostatak se sastoji uglavnom Voda (2.5.12). Najviše 0,5 %, određena za 2,00 g semi-mi-
od srodnih alkohola. kro metodom za određivanje vode.

OLEINSKA KISELINA
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g. A. Odgovara zahtevima Ispitivanja za jodni broj (videti
Ispitivanja).
ODREĐIVANJE B. Ispituje se hromatogram dobijen u Određivanju. Glavni

pik na hromatogramu ispitivanog rastvora odgovara
Određuje se gasnom hromatografijom (2.2.28). metiloleatu.
Ispitivani rastvor. Rastvori se 0,100 g u heksanu R i dopuni C. U 1 ml se doda 1 ml alkohola R. Smeša je bistra. Doda
do 10,0 ml istim rastvaračem. se 0,1 ml metilcrvenog, rastvora R. Rastvor je naran-
džast ili crven.
D. U epruvetu unutrašnjeg prečnika oko 12 mm prenese se
– kolone od kvarcnog stakla (fused-silica), dužine 20 m i smeša 1 ml azotne kiseline R i 1 ml vode R. 1 ml ispiti-
unutrašnjeg prečnika 0,3 mm, impregnirane filmom vane supstance se prenese na površinu smeše. Unese se
poli(dimetil)(difenil) siloksana R ili poli(dimetil) (dife- 0,5 g bakra R (žica ili komadić ne duži od 10 mm) u do-
nil)(divinil) siloksana R (debljina filma je 0,25 m), nji sloj. Ostavi se da stoji poklopljeno 4 h u digestoru.
Gornji sloj očvršćava.
– vodonika, za hromatografiju R ili helijuma, za hroma-
tografiju R, protoka 1,1 ml/min, kao gasa nosača,
ISPITIVANJA
uz održavanje temperature kolone na 280 ºC, injektora na Izgled rastvora. Ispitivana supstanca nije intenzivnije obo-
290 ºC i detektora na 300 ºC. Injektuje se 2 l ispitivanog jena od referentnog rastvora Y1 ili BY1 (Metoda I, 2.2.2).
rastvora.
Relativna gustina (2.2.5): od 0,889 do 0,895.
Odredi se sadržaj C20H42O u % iz površine pika na
Kiselinski broj (2.5.1): od 195 do 202, određen za 0,5 g.
hromatogramu ispitivanog rastvora, postupkom normaliza-
cije. Jodni broj (2.5.4): od 87 do 97.
Peroksidni broj (2.5.5). Najviše 10,0.
ČUVANJE
Masti i ugljovodonici. Zagreje se 1 ml do ključanja sa 5 ml
natrijum-karbonata, rastvora R i 25 ml vode R. Opalescen-
cija vodenog sloja, dok je još vruć, nije intenzivnija od refe-
rentne suspenzije II (2.2.1).
1997:0799 Kiseline rastvorljive u vodi. Mućka se 2 min 5 ml sa 5 ml

vode R. Filtrira se vodeni sloj kroz ovlažen papir. Filtratu se
doda 0,05 ml metiloranža, rastvora R. Tečnost ne postaje
OLEINSKA KISELINA crvena.
Ukupni pepeo (2.4.16). Najviše 0,1 %, određen za 2,00 g.
Acidum oleicum
ODREĐIVANJE
DEFINICIJA
Izvrši se određivanje za strana ulja u masnim uljima, gas-
Oleinska kiselina sadrži najmanje 60,0 % (Z)-oktadek-9- nom hromatografijom (2.4.22), korišćenjem ispitivanog ras-
enske kiseline (C18H34O2; Mr 282,5) zajedno sa zasićenim i tvora pripremljenog na sledeći način.
drugim nezasićenim masnim kiselinama u različitim količi-
nama. Može da sadrži pogodan antioksidans. Ispitivani rastvor. Odmeri se 4,0 g u tikvicu od 100 ml, grla
od brušenog stakla sa odgovarajućim povratnim hladnja-
kom i nastavkom za uvođenje gasa. Doda se 40 ml meta-
OSOBINE nola, bezvodnog R i 0,5 ml sumporne kiseline R. Postavi se
hladnjak i uvodi azot R protoka od oko 100 ml/min. Mućka
se i zagreva sa povratnim hladnjakom 30 min. Ohladi se
Bistra, žućkasta ili braonkasta uljana tečnost, gotovo
tekućom vodom i prenese u levak za odvajanje. U levak za
nerastvorljiva u vodi, meša se sa alkoholom, etrom i meti-
odvajanje se prenese i 20 ml heptana R kojim je isprana tik-
lenhloridom.
vica. Doda se oko 40 ml vode R i pažljivo promućka. Ako
se stvara emulzija, doda se u kapima heptan R korišćenjem
pipete. Ostavi se da se slojevi odvoje, vodeni sloj se odvoji
IDENTIFIKACIJA
i mućka sa još 20 ml heptana R. Kada se faze odvoje, gornji
heptanski slojevi se sjedine, isperu sa dve zapremine po 20
ml vode R, suše preko natrijum-sulfata, bezvodnog R i
Druga identifikacija: A, C, D. profiltriraju kroz vatu u erlenmajer od 50 ml i otpare do

OMEPRAZOL
odgovarajuće zapremine na vodenom kupatilu u struji azota apsorbancije izmerene na maksimumu na 305 nm i
R. apsorbancije izmerene na maksimumu na 276 nm je od
1,6 do 1,8.
Glavni pik odgovara metiloleatu. Izračuna se sadržaj olein-
ske kiseline u % postupkom normalizacije.
omeprazol HRS.
ČUVANJE C. Ispituju se hromatogrami dobijeni u Ispitivanju za ome-

prazol nečistoća-C. Glavna mrlja na hromatogrmau
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od ispitivanog rastvora (b) je slična po položaju i veličini
svetlosti, na temperaturi od 8 ºC do 15 ºC. glavnoj mrlji na hromatogramu poredbenog rastvora (a).
Hromatogram se ostavi u hromatografskoj kadi zasiće-
noj parama sirćetne kiseline R. Mrlje brzo postaju
smeđe.
OZNAČAVANJE
Na signaturi se navodi naziv i koncentracija svakog ISPITIVANJA

antioksidansa.
Rastvor S. Rastvori se 0,50 g u metilenhloridu R i dopuni
Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.2.1).
1997:0942 (99*)
Apsorbancija (2.2.25). Apsorbancija rastvora S, izmerena
na 440 nm nije veća od 0,10. (Ova granica odgovara
OMEPRAZOL 0,035 % omeprazola, nečistoće-F ili omeprazola, nečistoće-
G).
Omeprazolum Omeprazol nečistoća-C. Ispituje se hromatografijom na
tankom sloju (2.2.27) na silikagelu HF254 R kao adsorbensu.
stance u 2,0 ml smeše jednakih zapremina metanola R i
metilenhlorida R.
Ispitivani rastvor (b). 1,0 ml ispitivanog rastvora (a) dopuni
se do 10 ml metanolom R.
C17H19N3O3S Mr 345,4 Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 10 mg omeprazola HRS
u 2,0 ml metanola R.
DEFINICIJA Poredbeni rastvor (b). 1 ml ispitivanog rastvora (a) dopuni

se do 10 ml smešom jednakih zapremina metanola R i
Omeprazol sadrži od 99,0 % do 101,0 % (RS)-5-metoksi-2- metilenhlorida R. 1 ml ovog rastvora dopuni se do 100 ml
[[(4-metoksi-3,5-dimetilpiridin-2-il)metil]sulfinil]-1H- smešom jednakih zapremina metanola R i metilenhlorida R.
benzimidazola, izračunato u odnosu na osušenu supstancu.
OSOBINE fazu: 2-propanol R - metilenhlorid R, prethodno promućkan
sa amonijakom, koncentrovanim R, - metilenhlorid R
(20:40:40 V/V/V). (Promućka se 100 ml metilenhlorida R sa
Beo ili skoro beo prašak, vrlo teško rastvorljiv u vodi, ume-
30 ml amonijaka, koncentrovanog R u levku za odvajanje,
reno rastvorljiv u alkoholu, metanolu i metilenhloridu. Ras-
ostavi da se slojevi odvoje i koristi donji sloj.) Hromato-
tvara se u razblaženim rastvorima alkalnih hidroksida.
gram se osuši na vazduhu. Posmatra se pod UV svetlošću
na 254 nm.
IDENTIFIKACIJA Bilo koja mrlja na hromatogramu ispitivanog rastvora (a) sa
višom Rf vrednošću od Rf vrednosti mrlje koja odgovara
Prva identifikacija: B. omeprazolu nije intenzivnija od mrlje na hromatogramu
poredbenog rastvora (b) (0,1 %).
A. Rastvori se 2,0 mg u 0,1 M natrijum-hidroksidu i do-
(2.2.29).
puni do 100,0 ml istim rastvaračem. Ispitivan u oblasti
od 230 nm do 350 nm (2.2.25), rastvor pokazuje dva Ispitivani rastvor. Rastvori se 3,0 mg ispitivane supstance u
apsorpciona maksimuma, na 276 nm i 305 nm. Odnos mobilnoj fazi i dopuni do 25,0 ml mobilnom fazom.

OMEPRAZOL-NATRIJUM
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 1,0 mg omeprazola HRS Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g.
i 1,0 mg omeprazola, nečistoće-D HRS u mobilnoj fazi i
dopuni do 10,0 ml mobilnom fazom.
Poredbeni rastvor (b). 1,0 ml ispitivanog rastvora dopuni se ODREĐIVANJE
do 100,0 ml mobilnom fazom. 1,0 ml ovog rastvora dopuni
se do 10,0 ml mobilnom fazom. Rastvori se 1,100 g u smeši 10 ml vode R i 40 ml alkohola
R. Titrira se 0,5 M natrijum-hidroksidom, uz potencio-
Hromatografski postupak može da se izvede korišćenjem: metrijsko određivanje završne tačke titracije (2.2.20).
– kolone od nerđajućeg čelika dužine 0,15 m i unutrašnjeg 1 ml 0,5 M natrijum-hidroksida odgovara 0,1727 g
prečnika 4 mm, napunjene silkagelom za hromatogra- C17H19N3O3S.
fiju, oktilsilil R (5 m),
– mobilne faze protoka 1 ml/min i odnosa: acetonitril R -
1,4 g/l rastvora natrijum-hidrogenfosfata R, prethodno ČUVANJE
podešene pH vrednosti na 7,6 fosfornom kiselinom R
(27:73 V/V), Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru, zaštićeno od
svetlosti, na temperaturi od 2 ºC do 8 ºC.
Kada su hromatogrami snimljeni pod propisanim uslovima,
retenciono vreme omeprazola je oko 9 min, a relativno NEČISTOĆE
retenciono vreme omeprazola, nečistoće-D je oko 0,8.
Odvojeno se injektuje 40 l svakog rastvora i hromatogra- A. 5-metoksi-1-H-benzimidazol-2-tiol,ž
fija nastavi u trajanju tri retenciona vremena pika koji odgo-
vara omeprazolu. Podesi se osetljivost detektora tako da B. 5-metoksi-2-[[(3,5-dimetilpiridin-2-il)metil]sulfinil]-
visina glavnog pika na hromatogramu poredbenog rastvora 1H-benzimidazol,
(b) iznosi najmanje 15% pune skale pisača. Ispitivanje je
C. 5-metoksi-2-[[(4-metoksi-3,5-dimetilpiridin-2-il)metil]-
validno samo ako na hromatogramu poredbenog rastvora
tio]-1H-benzimidazol (ufiprazol),
(a), rezolucija između pikova koji odgovaraju omeprazolu
nečistoći-D i omeprazolu je veća od 3. Ako je potrebno po- D. 5-metoksi-2-[[(4-metoksi-3,5dimetilpiridin-2-il)metil]-
desi se pH vrednost mobilne faze ili koncentracija acetonit- sulfonil]-1H-benzimidazol (omeprazolsulfon),
rila R, povećenje pH vrednosti će poboljšati rezoluciju.
Površina bilo kog pika, osim glavnog pika, na hromato- E. 5-metoksi-2-[[(4-metoksi-3,5-dimetilpiridin-2-il)metil]-
gramu ispitivanog rastvora nije veća od površine pika na sulfinil]-1H-benzimidazol 1’-oksid,
hromatogramu poredbenog rastvora (b) (0,1 %).
F. 2,12-dihidro-1,3-dimetil-8-metoksi-12-tioksobenzo-
Rezidualni rastvarači. Ispituju se head-space gasnom [4,5]pirido[1,2-c]imidazo[1,2-a]imidazol-2-on,
hromatografijom (2.2.28) korišćenjem metode standardnog
dodatka. Sadržaj hloroforma je najviše 50 ppm, sadržaj G. 2,12-dihidro-1,3-dimetil-9-metoksi-12-tioksobenzo-
metilenhlorida je najviše 100 ppm i sadržaj trihloretilena je [4,5]pirido[1,2-c]imidazo[1,2-a]imidazol-2-on.
najviše 100 ppm.
– kolone od kvarcnog stakla (fused-silica) dužine 30m i
unutrašnjeg prečnika 0,32 mm, impregnirane filmom 1997:1032
debljine 1,8 m unakrsno vezanim, umreženim (cross-
linked) poli[(cianopropil)metilfenilmetilsiloksana] R,
OMEPRAZOL-NATRIJUM
– azota za hromatografiju R kao gasa nosača,
– plameno-jonizujućeg detektora, Omeprazolum natricum
– odgovarajućeg head-space samplera.
Prenese se 0,50 g ispitivane supstance u bočicu od 10 ml sa
odgovarajućim zatvaračem i sistemom ventila koji omogu-
ćava protok gasa nosača ( head-space vial). Doda se 4,0 ml
dimetilacetamida R i zatvori bočica. Bočica se kondicionira
1 h na 80 C (postiže se ravnoteža između čvrste, odnosno
tečne i gasne faze).
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,2 %,određen za
1,000 g sušenjem 4 h pod visokim vakuumom na 60 ºC. C17H18N3NaO3S · H2O Mr 385,4

OMEPRAZOL-NATRIJUM
DEFINICIJA Na ploču se odvojeno nanese po 10 l svakog rastvora.

Omeprazol-natrijum sadrži od 98,0 % do 101,0 % natrijum- fazu: 2-propanol R - metilenhlorid R, prethodno promućkan
(RS)-5-metoksi-2-[[(4-metoksi-3,5-dimetilpiridin-2-il)mesa amonijakom, koncentrovanim R, - metilenhlorid R
til]-sulfinil]-1H-benzimidazola, izračunato u odnosu na (20:40:40 V/V/V). (Promućka se 100 ml metilenhlorida R sa
osušenu supstancu. 30 ml amonijaka, koncentrovanog R u levku za odvajanje,
ostavi da se slojevi odvoje i koristi donji sloj). Hromato-
gram se osuši na vazduhu. Posmatra se pod UV svetlošću
OSOBINE na 254 nm. Bilo koja mrlja na hromatogramu ispitivanog
rastvora (a) sa višom Rf vrednošću od Rf vrednosti mrlje
Higroskopan, beo ili skoro beo prašak, lako rastvorljiv u koja odgovara omeprazolu nije intenzivnija od mrlje na
vodi i alkoholu, umereno rastvorljiv u propilenglikolu, vrlo hromatogramu poredbenog rastvora (b) (0,1 %).
teško rastvorljiv u metilenhloridu.
(2.2.29).
IDENTIFIKACIJA
A. Rastvori se 2,0 mg u 0,1 M natrijum-hidroksidu i do- mobilnoj fazi i dopuni do 25,0 ml mobilnom fazom.
puni do 100,0 ml istim rastvaračem. Ispitivan u oblasti
od 230 nm do 350 nm (2.2.25), rastvor pokazuje dva Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 1,0 mg omeprazola HRS
apsorpciona maksimuma, na 276 nm i 305 nm. Odnos i 1,0 mg omeprazola, nečistoće-D HRS u mobilnoj fazi pa
apsorbancije izmerene na maksimumu na 305 nm i se dopuni do 10,0 ml mobilnom fazom.
apsorbancije izmerene na maksimumu na 276 nm je od
1,6 do 1,8. Poredbeni rastvor (b). 1,0 ml ispitivanog rastvora dopuni se
do 100,0 ml mobilnom fazom. 1,0 ml ovog rastvora dopuni
B. Ispituju se hromatogrami dobijeni u Ispitivanju za se do 10,0 ml mobilnom fazom.
omeprazol nečistoću-C. Glavna mrlja na hromatogramu
ispitivanog rastvora (b) je slična po položaju i veličini Hromatografski postupak može da se izvede korišćenjem:
sa glavnom mrljom na hromatogramu poredbenog ras-
tvora (a). Hromatogram se ostavi u hromatografskoj – kolone od nerđajućeg čelika, dužine 0,15 m i unutraš-
kadi zasićenoj parama sirćetne kiseline R. Mrlje brzo njeg prečnika 4mm, napunjene silkagelom, oktilsilil, za
postaju smeđe. hromatografiju R (5 m),
C. Žari se 1,0 g i ohladi. Ostatku se doda 1 ml vode R i – mobilne faze: acetonitril R – rastvor 1,4 g/l natrijum-
neutrališite hlorovodoničnom kiselinom R. Filtrira se i hidrogenfosfata R, prethodno podešene pH vrednosti na
filtrat se dopuni do 4 ml vodom R. 0,1 ml rastvora daje 7,6 fosfornom kiselinom R (27:73 V/V), protoka 1
reakciju (b) natrijuma (2.3.1). ml/min,
ISPITIVANJA
Kada su hromatogrami snimljeni pod propisanim uslovima,
retenciono vreme omeprazola je oko 9 min, a relativno
dioksida R i dopuni do 25 ml istim rastvaračem. retenciono vreme omeprazola, nečistoće-D oko 0,8. Odvo-
jeno se injektuje 40 l svakog rastvora i hromatografija se
Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.2.1) i nije nastavi u trajanju tri retenciona vremena pika koji odgovara
intenzivnije obojen od referentnog rastvora B6 (Metoda II, omeprazolu. Podesi se osetljivost detektora tako da visina
2.2.2). glavnog pika na hromatogramu poredbenog rastvora (b) iz-
nosi najmanje 15 % pune skale pisača. Ispitivanje je vali-
pH (2.2.3). pH vrednost rastvora S je od 10,3 do 11,3. dno samo ako je na hromatogramu poredbenog rastvora (a)
rezolucija između pikova koji odgovaraju omeprazolu,
Omeprazol nečistoća-C. Ispituje se hromatografijom na
nečistoći-D i omeprazolu veća od 3. Ako je potrebno podesi
tankom sloju (2.2.27), na silikagelu HF254 R kao adsorbensu.
se pH vrednost mobilne faze ili koncentracija acetonitrila
Ispitivani rastvor (a). Rastvori se 0,10 g ispitivane sup- R; povećenje pH vrednosti će poboljšati rezoluciju. Povr-
stance u 2,0 ml metanola R. šina bilo kog pika, osim glavnog pika, na hromatogramu
ispitivanog rastvora nije veća od površine pika na hromato-
Ispitivani rastvor (b). 1,0 ml ispitivanog rastvora (a) dopuni gramu poredbenog rastvora (b) (0,1 %).
se do 10 ml metanolom R.
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 9 mg omeprazola HRS u
2,0 ml metanola R.
Poredbeni rastvor (b). 1,0 ml ispitivanog rastvora (b) do-
puni se do 100 ml metanolom R. Voda (2.5.12). Od 4,5 % do 10,0 %, određena za 0,300 g

ORCIPRENALIN-SULFAT
ODREĐIVANJE OSOBINE
Rastvori se 0,300 g u 50 ml vode R. Titrira se 0,1 M Beo, kristalan prašak, slabo higroskopan, lako rastvorljiv u
hlorovodoničnom kiselinom, uz potenciometrijsko vodi i alkoholu, gotovo nerastvorljiv u etru i metilenhloridu.
određivanje završne tačke titracije. (2.2.20).
1 ml 0,1 M hlorovodonične kiseline odgovara 36,74 mg IDENTIFIKACIJA
C17H18N3NaO3S.
ČUVANJE Druga identifikacija: A, C, D, E.

A. Rastvori se 50,0 mg u rastvoru 0,04 % V/V hlorovodoni-
Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru, zaštićeno od čne kiseline R i dopuni do 50,0 ml istim kiselim rastvo-
svetlosti. rom. 5,0 ml ovog rastvora dopuni se do 50,0 ml rastvo-
rom 0,04 % V/V hlorovodonične kiseline R. Ispitivan u
oblasti od 240 nm do 350 nm (2.2.25), rastvor pokazuje
NEČISTOĆE apsorpcioni maksimum na 278 nm. Specifična apsor-
bancija na maksimumu je od 68,5 do 76,0, izračunato u
A. 5-metoksi-1H-benzimidazol-2-tiol, odnosu na bezvodu supstancu i supstancu bez prisustva
rastvarača.
B. 5-metoksi-2-[[(3,5-dimetilpiridin-2-il)metil]sulfinil]-
1H-benzimidazol, B. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom
C. 5-metoksi-2-[[(4-metoksi-3,5dimetilpiridin-2-il)metil]- orciprenalin-sulfat HRS. Ispitivana i referentna sup-
tio]-1H-benzimidazol (ufiprazol), stanca se pripreme tehnikom diska. Ako se dobijeni
spektri razlikuju, rastvori se 50 mg ispitivane supstance
D. 5-metoksi-2-[[(4-metoksi-3,5-dimetilpiridin-2-il)metil]- i referentne supstance, odvojeno, u minimalnoj zapre-
sulfonil]-1H-benzimidazol (omeprazol sulfon), mini vode R uz zagrevanje. Doda se 10 ml acetona R i
E. 5-metoksi-2-(((4-metoksi-3,5-dimetilpiridin-2-il)metil)- centrifugira. Talog se suši 3 h na 40 C, pod sniženim
sulfonil)-1H-benzimidazol 1’- oksid. pritiskom pa se snime novi spektri, korišćenjem ostatka
posle sušenja.
C. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27), na
silkagelu G R kao adsorbensu.
1997:1033 stance u alkoholu R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem.
ORCIPRENALIN-SULFAT Poredbeni rastvor(a). Rastvori se 10 mg orciprenalin-

sulfata HRS u alkoholu R i dopuni do 10 ml istim
rastvaračem.
Orciprenalini sulfas Poredbeni rastvor(b). Rastvori se 10 mg orciprenalin-
sulfata HRS i 10 mg salbutamola HRS u alkoholu R pa
se dopuni do 10 ml istim rastvaračem.

fazu: amonijak R - voda R - metanol, bez prisustva alde-
hida R (1,5:10:90 V/V/V). Hromatogram se osuši na
vazduhu i isprska rastvorom 10 g/l kalijum-permanga-
nata R. Glavna mrlja na hromatogramu ispitivanog ras-
tvora je slična po položaju, boji i veličini sa glavnom
mrljom na hromatogramu poredbenog rastvora (a).
C22H36N2O10S Mr 520,6
nog rastvora (b) pokazuje dve jasno razdvojene glavne
mrlje.
DEFINICIJA
D. Rastvori se oko 20 mg u 2 ml alkohola R. Doda se 2 ml
Orciprenalin-sulfat sadrži od 98,0 % do 102,0 % di-[(RS)-1- rastvora 1 g/l dihlorhinonhlorimida R u alkoholu R i 1
(3,5-dihidroksifenil)-2-[(1metiletil)amino]etanol]-sulfata, ml natrijum-karbonata, rastvora R. Nastaje ljubičasta
izračunato u odnosu na bezvodnu supstancu, bez prisustva boja, koja prelazi u smeđu.
rastvarača. E. Daje reakciju (a) sulfata (2.3.1).

ORCIPRENALIN-SULFAT
ISPITIVANJA – azota za hromatografiju R kao gasa nosača, protoka 30

ml/min,
Rastvor S. Rastvori se 2,0 g u vodi, bez prisustva ugljen- – plameno-jonizujućeg detektora,
Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.2.1) i bezbojan (Me- uz održavanje temperature kolone na 140 C, a temperature
toda II, 2.2.2). injektora i detektora na 180 C.
pH (2.2.3). pH vrednost rastvora S je od 4,0 do 5,5. Injektuje se po 1 l svakog rastvora. Na hromatogramu

ispitivanog rastvora (a) proveri se da ne postoji pik sa
retencionim vremenom internog standarda. Izračuna se
sloju (2.2.27), na silkagelu G R kao adsorbensu.
sadržaj metanola i 2-propanola, uzimajući da su njihove
Ispitivani rastvor. Rastvori se 0,20 g ispitivane supstance u gustine na 20 C 0,792 g/ml, odnosno 0,785 g/ml.
smeši 1 zapremine vode R i 5 zapremina metanola R pa se
dopuni do 10 ml istom smešom rastvarača. Fenon. Rastvori se 0,50 g u rastvoru 0,04 % V/V
hlorovodonične kiseline R i dopuni do 25,0 ml istim kiselim
Poredbeni rastvor (a). 1 ml ispitivanog rastvora se dopuni rastvorom. Apsorbancija (2.2.25) ovog rastvora izmerena
do 100 ml smešom 1 zapremine vode R i 5 zapremina metana 328 nm nije veća od 0,16 (0,1 %).
nola R.
Teški metali. 1,0 g odgovara zahtevima limit testa C za te-
Poredbeni rastvor (b). 5 ml poredbenog rastvora (a) dopuni
se do 10 ml smešom 1 zapremine vode R i 5 zapremina ške metale (20 ppm). Pripremi se standard korišćenjem 2
metanola R. ml olova, standardnog rastvora (10 ppm Pb) R.
Poredbeni rastvor (c). 5 ml poredbenog rastvora (a) dopuni Gvožđe (2.4.9). Ostatak dobijen u Ispitivanju za sulfatni
se do 20 ml smešom 1 zapremine vode R i 5 zapremina ostatak odgovara zahtevima limit testa za gvožđe (20 ppm).
metanola R. Pripremi se standard korišćenjem gvožđa, standardnog ras-
tvora (2 ppm Fe) R.
Hromatogram se razvija u dužini od 15 cm, uz mobilnu Voda (2.5.12). Najviše 2,0 %, određena za 1,00 g semi-mi-
fazu: amonijak, koncentrovani R - voda R - 2-propanol R - kro metodom za određivanje vode.
etilacetat R (4:16:30:50 V/V/V/V) Hromatogram se osuši na
vazduhu i izloži parama joda. Bilo koja mrlja na hromato- Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g.
gramu ispitivanog rastvora, osim glavne mrlje, nije
intenzivnija od glavne mrlje na hromatogramu poredbenog
rastvora (a) (1,0 %) i najviše jedna takva mrlja je intenziv- ODREĐIVANJE
nija od glavne mrlje na hromatogramu poredbenog rastvora
(b) (0,5 %). Ispitivanje je validno samo ako je mrlja na
hromatogramu poredbenog rastvora (c) jasno vidljiva. Rastvori se 0,400 g u 30 ml sirćetne kiseline, glacijalne R.
Titrira se 0,1 M perhlornom kiselinom uz 0,1 ml indikatora
Metanol i 2-propanol. Najviše 0,1 % m/m metanola i kristalvioleta, rastvora R.
0,3 % m/m 2-propanola, određenih gasnom hromatografi-
jom (2.2.28), korišćenjem etanola R1 kao internog sta- 1 ml 0,1 M perhlorne kiseline odgovara 52,06 mg
ndarda. C22H36N2O10S.
Rastvor internog standarda. 2 ml etanola R1 dopuni se do
100 ml vodom R. 1 ml rastvora dopuni se do 10 ml vodom R.
ČUVANJE
Ispitivani rastvor (a) Rastvori se 1,0 g ispitivane supstance
u vodi R i dopuni do 10,0 ml istim rastvaračem. Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od
svetlosti.
Ispitivani rastvor (b). Rastvori se 1,0 g ispitivane supstance
u vodi R, doda 1,0 ml rastvora internog standarda i dopuni
do 10,0 ml vodom R.
NEČISTOĆE
Poredbeni rastvor. Smeša 1,0 ml metanola R i 3,0 ml 2-
propanola R dopuni se do 100,0 ml vodom R. 1,0 ml dopuni
se do 10,0 ml vodom R. U 1,0 ml ovog rastvora doda se 1,0
ml rastvora internog standarda i dopuni do 10,0 ml vodom R.
– staklene kolone, dužine 2 m i unutrašnjeg prečnika 2
mm, napunjene etilvinilbenzendivnilbenzen kopolime-
rom R (od 150 m do 180 m),
A. 2-(-metlietil)-1,2,3,4-tetrahidroizohinolin-4,6,8-triol,

ORCIPRENALIN-SULFAT
B. 1-(3,5-dihidroksifenil)-2-[(1-metiletil)amino]etanon.

PANKURONIJUM-BROMID
P
1997:0681
ISPITIVANJA
PANKURONIJUM-BROMID
Izgled rastvora. Rastvori se 50 mg u vodi R i dopuni do 25
ml istim rastvaračem. Rastvor je bistar (2.2.1) i bezbojan
Pancuronii bromidum (Metoda II, 2.2.2).
vodi R i dopuni do 25,0 ml istim rastvaračem. Specifična
optička rotacija je od +38 do +42, izračunata u odnosu na
bezvodnu supstancu.
sloju (2.2.27), na pogodnom silikagelu kao adsorbensu.
Rastvori se pripreme neposredno pre upotrebe.
hloroformu R i dopuni do 5 ml istim rastvaračem.
C35H60Br2N2O4 Mr 733 Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 50 mg pankuronijum-

bromida HRS u hloroformu R i dopuni do 5 ml istim
rastvaračem.
DEFINICIJA Poredbeni rastvor (b). Dopuni se 0,1 ml ispitivanog ras-
tvora do 10 ml hloroformom R.
Pankuronijum-bromid sadrži od 98,0 % do 102,0 % 1,1 -
Poredbeni rastvor (c). Rastvori se 5 mg dakuronijum-bro-
(3,17-diacetoksi-5-androstan-2, 16-ilen)-bis-(1-metil mida HRS u hloroformu R i dopuni do 25 ml istim rastvara-
piperidinium)-dibromida, izračunato u odnosu na osušenu čem.
supstancu.
Poredbeni rastvor (d). Rastvori se 10 mg pankuronijum-
bromida HRS u 1 ml poredbenog rastvora (c).
OSOBINE
Hromatogram se razvija, u hromatografskoj kadi koja nije
Beo ili skoro beo, kristalan prašak, higroskopan, vrlo lako zasićena, u dužini od 12 cm uz mobilnu fazu: rastvor 200
ili lako rastvorljiv u vodi, lako rastvorljiv u alkoholu, go- g/l natrijum-jodida R - acetonitril R - 2-propanol R
tovo nerastvorljiv u etru. (5:10:85 V/V/V). Hromatogram se osuši u struji hladnog
vazduha i isprska rastvorom 10 g/l natrijum-nitrita R u
metanolu R. Nakon 2 min. hromatogram se isprska kalijum-
IDENTIFIKACIJA jodobizmutatom, rastvorom R i osuši u struji hladnog vaz-
duha. Bilo koja mrlja na hromatogramu ispitivanog rastvora,
A. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom koja odgovara dakuronijum-bromidu, nije intenzivnija od
(2.2.24) upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim za glavne mrlje na hromatogramu poredbenog rastvora (c)
pankuronijum-bromid HRS. (2,0 %); bilo koja mrlja na hromatogramu ispitivanog ras-
tvora, osim glavne mrlje i one koja odgovara dakuronijum-
B. Posmatraju se hromatogrami dobijeni u ispitivanju za bromidu, nije intenzivnija od mrlje na hromatogramu
srodne supstance. Glavna mrlja na hromatogramu ispiti- poredbenog rastvora (b) (1,0 %). Ispitivanje je validno ako:
vanog rastvora slična je po položaju, boji i veličini gla- hromatogram poredbenog rastvora (d) pokazuje dve raz-
vnoj mrlji na hromatogramu poredbenog rastvora (a). dvojene mrlje; Rf vrednost dakuronijum-bromida HRS u
odnosu na pankuronijum-bromid HRS nije manja od 1,2;
C. Daje reakciju (a) bromida (2.3.1). mrlja na hromatogramu poredbenog rastvora (b) se jasno
vidi.

PAPAVERIN-HIDROHLORID
Voda (2.5.12). Najviše 8,0 % određena za 0,300 g sup- IDENTIFIKACIJA

stance semi-mikro metodom za određivanje vode.
A. Rastvori se 25 mg u 0,01 M hlorovodoničnoj kiselini i
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 % određen za 1,0 g dopuni do 100,0 ml istom kiselinom. Dopuni se 5,0 ml
supstance. ovog rastvora do 250,0 ml 0,01 M hlorovodoničnom
(2.2.25); rastvor pokazuje apsorpcioni maksimum na
ODREĐIVANJE 250 nm. Specifična apsorbancija na maksimumu je od
1590 do 1670. Dopuni se 10,0 ml prvog rastvora do
Rastvori se 0,2000 g u 50 ml sirćetne kiseline, anhidrida R, 100,0 ml 0,01 M hlorovodoničnom kiselinom. Ispituje se
ako je potrebno uz zagrevanje. Titrira se 0,1 M perhlornom u oblasti od 270 nm do 350 nm; rastvor pokazuje dva
kiselinom, uz potenciometrijsko određivanje završne tačke apsopciona maksimuma na 280 nm do 290 nm i na 303
titracije (2.2.20). nm do 313 nm. Specifična apsorbancija na 280 nm do
1 ml 0,1 M perhlorne kiseline odgovara 36,63 mg 290 nm je od 140 do 200 i na 303 nm do 313 nm je od
C H Br N O . 200 do 250.
35 60 2 2 4
B. U 10 ml rastvora S (videti Ispitivanja) doda se amonijak

R u kapima i ostavi da stoji. Izdvojeni talog se ispere i
ČUVANJE osuši; topi se (2.2.14) na 146 C do 149 C.
Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru, zaštićeno od C. U oko 10 mg doda se 3 ml sirćetne kiseline, anhidrida R
svetlosti. i oprezno 0,15 ml sumporne kiseline R; zagreva se na
vodenom kupatilu 3 do 4 min. Razvija se žuta boja sa
zelenom fluorescencijom.
1997:0102 E. Daje reakciju alkaloida (2.3.1).
PAPAVERIN-HIDROHLORID
ISPITIVANJA
Papaverini hydrochloridum Rastvor S. Rastvori se 0,4 g u vodi, bez prisustva ugljen-

dioksida R, uz blago zagrevanje ako je potrebno i dopuni do
Supstance koje lako ugljenišu. U 50 mg doda se 5 ml
sumporne kiseline R. Ostavi se da stoji 15 min. Rastvor nije
intenzivnije obojen od referentnog rastvora R4 ili Y4 (Me-
toda I, 2.2.2).
Strani alkaloidi. Ispituju se hromatografijom na tankom
C20H22ClNO4 Mr 375,9
hloroformu R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem.
DEFINICIJA Poredbeni rastvor. Rastvori se 50 mg kodeina R u hloro-
formu R i dopuni do 100 ml istim rastvaračem.
Papaverin-hidrohlorid sadrži od 99,0 % do 101,0 % 1-(3,4-
dimetoksibenzil)-6,7-dimetoksiizohinolin-hidrohlorida, Na ploču se nanese odvojeno po 10 l svakog rastvora.
izračunato u odnosu na osušenu supstancu. Hromatogram se razvija u dužini od 15 cm uz mobilnu
fazu: dietilamin R - etilacetat R - toluen R (10:20:70 V/V/V).
Hromatogram se zagreva dok se ne izgubi miris dietilamina.
OSOBINE Posmatra se pod UV svetlošću na 254 nm. Bilo koja mrlja
na hromatogramu ispitivanog rastvora, osim glavne mrlje,
Beo ili skoro beo, kristalan prašak ili beli ili skoro beli kris- nije intenzivnija od mrlje na hromatogramu poredbenog
tali, slabo rastvorljivi u vodi, teško rastvorljivi u alkoholu, rastvora (1,0 %). Zanemari se bilo koja mrlja koja ostaje na
gotovo nerastvorljivi u etru. startnoj tački.

PARACETAMOL
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 1,0 %, određen za C. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom

1,00 g sušenjem u sušnici od 100 C do 105 C. (2.2.24) upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim za
paracetamol HRS. Ispitivana i referentna supstanca
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen na osta- pripreme se tehnikom diska.
tku iz ispitivanja za gubitak sušenjem.
D. U 0,1 g doda se 1 ml hlorovodonične kiseline R i za-
greva se da ključa 3 min, doda se 10 ml vode R i ohladi.
ODREĐIVANJE talog se ne izdvaja. Doda se 0,05 ml 0,0167 M kalijum-
dihromata. Razvija se ljubičasta boja koja se ne menja u
Rastvori se 0,300 g u 30 ml sirćetne kiseline, bezvodne R i crvenu.
doda 6 ml živa(II)-acetata, rastvora R. Titrira se 0,1 M per- E. Daje reakciju acetil grupe (2.3.1). Zagreva se na otvore-
hlornom kiselinom uz 0,05 ml indikatora kristalviolet, ras- nom plamenu.
tvor R.
C20H22ClNO4, ISPITIVANJA

Ispitivani rastvor (a). Prenese se 1,0 g fino sprašene ispiti-
1997:0049 vane supstance u staklenu ili politetrafluoretilensku kivetu
za centrifugiranje od 15 ml sa zapušačem, doda 5,0 ml etra,
PARACETAMOL bez prisustva peroksida R, mehanički mućka 30 min i
centrifugira 15 min ili dok se ne dobije bistar supernatant.
Paracetamolum Ispitivani rastvor (b). Rastvori se 0,10 g ispitivane sup-

stance u metanolu R i dopuni do 4,0 ml istim rastvaračem.
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 50 mg hloracetanilida R
u metanolu R i dopuni do 10,0 ml istim rastvaračem. Do-
puni se 2,0 ml ovog rastvora do 100 ml metanolom R.
C8H9NO2 Mr 151,2 tvora (a) do 8,0 ml metanolom R.
Poredbeni rastvor (c). Rastvori se 0,25 g hloracetanilida R
i 0,1 g ispitivane supstance u metanolu R i dopuni do 100
DEFINICIJA ml istim rastvaračem.
Paracetamol sadrži od 99,0 % do 101,0 % N-(4-hidroksi- Na ploču se nanese odvojeno 200 l ispitivanog rastvora (a),
fenil)-acetamida, izračunato u odnosu na osušenu supstancu. 20 l poredbenog rastvora (a), 20 l ispitivanog rastvora (b),
20 l poredbenog rastvora (b) i 20 l poredbenog rastvora
(c). Hromatogram se razvije odmah, u hromatografskoj kadi
OSOBINE koja nije zasićena, u dužini od 10 cm uz mobilnu fazu:
metanol R - 1,1,1-trihloretan R - diizopropiletar R
Beo, kristalan prašak, slabo rastvorljiv u vodi, lako rastvor- (10:40:50 V/V/V). Hromatogram se suši na vazduhu i
ljiv u alkoholu, vrlo teško u etru i metilenhloridu. posmatra pod UV svetlošću na 254 nm. Bilo koja mrlja koja
odgovara hloracetanilidu na hromatogramu ispitivanog ras-
tvora (a) nije intenzivnija od mrlje na hromatogramu
poredbenog rastvora (a) (0,005 %). Bilo koja mrlja na
IDENTIFIKACIJA
hromatogramu ispitivanog rastvora (b), osim glavne mrlje i
mrlje koja odgovara hloracetanilidu, nije intenzivnija od
Prva identifikacija: A, C. mrlje na hromatogramu poredbenog rastvora (b) (0,25 %).
Druga identifikacija: A, B, D, E. Ispitivanje je validno samo ako hromatogram poredbenog
rastvora (c) pokazuje dve jasno razdvojene mrlje.
4-aminofenol. Rastvori se 0,50 g u smeši jednakih zapre-
B. Rastvori se 50 mg u metanolu R i dopuni do 100,0 ml mina metanola R i vode R i dopuni do 10,0 ml istom sme-
istim rastvaračem. U 1,0 ml rastvora doda se 0,5 ml 0,1 šom rastvarača. Doda se 0,2 ml sveže pripremljenog ras-
M hlorovodonične kiseline i dopuni do 100,0 ml tvora koji sadrži 10 g/l natrijum-nitroprusida R i 10 g/l
metanolom R. Rastvor se zaštiti od direktne svetlosti i natrijum-karbonata, bezvodnog R, pomeša i ostavi da stoji
odmah izmeri apsorbancija (2.2.25), maksimum apsorp- 30 min. Pripremi se standard u isto vreme i na isti način ko-
cije je na 249 nm. Specifična apsorbancija na maksi- rišćenjem 10,0 ml smeše metanola R i vode R koja sadrži
mumu je od 860 do 980. 0,50 g paracetamola, bez prisustva 4-aminofenola R i 0,5

PARAFIN, ČVRSTI
ml 0,05 g/l 4-aminofenola R pripremljenog u smeši jedna- ISPITIVANJA

kih zapremina metanola R i vode R. Bilo kakva plava boja
ispitivanog rastvora ne sme biti intenzivnija od boje sta- Aciditet ili alkalitet. U 15 g doda se 30 ml ključale vode R
ndarda (50 ppm). i energično mućka 1 min. Ostavi se da se ohladi i odvoje
Teški metali (2.4.8). Rastvori se 1,0 g u smeši 15 zapre- slojevi. U 10 ml vodenog sloja doda se 0,1 ml fenolftaleina,
mina vode R i 85 zapremina acetona R i dopuni do 20 ml rastvora R. Rastvor je bezbojan. Za promenu boje indika-
istom smešom rastvarača. 12 ml ovog rastvora odgovara tora u crvenu potrebno je najviše 1,0 ml 0,01 M natrijum-
zahtevima limit testa B za teške metale (20 ppm). Pripremi hidroksida. U 10 ml vodenog sloja doda se 0,1 ml
se rastvor standarda korišćenjem olova, standardnog ras- metilcrvenog, rastvora R. Boja rastvora je žuta. Za promenu
tvora (1 ppm Pb) koji se dobija razblaživanjem olova, boje indikatora u crvenu potrebno je najviše 0,5 ml 0,01 M
standardnog rastvora (100 ppm Pb) R smešom acetona R i hlorovodonične kiseline.
vode R. Policiklični aromatični ugljovodonici. Koriste se reagensi
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5 %, određen za za spektrofotometriju.
1,000 g sušenjem u sušnici od 100 C do 105 C. Rastvori se 0,50 g u 25 ml heptana R i prenese u levak za
odvajanje od 125 ml sa nepodmazanim delovima od bruše-
nog stakla (zatvarač, slavina). Doda se 5,0 ml dimetilsulfok-
sida R. Mućka se energično 1 min. i ostavi da stoji dok se
ne odvoje dva jasno izražena sloja. Donji sloj se prenese u
ODREĐIVANJE
drugi levak za odvajanje, doda 2 ml heptana R i energično
promućka. Ostavi se da stoji dok se dva jasno izražena sloja
Rastvori se 0,300 g u smeši od 10 ml vode R i 30 ml sum-
ne odvoje. Odvoji se donji sloj i izmeri apsorbancija
porne kiseline, razblažene R. Ključa 1 h uz povratni hlad-
(2.2.25) u oblasti od 265 nm do 420 nm. Kao rastvor za
njak, ohladi i dopuni do 100,0 ml vodom R. U 20,0 ml ras-
kompenzaciju koristi se bistar donji sloj dobijen energičnim
tvora doda se 40 ml vode R, 40 g leda, 15 ml hlorovodoni-
mućkanjem 5,0 ml dimetilsulfoksida R sa 25 ml heptana R
čne kiseline, razblažene R i 0,1 ml feroina R. Titrira se 0,1
1 min. Pripremi se poredbeni rastvor u dimetilsulfoksidu R
M amonijum-cer(IV)-sulfatom do pojave žute boje. Izvodi
koji sadrži 7,0 mg/l naftalena R i izmeri apsorbancija ras-
se titracija slepe probe.
tvora na maksimumu na 278 nm korišćenjem dimetilsulfok-
1 ml 0,1 M amonijum-cer(IV)-sulfata odgovara 7,56 mg sida R kao rastvora za kompenzaciju. U oblasti talasnih du-
C8H9NO2. žina od 265 nm do 420 nm, apsorbancija ispitivanog ras-
tvora nije veća od jedne trećine apsorbancije poredbenog
rastvora na 278 nm.
ČUVANJE
Supstance koje lako ugljenišu. Koristi se epruveta sa
brušenim zatvaračem dužine 180 mm i spoljašnjeg prečnika
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od 20 mm, prethodno oprana sumpornom kiselinom R, isprana
svetlosti. vodom R i osušena. Prenese se 5 ml istopljene ispitivane
supstance i doda 5 ml sumporne kiseline R. Zagreva se u
vodenom kupatilu 10 min na 70 C. Posle 5, 6 i 8 min, iz-
vadi se epruveta iz vodenog kupatila najviše 3 sekunde i
1997:1034
energično promućka tri puta po uzdužnoj osi epruvete. U
toku 5 min. od prestanka grejanja, odvoje se slojevi čvrstog
PARAFIN, ČVRSTI parafina i sumporne kiseline. Donji sloj nije intenzivnije
obojen (Metoda I, 2.2.2) od smeše 0,5 ml primarnog plavog,
1,5 ml primarnog crvenog i 3,0 ml primarnog žutog ras-
Paraffinum solidum tvora.
Sulfati (2.4.13). U levak za odvajanje od 50 ml sa brušenim
staklenim zatvaračem prenese se 2,0 g istopljene ispitivane
DEFINICIJA supstance. Doda se 30 ml ključale vode, destilovane R,
energično mućka 1 min. i profiltrira. 15 ml filtrata odgovara
Parfin, čvrsti je smeša prečišćenih, čvrstih, zasićenih zahtevima limit testa za sulfate (150 ppm).
ugljovodonika, dobijenih uglavnom iz sirovih parafinskih Ostatak posle žarenja. Žari se 2,0 g do konstantne mase
voskova tokom proizvodnje nafte. na 600 C. Masa ostatka je najviše 1 mg (0,05 %).
OSOBINE
ČUVANJE
Bezbojna ili bela masa, gotovo nerastvorljiva u vodi, lako
rastvorljiva u etru i metilenhloridu, gotovo nerastvorljiva u Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od
alkoholu. Istopljena supstanca ne pokazuje fluorescenciju svetlosti.
na dnevnoj svetlosti.

PARAFIN, TEČNI, LAKI
1997:0239 prisustva azota R (od 95,0 % m/m do 95,5 % m/m H2SO4).

Stavi se zatvarač i promućka što energičnije po uzdužnoj
PARAFIN, TEČNI osi epruvete, 5 s. Olabavi se zatvarač, epruveta odmah stavi
u vodeno kupatilo, izbegavajući kontakt epruvete sa dnom i
stranicama kupatila i zagreva 10 min. Posle 2, 4, 6 i 8 min,
Paraffinum liquidum izvadi se epruveta iz kupatila i promućka što energičnije, po
uzdužnoj osi epruvete, 5 s. Posle 10 min od prestanka
zagrevanja izvadi se epruveta iz vodenog kupatila i ostavi
da stoji 10 min. Centrifugira se 5 min na 2000 g. Prenese se
DEFINICIJA
4 ml gornjeg sloja u čistu epruvetu. Rastvor ne sme biti
Parafin, tečni je prečišćena smeša tečnih zasićenih intenzivnije obojen (Metoda I, 2.2.2) od 4 ml smeše naprav-
ugljovodonika dobijenih iz nafte. ljene od 0,6 ml primarnog plavog rastvora i 9,4 ml
hlorovodonične kiseline R. Donji sloj nije intenzivnije obo-
jen (Metoda I, 2.2.2) od smeše 0,5 ml primarnog plavog,
OSOBINE 1,5 ml primarnog crvenog, 3,0 ml primarnog žutog rastvora
i 2 ml hlorovodonične kiseline R
Bezbojna, providna, uljasta tečnost, koja ne pokazuje Čvrsti parafini. Odgovarajuća količina ispitivane sup-
fluorescenciju na dnevnoj svetlosti. Skoro je bez ukusa. Go-
stance suši se 2 h na 100 C i ohladi u eksikatoru iznad
tovo je nerastvorljiv u vodi, u etru i ugljovodonicima, teško
sumporne kiseline R. Prenese se u staklenu epruvetu
rastvorljiv u alkoholu.
unutrašnjeg prečnika oko 25 mm, zatvori epruveta i uroni u
ledeno kupatilo. Posle 4 h, tečnost je dovoljno bistra da bi
se crna linija, širine 0,5 mm, lako videla u odnosu na belu
ISPITIVANJA
pozadinu koja se drži vertikalno iza epruvete.
Aciditet ili alkalitet. U 10 ml doda se 20 ml ključale vode
R i energično mućka 1 min. Odvoji se vodeni sloj i profil- ČUVANJE
trira. U 10 ml filtrata doda se 0,1 ml fenolftaleina, rastvora
R. Rastvor je bezbojan. Za promenu boje u ružičastu potre-
bno je najviše 0,1 ml 0,1 M natrijum-hidroksida.
Relativna gustina (2.2.5). Od 0,827 do 0,890.
Viskozitet (2.2.9). Od 110 mPas do 230 mPas.
1997:0240
Policiklični aromatični ugljovodonici.
Koriste se reagensi za spektrofotometriju. Prenese se 25,0 PARAFIN, TEČNI, LAKI
ml u levak za odvajanje od 125 ml sa nepodmazanim delo-
vima od brušenog stakla (zatvarač, slavina) i doda 25 ml
heksana R. Pre upotrebe heksan R se promućka dva puta sa Paraffinum perliquidum
zapreminom dimetilsulfoksida R koja predstavlja petinu
zapremine heksana (5 ml). Pomeša se i doda 5,0 ml
dimetilsulfoksida R, energično se mućka 1 min i ostavi da DEFINICIJA
stoji sve dok se ne odvoje dva jasno izražena sloja. Donji
sloj se prenese u drugi levak za odvajanje, doda 2 ml hek- Parafin, tečni, laki je prečišćena smeša tečnih zasićenih
sana R i smeša energično promućka. Ostavi se da stoji dok ugljovodonika dobijenih iz nafte.
se ne odvoje dva jasno izražena sloja. Odvoji se donji sloj i
izmeri apsorbancija (2.2.25) u oblasti od 260 nm do 420 nm. OSOBINE
Kao rastvor za kompenzaciju koristi se bistar donji sloj
dobijen energičnim mućkanjem 5,0 ml dimetilsulfoksida R Ima osobine opisane u monografiji Parafin, tečni (239).
sa 25 ml heksana R 1 min. Pripremi se poredbeni rastvor u
trimetilpentanu R koji sadrži 7,0 mg/l naftalena R i izmeri
apsorbancija rastvora na maksimumu na 275 nm korišće- ISPITIVANJA
njem trimetilpentana R kao rastvora za kompenzaciju. U
Odgovara ispitivanjima propisanim u monografiji za Para-
oblasti talasnih dužina od 260 nm do 420 nm, apsorbancija
fin, tečni (239) sa sledećim izmenama:
ispitivanog rastvora nije veća od jedne trećine apsorbancije
poredbenog rastvora na 275 nm. Relativna gustina (2.2.5). Od 0,810 do 0,875.
Supstance koje lako ugljenišu. Koristi se epruveta sa Viskozitet (2.2.9). Od 25 mPas do 80 mPas.
brušenim zatvaračem dužine oko 125 mm i unutrašnjeg
prečnika 18 mm, koja je graduisana na 5 ml i 10 ml. Epru-
veta je oprana hromsumpornom kiselinom, smešom za ČUVANJE
čišćenje R, isprana vodom R i osušena. Prenese se 5 ml
ispitivane supstance i doda 5 ml sumporne kiseline, bez

PARALDEHID
1997:0351 Acetilaldehid. U 5,0 ml doda se smeša 0,2 ml metiloranža,

rastvora R, 5 ml alkohola (60 % V/V) R i 5 ml hidroksila-
PARALDEHID mina, rastvora, alkoholnog R i promućka. Za promenu boje
indikatora u čisto žutu potrebno je najviše 0,8 ml 0,5 M
natrijum-hidroksida.
Paraldehydum Peroksidi. Prenese se 50,0 ml rastvora S u tikvicu sa bruše-
nim zatvaračem, doda 5 ml sumporne kiseline, razblažene R
i 10 ml kalijum-jodida, rastvora R. Tikvica se zatvori i os-
tavi da stoji 15 min zaštićena od svetlosti. Titrira se 0,1 M
natrijum-tiosulfatom korišćenjem 1 ml indikatora skroba,
rastvora R. Ostavi se da stoji 5 min i ako je potrebno titra-
cija završi. Potrebno je najviše 2,0 ml 0,1 M natrijum-
tiosulfata.
Neisparljivi ostatak. Zagreva se 5,0 ml u prethodno
C6H12O3 Mr 132,2 odmerenoj šolji za uparavanje na vodenom kupatilu i suši
na 105 C 1h. Masa ostatka je najviše 3 mg (0,6 g/l).
DEFINICIJA
ČUVANJE
Paraldehid je 2,4,6-trimetil-1,3,5-trioksan, ciklični trimer
acetaldehida. Može da sadrži odgovarajuću količinu Čuva se u malim, dobro napunjenim, hermetički zatvorenim
antioksidansa. kontejnerima, zaštićeno od svetlosti i na hladnom mestu.
Ako je supstanca očvrsnula ceo sadržaj kontejnera mora biti
tečan pre upotrebe.
OSOBINE
OZNAČAVANJE
Bezbojna ili svetlo žuta, providna tečnost. Očvršćava pri
hlađenju formirajući kristalnu masu. Umereno rastvorljiv u Signatura sadrži naziv i količinu bilo kog dodatog antioksi-
vodi ali manje rastvorljiv u ključaloj vodi, meša se sa dansa.
alkoholom, etrom i etarskim uljima.
IDENTIFIKACIJA
1997:0566 (99*)
A. Rastvor S (videti Ispitivanja) je bistar (2.2.1) ali postaje
zamućen pri zagrevanju. PENICILAMIN
B. U 5 ml doda se 0,1 ml sumporne kiseline, razblažene R i
zagreva. Razvija se acetaldehid, prepoznatljiv po mirisu.
Penicillaminum
C. U 5 ml rastvora S u epruveti doda se 5 ml srebro-nitrata,
rastvora, amonijačnog R i zagreva u vodenom kupatilu.
Srebrno ogledalo se izdvaja na zidovima epruvete.
ISPITIVANJA
C5H11NO2S Mr 149,2
Rastvor S. Rastvori se 20,0 ml u vodi, bez prisustva ugljen-
Aciditet. U 50,0 ml rastvora S doda se 0,05 ml fenolftaleina, DEFINICIJA
rastvora R. Za promenu boje indikatora potrebno je najviše
1,5 ml 0,1 M natrijum-hidroksida. Penicilamin sadrži od 98,0 % do 101,1 % (2S)-2-amino-3-
metil-3-sulfanilbutanske kiseline, izračunato na osušenu
Indeks refrakcije (2.2.6): od 1,403 do 1,406. supstancu.

OSOBINE
Opseg destilacije (2.2.11). Najviše 10 % destiluje ispod
123 C i najmanje 95 % destiluje ispod 126 C.
Beo ili skoro beo, kristalan prašak, lako rastvorljiv u vodi,
Temperatura očvršćavanja (2.2.18): od 10 C do 13 C. teško rastvorljiv u alkoholu, gotovo nerastvorljiv u etru.

PENICILAMIN
IDENTIFIKACIJA zom. Dopuni se 5 ml ovog rastvora do 50 ml mobilnom fa-

zom.
Prva identifikacija: A, B, D. Ispitivani rastvor (a). Rastvori se 40 mg supstance u mobil-
Druga identifikacija: A, C, D. noj fazi, doda 1,0 ml rastvora internog standarda i dopuni
do 10,0 ml mobilnom fazom.
A. Rastvori se 0,5 g u smeši 0,5 ml hlorovodinčne kiseline
R i 4 ml toplog acetona R, ohladi u ledenoj vodi i inicira Ispitivani rastvor (b). Rastvori se 40 mg supstance u mobil-
kristalizacija tako što se zidovi epruvete zagrebu staklenoj fazi i dopuni do 10,0 ml mobilnom fazom.
nim štapićem. Stvara se beo talog. Filtrira se na vaku- Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 40 mg penicilamina HRS
umu, ispere acetonom R i osuši usisavanjem. Rastvor ta- u mobilnoj fazi i dopuni do 10,0 ml mobilnom fazom.
loga koncentracije 10 g/l je dekstrogiran.
Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 20 mg penicilamin-disul-
B. Posmatraju se hromatogrami dobijeni ispitivanjem za fida HRS u mobilnoj fazi i dopuni do 50,0 ml mobilnom
penicilamin-disulfid. Glavni pik na hromatogramu fazom. U 1,0 ml ovog rastvora doda se 1,0 rastvora internog
ispitivanog rastvora (b) je sličan po položaju i približno standarda i dopuni do 10,0 ml mobilnom fazom.
iste površine kao glavni pik na hromatogramu poredbe-
nog rastvora (a). Hromatografski postupak može da se izvede korišćenjem:
C. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27), na – kolone od nerđajućeg čelika dužine 0,25 m i unutrašnjeg
silikagelu G R kao adsorbensu. prečnika 5 mm napunjene silikagelom za hromatogra-
fiju, octadecil R (10 m),
stance u 4 ml vode R. – mobilne faze smeše 2 g/l metansulfonske kiseline R i 0,1
g/l natrijum-edetata R brzine protoka 2,0 ml/min,
Poredbeni rastvor. Rastvori se 10 mg penicilamina HRS
u 4 ml vode R. – detektora, spektrofotometra podešenog na 220 nm.
Na ploču se nanese odvojeno po 2 l svakog rastvora. Na hromatogramu ispitivanog rastvora (a), odnos površine
Hromatogram se razvija u dužini od 10 cm uz mobilnu bilo kog pika penicilamin-disulfida i površine pika
fazu: voda R - sirćetna kiselina, glacijalna R - butanol sulfanilamida nije veći od odgovarajućeg odnosa na
R (18:18:72 V/V/V). Hromatogram se suši 5 do 10 min hromatogramu poredbenog rastvora (b) (1 %).
na 100 C do 105 C i izloži parama joda 5 min do 10
Supstance koje apsorbuju u UV oblasti. Rastvori se
min. Glavna mrlja na hromatogramu ispitivanog ras-
0,100 g u vodi R i dopuni do 50,0 ml istim rastvaračem.
tvora slična je po položaju, boji i veličini glavnoj mrlji
Apsorbancija (2.2.25) rastvora na 268 nm nije veća od 0,07
na hromatogramu poredbenog rastvora. (oko 0,5 % penilne kiseline).
D. Rastvori se 40 mg u 4 ml vode R i doda 2 ml
fosforvolframove kiseline, rastvora R. Ostavi se da stoji Teški metali (2.4.8). 12 ml rastvora S odgovara zahtevima
5 min. Razvija se plava boja. limit testa A za teške metale (20 ppm). Pripremi se standard
Živa. Najviše 10 ppm Hg određena atomskom apsorpcio-

ISPITIVANJA nom spektrometrijom.(Metoda I, 2.2.23).
Rastvor S. Rastvori se 2,5 g u vodi, bez prisustva ugljen- Ispitivani rastvor. 1,00 g ispitivane supstance rastvori se uz
dioksida R i dopuni do 25 ml istim rastvaračem. mešanje u 10 ml vode R i 0,15 ml perhlorne kiseline R.
Doda se 1,0 ml rastvora 10 g/l amonium-pirolidinditio-
Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.2.1) i nije intenziv- karbamata R, koji se neposredno pre upotrebe ispere tri
nije obojen od inteziteta 6 u nizu referentnih rastvora koji puta istim zapreminama metilizobutilketona R. Promeša se i
po boji najviše odgovaraju (Metoda II, 2.2.2). doda 2,0 ml metilizobutilketona R i mućka 1 min. Dopuni
se do 25,0 ml vodom R i ostavi da se odvoje slojevi; koristi
pH (2.2.3). Dopuni se 1 ml rastvora S do 10 ml vodom, bez se metilizobutilketonski sloj.
od 4,5 do 5,5. Poredbeni rastvori. Rastvori se 0,108 g živa(II)-oksida R u
Specifična optička rotacija (2.2.7). Rastvori se 0,500 g u 1 najmanjoj potrebnoj količini hlorovodonične kiseline,
M natrijum-hidroksidu i dopuni do 10,0 ml istim rastvara- razblažene R i dopuni do 1 000,0 ml vodom R (100 ppm
Hg) Pripreme se poredbeni rastvor na isti način kao ispiti-
čem. Specifična optička rotacija je od -61,0 do -65,0,
vani rastvor, ali umesto ispitivane supstance upotrebe se
odgovarajuće zapremine rastvora koji sadrži 100 ppm Hg.
Penicilamin-disulfid. Ispituje se tečnom hromatografijom
(2.2.29). Apsorbancija se meri na 254 nm upotrebom lampe sa šup-
ljom katodom za živu i vazduh-acetilen plamena. Podesi se
Rastvor internog standarda. Rastvori se 25 mg sulfanila- nula aparata korišćenjem metilizobutilketonskog sloja dobi-
mida R u mobilnoj fazi i dopuni do 100 ml mobilnom fa- jenog kao što je opisano za ispitivani rastvor, ali bez
ispitivane supstance.

PENTAMIDIN-DIIZETIONAT
Penicilin. Ispitivanje se vrši u atmosferi bez penicilina i sa Hranljiva podloga (pH 6,0).
predviđenom opremom. Pre upotrebe opremu sterilisati 3 h
na 180 C, a pufere 20 min na 121 C. Pepton 5g
Ekstrakt kvasca 1,5 g
stance u 8 ml rastvora pufera pH 2,50 R, doda 8 ml etra R i Ekstrakt mesa 1,5 g
snažno mućka 1 min. Ekstrakcija se ponovi, a etarski slo- Natrijum-hlorid 3,5 g
jevi spoje. Doda se 8 ml rastvora pufera pH 2,50 R i mućka
1 min. Ostavi se da se gornji sloj kvantitativno odvoji vo- Agar 15 g
deći računa da se vodena faza eliminiše kompletno (penici- Voda, destilovana R 1 000 ml
lin je nestabilan na pH 2,50; ceo postupak mora da se izvrši
na tom pH za 6 do 7 min). Doda se 8 ml rastvora fosfatnog Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5 %, određen za
pufera pH 6,00 R2; mućka 5 min i ostavi da se odvoje slo- 1,000 g sušenjem iznad fosfor(V)-oksida R na 60 C i pri
jevi. Odvoji se vodeni sloj i proveri da li je pH vrednost 6,0. pritisku koji ne prelazi 650 Pa.
Ispitivani rastvor (b). U 2 ml ispitivanog rastvora (a) doda Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g.
se 20 l penicilinaze, rastvora R i inkubira 1h na 37 C.
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 5 mg benzilpenicilin- ODREĐIVANJE

natrijuma R u 500 ml rastvora fosfatnog pufera pH 6,00 R2.
Dopuni se 0,25 ml do 200,0 ml rastvorom pufera pH 2,50 R.
Rastvori se 0,100 g u 30 ml sirćetne kiseline, glacijalne R.
Izvrši se ekstrakcija korišćenjem 8 ml tog rastvora kao što
Titrira se 0,1 M perhlornom kiselinom uz potenciometrijsko
je opisano za ispitivani rastvor (a).
Poredbeni rastvor (b). U 2 ml poredbenog rastvora (a),
1ml 0,1 perhlorne kiseline odgovara 14,92 mg C5H11NO2S.
doda se 20 l penicilinaze, rastvora R i inkubira 1 h na 37
C.
ČUVANJE
Poredbeni rastvor (c). Pripremi se rastvor kao što je opi-
sano za ispitivani rastvor (a) ali bez ispitivane supstance
(slepa proba). Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru.
Potrebna količina odgovarajuće hranljive podloge se rastopi

i zaseje na pogodnoj temperaturi kulturom Micrococcus fla-
vus (ATCC 9341) tako da bude 5104 mikroorganizama/ml,
odnosno neophodnom količinom da bi se dobila potrebna 1997:1137
osetljivost i formirale jasno definisane zone inhibicije
odgovarajućeg prečnika. Zasejana podloga se odmah razlije
u pet Petrijevih šolja prečnika 10 cm da bi se dobili ujedna- PENTAMIDIN-DIIZETIONAT
čeni slojevi debljine 2 do 5 mm. Hranljiva podloga može da
se sastoji i od dva sloja, pri čemu je samo gornji sloj zase-
jan kulturom mikroorganizama. Šolje se čuvaju tako da ne Pentamidini diisetionas
dođe do značajnog rasta ili smrti mikroorganizama pre
upotrebe i da površina medijuma bude suva u trenutku
upotrebe. U svaku šolju na površinu agara se stavi pet čelič-
nih šupljih cilindara od nerđajućeg čelika prečnika 6 mm.
Cilindri mogu biti smešteni na podjednakim rastojanjima u
krug prečnika oko 25 mm koji je koncentričan sa šoljom. U
sve cilindre u šoljama stavi se po 0,15 ml ispitivanog ras-
tvora (a) i (b) i poredbenog rastvora (a), (b) i (c). Inkubira
se najmanje 24 h na 30 C. Mere se prečnici zona inhibicije
sa preciznošću od 0,1 mm. Ispitivanje je validno samo ako
poredbeni rastvor (a) daje jasnu zonu inhibicije i ako pored- C23H36N4O10S2 Mr 592,7
beni rastvori (b) i (c) ne dovode do inhibicije rasta
mikroorganizama. Ako ispitivani rastvor (a) daje zonu
inhibicije, ona je prouzrokovana penicilinom ukoliko ispiti- DEFINICIJA
vani rastvor (b) ne dovodi do inhibicije rasta mikroorgani-
zama. U tom slučaju srednji prečnik zona inhibicije, dobi- Pentamidin-diizetionat sadrži od 98,5 % do 101,5 % 4,4-
jen sa ispitivanim rastvorom (a) za pet Petrijevih šolja, ma-
pentan-1,5-dilbis(oksi)dibenzamidin-di(2-hidroksietan su-
nji je od srednjeg prečnika zona inhibcije dobijenog sa
lfonata), izračunato na osušenu supstancu.
poredbenim rastvorom (a) (0,1 ppm).

PENTAMIDIN-DIIZETIONAT
OSOBINE Ispitivani rastvor. Rastvori se 0,100 g ispitivane supstance

u mobilnoj fazi i dopuni do 100,0 ml mobilnom fazom.
Beo ili skoro beo prašak ili bezbojni kristali, higroskopan,
Poredbeni rastvor (a). Dopuni se 2,0 ml ispitivanog ras-
lako rastvorljiv u vodi, slabo rastvorljiv u alkoholu, gotovo
tvora do 100,0 ml mobilnom fazom.
nerastvorljiv u metilenhloridu.
Poredbeni rastvor (b). U tikvici se odmeri 0,5 g ispitivane
supstance, doda 50 ml vode R i staklene perle i ključa 30
IDENTIFIKACIJA min. Ohladi se i dopuni do 25 ml vodom R. Dopuni se 1 ml
rastvora do 20 ml mobilnom fazom.
Prva identifikacija: B, C, F.
Druga identifikacija: A, C, D, E, F.
A. Rastvori se 20,0 mg u alkoholu R i dopuni do 100,0 ml prečnika 4,6 mm napunjene silikagelom za hromatogra-
istim rastvaračem. Dopuni se 5,0 ml ovog rastvora do fiju, oktadecilsilil R (5 m),
100,0 ml alkoholom R. Ispituje se u oblasti od 230 nm
do 340 nm (2.2.25), rastvor pokazuje maksimum – mobilne faze, smeše metanola R - rastvora 30 g/l amoni-
apsorpcije na 265 nm. Specifična apsorbancija na jum-acetata R čiji je pH prethodno podešen trietilami-
maksimumu, izračunato u odnosu na osušenu supstancu, nom R na 7,5 (65:35 V/V), protoka 1,0 ml/min,
je od 520 do 560.
– detektora, spektrofotometra podešenog na 265 nm.
B. Ispituje se IR apsorpconom spektrofotometrijom
(2.2.24) upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim za Injektuje se 10 l poredbenog rastvora (b). Ispitivanje je
pentamidin-diizetionat HRS. Ispitivana i referentna sup- validno, samo ako dobijeni hromatogram pokazuje dva gla-
stanca pripreme se tehnikom diska. vna pika i ako je rezolucija između ovih pikova veća od 2,0.
C. Rastvori se 40 mg u 5 ml vode R i uz mućkanje u ka- poredbenog rastvora (a). Nastavi se hromatografski
pima doda 1 ml rastvora 10 g/l natrijum-hlorida R. Os- postupak u trajanju 3,5 retenciona vremena glavnog pika.
tavi se da stoji 5 min. Smeša ostaje bistra. Na hromatogramu ispitivanog rastvora površina bilo kog
D. Rastvori se 0,5 g u 5 ml vode R uz zagrevanje na oko pika, osim glavnog pika, nije veća od površine pika na
hromatogramu poredbenog rastvora (a) (0,2 %). Ukupna
80C. Doda se 10 ml 1 M natrijum-hidroksida. Ohladi
površina svih pikova, osim glavnog pika, nije veća od dvos-
se u ledenoj vodi i filtrira. U 2 ml rastvora doda se 0,2
truke površine pika na hromatogramu poredbenog rastvora
ml azotne kiseline R i 0,2 ml rastvora 400 g /l
(a) (0,4 %). Zanemari se bilo koji pik sa površinom 1,5 puta
amonijum-cer(IV)-nitrata R, u azotnoj kiselini, razbla-
manjom od površine pika na hromatogramu poredbenog
ženoj R. Nastaje narandžastocrvena boja. Slepa proba
rastvora (a).
pripremljena u isto vreme i na isti način je žuta.
E. Rastvori se oko 30 mg i 30 mg ninhidrina R u 5 ml vode Teški metali (2.4.8). 1,0 g odgovara zahtevima limit testa
R. Doda se 1 ml rastvora 20 g/l natrijum-tetraborata R. C za teške metale (20 ppm). Priprema se standard korišće-
Polako se stvara obilan beo talog njem 2 ml olova, standardnog rastvora (10 ppm Pb) R.
F. Tretira se 0,150 g ispitivane supstance metodom razara- Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 4,0 %, određen za
nja u sudu sa kiseonikom (2.5.10). Proizvodi sagoreva- 1,000 g sušenjem na 100 C do 105 C.
nja apsorbuju se u 10 ml vodonik-peroksida, rastvora,
razblaženog R. Rastvor daje reakciju (a) sulfata (2.3.1). Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g.
Izgled rastvora. Rastvori se 2,0 g u vodi R i dopuni do 20 Rastvori se 0,250 g u 50 ml dimetilformamida R. Doda se
ml istim rastvaračem. Opalescencija rastvora nije intenziv- 0,25 ml timolplavog, rastvora R. Titrira se 0,1 M
nija od opalescencije referentne suspenzije II (2.2.1) i ras- tetrabutilamonijum-hidroksidom, u struji azota R, do pojave
tvor nije intenzivnije obojen od inteziteta 6 u nizu referent- plave boje. Izvede se titracija slepe probe.
nih rastvora koji po boji najviše odgovaraju (Metoda II,
2.2.2). 1 ml 0,1 M tetrabutilamonijum-hidroksida odgovara 29,63
mg C23H36N4 O10S2,
pH (2.2.3). Rastvori se 0,5 g u vodi, bez prisustva ugljen-
dioksida R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem. pH vred-
nost ovog rastvora je od 4,5 do 6,5. ČUVANJE
(2.2.29). Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru.

PENTOBARBITON
NEČISTOĆE Poredbeni rastvor. Rastvori se 0,1 g pentobarbitona

HRS u alkoholu R i dopuni do 100 ml istim rastvaračem.

Hromatogram se razvije u dužini od 18 cm. Kao mo-
bilna faza koristi se donji sloj smeše amonijak,
koncentrovani R - alkohol R - hloroform R (5:15:80
V/V/V). Posmatra se odmah pod UV svetlošću na 254
nm. Glavna mrlja na hromatogramu ispitivanog rastvora
je slična po položaju i veličini glavnoj mrlji na hromato-
A. 4-[[5-(4-amidinofenoksi)pentil]oksi]benzenkarbok
gramu poredbenog rastvora.
samid-2-hidroksietansulfonat.
C. U oko 10 mg doda se oko 10 mg vanilina R i 2 ml sum-
porne kiseline R. Meša se i zagreva na vodenom kupa-
tilu 2 min. Razvija se crvenkastosmeđa boja. Ohladi se i
oprezno doda 5 ml etanola R. Boja postaje ljubičasta i
1997:0200 zatim plava.
PENTOBARBITON ISPITIVANJA
Izgled rastvora. Rastvori se 1,0 g u smeši 4 ml natrijum-

Pentobarbitalum hidroksida, rastvora, razblaženog R i 6 ml vode R. Rastvor
rastvora Y6 (Metoda II, 2.2.2).
Aciditet. 1,0 g ključa sa 50 ml vode R 2 min, ostavi da se
ohladi i filtrira. U 10 ml filtrata doda se 0,15 ml metilcrve-
nog, rastvora R. Rastvor je narandžastožut. Potrebno je naj-
više 0,1 ml 0,1 M natrijum-hidroksida da bi nastala čisto
žuta boja.
sloju (2.2.27) na silikagelu GF254 R kao adsorbensu.
C11H18N2O3 Mr 226,3
alkoholu R i dopuni do 100 ml istim rastvaračem.
DEFINICIJA
Pentobarbiton sadrži od 99,0 % do 101,0 % 5-etil-5-(1- do 100 ml alkoholom R.
metilbutil)-1H,3H,5H-pirimidin-2,4,6-triona, izračunato u
odnosu na osušenu supstancu. Na ploču se nanese odvojeno po 20 l svakog rastvora.
Hromatogram se razvija u dužini od 15 cm. Kao mobilna
faza koristi se donji sloj smeše amonijak, koncentrovani R -
OSOBINE alkohol R - hloroform R (5:15:80 V/V/V). Posmatra se od-
mah pod UV svetlošću na 254 nm. Isprska se difenilkarba-
Beo, kristalan prašak ili bezbojni kristali, teško rastvorljiv u zon živa(II)-hloridom, reagensom R. Hromatogram se osuši
vodi, lako rastvorljiv u etanolu i u etru. Sa alkalnim na vazduhu i isprska sveže pripremljenim kalijum-hidroksi-
hidroksidima i karbonatima i sa amonijakom gradi u vodi dom, rastvorom alkoholnim R koji je razblažen 1 do 5
rastvorljiva jedinjenja. alkoholom, bez prisustva aldehida R. Hromatogram se
zagreva 5 min na 100 C do 105 C i odmah posmatra.
Kada se posmatra pod UV svetlošću i posle prskanja, bilo
IDENTIFIKACIJA koja mrlja na hromatogramu ispitivanog rastvora, osim
A. Odredi se temperatura topljenja (2.2.14) ispitivane sup- poredbenog rastvora (0,5 %).
stance. Pomešaju se jednaki delovi ispitivane supstance Izomer. Rastvori se 0,3 g u 5 ml rastvora 50 g/l natrijum-
i pentobarbitona HRS i odredi temperatura topljenja karbonata, bezvodnog R; uz blago zagrevanje ako je potre-
smeše. Razlika između temperatura topljenja (koje su bno. Doda se rastvor 0,3 g nitrobenzilhlorida R u 10 ml
oko 133 C) nije veća od 2C. alkohola R i zagreva uz povratni hladnjak 30 min. Ohladi se
B. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27), na do 25 C, filtrira i talog ispere 5 puta sa po 5 ml vode R. U
silikagelu GF254 R kao adsorbensu. malom balonu, talog se zagreva sa 25 ml alkohola R uz
povratni hladnjak sve dok se ne rastvori (oko 10 min). Oh-
Ispitivani rastvor. Rastvori se 0,1 g ispitivane supstance ladi se do 25 C, ako je potrebno kristalizacija se inicira
u alkoholu R i dopuni do 100 ml istim rastvaračem. tako što se zid balona zagrebe staklenim štapićem i filtrira.

PENTOBARBITON-NATRIJUM
Talog ispran 2 puta sa po 5 ml vode R i osušen 30 min na Ispitivani rastvor. Rastvori se 25 mg taloga, dobijenog
100 C do 105 C topi se (2.2.14) na 136 C do 148 C. ispitivanjem za Identifikaciju A, u alkoholu R i dopuni
1,00 g sušenjem u sušnici na 100 C do 105 C. Poredbeni rastvor. Rastvori se 25 mg pentobarbitona
Na ploču se nanese odvojeno po 10 l svakog ras-
tvora.Hromatogram se razvija u dužini od 18 cm. Kao
ODREĐIVANJE
mobilna faza koristi se donji sloj smeše amonijak,
Rastvori se 0,100 g u 5 ml piridina R. Doda se 0,5 ml koncentrovani R - alkohol R - hloroform R (5:15:80
timolftaleina, rastvora R i 10 ml srebro-nitrata rastvora u V/V/V). Posmatra se odmah pod UV svetlošću na 254
piridinu R. Titrira se 0,1 M natrijum-hidroksidom, rastvo- nm. Glavna mrlja na hromatogramu ispitivanog rastvora
rom etanolnim do jasno plave boje. Izvede se titracija slepe slična je po položaju i veličini glavnoj mrlji na hromato-
probe. gramu poredbenog rastvora.
1 ml 0,1 M natrijum-hidroksida, rastvora etanolnog odgo- C. U oko 10 mg doda se oko 10 mg vanilina R i 2 ml sum-
vara 11,31 mg C11H18N2O3. porne kiseline R. Pomeša se i zagreva na vodenom
kupatilu 2 min. Razvija se crvenkastobraon boja. Ohladi
se i oprezno doda 5 ml etanola R. Boja postaje ljubiča-
sta, a zatim plava.
1997:0419
D. Žari se 1 g. Daje reakciju (a) natrijuma (2.3.1).
PENTOBARBITON-NATRIJUM
ISPITIVANJA
Pentbarbitalum natricum
dioksida R i dopuni do 10,0 ml istim rastvaračem. pH vred-
nost rastvora izmerena odmah nakon pripreme je od 9,6 do
11,0.
Ispitivani rastvor. Rastvori se 0,2 g u alkoholu R i dopuni
C11H17N2NaO3 Mr 248,3
DEFINICIJA
Pentobarbiton-natrijum sadrži od 99,0 % do 101,5 % Hromatogram se razvija u dužini od 15 cm. Kao mobilna
natrijumove soli 5-etil-5-(1-metilbutil)-1H,3H,5H-pirimi- faza koristi se donji sloj smeše amonijak, koncentrovani R -
din-2,4,6-triona, izračunato na osušenu supstancu. alkohol R - hloroform R (5:15:80 V/V/V). Posmatra se od-
mah pod UV svetlošću na 254 nm. Bilo koja mrlja na
OSOBINE hromatogramu ispitivanog rastvora, osim glavne mrlje, nije
Beo, kristalan prašak, higroskopan, vrlo lako rastvorljiv u tvora (0,5 %). Hromatogram se isprska difenilkarbazon
vodi, gotovo nerastvorljiv u etru. živa(II)-hloridom, reagensom R. Nakon sušenja na vazduhu
isprska se sveže pripremljenim kalijum-hidroksidom,
rastvorom, alkoholnim R razblaženim u odnosu 1 do 5
IDENTIFIKACIJA
alkoholom, bez prisustva aldehida R. Hromatogram se
A. Rastvori se 1 g u 10 ml vode R i doda 5 ml sirćetne kise- zagreva 5 min na 100 C do 105 C i posmatra odmah na
line, razblažene R. Izdvaja se beo, kristalan talog. dnevnoj svetlosti. Bilo koja mrlja na hromatogramu
Filtrira se, talog se ispere vodom R i suši na 100 C do ispitivanog rastvora, osim glavne mrlje, nije intenzivnija od
105 C. Određuje se temperatura topljenja (2.2.14) mrlje na hromatogramu poredbenog rastvora (0,5 %).
taloga. Pomešaju se jednaki delovi taloga i pentobar- Slobodan pentobarbiton. Najviše 3,5 %. Rastvori se 2,00
bitona HRS i određuje temperatura topljenja smeše. g u 75 ml dimetilformamida R, uz lagano zagrevanje ako je
Razlika između temperatura topljenja (koje su oko 131 potrebno. Doda se 0,25 ml rastvora 10 g/l timolplavog R u
C) nije veća od 2 C. dimetilformamidu R. Titrira se 0,1 M natrijum-metoksidom
B. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27), na do promene boje iz maslinastozelene u plavu. Izvede se
silikagelu GF R kao adsorbensu. titracija slepe probe.
254

PENTOKSIFILIN
1 ml od 0,1 M natrijum-metoksida odgovara sa 22,63 mg DEFINICIJA

pentobarbitona.
Izomer. Rastvori se 0,3 g u 5 ml rastvora 50 g/l natrijum- Pentoksifilin sadrži od 99,0 % do 101,1 % od 3,7-dimetil-1-
karbonata, bezvodnog R. Doda se rastvor 0,3 g (5-oksoheksil)-3,7-dihidro-1H-purin-2,6-diona, izračunato
nitrobenzilhlorida R u 10 ml alkohola R i zagreva uz povra- u odnosu na osušenu supstancu.
tni hladnjak 30 min. Ohladi se do 25 C, ako je potrebno
kristalizacija se izazove tako što se zid balona zagrebe
staklenim štapićem i filtrira se. Talog se ispere pet puta sa OSOBINE
po 5 ml vode R. U malom balonu, talog se zagreva sa 25 ml
alkohola R uz povratni hladnjak sve dok se ne rastvori (oko
10 min). Ohladi se do 25 C i ako je potrebno kristalizacija Beo ili skoro beo, kristalan prašak, rastvorljiv u vodi, lako
se izazove tako što se zid balona zagrebe staklenim štapi- rastvorljiv u metilenhloridu, slabo rastvorljiv u alkoholu,
ćem i filtrira se. Talog ispran dva puta sa po 5 ml vode R i vrlo teško rastvorljiv u etru.
sušen 30 min na 100 C do 105 C, topi se (2.2.14) od 136
C do 148 C.
IDENTIFIKACIJA
Teški metali (2.4.8). Rastvori se 1,0 g u vodi R i dopuni do
10,0 ml istim rastvaračem. U 7,5 ml rastvora doda se 2,5 ml
sirćetne kiseline, razblažene R i 2,5 ml rastvora pufera pH Prva identifikacija: A, B.
3,5 R i filtrira. Filtrat se dopuni do 15 ml vodom R. 12 ml Druga identifikacija: A, C, D.
rastvora odgovara zahtevima limit testa A za teške metale
(20 ppm). Ispitivani rastvor priprema se sa vodom R, ume- A. Temperatura topljenja (2.2.14): od 103 C do 107 C.
sto sa rastvorom pufera. Pripremi se standard korišćenjem
olova, standardnog rastvora (1 ppm Pb) R. B. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom
pentoksifilin HRS. Ispitivana i referentna supstanca
1,00 g sušenjem na 100 C do 105 C.
pripreme se tehnikom diska.
ODREĐIVANJE C. Posmtraju se hromatogrami dobijeni ispitivanjem za

srodne supstance pod UV svetlošću na 254 nm. Glavna
Rastvori se 0,200 g u 15 ml rastvora 127,5 g/l srebro-nit- mrlja na hromatogramu ispitivanog rastvora (b) je slična
rata R u piridinu R. Titrira se 0,1 M natrijum-hidroksidom, po položaju i veličini glavnoj mrlji na hromatogramu
rastvorom etanolnim uz 0,5 ml indikatora timolftaleina, poredbenog rastvora (a).
rastvora R do pojave jasno plave boje. Izvede se titracija
slepe probe. D. Daje reakciju ksantina (2.3.1).
1 ml 0,1 M natrijum-hidroksida, rastvora etanolnog odgo-
vara 24,83 mg C11H17N2NaO3.
ISPITIVANJA
ČUVANJE
Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru. dioksida R, pripremljenoj od vode, destilovane R, i dopuni
Izgled rastvora. Dopuni se 4 ml rastvora S do 10 ml vo-

1997:0851 dom R. Rastvor je bistar (2.2.1) i nije intenzivnije obojen od
referentnog rastvora Y7 (Metoda II, 2.2.2).
PENTOKSIFILIN
Aciditet. U 8 ml rastvora S doda se 12 ml vode R i 0,05 ml
bromtimolplavog, rastvora R1. Rastvor je zelen ili žut. Za
Pentoxifyllinum promenu boje indikatora u plavu potrebno je najviše 0,2 ml
0,01 M natrijum-hidroksida.



C13H18N4O3 Mr 278,3 (a) do 10 ml metanolom R.

PERFENAZIN
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 20 mg pentoksifilina 1997:0629

PERFENAZIN
(b) do 50 ml metanolom R.
Perphenazinum
Poredbeni rastvor (c). Rastvori se 20 mg pentoksifilina
HRS i 20 mg teofilina HRS u metanolu R i dopuni do 10 ml
istim rastvaračem.

fazu: metanol R - etilacetat R (15:85 V/V). Hromatogram se
osim glavne mrlje nije intenzivnija od mrlje na hromato-
gramu poredbenog rastvora (b) (0,2%). Ispitivanje je vali- C21H26ClN3OS Mr 404,0
dno, samo ako hromatogram poredbenog rastvora (c) poka-
zuje dve jasno razdvojene glavne mrlje.
DEFINICIJA
Hloridi (2.4.4). Prenese se 20 ml rastvora S u levak za
odvajanje i mućka dva puta sa po 20 ml 2-metilpropanola R. Perfenazin sadrži od 99,0 % do 101,0 % 2-[4-[3-(2-
Dopuni se 10 ml vodenog sloja do 15 ml vodom R. Rastvor hlorfenotiazin-10-il)propil]piperazin-1-il]etanola, izračuna-
odgovara zahtevima limit testa za hloride (100 ppm). to u odnosu na osušenu supstancu.

testa za sulfate (200 ppm). OSOBINE
Teški metali (2.4.8). 2,0 g odgovara zahtevima limit testa Beo ili žućkastobeo, kristalan prašak, gotovo nerastvorljiv u
C za teške metale (10 ppm). Pripremi se standard korišće- vodi, lako rastvorljiv u metilenhloridu, umereno rastvorljiv
njem 2 ml olova, standardnog rastvora (10 ppm Pb) R. u alkoholu, slabo rastvorljiv u etru. Rastvara se u razblaže-
nim rastvorima hlorovodonične kiseline.
1,000 g supstance sušenjem iznad fosfor(V)-oksida R na 60
C i pri pritisku koji ne prelazi 700 Pa. IDENTIFIKACIJA
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g. Prva identifikacija: A, C.

Druga identifikacija: A, B, D.
ODREĐIVANJE A. Temperatura topljenja (2.2.14): od 96 C do 100 C.

B. Rastvori se 10 mg u metanolu R i dopuni do 100 ml is-
tim rastvaračem. Dopuni se 10 ml rastvora do 100 ml
Doda se 20 ml sirćetne kiseline, anhidrida R i titrira 0,1 M
metanolom R. Ispituje se u oblasti od 230 nm do 350 nm
perhlornom kiseliom uz potenciometrijsko određivanje
(2.2.25); rastvor pokazuje dva apsorpciona maksimuma
završne tačke titracije. na 257 nm i 313 nm. Odnos apsorbancije izmerene na
maksimumu na 313 nm i apsorbancije izmerene na
1 ml 0,1 M perhlorne kiseline odgovara 27,83 mg maksimumu na 257 nm je od 0,120 do 0,128.
C13H18N4O3.
perfenazin HRS. Ispitivana i referentna supstanca prip-
ČUVANJE reme se tehnikom diska.
D. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27), na
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od kizelgelu G R kao adsorbensu. Ploča se impregnira u
svetlosti. dobro zatvorenoj hromatografskoj kadi sa neophodnom
količinom smeše za impregniranje koja sadrži 2,5 % V/V
fenoksietanola R i 7,5 % V/V formamida R u acetonu R
NEČISTOĆE tako da ploča bude uronjena oko 5 mm ispod površine
tečnosti. Kada smeša za impregniranje dostigne najmanje
17 cm od donje ivice ploče, ploča se izvadi i odmah
A. teobromin.

PETIDIN-HIDROHLORID
koristi za hromatografski postupak koji se izvede u is- ČUVANJE

tom pravcu kao i postupak impregnacije.
Ispitivani rastvor. Rastvori se 20 mg ispitivane sup- svetlosti.
stance u hloroformu R i dopuni do 10 ml istim rastvara-
čem.
Poredbeni rastvor. Rastvori se 20 mg perfenazina HRS
u hloformu R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem.
1997:0420
Hromatogram se razvija u mraku, u dužini od 15 cm uz PETIDIN-HIDROHLORID
mobilnu fazu: dietilamin R – petroleta R, zasićen
fenoksietanolom (2:100 V/V) (doda se fenoksietanol R -
6 do 8 zapremina - u smešu navedenih rastvarača do Pethidini hydrochloridum
konstantnog zamućenja nakon mućkanja, odlije i gornji
sloj tečnosti koristi čak iako je zamućen). Ploča se izloži
UV svetlosti na 365 nm i ispituje posle nekoliko min.
Glavna mrlja na hromatogramu ispitivanog rastvora sli-
čna je po položaju, fluorescenciji i veličini glavnoj mrlji
na hromatogramu poredbenog rastvora. Ploča se suši 20
min na 120 C, ohladi i isprska rastvorom 10 % V/V
sumporne kiseline R u alkoholu R. Glavna mrlja na
hromatogramu ispitivanog rastvora iste je boje kao i
glavna mrlja na hromatogramu poredbenog rastvora.
C15H22ClNO2 Mr 283,8
ISPITIVANJA
Izgled rastvora. Rastvori se 0,20 g u 10 ml metanola R. DEFINICIJA

Rastvor je bistar (2.2.1).
Petidin-hidrohlorid sadrži od 99,0 % do 101,0 % etil-1-me-
Srodne supstance. Ispituju se hromatografijom na tankom til-4-fenil-piperidin-4-karboksilat-hidrohlorida, izračunato u
sloju (2.2.27), na silikagelu GF254 R kao adsorbensu. Ras- odnosu na osušenu supstancu.
tvori se pripremaju neposredno pre upotrebe.
Ispitivani rastvor. Rastvori se 0,1 g ispitivane supstance u OSOBINE
Poredbeni rastvor. Dopuni se 0,5 ml ispitivanog rastvora Beo, kristalan prašak, vrlo lako rastvorljiv u vodi, lako
do 100 ml metanolom R. rastvorljiv u alkoholu, gotovo nerastvorljiv u etru.

Hromatogram se razvije u dužini od 15 cm uz mobilnu IDENTIFIKACIJA
fazu: amonijak, koncentrovani R -voda R - butanol R
(1:14:85 V/V/V). Ploča se osuši na vazduhu i posmatra pod Prva identifikacija: B, D.
UV svetlošću na 254 nm. Bilo koja mrlja na hromatogramu
ispitivanog rastvora, osim glavne mrlje, nije intenzivnija od Druga identifikacija: A, C, D.
mrlje na hromatogramu poredbenog rastvora (0,5%).
1,000 g sušenjem u vakuumu 4 h na 65 C. (2.2.24) upoređivanjem sa referentnim Ph. Eur. spek-
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g. trom petidin-hidrohlorida.
C. Rastvori se 0,1 g u 10 ml etanola R i doda 10 ml pikrin-
ske kiseline, rastvora R. Izdvaja se kristalni talog. Talog
ODREĐIVANJE
se ispere vodom R, osuši na 100 C do 105 C; topi se
na (2.2.14) od 186 C do 193 C. Pomešaju se jednake
Rastvori se 0,1500 g supstance u 25 ml sirćetne kiseline,
količine taloga i supstance koja se ispituje i odredi
glacijalne R. Titrira se 0,1 M perhlornom kiselinom uz
temperatura topljenja smeše. Temperatura topljenja je
potenciometrijsko određivanje završne tačke titracije
(2.2.20). najmanje 20 C niža od temperature topljenja taloga.
1ml 0,1 M perhlorne kiseline odgovara 20,20 mg D. U 5 ml rastvora S (videti Ispitivanja) doda se 5 ml vode
C21H26ClN3OS. R. Rastvor daje reakciju (a) hlorida (2.3.1).

PILOKARPIN-HIDROHLORID
Rastvor S. Rastvori se 0,5 g u vodi, bez prisustva ugljen- Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru, zaštićeno od
dioksida R i dopuni do 25 ml istim rastvaračem. svetlosti.
toda II, 2.2.2).
metilcrvenog, rastvora R i 0,2 ml 0,01 M natrijum-hidrok- 1997:0633 (99*)
sida. Rastvor je žut. Doda se 0,3 ml 0,01 M hlorovodonične
kiseline. Rastvor je crven. PILOKARPIN-HIDROHLORID
sloju (2.2.27) na kizelgelu G R kao adsorbensu. Ploča se Pilocarpini hydrochloridum
impregnira u dobro zatvorenoj hromatografokoj kadi sa
neophodnom količinom smeše za impregniranje koja sadrži
fenoksietanol R i aceton R (10:90 V/V), tako da ploča bude
uronjena oko 5 mm u tečnost. Kada smeša za impregniranje
dostigne najmanje 15 cm ploča se izvadi, osuši u struji vaz-
duha i odmah koristi za hromatografski postupak koji se
izvede u istom pravcu kao i postupak impregnacije.
Ispitivani rastvor. Rastvori se 0,1 g ispitivane supstance u C11H17ClN2O2 Mr 244,7
5ml vode R. Doda se 0,5 ml natrijum-hidroksida, rastvora
koncentrovanog R, 2 ml etra R i mućka. Ostavi se da se slo-
jevi odvoje. Gornji sloj se koristi kao ispitivani rastvor. DEFINICIJA
Pilokarpin-hidrohlorid sadrži od 99,0 % i do 101,0 %
do 50 ml etrom R. hidrohlorida (3S,4R)-3-etil-4-[(1-metil-1H-imidazol-5-il)
Na ploču se nanese odvojeno po 5 l svakog rastvora. metil]dihidro-furan-2(3H)-ona, izračunato u odnosu na osu-
Hromatogram se razvija u dužini od 12 cm. Kao mobilna šenu supstancu.
faza koristi se gornji sloj smeše dietilamin R - fenoksietanol
R - petroletar R (1:8:100 V/V/V). Ploča se suši 10 min na
vazduhu. Hromatogram se ponovo razvije, suši 10 min na OSOBINE
vazduhu i isprska rastvorom 2 g/l dihlorofluoresceina R u
metanolu R. Hromatogram se posle 5 min prska vodom R Beo ili skoro beo, kristalan prašak, ili bezbojni kristali,
dok pozadina ne postane bela do bledo žuta. Hromatogram higroskopan, vrlo lako rastvorljiv u vodi i alkoholu.
se posmatra na dnevnoj svetlosti; vide se crvene i narandža-
Topi se na oko 203 C.
ste mrlje. Bilo koja mrlja na hromatogramu ispitivanog ras-
tvora, osim glavne mrlje, nije intenzivnija od mrlje na
hromatogramu poredbenog rastvora (1%). Hromatogram se
IDENTIFIKACIJA
zatim odmah ispituje pod UV svetlošću na 365 nm; mrlje
pokazuju intenzivnu žutu fluorescenciju. Bilo koja mrlja na
intenzivnija od mrlje na hromatogramu poredbenog ras- Druga identifikacija: A, C, D, E.
tvora (1%).
A. Odgovara zahtevima za specifičnu optičku rotaciju ( vi-
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5 %, određen za deti Ispitivanja).
1,00 g sušenjem na 100 C do 105 C.
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g. (2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim za
pilokarpin-hidrohlorid HRS. Ako se ispitivana i referen-
tna supstanca ispituju tehnikom diska koristi se kalijum-
ODREĐIVANJE hlorid R.
Rastvori se 0,200 g supstance u 30 ml sirćetne kiseline, C. Posmatraju se hromatogrami dobijeni u ispitivanju srod-
bezvodne R. Doda se 5 ml živa(II)-acetata, rastvora R. Tit- nih supstanci. Glavna mrlja na hromatogramu ispitiva-
rira se 0,1 M perhlornom kiselinom uz 0,1 ml indikatora nog rastvora (b) je slična po položaju, boji i veličini
kristalvioleta, rastvora R do promene boje iz ljubičasto- glavnoj mrlji na hromatogramu poredbenog rastvora (a).
plave u zelenu.
D. Dopuni se oko 0,2 ml rastvora S (videti Ispitivanja) do 2
1 ml 0,1 M perhlorne kiseline odgovara 28,38 mg ml vodom R. Doda se 0,05 ml rastvora 50 g/l kalijum-di-
C15H22ClNO2, hromata R, 1 ml vodonik-peroksida, rastvora, razblaže-

PILOKARPIN-NITRAT
nog R i 2 ml hloroforma R i promućka. Ljubičasta boja ČUVANJE

se razvija u hloroformskom sloju.
E. Daje reakciju (a) hlorida (2.3.1). svetlosti.
ISPITIVANJA
1997:0104 (99*)
PILOKARPIN-NITRAT
nije obojen od referentnog rastvora Y7 (Metoda II, 2.2.2).
Pilocarpini nitras
Specifična optička rotacija (2.2.7). Od +89 do +93,

određena za rastvor S i izračunata u odnosu na osušenu sup-
stancu.
sloju (2.2.27) na silikagelu G R kao adsorbensu.
C11H17N3O5 Mr 271,3
Ispitivani rastvor (a). Rastvori se 0,25 g u metanolu R i do-
puni sa do 5 ml istim rastvaračem.
Ispitivani rastvor (b). Dopuni se 1 ml ispitivanog rastvora DEFINICIJA
Pilokarpin-nitrat sadrži od 98,5 % do 101,0 % nitrata
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 10 mg pilokarpin- (3S,4R)-3-etil-4-[(1-metil-1H-imidazol-5-il)metil]dihidro
hidrohlorida HRS u metanolu R i dopuni do 2 ml istim furan-2(3H)-ona, izračunato u odnosu na osušenu supstancu.
rastvaračem.
Poredbeni rastvor (b). Dopuni se 1 ml ispitivanog rastvora OSOBINE
Na ploču se nanese odvojeno po 2 l svakog rastvora. Beo, kristalan prašak ili bezbojni kristali, osetljivi na svet-
Hromatogram se razvija u dužini od 15 cm uz mobilnu lost, lako rastvorljiv u vodi, slabo rastvorljiv u alkoholu,
fazu: amonijak, koncentrovani R – metanol R – hloroform R gotovo nerastvorljiv u etru.
(1:14:85 V/V/V). Hromatogram se zagreva 10 min na 100 Topi se na oko 174 C, uz raspadanje.
C do 105 C, ohladi i isprska kalijum-jodbizmutatom,
rastvorom, razblaženim R a onda vodonik-peroksidom,
rastvorom, razblaženim R. Bilo koji mrlja na hromatogramu IDENTIFIKACIJA
ispitivanog rastvora (a), osim glavne mrlje, nije intenzivnija
od mrlje na hromatogramu poredbenog rastvora (b) (1,0 %). Prva identifikacija: A, B, E.
Gvožđe (2.4.9). 10 ml rastvora S odgovara zahtevima limit Druga identifikacija: A, C, D, E.
testa za gvožđe (10 ppm). Pripremi se standard korišćenjem
5 ml gvožđa, standardnog rastvora (1 ppm Fe) R i 5 ml A. Specifična optička rotacija ( videti Ispitivanja): Od +80
vode R. do +83.
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5 %, određen za B. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom
1,000 g sušenjem u sušnici na 100 C do 105 C. (2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim za
pilokarpin-nitrat HRS.
C. Posmatraju se hromatogrami dobijeni u ispitivanju srod-
nih supstanci. Glavna mrlja na hromatogramu ispitiva-
ODREĐIVANJE nog rastvora (b) je slična po položaju, boji i veličini mr-
lji na hromatogramu poredbenog rastvora (a).
Rastvori se 0,200 g u 50 ml alkohola R i doda 5 ml 0,01 M
hlorovodonične kiseline. Titrira se 0,1 M natrijum-hidroksi- D. Dopuni se 0,2 ml rastvora S (videti Ispitivanja) do 2 ml
dom, uz potenciometrijsko određivanje završne tačke titra- vodom R. Doda se 0,05 ml rastvora 50 g/l kalijum-
cije (2.2.20). Očita se zapremina dodata između dve pre- dihromata R, 1 ml vodonik-peroksida, rastvora,
vojne tačke. razblaženog R i 2 ml hloroforma R i promućka.
Ljubičasta boja se razvija u hloroformskom sloju.
C11H17ClN2O2. E. Daje reakciju nitrata (2.3.1).

PINDOLOL

dioksida R i dopuni do 50,0 ml istim rastvaračem. Pripremi PINDOLOL
se neposredno pre upotrebe.
Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.2.1) i nije intenziv- Pindololum
Specifična optička rotacija (2.2.7). Od + 80,0 do + 83,0,

određena za rastvor S i izračunata u odnosu na osušenu sup-
stancu.
sloju (2.2.27) na silikagelu G R kao adsorbensu.
Ispitivani rastvor (a). Rastvori se 0,3 g ispitivane supstance
u vodi R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem. C14H20N2O2 Mr 248,3
Ispitivani rastvor (b). Dopuni se 0,5 ml ispitivanog rastvora
DEFINICIJA
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 10 mg pilokarpin-nitrata
HRS u vodi R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem. Pindolol sadrži od 99,0 % do 101,0 % (RS)-1H-indol-4-ilo-
Poredbeni rastvor (b). Dopuni se 3 ml poredbenog rastvora ksi-3-izopropilamino-2-propanola, izračunato u odnosu na
(a) do 10 ml vodom R. osušenu supstancu.

Hromatogram se razvije u dužini od 15 cm uz mobilnu OSOBINE
fazu: amonijak, koncentrovani R - metanol R - hloroform R
(1:14:85 V/V/V). Hromatogram se zagreva 10 min na 100 Beo ili skoro beo, kristalan prašak, gotovo nerastvorljiv u
C do 105 C, ohladi i isprska kalijum-jodbizmutatom, vodi, teško rastvorljiv u metanolu. Rastvara se u razblaže-
rastvorom R. Bilo koja mrlja na hromatogramu ispitivanog nim mineralnim kiselinama.
rastvora (a), osim glavne mrlje, nije intenzivnija od mrlje na
IDENTIFIKACIJA
Hloridi (2.4.4). 15 ml rastvora S odgovara zahtevima limit
testa za gvožđe (10 ppm). Pripremi se standard korišćenjem Druga identifikacija: A, B, D.
5 ml gvožđa, standardnog rastvora (1 ppm Fe) R i 5 ml
A. Temperatura topljenja (2.2.14): Od 169 C do 174 C.
vode R.
B. Rastvori se 20,0 mg u 0,085 % V/V rastvoru
hlorovodonične kiseline R u metanolu R i dopuni do
1,000 g sušenjem u sušnici na 100 C do 105 C. 100,0 ml istim rastvaračem. Dopuni se 10,0 ml ovog
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g. rastvora do 100,0 ml 0,085 % V/V rastvorom
hlorovodonične kiseline R u metanolu R. Ispituje se u
oblasti od 230 nm do 320 nm (2.2.25), rastvor pokazuje
ODREĐIVANJE dva apsorpciona maksimuma na 264 nm i na 287 nm, i
rame na 275 nm. Specifična apsorbancija na maksimu-
Rastvori se 0,250 g u 30 ml sirćetne kiseline, bezvodne R. mimu na 264 nm je od 330 do 350 a na 287 nm je od
Titrira se 0,1 M perhlornom kiselinom uz potenciometrijsko 170 do 190.
1 ml 0,1 M perhlorne kiseline odgovara 27,13 mg (2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim za
C11H17N3O5. pindolol HRS.
D. Posmatraju se na dnevnoj svetlosti hromatogrami na
ČUVANJE ploči A dobijeni u ispitivanju srodnih supstanci. Glavna
mrlja na hromatogramu ispitivanog rastvora (b) je slična
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od po položaju, boji i veličini glavnoj mrlji na hromato-
svetlosti. gramu poredbenog rastvora (a).

PIPERAZIN, HIDRAT
Izgled rastvora. Rastvori se 0,5 g u sirćetnoj kiselini, Rastvori se 0,200 g u 80 ml metanola R. Titrira se 0,1 M
razblaženoj R i dopuni do 10 ml istom kiselinom. Rastvor hlorovodoničnom kiselinom, uz potenciometrijsko
je bistar (2.2.1) i nije intenzivnije obojen od referentnog određivanje završne tačke titracije (2.2.20).
rastvora BY5 ili B5 (Metoda II, 2.2.2).
Srodne supstance. Ispituju se hromatografijom na tankom C14H20N2O2.
Svi postupci se izvode što je moguće brže, zaštićeno od ČUVANJE

svetlosti.
Ispitivani rastvor (a). Rastvori se 0,10 g ispitivane sup- svetlosti.
stance u smeši 1 zapremine sirćetne kiseline, bezvodne R i
99 zapremina metanola R i dopuni do 5 ml istom smešom NEČISTOĆE
rastvarača. Priprema se neposredno pre upotrebe i rastvor
A. 1-[7-(2-hidroksi-3-izopropilaminopropil)-indol-4-iloksi]
nanosi na ploču poslednji. -3-izopropilamino-2-propanol,
Ispitivani rastvor (b). Dopuni se 1 ml ispitivanog rastvora B. 1-[1-(2-hidroksi-3-izopropilaminopropil)-indol-4-iloksi]
(a) do 10 ml smešom 1 zapremine sirćetne kiseline, bezvo- -3-izopropilamino-2-propanol,
dne R i 99 zapremina metanola R.
C. 3,3-bis(indol-4-iloksi)-N-izopropil-1,1-imino-bis-(2-
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 20 mg pindolola HRS u propanol)hidrogenmalonat,
smeši 1 zapremine sirćetne kiseline, bezvodne R i 99 zapre-
mina metanola R i dopuni do 10 ml istom smešom rastva- D. 4-(2,3-dihidroksipropoksi) indol,
rača.
E. 4-hidroksiindol,
Poredbeni rastvor (b). Dopuni se 1,5 ml poredbenog ras- F. 4-(2-hidroksi-3-hlorpropoksi) indol.
tvora (a) do 50 ml smešom 1 zapremine sirćetne kiseline,
bezvodne R i 99 zapremina metanola R.
A. Na ploču se nanese odvojeno po 5 l svakog rastvora.

Hromatogram se razvija odmah u dužini od 10 cm uz sveže
1997:0425
pripremljenu mobilnu fazu: amonijak, koncentrovani R –
etilacetat R - metanol R ( 4:50:50 V/V/V). Hromatogram se
kratko suši u struji hladnog vazduha i odmah isprska 4- PIPERAZIN, HIDRAT
dimetilaminobenzaldehidom, rastvorom R7 i zagreva 20
min na 50 C. Bilo koja mrlja na hromatogramu ispitivanog
rastvoroma (a), osim glavne mrlje i mrlja detektovanih na Piperazinum hydricum
ploči A, nije intenzivnija od mrlje na hromatogramu
B. Na ploču se nanese odvojeno po 10 l svakog rastvora.

Hromatogram se razvija odmah u dužini od 10 cm uz sveže
etilacetat R - metanol R ( 4:50:50 V/V/V). Hromatogram se C4H10N2 · 6H2O Mr 194,2
kratko suši u struji hladnog vazduha. Hromatogram se od-
mah posmatra pod UV svetlošću na 254 nm. Bilo koja mrlja
na hromatogramu ispitivanog rastvora (a), osim glavne mr- DEFINICIJA
lje i mrlja detektovanih na ploči A, nije intenzivnija od mr-
lje na hromatogramu poredbenog rastvora (b) (0,3 %). Piperazin, hidrat sadrži od 98,0 % do 101,0 % piperazin,
heksahidrata.
njem 2 ml olova, standardnog rastvora (10 ppm Pb) R. OSOBINE
Bezbojni, rastovljivi kristali, lako rastvorljivi u vodi i alko-
1,000 g sušenjem u sušnici na 100 C do 105 C. holu, vrlo teško rastvorljivi u etru.
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g. Topi se na oko 43 C.

PIPERAZIN-ADIPAT
IDENTIFIKACIJA šom 2 zapremine etanola R i 3 zapremine amonijaka,

koncentrovanog R.
Prva identifikacija: A.
Druga identifikacija: B, C. Hromatogram se razvija u dužini od 15 cm uz sveže
A. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom pripremljenu mobilnu fazu: amonijak, koncentrovani R –
(2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim za aceton R (20:80 V/V). Hromatogram se osuši na 105 C i
piperazin hidrat HRS. Osuše se ispitivana supstanca i isprska rastvorom 3 g/l ninhidrina R u smeši 3 zapremine
referentna supstanca iznad fosfor(V)-oksida R u vaku- sirćetne kiseline, bezvodne R i 100 zapremina butanola R i
umu 48 h, supstance spraše izbegavajući kontakt sa vo- zatim rastvorom 1,5 g/l ninhidrina R u etanolu R. Hromato-
dom, pripreme tehnikom diska i odmah snime spektri. gram se suši 10 min na 105 C. Bilo koja mrlja na hromato-
gramu ispitivanog rastvora (a), osim glavne mrlje, nije
B. Posmatraju se hromatogrami dobijeni u ispitivanju srod- intenzivnija od mrlje na hromatogramu poredbenog ras-
nih supstanci nakon prskanja rastvorima ninhidrina. tvora (b) (0,25 %). Hromatogram se isprska 0,05 M jodom i
Glavna mrlja na hromatogramu ispitivanog rastvora (b) ostavi da stoji oko 10 min. Bilo koja mrlja koji odgovara
je slična po položaju, boji i veličini sa glavnom mrljom trietilendiaminu na hromatogramu ispitivanog rastvora (a)
na hromatogramu poredbenog rastvora (a). nije intenzivnija od mrlje na hromatogramu poredbenog
rastvora (c) (0,25 %). Ispitivanje je validno samo ako
C. Rastvori se 0,5 g u 5 ml natrijum-hidroksida, rastvora, hromatogram poredbenog rastvora (d) pokazuje dve jasno
razblaženog R. Doda se 0,2 ml benzoilhlorida R i pro- razdvojene mrlje.
meša. Nastavi se sa dodavanjem benzoilhlorida R u
količini od 0,2 ml dok ne prestane izdvajanje taloga. Teški metali (2.4.8). 12 ml rastvora S odgovara zahtevima
Filtrira se i talog ispere sa ukupno 10 ml vode R doda- limit testa A za teške metale (20 ppm). Pripremi se standard
vane u malim porcijama. Talog se rastvori u 2 ml vru- korišćenjem olova, standardnog rastvora (1 ppm Pb) R.
ćeg alkohola R i ulije u 5 ml vode R. Ostavi se da stoji 4
h, filtrira, kristali isperu vodom R i suše na 100 C do Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g.
105 C. Kristali se tope (2.2.14) na 191 C do 196 C.
ODREĐIVANJE
ISPITIVANJA Rastvori se 80,0 mg u 10 ml sirćetne kiseline, bezvodne R
Rastvor S. Rastvori se 1,0 g u vodi, bez prisustva ugljen- uz pažljivo zagrevanje i dopuni do 70 ml istom kiselinom.
dioksida R i dopuni do 20 ml istim rastvaračem. Titrira se 0,1 M perhlornom kiselinom uz 0,25 ml indikatora
naftolbenzeina, rastvora R do promene boje iz braonkasto-
Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.2.1) i nije intenziv- žute u zelenu.
nije obojen od referentnog rastvora B8 (Metoda II, 2.2.2).
1 ml 0,1 M perhlorne kiseline odgovara 9,705 mg C4H10N2 
pH (2.2.3). pH vrednost rastvora S je od 10,5 do 12,0. 6 H2O.

sloju (2.2.27), na pogodnom silikagelu kao adsorbensu. ČUVANJE
Ispitivani rastvor (a). Rastvori se 1,0 g ispitivane supstance Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru, zaštićeno od
u 6 ml amonijaka, koncentrovanog R i dopuni do 10 ml svetlosti.
etanolom R.
(a) do 10 ml smešom 2 zapremine etanola R i 3 zapremine 1997:0423
amonijaka, koncentrovanog R.
PIPERAZIN-ADIPAT
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 0,1 g piperazin, hidrata
HRS u smeši 2 zapremine etanola R i 3 zapremine amoni-
jaka, koncentrovanog R i dopuni do 10 ml istom smešom Piperazini adipas
rastvarača.
Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 25 mg etilendiamina R u
smeši 2 zapremine etanola R i 3 zapremine amonijaka, kon-
centrovanog R i dopuni do 100 ml istom smešom rastvarača.
Poredbeni rastvor (c). Rastvori se 25 mg trietilendiamina R
C10H20N2O4 Mr 232,3
u smeši od 2 zapremine etanola R i 3 zapremine amonijaka,
koncentrovanog R i dopuni do 100 ml istom smešom
rastvarača. DEFINICIJA
Poredbeni rastvor (d). Rastvori se 12,5 mg trietilendiamina Piperazin-adipat sadrži od 98,0 % do 101,0 % piperazin-
R u 5,0 ml ispitivanog rastvora (a) i dopuni do 50 ml sme- adipata, izračunato u odnosu na bezvodnu supstancu.

PIPERAZIN-CITRAT
OSOBINE šom 2 zapremine etanola R i 3 zapremine amonijaka,

koncentrovanog R.
Beo, kristalan prašak, umereno rastvorljiv u vodi, gotovo
nerastvorljiv u alkoholu. Topi se na oko 250 C, uz Na ploču se nanese odvojeno po 5 l svakog rastvora.
raspadanje. Hromatogram se razvija u dužini od 15 cm uz sveže
aceton R (20:80 V/V). Hromatogram se osuši na 105 C
IDENTIFIKACIJA
isprska sa 3 g/l rastvorom ninhidrina R u smeši 3 zapremine
Prva identifikacija: A. sirćetne kiseline, bezvodne R i 100 zapremina butanola R i
rastvorom 1,5 g/l ninhidrina R u etanolu R. Hromatogram
Druga identifikacija: B, C. se suši 10 min na 105 C. Bilo koja mrlja na hromatogramu
A. Ispituje se IR apsorpcionpm spektrofotometrijom od mrlje na hromatogramu poredbenog rastvora (b)
(2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim za (0,25 %). Hromatogram se isprska 0,05 M jodom i ostavi da
piperazin-adipat HRS. Ispitivana i referentna supstanca stoji oko 10 min. Bilo koja mrlja koja odgovara trietilnedia-
se pripreme tehnikom diska. minu na hromatogramu ispitivanog rastvora (a) nije
B. Posmatraju se hromatogrami dobijeni u ispitivanju srod- intenzivnija od mrlje na hromatogramu poredbenog ras-
nih supstanci posle prskanja rastvorima ninhidrina. Gla- tvora (c) (0,25 %). Ispitivanje je validno samo ako hromato-
vna mrlja na hromatogramu ispitivanog rastvora (b) je gram poredbenog rastvora (d) pokazuje dve jasno razdvo-
slična po položaju, boji i veličini glavnoj mrlji na jene mrlje. Zanemari se bilo koja mrlja koja ostane na star-
hromatogramu poredbenog rastvora (a). tnoj liniji.
C. U 10 ml rastvora S (videti Ispitivanja) doda se 5 ml Teški metali (2.4.8). 12 ml rastvora S odgovara zahtevima
hlorovodonične kiseline R i mućka tri puta sa po 10 ml limit testa A za teške metale (20 ppm). Pripremi se standard
etra R. Upare se sjedinjeni etarski slojevi do suva. Osta- korišćenjem olova, standardnog rastvora (1 ppm Pb) R.
tak ispran sa 5 ml vode R i osušen na 100 C do 105 C, Voda (2.5.12). Najviše 0,5 %, određena za 1,00 g semi-mi-
topi se (2.2.14) na 150 C do 154 C. kro metodom za određivanje vode.
ISPITIVANJA
Rastvor S. Rastvori se 2,5 g u vodi R i dopuni do 50 ml is- ODREĐIVANJE

tim rastvaračem.
Rastvori se 0,100 g u 10 ml sirćetne kiseline, bezvodne R uz
Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.2.1) i nije intenziv- pažljivo zagrevanje i dopuni do 70 ml istom kiselinom. Tit-
nije obojen od referentnog rastvora B8 (Metoda II, 2.2.2). rira se 0,1 M perhlornom kiselinom uz 0,25 ml indikatora
naftolbenzeina, rastvora R do promene boje iz braonkasto-
žute u zelenu.
Ispitivani rastvor (a). Rastvori se 1,0 g ispitivane supstance 1 ml 0,1 M perhlorne kiseline odgovara 11,61 mg
u 6 ml amonijaka, koncentrovanog R i dopuni do 10 ml C10H20N2O4.
etanolom R.
ČUVANJE
(a) do 10 ml smešom 2 zapremine etanola R i 3 zapremine Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru.
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 0,1 g piperazin-adipata
1997:0424
jaka, koncentrovanog R i dopuni do 10 ml istom smešom
rastvarača.
PIPERAZIN-CITRAT
Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 25 mg etilenediamina R
u smeši 2 zapremine etanola R i 3 zapremine amonijaka,
koncentrovanog R i dopuni do 100 ml istom smešom rast- Piperazini citras
varača.
Poredbeni rastvor (c). Rastvori se 25 mg trietilendiamina R
koncentrovanog R i dopuni do 100 ml istom smešom rast-
varača.
Poredbeni rastvor (d). Rastvori se 12,5 mg trietilendiamina
R u 5,0 ml ispitivanog rastvora (a) i dopuni do 50 ml sme- C24H46N6O14 · xH2O Mr 643 (bezvodna supstanca)

PIPERAZIN-CITRAT
DEFINICIJA Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 25 mg etilenediamina R

Piperazin-citrat sadrži od 98,0 % do 101,0 % tripiperazin- koncentrovanog R i dopuni do 100 ml istom smešom rast-
bis(2-hidroksi-propan-1,2,3-trikarboksilata), izračunato u varača.
odnosu na bezvodnu supstancu. Sadrži promenljivu koli-
činu vode. Poredbeni rastvor (c). Rastvori se 25 mg trietilendiamina R
u smeši od 2 zapremine etanola R i 3 zapremine amonijaka,
koncentrovanog R i dopuni do 100 ml istom smešom rast-
varača.
OSOBINE
Poredbeni rastvor (d). Rastvori se 12,5 mg trietilendiamina
Beo, zrnast prašak, lako rastvorljiv u vodi, gotovo neras- R u 5,0 ml ispitivanog rastvora (a) i dopuni do 50 ml sme-
tvorljiv u alkoholu i etru. šom 2 zapremine etanola R i 3 zapremine amonijaka,
koncentrovanog R.
Posle sušenja na 100 C do 105 C, topi se na oko 190 C.
Hromatogram se razvija u dužini od 15 cm uz sveže
IDENTIFIKACIJA pripremljenu mobilnu fazu: amonijak, koncentrovani R –
aceton R (20:80 V/V). Hromatogram se osuši na 105 C i
Prva identifikacija: A. isprska rastvorom 3 g/l ninhidrina R u smeši 3 zapremine
sirćetne kiseline, bezvodne R i 100 zapremina butanola R i
Druga identifikacija: B, C. zatim rastvorom 1,5 g/l ninhidrina R u etanolu R. Hromato-
gram se suši 10 min na 105 C. Bilo koja mrlja na hromato-
gramu ispitivanog rastvora (a), osim glavne mrlje, nije
piperazin-citrat HRS. Osuše se ispitivana supstanca i
tvora (b) (0,25 %). Hromatogram se isprska 0,05 M jodom i
referentna supstanca na 120 C 5 h, supstance spraše ostavi da stoji oko 10 min. Bilo koja mrlja koji odgovara
izbegavajući kontakt sa vodom, pripreme tehnikom di- trietilendiaminu na hromatogramu ispitivanog rastvora (a)
ska i odmah snime spektri. nije intenzivnija od mrlje na hromatogramu poredbenog
B. Posmatraju se hromatogrami dobijeni u ispitivanju srod- rastvora (c) (0,25 %). Ispitivanje je validno samo ako
nih supstanci nakon prskanja rastvorima ninhidrina. hromatogram poredbenog rastvora (d) pokazuje dve jasno
Glavna mrlja na hromatogramu ispitivanog rastvora (b) razdvojene mrlje. Zanemari se bilo koja mrlja koja ostane
je slična po položaju, boji i veličini sa glavnom mrljom na startnoj liniji.
na hromatogramu poredbenog rastvora (a).
C. Rastvori se 0,5 g u vodi R i dopuni do 5 ml istim limit testa A za teške metale (20 ppm). Pripremi se standard
rastvaračem. Rastvor daje reakcije citrata (2.3.1). korišćenjem olova, standardnog rastvora (1 ppm Pb) R.
Voda (2.5.12). Od 10,0% do 14,0%, određena za 0,300 g

ISPITIVANJA semi-mikro metodom za određivanje vode.

Rastvor S. Rastvori se 1,25 g u vodi R i dopuni do 25 ml
istim rastvaračem.
Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.2.1) i nije intenziv- ODREĐIVANJE
Srodne supstance. Ispituju se hromatografijom na tankom Rastvori se 0,100 g u 10 ml sirćetne kiseline, bezvodne R uz
sloju (2.2.27), na pogodnom silikagelu kao adsorbensu. pažljivo zagrevanje i dopuni do 70 ml istom kiselinom. Tit-
rira se 0,1 M perhlornom kiselinom uz 0,25 ml indikatora
Ispitivani rastvor (a). Rastvori se 1,0 g ispitivane supstance naftolbenzeina, rastvora R do promene boje iz braonkasto-
u 6 ml amonijaka, koncentrovanog R i dopuni do 10 ml žute u zelenu.
etanolom R.
Ispitivani rastvor (b). Dopuni se 1 ml ispitivanog rastvora C24H46N6O14.
(a) do 10 ml smešom 2 zapremine etanola R i 3 zapremine
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 0,1 g piperazin-citrata ČUVANJE
jaka, koncentrovanog R i dopuni do 10 ml istom smešom
rastvarača.

PIRAZINAMID
1997:0859 ISPITIVANJA:
PIRAZINAMID Rastvor S. Rastvori se 0,5 g u vodi, bez prisustva ugljen-

Pyrazinamidum toda II, 2.2.2).
fenolftaleina, rastvora R1 i 0,2 ml 0,01 M natrijum-hidrok-
sida. Rastvor je crven. Doda se 1,0 ml 0,01 M hlorovodoni-
čne kiseline. Rastvor je bezbojan. Doda se 0,15 ml
metilcrvenog, rastvora R. Rastvor je crven.
C5H5N3O Mr 123,1
smeši 1 zapremine metanola R i 9 zapremina metilenhlo-
DEFINICIJA rida R i dopuni do 10 ml istom smešom rastvarača.
Pirazinamid sadrži od 99,0 % do 100,5 % pirazin-2- do 50 ml smešom 1 zapremine metanola R i 9 zapremina
karboksamida, izračunato u odnosu na bezvodnu supstancu. metilenhlorida R. Dopuni se 1 ml rastvora do 10 ml sme-
šom 1 zapremine metanola R i 9 zapremina metilenhlorida
R.
OSOBINE Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 10 mg nikotinske kiseline
HRS u smeši 1 zapremine metanola R i 9 zapremina meti-
Beo, kristalan prašak, slabo rastvorljiv u vodi, teško lenhlorida R, doda 1 ml ispitivanog rastvora i dopuni do 10
rastvorljiv u alkoholu i metilenhloridu, vrlo teško rastvor- ml istom smešom rastvarača.
ljiv u etru.
IDENTIFIKACIJA fazu: sirćetna kiselina, glacijalna R - voda R - butanol R
(20:20:60 V/V/V). Hromatogram se osuši na vazduhu i od-
mah posmatra pod UV svetlošću na 254 nm. Bilo koja mrlja
Prva identifikacija: C. na hromatogramu ispitivanog rastvora, osim glavne mrlje,
nije intenzivnija od mrlje na hromatogramu poredbenog
Druga identifikacija:A, B, D.
rastvora (a) (0,2 %). Ispitivanje je validno samo ako
A. Temperatura topljenja (2.2.14): od 188 C do 191 C. hromatogram poredbenog rastvora (b) pokazuje dve jasno
razdvojene glavne mrlje.
B. Rastvori se 50,0 mg u vodi R i dopuni do 100,0 ml istim
rastvaračem (rastvor (a)). Dopuni se 1,0 ml rastvora (a) Teški metali (2.4.8). 1,0 odgovara limit testu C za teške
do 10,0 ml vodom R. Ispituje se u oblasti od 290 nm do metale (10 ppm). Pripremi se standard korišćenjem 1 ml
350 nm (2.2.25); rastvor pokazuje apsorpcioni maksi- olova, standardnog rastvora (10 ppm Pb) R.
mum na 310 nm. Dopuni se 2,0 ml rastvora (a) do 100.0 Voda (2.5.12). Najviše 0,5 %,određena za 2,00 g semi-mi-
ml vodom R. Ispituje se u oblasti od 230 nm do 290 nm; kro metodom za određivanje vode.
rastvor pokazuje apsorpcioni maksimum na 268 nm.
Specifična apsorbancija na maksimumu je 640 do 680. Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g.

(2.2.24), upoređenjem sa spektrom dobijenim za ODREĐIVANJE
pirazinamid HRS. Ispitivana i referentna supstanca prip-
reme se tehnikom diska. Ako spektri pokažu razlike, Rastvori se 0,100 g u 50 ml sirćetne kiseline, anhidrida R.
rastvore se odvojeno ispitivana supstanca i referentna Titrira se 0,1 M perhlornom kiselinom uz potenciometrijsko
supstanca u alkoholu R, upare do suva i snime novi određivanje završne tačke titracije (2.2.20).
spektri korišćenjem ostataka.
1 ml 0,1 M perhlorne kiseline odgovara 12,31 mg C5H5N30.
D. Rastvori se 0,1 g u 5 ml vode R. Doda se 1 ml gvo-
žđe(II)-sulfata, rastvora R2. Rastvor postaje narandžast.
Doda se 1 ml natijum-hidroksida, rastvora, razblaženog ČUVANJE
R. Rastvor postaje tamno plav.

PIRIDOKSIN-HIDROHLORID
NEČISTOĆE ntnim rastvorom pufera (2.2.3). Ispituje se u oblasti od

220 nm do 350 nm; rastvor pokazuje dva apsorpciona
maksimuma od 248 nm do 256 nm i od 320 nm do 327
nm. Specifična apsorbancija na maksimumu u oblasti od
248 nm do 256 nm je od 175 do 195 i u oblasti od 320
nm do 327 nm je od 345 do 365.
A. pirazin-2-karboksilna kiselina.
piridoksin-hidrohlorid HRS.
C. Posmatraju se hromatogrami dobijeni ispitivanjem srod-
1997:0245 glavnoj mrlji na hromatogramu poredbenog rastvora (a).
D. Rastvor S daje reakciju (a) hlorida (2.3.1).
PIRIDOKSIN-HIDROHLORID
Pyridoksini hydrochloridum ISPITIVANJA

C8H12ClNO3 Mr 205,6 sloju (2.2.27), na silikagelu GF254 R kao adsorbensu.

DEFINICIJA u vodi R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem.
Piridoksin-hidrohlorid sadrži od 99,0 % do 101,0 % (a) do 10 ml vodom R.
hidrohlorida 2-metil-3-hidroksi-4,5-bis(hidroksimetil) piri-
dina, izračunato u odnosu na osušenu supstancu. Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 0,10 g piridoksin-hidro-
hlorida HRS u vodi R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem.
OSOBINE tvora (a) do 100 ml vodom R. Dopuni se 1 ml ovog rastvora
do 10 ml vodom R.
teško rastvorljiv u alkoholu, gotovo nerastvorljiv u etru. Na ploču se nanese odvojeno po 2 l svakog rastvora.
Topi se na oko 205 C uz raspadanje. fazu: amonijak, koncentrovani R - metilenhlorid R -
tetrahidrofuran R - aceton R (9:13:13:65 V/V/V/V). Hroma-
togram se osuši na vazduhu i isprska 50 g/l rastvorom nat-
IDENTIFIKACIJA rijum-karbonata R u smeši 30 zapremina alkohola R i 70
zapremina vode R. Hromatogram se osuši u struji vazduha,
isprska 1 g/l rastvorom dihlorhinonhlorimida R u alkoholu
Prva identifikacija: B, D. R i odmah posmatra. Bilo koja mrlja na hromatogramu ispi-
Druga identifikacija:A, C, D. tivanog rastvora (a), osim glavne mrlje, nije intenzivnija od
A. Dopuni se 1,0 ml rastvora S (videti Ispitivanja) do 50,0 Zanemari se bilo koja mrlja koja je ostala na startnoj liniji.
ml 0,1 M hlorovodoničnom kiselinom (rastvor a). Do-
puni se 1,0 ml rastvora (a) do 100,0 ml 0,1 M Teški metali (2.4.8). 12 ml rastvora S odgovara zahtevima
hlorovodoničnom kiselinom. Ispituje se u oblasti od 250 limit testa A za teške metale (20 ppm). Pripremi se standard
nm do 350 nm (2.2.25); rastvor pokazuje apsorpcioni korišćenjem olova, standardnog rastvora (1ppm Pb) R.
maksimum od 288 nm do 296 nm. Specifična apsorban- Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5 %, određen za
cija na maksimumu je od 425 do 445. Dopuni se 1,0 ml 1,000 g sušenjem u sušnici na 100 C do 105 C.
rastvora (a) do 100,0 ml kalijum-dihidrogenfosfatom
0,025 M + natrijum-hidrogen fosfatom 0,025 M refere- Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g.

PIRIMETAMIN
ODREĐIVANJE nm (2.2.25); rastvor pokazuje apsorpcioni maksimum

na 272 nm i apsorpcioni minimum na 261 nm. Specifi-
Rastvori se 0,150 g u smeši 5 ml sirćetne kiseline, bezvodne čna apsorbancija na maksimumu je od 310 do 330.
R i 6 ml živa(II)-acetata, rastvora R. Titrira se 0,1 M
perhlornom kiselinom uz 0,05 ml indikatora kristalvioleta, C. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom
rastvora R, dok se dobije zelena boja. (2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim za
pirimetamin HRS.
C8H12ClNO3 D. Posmatraju se hromatogrami dobijeni ispitivanjem srod-
nih supstanci pod UV svetlošću na 254 nm. Glavna mr-
lja na hromatogramu ispitivanog rastvora (b) je slična
ČUVANJE po položaju i veličini glavnoj mrlji na hromatogramu
ISPITIVANJA
Rastvor S. Mućka se 1,0 g sa 50 ml vode, destilovane R 2

min i filtrira.
1997:0288
Izgled rastvora. Pripremi se rastvor neposredno pre upot-
PIRIMETAMIN rebe.
Rastvori se 0,25 g u smeši 1 zapremine metanola R i 3
Pyrimetaminum zapremine metilenhlorida R i dopuni do 10 ml istom sme-
šom rastvarača. Rastvor je bistar (2.2.1) i nije intenzivnije
obojen od referentnog rastvora BY6 (Metoda II, 2.2.2).
fenolftaleina, rastvora R1. Rastvor je bezbojan. Potrebno je
najviše 0,2 ml 0,01 M natrijum-hidroksida. za promenu
boje indikatora u ružičastu Doda se 0,4 ml 0,01 M
hlorovodonične kiseline i 0,05 ml metilcrvenog, rastvora R.
Rastvor je crven ili narandžast.
C12H13ClN4 Mr 248,7 Srodne supstance. Ispituju se hromatografijom na tankom
DEFINICIJA Rastvori se pripreme neposredno pre upotrebe.
Pirimetamin sadrži od 99,0 % do 101,0 % 2,4-diamino-5- Ispitivani rastvor (a). Rastvori se 0,25 g ispitivane sup-
(4-hlorfenil)-6-etilpirimidina, izračunato u odnosu na osu- stance u smeši 1 zapremine metanola R i 9 zapremina
šenu supstancu. hloroforma R i dopuni do 25 ml istom smešom rastvarača.
(a) do 10 ml smešom 1 zapremine metanola R i 9 zapre-
OSOBINE mina hloroforma R.
Skoro beo, kristalan prašak ili bezbojni kristali, gotovo Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 0,1 g pirimetamina HRS
nerastvorljiv u vodi, teško rastvorljiv u alkoholu, vrlo teško u smeši 1 zapremine metanola R i 9 zapremina hloroforma
rastvorljiv u etru. R i dopuni do 100 ml istom smešom rastvarača.
IDENTIFIKACIJA tvora (a) do 100 ml smešom 1 zapremine metanola R i 9
zapremina hloroforma R. Dopuni se 1 ml rastvora do 10 ml
Prva identifikacija: C. smešom 1 zapremine metanola R i 9 zapremina hloroforma
R.
Druga identifikacija:A, B, D.
A. Temperatura topljenja (2.2.14): od 239 C do 243 C. Hromatogram se razvija u dužini od 10 cm uz mobilnu
fazu: hloroform R - propanol R - sirćetna kiselina, glaci-
B. Rastvori se 0,14 g u etanolu R i dopuni do 100,0 ml is- jalna R – toluen R (4:8:12:76 V/V/V/V). Hromatogram se
tim rastvaračem. Dopuni se 10,0 ml ovog rastvora do osuši na vazduhu i posmatra pod UV svetlošću na 254 nm.
100,0 ml 0,1 M hlorovodoničnom kiselinom. Dopuni se Bilo koja mrlja na hromatogramu ispitivanog rastvora (a),
10,0 ml ovog rastvora do 100,0 ml 0,1 M hlorovodonič- osim glavne mrlje, nije intenzivnija od mrlje na hromato-
nom kiselinom. Ispituje se u oblasti od 250 nm do 300 gramu poredbenog rastvora (b) (0,25 %).

PIROKSIKAM
Sulfati (2.4.13). 15 ml rastvora S odgovara zahtevima limit IDENTIFIKACIJA

testa za sulfate (80 ppm). Pripremi se standard korišćenjem
smeše 2,5 ml sulfata, standardnog rastvora (10 ppm SO4) R Prva identifikacija: B.
i 12,5 ml vode, destilovane R.
0,50 g sušenjem u sušnici na 100 C do 105 C 4 h. A. Rastvori se 10 mg u 80 ml metanola R, doda 10 ml 1 M
hlorovodonične kiseline i dopuni do 100,0 ml metano-
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g. lom R. Dopuni se 10,0 ml ovog rastvora do 100,0 ml
metanolom R. Ispituje se u oblasti od 220 nm do 420 nm
(2.2.25), rastvor pokazuje dva apsorpciona maksimuma,
ODREĐIVANJE na 242 nm i 334 nm. Odnos apsorbancije izmerene na
maksimumu na 334 nm i apsorbancije na maksimumu
Rastvori se 0,200 g u 25,0 ml sirćetne kiseline, bezvodne R na 242 nm je od 2,2 do 2,5.
uz pažljivo zagrevanje. Ohladi se. Titrira se 0,1 M perhlor-
nom kiselinom uz potenciometrijsko određivanje završne B. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom
taćke titracije (2.2.20). (2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim za
piroksikam HRS. Ispituju se supstance kao 50 g/l ras-
1 ml 0,1 M perhlorne kiseline odgovara 24,87 mg tvori u hloroformu R, u ćelijama debljine 0,1 mm.
C12H13ClN4.
C. Posmatraju se hromatogrami dobijeni u ispitivanju sro-
dnih supstanci. Glavna mrlja na hromatogramu ispiti-
ČUVANJE vanog rastvora (b) je slična po položaju i veličini sa
glavnom mrljom na hromatogramu poredbenog rastvora
Ćuva se zaštićeno od svetlosti. (a).
ISPITIVANJA

sloju (2.2.27), na pogodnom silikagelu sa fluoroscentnim
indikatorom koji ima optimalni intenzitet na 254 nm, kao
1997:0944 adsorbensu.

PIROKSIKAM stance u metilenhloridu R i dopuni do 5 ml istim rastvara-
čem.
Piroxicamum Ispitivani rastvor (b). Dopuni se 1 ml ispitivanog rastvora
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 60,0 mg piroksikama
HRS u metilenhloridu R i dopuni do 20 ml istim rastvara-
čem.
Poredbeni rastvor (c). Rastvori se 60 mg 2-piridilamina R
C15H13N3O4S Mr 331,4 u metilenhloridu R i dopuni do 20 ml istim rastvaračem.
Dopuni se 2 ml ovog rastvora do 50 ml metilenhloridom R.
DEFINICIJA Na ploču se nanese odvojeno po 5 l svakog rastvora.

Piroksikam sadrži od 98,5 % do 101,0 % 4-hidroksi-2-me- fazu: sirćetna kiselina, bezvodna R – toluen R (10:90 V/V).
til-N-pirid-2-il-2H-1,2-benzotiazin-3-karboksamid-1,1- Hromatogram se osuši na vazduhu i posmatra pod UV svet-
dioksida, izračunato u odnosu na osušenu supstancu. lošću na 254 nm. Moguća mrlja koja odgovara 2-piridila-
minu na hromatogramu ispitivanog rastvora (a) nije
OSOBINE tvora (c) (0,2 %). Bilo koja mrlja na hromatogramu ispitiva-
nog rastvora (a), osim glavne mrlje i osim mrlje koja odgo-
Beo ili slabo žut, kristalan prašak, gotovo nerastvorljiv u vara 2-piridilaminu, nije intenzivnija od mrlje na hromato-
vodi, umereno rastvorljiv u metilenhloridu, slabo rastvorljiv gramu poredbenog rastvora (b) (0,2 %).
u etanolu.
Pokazuje polimorfizam. C za teške metale (20 ppm). Pripremi se standard korišće-

PIVAMPICILIN
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5 %, određen za 1997:0852 (99*)

1,000 g sušenjem u vakuumu na 100 C do 105 C 4 h.
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g. PIVAMPICILIN
Pivampicillinum
ODREĐIVANJE

sirćetne kiseline, anhidrida R i sirćetne kiseline, bezvodne
R. Titrira se 0,1 M perhlornom kiselinom,uz potenciometrij-
sko određivanje završne tačke titracije (2.2.20). Izvede se
C15H13N3O4S.
C22H29N3O6S Mr 463,5
ČUVANJE
DEFINICIJA
Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru, zaštićeno od Pivampicilin sadrži od 95,0 % do 101,0 % [(2S-
svetlosti. [2α,5α,6β(S*)]]-6-[(aminofenilacetil)amino]-3,3-dimetil-7-
okso-4-tia-1-azabiciklo[3.2.0]heptan-2-karboksilne kiseline
(2,2-dimetil-1-oksopropoksi) metilestar, izračunato u od-
NEČISTOĆE nosu na bezvodnu supstancu.
OSOBINE

vodi, lako rastvorljiv u metanolu, umereno rastvorljiv u eta-
nolu. Rastvara se u razblaženim kiselinama.
A. R1 = CH3, R2 = H: metil 4-hidroksi-2H-1,2-benzotiazin-
3-karboksilat- 1,1-dioksid,
IDENTIFIKACIJA
B. R1 = C2H5, R2 = H: etil 4-hidroksi-2H-1,2-benzotiazin-
3-karboksilat- 1,1- dioksid, Prva identifikacija: A.
C. R = CH , R = CH : metil 4-hidroksi-2-metil-2H-1,2- Druga identifikacija: B, C.

1 3 2 3
benzotiazin-3-karboksilat-1,1-dioksid, A. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom
D. R1 = C2H5, R2 = CH3: etil 4-hidroksi-2-metil-2H-1,2-
pivampicilin HRS.
benzotiazin-3-karboksilat-1,1-dioksid,
B. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27), na
silikagelu H, silanizovanim R kao adsorbensu.
stance u 2 ml metanola R.
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 10 mg pivampicilina
HRS u 2 ml metanola R.
E. R = CH3: metil 3-okso-1,2-benzotiazolinilacetat 1,1- Poredbeni rastvor (b). Rastvori se po 10 mg pivampici-
dioksid, lina HRS, bakampicilin- hidrohlorida HRS i talampici-
F. R = C2H5: etil 3-okso-1,2-benzotiazolinilacetat 1,1- lin-hidrohlorida HRS u 2 ml metanola R.
dioksid, Na ploču se nanese odvojeno po 1 l svakog rastvora.
fazu: 272 g/l rastvor natrijum-acetata R, kome je pH
vrednost podešena na 5,0 sa sirćetnom kiselinom,
glacijalnom R – voda R – alkohol R ( 10:40:50 V/V/V).
Hromatogram se osuši u struji toplog vazduha, isprska
G. 2- piridilamin. ninhidrinom, rastvorom R1 i zagreva 10 min na 60 C.
Glavni mrlja na hromatogramu ispitivanog rastvora je

PIVAMPICILIN
slična po položaju, boji i veličini sa glavnom mrljom na Dimetilanilin. Najviše 20 ppm, određen gasnom hromato-
hromatogramu poredbenog rastvora (a). Ispitivanje je grafijom (2.2.28), korišćenjem naftalena R kao internog
validno samo ako hromatogram poredbenog rastvora (b) standarda.
pokazuje tri jasno razdvojene mrlje.
Rastvor internog standarda. Rastvori se 50,0 mg naftalena
C. Prenese se oko 2 mg u epruvetu dužine oko 150 mm i R u cikloheksanu R i dopuni do 50,0 ml istim rastvaračem.
prečnika 15 mm. Ovlaži se sa 0,05 ml vode R i doda 2 Dopuni se 5,0 ml ovog rastvora do 100,0 ml cikloheksanom
ml sumporne kiseline-formaldehid reagensa R. Sadržaj R.
epruvete se meša kružnim pokretima; rastvor je skoro
Ispitivani rastvor. U 1,00 g ispitivane supstance u epruveti
bezbojan. Epruveta se stavi u vodeno kupatilo 1 min;
sa brušenim staklenim zatvaračem doda se 10 ml 0,5 M
razvija se tamno žuta boja.
sumporne kiseline. Zagreva se epruveta u vodenom kupatilu
10 min, ohladi i doda se 15 ml 1 M natrijum-hidroksida i
ISPITIVANJA 1,0 ml rastvora internog standarda. Zatvori se epruveta i
snažno mućka 1 min. Centrifugira se ako je neophodno i
Izgled rastvora. Rastvori se 50 mg u 12 ml 0,1 M upotrebi gornji sloj.
hlorovodonične kiseline. Opalescencija rastvora nije Poredbeni rastvor. U 50,0 mg dimetilanilina R doda se 2
intenzivnija od opalescencije referentne suspenzije II ml hlorovodonične kiseline R i 20 ml vode R, mućka da se
(2.2.1) i nije intenzivnije obojen od referentnog rastvora B7 rastvori i dopuni do 50,0 ml vodom R. Dopuni se 5,0 ml
(Metoda II, 2.2.2). ovog rastvora do 250,0 ml vodom R. U 1 ml ovog rastvora u
Specifična optička rotacija (2.2.7). Rastvori se 0,100 g u epruveti sa brušenim staklenim zatvaračem doda se 5 ml 1
5,0 ml alkohola R i dopuni do 10,0 ml 0,1 M hlorovodonič- M natrijum-hidroksida i 1,0 ml rastvora internog stanarda.
nom kiselinom. Specifična optička rotacija je od +208 do Zatvori se epruveta i snažno mućka 1 min. Centrifugira se
ako je neophodno i upotrebi gornji sloj.
+222, izračunata u odnosu na bezvodnu supstancu.
(2.2.29). – staklene kolone dužine 2 m i unutrašnjeg prečnika oko 2
mm napunjene dijatomejskom zemljom za gasnu hroma-
Ispitivani rastvor. Rastvori se 50,0 mg ispitivane supstance
tografiju, silanizovanom R impregniranom, tako da
u 10,0 ml acetonitrila R i dopuni do 20 ml 1 g/l rastvorom
sadrži 3 % m/m polimetilfenilsiloksana R,
fosforne kiseline R.
– azota za hromatografiju R, kao gasa nosača, protoka 30
Poredbeni rastvor. Pomeša se 2,0 ml ispitivanog rastvora sa
ml/min,
9,0 ml acetonitrila R i 9,0 ml rastvora 1 g/l fosforne kiseline
R. – plameno-jonizujućeg detektora
Rastvori se pripreme neposredno pre upotrebe. održavanjem temperature kolone na 120 C i temperature
Hromatografski postupak može da se izvede korišćenjem: injektora i detektora na 150 C. Injektuje se odvojeno po 1
l ispitivanog rastvora i poredbenog rastvora.
– kolone dužine 0,125 m i unutrašnjeg prečnika 4 mm
napunjene sa silikagelom za hromatografiju, oktadecil- Trietanolamin. Ispituju se hromatografijom na tankom
silil, end-capped R sloju (2.2.27), na silikagelu H, silanizovanom R kao adsor-
bensu.
– mobilne faze protoka 1,5 ml /min koristeći gradijent
eluiranja od 0 min do 10 min: smeša 50 zapremina ras- Ispitivani rastvor. Rastvori se 0,100 g ispitivane supstance
tvora 1,32 g/l amonijum-hidrogenfosfata R (prethodno u 1 ml smeše 1 zapremine vode R i 9 zapremina acetonitrila
podešene pH vrednosti na 2,5 rastvorom 100 g/l R.
fosforne kiseline R) i 85 zapremina acetonitrila R, Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 5,0 mg trietanolamina R
– detektora, spektrofotometra, podešenog na 220 nm, u smeši 1 zapremine vode R i 9 zapremina acetonitrila R i
dopuni do 100 ml istim rastvaračem.
– injektora sa petljom od 50l.
kondicioniranjem kolone 3 min do 5 min pre svakog inje- Hromatogram se razvije u dužini od 12 cm uz mobilnu
ktovanja, istom smešom rastvarača koja se koristi prvih 10 fazu: metanol R - butanol R - rastvor fosfatnog pufera pH
min. 5,8 R - sirćetna kiselina, glacijalna R - butilacetat R
Injektuje se poredbeni rastvor šest puta. Ispitivanje je vali- (5:15:24:40:80 V/V/V/V/V). Hromatogram se suši 10 min na
dno samo ako je relativna standardna devijacija (RSD) za 110 C i ohladi. Prenese se oko 30 ml natrijum-hipohlorita,
površinu pika pivampicilina najviše 1,0 %. rastvora, koncentrovanog R u hromatografsku kadu.
Hromatogram se izlaže parama hlora u kadi 15 min do 20
Injektuje se ispitivani rastvor. Zbir površina svih pikova min. Izvadi se ploča, ostavi na vazduhu 2 min do 3 min i
osim glavnog pika i pika (pikova) rastvarača nije veći od hromatogram isprska tetrametildiaminodifenilmetanom rea-
0,3 površine glavnog pika na hromatogramu poredbenog gensom R. Bilo koja mrlja koja odgovara trietanolaminu na
rastvora (3 %). Ispitivanje je validno samo ako je odnos hromatogramu ispitivanog rastvora nije intenzivnija od
rapodele mase dimera pivampicilina (sa retencionim vreme- mrlje na hromatogramu poredbenog rastvora (0,05 %).
nom oko 5 min) i pivampicilina (glavni pik) namanje 12.

POLIAKRILAT DISPERZIJA 30 %
Voda (2.5.12). Najviše 1,0 %, određena za 0,30 g semi-mi-

kro metodom za određivanje vode.
ODREĐIVANJE
C. trietanolamin,
Degradacioni proizvodi. U 0,330 g doda se 25 ml metanola
R i 0,5 ml sirćetne kiseline, anhidrida R i meša 3 min. Doda
se 10 ml rastvora acetatnog pufera pH 4,6 R. Titrira se od-
mah 0,02 M živa(II)-nitratom. Izvede se potenciometrijsko
određivanje završne tačke titracije (2.2.20), korišćenjem
živa/živa(I)-sulfatne kao referentne elektrode i platinske ili
živine indikatorske elektrode.
Izračuna se sadržaj u % degradacionih proizvoda (D) kao
C22H29N3O6S iz izraza: D. (2R,4S)-[(RS)-1-karboksi-1-[(R)-2-amino-2-fenilacetil
0,9270  n amino]metil]-5,5-dimetiltiazolidin-4-karboksilne kiseli-
ne estar [(2,2-dimetilpropanoil)oksi]metanola (penicilo-
m
inska kiselina pivampicilina),
m = masa ispitivane supstance u g,
n = utrošena zapremina 0,02 M živa(II)-nitrata izražena
u ml.
Pivampicilin. Rastvori se 65,0 mg u 10 ml metanola R,
doda 10,0 ml rastvora pufera pH 9,0 R1 i 0,2 ml sirćetne
kiseline, anhidrida R i meša 3 min. Doda se 10,0 ml 1 M
natrijum-hidroksida. Ostavi se da stoji 15 min. Doda se
10,0 ml 1 M azotne kiseline i 20 ml rastvora acetatnog pu-
fera pH 4,6 R. Titrira se odmah 0,02 M živa(II)-nitratom. E. (2RS,4S)-5,5-dimetil-2-[(3,6-diokso-5-fenilpiperazin-5-
Izvede se potenciometrijska titracija (2.2.20), korišćenjem il)tiazolidin-4-karboksilne kiseline estar [(2,2-dimetil
živa/živa(I)-sulfatne kao referentne elektrode i platinske ili propanoil)-oksi]metanola, (diketopiperazin pivampicili-
živine indikatorske elektrode. Titrira se lagano tako da titra- ina),
cija traje oko 15 min. Zanemari se bilo koji predhodni pre-
F. pivampicilin tetramer.
voj titracionoj krivoj.
Izračuna se sadržaj u % C22H29N3O6S iz izraza:
0,9270  n1
D
m1 1997:0733
m1 = masa ispitivane supstance u g,
POLIAKRILAT DISPERZIJA 30 %
n1 = upotrebljena zapremina 0,02 M živa(II)-nitrata u ml,
D = sadržaj u % degradacionih proizvoda.
Polyacrylatis dispersio 30 per centum
ČUVANJE
Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru. DEFINICIJA
Poliakrilat disperzija 30 % je disperzija u vodi kopolimera

NEČISTOĆE etilakrilata i metilmetaakrilata koji imaju srednju relativnu
molekulsku masu od oko 800,000. Može da sadrži pogodan
A. pivampicilin dimer, emulgator. Ostatak posle uparavanja je od 28,5 % m/m i do
31,5 % m/m.
OSOBINE
Neprozirna, bela, nisko viskozna tečnost, meša se sa vodom,

umereno rastvorljiva u acetonu, u etanolu i 2-propanolu.
B. dimetilanilin, Podložna je mikrobiološkoj kontaminaciji.

POLIMIKSIN B SULFAT
IDENTIFIKACIJA Injektuju se odvojeno jednake zapremine (oko 50 l) sva-

kog rastvora.
Prva identifikacija: A.
Izračuna se sadržaj monomera u % iz površina pikova na
Druga identifikacija: B, C, D, E. hromatogramima ispitivanog i poredbenog rastvora i sadr-
žaja monomera u poredbenom rastvoru.
(2.2.24), upoređivanjem sa Ph. Eur. referentnim spek- Teški metali (2.4.8). 1,0 g odgovara zahtevima limit testa
trom poliakrilata. C za teške metale (20 ppm). Pripremi se standard korišće-
B. U 1 g doda se 5 ml vode R i meša; smeša ostaje neprovi- njem 2 ml olova, standardnog rastvora (10 ppm Pb) R.
dna. Uzmu se tri količine od po 1 g i pomešaju odvo- Ostatak posle uparavanja. Suši se 1,000 g na 110 C 3 h.
jeno svaka sa 5 g etanola R, acetona R i 2-propanola R. Masa ostatka nije manja od 0,285 g i nije veća od 0,315 g.
Dobijaju se providni rastvori.
C. U 1 g doda se 10 ml 0,1 M natrijum-hidroksida. Smeša
ostaje neprovidna. Mikrobiološka čistoća. Ukupna broj živih aerobnih
D. Odgovara zahtevima ispitivanja za izgled filma. mikroorganizama (2.6.12) je najviše 103 mikroorganizama/
g, određen metodom brojanja na ploči.
E. Suši se 4 g u Petrijevoj posudi na 60 C u sušnici 4 h i
prenese dobijeni bistar film u malu epruvetu (100 mm ×
12 mm). Zagreva se iznad plamena i skupljaju pare koje ČUVANJE
se razvijaju u drugu epruvetu, koja se drži u blizini ot- Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru na temperaturi od 5
vora prve epruvete. Kondenzat daje reakciju estara
C do 25 C. Zaštiti se od zamrzavanja. Rukuje se supstan-
(2.3.1). com tako da se mikrobiološka kontaminacija svede na mini-
mum.
ISPITIVANJA
OZNAČAVANJE
Relativna gustina (2.2.5): Od 1,037 do 1,047.
Prividni viskozitet. Odredi se viskozitet (2.2.10) korišće- Na signaturi se navodi:
njem rotacionog viskozimetra na 20 C. Pri brzini smicanja naziv i koncentracija bilo kojeg dodatog emulgatora,
od 10 s-1, prividni viskozitet je najviše 50 mPa·s. kada je nephodno za primenu.
Izgled filma. Prenese se 1 ml na staklenu ploču i osuši.
Dobija se providan elastični film.
Čvrste čestice. Filtrira se 100,0 g kroz predhodno odme- 1997:0203
reno sito od nerđajućeg čelika (90). Ispira se vodom R dok
se ne dobije bistar filtrat i suši na 80 C do konstantne mase. POLIMIKSIN B SULFAT
Masa ostatka je najviše 0,500 g.
Rezidualni monomeri. Najviše 0,1 %, određeni tečnom Polymyxini B sulfas
hromatografijom (2.2.29).
DEFINICIJA
tetrahidrofuranu R i dopuni do 50,0 ml istim rastvaračem.
U 5,0 ml 35 g/l rastvora natrijum-perhlorata R doda se 10,0 Polimiksin B je smeša soli sulfata polipeptida dobijenih ras-
ml rastvora, kap po kap, uz neprekidno mešanje. Centrifu- tom određenih sojeva roda Bacillus polymyxa ili dobijena
gira se i dopuni 5,0 ml bistrog supernatanta do 10,0 ml vo- na neki drugi način. Aktivnost je najmanje 6500 i.j./mg,
dom R. izračunato u odnosu na osušenu supstancu.
Poredbeni rastvor. Rastvori se po 10 mg etilakrilata R i
metilmetakrilata R u tetrahidrofuranu R i dopuni do 50,0 OSOBINE
ml istim rastvaračem. Dopuni se 5,0 ml ovog rastvora do
50,0 ml tetrahidrofuranom R. U 10,0 ml finalnog rastvora Beo ili skoro beo prašak, higroskopan, umereno rastvorljiv
doda se 5,0 ml 35 g/l rastvora natrijum-perhlorata R i meša. u vodi, teško rastvorljiv u alkoholu.
Dopuni se 5,0 ml smeše do 10,0 ml vodom R.
IDENTIFIKACIJA
– kolone dužine 0,12 m i unutrašnjeg prečnika 4,6 mm
napunjene silikagelom za hromatografiju, oktadecilsilil A. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27), na
R (5 m do 10 m), silikagelu G R kao adsorbensu.
– mobilne faze: acetonitril R - vode R (15:85 V/V), pro- Ispitivani rastvor. Rastvori se 5 mg ispitivane supstance
toka 2 ml/min u 1 ml smeše jednakih zapremina hlorovodonične kise-
– detektora, spektrofotometra, podešenog na 205 nm. line R i vode R. Zagreva se 5 h na 135 C u zatvorenoj

POLISORBAT 20
epruveti. Upari se do suva na vodenom kupatilu i nas- Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,75 %, određen za 1,0 g.
tavi sa grejanjem dok se u potpunosti izgubi miris
hlorovodonične kiseline. Rastvori se ostatak u 0,5 ml Sulfati. Od 15,5 % do 17,5 % sulfata (SO4), izračunato u
vode R. odnosu na osušenu supstancu. Rastvori se 0,250 g u 100 ml
vode R i podesi pH vrednost rastvora na 11 korišćenjem
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 20 mg leucina R u amonijaka, koncentrovanog R.
vodi R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem.
Doda se 10,0 ml 0,1 M barijum-hlorida i oko 0,5 mg
Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 20 mg treonina R u ftaleinpurpurnog R. Titrira se 0,1 M natrijum-edetatom,
vodi R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem. dodajući 50 ml alkohola R kada boja rastvora počne da se
Poredbeni rastvor (c). Rastvori se 20 mg fenilalanina R menja i nastavi titracija dok ljubičastoplava boja nestane.
u vodi R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem.
1 ml 0,1 M barijum-hlorida odgovara 9,606 mg sulfata
Poredbeni rastvor (d). Rastvori se 20 mg serina R u (SO4).
Sterilnost (2.6.1). Ako je namenjen za parenteralnu pri-
Izvrše se sledeći postupci zaštićeno od svetlosti. menu, odgovara zahtevima testa na sterilnost.
Na ploču se nanese odvojeno, u obliku traka od 10 mm, Pirogeni (2.6.8). Ako je namenjen za parenteralnu primenu,
po 5 l svakog rastvora. Ploča se prenese u odgovara zahtevima testa na pirogene. Ubrizga se po kilo-
hromatografsku kadu tako da ne bude u kontaktu sa gramu mase kunića 1 ml rastvora u vodi za injekcije R koja
mobilnom fazom: voda R - fenol R (25:75 V/V). Ostavi sadrži 1,5 mg/ ml ispitivane supstance.
se ploča da se impregnira parama rastvarača najmanje
12 h. Hromatogram se razvija u dužini od 12 cm uz istu
mobilnu fazu. Hromatogram se osuši na 100 C do 105 ODREĐIVANJE
C i isprska ninhidrinom, rastvorom R1. Zagreva se 5
min na 110 C. Hromatogram ispitivanog rastvora poka- Izvrši se mikrobiološko određivanje antibiotika (2.7.2).
zuje trake koje odgovaraju onima na hromatogramima
poredbenih rastvora (a), (b) i (c), ali ne pokazuju traku Aktivnost je najmanje 6500 i.j./ mg, izračunato u odnosu na
koja odgovara hromatogramu poredbenog rastvora (d). osušenu supstancu.
Hromatogram ispitivanog rastvora takođe pokazuje
traku sa veoma niskom Rf vrednošću (2,4-diaminobu- ČUVANJE
terna kiselina).
B. Rastvori se oko 2 mg u 5 ml vode R i doda se 5 ml ras- Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru, zaštićeno od
svetlosti. Ako je supstanca sterilna i namenjena za parente-
tvora 100g/l natrijum hidroksida R. Mućka se i doda u
ralnu primenu, čuva se u sterilnom, hermetički zatvorenom
kapima 0,25 ml rastvora 10 g/l bakar(II)-sulfata R, uz
mućkanje posle svakog dodavanja. Razvija se kontejneru, koji obezbeđuje originalnost pakovanja (tam-
crvenkastoljubičasta boja. per-proof).
C. Daje reakciju (a) sulfata (2.3.1).

OZNAČAVANJE
ISPITIVANJA
pH (2.2.3). Rastvori se 0,2 g u vodi, bez prisustva ugljen- – sterilnost supstance, kada je neophodna za primenu,
nost rastvora je od 5,0 do 7,0. – apirogenost supstance, kada je naophodna za primenu.

optička rotacija je od -78 do -90, izračunato u odnosu na
osušenu supstancu. 1997:0426
Fenilalanin. Od 9 % do 12 %, izračunato u odnosu na osu- POLISORBAT 20

šenu supstancu. Rastvori se 0,375 g (m g) ispitivane sup-
stance u 0,1 M hlorovodoničnoj kiselini i dopuni do 100,0
ml istim rastvaračem. Izmeri se apsorbancija (2.2.25) na Polysorbatum 20
maksimumima na 264 nm (A264), 258 nm (A258) i 252 nm
(A252) i absorbancija na 300 nm (A300) i 280 nm (A280). Izra-
čuna se sadržaj u % fenilalanina iz izraza:
9,4787
( A258  0,5 A252  0,5 A264  1,8 A280  0,8 A300 )
m
1,00 g sušenjem na 60 C iznad fosfor(V)-oksida R na priti-
sku koji ne prelazi 670 Pa 3 h.

POLISORBAT 60
DEFINICIJA Teški metali (2.4.8). 2,0 g odgovara zahtevima limit testa

Polisorbat 20 je smeša parcijalnih estara laurinske kiseline i njem 2 ml olova, standardnog rastvora (10 ppm Pb) R.
sorbitola i njegovih anhidrida kopolimerizovanih sa pribli-
žno 20 molova etilenoksida za svaki mol sorbitola i sorbitol Voda (2.5.12). Najviše 3,0 %, određena za 1,00 g semi-mi-
anhidrida. Laurinska kiselina koja se koristi za esterifika- kro metodom za određivanje vode.
ciju može da sadrži i druge masne kiseline.
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,2 %. Na 2 g u kvarc-
nom ili platinaskom lončiću za žarenje doda se 0,5 ml sum-
OSOBINE porne kiseline R i zagreva na vodenom kupatilu 2 h. Paž-
ljivo se žari na niskoj temperaturi sve dok se potpuno ne
Uljasta, žućkasta ili braonkastožuta, bistra ili slabo ugljeniše. Doda se ugljenisanoj masi 2 ml azotne kiseline R
opalescentna tečnost, meša se sa vodom, etanolom, i 0,25 ml sumporne kiseline R, oprezno zagreva dok se
etilacetatom i metanolom, gotovo nerastvorljiva u masnim razvijaju bele pare i žari na 600 C dok sve crne čestice
uljima i tečnom parafinu. nestanu. Ohladi se, izmeri i ponavlja žarenje u periodima od
15 min do konstantne mase.
Ima relativnu gustinu oko 1,10.
IDENTIFIKACIJA ČUVANJE
A. Rastvori se 0,5 g u vodi R na oko 50 C i dopuni do 10 Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru, zaštićeno od
ml istim rastvaračem Mućkanjem rastvora nastaje svetlosti.
obilna pena. Doda se 0,5 g natrijum-hlorida R i rastvor
zagreva do ključanja. Nastalo zamućenje nestaje tokom
hlađenja do oko 50 C.
B. U 4 g doda se 40 ml rastvora 50 g/l kalijum-hidroksida
R i ključa uz povratni hladnjak u vodenom kupatilu 30 1997:0427
min. Ohladi se do oko 80 C, doda 20 ml azotne kiseline,
razblažene R i ključa uz povratni hladnjak oko 10 min POLISORBAT 60
da se razbije emulzija. Masna kiselina se odvaja na
površini kao uljana tečnost. Ohladi se do sobne
temperature. Prenese se masna kiselina u levak za Polysorbatum 60
odvajanje sa 50 ml petroletra R, izbegavajući energično
mućkanje. Ispere se organski sloj sa tri zapremine od po
5 ml, vode R. Upari se organski sloj do suva na vode-
nom kupatilu. Kiselinski broj (2.5.1) ostatka je od 245
do 300, određen za 0,30 g.
C. Rastvori se 0,1 g u 5 ml hloroforma R. Doda se 0,1 g
kalijum-tiocijanata R i 0,1 g kobalt(II)-nitrata R. Meša
se staklenim štapićem. Rastvor postaje plav.
Kiselinski broj (2.5.1). Do 2,0, određen za 5,0 g rastvore- Polisorbat 60 je smeša parcijalnih estara stearinske kiseline
nih u 50 ml propisane smeše rastvarača. i sorbitola i njegovih anhidrida kopolimerizovanih sa pribli-
žno 20 molova etilenoksida za svaki mol sorbitola i sorbitol
Hidroksilni broj (2.5.3). Od 96 do 108, određen za 2,0 g anhidrida. Stearinska kiselina koja se koristi za esterifika-
(Metoda A). ciju može da sadrži druge masne kiseline, posebno
palmitinsku kiselinu.
Jodni broj (2.5.4). Do 5,0.
Saponifikacioni broj (2.5.6). Od 40 do 50, određen za 2,0
g. Koristi se 15,0 ml 0,5 M kalijum-hidroksida, alkoholnog OSOBINE
R i dopuni do 50 ml alkoholom R pre izvođenja titracije.
Redukcione nečistoće. Rastvori se 2,00 g u 25 ml vruće Žućkastobraon želatinozna masa koja postaje bistra tečnost
vode R i doda 25 ml sumporne kiseline, razblažene R i 0,1 na temperaturama iznad 25 C, meša se sa vodom, etano-
ml feroina R. Titrira sa 0,01 M amonijum-cer(IV)-nitratom, lom, etilacetatom i metanolom, gotovo nerastvorljiva u
uz neprekidno mućkanje, dok se boja promeni od crvene do masnim uljima i tečnom parafinu.
zelenkastoplave stabilne 30 s. Izvede se titracija slepe probe.
Potrebno je najviše 2,0 ml 0,01 M amonijum-cer(IV)-nitrata. Ima relativnu gustinu oko 1,10.

POLISORBAT 80
IDENTIFIKACIJA ČUVANJE
A. Rastvori se 0,5 g u vodi R na oko 50 C i dopuni do 10 Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru, zaštićeno od
ml istim rastvaračem. Mućkanjem rastvora nastaje svetlosti.
obilna pena. Doda se 0,5 g natrijum-hlorida R i rastvor
hlađenja do oko 50 C.
1997:0428 (98*)
B. U 4 g doda se 40 ml rastvora 50 g/l kalijum-hidroksida
R i ključa uz povratni hladnjak u vodenom kupatilu 30
min. Ohladi se do oko 80 C, doda 20 ml azotne kiseline, POLISORBAT 80
razblažene R i ključa uz povratni hladnjak oko 10 min
da se razbije emulzija. Masna kiselina se odvaja na
površini kao uljana tečnost. Ohladi se do sobne Polysorbatum 80
temperature. Prenese se masna kiselina u levak za
odvajanje sa 50 ml petroletra R, izbegavajući energično
mućkanje. Ispere se organski sloj sa tri zapremine od po
5 ml, vode R. Upari se organski sloj do suva na vode-
nom kupatilu. Kiselinski broj (2.5.1) ostatka je od 190
do 220, određen za 0,50 g.
C. Rastvori se 0,1 g u 5 ml hloroforma R. Doda se 0,1 g
se staklenim štapićem. Rastvor postaje plav.
ISPITIVANJA
Kiselinski broj (2.5.1). Do 2,0, određen za 5,0 g rastvore- DEFINICIJA

nih u 50 ml propisane smeše rastvarača.
Polisorbat 80 je smeša parcijalnih estara oleinske kiseline i
Hidroksilni broj (2.5.3). Od 81 do 96, određen za 2,0 g sorbitola i njegovih anhidrida kopolimerizovanih sa pribli-
(Metoda A). žno 20 molova etilenoksida za svaki mol sorbitola i sorbitol
anhidrida.
Saponifikacioni broj (2.5.6). Od 45 do 55, određen za 2,0

g. Koristi se 15,0 ml 0,5 M kalijum-hidroksida, alkoholnog OSOBINE
Uljasta žućkasta, ili braonkastožuta bistra tečnost, meša se
Redukcione nečistoće. Rastvori se 2,00 g u 25 ml vruće sa vodom, etanolom, etilacetatom i metanolom, gotovo
vode R i doda 25 ml sumporne kiseline, razblažene R i 0,1 nerastvorljiva u masnim uljima i tečnom parafinu.
ml feroina R. Titrira sa 0,01 M amonijum-cer(IV)-nitratom,
uz neprekidno mućkanje, dok se boja promeni od crvene do Ima relativnu gustinu oko 1,08. Ima viskozitet na 25 C oko
zelenkastoplave stabilne 30 s. Izvede se titracija slepe probe. 400 mPs.
Potrebno je najviše 2,0 ml 0,01 M amonijum-cer(IV)-nitrata.
Teški metali (2.4.8). 2,0 g odgovara zahtevima limit testa IDENTIFIKACIJA

A. Rastvori se 0,5 g u vodi R na oko 50 C i dopuni do 10
Voda (2.5.12). Najviše 3,0 %, određena za 1,00 g semi-mi- ml istim rastvaračem. Mućkanjem rastvora nastaje
kro metodom za određivanje vode. obilna pena. Doda se 0,5 g natrijum-hlorida R i rastvor
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,2 %. Na 2,00 g u hlađenja do oko 50 C.
kvarcnom ili platinskom lončiću za žarenje doda se 0,5 ml
sumporne kiseline R i zagreva na vodenom kupatilu 2 h. B. U 4 g doda se 40 ml rastvora 50 g/l kalijum-hidroksida
Pažljivo se žari na niskoj temperaturi sve dok se potpuno ne R i ključa uz povratni hladnjak u vodenom kupatilu 30
ugljeniše. Doda se ugljenisanoj masi 2 ml azotne kiseline R min. Ohladi se do oko 80 C, doda 20 ml azotne kiseline,
i 0,25 ml sumporne kiseline R, oprezno zagreva dok se razblažene R i ključa uz povratni hladnjak oko 10 min
razvijaju bele pare i žari na 600 C dok sve crne čestice da se razbije emulzija. Ohladi se do 50 C i centrifugira.
nestanu. Ohladi se, izmeri i ponavlja žarenje u periodima od Masna kiselina se odvaja na površini kao uljana tečnost.
15 min do konstantne mase. Ohladi se do sobne temperature. Prenese se masna kise-

POVIDON
lina u levak za odvajanje sa 50 ml petroletra R, 1997:0685

izbegavajući energično mućkanje. Ispere se organski
sloj sa tri zapremine od po 5 ml, vode R. Upari se organ- POVIDON
ski sloj do suva na vodenom kupatilu.Uparava se organ-
ski sloj do suva na vodenom kupatilu.Tako dobijeni
ostatak doda se na smešu 2 ml azotne kiseline R i 3 ml Povidonum
vode R. Pažljivo se doda, u malim porcijama, 0,5 g
natrijum-nitrita R. Ostavi se na sobnoj temperaturi. Sloj
masne kiseline očvršćava u toku 4 h.
C. U 2 ml rastvora 50 g/l doda se 0,5 ml bromne vode R.

Rastvor se obezboji.
D. Rastvori se 0,1 g u 5 ml hloroforma R. Doda se 0,1 g

se staklenim štapićem. Rastvor postaje plav. (C6H9NO)n Mr (111,1)n
Povidon je poli[1-(2-okso-1-pirolidinil)etilen] i sastoji se od

Kiselinski broj (2.5.1). Do 2,0, određen za 5,0 g rastvore- polimera 1-vinilpirolidin-2-ona normalnog niza. Sadrži od
nih u 50 ml propisane smeše rastvarača. 11,5 % do 12,8 % azota, izračunato u odnosu na bezvodnu
supstancu. Različiti tipovi povidona karakterišu se
Hidroksilni broj (2.5.3). Od 65 do 80, određen za 2,0 g
viskozitetom rastvora, izraženim kao K-vrednost. K-vred-
(Metoda A).
nost povidona nominalne vrednosti 15 ili manje je od
Jodni broj (2.5.4). Od 18 do 24. 85,0 % do 115,0% deklarisane vrednosti. K-vrednost povi-
dona ili opseg sa prosečnom K-vrednošću većom od 15 je
Saponifikacioni broj (2.5.6). Od 45 do 55, određen za 2,0 od 90,0 % do 108,0 % nominalne vrednosti ili opsega
g. Koristi se 15,0 ml 0,5 M kalijum-hidroksida, alkoholnog nominalne opsega.
Redukcione nečistoće. Rastvori se 2,00 g u 25 ml vruće OSOBINE

vode R i doda 25 ml sumporne kiseline, razblažene R i 0,1
ml feroina R. Titrira sa 0,01 M amonijum-cer(IV)-nitratom, Beo ili žućkastobeli prašak ili ljuspice, higroskopan, lako
uz neprekidno mućkanje, dok se boja promeni od crvene do rastvorljiv u vodi, alkoholu i metanolu, teško rastvorljiv u
zelenkastoplave stabilne 30 s. Izvede se titracija slepe probe. acetonu, gotovo nerastvorljiv u etru.
Potrebno je najviše 5,0 ml 0,01 M amonijum-cer(IV)-nitrata.

njem 2 ml olova, standardnog rastvora (10 ppm Pb) R. Prva identifikacija: A, E
Voda (2.5.12). Najviše 3,0 %, određena za 1,00 g semi-mi- Druga identifikacija: B, C, D, E.

Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,2 %. Na 2,00 g u (2.2.24), upoređenjem sa IR spektrom dobijenim za
kvarcnom ili platinaskom lončiću za žarenje doda se 0,5 ml povidon HRS, oba prethodno sušena 6h na 105 ºC.
sumporne kiseline R i zagreva na vodenom kupatilu 2 h. Snimi se spektar korišćenjem 4 mg supstance.
Žari se na niskoj temperaturi sve dok se potpuno ne uglje- B. U 0,4 ml rastvora S1 (videti Ispitivanja), doda se 10 ml
niše. Doda se ugljenisanoj masi 2 ml azotne kiseline R i vode R, 5 ml hlorovodonične kiseline, razblažene R i 2
0,25 ml sumporne kiseline R, oprezno zagreva dok se razvi- ml kalijum- dihromata, rastvora R.
jaju bele pare i žari na 600 C dok sve crne čestice nestanu.
Ohladi se, izmeri i ponavlja žarenje u periodima od 15 min Izdvaja se narandžastožut talog.
do konstantne mase.
C. U 1 ml rastvora S1 doda se 0,2 ml 4-
dimetilaminobenzaldehida, rastvora R1 i 0,1 ml sum-
porne kiseline R. Nastaje ružičasta boja.
ČUVANJE
D. U 0,1 ml rastvora S1 doda se 5 ml vode R i 0,2 ml 0,05
Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru, zaštićeno od M joda. Nastaje crvena boja.
svetlosti. E. Lako je rastvorljiv u vodi R.

POVIDON
ISPITIVANJA Ab2 = Apsorbancija slepe probe posle dodatka aldehidde-

hidrogenaze
dioksida R i dopuni do 20 ml istim rastvaračem. Doda se m = masa povidona u g, izračunata u odnosu na osušenu
ispitivana supstancu u vodu, u malim porcijama, uz meša- supstancu
nje magnetnom mešalicom.
C = koncentracija u mg /ml acetalaldehida, u poredbe-
Rastvor S1. Rastvori se 2,5g u vodi, bez prisustva ugljen- nom rastvoru.
dioksida R, i dopuni do 25 ml istim rastvaračem. Doda se
ispitivana supstancu u vodu, u malim porcijama, uz meša- Peroksidi. Rastvori se 2,0 g u 50 ml vode R. U 25 ml ovog
nje magnetnom mešalicom. rastvora doda se 2 ml titan(III)-hlorid-sumporne kiseline,
reagensa R. Ostavi se da stoji 30 min. Apsorbancija
Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.2.1), i nije intenziv- (2.2.25) rastvora, izmerena na 405 nm, korišćenjem smeše
nije obojen od referentnog rastvor B6, BY6 ili R6 (Metoda 25 ml rastvora 40 g/l ispitivane supstance i 2 ml 13 % V/V
II,2.2.2). rastvora sumporne kiseline R kao rastvora za kompenzaciju
nije veća 0,35 (400 ppm, izraženo kao H2O2)
pH (2.2.3). pH vrednost rastvora S je od 3,0 do 5,0 za povi-
don deklarisane K-vrednosti do 30. pH vrednost rastvora S Hidrazin. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju
je od 4,0 do 7,0 za povidon deklarisane K-vrednosti veće od (2.2.27), na silikagelu H, silanizovanom R kao adsorbensu.
30.
Upotrebe se sveže pripremljeni rastvori.
Aldehidi. Najviše 500 ppm, izraženih kao acetaldehid.
Ispitivani rastvor. Rastvori se 1,0 g u rastvoru fosfatnog Ispitivani rastvor. Rastvori se 2,5 g ispitivane supstance u
pufera pH 9,0 R i dopuni do 100,0 ml istim rastvaračem. 25 ml vode R. Doda se 0,5 ml rastvora 50 g/l salicilaldehida
Zatvori se tikvica zagreva 1h na 60 ºC. Ostavi da se ohladi. R u metanolu R, promeša i zagreva 15 min. u vodenom
kupatilu na 60 ºC. Ostavi se da se ohladi, doda 2,0 ml tolu-
Poredbeni rastvor. Rastvori se 0,100 g, sveže destilovanog ena R, mućka 2 min i centrifugira. Upotrebi se bistar sloj
acetaldehida R, u vodi R na 4 ºC i dopuni do 200,0 ml istim supernatanta.
rastvaračem. Ostavi se da stoji 20 h na 4 ºC. Dopuni se 1,0
ml ovog rastvora do 100,0 ml rastvorom fosfatnog pufera Poredbeni rastvor. Rastvori se 9 mg salicilaldehidazina R u
pH 9,0 R. toluenu R i dopuni do 100 ml istim rastvorom. Dopuni se 1
ml ovog rastvora do 10 ml toluenom R.
U tri identične spektrofotometrijske kivete, od 1cm, prenese
se odvojeno 0,5 ml ispitivanog rastvora, 0,5 ml poredbenog Na ploču se nanese odvojeno po 10 μl svakog rastvora.
rastvora i 0,5 ml vode R (slepa proba). U svaku kivetu doda Hromatogram se razvije u dužini od 15 cm uz mobilnu
se 2,5 ml rastvora fosfatnog pufera pH 9,0 R i 0,2 ml fazu: voda R - metanol R (1:2 V/V). Osuši se na vazduhu i
nikotinamidadenindinukleotida, rastvora R. Promeša se i posmatra pod UV svetlošću na 365 nm. Bilo koja mrlja koja
dobro zatvori. Ostavi se da stoji na 22 ºC  2 ºC 2 min do 3 odgovara salicilaldehidazinu na hromatogramu ispitivanog
min i izmeri apsorbancija (2.2.25) svakog rastvora na 340 rastvora nije intenzivnija od mrlje na hromatogramu
nm, korišćenjem vode R kao rastvora za kompenzaciju. U poredbenog rastvora (1ppm hidrazina).
svaku kivetu doda se 0,05 ml aldehiddehidrogenaze, ras-
tvora R, promeša i dobro zatvori. Ostavi se da stoji na 22 ºC Vinilpirolidon. Ispituje se tečnom hromatografijom
 2 ºC 5 min. Izmeri se apsorbancija svakog rastvora na 340 (2.2.29).
nm uz vodu R kao rastvor za kompenzaciju. Sadržaj alde-
hida odredi se korišćenjem izraza: Ispitivani rastvor. Rastvori se 0,25 g u mobilnoj fazi i do-
puni do 10,0 ml mobilnom fazom.
( At 2  At1 )  ( Ab 2  Ab1 ) 100000  C Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 50 mg 1-vinilpirolidin-2-

 ona R u metanolu R i dopuni do 100,0 ml istim rastvaračem.
( As 2  As1 )  ( Ab 2  Ab1 ) m
Dopuni se 1,0 ml rastvora do 100,0 ml metanolom R. Do-
puni se 5,0 ml rastvora do 100,0 ml mobilnom fazom.
At1 = Apsorbancija ispitivanog rastvora pre dodatka alde-
hiddehidrogenaze Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 10 mg 1-vinilpirolidin-2-
At2 = Apsorbancija ispitivanog rastvora posle dodatka ona R i 0,5 g vinilacetata R u metanolu R i dopuni do 100,0
aldehiddehidrogenaze ml istim rastvaračem. Dopuni se 1,0 ml rastvora do 100,0
ml mobilnom fazom.
As1 = Apsorbancija poredbenog rastvora pre dodatka alde-
hiddehidrogenaze Hromatografski postupak može da se izvede korišćenjem:

As2 = Apsorbancija poredbenog rastvora posle dodatka
njeg prečnika 4 mm i predkolone dužine 0,025 m i
aldehiddehidrogenaze
unutrašnjeg prečnika 4 mm, napunjene silikagelom za
Ab1 = Apsorbancija slepe probe pre dodatka aldehiddehi- hromatografiju, oktilsilil R (5μm),
drogenaze
– mobilne faze: metanol R - voda R (1:4 V/V),

POVIDON JOD
– detektora, spektrofotometra, podešenog na 254 nm, malim otvorom, da bi se izbegao veliki gubitak sumporne
kiseline. Zagreva se u početku postepeno, zatim se poveća
održavanjem temperature kolone na 40 ºC. temperatura do pojave energičnog ključanja uz konden-
zaciju sumporne kiseline na grliću posude; mere opreza se
Injektuje se 50 μl poredbenog rastvora (a). Podesi se brzina moraju preduzeti da bi se sprečilo pregrejavanje gornjeg
protoka tako da retenciono vreme pika 1-vinilpirolidin-2- dela suda. Nastavi se sa zagrevanjem još 45 min. Ohladi se,
ona bude oko 10 min. Podesi se osetljivost detektora tako rastvori se čvrsa masa opreznim dodavanjem 20 ml vode R,
da visina pika 1-vinilpirolidin-2-ona na hromatogramu ponovo ohladi i prenese u aparat za destilaciju. Doda se 30
poredbenog rastvora (a) bude najmanje 70 % pune skale pi- ml natrijum-hidroksida, rastvora, koncentrovanog R kroz
sača. Injektuje se 50 μl poredbenog rastvora (b). levak, oprezno ispere levak sa 10 ml vode R, i odmah
destiliše vodenom parom. Sakupi se oko 80 ml do 100 ml
Ispitivanje je validno samo ako je na hromatogramu destilata u smeši 30 ml rastvora 40 g/l borne kiseline R i 3
poredbenog rastvora (b) rezolucija između pikova 1- kapi bromkrezolzelenog-metilcrvenog rastvora R i dovoljno
vinilpirolidin-2-ona i vinilacetata najmanje 2,0. Injektuje se vode R da pokrije izlazni deo kondenzatora. Pred kraj
50 μl poredbenog rastvora (a) pet puta. Ispitivanje je vali- destilacije spusti se prijemna posuda tako da izlazni deo
dno samo ako je relativna standardna devijacija (RSD) za kondenzatora bude iznad površine rastvora kiseline i ispere
površinu pika 1-vinilpirolidin-2-ona najviše 2,0 %. Inje- završni deo kondenzatora malom količinom vode R. Des-
ktuje se 50 μl ispitivanog rastvora. Posle svakog injekto- tilat se titrira 0,025 M sumpornom kiselinom do promene
vanja ispitivanog rastvora, ispere se predkolonu propu- boje rastvora iz zelene preko bledosivkastoplave do bledo
štanjem mobilne faze u suprotnom smeru, istom brzinom sivkastocrvenopurpurne (n1 ml 0,025 M sumporne kiseline).
protoka koja se primenjuje u ispitivanju, u trajanju od 30
min. Ponovi se ispitivanje korišćenjem oko 100 mg glukoze R
umesto ispitivane supstance (n2 ml 0,025 M sumporne kise-
Izračuna se sadržaj 1-vinilpirolidin-2-ona iz površine pi- line).
kova. Sadržaj 1-vinilpirolidin-2-ona je najviše 10 ppm.
0,7004(n1  n2 )
Teški metali (2.4.8). 2,0 g odgovara zahtevima limit testa Sadržaj azota u % =  100
m
ČUVANJE
Voda (2.5.12) Najviše 5,0 %, određena za 0,500 g semi-mi-
Čuva se zaštićeno od vlage.
Viskozitet, izražen kao K-vrednost. Za povidon deklari- OZNAČAVANJE

sane vrednosti 18 ili manje, koristi se rastvor 50 g/l. Za
povidon deklarisane vrednosti veće od 18, koristi se rastvor Na signaturi se navodi nominalnu K-vrednost.
10 g/l. Za povidon deklarisane vrednosti veće od 95, koristi
se rastvor 1,0 g/l. Ostavi se da stoji 1 h i odredi viskozitet
(2.2.9) rastvora na 25 ºC, korišćenjem viskozimetra No.1 sa
minimalnim vremenom proticanja 100 s. Izračuna se K-
vrednost iz izraza:
1997:1142
1,5 log  1 300c log  (c  1,5c log ) 2

 POVIDON JOD
0,15  0,003c 0,15c  0,003c 2
c = koncentracija (g/100 ml) ispitivane supstance, Povidonum iodinatum

izračunata u odnosu na osušenu supstancu
 = viskozitet rastvora u odnosu na vodu R

DEFINICIJA
ODREĐIVANJE Povidon jod je kompleks joda i povidona. Sadrži od 0,9 %

do 12,0 % raspoloživog joda, izračunato u odnosu na osu-
šenu supstancu.
Prenese se 100,0 mg ispitivane supstance (m mg) u posudu
za digestiju, doda 5 g smeše od 33 g kalijum-sulfata R, 1 g
bakar(II)-sulfata R i 1 g titan(IV)-oksida R i tri staklene
perlice. Speru se zaostale čestice sa grlića posude malom PROIZVODNJA
količinom vode R. Doda se 7 ml sumporne kiseline R niz
zidove suda i sadržaj promeša kružnim pokretima. Zatvori Proizvodi se upotrebom povidona koji odgovara monogra-
se otvor suda pažljivo, na primer staklenom kuglicom sa fiji Povidon (685).

PRAZIKVANTEL
OSOBINE 1997:0855
Žućkastobraon ili crvenkastobraon amorfan prašak, ume- PRAZIKVANTEL

reno rastvorljiv u vodi i alkoholu. gotovo nerastvorljiv u
acetonu.
Praziquantelum
IDENTIFIKACIJA

(2.2.24) upoređivanjem sa referentnim Ph. Eur. spek-
trom povidon joda.
B. Rastvori se 10 mg u 10 ml vode R i doda 1 ml skroba,
rastvora R; nastaje tamno plava boja.
C. Rastvori se 0,1 g u 5 ml vode R i doda u kapima 10 g/l
vodenog rastvora natrijum-sulfita R dok se rastvor ne
obezboji. Doda se 2 ml kalijum-dihromata, rastvora R i
1 ml hlorovodonične kiseline R. Izdvaja se svetlo braon
talog.
C19H24N2O2 Mr 312,4
ISPITIVANJA
DEFINICIJA
ugljen-dioksida R. pH vrednost rastvora je od 1,5 do 5,0. Prazikvantel sadrži od 98,0 % do 103,0 % (RS)-2-
cikloheksilkarbonil-1,2,3,6,7,11b-heksahidro-4H-pirazino 
Jodidi. Najviše 6,0 %, izračunato u odnosu na osušenu sup- 2,1-a izohinolin-4-ona, izračunato u odnosu na osušenu
stancu. Rastvori se 0,500 g u 100 ml vode R. Dodaje se supstancu.
natrijum-metilbisulfit R dok boja joda ne nestane. Doda se
25,0 ml 0,1 M srebro-nitrata,10 ml azotne kiseline R i 5 ml
gvožđe(III)-amonijum-sulfata, rastvora R2. Titrira se 0,1 M OSOBINE
amonijum-tiocijanatom. Izvede se titracija slepe probe.
Beo ili skoro beo, kristalan prašak, vrlo teško rastvorljiv u
1 ml 0,1 M srebro-nitrata odgovara 12,69 mg ukupnog joda.
vodi, lako rastvorljiv u alkoholu i metilenhloridu.
Od % ukupnog joda izračunatog u odnosu na osušenu sup-
stancu, oduzme se % raspoloživog joda dobijenog u
Određivanju da bi se dobio % jodida.
IDENTIFIKACIJA
0,500 g sušenjem na 100 ºC do 105 ºC 3 h. Prva identifikacija: A, B
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g. Druga identifikacija: A, C
A. Temperatura topljenja (2.2.14): od 136 ºC do 140 ºC.

ODREĐIVANJE
Prenese se 1,00 g ispitivane supstance u tikvicu sa brušenim (2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim za
staklenim zatvaračem koja sadrži 150 ml vode R, i meša prazikvantel HRS. Ispitivana i referentna supstanca
kružnim pokretima 1 h. Doda se 0,1 ml sirćetne kiseline, pripreme se tehnikom diska.
razblažene R i titrira 0,1 M natrijum-tiosulfatom, uz indika-
tor skrob, rastvor R. C. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27), na
silikagelu G R kao adsorbensu.
1ml 0,1 M natrijum-tiosulfata odgovara 12,69 mg
raspoloživog joda. Ispitivani rastvor. Rastvori se 50 mg ispitivane sup-
stance u alkoholu R i dopuni do 5ml istim rastvaračem.
ČUVANJE Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 50 mg prazikvantela

HRS u alkoholu R i dopuni do 5ml istim rastvaračem.
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru zaštićeno od
svetlosti. Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 10 mg prazikvantel,
nečistoće-A HRS u alkoholu R i dopuni do 10 ml istim

PRAZIKVANTEL
rastvaračem. Dopuni se 1 ml rastvora do 2 ml poredbe- Teški metali (2.4.8). 2,0 g odgovara zahtevima limit testa
nim rastvorom (a). C za teške metale (10 ppm). Pripremi se standard korišće-
Na ploču se nanese odvojeno po 10 μl svakog rastvora.
Hromatogram se razvija u nezasićenoj kadi u dužini od Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5 %, određen za
15 cm uz mobilnu fazu: metanol R - toluen R (15:85 1,000 g sušenjem u sušnici 2h na 50 ºC iznad fosfor(V)-ok-
V/V). Hromatogram se osuši na vazduhu i izloži parama sida R pri pritisku koji ne prelazi 700 Pa.
joda 20 min. Posmatra se na dnevnoj svetlosti. Glavna Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g.
mrlja na hromatogramu ispitivanog rastvora je slična po
položaju, boji i veličini glavnoj mrlji na hromatogramu
poredbenog rastvora (a). Ispitivanje je validno samo ako
hromatogram poredbenog rastvora (b) pokazuje dve ja- ODREĐIVANJE
sno razdvojene glavne mrlje.
Rastvori se 40,0 mg u alkoholu R i dopuni do 100,0 ml is-
tim rastvaračem. Pripremi se poredbeni rastvor na isti način
ISPITIVANJA korišćenjem 40,0 mg prazikvantela HRS. Izmeri se
apsorbancija (2.2.25) ova dva rastvora na maksimumu na
265 nm.
Izgled rastvora. Rastvori se 2 g u alkoholu R, i dopuni do
20 ml istim rastvaračem. Rastvor je bistar (2.2.1) i nije Izračuna se sadržaj C19H24N2O2 iz izmerenih apsorbancija i
intenzivnije obojen od referentnog rastvora BY5.(Metoda II, koncentracija rastvora.
2.2.2).
Srodne supstance. Ispituju sa tečnom hromatografijom
ČUVANJE
(2.2.29)
Ispitivani rastvor. Rastvori se 40 mg ispitivane supstance u Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od
mobilnoj fazi i dopuni do 10,0 ml mobilnom fazom. svetlosti.
Poredbeni rastvor. (a). Rastvori se 10 mg prazikvantela,
nečistoće-A HRS i 10 mg prazikvatela HRS u mobilnoj fazi
i dopuni do 25,0 ml mobilnom fazom. Dopuni se 1,0 ml NEČISTOĆE
ovog rastvora do 20,0 ml mobilnom fazom.
tvora do 20,0 ml mobilnom fazom. Dopuni se 5,0 ml ovog
rastvora do 50 ml mobilnom fazom.
prečnika 4 mm napunjene silikagelom za hromatogra-
fiju, oktadecilsilil R (5μm),
– mobilne faze: acetonitril R - voda R (45:55 V/V), pro-
toka 1 ml/min,
– detektora, spektrofotometra, podešenog na 210 nm, A. (RS)-2-benzoil-1,2,3,6,7,11b-heksahidro-4H-pirazino
[2,1-a]izohinolin-4-on,
Injektuje se 20 μl poredbenog rastvora (a). Podesi se osetlji-
vost detektora tako da su visine dva glavna pika na dobije-
nom hromatogramu najmanje 50 % pune skale pisača.
Ispitivanje je validno samo ako je rezolucija između pikova
koji odgovaraju prazikvantelu i prazikvantel, nečistoći-A
najmanje 3.
Injektuje se odvojeno 20 μl ispitivanog rastvora i 20 μl
poredbenog rastvora (b). Na hromatogramu ispitivanog ras-
tvora, zbir površina svih pikova osim glavnog pika nije veći
od površine glavnog pika na hromatogramu poredbenog
rastvora (b) (0,5 %) i najviše jedan takav pik ima površinu
veću od 0,4 površine glavnog pika na hromatogramu
poredbenog rastvora (b) (0,2 %). Zanemari se bilo koji pik
sa površinom manjom od 0,05 površina glavnog pika na B. 2-cicloheksilkarbonil-2,3,6,7-tetrahidro-4H-pirazino 
hromatogramu poredbenog rastvora (b). 2,1-aizohinolin-4-on

PRAZOSIN-HIDROHLORID
ovog rastvora do 100,0 ml rastvorom 0,1 % V/V

hlorovodonične kiseline R u metanolu R (rastvor A
odnosno rastvor B). Ispitivan u oblasti od 220 nm do
280 nm (2.2.25) rastvor A pokazuje apsorpcioni
maksimum na 247 nm. Specifična apsorbancija je od
1320 do 1400. Ispituje se u oblasti od 280 nm do 400
nm; rastvor B pokazuje dva apsorpciona maksimuma na
330 nm i 343 nm. Specifična apsorbancija na
maksimumu na 330 nm je od 260 do 280, na
maksimumu na 343 nm je od 240 do 265.
B. Ispituju se IR apsorpcionom spektrofotometrijom
(2.2.24), upoređenjem sa IR spektrom dobijenim za
C. 2-[2-(N-formilcikloheksilkarbonilamino)acetil]-1,2,3,4-
tetrahidroisohinolin-1-on prazosin-hidrohlorid HRS. Ispitivana i referentna sup-
stanca se pripreme tehnikom diska korišćenjem kalijum-
hlorida R. Ako dobijeni spektri pokazuju razlike, ras-
tvori se 50 mg ispitivane supstance i 50 mg prazosin-
hidrohlorida HRS odvojeno u smeši 10 ml vode R i 10
1997:0856 (99*) ml alkohola R, doda se 2 ml natrijum-hidroksida, ras-
tvora, razblaženog R i mućka sa dve zapremine od po
25 ml, metilenhlorida R. Upare se sjedinjeni organski
PRAZOSIN-HIDROHLORID slojevi i osuši ostatak na 60 ºC i pritisku od najviše 700
Pa. Snime se novi spektri korišćenjem ostataka.
Prazosini hydrochloridum C. Posmatraju se hromatogrami dobijeni u ispitivanju srod-
nih supstanci, pod UV svetlošću na 254 nm. Glavna mr-
lja na hromatogramu ispitivanog rastvora (b) je slična
D. Rastvori se oko 2 mg u 2 ml vode R. Rastvor daje reak-
ciju (a) hlorida (2.3.1).
ISPITIVANJA

C19H22CIN5O4 Mr 419,9
DEFINICIJA stance u smeši 1 zapremine dietilamina R, 10 zapremina
metilenhlorida R i 10 zapremina metanola R i dopuni do 10
Prazosin-hidrohlorid sadrži od 98,5 % do 101,0 % 1-(4- ml istom smešom rastvarača.
amino-6,7-dimetoksihinazolin-2-il)-4-furan-2-ilkarbonil)
piperazin-hidrohlorida, izračunato u odnosu na bezvodnu Ispitivani rastvor (b) Dopuni se 1 ml ispitivanog rastvora
supstancu. (a) do 10 ml smešom 1 zapremine dietilamina R, 10 zapre-
mina metilenhlorida R i 10 zapremina metanola R.
Poredbeni rastvor (a) Rastvori se 10 mg prazosin-hidrohlo-
OSOBINE:
rida HRS u smeši 1 zapremine dietilamina R, 10 zapremina
metilenhlorida R i 10 zapremina metanola R dopuni do 10
Beo ili skoro beo prašak, vrlo teško rastvorljiv u vodi, teško ml istom smešom rastvarača.
rastvorljiv u alkoholu i metanolu, gotovo nerastvorljiv u
acetonu. Poredbeni rastvor (b) Dopuni se 1 ml ispitivanog rastvora
(b) do 50 ml smešom 1 zapremine dietilamina R, 10 zapre-
mina metilenhlorida R i 10 zapremina metanola R.
IDENTIFIKACIJE:
Na ploču sa nanese odvojeno po 10 μl svakog rastvora.
Prva identifikacija: B, D Hromatogram se razvije u dužini od 15 cm uz mobilnu
fazu: dietilamin R - etilacetat R (5:95 V/V). Hromatogram
Druga identifikacija: A, C, D se osuši u struji toplog vazduha i posmatra pod UV svet-
lošću na 254 nm. Bilo koja mrlja na hromatogramu ispitiva-
A. Rastvori se 50,0 mg u rastvoru 0,1 % V/V hlorovodoni- nog rastvora (a), osim glavne mrlje, nije intenzivnija od mr-
čne kiseline R u metanolu R i dopuni do 100,0 ml istim lje na hromatogramu poredbenog rastvora (b) (0,2 %).
kiselim rastvorom. Odvojeno se dopuni 1,0 ml i 5,0 ml

PRAZOSIN-HIDROHLORID
Gvožđe. Najviše 100 ppm Fe, određeno atomskom NEČISTOĆE

apsorpcionom spektrometrijom. (Metoda I, 2.2.23)
Ispitivani rastvor. U 1,0 g dodaje se u kapima oko 1,5 ml

azotne kiseline R. Kada se smanji razvijanje para, zagreva
se na vodenom kupatilu, potom žari postepenim povećava-
njem temperature od 150 ºC do 1 000 ºC, održavajući fi-
nalnu temperaturu 1 h. Ohladi se, ostatak rastvori u 20 ml
hlorovodonične kiseline, razblažene R, upari do oko 5 ml i
dopuni do 25,0 ml hlorovodoničnom kiselinom, razblaže-
nom R. A. 2-hlor-6,7-dimetoksihinazolin-4-ilamin,
Poredbeni rastvor. Pripreme se poredbeni rastvori korišće-

njem gvožđa, standardnog rastvora (8 ppm Fe) R, po pot-
rebi razblaženi vodom R.
Izmeri se apsorbancija na 248 nm korišćenjem lampe sa

šupljom katodom za gvožđe i vazduh- acetilen plamena.
Nikl. Najviše 50 ppm Ni, određenog atomskom apsorpcio-

nom spektrometrijom. (Metoda I, 2.2.23)
B. 1,4-bis-(2-furan-2-ilkarbonil)piperazin,
Ispitivani rastvor. Koristi se ispitivani rastvor pripremljen u
Ispitivanju za gvožđe.
Poredbeni rastvori. Pripreme se poredbeni rastvori korišće-

njem nikla, standardnog rastvora (10 ppm Ni) R, po potrebi
razblaženi vodom R.
Izmeri se apsorbancija na 232 nm korišćenjem lampe sa

šupljom katodom za nikl i vazduh-acetilen plamena.
Voda (2.5.12). Najviše 0,5%, određeno za 1,00g semi-mi- C. 6,7-dimetoksi-2-piperazin-1-ilhinazolin-4-ilamin,

kro metodom za određivanje vode. Koristi se smeša jedna-
kih zapremina metanola R i metilenhlorida R kao rastvarača.
ODREĐIVANJE
D. 1-(2-furan-2-ilkarbonil)piperazin
Da bi se izbeglo pregrevanje u reakcionoj smeši, meša se
dobro i neprekidno, i titracija se odmah zaustavi po posti-
zanju završne tačke titracije.
Rastvori se 0,350 g u smeši 20 ml mravlje kiseline, bezvo-

dne R i 30 ml sirćetne kiseline, anhidrida R. Titrira se 0,1
M perhlornom kiselinom, uz potenciometrijsko određivanje
završne tačke titracije (2.2.20).
1 ml 0,1 M perhlorne kiseline odgovara 41,99 mg C19

H22ClN5O4.
ČUVANJE
E. 2,2-piperazin-1,4-diilbis(6,7-dimetoksihinazolin-4-ila-
min)
svetlosti.

PREDNIZOLON
1997:0353 Poredbeni rastvor (b) Rastvori se 10 mg hidrokortizona

HRS u poredbenom rastvoru (a) i dopuni do 10 ml
PREDNIZOLON poredbenim rastvorom (a).
Na ploču se nanese odvojeno po 5μl svakog rastvora.
Pripremi se mobilna faza dodavanjem smeše 1,2 zapre-
Prednisolonum mine vode R i 8 zapremina metanola R smeši 15 zapre-
gram se razvije u dužini od 15 cm. Izvede se drugo
razvijanje u dužini od 15 cm uz mobilnu fazu: butanol R
zasićen vodom R - toluen R - etar R (5:15:80 V/V/V).
Hromatogram se osuši na vazduhu i posmatra pod UV
ispitivanog rastvora slična je po položaju i veličini glav-
Hromatogram se isprska sumpornom kiselinom, rastvo-
rom alkoholnim R i zagreva 10 min na 120 ºC ili dok se
mrlje ne pojave. Ostavi se da se ohladi. Posmatraju se
C21H28O5 Mr 360,4
hromatogrami na dnevnoj svetlosti i pod UV svetlošću
na 365 nm. Glavna mrlja na hromatogramu ispitivanog
rastvora slična je po položaju, boji na dnevnoj svetlosti,
DEFINICIJA
fluorescenciji pod UV svetlošću na 365 nm i veličini
Prednizolon sadrži od 97,0% do 103,0 % 11,17,21- Ispitivanje je validno samo ako hromatogram poredbe-
trihidroksipregna-1,4-dien-3,20-diona, izračunato u odnosu nog rastvora (b) pokazuje dve jasno razdvojene mrlje.
osušenu supstancu.
C. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27) na
pogodnom silikagelu sa fluorescentnim indikatorom sa
OSOBINE optimalnim intenzitetom na 254 nm, kao adsorbensu
Beo ili skoro beo, kristalan prašak, higroskopan, vrlo teško Ispitivani rastvor (a). Rastvori se 25 mg ispitivane sup-
rastvorljiv u vodi, umereno rastvorljiv u alkoholu i meta- stance u metanolu R i dopuni do 5 ml istim rastvaračem.
nolu, slabo rastvorljiv u acetonu, teško rastvorljiv u Ovaj rastvor se takođe koristi za pripremu ispitivanog
metilenhloridu. rastvora (b). Dopuni se 2 ml rastvora do 10 ml
metilenhloridom R.
Pokazuje polimorfizam.
Ispitivani rastvor (b) Prenese se 0,4 ml rastvora dobije-
nog za vreme pripreme ispitivanog rastvora (a) u sta-
IDENTIFIKACIJA klenu epruvetu dužine 100 mm i prečnika 20 mm sa
brušenim staklenim zatvaračem ili politetrafluoroetilen-
Prva identifikacija: A, B. skom kapicom i upari rastvarač laganim zagrevanjem u
struji azota R. Doda se 2 ml 15 % V/V rastvora sirćetne
Druga identifikacija: C, D. kiseline, glacijalne R i 50 mg natrijum-bizmutata R.
Zatvori se epruveta i suspenzija mućka 1 h mehaničkom
A. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotomerijom mućkalicom zaštićeno od svetlosti. Doda se 2 ml 15 %
(2.2.24) upoređenjem sa IR spektrom dobijenim za V/V sirćetne kiseline, glacijalne R i filtrira u levak za
prednizolon HRS. Ako spektri dobijeni za čvrste sup- odvajanje od 50 ml, ispirajući filtar dva puta sa po 5 ml
stance pokazuje razlike, rastvore se ispitivana i referen- vode R. Mućka se bistar filtrat sa 10 ml metilenhlorida
tna supstanca posebno u najmanjoj potrebnoj zapremini R. Ispere se organski sloj sa 5 ml 1 M natrijum-
acetona R i upari se do suva na vodenom kupatilu. hidroksidom i dva puta sa po 5 ml vode R. Suši se preko
Snime se novi spektri korišćenjem ostatka. natrijum-sulfata, bezvodnog R.
B. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27) na Poredbeni rastvor (a) Rastvori se 25 mg prednizolona
pogodnom silikagelu sa fluorescentnim indikatorom sa HRS u metanolu R i dopuni do 5 ml istim rastvaračem.
optimalnim intenzitetom na 254 nm, kao adsorbensu. Ovaj rastvor se takođe koristi za pripremu poredbenog
Ispitivani rastvor. Rastvori se 10 mg ispitivane sup- rastvora (b). Dopuni se 2 ml rastvora do 10 ml
stance u smeši 1 zapremine metanola R i 9 zapremina metilenhloridom R.
metilenhlorida R i dopuni do 10 ml istom smešom Poredbeni rastvor (b) Prebese se 0,4 ml rastvora dobije-
rastvarača. nog za vreme pripreme poredbenog rastvora (a) u sta-
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 20 mg prednizolon klenu epruvetu dužine 100 mm i prečnika 20 mm sa
HRS u smeši 1 zapremine metanola R i 9 zapremina brušenim staklenim zatvaračem ili politetrafluoroetilen-
metilenhlorida R i dopuni do 20 ml istom smešom skom kapicom i upari rastvarač laganim zagrevanjem u
rastvarača. struji azota R.Doda se 2 ml 15 % V/V rastvora sirćetne

PREDNIZOLON
kiseline, glacijalne R i 50 mg natrijum-bizmutata R. Poredbeni rastvor (b) Dopuni se 1,0 ml ispitivanog rastvora
Zatvori se epruveta i suspenzija mućka 1 h mehaničkom do 100,0 ml mobilnom fazom.
mućkalicom zaštićeno od svetlosti. Doda se 2 ml 15 %
V/V sirćetne kiseline, glacijalne R i filtrira u levak za Hromatografski postupak može da se izvede korišćenjem:
odvajanje od 50 ml, ispirajući filtar dva puta sa po 5 ml
vode R. Mućka se bistar filtrat sa 10 ml metilenhlorida – kolone od nerđajućeg čelika, dužine 0,25 m i unutraš-
R. Ispere se organski sloj sa 5 ml 1 M natrijum- njeg prečnika 4,6 mm napunjene silikagelom za
hidroksidom i dva puta sa po 5 ml vode R. Suši se preko hromatografiju R (5 μm),
natrijum-sulfata, bezvodnog R. – mobilne faze, smeše pripremljene na sledeći način: u
Na ploču se nanese odvojeno po 5 μl ispitivanog ras- odmernu tikvicu od 1 000 ml pomeša se 50 ml metanola
tvora (a) i poredbenog rastvora (a) i po 10 μl ispitivanog R sa 3,5 ml vode R; doda se 700 ml hloroforma
rastvora (b) i poredbenog rastvora (b), nanošenjem zad- stabilizovanog amilenom R, meša pažljivo i ostavi da se
nja dva u malim zapreminama da bi se dobile male mr- uspostavi ravnoteža; dopuni se do 1 000,0 ml hloro-
lje. Pripremi se mobilna faza dodavanjem smeše 1,2 formom stabilizovanim amilenom R, i ponovo pomeša,
zapremine vode R i 8 zapremina metanola R smeši 15 protoka 1 ml/min.
zapremina etra R i 77 zapremina metilenhlorida R. Hro- – detektora, spektrofotometra, podešenog na 254 nm,
matogram se razvije u dužini od 15 cm. Izvede se drugo
razvijanje u dužini od 15 cm uz mobilnu fazu: butanol R Kondicionira se kolona mobilnom fazom protoka 1 ml /min,
zasićen vodom R - toluen R - etar R (5:15:80 V/V/V). oko 45 min.
Hromatogram se osuši na vazduhu i posmatra pod UV
svetlošću na 254 nm. Glavna mrlja na svakom od Podesi se osetljivost sistema tako da visina glavnog pika na
hromatograma ispitivanih rastvora slična je po položaju hromatogramu dobijenom sa 20 μl poredbenog rastvora (b)
i veličini glavnoj mrlji na hromatogramu odgovarajućeg bude najmanje 50 % pune skale pisača.
poredbenog rastvora. Hromatogram se isprska sumpor-
nom kiselinom, rastvorom alkoholnim R i zagreva 10 Injektuje se 20 μl poredbenog rastvora (a). Kada se hroma-
min na 120 ºC ili dok se mrlje ne pojave. Ostavi se da se togrami snime pri opisanim uslovima, retenciona vremena
ohladi. Posmatraju se hromatogrami na dnevnoj svetlo- su: hidrokortizon, oko 12 min i prednizolon, oko 15 min.
sti i pod UV svetlošću na 365 nm. Glavna mrlja na sva- Ispitivanje je validno samo ako je rezolucija između pikova
kom od ova dva hromatograma ispitivanih rastvora sli- koji odgovaraju hidrokortizonu i prednizolonu najmanje 5,0.
čna je po položaju, boji na dnevnoj svetlosti, fluorescen- Ako je potrebno, podese se neznatno koncentracije meta-
ciji pod UV svetlošću na 365 nm i veličini glavnoj mrlji nola i vode u mobilnoj fazi, održavajući odnos metanola i
na hromatogramu odgovarajućeg poredbenog rastvora. vode i homogenost mobilne faze.
Glavne mrlje na hromatogramima ispitivanog rastvora
(b) i poredbenog rastvora (b) imaju Rf vrednost očigle- Injektuje se odvojeno po 20 μl ispitivanog rastvora i
dno veću od glavnih mrlja na hromatogramima ispitiva- poredbenog rastvora (b). Hromatografski postupak se
nog rastvora (a) i poredbenog rastvora (a). nastavi se u trajanju 3,5 retenciona vremena glavnog pika.
Na hromatogramu ispitivanog rastvora: površina bilo kog
D. Doda se oko 2 mg u 2 ml sumporne kiseline R i mućka pika, osim glavnog pika, nije veća od površine glavnog pika
da se rastvori. U roku od 5 min razvija se intenzivno crna hromatogramu poredbenog rastvora (b) (1,0 %) i najviše
vena boja. Kada se posmatra pod UV svetlošću na 365 jedan takav pik ima površinu veću od 0,5 površine glavnog
nm, vidljiva je crvenkastosmeđa fluorescencija. Posle 5 pika na hromatogramu poredbenog rastvora (b) (0,5 %);
min rastvor se doda u 10 ml vode R i pomeša. Boja zbir površina svih pikova, osim glavnog pika, je najviše 1,5
bledi i pojavljuje se žuta fluorescencija pod UV svet- površine glavnog pika na hromatogramu poredbenog ras-
lošću na 365 nm i izdvaja se siv, pahuljast (flokularan) tvora (b) (1,5 %). Zanemari se bilo koji pik sa površinom
talog. manjom od 0,05 površine glavnog pika na hromatogramu
poredbenog rastvora (b).
ISPITIVANJA Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 1,0 %, određen za

dioksanu R i dopuni do 25,0 ml istim rastvaračem. Specifi-
čna optička rotacija je od +96º do +102º, izračunata u od-
ODREĐIVANJE
Srodne supstance. Ispituje se tečnom hromatografijom Rastvori se 0,100 g u alkoholu R i dopuni do 100,0 ml istim
(2.2.29) rastvaračem. Dopuni se 1,0 ml rastvora do 100,0 ml alkoho-
lom R. Izmeri se apsorbancija (2.2.25) na maksimumu na
243,5 nm.
za u mobilnoj fazi i dopuni do 25,0 ml mobilnom fazom.
Poredbeni rastvor (a) Rastvori se 2 mg prednizolona HRS i Izračuna se sadržaj C21H28O5 uzimajući da je specifična
2 mg hidrokortizona HRS u mobilnoj fazi i dopuni do 100,0 apsorbancija 415.
ml mobilnom fazom.

PREDNIZOLONACETAT
ČUVANJE Ispitivani rastvor. Rastvori se 10 mg ispitivane sup-

stance u smeši 1 zapremine metanola R i 9 zapremina
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od hloroforma R i dopuni do 10 ml istom smešom rastva-
svetlosti. rača.
Poredbeni rastvori (a). Rastvori se 10 mg predni-
NEČISTOĆE zolonacetata HRS u smeši 1 zapremine metanola R i 9
zapremina hloroforma R i dopuni do 10 ml istom sme-
A. hidrokortizon. šom rastvarača.
Poredbeni rastvor (b) Rastvori se 10 mg prednizo-
lonpivaloata HRS u smeši 1 zapremine metanola R i 9
zapremina hloroforma R i dopuni do 10 ml istom sme-
šom rastvarača. Dopuni se 5 ml ovog rastvora do 10 ml
1997:0734 (99*) poredbenim rastvorom (a).
PREDNIZOLONACETAT Pripremi se mobilna faza dodavanjem smeše 1,2 zapre-
mine vode R i 8 zapremina metanola R smeši 15 zapre-
Prednisoloni acetas mina etra R i 77 zapremina metilenhlorida R. Hromato-
gram se razvije u dužini od 15 cm. Hromatogram se
osuši na vazduhu i posmatra pod UV svetlošću na 254
slična je po položaju i veličini glavnoj mrlji na hromato-
gramu poredbenog rastvora (a). Hromatogram se ispr-
ska sumpornom kiselinom, rastvorom alkoholnim R i za-
greva 10 min na 120 ºC ili dok se mrlje ne pojave. Os-
tavi se da se ohladi. Posmatraju se hromatogrami na
dnevnoj svetlosti i pod UV svetlošću na 365 nm. Glavna
mrlja na hromatogramu ispitivanog rastvora slična je po
položaju, boji na dnevnoj svetlosti, fluorescenciji pod
UV svetlošću na 365 nm i veličini glavnoj mrlji na
C23H30O6 Mr 402,5 hromatogramu poredbenog rastvora (a). Ispitivanje je
pokazuje dve jasno razdvojene mrlje.
DEFINICIJA C. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27) na
pogodnom silikagelu sa fluorescentnim indikatorom sa
Prednizolonacetat sadrži od 97,0 % do 103,0 % 11β,17- optimalnim intenzitetom na 254 nm, kao adsorbensu.
dihidroksi-21-acetiloksipregna-1,4-dien-3,20-dion, izraču-
nato u odnosu na osušenu supstancu. Ispitivani rastvor (a). Rastvori se 25 mg ispitivane sup-
stance u metanolu R uz blago zagrevanje i dopuni do 5
ml istim rastvaračem. Ovaj rastvor se takođe koristi za
OSOBINE pripremu ispitivanog rastvora (b). Dopuni se 2 ml ras-
tvora do 10 ml hloroformom R.
Ispitivani rastvor (b) Prebaci se 2 ml rastvora dobijenog
vodi, teško rastvorljiv u alkoholu i metilenhloridu.
za vreme pripreme ispitivanog rastvora (a) u staklenu
Topi se na oko 230 ºC, uz raspadanje. epruvetu od 15 ml sa brušenim staklenim zatvaračem ili
politetrafluoroetilenskom kapicom. Doda se 10 ml
natrijum-hidrogenkarbonata, zasićenog rastvora u
IDENTIFIKACIJA metanolu R i odmah propušta struja azota R kroz rastvor
5 min. Zatvori se epruveta. Zagreva se 2 h i 30 min u
Prva identifikacija: A, B. vodenom kupatilu na 45 C, zaštićeno od svetlosti. Os-
tavi se da se ohladi.
Druga identifikacija:C, D, E.
Poredbeni rastvor (a) Rastvori se 25 mg prednizolo-
A. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotomerijom nacetata HRS u metanolu R uz blago zagrevanje i
(2.2.24) upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim za dopuni do 5 ml istim rastvaračem. Ovaj rastvor se ta-
prednizolonacetat HRS. Ispitivana i referentna sup- kođe koristi za pripremu poredbenog rastvora (b). Do-
stanca pripreme se tehnikom diska. puni se 2 ml rastvora do 10 ml hloroformom R.
B. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27) na Poredbeni rastvor (b) Prebaci se 2 ml rastvora dobije-
pogodnom silikagelu sa fluorescentnim indikatorom sa nog za vreme pripreme poredbenog rastvora (a) u sta-
optimalnim intenzitetom na 254 nm, kao adsorbensu. klenu epruvetu od 15 ml sa brušenim staklenim zatvara-

PREDNIZOLONACETAT
čem ili politetrafluoroetilenskom kapicom. Doda se 10 – kolone od nerđajućeg čelika, dužine 0,25 m i unutraš-
ml natrijum-hidrogenkarbonata, zasićenog rastvora u njeg prečnika 4,6 mm napunjene mikroporoznim
metanolu R i odmah propušta struja azota R kroz ras- silikagelom za hromatografiju R (5 μm),
tvor 5 min. Zatvori se epruveta. Zagreva se 2h i 30 min
u vodenom kupatilu na 45 C, zaštićeno od svetlosti. – mobilne faze, smeše pripremljene na sledeći način: po-
Ostavi se da se ohladi. meša se 43 ml metanola R sa 3 ml vode R; doda se 700
ml hloroforma stabilizovanog amilenom R, meša paž-
Na ploču se nanese odvojeno po 5 μl svakog rastvora. ljivo i ostavi da se ujednači; dopuni se do 1 000,0 ml
Pripremi se mobilna faza dodavanjem smeše 1,2 zapre- hloroformom, stabilizovanim amilenom R, i ponovo po-
mine vode R i 8 zapremina metanola R smeši 15 zapre- meša; protoka 1 ml/min.
gram se razvije u dužini od 15 cm. Hromatogram se – detektora, spektrofotometra, podešenog na 254 nm. Po-
osuši na vazduhu i posmatra pod UV svetlošću na 254 desi se osetljivost sistema tako da visina glavnog pika
nm. Glavna mrlja na svakom od hromatograma ispitivana hromatogramu poredbenog rastvora (b) bude od
nih rastvora slična je po položaju i veličini glavnoj mrlji 70 % do 90 % pune skale pisača.
na hromatogramu odgovarajućeg poredbenog rastvora. Kondicionira se kolona mobilnom fazom protoka 1 ml
Hromatogram se isprska sumpornom kiselinom, rastvo- /min,oko 45 min.
rom alkoholnim R i zagreva 10 min na 120 ºC ili dok se
mrlje ne pojave. Ostavi se da se ohladi. Posmatraju se Injektuje se 20 μl poredbenog rastvora (a). Kada se
hromatogrami na dnevnoj svetlosti i pod UV svetlošću hromatogrami snime pri opisanim uslovima, retenciona vre-
na 365 nm. Glavna mrlja na svakom od hromatograma mena su: za hidrokortizonacetat, oko 4,5 min i prednizo-
ispitivanih rastvora slična je po položaju, boji na dnev- lonacetat, oko 5,5 min. Ispitivanje je validno samo ako je
noj svetlosti, fluorescenciji pod UV svetlošću na 365 rezolucija između pikova koji odgovaraju hidrokor-
nm i veličini glavnoj mrlji na hromatogramu tizonacetatu i prednizolonacetatu najmanje 2,0; ako ova
odgovarajućeg poredbenog rastvora. Glavne mrlje na rezolucija nije postignuta, podese se neznatno koncentracije
hromatogramima ispitivanog rastvora (b) i poredbenog metanola R i vode R u mobilnoj fazi, održavajući odnos
rastvora (b) imaju Rf vrednost očigledno manju od glav- metanola i vode i homogenost mobilne faze.
nih mrlja na hromatogramima ispitivanog rastvora (a) i
poredbenog rastvora (a). Injektuje se odvojeno po 20 μl ispitivanog rastvora i
poredbenog rastvora (b). Nastavi se hromatografija u traja-
D. Doda se oko 2 mg u 2 ml sumporne kiseline R i mućka nju od 4 retenciona vremena glavnog pika. Na hromato-
da se rastvori. U roku od 5 min, razvija se intenzivno cr-
gramu ispitivanog rastvora: površina bilo kog pika, osim
vena boja. Posmatra se pod UV svetlošću na 365 nm,
glavnog pika, nije veća od površine glavnog pika na
vidljiva je crvenkastosmeđa fluorescencija. Rastvor se
hromatogramu poredbenog rastvora (b) (2,0 %) i najviše
doda u 10 ml vode R i pomeša. Boja bledi i pojavljuje se
jedan takav pik ima površinu veću od 0,5 površina glavnog
zelenkastožuta fluorescencija pod UV svetlošću na 365
pika na hromatogramu poredbenog rastvora (b) (1,0 %);
nm.
zbir površina svih pikova, osim glavnog pika, je najviše
E. Oko 10 mg daje reakciju acetil grupe (2.3.1). 1,25 površina glavnog pika na hromatogramu poredbenog
rastvora (b) (2,5 %). Zanemari se bilo koji pik rastvarača i
bilo koji pik sa površinom manjom od 0,025 površina glav-
ISPITIVANJA nog pika na hromatogramu poredbenog rastvora (b).
Specifična optička rotacija (2.2.7). Rastvori se 0,250 g u Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5 %, određen za
dioksanu R i dopuni do 25,0 ml istim rastvaračem. Specifi- 1,000 g sušenjem u sušnici na 100 ºC do 105 ºC.
čna optička rotacija je od +112º do +119º, izračunata u od-
ODREĐIVANJE
Srodne supstance. Ispituje se tečnom hromatografijom
(2.2.29)
Rastvori se 0,100g u alkoholu R i dopuni do 100,0 ml istim
Ispitivani rastvor. Rastvori se 62,5 mg ispitivane supstance rastvaračem. Dopuni se 2,0 ml ovog rastvora do 250,0 ml
u mobilnoj fazi i dopuni do 25,0 ml mobilnom fazom. alkoholom R. Izmeri se apsorbancija (2.2.25) na maksi-
mumu na 243 nm.
Poredbeni rastvor (a) Rastvori se 25 mg hidrokortizonace-
tata HRS i 25 mg prednizolona HRS u alkoholu R dopuni Izračuna se sadržaj C23H30O6 uzimajući da je specifična
do 25,0 ml istim rastvaračem. Upari se 1 ml ovog rastvora apsorbancija 370.
do suva u vodenom kupatilu na 45 C u struji azota R, ras-
tvori ostatak u mobilnoj fazi i dopuni do 25,0 ml mobilnom
fazom. ČUVANJE
Poredbeni rastvor (b) Dopuni se 1,0 ml ispitivanog rastvora
do 50,0 ml mobilnom fazom. Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od
svetlosti.

PREDNIZOLONFOSFAT-NATRIJUM
1997:0735 (99*) Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 10 mg

prednizolonfosfata-natrijuma HRS u metanolu R i do-
PREDNIZOLONFOSFAT-NATRIJUM puni do 10 ml istim rastvaračem.
Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 10 mg
deksametazonfosfata-natrijuma HRS u metanolu R i do-
Prednisoloni natrii phosphas puni do 10 ml istim rastvaračem. Dopuni se 5 ml ovog
rastvora do 10 ml poredbenim rastvorom (a).
Na ploču se odvojeno nanese po 5 μl svakog rastvora.
fazu: sirćetna kiselina R – voda R – butanol R (20:20:60
V/V/V). Hromatogram se osuši na vazduhu i posmatra
pod UV svetlošću na 254 nm. Glavna mrlja na hromato-
gramu ispitivanog rastvora slična je po položaju i veli-
tvora (a). Hromatogram se isprska sumpornom kiseli-
nom, rastvorom alkoholnim R i zagreva 10 min na 120
C21H27Na2O8P Mr 484,4 ºC ili dok se mrlje ne pojave. Ostavi se da se ohladi.
Posmatraju se hromatogrami na dnevnoj svetlosti i pod
UV svetlošću na 365 nm. Glavna mrlja na hromato-
DEFINICIJA gramu ispitivanog rastvora slična je po položaju, boji na
dnevnoj svetlosti, fluorescenciji pod UV svetlošću na
Prednisolonfosfat-natrijum sadrži od 96,0 % do 103,0 % 365 nm i veličini glavnoj mrlji na hromatogramu
11β,17α-dihidroksi-21-fosfonoksi-1,4-pregnadien-3,20- poredbenog rastvora (a). Ispitivanje je validno samo ako
dion-dinatrijuma izračunato u odnosu na bezvodnu sups- hromatogram poredbenog rastvora (b) pokazuje dve mr-
tancu. lje koje ne moraju biti potpuno razdvojene.
D. Doda se oko 2 mg u 2 ml sumporne kiseline R i mućka
da se rastvori. U toku od 5 min, razvija se intenzivno cr-
OSOBINE vena boja. Kada se posmatra pod UV svetlošću na 365
nm, vidljiva je crvenkastosmeđa fluorescencija. Rastvor
Beo ili skoro beo, kristalan prašak, higroskopan, lako se doda u 10 ml vode R i pomeša. Boja bledi i pojavljuje
rastvorljiv u vodi, vrlo teško rastvorljiv u alkoholu. se zelenkastožuta fluorescencija pod UV svetlošću na
365 nm.
IDENTIFIKACIJA E. Na oko 40 mg doda se 2 ml sumporne kiseline R i paž-
ljivo zagreva dok se razviju bele pare. Doda se azotna
Prva identifikacija: B, C. kiselina R u kapima, nastavi zagrevanje dok se rastvor
skoro ne obezboji i ohladi. Doda se 2 ml vode R, po-
Druga identifikacija: A, C, D, E. novo zagreva dok se razvijaju bele pare, ohladi, doda 10
A. Rastvori se 10,0 mg u 5 ml vode R i dopuni do 100,0 ml ml vode R i neutrališe amonijakom, razblaženim R1 uz
etanolom R. Prenese se 2,0 ml ovog rastvora u epruvetu lakmus reagens papir, crveni R. Rastvor daje reakciju
sa brušenim staklenim zatvaračem, doda 10,0 ml (a) natrijuma (2.3.1) i reakciju (b) fosfata (2.3.1).
fenilhidrazin-sumporne kiseline, rastvora R, pomeša i
zagreva 20 min u vodenom kupatilu na 60 ºC. Ohladi se
odmah. Apsorbancija (2.2.25) rastvora na maksimumu ISPITIVANJA
na 415 nm je od 0,10 do 0,20.
prednizolonfosfat-natrijum HRS. Ako spektri dobijeni Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.2.1) i nije intenziv-
za čvrste supstance pokazuje razlike, rastvore se ispiti- nije obojen od referentnog rastvora B7 (Metoda II, 2.2.2).
vana i referentna supstanca posebno u najmanjoj potreb-
noj zapremini alkohola R i upari se do suva na vodenom pH (2.2.3). pH vrednost rastvora S je od 7,5 do 9,0.
kupatilu. Snime se novi spektri korišćenjem ostataka.
C. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27) na vodi R i dopuni do 25,0 ml istim rastvaračem. Specifična
pogodnom silikagelu sa fluorescentnim indikatorom sa optička rotacija je od +94º do +100º, izračunata u odnosu
optimalnim intenzitetom na 254 nm, kao adsorbensu. na bezvodnu supstancu.
Ispitivani rastvor. Rastvori se 10 mg ispitivane sup- Srodne supstance. Ispituje se tečnom hromatografijom
stance u metanolu R i dopuni do 10 ml istim rastvara- (2.2.29)
čem.

PREDNIZOLONPIVALOAT
Ispitivani rastvor. Rastvori se 62,5 mg ispitivane supstance ODREĐIVANJE

Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 25 mg prednizolonfosfat- rastvaračem. Dopuni se 5,0 ml rastvora do 250,0 ml vodom
natrijuma HRS i 25 mg prednizolona HRS u mobilnoj fazi i R. Izmeri se apsorbancija (2.2.25) na maksimumu na 247
dopuni do 25,0 ml istim rastvaračem. Dopuni se 1,0 ml nm.
ovog rastvora do 25,0 ml mobilnom fazom.
Izračuna se sadržaj C21H27Na2O8P uzimajući da je specifi-
Poredbeni rastvor (b). Dopuni se 1,0 ml ispitivanog ras- čna apsorbancija 312.
ČUVANJE
njeg prečnika 4,6 mm napunjene silikagelom za hroma- Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od
tografiju, oktadecilsilil R (5 μm), svetlosti.
– mobilne faze, smeše pripremljene na sledeći način: u
tikvicu po Erlenmeyeru od 250 ml odmeri se 1,360 g
kalijum-dihidrogenfosfata R i 0,600 g heksilamina R,
pomeša i ostavi da stoji 10 min i onda rastvori u 185 ml 1997:0736
vode R; doda se 65 ml acetonitrila R, promeša i filtrira
kroz 0,45 m filter; protoka 1 ml/min. PREDNIZOLONPIVALOAT
Podesi se osetljivost sistema tako da visina glavnog pika na Prednisoloni pivalas
hromatogramu poredbenog rastvora (b) bude od 70 % do
90 % pune skale pisača.
Kondicionira se kolona mobilnom fazom protoka 1 ml
/min,oko 30 min.
Injektuje se 20 μl poredbenog rastvora (a). Kada se
hromatogrami snime pri opisanim uslovima, retenciona vre-
mena su: za prednizolonfosfat-natrijum, oko 6,5 min, pred-
nizolon, oko 8,5 min. Ispitivanje je validno samo ako je
rezolucija između pikova koji odgovaraju prednizolonfos-
fat-natrijumu i prednizolu najmanje 4,5; ako ova rezolucija
nije postignuta, poveća se se koncentracija acetonitrila R ili C26H36O6 Mr 444,6
vode R u mobilnoj fazi.
Injektuje se odvojeno po 20 μl ispitivanog rastvora i DEFINICIJA
poredbenog rastvora (b). Nastavi se hromatografija u traja-
nju od 1,5 retencionog vremena glavnog pika. Na hromato- Prednizolonpivaloat sadrži od 97,0 % do 103,0 % 11β,17,-
gramu ispitivanog rastvora: površina bilo kog pika, osim dihidroksi-21-(2,2-dimetil)propioniloksi-1,4-pregnadien-
glavnog pika, nije veća od površine glavnog pika na hroma- 3,20-diona, izračunato u odnosu na osušenu supstancu.
togramu poredbenog rastvora (b) (2,0 %) i najviše jedan
takav pik ima površinu veću od 0,5 površine glavnog pika
na hromatogramu poredbenog rastvora (b) (1,0 %); zbir OSOBINE
površina svih pikova, osim glavnog pika, je najviše 1,5
površine glavnog pika na hromatogramu poredbenog ras- Beo ili skoro beo kristalan prašak, gotovo nerastvorljiv u
tvora (b) (3,0 %). Zanemari se bilo koji pik rastvarača i bilo vodi, teško rastvorljiv u alkoholu, umereno rastvorljiv u
koji pik sa površinom manjom od 0,025 površine glavnog metilenhloridu.
pika na hromatogramu poredbenog rastvora (b).
Topi se na 229 ºC, uz raspadanje.
Neorganski fosfat. Rastvori se 50 mg u vodi R i dopuni do
100 ml istim rastvaračem. U 10 ml ovog rastvora doda se 5 IDENTIFIKACIJA
ml molibdenvanadatnog reagensa R, pomeša i ostavi da
Prva identifikacija: B, C
stoji 5 min. Bilo koja žuta boja ovog rastvora nije
intenzivnija od boje standarda pripremljenog u isto vreme i Druga identifikacija: A, C, D
na isti način korišćenjem 10 ml fosfata, standardnog
rastvora (5 ppm PO4) R. A. Rastvori se 10,0 mg u etanolu R i dopuni do 100,0 ml
istim rastvaračem. Prenese se 2,0 ml ovog rastvora u
Voda (2.5.12). Najviše 8,0 %, određena za 0,200 g semi- epruvetu sa brušenim staklenim zatvaračem, doda 10,0
mikro metodom za određivanje vode. ml fenilhidrazin-sumporne kiseline, rastvora R, pomeša

PREDNIZOLONPIVALOAT
i zagreva 20 min u vodenom kupatilu na 60 ºC. Ohladi čna optička rotacija je od +104º do +112º, izračunata u od-
se odmah. Apsorbancija (2.2.25) ovog rastvora na nosu na osušenu supstancu.
maksimumu na 415 nm je 0,20 do 0,30.
Srodne supstance. Ispituje se tečnom hromatografijom
B. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotomerijom (2.2.29)
prednizolonpivaloat HRS. Ako spektri dobijeni za čvr- Ispitivani rastvor. Rastvori se 62,5 mg ispitivane supstance
ste supstance pokazuje razlike, rastvore se ispitivana i u 2 ml smeše 1 zapremine vode R i 4 zapremine
referentna supstanca posebno u najmanjoj potrebnoj terahidrofurana R i dopuni do 25,0 ml mobilnom fazom.
zapremini alkohola R i upari se do suva na vodenom Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 25 mg prednizolonace-
kupatilu. Snime se novi spektri korišćenjem ostataka. tata HRS, 25 mg kortizonacetata HRS I 25 mg prednizo-
C. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27) na lonpivaloata HRS u 2 ml smeše 1 zapremine vode R i 4
pogodnom silikagelu sa fluorescentnim indikatorom sa zapremine terahidrofurana R i dopuni do 25,0 ml mobil-
optimalnim intenzitetom na 254 nm, kao adsorbensu. nom fazom. Dopuni se 1,0 ml ovog rastvora do 25,0 ml
mobilnom fazom.
stance u smeši 1 zapremine metanola R i 9 zapremina Poredbeni rastvor (b). Dopuni se 1,0 ml ispitivanog ras-
metilenhlorida R i dopuni do 10 ml istom smešom tvora do 50,0 ml mobilnom fazom.
rastvarača. Hromatografski postupak može da se izvede korišćenjem:
Poredbeni rastvori (a). Rastvori se 10 mg prednizolo- – kolone od nerđajućeg čelika, dužine 0,15 m i unutraš-
npivaloata HRS u smeši 1 zapremine metanola R i 9 njeg prečnika 4,6 mm napunjene silikagelom za
zapremina metilenhlorida R i dopuni do 10 ml istom hromatografiju, oktadecilsilil R (5 μm),
smešom rastvarača.
– mobilne faze, smeše pripremljene na sledeći način: po-
Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 10 mg prednizolo- meša se 19 ml butilacetata R1 pažljivo sa 37 ml
nacetata HRS u smeši 1 zapremine metanola R i 9 tetrahidrofurana R i 213 ml etilenglikolmonometiletra R
zapremina metilenhlorida R i dopuni do 10 ml istom a zatim sa 231 ml vode R, ostavi da se uspostavi ravno-
smešom rastvarača. Dopuni se 5 ml ovog rastvora do 10
teža 1 h i filtrira kroz 0,45 m filter; protoka 1 ml/min.
ml poredbenim rastvorom (a).
Pripremi se mobilna faza dodavanjem smeše 1,2 zapre- Podesi se osetljivost sistema tako da visina glavnog pika na
mine vode R i 8 zapremina metanola R smeši 15 zapre- hromatogramu poredbenog rastvora (b) bude od 70 % do
mina etra R i 77 zapremina metilenhlorida R. Hromato- 90 % pune skale pisača.
gram se razvije u dužini od 15 cm, osuši se na vazduhu i
posmatra pod UV svetlošću na 254 nm. Glavna mrlja na Kondicionira se kolona mobilnom fazom protoka 1 ml /min,
hromatogramu ispitivanog rastvora slična je po položaju oko 30 min.
i veličini glavnoj mrlji na hromatogramu poredbenog
rastvora (a). Hromatogram se isprska sumpornom kiseli- Injektuje se 20 μl poredbenog rastvora (a). Kada se
nom, alkoholnim rastvorom R, zagreva 10 min na 120 hromatogrami snime pri opisanim uslovima, retenciona vre-
ºC ili dok se mrlje ne pojave. Ostavi se da se ohladi. mena su: za prednizolonacetat, oko 3,5 min, kortizonacetat,
Posmatraju se hromatogrami na dnevnoj svetlosti i pod oko 4,5 min i prednizolonpivaloat oko 13 min. Ispitivanje je
UV svetlošću na 365 nm. Glavna mrlja na hromato- validno samo ako je rezolucija između pikova koji odgova-
gramu ispitivanog rastvora slična je po položaju, boji na raju prednizolonacetatu i kortizonacetatu najmanje 2,5; ako
dnevnoj svetlosti, fluorescenciji pod UV svetlošću na ova rezolucija nije postignuta, podesi se koncentracija vode
365 nm i veličini glavnoj mrlji na hromatogramu R u mobilnoj fazi.
poredbenog rastvora (a). Ispitivanje je validno samo ako
hromatogram poredbenog rastvora (b) pokazuje dve ja- Injektuje se odvojeno po 20 μl ispitivanog rastvora i
sno razdvojene mrlje. poredbenog rastvora (b). Nastavi se hromatografija u traja-
nju od 1,5 retencionog vremena glavnog pika. Na hromato-
D. Doda se oko 2 mg u 2 ml sumporne kiseline R i mućka gramu ispitivanog rastvora: površina bilo kog pika, osim
da se rastvori. U toku od 5 min, razvija se intenzivno cr- glavnog pika, nije veća od površine glavnog pika na
vena boja. Kada se posmatra pod UV svetlošću na 365 hromatogramu poredbenog rastvora (b) (2,0 %) i najviše
nm, vidljiva je crvenkastosmeđa fluorescencija. Rastvor jedan takav pik ima površinu veću od 0,5 površine glavnog
se doda u 10 ml vode R i pomeša. Boja bledi i pojavljuje pika na hromatogramu poredbenog rastvora (b) (1,0 %);
se zelenkastožuta fluorescencija pod UV svetlošću na zbir površina svih pikova, osim glavnog pika, je najviše
365 nm. 1,25 površine glavnog pika na hromatogramu poredbenog
rastvora (b) (2,5 %). Zanemari se bilo koji pik rastvarača i
bilo koji pik sa površinom manjom od 0,025 površine glav-
ISPITIVANJA nog pika na hromatogramu poredbenog rastvora (b).
Specifična optička rotacija (2.2.7). Rastvori se 0,250 g u Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5 %, određen za
dioksanu R i dopuni do 25,0 ml istim rastvaračem. Specifi- 1,000 g sušenjem u sušnici na 100 ºC do 105 ºC.

PREDNIZON
ODREĐIVANJE minimalnoj zapremini acetona R, upari do suva na

vodenom kupatilu i snime novi spektri korišćenjem
Rastvori se 0,100 g u alkoholu R i dopuni do 100,0 ml istim ostataka.
ratvaračem. Dopuni se 5,0 ml ovog rastvora do 250,0 ml
alkoholom R. Izmeri se apsorbancija (2.2.25) na maksi- B. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27) na
mumu na 243 nm. pogodnom silikagelu sa fluorescentnim indikatorom
koji ima optimalni intenzitet na 254 nm kao adsorbensu.
Izračuna se sadržaj C26H36O6 uzimajući da je specifična
apsorbancija 337. Ispitivani rastvor. Rastvori se 10 mg ispitivane sup-
metilenhlorida R i dopuni do 10 ml istom smešom
ČUVANJE rastvarača.
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od Poredbeni rastvori (a). Rastvori se 20 mg prednizona
svetlosti. HRS u smeši 1 zapremine metanola R i 9 zapremina
metilenhlorida R i dopuni do 20 ml istom smešom
rastvarača.
1997:0354 Poredbeni rastvor (b) Rastvori se 10 mg betametazona
HRS u poredbenom rastvoru (a) i dopuni do 10 ml istim
PREDNIZON rastvorom.

Prednisonum mine vode R i 8 zapremina metanola R smeši 15 zapre-
osuši na vazduhu i posmatra pod UV svetlošću na 254
je slična po položaju i veličini glavnoj mrlji na hromato-
gramu poredbenog rastvora (a). Isprska se sumpornom
kiselinom, alkoholnim rastvorom R i zagreva 10 min na
120 ºC ili dok se mrlje ne pojave. Ostavi se da se ohladi.
Posmatra se hromatogram na dnevnoj svetlosti i pod
UV svetlošću na 365 nm. Glavna mrlja na hromato-
C21H26O5 Mr 358,4 gramu ispitivanog rastvora je slična po položaju, boji na
dnevnoj svetlosti, fluoroscenciji pod UV svetlošću na
365 nm i veličini glavnoj mrlji na hromatogramu
DEFINICIJA poredbenog rastvora (a). Ispitivanje je validno samo ako
hromatogram poredbenog rastvora (b) pokazuje dve ja-
Prednizon sadrži od 97,0% do 103,0% 17α,21-dihidroksi- sno razdvojene mrlje.
1,4-pregnadien-3,11,20-triona, izračunato u odnosu na osu-
šenu supstancu. C. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27) na
pogodnom silikagelu sa fluorescentnim indikatorom
OSOBINE
Beo ili skoro beo, kristalan prašak, higroskopan, gotovo stance u metanolu R i dopuni do 5 ml istim rastvaračem.
nerastvorljiv u vodi, teško rastvorljiv u alkoholu i Ovaj rastvor se takođe koristi za pripremu ispitivanog
metilenhloridu. rastvora (b). 2 ml ovog rastvora dopuni se do 10 ml
metilenhloridom R.
Ispitivani rastvor (b). Prenese se 0,4 ml rastvora dobije-
nog za vreme pripreme ispitivanog rastvora (a) u sta-
IDENTIFIKACIJA klenu epruvetu dužine 100 mm i prečnika 20 mm, sa
brušenim staklenim zatvaračem ili politetrafluoroetilen-
Prva identifikacija: A, B skom kapicom i upari rastvarač blagim zagrevanjem u
struji azota R. Doda se 2 ml 15% V/V rastvora sirćetne
Druga identifikacija: C, D kiseline, glacijalne R i 50 mg natrijum-bizmutata R.
Zatvori se epruveta i suspenzija mućka 1 h mehaničkom
A. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom mućkalicom, zaštićeno od svetlosti. Doda se 2 ml 15 %
(2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim za V/V rastvora sirćetne kiseline, glacijalne R i filtrira se u
prednizon HRS. Ako se IR spektri dobijeni za ispitivanu levak za odvajanje od 50 ml, ispirajući filtar dva puta sa
i referentnu supstancu u čvrstom stanju razlikuju, po 5 ml vode R. Mućka se bistar filtrat sa 10 ml
rastvore se ispitivana i referentna supstanca odvojeno u

PREDNIZON
metilenhlorida R. Ispere se organski sloj sa 5 ml 1M čna optička rotacija je od +167º do +175º, izračunata u od-
natrijum-hidroksida i dva puta sa po 5 ml vode R. Osuši nosu na osušenu supstancu.
se preko natrijum-sulfata, bezvodnog R.
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 25 mg prednizona (2.2.29).
Ovaj rastvor se takođe koristi za pripremu poredbenog Ispitivani rastvor. Rastvori se 25 mg ispitivane supstance u
rastvora (b). 2 ml ovog rastvora dopuni se do 10 ml metanolu R i dopuni do 10,0 ml istim rastvaračem.
metilenhloridom R. Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 2 mg prednizona HRS i 2
Poredbeni rastvor (b). Prenese se 0,4 ml rastvora mg prednizolona HRS u metanolu R i dopuni do 100,0 ml u
dobijenog za vreme pripreme poredbenog rastvora (a) u istim rastvaračem.
staklenu epruvetu dužine 100 mm i prečnika 20 mm, sa Poredbeni rastvor (b). Dopuni se 1,0 ml ispitivanog ras-
brušenim staklenim zatvaračem ili politetrafluoroetilen- tvora do 100,0 ml metanolom R
skom kapicom i upari rastvarač blagim zagrevanjem u
struji azota R. Doda se 2 ml 15% V/V rastvora sirćetne Hromatografski postupak može da se izvede korišćenjem:
kiseline, glacijalne R i 50 mg natrijum-bizmutata R.
Zatvori se epruveta i suspenzija mućka 1 h mehaničkom – kolone od nerđajućeg čelika, dužine 0,25 m i unutraš-
mućkalicom, zaštićeno od svetlosti. Doda se 2 ml 15 % njeg prečnika 4,6 mm napunjene silikagelom za
V/V rastvora sirćetne kiseline, glacijalne R i filtrira u le- hromatografiju, oktadecilsilil R (5 μm),
vak za odvajanje od 50 ml, ispirajući filtar dva puta sa – mobilne faze, protoka 2,5 ml/min, sa programom gradi-
po 5 ml vode R. Mućka se bistar filtrat sa 10 ml jenta korišćenjem sledećih uslova:
metilenhlorida R. Ispere se organski sloj sa 5 ml 1 M
natrijum-hidroksida i dva puta sa po 5 ml vode R. Osuši Mobilna faza A: U odmernom sudu od 1 000 ml pomeša
se preko natrijum-sulfata, bezvodnog R. se 100 ml acetonitrila R, 200 ml metanola R i 650 ml
vode R i ostavi da se uspostavi ravnoteža i dopuni
Na ploču se nanese odvojeno po 5 μl ispitivanog ras- zapremina do 1 000,0 ml vodom R i ponovo promeša.
tvora (a) i poredbenog rastvora (a) i po 50 μl ispitivanog
rastvora (b) i poredbenog rastvora (b), nanoseći zadnja Mobilna faza B: Acetonitril R,
dva u malim količinama da bi se dobile male mrlje.
mobilna mobilna
mine vode R i 8 zapremina metanola R smeši 15 zapre- Vreme
faza A faza B komentar
mina etra R i 77 zapremina metilenhlorida R. Hromato- (min)
(% V/V) (% V/V)
osuši na vazduhu i posmatra se pod UV svetlošću na 0 100 0 isokratsko
254 nm. Glavna mrlja na hromatogramima ispitivanih
rastvora je slična po položaju i veličini sa glavnom 25 100 0 počinje linearni
mrljom na hromatogramu odgovarajućeg poredbenog gradijent
rastvora. Hromatogram se isprska sumpornom kiselinom, 40 40 60 kraj
alkoholnim rastvorom R i zagreva 10 min na 120 ºC ili hromatograma, a
dok se mrlje ne pojave. Ostavi se da se ohladi. zatim se menja
Posmatraju se hromatogrami na dnevnoj svetlosti i pod na 100 B
UV svetlošću na 365 nm i veličina glavne mrlje na
hromatogramu odgovarajućeg poredbenog rastvora. 41 0 100 početak postupka
Glavna mrlja na hromatogramima ispitivanih rastvora je sa B
slična po položaju, boji na dnevnoj svetlosti, fluore- 46 0 100 kraj postupka i
scenciji pod UV svetlošću na 365 nm i veličini glavnoj vraćanje na 100
mrlji na hromatogramu odgovarajućeg poredbenog A
rastvora. Glavne mrlje na hromatogramima ispitivanog
rastvora (b) i poredbenog rastvora (b) imaju Rf vrednost 47 100 0 početak
očigledno veću od glavnih mrlja na hromatogramima kondicioniranja
ispitivanog rastvora (a) i poredbenog rastvora (a). sa A
D. Doda se oko 2 mg u 2 ml sumporne kiseline R i mućka 52=0 100 0 kraj

da se rastvori. U toku 5 min razvija se žuta boja sa kondicioniranja,
plavom fluorescencijom pod UV svetlošću na 365 mn. početak sledećeg
Rastvor se doda u 10 ml vode R i pomeša. Boja bledi ali hromatograma
plava florescencija pod UV svetlošću ne nestaje.
ISPITIVANJA održavanjem temperature kolone na 45 ºC. Kondicionira se

kolona 30 min mobilnom fazom B protoka 2,5 ml/min, a
Specifina optička rotacija (2.2.7). Rastvori se 0,125 g u onda mobilnom fazom A oko 5 min. Za naredne hromato-
dioksanu R i dopuni do 25,0 ml istim rastvaračem. Specifi- grame primene se uslovi opisani od 40,0 do 52,0 min. Po-

PREPARATI ALERGENA
desi se osetljivost sistema tako da visina glavnog pika na vidu rastvora, suspenzija ili liofilizata. Preparati alergena za
hromatogramu dobijenom sa 20 μl poredbenog rastvora (b) paranteralnu, bronhijalnu i konjuktivalnu primenu moraju
bude najmanje 50 % pune skale pisača. biti sterilni.
Injektuje se 20 μl poredbenog rastvora (a). Kada su hroma- U dijagnostici za izvođenje kožnih proba metodom uboda
togrami snimljeni pri opisanim uslovima, retenciona (skin-prick proba) preparati alergena se obično pripremaju
vremena su: za prednizon, oko 19 min i prednizolon, oko u oblika 50 % (V/V) rastvora neizmenjenih ekstrakata aler-
23 min. Ispitivanje je validno samo ako je rezolucija gena u glicerolu. Za intradermalno ubrizgavanje, nazalni,
između pikova koji odgovaraju prednizonu i prednizolonu bronhijalni ili okularni test provokacije, koriste se odgova-
najmanje 2,7; ako je potrebno, podesi se koncentracija rajući rastvori ekstrakata alergena u vodi ili glicerolu ili
acetonitrila R u mobilnoj fazi A. rastvori liofilizovanih ekstrakata dobijeni rekonstituisanjem
neposredno pre primene.
Injektuje se posebno 20 μl metanola R kao slepa proba, 20
μl ispitivanog rastvora i 20 μl poredbenog rastvora (b). Na U imunoterapiji mogu se koristiti preparati alergena koji
hromatogramu ispitivanog rastvora: površina bilo kog pika sadrže ili neizmenjene ekstrakte alergena ili ekstrakte aler-
osim glavnog pika je najviše 0,25 površine glavnog pika na gena hemijski izmenjene i/ili adsorbovane na različite
hromatogramu poredbenog rastvora (b) (0,25 %); zbir nosače (npr. Aluminijum-hidroksid, kalcijum-fosfat ili tiro-
površina svih pikova, osim glavnog pika je najviše 0,75 zin).
površine glavnog pika na hromatogramu poredbenog ras-
Ovo poglavlje se ne odnosi na: hemikalije koje se isključivo
tvora (b) (0,75 %). Zanemari se bilo koji pik slepe probe i
bilo koji pik sa površinom manjom od 0,05 površine glav-
koriste za dijagnozu kontaktnog dermatitisa; hemijski
nog pika na hromatogramu poredbenog rastvora (b). sintetisane proizvode; alergene koji su dobijeni tehnologi-
jom rekombinantne DNK; finalne proizvode namenjene
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 1,0 %, određen za samo jednom, određenom pacijentu. Ovo poglavlje takođe
0,500 g sušenjem u sušnici na 100 ºC do 105 ºC. se ne odnosi obavezno na preparate alergena za primenu u
veterinarskoj medicini.
ODREĐIVANJE
Rastvori se 0,100 g u alkoholu R i dopuni do 100,0 ml istim PROIZVODNJA

rastvaračem. Dopuni se 2,0 ml rastvora do 100,0 ml alkoho-
lom R. Izmeri se apsorbancija (2.2.25) na maksimumu na Preparati alergena se mogu dobiti iz širokog spektra prirod-
238 nm. nih izvora alergena. Najčešće se pripremaju kao proizvodi u
nepodeljenom obliku (in bulk) koje pre upotrebe treba
Izračuna se sadržaj C21H26O5 uzimajući da je specifična razblažiti ili koncentrovati. Preparate alergena je moguće
apsorbancija 425. tretirati tako da se izmeni ili redukuje alergogena aktivnost,
ili mogu ostati neizmenjeni.
ČUVANJE
IZVORI ALERGENA
svetlosti. Najčešći materijali za dobijanje alergena su poleni, buđi
(plesni), grinje, životinjski epitel, otrovi insekata vrste
Hymenoptera i određene namirnice.
1997:1063 Za materijal iz koga se dobijaju alergeni potrebno je znati

poreklo, prirodu, način sakupljanja ili dobijanja kao i
prethodnu obradu, i neophodno ga je čuvati pod tačno
PREPARATI ALERGENA definisanim uslovima kako bi se očuvao kvalitet.
Sakupljanje i dobijanje, kao i obrada materijala za dobijanje
Producta allergenica alergena mora biti takva da obezbedi ujednačen kvalitativni
i kvantitativni sastav od serije do serije.
DEFINICIJA Poleni. Moguća hemijska kontaminacija pesticidima i teš-
kim metalima mora biti svedena na najmanju moguću meru.
Preparati alergena su farmaceutski preparati koji se dobijaju Poleni ne smeju da sadrže više od 1 % stranih polena što se
ekstrakcijom alergena iz njihovih prirodnih izvora. Alergeni utvrđuje mikroskopski. Poleni takođe ne smeju da sadrže
su supstance, najčešće proteinske prirode, koje mogu iza- više od 1 % spora buđi što se takođe određuje mikroskopski.
zvati alergijske reakcije tj. reakcije preosetljivosti. Preparati
alergena se koriste za in vivo dijagnozu ili lečenje aler- Buđi i grinje. Biološki aktivni kontaminanti, kao što su
gijskih tj. reakcija preosetljivosti. mikotoksini u grinjama, moraju biti svedeni na najmanju
moguću meru i njihovo eventualno prisustvo naznačeno.
Preparati alergena su dostupni kao finalni proizvodi u Posebnu pažnju treba obratiti na sastav medijuma za
nepodeljenom obliku (in bulk) u vidu praška, rastvora ili kultivisanje plesni i grinja jer pojedini njegovi sastojci isto
suspenzija koje je pre upotrebe potrebno koncentrovati ili tako mogu biti alergeni. Hranljive podloge koje sadrže sup-
razblažiti, ili kao gotovi preparati spremni za upotrebu u stance humanog ili životinjskog porekla moraju se, kada je

PREPARATI ALERGENA
to potrebno, tretirati na odgovajući način da bi se inaktivi- imunoelektroforeza ili određivanje molekulskih masa).
sali ili uklonili mogući prenosioci bolesti. Komponente alergena mogu se detektovati odgovarajućim
metodama (npr. imunoblotingom ili ukrštenom radio-
Životinjski epitel. Životinjski epitel mora poticati od imunoelektroforezom). Određivanje komponenti alergena
zdrave životinje da bi se izbegli mogući prenosioci bolesti. uključuje i identifikaciju alergena pomoću seroloških ili
drugih tehnika u kojima se koristi serum jednog pacijent ili
PROCES PROIZVODNJE objedinjeni serumi većeg broja pacijenata sa alergijama ili
poliklonska i monoklonska antitela protiv specifičnog aler-
Preparati alergena se uglavnom dobijaju ekstrakcijom a za- gena. Kada postoje referentne supstance za određene
tim prečišćavanjem iz prirodnih izvora korišćenjem alergene moguće je određivati i sadržaj pojedinačnih aler-
odgovarajućih metoda za koje je pokazano da ne utiču na gena u preparatu. Uvek kada je to moguće pojedinačni
biološke osobine alergena. Preparati alergena se proizvode alergeni se identifikuju na osnovu usvojene međunarodne
u uslovima u kojima je mikrobiološka kontaminacija i nomenklature.
enzimska razgradnja svedena na najmanju moguću meru.
Biološka aktivnost IHRP, kad je to moguće, određuje se in
Ako su potrebne metode prečišćavanja, one se izvode tako vivo tehnikama, npr. kožnim probama, i izražava u jedini-
da svedu na najmanju moguću meru sadržaj bilo koje cama biološke aktivnosti. Ukoliko to nije moguće, za poje-
potencijalne komponente male molekulske mase koja može dine ekstrakte, aktivnost se može odrediti nekim imuno-
izazvati iritaciju, ili drugih nealergogenih komponenti. testovima (npr. onim testovima koji su zasnovani na inhibi-
Preparati alergena mogu da sadrže odgovarajuće konzer- ciji vezivanja specifičnih imunoglobulin E antitela) ili kva-
vanse. Poreklo i koncentracija konzervansa treba da su ntitativnim tehnikama kojima se određuju pojedine glavne
naznačeni. komponente.
Proces proizvodnje obuhvata različite faze. IDENTIFIKACIJA
Prirodni ekstrakti alergena se dobijaju izdvajanjem iz Identifikacija se izvodi na međuproizvodu ili u drugim
ekstrakata prirodnih izvora alergena. pogodnim stadijumima proizvodnje pomoću IHRP korišće-
njem odgovarajućih metoda za određivanje sastava proteina
Međuproizvodi alergena se dobijaju daljom obradom ili (npr. izoelektrično fokusiranje, natrijum-dodecilsulfat-poli-
modifikacijom prirodnih ekstrakata alergena. Modifikacije akrilamid gel elektroforeza ili imunoelektro-foreza).
mogu da se izvode hemijskim postupcima (hemijska
konjugacija) ili fizičkim metodama (adsorpcija na različite
nosače, na primer, aluminijum-hidroksid, kalcijum-fosfat ili ISPITIVANJA
tirozin). Takođe, mogu da se menjaju ugradnjom u lipo-
zome ili mikročestice, ili da im se poveća efikasnost i Primenjuje se veliki broj biohemijskih i imunoloških tes-
bezbednost dodatkom drugih biološki aktivnih supstanci. tova sa ciljem da se alergeni kvalitativno i kvantitativno
Preparati alergena u ovoj međufazi mogu da se liofilizuju. okarakterišu. Međutim, neke od metoda, naročito one za
određivanje aktivnosti alergena i njegovog sastava, još uvek
Alergeni u nepodeljenom obliku (in bulk) su rastvori ili se ne mogu primeni na sve preparate. Ovo je zato što je sas-
suspenzije koje se dalje ne prerađuju ili menjaju već su tav pojedinih alergena nedovoljno poznat ili zato što ne
spremni za razblaživanje ili punjenje u finalne kontejnere. postoje odgovarajući reagensi. Zato se preparati alergena
grupišu u različite kategorije prema njihovom kvalitetu i
REFERENTNI PREPARAT USTANOVE (ZA INTERNU budućoj primeni.
UPOTREBU)
Kada je moguće, primenjuju se na gotove preparate. U
Svaka ustanova koja koristi preparate alergena odvaja jedan suprotnom, oni se moraju primenjivati na ekstrakte što kas-
reprezentativni preparat (In-House Reference Preparation - nije u procesu proizvodnje, na primer, neposredno pre faze
IHRP), koji služi za utvrđivanje postojanosti preparata od (modifikacija, razblaživanje i dr.) dobijanja finalnog prepa-
serije do serije. IHRP se čuva u odgovarajućim manjim rata.
pakovanjima i pod uslovima koji obezbeđuju njegovu
stabilnost, najčešće kao liofilizat. Voda (2.5.12). Ne više od 5 % za liofilizovane preparate.
Osobine referentnog preparata za internu upotrebu. U Sterilnost (2.6.1). Preparati alergena namenjeni za parente-
kom obimu će referentni uzorak biti okarakterisan zavisi od ralnu, bronhijalnu i konjuktivalnu primenu odgovaraju
prirode izvora iz kojeg je alergen dobijen, od sastava zahtevima testa na sterilnost.
alergenskih komponenti, dostupnosti odgovarajućih reage-
nasa, kao i od buduće primene. Okarakterisan IHRP koristi Sadržaj proteina. Od 80 % do 120 % deklsrisanog sadr-
se kao referentni preparat u serijskoj kontroli prirodnih žaja za datu seriju. Ako se preparatu može odrediti biološka
ekstrakata alergena ili međuproizvoda alergena i, ako je to aktivnost, test za određivanje sadržaja proteina može da se
moguće, i u kontroli serija gotovih preparata alergena. izostavi.
Referentni preparat se karakteriše tako što se određuje sadr- Proteinski sastav. Proteinski sastav određen odgovara-
žaj i sastav proteina korišćenjem odgovarajućih metoda jućim metodama odgovara referentnom preparatu te usta-
(izoelektrično fokusiranje, poliakrilamid gel elektroforeza, nove (IHRP).

PRIMAHIN-DIFOSFAT
Abnormalna toksičnost. (2.6.9). Preparati alergena dobi- 1997:0635

jeni iz plesni, a namenjeni za parenteralnu primenu (osim
skin-prick testova) odgovaraju zahtevima testa na abnor- PRIMAHIN-DIFOSFAT
malnu toksičnost imunoseruma i vakcina za humanu upot-
rebu.
U zavisnosti od preparata alergena, pored navedenih tes- Primaquini diphosphas
tova moguće je primeniti i druge, selektivnije testove, ali i
pored svega nijedan preparat alergena namenjem za
terapijsku primenu ne sme se upotrebiti a da nije izmerena
njegova aktivnost (ukupna alergijska aktivnost, određivanje
pojedih alergena i drugi potvrđeni testovi).
Aluminijum (2.5.13). Kada se aluminijum-hidroksid ili
aluminijum-fosfat koriste kao adsorbenti sadržaj alumini-
juma treba da je između 80 % i 120 % od naznačenog, i u
svakom slučaju ne veći od 1,25 mg po dozi za humanu C H N O P Mr 455,3
15 27 3 9 2
upotrebu, osim ako nije drugačije propisano i odobreno.
Kalcijum (2.5.14). Kada se kalcijum-fosfat koristi kao DEFINICIJA
adsorbent sadržaj kalcijuma treba da je između 80 % i
120 % od eklarisanog. Primahin-difosfat sadrži od 98,5 % do 101,5 % (RS)-8-(4-
amino-1-metilbutilamino)-6-metokshinolin-difosfata,
Antigenski sastav. Antigeni se identifikuju pomoću odgo- izračunato u odnosu na osušenu supstancu.
varajućih tehnika primenom specifičnih antitela životinj-
skog porekla.
OSOBINE
Alergenski sastav. Određene komponente alergena iden-
tifikuju se pomoću odgovarajućih tehnika primenom speci- Narandžasti, kristalan prašak, umereno rastvorljiv u vodi,
fičnih antitela humanog porekla. gotovo nerastvorljiv u alkoholu i etru.
Ukupna aktivnost alergena. Aktivnost treba da je između Topi se na oko 200 ºC uz raspadanje.
50 % i 200 % od deklarisane, a određuje se inhibicijom
vezivanja specifičnih imunoglobulin E antitela, ili odgova- IDENTIFIKACIJA
rajućom in vitro metodom.
Pojedinačni alergeni. Sadržaj pojedinačnih alergena, odre-
đen nekom od metoda, treba da je između 50 % i 200 % od Druga identifikacija: A, C, D.
naznačenog.
A. Rastvori se 15 mg u 0,01 M hlorovodoničnoj kiselini i
dopuni do 100,0 ml istom kiselinom. Ispituje se u obla-
ČUVANJE sti od 310 nm do 450 nm (2.2.25); rastvor pokazuje dva
apsorpciona maksimuma na 332 nm i 415 nm. Specifi-
Adsorbovane preparate alergena ne treba zamrzavati.
čna apsorbancija na maksimumu na 332 nm je od 45 do
52, a specifična apsorbancija na maksimumu na 415 nm
OZNAČAVANJE je od 27 do 35. Dopuni se 5,0 ml ovog rastvora do 50,0
ml 0,01 M hlorovodoničnom kiselinom. Ispituje se u
Na signaturi se navodi: oblasti od 215 nm do 310 nm; rastvor pokazuje tri
– biološka aktivnost i/ili sadržaj proteina i/ili koncentra- apsorpciona maksimuma na 225 nm, 265 nm i 282 nm.
cija ekstrakta; Specifična apsorbancija na maksimumu na 225 nm je od
495 do 515, specifična apsorbancija na maksimumu na
– način primene i namena; 265 nm je od 335 do 350, specifična apsorbancija na
– uslovi čuvanja; maksimumu na 282 nm je od 330 do 345.
– gde je primenljiv, naziv i količinu konzervansa; B. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom
– liofilizovanost preparata: (2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim za
– naziv, sastav i zapremina tečnosti za rekonstituisanje primahin-difosfat HRS. Ispitivana i referentna supstanca
koja treba da se doda; se pripreme tehnikom diska na sledeći način: rastvori se
odvojeno 0,1 g ispitivane supstance i referentne sup-
– period u kome preparat treba da se upotrebi posle stance u 5 ml vode R, doda 2 ml amonijaka, razblaže-
rekonstituisanja; nog R2 i 5 ml hloroforma R i mućka; osuši se
– sterilnost supstance, kada je neophodna za primenu; hloroformski sloj preko 0,5 g natrijum-sulfata, bezvod-
– naziv i količinu adsorbensa, kada je neophodno za pri- nog R; pripremi se disk slepe probe korišćenjem oko 0,3
menu. g kalijum-bromida R; u kapima se na disk nanosi 0,1 ml

PRIMIDON
hloroformskog sloja, tako da hloroform ispari između – detektora, spektrofotometra, podešenog na 261nm,
nanošenja; suši se disk na 50 ºC u toku 2 min.
– injektora sa petljom
pogodnom silikagelu sa fluorescentnim indikatorom sa Injektuje se po 20 μl svakog rastvora i hromatografski
optimalnim intenzitetom na 254 nm kao adsorbensu. postupak nastavi u trajanju od najmanje dva retanciona
vremena primahina. Na hromatogramu ispitivanog rastvora
Postupci se izvode što je moguće brže, zaštićeno od zbir površina svih pikova, osim površine glavnog pika, nije
svetlosti. Pripreme se ispitivani i referentni rastvor veća od površine glavnog pika na hromatogramu pored-
neposredno pre upotrebe. benog rastvora (b) (3,0 %). Zanemare se pikovi čija je povr-
šina manja od površine glavnog pika na hromatogramu por-
Ispitivani rastvor. Rastvori se 0,20 g ispitivane sup- edbenog rastvora (c). Ispitivanje je validno samo ako na
stance u 5 ml vode R i dopuni do 10 ml metanolom R. hromatogramu poredbenog rastvora (a) neposredno ispred
Dopuni se 1 ml rastvora do 10 ml smešom jednakih glavnog pika postoji pik čija je površina oko 6% površine
zapremina metanola R i vode R. glavnog pika i rezolucija između ovih pikova je najmanje
Poredbeni rastvor. Rastvori se 20 mg primahin-difos- 2,0; na hromatogramu poredbenog rastvora (c) odnos
fata HRS u 5 ml vode R i dopuni do 10 ml metanolom R. signal-šum (S/N) glavnog pika je najmanje 5.
Impregnira se ploča smešom 1 zapremine amonijaka, Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5 %, određen za
koncentrovanog R, 40 zapremina metanola R i 60 zapre- 1,000 g sušenjem u sušnici na 100 ºC do 105 ºC.
mina hloroforma R i osuši na vazduhu. Na ploču se na-
nese odvojeno po 5 μl svakog rastvora. Hromatogram se
razvije u dužini od 15 cm u smeši rastvarača za ODREĐIVANJE
impregnaciju. Osuši se na vazduhu i posmatra pod UV
svetlošću na 254 nm. Glavna mrlja na hromatogramu Rastvori se 0,2000 g u 40 ml sirćetne kiseline, bezvodne R,
ispitivanog rastvora je slična po položaju i veličini glav- uz pažljivo zagrevanje. Titrira se 0,1 M perhlornom kiseli-
noj mrlji na hromatogramu poredbenog rastvora. nom uz potenciometrijsko određivanje završne tačke titra-
cije (2.2.20).
D. Rastvori se 50 mg u 5 ml vode R. Doda se 2 ml natri-
jum-hidroksida, rastvora, razblaženog R i mućka sa dve 1ml 0,1 M perhlorne kiseline odgovara 22,77 mg
zapremine od po 5 ml hloroforma R. Vodeni sloj, C15H27N3O9P2.
zakišeljen dodatkom azotne kiseline R, daje reakciju (b)
fosfata (2.3.1).
ČUVANJE
ISPITIVANJA Čuva se zaštićeno od svetlosti.

(2.2.29)
vodi R i dopuni do 5,0 ml istim rastvaračem. Na 1,0 ml 1997:0584
ovog rastvora doda se 0,2 ml amonijaka, koncentrovanog R
i mućka sa 10,0 ml mobilne faze. Koristi se bistar donji sloj. PRIMIDON
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 50 mg primahin-difos-
fata HRS u vodi R i dopuni do 5,0 ml istim rastvaračem. Na Primidonum
1,0 ml ovog rastvora doda se 0,2 ml amonijaka,
koncentrovanog R i mućka sa 10,0 ml mobilne faze. Koristi
se bistar donji sloj.
Poredbeni rastvor (c). Dopuni se 1,0 ml ispitivanog ras-
tvora do 10,0 ml mobilnom fazom. 1,0 ml ovog rastvora
dopuni se do 50,0 ml mobilnom fazom.
C12H14N2O2 Mr 218,3
– kolone dužine 0,2 m i unutrašnjeg prečnika 4,6 mm DEFINICIJA
napunjene silikagelom za hromatografiju R (10 μm),
Primidon sadrži od 98,0 % do 102,0 % 5-etil-5-fenil-
– mobilne faze amonijak, koncentrovan R - metanol R -
(1H,3H,5H)-pirimidin-4,6-diona, izračunato u odnosu na
hloroform R - heksan R (0,1:10:45:45 V/V/V/V), protoka
osušenu supstancu.
3 ml/min

PROBENECID
OSOBINE 1997:0243
Beo ili skoro beo kristalan prašak, vrlo teško rastvorljiv u vodi,
PROBENECID
IDENTIFIKACIJA
Probenecidum
A. Koristi se rastvor propisan za Određivanje. Ispituje se u C13H19NO4S Mr 285,4
oblasti od 240 nm do 300 nm (2.2.25); rastvor pokazuje
tri apsorpciona maksimuma na 252 nm, 257nm i 264
nm i dva apsorpciona minimuma na 254 i 261 nm. Od- DEFINICIJA
nos izmerene apsorbancije na maksimumu na 257 nm i
minimumu na 261 nm je od 2,0 do 2,20. Identifikacija Probenecid sadrži od 99,0 % do 101,0 % 4-(dipropilsulfa-
je validna samo ako u Ispitivanju za rezoluciju (2.2.25) moil)benzojeve kiseline, izraćunato u odnosu na osušenu
odnos apsorbancija nije manji od 2,0. supstancu.
(2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim za OSOBINE
primidon HRS. Ispitivana i referentna supstanca se prip-
reme tehnikom diska korišćenjem kalijum-bromida R. Beo ili skoro beo, kristalan prašak ili mali kristali, gotovo
nerastvorljivi u vodi, umereno rastvorljivi u acetonu, slabo
C. Rastvori se 0,1 g u 5 ml rastvora 5 g/l hromotropne rastvorljivi u etanolu, teško u etru.
kiseline, natrijumove soli R u smeši 4 zapremine vode R
i 9 zapremina sumporne kiseline R. Zagrevanjem se raz-
IDENTIFIKACIJA
vija ružičastoplava boja.
D. Pomeša se 0,2 g sa 0,2 g natrijum-karbonata, bezvod- Prva identifikacija: A, C.
nog R. Zagreva se do stapanja. Amonijak koji se razvija Druga identifikacija: A, B, D.
identifikuje se po mirisu i alkalnoj rekciji (2.2.4).
A. Temperatura topljenja (2.2.14): Od 197 ºC do 202 ºC.
ISPITIVANJA B. Rastvori se 20 mg u smeši 1 zapremine 0,1 M
hlorovodonične kiseline i 9 zapremina alkohola R i do-
U vodi rastvorljive supstance koje absorbuju UV svet- puni do 100,0 ml istom smešom rastvarača. Dopuni se
lost. U 2,0 g doda se 50 ml vode R i zagreva u vodenom
5,0 ml rastvora do 100,0 ml smešom 1 zapremine 0,1 M
kupatilu 30 min mešajući povremeno. Ohladi se rastvor na
hlorovodonične kiseline i 9 zapremina alkohola R. Ispi-
20 ºC i filtrira. Ispere se filtar sa 10 ml vode R na 20 ºC
tuje se u oblasti od 220 nm do 350 nm (2.2.25); rastvor
dodajući vodu od ispiranja filtratu. Spoji se filtrat i voda od pokazuje dva apsorpciona maksimuma, na 223 nm i 248
ispiranja i dopuni do 100,0 ml vodom R. Apsorbancija nm. Specifična apsorbancija na maksimumu na 248 nm
(2.2.25) ovog rastvora izmerena na maksimumu na 257 nm je od 310 do 350.
nije veća od 0,35.
Teški metali (2.4.8). 2,0 g odgovara zahtevima limit testa (2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim za
D za teške metale (10 ppm). Pripremi se standard korišće- probenecid HRS.
njem 2 ml olova, standardnog ratvora (10 ppm Pb) R.
D. Rastvori se 0,2 g u najmanje potrebnoj zapremini
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5 %, određen za amonijaka, razblaženog R2 (oko 0,6 ml). Doda se 3 ml
1,000 g sušenjem u sušnici na 100 ºC do 105 ºC 2 h. srebro-nitrata, rastvora R2. Izdvaja se beo talog koji se
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %,određen za 1,0 g. rastvara u višku amonijaka.
ODREĐIVANJE ISPITIVANJA
Rastvori se 60,0 mg zagrevanjem u 70 ml alkohola R, oh- Izgled rastvora. Rastvori se 1,0 g u 1 M natrijum-hidrok-
ladi i dopuni do 100,0 ml istim rastvaračem. Pripremi se na sidu i dopuni do 10 ml istim rastvaračem. Rastvor je bistar
isti način poredbeni rastvor korišćenjem 60,0 mg primidona (2.2.1) i nije intenzivnije obojen od referentnog rastvora Y6
HRS. Izmeri se apsorbancija (2.2.25) ova dva rastvora na (Metoda II, 2.2.2).
maksimu na 257 nm. Aciditet. U 2,0 g doda se 100 ml vode R i zagreva na vode-
Izračuna se sadržaj C12H14 N2O2 iz izmerene apsorbancije i nom kupatilu 30 min. Dopuni se do početne zapremine vo-
koncentracije rastvora. dom R, ohladi do sobne temperature i filtrira. U 50 ml fil-

PROGESTERON
trata doda se 0,1 ml fenolftaleina, rastvora R. Za promenu DEFINICIJA

boje indikatora potrebno je najviše 0,5 ml 0,1 M natrijum-
hidroksida. Progesteron sadrži od 97,0 % i do 103,0 % 4-pregnen-3,20-
diona, izračunato u odnosu na osušenu supstancu.
Ispitivani rastvor. Rastvori se 0,10 g ispitivane supstance u OSOBINE
Beo ili skoro beo, kristalan prašak ili bezbojni kristali, go-
Poredbeni rastvor. Dopuni se 0,5 ml ispitivanog rastvora tovo nerastvorljiv u vodi, lako rastvorljiv u etanolu, slabo
do 100 ml acetonom R. rastvorljiv u acetonu, etru i masnim uljima.
Hromatogram se razvije u dužini od 15 cm uz mobilnu IDENTIFIKACIJE
fazu: sirćetna kiselina, glacijalna R – hloroform R –
diizopropiletar R – toluen R (10:15:20:55 V/V/V/V). A. Temperatura topljenja (2.2.14): Od 128 ºC do 132 ºC.
Hromatogram se osuši na vazduhu i posmatra pod UV svet-
lošću na 254 nm. Bilo koja mrlja na hromatogramu ispitiva- B. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom
nog rastvora, osim glavne mrlje, nije intenzivnija od mrlje (2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim za
na hromatogramu poredbenog rastvora (0,5 %). progesteron HRS. Ako spektri dobijeni sa ispitivanom i
referentnom supstancom u čvrstom stanju pokažu raz-
Teški metali ( 2.4.8). 1,0 g odgovara zahtevima limit testa like, snime se novi spektri korišćenjem 50 g/l rastvora u
C za teške metale (20 ppm). Pripremi se standard korišće- hloroformu R.
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5 %, određen za pogodnom silikagelu sa florescentnim indikatorom sa
1,00 g sušenjem u sušnici na 100 ºC do 105 ºC. optimalnim intenzitetom na 254 nm kao adsorbensu.
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 % određen za 1,0 g. Ispitivani rastvor. Rastvori se 10 mg ispitivane sup-
ODREĐIVANJE hloroforma R i dopuni do 10 ml istom smešom rastva-
rača.
Rastvori se 0,250 g u 50 ml alkohola R, mućka i blago za-
greva ako je potrebno. Titrira se 0,1 M natrijum-hidroksi- Poredbeni rastvor. Rastvori se 10 mg progesterona
dom uz potenciometrijsko određivanje završne tačke titra- HRS u smeši 1 zapremine metanola R i 9 zapremina
cije (2.2.20). hloroforma R i dopuni do 10 ml istom smešom rastva-
rača.
C13H19O4S. Na ploču se nanese odvojeno po 5 μl svakog rastvora.
fazu: etilacetat R - hloroform R (33:66 V/V). Hromato-
gram se osuši na vazduhu i posmatra pod UV svetlošću
1997:0429 rastvora slična je po položaju, boji i veličini glavnoj mr-
lji na hromatogramu poredbenog rastvora. Hromato-
gram se isprska sumpornom kiselinom, alkoholnim
PROGESTERON rastvorom R, zagreva 15 min na 120 ºC i ohladi.
Posmatra se na dnevnoj svetlosti i pod UV svetlošću na
365 nm. Glavna mrlja na hromatogramu ispitivanog ras-
Progesteronum tvora slična je po položaju, fluorescenciji pod UV svet-
lošću na 365 nm i veličini glavnoj mrlji na hromato-
gramu poredbenog rastvora.
ISPITIVANJA
Specifina optička rotacija (2.2.7). Rastvori se 0,250 g u

etanolu R i dopuni do 25,0 ml istim rastvaračem. Specifična
optička rotacija je od +186º do +194º, izračunata u odnosu
C21H30O2 Mr 314,5 sloju (2.2.27), na silikagelu G R kao adsorbensu.

PROHLORPERAZIN-MALEAT
Ispitivani rastvor. Rastvori se 0,10 g ispitivane supstance u DEFINICIJA

smeši 1 zapremine metanola R i 9 zapremina hloroforma R
i dopuni do 10 ml istom smešom rastvarača. Prohlorperazin-maleat sadrži od 98,0 % do 101,0 % 2-hlor-
10-[3-(4-metilpiperazin-1-il)propil]fenotiazin-dimaleata,
Poredbeni rastvor. Dopuni se 1ml ispitivanog rastvora do izračunato u odnosu na osušenu supstancu.
100 ml smešom 1 zapremine metanola R i 9 zapremina
hloroforma R.
Na ploču se nanese odvojeno po 5 μl svakog rastvora. OSOBINE
fazu: etilacetat R – hloroform R (33:66 V/V). Hromatogram Beo ili bledo žut kristalan prašak, vrlo teško rastvorljiv u
se osuši na vazduhu i isprska zasićenim rastvorom kalijum- vodi i alkoholu, gotovo nerastvorljiv u etru.
dihromata R u smeši 30 zapremina vode R i 70 zapremina
sumporne kiseline R. Zagreva se 30 min na 130 ºC i ohladi.
Bilo koja mrlja na hromatogramu ispitivanog rastvora, osim IDENTIFIKACIJA
glavne mrlje, nije intenzivija od mrlje na hromatogramu
poredbenog rastvora (1,0 %). Prva identifikacija: B, C, D.
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5 %, određen za Druga identifikacija: A, C, D.

0,50 g sušenjem u sušnici na 100 ºC do 105 ºC u toku 2 h. A. Ispitivanje se izvede zaštićeno od svetlosti. Rastvori se
50 mg u 0,1 M hlorovodoničnoj kiselini i dopuni do
500,0 ml istom kiselinom. Ispituje se odmah u oblasti
ODREĐIVANJE
od 280 nm do 350 nm (2.2.25); rastvor pokazuje
apsorpcioni maksimum na 305 nm. Dopuni se 10,0 ml
Rastvori se 25,0 mg u alkoholu R i dopuni do 250,0 ml is- rastvora do 100,0 ml 0,1 M hlorovodoničnom kiselinom.
tim rastvaračem. Dopuni se 5,0 ml rastvora do 50,0 ml Ispituje se odmah u oblasti od 230 nm do 280 nm; ras-
alkoholom R. Izmeri se apsorbancija (2.2.25) na maksi- tvor pokazuje apsorpcioni maksimum na 255 nm.
mumu na 241 nm. Specifična apsorbancija na maksimumu je od 525 do
Izračuna se sadržaj C21H30O2 uzimajući da je vrednost 575.
specifične apsorbancije 535. B. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom
prohlorperazin-maleat HRS.
ČUVANJE
C. Odgovara zahtevima identifikacije za fenotiazine
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od hromatografijom na tankom sloju (2.3.3), uz sledeće iz-
svetlosti. mene:
stance u smeši jednakih zapremina hloroforma R i meta-
nola R i dopuni do 20 ml istom smešom rastvarača.
1997:0244 Poredbeni rastvor. Rastvori se 20 mg prohlorperazina-
maleata HRS u smeši jednakih zapremina hloroforma R
PROHLORPERAZIN-MALEAT i metanola R i dopuni do 20 ml istom smešom rastva-
rača.
Prochlorperazini maleas Nanese se odvojeno na ploču po 4 μl svakog rastvora.

D. Suspenduje se 0,2 g u smeši 1 ml natrijum-hidroksida,
rastvora koncentrovanog R i 3 ml vode R. Mućka se sa
tri zapremine od po 5 ml etra R. U 0,1 ml vodenog sloja
doda se rastvor 10 mg rezorcinola R u 3 ml sumporne
kiseline R. Zagreva se u vodenom kupatilu 15 min. Boja
se ne razvija. Ostatku vodenog sloja doda se 2 ml
broma, rastvora R. Zagreva se u vodenom kupatilu 15
min i onda zagreva do ključanja. Ohladi se. U 0,1 ml
rastvora doda se rastvor 10 mg rezorcinola R u 3 ml
sumporne kiseline R. Zagreva se u vodenom kupatilu 15
C28H32ClN3O8S Mr 606 min. Razvija se plava boja.

PROKAINAMID-HIDROHLORID
pH (2.2.3). pH vrednost sveže pripremljenog zasićenog ras- Prokainamid-hidrohlorid sadrži od 98,0 % do 101,0 % 4-
tvora u vodi, bez prisustva ugljen-dioksida R je od 3,0 do amino-N-2-(dietilamino)etil benzamid-hidrohlorida, izra-
4,0. čunato u odnosu na osušenu supstancu.
Srodne supstance. Ispitivanje se izvede zaštićeno od
svetlosti. Ispituju se hromatografijom na tankom sloju OSOBINE
(2.2.27), na silikagelu GF254 R kao adsorbensu.
Ispitivani rastvor. Rastvori se 0,2 g ispitivane supstance u Beo ili slabo žut, kristalan prašak, higroskopan, vrlo lako
smeši 5 zapremina dietilamina R i 95 zapremina metanola rastvorljiv u vodi, lako rastvorljiv u alkoholu, teško rastvor-
R i dopuni do 10 ml istom smešom rastvarača. Priprema se ljiv u acetonu, gotovo nerastvorljiv u etru.
Poredbeni rastvor. Dopuni se 1 ml ispitivanog rastvora do IDENTIFIKACIJA
200 ml smešom 5 zapremina dietilamina R i 95 zapremina
metanola R. Prva identifikacija: C, D.
Na ploču se nanese odvojeno po 10 μl svakog rastvora. Druga identifikacija: A, B, D, E.
fazu: aceton R - dietilamin R – cikloheksan R (10:10:80 A. Temperatura topljenja (2.2.14): Od 166 ºC do 170 ºC.
V/V/V). Hromatogram se osuši na vazduhu i posmatra pod
B. Rastvori se 10,0 mg u 0,1 M natrijum-hidroksidu i do-
puni do 100,0 ml istim rastvaračem. Dopuni se 10,0 ml
rastvora do 100,0 ml 0,1 M natrijum-hidroksidom. Ispi-
mrlje na hromatogramu poredbenog rastvora (0,5 %). Zane-
mare se mrlje koje ostaju na startnim tačkama.
pokazuje apsorpcioni maksimum na 273 nm. Specifična
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 1,0 %, određen za apsorbancija na maksimumu je od 580 do 610.
C. Ispituje IR apsorpcionom spektrofotometrijom (2.2.24),
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g. upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim za prokaina-
mid-hidrohlorid HRS.
ODREĐIVANJE D. Dopuni se 1 ml rastora S do 5 ml vodom R. Rastvor daje
reakciju (a) hlorida (2.3.1).
Rastvori se 0,200 g sprašene ispitivane supstance u 50 ml
sirćetne kiseline, bezvodne R, zagrevanjem na vodenom E. Dopuni se 1 ml rastvora S (videti Ispitivanja) do 2 ml
kupatilu. Ohladi se do sobne temperature. Titrira se 0,1 M vodom R. 1 ml ovog rastvora daje reakciju primarnih
perhlornom kiselinom uz potenciometrijsko određivanje aromatičnih amina (2.3.1).
1 ml 0,1 M perhlorne kiseline odgovara 30,31 mg ISPITIVANJA
C28H32CIN3O8S.
ČUVANJE dioksida R i dopuni do 25 ml istim rastvaračem.
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.2.1) i nije intenziv-
svetlosti. nije obojen od referentnog rastvora B6 (Metoda II,2.2.2).
1997:0567 sloju (2.2.27), na silikagelu GF254 R kao adsorbensu.
PROKAINAMID-HIDROHLORID alkoholu R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem.
Procainamidi hydrochloridum 200 ml alkoholom R.
fazu: sirćetna kiselina, glacijalna R - voda R - butanol R
(15:30:60 V/V/V). Hromatogram se osuši u struji hladnog
vazduha. Posmatra se pod UV svetlošću na 254 nm. Bilo
C13H22ClN3O Mr 271,8 koja mrlja na hromatogramu ispitivanog rastvora, osim

PROKAIN-HIDROHLORID
glavne mrlje, nije intenzivnija od mrlje na hromatogramu A. Temperatura topljenja (2.2.14): Od 154 ºC do 158 ºC.
Teški metali ( 2.4.8). 1,0 g odgovara zahtevima limit testa (2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim za
C za teške metale (20 ppm). Pripremi se standard korišće- prokain-hidrohlorid HRS.
C. U oko 5 mg doda se 0,5 ml azotne kiselina, pušljive R.
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5 % određen za Upari se do suva na vodenom kupatilu, ohladi i ostatak
1,000 g sušenjem u sušnici na 100 ºC do 105 ºC. rastvori u 5 ml acetona R. Doda se 1ml 0,1 M kalijum-
hidroksida, alkoholnog. Razvija se samo braonkastocr-
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g. vena boja.
D. U 0,2 ml rastvora S (videti Ispitivanja) doda se 2 ml
ODREĐIVANJE vode R i 0,5 ml sumporne kiseline, razblažene R i mu-
ćka. Doda se 1 ml rastvora 1 g/l kalijum-permanganata
Rastvori se 0,2500 g u 50 ml hlorovodonične kiseline, R. Boja odmah nestaje.
razblažene R. Izvede se određivanje primarnih aromatičnih
amina (2.5.8). E. Daje reakciju (a) hlorida (2.3.1).
1 ml 0,1 M natrijum-nitrita odgovara 27,18 mg F. Dopuni se 1 ml rastvora S do 100 ml vodom R. 2 ml

C13H22ClN3O. ovog rastvora daje reakciju primarnih aromatičnih
amina (2.3.1).
ČUVANJE ISPITIVANJA
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od Rastvor S. Rastvori se 2,5 g u vodi, bez prisustva ugljen-
svetlosti. dioksida R i dopuni do 50 ml istim rastvaračem.
toda II,2.2.2).
1997:0050 pH (2.2.3). Dopuni se 4 ml rastvora S do 10 ml vodom, bez
prisustva ugljen-dioksida R. pH vrednost rastvora S je od
PROKAIN-HIDROHLORID 5,0 do 6,5.
Procaini hydrochloridum sloju (2.2.27), na silikagelu GF254 R kao adsorbensu.
Poredbeni rastvor. Rastvori se 50 mg 4-aminobenzojeve
kiseline R u vodi R i dopuni do 100 ml istim rastvaračem.
Dopuni se 1 ml rastvora do 10 ml vodom R.
C13H21ClN2O2 Mr 272,8
DEFINICIJA fazu: sirćetna kiselina, glacijalna R – heksan R - dibutiletar
R (4:16:80 V/V/V). Hromatogram se suši 10 min na 100 ºC
Prokain-hidrohlorid sadrži od 99,0 % do 101,0 % 2- do 105 ºC i posmatra pod UV svetlošću na 254 nm. Bilo
dietilaminoetil-4-aminobenzoat-hidrohlorida, izračunato u koja mrlja na hromatogramu ispitivanog rastvora, osim gla-
odnosu na osušenu supstancu. vne mrlje, nije intenzivnija od mrlje na hromatogramu
poredbenog rastvora (0,05 %). Glavna mrlja na hromato-
gramu ispitivanog rastvora ostaje na startnoj tački.
OSOBINE
Teški metali ( 2.4.8). Rastvori se 1,0 g u vodi R i dopuni do
Beo, kristalan prašak ili bezbojni kristali, vrlo lako rastvor- 25,0 ml istim rastvaračem. Izvede se pretfiltracija. 10 ml
ljivi u vodi, umereno rastvorljivi u alkoholu, gotovo predfiltrata odgovara zahtevima limit testa E za teške me-
nerastvorljivi u etru. tale (5 ppm). Pripremi se standard korišćenjem 2 ml olova,
standardnog rastvora (1 ppm Pb) R.
IDENTIFIKACIJA Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5 %, određen za

PROKSIFILIN
ODREĐIVANJE se ohladi i doda 100 ml smeše 20 zapremina etra R i 80

zapremina petroletra, R. Hladi se u ledenoj vodi najma-
Rastvori se 0,400 g u 50 ml hlorovodonične kiseline, nje 20 min, uz povremeno mućkanje. Filtrira se, ispere
razblažene R. Izvede se određivanje primarnih aromatičnih talog smešom 20 zapremina etra R i 80 zapremina
amina (2.5.8). petroletra R, prekristališe se iz alkohola R i suši u vaku-
umu. Kristali se tope (2.2.14) na 87 C do 92 C.
1 ml 0,1 M natrijum-nitrita odgovara 27,28 mg
C13H21ClN2O2. D. Daje reakciju ksantina (2.3.1).
ČUVANJE
ISPITIVANJA:
1997:0526 (99*) toda II, 2.2.2).
PROKSIFILIN bromtimolplavog, rastvora R1. Rastvor je žut ili zelen.
Potrebno je najviše 0,4 ml 0,01 M natrijum-hidroksida za
promenu boje indikatora u plavu.
Proxyphyllinum
smeši 20 zapremina vode R i 30 zapremina metanola R i
dopuni do 10 ml istom smešom rastvarača. Priprema se
do 100 ml metanolom R.
C10H14N4O3 Mr 238,2 tvora do 100 ml metanolom R.
Poredbeni rastvor (c). Rastvori se 10 mg teofilina R u
DEFINICIJA metanolu R, doda 0,3 ml ispitivanog rastvora i dopuni do 10
ml metanolom R.
Proksifilin sadrži od 98,5 % do 101,0 % (RS)-3,7-dihidro-7-
(2-hidroksipropil)-1,3-dimetil-1H-purin-2,6-diona, izraču- Na ploču se nanese odvojeno po 10 l svakog rastvora.
nato u odnosu na osušenu supstancu. Hromatogram se razvija u dužini od 15 cm uz mobilnu
fazu: amonijak, koncentrovani R - etanol R - hloroform R
(1:10:90 V/V/V). Hromatogram se osuši na vazduhu i
OSOBINE: posmatra pod UV svetlošću na 254 nm. Bilo koja mrlja na
Beo, kristalan prašak, vrlo lako rastvorljiv u vodi, umereno intenzivnija od mrlje na hromatogramu poredbenog ras-
rastvorljiv u alkoholu. tvora (a) (1,0 %) i najviše jedna ovakva mrlja je intenziv-
nija od mrlje na hromatogramu poredbenog rastvora (b)
IDENTIFIKACIJA: (0,2 %). Ispitivanje je validno samo ako hromatogram
poredbenog rastvora (c) pokazuje dve jasno razdvojene mr-
Prva identifikacija: B, C. lje.
Druga identifikacija:A, C, D. Hloridi (2.4.4). Dopuni se 2,5 ml rastvora S do 15 ml vo-

dom R. Rastvor odgovara zahtevima limit testa za hloride
A. Temperatura topljenja (2.2.14): Od 134 C do 136 C. (400 ppm).
B. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom Teški metali (2.4.8). 12 ml rastvora S odgovara zahtevima
(2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim za limit testa A za teške metale (20 ppm). Pripremi se standard
proksifilin HRS. Ispitivana i referentna supstanca prip- korišćenjem olova, standardnog rastvora (1ppm Pb) R.
reme se tehnikom diska korišćenjem od 0,5 mg do 1 mg
supstance u 0,3 g kalijum-bromida R. Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5 %, određen za
C. Rastvori se 1 g u 5 ml sirćetne kiseline, anhidrida R i
ostavi da ključa 15 min uz povratni hladnjak. Ostavi da Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g.

PROLIN
ODREĐIVANJE C. Posmatraju se hromatogrami dobijeni u ispitivanju za

ninhidrin-pozitivne supstance. Glavna mrlja na
Da bi se izbeglo pregrevanje u reakcionoj smeši, meša se hromatogramu ispitivanog rastvora (b) je slična po
dobro i neprekidno, i titracija se odmah zaustavi po posti- položaju, boji i veličini glavnoj mrlji na hromatogramu
zanju završne tačke titracije. poredbenog rastvora (a).
Rastvori se 0,200 g u 3,0 ml mravlje kiseline, bezvodne R i

doda 50,0 ml sirćetne kiseline, anhidrida R. Titrira se 0,1 M
ISPITIVANJA
perlornom kiselinom uz potenciometrijsko određivanje
1 ml 0,1 M perhlorne kiseline odgovara 23,82 C10H14N4O3 do 50 ml istim rastvaračem.
toda II,2.2.2).
ČUVANJE
Specifina optička rotacija (2.2.7). Rastvori se 1,00 g u
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od vodi R i dopuni do 25,0 ml istim rastvaračem. Specifična
svetlosti. optička rotacija je od -84 do -86, izračunato u odnosu na
osušenu supstancu.
Ninhidrin-pozitivne supstance. Ispituju se hromatografi-
jom na tankom sloju (2.2.27) na pogodnom silikagelu kao
1997:0785 adsorbensu.
PROLIN stance u 0,1 M hlorovodoničnoj kliselini i dopuni do 10 ml
istom kiselinom.
Prolinum Ispitivani rastvor (b). Dopuni se 1 ml ispitivanog rastvora

Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 10 mg prolina HRS u 0,1
M hlorovodoničnoj kiselini i dopuni do 50 ml istom kiseli-
nom.
C5H9NO2 Mr 115,1 Poredbeni rastvor (b). Dopuni se 5 ml ispitivanog rastvora

(b) do 20 ml vodom R.
DEFINICIJA Poredbeni rastvor (c). Rastvori se 10 mg prolina HRS i 10

mg treonina HRS u 0,1 M hlorovodoničnoj kiselini i dopuni
do 25 ml istom kiselinom.
Prolin sadrži od 98,5 % i do 101,0 % (S)-pirolidin-2-
karboksilne kiseline, izračunato u odnosu na osušenu sup- Na ploču se nanese odvojeno po 5 μl svakog rastvora. Ploča
stancu. se osuši na vazduhu. Hromatogram se razvije u dužini od
15 cm uz mobilnu fazu: sirćetna kiselina, glacijalna R -
voda R - butanol R (20:20:60 V/V/V). Hromatogram se
OSOBINE osuši na vazduhu, isprska ninhidrin rastvorom R i zagreva
15 min na 100 ºC do 105 ºC. Bilo koja mrlja na hromato-
Beo ili skoro beo, kristalan prašak ili bezbojni kristali, vrlo gramu ispitivanog rastvora (a), osim glavne mrlje, nije
lako rastvorljiv u vodi, lako rastvorljiv u alkoholu, gotovo intenzivnija od mrlje na hromatogramu poredbenog ras-
nerastvorljiv u etru. tvora (b) (0,5 %). Ispitivanje je validno samo ako hromato-
gram poredbenog rastvora (c), pokazuje dve jasno razdvo-
jene mrlje.
IDENTIFIKACIJA
Hloridi (2.4.4). Dopuni se 5 ml rastvora S do 15 ml vodom
Prva identifikacija: A, B. R. Rastvor odgovara zahtevima limit testa za hloride (200
ppm).
Sulfati (2.4.13). Dopuni se 10 ml rastvora S do 15 ml vo-
A. Odgovara zahtevima za specifičnu optičku rotaciju (vi- dom, destilovanom R. Rastvor odgovara zahtevima limit
deti Ispitivanja). testa za sulfate (300 ppm).
B. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom Amonijum. Pripremi se komorica koja se sastoji od dva
(2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim za sahatna stakla prečnika 60 mm. Na unutrašnji zid gornjeg
prolin HRS. Ispitivana i referentna supstanca pripreme stakla prilepi se komadić lakmus reagens papira, crvenog R
se tehnikom diska. veličine 5 ×·5 mm tako što se ovlaži sa nekoliko kapi vode R.

PROMETAZIN-HIDROHLORID
Prenese se 50 mg sprašene ispitivane supstance u donje DEFINICIJA

sahatno staklo i rastvori sa 0,5 ml vode. Rastvoru se doda
0,30 g magnezijum-oksida, teškog R. Kratko se promeša Prometazin-hidrohlorid sadrži od 99,0 % do 101,0 % (2RS)-
staklenim štapićem. Odmah se zatvori komorica gornjim N,N-dimetil-1-(10H-fenotiazin-10-il)propan-2-amin-
sahatnim staklom. Zagreva se na 40 ºC 15 min. Lakmus hidrohlorida, izračunato u odnosu na osušenu supstancu.
papir nije intenzivnije plavo obojen od standarda priprem-
ljenog u isto vreme i na isti način korišćenjem 0,1 ml
amonijum, standardnog rastvora (100 ppm NH4) R, 0,5 ml OSOBINE
vode R i 0,30 g magnezijum-oksida, teškog R (200 ppm).
Beo ili slabožućkast, kristalan prašak, vrlo lako rastvorljiv u
Gvožđe (2.4.9). U levku za odvajanje, rastvori se 1,0 g u 10 vodi, lako rastvorljiv u alkoholu, gotovo nerastvorljiv u etru.
ml hlorovodonične kiseline, razblažene R. Mućka se tri puta
po 3 min sa po 10 ml metilizobutilketona R1. U spojene Topi se na oko 222 ºC uz raspadanje.
organske slojeve doda se 10 ml vode R i mućka 3 min. Vo-
deni sloj odgovara zahtevima limit testa za gvožđe ( 10
ppm). IDENTIFIKACIJA
Teški metali (2.4.8). Rastvori se 2,0 g u vodi R i dopuni do
20 ml istim rastvaračem. 12 ml rastvora odgovara zahte-
vima limit testa A za teške metale (10 ppm). Pripremi se Druga identifikacija B, C, D.
standard korišćenjem olova, standardnog rastvora (1 ppm
Pb) R. A. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5 %, određen za prometazin-hidrohlorid HRS.
B. Odgovara zahtevima identifikacije za fenotiazine
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g. hromatografijom na tankom sloju (2.3.3).
C. Rastvori se 0,1 g u 3 ml vode R. Doda se u kapima 1 ml
ODREĐIVANJE azotne kiseline R. Izdvaja se talog koji se brzo rastvara i
daje crveni rastvor koji postaje narandžast a onda žut.
Rastvori se 0,100g u 3 ml mravlje kiseline, bezvodne R. Zagreva se do ključanja. Rastvor postaje narandžast i
Doda se 30 ml sirćetne kiseline, bezvodne R. Titrira se 0,1 izdvaja se narandžastocrven talog.
M perhlornom kiselinom uz 0,1 ml indikatora naftolbenze-
D. Daje reakciju (b) hlorida (2.3.1)
ina, rastvora R dok se boja ne promeni od braonkastožute u
zelenu.
1 ml 0,1 M perhlorne kiseline odgovara 11,51 mg C5H9NO2. ISPITIVANJA

ČUVANJE dioksida R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem. pH vred-
nost rastvora izmerena odmah nakon pripreme je od 4,0 do
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od 5,0.
svetlosti.
Srodne supstance. Izvede se ispitivanje zaštićeno od
direktne svetlosti. Rastvori se pripreme neposredno pre
upotrebe. Ispituju se hromatografijom na tankom sloju
(2.2.27) na silikagelu GF254 kao adsorbensu.
1997:0524 (98*)
PROMETAZIN-HIDROHLORID smeši 5 zapremina dietilamina R i 95 zapremina metanola
R i dopuni do 10 ml istom smešom rastvarača.
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 20 mg izoprometazin-
Promethazini hydrochloridum hidrohlorida HRS u smeši 5 zapremina dietilamina R i 95
zapremina metanola R i dopuni do 100 ml istom smešom
rastvarača.
tvora do 100 ml smešom 5 zapremina dietilamina R i 95
zapremina metanola R.
fazu: dietilamin R - aceton R - heksan R (5:10:85 V/V/V).
C17H21ClN2S Mr 320,9 Hromatogram se se osuši na vazduhu i posmatra pod UV

PROPANTELIN-BROMID
svetlošću na 254 nm. Zanemari se bilo koja mrlja koja OSOBINE

ostaje na startnoj tački. Na hromatogramu ispitivanog
rastvora: bilo koja mrlja koja odgovara izoprometazin- Beo ili žućkastobeo prašak, slabo higroskopan, vrlo lako
hidrohloridu nije intenzivnija od mrlje na hromatogramu rastvorljiv u vodi, alkoholu i metilenhloridu.
poredbenog rastvora (a) (1,0 %); bilo koja mrlja, osim
glavne mrlje i mrlje koja odgovara izoprometazin-
hidrohloridu, nije intenzivnija od mrlje na hromatogramu IDENTIFIKACIJA
poredbenog rastvora (b) (0,5 % ).
A. Rastvori se 60 mg u metanolu R i dopuni do 100,0 ml
Gubitak sušenjam (2.2.32). Najviše 0,5 %, određen za istim rastvaračem. Dopuni se 10,0 ml rastvora do 100,0
1,000 g sušenjem u sušnici na 100 ºC do 105 ºC. ml metanolom R. Ispituje se u oblasti od 230 nm do 350
nm (2.2.25); rastvor pokazuje dva apsorpciona maksi-
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g. muma na 246 nm i 282 nm. Specifična apsorbancija na
maksimumu na 246 nm je od 115 do 125 I na 282 nm je
Teški metali (2.4.8). Rastvori se 1,0 g u 5 ml vode R, doda
od 57 do 63.
5 ml acetona R i 5 ml rastvora pufera pH 3,5. Izvede se
pretfiltracija. Pretfiltrat odgovara zahtevima limit testa E za B. Rastvori se 0,2 g u 15 ml vode R i doda 1 ml natrijum-
teške metale (10 ppm). Pripremi se standard korišćenjem 5 hidroksida, rastvora koncentrovanog R. Zagreva se da
ml olova, standardnog rastvora (2 ppm Pb) R. ključa 2 min i prohladi. Doda se 7,5 ml hlorovodonične
kiseline, razblažene R i filtrira. Ispere se ostatak vodom
R i prekristališe iz alkohola (50 % V/V) R. Suši se na
ODREĐIVANJE 100 ºC do 105 ºC 1 h. Rastvori se oko 10 mg ostatka u 5
ml sumporne kiseline R. Rastvor je intenzivno žute boje
Rastvori se 0,2500 g u smeši 5,0 ml 0,01 M hlorovodonične i pokazuje intenzivnu žućkastozelenu fluorescenciju
kiseline i 50 ml alkohola R. Izvede se potenciometrijska kada se posmatra pod UV svetlošću na 365 nm.
titracija (2.2.20), korišćenjem 0,1 M natrijum-hidroksida.
Očita se zapremina dodata između dve prevojne tačke. C. Rastvori se 50 mg u 0,1 ml vode R u tikvici od 25 ml i
doda 1ml zasićenog rastvora kalijum-permanganata R.
1 ml 0,1 M natrijum-hidroksida odgovara 32,09 mg Poveže se frakciona kolona za kondenzator sa izlaznom
C17H21ClN2S. cevčicom (lulom) zaronjenom u 1ml vode R u epruveti
smeštenoj u ledenom kupatilu. Destiliše se energično i
nastavi zagrevanje još 1 min posle dobijanja suvog osta-
ČUVANJE tka u tikvici. Pripremi se slepa proba prenošenjem vode
R, u zapremini koja je jednaka zapremini destilata, u
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od identičnu epruvetu. Epruvete se prenesu u ledeno kupa-
svetlosti. tilo. U svaku epruvetu, doda se 0,5 ml rastvora 20 %
V/V morfolina R i 0,5 ml sveže pripremljenog rastvora
50 g/l natrijum-nitroprusida R. Promeša se i ostavi da
stoji na 0 ºC 5 min, a zatim na sobnoj temperaturi 3 min.
Plava boja se ne razvija ni u jednoj epruveti. Doda se 1
g amonijum-sulfata R, pomeša i ostavi da stoji 15 min.
1997:0857
Razvija se stabilna, intenzivna ružičasta boja u ispitiva-
nom rastvoru. Braonkastožuta boja razvija se u rastvoru
PROPANTELIN-BROMID slepe probe.
D. Daje raeakciju (a) bromida (2.3.1).
Propanthelini bromidum
ISPITIVANJA

ml istim rastvaračem. Rastvor je bistar (2.2.1).
(2.2.29).
C23H30BrNO3 Mr 448,4 Ispitivani rastvor (a). Rastvori se 6 mg ispitivane supstance

u smeši 40 zapremina acetonitrila R i 60 zapremina vode R
i dopuni do 50 ml istom smešom rastvarača.
DEFINICIJA
Ispitivani rastvor (b). Rastvori se 6 mg ispitivane supstance
Propantelin-bromid sadrži od 98,5 % do 101,0 % (metil)- u 30 ml smeše 40 zapremina acetonitrila R i 60 zapremina
bis(1-metiletil)[2-[9H-ksanten-9-ilkarbonil)oksi] etil]amo- vode R. Doda se 5 ml poredbenog rastvora (b) i dopuni do
nijum-bromida, izračunato u odnosu na osušenu supstancu. 50 ml smešom 40 zapremina acetonitrila R i 60 zapremina
vode R.

PROPIFENAZON
Ispitivani rastvor (c). Rastvori se 6 mg ksanthidrola R1 i 6 1997:0636

mg ispitivane supstance u smeši 40 zapremina acetonitrila
R i 60 zapremina vode R i dopuni do 50 ml istom smešom PROPIFENAZON
rastvarača.
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 6 mg ksanthidrola R1 u
smeši 40 zapremina acetonitrila R i 60 zapremina vode R i Propyphenazomun
dopuni do 50 ml istom smešom rastvarača.
(a) do 50 ml smešom 40 zapremina acetonitrila R i 60
zapremina vode R.
grafiju, oktadecilsilil R (5 μm), C14H18N2O Mr 230,3
– mobilne faze: smeše jednakih zapremine acetonitrila R i

rastvora koji sadrži 28 g/l natrijum-perhlorata R i 11 g/l DEFINICIJA
fosforne kiseline R, podešene pH vrednosti na 3,8 natri-
jum-hidroksidom, rastvorom, koncentrovanim R, a za- Propifenazon sadrži od 99,0 % do 101,0 % 1,2-dihidro-1,5-
tim 0,1 M natrijum-hidroksidom, protoka 1 ml/min, dimetil-4-(1-metiletil)-2-fenil-3H-pirazol-3-ona (1-fenil-2,
3-dimetil-4-izopropilamino-3-pirazolin-5-ona), izračunato u
– detektora, spektrofotometra, podešenog na 206 nm, odnosu na osušenu supstancu.
– injektora sa petljom.
Injektuje se 20 μl ispitivanog rastvora (c). Ispitivanje je OSOBINE
validno samo ako je rezolucija između pikova koji odgova-
raju propantelinu i ksanthidrolu najmanje 8,0. Injektuje se Beo ili slabo žućkast, kristalan prašak, teško rastvorljiv u
20 μl ispitivanog rastvora (a), 20 μl poredbenog rastvora (a) vodi, lako rastvorljiv u alkoholu i metilenhloridu, umereno
i 20 μl ispitivanog rastvora (b). Nastavi se sa hromatografi- rastvorljiv u etru.
jom u trajanju od 2 retenciona vremena pika propantelina.
Na hromatogramu ispitivanog rastvora (a), nema pika koji
odgovara glavnom piku na hromtogramu poredbenog ras- IDENTIFIKACIJA
tvora (a). Na hromatogramu ispitivanog rastvora (b), povr-
šina bilo kog pika, osim glavnog pika i pika ksanthidrola, Prva identifikacija: A, B.
nije veća od površine pika ksanthidrola (1,0 %) najviše je-
dan ovakav pik ima površinu manju ili jednaku polovini Druga identifikacija: A, C, D.
površine pika ksanthidrola (0,5 %). Zanemari se bilo koji
pik čije je retenciono vreme u odnosu na retenciono vreme
pika propantelina, manje od 0,2 (bromid). B. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometijom
(2.2.24) upoređivanjem sa spektrom dobijenim za
propifenazon HRS. Ispitivana i referentna supstanca
pripremaju se tehnikom diska.
Sufatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g.
nog rastvora (b) odgovara po položaju, boji i veličini
ODREĐIVANJE
Rastvori se 0,400 g u 50 ml sirćetne kiseline, anhidrida R. D. U 1 ml rastvora S ( videti Ispitivanja) doda se 0,1 ml
Titrira se 0,1 M perhlornom kiselinom uz potenciometrijsko gvožđe(III)-hlorida, rastvora R1. Braonkastocrvena
određivane završne tačke titracije (2.2.20). boja postaje žuta kada se doda 1 ml hlorovodonične
kiseline, razblažene R.
C23H30BrNO3.
ISPITIVANJA
ČUVANJE
Rastvor S. Rastvori se 2 g u smeši jednakih zapremine
alkohola R i vode, bez prisustva ugljen-dioksida R i dopuni
do 50 ml istom smešom rastvarača.

PROPILENGLIKOL
Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.2.1) i bezbojan (Me- 1997:0430

toda II,2.2.2)

PROPILENGLIKOL
fenoftaleina, rastvora R. Rastvor je bezbojan. Doda se 0,2
ml 0,01 M natrijum-hidroksida; rastvor postaje ružičast.
Doda se 0,4 ml 0,01 M hlorovodonične kiseline; rastvor se
Propylenglycolum
obezboji. Doda se 0,2 ml metilcrvenog, rastvora R. Rastvor
postaje narandžast ili crven.
Srodne supstance. Ispituju se hromatografijom na tankom C3H8O2 Mr 76,1

sloju (2.2.27) na silikagelu HF254 R kao adsorbensu.
Ispitivani rastvor (a). Rastvori se 0,4 g ispitivane supstance DEFINICIJA

Ispitivani rastvor (b). Dopuni se 1 ml ispitivanog rastvora Propilenglikol je (RS) -propan-1,2-diol.
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 80 mg propifenzona HRS OSOBINE
Viskozna, bistra, bezbojna, higroskopna tečnost, meša se sa
Poredbeni rastvor (b). Dopuni se 1 ml ispitivanog rastvora vodom i alkoholom.
Hromatogram se razvija u dužini od 15 cm uz mobilnu IDENTIFIKACIJA
fazu: butanol R - cikloheksan R - etilacetat R (10:45:45
V/V/V). Hromatogram se suši u struji vrućeg vazduha 15 A. Odgovara zahtevima ispitivanja za relativnu gustinu (vi-
min i posmatra pod UV svetlošću na 254 nm. Bilo koja mr- deti Ispitivanja).
lja na hromatogramu ispitivanog rastvora (a), osim glavne
mrlje, nije intenzivnija od mrlje na hromatogramu poredbe- B. Odgovara zahtevima ispitivanja za indeks refrakcije (vi-
nog rastvora (b) (0,2 %). Hromatogram se isprska smešom deti Ispitivanja)
jednakih zapremina kalijum-heksacijanoferata(III), rastv-
ora R i gvožđe(III)- hlorida, rastvora R1. Bilo koja mrlja na C. Temperatura ključanja (2.2.12): od 184 ºC do 189 ºC.
hromatogramu ispitivanog rastvora (a), osim glavne mrlje, D. U 0,5 ml doda se 5 ml piridina R i 2 g usitnjenog
nije intenzivnija od mrlje na hromatogramu poredbenog nitrobenzoilhlorida R. Zagreva se da ključa 1 min i ulije
rastvora (b) (0,2 %). u 15 ml hladne vode R uz mućkanje. Filtrira se, ispere
Teški metali (2.4.8). 1,0 g odgovara zahtevima limit testa talog sa 20 ml zasićenog rastvora natrijum-hidrogen-
C za teške metale (10 ppm). Pripremi se standard koriš- karbonata R, a zatim vodom R i osuši. Rastvori se u
ćenjem 1 ml olova, standardnog rastvora ( 10 ppm Pb) R. ključalom alkoholu (80 % V/V ) R i filtrira vruć rastvor.
Hlađenjem, izdvajaju se kristali koji se nakon sušenja
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5 %, određen za na 100 ºC do 105 ºC tope (2.2.14) na 123 ºC do 128 ºC.
1,000 g sušenjem u vakuumu na 60 ºC 4 h.
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određeno za 0,5 g. ISPITIVANJA
Izgled. Bistar (2.2.1) i bezbojan ( Metoda II, 2.2.2.).

ODREĐIVANJE
Rastvori se 0,2000 g u 10 ml sirćetne kiseline, bezvodne R i Indeks refrakcije (2.2.6): od 1,431 do 1,433.
doda 75 ml etilenhlorida R. Titrira se 0,1 M perhlornom
kiselinom uz potenciometrijsko odreeđivanje završne tačke Aciditet. U 10 ml doda se 40 ml vode R i 0,1 ml
titracije (2.2.20). bromtimolplavog, rastvora R1. Rastvor je zelenkastožut.
Potrebno je najviše 0,05 ml 0,1 M natrijum-hidroksida za
1 ml 0,1 M perhlorne kiseline odgovara 23,03 mg promenu boje indikatora u plavo.
C14H18N2O.
Oksidacione supstance. U 10 ml doda se 5 ml vode R, 2
ml kalijum-jodida, rastvora R i 2 ml sumporne kiseline,
ČUVANJE razblažene R i ostavi da stoji u tikvici sa brušenim stakle-
nim zatvaračem zaštićeno od svetlosti 15 min. Titrira se
0,05 M natrijim-tiosulfatom, uz 1 ml indikatora skroba, ras-
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od tvora R. Potrebno je najviše 0,2 ml 0,05 M natrijum-tiosul-
svetlosti. fata.

PROPILENGLIKOL MONOSTEARAT
Redukcione supstance. U 1 ml doda se 1 ml amonijaka, OSOBINE

razblaženog R1 i zagreva u vodenom kupatilu na 60 ºC 5
min. Rastvor nije žut. Odmah se doda 0,15 ml 0,1 M sre- Bela ili skoro bela, masa čvrstine voska gotovo nerastvor-
bro-nitrata i ostavi da stoji 5 min. Rastvor ne menja izgled. ljiva u vodi, umereno rastvorljiva u acetonu i vrućem alko-
holu.
Teški metali (2.4.8.). Pomeša se 3 ml sa 12 ml vode R. 12
ml rastvora odgovara zahtevima limit testa A za teške me-
tale (5 ppm m/V). Pripremi se standard korišćenjem olova, IDENTIFIKACIJA
standardnog rastvora(1 ppm Pb) R.
A. Odgovara zahtevima ispitivanja za temperaturu toplje-
Voda (2.5.12). Najviše 0,2 %, određena za 5,00 g semi-mi- nja ( videti Ispitivanja).
B. Ispituje se gasnom hromatografijom (2.2.28).
Sulfatni ostatak (2.4.14). Zagreva se 50 g dok ne sagori i
ižari. Ostavi da se ohladi. Ovlaži se ostatak sumpornom Ispitivani rastvor. U 2,5 g doda se 40 ml kalijum-
kiselinom R i žari; ponove se operacije. Masa ostatka je naj- hidroksida, rastvora alkoholnog R i zagreva na vode-
više 5 mg (0,01%). nom kupatilu uz povratni hladnjak 30 min. Doda se 30
ml vode R, destiliše alkohol, vrućoj smeši doda 15 ml
hlorovodonične kiseline, razblažene R, ohladi i mućka
ČUVANJE sa 50 ml etra R. Ispere se gornji sloj sa tri zapremine, od
po 10 ml, natrijum-hloridom, rastvorom R, suši gornji
Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru. sloj preko natrijum-sulfata, bezvodnog R i filtrira. Upari
se rastvarač i osuši ostatak pod sniženim pritiskom.
U 0,1 g ostatka u tikvici doda se 5 ml 140 g/l rastvora
bor-fluorida R u metanolu R i zagreva uz povratni hlad-
njak 15 min. Ohladi se i prenese u levak za odvajanje sa
1997:1143 10 ml heksana R. Doda se 10 ml u zasićenog rastvora
natrijum-hlorid R i 10 ml vode R. Mućka se, odstrani
PROPILENGLIKOL donji sloj i osuši gornji sloj preko natrijum-sulfata,
bezvodnog R.
MONOSTEARAT
Poredbeni rastvor. Rastvori se 0,25 g metilpalmitata R i
0,25 g metilstearata R u heksanu R i dopuni do 10,0 ml
Propylenglycoli monostearas istim rastvaračem.
Hromatografski postupak može da se izvede korišće-
njem:
DEFINICIJA - staklene kolone dužine 1,5 m i unutrašnjeg prečnika
4 mm, napunjene diatomejskom zemljom za gasnu
Propilenglikolmonostearat je smeša propilenglikolmono- i hromatografiju, silanizovanom R (100 μm do
diestara stearinske i palmitinske kiseline. Sadrži najmanje 115μm ), impregnirane polietilenglikolsukcinatom R,
50 % monoestara propilenglikola i stearinske kiseline.
- azota za hromatografiju R, kao gasa nosača protoka
30 ml/min,
PROIZVODNJA
- plameno-jonizujućeg detektora,
Kada se propilenglikolmonostearat proizvodi iz loja, životi- održavanjem tempeature kolone na 170 ºC i injektora i
nje od kojih loj potiče moraju u potpunosti da ispunjavaju detektora na 220 ºC. Injektuje se po 1 μl svakog ras-
zahteve u pogledu ispravnosti zdravstvenog stanja i da su tvora. Retanciona vremena dva glavna pika na hromato-
prema kriterijumima nadležnih ovlašćenih ustanova pogo- gramu ispitivanog rastvora su slična retencionim vreme-
dne za ljudsku upotrebu. Ako se za proizvodnju koriste nima odgovarajućih pikova na hromatogrmu poredbe-
tkiva goveđeg porekla, životinje ne smeju imati goveđu nog rastvora.
spongioformnu encefalopatiju i ne smeju da budu izložene
faktorima rizika kao što je ishrana proteinima preživara. Da C. Odgovara zahtevima za određivanje (sadržaj monoes-
bi se ovo postiglo, životinjski izvori moraju biti sertifiko- tara)
vani. Relativna infektivnost i potencijalni rizik u vezi sa
upotrebom različitih tkiva, moraju se uzeti u obzir pri iz-
boru izvora životinjskog tkiva. Različite kategorije rizika ISPITIVANJA
opisane su u regulativama EU za oblast lekova (Guidelines
Temperatura topljenja (2.2.15): od 33 ºC do 40 ºC.
for minimising the risk of transmission of agents causing
spongiform encephalopathies via medicinal products), kao Kiselinska broj (2.5.1). Do 4,0 određen za 10,0 g.
i u uputstvima SZO.

PROPILGALAT
Saponifikacioni broj (2.5.6): od 170 do 180, određen za ČUVANJE

2,0 g.
Slobodni propilenglikol. Najviše 5,0 % određen kao što je svetlosti.
propisano u Odeđivanju.
Ukupni pepeo ( 2.4.16). Najviše 0,1 % određen za 5,0 g.
ODREĐIVANJE 1997:1039 (99*)
Određuje se sadržaj slobodnog propilenglikola i monoestara PROPILGALAT

hromatografijom raspodele po veličini (molekula) (2.2.30).
Ispitivani rastvor. U tikvicu od 15 ml odmeri se oko 0,2 g Propylis gallas
(m), sa tačnošću od 0,1mg, propilenglikolmonostearata.
Doda se 5 ml tetrahidrofurana R i mućka da se rastvori. Za-
greva se lagano, ako je potrebno. Ponovo se izmeri tikvica i
izračuna ukupna masa rastvarača i supstance (M).
Poredbeni rastvor. U 4 tikvice od 15 ml, redom se odmeri,
sa tačnošću od 0,1 mg, oko 2,5 mg, 5,0 mg,10,0 mg i 20,0
mg propilenglikola R. Doda se 5 ml tetrahidrofuran R i mu-
ćka da se dobro izmeša. Izmere se tikvice ponovo i izračuna
koncentracija propilenglikola izražena u mg/g za svaki C10H12O5 Mr 212,2
poredbeni rastvor.
DEFINICIJA
– gel permeabilne kolone dužine 0,6 m i unutrašnjeg preč-
nika 7 mm napunjene stirendivinilbenzenom kopolimer Propilgalat sadrži od 97,0 % od 102,0 % 3,4,5-trihi-
R (film debljine 5μm i poroznosti 10 nm) droksibenzoata, izračunato u odnosu na osušenu supstancu.
– mobilne faze: tetrahidrofuran R, protoka 1 ml/min,
– detektora, refraktometra, OSOBINE
– integratora.
Beo ili skoro beo kristalan prašak, vrlo teško rastvorljiv u
Injektuje se 40 μl ispitivanog rastvora i po 40 μl svakog vodi, lako rastvorljiv u alkoholu i etru. Rastvara se u
poredbenog rastvora. Sa kalibracione krive dobijene sa razblaženim rastvorima alkalnih hidroksida.
poredbenim rastvorima odredi se koncentracija (C)
propilenglikola u ispitivanom rastvoru.
Izračuna se sadržaj u % slobodnog propilenglikola u IDENTIFIKACIJA
ispitivanoj supstanci iz izraza:
CM
m  10 Druga identifikacija: A, C, D.
Iz površine pika monoestara (A) i diestara (B) izračuna se A. Temperatura topljenja (2.2.14): Od 148 ºC do 151 ºC.
sadržaj u % monoestara iz izraza:
B. Ispituje sa IR apsorpcionom spektrofotometrijom
A
 [100-(% slobodnog propilenglikola + propilgalat HRS.
A B
+ % slobodnih masnih kiselina)] C. Posmatraju se hromatogrami dobijeni ispitivanjem
galne kiseline. Glavna mrlja na hromatogramu ispitiva-
gde je % slobodnih masnih kiselina = glavnoj mrlji na hromatogramu poredbenog rastvora(a).
kiselinski broj · 270;561
1 D. Rastvori se oko 10 mg u 10 ml vode R zagrevanjem do
oko 70 ºC. Ohladi se i doda 1 ml bizmut-subnitrata,
rastvora R. Izdvaja se talog jasno žute boje.

PROPILPARABEN
ISPITIVANJA Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5 %, određen za

Izgled rastvora. Rastvori se 1,0 g u alkoholu R i dopuni do Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 % određen za 1,0 g.
20 ml istim rastvaračem. Rastvor je bistar (2.2.1) i nije
2.2.2) ODREĐIVANJE
Galna kiselina. Ispituje se hromatografijom na tankom Rastvori se 0,400 g u 150 ml vode R zagrejane na oko 70 ºC.
sloju (2.2.27), na silikagelu G R kao adsorbensu. Zagreva se do ključanja i doda, uz konstano mešanje 50,0
ml bizmut-subnitrata, rastvora R. Ohladi se i smeša
kvantitativno prenese u odmernu tikvicu od 250,0 ml i do-
stance u acetonu R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem.
puni do crte 0,5 % V/V rastvorom azotne kiseline R. Filtrira
Ispitivani rastvor (b). Dopuni se 1 ml ispitivanog rastvora se, odbaci prvih 20 ml filtrata izvede se određivanje bizmita
(a) do 20 ml acetonom R. kompleksimerijski (2.5.11) korišćenjem 100,0 ml filtrata
(n1 ml). Izvede se titracija slepe probe (n2 ml). Razlika (n2-
Poredbeni rastvor(a). Rastvori se 10 mg propilgalata HRS n1) ml između utrošenih zapremina 0,1 M natrijum-edetata
u acetonu R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem. odgovara masi C10H12 O5 sadržanoj u uzetoj zapremini.
Poredbeni rastvor (b).Rastvori se 20 mg galne kiseline R u 1 ml 0,1 M natrijum-edetata odgovara 21,22 mg C10H12O5.
acetonu R i dopuni do 20 ml istim rastvaračem. Dopuni se 1
ml do 10 ml acetonom R.
ČUVANJE
Poredbeni rastvor (c). Dopuni se 0,5 ml ispitivanog ras-
tvora (b) do 5 ml poredbenim rastvorom (b). Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od
svetlosti.
Hromatogram se razvija u dužini od 8 cm uz mobilnu fazu:
mravlja kiselina, bezvodna R – etilformijat R – toluen R NEČISTOĆE
(10:40:50 V/V/V). Hromatogram se suši na vazduhu 10 min
i isprska smešom 1 zapremine gvožđe(III)-hlorida, rastvora
R1 i 9 zapremina alkohola R. Bilo koja mrlja koja odgovara
galnoj kiselini na hromatogramu ispitivanog rastvora (a)
rastvora (b) (0,5%). Ispitivanje je validno samo ako
hromatogram poredbenog rastvora (c) pokazuje dve jasno
razdvojene glavne mrlje. A. galna kiselina (3,4,5-trihidroksibenzojeva kiselina).
Ukupni hlor. Pomeša se 0,5 g sa 2 g kalcijum-karbonata
R1. Osuši se i žari na 700 ºC. Ostatak se rastvori sa 20 ml
azotne kiseline, razblažene R i dopuni do 30 ml vodom R.
15 ml rastvora, bez daljeg dodavanja azotne kiseline, 1997:0431(99*)
razblažene R, odgovara zahtevima limit testa za hloride
(2.4.4.) (200 ppm). PROPILPARABEN
Hloridi (2.4.4). Na 1,65 g doda se 50 ml vode R. Mućka se
5 min. Filtrira se. 15 ml filtrata odgovara zahtevima limit Propylis parahydroxybenzoas
Cink. Najviše 25 ppm Zn, određen atomskom apsorpcio-
nom spektrofotomerijom (Metoda II,2.2.23).
Ispitivani rastvor. U 2,5 ml rastvora dobijenog u Ispitivanju
za teške metale, doda se 2,5 ml vode R.
C10H12O3 Mr 180,2
Poredbeni rastvor. Pripremi se poredbeni rastvor korišće-
njem cinka, standardnog rastvor (10 ppm Zn) R, razblaži
DEFINICIJA
koliko je potrebno vodom R.
Izmeri se apsorbanciju na 213,9 nm korišćenjem lampe sa Propilparaben sadrži od 99,0 % do 100,5 % propil estra 4-
šupljom katodom za cink i vazduh-acetilen plamena. hidroksibenzojeve kiseline.

PROPILTIOURACIL
OSOBINE Poredbeni rastvor (c). Rastvori se 10 mg etilparabena HRS

u 1 ml ispitivanog rastvora (a) i dopuni do 10 ml acetonom
Beo kristalan prašak, veoma teško rastvorljiv u vodi, lako R.
rastvorljiv u alkoholu i metanolu.
IDENTIFIKACIJA fazu: sirćetna kiselina, glacijalna R - voda R - metanola R
Prva identifikacija: A, B. posmatra pod UV svetlošću na 254 nm. Bilo koja mrlja na
Druga identifikacija: A, C, D. hromatogramu ispitivanog rastvora (a), osim glavne mrlje,
Temperatura topljenja (2.2.14): od 96 ºC do 99 ºC. rastvora (a)(0,5%). Ispitivanje je validno samo ako hroma-
togram poredbenog rastvora (c) pokazuje dve jasne razdvo-
B. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom jene mrlje.
propilparaben HRS. Sufatni ostatak(2.4.14). Najviše 0,1 % određen za 1,0 g.
nih supstanci. Glavna mrlja na hromatogramu ispitiva- ODREĐIVANJE
nog rastvora (b) je slična po položaju i veličini glavnoj
mrlji na hromatogramu poredbenog rastvora (b). Prenese se 2,000 g u tikvicu sa brušenim staklenim zatvara-
čem i doda 40,0 ml 1 M natrijum-hidroksida. Zagreva se
D. U epruvetu se prenese oko 10 mg i doda 1 ml natrijum- pažljivo uz povratni hladnjak 1 h. Ohladi se do sobne
karbonata, rastvora R, ključa 30 s i ohladi (rastvor a). U temperature i ispere kondenzator vodom R. Titrira se višak
sledeću epruvetu prenese se 10 mg i doda 1 ml natri- natrijum-hidroksida 0,5 M sumpornom kiselinom nastavlja-
jum-karbonata, rastvora R; supstanca je delimično jući titraciju do druge prevojne tačke i odredi završna tačka
rastvorena (rastvor b). U isto vreme doda se rastvoru (a) titracije potenciomertijski (2.2.20). Izvede se titracija slepe
i rastvoru (b) 5 ml aminopirazolon, rastvora R i 1 ml probe.
kalijum-heksacijanoferata(III), rastvora R i promeša.
Rastvor (b) je žut do narandžastobraon. Rastvor (a) je 1 ml 1 M natrijum-hidroksida odgovara 180,2 mg C10H12O3.
narandžast do crven, boje jasno intenzivnije od bilo koje
slične boje koja može da se dobije sa rastvorom (b).
CUVANJE

ISPITIVANJA
NEČISTOĆE
Rastvor S. Rastvori se 1,0 g u alkoholu R i dopuni do 10
ml istim rastvaračem. A. 4-hidroksibenzojeva kiselina,
Izgled rastvora.Rastvor S je bistar (2.2.1) i nije intenziv- B. metilparben,
nije obojen od referentnog rastvora BY6 (Metoda II, 2.2.2)
C. etilparaben,
Aciditet. U 2 ml rastvora S doda se 3 ml alkohola R, 5 ml
vode, bez prisustva ugljen-dioksida R i 0,1 ml D. butilparaben.
bromkrezolzelenog, rastvora R. Najviše 0,1 ml 0,1 M natri-
jum-hidroksida je potrebno za promenu boje indikatora u
plavo.
1997:0525
sloju (2.2.27) na pogodnom oktadecilsilil silikagelu sa
fluorescentnim indikatorom koji ima optimalni intenzitet na PROPILTIOURACIL
254 nm, kao adsorbensu.
Ispitivani rastvor (a). Rastvori se 0,10 g ispitivane sup- Propylthiouracilum
(a) do 10 ml acetonom R.
Poredbeni rastvor (a). Dopuni se 0,5 ml ispitivanog
rastvora (a) do 100 ml acetonom R.
Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 10 mg propilparabena
C7H10N2OS Mr 170,2
HRS u acetonu R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem.

PROPRANOLOL-HIDROHLORID
DEFINICIJA Na ploču se nanese odvojeno po 10 μl svakog rastvora.

Propiltiouracil sadrži od 98,0 % do 100,5 % 2,3-dihidro-6- fazu: sirćetna kiselina, glacijalna R - 2-propanol R - hloro-
propil-2-tiokso-4(1H)-pirimidinona (6-propil-2-tiouracil), form R (0,1:6:50 V/V/V). Hromatogram se osuši na vazduhu.
izračunato u odnosu na osušenu supstancu. Posmatra se pod UV svetlošću na 254 nm. Hromatogram se
izlaže parama joda 10 min. Na hromatogramu ispitivanog
rastvora (a), bilo koja mrlja koja odgovara tiourei nije
OSOBINE
Beo ili skoro beo kristalan prašak ili kristali, vrlo teško tvora (b) (0,05 %) i bilo koja mrlja osim glavne mrlje i mr-
rastvorljiv u vodi, slabo rastvorljiv u alkoholu, vrlo teško lje koja odgovara tiourei nije intenzivnija od mrlje na
rastvorljiv u etru. Rastvara se u rastvorima alkalnih hidrok- hromatogramu poredbenog rastvora (c) (1,0 %).
sida. Teški metali (2.4.8). Rastvori se 1,0 g u najmanjoj potreb-
noj količini amonijaka, razblaženog R1 i dopuni do 20 ml
IDENTIFIKACIJA testa A za teške metale (20 ppm). Pripremi se standard
korišćenjem olova, standardnog rastvora ( 1 ppm Pb) R.
Prva identifikacija: A, B.
Druga identifikacija: A, C, D. 1,000 g sušenjem u sušnici na 100 ºC do 105 ºC
A. Temperatura topljenja (2.2.14): od 217 ºC do 221 ºC. Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g.
B. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometijom
(2.2.24) upoređivanjem sa spektrom dobijenim za
propiltiouracil HRS. Ispitivana i referentna supstanca ODEĐIVANJE
pripreme se tehnikom diska korišćenjem po 1 mg sup-
stance i 0,3 g kalijum-bromida R. U 0,300 g doda se 30 ml vode R i 30,0 ml 0,1 M natrijum-
hidroksida. Zagreva se da ključa i mućka dok se potpuno ne
C. Posmatraju se hromatogrami dobijeni ispitivanjem tiou-
rastvori. Doda se 50 ml 0,1 M srebro-nitrata uz mešanje,
ree i srodnih supstanci pod UV svetlošću na 254 nm pre
pažljivo zagreva 5 min i ohladi. Titrira se 0,1 M natrijum-
izlaganja hromatograma parama joda. Glavna mrlja na
hidroksidom, uz potenciometrijsko određivanje završne
hromatogramu ispitivanog rastvora (b) je slična po
tačke titracije (2.2.20). Zapremina utrošenog 0,1 M natri-
jum-hidroksida jednaka je zbiru početno dodate zapremine i
zapremine upotrebljene u finalnoj titraciji.
D. U oko 20 mg doda se 8 ml bromne vode R i mućka
nekoliko min. Zagreva se da ključa dok se smeša obez-
C7H10N2OS.
boji, ostavi da se ohladi i filtrira. Filtratu se doda 2 ml
barijum-hlorida, rastvora R1. Izdvaja se beli talog čija
boja ne postaje ljubičasta dodatkom 5 ml natrijum-
hidroksida, rastvora razblaženog R. ČUVANJE
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno do

ISPITIVANJA svetlosti.
Tiourea i srodne supstance. Ispituju se hromatografijom

na tankom sloju (2.2.27) na silkagelu GF254 R kao adsor-
bensu.
1997:0568 (99*)
u metanolu R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem. PROPRANOLOL-HIDROHLORID
Propranololi hydrochloridum
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 10 mg propiltiouracila
Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 50 mg tiouree R u meta-
nolu R i dopuni do 100 ml istim rastvaračem.Dopuni se 1
ml ovog rastvora do 100 ml metanolom R.
Poredbeni rastvor (c). Dopuni se 1 ml ispitivanog rastvora

PROPRANOLOL-HIDROHLORID
C16H22ClNO2 Mr 295,8 Srodne supstance. Ispituju se tečnom hromatografijom

(2.2.29).
Smeša rastvarača. Pomeša se 1,15 g natrijum-laurilsulfata
DEFINICIJA R,10 ml smeše 1 zapremine sumpore kiseline R i 9 zapre-
mina vode R, 20 ml 17 g /l rastvora tetrabutilamonijum-
Propranolol-hidrohlorid sadrži od 99,0 % do 101,0 % hidro- dihidrogenfosfata R, 370 ml vode R i 600 ml acetonitrila R.
hlorida (2RS)-1-(1-metiletil)amino-3-(1-naftaleniloksi)-2- Podesi se pH vrednost rastvora na 3,3 korišćenjem natri-
propanola, izračunato u odnosu na osušenu supstancu. jum-hidroksida, rastvora, razblaženog R.
OSOBINE smeši rastvarača i dopuni do 10 ml smešom rastvarača.
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 0,1 g propranolol-
Beo ili skoro beo prašak, umereno rastvorljiv u vodi i alko- hidrohlorida za ispitivanje izvodljivosti (performance test)
holu. HRS i 2 mg fenantrena R u smeši rastvarača i dopuni do
100 ml smešom rastvarača.
IDENTIFIKACIJA Poredbeni rastvor (b). Dopuni se 2 ml ispitivanog rastvora
do 100 ml smešom rastvarača. Dopuni se 1 ml rastvora do
Prva identifikacija: B, D. 10 ml smešom rastvarača.
Druga identifikacija:A, C, D. Hromatografski postupak može da se izvede korišćenjem:
A. Temperatura topljenja (2.2.14): Od 163 ºC do 166 ºC.
– kolone od nerđajućeg čelika dužine 0,2m i unutrašnjeg
B. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom prečnika 5 mm, napunjene silikagelom za hromatogra-
(2.2.24), upoređenjem sa spektrom dobijenim za fiju, oktadecilsilil R (5 μm),
propranolol-hidrohlorid HRS.
– mobilne faze: smeše rastvarača; protoka 1,8 ml /min,
silikagelu G R kao adsorbensu. – detektora, spektrofotometra, podešenog na 292 nm sa
kivetom kapaciteta 10 μl.
stance u 1ml metanola R. Za preliminarno ispitivanje, injektuje se 10 μl poredbenog
rastvora (a) korišćenjem šprica ili injektora sa petljom. Na
Poredbeni rastvor. Rastvori se 10 mg propanolol-
dobijenom hromatogramu bi trebalo da se pojave dobro
hidrohlorida HRS u 1ml metanola R.
razdvojeni pikovi sa retencionim vremenima: oko 1,8 min
Na ploču se nanese odvojeno po 10 μl svakog rastvora. (propranolol nečistoća-A); 2,5 min (propranolol), 8 min
Hromatogram se razvija u dužini od 15 cm uz mobilnu (propranolol nečistoća-B) i 10 min (fenantren). Ako se ovo
fazu: amonijak, koncentrovani R1 – metanol R (1:99 ne postigne, podesi se sastav mobilne faze: prvo se podesi
V/V). Hromatogram se osuši na 100 ºC do 105 ºC i ispr- koncentracija acetonitrila da bi se dobilo retenciono vreme
ska anisaldehidom, rastvorom R. Hromatogram se suši od 10 min za fenantren (povećanjem koncentracije se
na 100 ºC do 105 ºC dok boja mrlja ne dostigne maksi- skraćuje retenciono vreme, a smanjenjem koncentracije se
malni intenzitet (10 min do 15 min). Glavna mrlja na produžuje retanciono vreme); podesi se koncentraciju natri-
hromatogramu ispitivanog rastvora je slična po položaju, jum-laurilsulfata da bi se dobilo retenciono vreme od 8 min
boji i veličini glavnoj mrlji na hromatogramu poredbe- za propranolol, nečistoću-B (povećanjem koncentracije se
nog rastvora. produžuje retenciono vreme, a smanjenjem koncentracije se
skraćuje retanciono vreme); ako odgovarajući pikovi
D. Daje reakciju (a) hlorida (2.3.1). propranolol, nečistoće-A i propranolola nisu razdvojeni, po-
desi se koncentracija acetonitrila da bi se postiglo razdvaja-
nje. Podesi se osetljivost pojačivača da se dobije otklon (A)
ISPITIVANJA izmeren od bazne linije koji iznosi najmanje 50 % skale pi-
sača za pik koji odgovara propranololu, nečistoći-A. Izmeri
Izgled rastvora. Rastvori se 1,0 g u metanolu R i dopuni do se visina (B) iznad bazne linije najniže tačke krive koja
10 ml istim rastvaračem. Rastvor je bistar (2.2.1) i nije razdvaja ovaj pik od pika koji odgovara propranololu.
intenzivnije obojen od intenziteta 6 u nizu referentnih ras- Ispitivanje je validno samo ako je B manje od 25 % A.
tvora koji po boji najviše odgovaraju (Metoda II,2.2.2). Injektuje se korišćenjem šprica ili injektora sa petljom 10 μl
ispitivanog rastvora i 10 μl poredbenog rastvora (b).
Aciditet ili alkalitet. Rastvori se 0,20 g u vodi, bez prisus- Hromatografski postupak se nastavi u trajanju od dva
tva ugljen-dioksida R i dopuni do 20 ml istim rastvaračem. retenciona vremena fenantrena. Na hromatogramu ispiti-
Doda se 0,2 ml metilcrvenog, rastvora R i 0,2 ml 0,01 M vanog rastvora: površina bilo kog pika, osim glavnog pika,
hlorovodonične kiseline. Rastvor je crven. Doda se 0,4 ml nije veća od 0,5 površine glavnog pika na hromatogramu
0,01 M natrijum-hidroksida. Rastvor je žut. poredbenog rastvora (b) ( 0,1 %); zbir površina pikova,

PROTIRELIN
osim glavnog pika nije veći od dve površine glavnog pika 1997:1144 (99*)
na hromatogramu poredbenog rastvora (b) (0,4 %).
PROTIRELIN
Teški metali (2.4.8). Rastvori se 1,0 g u smeši 15 zapre-
mina vode R i 85 zapremina metanola R i dopuni do 20 ml
istom smešom rastvarača. 12 ml rastvora odgovara zahte- Protirelinum
vima limit testa B za teške metale (20 ppm). Pripremi se
Pb) pripremljenog razblaživanjem olova, standardnog ras-
tvora (100 ppm Pb) R, smešom 15 zapremina vode R i 85
zapremina metanola R.

Sufatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g.
C16H22N6O4 Mr 362,4
ODREĐIVANJE
Rastvori se 0,250 g u 25 ml alkohola R. Titrira se 0,1 M DEFINICIJA

natrijum-hidroksidom uz potenciometrijsko određivanje
završne tačke titracije (2.2.20). Protirelin je sintetski tripeptid čije su sekvence aminokise-
1 ml 0,1 M natrijum-hidroksida odgovara 29,58 mg lina iste kao u prirodnom neurohormonu hipotalamusa, koji
C16H22ClNO2 stimuliše oslobađanje i sintezu tirotropina. Sadrži od
97,0 % do 102,0 % 5-okso-L-prolil-L-histidil-L-prolinamida,
izračunato u odnosu na bezvodnu supstancu, bez prisustva
NEČISTOĆE sirćetne kiseline.
OSOBINE
Beo ili žućkastobeo higroskopan prašak, vrlo lako rastvor-

ljiv u vodi, lako rastvorljiv u metanolu.
IDENTIFIKACIJA
A. 3-(1-naftiloksi)propan-1,2-diol (diol)
protirelin HRS.
B. Ispituju se hromatogrami dobijeni u Određivanju.
Glavni pik na hromatogramu ispitivanog rastvora ima
približno isto vreme retencije i veličinu kao i glavni pik
na hromatogramu poredbenog rastvora.
B. 4-izopropil-1,7-bis(1-naftiloksi)-4-azaheptan-2,6-diol
(tercijarni amin).
ISPITIVANJA
Izgled rastvora. Rastvor l0 g/l je bistar (2.2.1) i nije

intenzivnije obojen od referentnog rastvora Y5 (Metoda II,
2.2.2.)
Specifična optička rotacija (2.2.7). Rastvori se 10 mg u
1,0 ml vode R. Specifična optička rotacija je od -62 do -
70, izračunato u odnosu na bezvodnu supstancu i bez
prisustva sirćetne kiseline.
Srodni peptidi. Izvede se postupak tečne hromatografije
opisan u Određivanju.

PROTIRELIN
Ispitivani rastvor. Rastvori se 5,0 mg ispitivane supstance u postupka za sterilizaciju, odgovara zahtevima testa na
mobilnoj fazi A i dopuni do 5,0 ml istim rastvorom. sterilnost.
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se sadržaj ampule D-His - Bakterijski endotoksini (2.6.14). Ako je namenjen za
protirelina HRS u odgovarajućoj zapremini mobilne faze A proizvodnju parenteralnih preparata bez daljeg odgovaraju-
da se dobije koncentracija 1 mg/ml. Pomešaju se jednake ćeg postupka za uklanjanje bakterijskih endotoksina, sadrži
zapremine ovog rastvora i ispitivanog rastvora. najviše 0,7 i.j. endotoksina/mg.
tvora do 10,0 ml mobilnom fazom A. ODREĐIVANJE
Injektuje se 10 l poredbenog rastvora (a). Korišćenjem
poredbenog hromatograma D-His-protirelina HRS, identifi- Izvodi se tečnom hromatografijom (2.2.29).
kuju se pikovi koji odgovaraju D-His-protirelinu i protire- Ispitivani rastvor. Rastvori se 5,0 mg ispitivane supstance u
linu. Ispitivanje je validno samo ako je rezolucija između mobilnoj fazi A i dopuni do 5,0 m istim rastvaračem.
pika koji odgovara protirelinu i pika koji odgovara D-His-
protirelinu na hromatogramu poredbenog rastvora (a) Poredbeni rastvor: Rastvori se sadržaj ampule protirelina
najmanje 2,5 i faktor simetrije za pik protirelina je od 0,9 HRS u mobilnoj fazi A. Razblaži se odgovarajuća zapre-
do 1,2. Ako je neophodno, podesi se početni sastav mobilne mina ovog rastvora istim rastvaračem da se dobije finalna
faze ili profil gradijenta. koncentracija 1,0 mg/ml.
Injektuje se 10 l poredbenog rastvora (b). Podesi se oset- Hromatografski postupak može da se izvede korišćenjem:
ljivost sistema tako da je visina glavnog pika na hromato-
gramu poredbenog rastvora (b) najmanje 50 % pune skale – kolone od nerđajućeg čelika dužine 0,25 m i unutrašnjeg
pisača. prečnika 4,0 mm, napunjene silikagelom za hromato-
grafiju, oktadecilsilil R (5m) (poroznosti 120 Å),
Injektuje se 10 l ispitivanog rastvora i nastavi hromato-
grafski postupak oko 40 min. Na hromatogramu ispitivanog – mobilne faze, protoka 1 ml/min:
rastvora, površina bilo kojeg pika, osim glavnog pika nije Mobilna faza A. Smeša 1900 ml vode R, 100 ml
veća od površine glavnog pika na hromatogramu pored- acetonitrila za hromatografiju R i 2,0 g natrijum-
benog rastvora (b) (2,0 % ); zbir površina svih pikova, osim oktansulfonata R, koja sadrži 2,5 ml/l tetraetilamoni-
glavnog pika, nije veći od 1,5 površine glavnog pika na jum-hidroksida, rastvora R. Podesi se pH vrednost ras-
hromatogramu poredbenog rastvora (b) (3,0 %). Zanemari tvora na 3,5 korišćenjem fosforne kiseline R,
se bilo koji pik rastvarača i bilo koji pik sa površinom
manjom od 0,05 površine glavnog pika na hromatogramu Mobilna faza B. Smeša 1700 ml vode R, 300,0 ml
poredbenog rastvora (b). acetonitrila za hromatografiju R i 2,0 g natrijum-
oktansulfonata R, koja sadrži 2,5 ml/l tetraetilamoni-
Voda (2.5.12). Najviše 7,0 %, određena za 0,200 g semi- jum-hidroksida, rastvora R. Podesi se pH vrednost ras-
mikro metodom za određivanje vode. tvora na 3,5 korišćenjem fosforne kiseline R,
Sirćetna kiselina. Najviše 2,0 % m/m, određena gasnom
hromatografijom (2.2.28), korišćenjem dioksana R kao Vreme Mobilna faza A Mobilna faza B
internog standarda.
(min) (% V/V) (% V/V)
Ispitivani rastvor (a). Rastvori se 20,0 mg ispitivane sup-
stance u 1,0 ml vode R. 0-30 74  41 26  59
Ispitivani rastvor (b). Rastvori se 20,0 mg ispitivane sup- 30-35 41  74 59  26

stance u 1,0 ml vode R i doda 10 l dioksana R.
35-50 74 26
Poredbeni rastvor. Rastvori se 1,0 mg sirćetne kiseline,
glacijalne R u 1,0 ml vode R i doda 10 l dioksana R. – detektora, spektrofotometra, podešenog na 210 nm.
Hromatografski postupak može da se izvede korišćenjem: Kondicionira se kolona smešom 74,0 % V/V mobilne faze
A i 26,0 % V/V mobilne faze B.
– staklene kolone dužine 2 m i unutrašnjeg prečnika 2 mm
napunjene etilvinilbenzen-divinilbenzen kopolimerom R Injektuje se 10 l ispitivanog i poredbenog rastvora i nas-
(125 m do 180 m), tavi hromatografski postupak u trajanju od oko 40 min.
– azota za hromatografiju R, kao gasa nosača, Izračuna se sadržaj protirelina (C16H22N6O4) iz površina pi-
kova na hromatogramima ispitivanog rastvora i poredbenog
rastvora i deklarisanog sadržaja C16H22N6O4 protirelina
održavanjem temperature kolone na 150 C. HRS.
Sterilnost (2.6.1). Ako je namenjen za proizvodnju pare-

nteralnih preparata bez primene naknadnog odgovarajućeg

PROTIRELIN
ČUVANJE OZNAČAVANJE
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od svet- Na signaturi se navodi:

losti i vlage na temperaturi od 2 C do 8 C.
– masa peptida u kontejneru,
Ako je supstanca sterilna čuva se u sterilnom, hermetički
zatvorenom kontejneru koji obezbeđuje originalnost pako- – apirogenost supstance, kada je neophodno za primenu,
vanja (tamper-proof). – sterilnost supstance, kada je neophodno za primenu.

RANITIDIN-HIDROHLORID
R
Ostaci se suše u visokom vakuumu na 60 ºC 1 h i snime
1997:0946
se novi spektri korišćenjem ostataka.
RANITIDIN-HIDROHLORID C. Posmatraju se hromatogrami dobijeni u ispitivanju za

srodne supstance (videti Ispitivanja). Glavna mrlja na
hromatogramu ispitivanog rastvora (b) slična je po
Ranitidini hydrochloridum položaju, boji i veličini glavnoj mrlji na hromatogramu
ISPITIVANJA
C13H23ClN4O3S Mr 350,9
DEFINICIJA Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.2.1) i nije intenziv-
Ranitidin-hidrohlorid sadrži od 98,5  do 101,0 % N-2-
5-(dimetilamino)metilfuran-2-ilmetiltioetil-N'-metil- pH (2.2.3). pH vrednost rastvora S je od 4,5 do 6,0.
2-nitroeten-1,1-diamin-hidrohlorida, izračunato u odnosu
OSOBINE stance u metanolu R i dopuni do 25 ml istim rastvaračem.
Beo ili bledožut kristalan prašak, lako rastvorljiv u vodi i Ispitivani rastvor (b). Dopuni se 1 ml ispitivanog rastvora
metanolu, slabo rastvorljiv u etanolu, vrlo teško rastvorljiv (a) do 10 ml metanolom R.
u metilenhloridu.
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 20 mg ranitidin-
Pokazuje polimorfizam. hidrohlorida HRS u metanolu R i dopuni do 10 ml istim
rastvaračem.
IDENTIFIKACIJA
tvora (b) do 100 ml metanolom R.
Prva identifikacija: B, D. Poredbeni rastvor (c). Dopuni se 2,0 ml ispitivanog ras-
Poredbeni rastvor (d). Dopuni se 1,0 ml ispitivanog ras-
A. Rastvori se 10 mg u vodi R i dopuni do 100,0 ml istim
rastvaračem. Dopuni se 5,0 ml rastvora do 50,0 ml vo-
dom R. Ispituje se u oblasti od 220 nm do 360 nm Poredbeni rastvor (e). Dopuni se 0,5 ml ispitivanog ras-
(2.2.25); rastvor pokazuje dva apsorpciona maksimuma, tvora (b) do 100 ml metanolom R.
na 229 nm i 315 nm. Odnos apsorbancije izmerene na
maksimumu na 229 nm i apsorbancije izmerene na Poredbeni rastvor (f). Rastvori se 10 mg ranitidina, nečis-
maksimumu na 315 nm je od 1,01 do 1,07. toće-A HRS u metanolu R i dopuni do 100 ml istim
rastvaračem.
(2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim za Poredbeni rastvor (g). Rastvori se 10 mg ranitidina, nečis-
ranitidin-hidrohlorid HRS. Ispituju se supstance toće-B HRS u metanolu R i dopuni do 10 ml istim rastvara-
pripremljene tehnikom mull suspenzije u parafinu, čem.
tečnom R. Ako se spektri razlikuju, odvojeno se rastvori
Poredbeni rastvor (h). Rastvori se 10 mg ranitidina, nečis-
20 mg ispitivane supstance i 20 mg referentne supstance
toće-B HRS u ispitivanom rastvoru (a) i dopuni do 10 ml
u 5 ml metanola R. Upari se do suva u vodenom kupa-
istim rastvorom.
tilu na 40 ºC, pod sniženim pritiskom, uz stalno mešanje.

RASTVORI ZA HEMODIJALIZU
Na ploču se nanese odvojeno po 10 l svakog rastvora. E. N-2-5-(dimetilamino)metilfuran-2-ilmetiltioetil-

Hromatogram se razvija u dužini od 15 cm uz mobilnu N'-metil-2-nitroeten-1,1-diamin N-oksid,
fazu: voda R – amonijak, koncentrovani R1 – 2-propanol R
– etilacetat R (2:4:15:25 V/V/V/V). Hromatogram se osuši F. 5-(dimetilamino)metilfuran-2-ilmetanol,
na vazduhu i izloži parama joda sve dok mrlje ne budu ja-
G. 3-(metilamino)-5,6-dihidro-2H-1,4-tiazin-2-on oksim,
sno vidljive. Posmatra se na dnevnoj svetlosti. Na hromato-
gramu ispitivanog rastvora (a): moguća mrlja koja odgovara H. N-metil-2-nitroacetamid.
ranitidinu, nečistoći-A nije intenzivnija od mrlje na
hromatogramu poredbenog rastvora (f) (0,5 %); bilo koja
mrlja, osim glavne mrlje i moguća mrlja koja odgovara
ranitidinu, nečistoći-A, nije intenzivnija od mrlje na
hromatogramu poredbenog rastvora (b) (0,3 %); najviše tri 1997:0128
ovakve mrlje intenzivnije su od mrlje na hromatogramu
poredbenog rastvora (d) (0,1 %) i najviše jedna od njih je
intenzivnija od mrlje na hromatogramu poredbenog ras- RASTVORI ZA HEMODIJALIZU
tvora (c) (0,2 %). Ispitivanje je validno samo ako hromato-
gram poredbenog rastvora (h) pokaže dve jasno razdvojene
mrlje koje odgovaraju ranitidinu, nečistoći-B (čija se Rf Solutiones ad haemodialysim
vrednost dobije iz hromatograma poredbenog rastvora (g)) i
ranitidinu, a hromatogram poredbenog rastvora (e) pokaže
jasno vidljivu mrlju.
DEFINICIJA
njem 2 ml olova, standardnog rastvora (10 ppm Pb) R. Rastvori za hemodijalizu su preparati za parenteralnu pri-
menu u kojima koncentracija elektrolita odgovara koncen-
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,75 %, određen za traciji elektrolita u plazmi. U formulaciju može biti uklju-
1,000 g sušenjem u visokom vakuumu na 60 C. čena glukoza.
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g. Zato što se primenjuju u velikim zapreminama, rastvori za
hemodijalizu se obično pripremaju razblaživanjem koncen-
trovanog rastvora vodom odgovarajućeg kvaliteta (videti
ODREĐIVANJE monografiju Voda za razblaživanje koncentrovanih rastvo-
ra za hemodijalizu (1167)), uz korišćenje, npr, automatskog
uređaja za doziranje.
Rastvori se 0,280 g u 35 ml vode R. Titrira se 0,1 M natri-
tačke titracije (2.2.20). Koncentrovani rastvori za hemodijalizu
1 ml 0,1 M natrijum-hidroksida odgovara 35,09 mg Koncentrovani rastvori za hemodijalizu se pripremaju i ču-

C13H23ClN4O3S. vaju korišćenjem materijala i metoda tako da se obezbedi
minimalan stepen mikrobiološke kontaminacije. Pod izve-
snim okolnostima neophodna je upotreba sterilnih rastvora.
ČUVANJE Tokom razblaživanja i upotrebe sprovode se neophodne
mere predostrožnosti kako bi se izbegla mikrobiološka kon-
Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru, zaštićeno od taminacija. Razblaženi rastvori se upotrebljavaju neposre-
svetlosti. dno nakon pripreme.
Koncentrovani rastvori za hemodijalizu se isporučuju:
NEČISTOĆE – u nesavitljivim, polusavitljivim ili savitljivim plastičnim
kontejnerima,
A. N,N'-bis2-5-(dimetilamino)metilfuran-2-ilmetil – u staklenim kontejnerima.
tioetil-2-nitroeten-1,1-diamin,
Koriste se dve vrste koncentrovanih rastvora.
B. 5-2-aminoetil)tiometilfuran-2-ilmetil-dimetila-
min,
1. Koncentrovani rastvori sa acetatima ili laktatima
C. N-2-5-(dimetilamino)metilfuran-2-ilmetilsulfinil
etil-N'-metil-2-nitroeten-1,1-diamin, U upotrebi je nekoliko formulacija koncentrovanih rastvora.
Koncentracije komponenata u ovim rastvorima su takve da
D. N-2-5-(dimetilamino)metilfuran-2-ilmetiltioetil- se, nakon razblaživanja do deklarisane zapremine, koncen-
2-nitroacetamid, tracije obično nalaze u sledećim granicama:

Tabela 128-1 – hloridi: reakcija (a);
Izraženo u Izraženo u – laktati;

mmol/l mEq/l – karbonati i hidrogenkarbonati;
Natrijum 130-145 130-145 – acetati:
Kalijum 0-3,0 0-3,0 ukoliko rastvor ne sadrži glukozu, reakcija (b),
Kalcijum 0-2,0 0-4,0 ukoliko rastvor sadrži glukozu, koristi se sledeća me-
toda: u epruvetu sa odgovarajućim zatvaračem i savije-
Magnezijum 0-1,2 0-2,4 nom cevčicom prenese se 5 ml ispitivanog rastvora,
doda 1 ml hlorovodonične kiseline R i zagreva. Sakupi
Acetati ili laktati 32-45 32-45
se nekoliko mililitara destilata u kome se izvede reak-
Hloridi 90-120 90-120 cija (b) acetata;
Glukoza 0-12,0 – magnezijum: u 0,1 ml titanžutog, rastvora R doda se 10

ml vode R, 2 ml ispitivanog rastvora i 1 ml 1 M natri-
jum-hidroksida; nastaje ružičasta boja;
Koncentrovani rastvori sa acetatima ili laktatima razblažuju
se pre upotrebe. – glukoza: u 5 ml ispitivanog rastvora doda se 2 ml natri-
jum-hidroksida, rastvora razblaženog R i 0,05 ml bakar
2. Koncentrovani kiseli rastvori (II)-sulfata, rastvora R; rastvor je bistar i plav; zagreva
U upotrebi je nekoliko formulacija koncentrovanih rastvora. se do ključanja; izdvaja se obilan crveni talog.
Koncentracije komponenata u ovim rastvorima su takve da
se, posle razblaživanja do deklarisane zapremine i pre
neutralizacije natrijum-hidrogenkarbonatom, obično nalaze ISPITIVANJA
u sledećim granicama:
Izgled rastvora. Rastvor je bistar (2.2.1). Ukoliko ne sadrži
Tabela 128-2 glukozu, bezbojan je (Metoda I, 2.2.2). Ukoliko sadrži glu-
kozu, nije intenzivnije obojen od referentnog rastvora Y7
Izraženo u Izraženo u (Metoda I, 2.2.2).
mol/l mEq/l
Aluminijum. (2.4.17). Uzme se 20 ml ispitivanog rastvora,
Natrijum 80-110 80-110 podesi se pH vrednost na 6,0 i doda 10 ml rastvora acetat-
Kalijum 0-3,0 0-3,0 nog pufera pH 6,0 R. Rastvor odgovara zahtevima limit te-
sta za aluminijum (0,1 mg/l). Kao poredbeni rastvor koristi
Kalcijum 0-2,0 0-4,0 se smeša 1 ml aluminijuma, standardnog rastvora (2 ppm
Magnezijum 0-1,2 0-2,4 Al) R, 10 ml rastvora acetatnog pufera pH 6,0 R i 9 ml
Sirćetna kiselina 2,5-10 2,5-10 vode R. Kao slepa proba koristi se smeša 10 ml rastvora
acetatnog pufera pH 6,0 R i 10 ml vode R.
Hloridi 90-120 90-120
Glukoza 0-12,0 Ispitivanje ispravnosti punjenja (2.9.17). Izmerena zapre-
mina nije manja od nominalne zapremine deklarisane na
signaturi.
Rastvor natrijum-hidrogenkarbonata ili čvrsti natrijum-
hidrogenkarbonat mogu da se dodaju neposredno pre upot- Sterilnost (2.6.1). Ako se na signaturi navodi da je
rebe do finalne koncentracije od najviše 45 mmol/l. koncentrovani rastvor za hemodijalizu sterilan, odgovara
Koncentrovani rastvor natrijum-hidrogenkarbonata se ispo- zahtevima testa na sterilnost.
ručuje u zasebnom kontejneru. Koncentrovani kiseli rast-
vori i koncentrovani rastvor natrijum-hidrogenkarbonata Bakterijski endotoksini (2.6.14). U razblaženomn rastvoru
razblažuju se i mešaju neposredno pre upotrebe, uz korišće- za upotrebu, dozvoljeno je najviše 0,5 i.j endotoksina/ml.
nje odgovarajuće opreme. Moguć je i dodatak čvrstog natri-
Pirogeni (2.6.8). Rastvori za koje se ne može izvesti validi-
jum-hidrogenkarbonata razblaženom rastvoru. rani test za bakterijske endotoksine odgovaraju testu na
pirogene. Ispitivani rastvor se vodom za injekcije R razblaži
do koncentracije koja je propisana za upotrebu. Ubrizga se
IDENTIFIKACIJA 10 ml rastvora po kg mase kunića.
U skladu sa deklarisanim sastavom ispitivani rastvor daje

sledeće reakcije identifikacije (2.3.1): ODREĐIVANJE
– kalijum: reakcija (b);
Odredi se relativna gustina (2.2.5) rastvora i sadržaj izra-
– kalcijum: reakcija (a); čuna u g/l i mmol/l.
– natrijum: reakcija (b);

Natrijum. Od 97,5 % do 102,5 % sadržaja natrijuma (Na) lata R i promućka. Titrira se 0,1 M amonijum-tiocijanatom
deklarisanog na signaturi, određen atomskom apsorpcio- do pojave crvenkastožute boje, uz 2 ml gvožđe (III) amoni-
nom spektrometrijom (Metoda II, 2.2.23). jum-sulfata, rastvora R2 kao indikatora.
Ispitivani rastvor. Tačno odmerena količina ispitivanog ras- 1 ml 0,1 M srebro-nitrata odgovara 3,545 mg Cl.
tvora razblaži se vodom R do koncentracije pogodne za rad
na instrumentu koji će biti korišćen. Acetati. Od 95,0 % do 105,0 % sadržaja acetata deklarisa-
nog na signaturi. Zapremini ispitivanog rastvora kojoj
Poredbeni rastvori. Pripreme se poredbeni rastvori korišće- odgovara oko 0,7 mmol acetata doda se 10,0 ml 0,1 M
njem natrijuma, standardnog rastvora (200 ppm Na) R. hlorovodonične kiseline. Izvede se potenciometrijska titra-
cija (2.2.20), korišćenjem 0,1 M natrijum-hidroksida. Očita
Izmeri se apsorbancija na 589,0 nm korišćenjem lampe sa se zapremina dodata između dve prevojne tačke.
šupljom katodom za natrajum kao izvora zračenja i vazduh-
acetilen ili vazduh-propan plamena. 1 ml 0,1 M natrijum-hidroksida odgovara 0,1 mmol acetata.
Kalijum. Od 95,0 % do 105,0 % sadržaja kalijuma (K) Laktati. Od 95,0 % do 105,0 % sadržaja laktata deklarisa-
deklarisanog na signaturi, određeno atomskom apsorpcionog na signaturi. Zapremini ispitivanog rastvora kojoj
nom spektrometrijom (Metoda I, 2.2.23). odgovara oko 0,7 mmol laktata doda se 10,0 ml 0,1 M
hlorovodonične kiseline i 50 ml acetonitrila R. Izvede se
Ispitivani rastvor. Tačno odmerena količina ispitivanog ras- potenciometrijska titracija (2.2.20), korišćenjem 0,1 M
tvora razblaži se vodom R do koncentracije pogodne za rad natrijum-hidroksida. Očita se zapremina dodata između dve
na instrumentu koji će biti korišćen. U 100 ml rastvora doda prevojne takče.
se 10 ml rastvora 22 g/l natrijum-hlorida R.
1 ml 0,1 M natrijum-hidroksida odgovara 0,1 mmol laktata.
njem kalijuma, standardnog rastvora (100 ppm K) R. U Hidrogenkarbonati. Od 95,0 % do 105,0 % sadržaja natri-
svaki poredbeni rastvor se doda po 10 ml rastvora 22 g/l jum-hidrogenkarbonata deklarisanog na signaturi. Zapre-
natrijum-hlorida R. mina ispitivanog rastvora kojoj odgovara količina od oko
0,1 g natrijum-hidrogenkarbonata, titrira se 0,1 M
Izmeri se apsorbancija na 766,5 nm korišćenjem lampe sa hlorovodoničnom kiselinom, uz potenciometrijsko (2.2.20)
šupljom katodom za kalijum kao izvora zračenja i vazduh- određivanje završne tačke titracije.
acetilen ili vazduh-propan plamena.
Kalcijum. Od 95,0 % do 105,0 % sadržaja kalcijuma (Ca) NaHCO3.
deklarisanog na signaturi, određeno atomskom apsorpcio-
nom spektrometrijom (Metoda I, 2.2.23).
Tabela 128-3
Ispitivani rastvor. Tačno odmerena količina ispitivanog ras-
tvora razblaži se vodom R do koncentracije pogodne za rad Zapremina 0,1 M Bezvodna glukoza (mg)
na instrumentu koji će biti korišćen. natrijum-tiosulfata (ml)
Poredbeni rastvori. Pripreme se poredbeni rastvori korišće- 8 19,8

njem kalcijuma, standardnog rastvora (400 ppm Ca) R. 9 22,4
Izmeri se apsorbancija na 422,7 nm korišćenjem lampe sa 10 25,0
šupljom katodom za kalcijum kao izvora zračenja i vazduh- 11 27,6
12 30,3
Magnezijum. Od 95,0 % do 105,0 % sadržaja magnezi- 13 33,0
juma (Mg) deklarisanog na signaturi, određeno atomskom
14 35,7
15 38,5
Ispitivani rastvor. Tačno odmerena količina ispitivanog ras-
16 41,3
tvora razblaži se vodom R do koncentracije pogodne za rad
na instrumentu koji će biti korišćen.
Redukcioni šećeri (izraženo kao bezvodna glukoza). Od
Poredbeni rastvori. Pripreme se poredbeni rastvori korišće- 95,0 % do 105,0 % sadržaja glukoze deklarisanog na signa-
njem magnezijuma, standardnog rastvora (100 ppm Mg) R turi. U tikvicu po Erlenmeyeru sa brušenim staklenim
zatvaračem od 250 ml prenese se zapremina ispitivanog
Izmeri se apsorbancija na 285,2 nm korišćenjem lampe sa rastvora kojoj odgovara količina od 25 mg glukoze pa se
šupljom katodom za magnezijum kao izvora zračenja i vaz- doda 25,0 ml bakar(II)limunske kiseline, rastvora R. Doda
duh-acetilen ili vazduh-propan plamena. se nekoliko kamenčića za ključanje, tikvica po Erlenmeyeru
Ukupni hloridi. Od 95,0 % do 105,0 % sadržaja hlorida spoji s povratnim hladnjakom, zagreva se da proključa za 2
(Cl) deklarisanog na signaturi. Tačno odmerena količina min i ostavi da ključa tačno 10 min. Ohladi se i doda 3 g
ispitivanog rastvora koja sadrži oko 60 mg hloridnog jona, kalijum-jodida R rastvorenog u 3 ml vode R. Pažljivo se
dopuni se do 50 ml vodom R. Doda se 5 ml azotne kiseline, doda, u malim porcijama, 25 ml rastvora 25 % m/m sum-
razblažene R, 25,0 ml 0,1 M srebro-nitrata i 2 ml dibutilfta- porne kiseline R. Titrira se 0,1 M natrijum-tiosulfatom uz

VODA ZA RAZBLAŽIVANJE KONCENTROVANIH RASTVORA ZA HEMODIJALIZU
skrob, rastvor R kao indikator, dodat pri kraju titracije. Iz- nja su takvi da se smanji rizik hemijske i mikrobiološke
vede se titracija slepe probe korišćenjem 25,0 ml vode R. kontaminacije.
Sadržaj glukoze, izražen kao bezvodna glukoza (C6H12O6), U slučajevima kada voda dobijena na jedan od prethodno
izračuna se uz pomoć Tabele 128-3. opisanih načina nije dostupna, za hemodijalizu kod kuće se
može koristiti i voda za piće. Zbog toga što se hemijski sas-
tav vode za piće značajno razlikuje od mesta do mesta,
ČUVANJE mora se uzeti u obzir i sastav vode, kako bi sadržaj jona
mogao da se prilagodi tako da njihove koncentracije u
Čuva se na temperaturi ne nižoj od 4 ºC. razblaženom rastvoru odgovaraju nameni rastvora.
Mora se obratiti pažnja i na moguće prisustvo rezidua od
OZNAČAVANJE tehnološke obrade vode za piće (npr, hloramina) i isparlji-
vih halogenovanih ugljovodonika.
Na signaturi za koncentrovane rastvore se navodi: Pri ispitivanju kvaliteta vode za razblaživanje koncentrova-
– sastav rastvora, izražen u g/l i mmol/l, nih rastvora za hemodijalizu mogu se koristiti navedene
metode za određivanje hemijskog sastava i/ili za detekciju
– nominalna zapremina rastvora u kontejneru, prisustva mogućih kontaminanata, kao i određivanje
– sterilnost supstance, kada je neophodno za primenu, predloženih graničnih vrednosti.
– uslovi čuvanja,
OSOBINE
– da se koncentrovani rastvor razblažuje neposredno pre
upotrebe, Bistra, bezbojna tečnost bez ukusa.
– razblaženje koje se priprema,
ISPITIVANJA
– da se zapremina koja se uzima za upotrebu tačno izmeri,
Aciditet ili alkalitet. U 10 ml ispitivane, sveže proključale
– jonski sastav razblaženog rastvora spremnog za upot-
i ohlađene vode u tikvici od borsilikatnog stakla doda se
rebu, izražen u mmol/l,
0,05 ml metilcrvenog, rastvora R. Rastvor nije crven. U 10
– da neiskorišćeni deo rastvora treba odbaciti, ml ispitivane vode doda se 0,1 ml bromtimolplavog, ras-
tvora R1. Rastvor nije plav.
- natrijum-hidrogenkarbonat se dodaje pre upotrebe, kada
je neohodno. Oksidabilne supstance. U 100 ml ispitivane vode doda se
10 ml sumporne kiseline, razblažene R i 0,1 ml 0,02 M kali-
jum-permanganata pa se zagreva da ključa 5 min. Rastvor
ostaje bledoružičast.
Ukupan raspoloživ hlor. U epruvetu od 125 ml (A) pre-
1997:1167 nese se, jedno za drugim, 5 ml rastvora pufera pH 6,5 R, 5
ml dietilfenilendiamin-sulfata, rastvora R i 1 g kalijum-jo-
VODA ZA RAZBLAŽIVANJE dida R. U drugu epruvetu od 125 ml (B) prenese se, jedno
KONCENTROVANIH RASTVORA za drugim, 5 ml rastvora pufera pH 6,5 R i 5 ml
dietilfenilendiamin-sulfata, rastvora R. Zatim se, istovre-
ZA HEMODIJALIZU meno koliko je to moguće, u epruvetu A doda 100 ml ispiti-
vane vode, a u epruvetu B poredbeni rastvor pripremljen na
sledeći način: u 1 ml rastvora 10 mg/l kalijum-jodata R
Aqua ad concentratas solutiones diluendas doda se 1 g kalijum-jodida R, 1 ml sumporne kiseline,
haemodialysi razblažene R; ostavi se da stoji 1 min, doda 1 ml natrijum-
hidroksida, rastvora razblaženog R pa se dopuni do 100 ml
vodom R. Bilo koja boja u smeši koja sadrži ispitivanu vodu,
Monografija koja sledi data je kao informacija i uputstvo; nije intenzivnija od boje smeše koja sadrži poredbeni ras-
ne predstavlja obavezni deo Farmakopeje. tvor (0,1 ppm).
Opisane analitičke metode i zahtevi namenjeni su za valida- Hloridi (2.4.4). Dopuni se 1 ml ispitivane vode do 15 ml
ciju postupka dobijanja vode. vodom R. Rastvor odgovara zahtevima limit testa za hloride
(50 ppm).
DEFINICIJA Fluoridi. U 50 ml ispitivane vode doda se, uz mešanje na-
kon svakog dodavanja, 10 ml rastvora sukcinatnog pufera
Voda za razblaživanje koncentrovanih rastvora za
pH 4,6 R, 10 ml aminometilalizarindisirćetne kiseline, ras-
hemodijalizu dobija se iz vode za piće destilacijom, rever-
tvora R, 5 ml rastvora 0,4 g/l lantan(III)-nitrata R i 20 ml
snom osmozom, izmenom jona ili nekim drugim odgova-
acetona R. Dopuni se do 100 ml vodom R. Ostavi se da stoji
rajućim postupkom. Uslovi pripremanja, transporta i čuva-
na tamnom mestu 1 h. Bilo koja boja rastvora nije

VODA ZA RAZBLAŽIVANJE KONCENTROVANIH RASTVORA ZA HEMODIJALIZU
intenzivnija od boje standarda pripremljenog u isto vreme i Živa. Najviše 0,001 ppm Hg, određeno atomskom
na isti način, korišćenjem smeše 1 ml fluorida, standardnog apsorpcionom spektrometrijom (Metoda I, 2.2.23).
rastvora (10 ppm F R) i 49 ml vode R (0,2 ppm).
Ispitivani rastvor. Doda se 5 ml azotne kiseline R po litru
Nitrati. Dopuni se 2 ml ispitivane vode do 100 ml vodom, ispitivane vode. U tikvicu od borsilikatnog stakla sa bruše-
bez prisustva nitrata R. Prenese se 5 ml ovog rastvora u nim zatvaračem zapremine 50 ml, prenese se 20 ml ispiti-
epruvetu uronjenu u ledenu vodu, doda se 0,4 ml rastvora vane vode, doda 1 ml azotne kiseline, razblažene R i
100 g/l kalijum-hlorida R i 0,1 ml difenilamina, rastvora R promućka. Doda se 0,3 ml bromne vode R1. Tikvica se zat-
a zatim, u kapima i uz mućkanje, 5 ml sumporne kiseline R. vori, promućka i zagreva zatvorena na 45 ºC u toku 4 h. Os-
Epruveta se prenese u vodeno kupatilo zagrejano na 50 ºC i tavi se da se ohladi. Ako rastvor nije žut doda se 0,3 ml
ostavi da stoji 15 min. Bilo koja plava boja rastvora nije bromne vode R1 i ponovo zagreva 4 h na 45 °C. Doda se
intenzivnija od boje standarda pripremljenog u isto vreme i 0,5 ml sveže pripremljenog rastvora 10 g/l hidroksilamin-
na isti način, korišćenjem smeše 0,1 ml nitrata, standar- hidrohlorida R, promućka se i ostavi da stoji 20 min.
dnog rastvora (2 ppm NO3) R i 4,9 ml vode, bez prisustva
Poredbeni rastvori. Pripreme se poredbeni rastvori kao što
nitrata R (2 ppm).
je opisano u odeljku Ispitivani rastvor za ispitivanu vodu,
Sulfati (2.4.13). Dopuni se 3 ml ispitivane vode do 15 ml tretiranjem sveže pripremljenih rastvora (od 0,0005 ppm do
vodom, destilovanom R. Rastvor odgovara zahtevima limit 0,002 ppm žive) dobijenih razblaživanjem žive, standar-
testa za sulfate (50 ppm). dnog rastvora (1 000 ppm Hg) R rastvorom 5 % V/V azotne
kiseline, razblažene R.
Aluminijum (2.4.17). U 400 ml ispitivane vode doda se 10
Odmeri se zapremina rastvora pogodna za rad na instru-
ml rastvora acetatnog pufera pH 6,0 R i 100 ml vode R.
mentu koji će biti korišćen i doda zapremina kalaj(II)-hlo-
Rastvor odgovara zahtevima limit testa za aluminijum (10
rida, rastvora R2 jednaka 1/5 odmerene zapremine rastvora.
μg/l). Kao poredbeni rastvor koristi se smeša 2 ml alumini-
Odmah se spoji uređaj za razvijanje para žive. Sačeka se 20
juma, standardnog rastvora (2 ppm Al) R, 10 ml rastvora
s i kroz uređaj propusti struja azota R kao gasa nosača.
acetatnog pufera pH 6,0 R i 98 ml vode R. Kao slepa proba
koristi se smeša 10 ml rastvora acetatnog pufera pH 6,0 R i Izmeri se apsorbancija na 253,7 nm korišćenjem lampe sa
100 ml vode R. šupljom katodom za živu ili lampe sa električnim pražnje-
njem i sistemom bez plamena kao uređajem za atomizaciju,
Amonijum. U providnu epruvetu sa ravnim dnom prenese gde se živa uvodi u obliku hladne pare.
se 20 ml ispitivane vode i doda 1 ml kalijum-
tetrajodomerkurat (II) rastvora, alkalnog R. Ostavi se da Teški metali (2.4.8). Zagreva se na vodenom kupatilu 150
stoji 5 min. Rastvor nije intenzivnije obojen od standarda ml ispitivane vode u staklenoj posudi za uparavanje, sve
pripremljenog u isto vreme i na isti način, korišćenjem dok se zapremina ne smanji na 15 ml. Zapremina od 12 ml
smeše 4 ml amonijuma, standardnog rastvora (1 ppm NH4) odgovara zahtevima limit testa A za teške metale (0,1 ppm).
R i 16 ml vode, bez prisustva amonijum-jona R (0,2 ppm). Pripremi se standard korišćenjem olova, standardnog ras-
Rastvori se posmatraju duž vertikalne ose epruvete. tvora (1 ppm Pb) R.
Kalcijum. Najviše 2 ppm Ca, određeno atomskom Kalijum. Najviše 2 ppm K, određen atomskom emisionom
apsorpcionom spektrometrijom (Metoda I, 2.2.23). spektrometrijom (Metoda I, 2.2.22).
Ispitivani rastvor. Koristi se ispitivana voda. Ispitivani rastvor (a). Dopuni se 50,0 ml ispitivane vode do
100 ml vodom, destilovanom R. Određivanje se izvede
Poredbeni rastvori. Pripreme se poredbeni rastvori (od 1 korišćenjem ovog rastvora. Ako je sadržaj kalijuma veći od
ppm do 5 ppm) korišćenjem kalcijuma, standardnog ras- 0,75 mg/l, voda za ispitivanje se dalje razblažuje vodom,
tvora (400 ppm Ca) R. destilovanom R.
Izmeri se apsorbancija na 422,7 nm, korišćenjem lampe sa Ispitivani rastvor (b). Odmeri se 50,0 ml ispitivane vode ili,
šupljom katodom za kalcijum kao izvora zračenja i ukoliko je neophodno, ispitivane razblažene vode kako je
oksidacionog vazduh-acetilen plamena. opisano u postupku za pripremanje ispitivanog rastvora (a).
Doda se 1,25 ml kalijuma, standardnog rastvora (20 ppm
Magnezijum. Najviše 2 ppm Mg, određeno atomskom K) R i dopuni do 100,0 ml vodom, destilovanom R.
Poredbeni rastvori. Pripreme se poredbeni rastvori (0, 0,25,
0,50, 0,75 i 1 ppm) korišćenjem kalijuma, standardnog ras-
Ispitivani rastvor. Dopuni se 10 ml ispitivane vode do 100
tvora (20 ppm K) R.
ml vodom, destilovanom R.
Izmeri se intenzitet emisije na 766 nm.
Poredbeni rastvori. Pripreme se poredbeni rastvori (od 0,1
ppm do 0,5 ppm) korišćenjem magnezijuma, standardnog Sadržaj kalijuma u ispitivanoj vodi izračuna se u ppm iz
rastvora (100 ppm Mg) R. izraza:
Izmeri se apsorbancija na 285,2 nm, korišćenjem lampe sa   n1  0,5
šupljom katodom za magnezijum kao izvora zračenja i n2  n1
oksidacionog vazduh-acetilen plamena.

RASTVORI ZA HEMOFILTRACIJU
ρ = faktor razblaženja korišćen za pripremu ispitivanog – u nesavitljivim ili polusavitljivim plastičnim kontejne-
rastvora (a), rima,
n1 = izmerena vrednost za ispitivani rastvor (a), – u savitljivim plastičnim kontejnerima koji se nalaze u
zatvorenim zaštitnim omotačima,
n2 = izmerena vrednost za ispitivani rastvor (b).
– u staklenim kontejnerima.
Natrijum. Najviše 50 ppm Na, određeno atomskom
emisionom spektrometrijom (Metoda I, 2.2.22). Kontejneri i zatvarači odgovaraju zahtevima ispitivanja
kontejnera za preparate namenjene parenteralnoj upotrebi
Ispitivani rastvor. Koristi se voda za ispitivanje. Ukoliko je (3.2. Kontejneri).
sadržaj natrijuma veći od 10 mg/l, razblaži se vodom,
destilovanom R da bi se dobila koncentracija podesna za rad U upotrebi je nekoliko formulacija. Koncentracije
na instrumentu koji će se koristiti. komponenata rastvora obično se nalaze u sledećim grani-
cama:
Poredbeni rastvori. Pripreme se poredbeni rastvori (0, 2,5,
5,0, 7,5 i 10 ppm) korišćenjem natrijuma, standardnog ras- Tabela 861-1
tvora (200 ppm Na) R.
Izraženo u Izraženo u
Izmeri se intenzitet emisije na 589 nm. mmol/l mEq/l
Cink. Najviše 0,1 ppm Zn, određeno atomskom apsorpcio- Natrijum 125-150 125-150
nom spektrometrijom (Metoda I, 2.2.23). Koristi se analiti-
čka oprema bez prisustva cinka ili ona koja ga neće oslobo- Kalijum 0-4,5 0-4,5
diti u uslovima korišćenja.
Kalcijum 1,0-2,5 2,0-5,0
Ispitivani rastvor. Koristi se ispitivana voda.
Magnezijum 0,25-1,5 0,50-3,0
Poredbeni rastvori. Pripreme se poredbeni rastvori (od 0,05
Acetat ili laktat 30-60 30-60
ppm do 0,15 ppm cinka) korišćenjem cinka, standardnog
rastvora (100 ppm Zn) R. Hloridi 90-120 90-120
Izmeri se apsorbancija na 213,9 nm, korišćenjem lampe sa Glukoza 0-25
šupljom katodom za cink kao izvora zračenja i
oksidacionog vazduh-acetilen plamena.
Antioksidansi, kao što je metabisulfit, ne dodaju se rastvo-
Mikrobiološka čistoća. Ukupan broj živih aerobnih rima.
mikroorganizama (2.6.12) iznosi najviše 102/ml, određen
brojanjem na ploči.
IDENTIFIKACIJA
Bakterijski endotoksini (2.6.14). Najviše 0,25
i.j.endoksina/ml. U skladu sa deklarisanim sastavom ispitivani rastvori daju
sledeće reakcije identifikacije (2.3.1):
– kalcijum: reakcija (a);
1997:0861 (99*) – natrijum: reakcija (b);
– hloridi: reakcija (a);
– acetati:
ukoliko rastvor ne sadrži glukozu, reakcija (b),
Solutiones ad haemocolaturam
ukoliko rastvor sadrži glukozu, koristi se sledeća me-
toda: u epruvetu sa odgovarajućim zatvaračem i savije-
nom cevčicom prenese se 5 ml ispitivanog rastvora,
DEFINICIJA doda 1 ml hlorovodonične kiseline R i zagreva. Sakupi
se nekoliko ml destilata u kome se izvede reakcija (b)
Rastvori za hemofiltraciju su preparati za parenteralnu acetata;
upotrebu čija koncentracija elektrolita odgovara koncentra- – laktati;
ciji elektrolita u plazmi. U formulaciju može biti uključena
glukoza. – magnezijum: u 0,1 ml titanžutog, rastvora R doda se 10
ml vode R, 2 ml ispitivanog rastvora i 1 ml 1 M natri-
Rastvori za hemofiltraciju takođe odgovaraju zahtevima jum-hidroksida; nastaje ružičasta boja;
ove monografije.
– glukoza: u 5 ml ispitivanog rastvora, doda se 2 ml natri-
Rastvori za hemofiltraciju se isporučuju: jum-hidroksida, rastvora razblaženog R i 0,05 ml ba-

kar(II)-sulfata, rastvora R; rastvor je bistar i plav; za- Poredbeni rastvori. Pripreme se poredbeni rastvori korišće-
greje se do ključanja; izdvaja se obilan crveni talog. njem natrijuma, standardnog rastvora (200 ppm Na) R.
Izmeri se apsorbancija na 589,0 nm, korišćenjem lampe sa
ISPITIVANJA šupljom katodom za natrijum kao izvora zračenja i vazduh-
Izgled rastvora. Rastvor je bistar (2.2.1). Ukoliko ne sadrži
Kalijum. Od 95,0 % do 105,0 % sadržaja kalijuma (K)
glukozu, bezbojan je (Metoda I, 2.2.2). Ukoliko sadrži glu-
deklarisanog na signaturi, određen atomskom apsorpcio-
kozu, nije intenzivnije obojen od referentnog rastvora Y7
(Metoda I, 2.2.2).
pH (2.2.3). pH vrednost rastvora je od 5,0 do 7,5. Ukoliko Ispitivani rastvor. Ukoliko je neophodno, razblaži se ispiti-
rastvor sadrži glukozu, pH vrednost rastvora je od 4,5 do vani rastvor vodom R do koncentracije podesne za rad na
6,5. instrumentu koji će biti korišćen. U 100 ml rastvora doda se
10 ml rastvora 22 g/l natrijum-hlorida R.
Hidroksimetilfurfural. U zapreminu rastvora koja sadrži
25 mg glukoze, doda se 5,0 ml rastvora 100 g/l p-toluidina Poredbeni rastvori. Pripreme se poredbeni rastvori korišće-
R u 2-propanolu R koji sadrži 10 % V/V sirćetne kiseline, njem kalijuma, standardnog rastvora (100 ppm K) R. U 100
glacijalne R, i 1,0 ml rastvora 5 g/l barbiturne kiseline R. ml svakog poredbenog rastvora doda se po 10 ml rastvora
Apsorbancija (2.2.25), određena na 550 nm nakon što je 22 g/l natrijum-hlorida R.
smeša odstojala 2 do 3 min, nije veća od apsorbancije sta-
ndarda pripremljenog u isto vreme i na isti način, korišće- Izmeri se apsorbancija na 766,5 nm, korišćenjem lampe sa
šupljom katodom za kalijum kao izvora zračenja i vazduh-
njem rastvora koji sadrži 10 μg hidroksimetilfurfurala R u
istoj zapremini kao ispitivani rastvor. acetilen ili vazduh-propan plamena.
Aluminijum. (2.4.17). Uzme se 200 ml ispitivanog rastvora, Kalcijum. Od 95,0 % do 105,0 % sadržaja kalcijuma (Ca)
podesi se pH vrednost na 6,0 i doda 10 ml rastvora acetat- deklarisanog na signaturi, određen atomskom apsorpcio-
nog pufera pH 6,0 R. Rastvor odgovara zahtevima limit tenom spektrometrijom (Metoda I, 2.2.23).
sta za aluminijum (10 μg/l). Kao poredbeni rastvor koristi Ispitivani rastvor. Ukoliko je neophodno, razblaži se ispiti-
se smeša 1 ml aluminijuma, standardnog rastvora (2 ppm vani rastvor vodom R do koncentracije podesne za rad na
Al) R, 10 ml rastvora acetatnog pufera pH 6,0 R i 9 ml
instrumentu koji će biti korišćen.
vode R. Kao slepa proba koristi se smeša 10 ml rastvora
acetatnog pufera pH 6,0 R i 10 ml vode R. Poredbeni rastvori. Pripreme se poredbeni rastvori korišće-
Mehanička onečišćenja. Izvede se ispitivanje za čestice njem kalcijuma, standardnog rastvora (400 ppm Ca) R.
ispod granice vidljivosti (2.9.19), korišćenjem 50 ml ras- Izmeri se apsorbancija na 422,7 nm, korišćenjem lampe sa
tvora. šupljom katodom za kalcijum kao izvora zračenja i vazduh-
Čestice veće od 5 μm 25 μm
Magnezijum. Od 95,0 % do 105,0 % sadržaja magnezi-
Maksimalan broj čestica po ml 100 5 juma (Mg) deklarisanog na signaturi, određen atomskom
Ispitivanje ispravnosti punjenja (2.9.17). Rastvor odgo- Ispitivani rastvor. Ukoliko je neophodno, razblaži se ispiti-
vara zahtevima ispitivanja opisanim za parenteralne infuzije. vani rastvor vodom R do koncentracije podesne za rad na
Sterilnost (2.6.1). Rastvor odgovara zahtevima testa na instrumentu koji će biti korišćen.
sterilnost. Poredbeni rastvori. Pripreme se poredbeni rastvori korišće-
Bakterijski endotoksini (2.6.14). Najviše 0,25 i.j. endotok- njem magnezijuma, standardnog rastvora (100 ppm Mg) R.
sina/ml. Izmeri se apsorbancija na 285,2 nm, korišćenjem lampe sa
Pirogeni (2.6.8). Rastvori za koje se ne može izvesti validi- šupljom katodom za magnezijum kao izvora zračenja i vaz-
rani test za bakterijske endotoksine, odgovaraju zahtevima duh-acetilen ili vazduh-propan plamena.
testa na pirogene. Ubrizga se 10 ml rastvora po kg mase ku-
nića. Ukupni hloridi. Od 95,0 % do 105,0 % sadržaja hlorida
(Cl) deklarisanog na signaturi. Dopuni se do 50 ml vodom R
tačno odmerena zapremina ispitivanog rastvora koja sadrži
ODREĐIVANJE oko 60 mg hloridnog jona. Doda se 5 ml azotne kiseline,
razblažene R, 25,0 ml 0,1 M srebro-nitrata i 2 ml dibutilfta-
Natrijum. Od 97,5 % do 102,5 % sadržaja natrijuma (Na) lata R, pa se pomućka. Titrira se 0,1 M amonijum-tiocijana-
deklarisanog na signaturi, određen atomskom apsorpcio- tom uz 2 ml gvožđe(III)-amonijum-sulfata, rastvora R2 kao
nom spektrometrijom (Metoda II, 2.2.23). indikatora, dok se ne dobije crvenkastožuta boja.
Ispitivani rastvor. Ukoliko je neophodno, razblaži se 1 ml 0,1 M srebro-nitrata odgovara 3,545 mg Cl.
ispitivani rastvor vodom R do koncentracije podesne za rad Acetati. Od 95,0 % do 105,0 % sadržaja acetata deklarisa-
na instrumentu koji će biti korišćen.
nog na signaturi. Zapremini ispitivanog rastvora kojoj

RASTVORI ZA PERITONEALNU DIJALIZU
odgovara oko 0,7 mmol acetata, doda se 10,0 ml 0,1 M – sastav rastvora za hemofiltraciju, izražen u g/l i mmol/l,
hlorovodonične kiseline. Izvede se potenciometrijska titra-
cija (2.2.20), korišćenjem 0,1 M natrijum-hidroksida. Očita – izračunati osmolaritet rastvora, izražen u mosmol/l,
se zapremina dodata između dve prevojne tačke. – nominalna zapremina rastvora za hemofiltraciju u kon-
1 ml 0,1 M natrijum-hidroksida odgovara 0,1 mmol acetata. tejneru,
Laktati. Od 95,0 % do 105,0 % sadržaja laktata deklarisa- – apirogenost rastvora, kada je neophodna za primenu,
nog na signaturi. Zapremini ispitivanog rastvora kojoj – uslovi čuvanja.
odgovara oko 0,7 mmol laktata, doda se 10,0 ml 0,1 M
hlorovodonične kiseline i 50 ml acetonitrila R. Izvede se
potenciometrijska titracija (2.2.20), korišćenjem 0,1 M
natrijum-hidroksida. Očita se zapremina dodata između dve
prevojne tačke.
1997:0862
1 ml 0,1 M natrijum-hidroksida odgovara 0,1 mmol laktata.
Redukcioni šećeri (izraženo kao bezvodna glukoza). Od
RASTVORI ZA PERITONEALNU
95,0 % do 105,0 % sadržaja glukoze deklarisanog na signa- DIJALIZU
turi. U tikvicu po Erlenmeyeru sa brušenim staklenim
zatvaračem od 250 ml prenese se zapremina ispitivanog
rastvora kojoj odgovara količina od 25 mg glukoze i doda Solutiones ad peritonealem dialysim
25,0 ml bakar(II)limunske kiseline, rastvora R. Doda se
nekoliko kamenčića za ključanje, tikvica po Erlenmeyeru
spoji s povratnim hladnjakom, zagreje se da proključa za 2 DEFINICIJA
min i ostavi da ključa tačno 10 min. Ohladi se i doda 3 g
kalijum-jodida R rastvorenog u 3 ml vode R. Pažljivo se Rastvori za peritonealnu dijalizu su preparati za
doda, u malim porcijama, 25 ml rastvora 25 % m/m sum- intraperitonealnu primenu koji sadrže elektrolite čija
porne kiseline R. Titrira se 0,1 M natrijum-tiosulfatom uz koncentracija odgovara sadraju elektrolita u plazmi. Sadrže
skrob, rastvor R kao indikator, dodat pri kraju titracije. Iz- glukozu u promenljivim koncentracijama.
vede se titracija slepe probe uz korišćenje 25,0 ml vode R.
Rastvori za peritonealnu dijalizu isporučuju se u:
Sadržaj glukoze, izražen kao bezvodna glukoza (C6H12O6),
izračuna se uz pomoć Tabele 861-2. – čvrstim ili polučvrstim plastičnim kontejnerima,
– fleksibilnim plastičnim kontejnerima dopunjenim
Tabela 861-2 specijalnim uređajima za povezivanje; oni su obično
napunjeni do zapremine koja je niža od njihovog
Zapremina 0,1 M Bezvodna glukoza (mg)
nominalnog kapaciteta i nalaze se u zapečaćenom zaštit-
natrijum-tiosulfata (ml) nom pakovanju,
8 19,8
– staklenim kontejnerima.
9 22,4
Kontejneri i zatvarači odgovaraju zahtevima za kontejnere
10 25,0
preparata za parenteralnu upotrebu (3.2.1 i 3.2.2).
11 27,6
Koristi se nekoliko formulacija. Koncentracije kompone-
12 30,3
nata po litru rastvora su obično u sledećim intervalima:
13 33,0
14 35,7 Tabela 862-1
15 38,5
Izraženo u mmol Izraženo u mEq
16 41,3
Natrijum 125-150 125-150
Kalijum 0-4,5 0-4,5
Kalcijum 0-2,5 0-5,0
ČUVANJE Magnezijum 0,25-1,5 0,5-3,0
Acetati ili laktati 30-60 30-60
Čuva se na temperaturi ne nižoj od 4 ºC.
Hloridi 90-120 90-120
Glukoza 25-250
OZNAČAVANJE
Ukoliko nije opravdano i odobreno, antioksidansi kao što je
Na signaturi se navodi: metabisulfit ne dodaju se rastvorima.

RASTVORI ZA PERITONEALNU DIJALIZU
IDENTIFIKACIJA Ispravnost punjenja (2.9.17). Rastvor odgovara zahtevima

ispitivanja opisanih kod parenteralnih infuzija.
U skladu sa deklarisanim sastavom, ispitivani rastvor daje
sledeće reakcije identifikacije (2.3.1): Sterilnost (2.6.1). Rastvor odgovara zahtevima testa na
sterilnost.
Bakterijski endotoksini (2.6.14). Najviše 0,25 i.j. endotok-
– kalcijum: reakcija (a);
sina/ml.
– natrijum: reakcija (b);
Pirogeni (2.6.8). Rastvori za koje se ne može izvršiti
– hloridi: reakcija (a); validirani test za bakterijske endotoksine odgovaraju zahte-
vima testa za pirogene. Test se izvodi ubrizgavanjem 10 ml
– acetati: u epruvetu sa zatvaračem sa savijenom stakle- rastvora/kg mase kunića.
nom cevčicom prenese se 5 ml ispitivanog rastvora,
doda 1 ml hlorovodonične kiseline R, zagreva i sakupi
nekoliko mililitara destilata; destilat daje reakciju ace-
tata (b); ODREĐIVANJE
– laktati;
Natrijum. 97,5 % do 102,5 % natrijuma (Na) u odnosu na
– magnezijum: u 0,1 ml titanžutog, rastvora R doda se 10 deklarisani sadržaj, određen atomskom apsorpcionom
ml vode R, 2 ml ispitivanog rastvora i 1 ml 1 M natri- spektrometrijom (Metoda II, 2.2.23).
jum-hidroksida; nastaje ružičasta boja;
Ispitivani rastvor. Ako je potrebno, ispitivani rastvor se raz-
– glukoza: u 5 ml ispitivanog rastvora doda se 2 ml natri- blaži vodom R do koncentracije pogodne za instrument koji
jum-hidroksida, rastvora razblaženog R i 0,05 ml ba- će se koristiti.
kar(II)-sulfata, rastvora R; rastvor je plav i bistar; za-
greje se do ključanja; stvara se obilan crveni talog. Poredbeni rastvor. Poredbeni rastvori pripremaju se
korišćenjem natrijuma, standardnog rastvora (200 ppm Na)
R.
ISPITIVANJA
Izgled rastvora. Rastvor je bistar (2.2.1) i nije intenzivnije šupljom katodom za natrijum kao izvora zračenja i uz vaz-
obojen od referentnog rastvora Y4 (Metoda I, 2.2.2). duh-acetilen ili vazduh-propan plamen.
pH (2.2.3). pH vrednost rastvora je od 5,0 do 6,5.
Kalijum. 95,0 % do 105,0 % kalijuma (K) u odnosu na
Hidroksimetilfurfural. U zapreminu rastvora koji sadrži deklarisani sadržaj, određen atomskom apsorpcionom
25 mg glukoze doda se 5,0 ml rastvora 100 g/l p-toluidina spektrometrijom (Metoda I, 2.2.23).
R u 2-propanolu R koji sadrži 10 % V/V sirćetne kiseline,
glacijalne R i 1,0 ml rastvora 5 g/l barbiturne kiseline R. Ispitivani rastvor. Ako je potrebno, ispitivani rastvor se raz-
Apsorbancija (2.2.25) određena na 550 nm posle stajanja blaži vodom R do koncentracije pogodne za instrument koji
smeše 2-3 min nije veća od apsorbancije standarda će se koristiti. U 100 ml rastvora doda se 10 ml rastvora 22
pripremljenog u isto vreme i na isti način korišćenjem ras- g/l natrijum-hlorida R.
tvora koji sadrži 10 g hidroksimetilfurfurala R u istoj
zapremini kao ispitivani rastvor. Poredbeni rastvor. Poredbeni rastvori pripremaju se
korišćenjem kalijuma, standardnog rastvora (100 ppm K) R.
Aluminijum (2.4.17). Uzme se 400 ml, podesi pH na 6,0 i U 100 ml svakog poredbenog rastvora doda se 10 ml ras-
doda 10 ml rastvora acetatnog pufera pH 6,0 R. Rastvor tvora 22 g/l natrijum-hlorida R.
odgovara zahtevima limit testa za aluminijum (15 g/l).
Kao poredbeni rastvor koristi se smeša 3 ml aluminijuma, Izmeri se apsorbancija na 766,5 nm korišćenjem lampe sa
standardnog rastvora (2 ppm Al) R, 10 ml rastvora acetat- šupljom katodom za kalijum kao izvora zračenja i uz vaz-
nog pufera pH 6,0 R i 9 ml vode R. Slepa proba se priprema duh-acetilen ili vazduh-propan plamen.
od 10 ml rastvora acetatnog pufera pH 6,0 R i 10 ml vode R.
Kalcijum. 95,0 % do 105,0 % kalcijuma (Ca) u odnosu na
Mehanička onečišćenja. Na 50 ml rastvora izvede se deklarisani sadržaj, određen atomskom apsorpcionom
ispitivanje na čestice ispod granice vidljivosti (2.9.19). spektrometrijom (Metoda I, 2.2.23).

Tabela 862-2
blaži vodom R do koncentracije pogodne za instrument koji
Čestice veće od 5 m 25 m će se koristiti
Maksimalni broj čestica po ml 100 5 Poredbeni rastvor. Pripreme se poredbeni rastvore korišće-
njem kalcijuma, standardnog rastvora (400 ppm Ca) R.

REZERPIN
Izmeri se apsorbancija na 422,7 nm korišćenjem lampe sa ČUVANJE

šupljom katodom za kalcijum kao izvora zračenja i uz vaz-
duh-acetilen ili vazduh-propan plamen. Čuva se na temperaturi iznad 4 C.
Magnezijum. 95,0 % do 105,0 % magnezijuma (Mg) u od- Tabela 862-3

nosu na deklarisan sadržaj, određen atomskom apsorpcio-
nom spektrometrijom (Metoda I, 2.2.23). 0,1 M natrijum-tiosulfat
Glukoza, bezvodna (mg)
(ml)
blaži vodom R do koncentracije pogodne za instrument koji 8 19,8
će se koristiti 9 22,4
Poredbeni rastvor. Pripreme se poredbeni rastvori korišće- 10 25,0

njem magnezujuma, standardnog rastvora (400 ppm Mg) R. 11 27,6
12 30,3
šupljom katodom za magnezijum kao izvora zračenja i uz 13 33,0
vazduh-acetilen ili vazduh-propan plamen. 14 35,7
15 38,5
Ukupni hloridi. 95,0 % do 105,0 % hlorida (Cl) u odnosu
na deklarisani sadržaj. Zapremina ispitivanog rastvora koja 16 41,3
sadrži 60 mg hlorida dopuni se do 50 ml vodom R. Doda se
5 ml azotne kiseline, razblažene R, 25,0 ml 0,1 M srebro-
nitrata i 2 ml dibutilftalata R i promućka. Koristi se 2 ml OZNAČAVANJE
indikatora gvožđe(III)-amonijum-sulfata, rastvora R2 i tit-
rira 0,1 M amonium-tiocijanatom do crvenkastožute boje. Na signaturi se navodi:
1 ml 0,1 M srebro-nitrata odgovara 3,545 mg Cl. – sastav rastvora za peritonealnu dijalizu izraženu u g/l i u
mmol/l,
Acetati. 95,0 % do 105,0 % acetata u odnosu na deklarisani
sadržaj. Zapremini ispitivanog rastvora koja sadrži oko 0,7 – izračunat osmolaritet izražen u mosmol/l,
mmol acetata, doda se 10,0 ml 0,1 M hlorovodonične kise- – nominalna zapremina rastvora za peritonealnu dijalizu u
line. Izvede se potenciometrijska titracija (2.2.20), korišće- kontejneru,
njem 0,1 M natrijum-hidroksida. Očita se zapremina dodata
između dve prevojne tačke. – da u rastvoru nisu prisutni bakterijski endotoksini, odno-
sno da je apirogen,
1 ml 0,1 M natrijum-hidroksida odgovara 0,1 mmol acetata.
– uslovi čuvanja,
Laktat. 95,0 % do 105,0 % laktata u odnosu na deklarisani – da se rastvor ne sme upotrebiti za intravensku infuziju,
sadržaj. Zapremini ispitivanog rastvora koja sadrži oko 0,7
mmol laktata, doda se 10,0 ml 0,1 M hlorovodonične kise- – da se bilo koja količina, koja zaostane posle primene
line, a zatim 50 ml acetonitrila R. Izvede se potenciometrij- mora baciti.
ska titracija (2.2.20) korišćenjem 0,1 M natrijum-hidroksida.
Očita se zapremina dodata između dve prevojne tačke.
1 ml 0,1 M natrijum hidroksida odgovara 0,1 mmol laktata. 1997:0258
Redukcioni šećeri. (izraženi kao glukoza, bezvodna) REZERPIN

95,0 % do 105,0 % glukoze u odnosu na deklarisani sadržaj.
Prenese se zapremina ispitivanog rastvora koja sadrži 25
mg glukoze u balon sa brušenim zatvaračem od 250 ml i Reserpinum
doda 25,0 ml bakar(II)limunske kiseline, rastvor R. Doda se
nekoliko kamenčića za ključanje, postavi povratni hladnjak,
zagreva postepeno do ključanja u toku 2 min i ostavi da
ključa tačno 10 min. Ohladi se i doda 3 g kalijum-jodida R
rastvorenog u 3 ml vode R. Pažljivo se doda u malim
porcijama 25 ml rastvora 25 % m/m sumporne kiseline R.
Titrira se 0,1 M natrijum-tiosulfatom uz indikator skrob,
rastvor R, dodat pri kraju titracije. Izvede se titracija slepe
probe korišćenjem 25,0 ml vode R.
Sadržaj redukcionih šećera izražava se preko glukoze,

bezvodne (C6H12O6), uz pomoć tabele 862-3. C33 H40N2O9 Mr 609

REZORCINOL
DEFINICIJA Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5 %, određen za

0,500 g sušenjem 3 h iznad fosfor(V)-oksida R na 60 C, pri
Rezerpin sadrži od 99,0 % do 101,0 % ukupnih alkaloida i pritisku koji ne prelazi 667 Pa.
od 98,0 % do 102,0 % metilestra 11,17-dimetoksi-18-
(3,4,5-trimetoksibenzoil)oksi-3,20-johimban-16-karb- Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 0,5 g.
oksilata, u oba slučaja izračunato u odnosu na osušenu
supstancu.
ODREĐIVANJE
OSOBINE Ukupni alkaloidi. Rastvori se 0,500 g u smeši 6 ml sirće-

tne kiseline, anhidrida R i 40 ml sirćetne kiseline, bezvodne
Kristalan prašak ili sitni, beli do slabo žuti kristali, koji po- R. Titrira se 0,1 M perhlornom kiselinom, uz
lako tamne na svetlosti, gotovo nerastvorljivi u vodi i etru, potenciomterijsko određivanje završne tačke titracije
vrlo teško rastvorljivi u alkoholu. (2.2.20).
1 ml 0,1 M perhlorne kiseline odgovara 60,9 mg ukupnih
IDENTIFIKACIJA alkaloida.
Prva identifikacija: B. Rezerpin. Rastvori se zaštite od svetlosti. Ovlaži se 25,0
mg sa 2 ml alkohola R, doda se 2 ml 0,25 M sumporne kise-
line i 10 ml alkohola R i blago zagreva dok se ne rastvori.
A. Rastvori se 20,0 mg u hloroformu R i dopuni do 10,0 ml Ohladi se i dopuni do 100,0 ml alkoholom R. Dopuni se 5,0
istim rastvaračem. Dopuni se 1,0 ml ovog rastvora do ml ovog rastvora do 50,0 ml alkoholom R. Pripremi se
100,0 ml alkoholom R. Ispituje se u oblasti od 230 nm poredbeni rastvor na isti način, korišćenjem 25,0 mg rezer-
do 350 nm (2.2.25); rastvor pokazuje maksimum na 268 pina HRS. Prenese se odvojeno po 10,0 ml svakog rastvora
nm. Specifična apsorbancija na maksimumu je od 265 u dve epruvete od vatrostalnog stakla, doda se 2,0 ml 0,25
do 285. U oblasti od 288 nm do 295 nm, spektar poka- M sumporne kiseline i 2,0 ml sveže pripremljenog rastvora
zuje slabo izražen apsorpcioni minimum, posle čega 3 g/l natrijum-nitrita R. Promeša se i zagreva u vodenom
sledi rame ili slabo izražen apsorpcioni maksimum; u kupatilu na 55 ºC 35 min. Ohladi se, doda 1,0 ml sveže
ovoj oblasti vrednost specifične apsorbancije je oko 170. pripremljenog rastvora 50 g/l sulfaminske kiseline R i do-
puni do 25,0 ml alkoholom R. Izmeri se apsorbancija
B. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom (2.2.25) svakog rastvora na maksimumu na 388 nm,
(2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim za korišćenjem kao rastvora za kompenzaciju 10,0 ml istog
rezerpin HRS. Ispitivana i referentna supstanca se prip- rastvora pripremljenog u isto vreme na isti način, ali bez
reme tehnikom diska. natrijum-nitrita.
C. Na oko 1 mg doda se 0,1 ml rastvora 1g/l natrijum- Izračuna se sadržaj C33H40N2O9 iz izmerene apsorbancije i
molibdata R u sumpornoj kiselini R. Nastaje žuta boja koncentracija rastvora.
koja postaje plava u roku od 2 min.
D. Na oko 1 mg doda se 0,2 ml sveže pripremljenog ras- ČUVANJE
tvora 10 g/l vanilina R u hlorovodoničnoj kiselini R.
Ružičasta boja se razvija u roku od 2 min.
E. Pomeša se oko 0,5 mg sa 5 mg 4-dimetilaminobenzalde- svetlosti.
hida R i 0,2 ml sirćetne kiseline, glacijalne R pa se doda
0,2 ml sumporne kiseline R. Nastaje zelena boja. Doda
se 1 ml sirćetne kiseline, glacijalne R. Boja postaje cr-
vena. 1997:0290
ISPITIVANJA REZORCINOL
Specifična optička rotacija (2.2.7). Određivanje se izvede
neposredno po pripremi rastvora. Rastvori se 0,250 g u Resorcinolum
hloroformu R i dopuni do 25,0 ml istim rastvaračem.
Specifična optička rotacija je od –116º do –128º, izračunato
u odnosu na osušenu supstancu.
Oksidacioni proizvodi. Rastvori se 20 mg u sirćetnoj kise-
lini, glacijalnoj R i dopuni do 100,0 ml istom kiselinom.
Apsorbancija (2.2.25), izmerena odmah na 388 nm, nije
veća od 0,10.
C6H6O2 Mr 110,1

RIBOFLAVIN
DEFINICIJA Pirokatehol. U 2 ml rastvora S doda se 1 ml amonijum-

molibdatnog, rastvora R2 i promeša. Bilo kakva žuta boja
Rezorcinol sadrži od 98,5 % do 101,0 % benzen-1,3-diola, rastvora nije intenzivnija od boje standarda pripremljenog u
izračunato u odnosu na osušenu supstancu. isto vreme na isti način, korišćenjem 2 ml rastvora 0,1 g/l
pirokatehola R.
OSOBINE Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 1,0 %, određen za

1,00 g praškaste supstance sušenjem u eksikatoru 4 h.
Bezbojan ili slabo ružičastosiv, kristalan prašak, ili kristali Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g.
koji pocrvene na svetlosti i vazduhu, vrlo lako rastvorljivi u
vodi i alkoholu, lako rastvorljivi u etru.
ODREĐIVANJE
IDENTIFIKACIJA Rastvori se 0,500 g u vodi R i dopuni do 250,0 ml istim
rastvaračem. Na 25,0 ml rastvora u tikvici sa brušenim
A. Temperatura topljenja (2.2.14): od 109 ºC do 112 ºC. staklenim zatvaračem doda se 1,0 g kalijum-bromida R,
B. Rastvori se 0,1 g u 1 ml vode R, doda 1 ml natrijum- 50,0 ml 0,0167 M kalijum-bromata, 15 ml hloroforma R i
hidroksida, rastvora koncentrovanog R i 0,1 ml hloro- 15,0 ml hlorovodonične kiseline R1. Tikvica se zatvori,
forma R, zagreva se i ostavi da se ohladi. Razvija se promućka i ostavi se da stoji 15 min na tamnom mestu, uz
intenzivna tamnocrvena boja koja postaje bledožuta povremeno mućkanje. Doda se 10 ml rastvora 100 g/l kali-
dodavanjem u neznatnom višku hlorovodonične kiseline jum-jodida R, uz mućkanje dobro promeša, ostavi da stoji 5
R. min i titrira 0,1 M natrijum-tiosulfatom, korišćenjem 1 ml
skroba, rastvora R kao indikatora.
C. Homogeno se izmeša oko 10 mg sa oko 10 mg kalijum-
hidrogenftalata R, koji su prethodno fino sprašeni. Za- 1 ml 0,0167 M kalijum-bromata odgovara 1,835 mg
greva se na otvorenom plamenu dok se ne dobije C6H6O2.
narandžastožuta boja. Ohladi se i doda 1 ml natrijum-
hidroksida, rastvora razblaženog R i 10 ml vode R pa se
mućka dok se ne rastvori. Rastvor pokazuje intenzivnu ČUVANJE
zelenu fluorescenciju.
svetlosti.
ISPITIVANJA

Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.2.1), nije intenziv- 1997:0292
nije obojen od referentnog rastvora B5 ili R5 (Metoda II,
2.2.2) i ostaje takav kada se zagreva u vodenom kupatilu 5
min.
RIBOFLAVIN
bromfenolplavog, rastvora R2. Potrebno je najviše 0,05 ml Riboflavinum

fazu: etilacetat R - heksan R (40:60 V/V). Hromatogram se
suši na vazduhu 15 min i izloži parama joda. Bilo koja mr-
lja na hromatogramu ispitivanog rastvora, osim glavne mr-
lje, nije intenzivnija od mrlje na hromatogramu poredbenog
rastvora (0,5 %). C17H20N4O6 Mr 376,4

RIBOFLAVINFOSFAT-NATRIJUM

1,00 g sušenjem u sušnici na temperaturi od 100 C do 105
Riboflavin sadrži od 98,0 % do 101,0 % 7,8-dimetil- C.
10(2S,3S,4R)-D-ribo-2,3,4,5-tetrahidroksipentil
izoaloksazina, izračunato u odnosu na osušenu supstancu. Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za osta-
tak koji je dobijen ispitivanjem gubitka sušenjem.
Žut ili narandžastožut kristalan prašak, vrlo teško rastvor- Izvede se određivanje zaštićeno od direktne svetlosti. U
ljiv u vodi, gotovo nerastvorljiv u alkoholu i etru. odmernoj tikvici od tamnog stakla od 500 ml suspenduje se
Rastvorljiviji je u rastvoru 9 g/l natrijum-hlorida nego u 65,0 mg u 5 ml vode R, obezbeđujući da se potpuno ovlaži i
vodi. Rastvori su nestabilni na svetlosti, posebno u prisus- rastvori u 5 ml natrijum-hidroksida, rastvora razblaženog R.
tvu alkalija. Kada se potpuno rastvori, doda se 100 ml vode R i 2,5 ml
sirćetne kiseline, glacijalne R i dopuni do 500,0 ml vodom
R. Prenese se 20,0 ml ovog rastvora u odmernu tikvicu od
IDENTIFIKACIJA tamnog stakla od 200 ml, doda 3,5 ml rastvora 14 g/l natri-
jum-acetata R i dopuni do 200,0 ml vodom R. Izmeri se
Prva identifikacija: B. apsorbancija (2.2.25) na maksimumu na 444 nm.
Druga identifikacija: A, C. Izračuna se sadržaj C17H20N4O6, uzimajući da je vrednost

specifične apsorbancije 328.
A. Odgovara zahtevima ispitivanja za specifičnu optičku
ČUVANJE
(2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim za Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru, zaštićeno od
riboflavin HRS. svetlosti.
C. Rastvori se 1 mg u 100 ml vode R. Rastvor ima, u

propuštenoj svetlosti, bledu zelenkastožutu boju, a u
reflektovanoj svetlosti intenzivnu žućkastozelenu 1997:0786 (98*)
fluorescenciju, koja nestaje dodavanjem neorganskih
kiselina ili baza.
ISPITIVANJA
Riboflavini natrii phosphas
Aciditet ili alkalitet. U 0,5 g doda se 25 ml vode R i za-
greva da ključa 2 min. Ostavi se da se ohladi i filtrira. U 10
ml filtrata doda se 0,05 ml fenolftaleina, rastvora R1 i 0,4
ml 0,01 M natrijum-hidroksida. Rastvor je narandžast.
Doda se 0,5 ml 0,01 M hlorovodonične kiseline. Rastvor je
žut. Doda se 0,15 ml metilcrvenog, rastvora R. Rastvor je
narandžast.
Specifična optička rotacija (2.2.7). Rastvori se 50,0 mg u
0,05 M natrijum-hidroksidu bez prisustva karbonata i do-
puni do 10,0 ml istim rastvaračem. Izmeri se optička rota-
cija u roku od 30 min od rastvaranja. Specifična optička
rotacija je od -115º do -135º, izračunata u odnosu na osu-
šenu supstancu.
Apsorbancija (2.2.25). Dopuni se finalni rastvor priprem-
ljen za određivanje, jednakom zapreminom vode R. Rastvor
pokazuje četiri apsorpciona maksimuma: na 223 nm, 267 C H N NaO P Mr 478,3
nm, 373 nm i 444 nm. Odnos apsorbancije na maksimumu 17 20 4 9
na 373 nm i apsorbancije na maksimumu na 267 nm je od

0,31 do 0,33, a odnos apsorbancije na maksimumu na 444 DEFINICIJA
nm i apsorbancije na maksimumu na 267 nm je od 0,36 do
0,39. Riboflavinfosfat-natrijum je smeša koja sadrži riboflavin-5'-
hidrogenfosfat-natrijuma kao glavni sastojak i izomere
Lumiflavin. Mućka se 25 mg sa 10 ml hloroforma R 5 min riboflavinmonofosfat-natrijuma. Sadrži od 73,0 % do
i filtrira. Filtrat nije intenzivnije obojen od referentnog ras- 79,0 % riboflavina (C17H20N4O6; Mr 376,4), izračunato u
tvora BY6 (Metoda II, 2.2.2). odnosu na osušenu supstancu. Sadrži različitu količinu vode.

OSOBINE nom fazom. Dopuni se 8,0 ml ovog rastvora do 50,0 ml

mobilnom fazom.
Žut ili narandžastožut kristalan prašak, higroskopan, ume-
reno rastvorljiv u vodi, vrlo teško rastvorljiv u alkoholu, Hromatografski postupak može da se izvede korišćenjem:
gotovo nerastvorljiv u etru.  kolone od nerđajućeg čelika, dužine 0,25 m, unutrašnjeg
grafiju, oktadecilsilil R (5 m),
IDENTIFIKACIJA
 mobilne faze: metanol R – rastvor 7,35 g/l kalijum-
A. Rastvori se 50,0 mg u rastvoru fosfatnog pufera pH 7,0
dihidrogenfosfata R (150:850 V/V), protoka 2 ml/min,
R i dopuni do 100,0 ml istim rastvorom pufera. Dopuni
se 2,0 ml rastvora do 100,0 ml rastvorom fosfatnog pu-  detektora, spektrofotometra, podešenog na 266 nm.
fera pH 7,0 R. Ispituje se u oblasti od 230 nm do 350
nm (2.2.25); rastvor pokazuje apsorpcioni maksimum Na hromatogramima snimljenim pod propisanim uslovima
na 266 nm. Specifična apsorbancija na maksimumu je retenciono vreme riboflavin-5'-monofosfata je oko 20 min,
od 580 do 640. a relativna retenciona vremena su: za riboflavin-3',4'-difos-
fat oko 0,2; za riboflavin-3',5'-difosfat oko 0,3; za ribofla-
B. Ispituju se hromatogrami dobijeni u ispitivanju za sro- vin-4',5'-difosfat oko 0,5; za riboflavin-3'-monofosfat, oko
dne supstance. Glavni pik na hromatogramu ispitivanog 0,7; za riboflavin-4'-monofosfat oko 0,9; za riboflavin-5'-
rastvora sličan je po položaju i veličini glavnom piku na monofosfat 1,0; za riboflavin oko 2.
hromatogramu poredbenog rastvora (b).
C. Rastvori se oko 10 mg u natrijum-hidroksidu, rastvoru Injektuje se 100 l poredbenog rastvora (a). Podesi se
razblaženom R i dopuni do 100 ml istim rastvorom. Iz- osetljivost detektora tako da je visina glavnog pika na
loži se 1 ml UV svetlosti na 254 nm 5 min, doda hromatogramu najmanje 50 % pune skale pisača. Injektuje
dovoljno sirćetne kiseline R da se rastvor zakiseli uz se 100 l poredbenog rastvora (b). Produži se hromatogra-
lakmus reagens papir, plavi R i mućka sa 2 ml fija dok se pik koji odgovara riboflavinu može jasno evalui-
metilenhlorida R. Donji sloj pokazuje žutu fluorescen- rati. Ispitivanje je validno samo ako na hromatogramu
ciju. poredbenog rastvora (b) rezolucija između pikova koji
odgovaraju riboflavin-4'-monofosfatu i roboflavin-5'-
D. Na 0,5 g supstance doda se 10 ml azotne kiseline R, pa monofosfatu je najmanje 1,5.
se smeša upari do suva na vodenom kupatilu. Žari se
dok se ne dobije beo ostatak, koji se rastvori u 5 ml Injektuje se 100 l ispitivanog rastvora, 100 l poredbenog
vode R i filtrira. Filtrat daje reakciju (a) natrijuma i rastvora (a) i 100 l poredbenog rastvora (b). Izračuna se
reakciju (b) fosfata (2.3.1). sadržaj slobodnog riboflavina u % i riboflavina u obliku
riboflavindifosfata iz površina pikova na hromatogramu
ISPITIVANJA ispitivanog rastvora i količine slobodnog riboflavina u
poredbenom rastvoru (a). Sadržaj slobodnog riboflavina je
pH (2.2.3). Rastvori se 0,5 g u vodi, bez prisustva ugljen- najviše 6,0 %, a sadržaj riboflavina u obliku riboflavindifo-
dioksida R i dopuni do 50 ml istim rastvaračem. pH vred- sfata je najviše 6,0 %, oba izračunata u odnosu na suvu
nost rastvora je od 5,0 do 6,5. materiju.
Specifična optička rotacija (2.2.7). Rastvori se 0,300 g u Neorganski fosfat. Rastvori se 0,10 g u vodi R i dopuni do
18,2 ml hlorovodonične kiseline R1 i dopuni do 25,0 ml vo- 100 ml istim rastvaračem. U 5 ml rastvora doda se 10 ml
dom R. Specifična optička rotacija je od +38,0º do +43,0º, vode R, 5 ml puferovanog bakar(II)-sulfata, rastvora pH
izračunato u odnosu na osušenu supstancu. 4,0 R, 2 ml rastvora 30 g/l amonijum-molibdata R, 1 ml
sveže pripremljenog rastvora koji sadrži 20 g/l 4-
Lumiflavin. Na oko 35 mg doda se 10 ml metilenhlorida R, metilaminofenolsulfata R i 50 g/l natrijum-metabisulfita R i
mućka se 5 min i filtrira. Filtrat nije intenzivnije obojen od 1 ml rastvora 3 % V/V perhlorne kiseline R. Dopuni se do
referentnog rastvora BY6 (Metoda II, 2.2.2). 25,0 ml vodom R i izmeri, u roku od 15 min od pripreme,
apsorbancija rastvora na 800 nm (2.2.25) korišćenjem ras-
tvora pripremljenog na isti način, ali bez ispitivane sup-
(2.2.29). Ispitivanje se izvodi zaštićeno od hemijski aktiv-
stance kao rastvora za kompenzaciju. Apsorbancija nije
nog zračenja.
veća od apsorbancije rastvora pripremljenog na sledeći na-
Ispitivani rastvor. Rastvori se 0,100 g ispitivane supstance čin: u 15 ml fosfat, standardnog rastvora (5 ppm PO4) R,
u 50 ml vode R i dopuni do 100,0 ml mobilnom fazom. Do- doda se 5 ml puferovanog bakar(II)-sulfata, rastvora pH
puni se 8,0 ml ovog rastvora do 50,0 ml mobilnom fazom. 4,0 R, 2 ml rastvora 30 g/l amonijum-molibdata R, 1 ml
sveže pripremljenog rastvora koji sadrži 20 g/l 4-metilami-
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 60,0 mg riboflavina HRS nofenolsulfata R i 50 g/l natrijum-metabisulfita R i 1 ml
u 1 ml hlorovodonične kiseline R i dopuni do 250,0 ml vo- rastvora 3 % V/V perhlorne kiseline R; dopuni se do 25,0
dom R. Dopuni se 4,0 ml ovog rastvora do 100,0 ml mobil- ml vodom R (1,5 %).
nom fazom.
Teški metali (2.4.8). Na 2,0 g u kvarcnom lončiću za žare-
Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 0,100 g riboflavinfosfat- nje doda se, u kapima, 2 ml azotne kiseline R, a zatim 0,25
natrijuma HRS u 50 ml vode R i dopuni do 100,0 ml mobil- ml sumporne kiseline R. Zagreva se oprezno dok se razvi-

RIFAMICIN-NATRIJUM
jaju bele pare i žari. Ohlađeni ostatak se ekstrahuje dva puta 1997:0432 (98*, 99*)
sa po 2 ml hlorovodonične kiseline R i ekstrakt upari do
suva. Ostatak se rastvori u 2 ml sirćetne kiseline, razbla- RIFAMICIN-NATRIJUM
žene R i dopuni do 20 ml vodom R. 12 ml rastvora odgovara
zahtevima limit testa A za teške metale (10 ppm). Pripremi
se standard korišćenjem 10 ml olova, standardnog rastvora Rifamicinum natricum
(1 ppm Pb) R.
1,000 g sušenjem 5 h na temperaturi od 100 C do 105 C,
pri pritisku koji ne prelazi 0,7 kPa.
ODREĐIVANJE
Izvede se određivanje zaštićeno od svetlosti. Rastvori se

0,100 g u 150 ml vode R, doda 2 ml sirćetne kiseline, glaci-
jalne R i dopuni do 1 000,0 ml vodom R. U 10,0 ml doda se
3,5 ml rastvora 14 g/l natrijum-acetata R i dopuni do 50,0
ml vodom R. Izmeri se apsorbancija (2.2.25) na maksi-
mumu na 444 nm.
Izračuna se sadržaj C17H20N4O6, uzimajući da je vrednost
specifične apsorbancije 328. C37H46NNaO12 Mr 720,0
DEFINICIJA
ČUVANJE
Rifamicin-natrijum je so natrijum-(12Z,14E,24E)-(2S,16S,
Čuva se u hermetički zatvorenom kontejnaru, zaštićeno od 17S,18R,19R,20R,21S,22R,23S)-21-acetoksi-1,2-dihidro-6,
svetlosti. 9,17,19-tetrahidroksi-23-metoksi-2,4,12,16,18, 20,22-hep-
tametil-1,11-diokso-2,7-(epoksipentadeka [1,11,13]trieni-
mino)nafto[2,1-b]furan-5-olat (rifamicin SV), supstance
NEČISTOĆE dobijene hemijskom transformacijom rifamicina B, koji se
proizvodi rastom određenih sojeva Amycolatopsis medi-
terranei. Rifamicin SV se može dobiti direktno iz odre-
đenih mutanata A. mediterranei. Aktivnost je najmanje 900
i.j./mg, izračunato u odnosu na bezvodnu supstancu.
PROIZVODNJA
Dobija se proizvodnim postupcima koji obezbeđuju elimi-

naciju ili minimiziraju prisustvo depresornih supstanci. Pro-
izvodni postupak je validan samo ako se može dokazati da
proizvod, ukoliko je ispitan, zadovoljava zahteve sledećeg
testa:
Abnormalna toksičnost (2.6.9). Ubrizga se svakom mišu 4
A. R=H, R1=R2=PO3H2: riboflavin-3',4'-difosfat, mg supstance rastvorene u 0,5 ml vode za injekcije R.
B. R1=H,R=R2=PO3 H2: riboflavin-3',5'-difosfat,
C. R2=H,R=R1=PO3H2: riboflavin-4',5'-difosfat, OSOBINE
D. R=R1=R2=H: riboflavin, Sitan ili slabo zrnast, crven prašak, umereno rastvorljiv u
vodi, lako rastvorljiv u etanolu, gotovo nerastvorljiv u etru.
IDENTIFIKACIJA

rifamicin-natrijum HRS. Ispitivana i referentna sup-
E. lumiflavin.

RIFAMPICIN
stanca se pripreme tehnikom diska, korišćenjem kali- Teški metali (2.4.8). 2,0 g odgovara zahtevima limit testa
jum-bromida R. C za teške metale (10 ppm). Pripremi se standard korišće-
B. Rastvori se 50 mg u 50 ml metanola R. Dopuni se 1 ml
rastvora do 50 ml rastvorom fosfatnog pufera pH 7,0 R1. Voda (2.5.12). Od 12,0 % do 17,0 %, određena za 0,200 g
Ispitivan u oblasti od 250 nm do 460 nm (2.2.25), ras- semi-mikro metodom za određivanje vode.
tvor pokazuje dva apsorpciona maksimuma, na 314 nm
i 445 nm. Odnos apsorbancije na maksimumu na 314 Sterilnost (2.6.1). Ako je namenjen za proizvodnju paren-
nm i apsorbancije na maksimumu na 445 nm je od 1,55 teralnih preparata, bez naknadog odgovarajućeg postupka
do 1,65. za sterilizaciju, odgovara zahtevima testa na sterilnost.
C. Rastvori se 50 mg u 10 ml vode R. U 1 ml rastvora doda Bakterijski endotoksini (2.6.14). Ako je namenjen za

se 1 ml rastvora 100 g/l amonijum-persulfata R u ras- proizvodnju parenteralnih preparata bez primene naknad-
tvoru fosfatnog pufera pH 7,0 R1. Izdvaja se flokulentan, nog odgovarajućeg postupka za uklanjanje bakterijskih
mrkožut talog. Ostavi se da stoji oko 2 min. Doda se 0,5 endotoksina, sadrži najviše 0,5 i.j.endotoksina/ mg.
ml natrijum-karbonata, rastvora R. Talog se potpuno
rastvara, a rastvor postaje ljubičastocrven.
ODREĐIVANJE
D. Daje reakciju (a) natrijuma (2.3.1).
Izvede se mikrobiološko određivanje antibiotika (2.7.2).
pH (2.2.3). Rastvori se 0,5 g u vodi, bez prisustva ugljen- Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru, zaštićeno od
dioksida R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem. pH vred- svetlosti, na temperaturi od 2 ºC do 8 ºC. Ako je supstanca
nost rastvora je od 6,5 do 7,5. sterilna, čuva se u sterilnom, hermetički zatvorenom kontej-
neru koji obezbeđuje originalnost pakovanja (tamper-proof).
Apsorbancija (2.2.25). Rastvori se 20,0 mg u 5 ml meta-
nola R i dopuni do 100 ml sveže pripremljenim rastvorom
fosfatnog pufera pH 7,0 R1 kojem se, neposredno pre upot- OZNAČAVANJE
rebe, doda rastvor 1 g/l askorbinske kiseline R. Dopuni se
5,0 ml ovog rastvora do 50,0 ml istim rastvorom pufera koji Na signaturi se navodi::
sadrži askorbinsku kiselinu. Ostavi se da stoji 30 min. Ras-
tvor pokazuje apsorpcioni maksimum na 445 nm. Specifi-
čna apsorbancija na maksimumu je od 190 do 210, izraču- – apirogenost supstance, kada je neophodna za primenu.
nata u odnosu na bezvodnu supstancu.
Rifamicin B. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju
(2.2.27), na ploči sa adsorbensom debljine 0,25 mm,
pripremljenim suspendovanjem 27 g silikagela HF254, silani-
zovanog R u 60 ml smeše 1 zapremine metanola R i 2 1997:0052
zapremine vode R.
Ploča se suši na vazduhu oko 3 h, a zatim u eksikatoru iz- RIFAMPICIN
nad silikagela, bezvodnog R. Ploča se koristi najranije 24 h
nakon pripremanja.
Rifampicinum
Poredbeni rastvor. Rastvori se 20 mg rifamicina B HRS u
Na ploču se odvojeno nanese po 5 μl svakog rastvora i raz-
vije u dužini od 10 cm korišćenjem smeše: 40 zapremina
acetona R i 60 zapremina rastvora fosfatnog pufera pH 7,0
R1 kojem se doda dovoljna količina askorbinske kiseline R
da se dobije koncentracija od 1 g/l u finalnoj smeši. Ploča
se osuši na vazduhu, zaštićeno od svetlosti. Hromatogram
ispitivanog rastvora pokazuje crvenkastožutu mrlju sa Rf
vrednošću oko 0,2, a hromatogram poredbenog rastvora
pokazuje žutu mrlju sa Rf vrednošću oko 0,5. Moguća mrlja
koja odgovara rifamicinu B na hromatogramu ispitivanog
rastvora nije intenzivnija od mrlje na hromatogramu C43H58N4O12 Mr 823,0

RIFAMPICIN
DEFINICIJA Hromatografski postupak može da se izvede korišćenjem:
Rifampicin je acetilestar (12Z,14E,24E)-(2S,16S,17S,18R, – kolone od nerđajućeg čelika dužine 0,12 m i unutrašnjeg

19R,20R,21S,22R,23S)-5,6,9,17,19-pentahidroksi-23-meto- prečnika 4,6 mm, napunjene silikagelom za hromato-
ksi-2,4,12,16,18,20,22-heptametil-8-[N-(4-metil-1-piperazi- grafiju, oktilsilil R (5 μm),
nil)-formimidoil]-1,11-diokso-2,7-[epoksi(1,11,13-pentade- – mobilne faze: smeše 35 zapremina acetonitrila R i 65
katrieno)-imino]-1,2-dihidronafto [2,1-b]furan-21-ola. Po- zapremina rastvora koji sadrži 0,1 % V/V fosforne kise-
lusintetski je antibiotik dobijen iz rifamicina SV. Sadrži od line R, 1,9 g/l natrijum-perhlorata R, 5,9 g/l limunske
97,0 % do 102,0 % C43H58N4O12, izračunato u odnosu na kiseline R i 20,9 g/l kalijum-dihidrogenfosfata R, pro-
osušenu supstancu. toka 1,5 ml/min,
OSOBINE
– injektora sa petljom, od 20 μl.
Crvenkastosmeđ ili mrkocrven kristalan prašak, teško
rastvorljiv u vodi, umereno u metanolu, teško rastvorljiv u Injektuje se poredbeni rastvor. Osetljivost detektora se po-
acetonu, alkoholu i etru. desi tako da visina dva glavna pika nije manja od 50 %
pune skale pisača. Ispitivanje je validno samo ako je rezolu-
cija između dva glavna pika najmanje 4,0. Podesi se, uko-
IDENTIFIKACIJA liko je neophodno, koncentracija acetonitrila u mobilnoj
fazi. Injektuje se ispitivani rastvor i hromatografski postu-
A. Rastvori se 50 mg u 50 ml metanola R. Dopuni se 1 ml pak nastavi u trajanju od 2 retenciona vremena rifampicina:
rastvora do 50 ml rastvorom fosfatnog pufera pH 7,4 R. površina bilo kog pika koji odgovara rifampicinhinonu je
Ispitivan u oblasti od 220 nm do 500 nm, rastvor poka- najviše 1,5 površina odgovarajućeg pika na hromatogramu
zuje četiri apsorpciona maksimuma (2.2.25), na 237 nm, poredbenog rastvora (1,5 %). Površina bilo kojeg pika,
254 nm, 334 nm i 475 nm. Odnos apsorbancije na mak- osim glavnog pika i pika koji odgovara rifampicinhinonu,
simumu na 334 nm i apsorbancije na maksimumu na nije veća od površine pika koji odgovara rifampicinu na
475 nm je oko 1,75. hromatogramu poredbenog rastvora (1,0 %). Zbir površina
B. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom bilo kojih takvih pikova je najviše 3,5 površine pika koji
(2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom rifampicina odgovara rifampicinu na hromatogramu poredbenog ras-
HRS. Ispitivana i referentna supstanca pripreme se teh- tvora (3,5 %). Zanemari se bilo koji pik koji odgovara
nikom suspenzije u parafinu, tečnom R. rastvaraču i bilo koji pik sa površinom manjom od 0,05
površine pika koji odgovara rifampicinu na hromatogramu
C. Suspenduje se oko 25 mg u 25 ml vode R, mućka oko 5 poredbenog rastvora.
min i filtrira. U 5 ml filtrata doda se 1 ml rastvora 100
g/l amonijum-persulfata R u rastvoru fosfatnog pufera Teški metali (2.4.8). 1,0 g odgovara zahtevima limit testa
pH 7,4 R i mućka nekoliko min. Boja se menja iz C za teške metale (20 ppm). Pripremi se standard korišće-
narandžastožute u ljubičastocrvenu i ne izdvaja se talog. njem 2 ml olova, standardnog rastvora (10 ppm Pb) R.
ISPITIVANJA 1,000 g sušenjem 4 h na 80 ºC, pri pritisku koji ne prelazi
670 Pa.
pH (2.2.3). pH vrednost suspenzije 10 g/l u vodi, bez
prisustva ugljen-dioksida R je od 4,5 do 6,5. Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 2,0 g.

(2.2.29). ODREĐIVANJE
Smeša rastvarača. U 10 zapremina rastvora 210,1 g/l
limunske kiseline R doda se 23 zapremine rastvora 136,1 g/l Rastvori se 0,100 g u metanolu R i dopuni do 100,0 ml
kalijum-dihidrogenfosfata R, 77 zapremina rastvora 174,2 istim rastvaračem. Dopuni se 2,0 ml rastvora do 100,0 ml
g/l kalijum-hidrogenfosfata R, 250 zapremina acetonitrila R rastvorom fosfatnog pufera pH 7,4 R. Izmeri se apsorban-
i 640 zapremina vode R. cija (2.2.25) na maksimumu na 475 nm, korišćenjem ras-
tvora fosfatnog pufera pH 7,4 R kao rastvora za kompenza-
Ispitivani i poredbeni rastvor pripremaju se neposredno pre ciju.
upotrebe.
Izračuna se sadržaj C43H58N4O12, uzimajući da je specifična
Ispitivani rastvor. Rastvori se 20,0 mg ispitivane supstance apsorbancija 187.
u acetonitrilu R i dopuni do 10,0 ml istim rastvaračem. Do-
puni se 5,0 ml rastvora do 50,0 ml smešom rastvarača.
Poredbeni rastvor. Rastvori se 20,0 mg rifampicinhinona ČUVANJE
HRS u acetonitrilu R i dopuni do 100,0 ml istim rastvara-
čem. U 1,0 ml rastvora doda se 1,0 ml ispitivanog rastvora i Čuva se pod azotom u hermetički zatvorenom kontejneru,
dopuni do 100,0 ml smešom rastvarača. zaštićeno od svetlosti i na temperaturi koja ne prelazi 25 ºC.

ROKSITROMICIN
NEČISTOĆE B. Ispituju se hromatogrami dobijeni u Određivanju.

Retenciono vreme i veličina glavnog pika na hromato-
A. rifampicinhinon, gramu ispitivanog rastvora (b) odgovara retencionom
vremenu glavnog pika na hromatogramu poredbenog
B. rifampicin N-oksid. rastvora (a).
ISPITIVANJA
1997:1146 (99*) Izgled rastvora. Rastvori se 0,2 g u metanolu R i dopuni do

20 ml istim rastvaračem. Rastvor je bistar (2.2.1) i bezbojan
(Metoda II, 2.2.2).
ROKSITROMICIN
acetonu R i dopuni do 50,0 ml istim rastvaračem. Specifi-
Roxitromycinum čna optička rotacija je od –93º do –96º, izračunata u odnosu
na bezvodnu supstancu, bez prisustva rastvarača.
(2.2.29), kao što je opisano u Određivanju, korišćenjem:
– sledećih rastvora kao mobilne faze, protoka 1,0 ml/min:
Mobilna faza A. U 510 ml vode R doda se 200 ml ras-
tvora 170 g/l amonijum-dihidrogenfosfata R. Podesi se
pH vrednost rastvora na 5,3 natrijum-hidroksidom,
rastvorom razblaženim R i doda 315 ml acetonitrila R.
Mobilna faza B. Smeša 300 zapremina vode R i 700
zapremina acetonitrila R,
– elucionog programa uz sledeće uslove:
Interval Mobilna Mobilna Komentar

C41H76N2O15 Mr 837,0 (min) faza A faza B
(% V/V) (% V/V)
100 0 kondicioniranje
DEFINICIJA
0-38 100 0 izokratski
Roksitromicin sadrži od 97,0 % do 101,0 % (3R,4S,5S,6R, 38-39 10090 010 linearni gradijent
7R,9R,11S,12R,13S,14R)-4-(2,6-dideoksi-3-C,3O-dimetil-
39-80 90 10 izokratski
α-L-ribo-heksopiranozil)oksi-14-etil-7,12,13-trihidroksi-
10-(E)-(2-metoksietoksi)metoksiimino-3,5, 7,9,11,13-
heksametil-6-(3,4,6-trideoksi-3-dimetilamino-β-D-ksilo- Pre izvođenja svake analize hromatografski sistem se
heksopiranozil)oksioksaciklotetradekan-2-ona, izračunato kondicionira 20 min mobilnom fazom A.
u odnosu na bezvodnu supstancu, bez prisustva rastvarača.
Kada se hromatogrami snime pod propisanim uslovima,
retenciona vremena su: za N-demetilroksitromicin (roksi-
OSOBINE tromicin, nečistoća-F) od 15 min do 17 min i za roksitro-
micin od 20 min do 22 min. Injektuje se 20 μl poredbenog
rastvora (c). Ispitivanje je validno samo ako je na hroma-
Beo, kristalan prašak, vrlo teško rastvorljiv u vodi, lako ras-
togramu poredbenog rastvora (c) rezolucija između pikova
tvorljiv u acetonu, alkoholu i metilenhloridu. Teško je
rastvorljiv u razblaženoj hlorovodoničnoj kiselini. koji odgovaraju N-demetilroksitromicinu i roksitromicinu
najmanje 6,0, a faktor simetrije pika koji odgovara roksitro-
Pokazuje polimorfizam. micinu najviše 1,5. Ako je neophodno, podesi se brzina
protoka mobilne faze.
IDENTIFIKACIJA Injektuje se 20 μl ispitivanog rastvora (a) i 20 μl poredbe-

nog rastvora (b). Na hromatogramu ispitivanog rastvora (a)
površina bilo kog pika, osim glavnog, nije veća od površine
glavnog pika na hromatogramu poredbenog rastvora (b)
(0,5 %), a zbir površina svih pikova osim glavnog, nije veći
roksitromicin HRS. Ako dobijeni spektri pokažu razlike,
od 6 površina glavnog pika na hromatogramu poredbenog
snime se novi spektri korišćenjem rastvora 90 g/l u
rastvora (b) (3,0 %). Zanemari se svaki pik sa površinom
metilenhloridu R.
koja je manja od 0,1 površine glavnog pika na hromato-

ROKSITROMICIN
gramu poredbenog rastvora (b). Bilo koji pik koji se eluira neophodno, podesi se protok mobilne faze. Injektuju se
mobilnom fazom B, sa relativnim retencionim vremenom naizmenično ispitivani rastvor (b) i poredbeni rastvor (a).
od 3 (u odnosu na pik roksitromicina) i koji odgovara tolu-
enu, u cilju ispitivanja srodnih supstancija treba zanemariti.
Etanol i toluen (2.4.24). Najviše 0,2 % etanola i 0,1 % ČUVANJE
toluena.
mina vode R i 85 zapremina acetona R i dopuni do 20 ml
istom smešom rastvarača. 12 ml ovog rastvora odgovara
NEČISTOĆE
zahtevima limit testa B za teške metale (10 ppm). Pripremi
se standard korišćenjem olova, standardnog rastvora (1 ppm
Pb), dobijenog razblaživanjem olova, standardnog rastvora
(100 ppm Pb) R smešom 15 zapremina vode R i 85 zapre-
mina acetona R.
ODREĐIVANJE
Određuje se tečnom hromatografijom (2.2.29).

stance u mobilnoj fazi A i dopuni do 10 ml istom mobilnom A. eritromicin A
fazom.
(a) do 10 ml mobilnom fazom A.
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 20,0 mg roksitromicina
HRS u mobilnoj fazi A i dopuni do 10,0 ml istom mobil-
nom fazom.
tvora (a) do 100,0 ml mobilnom fazom A.
Poredbeni rastvor (c) Rastvori se 5,0 mg roksitromicina
HRS, i 5,0 mg N-demetilroksitromicina HRS u mobilnoj
fazi A i dopuni do 50,0 ml istom mobilnom fazom.
Hromatografski postupak može da se izvede korišćenjem: B. 4-O-de(2,6-didezoksi-3-C,3-O-dimetil-a-ribo-heksa
piranozil)eritromicin10-(E)-[O-[(2-metoksietoksi) -
– kolone od nerđajućeg čelika dužine 0,25 m i unutrašnjeg metil]oksim],
grafiju, oktadecilsilil R (5 μm),
– mobilne faze: smeše 510 ml vode R, 200 ml rastvora
170 g/l amonijum-dihidrogenfosfata R čija je pH vred-
nost podešena na 5,3 natrijum-hidroksidom, rastvorom,
razblaženim R i 315 ml acetonitrila, protoka 1,5 ml/min,
Kada se hromatogrami snime pod propisanim uslovima,
retenciona vremena su: za N-demetilroksitromicin od 7 min
do 10 min i za roksitromicin od 10 min do 13 min. Injektuje
se 20 μl poredbenog rastvora (c). Ispitivanje je validno
samo ako je na hromatogramu poredbenog rastvora (c)
rezolucija između pikova koji odgovaraju N-demetilro-
ksitromicinu i roksitromicinu najmanje 6,0 a faktor sime-
trije pika koji odgovara roksitromicinu najviše 1,5. Ako je C. eritromicin 10-(E)-oksim,

ROKSITROMICIN
G. eritromicin 10-(E)-[O-[[(2-metoksietoksi)metoksi] me-

D. eritromicin 10-(Z)-[[(2-metoksietoksi)-metil]oksim] til]oksim],
E. 3-O-demetileritromicin (roksitromicin C) 10-(E)-[O- H. 13-dezoksieritromicin (roksitromicin B) 10-(E)-[O-[(2-

[(2-metoksietoksi)metil]oksim], metoksietoksi)metil]oksim],
F. N-demetileritromicin 10-(E)-[[O-(2-metoksietoksi)-
metil]oksim], I. 2-O-[(2-metoksietoksi)metil]eritromicin10-(E)-[O-[(2-
metoksietoksi)metil]oksim].

SAHARIN
S
se ohladi, rastvori se masa u oko 5 ml vode R, doda
1997:0947
hlorovodonična kiselina, razblažena R do slabo kisele
reakcije i filtrira, ako je potrebno. Filtratu se doda 0,2
SAHARIN ml gvožđe(III)-hlorida, rastvora R2. Razvija se ljubiča-
sta boja.
Saccharinum ISPITIVANJA
Rastvor S. Rastvori se 5,0 g u 20 ml rastvora 200 g/l natri-

jum-acetata R i dopuni do 25 ml istim rastvorom.
toda II, 2.2.2).
o- i p-Toluensulfonamid. Ispituje se gasnom hromatografi-
jom (2.2.28), korišćenjem kofeina R kao internog standarda.
C7H5NO3S Mr 183,2
Rastvor internog standarda. Rastvori se 25 mg kofeina R u
metilenhloridu R i dopuni do 100 ml istim rastvaračem.
DEFINICIJA
Ispitivani rastvor. Suspenduje se 10,0 g ispitivane sup-
Saharin sadrži od 98,0 % do 101,0 % 1,2-benzizotiazol- stance u 20 ml vode R i rastvori uz upotrebu 5-6 ml natri-
3(2H)-on-1,1-dioksida, izračunato u odnosu na osušenu jum-hidroksida, rastvora, koncentrovanog R. Ako je potre-
supstancu. bno, podesi se pH vrednost rastvora na 7 do 8 1 M natri-
jum-hidroksidom ili 1 M hlorovodoničnom kiselinom i do-
OSOBINE puni do 50 ml vodom R. Rastvor se promućka četiri puta sa
po 50 ml metilenhlorida R. Sakupe se donji slojevi, osuše
Beo, kristalan prašak ili bezbojni kristali, slabo rastvorljivi preko natrijum-sulfata, bezvodnog R i filtriraju. Filter i
u ključaloj vodi i alkoholu, teško rastvorljivi u hladnoj vodi natrijum-sulfat se isperu sa 10 ml metilenhlorida R. Filtrat i
i etru. Rastvara se u razblaženim rastvorima alkalnih rastvor posle ispiranja se skupe i upare skoro do suva u
hidroksida i karbonata. vodenom kupatilu na temperaturi koja ne prelazi 40 °C.
Kvantitativno se prenese ostatak u odgovarajuću epruvetu
od 10 ml pomoću malih količina metilenhlorida R, upari se
IDENTIFIKACIJA
do suva u struji azota R i ostatak rastvori u 1,0 ml rastvora
Prva identifikacija: C. internog standarda.
Druga identifikacija: A, B, D, E. Rastvor slepe proba. Upari se 200 ml metilenhlorida R do

suva u vodenom kupatilu na temperaturi koja ne prelazi
A. Zasićen rastvor, pripremljen bez zagrevanja, menja boju 40 °C. Ostatak se rastvori u 1 ml metilenhlorida R.
lakmus reagens papira, plavog R u crvenu.
Poredbeni rastvor. Rastvori se 20,0 mg o-toluensulfona-
B. Temperatura topljenja (2.2.14): od 226 ºC do 230 °C. mida R i 20,0 mg p-toluensulfonamida R u metilenhloridu R
i dopuni do 100,0 ml istim rastvaračem. 5,0 ml rastvora se
C. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom dopuni do 50,0 ml metilenhloridom R. 5,0 ml ovog rastvora
(2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim za se upari do suva u struji azota R. Ostatak se rastvori u 1,0
saharin HRS. Ispitivana i referentna supstanca se prip- ml rastvora internog standarda.
reme tehnikom diska.
D. Pomeša se oko 10 mg sa oko 10 mg rezorcinola R, doda
0,25 ml sumporne kiseline R i pažljivo se zagreva smeša – kolone od kvarcnog stakla (fused-silica), dužine 10 m i
iznad otvorenog plamena do nastanka tamnozelene boje. unutrašnjeg prečnika 0,53 mm, obložene polime-
Ostavi da se ohladi, doda 10 ml vode R i natrijum- tilfenilsiloksanom R (debljine filma 2 m),
hidroksida, rastvora, razblaženog R do alkalne reakcije.
Razvija se intenzivna zelena fluorescencija.
ml/min,
E. U 0,2 g doda se 1,5 ml natrijum-hidroksida, rastvora,
razblaženog R, upari se do suva i ostatak zagreva paž-
ljivo do topljenja, izbegavajući ugljenisanje. Ostavi da – split-injektora sa odnosom podele 1/2,

SAHARIN-NATRIJUM
uz održavanje temperature kolone na 180 °C, a temperature DEFINICIJA

injektora i detektora na 250 °C.
Saharin-natrijum sadrži od 99,0 % do 101,0 % 2-natrijum-
Injektuje se 1 l poredbenog rastvora. Podesi se osetljivost 1,2-benzizotiazol-3(2H)-on-1,1-dioksida, izračunato na
detektora tako da visina pika kofeina ne iznosi manje od bezvodnu supstancu. Može da sadrži promenljive količine
50 % pune skale pisača. Supstance se eluiraju sledećim vode.
redosledom: o-toluensulfonamid, p-toluensulfonamid i ko-
fein. Ispitivanje je validno samo ako je rezolucija između
pikova o-toluensulfonamida i p-toluensulfonamida najma- OSOBINE
nje 1,5.
Beo, kristalan prašak ili bezbojni kristali, eflorescentni u
Injektuje se 1 l slepe probe. Na dobijenom hromatogramu
ne sme biti pikova sa istim retencionim vremenima: inter- suvom vazduhu, lako rastvorljivi u vodi, slabo rastvorljivi u
nog standarda, o-toluensulfonamida i p-toluensulfonamida. alkoholu, gotovo nerastvorljivi u etru.
Injektuje se 1 l ispitivanog i 1 l poredbenog rastvora.

Ako se na hromatogramu ispitivanog rastvora pojavi bilo IDENTIFIKACIJA
koji pik koji odgovara o-toluensulfonamidu i p-
toluensulfonamidu, odnos njihovih površina u odnosu na Prva identifikacija: B, E.
interni standard nije veći od odgovarajućeg odnosa na
hromatogramu poredbenog rastvora (10 ppm o-
toluensulfonamida i 10 ppm p-toluensulfonamida). A. U 5 ml rastvora S (videti Ispitivanja) doda se 3 ml
hlorovodonične kiseline, razblažene R. Nastaje beli ta-
Teški metali (2.4.8). Dopuni se 10 ml rastvora S do 20 ml
log. Filtrira se i ispira vodom R. Talog se osuši na
vodom R. 12 ml rastvora odgovara zahtevima limit testa A
100 °C do 105 °C. Temperatura topljenja (2.2.14) je
za teške metale (20 ppm). Pripremi se standard korišćenjem
226°C do 230 °C.
olova, standardnog rastvora (2 ppm Pb) R.
1,000 g, sušenjem u sušnici na 100 °C do 105 °C u toku 4 h.
saharin-natrijum HRS. Pre ispitivanja supstance se
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g. osuše na 100 °C do 105 °C. Ispitivana i referentna sup-
stanca pripreme se tehnikom diska.
ODREĐIVANJE C. Pomeša se oko 10 mg sa oko 10 mg rezorcinola R, doda
0,25 ml sumporne kiseline R i smeša pažljivo zagreva
Rastvori se 0,150 g u 25 ml alkohola R, uz blago zagreva- iznad otvorenog plamena do nastanka tamno zelene
nje, ako je potrebno. Doda se 25 ml vode R i 0,25 ml boje. Ostavi da se ohladi, doda 10 ml vode R i natrijum-
fenolftaleina, rastvora R1. Titrira se 0,1 M natrijum- hidroksida, rastvora, razblaženog R do alkalne reakcije.
hidroksidom. Izvede se titracija slepe probe. Razvija se intenzivno zelena fluorescencija.
1 ml 0,1 M natrijum-hidroksida odgovara 18,32 mg D. U 0,2 g doda se 1,5 ml natrijum-hidroksida, rastvora,
C7H5NO3S. razblaženog R, upari se do suva i ostatak pažljivo za-
greva do topljenja, izbegavajući ugljenisanje. Ostavi da
ČUVANJE se ohladi, masa se rastvori u oko 5 ml vode R, doda
hlorovodonična kiselina, razblažena R do slabo kisele
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru. reakcije i filtrira ako je potrebno. Filtratu se doda 0,2 ml
gvožđe(III)-hlorida, rastvora R2. Razvija se ljubičasta
boja.
1997:0787 E. 0,5 ml rastvora S daje reakciju (b) natrijuma (2.3.1).
SAHARIN-NATRIJUM
ISPITIVANJA
Saccharinum natricum Rastvor S. Rastvori se 5,0 g u vodi, bez prisustva ugljen-

Izgled rastvora. Rastvori se 5,0 g u 25 ml vode, bez prisus-
tva ugljen-dioksida R. Rastvor je bistar (2.2.1) i bezbojan
(Metoda II, 2.2.2).
0,005 M sumporne kiseline. Zagreva se do ključanja i oh-
C7H4NNaO3S Mr 205,2 ladi. Doda se 0,1 ml fenolftaleina, rastvora R. Za promenu

SAHAROZA
boje indikatora u ružičastu potrebno je najmanje 4,5 ml i hromatogramu poredbenog rastvora (10 ppm o-
najviše 5,5 ml 0,01 M natrijum-hidroksida. toluensulfonamida i 10 ppm p-toluensulfonamida).
o- i p-Toluensulfonamid. Ispituje se gasnom hromatografi- Teški metali (2.4.8). 12 ml rastvora S odgovara zahtevima
jom (2.2.28), korišćenjem kofeina R kao internog standarda. limit testa A za teške metale (20 ppm). Pripremi se standard
Rastvor internog standarda. Rastvori se 25 mg kofeina R u
metilenhloridu R i dopuni do 100 ml istim rastvaračem. Voda (2.5.12). Najviše 15,0 %, određena za 0,200 g semi-
50 ml vode R. Ako je neophodno, podesi se pH vrednost
rastvora na 7 do 8 dodavanjem 1 M natrijum-hidroksida ili ODREĐIVANJE
1 M hlorovodonične kiseline. Rastvor se promućka četiri
puta sa po 50 ml metilenhlorida R. Sakupe se donji slojevi, Rastvori se 0,150 g u 50 ml sirćetne kiseline, bezvodne R,
osuše preko natrijum-sulfata, bezvodnog R i filtriraju. Filter uz blago zagrevanje ako je potrebno. Titrira se 0,1 M
i natrijum-sulfat se isperu sa 10 ml metilenhlorida R. Filtrat perhlornom kiselinom, uz potenciometrijsko određivanje
i rastvor posle ispiranja se skupe i upare skoro do suva u završne tačke titracije (2.2.20).
vodenom kupatilu na temperaturi koja ne prelazi 40 °C.
Kvantitativno se prenese ostatak u odgovarajuću epruvetu 1 ml 0,1 M perhlorne kiseline odgovara 20,52 mg
od 10 ml pomoću malih količina metilenhlorida R, upari se C7H4NNaO3S.
do suva u struji azota R i ostatak rastvori u 1,0 ml rastvora
internog standarda.
ČUVANJE
Rastvor slepe probe. Upari se 200 ml metilenhlorida R do
suva u vodenom kupatilu na temperaturi koja ne prelazi Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru.
40 °C. Ostatak se rastvori u 1 ml metilenhlorida R.
Poredbeni rastvor. Rastvori se 20,0 mg o-toluensulfona-
mida R i 20,0 mg p-toluensulfonamida R u metilenhloridu R
i dopuni do 100,0 ml istim rastvaračem. 5,0 ml rastvora se 1997:0204 (99*)
dopuni do 50,0 ml metilenhloridom R. 5,0 ml ovog rastvora
se upari do suva u struji azota R. Ostatak se rastvori u 1,0 SAHAROZA
ml rastvora internog standarda.
Hromatografski postupak može da se izvede korišćenjem: Saccharum
unutrašnjeg prečnika 0,53 mm, obložene polimetilfenil-
siloksanom R (debljine filma 2 m),
ml/min,
– split-injektora sa odnosom podele 1/2, C12H22O11 Mr 342,3
uz održavanje temperature kolone na 180 °C, a temperature

injektora i detektora na 250 °C. DEFINICIJA
Injektuje se 1 l poredbenog rastvora. Podesi se osetljivost
Saharoza je -D-fruktofuranozil--D-glukopiranozid. Ne
detektora tako da visina pika kofeina ne iznosi manje od
sadrži aditive.
50 % pune skale pisača. Supstance se eluiraju sledećim
redosledom: o-toluensulfonamid, p-toluensulfonamid i ko-
fein. Ispitivanje je validno samo ako je rezolucija između
OSOBINE
pikova o-toluensulfonamida i p-toluensulfonamida najma-
nje 1,5.
Beo, kristalan prašak ili sjajni, suvi, bezbojni ili beli kristali,
Injektuje se 1 l slepe probe. Na dobijenom hromatogramu vrlo lako rastvorljivi u vodi, teško rastvorljivi u alkoholu,
ne sme biti pikova sa istim retencionim vremenima: inte- gotovo nerastvorljivi u etanolu.
rnog standarda, o-toluensulfonamida i p-toluensulfonamida.
Injektuje se odvojeno 1 l ispitivanog i 1 l poredbenog IDENTIFIKACIJA
rastvora. Ako se na hromatogramu ispitivanog rastvora po-
javi bilo koji pik koji odgovara o-toluensulfonamidu i p- Prva identifikacija: A.
toluensulfonamidu, odnos njihovih površina u odnosu na
interni standard nije veći od odgovarajućeg odnosa na Druga identifikacija: B, C.

SAHAROZA
A. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom Provodljivost (2.2.38). Najviše 35 Scm-1. Rastvori se

(2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim za 31,3 g u vodi, bez prisustva ugljen-dioksida R pripremljenoj
saharozu HRS. od vode, destilovane R, i dopuni do 100,0 ml istim
rastvaračem. Izmeri se provodljivost rastvora (C1), uz blago
B. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27), mešanje magnetnom mešalicom, kao i provodljivost vode
na silikagelu G R kao adsorbensu. koja je korišćena za pripremanje rastvora (C2). Očitane
Ispitivani rastvor. Rastvori se 10 mg ispitivane sup- vrednosti moraju biti stabilne (odstupanje do 1%) u roku od
stance u smeši 2 zapremine vode R i 3 zapremine meta- 30 s. Provodljivost rastvora ispitivane supstance se izračuna
nola R pa se dopuni do 20 ml istom smešom rastvarača. iz izraza:
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 10 mg saharoze C1 - 0,35 C2
HRS u smeši 2 zapremine vode R i 3 zapremine meta- Specifična optička rotacija (2.2.7). Rastvori se 26,0 g u
nola R pa dopuni do 20 ml istom smešom rastvarača. vodi R i dopuni do 100,0 ml istim rastvaračem. Specifična
Poredbeni rastvor (b). Rastvori se po 10 mg fruktoze optička rotacija je od +66,3º do +67,0º.
HRS, glukoze HRS, laktoze HRS i saharoze HRS u Dekstrini. Ako se koristi u pripremanju infuzija velikih
smeši 2 zapremine vode R i 3 zapremine metanola R pa zapremina, odgovara zahtevima ispitivanja za dekstrine. U
se dopuni do 20 ml istom smešom rastvarača. 2 ml rastvora S doda se 8 ml vode R, 0,05 ml hlorovodoni-
Na ploču se nanese odvojeno po 2 l svakog rastvora i čne kiseline, razblažene R i 0,05 ml 0,05 M joda. Rastvor
startne tačke se potpuno osuše. Hromatogram se razvija ostaje žut.
u dužini od 15 cm uz mobilnu fazu: voda R - metanol R Glukoza i invertni šećer. U 5 ml rastvora S u epruveti
- sirćetna kiselina, bezvodna R - etilenhlorid R (150 mm × 16 mm) doda se 5 ml vode R, 1,0 ml 1 M natri-
(10:15:25:50 V/V/V/V), tačno izmerenu, jer mali višak jum-hidroksida i 1,0 ml rastvora 1 g/l metilenplavog R. Pro-
vode može da dovede do zamućenja rastvora. meša se i stavi u vodeno kupatilo. Posle tačno 2 min, epru-
Hromatogram se osuši u struji toplog vazduha. Ponovi veta se izvadi i rastvor odmah ispituje. Plava boja ne nestaje
se razvijanje hromatograma odmah u sveže napravlje- sasvim (0,04 %). Zanemari se plava boja dodirne površine
noj mobilnoj fazi. Osuši se u struji toplog vazduha i vazduh/rastvor.
ujednačeno isprska rastvorom 0,5 g timola R u smeši 5
ml sumporne kiseline R i 95 ml alkohola R. Zagreva se Sulfiti. Rastvori se 5,0 g u 40 ml vode R, doda 2,0 ml 0,1 M
10 min na 130 ºC. Glavna mrlja na hromatogramu natrijum-hidroksida i dopuni do 50,0 ml vodom R. U 10,0
ispitivanog rastvora slična je po položaju, boji i veličini ml ovog rastvora doda se 1 ml 3 M hlorovodonične kiseline,
glavnoj mrlji na hromatogramu poredbenog rastvora 2,0 ml fuksina, obezbojenog rastvora R1 i 2,0 ml 0,5 % V/V
(a). Ispitivanje je validno samo ako hromatogram formaldehida, rastvora R. Ostavi se da stoji 30 min i izmeri
poredbenog rastvora (b) pokazuje četiri jasno razdvo- apsorbancija (2.2.25) na maksimumu od 583 nm. Pripremi
jene mrlje. se standard na sledeći način. Rastvori se 76 mg natrijum-
metabisulfita R u vodi R i dopuni do 50,0 ml istim rastvara-
C. Dopuni se 1 ml rastvora S (videti Ispitivanja) do 100 čem. Dopuni se 5,0 ml ovog rastvora do 100,0 ml vodom R.
ml vodom R. U 5 ml ovog rastvora doda se 0,15 ml U 3,0 ml ovog rastvora doda se 4,0 ml 0,1 M natrijum-
sveže pripremljenog bakar(II)-sulfata, rastvora R i 2 hidroksida i dopuni do 100,0 ml vodom R. U 10,0 ml ovog
ml sveže pripremljenog natrijum-hidroksida, rastvora, rastvora odmah se doda 1 ml 3 M hlorovodonične kiseline,
razblaženog R. Rastvor je plav i bistar, a takav ostaje i 2,0 ml fuksina, obezbojenog rastvora R1 i 2,0 ml 0,5 % V/V
posle ključanja. U vreo rastvor se doda 4 ml rastvora formaldehida R. Ostavi se da stoji 30 min i izmeri
hlorovodonične kiseline, razblažene R i zagreva da apsorbancija na maksimumu na 583 nm. Kao rastvor za
ključa 1 min. Doda se 4 ml natrijum-hidroksida, ras- kompenzaciju za oba merenja koristi se rastvor pripremljen
tvora razblaženog R. Izdvaja se odmah narandžast tana isti način korišćenjem 10,0 ml vode R. Apsorbancija
log. ispitivanog rastvora nije veća od apsorbancije standarda (15
ppm SO2). Ispitivanje je validno samo ako je boja standarda
jasno ljubičastocrvena.
ISPITIVANJA
Olovo. Najviše 0,5 ppm Pb, određeno atomskom apsorpcio-
Rastvor S. Rastvori se 50,0 g u vodi, bez prisustva ugljen- nom spektrometrijom (Metoda II, 2.2.23), korišćenjem apa-
dioksida R pripremljenoj od vode, destilovane R, i dopuni rata sa grafitnom kivetom.
Ispitivani rastvor. Rastvori se 50 mg u 0,5 ml azotne kise-
Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.2.1) i nije intenziv- line, bez prisustva olova R u polifluorokarbonatnoj bombi
nije obojen od referentnog rastvora Y6 (Metoda II, 2.2.2). za razaranje i zagreva 5 h na 150 ºC. Ohladi se i dopuni do
5,0 ml vodom R.
fenolftaleina, rastvora R. Rastvor je bezbojan. Potrebno je Izmeri se apsorbancija na 283,3 nm, pri temperaturi sušenja
najviše 0,3 ml 0,01 M natrijum-hidroksida da se promeni kivete od 110 ºC, spaljivanja od 600 ºC i atomizacije od
boja indikatora u ružičastu. 2100 ºC.

SALBUTAMOL
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,1 %, određen za Ispituje se u oblasti od 230 nm do 350 nm (2.2.25); ras-
2,000 g zagrevanjem u sušnici 3 h na 105 ºC. tvor pokazuje apsorpcioni maksimum na 276 nm.
Specifična apsorbancija na maksimumu je od 66 do 75.
Bakterijski endotoksini (2.6.14). Ako se koristi za izradu
infuzija velikih zapremina, sadrži najviše 0,25 i.j. endotok- B. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom
sina/ mg. (2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim za
salbutamol HRS.
ČUVANJE C. Posmatraju se hromatogrami dobijeni ispitivanjem srod-

Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru. nog rastvora (b) slična je po položaju, boji i veličini
glavnoj mrlji na hromatogramu poredbenog rastvora.
D. Rastvori se oko 10 mg u 50 ml rastvora 20 g/l natrijum-
OZNAČAVANJE tetraborata R. Doda se 1 ml rastvora 30 g/l aminopi-
razolona R, 10 ml metilenhlorida R i 10 ml rastvora 20
Na signaturi se navodi: g/l kalijum-heksacijanoferata(III) R. Promućka se i
da je supstanca pogodna za izradu parenteralnih prepa- ostavi da se odvoje slojevi. U sloju metilenhlorida ra-
rata velikih zapremina, kada je neophodno za primenu. zvija se narandžastocrvena boja.
ISPITIVANJA
Izgled rastvora. Rastvori se 0,5 g u metanolu R i dopuni do

1997:0529 (98*)
SALBUTAMOL 2.2.2).
Salbutamolum sloju (2.2.27), na silikagelu G R kao adsorbensu.
Poredbeni rastvor. Rastvori se 10 mg salbutamola HRS u
C13H21NO3 Mr 239,3
DEFINICIJA fazu: amonijak koncentrovani R - voda R - etilacetat R - 2-
propanol R - metilizobutilketon R (3:18:35:45:50
Salbutamol sadrži od 98,0 % do 101,0 % (RS)-2-(1,1- V/V/V/V/V). Hromatogram se suši na vazduhu dok se ne iz-
dimetiletil)amino-1-[4-hidroksi-3-(hidroksimetil)-fenil]-eta- gubi miris rastvarača i isprska sa 1 g/l rastvorom
nola, izračunato u odnosu na osušenu supstancu. metilbenzotiazolonhidrazon-hidrohlorida R u 90 % V/V ras-
tvoru metanola R, a zatim rastvorom 20 g/l kalijum-
heksacijanoferata(III) R u smeši 1 zapremine amonijaka,
OSOBINE koncentrovanog R1 i 3 zapremine vode R, pa se ponovo
isprska rastvorom 1 g/l metilbenzotiazolonhidrazon-
Beo ili skoro beo kristalan prašak, slabo rastvorljiv u vodi, hidrohlorida R u 90% V/V rastvoru metanola R. Bilo koja
umereno rastvorljiv u alkoholu, teško rastvorljiv u etru. mrlja na hromatogramu ispitivanog rastvora (a), osim gla-
Topi se na oko 155 °C, uz raspadanje.
Bor
IDENTIFIKACIJA
Ispitivani rastvor. U 50 mg ispitivane supstance doda se 5
ml rastvora koji sadrži 13 g/l natrijum-karbonata, bezvod-
Prva identifikacija: B. nog R i 17 g/l kalijum-karbonata R. Upari se do suva na
Druga identifikacija: A, C, D. vodenom kupatilu i suši na 120 C. Ostatak se brzo žari sve
dok se organska materija ne razori, ostavi da se ohladi i
A. Rastvori se 80,0 mg u 0,1 M hlorovodoničnoj kiselini i doda 0,5 ml vode R i 3,0 ml sveže pripremljenog rastvora
dopuni do 100,0 ml istom kiselinom. Dopuni se 10,0 ml 1,25 g/l kurkumina R u sirćetnoj kiselini, glacijalnoj R.
rastvora do 100,0 ml 0,1 M hlorovodoničnom kiselinom. Blago se zagreva do rastvaranja, ostavi da se ohladi i doda

SALBUTAMOL-SULFAT
3,0 ml smeše pripremljene dodavanjem 5 ml sumporne OSOBINE

kiseline R, polako i uz mešanje, u 5 ml sirćetne kiseline,
glacijalne R. Pomeša se i ostavi da stoji 30 min. Dopuni se Beo ili skoro beo, kristalan prašak, lako rastvorljiv u vodi,
do 100,0 ml alkoholom R, filtrira i dalje se koristi filtrat. teško rastvorljiv u alkoholu i etru, vrlo teško rastvorljiv u
metilenhloridu.
Poredbeni rastvor. Rastvori se 0,572 g borne kiseline R u
1 000,0 ml vode R. Dopuni se 1,0 ml do 100,0 ml vodom R.
U 2,5 ml rastvora doda se 5,0 ml rastvora koji sadrži 13,0 IDENTIFIKACIJA
g/l natrijum-karbonata, bezvodnog R i 17,0 g/l kalijum-
karbonata R, i sa ovom smešom se postupi na isti način kao Prva identifikacija: B, E.
kod ispitivanog rastvora.
Izmeri se apsorbancija (2.2.25) ispitivanog rastvora i
poredbenog rastvora na maksimumu na oko 555 nm. Apsor- A. Rastvori se 80,0 mg u 0,1 M hlorovodoničnoj kiselini i
bancija ispitivanog rastvora nije veća od apsorbancije dopuni do 100,0 ml istom kiselinom. Dopuni se 10,0 ml
poredbenog rastvora (50 ppm). rastvora do 100,0 ml 0,1 M hlorovodoničnom kiselinom.
Ispituje se u oblasti od 230 nm do 350 nm (2.2.25); ras-
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5 %, određen za tvor pokazuje apsorpcioni maksimum na 276 nm. Spe-
1,000 g sušenjem u sušnici na 100 °C do 105 C. cifična apsorbancija na maksimumu je od 55 do 64.
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g. B. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom
salbutamol-sulfat HRS. Ispitivana i referentna supstanca
ODREĐIVANJE se pripreme tehnikom diska, uz korišćenje kalijum-bro-
mida R.
Titrira se 0,1 M perhlornom kiselinom uz potenciometrijsko C. Posmatraju se hromatogrami dobijeni ispitivanjem srod-
određivanje završne tačke titracije (2.2.20). nih supstanci. Glavna mrlja na hromatogramu ispitiva-
nog rastvora (b) slična je po položaju, boji i veličini
1 ml 0,1 M perhlorne kiseline odgovara 23,93 mg glavnoj mrlji na hromatogramu poredbenog rastvora.
C13H21NO3.
D. Rastvori se oko 10 mg u 50 ml rastvora 20 g/l natrijum-
tetraborata R. Doda se 1 ml rastvora 30 g/l
ČUVANJE aminopirazolona R, 10 ml rastvora 20 g/l kalijum-
heksacijanoferata(III) R i 10 ml metilenhlorida R. Pro-
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od mućka se i ostavi da se odvoje slojevi. U sloju metilen-
svetllosti. hlorida razvija se narandžastocrvena boja.
E Daje reakciju (a) sulfata (2.3.1.)
1997:0687 (98*) ISPITIVANJA
SALBUTAMOL-SULFAT Rastvor S. Rastvori se 0,25 g u vodi, bez prisustva ugljen-

Salbutamoli sulfas nije obojen od referentnog rastvora BY6 (Metoda II, 2.2.2).
metilcrvenog, rastvora R i 0,2 ml 0,01 M natrijum-hidrok-
sida. Rastvor je žut. Potrebno je najviše 0,4 ml 0,01 M
hlorovodonične kiseline da bi se boja indikatora promenila
u crvenu.
sloju (2.2.27), na silika-gelu G R kao adsorbensu.
C26H44N2O10S Mr 576,7
Ispitivani i rastvor (a). Rastvori se 0,24 g ispitivane sup-
DEFINICIJA
Salbutamol-sulfat sadrži od 98,0 % do 101,0 % di-(RS)-2-
(1,1-dimetiletil)-amino-1-(4-hidroksi-3-hidroksimetilfenil)- Poredbeni rastvor. Rastvori se 12 mg salbutamol-sulfata
etanol-sulfata, izračunato u odnosu na osušenu supstancu. HRS u vodi R i dopuni do 100 ml istim rastvaračem.

SALICILNA KISELINA
Na ploču se nanese odvojeno po 10 l svakog rastvora. 1997:0366 (98*)

fazu: amonijak koncentrovani R - voda R - etilacetat R - 2- SALICILNA KISELINA
propanol R - metilizobutilketon R (3:18:35:45:50
V/V/V/V/V). Hromatogram se suši na vazduhu dok se ne iz-
gubi miris rastvarača i isprska sa 1 g/l rastvorom metil- Acidum salicylicum
benzotiazolonhidrazon-hidrohlorida R u 90 % V/V rastvoru
metanola R, zatim rastvorom 20 g/l kalijum-heksacija-
noferata(III) R u smeši 1 zapremine amonijaka, koncentro-
vanog R1 i 3 zapremine vode R, pa se ponovo isprska rast-
vorom 1 g/l metilbenzotiazolonhidrazon-hidrohlorida R u
90 % V/V rastvoru metanola R. Bilo koja mrlja na hromato-
gramu ispitivanog rastvoroa (a), osim glavne mrlje, nije
intenzivnija od mrlje na hromatogramu poredbenog rast-
vora (0,5 %). C7H6O3 Mr 138,1
Bor
Ispitivani rastvor. U 50 mg ispitivane supstance doda se 5 DEFINICIJA
ml rastvora koji sadrži 13 g/l natrijum-karbonata, bezvod-
nog R i 17 g/l kalijum-karbonata R. Upari se do suva na Salicilna kiselina sadrži od 99,0 % do 100,5 % 2-
vodenom kupatilu i suši na 120 C. Ostatak se brzo žari sve hidroksibenzojeve kiseline, izračunato u odnosu na osušenu
dok se organska materija ne razori, ostavi da se ohladi i supstancu.
doda 0,5 ml vode R i 3,0 ml sveže pripremljenog rastvora
1,25 g/l kurkumina R u sirćetnoj kiselini, glacijalnoj R.
Blago se zagreva dok se ne rastvari, ostavi da se ohladi i OSOBINE
doda 3,0 ml smeše pripremljene dodavanjem 5 ml sum-
porne kiseline R, polako i uz mešanje, u 5 ml sirćetne kise- Beo, kristalan prašak, odnosno beli ili bezbojni acikularni
line, glacijalne R. Pomeša se i ostavi da stoji 30 min. Do- kristali, teško rastvorljivi u vodi, lako rastvorljivi u alko-
puni se do 100,0 ml alkoholom R, filtrira i dalje se koristi holu i etru, slabo rastvorljivi u metilenhloridu.
filtrat.
Poredbeni rastvor. Rastvori se 0,572 g borne kiseline R u IDENTIFIKACIJA
1 000,0 ml vode R. Dopuni se 1,0 ml do 100,0 ml vodom R.
U 2,5 ml rastvora doda se 5,0 ml rastvora koji sadrži 13,0 Prva identifikacija: A, B.
g/l natrijum-karbonata, bezvodnog R i 17,0 g/l kalijum-
karbonata R, i sa ovom smešom se postupi na isti način kao Druga identifikacija: A, C.
kod ispitivanog rastvora.
A. Temperatura topljenja (2.2.14): od 158 °C do 161 °C.
Izmeri se apsorbancija (2.2.25) ispitivanog rastvora i B. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom
poredbenog rastvora na maksimumu na oko 555 nm. Apsor- (2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom, dobijenim za
bancija ispitivanog rastvora nije veća od apsorbancije salicilnu kiselinu HRS.
poredbenog rastvora (50 ppm).
C. Rastvori se oko 30 mg u 5 ml 0,05 M natrijum-hidrok-
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5 %, određen za sidu, neutrališe ako je potrebno i dopuni do 20 ml vo-
1,000 g sušenjem u sušnici na 100 °C do 105 C. dom R. 1 ml ovog rastvora daje reakciju (a) salicilata
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1%, određen za 1,0 g. (2.3.1).
Rastvori se 0,400 g u 5 ml mravlje kiseline, bezvodne R i Rastvor S. Rastvori se 2,5 g u 50 ml ključale vode, destilo-
doda 35 ml sirćetne kiseline, bezvodne R. Titrira se 0,1 M vane R, ohladi i filtrira.
perhlornom kiselinom, uz potenciometrijsko određivanje Izgled rastvora. Rastvori se 1 g u 10 ml alkohola R. Ras-
završne tačke titracije (2.2.20). tvor je bistar (2.2.1) i bezbojan (Metoda II, 2.2.2).
1 ml 0,1 M perhlorne kiseline odgovara 57,67 mg Hloridi (2.4.4). 10 ml rastvora S dopunjenog do 15 ml vo-
C26H44N2O10S. dom R odgovara zahtevima limit testa za hloride (100 ppm).
ČUVANJE testa za sulfate (200 ppm).
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od Teški metali (2.4.8). Rastvori se 2,0 g u 15 ml alkohola R i
svetllosti. doda 5 ml vode R. 12 ml ovog rastvora odgovara zahtevima

SELEN-DISULFID
limit testa B za teške metale (20 ppm). Pripremi se standard B. Ostavi se obojen rastvor dobijen u ispitivanju za
korišćenjem olova standardnog rastvora (2 ppm Pb) Identifikaciju A da stoji 10 min i filtrira kroz kizelgel H
pripremljenog razblaživanjem olova, standardnog rastvora R. 5 ml filtrata daje reakciju (a) sulfata (2.3.1).
(100 ppm Pb) R smešom 5 zapremina vode R i 15 zapre-
mina alkohola R.
ISPITIVANJA
1,00 g sušenjem u eksikatoru.
Rastvorljiva jedinjenja selena. U 10 g doda se 100 ml
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 2,00 g. vode R, dobro promeša, ostavi da stoji 1 h, uz često mućka-
nje, i filtrira. U 10 ml filtrata doda se 2 ml rastvora 115 g/l
mravlje kiseline bezvodne, R, dopuni se do 50 ml vodom R i
ODREĐIVANJE podesi pH vrednost na 2,0 do 3,0 rastvorom 115 g/l mravlje
kiseline, bezvodne R. Doda se 2 ml rastvora 5 g/l 3,3´-
Rastvori se 0,120 g u 30 ml alkohola R i doda 20 ml vode R. diaminobenzedin-tetrahidrohlorida R. Ostavi se da stoji 45
Titrira se 0,1 M natrijum-hidroksidom, uz 0,1 ml fenolcrve- min i onda podesi pH vrednost na 6,0 do 7,0 amonijakom,
nog, rastvora R, kao indikatora, do pojave crvenkastolju- razblaženim R1. Mućka se rastvor 1 min sa 10 ml toluena R
bičaste boje. i ostavi da se odvoje slojevi. Apsorbancija (2.2.25) gornjeg
sloja, izmerena na 420 nm, nije veća od apsorbancije sta-
1 ml 0,1 M natrijum-hidroksida odgovara 13,81 mg C7H6O3. ndarda pripremljenog u isto vreme i na isti način, počevši
od: "doda se 2 ml rastvora 115 g/l mravlje kiseline, bezvo-
dne R" i koristeći 5 ml selena, standardnog rastvora (1 ppm
ČUVANJE Se) R (5 ppm, izračunato na Se).
Čuvati u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od svetlo-
sti. ODREĐIVANJE
U 0,100 g doda se 25 ml azotne kiseline, pušljive R i za-

greva na vodenom kupatilu 1 h. Može da zaostane mali
nerastvorljivi ostatak. Ohladi se i dopuni do 100,0 ml vo-
dom R. U 25,0 ml doda se 50 ml vode R i 5 g uree R i za-
1997:1147
greva do ključanja. Ohladi se, doda 7 ml kalijum-jodida,
rastvora R, 3 ml skroba, rastvora R i titrira se odmah 0,1 M
SELEN-DISULFID natrijum-tiosulfatom. Izvede se titracija slepe probe.
1 ml 0,1 M natrijum-tiosulfata odgovara 1,974 mg Se.
Selenii disulfidum
ČUVANJE
SeS2 Mr 143,1 Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru.
DEFINICIJA
1997:0788
Selen-disulfid sadrži od 52,0 % do 55,5 % Se.
SERIN
OSOBINE
Serinum
Svetlonarandžast ili crvenkastosmeđ prašak, gotovo
nerastvorljiv u vodi.
IDENTIFIKACIJA
C3H7NO3 Mr 105,1
A. Zagreva se oko 50 mg sa 5 ml azotne kiseline R 30 min
da blago ključa, dopuni do 50 ml vodom R i filtrira. U 5
ml filtrata doda se 10 ml vode R i 5 g uree R. Zagreva se DEFINICIJA
do ključanja, ohladi i doda 1,5 ml kalijum-jodida, ras-
tvora R. Nastaje žuta do narandžasta boja koja staja- Serin sadrži od 98,5 % do 101,0 % (S)-2-amino-3-
njem brzo tamni. Ovaj rastvor se koristi u ispitivanju za hidroksipropionske kiseline, izračunato u odnosu na osu-
Identifikaciju B. šenu supstancu.

SERIN
OSOBINE Poredbeni rastvor (c). Rastvori se 10 mg metionina HRS i

10 mg serina HRS u 0,1 M hlorovodoničnoj kiselini i do-
Beo ili skoro beo, kristalan prašak ili bezbojni kristali, lako puni do 25 ml istom kiselinom.
rastvorljivi u vodi, gotovo nerastvorljivi u alkoholu i etru.
Na ploču se nanese odvojeno po 5 µl svakog rastvora.
IDENTIFIKACIJA
fazu: sirćetna kiselina, glacijalna R - voda R - butanol R
Prva identifikacija: A, B. (20:20:60 V/V/V). Hromatogram se osuši na vazduhu, ispr-
ska ninhidrinom, rastvorom R i zagreva 15 min na 100 °C
Druga identifikacija: A, C, D. do 105 °C. Bilo koja mrlja na hromatogramu ispitivanog
rastvora (a), osim glavne mrlje, nije intenzivnija od mrlje na
A. Odgovara zahtevima ispitivanja za specifičnu optičku hromatogramu poredbenog rastvora (b) (0,5%). Ispitivanje
rotaciju (videti Ispitivanja). je validno samo ako hromatogram poredbenog rastvora (c)
(2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim za Hloridi (2.4.4). Dopuni se 5 ml rastvora S do 15 ml vodom
serin HRS. Ispitivana i referentna supstanca se pripreme R. Rastvor odgovara zahtevima limit testa za hloride (200
tehnikom diska. ppm).
C. Posmatraju se hromatogrami dobijeni ispitivanjem Sulfati (2.4.13). Dopuni se 10 ml rastvora S do 15 ml vo-
ninhidrin-pozitivnih supstanci. Glavna mrlja na dom, destilovanom R. Rastvor odgovara zahtevima limit
hromatogramu ispitivanog rastvora (b) slična je po testa za sulfate (300 ppm).
položaju, boji i veličini glavnoj mrlji na hromatogramu
poredbenog rastvora (a). Amonijum. Pripremi se komorica od dva sahatna stakla,
prečnika 60 mm. Na unutrašnji zid gornjeg sahatnog stakla
D. U 1 ml rastvora 10 g/l ispitivane supstance u epruveti prilepi se komadić lakmus reagens papira, crvenog R, 5 · 5
doda se 5 ml rastvora 20 g/l natrijum-perjodata R. Za- mm i nakvašenog sa nekoliko kapi vode R. Fino se spraši
greva se na vodenom kupatilu i sakupe pare na staklenoj ispitivana supstanca, prenese 50 mg u donje sahatno staklo i
vuni koja je ovlažena vodom R i postavljena na otvor rastvori u 0,5 ml vode R. U rastvor se doda 0,30 g magnezi-
epruvete. Posle zagrevanja od 5 min, prenese se sta- jum-oksida, teškog R. Kratko se rastrlja staklenim štapićem.
klena vuna u epruvetu koja sadrži 1 ml rastvora 15 g/l Odmah se zatvori komorica gorljim sahatnim staklom. Za-
hromotropne kiseline, natrijumove soli R i 3 ml sum- greva se na 40 °C 15 min. Lakmus papir nije intenzivnije
porne kiseline R. Zagreva se na vodenom kupatilu 10 plavo obojen od standarda pripremljenog u isto vreme i na
min. Nastaje ljubičastocrvena boja. isti način, korišćenjem 0,1 ml amonijuma, standardnog ras-
tvora (100 ppm NH4) R, 0,5 ml vode R i 0,30 g magnezijum-
ISPITIVANJA oksida, teškog R (200 ppm).
Rastvor S. Rastvori se 2,5 g u vodi, destilovanoj R i dopuni Gvožđe (2.4.9). U levku za odvajanje rastvori se 1,0 g u 10
do 50 ml istim rastvaračem. ml hlorovodonične kiseline, razblažene R. Promućka se tri
puta po 3 min sa po 10 ml metilizobutilketona R1. U sjedi-
Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.2.1) i nije intenziv- njene organske slojeve doda se 10 ml vode R i mućka 3 min.
nije obojen od referentnog rastvora BY6 (Metoda II, 2.2.2). Vodeni sloj odgovara zahtevima limit testa za gvožđe (10
ppm).
hlorovodoničnoj kiselini, razblaženoj R i dopuni do 25,0 ml Teški metali (2.4.8). Rastvori se 2,0 g u vodi R i dopuni do
istom kiselinom. Specifična optička rotacija je od +14,0° do 20 ml istim rastvaračem. 12 ml ovog rastvora odgovara
+16,0°, izračunata u odnosu na osušenu supstancu. zahtevima limit testa A za teške metale (10 ppm). Pripremi
se standard korišćenjem olova, standardnog rastvora (1
Ninhidrin-pozitivne supstance. Ispituje se hromatografi- ppm Pb) R.
jom na tankom sloju (2.2.27), na pogodnom silikagelu kao
adsorbensu. Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5 %, određen za
1,000 g sušenjem u sušnici na 100 °C do 105 °C.
stance u 0,1 M hlorovodoničnoj kiselini i dopuni do 10 ml Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g.
istom kiselinom.
Ispitivani rastvor (b). Dopuni se 1 ml ispitivanog rastvora ODREĐIVANJE
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 10 mg serina HRS u 0,1 Doda se 30 ml sirćetne kiseline, bezvodne R. Titrira se 0,1
M hlorovodoničnoj kiselini i dopuni do 50 ml istom kiseli- M perhlornom kiselinom, uz 0,1 ml naftolbenzeina, ras-
nom. tvora R, kao indikatora, dok se boja ne promeni iz
smeđežute u zelenu.
(b) do 20 ml vodom R. 1 ml 0,1 M perhlorne kiseline odgovara 10,51 mg C3H7NO3.

SERTAKONAZOL-NITRAT
ČUVANJE C. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom

Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od sertakonazol-nitrat HRS. Ispitivana i referentna sup-
svetlosti. stanca se suše na 100 °C do 105 °C 2 h i pripreme tehni-
kom diska korišćenjem kalijum-bromida R.

1997:1148
stance u smeši 1 zapremine amonijaka, koncentrovanog
SERTAKONAZOL-NITRAT R i 9 zapremina metanola R i dopuni do 10 ml istom
Sertaconazoli nitras Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 40 mg sertakonazol-
nitrata HRS u smeši 1 zapremine amonijaka,
koncentrovanog R i 9 zapremina metanola R i dopuni
do 10 ml istom smešom rastvarača.
Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 20 mg mikonazol-nit-

rata HRS u poredbenom rastvoru (a) i dopuni do 5 ml
istim rastvorom.

fazu: amonijak, koncentrovani R - toluen R - dioksan R
(1:40:60 V/V/V). Hromatogram se suši u struji vazduha
15 min i izloži parama joda 30 min. Glavna mrlja na
hromatogramu ispitivanog rastvora je slična po položaju,
boji i veličini mrlji na hromatogramu poredbenog ras-
C20H16Cl3N3O4S Mr 500,8
tvora (a). Ispitivanje je validno samo ako hromatogram
poredbenog rastvora (b) pokazuje dve jasno razdvojene
DEFINICIJA mrlje.
E. Oko 1 mg daje reakciju nitrata (2.3.1).

Sertakonazol-nitrat sadrži od 98,5 % do 101,0 % (RS)-1-[2-
[(7-hlor-1-benzotiofen-3-il)metoksi]-2-(2,4-dihlorofenil)
etil]-1H-imidazol-nitrata, izračunato u odnosu na bezvodnu ISPITIVANJA
supstancu.
Izgled rastvora. Rastvori se 0,1 g u alkoholu R i dopuni do
OSOBINE
2.2.2).
Beo ili skoro beo prašak, gotovo nerastvorljiv u vodi, ume- Srodne supstance. Ispituju se tečnom hromatografijom
reno rastvorljiv u metanolu, slabo rastvorljiv u alkoholu i (2.2.29).
metilenhloridu.
u mobilnoj fazi i dopuni se do 10,0 ml mobilnom fazom.
IDENTIFIKACIJA
Poredbeni rastvor (a). 5,0 ml ispitivanog rastvora dopuni se
Prva identifikacija: A, C. do 100,0 ml mobilnom fazom. 1,0 ml ovog rastvora se do-
puni do 20,0 ml mobilnom fazom.
Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 5,0 mg sertakonazol-nit-
A. Temperatura topljenja (2.2.14): od 156 °C do 161 °C. rata HRS i 5,0 mg mikonazol-nitrata HRS u mobilnoj fazi i
dopuni se do 20,0 ml mobilnom fazom. Dopuni se 1,0 ml
B. Rastvori se 0,1 g u metanolu R i dopuni do 100 ml istim rastvora do 50,0 ml mobilnom fazom.
rastvaračem. Dopuni se 10 ml ovog rastvora do 100 ml
metanolom R. Ispituje se u oblasti od 240 nm do 320 nm Hromatografski postupak može da se izvede korišćenjem:
(2.2.25); rastvor pokazuje tri apsorpciona maksimuma
na 260 nm, 293 nm i 302 nm. Odnos apsorbancije izme- - kolone od nerđajućeg čelika, dužine 0,25 m i unutraš-
rene na maksimumu na 302 nm i apsorbancije izmerene njeg prečnika 4 mm, napunjene silikagelom za
na maksimumu na 293 nm je od 1,16 do 1,28. hromatografiju, nitril R1 (10 µm),

SILICIJUM-DIOKSID, KOLOIDNI, BEZVODNI
- mobilne faze: acetonitril R - 1,5 g/l rastvora natrijum-

dihidrogenfosfata R, (37:63 V/V), protoka 1,6 ml/min,
- detektora, spektrofotometra, podešenog na 220 nm.
Injektuje se 20 µl poredbenog rastvora (a) i 20 µl poredbe-

nog rastvora (b). Retenciona vremena na dobijenim B. 3-(brommetil)-7-hlor-1-benzotiofen,
hromatogramima su: za nitratni jon oko 1 min, za mikona-
zol oko 17 min, za sertakonazol oko 19 min. Kada se koristi
pisač, osetljivost sistema se podesi tako da visina glavnog
pika na hromatogramu poredbenog rastvora (a) ne bude ma-
nja od 25 % pune skale pisača. Ispitivanje je validno samo
ako je na hromatogramu poredbenog rastvora (b) rezolucija
između pikova mikonazola i sertakonazola najmanje 2,0.
C. (7-hlor-1-benzotiofen-3-il)metanol.
Injektuje se odvojeno 20 µl ispitivanog rastvora i 20 µl
poredbenog rastvora (a). Nastavi se hromatografski postu-
pak u trajanju od 1,3 retenciona vremena glavnog pika. Na
hromatogramu ispitivanog rastvora površina bilo kojeg pika, 1997:0434
osim glavnog pika i pika nitratnog jona, nije veća od povr-
šine glavnog pika na hromatogramu poredbenog rastvora SILICIJUM-DIOKSID, KOLOIDNI,
(a) (0,25 %) i zbir površina takvih pikova nije veći od dvos-
truke površine glavnog pika na hromatogramu poredbenog BEZVODNI
rastvora (a) (0,5 %). Zanemari se bilo koji pik sa površinom
manjom od 0,2 površine glavnog pika na hromatogramu
poredbenog rastvora (a). Silica colloidalis anhydrica
kro metodom za određivanje vode. SiO2 Mr 60,1
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g. DEFINICIJA
ODREĐIVANJE Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni sadrži od 99,0 % do

100,5 % SiO2, određeno u odnosu na ižarenu supstancu.
sirćetne kiseline, bezvodne R i metiletilketona R. Titrira se
0,1 M perhlornom kiselinom, uz potenciometrijsko OSOBINE
određivanje završne tačke titracije (2.2.20). Izvodi se titra-
cija slepe probe. Lak, fin, beo, amorfan prašak, veličine čestica od oko 15
nm, gotovo nerastvorljiv u vodi i u mineralnim kiselinama,
1 ml 0,1 M perhlorne kiseline odgovara 50,08 mg osim u fluorovodoničnoj kiselini. Rastvara se u vrućim
C20H16Cl3N3O4S. rastvorima alkalnih hidroksida.
ČUVANJE
IDENTIFIKACIJA
svetlosti. Oko 20 mg daje reakciju silikata (2.3.1).
NEČISTOĆE ISPITIVANJA
pH (2.2.3). Promućka se 1,0 g sa 30 ml vode, bez prisustva

ugljen-dioksida R. pH vrednost suspenzije je od 3,5 do 5,5.
Hloridi (2.4.4). U 1,0 g doda se smeša 20 ml azotne
kiseline, razblažene R i 30 ml vode R i zagreva na vodenom
kupatilu 15 min, uz često mućkanje. Dopuni se do 50 ml
vodom R, ako je potrebno, filtrira i ohladi. 10 ml filtrata
dopunjenog do 15 ml vodom R odgovara zahtevima limit
Teški metali (2.4.8). Suspenduje se 2,5 g u dovoljno vode
R do nastanka polutečnog mase. Osuši se na 140 °C. Kada
A. 1-(2,4-dihlorfenil)-2-(1H-imidazol-1-il)etanol, osušena supstanca pobeli, staklenim štapićem se masa usi-

SILICIJUM-DIOKSID, KOLOIDNI, HIDRATISAN
tni. Doda se 25 ml 1 M hlorovodonične kiseline i zagreva B. Posle zagrevanja u sušnici na 100 °C do 105 °C 2 h
da blago ključa 5 min, uz često mešanje staklenim štapićem. gubitak mase je veći od 3 %.
Centrifugira se 20 min i supernatant se filtrira kroz
membranski filter. Ostatku u kiveti za centrifugiranje doda
se 3 ml hlorovodonične kiseline, razblažene R i 9 ml vode R ISPITIVANJA
i zagreva da ključa. Centrifugira se 20 min i supernatant se
filtrira kroz isti membranski filter. Ostatak se ispere malimRastvor S. U 2,5 g doda se 50 ml hlorovodonične kiseline
količinama vode R, spoje se filtrati i rastvori posle ispiranja
R i promeša. Zagreva se na vodenom kupatilu 30 min,
i dopune do 50 ml vodom R. U 20 ml ovog rastvora doda se povremeno mešajući. Početna zapremina održava se doda-
50 mg askorbinske kiseline R i 1 ml amonijaka, koncen- vanjem hlorovodonične kiseline, razblažene R. Upari se do
trovanog R. Neutrališe se amonijakom, razblaženim R2. suva. Ostatku se doda smeša 8 ml hlorovodonične kiseline,
Dopuni se do 25 ml vodom R. 12 ml ovog rastvora odgo- razblažene R i 24 ml vode R. Zagreva se do ključanja i
vara zahtevima limit testa A za teške metale (25 ppm). filtrira pod smanjenim pritiskom kroz filter od sinterovanog
Pripremi se standard korišćenjem olova, standardnog ras- stakla (16). Ostatak na filteru ispere se vrućom smešom 3
tvora (1 ppm Pb) R. ml hlorovodonične kiseline, razblažene R i 9 ml vode R.
Ispira se malim količinama vode R, spoje se filtrati i
Gubitak žarenjem. Najviše 5,0 %, određen za 0,200 g
rastvori posle ispiranja i dopune do 50 ml vodom R.
žarenjem u platinskom lončiću za žarenje na 900 °C 2 h.
Ostavi se da se ohladi u eksikatoru pre merenja. pH (2.2.3). Suspenduje se 1,0 g u 30 ml rastvora 75 g/l
kalijum-hlorida R. pH vrednost suspenzije je od 4,0 do 7,0.
ODREĐIVANJE
Sposobnost apsorpcije vode. Rastrlja se u tarioniku 5 g sa
U ostatak dobijen posle ispitivanja za gubitak žarenjem, 5 ml vode R, dodajući vodu kap po kap. Smeša ostaje
doda se 0,2 ml sumporne kiseline R i dovoljno alkohola R praškasta.
da se ostatak potpuno ovlaži. Doda se 6 ml fluorovodonične
Supstance rastvorljive u hlorovodoničnoj kiselini. Upari
kiseline R i upari do suva na vreloj ploči na temperaturi od
se do suva 10 ml rastvora S u platinskoj posudi i suši do
95 °C do 105 °C, vodeći računa da se izbegne gubitak sup-
konstantne mase na 100 °C do 105 °C. Masa ostatka je naj-
stance prskanjem. Zidovi posude speru se sa 6 ml
više od 10 mg (2,0 %).
fluorovodonične kiseline R i upari do suva. Žari se na
900 °C, ostavi da se ohladi u eksikatoru i odmeri. Hloridi (2.4.4). Zagreva se 0,5 g sa 50 ml vode R na vode-
Razlika između mase finalnog ostatka i mase ostatka nom kupatilu 15 min. Dopuni se do 100 ml vodom R i
dobijenog u ispitivanju za gubitak žarenjem daje sadržaj centrifugira na 1500 g 5 min. 10 ml supernatanta dopunje-
SiO2 u upotrebljenoj količini ispitivane supstance. nog do 15 ml vodom R odgovara zahtevima limit testa za
hloride (0,1 %).
Sulfati (2.4.13). Dopuni se 2 ml rastvora S do 100 ml vo-
1997:0738 dom, destilovanom R. 15 ml ovog rastvora odgovara zahte-
vima limit testa za sulfate (1 %).
SILICIJUM-DIOKSID, KOLOIDNI, Gvožđe (2.4.9). U 2 ml rastvora S doda se 28 ml vode R. 10
HIDRATISAN ml ovog rastvora odgovara zahtevima limit testa za gvožđe
(300 ppm).
Silica colloidalis hydrica Teški metali (2.4.8). U 20 ml rastvora S doda se 50 mg

hidroksilamin-hidrohlorida R i 1 ml amonijaka, koncentro-
vanog R. pH vrednost se podesi na 3,5 dodavanjem
DEFINICIJA amonijaka, razblaženog R2, uz potenciometrijsko praćenje
pH vrednosti. Dopuni se do 25 ml vodom R. 12 ml ovog
Silicijum-dioksid, koloidni, hidratisani, sadrži od 98,0 % do rastvora odgovara zahtevima limit testa A za teške metale
100,5% SiO2 (Mr 60,1), određeno u odnosu na ižarenu sup- (25 ppm). Pripremi se standard korišćenjem olova, standar-
stancu. dnog rastvora (1 ppm Pb) R.
Gubitak žarenjem. Najviše 20,0 %, određen za 0,200 g u
OSOBINE platinskom lončiću za žarenje zagrevanjem na 100 °C do
105 °C 1 h, a zatim na 900 °C 2 h.
Beo ili skoro beo, lak, fin amorfan prašak, gotovo
nerastvorljiv u vodi i u mineralnim kiselinama, osim u
fluorovodoničnoj kiselini. Rastvara se u vrućim rastvorima ODREĐIVANJE
alkalnih hidroksida.
U ostatak dobijen posle ispitivanja za gubitak žarenjem
doda se 0,2 ml sumporne kiseline R i dovoljno alkohola R
IDENTIFIKACIJA da se ostatak potpuno ovlaži. Doda se 6 ml fluorovodonične
kiseline R i upari do suva na temperaturi od 95 °C do
A. Oko 20 mg daje reakciju silikata (2.3.1). 105 °C, vodeći računa da se izbegne gubitak supstance

SOMATOSTATIN
prskanjem. Zidovi posude speru se sa 6 ml fluorovodonične 1 ml sveže pripremljenog 100 g/l rastvora kalijum-jodida R.
kiseline R i ponovo upari do suva. Žari se na 900 °C, ostavi Titrira se 0,1 M natrijum-tiosulfatom, uz korišćenje 1,0 ml
da se ohladi u eksikatoru i izmeri. Razlika između mase skroba, rastvora R kao indikatora. Za titraciju je potrebno
finalnog ostatka i mase ostatka dobijenog u ispitivanju za najmanje 1,0 ml 0,1 M natrijum- tiosulfata.
gubitak žarenjem odgovara masi SiO2 u ispitivanom uzorku.
Hloridi (2.4.4). 10 ml rastvora S dopunjenog do 15 ml vo-
dom R odgovara zahtevima limit testa za hloride (25 mg/l).
ČUVANJE Sulfati (2.4.13). 15 ml rastvora S odgovara zahtevima limit
testa za sulfate (50 mg/l).
Gvožđe (2.4.9). 5,0 ml rastvora (a), dobijenog u ispitivanju
za teške metale i dopunjenog do 10,0 ml vodom R, odgo-
vara zahtevima limit testa za gvožđe (5 ppm).
1997:0590 Teški metali (2.4.8). Rastvori se ostatak, dobijen u ispitiva-

nju za ostatak posle uparavanja, zagrevanjem dva puta sa
po 15 ml vode R i dopuni do 50,0 ml (rastvor (a)). 12 ml
SIRĆETNA KISELINA, rastvora (a) odgovara zahtevima limit testa A za teške me-
GLACIJALNA tale (5 ppm). Pripremi se standard korišćenjem olova,
Acidum aceticum glaciale Ostatak posle uparavanja. Upari se 20 g do suva na vode-

nom kupatilu i osuši na 100 C do 105 C. Masa ostatka je
najviše 2,0 mg (0,01 %).
C2H4O2 Mr 60,1 ODREĐIVANJE
Odmeri se tačno tikvica po Erlenmeyeru sa brušenim sta-

DEFINICIJA klenim zatvaračem, koja sadrži 25 ml vode R. Doda se 1,0
ml ispitivane supstance i ponovo tačno odmeri. Doda se 0,5
Sirćetna kiselina, glacijalna sadrži od 99,0 % m/m do ml fenolftaleina, rastvora R i titrira 1 M natrijum-hidro-
100,5 % m/m C2H4O2. ksidom.
1 ml 1M natrijum-hidroksida odgovara 60,1 mg C2H4O2.
OSOBINE
Kristalna masa ili bistra, bezbojna, isparljiva tečnost, meša ČUVANJE

se sa vodom, alkoholom, etrom i metilenhloridom.
IDENTIFIKACIJA
A. Rastvor 100 g/l je jako kiseo (2.2.4).

1997:0949
B. U 0,03 ml doda se 3 ml vode R i neutrališe natrijum-
hidroksidom, rastvorom, razblaženim R. Rastvor daje
reakciju (b) acetata (2.3.1).
SOMATOSTATIN
ISPITIVANJA
Somatostatinum
Rastvor S. Dopuni se 20 ml do 100 ml vodom, destilova-

nom R.
Izgled. Rastvor S je bistar (2.2.1) i bezbojan (Metoda II, C H N O S Mr 1638
76 104 18 19 2
2.2.2).
Temperatura očvršćavanja (2.2.18). Najmanje 14,8 C.

DEFINICIJA
Redukcione supstance. U 5,0 ml se doda 10,0 ml vode R i
promeša. U 5,0 ml ovog rastvora doda se 6 ml sumporne Somatostatin je ciklični tetradekapeptid koji ima strukturu
kiseline R, ohladi pa se doda 2,0 ml 0,0167 M kalijum- hipotalamusnog hormona koji inhibira oslobađanje huma-
dihromata. Ostavi se da stoji 1 minut i doda 25 ml vode R i nog hormona rasta. Dobija se sintetski. Sadrži promenljiv

SOMATOSTATIN
sadržaj sirćetne kiseline. Nalazi se u liofiziranom obliku i zajedno sa polovinom ekvimolarnog iznosa L-cistina.
sadrži od 95,0 % do 103,0 % somatostatina, izračunato u
odnosu na bezvodnu supstancu, bez prisustva sirćetne kise- Rastvor internog standarda. Rastvori se 30 mg DL-norleu-
line cina R u smeši jednakih zapremina hlorovodonične kiseline
R i vode R i dopuni do 100,0 ml istom smešom rastvarača.
Ispitivani rastvor. 1 mg ispitivane supstance unese se u
OSOBINE pogodnu, čistu, cev od debelog stakla, dužine 100 mm i
unutrašnjeg prečnika 6 mm. Doda se tačno izmerena
Beo, amorfan prašak, lako rastvorljiv u vodi i sirćetnoj kise- zapremina rastvora internog standarda koji sadrži toliko DL-
lini, gotovo nerastvorljiv u metilenhloridu. norleucina R da odgovara polovini očekivanog broja mo-
lova somatostatina. Epruveta se uroni u smešu za zamrzava-
nje na –5 ºC, pritisak se smanji do ispod 133 Pa i cev zatopi.
IDENTIFIKACIJA Zagreva se na 110 ºC do 115 ºC 16 h. Ampula se ohladi,
otvori, sadržaj prenese u tikvicu od 10 ml sa pet zapremina
A. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27), na od po 0,2 ml vode R i upari do suva iznad kalijum-hidrok-
pogodnom silikagelu kao adsorbensu. sida R pod sniženim pritiskom. Ostatak se rastvori u vodi R
Ispitivani rastvor. Rastvori se 1,0 mg ispitivane sup- i upari do suva iznad kalijum-hidroksida R pod sniženim
stance u 1,0 ml vode R. pritiskom pa se ove operacije ponove još jednom. Ostatak
se rastvori u pogodnom rastvoru pufera (pH 2,2) i dopuni
Poredbeni rastvor. Rastvori se sadržaj bočice somato- do odgovarajuće zapremine istim rastvorom pufera.
statina HRS u vodi R. Razblaži se odgovarajuća zapre-
mina ovog rastvora vodom R, tako da se dobije rastvor U analizator aminokiselina unese se odgovarajuća, tačno
finalne koncentracije 1 mg/ml. odmerena, zapremina ispitivanog rastvora, tako da pik koji
odgovara najviše zastupljenoj amino kiselini zauzme naj-
veći deo visine na hartiji skale zapisa pisača.
Hromatogram se razvija u dužini 15 cm, uz mobilnu
fazu: sirćetna kiselina R - piridin R - voda R - butanol R Sadržaj svake aminokiseline izrazi se u molovima. Izraču-
(10:15:20:45 V/V/V/V). Hromatogram se osuši u struji naju se relativni odnosi aminokiselina, uzimajući da je je-
toplog vazduha. Isprska se 1 g/l rastvorom ninhidrina R, dna osmina zbira broja molova asparaginske kiseline, ala-
a potom zagreva u sušnici 5 min na 110 ºC. Mrlja na nina, lizina, glicina i fenilalanina jednaka jedinici. Vredno-
hromatogramu ispitivanog rastvora slična je po položaju, sti se nalaze u okviru sledećih granica: asparaginska kise-
boji i veličini mrlji na hromatogramu poredbenog ras- lina od 0,95 do 1,05; glicin od 0,95 do 1,05; alanin od 0,95
tvora. do 1,05; fenilalanin od 2,85 do 3,15; serin od 0,7 do 1,05;
treonin od 1,4 do 2,1; polovina-cistina od 1,4 do 2,1; lizin
B. Ispituju se hromatogrami dobijeni u Određivanju. od 1,9 do 2,1. Druge aminokiseline mogu biti prisutne samo
Retenciono vreme glavnog pika na hromatogramu u tragovima.
ispitivanog rastvora je slično retencionom vremenu
glavnog pika na hromatogramu poredbenog rastvora. Ispitivanje je validno, ako je broj dobijenih molova norleu-
cina, korigovanih na zapreminu ispitivanog rastvora, u
granicama ± 5 % od iznosa uzetog za hidrolizu.
ISPITIVANJA Srodni peptidi. Ispituju se tečnom hromatografijom
(2.2.29).
1,0 ml rastvora 1,0 % V/V sirćetne kiseline, glacijalne R. Ispitivani rastvor. Rastvori se 1,5 mg ispitivane supstance u
Specifična optička rotacija je od –37º do –47º, izračunato u 3,0 ml vode R.
odnosu na bezvodnu supstancu, bez prisustva sirćetne kise-
line. Poredbeni rastvor (a). Dopuni se 1,0 ml ispitivanog ras-
tvora do 50,0 ml vodom R.
Apsorbancija (2.2.25). Rastvori se 5,0 mg u rastvoru 9 g/l
natrijum-hlorida R i dopuni do 100,0 ml istim rastvaračem. Poredbeni rastvor (b). Doda se 1,0 ml poredbenog rastvora
Apsorbancija na maksimumu na 280 nm nije veća od 0,20, (a) u 1,0 ml vode R.
izračunata u odnosu na sadržaj peptida određen u Određiva- Hromatografski postupak može da se izvede korišćenjem:
nju.
– kolone od nerđajućeg čelika, dužine 0,15 m, unutrašnjeg
Aminokiseline. Ispituju se analizatorom aminokiselina, uz prečnika 4,6 mm, napunjene silikagelom za
upotrebu norleucina R kao internog standarda. Aparat se hromatografiju, oktadecilsilil R (5 µm),
standardizuje ekvimolarnom smešom amonijaka, glicina i
L-oblika sledećih aminokiselina: – mobilne faze, protoka 1,5 ml/min, sa sledećim progra-
mom eluiranja:
lizin treonin alanin leucin
histidin serin valin tirozin Mobilna faza A. Razblaži se 11 ml fosforne kiseline R
arginin glutamin. kis. metionin fenilalanin vodom R, podesi pH vrednost na 2,3 sa trietilaminom R
i dopuni do 1 000 ml vodom R,
asparagin kis. prolin izoleucin

SOMATOSTATIN
Mobilna faza B. Acetonitril R, Voda (2.5.12). Najviše 8 % određena za 10,0 mg semi-mi-

Vreme Mobilna faza Mobilna faza
(min) A (% V/V) B (% V/V)
Primedba Sterilnost (2.6.1). Ako je namenjen za proizvodnju
parenteralnih preparata, bez naknadnog odgovarajućeg
0-18 79→60 21→ 40 Linearni pogodnog postupka za sterilizaciju, odgovara zahtevima
gradijent testa na sterilnost.
18-20 60 40 Izokratski
Pirogeni (2.6.8). Odgovara zahtevima testa za pirogene.
20-21 60→79 40→21 Linearni Ubrizga se kunićima, po kilogramu mase, 2 ml rastvora koji
gradijent sadrži 40 g/ml ispitivane supstance u vodi za injekcije R.
21-26 79 21 Kondicioniranje
ODREĐIVANJE
– detektora, spektrofotometra, podešen na 215 nm.
Izvodi se tečnom hromatografijom (2.2.29).
Kolona se kondicionira smešom 21 zapremine mobilne faze
B i 79 zapremina mobilne faze A.
Injektuje se po 50 l svakog rastvora. Poredbeni rastvor. Rastvori se sadržaj bočice somatostatina
Poredbeni rastvor (a) se injektuje tri puta. Test je validan HRS u vodi R. Razblaži se odgovarajuća zapremina ovog
samo ako je relativna standardna devijacija (RSD) za povr- rastvora vodom R, tako da se dobije rastvor finalne
šinu glavnog pika najviše 2,5 %. koncentracije od 0,05 mg/ml.
Na hromatogramu ispitivanog rastvora površina bilo kojeg Hromatografski postupak može da se izvede korišćenjem:
pika, osim glavnog pika, nije veća od površine glavnog pika – kolone od nerđajućeg čelika, dužine 0,15 m i unutraš-
na hromatogramu poredbenog rastvora (b) (1,0 %); zbir njeg prečnika 4,6 mm, napunjena silikagelom za hroma-
površina takvih pikova nije veći od površine glavnog pika
tografiju, oktadecilsilil R (5 m),
na hromatogramu poredbenog rastvora (a) (2,0 %). Zane-
mari se bilo koji pik koji potiče od rastvarača. – mobilne faze, protoka 1,5 ml/min, koja se sastoji od 25
zapremina mobilne faze B i 75 zapremina mobilne faze
Sirćetna kiselina. Najviše 15,0 % m/m, određena gasnom
A:
hromatografijom (2.2.28), uz propionsku kiselinu R kao in-
terni standard. Mobilna faza A. Razblaži se 11 ml fosforne kiseline R sa
vodom R, podesi pH vrednost na 2,3 sa trietilaminom R
Rastvor internog standarda. Dopuni se 1 ml propionske
i dopuni do 1 000 ml vodom R,
kiseline R do 100 ml 1 % m/m rastvorom mravlje kiseline,
bezvodne R. Mobilna faza B. Acetonitril R,
Ispitivani rastvor. Rastvori se 0,500 mg ispitivane sup- – detektora, spektrofotometra, podešenog na 215 nm.
stance u vodi R, doda se 50 l rastvora internog standarda i
dopuni do 1,0 ml vodom R. Kolona se kondicionira smešom 25 zapremina mobilne faze
B i 75 zapremina mobilne faze A.
Poredbeni rastvor. Dopuni se 0,1 ml sirćetne kiseline R do
100 ml 1 % m/m rastvorom mravlje kiseline, bezvodne R. U Poredbeni rastvor se injektuje 3 puta; određivanje je vali-
25 l ovog rastvora se doda 50 l rastvora internog sta- dno samo ako relativna standardna devijacija (RSD) za gla-
ndarda i dopuni do 1,0 ml vodom R. vni pik nije veća od 2,5 %.
Hromatografski postupak može da se izvede korišćenjem: Injektuje se 50 l ispitivanog rastvora i poredbenog ras-
tvora i svaki hromatogram snima 15 min.
– staklene kolone, dužine 1 m i unutrašnjeg prečnika 4
mm, napunjene ugljenikom za hromatografiju, grafitnim Sadržaj somatostatina (C76H104N18O19S2) izračuna se iz
R i impregnirane tako da sadrži 0,3 % makrogola površina pikova na hromatogramima ispitivanog rastvora i
20 000 R i 0,1 % m/m fosforne kiseline R, poredbenog rastvora i deklarisanog sadržaja
C76H104N18O19S2 u somatostatinu HRS.
– helijuma za hromatografiju R kao gasa nosača, protoka
40 ml/min,
ČUVANJE
Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru, zaštićenom
uz održavanje temperature kolone na 130 ºC, temperature od svetlosti i vlage, na temperaturi od 2 ºC do 8 ºC. Ako je
detektora na 200 ºC, a temperature injektora na 170 ºC. supstanca sterilna čuva se u sterilnom, hermetički zatvo-
Odvojeno se injektuje 1,0 µl do 2,0 l ispitivanog ili pore- renom kontejneru koji obezbeđuje originalnost pakovanja
dbenog rastvora. (tamper-proof).

SOMATROPIN
OZNAČAVANJE nog rastvora (a) glavna traka odgovara po položaju

glavnoj traci na elektroforegramu poredbenog rastvora.
Na signaturi se navodi: Na elektroforegramu ispitivanog rastvora (c), prisutna je
samo jedna glavna traka.
- sterilnost supstance, kada je neophodna za primenu.
B. Ispituju se hromatogrami dobijeni u ispitivanju za sro-
dne proteine. Retenciono vreme glavnog pika na hroma-
togramu ispitivanog rastvora (a) je slično retencionom
1997:0951 rastvora (a).
C. Ispitivanje obeležavanjem peptida.
SOMATROPIN
Ispitivani rastvor. Pripremi se rastvor ispitivane sup-
stance u rastvoru trisacetat pufera pH 8,5 R koji sadrži
Somatropinum 2 mg/ml somatropina. Prenese se oko 1 ml ovog ras-
tvora u epruvetu od odgovarajućeg materijala kao što je
polipropilen. U sveže pripremljen rastvor koji sadrži 1
C990H1528N262O300S7 Mr 22 121 g/l rastvora tripsina za fragmentaciju (obeležavanje)
peptida R u odgovarajućem acetatnom puferu, čiji je pH
oko 5, doda se 30 l ispitivanog rastvora, poklope se
DEFINICIJA epruvete i prenesu u vodeno kupatilo i ostave 4 h na 37
C. Epruvete se izvade iz vodenog kupatila i reakcija
Somatropin je protein koji ima strukturu u delu od 191 trenutno prekine dodavanjem 200 l sirćetne kiseline,
aminokiselina glavne komponente hormona rasta hipofize. glacijalne R.
Sadrži od 91,0% do 105,0 % somatropina1
(C990H1528N262O300S7) izračunato u odnosu na bezvodnu Poredbeni rastvor. U isto vreme i na isti način pripremi
supstancu. Odgovara zahtevima monografije Proizvodi se ispitivani rastvor, ali koristeći somatropin HRS ume-
rekombinantne DNK tehnologije (784). sto ispitivane supstance.
Ispituje se tečnom hromatografijom (2.2.29).
DOBIJANJE Hromatografski postupak može da se izvede korišće-

njem:
Somatropin se dobija metodom zasnovanom na tehnologiji - kolone od nerđajućeg čelika, dužine 0,25 m, unu-
rekombinantne DNK (rDNK). U toku razvoja procesa trašnjeg prečnika 4,6 mm, napunjene silikagelom za
proizvodnje, mora da se potvrdi da se ovim procesom do- hromatografiju, oktilsilil R (5 m do 10 m);
bija proizvod koji ima biološku aktivnost najmanje 2,5
i.j./mg, koristeći odgovarajuće validirano biološko određi- - mobilne faze, protoka 1 ml/min; koja se sastoji iz
vanje, zasnovano na ubrzanju rasta i odobreno od strane smeše mobilnih faza A i B pripremljenih na sledeći
nadležne ustanove. način: dopuni se 1 ml trifluorsirćetne kiseline R do
1 000 ml vodom R (mobilna faza A). U 100 ml vode
Pre stavljanja u promet, moraju se izvršiti sledeća ispitiva- R doda se 1 ml trifluorsirćetne kiseline R i dopuni
nja, i to svake serije, ukoliko nije napravljen izuzetak od do 1 000 ml acetonitrilom R (mobilna faza B). Kori-
strane nadležne ustanove. sti se sledeći gradijent:
Proteini poreklom iz ćelija domaćina. Granicu odobrava
Vreme (min) Mobilna faza A Mobilna faza B
nadležna ustanova.
(% V/V) (% V/V)
DNK poreklom iz ćelija domaćina i vektora. Granicu 0 100 0
odobrava nadležna ustanova.
20 80 20
OSOBINE 40 75 25
65 50 50
Beo ili skoro beo prašak.
- detektora, spektrofotometra, podešenog na 214 nm.

IDENTIFIKACIJA
Kolona se kondicionira mobilnom fazom A u toku naj-
A. Ispituje se elektroforegram dobijen u ispitivanju manje 15 min. Izvodi se slepa proba korišćenjem gradi-
izoelektrofokusiranjem. Na elektroferogramu ispitiva- jenta i nastavi eluiranje u toku 5 min, povećavajući pro-
gresivno sadržaj mobilne faze do 80 % u toku 15 min.
Zatim se ponovo kondicionira kolona mobilnom fazom
1
1 mg bezvodnog somatropina (C990H1528N262O300 S7) odgovara 3.0 i.j. B u toku 15 min. Injektuje se posebno 100 l svakog
biološke aktivnosti. rastvora. Na kraju gradijenta eluiranja, i pre svakog sle-

SOMATROPIN
dećeg injektovanja, poveća se sadržaj mobilne faze B Injektuje se 20 l svakog rastvora i snimi hromatogram u
do 80 % u toku 5 min. a kolona se kondicionira mobil- toku 50 min. Na hromatogramu ispitivanog rastvora (a):
nom fazom A u toku 15 min. površina bilo kog pika, osim glavnog pika, nije veća od
površine glavnog pika na hromatogramu ispitivanog ras-
Hromatografski profil ispitivanog rastvora odgovara tvora (b) (5%); zbir površina svih pikova, osim glavnog
hromatografskom profilu poredbenog rastvora. Ispitiva- pika nije veći od dvostruke površine glavnog pika na
nje je validno samo ako je hromatogram svakog ispiti- hromatogramu ispitivanog rastvora (b) (10%). Zanemaruju
vanog rastvora kvalititativno odgovara hromatogramu se svi pikovi koji potiču od rastvarača.
poredbenog rastvora somatropina HRS.
Dimeri i srodne supstance većih molekulskih masa. Ispi-
D. Ispituju se hromatogrami dobijeni u određivanju. tuje se hromatografijom raspodele po veličini (molekula)
Retenciono vreme glavnog pika na hromatogramu (2.2.30) kao što je opisano u Određivanju.
ispitivanog rastvora je slično retencionom vremenu
glavnog pika na hromatogramu poredbenog rastvora (b). Injektuje se 50 l poredbenog rastvora (a). Podesi se osetlji-
vost detektora tako da je visina glavnog pika na hromato-
ISPITIVANJA gramu od 50 % do 70 % pune skale pisača. Rezolucija
definisana odnosom visine iznad bazne linije ravnog dela
Srodni proteini. Ispituju se tečnom hromatografijom između pikova monomera i dimera i visine pika dimera je
(2.2.29). manja od 0,6 (retenciono vreme za monomer je približno
0,94, a za polimer 0,87). Injektuje se poredbeni rastvor (a)
Ispitivani rastvor (a). Pripremi se rastvor ispitivane sup- dovoljan broj puta (najmanje tri), ispitivanje je validno
stance u rastvoru tris(hidroksimetil)aminometan pufera pH samo ako je relativna standardna devijacija (RSD) za
7,5 R1 koji sadrži 2,0 mg/ml somatropina. površinu glavnog pika najviše 2,5 %.
Ispitivani rastvor (b). Dopuni se 100 l ispitivanog rastvora Injektuje se po 50 l ispitivanog i poredbenog rastvora (a).
(a) do 2,0 ml rastvorom tris(hidroksimetil)aminometan pu- Na hromatogramu ispitivanog rastvora, zbir površina svih
fera pH 7,5 R1. pikova sa retencionim vremenom manjim od retencionog
vremena glavnog pika nije veći od površine glavnog pika
Poredbeni rastvor (a). Pripremi se rastvor somatropina
na hromatogramu poredbenog rastvora (a) (4,0 %).
HRS u rastvoru tris(hidroksimetil)aminometan pufera pH
7,5 R1 koji sadrži 2,0 mg/ml somatropina. Izoelektrično fokusiranje. Ispituje se izoelektričnim
fokusiranjem.
Poredbeni rasvor (b). Pripremi se rastvor koji sadrži 2,0
mg/ml somatropina u rastvoru tris(hidroksimetil)amino- Ispitivani rastvor (a). Pripremi se rastvor ispitivane sup-
metan pufera pH 7,5 R1. Doda se sveže pripremljen vodo- stance u 3,95 g/l rastvoru amonijum-hidrogenkarbonata R
nik-peroksid, rastvor koncentrovani R da se dobije finalna koji sadrži 2,0 mg/ml somatropina.
koncentracija 0,01 % V/V, i ostavi se na 4 C u toku 5 h.
Doda se rastvor 4,5 mg / ml L-metionina R. Ispitivani rastvor (b). 0,1 ml ispitivanog rastvora (a) doda
se u 1,9 ml 3, 95 g/l rastvora amonijum-hidrogenkarbonata
Rastvor se čuva na 2 C do 8 C i korisiti u toku 24 h. Ako R.
se koristi automatski injektor, temperatura se održava na 2
C do 8 C. Ispitivani rastvor (c). Pomeša se 0,1 ml ispitivanog rastvora
(a) i 0,1 ml poredbenog rastvora.
Poredbeni rastvor. Pripremi se rastvor somatropina HRS u
– kolone od nerđajućeg čelika, dužine 0,25 m, unutrašnjeg vodi R. Rastvor sadrži 2,0 mg/ml somatropina.
prečnika 4,6 mm, napunjene silikagelom za hromat-
ografiju, butilsilil R (5 m do 10 m); Rastvor za kalibraciju izoelektričnih tačaka pH 2,5 do 6,5
pripremljen i korišćen prema uputstvu proizvođača.
– mobilne faze, protoka 0,5 ml/min; koja se sastoji iz
smeše 29 zapremina propanola R i 71 zapremine ras- Koristi se aparatura u skladu sa uputstvom proizvođača.
tvora tris(hidroksimetil)aminometan pufera pH 7,5 R1. Izoelektrično fokusiranje može se izvesti korišćenjem gela
245 mm 110 mm × 1mm, u rasponu pH vrednosti od 4 do
– detektora, spektrofotometra, podešenog na 220 nm., 6,5. Posebno se nanese 15 l svakog rastvora. Kao anodni
rastvor se koristi 147,1 g/l glutaminske kiseline R u rastvoru
održavajući temperaturu kolone na 45 C. 50 g/l fosforne kiseline R, a kao katodni rastvor 89,1 g/l ras-
Injektuje se 20 l poredbenog rastvora (a). Ako je potrebno, tvor -alanina R. Podese se uslovi na 2 000 V i 25 mA.
podesi se koncentracija propanola u mobilnoj fazi tako da je Fokusiranje se izvodi u toku 2,5 h pri konstantnom naponu.
Uroni se gel u toku 30 min u rastvoru koji sadrži 115 g/l
retanciono vreme glavnog pika 33  3 min. Injektuje se 20
trihlorsirćetne kiseline R i 34,5 g/l sulfosalicilne kiseline R,
l poredbenog rastvora (b). Identifikuje se pik pomoću
a zatim u toku 5 min doda se u smešu od 8 zapremina sirće-
poredbenog hromatograma koji sadrži somatropin HRS.
tne kisleine R, 25 zapremina etanola R i 67 zapremina
dejonizovane vode R (rastvor za obezbojavanje). Gel se boji
koji odgovaraju somatropinu i oksidovanom somatropinu
potapanjem u rastvor 1,15 g/l brilijantnoplavog R u ras-
najmanje 1,0.
tvoru za odbojavanje na 60 C u toku 10 min, i tada se gel

SOMATROPIN RASTVOR (IN BULK)
prenese u rastvor za odbojavanje dok se višak boje ne Poredbeni rastvor (a). Dopuni se 200 l do 5,0 ml rastvo-
ukloni. Ispitivanje je validno samo ako distribucija frakcija rom amonijum-hidrogenkarbonata R.
rastvora za kalibraciju izoelektričnih tačaka odgovara
proizvođačkoj deklaraciji. Elektroforegram poredbenog ras- Poredbeni rastvor (b).Pripremi se rasvor somatropina HRS
tvora sadrži najveću frakciju na izoelektričnoj tački od oko u rastvoru 3,95 g/l amonijum-hidrogenkarbonata R tako da
5, i manju na oko 4,8. Elektroforegram ispitivanog rastvora sadrži 1,0 mg/ml somatropina.
(a) sadrži samo glavnu frakciju koja je intenzivnija od gla-
vne frakcije elektroforegrama ispitivanog rastvora (b)
(5,0 %). – kolone od nerđajućeg čelika, dužine 0,25 m, unutrašnjeg
Voda. Najviše 10 % m/m određena gasnom hromatografi-
grafiju, hidrofilni R (5 m) pogodnim za frakcionisanje
jom (2.2.28) koristeći metanol, bezvodni R kao interni sta-
globularnih proteina molekulske mase od 5 000 -
ndard.
60 000:
Koristi se suvo posuđe koje može biti silikonizirano.
– mobilne faze, koja se sastoji iz 3,95 g/l rastvora amoni-
Rastvor internog standarda. Dopuni se 15 l metanola jum-hidrogenkarbonata R, protoka 0,6 ml/min;
bezvodnog R do 100,0 ml 2-propanolom R1.
Injektuje se 50 l poredbenog rastvora (b). Podesi se
stance u 0,1 ml 2-propanola R1. Mućka se 30 min, i izbistri
osetljivost detektora tako da visina glavnog pika odgovara
centrifugiranjem, koristi se supernatant.
najmanje polovini pune skale pisače. Unese se poredbeni
Ispitivani rastvor (b). Rastvori se 4 mg ispitivane supstance rastvor dovoljan broj puta (najmanje 3). Ispitivanje je vali-
u 1,0 ml rastvora internog standarda. dno ako je relativna standardna devijacija (RSD) za povr-
šinu glavnog pika najviše 2,5 %. Injektuje se 50 l ispitiva-
Poredbeni rastvor U 50 ml rastvora internog standarda do- nog rastvora i 50 l poredbenog rastvora.
dati 10 l vode R.
Izračuna se sadržaj somatropina (C990H1528N262O300 S7) iz
Hromatografski postupak može da se izvede korišćenjem: površina pikova hromatograma ispitivanog rastvora i
poredbenog rastvora (b) i deklarisanog sadržaja somatro-
– kolone od nerđajućeg čelika, dužine 1 m, unutrašnjeg
pina HRS.
prečnika 2 mm, napunjene stiren-divinilbenzen koplime-
rom R (180 nm do 250 nm);
ČUVANJE
– helijuma za hromatografiju R kao gasa nosača;
– termoprovodljivog detektora,
turi od 2 C do 8 C. Ako je supstanca sterilna,čuva se u
održavajući temperaturu kolone na 120 C, a detektora na sterilnom hermetički zatvorenom kontejneru koji obezbe-
150 C. Injektuje se određena zapremina svakog rastvora. đuje originalnost pakovanja ( tamper-proof).
Izračuna se sadržaj vode ako je gustina vode (2.2.25) na 20
C 0,997 g/ml i uzimajući u obzir prisustvo vode u rastvoru OZNAČAVANJE
internog standarda.
Sterilnost. (2.6.1) Ako je namenjen za proizvodnju
parenteralnih preparata bez primene naknadnog odgova- – sterilnost supstance, kada je neophodna za primenu,
rajućeg postupka za sterilizaciju, odgovarama zahtevima
– apirogenost supstance, kada je neophodna za primenu.
testa na sterilnost.
Bakterijski endotoksini (2.6.14). Ako je namenjen za

proizvodnju parenteralnih preparata bez naknadnog
odgovarajućeg postupka za uklanjane ebdotoksina, sadrži 1997:0950
najviše 5 i.j endotoksina/mg.
ODREĐIVANJE
Somatropin solutio ad praepationen
Određuje se hromatografijom raspodele po veličini (mole-
kula) (2.2.30).
DEFINICIJA
Ispitivani rastvor. Pripremi se rastvor ispitivane supstance u
rastvoru 3,95 g/l amonijum-hidrogenkarbonata R koji sa- Somatropin rastvor (in bulk) je rastvor koji sadrži peptid
drži 1,0 mg/ml somatropina. koji ima strukturu dela peptida od 191 aminokiseline identi-

čne strukture kao glavna komponenta hormona rasta hipo- Poredbeni rastvor. U isto vreme i na isti način pripremi
fize. Može biti puferovan ili da sadrži druge pomoćne sup- se ispitivani rastvor, ali koristeći somatropin HRS ume-
stance. Sadrži od 91 % do 105,0 % C990H1528N262O300 S7 sto ispitivane supstance.
količine somatropina 1 navedene na signaturi. Somatropin
Ispituje se tečnom hromatografijom (2.2.29).
rastvor (in bulk) odgovara zahtevima monografije za Proiz-
vode rekombinantne DNK tehnologije (784). Hromatografski postupak može da se izvede korišće-
njem:
DOBIJANJE - kolone od nerđajućeg čelika, dužine 0,25 m,
unutrašnjeg prečnika 4,6 mm, napunjene silikagelom
Somatropin rastvor (in bulk) se dobija metodom koja je za hromatografiju, oktilsilil R (5 m do10 m);
zasnovana na rekombinantnoj DNK (rDNK) tehnologiji. U - mobilne faze, protoka 1 ml/min; koja se sastoji iz
toku proizvodnje, mora da se potvrdi da proces proizvodnje smeše mobilnih faza A i B pripremljenih na sledeći
daje proizvod koji ima biološku aktivnost od najmanje 2,5 način: dopuni se 1 ml trifluorsirćetne kiseline R do
i.j./mg, korišćenjem odgovarajućeg, validiranog, biološkog 1 000 ml vodom R (mobilna faza A). U 100 ml vode
određivanja, zasnovanog na ubrzanju rasta i odobrenog od R doda se 1 ml trifluorsirćetne kiseline R i dopuni
strane nadležne ustanova. do 1 000 ml acetonitrilom R (mobilna faza B). Kori-
Pre stavljanja u promet, sledeća ispitivanja se izvode u sva- sti se sledeći gradijent:
koj seriji, osim ako je drugačije određeno od strane nadlež-
nih ustanova. Mobilna faza A Mobilna faza B
Vreme (min)
(% V/V) (% V/V)
Proteini porekom iz ćelija domaćina. Granicu odobrava
nadležna ustanova. 0 100 0
DNK poreklom iz ćelija domaćina i vektora. Granicu 20 80 20
odobrava nadležna ustanova. 40 75 25
65 50 50
OSOBINE
Providna, ili blago zamućena, bezbojna tečnost. – detektora, spektrofotometra, podešenog na 214 nm.
Kolona se kondicionira mobilnom fazom A najmanje 15
IDENTIFIKACIJA min. Izvodi se slepa proba korišćenjem gradijenta i nas-
tavi eluiranje u toku 5 min, povećavajući progresivno
A. Ispituju se elektroforegrami dobijeni u ispitivanju sadržaj mobilne faze B do 80 % u toku 15 min. Zatim se
izoelektričnim fokusiranjem. Na elektroforegramu ponovo kondicionira kolona mobilnom fazom A u toku
ispitivanog rastvora (a), glavna traka odgovara po polo- 15 min. Injektuje se po 100 l svakog rastvora. Na kraju
žaju glavnoj traci na elektroforegramu poredbenog ras- eluiranja, a pre svakog sledećeg injektovanja, poveća se
tvora. Na elektroforegramu ispitivanog rastvora (c) pri- sadržaj mobilne faze B do 80 % u toku 5 min a kolona
sutna je samo jedna glavna traka. se kondicionira mobilnom fazom A u toku 15 min.
B. Ispituju se hromatogrami dobijeni u određivanju srodnih Hromatografski profil ispitivanog rastvora odgovara
proteina. Retenciono vreme glavnog pika na hromato- hromatografskom profilu poredbenog rastvora. Ispitiva-
gramu ispitivanog rastvora (a) je slično retencionom nje je validno samo ako je hromatogram svakog
vremenu glavnog pika na hromatogramu poredbenog ispitivanog rastvora kvalitativno odgovara hromato-
rastvora (a). gramu poredbenog rastvora somatropina HRS.
C. Ispituju se obeležavanjem peptida. D. Ispituju se hromatogrami dobijeni u Određivanju.

Retenciono vreme glavnog pika na hromatogramu
Ispitivani rastvor. Pripremi se rastvor ispitivane sup- ispitivanog rastvora je slično retencionom vremenu
stance u rastvoru tris-acetat pufera pH 8,5 R koji sadrži glavnog pika na hromatogramu poredbenog rastvora (b).
2 mg/ml somatropina. Prenese se oko 1 ml ovog ras-
tvora u epruvetu od odgovarajućeg materijala kao što je
polipropilen. U sveže pripremljen rastvor, koji sadrži 1 ISPITIVANJA
g/l rastvora tripsina za frakcionisanje (obeležavanje)
peptida R u odgovarajućem acetatnom puferu, čiji je pH Srodni proteini. Ispituju se tečnom hromatografijom
oko 5, doda se 30 l ispitivanog rastvora. Poklope se (2.2.29).
epruveta i prenesu u vodeno kupatilo i ostave 4 h na 37 Ispitivani rastvor(a). Pripremi se rastvor ispitivane sup-
C. Epruveta se izvadi iz vodenog kupatila i reakcija stance u rastvoru tris(hidroksimetil)aminometan pufera pH
trenutno prekine dodavanjem 200 l sirćetne kiseline 7,5 R1 koji sadrži 2,0 mg/ml somatropina.
glacijalne R.
Ispitivani rastvor (b). Dopuni se 100 l ispitivanog rastvora
(a) do 2.0 ml rastvorom tris(hidroksimetil)aminometan pu-
1 fera pH 7,5 R1.
1 mg somatropina, bezvodnog (C990H1528N262O300 S7) odgovara 3.0 i.j.
biološke aktivnosti.

Poredbeni rastvor (a). Pripremi se rastvor somatropina Izoelektrično fokusiranje. Ispituje se izoelektričnim
HRS u rastvoru tris(hidroksimetil)aminometan pufera pH fokusiranjem.
7,5 R1 koji sadrži 2,0 mg/ml somatropina.
Ispitivani rastvor (a). Pripremi se rastvor ispitivane sup-
Poredbeni rasvor (b). Pripremi se rastvor 2,0 mg/ml stance u 3,95 g/l rastvoru amonijum-hidrogenkarbonata R
somatropina HRS u rastvoru tris(hidroksimetil)aminometan koji sadrži 2,0 mg/ml somatropina.
pufera pH 7,5 R1. Doda se sveže pripremljen vodonik-
Ispitivani rastvor (b). U 0,1 ml ispitivanog rastvora (a) doda
peroksida, rastvor koncentrovani R da se dobije finalna
se do 1,9 ml 3,95g/l rastvora amonijum-hidrogenkarbonata
koncentracija 0,01 % V/V, i ostavi se na 4 C u toku 5 h. R.
Doda se rastvor 4,5 mg/ml L-metionina R.
Ispitivani rastvor (c). Pomeša se 0,1 ml ispitivanog rastvora
Rastvor se čuva na 2 C do 8 C i koristi u toku 24 h. Ako (a) i 0,1 ml poredbenog rastvora.
se koristi automatski injektor, temperatura se održava na 2
C do 8 C. Poredbeni rastvor. Pripremi se rastvor somatropina HRS u
vodi R. Rastvor sadrži 2,0 mg/ml somatropina.
Rastvor za kalibraciju izoelektričnih tačaka u rasponu pH
– kolone od nerđajućeg čelika, dužine 0,25 m, unutrašnjeg od 2,5 do 6,5 priprema se i koristi prema uputstvu proizvo-
prečnika 4,6 mm, napunjene silikagelom za hromato- đača.
grafiju, butilsilil R (5 m do10 m);
Koristi se aparat u skladu sa uputstvom proizvođača.
– mobilne faze, protoka 0,5 ml/min; koja se sastoji iz Izoelektrično fokusiranje može se izvesti koprišćenjem gela
smeše 29 zapremina propanola R i 71 zapremine ras- 245 mm 110 mm 1mm, u rasponu pH vrednosti od 4 do 6,5.
tvora tris(hidroksimetil)aminometan pufera pH 7,5 R1 Posebno se nanese 15 l svakog rastvora. Kao anodni ras-
– detektora, spektrofotometra, podešenog na 220 nm. tvor se koristi 147,1 g/l glutaminske kiseline R u rastvoru 50
g/l fosforne kiseline R, a kao katodni rastvor 89,1 g/l rastvor
održavajući temperaturu kolone na 45 C. -alanina R. Podese se uslovi na 2 000 V i 25 mA.
Injektuje se 20 l poredbenog rastvora (a). Ako je potrebno, Fokusiranje se izvodi u toku 2,5 h pri konstantnom na-
podesi se koncentracija propanola u mobilnoj fazi tako da je ponu.Uroni se gel u toku 30 min u rastvoru koji sadrži 115
retenciono vreme glavnog pika 33  3 min. Injektuje se 20 g/l trihlorsirćetne kiseline R i 34,5 g/l sulfosalicilne kiseline
R, a zatim u toku 5 min doda se u smešu od 8 zapremina
l poredbenog rastvora (b). Identifikuje se pikovi uz pomoć
hromatograma poredbenog rastvora somatropina HRS. sirćetne kisleine R, 25 zapremina etanola R i 67 zapremina
Ispitivanje je validno, samo ako je rezolucija između pikova, dejonizovane vode R (rastvor za odbojavanje). Gel se boji
koji odgovaraju somatropinu i oksidovanom somatropinu, potapanjem u rastvor 1,15 g/l brilijantnoplavog R u ras-
najmanje 1,0. tvoru za odbojavanje na 60 C u toku 10 min, i tada se gel
prenese u rastvor za odbojavanje dok se višak boje ne
Injektuje se po 20 l svakog rastvora i snimi hromatogram ukloni. Ispitivanje je validno samo ako distribucija frakcija
u toku 50 min. Na hromatogramu ispitivanog rastvora (a): rastvora za kalibraciju izoelektričnih tačaka odgovara
površina bilo kog pika, osim glavnog pika, nije veća od proizvođačkoj deklaraciji. Elektroforegram poredbenog ras-
površine glavnog pika na hromatogramu ispitivanog rastvora sadrži najveću traku na izoelektričnoj tački od oko 5, i
tvora (b) (5 %); zbir površina svih pikova, osim glavnog manju traku na oko 4,8. Elektroforegram ispitivanog ras-
pika, nije veći od dvostruke površine glavnog pika na tvora (a) ne sadrži ni jednu traklu osim najveću traku koja
hromatogramu ispitivanog rastvora (b) (10 %). Zanemaruju je većeg intenzitata od glavne trake elektroforegrama
se svi pikovi koji potiču od rastvarača. ispitivanog rastvora (b) (5%).
Dimeri i srodne supstance većih molekulskih masa. Ispi- Sterilnost. (2.6.1) Ako je namenjen za proizvodnju pare-
tuju se hromatografijom raspodele po veličini (molekula) nteralnih preparata, bez naknadnog odgovarajućih postu-
(2.2.30) kao što je opisano u Određivanju. paka za sterilizaciji, odgovarama zahtevima testa na steri-
lnost.
Injektuje se 50 l poredbenog rastvora (a). Podesi se osetlji-
vost detektora tako da je visina glavnog pika na hromato- Bakterijski endotoksini (2.6.14). Ako je namenjen za proi-
gramu od 50 % do 70 % pune skale pisača. Rezolucija zvodnju parenteralnih preparata bez naknadnog odgovara-
definisana odnosom visine iznad bazne linije ravnog dela jućeg postupaka za uklanjane bakterijskih endotoksina,
između pikova monomera i dimera i visine pika dimera je sadrži najviše 5 i.j.endotoksina/mg.
manja od 0,6 (retenciono vreme za monomer je približno
0,94, a za polimer 0,87). Injektuje se poredbeni rastvor (a) ODREĐIVANJE
dovoljan broj puta (najmanje 3). Ispitivanje je validno samo
ako je relativna standardna devijacija (RSD) glavnog pika Određuje se hromatografijom raspodele po veličini (mole-
najviše 2,5%. kula) (2.2.30).
Injektuje se 50 l ispitivanog i poredbenog rastvora (a). Na Ispitivani rastvor. Pripremi se rastvor ispitivane supstance u
hromatogramu ispitivanog rastvora, zbir površina svih pi- 3,95 g/l rastvoru amonijum-hidrogenkarbonata R tako da
kova sa retencionim vremenima manjim od retencionog sadrži 1,0 mg/ml somatropina.
vremena glavnog pika nije veći od površine glavnog pika
na hromatogramu poredbenog rastvora (a) (4 %). Poredbeni rastvor (a). Dopuni se 200 l ispitivanog ras-
tvora do 5 ml rastvorom amonijum-hidrogenkarbonata R.

SOMATROPIN ZA INJEKCIJE
Poredbeni rastvor (b). Pripremi se rasvor somatropina HRS 105,0 % količine somatropina 1 (C990H15280300S7) naznače-
u. rastvoru amonijum-hidrogenkarbonata R koji sadrži 1,0 nog na signaturi. Odgovara zahtevima monografije za
mg/ml somatropina. Parenteralne preparate (520) i Proizvode rekombinantne
DNK tehnologije (784).
prečnika 9,4 mm, napunjene silikagelom za hroma- DOBIJANJE
tografiju, hidrofilni R (5 m) pogodnim za frakcioni-
sanje globularnih proteina molekulske masa od 5 000 - Somatropin za injekcije dobija se iz somatropina, ili
60 000: somatropin rastvora (in bulk) ili metodom koja je zasno-
vana na rekombinantnoj rDNK tehnologiji u kojoj je ovaj
– mobilne faze, koja se sastoji iz 3,95 g/l rastvora amoni- preparat dobijen bez predhodnog izolovanja čvrstog ili teč-
jum-hidrogenkarbonata R, protoka 0,6 ml/min; nog (in bulk) somatropina. U toku proizvodnje, mora da se
– detektora, spektrofotometra, podešenog na 214 nm potvrdi da se u procesu proizvodnje izoluje proizvod koji
ima biološku aktivnost najmanje 2,5 i.j./mg, korišćenjem
Injektuje se 50 l poredbenog rastvora (b). Podesi se odgovarajućeg, validiranog biološkog određivanja, zasno-
osetljivost detektora tako da visina glavnog pika odgovara vanog na fenomenu indukcije (propagacije) rasta i odo-
najmanje polovini pune skale pisače. Unese se poredbeni brenog od strane nadležne ustanove.
rastvor dovoljan broj puta (najmanje 3). Ispitivanje je vali-
dno ako je relativna standardna devijacija (RSD) za povr- Prečišćen preparat, u koji mogu biti dodati puferi i stabili-
šinu glavnog pika najviše 2,5 %. Injektuje se 50 l ispitiva- zatori se filtrira kroz filter koji zadržava bakterije, i asepti-
nog rastvora i 50 l poredbenog rastvora. Izračuna se sadr- čno pakuje u sterilne stakleni kontejnere tip I i liofilizira.
žaj somatropina (C990H1528N262O300 S7) iz površina pikova Kontejneri se trenutno zatope, tako da se onemoguči mikro-
hromatograma ispitivanog rasvora i poredbenog rastvora biološka kontaminacija i izloženost vlazi.
(b) i deklarisanog sadržaja somatropina HRS.
Pre nego što se pusti u promet, sledeća ispitivanja se izvode
u svakoj seriji, osim ako su izuzeci odobreni od strane
ČUVANJE. nadležne ustanove.
Čuva se u hermetički zatvorenim kontejneru, na temperaturi Proteini poreklom iz ćelija domaćina. Granicu odobrava
od -20 C. Izbegavati ponovljeno smrzavanje i otapanje. nadležne ustanove
Ako je supstanca sterilna, čuva se sterilnim, hermetički
zatvorenim kontejnerima koji obezbeđuju originalnost DNK porekom iz ćelija domaćina i vektora. Granicu
pakovanja (tamper-proof). odobrava nadležna ustanova.
Kada se somatropin za injekcije priprema iz smatropin ili
OZNAČAVANJE somatropin balk rastvora i ako je odobreno od strane
nadležne ustanove,tada nije potrebno izvoditi identifikaci-
Na signaturi se navodi: oni test C.
– sadržaj somatropina u mg/ml,
– naziv i količina pomoćnih supstanci, OSOBINE
– apirogenost supstance, kada je neophodna za primenu. Beo ili skoro beo prašak.
IDENTIFIKACIJA
1997:0952 A. Ispituju se hromatogrami dobijeni u ispitivanju izoele-

ktričnim fokusiranjem. Na elektroforegramu ispitivanog
rastvora (a), glavna traka odgovara po položaju glavnoj
SOMATROPIN ZA INJEKCIJE traci na hromatogramu poredbenog rastvora. Na elektro-
foregramu ispitivanog rastvora (c) postoji samo jedna
osnovna traka.
Somatropin ad iniectabile
B. Ispituje se hromatogrami dobijeni u Određivanju srod-
nih proteina. Retenciono vreme glavnog pika na hroma-
DEFINICIJA togramu ispitivanog rastvora (a) je slično retencionom
Somatropin za injekcije je liofilizovan, sterilan preparat rastvora (a).
koji ima strukturu u delu 191 ostataka aminokiselina glavne
komponente hormona rasta hipofize. Sadrži od 89 % do C. Ispituju se obeležavanjem peptida.
1
1 mg somatropin, bezvodnog (C990H1528N262O300 S7) odgovara 3.0 i.j.
biološke aktivnosti.

Ispitivani rastvor. Pripremi se rastvor ispitivane sup- Ispituju se hromatogrami dobijeni u određivanju. Retenci-
stance u rastvoru tris-acetat pufera pH 8,5 R koji sadrži ono vreme glavnog pika na hromatogramu ispitivanog ras-
2 mg/ml somatropina. Prenese se oko 1 ml ovog rastvora je slično retencionom vremenu glavnog pika na
tvora u epruvetu od odgovarajućeg materijala kao što je hromatogramu poredbenog rastvora (b).
polipropilen. U sveže pripremljen rastvor koji sadrži 1
g/l rastvora tripsina za fragmentaciju (obeležavanje)
peptida R u odgovarajućem acetatnom puferu, čiji je pH ISPITIVANJA
oko 5, doda se 30 l ispitivanog rastvora. poklope se
epruvete i prenesu u vodeno kupatilo i ostave 4 h na 37 Srodni proteini. Ispituju se tečnom hromatografijom
C. Epruveta se izvadi iz vodenog kupatila i reakcija (2.2.29).
trenutno prekine dodavanjem 200 l sirćetne kiseline
Ispitivani rastvor (a). Pripremi se rastvor ispitivane sup-
glacijalne R.
stance u rastvoru tris(hidroksimetil)aminometan pufera pH
Poredbeni rastvor. U isto vreme i na isti način pripremi 7,5 R1 koji sadrži 2,0 mg/ml somatropina.
se ispitivani rastvor, ali koristeći somatropin HRS ume-
sto ispitivane supstance. Ispitivani rastvor (b). Dopuni se 100 l ispitivanog rastvora
(a) do 1,5 ml rastvorom tris(hidroksimetil)aminometan pu-
Ispituje se tečnom hromatografijom (2.2.29). fera pH 7,5 R1.
Hromatografski postupak može da se izvede korišće- Poredbeni rastvor (a). Pripremi se rastvor somatropina
njem: HRS u rastvoru tris(hidroksimetil)aminometan pufera pH
7,5 R1 koji sadrži 2,0 mg/ml somatropina.
- kolone od nerđajućeg čelika, dužine 0,25 m,
unutrašnjeg prečnika 4,6 mm, napunjene silikagelom Poredbeni rasvor (b). Pripremi se rastvor tris(hidroksime-
za hromatografiju, oktilsilil R (5 m do 10 m); til)aminometan pufera pH 7,5 R1 koji sadrži 2,0 mg/ml
somatropina. Doda se sveže pripremljen vodonik-peroksid,
- mobilne faze, protoka 1 ml/min; koja se sastoji iz rastvor koncentrovani R da se dobije krajnja koncentracija
smeše mobilnih faza A i B pripremljenih na sledeći 0,01 % V/V, i ostavi se na 4 C u toku 5 h. Doda se rastvor
način: dopuni se 1 ml trifluorsirćetne kiseline R do 4,5 mg/ml L-metionina R.
1 000 ml sa vodom R (mobilna faza A). U 100 ml
vode R doda se 1 ml trifluorsirćetne kiseline R i do- Rastvor se čuva na 2 C do 8 C i korisiti u toku 24 h. Ako
puni do 1 000 ml acetonitrilom R (mobilna faza B). se koristi automatski injektor, temperatura se održava na 2
Koristi se sledeći gradijent: C do 8 C.
Mobilna faza A Mobilna faza B (%
Vreme (min)
(% V/V) V/V)
0 100 0 prečnika 4,6 mm, napunjene silika gelom za
hromatografiju, butilsilil R (5 m do10 m);
20 80 20
– mobilne faze, protoka 0,5 ml/min; koja se sastoji iz
40 75 25 smeše 29 zapremina propanola R i 71 zapremine ras-
tvora tris(hidroksimetil)aminometan pufera pH 7,5 R1
65 50 50
- detektora, spektrofotometra, podešenog na 214 održavajući temperaturu kolone na 45 C.
nm. Injektuje se 20 l ispitivanog rastvora (a). Ako je potrebno,
Kolona se kondicionira mobilnom faza A u toku najmanje podesi se koncentracija propanola u mobilnoj fazi tako da je
15 min. Izvodi se slepa proba korišćenjem gradijenta i nas- retenciono vreme glavnog pika 33  3 min. Injektuje se 20
tavi su eluacija u toku 5 min, povećavajući progresivno l poredbenog rastvora (b). Identifikuje se pik uz pomoć
sadržaj mobilne faze do 80 %. Zatim se ponovo kondicio- poredbenog hromatograma koji sadrži somatropin HRS.
nira kolona mobilnom fazom A u toku 15 min. Injektuje se Test je validan samo ako je rezolucija između pikova koji
posebno 100 l svakog rastvora. Na kraju gradijenta i pre odgovaraju somatropinu i oksidovanom somatropinu
svakog sledećeg injektovanja poveća se sadržaj mobilne najmanje 1,0.
faze B do 80 % u toku 5 min i kolona se kondicionira
Injektuje se 20 l svakog rastvora i snimi hromatogram u
mobilnom fazom A u toku 15 min.
toku 50 min. Na hromatogramu ispitivanog rastvora (a):
Hromatografski profil ispitivanog rastvora odgovara površina bilo kog pika, osim glavnog pika, nije veća od
hromatografskom profilu poredbenog rastvora. Test je vali- površine glavnog pika na hromatogramu ispitivanog ras-
dan samo ako je hromatogram svakog ispitivanog rastvora tvora (b) (6,67 %); zbir površina svih pikova, osim glavnog
sličan poredbenom hromatogramu rastvora somatotropina pika, nije veći od dvostruke površine glavnog pika na
HRS. hromatogramu ispitivanog rastvora (b) (13 %). Zanemare se
svi pikovi koji potiču od rastvarača.

Dimeri i srodne supstance većih molekulskih masa. Ispi- je većeg intenzitata od glavne trake elektroforegrama
tuju se hromatografijom raspodele po veličini molekula ispitivanog rastvora (b) (5,0 %).
(2.2.30) kao što je opisano u Određivanju.
Injektuje se 50 l poredbenog rastvora (a). Podesi se osetlji- Bakterijski endotoksini (2.6.14). Ako je namenjen za
vost detektora tako da je visina glavnog pika na hromato- proizvodnju parenteralnih preparata bez naknadnog odgo-
gramu od 50 % do 70 % pune skale pisača. Rezolucija varajućeg postupaka sterilizacije, sadrži najviše 5 i.j.
definisana odnosom visine iznad bazne linije ravnog dela endotoksina/mg.
između pikova monomera i dimera je manja od 0,6 (retenci-
ono vreme za monomer je približno 0,94 za dimer i 0,87 za Voda. Najviše 3,0 % m/m, određeno gasnom hromatografi-
polimere. Injektuje se poredbeni rastvor (a) dovoljan broj jom (2.2.28) koristeći metanol, bezvodni R kao interni sta-
puta (najmanje tri). Ispitivanje je validno samo ako je relati- ndard.
vna standardna devijacija (RSD) za površinu glavnog pika
najviše 2,5%. Koristiti suvo posuđe, koje može biti silikonizovano.
Injektuje se po 50 l ispitivanog i poredbenog rastvora (a). Rastvor internog standarda. Rastvori se 15 l metanola,
Na hromatogramu ispitivanog rastvora, zbir površina svih bezvodnog, R sa 2-propanolom R1 i dopuni do 100,0 ml is-
pikova sa retencionim vremenom manjim od glavnog pika tim rastvaračem.
nije veći od površine glavnog pika na hromatogramu
poredbenog rastvora (a) (6,0 %). Ispitivani rastvor (a). Rastvori se 1,0 mg ispitivane sup-
stance u 1 ml 2-propanola R1.
Izoelektrično fokusiranje. Ispituje se izoelektričnim
fokusiranjem. Ispitivani rastvor (b). Rastvori se 1,0 mg ispitivane sup-
stance u 1,0 ml rastvora internog standarda.
Ispitivani rastvor (a). Pripremi se rastvor ipitivane sup-
stance u 3, 95 g/l rastvora amonijum-hidrogenkarbonata R Poredbeni rastvor U 50,0 ml rastvora internog standarda
tako da sadrži 2mg/ml somatropina. doda se 10 l vode R.
Ispitivani rastvor (b). U 0,1 ml ispitivanog rastvora (a) doda Hromatografski postupak može da se izvede korišćenjem:
se do 1,5 ml 3, 95 g/l rastvora amonijum-hidrogenkarbo- – kolone od nerđajućeg čelika, dužine 1 m, unutrašnjeg
nata R.
prečnika 2 mm, napunjene stiren-divinilbenzen koplimer
Ispitivani rastvor (c). Pomeša se 0,1 ml ispitivanog rastvora R (180 m do 250 m);
(a) i 0,1 ml poredbenog rastvora.
– helijuma za hromatografiju R kao gasa nosača;
Poredbeni rastvor. Pripremi se rastvor somatropina HRS u
– termoprovodljivog detektora.
vodi R. Rastvor sadrži 2,0 mg somatropina po ml.
Rastvor za kalibraciju izoelektričnih tačaka u rasponu pH održavajući temperaturu kolone na 120 C, a detektora na
od 2,5 do 6,5, priprema se i koristi prema uputstvu proizvo- 150 C.
đača. Injektuje se izabrana zapremina svakog rastvora. Izračuna
Koristi se aparat u skladu sa uputstvom proizvođača. se sadržaj, vode ako je gustina vode (2.2.5) na 20 C 0,9972
Izoelektrično fokusiranje može se izvesti koprišćenjem gela g/ml i uzimajući u obzir i prisustvo vode u rastvoru inter-
245 mm · 110 mm · 1mm, u rasponu pH vrednosti od 4 do nog standarda.
6,5. Posebno se nanese 15 l svakog rastvora. Kao anodni
koristi se rastvor 147,1 g/l glutaminske kiseline R u rastvoru
50 g/l fosforne kiseline R, a kao katodni rastvor 89,1 g/l ras- ODREĐIVANJE
tvor -alanina R. Podese se uslovi na 2 000 V i 25 mA.
Fokusiranje se izvodi u toku 2,5 h pri konstantnom na- Određuje se hromatografijom raspodele po veličini mole-
ponu.Uroni se gel u toku 30 min u rastvoru koji sadrži 115 kula (2.2.30).
g/l trihlorsirćetne kiseline R i 34,5 g/l sulfosalicilne kiseline Ispitivani rastvor. Pripremi se rastvor ispitivane supstance u
R, a zatim u toku 5 min doda se u smešu od 8 zapremina 3,95 g/l rastvoru amonijum-hidrogenkarbonata R tako da
sirćetne kisleine R, 25 zapremina etanola R i 67 zapremina sadrži 1,0 mg/ml somatropina.
dejonizovane vode R (rastvor za odbojavanje). Gel se boji
potapanjem u rastvor 1,15 g/l brilijantnoplavog R u ras- Poredbeni rastvor (a). Dopuni se 300 l ispitivanog ras-
tvoru za odbojavanje na 60 C u toku 10 min, i tada se gel tvora do 5,0 ml rastvorom 3,95 g/l amonijum-hidrogen-
prenese u rastvor za odbojavanje dok se višak boje ne karbonata R.
ukloni. Ispitivanje je validno samo ako distribucija frakcija
rastvora za kalibraciju izoelektričnih tačaka odgovara Poredbeni rastvor (b).Pripremi se rasvor somatropina HRS
proizvođačkoj deklaraciji. Elektroforegram poredbenog ras- u. rastvoru 3,95 g/l amonijum-hidrogenkarbonata R koji
tvora sadrži najveću traku na izoelektričnoj tački od oko 5, i sadrži 1,0 mg/ml somatropina.
manju traku na oko 4,8. Elektroforegram ispitivanog ras- Hromatografski postupak može da se izvede korišćenjem:
tvora (a) ne sadrži ni jednu traklu osim najveću traku koja

SORBINSKA KISELINA
– kolone od nerđajućeg čelika, dužine 0,25 m, unutrašnjeg DEFINICIJA

grafiju, hidrofilni R (5 m) pogodnim za frakcionisanje Sorbinska kiselina sadrži od 99,0 % do 101,0 % (E,E)-he-
globularnih proteina molekulske masa od 5 000 - ksa-2,4-dienske kiseline, izračunato u odnosu na bezvodnu
60 000: supstancu.
– mobilne faze, koja se sastoji iz 3,95 g/l rastvora amoni-
jum-hidrogenkarbonata R, protoka 0,6 ml/min; OSOBINE
Beo ili skoro beo, kristalan prašak, teško rastvorljiv u vodi,
Injektuje se 50 l poredbenog rastvora (b). Podesi se lako rastvorljiv u alkoholu i etru.
osetljivost detektora tako da visina glavnog pika odgovara
najmanje polovini pune skale pisača. Injektuje se poredbeni
rastvor dovoljan broj puta (najmanje 3). Ispitivanje je vali- IDENTIFIKACIJA
dno ako je relativna standardna devijacija (RSD) za povr-
šinu glavnog pika najviše 2,5 %. Injektuje se 50 l ispitiva- Prva identifikacija: A, C.
nog rastvora i 50 l poredbenog rastvora. Izračuna se sadr-
žaj somatropina (C990H1528N262O300 S7) iz površina pikova
na hromatogramima ispitivanog i poredbenog rastvora (b) i A. Temperatura topljenja (2.2.14): od 132 ºC do 136 ºC.
deklarisanog sadržaja somatropina HRS.
B. Rastvori se 50,0 mg u vodi R i dopuni do 250,0 ml istim
rastvaračem. Dopuni se 2,0 ml ovog rastvora do 200,0
ČUVANJE. ml 0,1 M hlorovodoničnom kiselinom. Ispituje se u
oblasti od 230 nm do 350 nm (2.2.25); rastvor pokazuje
Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru, na tempera- maksimum na 264 nm. Specifična apsorbancija na
turi od 2 C do 8 C. ovom maksimumu je od 2150 do 2550.
OZNAČAVANJE
sorbinsku kiselinu HRS.
Na signaturi se navodi: D. Rastvori se 0,2 g u 2 ml alkohola R i doda 0,2 ml bro-
mne vode R. Rastvor se obezboji.
– sadržaj somatropina u mg,
– sastav i količina tečnosti koja se dodaje prilikom
rekonstituisanja, ISPITIVANJA
– vreme u kojem se rastvor za rekonstituciju koristi i us-
lovi čuvanja u toku navedenog vremena, Rastvor S. Rastvori se 1,25 g u alkoholu R i dopuni do 25
– naziv i količina bilo koje dodate supstance,
– temperatura čuvanja, toda II. 2.2.2).
Aldehidi. Rastvori se 1,0 g u smeši 30 ml vode R i 50 ml 2-
– da se preparat ne sme mućkati tokom rekonstitucije,
propanola R, podesi se pH vrednost rastvora na 4 0,1 M
– aktivnost izražena u i.j. hlorovodoničnom kiselinom ili 0,1 M natrijum-hidroksidom
i dopuni do 100 ml vodom R. U 10 ml ovog rastvora doda
se 1 ml fuksina, obezbojenog rastvora R, i ostavi da stoji 30
min. Bilo koja boja rastvora nije intenzivnija od boje sta-
1997:0592 ndarda pripremljenog u isto vreme dodavanjem 1 ml fuk-
sina, obezbojenog rastvora R smeši 1,5 ml acetaldehida,
SORBINSKA KISELINA standardnog rastvora (100 ppm C2H4O) R, 4 ml 2-propa-
nola R i 4,5 ml vode R (0,15 %, izračunato kao C2H4O).
Acidum sorbicum limit testa B za teške metale (10 ppm). Pripremi se standard
korišćenjem 5 ml olova, standardnog rastvora (1 ppm Pb)
R i 5 ml alkohola R.
C6H8O2 Mr 112,1 Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,2 %, određen za 1,0 g.

SORBITANOLEAT
Rastvori se 0,1 000 g u 20 ml alkohola R. Titrira se 0,1 M Kiselinski broj (2.5.1). Do 7,0, određen za 5,0 g.
natrijum-hidroksidom uz 0,2 ml fenolftaleina, rastvora R
kao indikatora, do pojave ružičaste boje. Hidroksilni broj (2.5.3). Od 330 do 358 (Metoda A).
1 ml 0,1 M natrijum-hidroksida odgovara 11,21 mg C6H8O2. Jodni broj (2.5.4). Do 10.

Peroksidni broj (2.5.5). Do 5,0.
ČUVANJE Saponifikacioni broj (2.5.6). Od 158 do 170, određen za
2,00 g.
svetlosti. Teški metali (2.4.8). Određeni za 2,0 g, odgovaraju zahte-
vima limit testa D za teške metale (10 ppm). Pripremi se
standard korišćenjem 2 ml olova, standardnog rastvora (10
ppm Pb) R.
1997:1040 Voda (2.5.12). Najviše 1,5 %, određena za 1,000 g semi-

SORBITANLAURAT Ukupni pepeo (2.4.16). Najviše 0,5 %.
Sorbitani lauras ČUVANJE

DEFINICIJA svetlosti.
Sorbitanlaurat je smeša obično dobijena delimičnom

esterifikacijom laurinske kiseline sa sorbitolom i njegovim
mono- i di-anhidridima. 1997:1041
OSOBINE
SORBITANOLEAT
Smeđežuta, viskozna tečnost, gotovo nerastvorljiva, ali dis- Sorbitani oleas

perzibilna u vodi, meša se sa alkoholom, teško rastvorljiva
u ulju semena pamuka.
DEFINICIJA
IDENTIFIKACIJA Sorbitanoleat je smeša obično dobijena delimičnom esteri-

fikacijom oleinske kiseline sa sorbitolom i njegovim mono-
A. Odgovara zahtevima ispitivanja za hidroksilni broj (vi- i di-anhidridima.
deti Ispitivanja).
B. Odgovara zahtevima ispitivanja za jodni broj (videti OSOBINE
Ispitivanja).
C. U 4 g se doda 40 ml rastvora 50 g/l kalijum-hidroksida Smeđežuta, viskozna tečnost, gotovo nerastvorljiva, ali
R i ostavi da ključa, uz povratni hladnjak, 30 min. Os- disperzibilna u vodi, rastvorljiva u masnim uljima (gde daje
tavi se da se ohladi na oko 80 ºC, zatim se doda 20 ml mutne rastvore), teško rastvorljiva u etru, meša se sa
azotne kiseline, razblažene R i ostavi da ključa, uz alkoholom.
povratni hladnjak, oko 10 min, da se razbije emulzija. Ima relativnu gustinu oko 0,99.
Masne kiseline se odvoje na površini kao uljani sloj.
Ostavi se da se ohladi. Prenese se u levak za odvajanje i
masne kiseline se ekstrahuju sa 50 ml petroletra R1, IDENTIFIKACIJA
izbegavajući energično mućkanje. Gornji sloj se osuši
sa 1 g natrijum-sulfata, bezvodnog R i filtrira. Zagreva A. Odgovara zahtevima ispitivanja za hidroksilni broj (vi-
se na vodenom kupatilu dok se miris rastvarača ne iz- deti Ispitivanja).
gubi. Kiselinski broj (2.5.1) ostatka je od 260 do 280,
određen za 0,30 g. B. Odgovara zahtevima ispitivanja za jodni broj (videti
Ispitivanja).

SORBITANPALMITAT
C. U 4 g se doda 40 ml rastvora 50 g/l kalijum-hidroksida OSOBINE

R i ostavi da ključa, uz povratni hladnjak, 30 min. Os-
tavi se da se ohladi na oko 80 ºC, zatim se doda 20 ml Žućkast ili žuti prašak, voskaste ljuspice ili čvrsta masa,
azotne kiseline, razblažene R i zagreva da ključa, uz gotovo nerastvorljiva u vodi, rastvorljiva u masnim uljima,
povratni hladnjak, oko 10 min, da se razbije emulzija. teško rastvorljiva u alkoholu.
masne kiseline se ekstrahuju sa 50 ml petroletra R1, IDENTIFIKACIJA
sa 1 g natrijum-sulfata, bezvodnog R i filtrira. Zagreva A. Temperatura topljenja (2.2.15): od 44 ºC do 51 ºC.
se na vodenom kupatilu dok se miris rastvarača ne iz- Istopljena supstanca se prenese u staklenu kapilaru i os-
gubi. Kiselinski broj (2.5.1) ostatka je od 190 do 210, tavi da stoji 24 h na temperaturi nižoj od 10 ºC.
određen za 0,30 g.
B. Odgovara zahtevima ispitivanja za hidroksilni broj (vi-
deti Ispitivanja).
ISPITIVANJA
C. U 4 g se doda 40 ml rastvora 50 g/l kalijum-hidroksida
Kiselinski broj (2.5.1). Do 8,0, određen za 5,0 g. tavi se da se ohladi na oko 80 ºC, zatim se doda 20 ml
Hidroksilni broj (2.5.3). Od 190 do 210 (Metoda A), odre- azotne kiseline, razblažene R i zagreva do ključanja, uz
đen za 2,0 g. povratni hladnjak, oko 10 min da se razbije emulzija.
Jodni broj (2.5.4). Od 62 do 76. Ostavi se da se ohladi. Prenese se u levak za odvajanje i
masne kiseline se ekstrahuju sa 50 ml petroletra R1,
Peroksidni broj (2.5.5). Do 10,0. izbegavajući energično mućkanje. Gornji sloj se osuši
Saponifikacioni broj (2.5.6). Od 149 do 160, određen za sa 1 g natrijum-sulfata, bezvodnog R i filtrira. Zagreva
2,00 g. se na vodenom kupatilu dok se miris rastvarača ne iz-
Teški metali (2.4.8). 2,0 g odgovara zahtevima limit testa određen za 0,30 g.
D za teške metale (10 ppm). Pripremi se standard koristeći
2 ml olova, standardnog rastvora (10 ppm Pb) R.
ISPITIVANJA
Kiselinski broj (2.5.1). Do 8,0, određen za 5,0 g.
Ukupni pepeo (2.4.16). Najviše 0,5 %.
Hidroksilni broj (2.5.3). Od 270 do 305 (Metoda A).
ČUVANJE Peroksidni broj (2.5.5). Do 5,0.
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od Saponifikacioni broj (2.5.6). Od 140 do 155, određen za
svetlosti. 2,00 g.

D za teške metale (10 ppm). Pripremi se standard koristeći
1997:1042 2 ml olova, standardnog rastvora (10 ppm Pb) R.
SORBITANPALMITAT Voda (2.5.12). Najviše 1,5 %, određena za 1,000 g semi-

Sorbitani palmitas Ukupni pepeo (2.4.16). Najviše 0,5 %.
DEFINICIJA ČUVANJE
Sorbitanpalmitat je smeša obično dobijena delimičnom Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od
esterifikacijom palmitinske kiseline sa sorbitolom i njego- svetlosti.
vim mono- i di-anhidridima.

SORBITANTRIOLEAT
1997:1043 ČUVANJE
SORBITANSTEARAT Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od

svetlosti.
Sorbitani stearas
1997:1044
DEFINICIJA
SORBITANTRIOLEAT
Sorbitanstearat je smeša obično dobijena delimičnom
esterifikacijom stearinske kiseline sa sorbitolom i njegovim
mono- i di-anhidridima. Sorbitani trioleas
OSOBINE DEFINICIJA
Bledo žuta, voskasta, čvrsta masa, gotovo nerastvorljiva, ali Sobitantrioleat je smeša obično dobijena delimičnom
disperzibilna u vodi, teško rastvorljiva u alkoholu. esterifikacijom oleinske kiseline sa sorbitolom i njegovim
mono-anhidridom.
IDENTIFIKACIJA
OSOBINE
Istopljena supstanca se prenese u staklenu kapilaru i Bledožuta, svetložućkasta ili smeđa čvrsta supstanca, koja
ostavi da stoji 24 h na temperaturi nižoj od 10 ºC. postaje viskozna, uljasta, smeđežuta tečnost na oko 25 ºC,
gotovo nerastvorljiva, ali disperzibilna u vodi, lako rastvor-
B. Odgovara zahtevima ispitivanja za hidroksilni broj (vi- ljiva u etru, rastvorljiva u masnim uljima, teško rastvorljiva
deti Ispitivanja). u alkoholu.
C. U 4 g se doda 40 ml rastvora 50 g/l kalijum-hidroksida Ima relativnu gustinu oko 0,98.
tavi se da se ohladi na oko 80 ºC, zatim se doda 20 ml
azotne kiseline, razblažene R i ostavi da ključa, uz
IDENTIFIKACIJA
povratni hladnjak, oko 10 min, da se razbije emulzija.
Ostavi se da se ohladi. Prenese se u levak za odvajanje i A. Odgovara zahtevima ispitivanja za hidroksilni broj (vi-
masne kiseline se ekstrahuju sa 50 ml petroletra R1, deti Ispitivanja).
sa 1 g natrijum-sulfata, bezvodnog R i filtrira. Zagreva B. Odgovara zahtevima ispitivanja za jodni broj (videti
se na vodenom kupatilu dok se miris rastvarača ne iz- Ispitivanja).
određen za 0,30 g. C. U 4 g se doda 40 ml rastvora 50 g/l kalijum-hidroksida
tavi se da se ohladi na oko 80 ºC, zatim se doda 20 ml
ISPITIVANJA azotne kiseline, razblažene R i zagreva da ključa, uz
povratni hladnjak, oko 10 min, da se razbije emulzija.
Kiselinski broj (2.5.1). Do 10,0, određen za 5,0 g. Masne kiseline se odvoje na površini kao uljani sloj.
Hidroksilni broj (2.5.3). Od 235 do 260 (Metoda A). masne kiseline se ekstrahuju sa 50 ml petroletra R1,
Peroksidni broj (2.5.5). Do 5,0. sa 1 g natrijum-sulfata, bezvodnog R i filtrira. Zagreva
se na vodenom kupatilu dok se ne izgubi miris rastva-
Saponifikacioni broj (2.5.6). Od 147 do 157, određen za
rača. Kiselinski broj (2.5.1) ostatka je od 190 do 210,
2,00 g.
određen za 0,30 g.
njem 2 ml olova, standardnog rastvora (10 ppm Pb) R. ISPITIVANJA
mikro metodom za određivanje vode. Kiselinski broj (2.5.1). Do 16,0, određen za 5,0 g.
Ukupni pepeo (2.4.16). Najviše 0,5 %. Hidroksilni broj (2.5.3). Od 55 do 75 (Metoda A).

SORBITOL
Jodni broj (2.5.4). Od 76 do 90. Ispitivani rastvor. Rastvori se 50 mg ispitivane sup-

Poredbeni rastvor. Rastvori se 50 mg sorbitola HRS u
Saponifikacioni broj (2.5.6). Od 170 do 190, određen za vodi R i dopuni do 20 ml istim rastvaračem.
2,00 g.
Teški metali (2.4.8). 2,0 g odgovara zahtevima limit testa Hromatogram se razvija u dužini od 17 cm, uz mobilnu
D za teške metale (10 ppm). Pripremi se standard korišće- fazu: voda R - etilacetat R - propanol R (10:20:70
njem 2 ml olova, standardnog rastvora (10 ppm Pb) R. V/V/V). Osuši se na vazduhu i zatim isprska 4-
aminobenzojevom kiselinom rastvorom R. Hromato-
Voda (2.5.12). Najviše 1,5 %, određena za 1,000 g semi- gram se suši u struji hladnog vazduha dok se rastvarač
mikro metodom za određivanje vode. ne ukloni. Zatim se zagreva 15 min na 100 ºC. Ohladi se
i isprska rastvorom 2 g/l natrijum-perjodata R. Hroma-
Ukupni pepeo (2.4.16). Najviše 0,5 %. togram se osuši u struji hladnog vazduha; zatim se
zagreva 15 min na 100 ºC. Glavna mrlja na hromatogra-
mu ispitivanog rastvora je slična po položaju, boji i
ČUVANJE
veličini glavnoj mrlji na hromatogramu poredbenog
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od rastvora.
svetlosti. C. U 3 ml sveže pripremljenog rastvora 100 g/l pirokate-
hola R doda se 6 ml sumporne kiseline R, uz hlađenje u
ledenoj vodi. U 3 ml ohlađene smeše doda se 0,3 ml
1997:0435 rastvora S (videti Ispitivanja). Pažljivo se zagreva na
otvorenom plamenu oko 30 s. Razvija se ružičasta boja.
SORBITOL
ISPITIVANJA
Sorbitolum Rastvor S. Rastvori se 5,0 g u vodi, bez prisustva ugljen-

dioksida R, koja je pripremljena od vode, destilovane R, i
Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.2.1) i bezbojan ( Me-
toda II, 2.2.2).
vode, bez prisustva ugljen-dioksida R. U 10 ml ovog ras-
tvora doda se 0,05 ml fenolftaleina, rastvora R. Potrebno je
boja indikatora u ružičastu. U drugih 10 ml rastvora doda se
0,05 ml metilcrvenog, rastvora R. Potrebno je najviše 0,3
C6H14O6 Mr 182,2 ml 0,01 M hlorovodonične kiseline da se boja indikatora
promeni u crvenu.
DEFINICIJA
Specifična optička rotacija (2.2.7). Rastvori se 5,00 g
Sorbitol sadrži od 98,0 % do 101,0 % D-glucitola, izraču- ispitivane supstance i 6,4 g natrijum-tetraborata R u 40 ml
nato u odnosu na bezvodnu supstancu. vode R. Ostavi se da stoji 1 h, povremeno se promućka, pa
se dopuni do 50,0 ml vodom R. Filtrira se ako je potrebno.
Specifična optička rotacija je od +4,0º do +7,0º, izračunata
OSOBINE u odnosu na bezvodnu supstancu.
Beo, kristalan prašak, vrlo lako rastvorljiv u vodi, slabo Redukcioni šećeri. Rastvori se 5,0 g u 3 ml vode R uz
rastvorljiv u alkoholu, gotovo nerastvorljiv u etru. blago zagrevanje. Ohladi se i doda 20 ml bakar(II)limunske
kiseline, rastvora R i nekoliko staklenih perli. Zagreva se
tako da ključanje počne posle 4 min, pa se ključanje odr-
IDENTIFIKACIJA
žava 3 min. Naglo se ohladi i doda 100 ml rastvora 2,4 %
A. Zagreva se 0,5 g sa 0,5 ml piridina R i 5 ml sirćetne V/V sirćetne kiseline, glacijalne R i 20,0 ml 0,025 M joda.
kiseline, anhidrida R, dok se ne rastvori. Posle 10 min Uz stalno mućkanje doda se 25 ml smeše 6 zapremina
ova smeša se ulije u 25 ml vode R i ostavi da stoji 2 h u hlorovodonične kiseline R i 94 zapremine vode R i kada se
ledenoj vodi. Talog, koji je prekristalisan iz male zapre- talog rastvori titrira se višak joda 0,05 M natrijum-tiosulfa-
mine alkohola R i koji je osušen u vakuumu, topi se tom uz 1 ml skroba, rastvora R, kao indikatora koji se do-
(2.2.14) na oko 100 ºC. daje pri kraju titracije. Za titraciju je potrebno najmanje
12,8 ml 0,05 M natrijum-tiosulfata.
Hloridi (2.4.4). 10 ml rastvora S dopunjenog do 15 ml vo-

SORBITOL 70 % (KRISTALIŠUĆI)
Sulfati (2.4.13). 15 ml rastvora S odgovara zahtevima limit IDENTIFIKACIJA

Olovo (2.4.10). Odgovara zahtevima limit testa za olovo u A. Rastvori se 7,0 g u 40 ml vode R, doda se 6,4 g natri-
šećerima (0,5 ppm). jum-tetraborata R, ostavi se da stoji 1 h, povremeno
promućka, i dopuni do 50,0 ml vodom R. Filtrira se ako
Nikl (2.4.15). Odgovara zahtevima limit testa za nikl u je potrebno. Ugao optičke rotacije (2.2.7) je od 0º do
polihidroksilnim alkoholima (1 ppm). +1,5º.
Voda (2.5.12). Najviše 1,5 %, određena za 1,0 g semi-mi- B. Osuši se 1 g u vakuumu na 80 ºC. Zagreva se 0,5 g osta-
tka sa 0,5 ml piridina R i 5 ml sirćetne kiseline, anhid-
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 2,0 g. rida R dok se ne rastvori. Posle 10 min ova smeša se
ulije u 25 ml vode R i ostavi se da stoji 2 h u ledenoj
Bakterijski endotoksini (2.6.14). Ako se koisti za izradu vodi. Talog, koji je prekristalisan iz male zapremine
parenteralnih preparata bez primene naknadnog alkohola R i koji je osušen u vakuumu, topi se (2.2.14)
odgovarajućeg postupka za uklanjanje bakterijskih endotok- na oko 100 ºC.
sina, sadrži najviše 4 i.j. endotoksina/g parenteralnog prepa-
rata koji sadrži manje od 100 g/l sorbitola, i sadrži najviše C. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27), na
2,5 i.j. endotoksina/g parenteralnog preparata koji sadrži silikagelu G R kao adsorbensu.
100 g/l ili više sorbitola.
ODREĐIVANJE
Poredbeni rastvor. Rastvori se 50 mg sorbitola HRS u
Rastvori se 0,400 g u vodi R i dopuni do 100,0 ml istim vodi R i dopuni do 20 ml istim rastvaračem.
rastvaračem. U 10,0 ml rastvora doda se 20,0 ml rastvora
21,4 g/l natrijum-perjodata R i 2 ml sumporne kiseline, Na ploču se nanese odvojeno po 2 µl svakog rastvora.
razblažene R pa se zagreva na vodenom kupatilu tačno 15 Hromatogram se razvija u dužini od 17 cm, uz mobilnu
min. Ohladi se pa se postepeno doda 3 g natrijum- fazu: voda R - etilacetat R - propanol R (10:20:70
hidrogenkarbonata R i 25,0 ml 0,1 M natrijum-arsenita. V/V/V). Osuši se na vazduhu i zatim isprska 4-
Izmeša se. Doda se 5 ml rastvora 200 g/l kalijum-jodida R i aminobenzojevom kiselinom, rastvorom R. Hromato-
ostavi da stoji 15 min. Titrira se 0,05 M jodom do pojave gram se suši u struji hladnog vazduha dok se rastvarač
prvih tragova žute boje. Izvede se i titracija slepe probe. ne ukloni. Zatim se zagreva 15 min na 100 ºC. Ohladi se
1 ml 0,05 M joda odgovara 1,822 mg C6H14O6. i isprska rastvorom 2 g/l natrijum-perjodata R. Osuši se
u struji hladnog vazduha. Hromatogram se zagreva 15
min na 100 ºC. Glavna mrlja na hromatogramu ispitiva-
ČUVANJE nog rastvora slična je po položaju, boji i veličini glavnoj
mrlji na hromatogramu poredbenog rastvora.
D. U 3 ml sveže pripremljenog rastvora 100 g/l pirokate-
OZNAČAVANJE hola R doda se 6 ml sumporne kiseline R, uz hlađenje u
ledenoj vodi. U 3 ml ohlađene smeše doda se 0,3 ml
Na signaturi se navodi: način primene, maksimalna rastvora S (videti Ispitivanja). Blago se zagreva na
koncentracija bakterijskih endotoksina. otvorenom plamenu oko 30 s. Razvija se ružičasta boja.
1997:0436 ISPITIVANJA
SORBITOL 70 % (KRISTALIŠUĆI) Rastvor S. Dopuni se 7,0 g do 50 ml vodom, bez prisustva

ugljen-dioksida R.
Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.2.1) i bezbojan ( Me-
Sorbitolum 70 per centum cristallisabile toda II, 2.2.2).
DEFINICIJA vode, bez prisustva ugljen-dioksida R. U 10 ml ovog ras-
Sorbitol 70 % (kristališući) je vodeni rastvor koji sadrži od tvora doda se 0,05 ml fenolftaleina, rastvora R. Potrebno je
68,0 % m/m do 72,0 % m/m heksitola, izraženo kao D-gluci- najviše 0,2 ml 0,01 M natrijum-hidroksida da se promeni
tol. boja indikatora u ružičastu. U drugih 10 ml rastvora doda se
ml 0,01 M hlorovodonične kiseline da se boja indikatora
OSOBINE promeni u crvenu.
Bistra, bezbojna, sirupasta tečnost, koja se meša sa vodom, Indeks refrakcije (2.2.6). Od 1,457 do 1,462.
glicerolom (85 %) i propilenglikolom, rastvorljiva u alko-
holu. Relativna gustina (2.2.5). Najmanje 1,290.

SORBITOL 70% (NEKRISTALIŠUĆI)
Redukcioni šećeri. Rastvori se 5,0 g u 3 ml vode R, 20 ml OSOBINE

bakar(II)limunske kiseline, rastvora R i doda nekoliko
staklenih perli. Zagreva se tako da ključanje počne posle 4 Bistra, bezbojna, sirupasta tečnost, koja se meša sa vodom,
min, a zatim se ključanje održava 3 min. Brzo se ohladi i glicerolom (85 %), i propilenglikolom.
doda 100 ml 2,4 % V/V sirćetne kiseline, glacijalne R i 20,0
ml 0,025 M joda. Uz stalno mućkanje doda se 25 ml smeše
6 zapremina hlorovodonične kiseline R i 94 zapremine vode IDENTIFIKACIJA
R. Kada se talog rastvori, titrira se višak joda 0,05 M natri-
jum-tiosulfatom, uz 1 ml skroba, rastvora R, kao indikatora
koji se dodaje pri kraju titracije. Za titraciju je potrebnoA. U 7,0 g doda se 40 ml vode R i 6,4 g natrijum-tetrabo-
najmanje 12,8 ml 0,05 M natrijum-tiosulfata. rata R, ostavi da stoji 1 h, povremeno promućka, i do-
puni do 50,0 ml vodom R. Filtrira se ako je potrebno.
Hloridi (2.4.4). 7,5 ml rastvora S dopunjenog do 15 ml vo- Ugao optičke rotacije (2.2.7) je od +1,5º do +3,5º.
Sulfati (2.4.13). Dopuni se 1,5 g do 15 ml vodom, silikagelu G R kao adsorbensu.
destilovanom R. Rastvor odgovara zahtevima limit testa za
sulfate (100 ppm). Ispitivani rastvor. Rastvori se 70 mg ispitivane sup-
Olovo (2.4.10). Odgovara zahtevima limit testa za olovo u
šećerima (0,5 ppm). Poredbeni rastvor. Rastvori se 50 mg sorbitola HRS u
Nikl (2.4.15). Odgovara zahtevima limit testa za nikl u
polihidroksilnim alkoholima (1 ppm). Na ploču se nanese odvojeno po 2 µl svakog rastvora.
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 2,0 g. fazu: voda R - etilacetat R - propanol R (10:20:70
V/V/V). Osuši se na vazduhu i zatim isprska 4-
aminobenzojevom kiselinom, rastvorom R. Hromato-
ODREĐIVANJE gram se suši u struji hladnog vazduha dok se rastvarač
Rastvori se 0,600 g u vodi R i dopuni do 100,0 ml istim ne ukloni. Zatim se zagreva 15 min na 100 ºC. Ohladi se
rastvaračem. U 10,0 ml rastvora doda se 20,0 ml rastvora i isprska rastvorom 2 g/l natrijum-perjodata R.
21,4 g/l natrijum-perjodata R i 2 ml sumporne kiseline, Hromatogram se osuši u struji hladnog vazduha. Zatim
razblažene R pa se zagreva na vodenom kupatilu tačno 15 se zagreva 15 min na 100 ºC. Glavna mrlja na hroma-
min. Ohladi se i postepeno doda 3 g natrijum-hidrogen- togramu ispitivanog rastvora slična je po položaju, boji i
karbonata R i 25,0 ml 0,1 M natrijum-arsenita. Izmeša se. veličini glavnoj mrlji na hromatogramu poredbenog
Doda se 5 ml rastvora 200 g/l kalijum-jodida R i ostavi da rastvora. Druge mrlje se ne uzimaju u obzir.
stoji 15 min. Titrira se 0,05 M jodom do pojave prvih tra- C. U 3 ml sveže pripremljenog rastvora 100 g/l pirokate-
gova žute boje. Izvede se i titracija slepe probe. hola R doda se 6 ml sumporne kiseline R uz hlađenje u
1 ml 0,05 M joda odgovara 1,822 mg C6H14O6. ledenoj vodi. U 3 ml ohlađene smeše doda se 0,3 ml
rastvora S (videti Ispitivanja). Pažljivo se zagreva na
otvorenom plamenu oko 30 s. Razvija se ružičasta boja
ČUVANJE koja postaje tamno braonkastocrvena.
ISPITIVANJA
1997:0437 Rastvor S. Dopuni se 7,0 g do 50 ml vodom, bez prisustva

ugljen-dioksida R.
SORBITOL 70% (NEKRISTALIŠUĆI) Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.2.1) i bezbojan ( Me-
toda II, 2.2.2).
Sorbitolum 70 per centum Non Aciditet ili alkalitet. U 10 ml rastvora S doda se 10 ml
cristallisabile vode, bez prisustva ugljen-dioksida R. U 10 ml ovog ras-
tvora doda se 0,05 ml fenolftaleina, rastvora R. Potrebno je
boja indikatora u ružičastu. U drugih 10 ml rastvora doda se
DEFINICIJA ml 0,01 M hlorovodonične kiseline da se boja indikatora
promeni u crvenu.
Sorbitol 70% (nekristališući) je vodeni rastvor hidrogeni-
zovanog, delimično hidrolizovanog skroba. Sadrži od Indeks refrakcije (2.2.6). Od 1,455 do 1,465.
68,0 % m/m do 72,0 % m/m čvrste materije i najmanje
62,0 % m/m poliola, izraženih kao D-glucitol. Relativna gustina (2.2.5). Najmanje 1,290.

SPEKTINOMICIN-HIDROHLORID
Redukcioni šećeri. U 5,0 g doda se 3 ml vode R, doda 20 ČUVANJE

ml bakar(II)limunske kiseline, rastvora R i nekoliko stakle-
nih perli. Zagreva se tako da ključanje počne posle 4 min, a Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru.
zatim se ključanje održava 3 min. Brzo se ohladi i doda 100
ml 2,4% V/V sirćetne kiseline, glacijalne R i 20,0 ml 0,025
M joda. Uz stalno mućkanje doda se 25 ml smeše 6 zapre-
mina hlorovodonične kiseline R i 94 zapremine vode R. Kad
se talog rastvori, titrira se višak joda 0,05 M natrijum- 1997:1152
tiosulfatom, uz 1 ml skroba, rastvora R, kao indikatora koji
se dodaje pred kraj titracije. Za titraciju je potrebno najma-
nje 12,8 ml 0,05 M natrijum-tiosulfata. SPEKTINOMICIN-HIDROHLORID
Redukcioni šećeri posle hidrolize. U 6,0 g se doda 35 ml
vode R, 40 ml 1 M hlorovodonične kiseline i nekoliko Spectinomycini hydrochloridum
staklenih perli. Zagreva se da ključa, uz povratni hladnjak,
oko 4 h. Ohladi se i neutrališe uz bromtimolplavo dodat-
kom natrijum-hidroksida, rastvora, razblaženog R. Ohladi
se i razblaži do 100,0 ml vodom R. U 3,0 ml ovog rastvora
doda se 5 ml vode R, 20 ml bakar(II)limunske kiseline, ras-
tvora R i nekoliko staklenih perli. Zagreva se tako da
ključanje počne posle 4 min, a zatim se ključanje održava 3
min. Brzo se ohladi i doda 100 ml 2,4 % V/V sirćetne kise-
line, glacijalne R i 20,0 ml 0,025 M joda. Uz stalno mućka-
nje doda se 25 ml smeše 6 zapremina hlorovodonične kise-
line R i 94 zapremina vode R, a kada se talog rastvori, titrira
se višak joda 0,05 M natrijum-tiosulfatom, uz 1 ml skroba,
C14H26Cl2N2O7 · 5H2O Mr 495,4
rastvora R, kao indikatora koji se dodaje pri kraju titracije.
Za titraciju je potrebno od 8,0 ml do 14,8 ml 0,05 M natri-
jum-tiosulfata.
DEFINICIJA
Hloridi (2.4.4). 7,5 ml rastvora S dopuni se do 15 ml vo-
dom R. Ovaj rastvor odgovara zahtevima limit testa za hlo- Spektinomicin-hidrohlorid je so dihidrohlorid u obliku
ride (50 ppm). pentahidrata (2R,4aR,5aR,6S,7S,8 R,9S,9aR,10aS)-perhidro-
Sulfati (2.4.13). Dopuni se 1,5 g do 15 ml vodom, 4a,7,9-trihidroksi-2-metil-6,8-bis(metilamino)-pirano2,3-
destilovanom R. Ovaj rastvor odgovara zahtevima limit te- b1,4benzodioksin-4-ona, antimikrobna supstanca koju
sta za sulfate (100 ppm). produkuju Streptomyces spectabilis ili dobijena na neki
drugi način. Sadrži od 95,0 % do 100,5 % C14H26Cl2N2O7,
Olovo (2.4.10). Odgovara zahtevima limit testa za olovo u izračunato u odnosu na bezvodnu supstancu.
šećerima (0,5 ppm).
Nikl (2.4.15). Odgovara zahtevima limit testa za nikl u
polihidroksilnim alkoholima (1 ppm). OSOBINE
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 2,0 g. Beo ili skoro beo prašak, slabo higroskopan, lako rastvor-
ljiv u vodi, vrlo teško rastvorljiv u alkoholu, gotovo
ODREĐIVANJE
Čvrsta materija. Osuši se 1,000 g u vakuumu na 80 ºC IDENTIFIKACIJA

(2.2.32) i ostatak odmeri.
Polihidroksilni alkoholi. Rastvori se 0,600 g u vodi R i do- A. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom
puni do 100,0 ml istim rastvaračem. U 10,0 ml rastvora se (2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim za
doda 20,0 ml rastvora 21,4 g/l natrijum-perjodata R i 2 ml spektinomicin-hidrohlorid HRS.
sumporne kiseline, razblažene R pa se zagreva na vodenom B. Dopuni se 1,0 ml rastvora S (videti Ispitivanja) do 10
kupatilu tačno 15 min. Ohladi se pa se postepeno doda 3 g ml vodom R. Rastvor daje reakciju (a) hlorida (2.3.1).
natrijum-hidrogenkarbonata R i 25,0 ml 0,1 M natrijum-
arsenita. Izmeša se. Doda se 5 ml rastvora 200 g/l kalijum-
jodida R i ostavi da stoji 15 min. Titrira se 0,05 M jodom do
pojave prvih tragova žute boje. Izvede se i titracija slepe ISPITIVANJA
probe.
1 ml 0,05 M joda odgovara 1,822 mg C6H14O6. dioksida R i dopuni do 20,0 ml istim rastvaračem.

SPEKTINOMICIN-HIDROHLORID
Izgled rastvora. Dopuni se 2,0 ml rastvora S do 20,0 ml ndarda i 2,0 ml heksametildisilazana R. Mućka se do
vodom R. Rastvor je bistar (2.2.1) i bezbojan (Metoda II, rastvaranja i dopuni do 20,0 ml dimetilformamidom R.
2.2.2).
Poredbeni rastvor. U 60,0 mg spektinomicin-hidrohlorida
pH (2.2.3). pH vrednost rastvora S je od 3,8 do 5,6. HRS u odmernoj tikvici doda se 10,0 ml rastvora internog
standarda i 2,0 ml heksametildisilazana R. Mućka se do
Specifična optička rotacija (2.2.7). Od +15º do +21º, rastvaranja i dopuni do 20,0 ml dimetilformamidom R.
određena u roku od 20 min od pripremanja rastvora S i
izračunata u odnosu na bezvodnu supstancu. Hromatografski postupak može da se izvede korišćenjem:
Srodne supstance. Ispituju se hromatografijom na tankom – staklene kolone, dužine 1,5 m i unutrašnjeg prečnika 4
sloju (2.2.27), na silikagelu G R kao adsorbensu. mm, napunjene dijatomejskom zemljom za gasnu
hromatografiju, silanizovanom R (125 m do 150 m),
Ispitivani rastvor. Dopuni se 2,0 ml rastvora S do 10 ml vo- impregniranom tako da sadrži 3 % m/m polimetilfe-
dom R. nilsiloksana R,
Poredbeni rastvor. Dopuni se 1,0 ml ispitivanog rastvora – azota za hromatografiju R, kao gasa nosača, protoka 45
do 100 ml vodom R. ml/min,
Na ploču se nanese odvojeno po 10 µl svakog rastvora. – plameno-jonizujućeg detektora,
fazu: sirćetna kiselina, glacijalna R - piridin R - voda R - – integratora.
propanol R (5:5:40:50 V/V/V/V). Hromatogram se osuši u
Temperatura kolone se održava na 200 ºC, a temperatura
struji toplog vazduha, isprska rastvorom 50 g/l kalijum-per-
manganata R i ostavi 2 min do 3 min. Bilo koja mrlja na injektora i detektora između 200 ºC i 230 ºC. Injektuju se
izabrane zapremine ispitivanog rastvora. Određivanje je
intenzivnija od mrlje na hromatogramu poredbenog ras- validno ako je na hromatogramu ispitivanog rastvora (b)
tvora (1,0 %). rezolucija između glavnog pika i pika internog standarda
najmanje 8,0. Injektuju se naizmenično ispitivani rastvor
Voda (2.5.12). Od 16,0 % do 20,0 %, određena za 0,200 g (b) i poredbeni rastvor.
Izračuna se sadržaj spektinomicina u %.
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 1,0 %, određen za
1,000g.
Sterilnost (2.6.1). Ako se koristi za proizvodnju parenteral- ČUVANJE
nih preparata, bez primene naknadnog odgovarajućeg
postupka za sterilizaciju, odgovara zahtevima testa na Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru, na tempera-
sterilnost. turi koja ne prelazi 30 ºC. Ako je supstanca sterilna, čuva se
u sterilnom, hermetički zatvorenom kontejneru koji obezbe-
Bakterijski endotoksini (2.6.14). Ako se koristi u đuje originalnost pakovanja (tamper-proof).
proizvodnji parenteralnih preparata bez primene naknadnog
odgovarajućeg postupka za uklanjanje bakterijskih endotok-
sina, sadrži najviše 0,09 i.j endotoksina./mg. Rastvori se OZNAČAVANJE
pripremaju korišćenjem rastvora 0,42 % m/m natrijum-
hidrogenkarbonata R. Na signaturi se navodi:
– sterilnost supstance, kada je neophodno za primenu,
ODREĐIVANJE
– apirogenost supstance, kada je neophodno za primenu.
Izvodi se gasnom hromatografijom (2.2.8), uz fenazon R
kao interni standard.
NEČISTOĆE
Rastvor internog standarda. Rastvori se 0,150 g fenazona R
u dimetilformamidu R i dopuni do 100 ml istim rastvaračem.
Ispitivani rastvori i poredbeni rastvor ostave se da stoje 1 h.
Određivanje se izvodi odmah nakon toga.
Ispitivani rastvor (a). U 60,0 mg ispitivane supstance u
odmernoj tikvici doda se 10,0 ml dimetilformamida R i 2,0
ml heksametildisilazana R. Mućka se do rastvaranja i do-
puni do 20,0 ml dimetilformamidom R.
Ispitivani rastvor (b). U 60,0 mg ispitivane supstance u
odmernoj tikvici doda se 10,0 ml rastvora internog sta- A. aktinamin,

SPIRAMICIN
DEFINICIJA
Spiramicin je makrolidni antibiotik, dobijen rastom pojedi-

nih sojeva Streptomyces ambofaciens ili na neki drugi na-
čin; glavna komponenta je (4R, 5S, 6S, 7R, 9R, 10R, 16R)-
(11E,13E)-6-O-2,6-dideoksi-3-C-metil--L-ribo-heksopi-
ranozil-(14)-(3,6-dideoksi-3-dimetilamino--D-glukopi-
ranozil)oksi-7-formilmetil-4-hidroksi-5-metoksi-9,16-dim-
B. aktinospektinoinska kiselina, etil-10-(2,3,4,6-tetradeoksi-4-dimetilamino-D-eritro-heks-
opiranozil)oksioksacikloheksadeka-11,13-dien-2-on. Akti-
vnost iznosi najmanje 3900 i.j./mg, izračunato u odnosu na
osušenu supstancu.
OSOBINE
Beo ili slabo žućkast prašak, slabo higroskopan, teško

rastvorljiv u vodi, lako rastvorljiv u acetonu, alkoholu i
C. dihidrospektinomicini, metanolu, slabo rastvorljiv u etru.
IDENTIFIKACIJA
A. Rastvori se 0,10 g u metanolu R i dopuni do 100,0 ml

istim rastvaračem. Dopuni se 1,0 ml rastvora do 100,0
ml metanolom R. Ispituje se u oblasti od 220 nm do 350
nm (2.2.25); rastvor pokazuje apsorpcioni maksimum
na 232 nm. Specifična apsorbancija na maksimumu je
oko 340.
D. dihidroksispektinomicin. B. Posmatraju se hromatogrami dobijeni u ispitivanju za

ispitivanog rastvora slična je po položaju, veličini i boji
Ako se na hromatogramu ispitivanog rastvora pojave je-
dna ili dve mrlje sa Rf vrednostima nešto višim u od-
1997:0293
nosu na glavnu mrlju, te mrlje su slične po položaju i
boji sporednim mrljama na hromatogramu poredbenog
SPIRAMICIN rastvora (a) i razlikuju se od mrlja poredbenog rastvora
(e).
Spiramycinum C. Rastvori se 0,5 g u 10 ml 0,05 M sumporne kiseline i

doda 25 ml vode R. pH vrednost se podesi na oko 8 0,1
M natrijum-hidroksidom i dopuni do 50 ml vodom R. U
5 ml ovog rastvora doda se 2 ml smeše 1 zapremine
vode R i 2 zapremine sumporne kiseline R. Razvija se
braon boja.
ISPITIVANJA
pH (2.2.3). Rastvori se 0,5 g u 5 ml metanola R i dopuni do

100 ml vodom, bez prisustva ugljen-dioksida R. pH vred-

10 % V/V rastvoru sirćetne kiseline, razblažene R i dopuni
do 50,0 ml istom kiselinom. Specifična optička rotacija je
C43H74N2O14 Mr 843 od –80º do –85º, izračunata u odnosu na osušenu supstancu.

SPIRONOLAKTON
Srodne supstance. Ispituju se hromatografijom na tankom 1997:0688


SPIRONOLAKTON
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 40 mg spiramicina HRS Spironolactonum



Poredbeni rastvor (d). Dopuni se 2 ml poredbenog rastvora

Poredbeni rastvor (e). Rastvori se 40 mg eritromicina HRS

Na ploču se nanese odvojeno po 5 l svakog rastvora. C24H32O4S Mr 416,6

fazu koja predstavlja gornji sloj smeše 4 zapremine 2-
propanola R, 8 zapremina rastvora 150 g/l amonijum- DEFINICIJA
acetata R, čija je pH vrednost prethodno podešena na 9,6
natrijum-hidroksidom, rastvorom koncentrovanim R, i 9 Spironolakton sadrži od 97,0 % do 102,0 % 7-acetiltio-17-
zapremina etilacetata R. Osuši se na vazduhu, zatim isprska hidroksi-3-okso-pregn-4-en-21-karboksilne kiseline -lak-
anisaldehidom, rastvorom R1 i zagreva 5 min na 110 ºC. ton, izračunato u odnosu na osušenu supstancu.
Na hromatogramu poredbenog rastvora (a) uočavaju se dve
mrlje sa Rf vrednostima nešto većim u odnosu na glavnu
mrlju; mrlja bliža glavnoj mrlji odgovara monoestru sirće-
tne kiseline, a dalja mrlja odgovara monoestru propionske OSOBINE
kiseline. Na hromatogramu ispitivanog rastvora: mrlja koja
odgovara monoestru sirćetne kiseline nije intenzivnija od Beo ili žućkastobeli prašak, gotovo nerastvorljiv u vodi,
mrlje na hromatogramu poredbenog rastvora (c) (5,0 %); umereno rastvorljiv u alkoholu, teško rastvorljiv u etru.
mrlja koja odgovara monoestru propionske kiseline nije
tvora (b) (10,0 %); bilo koja mrlja, osim glavne mrlje i mr-
lja monoestara sirćetne i propionske kiseline, nije intenziv-
nija od mrlje na hromatogramu poredbenog rastvora (d) IDENTIFIKACIJA
(2,0 %).
C za teške metale (20 ppm). Pripremi se standard korišće- Druga identifikacija: B, C.
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 3,5 %, određen za (2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim za
0,50 g sušenjem 6 h iznad fosfor(V)-oksida R na 80 ºC, pri spironolakton HRS. Ispitivana i referentna supstanca se
pritisku koji ne prelazi 670 Pa. ispituju kao rastvori 50 g/l u hloroformu R.
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g. B. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27), na
ODREĐIVANJE stance u metilenhloridu R i dopuni do 10 ml istim
rastvaračem.
Izvede se mikrobiološko određivanje antibiotika (2.7.2). Poredbeni rastvor. Rastvori se 20 mg spironolaktona
HRS u metilenhloridu R i dopuni do 10 ml istim
rastvaračem.
ČUVANJE
fazu: voda R - cikloheksan R - etilacetat R (1:24:75

SPIRONOLAKTON
V/V/V). Hromatogram se osuši na vazduhu i zatim po- odgovaraju spironolaktonu i kanrenonu, nije veći od
smatra pod UV svetlošću na 254 nm. Glavna mrlja na površine pika koji odgovara spironolaktonu na hromato-
hromatogramu ispitivanog rastvora slična je po položaju gramu poredbenog rastvora (a) (1,0 %). Zanemare se pikovi
i veličini glavnoj mrlji na hromatogramu poredbenog čija je površina manja od površine glavnog pika na hroma-
rastvora. togramu poredbenog rastvora (e).
C. U oko 10 mg doda se 2 ml rastvora 50 % V/V sumporne Injektuje se 20 l ispitivanog rastvora i 20 l poredbenog
kiseline R i promućka. Dobija se narandžasti rastvor rastvora (c), pa se snimi hromatogram uz detektor podešen
intenzivno žućkastozelene fluorescencije. Rastvor se na 283 nm. Na hromatogramu ispitivanog rastvora, povr-
pažljivo zagreva, boja postaje tamnocrvena i razvija se šina bilo kog pika koji odgovara kanrenonu nije veća od
vodonik-sulfid, koji oboji olovo(II)-acetat, reagens pa- površine pika kanrenona na hromatogramu poredbenog ras-
pir R u crno. Rastvor se doda u 10 ml vode R. Nastaje tvora c (1,0 %). Izračuna se sadržaj u % kanrenona iz hro-
zelenkastožuta boja i rastvor pokazuje opalescenciju ili matograma snimljenog na 283 nm i sadržaj u % drugih
se izdvaja talog. srodnih supstanci detektovanih na 254 nm pa se dobijeni %
saberu. Zbir nije veći od 1,0 %. Ispitivanje je validno uko-
liko hromatogram poredbenog rastvora (d) pokazuje pikove
ISPITIVANJA koji odgovaraju kanrenonu i spironolaktonu sa rezolucijom
većom od 1,4, a glavni pik na hromatogramu poredbenog
Specifična optička rotacija (2.2.7). Rastvori se 0,100 g u rastvora (e) ima odnos signal–šum (S/N) najmanje 6.
hloroformu R i dopuni do 10,0 ml istim rastvaračem. Slobodna merkapto jedinjenja. U 2,0 g doda se 20 ml
Specifična optička rotacija je od –33º do –37º, izračunata u vode R, mućka 1 min i filtrira. U 10 ml filtrata doda se 0,05
odnosu na osušenu supstancu. ml 0,01 M joda i 0,1 ml skroba, rastvora R i promeša. Raz-
Srodne supstance. Ispituju se tečnom hromatografijom vija se plava boja.
(2.2.29). Hrom. U 0,20 g u platinskom lončiću za žarenje doda se 1
Ispitivani rastvor. Rastvori se 62,5 mg ispitivane supstance g kalijum-karbonata R i 0,3 g kalijum-nitrata R. Pažljivo se
u 2,5 ml tetrahidrofurana R i dopuni do 25,0 ml mobilnom zagreva do stapanja i žari na 600 ºC do 650 ºC, sve dok
fazom. ugljenik sagori. Ohladi se, ostatak se što je moguće bolje
rastvori u 10 ml vode R, zatim se pažljivo zagreva, filtrira i
Poredbeni rastvor (a). Dopuni se 1,0 ml ispitivanog ras- dopuni do 20 ml vodom R. U 10 ml ovog rastvora doda se
tvora do 100,0 ml mobilnom fazom. 0,5 g uree R i rastvora 14 % V/V sumporne kiseline R dok
rastvor ne postane kiseo. Kada prestane izdvajanje gasa,
Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 25,0 mg kanrenona HRS doda se dalje 1 ml sumporne kiseline, dopuni do 20 ml vo-
u 1 ml tetrahidrofurana R pa se dopuni do 10,0 ml mobil- dom R i doda 0,5 ml difenilkarbazida, rastvora R. Rastvor
nom fazom. nije intenzivnije obojen od standarda pripremljenog
dodavanjem 1 ml rastvora 14 % V/V sumporne kiseline R u
Poredbeni rastvor (c). Dopuni se 1,0 ml poredbenog ras- 0,50 ml sveže pripremljenog rastvora 28,3 mg/l kalijum-
tvora (b) do 100,0 ml mobilnom fazom. dihromata R, a zatim dopunjeno do 20 ml vodom R i uz
dodatak 0,5 ml difenilkarbazida, rastvora R (50 ppm).
Poredbeni rastvor (d). Pomeša se 1 ml ispitivanog rastvora
i 1 ml poredbenog rastvora (b) pa se dopuni do 100,0 ml Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5 %, određen za
mobilnom fazom. 1,000 g sušenjem 3 h u sušnici na 100 ºC do 105 ºC.
Poredbeni rastvor (e). Dopuni se 0,50 ml poredbenog ras- Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g.
tvora (a) do 10,0 ml mobilnom fazom.

ODREĐIVANJE
prečnika 4,6 mm, napunjene silikagelom za hromatografiju, Rastvori se 50,0 mg u metanolu R i dopuni do 250,0 ml
oktilsilil R (5 m), istim rastvaračem. Dopuni se 5,0 ml ovog rastvora do 100,0
ml metanolom R. Izmeri se apsorbancija (2.2.25) rastvora
– mobilne faze: acetonitril R - tetrahidrofuran R - voda R na maksimumu na 238 nm.
(8:18:74 V/V/V), protoka 1,8 ml/min,
Izračuna se sadržaj C24H32O4S, uzimajući da je specifična
– detektora, spektrofotometra, podešenog na 254 nm i 283 apsorbancija 470.
nm.
Injektuje se posebno 20 l ispitivanog rastvora i 20 l

ČUVANJE
poredbenog rastvora (a), 20 l poredbenog rastvora (d), 20
l poredbenog rastvora (e), pa se snime hromatogrami na
254 nm. Hromatogramski postupak se nastavi u trajanju 2 Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od
retenciona vremena spironolaktona. Na hromatogramu ispi- svetlosti.
tivanog rastvora zbir površina pikova, osim onih koji

SREBRO-NITRAT
1997:0009 ČUVANJE
SREBRO-NITRAT Čuva se u dobro zatvorenom, kontejneru koji nije od metala,

zaštićeno od svetlosti.
Argenti nitras
1997:0753
AgNO3 Mr 169,9
STEARILALKOHOL
DEFINICIJA
Alcohol stearylicus
Srebro-nitrat sadrži od 99,0 % do 100,5 AgNO3.
OSOBINE DEFINICIJA
Beo, kristalan prašak ili providni, bezbojni kristali, vrlo Stearilalkohol je smeša čvrstih alkohola; sadrži najmanje
lako rastvorljivi u vodi, umereno rastvorljivi u alkoholu. 95 % oktadekanola (C18H38O; Mr 270,5).
IDENTIFIKACIJA OSOBINE
Bele, masne ljuspice, granule ili kompaktna masa, gotovo

A. 10 mg daje reakciju nitrata (2.3.1). nerastvorljiva u vodi, umereno rastvorljiva u alkoholu, lako
B. 10 mg daje reakciju srebra (2.3.1). rastvorljiva u etru. Kada se istopi, meša se sa masnim
uljima, tečnim parafinom i istopljenim lanolinom.
ISPITIVANJA IDENTIFIKACIJA
Rastvor S. Rastvori se 2,0 g u vodi R i dopuni se 50 ml is- Ispituju se hromatogrami dobijeni u Određivanju. Retenci-
tim rastvaračem. ono vreme i veličina glavnog pika na hromatogramu
ispitivanog rastvora približno su isti kao retenciono vreme i
Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.2.1) i bezbojan (Me- veličina glavnog pika na hromatogramu poredbenog ras-
toda II, 2.2.2). tvora (a).
bromkrezolzelenog, rastvora R. Rastvor je plav. U 2 ml ras-
tvora S doda se 0,1 ml fenolcrvenog, rastvora R. Rastvor je ISPITIVANJA
žut.
Izgled rastvora. Rastvori se 0,50 g u 20 ml alkohola R uz
Strane soli. U 30 ml rastvora S doda se 7,5 ml zagrevanje do ključanja pa se ostavi da se ohladi. Rastvor je
hlorovodonične kiseline, razblažene R, energično promućka, bistar (2.2.1) i nije intenzivnije obojen od referentnog ras-
zagreva 5 min na vodenom kupatilu i filtrira. Upari se 20 tvora B6 (Metoda II, 2.2.2).
ml filtrata do suva na vodenom kupatilu i suši na 100 °C do
105 °C. Masa ostatka je najviše 2 mg (0,3 %). Temperatura topljenja (2.2.14). Od 57 ºC do 60 ºC.
Aluminijum, olovo, bakar i bizmut. Rastvori se 1,0 g u Kiselinski broj (2.5.1). Do 1,0.
smeši 4 ml amonijaka, koncentrovanog R i 6 ml vode R.
Rastvor je bistar (2.2.1) i bezbojan (Metoda II, 2.2.2).
Jodni broj (2.5.4). Do 2,0, određen za 2,00 g rastvorena u
25 ml hloroforma R, uz blago zagrevanje ako je potrebno.
ODREĐIVANJE
Saponifikacioni broj (2.5.6). Do 2,0, određen za 10,0 g.
Rastvori se 0,300 g u 50 ml vode R, pa se doda 2 ml azotne
kiseline, razblažene R i 2 ml gvožđe(III)-amonijum-sulfata, ODREĐIVANJE
rastvora R2. Titrira se 0,1 M amonijum-tiocijanatom do po-
jave crvenkastožute boje. Izvodi se gasnom hromatografijom (2.2.28).
1 ml 0,1 M amonijum-tiocijanata odgovara 16,99 mg Ispitivani rastvor. Rastvori se 0,100 g ispitivane supstance
AgNO3. u etanolu R i dopuni do 10,0 ml istim rastvaračem.

STREPTOKINAZA
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 0,100 g stearilalkohola IDENTIFIKACIJA

HRS u etanolu R i dopuni do 10,0 ml istim rastvaračem.
A. Prenese se 0,5 ml citratne, humane, zečje ili pseće pla-
Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 5 mg cetilalkohola HRS zme u cevčicu za hemolizu koja se čuva u vodenom
u 4,5 ml poredbenog rastvora (a) i dopuni do 5,0 ml etano- kupatilu na 37 C. Doda se 0,1 ml rastvora preparata
lom R. koji sadrži 10 000 i.j/ml aktivnosti streptokinaze u ras-
Hromatografski postupak može da se izvede korišćenjem: tvoru fosfatnog pufera pH 7,2 R i 0,1 ml, trombina
humanog rastvora R koji sadrži 20 i.j./ml rastvora
– kolone od nerđajućeg čelika, dužine 2 m, unutrašnjeg fosfatnog pufera pH 7,2 R. Promućka se odmah. For-
prečnika 2 mm, napunjene dijatomejskom zemljom za mira se koagulum koji lizira u toku 30 min. Ponovi se
hromatografiju R i impregnirane tako da sadrži 10 % postupak koristeći citratnu goveđu plazmu. Koagulum
m/m poli(dimetil)siloksana R, ne lizira u toku 60 min.
– azota za hromatografiju R kao gasa nosača, protoka 30 B. Rastvori se 0,6 g agara u 50,0 ml rastvora barbiton pu-
ml/min, fera pH 8,6 R1, uz zagrevanje da se dobije bistar rastvor.
Koriste se kvadratne staklene ploče stranice 50 mm
– plameno-jonizujućeg detektora (odgovarajuće transperencije) koje su obezmašćene. Na
Temperatura kolone se održava na 220 ºC, temperatura svaku ploču, koristeći pipetu, nanosi se 4 ml rastvora
injektora na 275 ºC a temperatura detektora na 250 ºC. agara kao što je opisano. Ploče se postave horizontalno i
ohlade. Napravi se rezervoar prečnika 6 mm u centru
Injektuje se 2 l poredbenog rastvora (b). Određivanje je
validno ako je rezolucija između pikova koji odgovaraju agara i odgovarajuči broj rezervoara (ne veći od šest) na
rastojanju od 11 mm u odnosu na centralni rezervoar.
cetilalkoholu i stearilalkoholu najmanje 4,0. Injektuje se 2
Ukloni se višak agara iz rezervoara koristeći kanilu ve-
l ispitivanog rastvora i 2 l poredbenog rastvora (a).
zanu za vakuum pumpu. U centralni rezervoar, koristeći
Postupkom normalizacije izračuna se sadržaj u % oktadeka-
nola. pipete graduisane u l, unese se 80 l kozjeg ili zečjeg
antistreptokinaza seruma, koji sadrži 10 000 i.j./ml
antistreptokinazne aktivnosti; u svako od okolnih
rezervoara unese se oko 80 l rastvora ispitivanog
ČUVANJE preparata koji sadrži 125 000 i.j./ml streptokinazne
aktivnosti. Ostave se ploče u vlažnoj komori u toku 24
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru. časa. Formira se samo jedan, dobro definisani luk,
lokalizovan između centralnog rezervoara koje sadrži
serum i svakog udubljenja koje sadrži rastvor ispitiva-
nog preparata.
STREPTOKINAZA pH (2.2.3). Rastvori se ispitivani preparat u vodi, bez

prisustva ugljen–dioksida R da bi se dobio rastvor koji sa-
drži 5 000 i.j./ml streptokinazne aktivnosti. pH vrednost
Streptokinasum rastvora je od 6,8 do 7,5.
Streptodornaza
Ispitivani rastvor. Rastvori se ispitivani preparat u rastvoru
DEFINICIJA imidazol pufera pH 6,5 R da bi se dobio rastvor koji sadži
150 000 i.j./ml aktivnosti streptokinaze.
Streptokinaza je proteinski preparat dobijen iz filtrata kul-
Poredbeni rastvor. Rastvori se poredbeni preparat
tura određenih hemolitičkih vrsta Streptoocus grupe C; ima
streptodornaze u rastvoru imidazol pufera pH 6,5 R R,
osobinu kombinovanja sa humanim plazminogenom u
kalibriše se u internacionalnim jedinicama u odnosu na
formiranju plazminogen aktivatora.
internacionalni standard da se dobije rastvor koji sadrži 20
Prečišćen je tako da, pre dodavanja stabilizatora ili nosača, i.j./ml aktivnosti streprtordonaze. Ekvivalentost Internacio-
jačina nije manja od 600 i.j aktivnosti streptokinaze po g nalnog standarda u internacionalnim jedinicama propisuje
azota. Obično sadrži pufer i može biti stabilizovana dodat- Svetska Zdravstvena Organizacija.
kom odgovarajućih supstancija kao što je humani albumin.
U svaku od osam označenih kiveta za centrifugiranje doda
se 0.5 ml 1g/l rastvora natrijum-deoksiribonukleata R u ras-
tvora imidazol pufera pH 6,5 R. U kivetu broj 1. i 2. doda
OSOBINE se 0,25 ml rastvora imidazol puferu pH 6,5 R, 0,25 ml
ispitivanog rastvora i, odmah, 3 ml perhlorne kiseline (25
Beo prašak ili trošna čvrsta masa, higroskopna, lako g/l, HClO4). Promeša se, centrifugira na oko 3 000 g u toku
rastvorljiva u vodi. 5 min i izmeri apsorbancija (2.2.25) supernatanta na 260

STREPTOKINAZA
nm koristeći kao rastvor za kompenzaciju smešu 1 ml ras- ODREĐIVANJE

tvora imidazol pufera pH 6,5 R i 3 ml perhlorne kiseline
(apsorbancije A 1 i A 2 ). U ostalih šest kiveta (od broja 3. Aktivnost streptokinaze se procenjuje upoređivanjem njene
do 8.) doda se 0,25 ml, 0,25 ml, 0,125 ml, 0,125, 0 ml i 0 sposobnosti da aktivira plazminogen u plazmin istom
ml, respektivno rastvora imidazol pufera pH 6,5 R; doda se intenzitetom kao i referentni preparat streptokinaze kalibri-
u svaku kivetu 0,25 ml ispitivanog rastvora i 0 ml, 0 ml, san u internacionalnim jedinicama; formiranje plazmina se
0,125 ml, 0,125 ml, 0,25 ml, 0,25 ml, respektivno, poredbe- meri određivanjem vremena lize fibrinskog koaguluma u
nog rastvora. Promeša se sadržaj svake kivete i zagreva na datim uslovima.
37 C u toku 15 min. U svaku kivetu doda se 3 ml rastvora Internacionalna jedinica je aktivnost streptokinaze sadržana
25 g/l perhlorne kiseline R, promeša se i centrifugira. Iz- u propisanoj količini Internacionalnog standarda, koji se
meri se apsorbancija supernatanta (2.2.25) na 260 nm, sastoji od liofizirane streptokinaze sa laktozom. Ekvivalen-
koristeći ranije opisan rastvor za kompenzaciju (apsorban- tost Iinternacionalnog standarda u internacionalnim jedini-
cije A3 do A8). cama (i.j.) propisuje Svetska zdravstvena organizacija.
Ako nije drugačije propisano, koristi se rastvor fosfatnog
( A5  A6  A7  A8 ) pufera pH 7,2 R koji sadrži 30 g/l albumina goveđeg R za
( A3  A4 )  ( A1  A2 )   ( A3  A4 )
2 pripremu rastvora i razblaženja korišćenih u određivanju.
Ispitivani rastvor. Pripremi se rastvor ispitivanog preparata,
(ekvivalento maksimumu od 10 i.j. aktivnosti streptodor-
očekujući da sadrži 1 000 i.j. /ml aktivnosti streptokinaze.
naze po 100 000 i.j. aktivnosti streptokinaze).
Poredbeni rasvor. Pripremi se rastvor poredbenog preparata
Streptolizin. U epruveti za hemolizu rastvori se ona koli- koji sadrži 100 i.j./ml aktivnosti streptokinaze.
čina ispitivanog preparata koja je ekvivalentna 500 000 i.j.
aktivnosti streptokinaze, u 0,5 ml smeše 1 zapremine ras- Ispitivani i poredbeni rastvor se čuvaju u vodi sa ledom i
tvoru fosfatnog pufera pH 7,2 i 9 zapremina 9 g/l rastvora koriste se u toku 6 h.
natrijum-hlorida. Doda se 0,4 ml 22 g/l rastvora natrijum-
tioglikolata R. Zagreva se u vodenom kupatilu na 37 C u Pripremi se tri puta poredbeni rastvor razblažen 1,5 puta
toku 10 min. Doda se 0,1 ml rastvora poredbenog preparata tako da je najduže vreme lize koaguluma manje od 20 min.
humanog antistreptolizina O koji sadrži 5 i.j./ml. Zagreva se Pripremi se 3 puta isto razblaženje rastvora ispitivanog
na 37 C u toku 5 min. Doda se 1 ml suspenzije zečijih preparata.
eritrocita R. Zagreva se na 37 C u toku 30 min. Centrifu- Rastvori se čuvaju u vodi sa ledom i koriste u roku od 1 h.
gira se na oko 1 000 g. Na isti način pripremi se epruveta za
hemolizu u kojoj se nalazi, umesto ispitivanog preparata, Koriste se 24 epruvete prečnika 8 mm. Označe se epruvete
0,5 ml smeše 1 zapremine rastvora fosfatnog pufera pH 7,2 T1, T2 i T3 za razblaženja ispitivanih rastvora i S1, S2 i S3 za
R i 9 zapremina rastvora 9g/l natrijum-hlorida R. Izmere se rablaženja poredbnog rastvora., za svako razblaženje kori-
apsorbancije (2.2.25) supernatanta na 550 nm. Apsorbancija ste se po 4 epruvete. Epruvete se stave u vodu sa ledom. U
ispitivanog rastvora ja najviše 50 % veća od apsorbancije svaku epruvetu se prenese po 0,2 ml odgovarajućeg
poredbenog rastvora. razblaženja, 0,2 ml rastvora pufera fosftanog pH 7,2 R koji
sadrži 30 g/l albimina goveđeg R i 0,1 ml rastvora trombina
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 4 %, određen suše- humanog R koji sadrži 20 i.j./ml. Epruvete se unesu u vo-
njem iznad fosfor(V) - oksida R, pri pritisku koji ne prelazi deno kupatilo na 37 C i termostatiraju u toku 2 min. Po-
2.7 Pa u toku 24 h. moću automatske pipete na dno prve epruvete unese se 0,5
ml 10 g/l rastvora euglobulina humanog R uz mešanje. U
Sterilnost (2.6.1). Ako je namenjena za izradu parenteral- intervalima od 5 s prenese se sukcesivno u ostale epruvete
nih preparata bez primene naknadnog odgovarajućeg postu- po 0,5 ml 10 g/l rastvora euglobulina, humanog R. Korišće-
pka za sterilizaciju, odgovara zahtevima ispitivanja na njem štoperice za svaku epruvetu se izmeri vreme od
sterilnost. dodavanja rastvora euglobulina do pojave lize koaguluma.
Pirogeni (2.6.8). Ako je namenjena za proizvodnju Korišćenjem logaritma vremena lize, izračuna se aktivnost
parenteralnih preparata bez naknadnog odgovarajućeg ispitivanog preparata u odnosu na aktivnost standardnog
postupaka za uklanjanje pirogena, odgovara zahtevima testa preparata primenjujući uobičajene statističke metode.
na pirogene. Ubrizga se na kg mase kunića količina
ispitivanog preparata kojoj odgovara 20 000 i.j. streptokina- Procenjena aktivnost je od 90 % do 111 % u odnosu na
zne aktivnosti rastvorena u najviše 1 ml vode za injekcije R. deklarisanu aktivnost. Granica pouzdanosti (P=0,95) za
procenjenu aktivnost je od 80 % do 125 % u odnosu na
Abnormalna toksičnost (2.6.9). Ako je namenjena za deklarisanu aktivnost.
proizvodnju parenteralnih preparata, odgovara zahtevima
testa na abnormalnu toksičnost. Ubrizga se svakom mišu, u ČUVANJE
toku od 15 s do 20 s ona količina ispitivanog preparata ko-
joj odgovara 50 000 i.j. streptokinazne aktivnosti rastvorena Čuva se u zatvorenom kontejneru, zaštićeno od svetlosti.
u 0,5 ml vode za injekcije R. Ako je supstanca sterilna, čuva se u sterilnom, hermetički
zatvorenom, kontejneru koji obezbeđuje originalnost pako-
vanja (tamper-proof).

STREPTOMICIN-SULFAT
OZNAČAVANJE PROIZVODNJA
Na signaturi se navodi: Dobija se proizvodnim postupcima tako da se eliminiše ili

minimizira prisustvo deprosornih supstanci. Metoda proi-
– broj i.j sterptokinazne aktivnosti /ml, izračunato u od- zvodnje je validirana tako da kada se proizvod ispituje,
nosu na osušenu supstancu, odgovara sledećem ispitivanju:
– naziv i količina bilo koje dodate supstance, Abnormalna toksičnost (2.6.9). Ubrizga se mišu 1 mg
ispitivane supstance, rastvorena u 0,5 ml vode za injekcije R.
– apirogenost supstance, kada je nephodna za primenu,
OSOBINE
– da je supstanca pogodna za proizvodnju parenteralnih
oblika, kada je neophodno. Beo ili skoro beo prašak, higroskopan, vrlo lako rastvorljiv
u vodi, gotovo nerastvorljiv u etanolu i etru.
IDENTIFIKACIJA
1997:0053 A. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27), na
ploči sa adsorbensom debljine 0,75 mm sledeće smeše:
STREPTOMICIN-SULFAT pomeša se 0,3 g karbomera R sa 240 ml vode R i ostavi
1 h uz umereno mućkanje; podesi se pH vrednost na 7
dodavanjem u kapima natrijum-hidroksida, rastvora
Streptomycini sulfas razblaženog R uz stalno mućkanje; na kraju se doda 30
g silikagela H R.
Ploča se zagreva 1 h na 110 ºC, ohladi i odmah koristi.
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 10 mg streptomicin-
sulfata HRS u vodi R i dopuni do 10 ml istim rastvara-
čem.
Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 10 mg kanamicin-
monosulfata HRS, 10 mg neomicin-sulfata HRS i 10 mg
streptomicin-sulfata HRS u vodi R i dopuni do 10 ml is-
tim rastvaračem.
Hromatogram se razvija u dužini od 12 cm u rastvoru
70 g/l kalijum-dihidrogenfosfata R. Hromatogram se
suši u struji toplog vazduha i isprska smešom jednakih
zapremina rastvora 2 g/l 1,3-dihidroksinaftalena R u
alkoholu R i rastvora 460 g/l sumporne kiseline R. Za-
greva se 5 min do 10 min na 150 ºC. Glavna mrlja na
hromatogramu ispitivanog rastvora je slična po položaju,
C42H84N14O36S3 Mr 1457 boji i veličini mrlji na hromatogramu poredbenog ras-
tvora. (a). Ispitivanje je validno samo ako hromatogram
poredbenog rastvora (b) pokazuje tri jasno razdvojene
mrlje.
DEFINICIJA
B. Rastvori se od 5 do 10 mg u 4 ml vode R i doda 1 ml 1
Streptomicin-sulfat, je diO-2deoksi-2-metilamino--L- M natrijum-hidroksida. Zagreva se 4 min u vodenom
glukopiranozil-(12)-O-5-deoksi-3-C-formil--L-liksofur- kupatilu. Doda se u malom višku hlorovodonična kise-
lina, razblažena R i 0,1 ml gvožđe(III)-hlorida, rastvora
anozil-(14)-N,N’-diamidino-D-streptamin-trisulfat, sups-
R1. Razvija se ljubičasta boja.
tanca dobijena rastom određenog soja Streptomyces griseus,
ili na neki drugi način. Mogu da se dodaju stabilizatori. C. Rastvori se 0,1 g u 2 ml vode R, doda 1 ml -naftola,
Aktivnost je najmanje 720 i.j./mg, izračunato u odnosu na rastvora R i 2 ml smeše jednakih zapremina natrijum-
osušenu supstancu. hipohlorita, rastvora koncentrovanog R i vode R. Raz-
vija se crvena boja.

STREPTOMICIN-SULFAT
D. Rastvori se 10 mg u 5 ml vode R i doda se 1 ml 1 M tim rastvaračem. Dopuni se 5 ml rastvora do 50 ml metano-

hlorovodonične kiseline. Zagreva se u vodenom kupa- lom R (rastvor 0,3 g/l je izražen kao streptomicin B; 1 mg
tilu 2 min. Doda se 2 ml rastvora 5 g/l -naftola R u 1 manoze R odgovara 4,13 mg streptomicina B).
M natrijum-hidroksidu i zagreva 1 min u vodenom
kupatilu. Razvija se bledo žuta boja. Nanese se na ploču odvojeno po 10 l svakog rastvora.
Hromatogram se razvija u dužini od 13 cm do 15 cm uz
E. Daje reakciju sulfata (2.3.1). mobilnu fazu: sirćetna kiselina, glacijalna R - metanol R -
toluen R (25:25:50 V/V/V). Hromatogram se osuši na vaz-
duhu i isprska sveže pripremljenom smešom jednakih
ISPITIVANJA zapremina rastvora 2 g/l dihidroksinaftalena R u alkoholu R
i 20 % V/V rastvora sumporne kiseline R pa se zagreva 5
Rastvor S. Rastvori se 2,5 g u vodi, bez prisustva ugljen- min na 110 ºC. Moguća mrlja koja odgovara streptomicinu
dioksida R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem. B na hromatogramu ispitivanog rastvora nije intenzivnija
od mrlje na hromatogramu poredbenog rastvora (3,0 %).
Izgled rastvora. Rastvor S nije intenzivnije obojen od
intenziteta 3 u nizu referentnih rastvora koji po boji najviše Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 7,0 %, određen za
odgovaraju (Metoda II, 2.2.2). Ostavi se da stoji 24 h, zašti- 1,000 g sušenjem 24 h iznad fosfor(V)-oksida R na 60 ºC,
ćeno od svetlosti, na temperaturi od oko 20 ºC. Opalescen- pri pritisku koji ne prelazi 0,1 kPa.
cija rastvora S nije intenzivnija od opalescencije referentne
suspenzije II (2.2.1). Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 1,0 %, određen za 1,000
g.
pH (2.2.3). pH vrednost rastvora S je 4,5 do 7,0.
Metanol. Ispituje se gasnom hromatografijom (2.2.28). Sulfati. Od 18 % do 21,5 % sulfata (SO4), izračunato u od-
nosu na osušenu supstancu. Rastvori se 0,250 g u 100 ml
Ispitivani rastvor. Rastvori se 1,00 g ispitivane supstance u vode R i podesi pH vrednost rastvora na 11 amonijakom,
vodi R i dopuni do 25,0 ml istim rastvaračem. koncentrovanim R. Doda se 10,0 ml 0,1 M barijum-hlorida
R i oko 0,5 mg ftaleinpurpurnog R. Titrira se 0,1 M natri-
Poredbeni rastvor. Dopuni se 12 mg metanola R do 100 ml jum-edetatom,a kada boja rastvora počne da se menja doda
vodom R. se 50 ml alkohola R i titracija nastavi dok se ljubičastoplava
boja ne izgubi.
1 ml 0,1 M barijum-hlorida odgovara 9,606 mg sulfata
– kolone dužine od 1,5 m do 2,0 m, unutrašnjeg prečnika
(SO4).
od 2 mm do 4 mm, napunjene etilvinilbenzendivinilbenzen
kopolimerom R (150 m do 180 m), Kolorimetrijski test. Suše se ispitivana supstanca i
– azota za hromatografiju R kao gasa nosača, protoka od streptomicin-sulfat HRS 24 h na 60 ºC iznad fosfor(V)-ok-
30 ml do 40 ml/min, sida R, pri pritisku do 0,1 kPa. Rastvori se 0,100 g osušene
ispitivane supstance u vodi R i dopuni istim rastvaračem do
– plameno-jonizujućeg detektora. 100,0 ml. Na isti način se pripremi i poredbeni rastvor
korišćenjem 0,100 g osušenog streptomicin-sulfata HRS.
Održava se konstantna temperatura kolone između 120 ºC i Prenese se po 5,0 ml svakog rastvora u dve odmerne tikvice,
140 ºC, dok se injektor i detektor održavaju na temperaturi a u treću se prenese 5 ml vode R. U svaku od odmernih tik-
koja je za najmanje 50 ºC viša od temperature kolone. vica doda se po 5,0 ml 0,2 M natrijum-hidroksida i zagreva
Injektiraju se ispitivani i poredbeni rastvor. Površina pika tačno 10 min u vodenom kupatilu. Hladi se u ledu tačno 5
koji odgovara metanolu na hromatogramu ispitivanog ras- min, doda 3 ml rastvora 15 g/l gvožđe(III)-amonijum-sul-
tvora nije veća od površine pika na hromatogramu poredbe- fata R u 0,5 M sumpornoj kiselini, dopuni do 25,0 ml vo-
nog rastvora (0,3 %). dom R i promućka. Tačno posle 20 min od dodavanja ras-
tvora gvožđe(III)-amonijum-sulfata izmeri se apsorbancija
Streptomicin B. Ispituje se hromatografijom na tankom (2.2.25) ispitivanog i poredbenog rastvora u kivetama od 2
sloju (2.2.27), na silikagelu G R kao adsorbensu. cm na maksimumu na 525 nm korišćenjem rastvora za
kompenzaciju koji je pripremljen sa 5 ml vode R. Apsorba-
ncija ispitivanog rastvora je najmanje 90,0 % apsorbancije
sveže pripremljenoj smeši 3 zapremine sumporne kiseline R
i 97 zapremina metanola R, pa se dopuni do 5 ml istom
smešom rastvarača. Zagreva se 1 h uz povratni hladnjak,
ohladi, hladnjak ispere metanolom R i rastvor dopuni do 20 Sterilnost (2.6.1). Ako se koristi za proizvodnju parenteral-
ml istim rastvaračem (rastvor 10 g/l). nih preparata, bez naknadnog odgovarajućeg postupka steri-
lizacije, odgovara testu na sterilnost.
Poredbeni rastvor. Rastvori se 36 mg manoze R u sveže
pripremljenoj smeši 3 zapremine sumporne kiseline R i 97 Bakterijski endotoksini (2.6.14). Ako se koristi u
zapremina metanola R, pa se dopuni do 5 ml istom smešom proizvodnji parenteralnih preparata bez primene naknadnog
rastvarača. Zagreva se 1 h uz povratni hladnjak, ohladi,
hladnjak ispere metanolom R i rastvor dopuni do 50 ml is- sina, sadrži najviše 0,25 i.j.endotoksina/mg.

SUKCINILSULFATIAZOL
ODREĐIVANJE IDENTIFIKACIJA
Izvede se postupak za mikrobiološko određivanje antibio- Prva identifikacija: A, D.

tika (2.7.2).
Druga identifikacija: B, C, D, E.
ČUVANJE (2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim za
sukcinilsulfatiazol HRS. Ako se IR spektar ispitivane
Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru, zaštićenom supstance razlikuje od IR spektra referentne supstance,
od vlage. Ako je supstanca sterilna, čuva se u sterilnom, supstance se rastvore u vrućoj vodi R, rastvori ostave da
hermetički zatvorenom kontejneru koji obezbeđuju origi- kristališu, kristali se pažljivo osuše između dva filter pa-
nalnost pakovanja (tamper-proof). pira i pripreme se novi diskovi.
B. U 2 g se doda 10 ml vode R i 10 ml natrijum-hidroksida,
OZNAČAVANJE rastvora koncentrovanog R pa se zagreva da ključa 10
min. Ohladi se i pH vrednost podesi hlorovodoničnom
Na signaturi se navodi:: kiselinom R1 do 3,0. Ohladi se, pH vrednost se podesi
na 7,0 natrijum-hidrogenkarbonatom, rastvorom R i
– gde je primenljivo; naziv i količina svakog dodatog filtrira. Talog, koji je ispran vodom R i osušen na 100 ºC
stabilizatora, do 105 ºC, topi se (2.2.14) na 196 ºC do 204 ºC. Kapi-
– sterilnost supstance, kada je neophodna za primenu, lara sa talogom prenese se u kupatilo na temperaturi od
190 ºC.
– apirogenost supstance kada je neophodna za primenu.
C. Zagreva se 0,1 g u epruveti na slabom plamenu. Od para
koje se razvijaju, olovo(II)-acetat, reagens papir R po-
crni.
D. Prenese se 0,1 g u epruvetu od borsilikatnog stakla od
1997:0357 oko 30 ml pa se doda 0,5 g hidrohinona R i 1 ml sum-
porne kiseline R. Zagreva se 10 min u glicerinskom
kupatilu na 135 ºC, uz mešanje od početka zagrevanja
SUKCINILSULFATIAZOL kako bi se dobila homogena tečna faza. Ostavi se da se
ohladi u ledenoj vodi, a zatim pažljivo dodaje, uz
mućkanje, 15 ml vode R. Doda se 5 ml toluena R, mu-
Succinylsulfathiazolum ćka se 5 do 10 s i ostavi da stoji 2 min; odvajanje slo-
jeva se ubrza mešalicom. Gornji (toluenski) sloj poka-
zuje intenzivnu ružičastu boju.
E. Rastvori se oko 10 mg taloga, dobijenog u ispitivanju za
Identifikaciju B u 200 ml 0,1 M hlorovodonične kiseline.
2 ml ovog rastvora daje reakciju primarnih aromatičnih
amina (2.3.1), uz izdvajanje narandžastog taloga.
ISPITIVANJA

hidroksida, rastvora, razblaženog R i 15 ml vode R. Ras-
C13H13N3O5S2 · H2O Mr 373,4 tvor je bistar (2.2.1) i nije intenzivnije obojen od referent-
nog rastvora Y4 ili BY4 (Metoda II, 2.2.2).
DEFINICIJA Aciditet. U 2,0 g se doda 20 ml vode R, mućka 30 min
neprestano i filtrira. U 10 ml filtrata doda se 0,1 ml
Sukcinilsulfatiazol sadrži od 99,0 % do 101,0 % 4’-(2- fenolftaleina, rastvora R. Potrebno je najviše 2 ml 0,1 M
tiazolilsulfamoil)sukcinanilne kiseline, izračunato u odnosu natrijum-hidroksida da se promeni boja indikatora.
Sulfatiazol i drugi primarni aromatični amini. Rastvori
se 20 mg u smeši 3,5 ml vode R, 6 ml hlorovodonične kise-
OSOBINE line, razblažene R i 25 ml alkohola R, koja je prethodno
ohlađena na 15 ºC. Stavi se odmah u ledenu vodu i doda 1
Beo, ili žutobeo kristalan prašak, vrlo teško rastvorljiv u ml rastvora 2,5 g/l natrijum-nitrita R. Ostavi se da stoji 3
vodi, teško rastvorljiv u acetonu i alkoholu, gotovo min, doda se 2,5 ml rastvora 40 g/l sulfaminske kiseline R
nerastvorljiv u etru. Rastvara se u rastvorima alkalnih pa se ostavi da stoji 5 min. Doda se 1 ml rastvora 4 g/l
hidroksida i karbonata. naftiletilendiamin-dihidrohlorida R i dopuni do 50 ml vo-

SUKSAMETONIJUM-HLORID
dom R. Apsorbancija izmerena na 550 nm (2.2.25) nije veća IDENTIFIKACIJA

od apsorbancije standarda, pripremljenog u isto vreme i na
isti način korišćenjem smeše: 1,5 ml rastvora koji sadrži 10 Prva identifikacija: A,D.
mg sulfatiazola R i 0,5 ml hlorovodonične kiseline R u 100
ml; 2 ml vode R; 6 ml hlorovodonične kiseline, razblažene Druga identifikacija: B,C,D.
R; 25 ml alkohola R.
D za teške metale (20 ppm). Pripremi se standard suksametonijum-hlorid HRS. Ispitivana i referentna sup-
korišćenjem 2 ml olova, standardnog rastvora (10 ppm Pb) stanca se pripreme tehnikom diska.
R. B. U 1 ml rastvora S (videti Ispitivanja) doda se 9 ml vode
Gubitak sušenjem (2.2.32). Od 4,0 % do 5,5 %, određen R, 10 ml sumporne kiseline, razblažene R i 30 ml
za 1,00 g sušenjem u sušnici na 100 ºC do 105 ºC. Reinekeove soli, rastvora R. Izdvaja se ružičast talog.
Ostavi se da stoji 30 min, filtrira, ispere vodom R,
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g. alkoholom R, a zatim etrom R i osuši na 80 C.
Temperatura topljenja (2.2.14) taloga je od 180 C do
185 C.
ODREĐIVANJE
C. Rastvori se oko 25 mg u 1 ml vode R i doda 0,1 ml ras-
Rastvori se 0,300 g u 100 ml smeše 1 zapremine hlorovo- tvora 10 g/l kobalt(II)-hlorida R i 0,1 ml kalijum-
donične kiseline R i 2 zapremine vode R. Zagreva se 1 h uz heksacijanoferata (II), rastvora R. Nastaje zelena boja.
povratni hladnjak. Izvede se određivanje primarnih aroma-
tičnih amina (2.5.8), uz elektrometrijsko određivanje zavr- D. Oko 20 mg daje reakciju (a) hlorida (2.3.1).
šne tačke titracije.
1 ml 0,1 M natrijum-nitrita odgovara 35,54 mg ISPITIVANJA
C13H13N3O5S2.
ČUVANJE
Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.2.1). Dopuni se 4 ml
Čuva se zaštićeno od svetlosti. rastvora S do 10 ml vodom R. Rastvor je bezbojan (Metoda
II, 2.2.2).
pH (2.2.3). Dopuni se 1 ml rastvora S do 10 ml vodom, bez
1997:0248 prisustva ugljen-dioksida R. pH vrednost rastvora je od 4,0
do 5,0.
SUKSAMETONIJUM-HLORID Holin-hlorid. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju
(2.2.27) na celulozi za hromatografiju R1 kao adsorbensu.
Suxametthonii chloridum Ispitivani rastvor. Rastvori se 0,4 g ispitivane supstance u

Poredbeni rastvor. Rastvori se 0,4 g suksametonijum-hlo-
' rida HRS i 2 mg holin-hlorida R u metanolu R i dopuni do
2Cl , · 2H2O
C14H30Cl2N2O4 · 2H2O Mr 397,3 Na ploču se nanese odvojeno po 5 l svakog rastvora. Mo-
bilna faza se pripremi na sledeći način: mućka se 10 min
smeša 10 zapremina mravlje kiseline, bezvodne R, 40 zapre-
DEFINICIJA mina vode R i 50 zapremina butanola R; ostavi se da stoji i
koristi se gornji sloj. Hromatogram se razvija u dužini od
Suksametonijum-hlorid sadrži od 98,0 % do 101,0 % 2,2- 15 cm, osuši u struji vazduha i isprska kalijum-jodbizmuta-
sukcinildioksibis(etiltrimetilamonijum)-dihlorida, izraču- tom, rastvorom R. Bilo koja mrlja na hromatogramu
nato u odnosu na bezvodnu supstancu. ispitivanog rastvora, osim glavne mrlje, nije intenzivnija od
mrlje koja odgovara holin-hloridu na hromatogramu
poredbenog rastvora (0,5 %). Ispitivanje je validno samo
OSOBINE ako hromatogram poredbenog rastvora pokazuje dve jasno
razdvojene mrlje.
Beo ili skoro beo, kristalan prašak, higroskopan, lako
rastvorljiv u vodi, teško u alkoholu, gotovo nerastvorljiv u Voda (2.5.12). Od 8,0 % do 10,0 % određena za 0,30 g
etru. semi-mikro metodom za određivanje vode.
Topi se na oko 160 C, određeno bez prethodnog sušenja. Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g.

SULFACETAMID-NATRIJUM
ODREĐIVANJE B. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom

Rastvori se 0,150 g u 15 ml sirćetne kiseline,bezvodne R. sulfacetamid-natrijum HRS.
Doda se 15 ml sirćetne kiseline, anhidrida R i 10 ml živa
(II)-acetata, rastvora R. Koristi se kristalviolet rastvor R C. Rastvori se 1 g u 10 ml vode R, doda 6 ml sirćetne
kao indikator i titrira 0,1 M perhlornom kiselinom dok se ne kiseline, razblažene R i filtrira. Talog, koji je ispran
dobije plavičastozelena boja. malom količinom vode R i sušen 4 h na 100 ºC do 105
ºC, topi se (2.2.14) na 181 ºC do 185 ºC.
C14H30Cl2N2O4. D. Rastvori se 0,1 g taloga dobijenog u ispitivanju za
Identifikaciju C u 5 ml alkohola R. Doda se 0,2 ml
sumporne kiseline R i zagreva. Oseća se miris etilace-
ČUVANJE tata.
E. Rastvori se oko 1 mg taloga dobijenog u ispitivanju za
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od Identifikaciju C u 1 ml vode R, uz zagrevanje. Rastvor
svetlosti. daje reakciju primarnih aromatičnih amina (2.3.1), uz
izdvajanje narandžastocrvenog taloga.
F. Rastvor S (videti Ispitivanja) daje reakcije natrijuma
(2.3.1).
1997:0107
ISPITIVANJA
SULFACETAMID-NATRIJUM
Sulfacetamidum natricum dioksida R i dopuni do 25 ml istim rastvaračem.
C8H9N2NaO3S · H2O Mr 254,2
DEFINICIJA
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 5 mg sulfanilamida R u
Sulfacetamid-natrijum sadrži od 99,0 % do 101,0 % natriju- vodi R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem.
move soli N-(4-aminofenil)sulfonilacetamida, izračunato
Poredbeni rastvor (b). Razblaži se 5 ml poredbenog ras-
tvora (a) do 10 ml vodom R.
Poredbeni ratvor (c). Rastvori se 5 mg sulfanilamida R u
OSOBINE 10 ml ispitivanog rastvora.
Beo ili žućkastobeo, kristalan prašak, lako rastvorljiv u vodi, Na ploču se nanese odvojeno po 5 l svakog rastvora.
teško rastvorljiv u etanolu, gotovo nerastvorljiv u etru. Hromatogram se razvija u dužini od 15 cm uz mobilnu
fazu: amonijak, koncentrovani R - etanol R - voda R -
butanol R (10:25:25:50 V/V/V/V). Hromatogram se osuši na
IDENTIFIKACIJA vazduhu i isprska 4-dimetilaminobenzaldehidom, rastvorom
R2. Bilo koja mrlja na hromatogramu ispitivanog rastvora,
Prva identifikacija: B, F. osim glavne mrlje, nije intenzivnija od mrlje na hromato-
gramu poredbenog rastvora (a) (0,5 %) i najviše jedna takva
Druga identifikacija: A, C, D, E, F. mrlja je intenzivnija od mrlje na hromatogramu poredbenog
rastvora (b) (0,25 %). Ispitivanje je validno samo ako
A. Rastvori se 0,1 g u rastvoru fosfatnog pufera pH 7,0 R hromatogram poredbenog rastvora (c) pokazuje dve jasno
i dopuni do 100,0 ml istim rastvorom pufera. Dopuni razdvojene mrlje.
se 1,0 ml rastvora do 100,0 ml rastvorom fosfatnog pu-
fera pH 7,0, R. Ispituje se u oblasti od 230 nm do 350 Sulfati (2.4.13). Rastvori se 2,5 g u vodi, destilovanoj R i
nm (2.2.25); rastvor pokazuje apsorpcioni maksimum dopuni do 25 ml istim rastvaračem. Doda se 25 ml sirćetne
na 255 nm. Specifična apsorbancija na maksimumu je kiseline, razblažene R, mućka 30 min i filtrira. 15 ml filtrata
od 660 do 720, izračunata u odnosu na bezvodnu sup- odgovara zahtevima limit testa za sulfate (200 ppm).
stancu.

SULFADIAZIN
Teški metali (2.4.8). 12 ml filtrata koji je dobijen u A. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom

ispitivanju za sulfate odgovara zahtevima limit testa A za (2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim za
teške metale (20 ppm). Pripremi se standard koristeći olovo, sulfadiazin HRS. Ispitivana i referentna supstanca se
standardni rastvor (1 ppm Pb) R. pripreme tehnikom diska.
Voda (2.5.12). Od 6,0 % do 8,0 %, određena za 0,200 g B. Posmatraju se hromatogrami dobijeni u ispitivanju za
semi-mikro metodom za određivanje vode. srodne supstance. Glavna mrlja na hromatogramu
ispitivanog rastvora (a) odgovara po položaju i veličini
ODREĐIVANJE
C. Prenese se 3 g u suvu epruvetu. Donji deo epruvete,
Rastvori se 0,500 g u smeši 50 ml vode R i 20 ml
koja je nagnuta pod uglom od 45, uroni se u silikonsko
hlorovodonične kiseline, razblažene R. Rastvor se ohladi u
vodi sa ledom i izvede se postupak za određivanje primar- uljano kupatilo i zagreva na oko 270 C. Ispitivana sup-
nog aromatičnog amino-azota (2.5.8), uz elektrometrijsko stanca se raspada i izdvaja se beo ili žućkastobeo subli-
mat koji se, posle prekristalizacije iz toluena R i sušenja
određivanje završne tačke titracije.
na 100 C, topi (2.2.14) na 123 C do 127 C.
C8H9N2NaO3S. D. Rastvori se oko 5 mg u 10 ml 1 M hlorovodonične kise-
line. Dopuni se 1 ml ovog rastvora do 10 ml vodom R.
Rastvor, bez daljeg zakišeljavanja, daje reakciju primar-
ČUVANJE nih aromatičnih amina (2.3.1).
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićenom od

hidroksida, rastvora, razblaženog R i 5 ml vode R. Rastvor
nije intenzivnije obojen od referentnog rastvoraY5, BY5 ili
1997:0294 GY5 (Metoda II, 2.2.2).
Aciditet. U 1,25 g fino usitnjenog praška doda se 25 ml
SULFADIAZIN vode, bez prisustva ugljen-dioksida R. Zagreva se 5 min na
oko 70 C. Ohladi se oko 15 min u ledenoj vodi i filtrira. U
20 ml filtrata doda se 0,1 ml bromtimolplavog rastvora R1.
Sulfadiazinum Potrebno je najviše 0,2 ml 0,1 M natrijum-hidroksida da bi
se promenila boja indikatora.
stance u 3 ml smeše 2 zapremine amonijaka, koncentrova-
C10H10N4O2S Mr 250,3 nog R i 48 zapremina metanola R i dopuni do 5 ml istom
DEFINICIJA Ispitivani rastvor (b). Rastvori se 0,10 g ispitivane sup-

stance u 0,5 ml amonijaka, koncentrovanog R i dopuni do 5
Sulfadiazin sadrži od 99,0 % do 101,0 % 4-amino-N-pirimi- ml metanolom R. Ako rastvor nije bistar, pažljivo se za-
din-2-ilbenzensulfonamida izračunato u odnosu na osušenu greva da se potpuno rastvori.
supstancu.
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 20 mg sulfadiazina HRS
u 3 ml smeše 2 zapremine amonijaka, koncentrovanog R i
OSOBINE 48 zapremina metanola R i dopuni do 5 ml istom smešom
rastvarača.
Beo, žućkastobeo ili ružičastobeo kristalan prašak ili kris-
tali, gotovo nerastvorljiv u vodi, teško rastvorljiv u acetonu, Poredbeni rastvor (b). Dopuni se 1,25 ml ispitivanog ras-
vrlo teško rastvorljiv u alkoholu. Rastvara se u rastvorima tvora (a) do 50 ml smešom 2 zapremine amonijaka,
alkalnih hidroksida i razblaženim mineralnim kiselinama. koncentrovanog R i 48 zapremina metanola R.
Topi se na oko 255 C, uz raspadanje. Na ploču se nanese odvojeno po 5 l svakog rastvora.
IDENTIFIKACIJA fazu: amonijak, razblaženi R1 - voda R - nitrometan R -
dioksan R (3:5:40:50 V/V/V/V). Ploča se osuši na 100 C do
Prva identifikacija: A,B. 105 C i posmatra pod UV svetlošću na 254 nm. Bilo koja
mrlja na hromatogramu ispitivanog rastvora (b), osim gla-
Druga identifikacija: B,C,D.

SULFADIMIDIN
vne mrlje, nije intenzivnija od mrlje na hromatogramu IDENTIFIKACIJA

Prva identifikacija: A,B.
D za teške metale (20 ppm). Pripremi se standard korišće- Druga identifikacija: B,C,D.
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5 %, određen za (2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim za
1,00 g sušenjem u sušnici na 100 C do 105 C. sulfadimidin HRS. Ispitivana i referentna supstanca se
B. Posmatraju se hromatogrami dobijeni u ispitivanju za
ispitivanog rastvora (a) odgovara po položaju i veličini
ODREĐIVANJE
Rastvori se 0,200 g u smeši 20 ml hlorovodonične kiseline, C. Prenese se 3 g u suvu epruvetu. Donji deo epruvete,
razblažene R i 50 ml vode R. Rastvor se ohladi u ledenoj koja je nagnuta pod uglom od 45, uroni se u silikonsko
vodi. Izvede se određivanje primarnih aromatičnih amina uljano kupatilo i zagreva na oko 270 C. Ispitivana sup-
(2.5.8) uz elektrometrijsko određivanje završne tačke titra- stanca se raspada i izdvaja se beo ili žućkastobeo subli-
cije. mat koji se, posle prekristalizacije iz toluena R i sušenja
1 ml 0,1 M natrijum-nitrita odgovara 25,03 mg na 100 C, topi (2.2.14) na 150 C do 154 C.
C10H10N4O2S. D. Rastvori se oko 5 mg u 10 ml 1 M hlorovodonične kise-
ČUVANJE nih aromatičnih amina (2.3.1).
svetlosti.
ISPITIVANJA

1997:0295 hidroksida, rastvora, razblaženog R i 5 ml vode R. Rastvor
nije intenzivnije obojen od referentnog rastvoraY5, BY5 ili
GY5 (Metoda II, 2.2.2).
SULFADIMIDIN
vode, bez prisustva ugljen-dioksida R. Zagreva se 5 min na
Sulfadimidinum oko 70 C. Ohladi se oko 15 min u ledenoj vodi i filtrira. U
20 ml filtrata doda se 0,1 ml bromtimol-plavog rastvora R1.
Potrebno je najviše 0,2 ml 0,1 M natrijum-hidroksida da bi
C12H14N4O2S Mr 278,3 stance u 3 ml smeše 2 zapremine amonijaka, koncentrova-
nog R i 48 zapremina metanola R i dopuni do 5 ml istom
DEFINICIJA
Ispitivani rastvor (b). Rastvori se 0,10 g ispitivane sup-
Sulfadimidin sadrži od 99,0 % do 101,0 % 4-amino-N-(4,6- stance u 0,5 ml amonijaka, koncentrovanog R i dopuni do 5
dimetilpirimidin-2-il)benzensulfonamida, izračunato u od- ml metanolom R. Ako rastvor nije bistar, pažljivo se za-
nosu na osušenu supstancu. greva da se potpuno rastvori.
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 20 mg sulfadimidina
OSOBINE HRS u 3 ml smeše 2 zapremine amonijaka, koncentrovanog
Beo ili skoro beo prašak ili kristali, vrlo teško rastvorljiv u R i 48 zapremina metanola R i dopuni do 5 ml istom sme-
vodi i etru, umereno u acetonu, teško u alkoholu. Rastvara šom rastvarača.
se u rastvorima alkalnih hidroksida i razblaženim mineral- Poredbeni rastvor (b). Dopuni se 1,25 ml ispitivanog ras-
nim kiselina. tvora (a) do 50 ml smešom 2 zapremine amonijaka,
Topi se na oko 197 C, uz raspadanje. koncentrovanog R i 48 zapremina metanola R.

SULFADOKSIN
Na ploču se nanese odvojeno po 5 l svakog rastvora. Topi se na oko 198 C, uz raspadanje.
fazu: amonijak, razblaženi R1 - voda R - nitrometan R -
IDENTIFIKACIJA
dioksan R (3:5:40:50 V/V/V/V). Ploča se osuši na 100 C do
105 C i posmatra pod UV svetlošću na 254 nm. Bilo koja Prva identifikacija: A,C.
mrlja na hromatogramu ispitivanog rastvora (b), osim gla-
vne mrlje, nije intenzivnija od mrlje na hromatogramu Druga identifikacija: B,C,D.
D za teške metale (20 ppm). Pripremi se standard korišće- sulfadoksin HRS. Ispitivana i referentna supstanca se
njem 2 ml olova, standardnog rastvora (10 ppm Pb) R.. pripreme tehnikom diska.
ispitivanog rastvora (b) je slična po položaju i veličini
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g. glavnoj mrlji na hromatogramu poredbenog rastvora (a).
C. Rastvori se 0,5 g u 1 ml 40 % V/V rastvora sumporne
ODREĐIVANJE kiseline R, uz pažljivo zagrevanje. Nastavi se sa
zagrevanjem sve dok se ne izdvoji kristalan talog (oko 2
Rastvori se 0,250 g u smeši 20 ml hlorovodonične kiseline, min). Ostavi se da se ohladi i doda se 10 ml natrijum-
razblažene R i 50 ml vode R. Rastvor se ohladi u ledenoj hidroksida, rastvora, razblaženog R. Ponovo se ohladi.
vodi. Izvede se određivanje primarnih aromatičnih amina Doda se 25 ml etra R i mućka 5 min. Odvoji se etarski
(2.5.8) uz elektrometrijsko određivanje završne tačke sloj, osuši se preko natrijum-sulfata, bezvodnog R i
titracije. filtrira. Rastvarač se upari zagrevanjem u vodenom
kupatilu. Ostatak se topi (2.2.14) na 80 C do 82 C ili
1 ml 0,1 M natrijum-nitrita odgovara 27,83 mg od 90 C do 92 C.
C12H14N4O2S.
D. Rastvori se oko 5 mg u 10 ml 1 M hlorovodonične kise-
ČUVANJE line. Dopuni se 1 ml ovog rastvora do 10 ml vodom R.
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od nih aromatičnih amina (2.3.1).
svetlosti.
ISPITIVANJA
1997:0740
hidroksida, rastvora, razblaženog R i 5 ml vode R. Rastvor
SULFADOKSIN nije intenzivnije obojen od referentnog rastvoraY5, BY5 ili
Sulfadoxinum Aciditet. U 1,25 g fino usitnjenog praška doda se 25 ml
70 C. Ohladi se oko 15 min u ledenom vodenom kupatilu i
filtrira. U 20 ml filtrata doda se 0,1 ml bromtimolplavog
rastvora R1. Potrebno je najviše 0,2 ml 0,1 M natrijum-
hidroksida da bi se promenila boja indikatora.
C12H14N4O4S Mr 310,3
DEFINICIJA Ispitivani rastvor (a). Rastvori se 0,10 g ispitivane sup-

Sulfadoksin sadrži od 99,0 % do 101,0 % 4-amino-N-(5,6- nog R i 48 zapremina metanola R i dopuni do 5 ml istom
dimetoksipirimidin-4-il)benzensulfonamida, izračunato u smešom rastvarača.
(a) do 5 ml smešom 2 zapremine amonijaka, koncentrova-
OSOBINE nog R i 48 zapremina metanola R.
Beo ili žućkastobeo kristalan prašak ili kristali, vrlo teško Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 20 mg sulfadoksina HRS
rastvorljiv u vodi, teško u alkoholu i metanolu, gotovo u 3 ml smeše 2 zapremine amonijaka, koncentrovanog R i
nerastvorljiv u etru. Rastvara se u rastvorima alkalnih 48 zapremina metanola R i dopuni do 5 ml istom smešom
hidroksida i razblaženim mineralnim kiselinama. rastvarača.

SULFAFURAZOL
Poredbeni rastvor (b). Dopuni se 2,5 ml ispitivanog ras- etru i u metilenhloridu. Rastvara se u rastvorima alkalnih
tvora (b) do 100 ml smešom 2 zapremine amonijaka, hidroksida i razblaženim mineralnim kiselinama.
koncentrovanog R i 48 zapremina metanola R.
Topi se na oko 197 C, uz raspadanje.
fazu: amonijak, razblaženi R1 - voda R - nitrometan R - IDENTIFIKACIJA
dioksana R (3:5:40:50 V/V/V/V). Ploča se osuši na 100 C
do 105 C i posmatra pod UV svetlošću na 254 nm. Bilo Prva identifikacija: A,C.
koja mrlja na hromatogramu ispitivanog rastvora (a), osim
glavne mrlje, nije intenzivnija od mrlje na hromatogramu Druga identifikacija: B,C,D.
poredbenog rastvora (b) (0,5 %). A. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom
Teški metali (2.4.8). 1,0 g odgovara zahtevima limit testa sulfafurazol HRS. Ispitivana i referentna supstanca se
D za teške metale (20 ppm). Pripremi se standard korišće- pripreme tehnikom diska.
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5 %, određen za srodne supstance. Glavna mrlja na hromatogramu
1,000 g sušenjem u sušnici na 100 C do 105 C. ispitivanog rastvora (b) je slična po položaju i veličini
C. U 0,5 g doda se 1 ml 40 % V/V rastvora sumporne kise-
ODREĐIVANJE line R i zagreva na slabom plamenu dok se ne rastvori.
Nastavi se sa zagrevanjem sve dok se ne izdvoji krista-
Izvede se određivanje primarnih aromatičnih amina (2.5.8), lan talog (oko 2 min). Ostavi se da se ohladi i doda se
korišćenjem 0,250 g uz elektrometrijsko određivanje zavr- 10 ml natrijum-hidroksida, rastvora, razblaženog R.
šne tačke titracije. Ohladi se. Rastvor se mućka 5 min sa 25 ml etra R. Od-
voji se etarski sloj, osuši se preko natrijum-sulfata,
1 ml 0,1 M natrijum-nitrita odgovara 31,03 mg bezvodnog R i filtrira. Rastvarač se upari zagrevanjem
C12H14N4O4S. na vodenom kupatilu. Ostatak se topi (2.2.14) na 119 C
do 123 C.
ČUVANJE D. Rastvori se oko 5 mg u 10 ml 1 M hlorovodonične kise-
svetlosti.
nih aromatičnih amina (2.3.1).
SULFAFURAZOL Izgled rastvora. Rastvori se 0,4 g u smeši 5 ml natrijum-

hidroksida, rastvora, razblaženog R i 5 ml vode R i, ako je
potrebno, pažljivo se blago zagreva. Rastvor nije intenziv-
Sulfafurazolum nije obojen od referentnog rastvora Y6, BY6 ili GY6 (Me-
toda II, 2.2.2).
70 C. Ohladi se oko 15 min u ledenoj vodi i filtrira. U 20
ml filtrata doda se 0,1 ml bromtimolplavog rastvora R1.
C11H13N3O3S Mr 267,3 Potrebno je najviše 0,2 ml 0,1 M natrijum-hidroksida da bi
DEFINICIJA Srodne supstance. Ispituju se hromatografijom na tankom

Sulfafurazol sadrži od 99,0 % do 101,0 % 4-amino-N-(3,4-
dimetilizoksazol-5-il)benzensulfonamida, izračunato u od- Ispitivani rastvor (a). Rastvori se 0,10 g ispitivane sup-
nosu na osušenu supstancu. stance u 3 ml smeše 2 zapremine amonijaka, koncentrova-
OSOBINE
Beo ili žućkastobeo kristalan prašak ili kristali, gotovo (a) do 5 ml smešom 2 zapremine amonijaka, koncentrova-
nerastvorljiv u vodi, slabo u alkoholu, teško rastvorljiv u nog R i 48 zapremina metanola R..

SULFAMERAZIN
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 20 mg sulfafurazola HRS OSOBINE

u 3 ml smeše 2 zapremine amonijaka, koncentrovanog R i
48 zapremina metanola R i dopuni do 5 ml istom smešom Beo, žućkastobeo ili ružičastobeo kristalan prašak ili kris-
rastvarača. tali, vrlo teško rastvorljiv u vodi, slabo u acetonu, teško u
alkoholu, vrlo teško rastvorljiv u metilenhloridu. Rastvara
Poredbeni rastvor (b). Dopuni se 1,25 ml ispitivanog ras- se u rastvorima alkalnih hidroksida i razblaženim mineral-
tvora (b) do 50 ml smešom 2 zapremine amonijaka, nim kiselinama.
koncentrovanog R i 48 zapremina metanola R.
Topi se na oko 235 C, uz raspadanje.
fazu: amonijak, koncentrovani R - metanol R - metilenhlo- IDENTIFIKACIJA
rida R (1:25:75 V/V/V). Ploča se osuši na 100 C do 105 C
i posmatra pod UV svetlošću na 254 nm. Bilo koja mrlja na Prva identifikacija: A,B.
nije intenzivnija od mrlje na hromatogramu poredbenog Druga identifikacija: B,C,D.
rastvora (b) (0,5 %).
D za teške metale (20 ppm). Pripremi se standard korišće- sulfamerazin HRS. Ispitivana i referentna supstanca se
njem 2 ml olova, standardnog rastvora (10 ppm Pb) R. pripreme tehnikom diska.
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5 %, određen za B. Posmatraju se hromatogrami dobijeni u ispitivanju za
1,000 g sušenjem u sušnici na 100 C do 105 C. srodne supstance. Glavna mrlja na hromatogramu
ispitivanog rastvora (b) je slična po položaju, boji i veli-
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g. čini glavnoj mrlji na hromatogramu poredbenog ras-
tvora (a).
ODREĐIVANJE C. Prenese se 3 g u suvu epruvetu. Iskosi se epruveta pod
uglom od oko 45, dno epruvete se uroni u silikonsko
Rastvori se 0,200 g u 50 ml acetona R. Titrira se 0,1 M uljano kupatilo i zagreva na oko 270 C. Supstanca se
tetrabutilamonijum-hidroksidom, koristeći 4 g/l rastvor raspada, izdvajajući beo ili žućkastobeo sublimat, koji
timolplavog R u metanolu R kao indikator. se, posle prekristalizacije iz toluena R i sušenja na 100
1 ml 0,1 M tetrabutilamonijum-hidroksida odgovara 26,73 C, topi (2.2.14) na 157 C do 161 C.
mg C11H13N3O3S. D. Rastvori se oko 20 mg u 0,5 ml hlorovodonične kiseline,
razblažene R i doda 1 ml vode R. Rastvor daje, bez da-
ČUVANJE ljeg zakišeljavanja, reakciju primarnih aromatičnih
amina (2.3.1).
svetlosti.
ISPITIVANJA

1997:0358 hidroksida rastvora, razblaženog R i 5 ml vode R. Rastvor
nije intenzivnije obojen od referentnog rastvora Y4, BY4 ili
SULFAMERAZIN
vode, bez prisustva ugljen-dioksida R i zagreva 5 min na
Sulfamerazinum oko 70 C. Ohladi se oko 15 min u ledenoj vodi i filtrira. U
20 ml filtrata doda se 0,1 ml bromtimolplavog rastvora R1.
Potrebno je najviše 0,2 ml 0,1 M natrijum-hidroksida da bi
C11H12N4O2S Mr 264,3 stance u 3 ml smeše 2 zapremine amonijaka, koncentrova-
DEFINICIJA smešom rastvarača.
Sulfamerazin sadrži od 99,0 % do 101,0 % 4-amino-N-(4- Ispitivani rastvor (b). Dopuni se 1 ml ispitivanog rastvora
metil-2-pirimidinil)benzensulfonamida izračunato u odnosu (a) do 10 ml smešom 2 zapremine amonijaka, koncentrova-
na osušenu supstancu. nog R i 48 zapremina metanola R..

SULFAMETIZOL
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 10 mg sulfamerazina DEFINICIJA

HRS u 3 ml smeše 2 zapremine amonijaka, koncentrovanog
R i 48 zapremina metanola R i dopuni do 5 ml istom sme- Sulfametizol sadrži od 99,0 % do 101,0 % 4-amino-N-5-
šom rastvarača. metil-1,3,4-tiadiazol-2-ilbenzensulfonamida, izračunato u
tvora (b) do 50 ml smešom 2 zapremine amonijaka,
koncentrovanog R i 48 zapremina metanola R. OSOBINE
Na ploču se nanese odvojeno po 5 l svakog rastvora. Beo ili žućkastobeo kristalan prašak ili kristali, vrlo teško
Hromatogram se razvija u dužini od 15 cm uz mobilnu rastvorljivi u vodi, umereno rastvorljivi u acetonu, slabo
fazu: amonijak, razblaženi R1 - voda R - nitrometan R - rastvorljivi u alkoholu, vrlo teško rastvorljivi u etru. Ras-
dioksan R (3:5:40:50 V/V/V/V). Ploča se osuši na 100 C do tvara se u razblaženim rastvorima alkalnih hidroksida i u
105 C i posmatra pod UV svetlošću na 254 nm. Bilo koja razblaženim mineralnim kiselinama.
mrlja na hromatogramu ispitivanog rastvora (a), osim gla-
vne mrlje, nije intenzivnija od mrlje na hromatogramu Topi se na oko 210 C.
IDENTIFIKACIJA
C za teške metale (20 ppm). Pripremi se standard korišće- Prva identifikacija A, B.
Druga identifikacija B, C, D.
1,000 g sušenjem u sušnici na 100 C do 105 C. A. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom
2.2.24, upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim za
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g. sulfametizol HRS. Ispitivana i referentna supstanca se
ODREĐIVANJE B. Posmatraju se hromatogrami dobijeni u ispitivanju za

Rastvori se 0,2500 g u smeši 20 ml hlorovodonične kiseline, ispitivanog rastvora b slična je po položaju i veličini
razblažene R i 50 ml vode R. Rastvor se ohladi u ledenoj glavnoj mrlji na hromatogramu poredbenog rastvora a.
vodi. Izvede se određivanje primarnih aromatičnih amina
C. Rastvori se 50 mg u 4 ml metanola R i doda 0,2 ml ras-
(2.5.8), uz elektrometrijsko određivanje završne tačke titra-
tvora 40 g/l bakar(II)-acetata R. Izdvaja se pahuljast
cije.
(flokularan) talog žućkastozelene boje, koja se menja u
1 ml 0,1 M natrijum-nitrita odgovara 26,43 mg tamnozelenu.
C11H12N4O2S.
D. Rastvori se oko 5 mg u 1M hlorovodoničnoj kiselini i
dopuni do 10 ml istim rastvaračem. Dopuni se 1 ml
ČUVANJE ovog rastvora do 10 ml vodom R. Rastvor, bez daljeg
zakišeljavanja, daje reakciju primarnih aromatičnih
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od amina 2.3.1.
svetlosti.
ISPITIVANJA

1997:0637 hidroksida, rastvora, razblaženog R i 5 ml vode R. Rastvor
SULFAMETIZOL GY5 Metoda II, 2.2.2.
Aciditet. U 1,25 g doda se 25 ml vode, bez prisustva ug-
Sulfamethizolum ljen-dioksida R i zagreva 5 min na 70 C. Hladi se oko 15
min u ledenoj vodi i filtrira. U 20 ml filtrata doda se 0,1 ml
0,1M natrijum-hidroksida da bi se promenila boja indika-
tora.
sloju 2.2.27 na silikagelu GF254 R kao adsorbensu.
C9H10N4O2S2 Mr 270,3 stance u acetonu R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem.

SULFAMETOKSAZOL
Ispitivani rastvor b. Dopuni se 1 ml ispitivanog rastvora OSOBINE

a do 10 ml acetonom R.
Poredbeni rastvor a. Rastvori se 30 mg sulfametizola vodi, lako rastvorljiv u acetonu, slabo rastvorljiv u alkoholu,
HRS u acetonu R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem. teško rastvorljiv u etru. Rastvara se u razblaženim rastvo-
rima natrijum-hidroksida.
Poredbeni rastvor b. Dopuni se 1 ml ispitivanog rastvora
b do 20 ml acetonom R.
IDENTIFIKACIJA
Hromatogram se razvija u dužini od 15 cm, uz mobilnu Prva identifikacija: A, B.
fazu: metanol R - hloroform R 1580 VV. Hromatogram Druga identifikacija: A, C, D.
se osuši na 100 C do 105 C i posmatra pod UV svetlošću
na 254 nm. Bilo koja mrlja na hromatogramu ispitivanog A. Temperatura topljenja (2.2.14): od 169 C do 172 C.
rastvora a, osim glavne mrlje, nije intenzivnija od mrlje na
hromatogramu poredbenog rastvora (b) (0,5 %). B. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom
Teški metali (2.4.8). 1,0 g odgovara zahtevima limit testa sulfametoksazol HRS.
njem 2 ml olova, standardnog rastvora (10 ppm Pb) R. C. Posmatraju se hromatogrami dobijeni u ispitivanju za
srodne supstance. Glavna mrlja na hromatogramu ispiti-
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5 %, određen za vanog rastvora (b) slična je po položaju i veličini glav-
1,000 g sušenjem u sušnici na 100 C do 105 C. noj mrlji na hromatogramu poredbenog rastvora (a).
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g. D. Rastvori se oko 5 mg u 10 ml 1 M hlorovodonične kise-
ODREĐIVANJE nih aromatičnih amina (2.3.1).
Izvede se određivanje primarnih aromatičnih amina (2.5.8),
korišćenjem 0,2500 g i uz određivanje završne tačke titra- ISPITIVANJA
cije elektrometrijski.
1 ml 0,1 M natrijum-nitrita odgovara 27,03 mg hidroksida, rastvora, razblaženog R i 5 ml vode R. Rastvor
C9H10N4O2S2. nije intenzivnije obojen od referentnog rastvora Y5, BY5 ili
ČUVANJE Aciditet. U 1,25 g, fino usitnjenog praška, doda se 25 ml
vode R. Zagreva se 5 min na 70 C. Hladi se u ledenoj vodi
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od oko 15 min i filtrira. U 20 ml filtrata doda se 0,1 ml bro-
svetlosti. mtimolplavog, rastvora R1. Potrebno je najviše 0,3 ml 0,1
M natrijum-hidroksida da bi se promenila boja indikatora.
1997:0108
SULFAMETOKSAZOL nog R i 48 zapremina metanola R i dopuni do 5 ml istom
Sulfamethoxazolum Ispitivani rastvor (b). Dopuni se 1 ml ispitivanog rastvora
nog R i 48 zapremina metanola R.
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 20 mg sulfametoksazola
R i 48 zapremina metanola R i dopuni do 5 ml istom sme-
šom rastvarača.
C10H11N3O3S Mr 253,3
tvora (b) do 50 ml smešom 2 zapremine amonijaka, konce-
DEFINICIJA ntrovanog R i 48 zapremina metanola R.
Sulfametoksazol sadrži od 99,0 % do 101,0 % 4-amino-N- Hromatogram se razvija u dužini od 15 cm, uz mobilnu
(5-metil-3-izoksazolil)benzensulfonamida, izračunato u od- fazu: amonijak, razblaženi R1 - voda R - nitrometan R -

SULFAMETOKSIPIRIDAZIN
dioksan R (3:5:40:50 VVVV). Hromatogram se osuši na IDENTIFIKACIJA

100 C do 105 C i posmatra pod UV svetlošću na 254 nm.
Bilo koja mrlja na hromatogramu ispitivanog rastvora (a), Prva identifikacija: A, B.
gramu poredbenog rastvora (b) (0,5 %). Druga identifikacija: B, C, D.
sulfametoksipiridazin HRS. Ispitivana i referentna sup-
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5 %, određen za stanca se pripreme tehnikom diska.
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g. srodne supstance. Glavna mrlja na hromatogramu
ispitivanog rastvora (b) slična je po položaju i veličini
ODREĐIVANJE glavnoj mrlji na hromatogramu poredbenog rastvora (a).
Izvede se određivanje primarnih aromatičnih amina (2.5.8), C. Rastvori se 0,5 g u 1 ml 40 % VV rastvora sumporne
korišćenjem 0,2000 g uz određivanje završne tačke titracije kiseline R, uz pažljivo zagrevanje. Nastavi se zagreva-
elektrometrijski. nje do izdvajanja kristalnog taloga (oko 2 min). Ohladi
se i doda 10 ml natrijum-hidroksida, rastvora, razblaže-
1 ml 0,1 M natrijum-nitrita odgovara 25,33 mg nog R. Ohladi se ponovo, doda 25 ml etra R i rastvor
C10H11N3O3S. mućka 5 min. Odvoji se etarski sloj, osuši preko natri-
jum-sulfata, bezvodnog R i filtrira. Upari se rastvarač
ČUVANJE zagrevanjem u vodenom kupatilu. Dobija se uljani osta-
tak koji hlađenjem postaje kristalan: ako je potrebno,
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od zagrebe se zid posude staklenim štapićem. Ostatak se
svetlosti. topi (2.2.14) na 102 C do 106 C.
D. Rastvori se oko 5 mg u 10 ml 1 M hlorovodonične kise-

1997:0638
nih aromatičnih amina (2.3.1).
SULFAMETOKSIPIRIDAZIN
ISPITIVANJA
Sulfamethoxypiridazinum
Izgled rastvora. Rastvori se 1,0 g u smeši 10 ml 1 M natri-
jum-hidroksida i 15 ml vode R. Rastvor je bistar (2.2.1) i
nije intenzivnije obojen od referentnog rastvora Y4 ili BY4
(Metoda II, 2.2.2).
C11H12N4O3S Mr 280,3 Aciditet. U 1,25 g, fino usitnjenog praška, doda se 25 ml

70 C. Hladi se u ledenoj vodi oko 15 min i filtrira. U 20 ml
DEFINICIJA filtrata doda se 0,1 ml bromtimolplavog, rastvora R1. Potre-
bno je najviše 0,5 ml 0,1 M natrijum-hidroksida da bi se
Sulfametoksipiridazin sadrži od 99,0 % do 101,0 % 4-
promenila boja indikatora.
amino-N-(6-metoksipiridazin-3-il)benzensulfonamida, izra-
čunato u odnosu na osušenu supstancu. Srodne supstance. Ispituju se hromatografijom na tankom
OSOBINE Ispitivani rastvor (a). Rastvori se 0,10 g ispitivane sup-
Beo ili slabo žućkast, kristalan prašak koji se na svetlosti
polako oboji, gotovo nerastvorljiv u vodi, slabo rastvorljiv Ispitivani rastvor (b). Dopuni se 1 ml ispitivanog rastvora
u acetonu, teško rastvorljiv u alkoholu, vrlo teško (a) do 10 ml acetonom R.
rastvorljiv u metilenhloridu.
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 20 mg sulfameto-
Rastvara se u rastvorima alkalnih hidroksida i u razblaže- ksipiridazina HRS u acetonu R i dopuni do 10 ml istim
nim mineralnim kiselinama. rastvaračem.
Topi se na oko 180 C, uz raspadanje. Poredbeni rastvor (b). Dopuni se 2,5 ml ispitivanog ras-
tvora (b) do 50 ml acetonom R.

SULFASALAZIN
Na ploču se nanese odvojeno po 5 l svakog rastvora. IDENTIFIKACIJA

fazu: amonijak, razblaženi R1 - voda R - 2-propanol R - Prva identifikacija: B
etilacetat R (1:9:30:50 VVVV). Hromatogram se osuši na
100 C do 105 C i posmatra pod UV svetlošću na 254 nm. Druga identifikacija: A, C, D.
A. Rastvori se 40 mg u 0,1 M natrijum-hidroksidu i dopuni
do 250,0 ml istim rastvaračem. Prenese se 5,0 ml ovog
rastvora u odmernu tikvicu od 100 ml u kojoj se nalazi
Teški metali (2.4.8). 1,0 g odgovara zahtevima limit testa oko 70 ml vode R. Doda se 20,0 ml 0,1 M sirćetne kise-
D za teške metale (20 ppm). Pripremi se standard korišće- line i dopuni do 100,0 ml vodom R. Ispituje se u oblasti
njem 2 ml olova, standardnog rastvora (10 ppm Pb) R. od 230 nm do 400 nm (2.2.25); rastvor pokazuje dva
apsorpciona maksimuma na 238 nm i 359 nm. Odnos
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5 %, određen za apsorbancije na maksimumu na 359 nm i apsorbancije
1,000 g sušenjem u sušnici na 100 C do 105 C. na maksimumu na 238 nm je od 1,2 do 1,3.
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g. B. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom
sulfasalazin HRS. Ispitivana i referentna supstanca se
ODREĐIVANJE pripreme tehnikom diska.
Izvede se određivanje primarnih aromatičnih amina (2.5.8), C. Posmatraju se hromatogrami dobijeni u ispitivanju za
korišćenjem 0,2500 g uz određivanje završne tačke titracije srodne supstance pod UV svetlošću na 254 nm pre
elektrometrijski. prskanja gvožđe (III)-hloridom, rastvorom R1. Glavna
mrlja na hromatogramu ispitivanog rastvora (b) slična je
1 ml 0,1 M natrijum-nitrita odgovara 28,03 mg po položaju i veličini glavnoj mrlji na hromatogramu
C11H12N4O3S. poredbenog rastvora (a).
D. U oko 10 mg doda se 20 ml hlorovodonične kiseline R1
ČUVANJE i 3 g cinka R u granulama i zagreva da ključa dok se
rastvor ne obezboji. Ohladi se i ostavi da stoji 15 min. U
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od 1 ml ovog rastvora doda se 10 ml vode R, 0,2 ml natri-
svetlosti. jum-nitrita, rastvora R i, posle 1 min do 2 min, 10 ml
rastvora 20 gl -naftola R u natrijum-hidroksidu, ras-
tvoru, razblaženom R. Nastaje intenzivna narandža-
stocrvena boja.
1997:0863 (98*)
SULFASALAZIN ISPITIVANJA

Sulfasalazinum sloju (2.2.27) na silikagelu GF254 R kao adsorbensu.
stance u smeši 1 zapremine amonijaka, razblaženog R2 i 4
zapremine alkohola R i dopuni do 10 ml istom smešom
rastvarača.
C18H14N4O5S Mr 398,4 Ispitivani rastvor (b). Dopuni se 1 ml ispitivanog rastvora

(a) do 10 ml smešom 1 zapremine amonijaka, razblaženog
R2 i 4 zapremine alkohola R.
DEFINICIJA
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 10 mg sulfasalazina HRS
Sulfasalazin sadrži od 97,0 % do 100,5 % 5-[[4-(pirid-2- u smeši 1 zapremine amonijaka, razblaženog R2 i 4 zapre-
ilsulfamoil)fenil]azo]salicilne kiseline, izračunato u odnosu mine alkohola R i dopuni do 10 ml istom smešom rastva-
na osušenu supstancu. rača.
OSOBINE (b) do 10 ml smešom 1 zapremine amonijaka, razblaženog
R2 i 4 zapremine alkohola R.
Jasno žut ili braonkastožut, fin prašak, gotovo nerastvorljiv Poredbeni rastvor (c). Dopuni se 1 ml ispitivanog rastvora
u vodi, vrlo teško rastvorljiv u alkoholu, gotovo nerastvor- (b) do 10 ml smešom 1 zapremine amonijaka, razblaženog
ljiv u metilenhloridu. Rastvara se u razblaženim rastvorima R2 i 4 zapremine alkohola R.
alkalnih hidroksida.

SULFATIAZOL
Poredbeni rastvor (d). Dopuni se 1 ml ispitivanog rastvora ČUVANJE

(b) do 20 ml smešom 1 zapremine amonijaka, razblaženog
R2 i 4 zapremine alkohola R. Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od
svetlosti.
Poredbeni rastvor (e). Rastvori se 10 mg salicilne kiseline
R u smeši 1 zapremine amonijaka, razblaženog R2 i 4
zapremine alkohola R i dopuni do 100 ml istom smešom
rastvarača.
1997:0742
fazu: mravlja kiselina, bezvodna R - aceton R - hloroform R SULFATIAZOL
(5:30:60 VVV).
Hromatogram se osuši u struji vrućeg vazduha i posmatra Sulfathiazolum
pod UV svetlošću na 254 nm. Na hromatogramu ispitiva-
nog rastvora (a): bilo koja mrlja, osim glavne mrlje, nije
tvora (b) (2 %); najviše tri ovakve mrlje su intenzivnije od
mrlje na hromatogramu poredbenog rastvora (d) (0,5 %) i
najviše jedna od ovih mrlja je intenzivnija od mrlje na
C9H9N3O2S2 Mr 255,3
hromatogramu poredbenog rastvora (c) (1 %). Hromato-
gram se isprska smešom 3 ml gvožđe(III)-hlorida, rastvora
R1 i 7 ml vode R i posmatra odmah na dnevnoj svetlosti. Na DEFINICIJA
hromatogramu ispitivanog rastvora (a), moguća mrlja koja
odgovara salicilnoj kiselini nije intenzivnija od mrlje na Sulfatiazol sadrži od 99,0 % do 101,0 % 4-amino-N-(tiazol-
hromatogramu poredbenog rastvora (e) (1 %). 2-il)benzensulfonamida, izračunato u odnosu na osušenu
supstancu.
Hloridi (2.4.4). U 1,25 g doda se 50 ml vode, destilovane R.
Zagreva se 5 min na oko 70 C. Ohladi se i filtrira. U 20 ml
filtrata doda se 1 ml azotne kiseline R, ostavi da stoji 5 min OSOBINE
i filtrira da se dobije bistar rastvor. 15 ml filtrata odgovara
zahtevima limit testa za hloride (140 ppm). Beo ili slabo žućkast, kristalan prašak, gotovo nerastvorljiv
u vodi, teško rastvorljiv u alkoholu, gotovo nerastvorljiv u
Sulfati (2.4.13). U 20 ml filtrata pripremljenog za ispitiva- etru i u metilenhloridu. Rastvara se u razblaženim rastvo-
nje hlorida doda se 1 ml hlorovodonične kiseline, razbla- rima alkalnih hidroksida i u razblaženim mineralnim kiseli-
žene R, ostavi da stoji 5 min i filtrira. 15 ml ovog filtrata nama.
odgovara zahtevima limit testa za sulfate (400 ppm).
njem 1 ml olova, standardnog rastvora (10 ppm Pb) R. Prva identifikacija: A, B.
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 1,0 %, određen za Druga identifikacija: A, C, D, E.

1,000 g sušenjem u sušnici 2 h na 100 C do 105 C.
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,5 %, određen za 1,0 g. Topljenje može da se pojavi na oko 175 C, praćeno oč-
vršćavanjem i druga temperatura topljenja je između
200 C i 203 C.
ODREĐIVANJE
Rastvori se 0,150 g u 0,1 M natrijum-hidroksidu i dopuni (2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim za
do 100,0 ml istim rastvaračem. Prenese se 5,0 ml ovog ras- sulfatiazol HRS. Ispitivana i referentna supstanca se
tvora u odmernu tikvicu od 1 000 ml u kojoj se nalazi oko pripreme tehnikom diska. Ako dobijeni spektri pokažu
750 ml vode R. Doda se 20,0 ml 0,1 M sirćetne kiseline i razlike, odvojeno se rastvore ispitivana i referentna sup-
dopuni do 1 000,0 ml vodom R. Pripremi se poredbeni ras- stanca u alkoholu R, upare do suva u vakuumu i ponovo
tvor pod istim uslovima korišćenjem 0,150 g sulfasalazina snime spektri uz korišćenje ostataka posle uparavanja.
HRS. Izmere se apsorbancije (2.2.25) ova dva rastvora na
C. Posmatraju se hromatogrami dobijeni u ispitivanju za
maksimumu na 359 nm.
Izračuna se sadržaj C18H14N4O5S iz izmerenih apsorbancija ispitivanog rastvora (b) slična je po položaju, boji i veli-
i koncentracija rastvora. čini glavnoj mrlji na hromatogramu poredbenog ras-
tvora (a).

SULFINPIRAZON
D. Rastvori se oko 10 mg u smeši 10 ml vode R i 2 ml 0,1 ODREĐIVANJE

M natrijum-hidroksida, doda 0,5 ml bakar(II)-sulfata,
rastvora R. Izdvaja se sivkastoplav ili purpuran talog. Izvede se određivanje primarnih aromatičnih amina (2.5.8),
korišćenjem 0,200 g, uz određivanje završne tačke titracije
E. Rastvori se oko 5 mg u 10 ml 1 M hlorovodonične kise- elektrometrijski.
Rastvor, bez daljeg zakišeljavanja, daje reakciju primar- 1 ml 0,1 M natrijum-nitrita odgovara 25,53 mg
nih aromatičnih amina (2.3.1). C9H9N3O2S2.
Izgled rastvora. Rastvori se 1,0 g u 10 ml 1 M natrijum- Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od
hidroksida. Rastvor je bistar (2.2.1) i nije intenzivnije obo- svetlosti.
jen od referentnog rastvora GY4 (Metoda II, 2.2.2).
Aciditet. U 1,0 g doda se 50 ml vode, bez prisustva ugljen-
dioksida R. Zagreva se 5 min na 70 C. Ohladi se brzo do
20 C i filtrira. U 25 ml filtrata doda se 0,1 ml 1997:0790
0,1 M natrijum-hidroksida da bi se promenila boja indika-
tora.
SULFINPIRAZON
sloju (2.2.27) na silikagelu H R kao adsorbensu. Sulfinpyrazonum
stance u smeši 1 zapremine amonijaka, koncentrovanog R i
9 zapremina alkohola R i dopuni do 10 ml istom smešom
rastvarača.
nog R i 9 zapremina alkohola R.
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 20 mg sulfatiazola HRS
u smeši 1 zapremine amonijaka, koncentrovanog R i 9
zapremina alkohola R i dopuni do 10 ml istom smešom
C23H20N2O3S Mr 404,5
rastvarača.
Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 50 mg sulfanilamida R u
smeši 1 zapremine amonijaka, koncentrovanog R i 9 zapre- DEFINICIJA
mina alkohola R i dopuni do 100 ml istom smešom rastva-
rača. Dopuni se 1 ml ovog rastvora do 10 ml istom smešom Sulfinpirazon sadrži od 99,0 % do 101,0 % 1,2-difenil-4-(2-
rastvarača. fenilsulfiniletil)pirazolidin-3,5-diona, izračunato u odnosu
fazu: amonijak R - butanol R (18:90 VV). Hromatogram se OSOBINE
suši 10 min na 100 C do 105 C i isprska rastvorom 1 gl
4-dimetilaminobenzaldehida R u alkoholu R koji sadrži 1 % Beo ili skoro beo prašak, vrlo teško rastvorljiv u vodi, slabo
VV hlorovodonične kiseline R. Bilo koja mrlja na hromato- rastvorljiv u alkoholu, teško rastvorljiv u etru. Rastvara se u
gramu ispitivanog rastvora (a), osim glavne mrlje, nije razblaženim rastvorima alkalnih hidroksida.
tvora (b) (0,5 %).
IDENTIFIKACIJA
C za teške metale (20 ppm). Pripremi se standard korišće- Prva identifikacija: A, C.
1,000 g sušenjem u sušnici na 100 C do 105 C. A. Temperatura topljenja (2.2.16): od 131 C do 135 C.
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g. B. Rastvori se 30,0 mg u 0,01M natrijum-hidroksidu i do-
puni do 100,0 ml istim alkalnim rastvorom. Dopuni se
1,0 ml ovog rastvora do 20,0 ml 0,01M natrijum-

SULFISOMIDIN
hidroksidom. Ispituje se u oblasti od 230 nm do 350 nm nija od mrlje na hromatogramu poredbenog rastvora (b)
(2.2.25); rastvor pokazuje apsorpcioni maksimum na (2,0 %) i poredbenog rastvora (d) (2,0 %), a najviše jedna
260 nm. Specifična apsorbancija na ovom maksimumu mrlja je intenzivnija od odgovarajuće mrlje na hromato-
je od 530 do 580. gramu poredbenog rastvora (c) (1,0 %) ili (e) (1,0 %); bilo
koja mrlja osim glavne mrlje i dve prethodno navedene mr-
C. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom lje nije intenzivnija od mrlje na hromatogramu poredbenog
(2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim za rastvora (a) (0,2 %).
sulfinpirazon HRS. Ispitivana i referentna supstanca se
pripreme tehnikom diska. Teški metali (2.4.8). 1,0 g odgovara zahtevima limit testa
D. Rastvori se oko 10 mg u 3 ml acetona R i doda smeša njem 1 ml olova, standardnog rastvora (10 ppm Pb) R.
0,2 ml gvožđe(III)-hlorida, rastvora R2 i 3 ml vode R.
Razvija se crvena do ljubičasta boja. Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5 %, određen za
ISPITIVANJA Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g.
Izgled rastvora u acetonu. Rastvori se 1, 25 g u acetonu R
i dopuni do 25 ml istim rastvaračem. Rastvor je bistar ODREĐIVANJE
(2.2.1). Apsorbancija (2.2.25) dobijenog rastvora, izmerena
na 420 nm u kiveti od od 4 cm, nije veća od 0,10. Rastvori se 0,300 g u 25 ml acetona R. Doda se 0,5 ml
bromtimolplavog, rastvora R1. Titrira se 0,1 M natrijum-
Izgled rastvora u 1M natrijum-hidroksidu. Rastvori se hidroksidom, do promene boje iz žute u plavu.
1,25 g, uz pažljivo zagrevanje ako je potrebno, u 25 ml 1M
natrijum-hidroksida. Rastvor je bistar (2.2.1). Apsorbancija 1 ml 0,1 M natrijum-hidroksida odgovara 40,45 mg
(2.2.25) rastvora, izmerena na 420 nm u kiveti od 4 cm, nije C23H20N2O3S.
veća od 0,15.
ČUVANJE
sloju (2.2.27), na pogodnom silika gelu sa fluorescentnim Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od
indikatorom koji ima optimalni intenzitet na 254 nm, kao svetlosti.
adsorbensu. Ploča se izloži parama sirćetne kiseline, glaci-
jalne R, u hromatografskoj kadi. Nakon 10 min, ploča se
izvadi i zagreva 40 min na 60 C. Ohladi se i preko ploče NEČISTOĆE
10 min propusti struja azota.
A. 1,2-difenil-4-(2-fenilsulfoniletil)pirazolidin-3,5-dion,
Rastvori se pripreme neposredno pre upotrebe.
B. 1,2-difenil-4-(2-feniltioetil)pirazolidin-3,5-dion.
do 100 ml acetonom R. Dopuni se 1 ml ovog rastvora do 10 1997:0639
ml acetonom R.
Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 10 mg sulfinpirazon, SULFISOMIDIN
nečistoće-A HRS u acetonu R i dopuni do 10 ml istim
rastvaračem.
Sulfisomidinum
(b) do 10 ml acetonom R.
Poredbeni rastvor (d). Rastvori se 10 mg sulfinpirazon,
nečistoće-B HRS u acetonu R i dopuni do 10 ml istim
rastvaračem.
Poredbeni rastvor (e). Dopuni se 5 ml poredbenog rastvora
(d) do 10 ml acetonom R.
C12H14N4O2S Mr 278,3
Na ploču se nanese odvojeno, u atmosferi azota, po 2 l
svakog rastvora. Hromatogram se razvija u dužini od 15 cm, DEFINICIJA
uz mobilnu fazu: sirćetna kiselina, glacijalna R – hloroform
R (20:80 V/V). Hromatogram se osuši na vazduhu i posma- Sulfisomidin sadrži od 99,0 % do 101,0 % 4-amino-N-(2,6-
tra pod UV svetlošću na 254 nm. Na hromatogramu dimetilpirimidin-4-il)benzensulfonamida, izračunato u od-
ispitivanog rastvora moguća mrlja koja odgovara sulfinpira- nosu na osušenu supstancu.
zon, nečistoći-A i sulfinpirazon, nečistoći-B nije intenziv-

SULINDAK
OSOBINE Poredbeni rastvor (b). Dopuni se 1,25 ml ispitivanog ras-

tvora (b) do 50 ml smešom 2 zapremine amonijaka,
Beo ili žućkastobeo prašak ili kristali, vrlo teško rastvorljivi koncentrovanog R i 48 zapremina metanola R.
u vodi, teško rastvorljivi u acetonu i alkoholu. Rastvara se u
razblaženim rastvorima alkalnih hidroksida i u razblaženim Na ploču se nanese odvojeno po 5 l svakog rastvora.
mineralnim kiselinama. Hromatogram se razvija u dužini od 15 cm, uz mobilnu
fazu: amonijak, razblaženi R1 - voda R – nitrometan R –
Topi se na oko 240 C uz raspadanje. dioksan R (3:5:40:50 V/V/V/V). Hromatogram se osuši na
100 C do 105 C i posmatra pod UV svetlošću na 254 nm.
IDENTIFIKACIJA osim glavne mrlje, nije intenzivnija od mrlje na hromato-
Prva identifikacija: A, B. Teški metali (2.4.8). 1,0 g odgovara zahtevima limit testa
Druga identifikacija: B, C, D. njem 2 ml olova, standardnog rastvora (10 ppm Pb) R.
sulfisomidin HRS. Ispitivana i referentna supstanca se
pripreme tehnikom diska. Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g.
ODREĐIVANJE
Izvede se određivanje primarnih aromatičnih amina (2.5.8),
C. Rastvori se 50 mg, uz zagrevanje, u 4 ml metanola R. korišćenjem 0,2500 g uz elektrometrijsko određivanje zavr-
Ohladi se i filtrira. U filtrat se doda 0,2 ml rastvora 40 šne tačke titracije.
g/l bakar(II)-acetata R. Rastvor postaje žućkastozelen.
D. Rastvori se oko 5 mg u 10 ml 1 M hlorovodonične kise- C12H14N4O2S.
Rastvor, bez dodatnog zakišeljavanja, daje reakciju
primarnih aromatičnih amina (2.3.1). ČUVANJE

ISPITIVANJA svetlosti.
hidroksida, rastvora razblaženog R i 5 ml vode R. Rastvor
Aciditet. U 1,25 g fino usitnjenog praška doda se 25 ml 1997:0864 (98*)
70 C, a zatim hladi oko 15 min u ledenom kupatilu i filtrira. SULINDAK
U 20 ml filtrata doda se 0,1 ml bromtimolplavog, rastvora
R1. Potrebno je najviše 0,2 ml 0,1 M natrijum-hidroksida
da se promeni boja indikatora. Sulindacum
sloju (2.2.27), na silika gelu GF254 R kao adsorbensu.
(a) do 5 ml smešom 2 zapremine amonijaka, koncentro-
vanog R i 48 zapremina metanola R.
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 20 mg sulfisomidina
R i 48 zapremina metanola R i dopuni do 5 ml istom sme- C20H17FO3S Mr 356,4
šom rastvarača.

SULINDAK
DEFINICIJA E. Pomeša se oko 5 mg sa 45 mg magnezijum-oksida, teš-

kog R, i žari u lončiću za žarenje dok se ne dobije skoro
Sulindak sadrži od 99,0 % do 101,0 % (Z)-5-fluor-2-metil- beo ostatak (obično kraće od 5 min). Ostavi se da se oh-
1-4-(metilsulfinil)benziliden-1H-inden-3-ilsirćetne kise- ladi, pa se doda 1 ml vode R, 0,05 ml fenolftaleina, ras-
line, izračunato u odnosu na osušenu supstancu. tvora R1 i oko 1 ml hlorovodonične kiseline, razblažene
R da se rastvor obezboji. Filtrira se, pa se 1,0 ml filtrata
Pokazuje polimorfizam. doda u sveže pripremljenu smešu 0,1 ml alizarina S,
rastvora R i 0,1 ml cirkonil-nitrata, rastvora R. Pro-
OSOBINE meša se, ostavi da stoji 5 min pa se uporedi boja ras-
tvora sa slepom probom pripremljenom na isti način.
Žut, kristalan prašak, vrlo teško rastvorljiv u vodi, umereno Ispitivani rastvor je žut, a rastvor slepe probe je crven.
rastvorljiv u metilenhloridu, slabo rastvorljiv u alkoholu,
vrlo teško rastvorljiv u etru. Rastvara se u razblaženim
rastvorima alkalnih hidroksida. ISPITIVANJA

IDENTIFIKACIJA (2.2.29).
Prva identifikacija: C.
A. Temperatura topljenja (2.2.14): od 182 C do 186 C. tvora do 100,0 ml mobilnom fazom. Dopuni se 5,0 ml ovog
rastvora do 10, 0 mobilnom fazom.
B. Rastvori se 50 mg u rastvoru 0,3 % V/V hlorovodonične
kiseline R u metanolu R i dopuni do 100 ml istim Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 20,0 mg sulindaka HRS
rastvorom kiseline. Dopuni se 2 ml ovog rastvora do 50 (koji sadrži 0,5 % m/m E-izomera) u mobilnoj fazi i dopuni
ml rastvorom 0,3 % V/V hlorovodonične kiseline R u do 10 ml istim rastvaračem.
metanolu R. Ispituje se u oblasti od 230 nm do 350 nm
(2.2.25); rastvor pokazuje dva apsorpciona maksimuma,
na 284 nm i 327 nm, i rame na oko 258 nm. Odnos – kolone od nerđajućeg čelika, dužine 0,25 m i unutraš-
apsorbancije na maksimumu na 284 nm i apsorbancije njeg prečnika 4,6 mm, napunjene silikagelom za hroma-
na maksimumu na 327 nm je od 1,10 do 1,20. tografiju R (10 m),
C. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom – mobilne faze, protoka 2 ml/min: sirćetna kiselina, glaci-
(2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim za jalna R – alkohol R – etilacetat R – hloroform, bez
sulindak HRS. Ispitivana i referentna supstanca se prip- prisustva etanola R (1:4:100:400 V/V/V/V),
silikagelu GF254 R kao adsorbensu. Injektuje se 20 l ispitivanog rastvora (a) i podesi osetlji-
vost detektora tako da visina glavnog pika na dobijenom
Ispitivani rastvor. Rastvori se 10 mg ispitivane sup- hromatogramu bude veća od 50 % pune skale pisača. Injek-
stance u metilenhloridu R i dopuni do 10 ml istim tuje se 20 l poredbenog rastvora (b) i nastavi hromatograf-
rastvaračem. ski postupak u trajanju 2 retenciona vremena glavnog pika.
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 10 mg sulindaka Dobijeni hromatogram pokazuje glavni pik sulindaka i pik
HRS u metilenhloridu R i dopuni do 10 ml istim E-izomera, a retenciono vreme u odnosu na sulindak je oko
rastvaračem. 1,75.
Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 10 mg diflunizala Injektuje se odvojeno po 20 l ispitivanog rastvora, 20 l

HRS u metilenhloridu R i dopuni do 10 ml istim poredbenog rastvora (a) i 20 l poredbenog rastvora (b). Na
rastvaračem. Dopuni se 1 ml ovog rastvora do 2 ml hromatogramu ispitivanog rastvora površina bilo kog pika
poredbenim rastvorom (a). koji odgovara E-izomeru nije veća od površine odgovaraju-
ćeg pika na hromatogramu poredbenog rastvora (b) (0,5 %);
Na ploču se nanese odvojeno po 5 l svakog rastvora. površina bilo kog pika, osim glavnog pika i bilo kog pika
Hromatogram se razvija u dužini od 15 cm, uz mobilnu E-izomera, nije veća od površine glavnog pika na hromato-
fazu: sirćetna kiselina, glacijalna R – metilenhlorid R - gramu poredbenog rastvora (a) (0,5 %); zbir površina svih
aceton R (1:49:50 V/V/V). Hromatogram se suši u struji pikova, osim glavnog pika, nije veći od dve površine glav-
toplog vazduha i posmatra pod UV svetlošću na 254 nm. nog pika na hromatogramu poredbenog rastvora (a) (1,0 %).
čna je po položaju i veličini glavnoj mrlji na hromato- Teški metali (2.4.8). 2,0 g odgovara zahtevima limit testa
gramu poredbenog rastvora (a). Ispitivanje je validno D za teške metale (10 ppm). Pripremi se standard korišće-
samo ako hromatogram poredbenog rastvora (b) poka- njem 2 ml olova, standardnog rastvora (10 ppm Pb) R.
zuje dve jasno razdvojene glavne mrlje.

SULPIRID
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5 %, određen za IDENTIFIKACIJA

1,000 g sušenjem u sušnici na 100 C do 105 C, pri priti-
sku koji ne prelazi 700 Pa. Prva identifikacija: A, B.
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g. Druga identifikacija: A, C, D.

ODREĐIVANJE
Rastvori se 0,300 g u 50 ml metanola R. Titrira se 0,1 M (2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim za
natrijum-hidroksidom, uz potenciometrijsko određivanje sulpirid HRS. Ispitivana i referentna supstanca se prip-
završne tačke titracije (2.2.20). reme tehnikom diska.
1 ml 0,1 M natrijum-hidroksida odgovara 35,64 mg C. Posmatraju se hromatogrami dobijeni u ispitivanju A za

srodne supstance (videti Ispitivanja) pod UV svetlošću
C20H17FO3S.
rastvora (b) slična je po položaju i veličini glavnoj mrlji
ČUVANJE na hromatogramu poredbenog rastvora (a).
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od D. U oko 1 mg u porcelanskoj posudi, doda se 0,5 ml sum-
svetlosti. porne kiseline R i 0,05 ml formaldehida, rastvora R.
Ispituje se pod UV svetlošću na 365 nm; rastvor poka-
zuje plavu fluorescenciju.
NEČISTOĆE
A. (E)-5-fluor-2-metil-1-4-(metilsulfinil)benziliden-1H- ISPITIVANJA
inden-3-ilsirćetna kiselina,
Izgled rastvora. Rastvori se 1,0 g u sirćetnoj kiselini,
B. (Z)-5-fluor-2-metil-1-4-(metilsulfonil)benziliden-1H- razblaženoj R, i dopuni do 10 ml istom kiselinom. Rastvor
inden-3-ilsirćetna kiselina, je bistar (2.2.1) i nije intenzivnije obojen od referentnog
C. (Z)-5-fluor-2-metil-1-4-metilsulfanil)benziliden-1H-
inden-3-ilsirćetna kiselina. Srodne supstance
A. Ispituju se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27),

na silikagelu HF254 R kao adsorbensu.
1997:1045
SULPIRID
Sulpiridum Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 20 mg sulpirida HRS u
Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 5 mg sulpirid, nečistoće-
A HRS u metanolu R i dopuni do 25 ml istim rastvaračem.

C15H23N3O4S Mr 341,4 Hromatogram se razvija u dužini od 10 cm, uz mobilnu
fazu: amonijak, koncentrovani R – dioksan R – metanol R -
metilenhlorid R (2:10:14:90 V/V/V/V). Hromatogram se
DEFINICIJA osuši na vazduhu. Posmatra se pod UV svetlošću na 254 nm
Sulpirid sadrži od 98,5 % do 101,0 % (RS)-5-sulfamoil-N- (Identifikacija C) i zatim isprska ninhidrinom, rastvorom R
(1-etilpirolidin-2-il)metil-2-metoksibenzamida, izračunato i zagreva se 15 min na 100 C do 105 C. Hromatogram se
u odnosu na osušenu supstancu. posmatra na dnevnoj svetlosti. Bilo koja mrlja na hromato-
gramu ispitivanog rastvora (a) koja odgovara glavnoj mrlji
na hromatogramu poredbenog rastvora (b) nije intenzivnija
OSOBINE od mrlje na hromatogramu poredbenog rastvora (c) (0,1 %).
Beo ili skoro beo, kristalan prašak, gotovo nerastvorljiv u B. Izvodi se tečnom hromatografijom (2.2.29).
vodi, slabo rastvorljiv u metanolu, teško rastvorljiv u alko-
holu i metilenhloridu. Rastvara se u razblaženim rastvorima Ispitivani rastvor. Rastvori se 0,100 g u mobilnoj fazi i do-
mineralnih kiselina i alkalnih hidroksida. puni do 100,0 ml mobilnom fazom.

SUMPOR ZA SPOLJAŠNJU UPOTREBU
Poredbeni rastvor (a). Dopuni se 3,0 ml ispitivanog ras- 1 ml 0,1 M perhlorne kiseline odgovara 34,14 mg
tvora do 100,0 ml mobilnom fazom. Dopuni se 1,0 ml ovog C15H23N3O4S.
rastvora do 10,0 ml mobilnom fazom.
Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 10 mg sulpirida HRS i NEČISTOĆE
10 mg sulpirid, nečistoće-B HRS u mobilnoj fazi i dopuni
do 100,0 ml istim rastvaračem. A. 2-aminometil-1-etilpirolidin,
Hromatografski postupak može da se izvede korišćenjem: B. metil-5-sulfamoil-2-metoksibenzoat,
– kolone duge 0,15 m i unutrašnjeg prečnika 4,6 mm, C. etil 5-sulfamoil-2-metoksibenzoat,
napunjene silikagelom za hromatografiju, oktilsilil R (5
m) sa sferičnim mikročesticama, D. 5-sulfamoil-2-metoksibenzojeva kiselina,
– mobilne faze 10 zapremina acetonitrila R, 10 zapremina E. 5-sulfamoil-2-metoksibenzamid,
metanola R i 80 zapremina rastvora koji sadrži 68 g/l
kalijum-dihidrogenfosfata R i 0,76 g/l natrijum- F. 5-sulfamoil-N-(1-etilpirolidin-2-il)metil-2-metoksi-
oktansulfonata R, pH vrednosti podešene na 3,3 fosfor- benzamid N-oksid,
nom kiselinom R, protoka 1,5 ml/min,
G. 5-sulfamoil-N-(1-etilpirolidin-2-il)metil-2-
– detektora, spektrofotometra, podešenog na 240 nm, hidroksibenzamid.
– injektora sa petljom
Podesi se se osetljivost detektora tako da visina glavnog
pika na hromatogramu poredbenog rastvora (a) nije manja
od 50 % pune skale pisača. Injektuje se 20 l poredbenog 1997:0953 (98*)
rastvora (b). Ispitivanje je validno ako dobijena rezolucija
na hromatogramu između dva glavna pika je najmanje 2,5.
SUMPOR ZA SPOLJAŠNJU
poredbenog rastvora (a). Hromatografski postupak se nas- UPOTREBU
tavi u trajanju 2,5 retenciona vremena sulpirida. Na
hromatogramu ispitivanog rastvora zbir površina svih pi-
kova, osim glavnog pika, nije veći od površine pika na Sulfur ad usum externum
hromatogramu poredbenog rastvora (a) (0,3 %).
Hloridi (2.4.4). U 1,0 g doda se 1,7 ml sirćetne kiseline, S Ar 32,07
razblažene R i dopuni do 20 ml vodom R. U 10 ml ovog
rastvora doda se 5 ml vode R. Rastvor odgovara zahtevima
limit testa za hloride (100 ppm). DEFINICIJA
Gvožđe (2.4.9). Žari se 1,0 g u kvarcnom lončiću za Sumpor sadrži od 99,0 % do 101,0 % S.
žarenje. U ostatak se doda 1 ml 1 M hlorovodonične kise-
line, 3 ml vode R i 0,1 ml azotne kiseline R. Zagreva se na
vodenom kupatilu nekoliko min, pa se rastvor prenese u
epruvetu. Ispere se lončić za žarenje sa 4 ml vode R. Sakupe OSOBINE
se rastvori od ispiranja u epruvetu i dopune do 10 ml vodom
R. Rastvor odgovara zahtevima limit testa za gvožđe (10 Žut prašak, gotovo nerastvorljiv u vodi, umereno rastvorljiv
ppm). u ugljen-disulfidu, teško rastvorljiv u biljnim uljima. Veli-
Teški metali (2.4.8). 1,0 g odgovara zahtevima limit testa čina većine čestica nije veća od 20 m i veličina gotovo
C za teške metale (10 ppm). Pripremi se standard korišće- svih čestica nije veća od 40 m.
Topi se na oko 120 C.
IDENTIFIKACIJA
A. Zagrevan u prisustvu vazduha, gori plavim plamenom,

ODREĐIVANJE oslobađajući sumpor-dioksid koji menja boju ovlaženog
lakmus reagens papira, plavog R u crvenu.
B. Zagreva se 0,1 g sa 0,5 ml bromne vode R do
Titrira se 0,1 M perhlornom kiselinom, uz potenciometrij-
obezbojavanja. Doda se 5 ml vode R i filtrira. Rastvor
daje reakciju (a) sulfata (2.3.1).

SUMPOR ZA SPOLJAŠNJU UPOTREBU
ISPITIVANJA Mućka se. Posle 1 min bilo koja boja rastvora nije intenziv-
nija od boje poredbenog rastvora pripremljenog u isto
Rastvor S. U 5 g doda se 50 ml vode, bez prisustva ugljen- vreme korišćenjem 1 ml olova, standardnog rastvora (10
dioksida R pripremljene od vode, destilovane R. Ostavi se ppm Pb) R, 9 ml vode, bez prisustva ugljen-dioksida R, 2
da stoji 30 min uz često mućkanje i filtrira. ml rastvora pufera pH 3,5 R i 1,2 ml tioacetamida, rea-
gensa R.
Izgled rastvora. Rastvor S je bezbojan (Metoda II, 2.2.2).
Miris (2.3.4). U ispitivanoj supstanci ne oseća se miris
vodonik-sulfida.
Aciditet ili alkalitet. U 5 ml rastvora S doda se 0,1 ml ODREĐIVANJE
fenolftaleina, rastvora R1. Rastvor je bezbojan. Doda se 0,2
ml 0,01 M natrijum-hidroksida. Rastvor je crven. Doda se Izvede se metoda razaranja u sudu sa kiseonikom (2.5.10),
0,3 ml 0,01 M hlorovodonične kiseline. Rastvor je bezbojan. korišćenjem 60,0 mg ispitivane supstance u tikvici za
Doda se 0,15 ml metilcrvenog, rastvora R. Rastvor je razaranje od 1 000 ml. Apsorbuju se proizvodi razaranja u
narandžastocrven. smeši 5 ml vodonik-peroksida, rastvora razblaženog R i 10
ml vode R. Zagreva se do ključanja, ostavi oprezno da
Hloridi (2.4.4). Dopuni se 5 ml rastvora S do 15 ml vodom ključa 2 min i ohladi. Titrira se 0,1 M natrijum-hidroksidom,
R. Rastvor odgovara zahtevima limit testa za hloride (100 uz 0,2 ml fenolftaleina, rastvora R kao indikatora, do pro-
ppm). mene boje iz bezbojne u crvenu. Izvede se titracija slepe
probe pod istim uslovima.
testa za sulfate (100 ppm). 1 ml 0,1 M natrijum-hidroksida odgovara 1,603 mg S.
Sulfidi. U 10 ml rastvora S doda se 2 ml rastvora pufera

pH 3,5 R i 1 ml sveže pripremljenog rastvora 1,6 g/l ČUVANJE
olovo(II)-nitrata R u vodi, bez prisustva ugljen-dioksida R.
svetlosti.

TALK
T
1997:0438 (99*) Rastvor S2. Ispere se ostatak dobijen pripremanjem ras-
tvora S1 sa 10 ml rastvora 10 g/l kalijum- hlorida R, pa za-
tim vodom R sve do negativne reakcije filtrata na hloride.
TALK Prenese se filter sa nerastvorljivim ostatkom u platinski lon-
čić za žarenje i žari do pojave crvenog usijanja, sve dok u
Talcum potpunosti ne nestanu tragovi ugljenika. Doda se 2,5 ml
sumporne kiseline R. Zagreva se sve dok se oslobađaju bele
pare (sumpor-trioksid). Ostavi se da se ohladi. Oprezno se
doda 5 ml do 10 ml fluorovodonične kiseline R. Uparava se
DEFINICIJA bez ključanja sve dok pare fluorovodonične kiseline ne nes-
tanu, a pojave se bele pare (sumpor-trioksid). Ostavi se da
Talk je praškast, prečišćen, prirodno hidratisan magnezi- se potpuno ohladi. Oprezno se doda 20 ml vode R i meša.
jum-silikat. Može da sadrži različite količine aluminijuma i Doda se 10 ml rastvora 10 g/l kalijum-hlorida R i dopuni do
gvožđa u oblicima nerastvorljivim u sumpornoj kiselini, 100 ml vodom R. Ako je rastvor opalescentan ili mutan, os-
razblaženoj R. Talk ne bi trebalo da sadrži mikroskopska tavi se da stoji dok se ne izbistri.
azbestna vlakna.
Karbonati. U toku pripreme rastvora S1, dodavanje sum-
porne kiseline, razblažene R ne dovodi do pojave
OSOBINE efervescencije.
Hloridi. Suspenduje se 0,7 g u 10 ml vode R. Doda se 10
Lak, homogen, beo ili skoro beo prašak, mastan na dodir, ml azotne kiseline, razblažene R, mućka 15 min i filtrira. 10
gotovo nerastvorljiv u vodi, u alkoholu i razblaženim ml filtrata dopunjenog sa 15 ml vode R odgovara zahtevima
rastvorima kiselina i alkalnih hidroksida. limit testa za hloride (140 ppm).
Kalcijum. Najviše 0,6 % kalcijuma, rastvorljivog u
IDENTIFIKACIJA sumpornoj kiselini, razblaženoj R (određen korišćenjem
ispitivanog rastvora (a)), i najviše 500 ppm Ca nerastvorlji-
A. Kada se posmatra pod mikroskopom, vide se pločice vog u sumpornoj kiselini, razblaženoj R (određen korišće-
nepravilnog oblika od kojih je većina dugačka najviše njem ispitivanog rastvora (b)), određen atomskom
50 m. Čestice se ne boje primetno rastvorom 1 g/l apsorpcionom spektrometrijom (Metoda I, 2.2.23).
metilenplavog R u alkoholu R.
Ispitivani rastvor (a). U 20 ml rastvora S1 doda se 10 ml
B. U metalnom lončiću za žarenje istopi se smeša 0,5 g sa rastvora 10 g/l kalijum-hlorida R i dopuni do 100,0 ml vo-
1 g kalijum-nitrata R i 3 g natrijum-karbonata, bezvod- dom R.
nog R. Doda se 20 ml ključale vode R, promeša i filtrira. Ispitivani rastvor (b). U 20 ml rastvora S2 doda se 10 ml
Ispere se ostatak na filtru sa 50 ml vode R. Ostatku se rastvora 10 g/l kalijum-hlorida R i dopuni do 100,0 ml vo-
doda smeša 0,5 ml hlorovodonične kiseline R i 5 ml dom R.
vode R pa se filtrira. Filtratu se doda 1 ml amonijaka R i
1 ml amonijum-hlorida, rastvora R i filtrira. Filtratu se Poredbeni rastvori. U odgovarajuće zapremine kalcijuma,
doda 1 ml natrijum-hidrogenfosfata, rastvora R. Izdvaja standardnog rastvora (10 ppm Ca) R doda se 10 ml ras-
se beo, kristalan talog. tvora 10 g/l kalijum-hlorida R i 8 ml sumporne kiseline,
razblažene R pa se dopuni do 100,0 ml vodom R.
C. 0,1 g daje reakciju silikata (2.3.1).
Izmeri se apsorbancija na 422,7 nm, korišćenjem lampe sa
šupljom katodom za kalcijum kao izvora zračenja, uz širinu
ISPITIVANJA proreza (slit) od 1 nm i azotsuboksid-acetilenski ili vazduh-
acetilenski, slab lineran plamen.
Rastvor S1. Suspenduje se 0,250 g u 40 ml sumporne kise- Gvožđe rastvorljivo u sumopornoj kiselini, razblaženoj R.
line, razblažene R. Mućka se 15 min, doda 10 ml rastvora Najviše 250 ppm Fe, rastvorljivog u sumpornoj kiselini,
10 g/l kalijum-hlorida R i dopuni do 100,0 ml vodom R. Fil- razblaženoj R, određeno atomskom apsorpcionom spektro-
trira se celokupan rastvor kroz filter papir koji je ispran metrijom (Metoda I, 2.2.23).
hlorovodoničnom kiselinom i fluorovodoničnom kiselinom.
Zadrži se nerastvorljiv ostatak za pripremanje rastvora S2. Ispitivani rastvor. Upotrebi se rastvor S1.

TAMOKSIFEN-CITRAT
Poredbeni rastvori. U odgovarajuće zapremine gvožđa, sta- DEFINICIJA

ndarnog rastvora (10 ppm Fe) R doda se 10 ml rastvora 10
g/l kalijum-hlorida R i 40 ml sumporne kiseline, razblažene Tamoksifen-citrat sadrži od 99,0 % do 101,0 % (Z)-2-4-
R pa se dopuni do 100,0 ml vodom R. (1,2-difenilbut-1-enil)fenoksietildimetilamin-citrata, izrač-
Izmeri se apsorbancija na 248,3 nm, korišćenjem lampe sa unato u odnosu na osušenu supstancu.
šupljom katodom za gvožđe kao izvora zračenja, uz širinu
razreza (slit) od 0,2 nm i vazduh-acetilenski, slab lineran
plamen OSOBINE
Magnezijum rastvorljiv u sumpornoj kiselini, razblaže-
noj R. Najviše 0,4 % Mg, rastvorljivog u sumpornoj kiselini, Beo ili skoro beo, kristalan prašak, teško rastvorljiv u vodi,
razblaženoj R, određeno atomskom apsorpcionom umereno rastvorljiv u metanolu, teško rastvorljiv u acetonu.
spektrometrijom (Metoda I, 2.2.23). Supstanca pokazuje polimorfizam.
Ispitivani rastvor. U 5,0 ml rastvora S1 doda se 10 ml ras-
tvora 10 g/l kalijum-hlorida R i dopuni do 100,0 ml vodom
IDENTIFIKACIJA
R.
Poredbeni rastvori. U odgovarajuće zapremine magnezijum, Prva identifikacija: B.
standarnog rastvora (10 ppm Mg) R doda se 10 ml rastvora
10 g/l kalijum-hlorida R i dopuni do 100,0 ml vodom R. Druga identifikacija: A, C, D.
Izmeri se apsorbancija na 285,2 nm, korišćenjem lampe sa A. Rastvori se 20 mg u metanolu R i dopuni do 50,0 ml
šupljom katodom za magnezijum kao izvora zračenja, uz istim rastvaračem. Dopuni se 5,0 ml rastvora do 100,0
širinu propreza (slit) od 1 nm i plamen vazduha i acetilena u ml metanolom R. Ispitivan u oblasti od 220 nm do 350
stehiometrijskim odnosima. nm (2.2.25); rastvor pokazuje dva apsorpciona maksi-
Organske supstance. Ostatak dobijen u ispitivanju gubitka muma, na 237 nm i na 275 nm. Odnos apsorbancije
sušenjem je uglavnom bledožut ili siv. izmerene na maksimumu na 237 nm i apsorbancije
izmerene na maksimumu na 275 nm je od 1,45 od 1,65.
1,00 g zagrevanjem na 180 ºC 1 h. B. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom
(2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom za tamoksifen-
Mikrobiološka čistoća. Ukupan broj živih aerobnih citrat HRS. Ispituju se supstance pripremljene tehnikom
3
mikroorganizama (2.6.12) je najviše 10 mikroorganiza- diska. Ako se IR spektri dobijeni za ispitivanui
ma/g, određeno brojanjem na ploči. referentnu supstancu u čvrstom stanju razlikuju,
rastvore se ispitivana i referentna supstanca odvojeno u
acetonu R, upare do suva na vodenom kupatilu i snime
OZNAČAVANJE
novi spektri korišćenjem ostataka.
Na signaturi se navodi: kada je potrebno, da je supstanca C. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27), na
pogodna za peroralnu ili lokalnu primenu. pogodnom silikagelu sa fluorescentnim indikatorom

stance u metanolu R i dopuni do 10 ml istim rastvara-
1997:1046 čem.
TAMOKSIFEN-CITRAT Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 10 mg tamoksifen-

citrata HRS u metanolu R i dopuni do 10 ml istim
rastvaračem.
Tamoxifeni citras
Na ploču se odvojeno nanese po 5 l svakog rastvora.
fazu: trietilamin R - toluen R (10:90 V/V). Hromatogram
se osuši na vazduhu, a zatim se posmatra pod UV svet-
lošću na 254 nm. Glavna mrlja na hromatogramu
ispitivanog rastvora je slična po položaju i veličini glav-
nog rastvora (b) pokazuje dve jasno razdvojene mrlje.
D. Rastvori se oko 10 mg u 4 ml piridina R, uz mućkanje, i

doda se 2 ml sirćetne kiseline, anhidrida R. Nastaje žuta
boja. Zagreva se na vodenom kupatilu 2 min. Nastaje
C32H37NO8 Mr 563,6 ružičasta do crvena boja.

TEMAZEPAM
E-izomer i srodne supstance. Ispituju se tečnom hromato- Rastvori se 0,400 g u 75 ml sirćetne kiseline, bezvodne R.
grafijom (2.2.29). Rastvori se pripremaju neposredno pre Titrira se 0,1 M perhlornom kiselinom, uz 0,1 ml rastvora
upotrebe i zaštićeno od svetlosti. naftolbenzeina R kao indikatora.
Ispitivani rastvor. Rastvori se 15,0 mg ispitivane supstance 1 ml 0,1 M perhlorne kiseline odgovara 56,36 mg
u mobilnoj fazi i dopuni do 10,0 ml mobilnom fazom. C32H37NO8.
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 15,0 mg tamoksifen-cit-
rata za tamoksifen-citratom za ispitivanje izvodljivosti ČUVANJE
(performance testing) HRS u mobilnoj fazi i dopuni do 10,0
ml mobilnom fazom.
Poredbeni rastvor (b). Dopuni se 1,0 ml ispitivanog ras- NEČISTOĆE
A. (E)-2-4-(1,2-difenilbut-1-enil)fenoksietildimetilamin,
B. 2-4-(1-hidroksi-1,2-difenilbutil)fenoksietildimetilamin,
njeg prečnika 4,6 mm, napunjene silikagelom za hroma- C. 2-4-(1,2-difenilvinil)fenoksietildimetilamin,
tografiju, oktadecilsilil R (5m), D. 2-4-(1,2-difenilprop-1-enil)fenoksietildimetilamin,
– mobilne faze: 40 zapremina acetonitrila R i 60 zapre- E. 2-2-(1,2-difenilbut-1-enil)fenoksietildimetilamin,
mina vode R koja sadrži 0,9 g/l natrijum-dihidrogenfos-
fata R i 4,8 g/l N,N-dimetiloktilamina R, podešeno na F. (Z)-2-4-(1,2-difenilbut-1-enil)fenoksietilmetilamin,
pH 3,0 fosfornom kiselinom R, protoka 1,2 ml/min G. 1-(4-dimetilaminoetoksifenil)-2-fenilbutan-1-on.
Kondicionira se kolona mobilnom fazom, pri protoku od
1,2 ml/min, u toku 30 min.
1997:0954
Podesi se osetljivost sistema tako da visina pika E-izomera
na hromatogramu dobijenim sa 10 l poredbenog rastvora TEMAZEPAM
(a) nije manja od 40 % pune skale pisača. Ispitivanje je
validno samo ako dobijeni hromatogram sličan uzornom
hromatogramu, dobijen za tamoksifen-citratom za ispitiva- Temazepamum
nje izvodljivosti (performance testing) HRS, u kome je
rezolucija između pikova E-izomera i tamoksifena, nečis-
toće-F najmanje tri, a postoji razdvajanje na baznoj liniji
pika tamoksifena, nečistoće-F i pika glavne komponente.

poredbenog rastvora (b). Nastavi se sa hromatografskim
postupkom u trajanju od 2 retenciona vremena pika koji
odgovara tamoksifenu. Na hromatogramu ispitivanog ras-
tvora površina bilo kog pika, osim glavnog pika, nije veća
od 0,3 površine glavnog pika na hromatogramu poredbenog
rastvora (b) (0,3 %); zbir površina svih pikova, osim glav-
nog pika i mogućeg pika E izomera, nije veći od 0,5
tvora (b) (0,5 %). Zanemari se mogući pik sa retencionim C16H13ClN2O2 Mr 300,7
vremenom manjim od 2,5 min, kao i mogući pik površine
manje od 0,05 površine glavnog pika na hromatogramu
poredbenog rastvora (b) (0,05 %). DEFINICIJA
Gubitak sušenjem (2.2.32) Najviše 0,5 %, određen za
1,000 g sušenjem u vakumu na 65 ºC u toku 4 h. Temazepam sadrži od 99,0 % do 101,0 % (RS)-7-hlor-2,3-
dihidro-3-hidroksi-1-metil-5-fenil-1H-1,4-benzofdiazepin-
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g. 2-ona, izračunato u odnosu na osušenu supstancu.

TEMAZEPAM
OSOBINE Ispitivani rastvor. Rastvori se 0,20 g ispitivane supstance u

smeši jednakih zapremina metanola R i metilenhlorida R pa
Beo ili skoro beo kristalan prašak, gotovo nerastvorljiv u se dopuni do 5 ml istom smešom rastvarača.
vodi, lako rastvorljiv u metilenhloridu, slabo rastvorljiv u
alkoholu. Poredbeni rastvor (a). Dopuni se 0,5 ml ispitivanog ras-
tvora do 100 ml smešom jednakih zapremina metanola R i
metilenhlorida R.
IDENTIFIKACIJA Poredbeni rastvor (b). Dopuni se 2 ml poredbenog rastvora
(a) do 5 ml smešom jednakih zapremina metanola R i
Prva identifikacija: C. metilenhlorida R.
Druga identifikacija: A, B, D. Na ploču se nanese odvojeno po 5 l svakog rastvora.
A. Temperatura topljenja (2.2.14): od 157 º C do 160 ºC.
fazu: metanol R - metilenhlorid R (2:98 V/V). Hromatogram
B. Rastvori se pripreme neposredno pre upotrebe i se osuši na vazduhu i posmatra pod UV svetlošću na 254
ispitivanja za identifikaciju se izvedu zaštićena od nm. Bilo koja mrlja na hromatogramu ispitivanog rastvora,
svetlosti. Rastvori se 40,0 mg u alkoholu R i dopuni do osim glavne mrlje, nije intenzivnija od mrlje na hromato-
100,0 ml istim rastvaračem. Dopuni se 1,0 ml do 50,0 gramu poredbenog rastvora (a) (0,5 %) i najviše jedna takva
ml alkoholom R. Ispituje se u oblasti od 220 nm do 350 mrlja je intenzivnija od mrlje na hromatogramu poredbenog
nm (2.2.25); rastvor pokazuje apsorpcioni maksimum rastvora (b) (0,2 %).
na 230 nm i rame na oko 250 nm, a može da pokaže ši-
rok apsorpcioni maksimum na oko 315 nm i mali prevoj Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5 %, određen za
na 275 nm. Specifična apsorbancija na maksimumu na 1,000 g sušenjem u sušnici na temperaturi od 100 ºC do 105
230 nm je od 1040 do 1140. ºC u toku 4 h.
C. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g.
(2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom za temazepam
HRS. Ispitivana i referentna supstanca se pripreme
tehnikom diska.
ODREĐIVANJE
pogodnom silikagelu sa fluorescentnim indikatorom Rastvori se 0,250 g u 50 ml nitroetana R. Titrira se 0,1 M
koji ima optimalni intenzitet na 254 nm kao adsorbensu. perhlornom kiselinom, uz potenciometrijsko određivanje
stance u alkoholu R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem. 1 ml 0,1 M rastvora perhlorne kiseline odgovara 30,07 g
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 10 mg temazepama C16H13ClN2O2.
Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 10 mg temazepama ČUVANJE
HRS i 10 mg flunitrazepama HRS u alkoholu R i dopuni
Na ploču se nanese odvojeno po 5 l svakog rastvora. svetlosti.
fazu: dietilamin R – etar R (10:90 V/V). Hromatogram
se osuši u struji vazduha i posmatra pod UV svetlošću NEČISTOĆE
rastvora je slična po položaju i veličini glavnoj mrlji na
pokazuje dve jasno razdvojene glavne mrlje.
ISPITIVANJA
Srodne supstance. Rastvori se pripreme neposredno pre

upotrebe i ispitivanje se izvede zaštićeno od svetlosti. Ispi- A. 5-hlor-2-metilaminobenzofenon.
tuju se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27), na silika-
gelu GF254 R kao adsorbensu.

TENOKSIKAM
1997:1156 (99*) Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 20 mg tenoksikama HRS

i 20 mg salicilne kiseline HRS u smeši amonijak,
TENOKSIKAM koncentrovani R - metanol R (4:96 V/V) i dopuni do 5 ml
istom smešom rastvarača.
Poredbeni rastvor (c). Rastvori se 20 mg 2-piridilamina R
Tenoxicamum u smeši amonijak, koncentrovani R - metanol R (4:96 V/V) i
dopuni do 5 ml istom smešom rastvarača. Dopuni se 2 ml
rastvora do 50 ml istom smešom rastvarača.

fazu: mravlja kiselina, bezvodna R - metanol R - aceton R -
metilenhlorid R. (5:5:20:70 V/V/V/V). Hromatogram se
Moguća mrlja koja odgovara 2-piridilaminu na hromato-
C13H11N3O4S2 Mr 337,4 gramu ispitivanog rastvora nije intenzivnija od mrlje na
hromatogramu poredbenog rastvora (c) (0,2 %). Bilo koja
mrlja na hromatogramu ispitivanog rastvora, osim glavne
DEFINICIJA mrlje i moguće mrlje koja odgovara 2-piridilaminu, nije
Tenoksikam sadrži od 99,0 % do 101,0 % 4-hidroksi-2-me- tvora (a) (0,25 %). Ispitivanje je validno samo ako hromato-
til-N-(2-piridil)-2H-tieno2,3-e1,2-tiazin-3-karboksamid gram poredbenog rastvora (b) pokazuje dve jasno razdvo-
1,1-dioksida, izračunato u odnosu na bezvodnu supstancu. jene mrlje.
OSOBINE C za teške metale (20 ppm). Pripremi se standard korišće-
Žut, kristalan prašak, gotovo nerastvorljiv u vodi, slabo ras-
tvorljiv u metilenhloridu, vrlo teško rastvorljiv u etanolu. Voda (2.5.12).Najviše 0,5 %, određena za 1,000 g semi-mi-
Rastvara se u rastvorima kiselina i baza. kro metodom za određivanje vode.
Supstanca pokazuje polimorfizam. Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g.
Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom (2.2.24), Rastvori se 0,250 g u 5 ml mravlje kiseline, bezvodne R.

upoređivanjem sa IR spektrom za tenoksikam HRS. Ako se Doda se 70 ml sirćetne kiseline, bezvodne R. Titrira se 0,1
IR spektri dobijeni za ispitivanu i referentnu supstancu u M perhlornom kiselinom, uz potenciometrijsko određivanje
čvrstom stanju razlikuju, rastvore se ispitivana i referentna završne tačke titracije (2.2.20).
supstanca odvojeno u minimalnoj količini metilenhlorida R, 1 ml 0,1 M perhlorne kiseline odgovara 33,74 mg
upare do suva na vodenom kupatilu i snime se novi spektri C13H11N3O4S2.
korišćenjem ostataka.
ČUVANJE
ISPITIVANJA
Izgled rastvora. Rastvori se 0,10 g u 20 ml metilenhlorida svetlosti.
R. Rastvor je bistar (2.2.1).
sloju (2.2.27), na silikagelu GF254 R kao adsorbensu. NEČISTOĆE
Ispitivani rastvor. Rastvori se 0,4 g u smeši amonijak,

koncentrovani R - metanol R (4:96 V/V) i dopuni do 5 ml
do 20 ml smešom amonijak, koncentrovani R - metanol R A. 2-piridilamin,
(4:96 V/V). Dopuni se 1 ml rastvora do 20 ml istom

TEOBROMIN
ISPITIVANJA
Aciditet. U 0,4 g doda se 20 ml ključale vode R i zagreva

da ključa 1 min. Ostavi se da se ohladi i filtrira. Doda se
0,05 ml bromtimolplavog, rastvora R1. Rastvor je žut ili
žućkastozelen. Potrebno najviše 0,2 ml 0,01 M natrijum-
hidroksida da se promeni boja indikatora u plavu.
B. metil 4-hidroksi-2-metil-2H-tieno2,3-e1,2-tiazin-3-
karboksilat 1,1-dioksid. Srodne supstance. Ispituju se hromatografijom na tankom
Ispitivani rastvor. U 0,2 g fino sprašene ispitivane sup-
stance doda se 10 ml smeše metanol R - hloroform R (4:6
V/V). Zagreva se uz povratni hladnjak na vodenom kupatilu
1997:0298
u toku 15 min, uz povremeno mućkanje. Ohladi se i filtrira.
TEOBROMIN Poredbeni rastvor. Rastvori se 5 mg teobromina HRS u

smeši metanol R - hloroform R (4:6 V/V) i dopuni do 50 ml
Theobrominum
fazu: amonijak, koncentrovani R - aceton R - hloroform R -
butanol R (10:30:30:40 V/V/V/V). Hromatogram se osuši na
vazduhu i posmatra pod UV svetlošću na 254 nm. Bilo koja
mrlja na hromatogramu ispitivanog rastvora, osim glavne
mrlje, nije intenzivnija od mrlje na hromatogramu poredbe-
nog rastvora (0,5 %).
C7H8N4O2 Mr 180,2 C za teške metale (20 ppm). Pripremi se standard korišće-

Teobromin sadrži od 99,0 % do 101,0 % 3,7-dimetil-3,7-
dihidro-1H-purin-2,6-diona, izračunato u odnosu na osu- Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g.
šenu supstancu.
ODREĐIVANJE
OSOBINE Rastvori se 0,150 g u 125 ml ključale vode R, ohladi do

temperature od 50 ºC do 60 ºC pa se doda 25 ml 0,1 M sre-
Beo prašak, vrlo teško rastvorljiv u vodi i etanolu, teško bro-nitrata. Titrira se 0,1 M natrijum-hidroksidom uz 1 ml
rastvorljiv u amonijaku, gotovo nerastvorljiv u etru. Ras- fenolftaleina, rastvora R kao indikatora, do ružičaste boje.
tvara se u razblaženim rastvorima alkalnih hidroksida i u
mineralnim kiselinama.
C7H8N4O2.
IDENTIFIKACIJA
1997:0299
Prva identifikacija:A, C.
Druga identifikacija: B, C. TEOFILIN
(2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom za teobromin Theophyllinum
HRS.
B. Rastvori se oko 20 mg u 2 ml amonijaka, razblaženog
R1, uz blago zagrevanje, a zatim ohladi. Doda se 2 ml
srebro-nitrata, rastvora R2. Rastvor ostaje bistar. Za-
greva se da ključa nekoliko min. Izdvaja se beo, krista-
lan talog.
C. Daje reakciju ksantina (2.3.1). C7H8N4O2 Mr 180,2

TEOFILIN, MONOHIDRAT
DEFINICIJA mrlja na hromatogramu ispitivanog rastvora, osim glavne

mrlje, nije intenzivnija od mrlje na hromatogramu poredbe-
Teofilin sadrži od 99,0 % do 101,0 % 1,3-dimetil-3,7-dihi- nog rastvora (0,5 %).
dro-1H-purin-2,6-diona, izračunato u odnosu na osušenu
supstancu. Teški metali (2.4.8). 1,0 g odgovara zahtevima limit testa
OSOBINE
Beo, kristalan prašak, teško rastvorljiv u vodi, slabo rast-
vorljiv u etanolu. Rastvara se u rastvorima alkalnih hidro-
ksida, u amonijaku i u mineralnim kiselinama. Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g.
Prva identifikacija: A, B, D. Rastvori se 0,150 g u 100 ml vode R, doda se 20 ml 0,1 M
srebro-nitrata i promućka. Doda se 1 ml bromtimolplavog,
Druga identifikacija: A, C, D, E. rastvora R1. Titrira se 0,1 M natrijum-hidroksidom.
A. Temperatura topljenja (2.2.14): od 270 ºC do 274 ºC, 1 ml 0,1 M natrijum-hidroksida odgovara 18,02 mg
određena posle sušenja na 100 ºC do 105 ºC.
C7H8N4O2.
B. Ispituje se IR apsorpcijom spektrofotometrijom (2.2.24),
upoređivanjem sa IR spektrom za teofilin HRS.
C. Zagreva se 10 mg sa 1,0 ml rastvora 360 g/l kalijum- 1997:0302
hidroksida R u vodenom kupatilu na 90º min, zatim se
doda 1,0 ml sulfanilne kiseline rastvora, diazotovane R. TEOFILIN, MONOHIDRAT
Sporo se razvija crvena boja. Izvede se ispitivanje slepe
probe.
Theophyllinum monohydricum
D. Odgovara zahtevima ispitivanja za gubitak sušenjem
(videti Ispitivanja).
C7H8N4O2 · H2O Mr 198,2
E. Daje reakciju ksantina (2.3.1).
DEFINICIJA
ISPITIVANJA
Teofilin monohidrat sadrži od 99,0 % do 101,0 % 1,3-dime-
Rastvor S. Rastvori se 0,5 g zagrevanjem u vodi, bez
til-3,7dihidro-1H-purin-2,6-diona, izračunato u odnosu na
prisustva ugljen-dioksida R, ohladi i dopuni do 75 ml istim
bezvodnu supstancu.
rastvaračem.
Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.2.1) i bezbojan (Me- OSOBINE
toda II, 2.2.2.).
Ima osobine opisane u monografiji Teofilin (299).
Aciditet. U 50 ml rastvora S doda se 0,1 ml metilcrvenog,
rastvora R. Rastvor je crven. Potrebno je najviše 1 ml 0,01
M natrijum-hidroksida da se promeni boja indikatora u žutu. IDENTIFIKACIJA
Srodne supstance. Ispituju se hromatografijom na tankom Odgovara zahtevima ispitivanja Identifikacije propisanim u
sloju (2.2.27), na pogodnom silikagelu sa fluorescentnim monografiji Teofilin (299), osim za ispitivanje Identifikacije
indikatorom koji ima optimalni intenzitet na 254 nm kao D, koje je zamenjeno sledećim; osuši se ispitivana supsta-
adsorbensu. nca na 100 ºC do 105 ºC pre izvođenja ispitivanja B.
Ispitivani rastvor. Rastvori se 0,2 g ispitivane supstance u D. Odgovara zahtevima ispitivanja za vodu (videti Ispitiva-
smeši metanol R - hloroform R (4:6 V/V) i dopuni do 10 ml nja).
istom smesom rastvarača.
Poredbeni rastvor. Dopuni se 0,5 ml ispitivanog rastvora Druga identifikacija: A, C, D, E.
do 100 ml smešom metanol R - hloroform R (4:6 V/V).
Na ploču se odvojeno nanese po 10 l svakog rastvora. ISPITIVANJA

fazu: amonijak, koncentrovani R - aceton R - hloroform R - Odgovara zahtevima ispitivanja propisanim u monografiji
butanol R (10:30:30:40 V/V/V/V). Hromatogram se osuši na Teofilin (299), sa izuzetkom ispitivanja Gubitka sušenjem
vazduhu i posmatra pod UV svetlošću na 254 nm. Bilo koja koje je zamenjeno sledećim ispitivanjem:

TEOFILIN-ETILENDIAMIN
Voda (2.5.12). Od 8,0 % do 9,5 %, određena za 1,00 g B. Ispituje se talog, ispran vodom R i osušen na 100 ºC do
semi-mikro metodom za određivanje vode. 105 ºC, IR apsorpcionom spektrofotometrijom (2.2.24),
upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim za teofilin
HRS.
ODREĐIVANJE
C. Filtratu se doda 0,2 ml benzoilhlorida R, zaalkališe
Izvede se ispitivanje propisano u monografiji Teofilin (299) natrijum-hidroksidom, rastvorom, razblaženim R i
korišćenjem 0,160 g. energično promućka. Filtrira se. Talog se ispere sa 10
ml vode R, rastvori u 5 ml vrućeg alkohola R pa se doda
1 ml 0,1 M natrijum-hidroksida odgovara 18,02 mg 5 ml vode R. Izdvaja se talog koji se, kada se ispere i
C7H8N4O2. osuši na 100 ºC do 105 ºC, topi na 248 ºC do 252 ºC.
D. Zagreva se oko 10 mg taloga sa 1,0 ml rastvora 360 g/l
kalijum-hidroksida R u vodenom kupatilu na 90 ºC 3
min, zatim se doda 1,0 ml sulfanilne kiseline rastvora,
diazotovane R. Sporo se razvija crvena boja. Izvede se
1997:0300 ispitivanje slepe probe.
E. Odgovara zahtevima ispitivanja za vodu (videti Ispitiva-
TEOFILIN-ETILENDIAMIN nja).
F. Talog daje reakciju ksantina (2.3.1).
Theophyllinum et ethylendiaminum
ISPITIVANJA
Izgled rastvora. Rastvori se 0,5 g blagim zagrevanjem u 10

ml vode, bez prisustva ugljen-dioksida R. Opalescencija
rastvora nije intenzivnija od opalescencije referentne
suspenzije II (2.2.1) i rastvor nije intenzivnije obojen od
referentnog rastvora GY6 (Metoda II, 2.2.2).
sloju (2.2.27), na pogodnom silikagelu sa fluorescentnim
indikatorom koji ima optimalni intenzitet na 254 nm kao
C16H24N10O4 Mr 420,4 adsorbensu.
Ispitivani rastvor. Rastvori se 0,2 g ispitivane supstance u 2

DEFINICIJA ml vode R uz zagrevanje, i dopuni do 10 ml metanolom R.
Teofilin-etilendiamin sadrži od 84,0 % do 87,4 % teofilina
(C7H8N4O2: Mr 180,2) i od 13,5 % do 15,0 % etilendiamina
(C2H8N2: Mr 60,1), oba izračunata u odnosu na bezvodnu Na ploču se odvojeno nanese po 10 l svakog rastvora.
supstancu. Hromatogram se razvija u dužini od 15 cm uz mobilnu
fazu: amonijak, koncentrovani R - aceton R - hloroform R -
butanol (10:30:30:40 V/V/V/V). Hromatogram se ostavi da
OSOBINE se osuši na vazduhu i posmatra pod UV svetlošću na 254
nm. Bilo koja mrlja na hromatogramu ispitivanog rastvora,
Beo ili neznatno žućkast prašak, ponekad zrnast, lako osim glavne mrlje, nije intenzivnija od mrlje na hromato-
rastvorljiv u vodi (rastvor postaje zamućen zbog apsorpcije gramu poredbenog rastvora (0,5 %).
ugljen-dioksida), gotovo nerastvorljiv u etanolu.
IDENTIFIKACIJA njem 2 ml olova, standardnog rastvora (10ppm Pb) R.
Voda (2.5.12). Najviše 1,5 %, određena za 2,00 g rastvo-
Prva identifikacija: B, C, E. rena u 20 ml piridina, bezvodnog R, semi-mikro metodom
za određivanje vode.
Druga identifikacija: A, C, D, E, F.
Rastvori se 1,0 g u 10 ml vode R i doda 2 ml hlorovodoni-
čne kiseline, razblažene R u kapima, uz mućkanje. Filtrira
ODREĐIVANJE
se. Upotrebi se talog za identifikciona ispitivanja A, B, D i
F, a filtrat za identifikaciono ispitivanje C. Etilendiamin. Rastvori se 0,250 g u 30 ml vode R. Doda se
A. Talog, ispran vodom R i osušen na 100 ºC do 105 ºC, 0,1 ml bromkrezolzelenog, rastvora R. Titrira se 0,1 M
topi se (2.2.14) na temperaturi od 270 ºC do 274 ºC. hlorovodoničnom kiselinom do zelene boje.

TERBUTALIN-SULFAT
1 ml 0,1 M hlorovodonične kiseline odgovara 3,005 mg ISPITIVANJA

C2H8N2.
Odgovara zahtevima ispitivanja propisanim u monografiji
Teofilin. Zagreva se 0,200 g do konstantne mase u sušnici Teofilin-etilendiamin (300) sa sledećom modifikacijom:
na 135 ºC. Rastvori se ostatak uz zagrevanje u 100 ml vode
R, ostavi da se ohladi, doda se 20 ml 0,1 M srebro- nitrata i Voda (2.5.12). Od 3,0 % do 8,0 %, određena za 0,50 g
promućka. Doda se 1 ml bromtimolplavog, rastvora R1. rastvorenih u 20 ml piridina R, semi-mikro metodom za
Titrira se 0,1 M natrijum-hidroksidom. određivanje vode.
C7H8N4O2. ODREĐIVANJE
Etilendiamin. Izvede se određivanje propisano u monogra-

ČUVANJE fiji Teofilin-etilendiamin (300).
Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru, zaštićeno od 1 ml 0,1 M hlorovodonične kiseline odgovara 3,005 mg
svetlosti. C2H8N2.
Teofilin. Izvede se određivanje propisano u monografiji
Teofilin-etilendiamin (300).
1997:0301 C H N O .
7 8 4 2
TEOFILIN-ETILENDIAMIN,
HIDRAT ČUVANJE
Čuva se u dobro napunjenom, hermetički zatvorenom

Theophyllinum et ethylendiaminum kontejneru, zaštićeno od svetlosti.
hydricum
1997:0690 (99*)
DEFINICIJA
Teofilin-etilendiamin hidrat sadrži od 84,0 % do 87,4%

TERBUTALIN-SULFAT
teofilina (C7H8N4O2: Mr 180,2) i od 13,5 % do 15,0 %
etilendiamina (C2H8N2: Mr 60,1), oba izračunata u odnosu
na bezvodnu supstancu.
Terbutalini sulfas
OSOBINE
Ima osobine opisane u monografiji Teofilin-etilendiamin

(300).
IDENTIFIKACIJA
Odgovara zahtevima ispitivanja Identifikacije propisanim u C24H40N2O10S Mr 548,6

monografiji Teofilin-etilendiamin (300), osim za ispitivanje
Identifikacije E koje je zamenjeno sledećim:
DEFINICIJA
E. Sadrži od 3,0 % do 8,0 % vode (videti Ispitivanja).
Terbutalin-sulfat sadrži od 98,0 % do 101,0 % di(RS)-2-
Prva identifikacija: B, C, E.
(1,1-dimetiletilamino)-1-(3,5-dihidroksifenil)etanol-sulfata,
Druga identifikacija: A, C, D, E, F. izračunato u odnosu na osušenu supstancu.

TERFENADIN
OSOBINE Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 25 mg terbutalin-sulfata

HRS u 0,5 ml vode R i dopuni do 5 ml alkoholom R.
teško rastvorljiv u alkoholu. Poredbeni rastvor (b). Dopuni se 1 ml ispitivanog rastvora
(a) do 200 ml alkoholom R.
Supstanca pokazuje polimorfizam.
IDENTIFIKACIJA fazu: amonijak, koncentrovani R - voda R – metanol, bez
prisustva aldehida R (1,5:10:90 V/V/V). Hromatogram se
Prva identifikacija: B, D osuši na vazduhu i isprska se rastvorom 10 g/l kalijum- per-
manganata R. Bilo koja mrlja na hromatogramu ispitivanog
Druga identifikacija: A, C, D. rastvora (a), osim glavne mrlje, nije intenzivnija od glavne
A. Rastvori se 70,0 mg u 0,1 M hlorovodoničnoj kiselini i
dopuni do 100,0 ml istom kiselinom. Dopuni se 10,0 ml 2-(1,1-dimetiletilamino)-1-(3,5-dihidroksifenil)-etanon.
ovog rastvora do 100,0 ml 0,1 M hlorovodoničnom Rastvori se 0,20 g u 0,01 M hlorovodoničnoj kiselini i do-
kiselinom. Ispitivan u oblasti od 230 nm do 350 nm puni do 10 ml istom kiselinom. Apsorbancija (2.2.25) ras-
(2.2.25), rastvor pokazuje dva apsorpciona maksimuma, tvora, izmerena na 330 nm nije veća od 0,50.
na 276 nm i na 280 nm, koji mogu biti spojeni. Specifi-
čne apsorbancije na oba maksimuma su od 65 do 70. Teški metali. (2.4.8) 0,8 g odgovara zahtevima limit testa
B. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom njem 2ml olova, standardnog rastvora (10 ppm Pb) R.
(2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom za terbutalin-
sulfat HRS. Ako se IR spektri dobijeni za ispitivanu i Gubitak sušenjem (2.2.32.) Najviše 0,5 %, određen za
referentnu supstancu u čvrstom stanju razlikuju, 1,000 g sušenjem u sušnici na 100 ºC do 105 ºC u toku 3 h.
rastvore se odvojeno ispitivana i referentna supstanca u
metanolu, bez prisustva aldehida R, upare do suva,
pripreme se novi diskovi ili “mull suspenzija” ODREĐIVANJE
korišćenjem tako dobijenih ostataka i snime se novi
spektri.
C. Posmatraju se hromatogrami dobijeni u ispitivanju srod- uz zagrevanje. Titrira se 0,1 M perhlornom kiselinom R, uz
nih supstanci. Glavna mrlja na hromatogramu ispitiva- potenciometrijsko određivanje završne tačke titracije
nog rastvora (b) slična je po položaju, boji i veličini (2.2.20).
D. 5 ml rastvora S (videti Ispitivanja) daje reakciju (a) sul- C24H40N2O10S.
fata (2.3.1)
ČUVANJE
ISPITIVANJA
Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.2.1). Apsorbancija
(2.2.25) rastvora S izmerena na 400 nm u kiveti od 2 cm
nije veća od 0,11. 1997:0955
Aciditet. U 10 ml rastvora S doda se 0,05 ml metilcrvenog,

rastvora R. Najviše 1,2 ml 0,01 M natrijum-hidroksida
TERFENADIN
potrebno je za promenu boje indikatora u žutu.
Optička rotacija (2.2.7). Ugao optičke rotacije, određen za Terfenadinum
rastvor S, iznosi od –0,10º do +0,10º.
sloju (2.2.27), na silikagelu kao adsorbensu. Pre nanošenja
rastvora pripremi se ploča propuštanjem mobilne faze.
stance u 1 ml vode R i dopuni do 10 ml alkoholom R.
Ispitivani rastvor (b). Dopuni se 1 ml ispitivanog rastvora C32H41NO2 Mr 471,7

TERFENADIN
DEFINICIJA Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 15 mg terfenadina,

nečistoće-A HRS u mobilnoj fazi i dopuni do 10,0 ml
Terfenadin sadrži od 98,5 % do 101,0 % (RS)-1-4-(1,1- mobilnom fazom. U 5,0 ml ovog rastvora doda se 5,0 ml
dimetiletil)fenil-4-4-(hidroksidifenil-metil)piperidin-1-il ispitivanog rastvora i dopuni do 50,0 ml mobilnom fazom.
butan-1-ola, izračunato u odnosu na osušenu supstancu.
Poredbeni rastvor (c). Dopuni se 10,0 ml poredbenog ras-
tvora (a) do 25,0 ml mobilnom fazom.
OSOBINE Poredbeni rastvor (d). Rastvori se 0,1 g kalijum-jodida R u
mobilnoj fazi i dopuni do 100 ml mobilnom fazom.
Beo, kristalan prašak, vrlo teško rastvorljiv u vodi i u
razblaženoj hlorovodoničnoj kiselini, lako rastvorljiv u Hromatografski postupak može da se izvede korišćenjem:
metilenhloridu, umereno rastvorljiv u metanolu.
Supstanca pokazuje polimorfizam. njeg prečnika 4,6 mm, napunjene silikagelom za hroma-
tografiju, oktadecilsil R (5 m),
IDENTIFIKACIJA – mobilne faze pripremljene na sledeći način: dopuni se

600 ml acetonitrila R do 1l rastvorom dietilamonijum -
Prva identifikacija: C. fosfatnog pufera pH 6,0 R, protoka 1 ml/min,
Druga identifikacija: A, B, D. – detektora, spektrofotometra, podešenog na na 217 nm,
A. Temperatura topljenja (2.2.14): od 146 ºC do 152 ºC. – injektora sa petljom.
B. Rastvori se 50,0 mg u metanolu R i dopuni do 100,0 ml Injektuje se po 20 l svakog rastvora i nastavi hromatograf-
istim rastvaračem. Ispuje se u oblasti od 230 nm do 350 ski postupak u trajanju od pet retencionih vremena terfena-
nm (2.2.25); rastvor pokazuje apsorpcioni maksimum dina. Ispitivanje je validno samo ako je na hromatogramu
na 259 nm i ramena na 253 nm i 270 nm. Specifična poredbenog rastvora (b) rezolucija između pikova koji
apsorbancija na maksimumu je od 13,5 do 14,9. odgovaraju terfenadinu i terfenadinu, nečistoći-A veća od
5,0, a odnos raspodele masa pika koji odgovara terfenadinu
C. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom veći od 2,0. Odredi se odnos raspodele masa, uz kalijum-
(2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom za terfenadin jodid R kao nezadržanu supstancu. Na hromatogramu
HRS. ispitivanog rastvora površina bilo kog pika, osim glavnog,
nije veća od površine pika na hromatogramu poredbenog
D. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27), na rastvora (c) (0,2 %), a zbir površina svih pikova, osim glav-
silikagelu HF254 R kao adsorbensu.
nog pika, nije veći od površine pika na hromatogramu
Ispitivani rastvor. Rastvori se 50 mg ispitivane sup- poredbenog rastvora (a) (0,5 %). Zanemari se bilo koji pik
stance u metilenhloridu R i dopuni do 10 ml istim sa površinom manjom od 2,5 % površine pika na hromato-
rastvaračem. gramu poredbenog rastvora (c).
Poredbeni rastvor. Rastvori se 50 mg terfenadina HRS Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5 %, određen za
u metilenhloridu R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem. 1,000 g sušenjem na 60 ºC pri pritisku koji ne prelazi 0,5
kPa.
Hromatogram se razvija u dužini od 15 cm uz mobilnu Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g.
fazu: metanol R – metilenhlorid R (10:90 V/V).
Hromatogram se osuši na vazduhu i posmatra se pod
UV svetlošću na 254 nm. Glavna mrlja na hromato- ODREĐIVANJE
tvora.
ISPITIVANJA 1 ml 0,1 M perhlorne kiseline odgovara 47,17 mg
C32H41NO2.
(2.2.29).
Ispitivani rastvor. Rastvori se 15 mg ispitivane supstance u ČUVANJE
Poredbeni rastvor (a). Dopuni se 1,0 ml ispitivanog ras- svetlosti.

TESTOSTERONENANTAT
NEČISTOĆE IDENTIFIKACIJA
A. 1-4-(1,1-dimetiletil)fenil-4-4-(hidroksidifenilmetil) Prva identifikacija: B.

piperidin-1-ilbutan-1-on (keton),
B. 1-4-(1,1-dimetiletil)fenil-4-4-(difenilmetil)-piperidin-
1-ilbutan-1-ol, A. Temperatura topljenja (2.2.14): od 34 ºC do 39 ºC.
C. 1-4-(1,1-dimetiletil)-fenil-4-(hidroksidifenilmetil) B. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom

piperidin-1-il-butan-1-ol-N-oksid, (2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom za testosterone-
nantat HRS.
D. 1-4-(1,1-dimetiletil)fenil-4-4-(difenilmetilen)-piperi-
din-1-ilbutan-1-ol, C. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27), na
pogodnom oktadecilsilil silikagelu sa fluorescentnim
E. 1-4-4-(1,1-dimetiletil)fenil-4-hidroksibutilpiperidin- indikatorom koji ima optimalni intenzitet na 254 nm
4-karboksilna kiselina, kao adsorbensu.
F. 1-4-4-(1,1-dimetiletil)fenilbut-3-enil-4-(difenilmeti- Ispitivani rastvor. Rastvori se 5 mg ispitivane supstance
len)-piperidin, u smeši metanol R - metilenhlorid R (1:9 V/V) i dopuni
G. 1-4-4-(1,1-dimetiletil)fenilbut-3-enilpiperidin-4-il do 10 ml istom smešom rastvarača.
(difenil)metanol, Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 5 mg testestero-
H. 1-4-4-(1,1-dimetiletil)fenilbutilpiperidin-4-il(dife- nenantata HRS u smeši metanol R - metilenhlorid R
nil)metanol, (1:9 V/V) i dopuni do 10 ml istom smešom rastvarača.
I.. difenil (piperidin-4-il)metanol, Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 5 mg testestero-
nenantata HRS, 5 mg testosterondekanoata HRS i 5 mg
J. etil-1-4-4-(1,1-dimetiletil)fenil-4-hidroksibutil- testosteronizokaproata HRS u smeši metanol R - metile-
piperidin-4-karboksilat. nhlorid R (1:9 V/V) pa se dopuni do 10 ml istom sme-
šom rastvarača.
1997:1048 Na ploču se odvojeno nanese po 5 l svakog rastvora.

fazu: voda R - acetonitril R - 2-propanol R (20:40:60
TESTOSTERONENANTAT V/V/V). Hromatogram se osuši na vazduhu i zagreva na
100 ºC 10 min, ohladi se i posmatra se pod UV svet-
lošću na 254 nm. Glavna mrlja na hromatogramu
Testosteroni enantas ispitivanog rastvora slična je po položaju i veličini glav-
Hromatogram se isprska sumpornom kiselinom, alkoho-
lnim rastvorom R. Zagreva se na 120 ºC u toku 10 min,
ohladi se i posmatra se na dnevnoj svetlosti. Glavna mr-
lja na hromatogramu ispitivanog rastvora je zelena i sli-
čna po položaju i veličini glavnoj mrlji na hromato-
gramu poredbenog rastvora (a). Ispitivanje je validno
samo ako hromatogram poredbenog rastvora (b) poka-
zuje tri jasno razdvojene glavne mrlje svakom metodom
detekcije.
C26H40O3 Mr 400,6 D. U oko 25 mg doda se 2 ml rastvora 10 g/l kalijum-

hidroksida R u metanolu R i zagreva do ključanja uz
povratni hladnjak, 1 h. Ohladi se. Doda se 10 ml vode R.
DEFINICIJA Zakiseli se hlorovodoničnom kiselinom, razblaženom R
dok lakmus reagens papir, plavi R ne pocrveni. Filtrira
Testosteronenantat sadrži od 97,0 % do 103,0 % 4-andros- se i talog ispere malom količinom vode R. Ostatak se,
ten-3-on-17-heptanoata, izračunato u odnosu na osušenu posle sušenja na 60 ºC, pri pritisku koji ne prelazi 0,7
supstancu. kPa u toku 3 h, topi (2.2.14) na 150 ºC do 153 ºC.
ISPITIVANJA
OSOBINE
Beo ili žućkastobeo, kristalan prašak, gotovo nerastvorljiv u dioksanu R i dopuni do 25,0 ml istim rastvaračem. Specifi-
vodi, vrlo lako rastvorljiv u etanolu i etru, lako rastvorljiv u čna optička rotacija je od +77º do +82º, izračunata u odnosu
masnim uljima. na osušenu supstancu.

TESTOSTERONPROPIONAT
Srodne susptance. Ispituju se hromatografijom na tankom Heptanska kiselina. Rastvori se 0,50 g ispitivane sup-
sloju (2.2.27), na silikagelu G R kao adsorbensu. stance u 10 ml alkohola R, prethodno neutralisanog uz
bromtimolplavo, rastvor R3. Titrira se odmah 0,01 M natri-
Ispitivani rastvor. Rastvori se 0,20 g ispitivane supstance u jum-hidroksidom. Potrebno je najviše 0,6 ml 0,01 M
smeši metanol R - metilenhlorid R (1:9 V/V) i dopuni do 10 natrijum-hidroksida da se promeni boja indikatora u plavu
ml istom smešom rastvarača. (0,16 %).
Poredbeni rastvor (a). Dopuni se ispitivani rastvor do 100 Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5 %, određen za
ml smešom metanol R - metilenhlorid R (1:9 V/V). 1,000 g sušenjem u eksikatoru iznad fosfor(V)-oksida R pri
Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 20 mg testosteronpro- pritisku koji ne prelazi 0,7 kPa.
pionata HRS u smeši metanol R - metilenhlorid R (1:9 V/V),
doda se 1 ml ispitivanog rastvora i dopuni do 100 ml istom ODREĐIVANJE
Rastvori se 50,0 mg u etanolu R i dopuni do 100,0 ml istim
Na ploču se odvojeno nanese po 5 l svakog rastvora. rastvaračem. Dopuni se 2,0 ml do 100,0 ml etanolom R. Iz-
Hromatogram se razvija u dužini od 15 cm uz mobilnu meri se apsorbancija (2.2.25) na maksimumu na 241 nm.
fazu: etilacetat R - toluen R (20:80 V/V). Hromatogram se
osuši na vazduhu. Isprska se sumpornom kiselinom, Izračuna se sadržaj C26H40O3 uzimajući da je vrednost
alkoholnim rastvorom R i zagreva na 120 ºC 10 min. Bilo specifične apsorbancije 422.
vne mrlje, nije intenzivnija od glavne mrlje na hromato- ČUVANJE
gramu predbenog rastvora (a) (1,0 %). Ispitivanje je validno
samo ako hromatogram poredbenog rastvora (b) pokazuje Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od
dve jasno razdvojene glavne mrlje. svetlosti na temperaturi od 2 ºC do 8 ºC.
Testosteronkaproat. Ispituje se tečnom hromatografijom
(2.2.29). NEČISTOĆE
Ispitivani rastvor. Rastvori se 50 mg ispitivane supstance u A. heptanska kiselina.

B. 4-androsten-3-on-17-heksanoat, (testosteronkaproat)
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 10,0 mg testostero-
nkaproata HRS u mobilnoj fazi i dopuni do 20,0 ml C. 3-okso-5-androstan-17-heptanoat,
mobilnom fazom. Dopuni se 1,0 ml do 50,0 ml mobilnom
D. 17-hidroksiandrost-4-en-3-on (testosteron).
fazom.
Poredbeni rastvor (b). Dopuni se 1,0 ml ispitivanog rast-
vora do 100,0 ml mobilnom fazom. U 1 ml ovog rastvora
doda se 1 ml poredbenog rastvora (a). 1997:0297

njeg prečnika 4 mm napunjene silikagelom za hroma-
tografiju, oktadecilsilil R (5 m), Testosteroni propionas
– mobilne faze, protoka 1,0 ml/min: voda R - acetonitril R
(30:70 V/V),
Injektuje se 20 l poredbenog rastvora (b). Kada se koristi
pisač, podesi se osetljivost sistema tako da visine dva pika
na hromatogramu poredbenog rastvora (b) iznose najmanje
50 % pune skale pisača. Ispitivanje je validno samo ako na
hromatogramu pik koji odgovara testosteronkaproatu ima
retenciono vreme od oko 0,7 u odnosu na drugi pik koji
odgovara testosteronenantatu. C22H32O3 Mr 344,5
Injektuje se 20 l ispitivanog rastvora i 20 l poredbenog

DEFINICIJA
rastvora (a). Na hromatogramu ispitivanog rastvora povr-
šina mogućeg pika koji odgovara testosteronkaproatu nije Testosteronpropionat sadrži od 97,0 % do 103,0 % 4-
veća od površine pika na hromatogramu poredbenog ras- androsten-3-on-17-propionata, izračunato u odnosu na
tvora (a) (1,0 %). osušenu supstancu.

OSOBINE Ispitivani rastvor (c). Dopuni se 1,0 ml ispitivanog rastvora

(a) do 25,0 ml hloroformom R.
Beo li skoro beo prašak, ili bezbojni kristali, gotovo
nerastvorljivi u vodi, lako rastvorljivi u acetonu, u alkoholu Poredbeni rastvor (a). Dopuni se 1,0 ml ispitivanog ras-
i metanolu, umereno rastvorljivi u masnim uljima. tvora (a) do 10,0 ml hloroformom R. Dopuni se 1,0 ml ovog
rastvora do 10 ml hloroformom R.
Poredbeni rastvor (b). U odmernoj tikvici od 25 ml rastvori

IDENTIFIKACIJA se 50 mg testosteronpropionata HRS u 6 ml metanola R i
doda 2 ml 1 M natrijum-hidroksida. U grlić tikvice se stavi
Prva identifikacija: B. mali levak koji ima ulogu hladnjaka i zagreva na vodenom
kupatilu 5 min. Ohladi se pod mlazom vode, doda 2,0 ml 1
Druga identifikacija: A, C. M hlorovodonične kiseline i dopuni do 25,0 ml metanolom
R.
B. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom Poredbeni rastvor (c). Rastvori se 20 mg testosteronpropio-
(2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom za testoste- nata HRS u hloroformu R i dopuni do 10,0 ml istim
ronpropionat HRS. rastvaračem.
C. Posmatraju se hromatogrami dobijeni u ispitivanju srod- Poredbeni rastvor (d). Rastvori se 10 mg testosteronacetata
nih supstanci pod UV svetlošću na 254 nm. Glavna mr- HRS u hloroformu R i dopuni do 10,0 ml istim rastvaračem.
lja na hromatogramu ispitivanog rastvora (b) i hromato-
gramu ispitivanog rastvora (c) slična je po položaju i Poredbeni rastvor (e). U 5,0 ml poredbenog rastvora (d)
veličini glavnoj mrlji na hromatogramu odgovarajućeg doda se 1,0 ml ispitivanog rastvora (a) i dopuni do 15,0 ml
poredbenog rastvora. Hromatogram se isprska sumpor- hloroformom R.
nom kiselinom, alkoholnim rastvorom R. Zagreva se na
120º 15 min i ostavi da se ohladi. Posmatra se na dnev- Na ploču se odvojeno nanese po 5 l ispitivanih rastvora
noj svetlosti i pod UV svetlošću na 365 nm. Glavna mr- (b) i (c) i poredbenih rastvora (b) i (c) te po 2 l ispitivanog
lja na hromatogramu ispitivanog rastvora (b) i na rastvora (a) i poredbenih rastvora (a), (d) i (e). Hromato-
hromatogramu ispitivanog rastvora (c) slična je po polo- gram se razvija u dužini od 15 cm uz mobilnu fazu: sirćetna
žaju, boji na dnevnoj svetlosti, fluorescenciji pod UV kiselina, bezvodna R - petroletar R - butilacetat R (1:30:70
svetlošću na 365 nm i veličini glavnoj mrlji na hromato- V/V/V). Hromatogram se osuši na vazduhu i posmatra pod
gramu odgovarajućeg poredbenog rastvora. Glavne mr- UV svetlošću na 254 nm. Moguća mrlja koja odgovara
lje na hromatogramima ispitivanog rastvora (b) i testosteronacetatu na hromatogramu ispitivanog rastvora (a)
poredbenog rastvora (b) imaju Rf vrednosti značajno nije intenzivnija od mrlje na hromatogramu poredbenog
manje od Rf vrednosti glavnih mrlja na hromatogra- rastvora (d) (2,0 %). Bilo koja mrlja na hromatogramu
mima ispitivanog rastvora (c) i poredbenog rastvora (c). ispitivanog rastvora (a), osim glavne mrlje i mrlje koja
odgovara testosteronacetatu, nije intenzivnija od mrlje na
hromatogramu poredbenog rastvora (a) (1,0 %). Ispitivanje
ISPITIVANJA je validno samo ako hromatogram poredbenog rastvora (e)
Specifična optička rotacija. (2.2.7). Rastvori se 0,250 g u Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5%, određen za 0,50
etanolu R i dopuni do 25,0 ml istim rastvaračem. Specifična g sušenjem u sušnici na 100 ºC do 105 ºC 2 h.
optička rotacija je od +83º do +90º, izračunata u odnosu na
osušenu supstancu.
Srodne supstance. Ispituju se hromatografijom na tankom ODREĐIVANJE

sloju (2.2.27), na pogodnom silikagelu sa fluorescentnim
indikatorom koji ima optimalni intenzitet na 254 nm kao Rastvori se 25,0 mg u etanolu R i dopuni do 250,0 ml istim
adsorbensu. rastvaračem. Dopuni se 10,0 ml rastvora do 100,0 ml etano-
lom R. Izmeri se apsorbancija (2.2.25) na maksimumu na
Ispitivani rastvor (a). Rastvori se 0,25 g ispitivane sup- 241 nm.
stance u hloroformu R i dopuni do 5 ml istim rastvaračem. Izračuna se sadržaj C H O uzimajući da je specifična
22 32 3
apsorbancija 490.
Ispitivani rastvor (b). U odmernoj tikvici od 25 ml rastvori
se 50 mg ispitivane supstance u 6 ml metanola R i doda 2
ml 1 M natrijum-hidroksida. U grlić tikvice se stavi mali
ČUVANJE
levak koji ima ulogu hladnjaka i zagreva na vodenom kupa-
tilu 5 min. Ohladi se pod mlazom vode, doda 2,0 ml 1 M
hlorovodonične kiseline i dopuni do 25,0 ml metanolom R.
svetlosti

TETRACIKLIN
1997:0211 togram poredbenog rastvora (b) pokazuje tri jasno raz-

dvojene mrlje.
TETRACIKLIN B. U oko 2 mg doda se 5 ml sumporne kiseline R. Razvija
se ljubičastocrvena boja. Rastvor se doda u 2,5 ml vode
R. Boja postaje žuta.
Tetracyclinum
C. Rastvori se oko 10 mg u smeši 1 ml azotne kiseline,
razblažene R i 5 ml vode R. Promućka se i doda 1 ml
srebro-nitrata, rastvora R2. Bilo koja opalescencija ras-
tvora nije intenzivnija od opalescencije smeše 1 ml azo-
tne kiseline, razblažene R, 5 ml vode R i 1 ml srebro-
nitrata, rastvora R2.
ISPITIVANJA
C22H24N2O8 Mr 444,4
pH (2.2.3). Suspenduje se 0,1 g u 10 ml vode, bez prisustva
DEFINICIJA ugljen-dioksida R. pH suspenzije je od 3,5 do 6,0.
Tetraciklin sadrži od 88,0 % do 100,5 % (4S,4aS,5aS, Specifična optička rotacija (2.2.7). Rastvori se 0,250 g u
6S,12aS)-4-dimetilamino-1,4,4a5,5a,6,11,12a-oktahidro-3,6, 0,1 M hlorovodoničnoj kiselini i dopuni do 50,0 ml istom
10,12,12a-pentahidroksi-6-metil-1,11-dioksonaftacen-2- kiselinom. Specifična optička rotacija je od –260º do -280º,
karboksamida, izračunato u odnosu na osušenu supstancu. izračunata u odnosu na osušenu supstancu.
OSOBINE (2.2.29), kao što je propisano u Određivanju. Injektuje se
poredbeni rastvor (g). Ispitivanje je validno samo ako pik
Žut, kristalan prašak, vrlo teško rastvorljiv u vodi, umereno koji odgovara anhidrotetraciklinu ima odnos signal-šum
rastvorljiv u alkoholu i metanolu, slabo rastvorljiv u ace- (S/N) od najmanje tri. Injektuju se ispitivani rastvor i pored-
tonu, gotovo nerastvorljiv u etru. Rastvara se u razblaženim beni rastvor (f). Na hromatogramu ispitivanog rastvora:
baznim i kiselim rastvorima. površina mogućeg pika, koji odgovara 4-epitetraciklinu ili
anhidrotetraciklinu ili 4-epianhidrotetraciklinu, nije veća od
površine odgovarajućeg pika na hromatogramu poredbenog
IDENTIFIKACIJA rastvora (f) (5,0 %, odnosno 0,5 %, odnosno 1,0 %); povr-
šina bilo kog pika koji se pojavljuje na delu glavnog pika
A. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27), na koji se razvlači (“tailing”) nije veća od 40,0 % površine
silikagela H R kao adsorbensu. Podesi se pH vrednost
pika koji odgovara 4-epitetraciklinu na hromatogramu
rastvora 100 g/l natrijum-edetata R na 8,0 natrijum-
poredbenog rastvora (f) (2,0 %).
hidroksidom, rastvorom koncentrovanim R pa se ploča
ravnomerno isprska (oko 10 ml za ploču dimenzija 100 Teški metali (2.4.8) 0,5 g odgovara zahtevima limit testa C
mm × 200 mm). Ploča se suši u horizontalnom položaju za teške metale (50 ppm). Pripremi se standard korišćenjem
najmanje 1 h. Pre upotrebe ploča se suši u sušnici na 2,5 ml olova, standardnog rastvora (10 ppm Pb) R.
110 ºC 1 h.
Ispitivani rastvor. Rastvori se 5 mg ispitivane supstance 1,000 g sušenjem u sušnici na 100 ºC do 105 ºC.
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 5 mg tetraciklin-
hidrohlorida HRS u metanolu R i dopuni do 10 ml istim
rastvaračem. ODREĐIVANJE
Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 5 mg tetraciklin- Određuje se tečnom hromatografijom (2.2.29).
hidrohlorida HRS, 5 mg hlortetraciklin-hidrohlorida
HRS i 5 mg doksiciklin-hiklata HRS u metanolu R pa se Ispitivani rastvor. Rastvori se 25,0 mg ispitivane susptance
dopuni do 10 ml istim rastvaračem. u 0,01 M hlorovodoničnoj kiselini R i dopuni do 25,0 ml
istom kiselinom.
Hromatogram se razvija u dužini od 15cm uz mobilnu Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 25,0 mg tetraciklin-
fazu: voda R - metanol R - metilenhlorid R (6:35:59 hidrohlorida HRS u 0,01 M hlorovodoničnoj kiseliniR i do-
V/V/V). Hromatogram se osuši u struji vazduha i posma- puni do 25,0 ml istom kiselinom.
tra pod UV svetlošću na 365 nm. Glavna mrlja na
hromatogramu ispitivanog rastvora slična je po položaju, Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 12,5 mg 4-epitetraciklin-
boji i veličini glavnoj mrlji na hromatogramu poredbe- hidrohlorida u 0,01M hlorovodoničnoj kiselini R i dopuni
nog rastvora (a). Ispitivanje je validno samo ako hroma- do 50,0 ml istom kiselinom.

TETRACIKLIN-HIDROHLORID
Poredbeni rastvor (c). Rastvori se 10,0 mg anhidrotetraci- NEČISTOĆE

klin-hidrohlorida HRS u 0,01 M hlorovodoničnoj kiselini R
i dopuni do 50,0 ml istom kiselinom.
Poredbeni rastvor (d). Rastvori se 10,0 mg 4-epianhidro-
tetraciklin-hidrohlorida HRS u 0,01 M hlorovodoničnoj ki-
selini R i dopuni do 50,0 ml istom kiselinom.
Poredbeni rastvor (e). Pomeša se 1,0 ml poredbenog rast-
vora (a), 2,0 ml poredbenog rastvora (b) i 5,0 ml poredbe-
nog rastvora (d) pa se dopuni do 25,0 ml 0,01 M hlorovo- A. R1 = N(CH3)2, R2 = H, R3 = NH2: 4-epitetraciklin,
doničnom kiselinom R.
B. R1 = H, R2 = N(CH3)2, R3 = CH3: 2-acetil-2-
Poredbeni rastvor (f). Pomeša se 40,0 ml poredbenog rast- dikarboksamidotetraciklin,
vora (b), 20,0 ml poredbenog rastvora (c) i 5,0 ml poredbe-
nog rastvora (d) pa se dopuni do 200,0 ml 0,01 M hlorovo-
Poredbeni rastvor (g). Dopuni se 1,0 ml poredbenog ras-

tvora (c) do 50,0 ml 0,01 M hlorovodoničnom kiselinom R.

– kolone od nerđajućeg čelika dužine 0,25 m i unutrašnjeg C. R1 = H, R2 = N(CH3)2: anhidrotetraciklin
prečnika 4,6 mm, napunjene stiren-divinilbenzen kopo-
limerom R (8-10 m ), D. R1 = N(CH3)2, R2 = H: 4-epianhidrotetraciklin.
– mobilne faze protoka 1 ml/min, pripremljene na sledeći
način: odmeri se 80,0 g 2-metil-2-propanola R i prenese
u odmernu tikvicu od 1 000 ml sa 200 ml vode R. Doda 1997:0210
se 100 ml rastvora 35 g/l kalijum-hidrogenfosfata R,
podešenog na pH vrednost 9,0 fosfornom kiselinom,
rastvorom razblaženim R, 200 ml rastvora 10 g/l tetra- TETRACIKLIN-HIDROHLORID
butilamonijum-hidrogensulfata R, podešenog na pH
vrednost 9,0 natrijum-hidroksidom, rastvorom razblaže-
nim R i 10 ml rastvora 40 g/l natrijum-edetata R, Tetracyclini hydrochloridum
podešenog na pH vrednost 9,0 natrijum-hidroksidom,
rastvorom razblaženim R; dopuni se do 1 000,0 ml vo-
dom R,
– injektora sa petljom od 20 l.
uz održavanje temperature kolone na 60 ºC. Injektuje se
referentni rastvor (e). Podesi se osetljivost detektora tako da
visine pikova nisu manje od 50 % pune skale pisača.
Određivanje je validno samo ako je rezolucija između pr- C22H25ClN2O8 Mr 480,9
vog pika (4-epitetraciklin) i drugog pika (tetraciklin) najma-
nje 2,5, i rezolucija između drugog pika i trećeg pika (4-
epianhidrotetraciklina) najmanje 8,0. Podesi se koncentra- DEFINICIJA
cija 2-metil-2-propanola R u mobilnoj fazi, ako je potrebno.
Ispitivanje je validno samo ako je faktor simetrije drugog Tetraciklin-hidrohlorid sadrži od 95,0 % do 100,5%
pika najviše 1,25. Injektuje se poredbeni rastvor (a) šest (4S,4aS,5aS,6S,12aS)-4-dimetilamino-1,4,4a,5,5a,6,11,12a-
puta. Ispitivanje je validno samo ako je relativna standardna oktahidro-3,6,10,12,12a-pentahidroksi-6-metil-1,11-diokso-
devijacija (RSD) za površinu pika tetraciklina najviše 1,0 %. naftacen-2-karboksamid-hidrohlorida, izračunato u odnosu
Ako je potrebno, podese se parametri integratora. Injektuju na osušenu supstancu.
Izračuna se sadržaj u % tetraciklina. OSOBINE
Žut, kristalan prašak, umereno rastvorljiv u vodi, teško

rastvorljiv u alkoholu, gotovo nerastvorljiv u acetonu i etru.
ČUVANJE
Rastvara se u rastvorima alkalnih hidroksida i karbonata.
Vodeni rastvori stajanjem postaju zamućeni, zbog taloženja
tetraciklina.
svetlosti.

TETRACIKLIN-HIDROHLORID
IDENTIFIKACIJA Teški metali (2.4.8) 0,5 g odgovara zahtevima limit testa C

za teške metale (50 ppm). Pripremi se standard korišćenjem
A. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27), na 2,5 ml olova, standardnog rastvora (10 ppm Pb) R.
silikagelu H R kao adsorbensu. Podesi se pH vrednost
rastvora 100 g/l natrijum-edetata R na 8,0 natrijum- Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 2,0 %, određen za
hidroksidom, rastvorom koncentrovanim R i ploča 1,000 g sušenjem na 60 ºC iznad fosfor(V)-oksida R, pri
ravnomerno isprska (oko 10 ml za ploču dimenzija 100 pritisku koji ne prelazi 670 kPa u toku 3 h.
mm × 200 mm). Ploča se suši u horizontalnom položaju
najmanje 1 h. Pre upotrebe ploča se suši u sušnici na
110 ºC 1 h. Sterilnost (2.6.1). Ako je namenjen za proizvodnju
parenteralnih preparata, bez primene naknadnog odgova-
rajućeg postupka za sterilizaciju, odgovara zatevima testa
na sterilnost.
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 5 mg tetraciklin-
hidrohlorida HRS u metanolu R i dopuni do 10 ml istim Bakterijski endotoksini (2.6.14). Ako je namenjen za
rastvaračem. proizvodnju parenteralnih preparata, bez primene naknad-
Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 5 mg tetraciklin- endotoksina, sadrži najviše 0,5 i.j. endotoksina/ mg.
hidrohlorida HRS, 5 mg hlortetraciklin-hidrohlorida
HRS i 5 mg doksiciklin-hiklata HRS u metanolu R pa se
dopuni do 10 ml istim rastvaračem. ODREĐIVANJE
Hromatogram se razvija u dužini od 15 cm uz mobilnu Određuje se tečnom hromatografijom (2.2.29).
fazu: voda R - metanol R - metilenhlorid R (6:35:59
V/V/V). Hromatogram se osuši u struji vazduha i posma- Ispitivani rastvor. Rastvori se 25,0 mg ispitivane susptance
tra pod UV svetlošću na 365 nm. Glavna mrlja na u 0,01 M hlorovodoničnoj kiselini R i dopuni do 25,0 ml
hromatogramu ispitivanog rastvora slična je po položaju, istom kiselinom.
boji i veličini glavnoj mrlji na hromatogramu poredbe-
nog rastvora (a). Ispitivanje je validno samo ako hroma- Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 25,0 mg tetraciklin-
togram poredbenog rastvora (b) pokazuje tri jasno raz- hidrohlorida HRS u 0,01 M hlorovodoničnoj kiselini R i do-
dvojene mrlje. puni do 25,0 ml istom kiselinom.
B. U oko 2 mg doda se 5 ml sumporne kiseline R. Razvija Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 15,0 mg 4-epitetraciklin-
se ljubičastocrvena boja. Rastvor se doda u 2,5 ml vode hidrohlorida u 0,01M hlorovodoničnoj kiselini R i dopuni
R. Boja postaje žuta. do 50,0 ml istom kiselinom.
C. Daje reakciju (a) hlorida (2.3.1). Poredbeni rastvor (c). Rastvori se 10,0 mg anhidrotetraci-
klin-hidrohlorida HRS u 0,01 M hlorovodoničnoj kiselini R
i dopuni do 100,0 ml istom kiselinom.
ISPITIVANJA
Poredbeni rastvor (d). Rastvori se 10,0 mg 4-
pH (2.2.3). Rastvori se 0,1 g u 10 ml vode, bez prisustva epianhidrotetraciklin-hidrohlorida HRS u 0,01 M
ugljen-dioksida R. pH vrednost rastvora je od 1,8 do 2,8. hlorovodoničnoj kiselini R i dopuni do 50,0 ml istom kiseli-
nom.
0,1 M hlorovodoničnoj kiselini i dopuni do 25,0 ml istom Poredbeni rastvor (e). Pomeša se 1,0 ml poredbenog ras-
kiselinom. Specifična optička rotacija je od –240º do -255º, tvora (a), 2,0 ml poredbenog rastvora (b) i 5,0 ml poredbe-
izračunata u odnosu na osušenu supstancu. nog rastvora (d) pa se dopuni do 25,0 ml 0,01 M hlorovo-
(2.2.29), kao što je propisano u Određivanju. Injektuje se Poredbeni rastvor (f). Pomeša se 20,0 ml poredbenog ras-
poredbeni rastvor (g). Ispitivanje je validno samo ako pik tvora (b), 10,0 ml poredbenog rastvora (c) i 5,0 ml poredbe-
koji odgovara anhidrotetraciklinu ima odnos signal-šum nog rastvora (d) pa se dopuni do 200,0 ml 0,01 M hlorovo-
(S/N) najmanje tri. Injektuju se ispitivani rastvor i pored- doničnom kiselinom R.
beni rastvor (f). Na hromatogramu ispitivanog rastvora:
površina mogućeg pika, koji odgovara 4-epitetraciklinu ili Poredbeni rastvor (g). Dopuni se 1,0 ml poredbenog ras-
anhidrotetraciklinu ili 4-epianhidrotetraciklinu, nije veća od tvora (c) do 50,0 ml 0,01 M hlorovodoničnom kiselinom R.
površine odgovarajućeg pika na hromatogramu poredbenog
rastvora (f) (3,0 %, odnosno 0,5 %, odnosno 0,5 %); povr- Hromatografski postupak može da se izvede korišćenjem:
šina bilo kojeg pika koji se pojavljuje na delu glavnog pika
koji se razvlači (“tailing”), nije veća od 50,0 % površine – kolone od nerđajućeg čelika dužine 0,25 m i unutrašnjeg
pika koji odgovara 4-epitetraciklinu na hromatogramu prečnika 4,6 mm, napunjene stiren-divinilbenzen kopo-
poredbenog rastvora (f) (1,5 %). limerom R (8-10 m ),

TETRAKAIN-HIDROHLORID
– mobilne faze protoka 1 ml/min pripremljene na sledeći B. R+=H, R2=N(CH3)2, R3=CH3:2-acetil-2-dekarbokami-

način: odmeri se 80,0 g 2-metil-2-propanola R i prebaci dotetraciklin,
u odmernu tikvicu od 1 000 ml sa 200 ml vode R. Doda
se 100 ml rastvora 35 g/l kalijum-hidrogenfosfata R,
podešenog na pH vrednost 9,0 fosfornom kiselinom,
rastvorom razblaženim R, 200 ml rastvora 10 g/l
tetrabutilamonijum-hidrogensulfata R podešenog na pH
vrednost 9,0 natrijum-hidroksidom, rastvorom razblaže-
nim, R i 10 ml rastvora 40 g/l natrijum-edetata, R
podešenog na pH vrednost 9,0 natrijum-hidroksidom,
rastvorom razblaženim R; dopuni se do 1 000,0 ml vo- C. R1=H, R2=N(CH3)2:anhidrotetraciklin,
dom R,
D. R1=N(CH3)2, R2=H:4-epianhidrotetraciklin.

uz održavanje temperature kolone na 60 ºC. Injektuje se 1997:0057
poredbeni rastvor (e). Podesi se osetljivost detektora tako
da visine pikova nisu manje od 50 % pune skale pisača. TETRAKAIN-HIDROHLORID
Ispitivanje je validno samo ako je rezolucija između prvog
pika (4-epitetraciklin) i drugog pika (tetraciklin) najmanje
2,5, a rezolucija između drugog pika i trećeg pika (4- Tetracaini hydrochloridum
epianhidrotetraciklina) najmanje 8,0. Podesi se koncentra-
cija 2-metil-2-propanola R u mobilnoj fazi ako je potrebno.
Ispitivanje je validno samo ako je faktor simetrije drugog
pika najviše 1,25. Injektuje se poredbeni rastvor (a) šest
puta. Ispitivanje je validno samo ako je relativna standardna
devijacija (RSD) za površinu pika tetraciklina najviše 1,0 %.
Ako je potrebno, podese se parametri integratora. Injektuju C15H25ClN2O2 Mr 300,8
Izračuna se sadržaj u % tetraciklin-hidrohlorida. DEFINICIJA
Tetrakain-hidrohlorid sadrži od 99,0 % do 101,0 % 2-

ČUVANJE dimetilaminoetil-4-butilaminobenzoat-hidrohlorida, izraču-
svetlosti. Ako je supstanca sterilna, čuva se u sterilnom,
hermetički zatvorenom kontejneru, koji obezbeđuje OSOBINE
originalnost pakovanja (tamper-proof).
Beo, kristalan prašak, slabo higroskopan, lako rastvorljiv u
vodi, umereno rastvorljiv u alkoholu, gotovo nerastvorljiv u
OZNAČAVANJE etru.
Na signaturi se navodi: Topi se na oko 148 ºC ili se javlja u jednom od dva kris-
talna oblika koja se tope na 134 ºC, odnosno 139 ºC. Smeše
– stertilnost supstance, kada je neophodna za primenu, ovih oblika se tope u opsegu od 134 ºC do 147 ºC.

IDENTIFIKACIJA
NEČISTOĆE Prva identifikacija: A, B, D.
(2.2.24) upoređivanjem sa IR spektrom za tetrakain-
hidrohlorid HRS.
B. U 10 ml rastvora S (videti Ispitivanja) doda se 1 ml
amonijum-tiocijanata, rastvora R. Izdvaja se beo,
A. R1=N(CH3)2, R2=H, R3=NH2:4-epitetraciklin, kristalan talog, koji se posle prekristalizacije iz vode R i
sušenja na 80 ºC 2 h, topi (2.2.14) na oko 131 ºC.

TETRAKOSAKTID
C. U oko 5 mg doda se 0,5 ml azotne kiseline, pušljive R. 1 ml 0,1 M perhlorne kiseline odgovara 30,08 mg
Upari se do suva na vodenom kupatilu, ostavi da se oh- C15H25ClN2O2.
ladi i ostatak rastvori u 5 ml acetona R. Doda se 1 ml
0,1 M kalijum-hidroksida, alkoholnog. Razvija se
ljubičasta boja. ČUVANJE
D. Daje reakciju (a) hlorida (2.3.1). Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od
svetlosti.
ISPITIVANJA

1997:0644
Izgled rastvora. Dopuni se 2 ml rastvora S do 10 ml vo-
dom R. Rastvor je bistar (2.2.1) i bezbojan (Metoda II, TETRAKOSAKTID
2.2.2).
pH (2.2.3). Dopuni se 1 ml rastvora S do 10 ml vodom, bez Tetracosactidum
prisustva ugljen-dioksida R. pH vrednost rastvora je od 4,5
do 6,5.
sloju (2.2.27), na silikagelu GF254 R kao adsorbensu. Pre
upotrebe ploča se pripremi smešom: sirćetna kiselina,
glacijalna R - heksan R - dibutiletar R (4:16:80 V/V/V) u C136H210N40O31S Mr 2933
dužini od 12 cm. Ploča se suši nekoliko min u struji toplog
vazduha i ohladi pre upotrebe.
DEFINICIJA
Tertakosaktid je sintetski tetrakosapeptid u kome je sek-
Poredbeni rastvor. Rastvori se 50 mg 4-aminobenzojeve venca aminokiselina identična sa sekvencom prve 24
kiseline R u vodi R i dopuni do 100 ml istim rastvaračem. amonokiseline humanog kortikotropina. Nalazi se u obliku
Dopuni se 1 ml rastvora do 10 ml vodom R. acetata i sadrži vodu. Povećava brzinu lučenja hormona
kore nabubrežne žlezde. Ima aktivnost najmanje 800 i.j./mg,
Na ploču se nanese odvojeno po 5 l svakog rastvora. izračunato u odnosu na bezvodnu supstancu, bez prisustva
Hromatogram se razvija u dužini od 10 cm uz mobilnu sirćetne kiseline.
fazu: sirćetna kiselina, glacijalna R - heksan R - dibutietar
R (4:16:80 V/V/V). Hromatogram se suši 10 min na 100 ºC
do 105 ºC i posmatra pod UV svetlošću na 254 nm. Bilo
OSOBINE
Beo ili žut amorfan prašak slabo rastvorljiv u vodi.
poredbenog rastvora (0,05 %). Glavna mrlja na hromato-
gramu ispitivanog rastvora ostaje na startnoj tački.
korišćenjem olova, standardnog rastvora (1ppm Pb) R. A. Povećava količinu kortikosterona koga produkuju izolo-
vane ćelije nadbubrega pacova u uslovima propisanim u
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 1,0 %, određen za Određivanju.
B. Ispituje se elektroforezom (2.2.31) i hromatografijom na
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g. tankom sloju (2.2.27) dvodimenzionalnim razdavaja-
njem na celulozi za hromatografiju R1 kao adsorbensu.
ODREĐIVANJE u 0,2 ml rastvora 15,4 g/l amonijum-acetata R, podeše-
nog pH na 8,2 sa amonjakom, zazblaženim R2. Doda se
Rastvori se 0,250 g u smeši 5 ml sirćetne kiseline, anhid- 10 μl rastvora 2 g/l tripsina R, uz održavanje tempera-
rida R i 25 ml sirćetne kiseline, bezvodne R. Zagreva se uz ture na 37 °C do 38 °C u toku 40 min, zagreva se u
povratni hladnjak 2 min i doda se 6 ml živa(II)-acetata, ras- vodenom kupatilu u toku 3 min i doda 5 μl sirćetne
tvora R. Titrira se 0,1 M perhlornom kiselinom, uz 0,05 ml kiseline, glacijalne R. Upari se do suva na 40 °C pri
kristalvioleta, rastvora R kao indikatora. pritisku koji ne prelazi 3 kPa, osuši se staklasti ostatak
na 40 °C u toku 1 h i rastvori u 0,1 ml sirćetne kiseline,

TETRAKOSAKTID
glacijalne R. Rastvori se liofilizara, ostatak se rastvori u Ispitivani rastvor. Prenese se 4,6 mg ispitivane supstance u
0,1 ml vode R i ponovo liofilizira. Finalni ostatak se temeljno opranu cev od tvrdog stakla dužine 100 mm,
osuši na 45 °C u toku 1 h pri pritisku koji ne prelazi 3 unutrašnjeg prečnika 6 mm. Doda se tačno izmerena zapre-
kPa i rastvori u 50 μl vode R. mina rastvora internog standarda DL-norleucina R, koji sa-
drži približno polovinu očekivanog broja molova
Poredbeni rastvor. Pripremi u isto vreme i na isti način tetrakosaktida. Cev se uroni u smešu za hlađenje na -5 C, u
kao ispitivani rastvor, korišćenjem tetrakosaktida HRS, vakuumu podesi pritisak do najviše 133 Pa i zatopi. Ampula
umesto ispitivane supstance.
se zagreva na 110 C do 115 C u toku 24 h. Ohladi se, a
Ploče se se isprskaju rastvorom elektrolita koji sadrži zatim ampula otvori, sadržaj prenese u odmernu tikvicu od
rastvor 0,2 % V/V sirćetne kiseline, glacijalne i 0,2 % 10 ml pomoću 5 porcija od po 0,2 ml vode R, i upari se do
V/V piridina R. Trake filter papira se spoje sa pločama u suva iznad kalijum-hidroksida R, pod vakuumom. Suvi osta-
odgovarajućim delovima dimenzije 1,5 cm širine na jed- tak se rastvori u vodi R i upari do suva iznad kalijum-
nom kraju. Komora se zatvori i ostavi da stoji 30 min. hidroksida R, u vakuumu; ove operacije se ponove. Ostatak
Unese se rastvor u anodni prostor. Nanese se prva ploča se rastvori u pogodnom puferu (pH 2,2) i dopuni do
kao tačka oko 2,5 cm od oba podešena kraja, 4 μl odgovarajuće zapremine istim rastvorom pufera.
ispitivanog rastvora. Nanese se druga ploča na sličnom
U analizator aminokiselina, prenese se odgovarajuća, tačno
položaju 4 μl poredbenog rastvora. Obe ploče se izlože izmerena zapremina ispitivanog rastvora, tako da pik
potencijalu od 280 V za ploču 200 mm dužine i izvede
aminokiseline prisutne u najvećoj količini zauzme najveći
elektroforeza u toku 90 min. Ploče se ostave na vazduhu
deo skale pisača.
u toku 30 min, i suše u struju vazduha na 30 °C u toku
30 min. Izvede se drugo razdvajanje na svakoj ploči Sadržaj svake aminokiseline se izrazi u molovima. Relati-
hromatografskim postupkom pod pravim uglom u vni proporcionalni sadržaj aminokiselina se izračuna,
odnosu na pravac elektroforeze u dužini od 15 cm uz uzimajući valin za ekvivalent 3. Vrednosti ostalih
mobilnu fazu: sirćetna kiselina, glacijalna R - piridin R aminokiselina se kreću u sledećim granicama: lizin od 3,5
- voda R – butanol R (8:24:30:38 V/V/V/V). do 4,7; histidin od 0,9 do 1,1; arginin od 2,7 do 3,3; serin
Hromatogram se osuši u struji vazduha i isprska od 1,1 do 2,2; glutaminska kiselina od 0,9 do 1,1; prolin od
ninhidrin, rastvorom R1.Glavne mrlje na hromatogramu 2,5 do 3,5; glicin od 1,8 do 2,2; metionin od 0,9 do 1,1;
ispitivanog rastvora su slične po položaju maljama na tirozin od 1,7 do 2,2; fenilalanin od 0,9 do 1,1. Ostale
hromatogramu poredbenog rastvora, a njihov intenzitet aminokiseline hidrolizata, su prisutne u tragovima, osim DL-
može da se razlikuje. norleucina R.
Određivanje je validno, samo ako je broj dobijenih molova
ISPITIVANJA norleuceina, korigovan za zapareminu uzetog ispitivanog
rastvora u granicama od ± 5 % uzete količine za hidrolizu..
1,0 ml smeše 1 zapremine sirćetne kiseline, glacijalne R i
99 zapremina vode R. Specifična optička rotacija je od -99° Srodni pepridi
do -109°, izračunata u odnosu na bezvodnu supstancu i
supstancu bez prisustva sirćetne kiseline. a) Ispituju se tečnom hromatografijom (2.2.29). Koriste se
degasirani rastvori
Apsorbancija (2.2.25). Rastvori se 1,0 mg u 0,1 M
hlorovodonične kiseline i dopuni do 5,0 ml istim kiselinom. Ispitivani rastvor. Rastvori se 1,0 mg ispitivane supstance u
Ispituje se u oblasti od 240 nm do 280 nm; rastvor pokazuje 1 ml vode R.
maksimum na 276 nm. Apsorbancija na maksimumu je od
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 1,0 mg ispitivane sup-
0,51 do 0,61 izračunata u odnosu na bezvodnu i supstancu,
stance u 1 ml 1% V/V rastvora sirćetne kiseline, glacijalne
bez prisustva sirćetne kiseline. Odnos apsorbancije na R i doda 50 μl smeše koja sadrži 1 zapreminu vodonik-
maksimumu na 276 nm i apsorbancije na 248 nm je od 2,4 peroksida, rastvora koncentrovanog R i 999 zapremina
do 2,9. vode R. Ostavi se da stoji 2 h.
Aminokiseline. Ispituju se analizatorom aminokiselina, ko-
Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 1,0 mg tetrakosaktida
rišćenjem norleucina R kao internog standarda. Kalibriše se
HRS u 1 ml vode R.
aparat smešom koja sadrži ekvimolarne odnose amonijaka i
sledećih aminokiselina: Hromatografski postupak može da se izvede korišćenjem:
Lizin Treonin Glicin Izoleucin – kolone od nerđajućeg čelika dužine oko 0,25 m,
Histidin Serin Alanin Leucin unutrašnjeg prečnika 4,6 mm, napunjene silikagelom za
Arginin Glutam. kis. Valin Tirozin hromatografiju, oktadecilsilil R (10 μm),
Asparag. kis. Prolin Metionin Fenilalanin
– kao mobilne faze, protoka 2,0 ml/min, smeše koja sadrži
zajedno sa polovinom ekvimolarnog iznosa cistina. 365 ml acetonitila R, 10,0 ml sirćetne kiseline, glaci-
jalne R i 10,0 g amonijum-sulfata R, dopunjene do
Rastvor internog standarda. Rastvori se 30 mg norleucina
2 000 ml vodom R,
R u smeši jednakih zapremina hlorovodonične kiseline R i
vode R i dopuni do 100,0 ml istom smešom rastvarača. – detektora, spektrofotometra, podešenog na 280 nm.

TETRAKOSAKTID
Injektuje se svaki rastvor odgovarajućim špricem koji nije Ispitivani rastvor (a). Rastvori se 10,0 mg ispitivane sup-
kontaminiran peroksidom. Hromatogram poredbenog ras- stance u 1 ml vode R.
tvora (a) pokazuje pik tetrakosaktida koji odgovara glav-
nom piku hromatograma ispitivanog rastvora i pik sa kra- Ispitivani rastvor (b). Rastvori se 10,0 mg ispitivane sup-
ćim retencionim vremenom koji odgovara tetrakosaktidu- stance u 1 ml rastvora internog standarda.
sulfoksidu značajno veće površine u odnosu na odgovara- Poredbeni rastvor. Rastvori se 0,100 g sirćetne kiseline,
jući pik na hromatogramu ispitivanog rastvora. Na glacijalne R u rastvoru internog standarda i dopuni do 100
hromatogramu ispitivanog rastvora, površina pika ml istim rastvaračem.
tetrakosaktida-sulfoksida, je najviše 4 % zbira površina svih
pikova, izuzimajući pik rastvarača i reagenasa. Hromatografski postupak može da se izvede korišćenjem:
b) Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27), na – staklene kolone dužine 2 m, unutrašnjeg prečnika 2 mm,
celulozi za hromatografiju R kao adsorbensu. napunjene etilvinilbenzendivinilbenzen kopolimerom R
(125 m do 180 m),
1,5 ml smeše jednakih zapremina sirćetne kiseline, razbla- – azota za hromatografiju R kao gasa nosača,
žene R i vode R.
Poredbeni rastvor(a). Dopuni se 0,5 ml ispitivanog rastvora
do 10 ml smešom jednakih zapremina sirćetne kiseline, uz održavanje temperature kolone na 150 C.
razblažene R i vode R.
Voda(2.5.12). Od 5 % do 16 %, određena za 60 mg, semi-
Poredbeni rastvor(b). Dopuni se 5 ml poredbenog rastvora mikrom metodom za određivanje vode.
(a) do 10 ml smešom jednakih zapremina sirćetne kiseline,
razblažene R i vode R.
ODREĐIVANJE
Poredbeni rastvor(c). U 0,5 ml ispitivanog rastvora doda se
50 μl smeše 1 zapremine vodonik-peroksida, rastvora Aktivnost tetrakosaktida se procenjuje upoređivanjem nje-
koncentrovanog R i 999 zapremina vode R. Ostavi se da gove aktivnosti u povećanju količine kortikosterona, koga
stoji 2 h. produkuju izolovane ćelije nadbubrega pacova sa aktiv-
Nanese se odvojeno na ploču u obliku traka dužine 1 cm, nošću Internacionalnog standarda ili standardizovanog
po 10 μl svakog rastvora. Hromatogram se razvije u dužini referentnog preprata u i.j. pod određenim uslovima.
od 15 cm uz mobilnu fazu: sirćetna kiselina, glacijalna R -
Internacionalna jedinica (i.j.) je sadržana aktivnost u
piridin R – voda R – butanol R (4:24:30:42 V/V/V/V).
označenoj količini Internacionalnog referentnog preparata
Hromatogram se osuši u struji vazduha i isprska ninhidrin,
koji sadrži određenu količinu sintetskog tetrakosaktida sa
rastvorom R1. Na hromatogramu poredbenog rastvora (c),
manitolom. Ekvivalenost u i.j. internacionalnog referentnog
traka koja odgovara po položaju glavnoj traci na hromato-
preparata propisuje Svetska zdravstvena organizacija.
gramu ispitivanog rastvora je manjeg intenziteta, i prisutna
je i uočljiva traka koja odgovara tetrakosaktid-sulfoksidu Određena aktivnost je od 80 % do 125 % deklarisane
manje Rf vrednosti. Na hromatogramu ispitivanog rastvora, aktivnosti. U granicama pouzdanosti (P = 0,95) procenjena
bilo koja traka, osim glavne trake i trake koja odgovara aktivnost je od 64 % do 156 % u odnosu na deklarisanu
tetrakosaktid-sulfoksidu, nije intenzivnija od trake na aktivnost.
hromatogramu poredbenog rastvora (a) (5,0 %) i najviše
jedna takva traka je intenzivnija od trake na hromatogramu Koristi se silikonizirno stakleno posuđe, dobro oprano vo-
poredbenog rastvora (b) (2,5 %). dom pre upotrebe. Žrtvuje se 4 pacova mužjaka mase iz-
među 200 g i 400 g iskrvavljenjem. Uklone se nadnubrežne
Peptid. Najmanje 85,0 % C136H210N40O31S izračunato u od-
nosu na bezvodnu i supstancu, bez prisustva sirćetne kise- žlezde, pažljivo se oslobode masnog tkiva i potope u ras-
line. Ispituju se hromatogrami dobijeni u Ispitivanju (a) za tvor B, kome se održava temperatura na 4 C. Iseče se
srodne peptide. Izračuna se sadržaj C136H210N40O31S iz vi- svaka žlezda na 4 jednaka dela, prenese u odgovarajuću
sina pikova ili površina hromatograma ispitivanog rastvora, plastičnu posudu za mešanje (videti Sl. 759-1) koja sadrži 5
poredbenog rastvora (b) i deklarisanog sadržaja ml rastvora C, održavane temperature na 37 C. Disperguju
C136H210N40O31S u tetrakosaktidu HRS. Određivanje je vali- se ćelije žlezde mešanjem smeše na 500 o/min. Posle 20
dno, samo ako je rezolucija između pikova tetrakosaktida i min ukloni se supernatant, ohladi na 4 C, doda 5 ml ras-
tetrakosaktid-sulfoksida na hromatogramu poredbenog rastvora C i ponovi postupak dispergovanja. Operacija se po-
tvora (a) najmanje 7. novi još tri puta. Spoje se ukupno 5 suprnatanta, centrifu-
giraju na 4 C u polietilenskoj epruveti 30 min, uz sporo
Sirćetna kiselina. Od 8 % do 13 % m/m određena gasnom ubrzavanje do 100 g. Suspenduje se dobijena granulica u 8
hromatografijom (2.2.28) korišćenjem dioksana R, kao ml rastvora D i centrifugira u toku 30 min na 100 g. Ponovo
internog standarda. se disperguje ostatak u 8 ml rastvora D i smeša se filtrira
kroz najlonsku gazu sa porama veličine 100 m u
Rastvor internog standarda. Dopuni se 1 ml dioksana R do
polietilensku čašu, doda se odgovarajuća zapremina ras-
1 000 ml vodom R.
tvora D i filtrira (pogodna ukupna zapremina je od 65 ml do
105 ml). Temperatura dobijenog rastvor se odžava na 4 C.

TIABENDAZOL
Pripreme se 4 odvojena razblaženja sa dvostrukim doznim Rastvor A

intervalima, iz rastvora pogodne koncentracije ispitivane
supstance i referentnog preparata, korišćenjem rastvora E Natrijum-hlorid R 6,60 g
za razblaživanje. Pipetira se po 0,1 ml svakog razblaženog Kalijum-hlorid R 0,353 g
rastvora u svaku od 4 polistirenske epruvete i doda se u Natrijum-bikarbonat R 0,840 g
svaku epruvetu po 1,0 ml ćelijske suspenzije pripremljene Kalijum-dihidrogenfosfat R 0,161 g
na opisani način. Inkubatora se na 37 C u toku 2 h i zatim
Magnezijum-sulfat R 0,291 g
ohladi do 4 C. Prenese se po 1 ml sadržaja svake epruvete
u staklenu epruvetu koja sadrži 1,4 ml metilenhlorida R, Kalcijum-hlorid R 0,373 g
meša na vorteksu 10 s i centrifugira na 3 000 g u toku 5 min. 2-4-(2-hidroksietil)piperazin-1-il- 4,77 g
Prenese se 1 ml od svakog sloja metilenhlorida, izbegava- etansulfonska kiselina R
jući uzimanje vodenog sloja, u staklenu epruvetu koja sa-
Rastvore se navedene supstance u oko 950 ml vode R, po-
drži 0,6 ml smeše: alkohol R - sumporna kiselina R (15:35
desi pH na 7,4 sa 1 M natrijum-hidroksidom i doda se 60
V/V). Meša se na vorteksu u toku 10 s i centrifugira na
mg benzilpencilin-natrijuma R i količinu streptomicin-sul-
1 500 g u toku 5 min. Ostavi se svaka epruveta da stoji 30
fata R, koja odgovara 100 mg streptomicina. Dopuni se do
min. Ispituje se fluorimetrijski (2.2.21) ozračivanjem do-
1 000 ml vodom R.
njeg sloja sa ekcitirajućim zrakom pogodne talasne dužine
kao što je 436 nm ili 470 nm i izmeri se fluorescencija na Rastvor B
maksimumu između 530 nm i 545 nm. Ako se za merenja
ne koriste kivete, odaberu se staklene epruvete koje daju Doda se rastvor 2 g/l glukoze R u rastvor A.
vrednosti fluorescencije za standard koritikosterona koje
mogu da se međusobno razlikuju do 5 %. Izračuna se rezul- Rastvor C
tat određivanja uobičajnim statističkim metodama koristeći
Doda se rastvoru B, preparat 1 g/l kolagenaze, dobijen iz
linearni deo krive log doza-odgovor.
Clostridium histolyticum i stepena čistoće koji je pogodan
za pripremanje dispergovanih ćelija.
Rastvor D
Doda se rastvor 5 g/l albumina, goveđeg R u rastvor B.
Rastvor E
U sterilni rastvor 9 g/l natrijum-hlorida R, doda se 1 g/l
albumina, goveđeg R i podesi pH vrednost na 2,0 1 M
ČUVANJE
Čuva se u atmosferi azota, zaštićeno od svetlosti na

temperaturi od 2 °C do 8 C.
OZNAČAVANJE
– aktivnost u i.j./mg,
– sadržaj peptida po kontejneru,
– uslovi čuvanja.
1997:0866
TIABENDAZOL
Sl. 644-1. Homogenizator
Dimenzije u mm. Tiabendazolum
A– Nosač lopatica,
B– Pogodan zatvarač,
C– Inkubacioni medijum.
C10H7N3S Mr 201,2

TIABENDAZOL
DEFINICIJA Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 20 mg tiabendazola HRS

Tiabendazol sadrži od 98,0 % do 101,0 % 2-(1,3-tiazol-4-
il)-1H-benzimidazola, izračunato u odnosu na bezvodnu Poredbeni rastvor (b). Dopuni se 1 ml ispitivanog rastvora
supstancu. (b) do 10 ml metanolom R.
Poredbeni rastvor (c). Dopuni se 1 ml ispitivanog rastvora

OSOBINE (b) do 25 ml metanolom R.
Beo ili skoro beo, kristalan prašak, gotovo nerastvorljiv u Na ploču se nanese odvojeno po 20 l svakog rastvora.
vodi, teško rastvorljiv u alkoholu i etru, kao i u metilenhlo-
ridu. Rastvara se u razblaženim mineralnim kiselinama. fazu: voda R - aceton R - sirćetna kiselina, glacijalna R -
toluen R (2,5:10:25:62,5 V/V/V/V). Hromatogram se suši na
Topi se na oko 300 ºC.
mrlja na hromatogramu ispitivanog rastvora (a), osim gla-
IDENTIFIKACIJA
poredbenog rastvora (b) (1,0 %) i najviše jedna takva mrlja
je intenzivnija od mrlje na hromatogramu poredbenog ras-
Prva identifikacija: B
tvora (c) (0,4 %).
o-Fenilendiamin. U 5 g u tikvici sa zatvaračem od bruše-
A. Rastvori se 25 mg u 0,1 M hlorovodoničnoj kiselini i nog stakla doda se 25 ml smeše 1 zapremine metanola R i 2
dopuni do 100,0 ml istom kiselinom. Dopuni se 2,0 ml zapremine vode R. Mućka se 3 min. Filtrira se kroz filter od
rastvora do 100,0 ml 0,1 M hlorovodoničnom kiselinom. sinterovanog stakla (16), pri smanjenom pritisku. U 10 ml
Ispitivan u oblasti između 230 nm i 350 nm (2.2.25), filtrata doda se 0,5 ml hlorovodonične kiseline R i 0,5 ml
rastvor pokazuje dva apsorpciona maksimuma, na 243 acetilacetona R pa se mućka dok rastvor ne postane bistar.
nm i 302 nm. Odnos apsorbancije izmerene na Rastvor nije intenzivnije obojen od referentnog rastvora R7
maksimumu na 302 nm i apsorbancije izmerene na 243 (Metoda I, 2.2.2) (10 ppm).
nm je od 1,8 do 2,1.
B. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom D za teške metale (20 ppm). Pripremi se standard korišće-
(2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim za njem 2 ml olova, standardnog rastvora (10 ppm Pb) R.
tiabendazol HRS. Ispitivana i referentna supstanca
pripreme se tehnikom diska. Voda (2.5.12). Najviše 0,5 %, određena za 1,00 g semi-mi-
srodne supstance pod UV svetlošću na 254 nm. Glavna Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,2 %, određen za 1,0 g.
poredbenog rastvora (a). ODREĐIVANJE
D. Rastvori se oko 5 mg u 0,1 M hlorovodoničnoj kiselini i
dopuni do 5 ml istom kiselinom. Doda se 3 mg p- Rastvori se 0,150 g u 30 ml sirćetne kiseline, glacijalne R.
fenilendiamina-dihidrohlorida R i mućka dok se ne ras- Titrira se 0,1 M perhlornom kiselinom, uz potenciometrij-
tvori, doda se 0,1 g cinka, praška R, promeša, ostavi da sko određivanje završne tačke titracije (2.2.20).
stoji 2 min pa se doda 5 ml gvožđe(III)-amonijum-sul-
fata, rastvora R2. Razvija se plavičastoljubičasta boja. 1 ml 0,1 M perhlorne kiseline odgovara 20,12 mg
C10H7N3S.
ISPITIVANJA
ČUVANJE
sloju (2.2.27), na silikagelu HF254 R kao adsorbensu. Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od
svetlosti.
NEČISTOĆE
(a) do 20 ml metanolom R. A. o-fenilendiamin

TIAMFENIKOL
1997:0109 Ostatak se rastvori u 5 ml azotne kiseline, razblažene R

i filtrira. U 1 ml filtrata doda se 1 ml vode R. Rastvor
TIAMFENIKOL daje reakciju (a) hlorida (2.3.1).
Thiamphenicolum ISPITIVANJA
Aciditet ili alkalitet. Promućka se 0,1 g sa 20 ml vode, bez

prisustva ugljen-dioksida R i doda 0,1 ml bromtimolplavog,
rastvora R1. Potrebno je najviše 0,1 ml 0,02 M hloro-
vodonične kiseline ili 0,02 M natrijum-hidroksida da se
promeni boja indikatora.
C12H15Cl2NO5S Mr 356,2 dimetilformamidu R i dopuni do 25,0 ml istim rastvaračem.
Specifična optička rotacija je od -21º do –24º, izračunata u
DEFINICIJA
Temperatura topljenja (2.2.14). Od 163 ºC do 167 ºC.
Tiamfenikol sadrži od 98,0 % do 100,5% 2,2-dihlor-N-(1R, Apsorbancija (2.2.25). Rastvori se 20 mg u vodi R, uz
2R)-2-hidroksi-1-hidroksimetil-2-(4-metilsulfonilfenil)etil zagrevanje do 40 ºC, i dopuni do 100,0 ml istim rastvara-
acetamida, izračunato u odnosu na osušenu supstancu. čem. Ispituje se u oblasti od 240 nm do 300 nm; rastvor
pokazuje dva apsorpciona maksimuma, na 266 nm i na 273
nm. Specifična apsorbancija na maksimumu na 266 nm je
OSOBINE od 25 do 28, a na maksimumu na 273 nm je od 21,5 do 23,5.
Dopuni se 2,5 ml rastvora do 50,0 ml vodom R. Ispituje se u
Fini beo ili žućkastobeo, kristalan prašak ili kristali, teško oblasti od 200 nm do 240 nm; rastvor pokazuje apsorpcioni
rastvorljivi u vodi, u etru i etilacetatu, vrlo lako rastvorljivi maksimum na 224 nm. Specifična apsorbancija na maksi-
u dimetilacetamidu, lako rastvorljivi u acetonitrilu i u mumu je od 370 do 400.
dimetilformamidu, umereno rastvorljivi u metanolu, slabo
rastvorljivi u acetonu i u etanolu. Hloridi (2.4.4) Mućka se 0,5 g sa 30 ml vode R 5 min i fil-
trira. 15 ml filtrata odgovara zahtevima limit testa za hlo-
Rastvor u etanolu je dekstrogiran, a rastvor u dimetilforma- ride (200 ppm).
midu je levogiran.
IDENTIFIKACIJA njem 1 ml olova, standardnog rastvora (10 ppm Pb) R.
A. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom Gubitak sušenjem (2.2.32.). Najviše 1,0%, određen za

(2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom za tiamfenikol 1,00 g sušenjem u sušnici na 100 ºC do 105 ºC.
HRS. Ispitivana i referentna supstanca se suše na 100 ºC
do 105 ºC 2 h i ispituju pripremljene tehnikom diska sa
kalijum-bromidom R.
B. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27), na ODREĐIVANJE
silikagelu GF254 R kao adsorbensu. Rastvori se 0,300 g u 30 ml alkohola R, doda se 20 ml ras-
Ispitivani rastvor. Rastvori se 0,1 g ispitivane supstance tvora 500 g/l kalijum-hidroksida R, pomeša i zagreva uz
u metanolu R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem. povratni hladnjak 4 h. Ohladi se, doda 100 ml vode R,
neutrališe se azotnom kiselinom, razblaženom R pa se doda
Poredbeni rastvor. Rastvori se 0,1 g tiamfenikola HRS 5 ml u višku. Titrira se 0,1 M srebro-nitratom, uz
u metanolu R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem. potenciometrijsko određivanje završne tačke titracije
(2.2.20), korišćenjem srebrne indikatorske elektrode i
Na ploču se odvojeno nanese po 5 l svakog rastvora. živa/živa(I)-sulfatne elektrode kao referentne. Izvede se
Hromatogram se razvija u dužini od 10 cm uz mobilnu titracija slepe probe.
fazu: metanol R - etilacetat R (3:97 V/V). Hromatogram
se ostavi da se suši na vazduhu i posmatra pod UV svet- 1 ml 0,1 M srebro-nitrata odgovara 17,81 mg
lošću na 254 nm. Glavna mrlja na hromatogramu C12H15Cl2NO5S.
ispitivanog rastvora slična je po položaju i veličini mrlji
na hromatogramu poredbenog rastvora.
ČUVANJE
C. Na 50 mg u porculanskom lončiću za žarenje doda se
0,5 g natrijum-karbonata, bezvodnog R. Zagreva se na Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od
otvorenom plamenu 10 min. Ostavi se da se ohladi. svetlosti i vlage.

TIAMIN-NITRAT
1997:0303 Izgled rastvora. Dopuni se 2,5 ml rastvora S do 5 ml vo-

dom R. Rastvor je bistar (2.2.1) i nije intenzivnije obojen od
TIAMIN-HLORID-HIDROHLORID referentnog rastvora Y7 ili GY7 (Metoda II, 2.2.2).
pH (2.2.3). Dopuni se 2,5 ml rastvora S do 10 ml vodom,
TIAMIN-HIDROHLORID bez prisustva ugljen-dioksida R. pH vrednost rastvora je od
2,7 do 3,3.
Thiamini hydrochloridum Nitrati. U 0,4 ml rastvora S doda se 1,6 ml vode R i 2 ml
sumporne kiseline R pa se ohladi. Ovaj rastvor se ulije na 2
ml rastvora 80 g/l gvožđe(II)-sulfata R spremljenog
neposredno pre upotrebe sa vodom, bez prisustva ugljen-
dioksida R. Na spoju dva sloja ne stvara se smeđi prsten.
Sulfati (2.4.13). 5 ml rastvora S, dopunjenog do 15 ml vo-
dom, destilovanom R, odgovara zahtevima limit testa za
C12H18Cl2N4OS Mr 337,3 sulfate (300 ppm).
DEFINICIJA limit testa A za teške metale (20 ppm). Pripremi se standard
korišćenjem olova, standardnog rastvora (2ppm Pb) R.
Tiamin-hlorid-hidrolhlorid sadrži od 98,5 % do 101,5 % 3-
(4-amino-2-metilpirimidin-5-il)metil-5-(2-hidroksietil)-4- kro metodom za određivanje vode.
metiltiazolijum-hlorid-hidrohlorida, izračunato u odnosu na
bezvodnu supstancu. Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1%, određen za 1,0 g.
Beo ili skoro beo, kristalan prašak ili bezbojni kristali, lako Rastvori se 0,150 g u 5 ml mravlje kiseline, bezvodne R.
rastvorljivi u vodi, umereno rastvorljivi u glicerolu, teško Doda se 65 ml sirćetne kiseline, bezvodne R. Doda se uz
rastvorljivi u alkoholu, gotovo nerastvorljivi u etru. mešanje 10 ml živa(II)-acetata, rastvora R. Titrira se 0,1 M
perhlornom kiselinom, uz potenciometrijsko određivanje
IDENTIFIKACIJA
Prva identifikacija: A, C. C12H18Cl2N4OS.
A. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom ČUVANJE
(2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom za tiamin-
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru koji nije od metala,
hidrohlorid HRS. Ako se spektri razlikuju, rastvore se
ispitivana supstanca i referentna supstanca odvojeno u
vodi R, rastvori upare do suva i snime novi spektri
korišćenjem dobijenih ostataka. 1997:0531
B. Rastvori se oko 20 mg u 10 ml vode R, doda se 1 ml
sirćetne kiseline, razblažene R i 1,6 ml 1 M natrijum- TIAMIN-NITRAT
hidroksida, zagreva na vodenom kupatilu 30 min i os-
tavi da se ohladi. Doda se 5 ml natrijum-hidroksida,
rastvora, razblaženog R, 10 ml kalijum-heksacijanofe- Thiamini nitras
rata(III), rastvora R i 10 ml butanola R, energično se
promućka 2 min. Gornji alkoholni sloj pokazuje
intenzivnu svetloplavu fluorescenciju, posebno pod UV
svetlošću na 365 nm. Ponovi se ispitivanje korišćenjem
0,9 ml 1 M natrijum-hidroksida i 0,2 g natrijum-sulfita
R umesto 1,6 ml 1 M natrijum-hidroksida. Gotovo da
nije vidljiva fluorescencija.
C. Daje reakciju (a) hlorida (2.3.1). C12H17N5O4S Mr 327,4
Rastvor S. Rastvori se 2,5 g u vodi, bez prisustva ugljen- Tiamin-nitrat sadrži od 98,0 % do 102,0 % 3-(4-amino-2-
metilpirimidin-5-il)metil-5-(2-hidroksietil)-4-metiltiazo-
lijum-nitrata, izračunato u odnosu na osušenu supstancu.

TIAPROFENSKA KISELINA
OSOBINE 1 ml 0,1 M perhlorne kiseline odgovara 16,37 mg

C12H17N5O4S.
Beo ili skoro beo, kristalan prašak, ili mali bezbojni kristali,
slabo rastvorljivi u vodi, teško rastvorljivi u alkoholu i
metanolu, lako rastvorljivi u ključaloj vodi. ČUVANJE

IDENTIFIKACIJA zaštićeno od svetlosti.
A. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom 1997:1157
(2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom za tiamin-nitrat
HRS. TIAPROFENSKA KISELINA
B. Rastvori se oko 20 mg u 10 ml vode R, doda se 1 ml
sirćetne kiseline, razblažene R i 1,6 ml 1 M natrijum- Acidum tiaprofenicum
hidroksida, zagreva na vodenom kupatilu 30 min i os-
tavi da se ohladi. Doda se 5 ml natrijum-hidroksida,
rastvora, razblaženog R, 10 ml kalijum-heksacijanofe-
rata(III), rastvora R, 10 ml butanola R, i energično
promućka 2 min. Gornji (alkoholni) sloj pokazuje
intenzivnu svetloplavu fluorescenciju pod UV svetlošću
na 365 nm. Ponovi se ispitivanje korišćenjem 0,9 ml 1
M natrijum-hidroksida i 0,2 g natrijum-sulfita R umesto
1,6 ml 1 M natrijum-hidroksida. Gotovo da nije vidljiva C14H12O3S Mr 260,3
fluorescencija.
C. Oko 5 mg daje reakciju nitrata (2.3.1). DEFINICIJA
Tiaprofenska kiselina sadrži od 99,0 % do 100,5 % (RS)-2-

ISPITIVANJA (5-benzoil-2-tienil)propanske kiseline, izračunato u odnosu
OSOBINE
pH (2.2.3). pH vrednost rastvora S je od 6,8 do 7,6. vodi, lako rastvorljiv u acetonu, u alkoholu i u metilenhlo-
ridu.
Hloridi (2.4.4). 8,3 ml rastvora S, razblaženog do 15 ml
vodom R, odgovara zahtevima limit testa za hloride (300
ppm). IDENTIFIKACIJA
Teški metali (2.4.8). 1,0 g odgovara zahtevima limit testa Prva identifikacija: C.
njem 2 ml olova, standardnog rastvora (10 ppm Pb) R. Druga identifikacija: A, B, D.
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 1,0 %, određen za A. Temperatura topljenja (2.2.14): od 95 ºC do 99 ºC.
1,000 g sušenjem u sušnici na 105 ºC.
B. Rastvori se 25,0 mg u hlorovodoničnoj kiselini, etanol-
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g. noj R i dopuni do 50,0 ml istim rastvaračem. Dopuni se
1,0 ml rastvora do 50,0 ml hlorovodoničnom kiselinom,
etanolnom R. Ispituje se u oblasti od 220 nm do 350 nm
ODREĐIVANJE (2.2.25); rastvor pokazuje rame na 262 nm i apsorpcioni
maksimum na 305 nm. Specifična apsorbancija na
Rastvori se 0,140 g u 5 ml mravlje kiseline, bezvodne R i maksimumu je od 550 do 590.
doda se 70 ml sirćetne kiseline, bezvodne R. Titrira se 0,1
M perhlornom kiselinom, uz potenciometrijsko određivanje C. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom
završne tačke titracije (2.2.20). Izvrši se titracija slepe (2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim za
probe. tiaprofensku kiselinu HRS.

TIAPROFENSKA KISELINA
D. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27), na – kolone od nerđajućeg čelika, dužine 0,25 m i unutraš-
odgovarajućem silikagelu sa fluorescentnim indikato- njeg prečnika 4,6 mm, napunjene silikagelom za
rom koji ima optimalni intenzitet na 254 nm kao adsor- hromatografiju R (5 m),
bensu.
– mobilne faze: voda R - sirćetna kiselina, glacijalna R -
Ispitivani rastvor. Rastvori se 10 mg ispitivane susp- heksan R - metilenhlorid R (0,25:20:500:500 V/V), pro-
tance u metilenhloridu R i dopuni do 10 ml istim ras- toka 1 ml/min. Sirćetnoj kiselini doda se voda, zatim
tvaračem. heksan pa metilenhlorid. Smeša se degasira u ultrazvuč-
nom kupatilu u toku 2 min, a ne degasira se helijumom
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 10 mg tiaprofenske u toku analize,
kiseline HRS u metilenhloridu R i dopuni do 10 ml istim
rastvaračem. – detektora, spektrofotometra, podešenog na 250 nm.
Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 10 mg ketoprofena Injektuje se 20 l poredbenog rastvora (d). Kada su
HRS u metilenhloridu R i dopuni do 10 ml istim hromatogrami snimljeni pod propisanim uslovima, retenci-
rastvaračem. Dopuni se 1 ml rastvora do 2 ml poredbe- ona vremena u odnosu na tiaprofensku kiselinu su:
nim rastvorom (a). tiaprofenska kiselina, nečistoće-A 0,19; tiaprofenska kise-
lina, nečistoće-B 0,43; tiaprofenska kiselina, nečistoće C
Na ploču se nanese odvojeno po 10 l svakog rastvora. 0,86.
Kada se koristi pisač, podesi se osetljivost sistema tako da
fazu sirćetna kiselina R - metilenhlorid R - aceton R
visine glavnih pikova na dobijenom hromatogramu
poredbenog rastvora (d) iznose najmanje 50 % pune skale
posmatra pod UV svetlošću na 254 nm. Glavna mrlja na
hromatogramu ispitivanog rastvora slična je po položaju pisača. Ispitivanje je validno samo ako je rezolucija između
i veličini glavnoj mrlji na hromatogramu poredbenog pikova koji odgovaraju tiaprofenskoj kiselini i tiaprofenskoj
rastvora (a). Identifikacija je validna samo ako hromato- kiselini, nečistoći-C najmanje 3,0.
gram poredbenog rastvora (b) pokazuje dve jasno Injektuje se 2 l ispitivanog rastvora, 20 l poredbenog ras-
razdvojene glavne mrlje.
tvora (a), 20 l poredbenog rastvora (b) i 20 l poredbenog
rastvora (c). Nastavi se hromatografski postupak u trajanju
od dva retenciona vremena pika koji odgovara tiaprofenskoj
ISPITIVANJA
kiselini. Na hromatogramu ispitivanog rastvora površina
mogućeg pika nečistoće-C nije veća od površine
Izgled rastvora. Rastvori se 2,0 g u alkoholu R i dopuni do odgovarajućeg pika na hromatogramu poredbenog rastvora
(c) (0,2 %); površina bilo kog pika, osim glavnog pika i
pika koji odgovara nečistoći-C, nije veća od površine glav-
2.2.2). nog pika na hromatogramu poredbenog rastvora (b)
Optička rotacija (2.2.7). Rastvori se 0,50 g u etilacetatu R (0,1 %); zbir površina svih pikova, osim glavnog pika i
i dopuni do 10 ml istim rastvaračem. Ugao optičke rotacije mogućeg pika koji odgovara nečistoći-C, nije veći od 1,5
je od –0,05º do +0,05º. površine glavnog pika na hromatogramu poredbenog ras-
tvora (a) (0,3 %). Zanemari se bilo koji pik sa površinom
Srodne supstance. Ispituju se tečnom hormatografijom manjom od polovine površine glavnog pika na hromato-
(2.2.29). gramu poredbenog rastvora (b).
Ispitivani rastvor. Rastvori se 20,0 mg ispitivane supstance Teški metali (2.4.8). 2,0 g odgovara zahtevima limit testa
u mobilnoj fazi i dopuni do 20,0 ml mobilnom fazom. C za teške metale (10 ppm). Pripremi se standard korišće-
tvora do 50,0 ml mobilnom fazom. Dopuni se 1,0 ml ras- Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5 %, određen za
tvora do 10,0 ml mobilnom fazom. 1,000 g sušenjem na 60 ºC u sušnici, pri pritisku koji ne
prelazi 0,7 kPa u toku 3 h.
tvora (a) do 10,0 ml mobilnom fazom. Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g.
Poredbeni rastvor (c). Rastvori se 10,0 mg tiaprofenske

kiseline, nečistoće-C HRS u mobilnoj fazi i dopuni do 100 ODREĐIVANJE
ml mobilnom fazom. Dopuni se 1,0 ml rastvora do 50,0 ml
mobilnom fazom. Rastvori se 0,250 g u 25 ml alkohola R. Doda se 25 ml vode
R i 0,5 ml fenolftaleina rastvora R. Titrira se 0,1 M natri-
Poredbeni rastvor (d). Dopuni se 1,0 ml poredbenog ras- jum-hidroksidom.
tvora (a) do 2,0 ml poredbenim rastvorom (c).
Hromatografski postupak može da se izvede korišćenjem: C14H12O3S.

TIKARCILIN-NATRIJUM
ČUVANJE DEFINICIJA
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od Tikarcilin-natrijum sadrži od 89,0 % do 100,5 % dinatri-
svetlosti. jum-(2S,5R,6R)-6-2RS-karboksilato-2-(3-tienil) acetilami-
no3,3-dimetil-7-okso-4-tia-1-azabiciklo3,2,0 heptan-2-
karboksilata, izračunato u odnosu na bezvodnu supstancu.
NEČISTOĆE
OSOBINE
Beo ili žućkast prašak, higroskopan, lako rastvorljiv u vodi,

umereno rastvorljiv u metanolu, gotovo nerastvorljiv u etru.
A. (5-etil-2-tienil)fenilmetanon,
IDENTIFIKACIJA
B. (5-acetil-2-tienil)fenilmetanon,
tikarcilin -natrijum HRS.
silikagelu H, silanizovanom R, kao adsorbensu.
C. (RS)-2-(5-benzoil-3-tienil)propanska kiselina,
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 25 mg tikarcilin-
natrijuma HRS u metanolu R i dopuni do 5 ml istim
rastvaračem.
Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 25 mg karbenicilin-
D. benzojeva kiselina, natrijuma HRS i 25 mg tikarcilin-natrijuma HRS u
metanolu R pa se dopuni do 5 ml istim rastvaračem.

fazu: 10 zapremina acetona R i 90 zapremina rastvora
154 g/l amonijum-acetata R, podešenog na pH vrednost
E. (R,S) 2-(2-tienil)propanska kiselina. 5,0 sirćetnom kiselinom, glacijalnom R. Hromatogram
se osuši u struji toplog vazduha i izloži parama joda.
čna je po položaju, boji i veličini glavnoj mrlji na
1997:0956 validno samo ako hromatogram poredbenog rastvora (b)
TIKARCILIN-NATRIJUM C. Stavi se oko 2 mg u epruvetu dužine 15 cm i prečnika
15 mm. Ovlaži se sa 0,05 ml vode R i doda 2 ml sum-
Ticarcillinum natricum porne kiseline-formaldehid reagensa R. Sadržaj se po-
meša mešanjem kružnim pokretima; rastvor je smeđ.
Ostavi se epruveta u vodenom kupatilu 1 min; razvija se
tamna crvenkastosmeđa boja.
D. Daje reakciju (a) natrijuma (2.3.1).
ISPITIVANJA

C15H14N2Na2O6S2 Mr 428,4 dioksida R i dopuni do 50 ml istim rastvaračem.

TIKARCILIN-NATRIJUM
Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.2.1) i nije intenziv- Poredbeni rastvor. Masi od 50,0 mg dimetilanilina R doda
nije obojen od referentnog rastvora Y5 (Metoda II, 2.2.2). se 2 ml hlorovodonične kiseline R i 20 ml vode R. Promu-
ćka se da se rastvori i dopuni do 50,0 ml vodom R. Dopuni
pH (2.2.3). pH vrednost rastvora je od 5,5 do 7,5. se 5,0 ml ovog rastvora do 250,0 ml vodom R. Zapremini
Specifična optička rotacija(2.2.7). Rastvori se 0,250 g u od 1,0 ml poslednjeg rastvora u epruveti sa zatvaračem od
vodi R i dopuni do 25,0 ml istim rastvaračem. Specifična brušenog stakla doda se 5 ml 1M natrijum-hidroksida i 1 ml
optička rotacija je od +172º do +187º, izračunata u odnosu rastvora internog standarda. Zatvori se epruveta i promućka
na bezvodnu supstancu. 1 min. Centrifugira se ako je neophodno i koristi gornji sloj.
Tienilacetamidopenicilinat-natrijum. Najviše 4,0 %, Hromatografski postupak može da se izvede korišćenjem:

određen tečnom hromatografijom (2.2.29). – staklene kolone dužine 2 m i unutrašnjeg prečnika 2 mm,
Ispitivani rastvor. Rastvori se 0,125 g ispitivane supstance napunjene dijatomejskom zemljom za gasnu hormato-
u vodi R i dopuni do 25 ml istim rastvaračem. grafiju, silanizovanom R, impregniranom tako da sadrži
3 % m/m polimetilfenilsiloksana R,
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 20,0 mg tienilacetami-
dopenicilinat-natrijuma HRS u vodi R i dopuni do 100,0 ml
ml/min,
istim rastvaračem.
Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 10,0 mg tienilacetam-
idopenicilinat-natrijuma HRS i 10,0 mg tikarcilin-natriju- uz održavanje temperature kolone na 120 ºC, a temperature
ma HRS u vodi R pa se dopuni do 100,0 ml istim rastva- injektora i detektora na 150 ºC. Injektuje se po 1 l ispitiva-
račem. nog rastvora i poredbenog rastvora.
Hromatografski postupak može da se izvede korišćenjem: Voda (2.5.12). Najviše 5,5 %, određena za 0,150 g semi-
prečnika 4,6 mm, napunjene silikagelom za hromato- Sterilnost (2.6.1). Ako je namenjen za izradu parenteralnih
grafiju, oktadecilsilil R (5m), preparata, bez naknadnog odgovarajućeg postupka sterili-
– mobilne faze, kao smeše 40 zapremine metanola R i 60 zacije, odgovara zahtevima testa za sterilnost.
zapremina rastvora 1,3 g/l amonijum-dihidrogenfosfata Bakterijski endoktoksini (2.6.14). Ako je namenjen za iz-
R, podešenog na pH vrednost 7,6 fosfornom kiselinom R,
radu parenteralnih preparata, bez primene naknadnog
protoka 1ml/min,
– detektora, spektrofotometra, podešenog na 210 nm, sina, sadrži najviše 0,05 i.j. endotoksin/mg.
Injektuje se poredbeni rastvor (b). Podesi se osetljivost ODREĐIVANJE
detektora tako da visine pikova budu najmanje 50 % pune
skale pisača. Ispitivanje je validno samo ako je rezolucija Degradacioni proizvodi. Najviše 9,0 % m/m. Masi od 0,250
između pikova koji odgovaraju tienilacetamidopenicilinatu g doda se 25 ml vode R i 25 ml rastvora acetatnog pufera
i tikarcilinu najmanje pet. Ako je neophodno, podesi se pH 4.6 R. Mućka se do potpunog rastvaranja. Titrira se od-
sadržaj metanola u mobilnoj fazi. Injektuje se poredbeni mah 0,02 M živa(II)-nitratom. Završna tačka titracije odre-
rastvor (a) šest puta. Ispitivanje je validno samo ako je đuje se potenciometrijski (2.2.20), korišćenjem živa/živa(I)-
relativna standardna devijacija (RSD) za površinu pika sulfatne elektrode kao referentne i platinske ili živine elek-
tienilacetamidopenicilinat-natrijuma najviše 5,0 %. Inje- trode kao indikatorske. Izračuna se sadržaj degradacionih
ktuju se naizmenično ispitivani rastvor i poredbeni rastvor proizvoda u % (D), kao C15H14N2Na2O6S2, iz izraza:
(a). Izračuna se sadržaj tienilacetamidopenicilinat-natrijuma
u ispitivanoj supstanci.
0,857n
Dimetilanilin. Najviše 20 ppm, određen gasnom hromato- m
grafijom (2.2.28) korišćenjem naftalena R kao internog
standarda. m = masa ispitivane supstance u g,
Rastvor internog standarda. Rastvori se 50,0 mg naftalena n = zapremina 0,02 M živa(II)-nitrata u ml.
R u cikloheksanu R i dopuni do 50,0 ml istim rastvaračem.
Dopuni se 5,0 ml ovog rastvora do 100,0 ml cikloheksanom Tikarcilin-natrijum. Rastvori se 50,0 mg u 5 ml vode R.
R. Doda se 5,0 ml 1 M natrijum-hidroksida i ostavi da stoji 15
min. Doda se 5 ml 1 M azotne kiseline, 20 ml rastvora
Ispitivani rastvor. Masi od 1,00 g ispitivane supstance u acetatnog pufera pH 4,6 R i 20 ml vode R. Titrira se na
epruveti sa zatvaračem od brušenog stakla doda se 5 ml 1M temperaturi od 35 ºC do 40 ºC 0,02 M živa(II)-nitratom.
natrijum-hidroksida i 1,0 ml rastvora internog standarda. Završna tačka titracije određuje se potenciometrijski
Epruveta se zatvori i energično mućka 1 min. Centrifugira (2.2.20), korišćenjem živa/živa(I)-sulfatne elektrode kao
se ako je neophodno i koristi gornji sloj. referentne i platinske ili živine indikatorske elektrode. Tit-

TIKLOPIDIN-HIDROHLORID
rira se polako, tako da titracija traje oko 15 min. Zanemari IDENTIFIKACIJA

se bilo koji prethodni prevoj na titracionoj krivi.
Izračuna se sadržaj C H N Na O S u % iz izraza: Prva identifikacija: B, E.
15 14 2 2 6 2
0,857n1
 ( D  1,182 B)
m1 A. Rastvori se 40 mg u vodi R i dopuni do 100,0 ml istim
rastvaračem (rastvor A). Dopuni se 5,0 ml rastvora A do
m1 = masa ispitivane supstance u g, 100,0 ml vodom R (rastvor B). Ispitivan u oblasti od 200
nm do 350 nm (2.2.25), rastvor B pokazuje dva
n1 = zapremina 0,02 M živa(II)-nitrata u ml, apsorpciona maksimuma, na 214 nm i 232 nm. Ispitivan
D = sadržaj degradacionih proizvoda u %, u oblasti od 250 nm do 350 nm, rastvor A pokazuje dva
apsorpciona maksimuma, na 268 nm i 275 nm. Odnos
apsorbancije izmerene na maskimumu na 268 nm i
B = sadržaj tienilacetamidopenicilinat-natrijuma u %.
apsorbancije izmerene na maksimumu na 275 nm iznosi
od 1,1 do 1,2.
ČUVANJE B. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom

tiklopidin-hidrohlorid HRS. Ispitivana i referentna sup-
stanca pripreme se tehnikom diska.
turi od 2 ºC do 8 ºC. Ako je supstanca sterilna, čuva se u
sterilnom, hermetički zatvorenom kotejneru koji obezbe- C. Posmatraju se hromatogrami dobijeni u ispitivanju sro-
đuje originalnost pakovanja (tamper-proof). dnih supstanci. Glavna mrlja na hromatogramu ispitiva-
nog rastvora (b) slična je po položaju, boji i veličini
glavnoj mrlji na hromatogramu poredbenog rastvora (b).
OZNAČAVANJE
D. Pomeša se oko 6 mg limunske kiseline R i 0,3 ml sirće-
Na signaturi se navodi: tne kiseline, anhidrida R. Doda se oko 5 mg ispitivane
supstance i zagreva u vodenom kupatilu na temperaturi
– sterilnost supstance, kada je neophodna za primenu, od 80 ºC. Razvija se crvena boja.
– apirogenost supstance, kada je neophodna za primenu. E. Oko 20 mg daje reakcije (a) hlorida (2.3.1).
ISPITIVANJA
1997:1050 Izgled rastvora. Rastvori se 0,5 g u 1 % V/V rastvoru
hlorovodonične kiseline R i dopuni do 20 ml istim rastvo-
TIKLOPIDIN-HIDROHLORID rom kiseline. Rastvor je bistar (2.2.1) i bezbojan (Metoda II,
2.2.2).
Ticlopidini hydrochloridum pH (2.2.3). Rastvori se 0,5 g u vodi, bez prisustva ugljen-

sloju (2.2.27), korišćenjem dve ploče sa silikagelom G R
kao adsorbensom.
C14H15Cl2NS Mr 300,2 stance u 0,03 % V/V rastvoru hlorovodonične kiseline,
razblažene R u metanolu R i dopuni do 20 ml istim ras-
DEFINICIJA tvaračem.
Tiklopidin-hidrohlord sadrži od 99,0 % do 101,0 % 5-(2-
(a) do 10 ml sa 0,03 % V/V rastvorom hlorovodonične kise-
hlorbenzil)-4,5,6,7-tetrahidrotieno3,2-cpiridin-hidrohlori-
line, razblažene R u metanolu R.
da, izračunato u odnosu na bezvodnu supstancu.
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 10 mg tiklopidina nečis-
toće-A HRS u 0,03 % V/V rastvoru hlorovodonične kiseline,
OSOBINE razblažene R u metanolu R i dopuni do 20 ml istim
rastvaračem. Dopuni se 1 ml do 20 ml 0,03 % V/V rastvo-
Beo ili skoro beo, kristalan prašak, slabo rastvorljiv u vodi i rom hlorovodonične kiseline, razblažene R u metanolu R.
etanolu, vrlo teško rastvorljiv u etilacetatu, gotovo neras- Rastvori se 50 mg tiklopidin-hidrohlorida HRS u 2 ml ovog
tvorljiv u etru. rastvora.

TIKLOPIDIN-HIDROHLORID
Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 1 ml poredbenog ras- Poredbeni rastvor (a). Prenese se 1,0 ml dietilenglikola R u
tvora (a) i dopuni do 10 ml 0,03 % V/V rastvorom bočicu zapremine 20 ml. Zatvori se i zatvarač obezbedi
hlorovodonične kiseline, razblažene R u metanolu R. aluminijumskom kapom.
Poredbeni rastvor (c). Rastvori se 10 mg tiklopidina, nečis- Poredbeni rastvor (b). Dopuni se 0,20 g metanola, bezvod-
toće-B HRS u 0,03 % V/V rastvoru hlorovodonične kiseline, nog R do 25,0 ml dietilenglikolom R. Dopuni se 0,1 ml ras-
razblažene R u metanolu R i dopuni do 20 ml istim tvora do 20,0 ml dietilenglikolom R. Prenese se 0,5 ml ovog
rastvaračem. Rastvori se 50 mg tiklopidin-hidrohlorida rastvora i 0,5 ml dietilenglikola R u bočicu zapremine 20 ml.
HRS u 1 ml ovog rastvora i dopuni do 20 ml 0,03 % V/V Zatvori se i obezbedi aluminijumskom kapom.
rastvorom hlorovodonične kiseline, razblažene R u meta-
nolu R. Hromatografski postupak može da se izvede korišćenjem:
A. Na prvu ploču se nanese odvojeno po 10 l ispitivanog – kolone dužine 2m i unutrašnjeg prečnika 2 mm, napu-
rastvora (a), ispitivanog rastvora (b), poredbenog rastvora njene etilvinilbenzen-divinilbenzenskim kopolimerom R
(a) i poredbenog rastvora (b). Hromatogram se razvija u du- (180 m),
žini od 15 cm korišćenjem gornjeg sloja smeše sirćetna
kiselina, glacijalna R - butanol R - voda R (10:40:50 V/V/V). – helijuma za hromatografiju R kao gasa nosača, protoka
Hromatogram se osuši na vazduhu i isprska ninhidrinom, 30 ml/min,
rastvorom R1. Zagreva se na 100 ºC 20 min. Na hromato-
gramu ispitivanog rastvora (a): moguća mrlja koja odgovara – plameno-jonizujućeg detektora,
tiklopidinu, nečistoći-A nije intenzivnija od sporedne mrlje
uz održavanje temperature kolone na 170 ºC, temperature
na hromatogramu poredbenog rastvora (a) (0,1 %); bilo
injektora na 200 ºC a temperature detektora na 250 ºC.
koja mrlja, osim glavne mrlje i moguće mrlje tiklopidina,
Temperatura rastvora se održava na 115 ºC u toku 15 min,
nečistoće-A, nije intenzivnija od sporedne mrlje na
pritisak se održava 1 min a onda se rastvor prenese u ko-
hromatogramu poredbenog rastvora (a) (0,1 %). Ispitivanje
lonu.
je validno samo ako hromatogram poredbenog rastvora (a )
pokazuje dve jasno razdvojene mrlje. Teški metali (2.4.8). Rastvori se 2,0 g u rastvoru 85 % V/V
metanola R i dopuni do 20,0 ml istim rastvaračem. 12 ml
B. Na drugu ploču se nanese odvojeno po 10 l ispitivanog rastvora odgovara zahtevima limit testa B za teške metale
rastvora (a), ispitivanog rastvora (b), poredbenog rastvora (10 ppm). Pripremi se standard korišćenjem 10 ml olova,
(b) i poredbenog rastvora (c). Hromatogram se razvija u du- standardnog rastvora (1 ppm Pb) R.
žini od 15 cm korišćenjem gornjeg sloja smeše sirćetna
kiselina, glacijalna R - butanol R - voda R (10:40:50 V/V/V). Voda (2.5.12). Najviše 0,5 %, određena za 0,500 g semi-
Hromatogram se osuši na vazduhu i isprska jodplatinatom mikro metodom za određivanje vode.
reagensom R. Na hromatogramu ispitivanog rastvora (a):
moguća mrlja tiklopidina, nečistoće-B nije intenzivnija od Sulfatni ostatak (2.4.14).Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g.
sporedne mrlje na hromatogramu poredbenog rastvora (c)
(0,1 %); bilo koja mrlja, osim glavne mrlje i moguće mrlje
koja odgovara tiklopidinu, nečistoći-B, nije intenzivnija od
ODREĐIVANJE
sporedne mrlje na hromatogramu poredbenog rastvora (c)
(0,1 %).
Formaldehid. Rastvori se 0,200 g u 4,0 ml vode R. Doda se Doda se 35 ml sirćetne kiseline, anhidrida R. Titrira se 0,1
0.4 ml natrijum-hidroksida, rastvora razblaženog R. M perhlornom kiselinom, uz potenciometrijsko određivanje
Centrifugira se, supernatant se filtrira kroz vatu prethodno završne tačke titracije (2.2.20). Zanemari se prevoj na poče-
natopljenu vodom R i dopuni do 5,0 ml vodom R. Prenese se tku titracije. Izvede se titracija slepe probe.
u epruvetu. Doda se 5,0 ml acetilacetona reagensa R1.
Epruveta se ostavi u vodenom kupatilu na 40 ºC 40 min. 1 ml 0,1 M perhlorne kiseline odgovara 30,02 mg
Ispitivani rastvor nije intenzivnije obojen od standarda, C14H15Cl2NS.
pripremljenog u isto vreme i na isti način korišćenjem 5,0
ml rastvora 0,8 ppm forlmaldehida (CH2O) dobijenog
razblaživanjem formaldehida, standardnog rastvora (5 ppm NEČISTOĆE
CH2O) R vodom R (20 ppm). Posmatraju se u epruvetama
duž vertikalne ose.
A. 2-hlorbenzilamin-hidrohlorid.
Metanol. Najviše 100 ppm, određen “head space” gasnom
hromatografijom (2.2.28). B. bis-tiklopidin-dihidrohlorid (2,8-bis(2-hlorfenil)-1,2,3,4,
6,7,8,9-oktahidropirido3,4:3',2',tieno3,2-cpiridin-
Ispitivani rastvor. Stavi se 0,20 g ispitivane supstance u bo- hidrohlorida).
čicu zapremine 20 ml. Doda se 1,0 ml dietilenglikola R i
zatvori gumenim membranskim zatvaračem; zatvarač se
obezbedi aluminijumskom kapom.

TIMOL
1997:0791 (2.2.1) i rastvor nije intenzivnije obojen od referentnog ras-

tvora R6 (Metoda II, 2.2.2).
TIMOL Aciditet. Masi od 1 g u tikvici po Erlenmeyeru sa staklenim
zatvaračem od 100 ml doda se 20 ml vode R. Zagreva se da
Thymolum ključa, dok se supstanca potpuno ne rastvori, ohladi se i
tikvica se zatvori. Mućka se energično 1 min. Doda se
nekoliko kristala ispitivane supstance da se započne krista-
lizacija. Mućka se energično 1 min i filtrira. U 5 ml filtrata
doda se 0,05 ml metilcrvenog rastvora R i 0,05 ml 0,01 M
natrijum-hidroksida. Rastvor je žut.

(2.2.28).
Ispitivani rastvor. Rastvori se 0,100 g u alkoholu R i dopuni

C10H14O Mr150,2 Poredbeni rastvor (a). Dopuni se 1 ml ispitivanog rastvora


DEFINICIJA
Timol je 5-metil-2-(1-metiletil)fenol. Poredbeni rastvor (c). Dopuni se 5 ml poredbenog rastvora

(b) do 10 ml alkoholom R.
OSOBINE Hromatografski postupak može da se izvede korišćenjem:
– staklene ili čelične kolone, dužine 4 m i unutrašnjeg pre-

Bezbojni kristali, vrlo teško rastvorljivi u vodi, vrlo lako čnika 2 mm, napunjene dijatomejskom zemljom za ga-
rastvorljivi u alkoholu i etru, lako rastvorljivi u etarskim snu hromatografiju, impregnirane odgovarajućom sme-
uljima i masnim uljima, slabo rastvorljivi u glicerolu. šom za razdvajanje slobodnih masnih kiselina,
Rastvara se u razblaženim rastvorima alkalnih hidroksida.
ml/min,
IDENTIFIKACIJA
Prva identifikacija: B uz održavanje temperature kolone na 80 ºC, temperature
injektora na 250 ºC a temperature detektora na 300 ºC.
A. Temperatura topljenja (2.2.14): od 48 ºC do 52 ºC. Injektuje se odvojeno po 1 l svakog rastvora i posle 2 min
povećava temperatura kolone na 240 ºC brzinom od 8
B. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom ºC/min; ova temperatura se održava 15 min. Ispitivanje je
(2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim za ti- validno samo ako pik na hromatogramu poredbenog ras-
mol HRS. tvora (b) ima odnos signal-šum (S/N) najmanje 5. Na
hromatogramu ispitivanog rastvora zbir površina svih pi-
C. Rastvori se 0,2 g, uz zagrevanje, u 2 ml natrijum- kova, osim glavnog pika, nije veći od površine glavnog
hidroksida, rastvora razblaženog R i doda se 0,2 ml pika na hromatogramu poredbenog rastvora (a) (1,0 %).
hloroforma R. Zagreva se na vodenom kupatilu. Razvija Zanemari se bilo koji pik sa površinom manjom od povr-
se ljubičasta boja. šine glavnog pika na hromatogramu poredbenog rastvora
D. Rastvori se oko 2 mg u 1 ml sirćetne kiseline, bezvodne (c).
R. Doda se 0,15 ml sumporne kiseline R i 0,05 ml azo-
tne kiseline R. Razvija se plavičastozelena boja. Ostatak posle uparavanja. Uparava se 2,00 g na vodenom
kupatilu i zagreva u sušnici na temperaturi od 100 ºC do
105 ºC 1 h. Masa ostatka nije veća od 1,0 mg (0,05 %).
ISPITIVANJA
ČUVANJE
Izgled rastvora. Rastvori se 1,0 g u 10 ml natrijum-hidrok-
sida, rastvora razblaženog R. Opalescencija rastvora nije Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od
intenzivnija od opalescentnije referentne suspenzije IV svetlosti.

TIMOLOL-MALEAT
1997:0572 nja i ohladi. U 0,2 ml ovog rastvora doda se rastvor 10

mg rezorcinola R u 3 ml sumporne kiseline R. Zagreva
TIMOLOL-MALEAT se na vodenom kupatilu 15 min; razvija se ljubičastocr-
vena boja. Doda se 0,2 ml rastvora 100 g/l kalijum-bro-
mida R i zagreva 5 min na vodenom kupatilu. Boja pos-
Timololi maleas taje ljubičastoplava.
ISPITIVANJA
Rastvor S. Rastvori se 0,5 g vode, bez prisustva ugljen-

C17H28N4O7S Mr 432,5 pH (2.2.3). pH vrednost rastvora S je od 3,8 do 4,3.
Specifična optička rotacija (2.2.7). Rastvori se 1,000 g u 1

DEFINICIJA M hlorovodoničnoj kiselini i dopuni do 10,0 ml istom
kiselinom. Specifična optička rotacija je od –5,7º do –6,2º.
Timolol-maleat sadrži od 98,5 % do 101,0 % (S)-1-[(1,1-
dimetiletil)amino]-3-[4-(4-morfolinil)-1,2,5-tiadiazol-3-il]
oksi-2-propanol-(Z)-hidrogenbutendioata, izračunato u od-
nosu na osušenu supstancu. Ispitivani rastvor (a). Rastvori se 0,5 g ispitivane supstance
OSOBINE Ispitivani rastvor (b). Dopuni se 1 ml ispitivanog rastvora

Beo ili skoro beo, kristalan prašak ili bezbojni kristali, ume-
reno rastvorljivi u vodi i u alkoholu, gotovo nerastvorljivi u Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 10 mg timolol-maleata
etru.
Topi se na oko 199 ºC, uz raspadanje. Poredbeni rastvor (b). Dopuni se 10 ml ispitivanog rastvora

IDENTIFIKACIJA Hromatogram se razvija u dužini od 15 cm uz mobilnu fazu
amonijak, koncentrovani R - metanol R - metilenhlorid R
Prva identifikacija: A, B. (1:20:80 V/V/V). Hromatogram se osuši na vazduhu i
Druga identifikacija: A, C, D. posmatra pod UV svetlošću na 254 nm. Bilo koja mrlja na
A. Odgovara zahtevima ispitivanja za specifičnu optičku nije intenzivnija od mrlje na hromatogramu poredbenog
rotaciju (videti Ispitivanja). rastvora (b) (0,4 %). Zanemari se mrlja koja ostaje na sta-
rtnoj tački. Ploča se izloži parama joda 2 h. Bilo koja mrlja
B. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom na hromatogramu ispitivanog rastvora (a), osim glavne mr-
(2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim za ti- lje, nije intenzivnija od mrlje na hromatogramu poredbenog
molol-maleat HRS. rastvora (b) (0,4 %). Zanemari se mrlja koja ostaje na sta-
C. Posmatraju se hromatogrami dobijeni u ispitivanju rtnoj tački.
srodnih supstanci posle izlaganja parama joda. Glavna
0,500 g sušenjem u sušnici na temperaturi od 100 ºC do 105
po položaju, boji i veličini glavnoj mrlji na hromato-
ºC.
gramu poredbenog rastvora (a).
D. Homogeno se izmeša 0,1g sa smešom 1 ml natrijum-
hidroksida, razblaženog R i 3 ml vode R. Promućka se
sa 3 zapremine od po 5 ml etra R. U 0,1 ml vodenog
sloja doda se rastvor 10 mg rezorcinola R u 3 ml sum- ODREĐIVANJE
porne kiseline R. Zagreva se na vodenom kupatilu 15
min. Ne razvija se ljubičastocrvena boja. Ostatak vode- Rastvori se 0,350 g u 60 ml sirćetne kiseline, bezvodne R.
nog sloja se neutrališe sumpornom kiselinom, razblaže- Titrira se 0,1 M perhlornom kiselinom uz potenciometrijsko
nom R i doda se 1 ml bromne vode R. Zagreva se na određivanje završne tačke titracije (2.2.20).
vodenom kupatilu 15 min, zatim se zagreva do ključa-

TINIDAZOL
1 ml 0,1M perhlorne kiseline odgovara 43,25 mg D. Posmatraju se hromatogrami dobijeni u ispitivanju srod-
C17H28N4O7S. nih supstanci. Glavna mrlja na hromatogramu ispitiva-
nog rastvora (b) slična je po položaju i veličini glavnoj
mrlji na hromatogramu poredbenog rastvora (a).
ČUVANJE
E. U oko 10 mg doda se oko 10 mg cinka praška R, 0,3 ml
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od hlorovodonične kiseline R i 1 ml vode R. Zagreva se u
svetlosti. vodenom kupatilu 5 min i ohladi. Rastvor daje reakciju
primarnih aromatičnih amina (2.3.1).
ISPITIVANJA
1997:1051
Izgled rastvora. Rastvori se 1,0 g u acetonu R i dopuni do
TINIDAZOL intenzivnije obojen od referentnog rastvora Y5 (Metoda II,
2.2.2).
Tinidazolum Srodne supstance. Ispituju se hromatografijom na tankom

stance u metanolu R u ultrazvučnom kupatilu i dopuni do
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 20 mg tinidazola HRS u
C8H13N3O4S Mr 247,3
DEFINICIJA tvora (b) do 20 ml sa metanolom R.
Tindazol sadrži od 98,0 % do 101,0 % 1-(2-etilsulfoniletil)- Poredbeni rastvor (c). Dopuni se 4 ml poredbenog rastvora
2-metil-5-nitromidazola, izračunatog u odnosu na osušenu (b) do 10 ml metanolom R.
supstancu.
Poredbeni rastvor (d). Rastvori se 10 mg 2-metil-5-
nitroimidazola R (nečistoća-A) u metanolu R i dopuni do
OSOBINE 100 ml istim rastvaračem.
Poredbeni rastvor (e). Rastvori se 10 mg tinidazola, nečis-
Skoro beo ili bledožut, kristalan prašak, gotovo nerastvor- toće-B HRS u metanolu R i dopuni do 100 ml istim
ljiv u vodi, umereno rastvorljiv u acetonu i metilenhloridu, rastvaračem.
slabo rastvorljiv u metanolu.
Ploča se zagreva 1 h na 110 ºC pa ohladi.
IDENTIFIKACIJA Na ploču se nanese odvojeno po 10 l svakog rastvora.

Hromatogram se razvija u dužini od 15 cm uz mobilnu fazu
Prva identifikacija: A, C. butanol R - etilacetat R ( 25:75 V/V). Hromatogram se osuši
na vazduhu i posmatra pod UV svetlošću na 254 nm. Mo-
Druga identifikacija: A, B, D, E. guće mrlje koje odgovaraju tinidazolu nečistoći-A i tinida-
zolu nečistoći-B na hromatogramu ispitivanog rastvora (a)
A. Temperatura topljenja (2.2.14): od 125º do 128º.
nisu intenzivnije od odgovarajućih mrlja na hromatogramu
B. Rastvori se 10,0 mg u metanolu R i dopuni do 100,0 ml poredbenog rastvora (d), odnosno (e) (po 0,5 %). Bilo koja
istim rastvaračem. Dopuni se 1,0 ml rastvora do 10,0 ml mrlja, osim glavne mrlje i mogućih mrlja koje odgovaraju
metanolom R. Ispitivan u oblasti od 220 nm do 350 nm tinidazol nečistoćama-A i -B na hromatogramu ispitivanog
(2.2.25), rastvor pokazuje apsorpcioni maksimum na rastvora (a), nisu intenzivnije od mrlje na hromatogramu
310 nm. Specifična apsorbancija na maksimumu je od poredbenog rastvora (b) (0,5 %) i najviše jedna takva mrlja
340 do 360. je intenzivnija od mrlje na hromatogramu poredbenog ras-
tvora (c) (0,2 %).
(2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim za Teški metali (2.4.8). 1,0 g odgovara zahtevima limit testa
tinidazol HRS. Ispitivana i referentna supstanca prip- D za teške metale (20 ppm). Pripremi se standard korišće-
reme se tehnikom diska. njem 2 ml olova, standardnog rastvora (10 ppm Pb) R.

TINKTURE
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5 %, određen za PROIZVODNJA

ºC. Izrada postupkom perkolacije. Materijal koji će se
ekstrahovati po potrebi se usitnjava do određenog stepena
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g. usitnjenosti. Usitnjena droga se dobro izmeša sa propisa-
nom količinom rastvarača za ekstrakciju i ostavi da stoji
određeno vreme. Prenese se u perkolator i pusti da perkolat
ODREĐIVANJE lako ističe, vodeći računa da je materijal koji se ekstrahuje
sve vreme prekriven rastvaračem za ekstrakciju. Ostatak se
Rastvori se 0,150 g u 25 ml sirćetne kiseline, bezvodne R. može ispresovati i izdvojena tečnost sjediniti sa perkolatom.
sko određivanje završne tačke titracije (2.2.20). Izrada postupkom maceracije. Ukoliko drugačije nije
propisano, materijal koji treba da se ekstrahuje usitni se do
1 ml 0,1 M perhlorne kiseline odgovara 24,73 mg odgovarajućeg stepena. Dobro se izmeša sa propisanim
C8H13N3O4S. rastvaračem za ekstrakciju i smeša se ostavi da stoji propi-
sano vreme u zatvorenoj posudi. Ostatak se razdvaja od
ekstrahovane tečnosti i, ako je potrebno, ispresuje. Ako se
ČUVANJE droga presuje, dobijena tečnost se sjedini sa ekstrahovanom
tečnošću koja je proizvod maceracije.
svetlosti. Izrada iz ekstrakta. Tinktura se priprema rastvaranjem ili
razblaživanjem ekstrakta, uz korišćenje alkohola odgovara-
juće koncentracije. Sadržaj alkohola i komponenata ili, gde
NEČISTOĆE je potrebno, sadržaj alkohola i suvog ostatka odgovara sadr-
žaju u tinkturi dobijenoj postupkom maceracije ili perkola-
A. 2-metil-5-nitroimidazol, cije.
B. 1-(2-etilsulfoniletil)-2-metil-4-nitroimidazol. Podešavanje komponenata. Podešavanje sadržaja
komponenata može da se izvede, ako je potrebno, ili
dodavanjem rastvarača za ekstrakciju odgovarajuće
koncentracije ili dodavanjem druge tintkure dobijene iz bi-
ljne ili životinjske droge.
1997:0792
TINKTURE ISPITIVANJA
Relativna gustina (2.2.5). Tinktura odgovara zahtevima

Tincturae propisanim u monografiji.
Sadržaj etanola (2.9.10). Sadržaj etanola odgovara
propisanom sadržaju.
DEFINICIJA Metanol i 2-propanol (2.9.11). Najviše 0,05 % V/V meta-
nola i najviše 0,05 % V/V 2-propanola, osim ako nije
Tinkture su tečni preparati koji se obično dobijaju iz osuše- drugačije propisano.
nih biljnih i životinjskih droga. Za izradu nekih preparata,
droga za ekstrakciju mora se prethodno tretirati u cilju, na Suvi ostatak. Tinktura odgovara zahtevima propisanim u
primer, inaktivacije enzima, usitnjavanja ili odmašćivanja. monografiji. U posudu ravnog dna, prečnika oko 50 mm i
visine 30 mm, brzo se unese 2,0 g ili 2,0 ml tinkture. Upari
Tinkture se pripremaju postupkom maceracije, perkolacije se do suva na vodenom kupatilu i suši u sušnici na tempera-
ili nekom drugom pogodnom validiranom metodom, turi od 100 ºC do 105 ºC 3 h. Ostavi se da se ohladi u
korišćenjem alkohola odgovarajuće koncentracije. Tinkture eksikatoru iznad fosfor(V)-oksida R i izmeri. Rezultat se
se takođe mogu dobiti rastvaranjem ili razblaživanjem izražava u masenim % ili u g/l.
ekstrakata u alkoholu odgovarajuće koncentracije.
Tinkture se obično dobijaju korišćenjem ili 1 dela droge i ČUVANJE
10 delova rastvarača za ekstrakciju ili 1 dela droge i 5 de-
lova rastvarača za ekstrakciju. One su obično bistre. Staja- Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od
njem može da se izdvoji slab talog, što je prihvatljivo sve svetlosti.
dok se sastav značajno ne promeni.

TIOPENTON-NATRIJUM I NATRIJUM-KARBONAT
OZNAČAVANJE etarski sloj, ispere sa 10 ml vode R, osuši preko natri-

jum-sulfata, bezvodnog R i filtrira. Filtrat se upari do
Na signaturi se navodi: suva i ostatak osuši na temperaturi od 100 ºC do 105 ºC
(ispitivani ostatak). Odredi se temperatura topljenja
– biljna ili životinjska droga koja je korišćena, (2.2.14) ispitivanog ostatka. Pomešaju se jednaki delovi
ispitivanog ostatka i tiopentona HRS pa se odredi
– ako je korišćena sveža biljna ili životinjska droga, to
temperatura topljenja smeše. Razlika između tempera-
treba da bude naznačeno,
tura topljenja (koja je oko 160 ºC) nije veća od 2 ºC.
– koncentracija alkohola koja je korišćena u izradi,
– koncentracija alkohola u gotovoj tinkturi, (2.2.2), upoređivanjem ispitivanog ostatka (videti
ispitivanje za identifikaciju A) sa IR spektrom dobije-
– sadržaj aktivne komponente i/ili odnos droge sa nim za tiopenton HRS.
rastvaračem za ekstrakciju ili odnos droge i gotove tink-
ture. C. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27), na
Ispitivani rastvor. Rastvori se 0,1 g ispitivane susp-
1997:0212 Poredbeni rastvor. Rastvori se 85 mg tiopentona HRS u
10 ml natrijum-hidroksida, rastvora razblaženog R i do-
TIOPENTON-NATRIJUM I puni do 100 ml vodom R.
NATRIJUM-KARBONAT Na ploču se nanese odvojeno po 10 l svakog rastvora.
Hromatogram se razvija u dužini od 18 cm korišćenjem
donjeg sloja smeše amonijak, koncentrovani R - alkohol
Thipental natricum et natrii carbonas R - hloroform R (5:15:80 V/V/V). Posmatra se odmah
tvora.
D. Daje reakciju N-nesupstituisanih barbiturata (2.3.1).
E. Daje reakciju (a) natrijuma (2.3.1).
ISPITIVANJA
DEFINICIJA
Tiopenton-natrijum i natrijum-karbonat je smeša natriju- dioksida R i dopuni do 50 ml istim rastvaračem.
move soli 5-etil-5-(1-metilbutil)-2-tiokso-1H,5H-pirimidin-
4,6-diona (C11H17N2O2S; Mr 264,3) i bezvodnog natrijum- Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.2.1) i nije intenziv-
karbonata, koji sadrži od 84,0 % do 87,0 % tiopentona i od nije obojen od referentnog rastvora GY3 (Metoda II, 2.2.2).
10,2 % do 11,2 % Na, oba izračunata u odnosu na osušenu Srodne supstance. Ispituju se hromatografijom na tankom
supstancu. sloju (2.2.27), na silikagelu GF254 R kao adsorbensu.
OSOBINE vodi R i dopuni do 100 ml istim rastvaračem. Zanemari se
pojava mogućeg taloga.
Žućkastobeo prašak, higroskopan, lako rastvorljiv u vodi,
delimično rastvorljiv u etanolu, gotovo nerastvorljiv u etru. Poredbeni rastvor. Dopuni se 0,5 ml ispitivanog rastvora
do 100 ml vodom R.

IDENTIFIKACIJA
Hromatogram se razvija u dužini od 15 cm korišćenjem do-
njeg sloja smeše amonijak, koncentrovani R - alkohol R -
hloroform R (5:15:80 V/V/V). Posmatra se odmah pod UV
Druga identifikacija: A, C, D, E. svetlošću na 254 nm. Bilo koja mrlja na hromatogramu
A. Zakiseli se 10 ml rastvora S (videti Ispitivanja) mrlje na hromatogramu poredbenog rastvora (0,5 %). Zane-
hlorovodoničnom kiselinom, razblaženom R. Nastaje mari se bilo koja mrlja na startnoj tački.
efervescencija. Promućka se sa 20 ml etra R. Odvoji se

TIORIDAZIN-HIDROHLORID
Hloridi (2.4.4). U 5 ml rastvora S doda se 35 ml vode R i DEFINICIJA

10 ml azotne kiseline, razblažene R. Promućka se sa 3
zapremine od po 25 ml etra R i odbace se etarski slojevi. Tioridazin-hidrohlorid sadrži od 99,0 % do 101,0 % (RS)-
Etar iz vodenog sloja se ukloni zagrevanjem na vodenom 10-2-(1-metil-2-piperidil)etil-2-(metiltio)-fenotiazin-
kupatilu. 15 ml vodenog sloja odgovara zahtevima limit te- hidrohlorida, izračunato u odnosu na osušenu supstancu.
sta za hloride (330 ppm).
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 2,5 %, određen za OSOBINE
0,50 g sušenjem u vakuumu na temperaturi od 100 º C 4 h.
Beo ili skoro beo, kristalan prašak, lako rastvorljiv u vodi i
u metanolu, umereno rastvorljiv u alkoholu, gotovo
ODREĐIVANJE nerastvorljiv u etru.
Natrijum. Rastvori se 0,400 g u 30 ml vode R. Doda se 0,1
ml metilcrvenog, rastvora R i titrira 0,1 M hlorovodonič- IDENTIFIKACIJA
nom kiselinom do crvene boje. Pažljivo se zagreva da ključa
u toku 2 min. Ohladi se i, ako je potrebno, nastavi se titra- Prva identifikacija: A, C.
cija 0,1 M hlorovodoničnom kiselinom do crvene boje.
1 ml 0,1 M hlorovodonične kiseline odgovara 2,299 mg Na.
Tiopenton. Rastvori se 0,150 g u 5 ml vode R. Doda se 2 (2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim za
ml sumporne kiseline, razblažene R i promućka sa 4 zapre- tioridazin-hidrohlorid HRS.
mine od po 10 ml hloroforma R. Spoje se hloroformski slo-
jevi, filtriraju pa se filtrat upari do suva na vodenom kupa- B. Odgovara zahtevima identifikacije fenotiazina
tilu. Ostatak se rastvori u 30 ml prethodno neutralisanog hromatografijom na tankom sloju (2.3.3).
dimetilformamida R i doda se 0,1 ml rastvora 2 g/l timolpla-
vog R u metanolu R. Titrira se odmah 0,1 M litijum-meto- C. 0,2 g daje reakciju (b) hlorida (2.3.1).
ksidom do plave boje. Rastvor se zaštiti od atmosferskog
ugljen-dioksida u toku titracije.
ISPITIVANJA
1 ml 0,1 M litijum-metoksida odgovara 24,23 mg
C11H18N2O2S. Postupci se izvode zaštićeno od svetlosti.
Izgled rastvora. Rastvori se 1,0 g u metanolu R i dopuni do
ČUVANJE 20 ml sa istim rastvaračem. Rastvor je bistar (2.2.1) i nije
intenzivnije obojen od intenziteta 6 u nizu referentnih ras-
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od tvora koji po boji najviše odgovaraju (Metoda II, 2.2.2).
svetlosti. pH (2.2.3). Rastvori se 0,20 g u 20 ml vode, bez prisustva
1997:0586
Postupci se izvode što je brže moguće, zaštićeno od svetlo-
sti. Ispitivani rastvor se nanese poslednji.
TIORIDAZIN-HIDROHLORID
Ispitivani rastvor. Rastvori se 0,2 g u smeši amonijak,
koncentrovani R - metanol R (2:98 V/V) i dopuni do 10 ml
Thioridazini hydrochloridum istom smešom rastvarača.
do 100 ml smešom amonijak, koncentrovani R - metanol R
(2:98 V/V). Dopuni se 10 ml ovog rastvora do 100 ml istom
do 100 ml smešom amonijak koncentrovani R - metanol R
(2:98 V/V ). Dopuni se 10 ml ovog rastvora do 100 ml istom

Hromatogram se razvija u dužini od 15 cm uz mobilnu fazu
C21H27ClN2S2 Mr 407,0 amonijak, koncentrovani R - 2-propanol R - hloroform R

TIROZIN
(1:25:74 V/V/V). Hromatogram se osuši na vazduhu. Isprska OSOBINE

se prvo sveže pripremljenom smešom kalijum-jodbizmutat,
rastvor R – sirćetna kiselina, razblažena R (1:10 V/V) a za- Beo kristalan prašak ili bezbojni kristali, vrlo teško rastvor-
tim sveže pripremljenim vodonik-peroksidom, rastvorom ljivi u vodi, gotovo nerastvorljivi u alkoholu. Rastvara se u
razblaženim R. Hromatogram se odmah prekrije staklenom razblaženim mineralnim kiselinama i razblaženim rastvo-
pločom iste veličine. Bilo koja mrlja na hromatogramu rima alkalnih hidroksida.
mrlje na hromatogramu poredbenog rastvora (a) (0,2 %) i
najviše 2 takve mrlje su intenzivnije od mrlje na hromato- IDENTIFIKACIJA
dno samo ako je mrlja na hromatogramu poredbenog ras- Prva identifikacija: A, B.
tvora (b) jasno vidljiva.
A. Odgovara zahtevima ispitivanja za specifičnu optičku
(2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom tirozina HRS.
Ispitivana i referentna supstanca pripreme se tehnikom
ºC 4 h.
diska.
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g. C. Posmatraju se hromatogrami dobijen u ispitivanju za
ninhidrin-pozitivne supstance. Glavna mrlja na
hromatogramu ispitivanog rastvora (b) slična je po
ODREĐIVANJE položaju, boji i veličini glavnoj mrlji na hromatogramu
Rastvori se 0,300 g u smeši 10 ml sirćetne kiseline, bezvo-
dne R i 60 ml sirćetne kiseline, anhidrida R. Titrira se 0,1 D. U oko 50 mg doda se 1 ml azotne kiseline, razblažene R.
M perhlornom kiselinom, uz potenciometrijsko određivanje Tamnocrvena boja nastaje u roku od 15 min.
E. Rastvori se oko 30 mg u 2 ml natrijum-hidroksida, ras-
1 ml 0,1 M perhlorne kiseline odgovara 40,70 mg tvora, razblaženog R. Doda se 3 ml sveže pripremljene
C21H27ClN2S2. smeše jednakih zapremina rastvora 100 g/l natrijum-nit-
rita R i rastvora 0,5 g sulfanilne kiseline R u smeši 6 ml
hlorovodonične kiseline R1 i 94 ml vode R. Nastaje
ČUVANJE narandžastocrvena boja.

Izgled rastvora. Rastvori se 0,5 g u hlorovodničnoj kiselini,

razblaženoj R i dopuni do 20 ml istom kiselinom. Rastvor
1997:1161 je bistar (2.2.1) i nije intenzivnije obojen od referentnog
rastvora Y7 (Metoda II, 2.2.2).
TIROZIN Specifična optička rotacija (2.2.7). Rastvori se 1,25 g u
smeši jednakih zapremina hlorovodonične kiseline, razbla-
žene R i vode R i dopuni do 25,0 ml istom smešom rastva-
Tyrosinum rača. Specifična optička rotacija je od -11,0º do -12,3º,
jom na tankom sloju (2.2.27), na odgovarajućem silikagelu
kao adsorbensu.
C9H11NO3 Mr 181,2 stance u amonijaku, razblaženom R2 i dopuni do 10 ml vo-
dom R.
DEFINICIJA Ispitivani rastvor (b). Dopuni se 1 ml ispitivanog rastvora

Tirozin sadrži od 99,0 % do 101,0 % (S)-2-amino-3-(4- Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 10 mg tirozina HRS u 1
hidroksifenil)propanske kiseline, izračunato u odnosu na ml amonijaka, razblaženog R2 i dopuni do 50 ml vodom R.
osušenu supstancu.

TITAN-DIOKSID
Poredbeni rastvor (b). Dopuni se 5 ml ispitivanog rastvora 1997:0150

(b) do 20 ml vodom R.
Poredbeni rastvor (c). Rastvori se 10 mg tirozina HRS i 10 TITAN-DIOKSID
mg fenilalanina HRS u 1 ml amonijaka, razblaženog R2 i
dopuni do 25 ml vodom R.
Titanii dioxidum
fazu: amonijak, koncentrovani R1 - propanol R (30:70 V/V). TiO2 Mr 79,9
Hromatogram se osuši na vazduhu, isprska sa ninhidrin,
rastvorom R i zagreva 15 min na 100 °C do 105 °C. Bilo
koja mrlja na hromatogramu ispitivanog rastvora (a), osim DEFINICIJA
poredbenog rastvora (b) (0,5 %). Ispitivanje je validno Titan-dioksid sadrži od 98,0 % do 100,5 % TiO .
2
samo ako se na hromatogramu ispitivanog rastvora (c) po-
jave dve jasno razdvojene mrlje.
Hloridi (2.4.4). Rastvori se 0,25 g u 3 ml azotne kiseline, OSOBINE
razblažene R i dopuni do 15 ml vodom R. Rastvor odgovara
zahtevima limit testa za hloride, bez daljeg dodatka azotne Beo ili skoro beo, kristalan prašak, gotovo nerastvorljiv u
kiseline (200 ppm). vodi. Ne rastvara se u razblaženim mineralnim kiselinama,
Sulfati (2.4.13). Rastvori se uz pažljivo zagrevanje, 0,5 g u ali se sporo rastvara u vrućoj koncentrovanoj sumpornoj
5 ml hlorovodonične kiseline, razblažene R i dopuni do 15 kiselini.
ml vodom destilovanom R. Rastvor odgovara zahtevima li-
mit testa za sulfate (300 ppm).
IDENTIFIKACIJA
Amonijum (2.4.1). 0,10 g odgovara zahtevima limit testa B
za amonijum (200 ppm). Pripremi se standard korišćenjem
A. Kada se jako zagreva postaje bledožut; boja nestaje pri
0,2 ml amonijuma, standardnog rastvora (100 ppm NH4) R.
hlađenju.
Umesto magnezijum-oksida, teškog R koristi se 2,0 ml
natrijum-hidroksida, rastvora, koncentrovanog R. B. U 5 ml rastvora S2 (videti Ispitivanja) doda se 0,1 ml
vodonik-peroksida, rastvora koncentrovanog R.. Javlja
se narandžastocrvena boja.
njem 2 ml olova, standardnog rastvora (10 ppm Pb) R. C. U 5 ml rastvora S2 doda se 0,5 g cinka R u granulama.
Gvožđe (2.4.9). Rastvori se u levku za odvajanje 1,0 g u 10 Posle 45 min smeša ima ljubičastoplavu boju.
ml hlorovodonične kiseline, razblažene R. Mućka se tri puta
po 3 min sa po 10 ml metilizobutilketona R1. Sjedinjenim
organskim slojevima doda se 10 ml vode R i mućka 3 min.
Vodeni sloj odgovara zahtevima limit testa za gvožđe (10 ISPITIVANJA
ppm).
Rastvor S1. Mućka se 20,0 g sa 30 ml hlorovodonične
kiseline R 1 min. Doda se 100 ml vode, destilovane R pa se
smeša zagreva do ključanja. Vrela smeša se filtrira kroz
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g. čvršći filter papir dok se ne dobije bistar filtrat. Filter se is-
pere sa 60 ml vode, destilovane R, a tečnost od ispiranja sje-
dini se sa filtratom. Dopuni se do 200 ml vodom destilova-
ODREĐIVANJE nom, R.
Rastvor S2. Pomeša se 0,500 g (m g) sa 5 g natrijum-sul-

fata, bezvodnog R u posudi za digestiju sa dugim grlom
Doda se 30 ml sirćetne kiseline, bezvodne R. Titrira se 0,1
zapremine 300 ml. Doda se 10 ml vode R i pomeša. Doda
M perhlornom kiselinom, uz potenciometrijsko određivanje
završne tačke titracije (2.2.20). se 10 ml sumporne kiseline R i zagreva uz snažno ključanje,
uz uobičajene mere opreza, sve dok se ne dobije bistar ras-
1 ml 0,1 M perhlorne kiseline odgovara 18,12 mg tvor. Ohladi se, pa se polako doda ohlađena smeša 30 ml
C9H11NO3. vode R i 10 ml sumporne kiseline R, ponovo ohladi i dopuni
do 100,0 ml vodom R.
ČUVANJE Izgled rastvora. Intenzitet opalescencije rastvora S2 nije

veći od opalescencije referentne suspenzije II (2.2.1) i ras-
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od tvor je bezbojan (Metoda II, 2.2.2).
svetlosti.

TOBRAMICIN
Aciditet ili alkalitet. Mućka se 5,0 g sa 50 ml vode, bez ODREĐIVANJE

prisustva ugljen-dioksida R 5 min. Centrifugira se ili filtrira
sve dok se ne dobije bistar rastvor. U 10 ml rastvora doda U 300 g cinka R u granulama (710) doda se 300 ml rastvora
se 0,1 ml bromtimolplavog, rastvora R1. Potrebno je 20 g/l živa(II)-nitrata R i 2 ml azotne kiseline R, mućka 10
najviše 1 ml 0.01 M hlorovodonične kiseline ili 0,01 M min i ispere vodom R. Amalgamom cinka napuni se
natrijum-hidroksida da se promeni boja indikatora. staklena cev dužine oko 400 mm i prečnika oko 20 mm,
koja ima slavinu i filter pločicu. Kroz kolonu se propusti
Supstance rastvorljive u vodi. U 10,0 g doda se rastvor 100 ml sumporne kiseline, razblažene R, a zatim 100 ml
0,5 g amonijum-sulfata R u 150 ml vode R i zagreva da vode R, vodeći računa da je amalgam uvek prekriven
ključa 5 min. Ohladi se, dopuni do 200 ml vodom R i filtrira tečnošću. Kroz kolonu se polako propušta, protokom od
dok se ne dobije bistar rastvor. Uparava se 100 ml ovog ras- oko 3 ml/min, smeša 100 ml sumporne kiseline, razblažene
tvora do suva u prethodno odmerenoj posudi i žari. Masa R i 100 ml vode R, a zatim 100 ml vode R. Sakupi se eluat u
ostatka je najviše 25 mg (0,5 %). tikvici po Erlenmeyeru zapremine 500 ml, u kojoj je 50,0
ml rastvora 150 g/l gvožđe(III)amonijum-sulfata R, pripre-
Antimon. U 10 ml rastvora S2 doda se 10 ml hlorovodoni-
mljenog u smeši sumporna kiselina R - voda R (1:3 V/V).
čne kiseline R i 10 ml vode R. Ohladi se do 20 ºC, ako je
Doda se 0,1 ml feroina R i odmah titrira 0,1 M amonijum-
potrebno, i doda 0,15 ml natrijum-nitrita, rastvora R. Posle
cer(IV)-nitratom do zelenkaste boje (n1 ml). Kroz kolonu se
5 min, doda se 5 ml rastvora 10 g/l hidroksilamin-hidrohlo-
polako propusti, pri protoku od 3 ml/min, smeša 50 ml
rida R i 10 ml sveže pripremljenog rastvora 0,1 g/l roda-
sumporne kiseline, razblažene R i 50 ml vode R, zatim 20
mina B R. Dobro se promeša posle svakog dodavanja.
ml rastvora S2, pa smeša 50 ml sumporne kiseline,
Energično se mućka sa 10,0 ml toluena R 1 min. Ostavi se
razblažene R i 50 ml vode R i konačno 100 ml vode R.
da se faze razdvoje i centrifugira 2 min ako je potrebno.
Sakupi se eluat u tikvici po Erlenmeyeru zapremine 500 ml,
Bilo koja ružičasta boja u toluenskoj fazi nije intenzivnija u kojoj je 50,0 ml rastvora 150 g/l gvožđe(III)amonijum-
od ružičaste boje u toluenskoj fazi standarda pripremljenog sulfata R, pripremljenog u smeši sumporna kiselina R -
u isto vreme i na isti način, korišćenjem smeše 5,0 ml anti- voda R (1:3 V/V). Ispere se donji kraj kolone vodom R, doda
mona, standardnog rastvora (1 ppm Sb) R, 10 ml 0,1 ml feroina R i odmah titrira 0,1 M amonijum-cer(IV)-
hlorovodonične kiseline R i 15 ml rastvora koji sadrži 0,5 g nitratom do zelenkaste boje (n2 ml).
natrijum-sulfata, bezvodnog R i 2 ml sumporne kiseline R, Izračuna se sadržaj TiO u % iz izraza:
2
umesto smeše 10 ml rastvora S2, 10 ml hlorovodonične
kiseline R i 10 ml vode R (100 ppm).
3,99  (n2  n1 )
Arsen (2.4.2). Prenese se 0,50 g u balon sa okruglim dnom m
od 250 ml sa termometrom, levkom sa slavinom i m = masa ispitivane supstance u g, upotrebljena za prip-
odvodnom cevi, povezan sa tikvicom koja sadrži 30 ml remu rastvora S2.
vode R. Doda se 50 ml vode R, 0,5 g hidrazin-sulfata R, 0,5
g kalijum-bromida R i 20 g natrijum-hlorida R. Kroz levak
se u kapima doda 25 ml sumporne kiseline R, zagreva se i
održava temperatura tečnosti od 110 ºC do 115 ºC 20 min. 1997:0645
Para se sakuplja u tikvici koja sadrži 30 ml vode R. Dopuni
se do 50 ml vodom R. 20 ml ovog rastvora odgovara zahte- TOBRAMICIN
vima limit testa A za arsen (5ppm).
Barijum. U 10 ml rastvora S1 doda se 1 ml sumporne kise- Tobramycinum

line, razblažene R. Posle 30 min, opalescencija rastvora nije
intenzivnija od opalescencije smeše 10 ml rastvora S1 i 1
ml vode, destilovane R.
Teški metali (2.4.8). Dopuni se 10 ml rastvora S1 do 20 ml

testa A za teške metale (20 ppm). Pripremi se standard
Gvožđe. U 8 ml rastvora S2 doda se 4 ml vode R. Pomeša

se i doda 0,05 ml bromne vode R. Ostavi se da stoji 5 min i
ukloni višak broma strujom vazduha. Doda se 3 ml kalijum-
tiocijanata, rastvora R. Bilo koja boja rastvora nije
intenzivnija od boje standarda pripremljenog u isto vreme i
na isti način, korišćenjem smeše 4 ml gvožđa, standardnog
rastvora (2 ppm Fe) R i 8 ml rastvora 200 g/l sumporne
kiseline R (200 ppm). C18H37N5O9 Mr 467,5

TOBRAMICIN
DEFINICIJA ISPITIVANJA
Tobramicin je O-3-amino-3-deoksi--D-glukopiranozil- pH (2.2.3). Rastvori se 1,0 g u 10 ml vode, bez prisustva

(1→6)-O-2,6-diamino-2,3,6-trideoksi--D-ribo- ugljen-dioksida R. pH vrednost rastvora je od 9,0 do 11,0.
heksapiranozil-(1→4-2-deoksi-D-streptamin, antimikrobna
supstanca koju proizvodi Streptomyces tenebrarius ili je
dobijena na drugi način. Aktivnost je najmanje 930 i.j. po vodi R i dopuni do 25 ml istim rastvaračem. Specifična
miligramu, izračunato u odnosu na bezvodnu supstancu, optička rotacija je od +138º do +148º, izračunata u odnosu
na bezvodnu supstancu bez prisustva 2-metilpropanola.
bez prisustva 2-metilpropanola.
sloju (2.2.27), na silikagelu H R kao adsorbensu.
PROIZVODNJA
Proizvodi se postupkom koje treba da eliminiše ili smanji smeši amonijak, razblaženi R2 - voda R (1:99 V/V) i dopuni
na najmanju moguću meru, prisusrvo depresornih supstanci. do 10 ml istom smešom rastvarača.

OSOBINE 100 ml smešom amonijak, razblaženi R2 - voda R (1:99
V/V).
Beo ili skoro beo prašak, lako rastvorljiv u vodi, vrlo teško
rastvorljiv u alkoholu, gotovo nerastvorljiv u etru. Na ploču se nanese odvojeno po 5 l svakog rastvora.
fazu: alkohol R - amonijak, koncentrovani R - metiletilketon
IDENTIFIKACIJA R (1:1:1 V/V/V).. Hromatogram se osuši na vazduhu, za-
greva na 110 ºC 10 min i vruć hromatogram isprska se
Prva identifikacija: A. rastvorom pripremljenim neposredno pre upotrebe
razblaživanjem natrijum-hipohlorita rastvora, koncentrova-
Druga identifikacija: B, C. nog R vodom R, tako da sadrži 0,5 % aktivnog hlora.
Hromatogram se suši u struji hladnog vazduha sve dok
A. NMR spektar (2.2.33) za rastvor 100 g/l u površina isprskanog hromatograma ispod linije nanošenja
deuterijumoksidu R odgovara NMR spektru za rastvor daje samo vrlo bledu plavu boju sa jednom kapi kalijum-
tobramicina HRS. jodida i rastvora skroba R; izbegava se produženo izlaganje
B. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27), na hladnom vazduhu. Hromatogram se isprska kalijum-
silikagelu H R kao adsorbensu. jodidom i rastvorom skroba R. Bilo koja mrlja na
Ispitivani rastvor. Rastvori se 20 mg ispitivane sup- intenzivnija od glavne mrlje na hromatogramu poredbenog
stance u vodi R i dopuni do 5 ml istim rastvaračem. rastvora (1,0 %).
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 20 mg tobramicina 2-Metilpropanol. Najviše 1 % m/m, određeno gasnom
HRS u vodi R i dopuni do 5 ml istim rastvaračem. hromatografijom (2.2.28), korišćenjem propanola R kao
internog standarda.
Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 4 mg neomicin-sul-
fata HRS i 4 mg kanamicin-sulfata HRS u 1 ml poredbe- Rastvor internog standarda. Dopuni se 2,0 ml propanola R
nog rastvora (a). do 500,0 ml vodom R.
Na ploču se nanese odvojeno po 5l svakog rastvora. Ispitivani rastvor (a). Rastvori se 0,10 g ispitivane sup-
Hromatogram se razvija u dužini od 15 cm uz mobilnu stance u 1,0 ml vode R.
fazu: hloroform R - amonijak, koncentrovani R - meta-
nol R (10:20:30 V/V/V). Hromatogram se suši u struji Ispitivani rastvor (b). Rastvori se 0,20 g ispitivane sup-
toplog vazduha i isprska smešom jednakih zapremina stance u 1,0 ml rastvora internog standarda i doda se 1,0 ml
rastvora 2 g/l 1,3-dihidroksinaftalena R u alkoholu R i vode R.
rastvora 460 g/l sumporne kiseline R. Zagreva se na
temperaturi od 105 ºC u toku 5 do 10 min. Glavna mrlja Poredbeni rastvor. U 0,500 g 2-metilpropanola R doda se
na hromatogramu ispitivanog rastvora slična je po polo- 1,0 ml propanola R i dopuni do 500,0 ml vodom R.
žaju, boji i veličini glavnoj mrlji na hromatogramu
poredbenog rastvora (a). Identifikacija je validna samo Hromatografski postupak može da se izvede korišćenjem:
ako hromatogram poredbenog rastvora (b) pokazuje tri
– kolone dužine 1,5 m i unutrašnjeg prečnika 4 mm, napu-
jasno razdvojene glavne mrlje.
njene etilvinilbenzen-divinilbenzen kopolimerom R (150
C. Rastvori se oko 5 mg u 5 ml vode R. Doda se 5 ml ras- m do 180 m),
tvora 1 g/l ninhidrina R u alkoholu R i zagreva u vode-
nom kupatilu u toku 3 min. Razvija se ljubičastoplava – azota za hromatografiju R kao gasa nosača,
boja. – plameno-jonizujućeg detektora,

TOLBUTAMID
uz održavanje temperature kolone na 165 ºC. Injektuju se OSOBINE

odgovarajuće zapremine ispitivanog rastvora i poredbenog
rastvora. Beo, kristalan prašak, gotovo nerastvorljiv u vodi, umereno
rastvorljiv u acetonu i alkoholu, teško ratvorljiv u etru. Ras-
tvara se u razblaženim rastvorima alkalnih hidroksida.
IDENTIFIKACIJA
Sterilnost (2.6.1). Ako je namenjen za izradu parenteralnih
ili oftalmoloških preparata bez daljeg odgovarajućeg postu-
pka sterilizacije, odgovara zahtevima testa na sterilnost. Prva identifikacija: A, C.
Bakterijski endotoksini (2.6.14). Ako je namenjen za iz- Druga identifikacija: A, B, D.

radu parenteralnih preparata, bez primene naknadnog A. Temperatura topljenja (2.2.14.): od 126 ºC do 130 ºC.
sina, sadrži najviše 2,0 i.j. endotoksina/mg. B. Rastvori se 25,0 mg u metanolu R i dopuni do 100,0 ml
istim rastvaračem. Ispituje se u oblasti od 245 nm do
300 nm (2.2.25); rastvor pokazuje tri apsorpciona
ODREĐIVANJE maksimuma: na 258 nm, na 263 nm i na 275 nm, a rame
na 268 nm. Dopuni se 10,0 ml ovog rastvora do 250,0
Izvodi se mikrobiološko određivanje antibiotika (2.7.2). ml metanolom R. Ispituje se u oblasti od 220 nm do 235
nm; rastvor pokazuje jedan apsorpcioni maksimum, na
228 nm. Specifična apsorbancija na ovom maksimumu
ČUVANJE je od 480 do 520.
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru na temperaturi do
25 ºC. Ako je supstanca sterilna, čuva se u sterilnom,
tolbutamid HRS.
hermetički zatvorenom kontejneru koji obezbeđuje original-
nost pakovanja (tamper-proof). D. U 0,2 g se doda 8 ml rastvora 500 g/l sumporne kiseline
R i zagreva 30 min uz povratni hladnjak. Ostavi se da se
ohladi. Izdvajaju se kristali koji se, posle prekristaliza-
OZNAČAVANJE cije iz vruće vode R i sušenja na 100 ºC do 105 ºC, tope
(2.2.14) na 135 ºC do 140 ºC.
ISPITIVANJA
Izgled rastvora. Rastvori se 0,2 g u 5 ml natrijum-hidrok-
sida, rastvora, razblaženog R i doda 5 ml vode R. Rastvor
je bistar (2.2.1) i bezbojan (Metoda II, 2.2.2).
1997:0304 pH (2.2.3). U 2,0 g se doda 50 ml vode, bez prisustva ug-

ljen-dioksida R i zagreva 5 min na 70 ºC. Brzo se ohladi i
filtrira. pH vrednost filtrata je od 4,5 do 5,5.
TOLBUTAMID
Tolbutamidum
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 15 mg toluensulfona-
mida R u acetonu R i dopuni do 100 ml istim rastvaračem.
Poredbeni rastvor (b). U 5 ml ispitivanog rastvora se doda
C12H18N2O3S Mr 270,3 5 ml poredbenog rastvora (a).
Na ploču se nanese odvojeno 5 μl ispitivanog i poredbenog
rastvora (a) i 10 μl poredbenog rastvora (b). Hromatogram
OSOBINE se razvija u dužini od 15 cm uz mobilnu fazu: mravlja kise-
lina, bezvodna R - metanol R - hloroform R (2:8:90 V/V/V).
Tolbutamid sadrži od 99,0 % do 101,0 % 3-butil-1-[(4- Hromatogram se osuši u struji toplog vazduha i zagreva 10
metilfenil)sulfonil]uree, izračunato u odnosu na osušenu min na 110 ºC. Na dno hromatografske kade se unese po-
supstancu. suda za isparavanje koja sadrži rastvor 50 g/l kalijum-

TOLNAFTAT
permanganata R i doda jednaka zapremina hlorovodonične DEFINICIJA

kiseline R. Stavi se vruća ploča u hromatografsku kadu i
kada zatvori. Hromatogram se izloži parama hlora 2 min. Tolnaftat sadrži od 97,0 % do 103,0 % O-(2-naftil) N-metil-
Izvadi se ploča i osuši u struji hladnog vazduha dok se ne N-(3-metilfenil)tiokarbamata, izračunato u odnosu na osu-
ukloni višak hlora i dok površina adsorbensa ispod starta šenu supstancu.
više ne daje vrlo slabu plavu boju sa jednom kapi kalijum-
jodida i rastvora skroba R; izbegavati produženo izlaganje
hladnom vazduhu. Hromatogram se isprska kalijum-jodi- OSOBINE
dom i rastvorom skroba R i ostavi da stoji 5 min. Bilo koja
mrlja na hromatogramu ispitivanog rastvora, osim glavne Beo ili žućkastobeo prašak, gotovo nerastvorljiv u vodi,
mrlje, nije intenzivnija od mrlje na hromatogramu poredbe- lako rastvorljiv u acetonu i metilenhloridu, slabo rastvorljiv
nog rastvora (a) (0,3 %). Ispitivanje je validno samo ako u etru, vrlo teško u alkoholu.
hromatogram poredbenog rastvora (b) pokazuje dve jasno
razdvojene mrlje.
IDENTIFIKACIJA
mina vode R i 85 zapremina acetona R i dopuni do 20 ml
istom smešom rastvarača. 12 ml ovog rastvora odgovara
zahtevima limit testa B za teške metale (20 ppm). Pripremi Druga identifikacija: A, C, D.
se standard korišćenjem olova, standardnog rastvora (1 ppm
Pb), koji se dobija razblaživanjem olova, standardnog ras- A. Temperatura topljenja (2.2.14): od 109 ºC do 112 ºC.
tvora (100 ppm Pb) R smešom 15 zapremina vode R i 85
zapremina acetona R.
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5 %, određen za tolnaftat HRS. Ispitivana i referentna supstanca se prip-
1,000 g sušenjem u sušnici na 100 ºC do 105 ºC. reme tehnikom diska.
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g. C. Posmatraju se hromatogrami dobijeni u ispitivanju za
ODREĐIVANJE glavnoj mrlji na hromatogramu poredbenog rastvora (a).
D. Izmeša se oko 1 mg sa 0,5 ml sumporne kiseline R.
Rastvori se 0,2500 g u smeši 20 ml vode R i 40 ml alkohola
Doda se 0,05 ml formaldehida, rastvora R. Razvija se
R. Titrira se 0,1 M natrijum-hidroksidom, uz korišćenje 1
zelenkastoplava boja.
ml fenolftaleina, rastvora R kao indikatora.
C12H18N2O3S. ISPITIVANJA
Izgled rastvora. Rastvori se 0,5 g u 10 ml acetona R. Ras-

ČUVANJE tvor je bistar (2.2.1) i nije intenzivnije obojen od referent-
nog rastvora Y6 (Metoda II, 2.2.2).

1997:1158
TOLNAFTAT (a) do 10 ml acetonom R.
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 25 mg tolnaftata HRS u

Tolnaftatum acetonu R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem.

(b) do 10 ml acetonom R.
Poredbeni rastvor (c). Rastvori se 50 mg β-naftola R u 1 ml

ispitivanog rastvora (a) i dopuni do 10 ml acetonom R.

C19H17NOS Mr 307,4 Hromatogram se razvija u dužini od 12 cm uz mobilnu fazu

α(-TOKOFEROL
toluen R. Hromatogram se osuši na vazduhu i posmatra pod 1997:0692

od mrlje na hromatogramu poredbenog rastvora (b) (0,5 %).
-TOKOFEROL
Ispitivanje je validno samo ako hromatogram poredbenog
rastvora (c) pokazuje dve jasno razdvojene mrlje.
-Tocopherolum
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5 % određen za
1,000 g sušenjem na 60 ºC, pri pritisku koji ne prelazi 0,7
kPa u toku 3h.
ODREĐIVANJE
C29H50O2 Mr 430,7
Rastvori se 50,0 mg u metanolu R i dopuni do 250,0 ml is-
tim rastvaračem. Dopuni se 2,0 ml ovog rastvora do 50,0 ml DEFINICIJA
metanolom R. Izmeri se apsorbancija (2.2.25) na maksi-
mumu na 257 nm. -Tokoferol sadrži od 96,0 % do 102,0 % (2RS,4 RS, 8
Izračuna se sadržaj C19H17NOS uzimajući da je vrednost RS)-(2,5,7,8-tetrametil-2-(4,8,12-trimetiltridecil)-2H-1-
specifične apsorbancije 720. benzopiran-6-ol.
OSOBINE
ČUVANJE
Bistra, bezbojna ili žućkastosmeđa, viskozna, uljana tečnost,
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od gotovo nerastvorljiva u vodi, lako rastvorljiva u acetonu,
svetlosti. etanolu, etru, metilenhloridu i masnim uljima.
NEČISTOĆE IDENTIFIKACIJA
A. Odgovara zahtevima ispitivanja apsorbancije (videti
Ispitivanja).
A. β-naftol (2-naftol), B. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom
-tokoferol HRS.
silikagelu HF254 R kao adsorbensu.
B. O,O-di(2-naftil)tiokarbonat, stance u 2 ml cikloheksana R.
Poredbeni rastvor. Rastvori se 10 mg -tokoferola HRS

u 2 ml cikloheksana R.

fazu etar R - cikloheksan R (20:80 V/V). Hromatogram
C. O-(2-naftil)hlortioformat,
se osuši u struji vazduha i posmatra pod UV svetlošću
rastvora slična je po položaju i veličini glavnoj mrlji na
hromatogramu poredbenog rastvora. Hromatogram se
isprska smešom 10 zapremina hlorovodonične kiseline
R, 40 zapremina rastvora 2,5 g/l gvožđe(III)-hlorida R u
alkoholu R i 40 zapremina rastvora 10 g/l fenantrolin-
D. metil(3-metilfenil)amin. hidrohlorida R u alkoholu R. Posle 1 h do 2 h glavne
mrlje su narandžaste boje.

α(-TOKOFEROL
ISPITIVANJA Ispitivanje interferencije. Rastvori se 0,100 g ispitivane

supstance u heksanu R i dopuni do 50,0 ml istim rastvara-
Apsorbancija (2.2.25). Rastvori se 0,100 g u etanolu R i čem. Injektuje se 1 l i snimi hromatogram birajući atenua-
dopuni do 100,0 ml istim rastvaračem (rastvor (a)). Dopuni ciju tako da je visina pika koji odgovara -tokoferolu veća
se 10,0 ml rastvora (a) do 100,0 ml etanolom R (rastvor (b)). od 50 % maksimalnog odgovora pisača; u toku snimanja
Izmeri se apsorbancija rastvora (b) na maksimumu na 292 atenuacija se promeni tako da se bilo koji pik, koji se pojavi
nm i apsorbancija rastvora (a) na minimumu na 255 nm. sa istim tR kao dotriakontan, registruje sa osetljivošću
Specifična apsorbancija na maksimumu je od 72,0 do 76,0 a
najmanje osam puta većom od osetljivosti za pik -tokofe-
na minimumu je od 6,0 do 8,0.
rola. Ako je pik koji ima visinu najmanje 5 mm, pri širini
Kiselinski broj (2.5.1). Najviše 2,0, određen za 2,00 g. papira pisača od 250 mm, detektovan sa istim tR kao dotria-
kontan, za konačno izračunavanje koristi se korigovana
Teški metali (2.4.8). 0,50 g odgovara zahtevima limit testa površina pika S'D(kor).
D za teške metale (20 ppm). Standard se proprema korišće-
njem 1 ml olova, standardnog rastvora (10 ppm Pb) R. S I  S T
 ( kor)  S D
SD  
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g. f  S TI
Koristi se sumporna kiselina R umesto sumporne kiseline,
razblažene R. S'D = površina pika internog standarda na hromatogramu
ispitivanog rastvora,
ODREĐIVANJE SI = površina interferirajućeg pika (koji ima isti tR kao

interni standard) na hromatogramu dobijenom u
Određuje se gasnom hromatografijom (2.2.28), korišćenjem ispitivanju interferencije,
dotriakontana R kao internog standarda.
S'T = površina pika -tokoferola na hromatogramu ispiti-
Rastvor internog standarda. Rastvori se 0,20 g dotriakon- vanog rastvora,
tana R u heksanu R i dopuni do 100,0 ml istim rastvaračem.
STI = površina pika -tokoferola na hromatogramu dobije-
Ispitivani rastvor. Rastvori se 0,100 g ispitivane supstance nom u ispitivanju interferencije,
u rastvoru internog standarda i dopuni do 50,0 ml rastvo-
rom internog standarda. f = faktor promene atenuacije.
Poredbeni rastvor. Rastvori se 0,100 g -tokoferola HRS u Injektuje se 1 l poredbenog rastvora i snimi hromatogram
rastvoru internog standarda i dopuni do 50,0 ml rastvorom birajući atenuaciju tako da je pik koji odgovara -tokofe-
internog standarda. rolu veći od 50 % maksimalnog odgovora pisača. Izmere se
površine pikova koji odgovaraju -tokoferolu (ST) i
Hromatografski postupak može da se izvede korišćenjem: dotriakontanu (SD) i odredi faktor odgovora (RF) kao što je
– silanizirane staklene kolone, dužine 2 m do 3 m i dole opisano. Injektuje se 1 l ispitivanog rastvora na isti
unutrašnjeg prečnika 2,2 mm do 4 mm, napunjene način. Izmere se površine pikova koji odgovaraju -tokofe-
dijatomejskom zemljom za gasnu hromatografiju R (125 rolu (S'T) i dotrikontanu (S'D).
m do 150 m ili 150 m do 180 m), silanizovane
dimetildihlorsilanom i impregnirane tako da sadrži od Odredi se faktor odgovora (RF) za -tokoferol na hromato-
1 % m/m do 5% m/m poli(dimetil)siloksana R; čep od gramu poredbenog rastvora korišćenjem površine pika koji
silanizirane staklene vune se stavi na svaki kraj kolone, odgovara -tokoferolu i pika koji odgovara dotrikontanu iz
izraza:
– azota za hromatografiju R kao gasa nosača protoka od
25 do 90 ml/min, S D  mT
– plameno-jonizujućeg detektora, ST  m D
uz održavanje konstantne temperature kolone od 245 ºC do Izračuna se sadržaj -tokoferola u % iz izraza:

280 ºC, a temperature injektora i detektora od 270 ºC do
320 ºC. Podesi se temperatura kolone i protok gasa nosača 100  S T  m D  RF
tako da se postigne tražena rezolucija.
S D ( kor.)  m
Injektuje se direktno u kolonu ili preko injektora (poželjno
sa staklenim spojevima-lined), korišćenjem uređaja za SD = površina pika internog standarda na hromato-
automatsko injektovanje ili neke druge reproduktivne me- gramu poredbenog rastvora,
tode injektovanja. Površine pikova izmere se korišćenjem
S'D(kor) = korigovana površina pika internog standarda na
integratora. hromatogramu ispitivanog rastvora,
Rezolucija. Injektuje se 1 l poredbenog rastvora. Postupak S = površina pika -tokoferola HRS na hromato-
T
se ponavlja dok faktor odgovora (RF), određen na način gramu poredbenog rastvora,
kako je dole opisano ne bude konstantan (± 2 %). Rezolu-
cija (Rs) između pika dotriakontana i pika -tokoferola iz- S'T = površina pika -tokoferolu na hromatogramu
nosi najmanje 2,6. ispitivanog rastvora,

α(-TOKOFEROLACETAT
mD = masa internog standarda u ispitivanom rastvoru i C. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27), na
poredbenom rastvoru u mg, silikagelu HF254 R kao adsorbensu.
mT = masa -tokoferola HRS u poredbenom rastvoru u Ispitivani rastvor (a). Rastvori se oko 10 mg ispitivane
mg, supstance u 2 ml cikloheksana R.
m = masa ispitivane supstance u ispitivanom rastvoru Ispitivani rastvor (b). U epruveti sa staklenim zatvara-
u mg. čem rastvori se oko 10 mg ispitivane supstance u 2 ml
sumporne kiseline, alkoholne 2,5 M R. Zagreva se na
vodenom kupatilu 5 min. Ohladi se pa se doda 2 ml
ČUVANJE
vode R i 2 ml cikloheksana R. Mućka se 1 min. Koristi
Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru, pod inertnim se gornji sloj.
gasom, zaštićeno od svetlosti. Poredbeni rastvor (a). Rastvori se oko 10 mg -
tokoferolacetata HRS u 2 ml cikloheksana R.
Poredbeni rastvor (b). Pripremi se kao što je propisano
za ispitivani rastvor (b), korišćenjem - tokoferolace-
1997:0439 (*99) tata HRS umesto ispitivane supstance.

-TOKOFEROLACETAT Hromatogram se razvija u dužini od 15 cm uz mobilnu
fazu etar R - cikloheksan R (20:80 V/V). Hromatogram
se osuši u struji vazduha i posmatra pod UV svetlošću
-Tocopheroli acetas na 254 nm. Glavna mrlja na hromatogramu ispitivanog
rastvora (a) slična je po položaju i veličini glavnoj mrlji
na hromatogramu poredbenog rastvora (a). Na hromato-
gramima ispitivanog rastvora (b) i poredbenog rastvora
(b) postoje dve mrlje: mrlja sa višom Rf potiče od -
tokoferolacetata i odgovara mrlji na hromatogramu
poredbenog rastvora (a); mrlja sa nižom Rf potiče od -
tokoferola. Hromatogram se isprska smešom 10 zapre-
mina hlorovodonične kiseline R, 40 zapremina rastvora
C31H52O3 Mr 472,7 2,5 g/l gvožđe(III)-hlorida R u alkoholu R i 40 zapre-
mina rastvora 10 g/l fenantrolin-hidrohlorida R u alko-
DEFINICIJA holu R. Na hromatogramima ispitivanog rastvora (b) i
poredbenog rastvora (b) mrlja koja odgovara -tokofe-
-Tokoferolacetat sadrži od 96,0 % do 102,0 % (2RS,4 RS, rolu je narandžasta.
8 RS)-(2,5,7,8-tetrametil-2-(4,8,12-trimetiltridecil)-2H-1-
benzopiran-6-ilacetata.
ISPITIVANJA
OSOBINE
Apsorbancija (2.2.25). Rastvori se 0,150 g u etanolu R i
Bistra, neznatno zelenkasto-žućkasta, viskozna, uljana teč- dopuni do 100,0 ml istim rastvaračem. Dopuni se 10,0 ml
nost, gotovo nerastvorljiva u vodi, lako rastvorljiva u ace- rastvora do 100,0 ml etanolom R (rastvor (a)). Dopuni se
tonu, etanolu, etru i masnim uljima, umereno rastvorljiva u 20,0 ml početnog rastvora do 50,0 ml etanolom R (rastvor
alkoholu. (b)). Izmeri se apsorbancija rastvora (a) na maksimumu na
284 nm i apsorbancija rastvora (b) na minimumu na 254 nm.
Specifična apsorbancija na maksimumu je od 42,0 do 45,0,
IDENTIFIKACIJA
a na minimumu je od 7,0 do 9,0.
Kiselinski broj (2.5.1). Najviše 2,0, određen za 2,00 g.
Druga indentifikacija:A,C.
Slobodni tokoferol. Najviše 1 %. Rastvori se 0,500 g u 100
A. Rastvori se 10 mg u etanolu R i dopuni do 100 ml istim ml sumporne kiseline, alkoholne 0,25 M R. Doda se 20 ml
rastvaračem. Ispitivan u oblasti od 230 nm do 350 nm vode R i 0,1 ml rastvora 2,5 g/l difenilamina R u sumpornoj
(2.2.25), rastvor pokazuje maksimum na 284 nm, rame kiselini R. Titrira se 0,01 M amonijum-cer(IV)-sulfatom do
na 278 nm i minimum na 254 nm. plave boje koja se zadržava najmanje 5 s. Izvede se titracija
slepe probe.
(2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim za 1 ml 0,01 M amonijum-cer(IV)-sulfata odgovara 2,154 mg
-tokoferolacetat HRS. slobodnog tokoferola.

α(-TOKOFEROLACETAT
Teški metali (2.4.8). 0,5 g odgovara zahtevima limit testa tR kao dotriakontan, za konačno izračunavanje koristi se
D za teške metale (20 ppm). Pripremi se standard korišće- korigovana površina pika S'D(kor).
S S
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g.  ( kor)  S D
SD   I T
f S TI
S'D = površina pika internog standarda na hromatogramu

ODREĐIVANJE ispitivanog rastvora,
Određuje se gasnom hromatografijom (2.2.28), korišćenjem SI = površina interferirajućeg pika (koji ima isti tR kao
dotriakontana R kao internog standarda. interni standard) na hromatogramu dobijenom u
ispitivanju interferencije,
Rastvor internog standarda. Rastvori se 1,0 g dotriakon-
tana R u heksanu R i dopuni do 100,0 ml istim rastvaračem. S'T = površina pika -tokoferolacetata na hromatogramu
u 10,0 ml rastvora internog standarda i dopuni do 50,0 ml STI = površina pika -tokoferolacetata na hromatogramu
rastvorom internog standarda. dobijenom u ispitivanju interferencije,
Poredbeni rastvor. Rastvori se 0,100 g -tokoferolacetata f = faktor promene atenuacije.

HRS u rastvoru internog standarda i dopuni do 50,0 ml
rastvorom internog standarda. Posle provere rezolucije kolone, injektuje se 1 l poredbe-
nog rastvora i snimi hromatogram birajući atenuaciju tako
Hromatografski postupak može da se izvede korišćenjem: da je pik koji odgovara -tokoferolacetatu veći od 50 %
maksimalnog odgovora pisača. Izmere se površine pikova
– silanizirane staklene kolone, dužine od 2,0 m do 3,0 m i koji odgovaraju -tokoferolacetatu (S ) i dotriakontanu (S )
T D
unutrašnjeg prečnika od 2,2 mm do 4 mm, napunjene pa se odredi faktor odgovora (RF) kao što je dole opisano.
dijatomejskom zemljom za gasnu hromatografiju R (125
Injektuje se 1 l ispitivanog rastvora na isti način. Izmere
m do 150 m ili 150 m do 180 m), silanizovane
se površine pikova koji odgovaraju -tokoferolacetatu (S'T)
dimetildihlorsilanom i impregnirane tako da sadrži od
i dotrikontanu (S'D).
1 % m/m do 5% m/m poli(dimetil)siloksana R; čep od
silanizirane staklene vune se stavi na svaki kraj kolone, Odredi se faktor odgovora (RF) za -tokoferolacetat na
– azota za hromatografiju R kao gasa nosača, pri protoku hromatogramu poredbenog rastvora, korišćenjem površine
od 25 do 90 ml/min, pika koji odgovara -tokoferolacetatu i pika koji odgovara
dotrikontanu prema izrazu:
S D  mT
uz održavanje konstantne temperature kolone od 245 ºC do ST  mD
280 ºC, a temperature injektora i detektora od 270 ºC do
320 ºC. Podesi se temperatura kolone i protoka gasa nosača Izračuna se sadržaj -tokoferolacetata u % iz izraza:
tako da se postigne tražena rezolucija.
Injektuje se direktno u kolonu ili preko injektora (poželjno 100  ST  m D  RF
sa staklenim spojevima-lined), korišćenjem uređaja za S D ( kor)  m
automatsko injektovanje ili neke druge reproduktivne me-
tode injektovanja. Površine pikova izmere se korišćenjem SD = površina pika internog standarda na hromatogramu
integratora. poredbenog rastvora,
Rezolucija. Injektuje se 1 l poredbenog rastvora. Postupak S'D(kor) = korigovana površina pika internog standarda na
se ponavlja dok faktor odgovora (RF) određen na način hromatogramu ispitivanog rastvora,
kako je dole opisano ne bude konstantan (± 2 %). Rezolu-
cija (Rs) treba da bude veća od 1,4. ST = površina pika -tokoferolacetata HRS na hromato-
gramu poredbenog rastvora,
Ispitivanje interferencije. Rastvori se 0,100 g ispitivane
supstance u heksanu R i dopuni do 50 ml istim rastvaračem. S'T = površina pika -tokoferolacetata na hromatogramu
Injektuje se 1 l i snimi hromatogram birajući atenuaciju ispitivanog rastvora,
tako da je visina pika koji odgovara -tokoferolacetatu veća m = masa internog standarda u ispitivanom rastvoru i
D
od 50 % maksimalnog odgovora pisača; u toku snimanja poredbenom rastvoru u mg,
atenuacija se promeni tako da se bilo koji pik, koji se pojavi
sa istim tR kao dotriakontan, registruje sa osetljivošću mT = masa -tokoferolacetata HRS u poredbenom ras-
najmanje osam puta većom od osetljivosti za pik - tvoru u mg,
tokoferolacetata. Ako je pik koji ima visinu od najmanje 5
mm, pri širini papira pisača od 250 mm, detektovan sa istim m = masa ispitivane supstance u ispitivanom rastvoru u
mg.

α(-TOKOFEROLACETAT, KONCENTRAT (PRAŠAK)
ČUVANJE ODREĐIVANJE
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od Određuje se gasnom hromatografijom (2.2.28), korišćenjem
svetlosti. dotriakontana R kao internog standarda.
Rastvor unutrašnjeg standarda. Rastvori se 0,20 g
dotriakontana R u heksanu R i dopuni do 100 ml istim
rastvaračem.
Ispitivani rastvor. Odmeri se tačno količina ispitivanog
1997:0691 preparata, koja odgovara masi od oko 0,100 g -
tokoferolacetata u tikvici po Erlenmeyeru zapremine 250
-TOKOFEROLACETAT, ml. Doda se 20 ml 1 M hlorovodonične kiseline i zagreva u
ultrazvučnom kupatilu na 70 ºC 20 min. Doda se 50 ml eta-
KONCENTRAT (PRAŠAK) nola R i 50,0 ml rastvora internog standarda pa se potpuno
mešaju dve faze u toku 30 min. Ostave se faze da se odvoje
-Tocopheroli acetatis pulvis
i koristi se gornji sloj.
Poredbeni rastvor. Rastvori se 0,100 g -tokoferolacetata

HRS u rastvoru internog standarda i dopuni do 50,0 ml
rastvorom internog standarda.
DEFINICIJA
-Tokoferolacetat, koncentrat (prašak) priprema se ili finim – silanizirane staklene kolone, dužine od 2 m do 3 m i
dispergovanjem -tokoferolacetata (439) u pogodnom no- unutrašnjeg prečnika od 2,2 mm do 4 mm, napunjene
saču odgovarajućeg kvaliteta (npr. želatin, arapska guma, dijatomejskom zemljom za gasnu hromatografiju R (125
ugljenihidrati, laktoproteini ili njihovih smeša) ili adsorpci- m do 150 m ili 150 m do 180 m), silanizovane
jom -tokoferolacetata na siliki odgovarajućeg kvaliteta. dimetildihlorsilanom i impregnirane tako da sadrži od
1 % m/m do 5% m/m poli(dimetil)siloksana R; čep od
Deklarisan sadržaj -tokoferolacetata je najmanje 25 g /
silanizirane staklene vune se stavi na svaki kraj kolone,
100 g koncentrovanog praška. Koncentrat sadrži od 90,0 %
do 115,0 % sadržaja deklarisanog na signaturi. – azota za hromatografiju R kao gasa nosača, protoka 25
ml/min do 90 ml/min,
OSOBINE
uz održavanje konstantne temperature kolone od 245 ºC do
Skoro bele, žućkaste ili svetlosmeđe male čestice koje, u 280 ºC, a temperature injektora i detektora od 270 ºC do
zavisnosti od formulacije, mogu biti gotovo nerastvorljive u 320 ºC. Podesi se temperatura kolone i protok gasa nosača
vodi, mogu da bubre u vodi ili da grade disperziju. tako da se postigne tražena rezolucija.
Injektuje se direktno u kolonu ili preko injektora (poželjno
sa staklenim spojevima- lined), korišćenjem uređaja za
IDENTIFIKACIJA automatsko injektovanje ili neke druge reproduktivne me-
tode injektovanja. Površine pikova izmere se korišćenjem
Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27), na integratora.
silikagelu HF254 kao adsorbensu.
Rezolucija. Injektuje se 1 l poredbenog rastvora. Postupak
Ispitivani rastvor. Masi koncentrata koja odgovara 50 mg se ponavlja dok faktor odgovora (RF) određen na način
-tokoferolacetatu doda se 5 ml 0,01 M hlorovodonične kako je dole opisano ne bude konstantan (± 2 %). Rezolu-
kiseline i zagreva u ultrazvučnom kupatilu na 60 ºC. Doda cija (Rs) između pika dotriakontana i pika -tokoferolace-
se 5 ml etanola R i 10 ml cikloheksana R, mućka 1 min i tata iznosi najmanje 1,4.
centrifugura 5 min. Upotrebi se gornji sloj.
Ispitivanje interferencije. Odmeri se tačno količina ispiti-
Poredbeni rastvor. Rastvori se 50 mg -tokoferolacetata vane supstance, koja odgovara masi oko 0,100 g -
HRS u cikloheksanu R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem. tokoferolacetata u tikvici po Erlenmeyeru zapremine 250
ml. Doda se 20 ml 1 M hlorovodonične kiseline i zagreva u
Na ploču se nanese po 10 l svakog rastvora. Hromatogram ultrazvučnom kupatilu na 70 ºC 20 min. Doda se 50 ml eta-
se razvija u dužini od 15 cm uz mobilnu fazu: etar R - nola R i 50 ml heksana R pa se potpuno mešaju dve faze 30
cikloheksan R (20:80 V/V). Hromatogram se osuši u struji min. Ostave se faze da se odvoje. Injektuje se 1 l iz gor-
vazduha i posmatra pod UV svetlošću na 254 nm. Glavna njeg sloja i snimi hromatogram birajući atenuaciju tako da
mrlja na hromatogramu ispitivanog rastvora slična je po je visina pika koji odgovara -tokoferolacetatu veća od
položaju i veličini glavnoj mrlji na hromatogramu poredbe- 50 % maksimalnog odgovora pisača; u toku snimanja
nog rastvora. atenuacija se promeni tako da se bilo koji pik, koji se pojavi

TRANEKSAMINSKA KISELINA
sa istim tR kao dotriakontan, registruje sa osetljivošću mT = masa -tokoferolacetata HRS u poredbenom ras-
najmanje osam puta većom od osetljivosti za pik - tvoru u mg,
tokoferolacetata. Ako je pik koji ima visinu od najmanje 5
mm, pri širini papira pisača od 250mm, detektovan sa istim m = masa ispitivane supstance u ispitivanom rastvoru u
tR kao dotriakontanza konačno izračunavanje, koristi se mg.
korigovana površina pika S'D(kor).
S1  ST ČUVANJE
 ( kor.)  S D
SD  
f  STI Čuva se u dobro napunjenom, hermetički zatvorenom
kontejneru, zaštićeno od svetlosti.
S'D = površina pika internog standarda na hromatogramu
SI = površina interferirajućeg pika (koji ima isti tR kao OZNAČAVANJE
interni standard) na hromatogramu dobijenom u
ispitivanju interferencije, Na signaturi se navodi: sadržaj -tokoferolacetata izražen u
g/100 g koncentrata (praška).
S'T = površina pika -tokoferolacetata na hromatogramu
STI = površina pika - tokoferolacetata na hromatogramu
dobijenom u ispitivanju interferencije, 1997:0875
f = faktor promene atenuacije.
Injektuje se 1 l poredbenog rastvora i snimi hromatogram
birajući atenuaciju tako da je pik koji odgovara -
tokoferolacetatu veći od 50 % maksimalnog odgovora pi- Acidum tranexamicum
sača. Izmere se površine pikova koji odgovaraju -
tokoferolacetatu (ST) i dotriakontanu (SD) i odredi faktor
odgovora (RF) kao što je dole opisano. Injektuje se 1 l
ispitivanog rastvora na isti način. Izmere se površine pikova
koji odgovaraju -tokoferolacetatu (S'T) i dotriakontanu
(S'D).
Odredi se faktor odgovora (RF) za -tokoferolacetat na

hromatogramu poredbenog rastvora korišćenjem površine
pika koji odgovara -tokoferolacetatu i pika koji odgovara C8H15NO2 Mr 157,2
dotrikontanu iz izraza:
S D  mT DEFINICIJA
ST  mD
Traneksaminska kiselina sadrži od 99,0 % do 101,0 %
Izračuna se sadržaj -tokoferolacetata u % iz izraza: trans-4-(aminometil)cikloheksankarboksilne kiseline, izra-
čunato u odnosu na osušenu supstancu.
100  ST  m D  RF
S D ( kor)  m OSOBINE
SD = površina pika internog standarda na hromatogramu Beo, kristalan prašak, lako rastvorljiv u vodi i glacijalnoj
poredbenog rastvora, sirćetnoj kiselini, gotovo nerastvorljiv u alkoholu i etru.
S'D(kor) = korigovana površina pika internog standarda na

hromatogramu ispitivanog rastvora, IDENTIFIKACIJA
ST = površina pika -tokoferolacetata HRS na hromato- Prva identifikacija: A.
gramu poredbenog rastvora,
S'T = površina pika -tokoferolacetata na hromatogramu
ispitivanog rastvora, A. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom
mD = masa internog standarda u ispitivanom rastvoru i traneksaminsku kiselinu HRS. Ispitivana i referentna
poredbenom rastvoru u mg, supstanca se pripreme tehnikom diska.

B. Posmatraju se hromatogrami dobijeni u ispitivanju za Rastvor slepe probe. Pripremi se kako je opisano za ispiti-
srodne supstance. Glavna mrlja na hromatogramu vani rastvor, ali bez ispitivane supstance.
ispitivanog rastvora (b) slična je po položaju, boji i
veličini glavnoj mrlji na hromatogramu poredbenog ras- Poredbeni rastvor. Dopuni se 0,5 ml ispitivanog rastvora
tvora (a). do 100,0 ml hloroformom, bez prisustva etanola R.
C. Rastvori se 0,2 g u 5 ml natrijum-hidroksida, rastvora, Hromatografski postupak može da se izvede korišćenjem:

koncentrovanog R, doda 5 ml vode R i 0,2 ml – kolone od nerđajućeg čelika dužine 0,25 m i unutrašnjeg
benzoilhlorida R i mućka energično 10 min. Podesi se prečnika 4 mm napunjene silikagelom za hromatogra-
pH vrednost na oko 4 hlorovodoničnom kiselinom, fiju R (5 μm),
razblaženom R i filtrira. Ispere se ostatak sa 5 ml etra R
i osuši na 50 ºC pod sniženim pritiskom. Temperatura – mobilne faze, protoka 2 ml/min, sirćetne kiseline, glaci-
topljenja (2.2.14) je od 184 ºC do 187 ºC. jalne R - hloroforma, bez prisustva etanola R - heksana
R (1:80:120 V/V/V),
ISPITIVANJA – detektora, spektrofotometra, podešenog na 420 nm.

Injektuje se 20 μl poredbenog rastvora. Podesi se osetljivost
Rastvor S. Rastvori se 2,5 g u vodi, bez prisustva ugljen- tako da je visina glavnog pika na dobijenom hromatogramu
dioksida R i dopuni do 50 ml istim rastvaračem. veća od 50 % pune skale pisača. Kada su hromatogrami
pH (2.2.3). pH vrednost rastvora S je od 6,5 do 8,0. snimljeni pod propisanim uslovima, retenciono vreme
traneksaminske kiseline, nečistoće-B u odnosu na
Srodne supstance. Ispituju se hromatografijom na tankom traneksaminsku kiselinu je oko 0,8. Injektuje se po 20 μl
sloju (2.2.27), na silikagelu G R kao adsorbensu. svakog rastvora. Na hromatogramu ispitivanog rastvora,
površina bilo kojeg pika sa retencionim vremenom manjim
Ispitivani rastvor (a). Rastvori se 0,50 g ispitivane sup- od retencionog vremena glavnog pika, nije veća od povr-
stance u vodi R i dopuni do 5 ml istim rastvaračem. šine glavnog pika na hromatogramu poredbenog rastvora
Ispitivani rastvor (b). Dopuni se 1 ml ispitivanog rastvora (0,5 %). Zanemari se bilo koji pik koji odgovara mobilnoj
(a) do 50 ml vodom R. fazi i bilo koji pik koji odgovara slepoj probi.
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 50 mg traneksaminske Bromidi. Dopuni se 2 ml rastvora S do 20 ml vodom R. U

kiseline HRS u vodi R i dopuni do 25 ml istim rastvaračem. 15 ml se doda 1 ml azotne kiseline, razblažene R i smeša se
odjednom ulije u epruvetu koja sadrži 1 ml srebro-nitrata,
Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 10 mg traneksaminske rastvora R2. Ostavi se da stoji 5 min zaštićeno od svetlosti.
kiseline, nečistoće-A HRS u vodi R i dopuni do 10 ml istim Bilo koja opalescencija ispitivanog rastvora nije intenziv-
rastvaračem. nija od opalescencije standarda, pripremljenog u isto vreme
i na isti način korišćenjem 15 ml rastvora 5 mg/l kalijum-
Poredbeni rastvor (c). Dopuni se 1 ml ispitivanog rastvora bromida R ( 670 ppm, izračunato kao Br). Rastvori se
(b) do 2 ml poredbenim rastvorom (b). posmatraju bočno u odnosu na crnu pozadinu.
Na ploču se nanese odvojeno po 2 μl svakog rastvora. Teški metali (2.4.8). 12 ml rastvora S odgovara zahtevima
Hromatogram se razvija u dužini od 15 cm uz mobilnu limit testa A za teške metale (20 ppm). Pripremi se standard
fazu: sirćetna kiselina, glacijalna R - voda R - butanol R korišćenjem olova, standardnog rastvora (1 ppm Pb) R.
(20:20:80 V/V/V). Hromatogram se osuši na vazduhu i ispr-
ska ninhidrinom, rastvorom R i zagreva 15 min na 130 ºC. Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 1,0 %, određen za
Moguća mrlja koja odgovara nečistoći traneksaminske 1,000 g sušenjem u sušnici na 100 ºC do 105 ºC.
kiseline, i bilo koja mrlja sa Rf vrednošću manjom od Rf
vrednosti glavne mrlje na hromatogramu ispitivanog Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g.
rastvora (a) nije intenzivnija od mrlje na hromatogramu
poredbenog rastvora (b) (1,0 %). Ispitivanje je validno
samo ako hromatogram poredbenog rastvora (c) pokazuje ODREĐIVANJE
dve jasno razdvojene glavne mrlje.
cis-4-(Aminometil)cikloheksankarboksilna kiselina. Ispi- Doda se 0,1 ml kristalvioleta, rastvora R. Titrira se 0,1 M
tuje se tečnom hromatografijom (2.2.29). perhlornom kiselinom do promene boje iz plavičastopur-
purne u plavičastozelenu.
u 1 ml rastvora 6 g/l borne kiseline R. Doda se 4 ml ras- 1 ml 0,1 M perhlorne kiseline odgovara 15,72 mg
tvora 100 g/l 1-fluor-2-nitro-4-trifluormetilbenzena R u C8H15NO2.
dimetilsulfoksidu R i mućka 10 min. Doda se 50 ml rastvora
5 % V/V hlorovodonične kiseline, razblažene R i mućka dva
puta sa po 10 ml hloroforma R. Spojeni hloroformski slo- ČUVANJE
jevi se upare do suva, a ostatak posle uparavanja rastvori u
2,0 ml hloroforma, bez prisustva etanola R. Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru.

TREONIN
NEČISTOĆE ISPITIVANJA
A. trans,trans-4,4'-(iminodimetilen)di(cikloheksan karbok- Rastvor S. Rastvori se 2,5 g u vodi, bez prisustva ugljen-

silna kiselina), dioksida R i dopuni do 100 ml istim rastvaračem.
B. cis-4-(aminometil)cikloheksankarboksilna kiselina. Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.2.1) i bezbojan (Me-
toda II, 2.2.2).
1997:1049 Specifična optička rotacija (2.2.7). Rastvori se 1,50 g u

optička rotacija je od –27,6º do -29,0º izračunata u odnosu
TREONIN na osušenu supstancu.
Ninhidrin-pozitivne supstance. Ispituje se hromatografi-

Threoninum jom na tankom sloju (2.2.27), na odgovarajućem silikagelu
kao adsorbensu.

stance u hlorovodoničnoj kiselini, razblaženoj R i dopuni do
10 ml istom kiselinom.

C4H9NO3 Mr 119,1 (a) do 50 ml vodom R.
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 10 mg treonina HRS u

DEFINICIJA 1% V/V rastvoru hlorovodonične kiseline R i dopuni do 50
ml istim rastvorom kiseline.
Treonin sadrži od 99,0 % do 101,0 % (2S,3R)-2-amino-3-
hidroksibutanske kiseline, izračunato u odnosu na osušenu Poredbeni rastvor (b). Dopuni se 5 ml ispitivanog rastvora
supstancu. (b) do 20 ml vodom R.
Poredbeni rastvor (c). Rastvori se 10 mg treonina HRS i 10

OSOBINE mg prolina HRS u 1% V/V rastvoru hlorovodonične kiseline
R pa se dopuni do 25 ml istim rastvorom kiseline.
Beo, kristalan prašak ili bezbojni kristali, umereno rastvor-
Na ploču se nanese odvojeno po 5 l svakog rastvora. Ploča
ljivi u vodi, gotovo nerastvorljivi u alkoholu i etru.
se ostavi da se osuši na vazduhu. Hromatogram se razvija u
dužini od 15 cm uz mobilnu fazu sirćetna kiselina, glaci-
jalna R - voda R - butanol R (20:20:60 V/V/V). Hromato-
IDENTIFIKACIJA
gram se osuši na vazduhu, isprska ninhidrinom, rastvorom
R i zagreva na temperaturi od 100 ºC do 105 ºC 15 min.
Druga identifikacija: A, C, D. osim glavne mrlje, nije intenzivnija od mrlje na hromato-
A. Odgovara zahtevima ispitivanja za specifičnu optičku dno samo ako hromatogram poredbenog rastvora (c) poka-
rotaciju (videti Ispitivanja). zuje dve jasno razdvojene glavne mrlje.
B. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom Hloridi (2.4.4). Dopuni se 10 ml rastvora S do 15 ml vo-
(2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim za dom R. Rastvor odgovara zahtevima limit testa za hloride
treonin HRS. Ispitivana i referentna supstanca pripreme (200 ppm).
se tehnikom diska.
Sulfati (2.4.13). Rastvori se 0,5 g u vodi, destilovanoj R i
C. Posmatraju se hromatogrami dobijeni u ispitivanju nin-
dopuni do 15 ml istim rastvaračem. Rastvor odgovara
hidrin-pozitivnih supstanci. Glavna mrlja na hromato-
zahtevima limit testa za sulfate (300 ppm).
gramu ispitivanog rastvora (b) slična je po položaju,
boji i veličini glavnoj mrlji na hromatogramu poredbe- Amonijum (2.4.1). 0,10 g odgovara zahtevima limit testa B
nog rastvora (a). za amonijak (200 ppm). Pripremi se standard korišćenjem
D. Pomeša se 1 ml rastvora 2 g/l ispitivane supstance sa 1 0,2 ml amonijuma, standardnog rastvora (100 ppm NH4) R.
ml rastvora 20 g/l natrijum-perjodata R. Doda se 0,2 ml
piperidina R i 0,1 ml rastvora 25 g/l natrijum-nitropru-
sida R. Razvija se plava boja, koja se menja u žutu po-
sle nekoliko min.

TRETINOIN
Gvožđe (2.4.9). U levku za odvajanje rastvori se 1,0 g u 10 IDENTIFIKACIJA

ml hlorovodonične kiseline, razblažene R. Promućka se sa
tri zapremine od po 10 ml metilizobutilketona R1, mućka- Prva identifikacija: A, B.
jući 3 min svaki put. Spojenim organskim slojevima doda
se 10 ml vode R i mućka 3 min. Vodeni sloj odgovara Druga identifikacija: A, C, D.
zahtevima limit testa za gvožđe (10 ppm).
A. Rastvori se 75,0 mg u 5 ml hloroforma R i odmah do-
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5 %, određen za puni do 100,0 ml zakišeljenim 2-propanolom (pripre-
1,000 g sušenjem u sušnici na temperaturi od 100 ºC do 105 mljenim dopunjavanjem 1 ml 0,01 M hlorovodonične
ºC. kiseline do 1 000 ml 2-propanolom R). Dopuni se 5,0
ml ovog rastvora do 100,0 ml zakišeljenim 2-propa-
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g. nolom. Dopuni se 5,0 ml poslednjeg rastvora do 50,0 ml
zakišeljenim 2-propanolom. Ispituje se u oblasti od 300
ODREĐIVANJE nm do 400 nm (2.2.25); rastvor pokazuje jedan
maksimum, na 353 nm. Specifična apsorbancija na
Rastvori se 0,100 g u 5 ml mravlje kiseline, bezvodne R. maksimumu je od 1455 do 1545.
Doda se 30 ml sirćetne kiseline, bezvodne R. Titrira se 0,1
M perhlornom kiselinom, uz potenciometrijsko određivanje B. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom
završne tačke titracije (2.2.20). (2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim za
tretinoin HRS. Ispitivana i referentna supstanca se prip-
1 ml 0,1 M perhlorne kiseline odgovara 11,91 mg C4H9NO3. reme tehnikom diska.
ČUVANJE silikagelu GF254 R kao adsorbensu.
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od Ispitivani rastvor. Rastvori se 10 mg ispitivane sup-
svetlosti. stance u hloroformu R i dopuni do 10 ml istim rastvara-
čem.
Poredbeni rastvor. Rastvori se 10 mg tretinoina HRS u
1997:0693 hloroformu R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem.
TRETINOIN Hromatogram se razvije u dužini od 15 cm uz mobilnu
fazu: sirćetna kiselina, glacijalna R - aceton R - etar,
bez prisustva peroksida R - cikloheksan R (2:4:40:54
Tretinoinum V/V/V/V). Hromatogram se osuši na vazduhu i posmatra
tvora.
D. Rastvori se oko 5 mg u 2 ml antimon(III)-hlorida, ras-
tvora R. Razvija se intenzivno crvena boja, koja kasnije
C20H28O2 Mr 300,4 postaje ljubičasta.
Tretinoin sadrži od 98,0 % do 102,0 % (2E,4E,6E,8E)-3,7- Srodne supstance. Ispituju se tečnom hromatografijom
dimetil-9-(2,6,6-trimetilcikloheks-1-enil)nona-2,4,6,8-tetra- (2.2.29).
enske kiseline, izračunato u odnosu na osušenu supstancu.
u metanolu R i dopuni do 50,0 ml istim rastvaračem.
OSOBINE
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 10,0 mg izotretionina
Žut ili svetlo narandžast, kristalan prašak, gotovo nera- HRS u metanolu R i dopuni do 10,0 ml istim rastvaračem.
stvorljiv u vodi, umereno rastvorljiv u metilenhloridu, slabo
rastvorljiv u etru, teško rastvorljiv u alkoholu. Tretinoin je Poredbeni rastvor (b). Dopuni se 1,0 ml poredbenog ras-
osetljiv na vazduh, toplotu i svetlost, posebno u rastvoru. tvora (a) do 25,0 ml metanolom R.
Topi se na oko 182 ºC, uz raspadanje. Poredbeni rastvor (c). Pomeša se 1,0 ml poredbenog ras-
tvora (a) sa 0,5 ml ispitivanog rastvora i dopuni se do 25,0
ml metanolom R.
Sve operacije se izvode što je moguće brže jer je supstanca
podložna hemijskoj degradaciji pod uticajem zračenja; Poredbeni rastvor (d). Dopuni se 0,5 ml ispitivanog ras-
koriste se sveže pripremljeni rastvori. tvora do 100,0 ml metanolom R.

TRIAMCINOLHEKSACETONID
Hromatografski postupak može da se izvede korišćenjem: D. (2E,4E,6Z,8E)-3,7-dimetil-9-(2,6,6-trimetilcikloheks-1-

enil)nona-2,4,6,8-tetraenska(9-cis-retinska kiselina)
– kolone od nerđajućeg čelika, dužine 0,2 m i unutrašnjeg kiselina,
prečnika 4,6 mm napunjene silikagelom za hromatogra-
fiju, oktadecilsilil R (10 μm), E. oksidacioni proizvod tretinoina.
– mobilne faze, protoka 1,4 ml/min, rastvora 0,5 % V/V

sirćetne kiseline, glacijalne R u smeši metanola R i vode
R; odnos se podesi tako da je retenciono vreme za treti-
noin oko 15 min (obično je pogodna smeša 23 zapre- 1997:0867 (98*;99*)
mine vode R i 77 zapremina metanola R),
– detektora, spektrofotometra, podešenog na 353 nm. TRIAMCINOLHEKSACETONID
Injektuje se odvojeno po 10 μl poredbenog rastvora (b), (c)
i (d) i ispitivanog rastvora i podesi osetljivost detektora tako Triamcinoloni hexacetonidum
da je visina glavnog pika na hromatogramu poredbenog ras-
tvora (b) oko 70 % pune skale pisača. Ispitivanje je validno
samo ako je rezolucija između izotretinoina i tretinoina na
hromatogramu poredbenog rastvora (c) najmanje 2,0. Na
hromatogramu ispitivanog rastvora površina pika koja
odgovara izotretnoinu nije veća od površine glavnog pika
na hromatogramu poredbenog rastvora (b) (2,0 %) i zbir
površina bilo kojih pikova, osim glavnog pika, bilo kog
pika koji odgovara mobilnoj fazi i mogućeg pika koji odgo-
vara izotretinoinu nije veći od površine glavnog pika na
hromatogramu poredbenog rastvora (d) (0,5 %).
njem 1 ml olova, standardnog rastvora (10 ppm Pb) R. C30H41FO7 Mr 532,6
1,000 g, sušenjem u sušnici na 100 ºC do 105 ºC. DEFINICIJA
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g. Triamcinolonheksacetonid sadrži od 97,0 % do 103,0 % 9-
fluor-11-hidroksi-16,17-(1-metiletilidendioksi)-3,20-
ODREĐIVANJE dioksopregna-1,4-dien-21-il-3,3-dimetilbutanoata, izraču-
nato u odnosu na bezvodnu supstancu.
Rastvori se 0,200 g u 70 ml acetona R. Titrira se 0,1 M
tetrabutilamonijum-hidroksidom, uz poenciometrijsko odre-
đivanje završne tačke titracije (2.2.20). OSOBINE
1 ml 0,1 M tetrabutilamonijum-hidroksida odgovara 30,04 Beo ili skoro beo, kristalan prašak, gotovo nerastvorljiv u
mg C20H28O2. vodi, slabo rastvorljiv u etanolu i metanolu.
ČUVANJE IDENTIFIKACIJA
Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru, zaštićeno od A. Ispituje se IR apsorpcionom spektofotometrijom

svetlosti, na temperaturi koja ne prelazi 25 ºC. (2.2.24), upoređivanjem sa IR spektom dobijenim za
triamcinolonheksacetonid HRS.
Preporučuje se da se sadržaj jednom otvorenog kontejnera
upotrebi što je pre moguće, a neupotrebljeni deo da se čuva B. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27), na
u atmosferi inertnog gasa. pogodnom silikagelu sa fluorescentnim indikatorom
koji ima optimalni intenzitet na 254 nm, kao adsorbensu.
NEČISTOĆE Rastvori se pripreme neposredno pre upotrebe i zašti-

ćeno od svetlosti. Hromatogram se posmatra pod UV
A. izotretinoin, svetlošću odmah posle razvijanja.
B. (2Z,4E,6Z,8E)-3,7-dimetil-9-(2,6,6-trimetilcikloheks-1- Ispitivani rastvor. Rastvori se 10 mg ispitivane sup-
enil)nona-2,4,6,8-tetraenska(9,13-di-cis-retinska kise- stance u metanolu R i dopuni do 10 ml istim rastvara-
lina) kiselina, čem.
C. (2Z,4Z,6E,8E)-3,7-dimetil-9-(2,6,6-trimetilcikloheks-1- Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 20 mg triamcinolon-
enil)nona-2,4,6,8-tetraenska(11,13-di-cis-retinska kise- heksacetonida HRS u metanolu R i dopuni do 20 ml
lina) kiselina, istim rastvaračem.

TRIAMCINOLONACETONID
Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 10 mg triamcinolon- pak u trajanju od 3 retenciona vremena glavnog pika na
acetonida HRS u poredbenom rastvoru (a) i dopuni do hromatogramu ispitivanog rastvora. Na hromatogramu
10 ml istim rastvorom. ispitivanog rastvora: površina bilo kog pika osim glavnog
pika nije veća od polovine površine glavnog pika na
Na ploču se nanese odvojeno po 5 l svakog rastvora. hromatogramu poredbenog rastvora (b) (0,5 %); zbir
Pripremi se mobilna faza dodavanjem smeše 1,2 površina svih pikova, izuzev glavnog pika nije veći do
zapremine vode R i 8 zapremina metanola R u smešu 15 površine glavnog pika na hromatogramu poredbenog
zapremina etra R i 77 zapremina metilenhlorida R. Hro- rastvora (b) (1 %). Ne uzima se u obzir bilo koji pik koji
matogram se razvija u dužini od 15 cm, osuši na vaz- odgovara mobilnoj fazi i bilo koji pik površine manje od
duhu i posmatra pod UV svetlošću na 254 nm. Glavna 0,05 površine glavnog pika na hromatogramu poredbenog
mrlja na hromatogramu ispitivanog rastvora slična je po rastvora (b).
poredbenog rastvora (a). Ispitivanje je validno samo ako Voda (2.5.12). Najviše 2,0 %, određena za 0,50 g semi-
hromatogram poredbenog rastvora (b) pokazuje dve ja- mikro metodom za određivanje vode.
sno razdvojene mrlje.
ODREĐIVANJE
ISPITIVANJA
Rastvori se 50,0 mg u alkoholu R i dopuni do 50,0 ml istim
Specifična optička rotacija (2.2.7). Rastvori se 0,100 g u rastvaračem. Dopuni se 2,0 ml ovog rastvora do 100,0 ml
metilenhloridu R i dopuni do 10,0 ml istim rastvaračem. alkoholom R. Izmeri se apsorbancija (2.2.25) na maksi-
Specifična optička rotacija je od + 92º do + 98º, izračunata mumu na 238 nm.
Izračuna sa sadržaj C30H41FO7 uzimajući da je vrednost
Srodne supstance. Ispituju se tečnom hromatografijom specifične apsorbancije 291.
(2.2.29). Ispitivanje se izvodi zaštićeno od svetlosti.
Ispitivani rastvor. Rastvori se 25,0 mg ispitivane supstance ČUVANJE
u metanolu R i dopuni do 10,0 ml istim rastvaračem.
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 2 mg triamcinolhe- svetlosti.
ksacetonida HRS i 2 mg triamcilonacetonida HRS u mobi-
lnoj fazi i dopuni do 100,0 ml mobilnom fazom.
NEČISTOĆE
Poredbeni rastvor (b). Dopuni se 1,0 ml ispitivanog rast-
vora do 100,0 ml mobilnom fazom. A. triamcinolonacetonid.
grafiju, oktadecilsilil R (5m), 1997:0533 (98*)
– mobilne faze protoka 2 ml/min smeše pripremljene na
sledeći način: u odmernoj tikvici od 1 000 ml pomeša se TRIAMCINOLONACETONID
750 ml metanola R sa 200 ml vode R i ostavi da se
uravnoteži; podesi se zapremina do 1 000 ml vodom R i
ponovo promeša, Triamcinoloni acetonidum
Kolona se kondicionira mobilnom fazom protoka 2 ml/min
oko 10 min.
Podesi se osetljivost sistema tako da je visina glavnog pika
na hromatogramu dobijenim sa 20 l poredbenog rastvora
(b) najmanje 50 % pune skale pisača.
Injektuje se 20 l poredbenog rastvora (a). Kada se hroma-
togrami snime pod propisanim uslovima, retenciona
vremena iznose: triamcinolonacetonida oko 3 min, a triam- C24H31FO6 Mr 434,5
cinolonheksacetonida oko 12 min. Ispitivanje je validno
samo ako je rezolucija između pikova triamcinolon- DEFINICIJA
acetonida i triamcinolonheksacetonida najmanje 20,0; ako
je potrebno podesi se koncentracija metanola u mobilnoj Triamcinolonacetonid sadrži od 97,0 % do 103,0 % 9-fluor-
fazi. 11,21-dihidroksi-16,17-(1-metiletilidendioksi)-pregna-
Injektuje se odvojeno 20 l ispitivanog rastvora i 20 l 1,4-dien-3,20-diona, izračunato u odnosu na bezvodnu sup-
poredbenog rastvora (b). Nastavi se hromatografski postu- stancu.

TRIAMCINOLONACETONID
OSOBINE Ispitivani rastvor (a). Rastvori se 10 mg ispitivane sup-

stance u metanolu R i dopuni do 10 ml istim rastvara-
Beo ili skoro beo, kristalan prašak, gotovo nerastvorljiv u čem.
vodi, slabo rastvorljiv u alkoholu, vrlo teško rastvorljiv u
Ispitivani rastvor (b). Rastvori se 10 mg ispitivane sup-
etru.
stance u levku za odvajanje u 1,5 ml sirćetne kiseline,
Supstanca pokazuje polimorfizam. glacijalne R, doda 0,5 ml rastvora 20 g/l hrom(VI)-ok-
sida R i ostavi da stoji u toku 60 min. Doda se 5 ml
vode R, 2 ml metilenhlorida R i energično mućka 2 min.
Ostavi se da se slojevi odvoje i koristi se donji sloj.
IDENTIFIKACIJA
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 10 mg triamcinolon-
Prva indentifikacija: A, B. acetonida HRS u metanolu R i dopuni do 10 ml istim
rastvaračem.
Druga indentifikacija: C, D.
Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 10 mg triamcinolon-
A. Ispituje se IR apsorpcionom spektofotometrijom acetonida HRS u levku za odvajanje u 1,5 ml sirćetne
(2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim za kiseline, glacijalne R, doda 0,5 ml rastvora 20 g/l
triamcinolonacetonid HRS. Ako se IR spektri dobijeni hrom(VI)-oksida R i ostavi da stoji u toku 60 min. Doda
za ispitivanu i referentnu supstancu u čvrstom stanju se 5 ml vode R, 2 ml metilenhlorida R i energično
razlikuju, odvojeno se rastvore ispitivana i referentna mućka 2 min. Ostavi se da se slojevi odvoje i koristi se
supstanca u minimalnoj zapremini metanola R i upare donji sloj.
do suva. Korišćenjem ostataka nakon uparavanja, prip-
reme se diskovi sa halogenidima ili mull suspenzije u
parafinu, tečnom R i ponovo snime spektri.
mine vode R i 8 zapremina metanola R u smešu 15
B. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27), na zapremina etra R i 77 zapremina metilenhlorida R. Hro-
pogodnom silikagelu sa fluorescentnim indikatorom matogram se razvija u dužini od 15 cm, osuši na vaz-
koji ima optimalni intenzitet na 254 nm, kao adsorbensu. duhu i posmatra pod UV svetlošću na 254 nm. Glavna
mrlja na svakom hromatogramu ispitivanog rastvora sli-
Rastvori se pripreme neposredno pre upotrebe i zašti- čna je po položaju i veličini glavnoj mrlji na hromato-
ćeno do svetlosti. Hromatogram se posmatra pod UV gramu odgovarajućeg poredbenog rastvora. Glavne mr-
svetlošću odmah posle razvijanja. lje na hromatogramima ispitivanog rastvora (b) i
poredbenog rastvora (b) imaju Rf vrednosti očigledno
Ispitivani rastvor. Rastvori se 10 mg ispitivane supsta- veće od Rf vrednosti glavnih mrlja na hromatogramima
nce u metanolu R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem. ispitivanog rastvora (a) i poredbenog rastvora (a).
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 20 mg triamcinolon- D. Pomeša se oko 5 mg sa 45 mg magnezijum-oksida, teš-

acetonida HRS u metanolu R i dopuni do 20 ml istim kog R i žari u lončiću za žarenje dok se ne dobije skoro
rastvaračem. beo ostatak (obično kraće od 5 min). Ostavi se da se oh-
ladi, doda 1 ml vode R, 0,05 ml fenolftaleina, rastvora
Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 10 mg triamcinolon- R1 i oko 1 ml hlorovodonične kiseline, razblažene R da
heksacetonida HRS u poredbenom rastvoru (a) i dopuni se rastvor obezboji. Filtrira se. U sveže pripremljenu
do 10 ml istim rastvorom. smešu 0,1 ml alizarina S, rastvora R i 0,1 ml cirkonil-
nitrata, rastvora R doda se 1,0 ml filtrata. Promeša se,
Na ploču se nanese odvojeno po 5 l svakog rastvora. ostavi sa stoji 5 min i uporedi boja ovog rastvora sa bo-
Pripremi se mobilna faza dodavanjem smeše 1,2 zapre- jom slepe probe pripremljene na isti način. Ispitivani
mine vode R i 8 zapremina metanola R u smešu 15 rastvor je žut, a slepa proba je crvena.
zapremina etra R i 77 zapremina metilenhlorida R. Hro-
matogram se razvija u dužini od 15 cm, osuši na vaz- ISPITIVANJA
duhu i posmatra pod UV svetlošću na 254 nm. Glavna
mrlja na hromatogramu ispitivanog rastvora slična je po Specifična optička rotacija (2.2.7). Rastvori se 0,100 g u
položaju i veličini glavnoj mrlji na hromatogramu dioksanu R i dopuni do 10,0 ml istim rastvaračem. Specifi-
poredbenog rastvora (a). Ispitivanje je validno samo ako čna optička rotacija je od + 100º do + 107º, izračunata u
hromatogram poredbenog rastvora (b) pokazuje dve ja- odnosu na bezvodnu supstancu.
sno razdvojene mrlje.
C. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27), na (2.2.29). Ispitivanje se izvodi zaštićeno od svetlosti.
pogodnom silikagelu sa fluorescentnim indikatorom Ispitivani rastvor. Rastvori se 25,0 mg ispitivane supstance
koji ima optimalni intenzitet na 254 nm, kao adsorbensu. u 7 ml metanola R i dopuni do 10,0 ml vodom R.
Rastvori se pripreme neposredno pre upotrebe. Hroma- Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 2 mg triamcinolaceto-
togram se posmatra pod UV svetlošću odmah posle raz- nida HRS i 2 mg triamcinolona R u mobilnoj fazi i dopuni
vijanja. do 100,0 ml mobilnom fazom.

TRIAMTEREN
Poredbeni rastvor (b). Dopuni se 1,0 ml ispitivanog ras- NEČISTOĆE

A. Triamcinolon.
grafiju, oktadecilsilil R (5m),
1997:0058
– mobilne faze protoka 1,5 ml/min smeše pripremljene na
sledeći način: u odmernoj tikvici od 1 000 ml pomeša se
525 ml metanola R sa 400 ml vode R i ostavi da se TRIAMTEREN
uravnoteži; podesi se zapremina do 1 000 ml vodom R i
ponovo promeša,
Triamterenum
Kolona se kondicionira mobilnom fazom protoka 1,5
ml/min oko 10 min.
Podesi se osetljivost sistema tako da je visina glavnog pika
na hromatogramu dobijenim sa 20 l poredbenog rastvora
(b) najmanje 50 % pune skale pisača.
Injektuje se 20 l poredbenog rastvora (a). Kada se
hromatogrami snime pod propisanim uslovima, retenciona C12H11N7 Mr 253,3
vremena iznose: triamcinolona oko 5 min, a triamcinolon-
acetonida oko 17 min. Ispitivanje je validno samo ako je
rezolucija između pikova triamcinolona i triamcinolon- DEFINICIJA
acetonida najmanje 15; ako je potrebno podesi se koncen-
tacija metanola u mobilnoj fazi. Triamteren sadrži od 99,0 % do 101,0 % 2,4,7-triamino-6-
Injektuje se odvojeno 20 l ispitivanog rastvora i 20 l fenilpteridina, izračunato u odnosu na osušenu supstancu.
poredbenog rastvora (b). Nastavi se hromatografski postu-
pak u trajanju od 3,5 retenciona vremena glavnog pika na
hromatogramu ispitivanog rastvora. Na hromatogramu OSOBINE
ispitivanog rastvora: površina bilo kog pika osim glavnog
pika nije veća od 0,25 površine glavnog pika na hromato- Žut, kristalan prašak, vrlo teško rastvorljiv u vodi i alkoholu,
gramu poredbenog rastvora (b) (0,25 %); zbir površina svih gotovo nerastvorljiv u etru.
pikova, izuzev glavnog pika nije veći od polovine površine
glavnog pika na hromatogramu poredbenog rastvora (b)
(0,5 %). Ne uzima se u obzir bilo koji pik koji odgovara IDENTIFIKACIJA
mobilnoj fazi i bilo koji pik sa površinom manjom od 0,05
površine glavnog pika na hromatogramu poredbenog Rastvori se 0,1 g u 10 % V/V rastvoru 1 M hlorovodonične
rastvora (b). kiseline u etanolu R i dopuni do 100 ml istom kiselom
smešom. Dopuni se 1 ml ovog rastvora do 100 ml 10 % V/V
Voda (2.5.12). Najviše 2,0 %, određena za 0,500 g semi- rastvorom 1 M hlorovodonične kiseline u etanolu R. Ispituje
mikro metodom za određivanje vode. se u oblasti od 255 nm do 380 nm; rastvor pokazuje dva
apsorpciona maksimuma (2.2.25) na 262 nm i 360 nm i
rame na 285 nm.
ODREĐIVANJE
Ispituje se u UV svetlosti na 365 nm; kiseli rastvori, pose-
U toku određivanja rastvori se zaštite od svetlosti. bno rastvor 1 g/l u mravljoj kiselini, bezvodnoj R pokazuje
Rastvori se 50,0 mg u alkoholu R i dopuni do 50,0 ml istim intenzivno plavu fluorescenciju.
rastvaračem. Dopuni se 2,0 ml ovog rastvora do 100,0 ml
alkoholom R. Izmeri se apsorbancija (2.2.25) na maksi-
mumu na 238,5 nm. ISPITIVANJA
Izračuna sa sadržaj C24H31FO6 uzimajući da je vrednost Aciditet. Zagreva se da ključa 1,0 g sa 20 ml vode R 5 min,
specifične apsorbancije 355. ohladi, filtrira i ispere filter tri puta sa po 10 ml vode R.
Spoji se filtrat i rastvori posle ispiranja pa se doda 0,3 ml
fenolftaleina, rastvora R. Potrebno je najviše 1,5 ml 0,01 M
ČUVANJE natrijum-hidroksida da bi se promenila boja indikatora.
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od Nitrozotriaminopirimidin. Ispituje se hromatografijom na
svetlosti. tankom sloju (2.2.27), na silikagelu HF254 R kao adsorbensu.

TRIFLUOPERAZIN-HIDROHLORID
Ispitivani rastvor. Rastvori se 0,2 g ispitivane supstance u 5 1997:0059

ml mravlje kiseline, bezvodne R,ako je potrebno, uz meša-
nje staklenim štapićem. Rastvor se pripremi neposredno pre TRIFLUOPERAZIN-HIDROHLORID
upotrebe.
Poredbeni rastvor. Rastvori se 4 mg nitrozoaminopirimi-
dina HRS u mravljoj kiselini, bezvodnoj R, i dopuni do 100 Trifluoperazini hydrochloridum
ml istom kiselinom.
Na ploču se nanese, u obliku traka dužine 1,5 cm, po 20 l

svakog rastvora nanoseći dva puta po 10 l svakog, uz
sušenje u struji vazduha posle svakog nanošenja. Hromato-
gram se razvija u dužini od 5 cm uz korišćenje etra R.
Hromatogram se ostavi da se osuši, na vazduhu a zatim se
razvija hromatogram u dužini od 10 cm uz mobilnu fazu:
sirćetna kiselina, glacijalna R - metanol R - etilacetat R
(10:10:80 V/V/V); mobilna faza sadrži 0,5 g/l fluorescein- C21H26Cl2F3N3S Mr 480,4
natrijuma R. Hromatogram se osuši u struji vazduha i izloži
parama amonijaka nekoliko sekundi. Posmatra pod UV
svetlošću na 254 nm i na 365 nm. Moguća traka koja DEFINICIJA
odgovara nitrozoaminopirimidinu na hromatogramu ispiti-
vanog rastvora nije intenzivija od trake na hromatogramu Trifluoperazin-hidrohlorid sadrži od 99,0 % do 101,0 % 10-
poredbenog rastvora (0,1 %). 3-(4-metil-1-piperazinil)propil-2-trifluorometil-fenotiazin
-dihidrohlorida, izračunato u odnosu na osušenu supstancu.
sloju (2.2.27), na silikagelu G R kao adsorbensu. OSOBINE
Ispitivani rastvor. Rastvori se 0,1 g ispitivane supstance u Beo do bledo žut, kristalan prašak, higroskopan, lako
20 ml dimetilsulfoksida R. Dopuni se 2 ml ovog rasvora do rastvorljiv u vodi, umereno rastvorljiv u alkoholu, gotovo
50 ml metanolom R. nerastvorljiv u etru.
Poredbeni rastvor. Dopuni se 1 ml ispitivanog rastvora do Topi se na oko 242 C, uz raspadanje.
200 ml metanolom R.
Na ploču se nanese odvojeno po 5 l svakog rastvora. IDENTIFIKACIJA

fazu: amonijak, koncentovani R1 - metanol R - etilacetat R A. Zaštite se rastvori od direktne svetlosti i odmah izmere
(10:10:90 V/V/V). Hromatogram se suši na vazduhu dok se apsorbancije. Rastvori se 50 mg u 0,1 M hlorovodonič-
ne izgubi miris rastvarača i posmatra pod UV svetlošću na noj kiselini i dopuni do 500 ml istom kiselinom i ispi-
365 nm. Bilo koja mrlja na hromatogramu ispitivanog ras- tuje se u oblasti od 280 nm do 350 nm; rastvor pokazuje
tvora, osim glavne mrlje, nije intenzivnija od mrlje na apsorpcioni maksimum (2.2.25) na 305 nm. Dopuni se 5
hromatogramu poredbenog rastvora (0,5 %). ml ovog rastvora do 100 ml 0,1 M hlorovodoničnom
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 1,0 %, određen za kiselinom. Ispituje se u oblasti od 230 nm do 280 nm;
1,00 g sušenjem u sušnici na 100 C do 105 C. rastvor pokazuje apsorpcioni maksimum na 255 nm.
Specifična apsorbancija na ovom maksimumu je oko
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g. 650.
B. Odgovara zahtevima za Identifikaciju fenotiazina
hromatografijom na tankom sloju (2.3.3).
ODREĐIVANJE
C. Prenese se 0,25 g u levak za odvajanje od 100 ml, doda
Rastvori se 0,150 g u 5 ml mravlje kiseline, bezvodne R i 5 ml vode R i 2 ml natrijum-hidroksida, rastvora,
doda 100 ml sirćetne kiseline, bezvodne R. Titrira se 0,1 M razblaženog R. Mućka se energično sa 20 ml etra R. Is-
perhlornom kiselinom, uz potenciometrijsko određivanje pere se etarski sloj sa 5 ml vode R i doda 0,15 g malein-
završne tačke titracije (2.2.20). ske kiseline R i upari etarski sloj. Ostatak posle uparava-
nja, prekristalisan iz 30 ml alkohola R i osušen, topi se
1 ml 0,1 M perhlorne kiseline odgovara 25,33 mg C12H11N7. (2.2.14) na oko 192 C.
D. Rastvori se 0,5 mg u 1 ml vode R, doda 0,1 ml bromne
ČUVANJE vode R i mućka oko 1 min. Doda se u kapima 1 ml sum-
porne kiseline R uz konstantno energično mućkanje.
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od Razvija se crvena boja.
svetlosti. E. Rastvori se 50 mg u 5 ml vode R i doda 2 ml azotne
kiseline R. Razvija se tamnocrvena boja koja prelazi u
bledožutu. Ovaj rastvor daje reakciju (a) hlorida (2.3.1).

TRIGLICERIDI, SREDNJE DUŽINE LANACA
ISPITIVANJA Jack. Sastoje se od smeše triglicerida zasićenih masnih

kiselina, uglavnom kaprilne kiseline (C8H16O2) ili kaprinske
pH (2.2.3). Rastvori se 2,0 g u vodi, bez prisustva ugljen- kiseline (C10H20O2). Sadrže najmanje 95 % zasićenih mas-
dioksida R i dopuni do 20 ml istim rastvaračem. pH vred- nih kiselina sa 8 ili 10 ugljenikovih atoma.
Srodne supstance. Ispitivanje se izvodi zaštićeno od dire-
ktne svetosti. OSOBINE
Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27), na Bezbojna ili slabo žućkasta, uljasta tečnost, gotovo
silikagelu GF254 R kao adsorbensu. nerastvorljiva u vodi, meša se sa alkoholom, metilenhlori-
Ispitivani rastvor. Rastvori se 0,2 g ispitivane supstance u dom, petroletrom i masnim uljima.
smeši 5 zapremina dietilamina R i 95 zapremina metanola
R i dopuni do 10 ml istom smešom rastvarača. Rastvor se
pripremi neposredno pre upotrebe. IDENTIFIKACIJA
Poredbeni rastvor. Dopuni se 1 ml ispitivanog rastvora do Prva identifikacija: B, C.

200 ml smešom 5 zapremina dietilamina R i 95 zapremina
metanola R. Druga identifikacija: A, D.
Na ploču se nanese odvojeno po 10 l svakog rastvora. A. Zagreva se 3,0 g uz povratni hladnjak 30 min sa 50 ml
Hromatogram se razvija u dužini od 12 cm, uz mobilnu smeše jednakih zapremina kalijum-hidroksida, alkoho-
fazu: aceton R - dietilamin R - cikloheksan R (10:10:80 lnog 2 M R i alkohola R. Odvoji se 10 ml smeše za
V/V/V). Hromatogram se osuši na vazduhu i posmatra pod ispitivanje za Identifikaciju D. U 40 ml smeše doda se
UV svetlošću na 254 nm. Bilo koja mrlja na hromatogramu 30 ml vode R, upari alkohol i vruć rastvor zakiseli sa 25
ispitivanog rastvora, osim glavne mrlje, nije intenzivnija od ml hlorovodonične kiseline, razblažene R. Posle hlađe-
mrlje na hromatogramu poredbenog rastvora (0,5 %). nja mućka se sa 50 ml etra, bez prisustva peroksida R.
Etarski sloj se ispere tri puta sa po 10 ml natrijum-hlo-
rida, rastvora R, osuši preko natrijum-sulfata, bezvod-
nog R i filtrira. Upari se etar i odredi kiselinski broj
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g. (2.5.1) za ostatak, korišćenjem 0,300 g. Kiselinski broj
je od 350 do 390.
ODREĐIVANJE B. Odgovara zahtevima ispitivanja za saponifikacioni broj
Rastvori se 0,300 g u 50 ml sirćetne kiseline, bezvodne R i
doda 10 ml živa(II)-acetata, rastvora R. Titrira se 0,1 M C. Odgovara zahtevima ispitivanja za sastav masnih kise-
perhlornom kiselinom, uz potenciometrijsko određivanje lina (videti Ispitivanja).
D. Upari se do suva na vodenom kupatilu 10 ml alkoholne
1 ml 0,1 M perhlorne kiseline odgovara 24,02 mg smeše dobijene u ispitivanju A za Identifikaciju. Osta-
C21H26Cl2F3N3S. tak se prenese u epruvetu, doda 0,3 ml sumporne kise-
line R i epruveta zatvori zatvaračem kroz koji prolazi
ČUVANJE staklena U-cev. Jedan kraj U-cevi uronjen je u 3 ml
rastvora 10 g/l triptofana R u smeši jednakih zapremina
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od sumporne kiseline R i vode R. Epruveta se zagreva u
svetlosti. silikonskom uljanom kupatilu 10 min na 180 ˚C i sa-
kupe oslobođene pare u reagensu koji sadrži triptofan.
Reagens koji sadrži triptofan zagreva se na vodenom
kupatilu 1 min. Razvija se ljubičasta boja.
1997:0868
ISPITIVANJA
TRIGLICERIDI, SREDNJE DUŽINE
Izgled. Ispitivana supstanca je bistra (2.2.1) i nije intenziv-
LANACA nije obojena od referentnog rastvora Y3 (Metoda I, 2.2.2).
Alkalne nečistoće. Rastvori se 2,00 g u smeši 1,5 ml alko-
Triglycerida saturata media hola R i 3,0 ml etra R. Doda se 0,05 ml bromfenolplavog,
rastvora R. Potrebno je najviše 0,15 ml 0,01 M
DEFINICIJA hlorovodonične kiseline da bi se boja indikatora promenila
u žutu.
Trigliceridi srednje dužine lanaca se dobijaju iz ulja Relativna gustina (2.2.5): od 0,93 do 0,96.
ekstrahovanih iz tvrde, osušene frakcije endosperma Cocos
nucifera L. ili iz osušenog endosperma Elaeis guineensis Indeks refrakcije (2.2.6): od 1,440 do 1,452.

TRIGLICERIDI, SREDNJE DUŽINE LANACA
Viskozitet (2.2.9): od 25 mPa∙s do 33 mPa∙s. Poredbeni rastvori. Pripreme se tri poredbena rastvora
rastvaranjem 2,0 g ispitivane supstance u minimalnoj zapre-
Kiselinski broj (2.5.1). Najviše 0,2. mini diizobutilketona R, uz dodavanje 1,0 ml, 2,0 ml odno-
sno 4,0 ml bakra, standardnog rastvora (0,1 ppm Cu) R i
Hidroksilni broj (2.5.3). Najviše 10 (Metoda A). dopuni do 10,0 ml diizobutilketonom R.
Jodni broj (2.5.4). Najviše 1,0. Izmeri se apsorbancija na 324,7 nm korišćenjem lampe sa
šupljom katodom za bakar kao izvora zračenja, grafitne ki-
Peroksidni broj (2.5.5). Najviše 1,0. vete za atomizaciju i argona R kao gasa nosača.
Saponifikacioni broj (2.5.6): od 310 do 360, određen za Olovo. Za trigliceride srednje dužine lanaca koji su name-
1,000 g. njeni za parenteralnu ishranu, najviše 0,1 ppm Pb, određeno
atomskom apsorpcionom spektrometrijom (Metoda II,
Nesaponifikovane supstance (2.5.7). Najviše 0,5 %, odre- 2.2.23).
đene za 5,0 g.
Sastav masnih kiselina. Izvede se ispitivanje za strana ulja diizobutilketonu R, i dopuni do 10 ml istim rastvaračem.
u masnim uljima gasnom hromatografijom (2.4.22). Frak-
cija masnih kiselina ima sledeći sastav: Poredbeni rastvori. Pripreme se tri poredbena rastvora
rastvaranjem 2,0 g ispitivane supstance u minimalnoj zapre-
– kapronska kiselina: najviše 2,0 %, mini diizobutilketona R, uz dodavanje 1,0 ml, 2,0 ml odno-
sno 4,0 ml olova, standardnog rastvora (0,1 ppm Pb) R i
– kaprilna kiselina: 50,0 % do 80,0 %, dopuni do 10,0 ml diizobutilketonom R.
– kaprinska kiselina: 20,0 % do 50,0 %, Izmeri se apsorbancija na 283,3 nm korišćenjem lampe sa
šupljom katodom za olovo kao izvora zračenja, grafitne ki-
– laurinska kiselina: najviše 3,0 %, vete za atomizaciju i argona R kao gasa nosača. Žarenje se
izvodi u prisustvu kiseonika na temperaturi do 800 ˚C.
– miristinska kiselina: najviše 1,0 %.
Nikl. Za trigliceride srednje dužine lanaca koji se koriste za
parenteralnu ishranu, najviše 0,1 ppm Ni, određeno atom-
skom apsorpcionom spektrometrijom (Metoda II, 2.2.23).
Voda (2.5.12). Najviše 0,2 %, određena za 10,00 g semi- diizobutilketonu R, i dopuni do 10,0 ml istim rastvaračem.
Poredbeni rastvori. Pripreme se tri poredbena rastvora
Ukupni pepeo (2.4.16). Najviše 0,1 %, određen za 2,0 g. rastvaranjem 2,0 g ispitivane supstance u minimalnoj zapre-
mini diizobutilketona R, uz dodavanje 1,0 ml, 2,0 ml odno-
Hrom. Za trigliceride srednje dužine lanaca koji su name- sno 4,0 ml nikla, standardnog rastvora (0,1 ppm Ni) R i do-
njeni za parenteralnu ishranu, najviše 0,05 ppm Cr, odre- puni do 10,0 ml diizobutilketonom R.
đeno atomskom apsorpcionom spektrometrijom (Metoda II,
2.2.23). Izmeri se apsorbancija na 232 nm korišćenjem lampe sa
šupljom katodom za nikl kao izvora zračenja, grafitne ki-
Ispitivani rastvor. Rastvori se 2,0 g ispitivane supstance u vete za atomizaciju i argona R kao gasa nosača.
diizobutil ketonu R, i dopuni do 10,0 ml istim rastvaračem.
Kalaj. Za trigliceride srednje dužine lanaca koji su name-
Poredbeni rastvori. Pripreme se tri poredbena rastvora njeni za parenteralnu ishranu, najviše 0,1 ppm Sn, određeno
rastvaranjem 2,0 g ispitivane supstance u minimalnoj zapre- atomskom apsorpcionom spektrometrijom (Metoda II,
mini diizobutilketona R, uz dodavanje 0,5 ml, 1,0 ml odno- 2.2.23).
sno 2,0 ml hroma, standardnog rastvora (0,1 ppm Cr) R i
dopuni do 10,0 ml diizobutilketonom R. Ispitivani rastvor. Rastvori se 2,0 g ispitivane supstance u
diizobutilketonu R, i dopuni do 10,0 ml istim rastvaračem.
šupljom katodom za hrom kao izvora zračenja, grafitne ki- Poredbeni rastvori. Pripreme se tri poredbena rastvora
vete za atomizaciju i argona R kao gasa nosača. rastvaranjem 2,0 g ispitivane supstance u minimalnoj zapre-
mini diizobutilketona R, uz dodavanje 1,0 ml, 2,0 ml odno-
Bakar. Za trigliceride srednje dužine lanaca koji su name- sno 4,0 ml kalaja, standardnog rastvora (0,1 ppm Sn) R i
njeni za parenteralnu ishranu, najviše 0,1 ppm Cu, određeno dopuni do 10,0 ml diizobutilketonom R.
atomskom apsorpcionom spektrometrijom (Metoda II,
2.2.23). Izmeri se apsorbancija na 286,3 nm korišćenjem lampe sa
šupljom katodom za kalaj kao izvora zračenja, grafitne ki-
Ispitivani rastvor. Rastvori se 2,0 g ispitivane supstance u vete, unutrašnjih zidova obloženih paladijum-karbidom za
diizobutilketonu R i dopuni do 10,0 ml istim rastvaračem. atomizaciju i argona R kao gasa nosača.

TRIMETADION
ČUVANJE rastvori posle dodavanja 1 ml hlorovodonične kiseline,

razblažene R.
Čuva se u dobro zatvorenom, dobro napunjenom kontejneru, D. Rastvori se 0,3 g u smeši 5 ml kalijum-hidroksida, ras-
zaštićeno od svetlosti. tvora, alkoholnog R i 5 ml alkohola R, i ostavi da stoji
10 min.Doda se 0,05 ml fenolftaleina, rastvora R1 i
pažljivo neutrališe hlorovodoničnom kiselinom R. Upari
OZNAČAVANJE se do suva na vodenom kupatilu i ostatak mućka četiri
puta sa po 5 ml etra R. Filtriraju se sjedinjeni etarski
Na signaturi se navodi: slojevi i upare do suva. Ostatak, prekristalisan iz 5 ml
– da je supstanca namenjena za parenteralnu ishranu, kada toluena R i osušen, topi se (2.2.14) na oko 80 ˚C.
je neophodno za primenu.
ISPITIVANJA

1997:0440 dioksida R, i dopuni do 40 ml istim rastvaračem.
TRIMETADION toda II, 2.2.2).
Trimethadionum metilcrvenog, rastvora R. Potrebno je najviše 0,1 ml 0,01 M
hlorovodonične kiseline ili 0,01 M natrijum-hidroksida da
bi se boja indikatora promenila.
C6H9NO3 Mr 143,1 1,00 g sušenjem 6 h u eksikatoru iznad silikagela, bezvod-
nog R.
DEFINICIJA Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g.
Trimetadion sadrži od 98,0 % do 102,0 % 3,5,5-trimetilo-

ODREĐIVANJE
ksazolidin-2,4-diona, izračunato u odnosu na osušenu
supstancu.
Izvodi se gasnom hromatografijom (2.2.28), uz korišćenje
dekanola R kao internog standarda.
OSOBINE Rastvor internog standarda. Rastvori se 0,125 g dekanola R
u etanolu R i dopuni do 25 ml istim rastvaračem.
Bezbojni ili skoro bezbojni kristali, umereno rastvorljivi u
vodi, vrlo lako rastvorljivi u alkoholu i etru. Ispitivani rastvor. Rastvori se 0,100 g ispitivane supstance
u rastvoru internog standarda i dopuni do 10,0 ml istim
rastvaračem.
IDENTIFIKACIJA
Poredbeni rastvor. Rastvori se 0,100 g trimetadiona HRS u
Prva identifikacija: B. rastvoru internog standarda i dopuni do 10,0 ml istim
rastvaračem.
A. Temperatura topljenja (2.2.14): od 45 ºC do 47 ºC, od-
ređena bez prethodnog sušenja. – kolone od nerđajućeg čelika, dužine 0,75 m i unutraš-
njeg prečnika 3 mm, napunjene stiren-divinilbenzen
B. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom kopolimerom R (125 μm do 150 μm),
trimetadion HRS. Ispitivana i referentna supstanca se – azota za hromatografiju R, kao gasa nosača, protoka 20
pripreme tehnikom diska, korišćenjem 3 mg ispitivane ml/min,
supstance odnosno referentne supstance u 0,4 g kalijum- – plameno-jonizujućeg detektora.
bromida R.
Podesi se temperatura kolone na 210 ºC, injektora na
C. U 2 ml rastvora S (videti Ispitivanja) doda se 1 ml bari- 240 ºC, a temperatura detektora na 270 ºC. Injektuje se po
jum-hidroksida, rastvora R. Izdvaja se beo talog koji se 1 μl svakog rastvora.

TRIMETOPRIM
ČUVANJE Ohladi se i filtrira. U filtrat se doda 2 ml hloroforma R i

energično promućka. Hloroformski sloj, koji se ispituje
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od pod UV svetlošću na 365 nm, pokazuje zelenu fluore-
svetlosti. scenciju.
ISPITIVANJA
1997:0060 Izgled rastvora. Rastvori se 0,5 g u 10 ml smeše 1 zapre-

mine vode R, 4,5 zapremina metanola R i 5 zapremina
hloroforma R. Rastvor nije intenzivnije obojen od refere-
TRIMETOPRIM ntnog rastvora BY7 (Metoda II, 2.2.2).
Trimethoprimum sloju (2.2.27), na silikagelu GF254 R kao adsorbensu.
smeši 1 zapremine vode R, 4,5 zapremina metanola R i 5
zapremina hloroforma R, i dopuni do 5 ml istim rastvara-
čem.
10 ml smešom 1 zapremine vode R, 4,5 zapremina meta-
nola R i 5 zapremina hloroforma R. Dopuni se 1 ml ovog
rastvora do 50 ml smešom 1 zapremine vode R, 4,5 zapre-
C14H18N4O3 Mr 290,3 mina metanola R i 5 zapremina hloroforma R.
DEFINICIJA Hromatogram se razvije u hromatografskoj kadi koja nije
zasićena, u dužini od 17 cm uz mobilnu fazu: mravlja kise-
lina, bezvodna R - voda R - metanol R - etilacetat R
Trimetoprim sadrži od 98,5 % do 101,0 % 2,4-diamino-5-
(2:5:10:85 V/V/V/V). Hromatogram se suši 5 min u struji
(3,4,5-trimetoksibenzil)pirimidina, izračunato u odnosu na
hladnog vazduha. Na dnu hromatografske kade stavi se po-
osušenu supstancu.
suda za uparavanje koja sadrži smešu hlorovodonične kise-
line R1, vode R i 15 g/l rastvora kalijum-permanganata R
(1:1:2 V/V/V), kada se zatvori i ostavi da stoji 15 min. U
OSOBINE
kadu se unese osušeni hromatogram i kada se zatvori.
Hromatogram se izloži 5 min parama hlora, a zatim se
Beo ili žućkastobeo prašak, vrlo teško rastvorljiv u vodi,
ploča izvadi i drži u struji hladnog vazduha dok se ne
ukloni višak hlora. Površina adsorbensa ispod starta ne sme
da se oboji plavo kada se doda kap kalijum-jodida i ras-
tvora skroba R. Isprska se hromatogram kalijum-jodidom i
IDENTIFIKACIJA
rastvorom skroba R. Hromatogram se posmatra pod UV
svetlošću na 254 nm pre izlaganja parama hlora i na dnev-
Prva identifikacija: A, C. noj svetlosti posle prskanja. Bilo koja mrlja na hromato-
Druga identifikacija: A, B, D. gramu ispitivanog rastvora, osim glavne mrlje, nije
A. Temperatura topljenja (2.2.14): od 199 ˚C do 203 ˚C tvora (0,2 %)
B. Rastvori se 20 mg u 0,1 M natrijum-hidroksidu i dopuni Teški metali (2.4.8). 2,0 g odgovara zahtevima limit testa
do 100,0 ml istim rastvorom. Dopuni se 1,0 ml ovog C za teške metale (20 ppm). Pripremi se standard korišće-
rastvora do 10,0 ml 0,1 M natrijum-hidroksidom. Ispi- njem 4 ml olova, standardnog rastvora (10 ppm Pb) R.
pokazuje jedan apsorpcioni maksimum na 287 nm. Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 1,0 %, određen za
Specifična apsorbancija na maksimumu je oko 245. 1,00 g sušenjem u sušnici na 100 ºC do 105 ºC.
C. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g.
trimetoprim HRS. ODREĐIVANJE
D. Rastvori se oko 25 mg, ako je potrebno uz zagrevanje, u Rastvori se 0,250 g u 50 ml sirćetne kiseline, bezvodne R.
5 ml 0,005 M sumporne kiseline i doda 2 ml rastvora 16 Titrira se 0,1 M perhlornom kiselinom uz potenciometrijsko
g/l kalijum-permanganata R u 0,1 M natrijum-hidrok- određivanje završne tačke titracije (2.2.20).
sidu. Zagreva se do ključanja i u vruć rastvor doda 0,4
ml formaldehida R. Promeša se, doda 1 ml 0,5 M sum- 1 ml 0,1 M perhlorne kiseline odgovara 29,03 mg
porne kiseline, promeša i ponovo zagreva do ključanja. C14H18N4O3.

TRIMIPRAMIN-MALEAT
1997:0534 Poredbeni rastvor. Rastvori se 56 mg maleinske kiseline

R u metanolu R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem.
TRIMIPRAMIN-MALEAT Na ploču se nanese, u obliku traka širine 10 mm, po 5 μl
svakog rastvora. Razvije se hromatogram u dužini od 12
cm uz mobilnu fazu: voda R - mravlja kiselina, bezvo-
Trimipramini maleas dna R - diizopropiletar R (3:7:90 V/V/V). Hromatogram
se suši nekoliko min u struji vazduha, a zatim 10 min na
120 ºC i posmatra pod UV svetlošću na 254 nm. Na
hromatogramu ispitivanog rastvora uočava se zona na
startnoj liniji i još jedna zona koja je slična po položaju
i veličini glavnoj zoni na hromatogramu poredbenog
rastvora.
ISPITIVANJA
C24H30N2O4 Mr 410,5 Izgled rastvora. Rastvori se 2,5 g u hloroformu R i dopuni

do 25 ml istim rastvaračem. Rastvor nije intenzivnije obo-
jen od referentnog rastvora BY5 (Metoda II, 2.2.2).
DEFINICIJA
Trimipramin-maleat sadrži od 98,0 % do 101,0 % (RS)-5- sloju (2.2.27), na silikagelu G R kao adsorbensu.
(3-dimetilamino-2-metilpropil)-10,11-dihidro-5H-dibenzo
[b,f]azepin-maleata, izračunato u odnosu na osušenu supstance u metanolu R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem.
stancu.
Pripremi se neposredno pre upotrebe.
OSOBINE (a) do 20 ml metanolom R.
Beo ili skoro beo kristalan prašak, teško rastvorljiv u vodi i Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 25 mg trimipramin-
alkoholu, gotovo nerastvorljiv u etru. maleata HRS u metanolu R i dopuni do 10 ml istim
rastvaračem. Pripremi se neposredno pre upotrebe.
IDENTIFIKACIJA
Prva identifikacija: A, C. Poredbeni rastvor (c). Dopuni se 1 ml poredbenog rastvora
Poredbeni rastvor (d). Rastvori se 10 mg iminodibenzila R
A. Temperatura topljenja (2.2.14): od 140 ˚C do 144 ˚C. u metanolu R i dopuni do 100 ml istim rastvaračem. Prip-
B. Rastvori se 40,0 mg u 0,01 M hlorovodonične kiseline i remi se neposredno pre upotrebe.
Na ploču se nanese odvojeno po 5 μl svakog rastvora. Raz-
ovog rastvora do 100,0 ml 0,01 M hlorovodoničnom
vije se hromatogram u dužini od 15 cm uz mobilnu fazu:
amonijak, koncentrovani R - etanol R - toluen R (0,7:10:90
(2.2.25); rastvor pokazuje apsorpcioni maksimum na
V/V/V). Osuši se na vazduhu 15 min, isprska 5 g/l rastvo-
250 nm i rame na 270 nm. Specifična apsorbancija na rom kalijum-dihromata R u smeši sumporne kiseline R i
maksimumu je od 205 do 235. vode R (1:4 V/V) i odmah posmatra. Na hromatogramu
C. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom ispitivanog rastvora (a): moguća mrlja koja odgovara
(2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim za iminodibenzilu nije intenzivnija od mrlje na hromatogramu
trimipramin-maleat HRS. poredbenog rastvora (d) (0,2 %); bilo koja mrlja, osim gla-
vne mrlje i moguće mrlje koja odgovara iminodibenzilu,
D. Posmatraju se hromatogrami dobijeni u ispitivanju za nije intenzivnija od mrlje na hromatogramu poredbenog
srodne supstance. Glavna mrlja na hromatogramu ispiti- rastvora (b) (0,5 %) a najviše tri takve mrlje su intenzivnije
vanog rastvora (b) slična je po položaju, boji i veličini od mrlje na hromatogramu poredbenog rastvora (c) (0,2 %).
glavnoj mrlji na hromatogramu poredbenog rastvora (a). Zanemari se bilo koja mrlja na startu.
E. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27), na Teški metali (2.4.8). 2,0 g odgovara zahtevima limit testa
silikagelu GF254 R kao adsorbensu. C za teške metale (20 ppm). Pripremi se standard korišće-
Ispitivani rastvor. Rastvori se 0,20 g ispitivane sup-
stance u metanolu R i dopuni do 10 ml istim rastvara- Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5 %, određen za
čem. 1,000 g sušenjem u sušnici na 100 ˚C do 105 ˚C.

TRIPSIN
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g. sima ili drugim poznatim infektivnim agensima do
prihvatljivih granica.
ODREĐIVANJE
OSOBINE
Titrira se 0,1 M perhlornom kiselinom, uz potenciometrij- Beo, ili skoro beo, kristalan prašak slabo rastvorljiv u vodi.
sko određivanje završne tačke titracije (2.2.20). Amorfan oblik je higroskopan.
C24H30N2O4. IDENTIFIKACIJA
A. Dopuni se 1 ml rastvora S (videti Ispitivanja) do 100 ml

ČUVANJE vodom R. U udubljenju na beloj ploči za izvođenje reak-
cija u kapima pomeša se 0,1 ml ovog rastvora sa 0,2 ml
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od tozilargininmetilestar-hidrohlorida, rastvora R. Crven-
svetlosti. kastoljubičasta boja razvija se u roku od 3 min.
B. Dopuni se 0,5 ml rastvora S do 5 ml vodom R. Doda se
0,1 ml rastvora 20 g/l tozillizilhlormetan-hidrohlorida R.
1997:0694 Podesi se pH vrednost na 7,0 mućka 2 h i dopuni do 50
ml vodom R. U jednom od udubljenja bele ploče za
TRIPSIN izvođenje reakcije u kapima, pomeša se 0,1 ml ovog
rastvora sa 0,2 ml tozilargininmetilestar-hidrohlorida,
rastvora R. Crvenkastoljubičasta boja ne razvija se u
Tripsinum roku od 3 min.
ISPITIVANJA
DEFINICIJA
Tripsin je proteolotički enzim koji se dobija aktivacijom dioksida R i dopuni do 10,0 ml istim rastvaračem.
tripsinogena ekstrahovanog iz pankreasa zdravih sisara. Ima Izgled rastvora. Opalescencija rastvora S nije intenzivnija
aktivnost najmanje 0,5 µkat/mg, izračunato u odnosu na od opalescencije referentne suspenzije III (2.2.1).
osušenu supstancu. U rastvoru je maksimalna enzimska
aktivnost na pH 8; aktivnost se reverzibilno inhibira na pH pH (2.2.3). pH vrednost rastvora S je od 3,0 do 6,0.
3, na pH vrednosti na kojoj je najstabilniji.
Apsorbancija (2.2.25). Rastvori se 30,0 mg u 0,001 M
hlorovodoničnoj kiselini i dopuni do 100,0 ml istom kiseli-
PROIZVODNJA nom. Rastvor pokazuje apsorpcioni maksimum na 280 nm i
minimum na 250 nm. Specifična apsorbancija na maksi-
Životinje od kojih tripsin potiče moraju u potpunosti da mumu je od 13,5 do 16,5 a na minimumu nije veća od 7,0.
ispunjavaju zahteve u pogledu ispravnosti zdravstvenog sta-
nja i da su prema kriterijumima nadležnih ovlašćenih usta- Himotripsin. U 1,8 ml rastvora pufera pH 8,0 R doda se
nova pogodne za ljudsku upotrebu. 7,4 ml vode R i 0,5 ml 0,2 M acetiltirozinetilestra R. U toku
mućkanja rastvora doda se 0,3 ml rastvora S i uključi štope-
Ako se za proizvodnju tripsina koristi tkivo goveđeg pore- rica. Posle tačno 5 min, izmeri se pH vrednost (2.2.3)
kla, životinje ne smeju imati goveđu spongioformnu (ispitivani rastvor). Pripremi se poredbeni rastvor na isti
encefalopatiju, i ne smeju da budu izložene faktorima rizika način, tako što se umesto rastvora S uzima 0,3 ml rastvora
kao što je ishrana proteinima preživara. Da bi se ovo posti- 0,5 g/l himotripsina BRP i izmeri pH vrednost (2.2.3) tačno
glo životinjski izvori moraju biti sertifikovani. Relativna 5 min posle dodavanja himotripsina. pH vrednost ispitiva-
infektivnost i potencijalni rizik u vezi sa upotrebom različi- nog rastvora je veća od pH vrednosti poredbenog rastvora.
tih tkiva, moraju se uzeti u obzir pri izboru izvora životinj-
skog tkiva. Različite kategorije rizika opisane su u regulati- Histamin (2.6.10). Najviše 1 g histamin baze na 0,2 kat
vama EU za oblast lekova: "Guidelines for minimising the aktivnosti tripsina. Koristi se 10 g/l rastvora ispitivane sup-
risk of transmission of agents causing spongiform stance u 0,0015 M rastvoru boratnog pufera pH 8,0 R i ras-
encephalopathies via medical products” i u uputstvu SZO. tvor inaktivira zagrevanjem na vodenom kupatilu u trajanju
od 30 min. Pripreme se razblaženja sa 9 g/l rastvorom natri-
Tripsin se proizvodi korišćenjem zadovoljavajućih metoda jum-hlorida R.
izdvajanja i prečišćavanja u uslovima koji obezbeđuju mini-
malnu mikrobiološku kontaminaciju; metoda pripreme Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 5,0 %, određen za
mora da obezbedi smanjenje bilo kakve kontaminacije viru- 0,500 g sušenjem na 60 ºC pod pritiskom koji ne prelazi
670 Pa u toku 2 h.

TROMETAMOL
Mikrobiološka čistoća. Ukupan broj živih aerobnih V = zapremina 0,1 M natrijum-hidroksida po s utrošena
mikroorganizama (2.6.12) najviše 104 mikroorganizama/g, za ispitivani rastvor,
određeno brojanjem na ploči. Odgovara zahtevima testa na
Escherichia coli i Salmonella (2.6.13). V = zapremina 0,1 M natrijum-hidroksida po s utrošena
za poredbeni rastvor,
A = aktivnost tripsina BRP u µkat/mg.
ODREĐIVANJE
Aktivnost tripsina određuje se poređenjem brzine kojom ČUVANJE

tripsin hidrolizuje benzoilargininetilestar-hidrohlorid R sa
brzinom kojom tripsin BRP hidrolizuje isti supstrat pod is-
tim uslovima.
Aparatura. Koristi se reakciona posuda kapaciteta od oko
30 ml koja je opremljena:
OZNAČAVANJE
– uređajem za održavanje temperature od 25,00,1 ºC,
– uređajem za mešanje (npr. magnetna mešalica),
aktivnost u kat/mg.
– poklopcem sa otvorima za postavljanje elektroda, vrha
birete, cevi za uvođenje azota i otvora za dodavanje
reagenasa.
Može da se koristi automatski titrator ili da se izvodi ručna 1997:1053
titracija. Za titraciju koja se izvodi ručno, bireta je gradui-
sana na 0,005 ml i koristi se pogodan pH-metar i elektrodni
sistem staklena/kalomelova elektroda. TROMETAMOL
Ispitivani rastvor. Rastvori se dovoljna količina ispitivane
supstance u 0,001 M hlorovodoničnoj kiselini i dopuni do Trometamolum
25,0 ml istom kiselinom da bi se dobio rastvor koji sadrži
približno 700 nkat/ml.
Poredbeni rastvor. Rastvori se 25,0 mg tripsina BRP u
kiselinom.
Rastvori se čuvaju na 0 ºC do 5 ºC. Blago se zagreva po 1 C4H11NO3 Mr 121,1
ml svakog rastvora na oko 25 ºC oko 15 min i koristi se po
50 l svakog rastvora za svaku titraciju. Titracija se izvodi
u atmosferi azota. Prenese se 10,0 ml 0,0015 M rastvora DEFINICIJA
boratnog pufera pH 8,0 R u reakcionu posudu i, uz mešanje
doda 1,0 ml sveže pripremljenog rastvora 6,86 g/l Trometamol sadrži od 99,0 % do 100,5 % 2-amino-2-
benzoilargininetilestar-hidrohlorida R. Kada se tempera- hidroksimetil-1,3-propandiola, izračunato u odnosu na osu-
tura stabilizuje na 25,00,1 ºC (posle oko 5 min) podesi se šenu supstancu.
pH vrednost na tačno 8,0 0,1 M natrijum-hidroksidom.
Doda se 50 l ispitivanog rastvora i uključi štoperica. Odr-
žava se pH vrednost na 8,0 dodavanjem 0,1 M natrijum- OSOBINE
hidroksida vrhom mikrobirete koji je uronjen u rastvor;
zabeleži se dodata zapremina na svakih 30 s. Reakcija se Beo, kristalan prašak, ili bezbojni kristali, lako rastvorljivi u
izvodi 8 min. Izračuna se zapremina 0,1 M natrijum-hidrok- vodi, slabo rastvorljivi u alkoholu, vrlo teško rastvorljivi u
sida utrošenog po sekundi. Izvede se titracija poredbenog etilacetatu.
rastvora i izračuna zapremina 0,1 M natrijum-hidroksida po
sekundi.
IDENTIFIKACIJA
Izračuna se aktivnost u kat/mg iz izraza:
m  V  A
m V  Druga identifikacija: A, B, D.
m = masa ispitivane supstance u mg, A. Rastvor S (videti Ispitivanja) je jako alkalan (2.2.4).
m = masa tripsina BRP u mg, B. Temperatura topljenja (2.2.14): od 168 ºC do 174 ºC.

TROPIKAMID
C. Ispituje se IR apsorpcionom spektofotometrijom Sterilnost (2.6.1). Ako je namenjen za proizvodnju

(2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim za parenteralnih preparata, bez primene naknadnog
trometamol HRS. odgovarajućeg postupka za sterilizaciju, odgovara zahte-
vima testa na sterilnost.
D. Posmatraju se hromatogrami dobijeni u ispitivanju za
srodne supstance. Glavna mrlja na hromatogramu Bakterijski endotoksini (2.6.14). Ako je namenjen za
ispitivanog rastvora (b) slična je po položaju, boji i veli- proizvodnju parenteralnih preparata, bez primene naknad-
čini glavnoj mrlji na hromatogramu poredbenog ras- nog odgovarajućeg postupka za uklanjanje bakterijskih
tvora (a). endotoksina, sadrži najviše 0,03 i.j endotoksina/mg.
Rastvor S. Rastvori se 2,5 g u vodi, bez prisustva ugljen- Rastvori se 0,100 g u 20 ml vode R. Doda se 0,2 ml
dioksida R, i dopuni do 50 ml istim rastvaračem. metilcrvenog, rastvora R. Titrira se 0,1 M hlorovodoničnom
kiselinom do promene boje iz žute u crvenu.
toda II, 2.2.2). 1 ml 0,1 M hlorovodonične kiseline odgovara 12,11 mg
C4H11NO3.
pH (2.2.3). pH vrednost sveže pripremljenog rastvora S je
od 10,0 do 11,5.
Srodne supstance. Ispituje se hromatografijom na tankom ČUVANJE
sloju (2.2.27), na silikagelu G R kao adsorbensu. Pre
nanošenja rastvora preko ploče se propusti metanol R. Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru.
Ispitivani rastvor (a). Rastvori se 0,20 g u 1ml vode R, uz

zagrevanje, i dopuni do 10 ml metanolom R. OZNAČAVANJE
Ispitivani rastvor (b). Dopuni se 1 ml ispitivanog rastvora Na signaturi se navodi:

Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 20 mg trometamola HRS
u metanolu R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem. – apirogenost supstance, kada je neophodna za primenu.
(a) do 100 ml metanolom R. NEČISTOĆE
Hromatogram se razvije u dužini od 10 cm uz mobilnu A. 2-nitro-2-hidroksimetil-1,3-propandiol.
fazu: amonijak, razblaženi R1 – 2-propanol R (10:90 V/V).
Hromatogram se osuši na 100 ºC do 105 ºC i isprska 5 g/l
rastvorom kalijum-permanganata R u 10 g/l rastvora natri-
jum-karbonata R. Posle približno 10 min posmatra se na
dnevnoj svetlosti. Bilo koja mrlja na hromatogramu 1997:1159
od mrlje na hromatogramu poredbenog rastvora (b) (1,0 %). TROPIKAMID
Hloridi (2.4.4). U 10 ml rastvora S doda se 2,5 ml azotne
kiseline, razblažene R i dopuni do 15 ml vodom R. Rastvor Tropicamidum
odgovara zahtevima limit testa za hloride (100 ppm).
Teški metali (2.4.8). Rastvori se 2,0 g u 10 ml vode R. Ras-
tvor se neutrališe hlorovodoničnom kiselinom R1 i dopuni
do 20 ml vodom R. 12 ml ovog rastvora odgovara zahte-
vima limit testa A za teške metale (10 ppm). Pripremi se
Pb) R.
C17H20N2O2 Mr 284,4
Gvožđe (2.4.9). Rastvori se 1,0 g u vodi R i dopuni do 10
ml istim rastvaračem. Rastvor odgovara zahtevima limit
testa za gvožđe (10 ppm). DEFINICIJA
1,000 g sušenjem u sušnici na 100 ºC do 105 ºC. Tropikamid sadrži od 99,0 % do 101,0 % (RS)-N-etil-3-
hidroksi-2-fenil-N-(4-piridilmetil)propionamida, izračunato
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g. u odnosu na osušenu supstancu.

TROPIKAMID
OSOBINE Poredbeni rastvor (c). Dopuni se 2 ml poredbenog rastvora

Beo ili skoro beo, kristalan prašak, teško rastvorljiv u vodi,
Poredbeni rastvor (d). Rastvori se 20 mg 4-(etilamino)
lako rastvorljiv u alkoholu i u metilenhloridu.
metil piridina R u metilenhloridu R i dopuni do 20 ml istim
rastvaračem. Dopuni se 1 ml rastvora i 1 ml poredbenog
rastvora (a) do 10 ml metilenhloridom R.
IDENTIFIKACIJA
Prva identifikacija: C Hromatogram se razvija u dužini od 15 cm uz mobilnu
fazu: amonijak, koncentrovani R - metanol R - metilenhlo-
Druga identifikacija: A, B, D, E. rid R (0,5:5:95 V/V/V). Hromatogram se osuši na vazduhu i
posmatra pod UV svetlošću na 254 nm. Bilo koja mrlja na
A. Temperatura topljenja (2. 2.14): od 95 °C do 98 °C. hromatogramu ispitivanog rastvora (a), osim glavne mrlje,
B. Rastvori se 20,0 mg u 0,1 M hlorovodoničnoj kiselini i nije intenzivija od mrlje na hromatogramu poredbenog ras-
dopuni do 50,0 ml istom kiselinom. Dopuni se 2,0 ml tvora (b) (0,5 %) i najviše jedna mrlja je intenzivnija od mr-
ovog rastvora do 20,0 ml 0,1 M hlorovodoničnom lje na hromatogramu poredbenog rastvora (c) (0,2 %).
kiselinom. Ispituje se u oblasti od 230 do 350 nm Ispitivanje je validno samo ako hromatogram poredbenog
(2.2.25); rastvor pokazuje apsorpcioni maksimum na rastvora (d) pokaže dve jasno razdvojene mrlje.
254 nm. Specifična apsorbancija na maksimumu je od Tropa kiselina. U 10 mg doda se 5 mg natrijum-tetrabo-
170 do190. rata R i 0,35 ml sveže pripremljenog rastvora 100 g/l 4-
C. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom dimetilaminobenzaldehida R u smeši 1 zapremine vode R i
(2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim za 9 zapremina sumporne kiseline R. Zagreva se na vodenom
tropikamid HRS. Ispitivana i referentna supstanca prip- kupatilu 3 min. Ohladi se u ledenoj vodi i doda 5 ml sirće-
reme se tehnikom diska. tne kiseline, anhidrida R. Ne razvija se ljubičastocrvena
boja (0,05 %).
D. Posmatraju se hromatogrami dobijeni u ispitivanju za
srodne supstance. Glavna mrlja na hromatogramu Hloridi (2.4.4). Rastvori se 1,0 g uz zagrevanje u 8 ml
ispitivanog rastvora (b) slična je po položaju i veličini sirćetne kiseline R, ohladi i dopuni do 10 ml istom kiseli-
mrlji na hromatogramu poredbenog rastvora (a). nom. Dopuni se 5 ml ovog rastvora do 15 ml vodom R. Ras-
tvor odgovara zahtevima limit testa za hloride (100 ppm).
E. Rastvori se oko 5 mg u 3 ml smeše koja sadrži 9 ml
sirćetne kiseline, anhidrida R, 1 ml sirćetne kiseline R i Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5 %, određen za
0,1 g limunske kiseline R. Zagreva se na vodenom kupa- 1,000 g sušenjem u sušnici na 80 ºC pri pritisku koji ne pre-
tilu u toku 5 do 10 min. Nastaje crvenkastožuta boja. lazi 0,7 kPa u toku 4h.
Sulfatni ostatak (2.2.14). Naviše 0,1 %, određen za 1,0 g.
ISPITIVANJA
ODREĐIVANJE
10 ml istim rastvaračem. Rastvor je bistar (2.2.1) i bezbojan Rastvori se 0,200 g u 50 ml sirćetne kiseline, glacijalne R.
(Metoda II, 2.2.2). Doda se 0,2 ml naftolbenzeina, rastvora R i titrira 0,1 M
perhlornom kiselinom do promene boje iz narandžaste u
Optička rotacija (2.2.7). Rastvori se 2,5 g u etanolu R i zelenu.
dopuni do 25,0 ml istim rastvaračem. Ugao optičke rotacije
je od - 0,1° do +0,1°. 1 ml 0,1 M perhlorne kiseline odgovara 28,44 mg
C17H20N2O2.
sloju (2.2.27) na odgovarajućem silikagelu, sa fluorescent-
nim indikatorom koji ima optimalni intenzitet na 254 nm ČUVANJE
kao adsorbensu.
Čuva se dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od svetlo-
sti.
stance u metilenhloridu R i dopuni do 5 ml istim rastvara-
čem.
Ispitivani rastvor (b). Dopuni se 1 ml ispitivanog rastvora NEČISTOĆE
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 10 mg tropikamida HRS
u metilenhloridu R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem.
(b) do 10 ml metilenhloridom R. A. 4-(etilamino)metilpiridin,

TUBOKURARIN-HLORID
nm (2.2.25); rastvor pokazuje apsorpcioni maksimum

na 280 nm i minimum na 255 nm. Specifična apsorban-
cija na maksimumu je od 113 do 123, izračunato u od-
nosu na bezvodnu supstancu.
B. N-etil-2-fenil-N-(pirid-4-ilmetil)prop-2-enamid, B. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom
tubokurarin-hlorid-hidrohlorid HRS.
C. Rastvori se oko 25 mg u 1 ml vode R. Doda se 0,2 ml
gvožđe(III)-hlorida, rastvora R2 i zagreva u vodenom
C. (RS)-3-hidroksi-2-fenilpropionska kiselina (tropa kise- kupatilu 1 min. Rastvor je zelen. Izvede se ispitivanje sa
lina). slepom probom; posle zagrevanja u vodenom kupatilu
rastvor je braon.
D. U 1 ml rastvora S (videti Ispitivanja) doda se 1 ml živa,
1997:0305 rastvora u azotnoj kiselini R. Crvena boja se razvija
sporo.
TUBOKURARIN-HLORID- E. Daje reakciju (a) hlorida (2.3.1).
HIDROHLORID F. Daje reakciju alkaloida (2.3.1).
TUBOKURARIN-HLORID
ISPITIVANJA
Tubocurarini chloridum Rastvor S. Rastvori se 0,25 g u vodi, bez prisustva ugljen-
Specifična optička rotacija (2.2.7). Od +210º do +222º,
određena za rastvor S, 3 h posle pripreme i izračunata u od-
nosu na bezvodnu supstancu.
Supstance rastvorljive u hloroformu. Rastvori se 0,25 g u
C37H42Cl2N2O6 · 5H2O Mr 771,66 150 ml vode R. Doda se 5 ml zasićenog rastvora natrijum-
hidrogenkarbonata R i promućka tri puta sa po 20 ml
hloroforma R. Sjedinjeni hloroformski slojevi isperu se sa
DEFINICIJA 10 ml vode R, filtrira se hloroformski rastvor u prethodno
odmerenu čašu i ispere filtar dva puta sa po 5 ml hloro-
Tubokurarin-hlorid-hidrohlorid sadrži od 98,0 % do forma R. Rastvori od ispiranja se dodaju filtratu. Upari se
102,0 % 7,12-dihidroksi-6,6-dimetoksi-2,2,2-trimetil tu- do suva na vodenom kupatilu i suši na temperaturi od 100
bokurarinijum-hlorid-hidrohlorida izračunato u odnosu na ºC do 105 ºC u toku 1 h. Masa ostatka je najviše 5 mg.
bezvodnu supstancu. Ostatak se ne rastvara u 10 ml vode R, ali se rastvara dodat-
kom 1 ml hlorovodonične kiseline, razblažene R.
OSOBINE Srodne supstance. Ispituju se hromatografijom na tankom

Beo ili slabo žućkast, kristalan prašak, umereno rastvorljiv
u vodi i alkoholu, gotovo nerastvorljiv u acetonu i u etru. vodi R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem.
Rastvara se u rastvorima alkalnih hidroksida.
Topi se na oko 270 ºC, uz raspadanje. tvora do 100 ml vodom R.
IDENTIFIKACIJA (a) do 10 ml vodom R.
Prva identifikacija: B, E. Na ploču se nanese odvojeno po 5 l svakog rastvora.
Druga identifikacija: A, C, D, E, F. Hromatogram se razvija u nezasićenoj kadi u dužini od 15
cm uz korišćenje donjeg sloja smeše jednakih delova hloro-
A. Rastvori se 50,0 mg u vodi R i dopuni do 1 000,0 ml forma R, metanola R i rastvora 125 g/l trihlorsirćetne kise-
istim rastvaračem. Ispituje u oblasti od 230 nm do 350 line R kao mobilne faze. Hromatogram se suši u struji hlad-

TUBOKURARIN-HLORID
nog vazduha a zatim isprska smešom kalijum- ODREĐIVANJE

heksacijanoferata(III) rastvora R - vode R - gvožđe(III)-
hlorida, rastvora R1 (1:1:2 V/V/V) pripremljenom neposre- Rastvori se 25,0 mg u vodi R i dopuni do 500,0 ml istim
dno pre upotrebe. Bilo koja mrlja na hromatogramu rastvaračem. Na isti naèin, pripremi se poredbeni rastvor
ispitivanog rastvora, osim glavne mrlje, nije intenzivnija od korišćenjem 25,0 mg tubokurarin-hlorida-hidrohlorida
mrlje na hromatogramu poredbenog rastvora (a) (1,5 %) i HRS. Izmeri se apsorbancija (2.2.25) na maksimumu na 280
najviše jedna takva mrlja je intenzivnija od mrlje na nm.
Izračuna se sadržaj C37H42Cl2N2O6 iz izmerene apsorbsncije,
Voda (2.5.12). Od 9,0 % do 12,0 %, određena za 0,30 g koncentracije rastvora i deklarisanog sadržaja bezvodnog
semi-mikro metodom za određivanje vode. tubokurarin-hlorida-hidrohlorida u tubokurarin-hloridu-
hidrohloridu HRS.
ČUVANJE

UABAIN
U
1997:0048 D. Rastvori se 0,1 g u 5 ml rastvora 150 g/l sumporne kise-
line R i zagreva da ključa nekoliko min. Rastvor postaje
žut i zamućen. Filtrira se pa se filtratu doda 5 ml ras-
UABAIN tvora 120 g/l natrijum-hidroksida R i 3 ml ba-
kar(II)vinske kiseline, rastvora R. Zagreva se. Izdvaja se
crven talog.
Ouabainum
ISPITIVANJA
Rastvor S. Rastvori se 0,20 g u 15 ml vode R, zagrevanjem

na vodenom kupatilu. Ostavi se da se ohladi i dopuni do
20,0 ml istim rastvaračem.
toda II, 2.2.2).
Specifična optička rotacija (2.2.27). Od -30 do -33,

određena za rastvor S i izračunata u odnosu na bezvodnu
supstancu.
C29H44O128H2O Mr 729 sloju (2.2.27), na silikagelu G R kao adsorbensu.
Ispitivani rastvor. Rastvori se ona količina ispitivane sup-

DEFINICIJA stance koja odgovara 20 mg bezvodne supstance u 1,0 ml
smeše 32 zapremine vode R, 100 zapremina hloroforma R i
100 zapremina metanola R.
Uabain sadrži od 96,0 % do 104,0 % 3-[(6-dezoksi--L-
manopiranozil)oksi]-1,5,11,14,19-pentahidroksi-5,14- Poredbeni rastvor(a). Rastvori se ona količina uabaina
kard-20(22)-enolida, izračunato u odnosu na bezvodnu sup- HRS koja odgovara 20 mg bezvodne supstance u 1,0 ml
stancu. smeše 32 zapremine vode R, 100 zapremina hloroforma R i
100 zapremina metanola R.
Poredbeni rastvor(b). Rastvori se ona količina uabaina
OSOBINE
HRS koja odgovara 10 mg bezvodne supstance u smeši 32
zapremine vode R, 100 zapremina hloroforma R i 100
Beo, kristalan prašak ili bezbojni kristali, slabo rastvorljivi zapremina metanola R pa se dopuni do 25 ml istom sme-
u vodi i etanolu, gotovo nerastvorljivi u etru i etilacetatu. šom rastvarača.
Poredbeni rastvor(c). 2,5 ml poredbenog rastvora (b) do-
IDENTIFIKACIJA puni se do 10 ml smešom 32 zapremine vode R, 100 zapre-
mina hloroforma R i 100 zapremina metanola R.
A. Posmatraju se hromatogrami dobijeni u Ispitivanju za Na ploču se nanese odvojeno po 5 l svakog rastvora.
srodne supstance. Glavna mrlja na hromatogramu ispi- Hromatogram se razvija u dužini od 13 cm, uz mobilnu
tivanog rastvora je slična po položaju, boji i veličini fazu: voda R - metanol R - dimetilsulfoksid R - hloroform R
mrlji na hromatogramu poredbenog rastvora (a). (4:15:15:70 V/V/V/V). Odmah se suši 30 min na 140 C u
sušnici sa ventilacijom. Ohladi se i isprska sumpornom
B. Rastvori se od 2 mg do 3 mg u 2 ml sumporne kiseline kiselinom, alkoholnim rastvorom R i zagreva 15 min na 140
R; razvija se ružičasta boja koja se brzo menja u crvenu.
C. Bilo koja mrlja na hromatogramu ispitivanog rastvora,
Rastvor pokazuje zelenu fluorescenciju pod UV svet-
lošću.
C. Rastvori se oko 1 mg u 1 ml dinitrobenzena, rastvora R dno samo ako glavna mrlja na hromatogramu poredbenog
i doda 0,2 ml natrijum-hidroksida, rastvora, razblaže- rastvora (a) i glavna mrlja na hromatogramu ispitivanog
nog R. Razvija se intenzivno plava boja. rastvora migriraju toliko da se postigne jasno razdvajanje

UGALJ, AKTIVNI
sporednih mrlja i ako je mrlja na hromatogramu poredbe- B. Odgovara zahtevima ispitivanja za moć adsorpcije (vi-
nog rastvora (c) jasno vidljiva. deti Ispitivanja).
Alkaloidi i strofantin-K. U 5,0 ml rastvora S doda se 0,5
ml rastvora 100 g/l taninske kiseline R. Ne izdvaja se talog. ISPITIVANJA
Voda (2.5.12). Od 18,0 % do 22,0 %, određena za 0,100 g
semi-mikro metodom za određivanje vode. Rastvor S. Količini od 2,0 g, u tikvici po Erlemeyeru sa
brušenim staklenim zatvaračem, doda se 50 ml
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g. hlorovodonične kiseline, razblažene R. Rastvor pažljivo
ključa, uz povratni hladnjak 1h, a zatim se rastvor filtrira i
ispere filter hlorovodoničnom kiselinom, razblaženom R.
ODREĐIVANJE Spojeni filtrat i rastvori posle ispiranja, se upare do suva na
vodenom kupatilu. Ostatak se rastvori u 0,1 M
Rastvori se 40,0 mg u alkoholu R i dopuni do 50,0 ml istim hlorovodoničnoj kiselini i dopuni do 50,0 ml istom kiseli-
rastvaračem. 5,0 ml rastvora dopuni se do 100,0 ml alkoho- nom.
lom R. Pripremi se poredbeni rastvor na isti način, korišće-
njem 40,0 mg uabaina HRS. U 5,0 ml svakog rastvora doda Aciditet ili alkalitet. U 2,0 g doda se 40 ml vode R i za-
se 3,0 ml natrijum-pikrata rastvora, alkalnog R, ostavi da greva da ključa 5 min. Ohladi se, dopuni do prvobitne mase
stoji 30 min zaštićeno od direktne svetlosti i izmeri vodom, bez prisustva ugljen-dioksida R i filtrira. Odbaci se
apsorbancija (2.2.25) svakog rastvora na maksimumu na prvih 20 ml filtrata. U 10 ml filtrata doda se 0,25 ml
495 nm, korišćenjem smeše 5,0 ml alkohola R i 3,0 ml bromtimolplavog, rastvora R1 i 0,25 ml 0,02 M natrijum-
natrijum-pikrata rastvora, alkalnog R pripremljene u isto hidroksida. Rastvor je plav. Potrebno je najviše 0,75 ml
vreme, kao rastvora za kompenzaciju. 0,02 M hlorovodonične kiseline da se boja indikatora pro-
meni u žutu.
Izračuna se sadržaj C29H44O12 izmerenih apsorbancija i
Supstance rastvorljive u kiselini. U 1,0 g doda se 25 ml
koncentracija rastvora.
azotne kiseline, razblažene R i zagreva da ključa 5 min.
Vruć rastvor se filtrira kroz sinterovani stakleni filter (10) i
ispere sa 10 ml vruće vode R. Spojeni filtrat i rastvori posle
ČUVANJE
ispiranja, se upare do suva na vodenom kupatilu, ostatku se
doda 1 ml hlorovodonične kiseline R, uparava do suva po-
svetlosti. novo i ostatak osuši do konstantne mase na 100 C do 105
C. Masa ostatka je najviše 30 mg (3 %).
Obojene supstance rastvorljive u alkalijama. U 0,25 g
doda se 10 ml natrijum-hidroksida, rastvora razblaženog R
i zagreva da ključa 1 min. Ohladi se, filtrira i filtrat dopuni
1997:0313 do 10 ml vodom R. Rastvor nije intenzivnije obojen od refe-
rentnog rastvora GY4 (Metoda II, 2.2.2).
UGALJ, AKTIVNI Supstance rastvorljive u alkoholu. U 2,0 g doda se 50 ml
alkohola R i zagreva da ključa, uz povratni hladnjak 10 min.
Carbo activatus Odmah se filtrira, ohladi i dopuni do 50 ml alkoholom R.
Filtrat nije intenzivnije obojen od referentnog rastvora Y6
ili BY6 (Metoda II, 2.2.2). Upari se 40 ml filtrata do suva i
osuši do konstantne mase na 100 C do 105 C. Masa osta-
tka je najviše 8 mg (0,5 %).
DEFINICIJA
Fluorescentne supstance. U odgovarajuću aparaturu za
Ugalj aktivni dobija se iz biljnog materijala, odgovarajućim ekstrakciju tretira se 10,0 g sa 100 ml cikloheksana R1 u
procesom sagorevanja koji omogućava visoku adsorpcionu trajanju od 2 h. Tečnost se sakupi i dopuni do 100 ml
sposobnost. cikloheksanom R1. Posmatra se pod UV svetlošću na 365
nm. Fluorescencija rastvora nije intenzivnija od fluorescen-
cije rastvora 83 g hinina R u 1 000 ml rastvora 0,005 M
OSOBINE sumporne kiseline, ispitivane na isti način.
Crn, lak prašak, bez krupnih komadića, gotovo nerastvorljiv Sulfidi. Prenese se 1,0 g u tikvici po Erlenmeyeru doda se 5
u svim uobičajnim rastvaračima. ml hlorodovonične kiseline R1 i 20 ml vode R. Zagreva se
do ključanja. Oslobođene pare ne menjaju boju olovo(II)-
acetatnog, reagens papira R u smeđu.
IDENTIFIKACIJA
Bakar. Najviše 25 ppm Cu, određen atomskom apsorpcio-
A. Kada se zagreva do crvenog usijanja gori sporo, bez
plamena. Ispitivani rastvor. Koristi se rastvor S.

UGLJEN-DIOKSID
Poredbeni rastvori. Pripreme se poredbeni rastvori, Najmanje 40 g fenazona se adsorbuje na 100 g aktivnog ug-
korišćenjem bakra, standardnog rastvora (0,1 % Cu) R, lja, izračunato u odnosu na osušenu supstancu.
koji se razblaže 0,1 M hlorovodoničnom kiselinom.
Mikrobiološka čistoća. Ukupan broj živih aerobnih
Izmeri se apsorbancija na 325,0 nm, koristeći lampu sa šup- mikroorganizama (2.6.12) iznosi najviše 103/g, određeno
ljom katodom za bakar kao izvor zračenja i vazduh- brojanjem na ploči.
acetilenski plamen.
Olovo. Najviše 10 ppm Pb, određeno atomskom apsorpcio- ČUVANJE
Ispitivani rastvor. Koristi se rastvor S. Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru.

njem olova, standardnog rastvora (100 ppm Pb) R, koji se
razblaže 0,1 M hlorovodoničnom kiselinom.
1997:0375 (98*)
Izmeri se apsorbancija na 283,3 nm, koristeći lampu sa šup-
ljom katodom za olovo kao izvor zračenja i vazduh-
acetilenski plamen. U zavisnosti od aparata može da se UGLJEN-DIOKSID
koristi i linija na 217,0 nm.
Cink. Najviše 25 ppm Zn, određen atomskom apsorpcio- Carbonei dioxidum
Ispitivani rastvor. Koristi se rastvor S. CO2 Mr 44,01
njem cinka, standardnog rastvora (100 ppm Zn) R, koji se
DEFINICIJA
razblaže 0,1 M hlorovodoničnom kiselinom.
Izmeri se apsorbancija na 214,0 nm, koristeći lampu sa šup- Ugljen-dioksid sadrži najmanje 99,5 % V/V CO2 u gasovi-
ljom katodom za cink kao izvor zračenja i vazduh-acetilen- tom stanju.
ski plamen.
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 15 %, određen za 1,00 OSOBINE
g sušenjem 4 h u sušnici na 120 C.
Bezbojan gas, na 20 C i pod pritiskom od 101 kPa, 1
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 5,0 %, određen za 1,0 g
zapremina gasa se rastvara se u 1 zapremini vode (1:1 V/V).
supstance.
Moć adsorpcije. U 0,300 g u tikvici po Erlenmeyeru od
100 ml sa brušenim staklenim zatvaračem doda se 25,0 ml IDENTIFIKACIJA
sveže pripremljenog rastvora 0,5 g fenazona R u 50 ml vode
R. Mućka se dobro u toku 15 min. Filtrira se i odbaci prvih A. Plamen se gasi u atmosferi ispitivanog gasa.
5 ml filtrata. U 10,0 ml filtrata doda se 1,0 g kalijum-bro-
mida R i 20 ml hlorovodonične kiseline, razlažene R, uz 0,1 B. Propusti se ispitivani gas u barijum-hidroksid, rastvor R.
Izdvaja se beo talog, koji se rastvara, uz izdvajanje
ml indikatora etoksihrizoidin rastvora R, i titrira se 0,0167
mehurića gasa u sirćetnoj kiselini, razblaženoj R,
M kalijum-bromatom do promene boje indikatora iz
(efervescencija).
crvenkastoružičaste u žućkastoružičastu. Titrira se polako
(1 kap u toku 15 s) do završne tačke. Izvodi se i titracija
slepe probe koja sadrži 10,0 ml rastvora fenazona.
ISPITIVANJA
Izračuna se količina adsorbovanog fenazona na 100 g aktiv-
nog uglja iz izraza: Boca sa ispitivanim gasom, drži se najmanje 6 h na sobnoj
temperaturi, pre izvođenja ispitivanja. Boca se drži u
2,353(a  b) vertikalnom položaju sa izlaznim ventilom, okrenutim na-
m više i gas se oslobađa protokom od 4 l/h, osim ako druga-
čije nije propisano.
a = broj ml 0,0167 M kalijum-bromata, utrošenih za
titraciju slepe probe, Ugljen-monoksid (2.5.25). Ispitivanje se izvodi sa 5,0 l
ispitivanog gasa, pomešane sa jednakom zapreminom ar-
b = broj ml 0,0167 M kalijum-bromata, utrošenih za gona R. Izvede se titracija slepe probe sa 10,0 l argona R.
titraciju analize, Razlika zapremina 0,002 M natrijum-tiosulfata utrošene u
titraciji ispitivane supstance i slepe probe je najviše 0,5 ml
m = masa ispitivane supstance u g.
(10 ppm V/V).

UNDECILENSKA KISELINA
Za sledeća dva ispitivanja propušta se ispitivani gas kroz

odgovarajući reagens, smešten u hermetički zatvorenom
staklenom cilindru sa ravnim dnom, takvih dimenzija da 50
ml tečnosti zauzima 12 do 14 cm visine cilindra, povezan
sa: (a) cevčicon za uvođenje gasa koja se završava kapila-
rom, unutrašnjeg prečnika, 1 mm, koja ulazi do 2 mm od
dna cilindra, (b) izlaznom cevi. Pripreme se poredbeni ras-
tvori u identičnim cilindrima.
Aciditet
Ispitivani rastvor. Propusti se 5,0 l ispitivanog gasa, u
smešu 0,1 ml rastvora 10 g/l vodonik-peroksida i 50 ml
vode, bez prusustva ugljen-dioksida R. Propusti se 5 l azota
R, brzinom od 15 do 20 l/h.
Poredbeni rastvor. U 50 ml vode, bez prusustva ugljen-
dioksida R, doda se 0,1 ml rastvora 10 g/l vodonik-perok-
sida i 0,5 ml 0,01 M hlorovodonične kiseline.
U svaki rastvor se doda po 0,1 ml metiloranža, mešanog
rastvora R. Bilo koja narandžastožuta boja ispitivanog ras-
tvora, nije intenzivnija od boje poredbenog rastvora (20
ppm V/V, izračunato kao HCl).
Fosforni hidridi, vodonik-sulfid i organske redukcione
supstance. Uvodi se 1,0 l ispitivanog gasa, u smešu 5 ml
amonijaka, koncentrovanog R, 15 ml vode R i 20 ml sre-
bro-nitrata, rastvora amonijačnog R. Ne javljaju se vidljive
promene u odnosu na poredbeni rastvor, koji je pripremljen
u isto vreme i na isti način u koji nije propušten gas. Sl. 375-1. -Bireta za određivanje ugljen-dioksida
Dimenzije u mm (osim za graduisanu cev).
ODREĐIVANJE
Koristi se bireta za gas (videti Sl. 375-1) kapaciteta 25 ml u

obliku komore koja se pri vrhu nastavlja u graduisanu cev 1997:0461
sa podeocima od 0,2 % između 95 i 100, koja se završava
na svakom kraju slavinom i konusnim cilindrom. Donja sla-
vina je povezana sa cevi sa diznom ovalnog oblika, kroz UNDECILENSKA KISELINA
koju se uvodi gas u aparaturu. Konusni levak iznad gornje
slavine služi za uvođenje apsorpcionog rastvora. Bireta se
opere vodom R, i osuši. Otvore se obe slavine. Spoji se di- Acidum undecylenicum
zna sa izvorom ispitivanog gasa i podesi protok na 1 l/min.
Ispitivani gas se propušta u trajanju 1 min kroz biretu. Zat-
vori se odmah gornja slavina, a potom i donja. Bireta se
brzo odvoji od izvora gasa. Brzo se odvrne na pola gornja C11H20O2 Mr 184,3
slavina, da se eliminiše suvišan pritisak u bireti. Držeći bi-
retu vertikalno, napuni se gornji konusni levak sa rastvorom
400 g/l kalijum-hidroksida R. Otvori se gornja slavina. Ras- DEFINICIJA
tvor apsorbuje ugljen-dioksid i ulazi u graduisani deo birete.
Ostavi se da stoji oko 10 min bez mućkanja. Očita se nivo
Undecilenska kiselina sadrži od 97,0 % do 102,0 % un-
meniskusa tečnosti na graduisanom delu birete. Broj
dec-10-enske kiseline.
predstavlja % V/V ugljen-dioksida.
ČUVANJE OSOBINE
Čuva se u tečnom stanju pod pritiskom u odgovarajućem Bela ili vrlo bledožuta, kristalna masa ili bezbojna ili bledo-
metalnom kontejneru, tipa dozvoljenog propisima bezbed- žuta tečnost, gotovo nerastvorljiva u vodi, lako rastvorljiva
nost ovlašćene ustanove. u alkoholu, etru, masnim i etarskim uljima.

UREA
IDENTIFIKACIJA 1997:0743
A. Indeks refrakcije (2.2.6): od 1,447 do 1,450, izmeren na UREA

25  0,5 ºC.
B. Temperatura očvršćavanja (2.2.18): od 21 C do 24 ºC.
Ureum
C. U 2,0 g se doda 2 ml sveže destilisanog anilina R i za-
greva da ključa 10 min uz povratni hladnjak. Ostavi se
da se ohladi i doda 30 ml etra R. Mućka se tri puta sa po
20 ml hlorovodonične kiseline, razblažene R, a onda sa
20 ml vode R. Upari se organski sloj do suva na vode-
nom kupatilu. Ostatak se, nakon dve prekristalizacije iz
alkohola (70 % V/V) R i sušenja 3 h u vakuumu, topi CH4N2O Mr 60,1
(2.2.14) na 66 C do 68 ºC.
D. Rastvori se 0,1 g u 2 ml smeše sumporne kiseline,
DEFINICIJA
razblažene R i 5 ml sirćetne kiseline, glacijalne R. Doda
se u kapima 0,25 ml kalijum-permanganata, rastvora R.
Kalijum-permanganat se obezboji. Urea sadrži od 99,0% do 101,0% CH4N2O, izračunato u od-
ISPITIVANJA
OSOBINE
Peroksidni broj (2.5.5). Najviše 10.
Neisparljiva (fixed) i mineralna ulja. U 1,0 g se doda 5 Beo, kristalan prašak ili providni kristali, slabo higroskopni,
ml natrijum-karbonata, rastvora R i 25 ml vode R pa se za- vrlo lako rastvorljivi u vodi, umereno rastvorljivi u alko-
greva da ključa 3 min. Opalescencija vrućeg rastvora nije holu, gotovo nerastvorljivi u metilenhloridu.
intenzivnija od opalescencije referentne suspenzije II
(2.2.1).
IDENTIFIKACIJA
Kiseline rastvorljive u vodi. U 1,0 g doda se 20 ml vode R
zagrejane na 35 C do 45 ºC i mućka 2 min. Ohladi se i vo-
deni sloj se filtrira kroz ovlaženi filter papir. U 10 ml fil- Prva identifikacija: A, B.
trata doda se 0,1 ml fenolftaleina, rastvora R. Potrebno je
najviše 0,1 ml 0,1 M natrijum-hidroksida da bi se boja Druga identifikacija: A, C, D.
indikatora promenila.
A. Temperatura topljenja (2.2.14): od 132 C do 135 ºC.
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1%, određen za 0,50 g. B. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom
Stepen nezasićenosti. Rastvori se 85,0 mg u 5 ml smeše ureu HRS. Ispitivana i referentna supstanca se pripreme
hlorovodonične kiseline, razblažene R i 30 ml sirćetne kise- tehnikom diska.
line, glacijalne R. Korišćenjem 0,05 ml etoksihrizoidina,
rastvora R kao indikatora, dodatog pred kraj titracije, titrira C. Rastvori se 0,1 g u 1 ml vode R. Doda 1 ml azotne kise-
se 0,0167 M bromid-bromatom dok se crvena boja ne iz- line R. Izdvaja se se beo, kristalan talog.
gubi. Potrebno je od 8,9 do 9,4 ml 0,0167 M bromid-bro- D. Zagreva se 0,5 g u epruveti dok ne pređe u tečno stanje i
mata. dok tečnost ne postane zamućena. Ohladi se, rastvori u
smeši 10 ml vode R i 1 ml natrijum-hidroksida, rastvora,
razblaženog R pa se doda 0,05 ml bakar(II)-sulfata, ras-
ODREĐIVANJE tvora R. Nastaje crvenkastoljubičasta boja.
Rastvori se 0,750 g u 10 ml alkohola R. Titrira se 0,5 M

natrijum-hidroksidom uz 0,1 ml indikatora fenolftaleina, ISPITIVANJA
rastvora R, do pojave ružičaste boje.
Rastvor S. Rastvori se 10 g u vodi R i dopuni do 50 ml is-
1 ml 0,5 M natrijum-hidroksida odgovara 92,14 mg C11H20- tim rastvaračem.
O2.
Izgled rastvora. U 2,5 ml rastvora S se doda 7,5 ml vode R.
Rastvor je bistar (2.2.1) i bezbojan (Metoda II, 2.2.2).
ČUVANJE
Alkalitet. U 2,5 ml rastvora S doda se 7,5 ml vode R, 0,1
ml metilcrvenog, rastvora R i 0,4 ml 0,01 M hlorovodoni-
zaštićeno od svetlosti, na hladnom mestu. čne kiseline. Rastvor je crven do narandžast.

UROFOLITROPIN
Biuret. U 10 ml rastvora S doda se 5 ml vode R, 0,5 ml ras- luteinizujuću aktivnost. Aktivnost je najmanje 90 i.j.
tvora 5 g/l bakar(II)-sulfata R i 0,5 ml natrijum-hidroksida, folikulostimulišućeg hormona (hFSH) po mg. Odnos broja
rastvora, koncentrovanog R. Ostavi se da stoji 5 min. Bilo jedinica luteinizujućeg hormona (hormona stimulacije
koja crvenkastoljubičasta boja rastvora nije intenzivnija od intersticijumskih ćelija) hLH(ICSH) prema broju jedinica
boje standarda pripremljenog u isto vreme i na isti način, folikulostimulišućeg hormona iznosi najviše 1/60.
korišćenjem 10 ml rastvora 0,2 g/l biureta R (0,1%).
Amonijum (2.4.1). 0,1 ml rastvora S odgovara zahtevima PROIZVODNJA

limit testa za amonijum (500 ppm).
Može da se proizvede pogodnim frakcionim postupkom
Teški metali (2.4.8). 10 ml rastvora S dopuni se do 20 ml praćenim imunoafinitetnom hromatografijom. Proizvodi se
vodom R. 12 ml rastvora odgovara zahtevima limit testa A u uslovima koji mogućnost mikrobiološke kontaminacije
za teške metale (10 ppm). Pripremi se standard korišćenjem svode na minimum. Za proces proizvodnje mora da se po-
olova, standardnog rastvora (1 ppm Pb) R. kaže, odgovarajućim validiranim postupkom, da umanjuje
bilo kakvu kontaminaciju virusima, kao što je virus hepati-
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 1,0 %, određen za tisa ili HIV-a.
1,000 g sušenjem u sušnici 1 h na 100 C do 105 ºC.
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g. OSOBINE
Skoro beo ili slabo žućkast prašak, umereno rastvorljiv u

ODREĐIVANJE vodi.
Rastvori se 0,500 g u 10 % V/V rastvoru sumporne kiseline IDENTIFIKACIJA

R i dopuni do 100,0 ml istom kiselinom. Prenese se 5,0 ml
ovog rastvora u posudu za razaranje dugog grla, doda 10 ml Kada se daje kao što je propisano u Određivanju izaziva
sumporne kiseline R i pažljivo zagreva dok ne prestane da povećanje jajnika polno nezrelih ženki pacova.
se razvija gas. Pažljivo se zagreva da ključa 10 min, ohladi
pa se oprezno doda 40 ml vode R. Ponovo se ohladi i pre-
nese u aparat za destilaciju vodenom parom. Doda se 50 ml ISPITIVANJA
natrijum-hidroksida, rastvora, koncentrovanog R i odmah
destiliše propuštanjem vodene pare kroz smešu. Destiliše 1 Antigeni virusa hepatitisa. Kada se ispitaju imunohemij-
h, uz sakupljanje oko 50 ml destilata u 40 ml 40 g/l rastvora skom metodom pogodne osetljivosti (2.7.1), ne detektuju se
borne kiseline R. Doda se 0,25 ml metilcrvenog, mešanog antigeni virusa hepatitisa.
rastvora R. Titrira se 0,1 M hlorovodoničnom kiselinom.
Izvede se titracija slepe probe. Antigen HIV-a. Kada se ispita imunohemijskom metodom
pogodne osetljivosti (2.7.1), ne detektuje se antigen HIV-a.
1 ml 0,1 M hlorovodonične kiseline odgovara 3,003 mg Rezidualna luteinizujuća aktivnost. Internacionalne jedi-
CH4N2O. nice FSH i LH jesu aktivnosti koje su sadržane u deklarisa-
nim količinama internacionalnog standarda humanog
urinarnog folikolostimulišućeg hormona i luteinizujućeg
ČUVANJE hormona (hormona stimulacije intersticijumskih ćelija),
koji se sastoji od smeše liofiliziranog ekstrakta iz urina žena
Čuvati u dobro zatvorenom kontejneru. u postmenopauzi sa laktozom. Ekvivalentnost
internacionalnog standarda u i.j. utvrđuje Svetska zdravs-
tvena organizacija. Koriste se polno nezrele ženke pacova
1997:0958 stare približno 21 dan, kod kojih se masa najtežeg i najlak-
šeg pacova razlikuje najviše 10 g. Pacovi se metodom
slučajnog uzorka rasporede u 4 jednake grupe od najmanje
UROFOLITROPIN 6 životinja. Ako su dostupna legla od četiri životinje, raspo-
redi se slučajnim izborom po jedna životinja iz svakog legla
u svaku grupu i obeleži se prema leglu.
Urofollitropinum
Ubrizga se supkutano svakom pacovu 50 i.j. gonadotropina,
seruma R prvog dana i 25 i.j. gonadotropina, horionskog R
četvrtog dana, rastvorenih u 0,5 ml fiziološkog rastvora
DEFINICIJA puferovanog fosfat-albuminom pH 7,2 R.
Odaberu se 3 doze poredbenog preparata tako da najniža
Urofolitropin je suvi preparat koji sadrži menopauzalni doza izaziva smanjenje sadržaja askorbinske kiseline u ova-
gonadotropin dobijen iz urina žena u postmenopauzi. Ima rijumu kod svih pacova, a najviša doza ne izaziva maksi-
folikulostimulišuću aktivnost, a nema ili gotovo nema malno smanjenje kod svih pacova. Koriste se doze koje

UROFOLITROPIN
rastu geometrijskom progresijom; kao početna aproksi- Srednja vrednost sadržaja askorbinske kiseline u ovariju-
macija mogu da se probaju ukupne doze od 0,5 i.j., 1,0 i.j. i mima pacova tretiranih ispitivanim preparatom nije zna-
2,0 i.j., mada će doze koje se koriste zavisiti od osetljivosti čajno niža od one kod pacova tretiranih srednjom dozom
životinja. poredbenog preparata (izračunato iz jednačine regresije), na
nivou značajnosti od 5 %.
Odabere se doza ispitivanog preparata za koju se očekuje da
sadrži 60X i.j. folikulostimulišućeg hormona (hFSH), gde je Voda. Najviše 5,0 % m/m, određena gasnom hromatografi-
X = broj i.j. hLH u srednjoj dozi poredbenog preparata. jom (2.2.28), korišćenjem metanola, bezvodnog R kao inter-
nog standarda.
Odvojeno se rastvore ukupne količine ispitivanog i
poredbenog preparata u 1,0 ml fiziološkog rastvora pufero- Koristi se suvo stakleno posuđe (koje može da bude
vanog fosfat-albuminom pH 7,2 R. Pacovima svake grupe silikonizirano).
ubrizga se u repnu venu odgovarajući rastvor 6 dana posle
ubrizgavanja horionskog gonadotropina. Tačno 4 h posle Rastvor internog standarda. Dopuni se 15 l metanola,
ubrizgavanja pacovi se žrtvuju i izvade ovarijumi svake bezvodnog R do 100 ml 2-propanolom R1.
životinje. Otkloni se tečnost i tkivo koji ne pripadaju ovari-
jumima i ovarijumi se odmah izmere. Ispitivani rastvor (a). Rastvori se 4 mg ispitivane supstance
u 0,5 ml 2-propanola R1.
Sa oba ovarijuma svakog pojedinačnog pacova postupa se
na sledeći način. Tkivo se izgnječi i homogenizuje u roku Ispitivani rastvor (b). Rastvori se 4 mg ispitivane supstance
od 2 min u sveže pripremljenom rastvoru 25 g/l metafos- u 0,5 ml rastvora internog standarda.
forne kiseline R na temperaturi od 4 ºC pa se razblaži do 7
ml istim rastvorom. Ostavi se homogenat 30 min na 4 ºC i Poredbeni rastvor. Doda se 10 l vode R u 50 ml rastvora
centrifugira na 4 ºC na približno 2500 g. Tečnost superna- internog standarda.
tanta se filtrira, ukoliko je neophodno, kroz filter od 0,22
m. Hromatografski postupak može da se izvede korišćenjrm:
Pripremi se svež rastvor koji se sastoji od smeše 2 ml ras- – kolone od nerđajućeg čelika, dužine 1 m i unutrašnjeg
tvora 45,3 g/l natrijum-acetata R, podešenog na pH vred- prečnika 2 mm, napunjene stiren-divinilbenzen
nost 7 sirćetnom kiselinom R, 3 ml vode R i 2 ml kopolimerom R (180 m do 250 m),
dihlorofenolindofenola rastvora, standardnog R. Pomeša se
2 ml ovog rastvora sa 2 ml bistre tečnosti supernatanta. – helijuma za hromatografiju R kao gasa nosača,
Trideset sekundi nakon mešanja izmeri se apsorbancija
(2.2.25) rastvora na maksimumu na oko 520 nm. Za – termoprovodljivog detektora,
poređenje se koristi rastvor sa poznatim sadržajem
askorbinske kiseline HRS u rastvoru 25 g/l metafosforne održavajući temperaturu kolone na 120 ºC i temperaturu
detektora na 150 ºC.
kiseline R, sa kojim je postupano na isti način.
Izračuna se količina askorbinske kiseline iz dobijene Ubrizgaju se odabrane zapremine svakog rastvora. Izračuna
standardne krive askorbinske kiseline i izrazi u mg na 0,1 g se sadržaj vode uzimajući u obzir da njena gustina (2.2.5)
ovarijuma, da se dobije sadržaj askorbinske kiseline u na 20 ºC iznosi 0,9972 g/ml i obračnavajući eventualnu
ovarijumima. Izračuna se srednja vrednost i njena varijansa vodu koja može da se detektuje u rastvoru internog sta-
za sadržaj askorbinske kiseline u ovarijumima pacova ndarda.
tretiranih ispitivanim preparatom.
Za svaku dozu poredbenog preparata ucrta se srednja vred- paranteralnih preparata, bez primene naknadnog odgova-
nost sadržaja askorbinske kiseline ovarijuma po grupi, kao rajućeg postupka za sterilizaciju, odgovara zahtevima testa
funkciju logaritma doze, i analizira regresija sadržaja na sterilnost.
askorbinske kiseline po logaritmu ubrizgane doze, koristeći
standardne metode analize (metodu najmanjih kvadrata). Pirogeni (2.6.8). Po kilogramu mase kunića ubrizga se
količina kojoj odgovara 5 i.j. folikulostimulišeg hormona,
Ispitivanje je validno: rastvorena u najviše 1 ml sterilnog apirogenog rastvora 9 g/l
natrijum-hlorida R.
– ukoliko konstanta nagiba b nije značajna, na nivou
značajnosti od 5 %,
– ukoliko je, za grupe tretirane poredbenim preparatom, ODREĐIVANJE

zbir kvadrata linearne regresije veći od 95 % od ukup-
nog zbira kvadrata sadržaja askorbinske kiseline, Folikulostimulišuća aktivnost urofolitropina se procenjuje
upoređivanjem, njegovog uticaja na uvećanje ovarijuma
– ukoliko se varijansa sadržaja askorbinske kiseline unu-
polno nezrelih pacova tretiranih horionskim gonadotropi-
tar grupe koja je primila ispitivani preparat ne razlikuje
nom sa istim uticajem Internacionalnog standardnog prepa-
značajno, na nivou značajnosti od 5 %, od varijanse
rata humanog urinarnog folikulostimulišućeg hormona i
sadržaja askorbinske kiseline unutar grupe koja je pri-
luteinizujućeg hormona ili referentnog preparata kalibrisa-
mila poredbeni preparat.

UROKINAZA
nog u internacionalnim jedinicama (i.j.), pod određenim OZNAČAVANJE

uslovima. Internacionalne jedinice FSH i LH jesu aktivnosti
sadržane u navedenim količinama internacionalnog sta- Na signaturi se navodi:
ndarda humanog urinarnog folikulostimulišućeg hormona i
luteinizujućeg hormona (hormon stimulacije intersticijum- – aktivnost izražena u i.j. folukulostimulišućeg hormona
skih ćelija), koji se sastoji od smeše liofiliziranog ekstrakta po kontejneru,
iz urina žena u postmenopauzi sa laktozom. Ekvivalentnost – aktivnost izražena u i.j. folukulostimulišućeg hormona
internacionalnog standarda u i.j. propisuje Svetska zdravs-
po mg,
tvena organizacija.
– sterilnost supstance, kada je neophodna za primenu.
Koriste se polno nezrele ženke pacova istog soja, stare 19
do 28 dana, koje se po uzrastu ne razlikuju više od 3 dana i
kod kojih se masa najtežeg i najlakšeg pacova razlikuje naj-
više 10 g. Pacovi se metodom slučajnog uzorka rasporede u
šest jednakih grupa od najmanje pet životinja. Ako su
1997:0695
dostupna legla od šest životinja, rasporedi se slučajnim
izborom po jedna životinja iz svakog legla u svaku grupu i
obeleži se prema leglu. UROKINAZA
Odaberu se tri doze poredbenog i tri doze ispitivanog prepa-
rata, tako da najniža doza izaziva pozitivan odgovor kod Urokinasum
nekih pacova, a najveća doza ne izaziva maksimalan odgo-
vor kod svih pacova. Koriste se doze koje rastu geometrij-
skom progresijom; kao početna aproksimacija mogu da se
probaju ukupne doze od 1,5 i.j., 3,0 i.j. i 6,0 i.j., mada će DEFINICIJA
doze koje se koriste zavisiti od osetljivosti životinja, a ona
može veoma da varira. Urokinaza je enzim dobijen iz humanog urina, koji aktivira
plazminogen. Sastoji se od smeše frakcija male molekuske
Odvojeno rastvoriti ukupne količine ispitivanog i poredbe- mase (MMM) (M 33 000) i frakcija velike molekulske
r
nog preparata, koje odgovaraju dnevnim dozama koje će se
mase (VMM) (Mr 54 000), u kojoj preovlađuju oblici velike
koristiti, u dovoljno fiziološkog rastvora puferovanog fos-
molekulske. Aktivnost je najmanje 70 000 i.j./mg proteina.
fat-albuminom pH 7,2 R, tako da se dnevna doza daje u
zapremini od oko 0,5 ml. Rastvor pufera će u dnevnoj dozi
sadržati najmanje 14 i.j. horionskog gonadotropina, da bi se
PROIZVODNJA
obezbedila potpuna luteinizacija. Doda se pogodan konzer-
vans, kao što je 4 g/l fenola ili 0,02 g/l tiomersala. Rastvori
Dobija se validiranim metodama proizvodnje koje smanjuju
se čuvaju na 5  3 ºC. ili eliminšu mogućnost kontaminacije mikroorganizmima,
Ubrizga se supkutano svakom pacovu dnevna doza name- virusima i vazoaktivnim supstancama; posebno se preduzi-
njena njegovoj grupi. Ponovi se ubrizgavanje svake doze 24 maju adekvatne mere za inaktivaciju virusa, kao što je
h i 48 h posle prvog ubrizgavanja. Oko 24 h nakon posled- zagrevanje supstance u rastvoru na 60 ºC tokom 10 h.
nje injekcije životinje se žrtvuju i izvade im se ovarijumi.
Ukloni se tečnost i tkivo koje ne pripada ovarijumu i odmah
izmeri masa oba ovarijuma svake životinje. Izračunaju se OSOBINE
rezultati uobičajenim statističkim metodama, koristeći masu
oba ovarijuma kao odgovor. (Preciznost probe može da se Beo ili skoro beo, amorfan prašak, umereno rastvorljiv u
poboljša pogodnom korekcijom mase organa u odnosu na vodi.
telesnu masu životinje kojoj pripada; može da se koristi
analiza kovarijanse).
IDENTIFIKACIJA
Procenjena aktivnost je od 80 % do 125 % u odnosu na
deklarisanu aktivnost. Granice pozdanosti (P = 0,95) za A. Prenese se odvojeno u dve epruvete za hemolizu 0,5 ml
procenjenu aktivnost su od 64 % do 156 % u odnosu na citratne humane i 0,5 ml citratne goveđe plazme pa se
deklarisanu aktivnost. održava na 37 ºC u vodenom kupatilu. U svaku epru-
vetu se doda po 1 ml rastvora koji sadrži količinu ispiti-
vane supstane kojoj odgovara 1 000 i.j./ml u rastvoru
ČUVANJE fosfatnog pufera pH 7,4 R i 0,1 ml rastvora koji sadrži
količinu trombina, humanog R kojoj odgovara 20 i.j./ml
Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru koji obezbe- u rastvoru fosfatnog pufera pH 7,4 R. Odmah se promu-
đuje originalnost pakovanja, zaštićeno od svetlosti, na ćka. U obe epruvete stvara se ugrušak koji lizira u roku
temperaturi od 2 ºC do 8 ºC. Ako je supstanca sterilna, čuva od 30 min.
se u sterilnom, hermetički zatvorenom kontejneru koji
B. Izvrši se identifikacija pogodnim testom imunodifuzije.
obezbeđuje originalnost pakovanja.

UROKINAZA
ISPITIVANJE STEPENA ČISTOĆE frakcijama VMM prema onoj u skupljenim frakcijama

MMM nije manji od 2,0.
Izgled rastvora. Rastvori se 10 mg u 10 ml vode R. Ras-
tvor je bistar (2.2.1) i bezbojan (Metoda II, 2.2.2). Ukupni protein. Odredi se sadržaj azota, u 10 mg sup-
stance, metodom digestije sumpornom kiselinom (2.5.9) i
Površinski antigen hepatitisa B. Ispituje se metodom izračuna količina proteina množenjem sa 6,25.
pogodne osetljivosti, kao što je radioimunološka metoda.
Ne detektuje se površinski antigen hepatitisa B. Sterilnost (2.6.1). Ako je namenjen za proizvodnju
paranteralnih preparata, bez naknadnog odgovarajućeg
postupka za sterilisanju, odgovara zahtevima testa na steril-
Kontaminacija tromboplastinom nost.
Pirogeni (2.6.8). Ako je namenjen za proizvodnju paren-

Ispitivani rastvori. Rastvore se pogodne količine ispitivane teralnih preparata, bez naknadnog odgovarajućeg postupka
supstance u rastvoru barbiton pufera pH 7,4 R tako da se za uklanjanje pirogena, odgovara zahtevima testa na piro-
dobiju rastvori aktivnosti 5 000 i.j., 2 500 i.j., 1 250 i.j., 625
gene. Po kilogramu mase kunića ubrizga se 1 ml sterilnog
i.j., i 312 i.j. po ml. rastvora 9 g/l natrijum-hlorida R, koji sadrži količinu
U svaku od šest epruveta za hemolizu, unutrašnjeg prečnika ispitivane supstance od 20 000 i.j./ml.
1 cm, dodaje se 0,1 ml citratne plazme kunića R. Rasporede
se ispitivani rastvori po jedan u svaku od pet epruveta; u
svaku epruvetu se doda 0,1 ml njoj namenjenog rastvora, a ODREĐIVANJE
u šestu epruvetu se doda 0,1 ml rastvora barbiton pufera
pH 7,4 R (slepa proba). Inkubiraju se epruvete na 25  0,5 Aktivnost urokinaze procenjuje se upoređivanjem njenog
ºC tokom 5 min i doda se 0,1 ml rastvora 3,675 g/l kalci- kapaciteta aktivacije plazminogena u plazmin sa istim
jum-hlorida R. Hronometrom se meri vreme koagulacije za kapacitetom referentnog preparata urokinaze kalibrisanog u
svaku epruvetu. Ucrta se skraćenje vremena rekalcifikacije i.j.; stvaranje plazmina meri se određivanjem vremena lize
(vreme koagulacije slepe probe minus izmereno vreme fibrinskog ugruška u datim uslovima.
koagulacije) u odnosu na logaritam koncentracije u i.j. Iz-
Internacionalna jedinica (i.j.) je aktivnost sadržana u
vede se ekstrapolacija najbolje podešene prave kroz pet ta-
deklarisanoj količini Internacionalnog standarda koji se sas-
čaka, dok se ne dostigne osa log-koncentracije. Aktivnost
toji od liofilizirane urokinaze sa laktozom. Ekvivalentnost
urokinaze na mestu preseka, što predstavlja graničnu
Internacionalnog standarda u i.j. propisuje Svetska zdravs-
koncentraciju za koagulantnu aktivnost (koagulantna vred-
tvena organizacija.
nost nula), iznosi najmanje 150 i.j./ml.
Ukoliko nije drugačije propisano, koristi se rastvor fosfat-
Molekulske frakcije. Ispituju se hromatografijom raspo- nog pufera pH 7,4 R koji sadrži 30 g/l albumina, goveđeg R
dele molekula po veličini (2.2.30).
za pripremu rastvora i razblaženja koja se koriste u
Ispitivani rastvor. Rastvori se oko 1 mg ispitivane sup- Određivanju.
stance u 1,0 ml 0,02 M fosfatnog pufera pH 8,0 R. Priprema
Ispitivani rastvor. Pripremi se rastvor ispitivane supstance
se neposredno pred upotrebu.
za koji se očekuje da ima aktivnost od 1 000 i.j./ml.
Poredbeni rastvor. Pripremi se rastvor poredbenog prepa-
– kolone, dužine 0,9 m i unutrašnjeg prečnika 16 mm, rata koji ima aktivnost od 1 000 i.j./ml.
napunjene dekstranom, unakrsno vezanim, za
Ispitivani i poredbeni rastvor se čuvaju u vodi sa ledom i
hromatografiju R3,
upotrebljavaju u roku od 6 h. Pripreme se tri serijska, za 1,5
– mobilne faze, protoka 6 ml/h, koja se sastoji od rastvora puta veća razblaženja poredbenog preparata, tako da je naj-
17,5 g/l natrijum-hlorida R u 0,02 M rastvoru fosfatnog duže vreme lize ugruška manje od 20 min, a najkraće vreme
pufera pH 8,0 R, lize ugruška veće od 3 min. Pripreme se tri slična razblaže-
nja ispitivanog rastvora. Rastvori se drže u ledenoj vodi i
pri čemu je temperatura kolone i rada uravnotežena na 5 ºC. upotrebljavaju u roku od 1 h. Upotrebe se 24 epruvete preč-
Unese se ispitivani rastvor u vrh kolone, dva puta ispirajući nika 8 mm. Obeleže se epruvete sa T1, T2 i T3 za razblaženja
količinama od po 0,5 ml pufera, i eluira. Eluat može da se ispitivanog rastvora, a sa S1, S2 i S3 za razblaženje poredbe-
skuplja u frakcijama od po 1 ml. Izmeri se apsorbancija elu- nog rastvora, po četiri epruvete za svako razblaženje. Epru-
ata (2.2.25) pri maksimumu na 280 nm pa se pojedinačne vete se stave u ledenu vodu. U svaku epruvetu se unese 0,2
vrednosti unesu na grafikon. Ucrtaju se vertikalne linije u ml odgovarajućeg razblaženja, 0,2 ml rastvora fosfatnog
odnosu na apscisu od minimuma pre VMM pika, između pufera pH 7,4 R koji sadrži 30 g/l albumina, goveđeg R i
VMM i MMM pika i posle MMM pika, identifikujući tako 0,1 ml rastvora trombina, humanog R sa aktivnošću najma-
frakcije koje treba da se uzmu u obzir pri izračunavanju od- nje 20 i.j./ml. Stave se epruvete u vodeno kupatilo na 37 ºC
nosa aktivnosti VMM/MMM. Spoje se VMM frakcije i, i ostave da stoje 2 min da se temperatura stabilizuje. Koris-
zasebno, MMM frakcije. Odvojeno se odredi aktivnost teći automatsku pipetu unese se na dno prve epruvete 0,5
urokinaze u i.j. za svaki skup frakcija metodom propisanom ml rastvora 10 g/l eugobulina, goveđih R i obavezno pro-
u Određivanju. Odnos aktivnosti urokinaze u skupljenim meša. U intervalima od po 5 s unosi se sukcesivno u preos-
tale epruvete po 0,5 ml rastvora 10 g/l euglobulina, goveđih

UROKINAZA
R. Pomoću hronometra izmeri se za svaku epruvetu vreme nca sterilna, čuva se u sterilnom, hermetički zatvorenom
u sekundama između dodavanja rastvora euglobulina i lize kontejneru koji obezbeđuje originalnost pakovanja.
ugruška. Ucrtaju se logaritmi vremena lize za ispitivanu
supstancu i poredbeni preparat u odnosu na logaritme
koncentacije i izračuna se aktivnost ispitivane supstance OZNAČAVANJE
uobičajenim statističkim metodama.
:Na signaturi se navodi:
Precenjena aktivnost je od 90 % do 111 % u donosu na
deklarisanu aktivnost. Granice standardne (P = 0,95) odre- – aktivnost u i.j./mg proteina,
đena za procenjenu aktivnost je do 80 % i 125 % u odnosu
na deklarisanu aktivnost. – sterilnost supstance, kada je neophodna za primenu,
ČUVANJE

svetlosti, na temperaturi koja ne prelazi 8 ºC. Ako je supsta-

VALIN
V
1997:0796 (00*)
ISPITIVANJA
VALIN
Rastvor S. Rastvori se 2,5 g u vodi R i dopuni do 100 ml
istim rastvaračem.
Valinum

hlorovodoničnoj kiselini R1 i dopuni do 25,0 ml istom
kiselinom. Specifična optička rotacija je od + 26,5º do +
C5H11NO2 Mr 117,1
29,0º, izračunata u odnosu na osušenu supstancu.

DEFINICIJA jom na tankom sloju (2.2.27) na pogodnom silikagelu kao
adsorbensu.
Valin sadrži od 98,5 % do 101,0 % (S)-2-amino-3-metilbu-
terne kiseline, izračunato u odnosu na osušenu supstancu.
stance u hlorovodoničnoj kiselini, razblaženoj R i dopuni do
10 ml istom kiselinom.
OSOBINE Ispitivani rastvor (b). Dopuni se 1 ml ispitivanog rastvora

Beo ili skoro beo, kristalan prašak ili bezbojni kristali,
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 10 mg valina HRS u 0,1
umereno rastvorljivi u vodi, vrlo teško rastvorljivi u alko-
M hlorovodoničnoj kiselini i dopuni do 50 ml istom kiseli-
holu i gotovo nerastvorljivi u etru.
nom.

IDENTIFIKACIJA (b) do 20 ml vodom R.
Poredbeni rastvor (c). Rastvori se 10 mg fenilalanina HRS

i 10 mg valina HRS u 0,1 M hlorovodoničnoj kiselini i do-
Druga identifikacija: A, C. puni do 25 ml istom kiselinom.
A. Odgovara zahtevima ispitivanja za specifičnu optičku Na ploču se nanese odvojeno po 5 μl svakog rastvora. Raz-
rotaciju (videti Ispitivanja). vije se u dužini od 15 cm uz mobilnu fazu: sirćetna kiselina,
glacijalna R - voda R - butanol R (20:20:60 V/V/V).
B. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom Hromatogram se osuši na vazduhu, isprska ninhidrinom,
(2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom za valin HRS. rastvorom R i zagreva 15 min na 100 ºC do 105 ºC. Bilo
Ispitivana i referentna supstanca se pripreme tehnikom koja mrlja, osim glavne mrlje na hromatogramu ispitivanog
diska. rastvora (a), osim glavne mrlje, nije intenzivnija od mrlje na
hromatogramu poredbenog rastvora (b) (0,5 %). Ispitivanje
C. Posmatraju se hromatogrami dobijeni u ispitivanju za je validno samo ako hromatogram poredbenog rastvora (c)
ninhidrin-pozitivne supstance. Glavna mrlja na hroma- pokazuje dve jasno razdvojene mrlje.
togramu ispitivanog rastvora (b) slična je po položaju,
boji i veličini glavnoj mrlji na hromatogramu pored- Hloridi (2.4.4). Dopuni se 10 ml rastvora S do 15 ml vo-
benog rastvora (a). dom R. Rastvor odgovara zahtevima limit testa za hloride
(200 ppm).

VANILIN
Sulfati (2.4.13). Rastvori se 0,5 g u vodi, destilovanoj R i 1997:0747

zahtevima limit testa za sulfate (300 ppm). VANILIN
Amonijum. Pripremi se komorica od dva sahatna stakla
prečnika 60 mm. Na unutrašnju stranu gornjeg sahatnog
stakla zalepi se komadić lakmus reagens papira, crvenog R,
Vanillinum
veličine 5 × 5 mm, ovlaženog sa nekoliko kapi vode R. Pre-
nese se 50 mg fino sprašene ispitivane supstance u donje
sahatno staklo i rastvori ili suspenduje u 0,5 ml vode R.
Rastvoru ili suspenziji doda se 0,30 g magnezijum-oksida,
teškog R i kratko homogeno izmeša staklenim štapićem.
Komorica se odmah zatvori gornjim sahatnim staklom. Za-
greva se na 40 ºC u toku 15 min. Lakmus reagens papir nije
intenzivnije plavo obojen od standarda, pripremljenog u
isto vreme i na isti način, korišćenjem 0,1 ml amonijuma,
standardnog rastvora (100 ppm NH4) R, 0,5 ml vode R i
0,30 g magnezijum-oksida, teškog R (200 ppm). C8H8O3 Mr 152,1
Gvožđe (2.4.9). Rastvori se u levku za odvajanje 1,0 g u 10

ml hlorovodonične kiseline, razblažene R. Promućka se 3 DEFINICIJA
puta po 3 min sa po 10 ml metilizobutilketona R1. Sjedinje-
nim organskim slojevima doda se 10 ml vode R i mućka 3 Vanilin sadrži od 99,0 % do 101,0 % 4-hidroksi-3-
min. Vodeni sloj odgovara zahtevima limit testa za gvožđe metoksibenzaldehida, izračunato u odnosu na osušenu sup-
(10 ppm). stancu.

OSOBINE
njem 2 ml olova, standardnog rastvora (10 ppm Pb) R. Beo ili žućkast, kristalan prašak, ili iglice, teško rastvorljive
u vodi, lako rastvorljive u alkoholu i metanolu, umereno
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5 %, određen za rastvorljive u etru. Rastvara se u razblaženim rastvorima
1,000 g sušenjem u sušnici na 100 ºC do 105 ºC. alkalnih hidroksida.
IDENTIFIKACIJA
ODREĐIVANJE Prva identifikacija: B.

Rastvori se 0,100 g u 3 ml mravlje kiseline, bezvodne R. A. Temperatura topljenja (2.2.14): od 81 ºC do 84 ºC.
Doda se 30 ml sirćetne kiseline, bezvodne R. Uz 0,1 ml
naftolbenzeina, rastvora R kao indikatora titrira se 0,1 M B. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom
perhlornom kiselinom dok se boja rastvora ne promeni iz (2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim za
mrkožute u zelenu. vanilin HRS. Ispitivana i referentna supstanca se prip-
C5H11NO2.
srodne supstance na dnevnoj svetlosti, posle prskanja.
Glavna mrlja na hromatogramu ispitivanog rastvora (b)
slična je po položaju, boji i veličini glavnoj mrlji na
ČUVANJE hromatogramu poredbenog rastvora (a).
D. U 5 ml zasićenog rastvora ispitivane supstance doda se
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od 0,2 ml gvožđe (III)-hlorida, rastvora R1. Nastaje plava
svetlosti. boja. Zagreva se do 80 ºC. Rastvor postaje smeđ. Hlađe-
njem se izdvaja beli talog.
ISPITIVANJA

intenzivnije obojen od referentnog rastvora B6 (Metoda II,
2.2.2).

VANKOMICIN-HIDROHLORID
Srodne supstance. Ispituju se hromatografijom na tankom 1997:1058

sloju (2.2.27) na silikagelu GF254 kao adsorbensu.
Ispitivani rastvor (a). Rastvori se 0,1 g ispitivane supstance VANKOMICIN-HIDROHLORID
Ispitivani rastvor (b). Dopuni se 1 ml ispitivanog rastvora Vancomycini hydrochloridum
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 10 mg vanilina HRS u
tvora (a) do 100 ml metanolom R.
Hromatogram se razvija u hromatografskoj kadi koja nije
zasićena u dužini od 10 cm, uz mobilnu fazu: sirćetna kise-
lina, bezvodna R - metanol R - metilenhlorid R (0,5:1:98,5
V/V/V). Ploča se osuši u struji hladnog vazduha. Posmatra
se pod UV svetlošću na 254 nm. Bilo koja mrlja, osim gla-
vne mrlje na hromatogramu ispitivanog rastvora (a), nije
tvora (b) (0,5 %). Isprska se dinitrofenilhidrazinom u sirćet-
noj i hlorovodoničnoj kiselini R i posmatra na dnevnoj
svetlosti. Bilo koja mrlja, osim glavne mrlje na hromato-
gramu ispitivanog rastvora (a), nije intenzivnija od mrlje na
hromatogramu poredbenog rastvora (b) (0,5 %). C66H76Cl3N9O24 Mr 1486,0
Reakcija sa sumpornom kiselinom. Rastvori se 50 mg u 5

ml sumporne kiseline R. Posle 5 min rastvor nije intenziv-
DEFINICIJA
nije obojen od smeše 4,9 ml žutog primarnog standardnog
rastvora i 0,1 ml crvenog primarnog standardnog rastvora,
ili smeše 4,9 ml žutog primarnog standardnog rastvora i 0,1 Vankomicin-hidrohlorid je hidrohlorid smeše srodnih gliko-
ml plavog primarnog standardnog rastvora (Metoda I, peptida koja se uglavnom sastoji od monohidrohlorida (S)-
2.2.2). (3S,6R,7R,22R,23S,26S,36R,38aR)-44-[2-O-(3-amino-2,3,6-
trideoksi-3-C-metil-α-L-likso-heksopiranozil)-β-D-glukopi-
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 1,0 %, određen za ranozil]oksi-3-(karbamoilmetil)-10,19-dihloro-2,3,4,5,6,7,
1,000 g sušenjem 4 h u eksikatoru. 23,24,25,26,36,37,38,38a-tetradekahidro-7,22,28,30,32-pe-
ntahidroksi-6-[(2R)-4-metil-2-(metilamino)-valeramido]-2,
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,05 %, određen za 2,0 g. 5,24,38,39-pentaokso-22H-8,11:18,21-dieteno-23,36-(imi-
nometano)-13,16:31,35-dimeteno-1H,16H-[1,6,9]oksadia-
ODREĐIVANJE zacikloheksadecino[4,5-m]-[10,2,16]benzoksadiazaciklote-
trakosin-26-karboksilne kiseline (vankomicin B), supstance
Rastvori se 0,120 g u 20 ml alkohola R i doda 60 ml vode, koju proizvode određeni sojevi Amycolatopsis orientalis ili
bez prisustva ugljen-dioksida R. Titrira se 0,1 M natrijum- dobijene na neki drugi način. Aktivnost je najmanje 1050
hidroksidom, uz potenciometrijsko određivanje završne ta- i.j./mg, izračunato u odnosu na bezvodnu supstancu.
čke titracije (2.2.20).
1 ml 0,1 M natrijum-hidroksida odgovara 15,21 mg C8H8O3. OSOBINE
ČUVANJE Beo ili skoro beo, higroskopan prašak, lako rastvorljiv u

vodi, teško rastvorljiv u alkoholu.
svetlosti.
IDENTIFIKACIJA
A. Ispitaju se hromatogrami dobijeni u ispitivanju

vankomicina B. Retenciono vreme glavnog pika na
hromatogramu ispitivanog rastvora (a) odgovara
retencionom vremenu glavnog pika na hromatogramu
B. Daje reakciju (a) hlorida (2.3.1).

VANKOMICIN-HIDROHLORID
ISPITIVANJA Sadržaj vankomicin B-hidrohlorida, izražen u %, izraču-

nava se iz izraza:
Izgled rastvora. Rastvori se 2,50 g u vodi R i dopuni do
25,0 ml istim rastvaračem. Rastvor je bistar (2.2.1).
Apsorbancija (2.2.25) ovog rastvora izmerena na 450 nm je Ab  100
najviše 0,10. Ab   At 25
dioksida R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem. Vrednost Ab = površina pika koji odgovara vankomicinu B na
pH rastvora je od 2,5 do 4,5. hromatogramu ispitivanog rastvora (b),
Vankomicin B. Najmanje 93,0 %, određeno tečnom At = zbir površina svih pikova koji odgovaraju nečisto-
hromatografijom (2.2.29). ćama na hromatogramu ispitivanog rastvora (a).
Ispitivani rastvor (a). Rastvori se 10,0 mg ispitivane sup- Srodne supstance. Ispituju se tečnom hromatografijom
stance u mobilnoj fazi A i dopuni do 5,0 ml istom mobil- (2.2.29), kao što je opisano u ispitivanju za vankomicin B.
nom fazom.
Odvojeno se injektuju ispitivani rastvor (a), ispitivani ras-
Ispitivani rastvor (b). Dopuni se 2,0 ml ispitivanog rastvora tvor (b) i ispitivani rastvor (c). Sadržaj svake nečistoće,
(a) do 50,0 ml mobilnom fazom A. izražen u %, izračunava se iz izraza:
Ispitivani rastvor (c). Dopuni se 0,5 ml ispitivanog rastvora  Ai25  100

Ab   At 25
(b) do 20,0 ml mobilnom fazom A.
Poredbeni rastvor. Rastvori se 5 mg vankomicin-hidrohlo-
rida HRS u 4 ml vode R i dopuni do 10 ml istim rastvara- A = površina pika nečistoće na hromatogramu ispitiva-
i
čem. Zagreva se na 65 ºC 24 h i ostavi da se ohladi. nog rastvora (a),
Rastvori se koriste najkasnije 4 h od pripremanja. Ab = površina pika vankomicina B na hromatogramu
Hromatografski postupak može da se izvede korišćenjem: ispitivanog rastvora (b),
– kolone od nerđajućeg čelika, dužine 0,25 m i unutraš- At = zbir površina svih pikova nečistoća na hromato-
njeg prečnika 4,6 mm, napunjene silikagelom za gramu ispitivanog rastvora (a).
hromatografiju, oktadecilsilil R (5 μm), Sadržaj nijedne pojedinačne nečistoće nije veći od 4 %, a
– sledećih rastvora kao mobilnih faza, protoka 1,0 ukupan sadržaj nečistoća nije veći od 7 %. Zanemari se
ml/min: svaki pik sa površinom manjom od površine glavnog pika
na hromatogramu ispitivanog rastvora (c).
Mobilna faza A. U 4 ml trietilamina R doda se 1996 ml
vode R i podesi pH vrednost na 3,2 fosfornom kiselinom Teški metali (2.4.8). 1,0 g odgovara zahtevima limit testa
R; u 920 ml ovog rastvora doda se 10 ml tetrahidrofu- C za teške metale (30 ppm). Pripremi se standard korišće-
rana R i 70 ml acetonitrila R, njem 3,0 ml olova, standardnog rastvora (10 ppm Pb) R.
Mobilna faza B. U 4 ml trietilamina R doda se 1996 ml Voda (2.5.12). Najviše 5,0 %, određena za 0,500 g semi-
vode R i podesi pH vrednost na 3,2 fosfornom kiselinom mikro metodom za određivanje vode.
R; u 700 ml ovog rastvora doda se 10 ml tetrahidrofu- Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 1,0 %, određen za 1,00 g.
rana R i 290 ml acetonitrila R.
– detektora, spektrofotometra, podešenog na 280 nm, parenteralnih preparata, bez daljeg odgovarajućeg postupka
– injektora sa petljom od 20 μl. sterilizacije, odgovara zahtevima testa na sterilnost.
Hromatogrami se snimaju pod sledećim uslovima. Najpre Bakterijski endotoksini (2.6.14). Ako je namenjen za
se kolona eluira mobilnom fazom A. Nakon 13 min upot- proizvodnju parenteralnih preparata, bez primene naknad-
rebi se gradijentno eluiranje uz povećavanje koncentracije nog odgovarajućeg postupka za uklanjanje bakterijskih
mobilne faze B za 11 % V/V u min Na kraju, kolona se elu- endotoksina, sadrži najviše 0,25 i.j. endotoksina/mg.
ira mobilnom fazom B 4 min. Injektuje se ispitivani rastvor
(c). Ispitivanje je validno samo ako je odnos signal-šum
(S/N) glavnog pika na hromatogramu najmanje 5. Injektuje ODREĐIVANJE
se ispitivani rastvor (b). Ispitivanje je validno samo ako je
faktor simetrije pika vankomicina najviše 1,6. Injektuje se Izvodi se mikrobiološko određivanje antibiotika (2.7.2).
poredbeni rastvor. Ispitivanje je validno samo ako je rezolu- Kao poredbena supstanca koristi se vankomicin-hidrohlorid
cija između dva glavna pika najmanje 5,0. Injektuje se HRS.
ispitivani rastvor (a).

VARFARIN-NATRIJUM
Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru, zaštićeno od Prva identifikacija: B, D, E.

svetlosti. Ukoliko je supstanca sterilna, čuva se u sterilnom,
hermetički zatvorenom kontejneru koji obezbeđuje original-
nost pakovanja (tamper-proof). A. Rastvori se 1 g u 25 ml vode R, doda 2 ml hlorovodoni-
čne kiseline, razblažene R i filtrira. Filtrat se koristi u
ispitivanju E za Identifikaciju. Talog, ispran vodom R i
OZNAČAVANJE osušen na 100 ºC do 105 ºC topi se (2.2.14) na 159 ºC
do 163 ºC.
Na signaturi se navodi: B. Rastvori se 1 g u 25 ml vode R, doda 2 ml hlorovodoni-
– sterilnost supstance, kada je neophodna za primenu, čne kiseline, razblažene R i filtrira. Filtrat se koristi u
ispitivanju za Identifikaciju E. Talog se ispituje IR
– apirogenost supstance, kada je neophodna za primenu. apsorpcionom spektrofotometrijom (2.2.24), upoređiva-
njem sa IR spektrom dobijenim sa talogom koji je
pripremljen na isti način od varfarin-natrijuma HRS.
NEČISTOĆE
A. N-demetilvankomicin,
B. deamidovankomicin, glavnoj mrlji na hromatogramu poredbenog rastvora (b).
C. aglukovankomicin, D. Rastvori se 1 g u 10 ml vode R, doda 5 ml azotne kise-

line R i filtrira. U filtrat se doda 2 ml kalijum-dihromata,
D. devankozaminilvankomicin. rastvora R1 i mućka 5 min. Ostavi se da stoji 20 min.
Rastvor nije zelenkastoplav kada se uporedi sa slepom
probom.
E. Filtrat dobijen u ispitivanju A ili B za Identifikaciju,
daje reakciju (b) natrijuma (2.3.1).
1997:0698
ISPITIVANJA
VARFARIN-NATRIJUM
Warfarinum natricum (Metoda II, 2.2.2).
nost ovog rastvora je od 7,6 do 8,6.
C19H15NaO4 Mr 330,3 Ispitivani rastvor (b). Dopuni se 2 ml ispitivanog rastvora

(a) do 10 ml acetonom R.
DEFINICIJA (b) do 200 ml acetonom R.
Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 40 mg varfarin-natri-
Varfarin-natrijum sadrži od 98,0 % do 102,0 % natrijum- juma HRS u acetonu R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem.
(RS)-2-okso-3-(3-okso-1-fenilbutil)-2H-hromen-4-olata,
izračunato u odnosu na bezvodnu supstancu. Poredbeni rastvor (c). Rastvori se 10 mg acenokumarola
HRS u acetonu R, doda 1 ml ispitivanog rastvora (a) i do-
puni do 10 ml acetonom R.
OSOBINE
Beo prašak, higroskopan, vrlo lako rastvorljiv u vodi i alko- fazu: sirćetna kiselina, glacijalna R - hloroform R -
holu, umereno rastvorljiv u acetonu, vrlo teško rastvorljiv u cikloheksan R (20:50:50 V/V/V). Hromatogram se osuši na
etru i metilenhloridu. vazduhu i posmatra pod UV svetlošću na 254 nm. Bilo koja

VARFARIN-NATRIJUM, KLATRAT
mrlja na hromatogramu ispitivanog rastvora (a), osim gla- OSOBINE

poredbenog rastvora (a) (0,1 %). Ispitivanje je validno Beo prašak, vrlo lako rastvorljiv u vodi, lako rastvorljiv u
samo ako se na hromatogramu poredbenog rastvora (c) alkoholu, umereno rastvorljiv u acetonu, vrlo teško rastvor-
pokazuju dve jasno razdvojene mrlje, a na hromatogramu ljiv u etru i metilenhloridu.
poredbenog rastvora (a) pokazuje jasno vidljiva mrlja.
Fenolni ketoni. Rastvori se 1,25 g u rastvoru 50 g/l natri-
jum-hidroksida R i dopuni do 10,0 ml istim rastvaračem. IDENTIFIKACIJA
Apsorbancija (2.2.25) izmerena na 385 nm, u toku l5 min
od pripremanja rastvora, nije veća od 0,20. Prva identifikacija: B, D, E.
Voda (2.5.12). Najviše 4,0 % određena za 0,750 g semi-mi-
kro metodom za određivanje vode. Druga identifikacija: A, C, D, E.
A. Rastvori se 1 g u 25 ml vode R, doda 2 ml hlorovodoni-
ODREĐIVANJE čne kiseline, razblažene R i filtrira. Filtrat se koristi u
ispitivanju E za Identifikaciju. Talog, ispran vodom R i
osušen na 100 º C do 105 ºC topi se (2.2.14) na 159 ºC
Rastvori se 0,1000 g u 0,01 M natrijum-hidroksidu i dopuni
do 163 ºC.
do 100,0 ml istim rastvaračem. Dopuni se 10,0 ml ovog ras-
tvora do 100,0 ml 0,01 M natrijum-hidroksidom. Dopuni se B. Rastvori se 1 g u 25 ml vode R, doda 2 ml hlorovodni-
10,0 ml poslednjeg rastvora do 100,0 ml 0,01 M natrijum- čne kiseline, razblažene R i filtrira. Filtrat se koristi u
hidroksidom. Izmeri se apsorbancija (2.2.25) na maksi- ispitivanju E za Identifikaciju. Talog se ispituje IR
mumu na 308 nm. apsorpcionom spektrofotometrijom (2.2.24), upoređiva-
njem sa IR spektrom dobijenim sa talogom koji je
Izračuna se sadržaj C19H15NaO4, uzimajući da je vrednost
pripremljen na isti način za varfarin-natrijum HRS.
specifične apsorbancije 43l.
ČUVANJE
glavnoj mrlji na hromatogramu poredbenog rastvora (b).
svetlosti. D. Rastvori se 1 g u 10 ml vode R, doda 5 ml azotne kise-
line i filtrira. U filtrat se doda 2 ml kalijum-dihromata,
rastvora R1 i mućka 5 min. Ostavi se da stoji 20 min.
Rastvor je zelenkastoplav kada se uporedi sa slepom
probom.
1997:0699
E. Filtrat dobijen u ispitivanju A ili B za Identifikaciju,
daje reakciju (b) natrijuma (2.3.1).
VARFARIN-NATRIJUM, KLATRAT
Warfarinum natricum clathratum ISPITIVANJA

(Metoda II, 2.2.2).
nost ovog rastvora je od 7,6 do 8,6.
DEFINICIJA stance u acetonu R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem.
Varfarin-natrijum,klatrat sadrži od 98,0 % do 102,0 % (a) do 10 ml acetonom R.
natrijum-(RS)-2-okso-3-(3-okso-1-fenilbutil)-2H-hromen-4-
olata, izračunato u odnosu na bezvodnu supstancu, bez Poredbeni rastvor (a). Dopuni se 1 ml ispitivanog rastvora
prisustva 2-propanola. Varfarin-natrijum, klatrat sadrži (b) do 200 ml acetonom R.
približno 92 % varfarin-natrijuma. Sastoji se iz varfarin
natrijuma i 2-propanola (molekulski odnos 2:1) u obliku Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 40 mg varfarin-natri-
klatrata. Sadrži od 8,0 % do 8,5 % 2-propanola. juma HRS u acetonu R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem.

VERAPAMIL-HIDROHLORID
Poredbeni rastvor (c). Rastvori se 10 mg acenokumarola hidroksidom. Izmeri se apsorbancija (2.2.25) na maksi-
HRS u acetonu R, doda 1 ml ispitivanog rastvora (a) i do- mumu na 308 nm.
puni do 10 ml acetonom R.
Izračuna se sadržaj C19H15NaO4, uzimajući da je vrednost
Na ploču se nanese odvojeno po 20 l od svakog rastvora. specifične apsorbancije 431.
fazu: sirćetna kiselina, glacijalna R - hloroform R -
cikloheksan R (20:50:50 V/V/V). Hromatogram se osuši na ČUVANJE
mrlja na hromatogramu ispitivanog rastvora (a), osim gla- Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru, zaštićeno od
vne mrlje, nije intenzivnija od mrlje na hromatogramu svetlosti.
poredbenog rastvora (a) (0,1 %). Ispitivanje je validno
samo ako se na hromatogramu poredbenog rastvora (c)
pokazuju dve jasno razdvojene mrlje i ako se na hromato-
gramu poredbenog rastvora (a) pokazuje jasno vidljiva mr- 1997:0573 (99*)
lja.
Fenolni ketoni. Rastvori se 1,25 g u rastvoru 50 g/l natri- VERAPAMIL-HIDROHLORID
jum-hidroksida R i dopuni do 10,0 ml istim rastvaračem.
Apsorbancija (2.2.25) izmerena na 385 nm, u toku 15 min
od pripremanja rastvora, nije veća od 0,20. Verapamili hydrochloridum
2-propanol. Od 8,0 % m/m do 8,5 % m/m, određeno gas-
nom hromatografijom (2.2.28), uz korišćenje propanola R,
kao internog standarda.
Rastvor internog standarda. Dopuni se 1,0 ml propanola R
do 200,0 ml vodom R.
stance u vodi R i dopuni do 5,0 ml istim rastvaračem.
Ispitivani rastvor (b). Rastvori se 0,50 g ispitivane sup-
stance u rastvoru internog standarda i dopuni do 10,0 ml
rastvorom internog standarda. C27H39ClN2O4 Mr 491,1
Poredbeni rastvor. Dopuni se 0,50 ml 2-propanola R do

100,0 ml rastvorom internog standarda.
DEFINICIJA
Verapamil-hidrohlorid sadrži od 99,0 % do 101,0 %
– kolone dužine 1,5 m i unutrašnjeg prečnika 4 mm, napu- hidrohlorida (RS)-5-[2-(3,4-dimetoksifenil)etil]-metilami-
njene sa etilvinilbenzendivinilbenzen kopolimerom R no-2-(3,4-dimetoksifenil)-2-izopropilvaleronitrila, izračuna-
(125 m do 150 m), to u odnosu na osušenu supstancu.
– azota za hromatografiju R, kao gasa nosača, protoka 40
ml/min,
OSOBINE
uz održavanje temperature kolone na 150 ºC, temperature Beo, kristalan prašak, umereno rastvorljiv u vodi, slabo ras-
injektora na 180 ºC, a temperature detektora na 200 ºC. tvorljiv u alkoholu, gotovo nerastvorljiv u etru.
Injektuje se određena zapremina ispitivanog rastvora i
Topi se na oko 144 ºC.
poredbenog rastvora. Izračuna se sadržaj 2-propanola,
uzimajući da je vrednost gustine 0,785 g/ml na 20 ºC.
Voda (2.5.12). Najviše 0,1 %, određena za 2,500 g semi- IDENTIFIKACIJA
ODREĐIVANJE Druga identifikacija: A, C, D.
Rastvori se 0,1000 g u 0,01 M natrijum-hidroksidu i dopuni A. Rastvori se 20,0 mg u 0,01 M hlorovodoničnoj kiselini i
do 100,0 ml istim rastvaračem. Dopuni se 10,0 ml ovog ras- dopuni do 100,0 ml istom kiselinom. Dopuni se 5,0 ml
tvora do 100,0 ml 0,01 M natrijum-hidroksidom. Dopuni se ovog rastvora do 50,0 ml 0,01 M hlorovodoničnom
10,0 ml poslednjeg rastvora do 100,0 ml 0,01 M natrijum- kiselinom. Ispituje se u oblasti od 210 nm do 340 nm
(2.2.25), rastvor pokazuje dva apsorpciona maksimuma,

VINBLASTIN-SULFAT
na 229 nm i 278 nm, a može da se uoči i rame na 282 da oseća miris mobilne faze. Svaka ploča površine 200 mm
nm. Odnos apsorbancija na maksimumu na 278 nm i na × 200 mm se isprska sa 15 ml do 20 ml rastvora koji sadrži
229 nm je od 0,35 do 0,39. 50 g/l gvožđe(III)-hlorida R i 20 g/l joda R u smesi jednakih
zapremina acetona R i 200 g/l rastvora vinske kiseline R.
B. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom Svaka ploča se odmah posmatra. Bilo koja mrlja, osim gla-
(2.2.24), upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim za vne na hromatogramu ispitivanog rastvora (a), nije
verapamil-hidrohlorid HRS. Ispitivana i referentna sup- intenzivnija od glavne mrlje na hromatogramu poredbenog
stanca se pripreme tehnikom diska. rastvora (b) (0,05 %). Najmanje tri takve mrlje su intenziv-
C. Posmatraju se hromatogrami na prvoj ploči dobijeni pri nije od mrlje na hromatogramu poredbenog rastvora (c)
ispitivanju srodnih supstanci. Glavna mrlja na hromato- (0,02 %). Ispitivanje je validno samo ako hromatogram
gramu ispitivanog rastvora (b) slična je po položaju, poredbenog rastvora (c) pokazuje jasno vidljivu mrlju.
boji i veličini glavnoj mrlji na hromatogramu poredbe- Zanemari se bilo koja mrlja koja ostane na startu.
nog rastvora (a). Teški metali (2.4.8). 1,0 g odgovara zahtevima limit testa
D. Daje reakciju (b) hlorida (2.3.1). C za teške metale (10 ppm). Pripremi se standard korišće-
ISPITIVANJA 1,000 g sušenjem u sušnici na 100 ºC do 105 ºC.
dioksida R uz blago zagrevanje i dopuni do 20 ml istim
rastvaračem. ODREĐIVANJE
Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.2.1) i bezbojan (Me- Rastvori se 0,400 g u 50 ml etanola R i doda 5,0 ml 0,01 M
toda II, 2.2.2). hlorovodonične kiseline. Titrira se 0,1 M natrijum-hidroksi-
dom, uz potenciometrijsko određivanje završne tačke titra-
cije (2.2.20). Očita se zapremina titranta, utrošene između
Optička rotacija (2.2.7). Ugao optičke rotacije, određen za dve prevojne tačke.
rastvor S, je od –0,10º do +0,10º.
1 ml 0,1 M natrijum-hlorida odgovara 49,11 mg
Srodne supstance. Ispituju se hromatografijom na tankom C27H39ClN2O4.
sloju (2.2.27) na odgovarajućem silikagelu kao adsorbensu,
uz korišćenje dve ploče.
ČUVANJE
stance u hloroformu R i dopuni do 5 ml istim rastvaračem. Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od
svetlosti.
(a) do 100 ml hloroformom R.
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 25 mg verapamil- 1997:0748
hidrohlorida HRS u hloroformu R i dopuni do 50 ml istim
rastvaračem. VINBLASTIN-SULFAT
(a) do 20 ml hloroformom R.
Vinblastini sulfas
Poredbeni rastvor (c). Dopuni se 10 ml poredbenog
rastvora (b) do 25 ml hloroformom R.
Na prvu ploču se nanese odvojeno po 10 μl svakog rastvora.
Ploča se razvije u dužini od 15 cm uz mobilnu fazu: aceton
R - sirćetna kiselina, glacijalna R - metanol R - toluen R
(5:5:20:70 V/V/V/V). Ploča se ostavi 10 min da se osuši na
vazduhu, ponovi se razvijanje i suši 30 min na 110 ºC.
Ploča se ostavi, sve dok ne prestane da oseća miris mobilne
faze.
Na drugu ploču se nanese odvojeno po 10 μl ispitivanog
rastvora (a), 10 μl poredbenog rastvora (b) i 10 μl poredbe-
nog rastvora (c). Ploča se razvije u dužini od 15 cm uz mo-
bilnu fazu: dietilamin R - cikloheksan R (15:85 V/V). Ploča
se ostavi 10 min da se osuši na vazduhu, ponovi razvijanje i
suši 90 min na 110 ºC. Ploča se ostavi sve dok ne prestane C46H60N4O13S Mr 909,0

VINBLASTIN-SULFAT
Vinblastin-sulfat sadrži od 95,0 % do 104,0 % metil- Određuje se tečnom hromatografijom (2.2.29).

(3aR,4R,5S,5aR,10bR,13aR)-4-acetoksi-3a-etil-9-[(5S,7R,
9S)-5-etil-5-hidroksi-9-(metoksikarbonil)-1,4,5,6,7,8,9,10- Pre upotrebe rastvori se drže u vodi s ledom.
oktahidro-2H-3,7-metano-azaciklo-undecino[5,4-b]indol-9- Ispitivani rastvor. Dopuni se 1,0 ml rastvora S (videti
il]-5-hidroksi-8-metoksi-6-metil-3a,4,5,5a,6,11,12,13a-ok- Ispitivanja) do 5,0 ml vodom R.
tahidro-1H-indolizino[8,1-cd]karbazol-5-karboksilat-sulfata,
izračunato u odnosu na osušenu supstancu. Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 5,0 mg vinblastin-sulfata
HRS u vodi R i dopuni do 5,0 ml istim rastvaračem.
Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 1,0 mg vinkristin-sulfata
OSOBINE
HRS u 1,0 ml poredbenog rastvora (a).
Beo ili žućkast, kristalan, vrlo higroskopan prašak, lako Poredbeni rastvor (c). Dopuni se 1,0 ml poredbenog ras-
rastvorljiv u vodi, gotovo nerastvorljiv u alkoholu i etru. tvora (a) do 50,0 ml vodom R.
Poredbeni rastvor (d). Dopuni se 1,0 ml poredbenog ras-
tvora (c) do 20,0 ml vodom R.
IDENTIFIKACIJA
A. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom – kolone od nerđajućeg čelika, dužine 0,25 m i unutraš-
(2.2.24), upoređivanjem sa referentnim Ph. Eur. njeg prečnika 4,6 mm, napunjene silikagelom za
spektrom vinblastin-sulfata.
hromatografiju, oktilsilil R (5 μm). Između injektora i
B. Ispituju se hromatogrami dobijeni u Određivanju. kolone se postavlja pretkolona napunjena istim silikage-
Glavni pik na hromatogramu ispitivanog rastvora lom kao i kolona,
je sličnog retencionog vremena i veličine glavnog – mobilne faze: smeša 38 zapremina 1,5 % V/V rastvora
pik na hromatogramu poredbenog rastvora (a). dietilamina R čija je pH vrednost podešena na 7,5
fosfornom kiselinom R, 12 zapremina acetonitrila R i 50
zapremina metanola R, protoka 1,0 ml/min,
ISPITIVANJA
Rastvor S. Rastvori se 50,0 mg u vodi, bez prisustva – injektora sa petljom.
ugljen-dioksida R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem.
Injektuje se po 10 μl svakog rastvora i hromatogrami sni-
Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.2.1) i nije intenzi- maju u vremenu tri puta dužem od retencionog vremena
vnije obojen od referentnog rastvora Y7 (Metoda I, 2.2.2). pika koji odgovara vinblastinu. Određivanje je validno
samo ukoliko je na hromatogramu poredbenog rastvora (b)
pH (2.2.3). Dopuni se 3 ml rastvora S do 10 ml vodom, bez rezolucija između pikova koji odgovaraju vinkristinu i
prisustva ugljen-dioksida R. pH vrednost ovog rastvora je vinblastinu najmanje 4, a na hromatogramu poredbenog
od 3,5 do 5,0. rastvora (d) odnos signal-šum (S/N) najmanje 5. Sadržaj
C46H60N4O13S, izražen u %, izračunava se iz površine glav-
Srodne supstance. Ispituju se hromatogrami dobijeni u nog pika u svakom od hromatograma ispitivanog rastvora,
Određivanju. Površina bilo kog pika na hromatogramu poredbenog rastvora (a) i deklarisanog sadržaja vinblastin-
ispitivanog rastvora, osim glavnog pika, nije veća od povr- sulfata HRS.
šine glavnog pika na hromatogramu poredbenog rastvora
(c) (2,0 %), dok je zbir površina tih pikova najviše 2,5
ČUVANJE
tvora (c) (5,0 %). Zanemari se svaki pik sa površinom ma-
njom od površine pika na hromatogramu poredbenog ras-
tvora (d). Čuva se u hermetički zatvorenom, staklenom kontejneru,
zaštićeno od svetlosti, na temperaturi koja ne prelazi –20 ºC.
Gubitak sušenjem. Najviše 15,0 %, određen Ako je supstanca sterilna, čuva se u sterilnom, hermetički
termogravimetrijski (2.2.34) za 3 mg supstance. Zagreva se zatvorenom staklenom kontejneru koji obezbeđuje original-
do 200 ºC uz porast temperature od 5 ºC/min u struji azota nost pakovanja (tamper-proof).
za hromatografiju R, protoka 40 ml/min.
Sterilnost (2.6.1). Ako je namenjen za proizvodnju OZNAČAVANJE

parenteralnih preparata, bez daljeg odgovarajućeg postupka
sterilizacije, odgovara zahtevima testa na sterilnost.
Sterilnost supstance, kada je neophodna za primenu.

VINKRISTIN-SULFAT
1997:0749 Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.2.1) i nije intenziv-

nije obojen od referentnog rastvora Y7 (Metoda I, 2.2.2).
VINKRISTIN-SULFAT
pH (2.2.3). Dopuni se 2 ml rastvora S do 10 ml vodom, bez
Vincristini sulfas od 3,5 do 4,5.
Srodne supstance. Ispituju se hromatogrami dobijeni u

Određivanju. Površina bilo kog pika na hromatogramu
ispitivanog rastvora, osim glavnog pika, nije veća od povr-
šine glavnog pika na hromatogramu poredbenog rastvora
(c) (2,0 %), dok je zbir površina istih pikova najviše 2,5
tvora (c) (5,0 %). Zanemari se svaki pik sa površinom ma-
njom od površine pika na hromatogramu poredbenog ras-
tvora (d).
Gubitak sušenjem. Najviše 12,0 %, određen termogra-

vimetrijski (2.2.34) za 3 mg supstance. Zagreva se do 200
ºC uz porast temperature od 5 ºC/min u struji azota za
hromatografiju R, protoka 40 ml/min.

C46H58N4O14S Mr 923,0 parenteralnih preparata, bez daljeg odgovarajućeg postupka
sterilizacije, odgovara zahtevima testa za sterilnost.
DEFINICIJA
ODREĐIVANJE
Vinkristin-sulfat sadrži od 95,0% do 104,0 % metil- Određuje se tečnom hromatografijom (2.2.29). Pre upo-
(3aR,4R,5S,5aR,10bR,13aR)-4-acetoksi-3a-etil-9-[(5S,7R, trebe rastvori se drže u vodi sa ledom.
9S)-5-etil-5-hidroksi-9-(metoksikarbonil)-1,4,5,6,7,8,9,10-
oktahidro-2H-3,7-metano-azaciklo-undecino[5,4-b]indol-9- Ispitivani rastvor. Dopuni se 1,0 ml rastvora S (videti
il]-5-hidroksi-8-metoksi-6-okso-3a,4,5,5a,6,11,12,13a-okta- Ispitivanja) do 5,0 ml vodom R.
hidro-1H-indolizino[8,1-cd]karbazol-5-karboksilat-sulfata,
izračunato u odnosu na osušenu supstancu. Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 5,0 mg vinkristin-sulfata
HRS u vodi R i dopuni do 5,0 ml istim rastvaračem.
Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 1,0 mg vinblastin-sulfata
OSOBINE HRS u 1,0 ml poredbenog rastvora (a).
Beo ili žućkast, kristalan, vrlo higroskopan prašak, lako ras- Poredbeni rastvor (c). Dopuni se 1,0 ml poredbenog
tvorljiv u vodi, gotovo nerastvorljiv u alkoholu i etru. rastvora (a) do 50,0 ml vodom R..
Poredbeni rastvor (d). Dopuni se 1,0 ml poredbenog
rastvora (c) do 20,0 ml vodom R.
IDENTIFIKACIJA
A. Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom – kolone od nerđajućeg čelika, dužine 0,25 m i unutraš-

(2.2.24), upoređivanjem sa referentnim Ph. Eur. spek- njeg prečnika 4,6 mm, napunjene silikagelom za
trom vinkristin-sulfata. hromatografiju, oktilsilil R (5 μm). Između injektora i
kolone se postavi pretkolona napunjena istim silikage-
B. Ispituju se hromatogrami dobijeni u Određivanju. lom kao i kolona,
Retenciono vreme glavnog pika na hromatogramu
– mobilne faze: smeša 30 zapremina 1,5 % V/V rastvora
ispitivanog rastvora odgovara retencionom vremenu
dietilamina R, čija je pH vrednost podešena na 7,5
glavnog pika na hromatogramu poredbenog rastvora (a).
fosfornom kiselinom R, i 70 zapremina metanola R, pro-
toka 1,0 ml/min,
ISPITIVANJA – detektora, spektrofotometra, podešenog na 297 nm,

– injektora sa petljom.
Rastvor S. Rastvori se 50,0 mg u vodi, bez prisustva ug-
ljen-dioksida R i dopuni do 10,0 ml istim rastvaračem. Injektuje se po 10 μl svakog rastvora. Hromatogrami se sni-
maju u vremenu tri puta dužem od retencionog vremena

VINSKA KISELINA
pika koji odgovara vinkristinu. Određivanje je validno IDENTIFIKACIJA

samo ako je na hromatogramu poredbenog rastvora (b)
rezolucija između pikova koji odgovaraju vinkristinu i A. Rastvor S (videti Ispitivanja) je kiseo (2.2.4).
vinblastinu najmanje 4, a na hromatogramu poredbenog
rastvora (d) odnos signal-šum (S/N) najmanje 5. Sadržaj B. Daje reakciju tartarata (2.3.1).
C46H58N4O14S, izražen u %, izračunava se iz površine glav-
nog pika u svakom od hromatograma ispitivanog rastvora,
poredbenog rastvora (a) i deklarisanog sadržaja vinkristin- ISPITIVANJA
sulfata HRS.
ČUVANJE
Čuva se u hermetički zatvorenom, staklenom kontejneru,
zaštićeno od svetlosti, na temperaturi koja ne prelazi –20 ºC. Specifična optička rotacija (2.2.7). Rastvori se 5,00 g u
Ako je supstanca sterilna, čuva se u sterilnom, hermetički vodi R i dopuni do 25,0 ml istim rastvaračem. Specifična
zatvorenom staklenom kontejneru, koji obezbeđuje optička rotacija je od +12,0º do +12,8º.
Oksalna kiselina. Rastvori se 0,80 g u 4 ml vode R. Doda
se 3 ml hlorovodonične kiseline R i 1 g cinka R u
OZNAČAVANJE granulama pa se zagreva da ključa 1 min. Ostavi se da stoji
2 min. Tečnost se prenese u epruvetu koja sadrži 0,25 ml
Signatura sadži: rastvora 10 g/l fenilhidrazin-hidrohlorida R i zagreva do
ključanja. Brzo se ohladi i prenese u menzuru, pa se dodaju
- sterilnost supstance, kada je neophodna za primenu. jednaka zapremina hlorovodonične kiseline R i 0,25 ml
rastvora 50 g/l kalijum-heksacijanoferata(III) R. Promućka
se i ostavi da stoji 30 min. Bilo koja ružičasta boja rastvora
nije intenzivnija od boje standarda pripremljenog u isto
vreme i na isti način, korišćenjem 4 ml rastvora 0,1 g/l
1997:0460 oksalne kiseline R (350 ppm izračunata kao bezvodna
oksalna kiselinu).
VINSKA KISELINA Hloridi (2.4.4). 5 ml rastvora S dopunjenog do 15 ml vo-

dom R odgovara zahtevima limit testa za hloride (100 ppm).
Acidum tartaricum Sulfati (2.4.13). 10 ml rastvora S dopunjenog do 15 ml sa

sulfate (150 ppm).
Kalcijum (2.4.3). U 5 ml rastvora S doda se 10 ml rastvora
50 g/l natrijum-acetata R u vodi, destilovanoj R. Rastvor
odgovara zahtevima limit testa za kalcijum (200 ppm).
C4H6O6 Mr 150,1
DEFINICIJA ºC.
Vinska kiselina sadrži od 99,5 % do 101,0 % (2R,3R)-2,3- Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g.
dihidroksibutan dikarboksilne kiseline, izračunato u odnosu
ODREĐIVANJE
OSOBINE Rastvori se 0,650 g u 25 ml vode R. Titrira se 1 M natrijum-

hidroksidom, uz 0,5 ml fenolftaleina, rastvora R kao indika-
Beo ili skoro beo, kristalan prašak ili bezbojni kristali, vrlo tora, do ružičaste boje.
lako rastvorljivi u vodi, lako rastvorljivi u alkoholu.
1 ml 1 M natrijum-hidroksida odgovara 75,05 mg C4H6O6.

VITAMIN A
1997:0217 1997:0220
VITAMIN A VITAMIN A, KONCENTRAT,

SINTETSKI (DISPERZIBILAN U
Vitaminum A VODI)
Vitaminum A in aqua dispergibile
DEFINICIJA
Vitamin A, koncentrat, sintetski, (disperzibilan u vodi) sa-

drži estre retinola (acetata, propionata ili palmitata), ili bilo
koju sintetsku smešu ovih estara, kojoj su dodati pogodni
DEFINICIJA solubilizatori.
Sadržaj vitamina A je najmanje 100 000 i.j./g, a koncentro-
Pod nazivom vitamin A su obuhvaćene brojne supstance
vani rastvor sadrži od 95,0 % do 115,0 % sadržaja
veoma slične strukture, izolovane iz životinjskih tkiva, koje
deklarisanog na signaturi. Koncentrovani rastvor može da
ispoljavaju vrlo sličnu aktivnost. Glavna i biološki najaktiv-
sadrži odgovarajuće stabilizatore, kao što su konzervansi i
nija supstanca je all-trans retinol, koji može da se dobije u
antioksidansi.
čistom stanju sintezom ili da se izoluje iz prirodnih izvora
(ulje iz jetre riba ili morskih sisara, kao i prirodni koncen-
trati), zajedno sa još nekoliko izomera.
OSOBINE
All-trans retinol je primarni alkohol, C20H30O (Mr 286,5),
koji sadrži pet konjugovanih dvogubih veza, sve u trans- Žuta ili žućkasta tečnost, različite opalescencije i viskozno-
konfiguraciji; [3,7-dimetil-9-(2,6,6-trimetilcikloheks-1-enil) sti. Jako koncentrovani rastvori mogu da postanu zamućeni
nona-2,4,6,8-tetraen-1-ol]. na niskim temperaturama ili da poprime oblik gela na sob-
noj temperaturi.
OSOBINE
IDENTIFIKACIJA
All-trans retinol se javlja u obliku bledožutih kristala, go-
tovo nerastvorljivih u vodi, lako rastvorljivih u alkoholu, Prenese se u epruvetu sa zatvaračem od brušenog stakla
etru, petroletru i masnim uljima. Pokazuje intenzivnu količina ispitivanog preparata kojoj odgovara oko 10 000
zelenkastu fluorescenciju pod UV svetlošću na 365 nm. i.j., doda 5 ml vode R i homogenizuje. Doda se 5 ml alko-
hola R, 20 ml pentana R, snažno mućka 30 s i ostavi da
stoji nekoliko min. Za identifikaciju se koristi supernatant
IDENTIFIKACIJA (rastvor (a)).
A. Rastvor (a) se razblaži 2-propanolom R1 tako da se na

All-trans retinol, rastvoren u 2-propanolu R1, u UV oblasti apsorpcionom maksimumu (2.2.25) dobije apsorbancija
pokazuje apsorpcioni spektar sa jednim maksimumom, na od 0,3 do 0,7. Rastvor pokazuje apsorpcioni maksimum
325 nm. Generalno, koriste se estri vitamina A: acetat, na 325 nm do 327 nm.
propionat i palmitat, kao koncentrovani uljani, vodeno-
disperzni ili praškasti preparati. B. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27), na
Aktivnost vitamina A se izražava internacionalnim jedini-
cama (i.j.). Jedna i.j. vitamina A odgovara aktivnosti 0,344 Ispitivani rastvor. Upari se u struji azota 10 ml rastvora
μg all-trans retinilacetata. Aktivnost drugih sastojaka vita- (a) do suva. Ostatak se rastvori u 0,5 ml cikloheksana R.
mina A se izračunava stehiometrijski, tako da 1 i.j. odgo-
vara aktivnosti: Poredbeni rastvori. Pripreme se poredbeni rastvori u
cikloheksanu R:
0,300 μg all-trans retinola,
(a) retinilacetata HRS,
0,359 μg all-trans retinilpropionata,
(b) retinilpropionata HRS,
0,550 μg all-trans retinilpalmitata.
(c) retinilpalmitata HRS,
Vitamin A i njegovi estri su vrlo osetljivi na delovanje vaz-
duha, oksidacionih agenasa, kiselina i svetlosti. tako da svaki rastvor sadrži oko 5 i.j./μl.

VITAMIN A, KONCENTRAT, SINTETSKI (DISPERZIBILAN U VODI)
Na ploču se nanese odvojeno po 2 μl svakog rastvora. levak za odvajanje, a pentanski sloj u prvi, uz ispiranje dru-
Odmah, bez otparavanja rastvarača, razvije se hromato- gog levka za odvajanje dva puta sa po 10 ml pentana R i
gram u dužini od 15 cm uz mobilnu fazu: etar R - ovi rastvori od ispiranja se dodaju u prvi levak za odvajanje.
cikloheksan R (20:80 V/V). Ploča se osuši na vazduhu i Donji, vodeno-alkoholni sloj se u trećem levku za odvajanje
isprska antimon(III)-hloridom, rastvorom R. Na izmućka sa 50 ml pentana R i pentanski sloj prenese u prvi
hromatogramima ispitivanog i poredbenih rastvora levak. Sjedinjeni pentanski slojevi u prvom levku za
uočavaju se plave mrlje. Sastav ispitivanog rastvora se odvajanje se isperu dva puta sa po 50 ml sveže pripremlje-
utvrđuje u odnosu na mrlju ili mrlje na hromatogramu nog rastvora 30 g/l kalijum-hidroksida R u alkoholu (10 %
poredbenih rastvora (a), (b) i (c). V/V) R uz snažno mućkanje i odmah zatim uzastopno ispi-
raju vodom R, svaki put sa po 50 ml, dok poslednji rastvor
C. Upari se do suva 0,1 ml rastvora (a) u atmosferi azota. za ispiranje ne pokaže neutralnu reakciju uz fenolftalein.
Ostatak se rastvori u 1 ml hloroforma R pa se doda 5 ml Isprani pentanski ekstrakt se prenese u odmernu tikvicu od
antimon(III)-hlorida, rastvora R. Odmah se javlja prola- 250 ml, levak za odvajanje ispere sa 10 ml pentana R i do-
zna izrazito plava boja. puni do 250,0 ml istim rastvaračem. Deo ovog rastvora se
razblaži 2-propanolom R1, tako da očekivana koncentracija
finalnog rastvora bude od 10 i.j. do 15 i.j/ml. Korišćenjem
ISPITIVANJA 2-propanola R1 kao rastvora za kompenzaciju, potvrdi se
da je apsorpcioni maksimum od 324 nm do 326 nm i izmere
Sposobnost mešanja sa vodom. Pomeša se oko 1 g sa vo- apsorbancije na 300 nm, 325 nm, 350 nm i 370 nm. Na sva-
dom R, prethodno zagrejanom na 50 ºC, i ohladi na 20 ºC. koj talasnoj dužini se merenje ponovi nekoliko puta i
Neposredno posle hlađenja dobija se jednolična, slabo izračunaju srednje vrednosti. Izračuna se odnos Aλ/A325 za
opalescentna i žućkasta disperzija. svaku talasnu dužinu.
Srodne supstance i degradacioni proizvodi. Koriste se Ako najmanje jedna vrednost ovog odnosa prelazi sledeće
vrednosti apsorbancije dobijene u Određivanju. Odnos vrednosti:
A300/A325 nije veći od 0,618, a zbir vrednosti odnosa 0,618 na 300 nm,
A300/A325 i A350/A325 nije veći od 1,060, pri čemu su A300,
A325 i A350 apsorbancije (2.2.25) izmerene na 300 nm, 325 0,452 na 350 nm,
nm i 350 nm.
0,093 na 370 nm,
ekstrakt se odbaci i ceo postupak ponovi.
ODREĐIVANJE
Sadržaj vitamina A, izražen u i.j./g, se izračuna iz izraza:
Određivanje se izvodi što je moguće brže, izbegavajući
izlaganje hemijski aktivnom zračenju i oksidacionim agen- A325  V 1830
sima i, kad god je to moguće, u atmosferi azota iznad ras- 100m
tvora.
A325 = apsorbancija na 325 nm,
Spektrofotometrijska merenja se izvode na temperaturi od
20 ºC do 25 ºC. Pre izvođenja svake serije merenja, izvrši m = masa ispitivanog preparata u g,
se potvrđivanje talasnih dužina i provera apsorbancije
(2.2.25). Apsorbancije kvarcnih kiveta sa 2-propanolom R1, V = ukupna zapremina do koje je ekstrakt razblažen tako
ne smeju da se razlikuju međusobno za više od 0,002 na da se dobije koncentracija od 10 i.j. do 15 i.j/ml,
svakoj od sledećih talasnih dužina: 300 nm, 325 nm, 350 1830 = faktor kojim se prevodi specifična apsorbancija
nm i 370 nm. retinola u i.j./g.
Svako određivanje izvodi se po dva puta, korišćenjem pose-
bno odmerenih količina ispitivanog preparata za svako
određivanje. ČUVANJE
U tikvicu za saponifikaciju se prenese količina ispitivanog Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru, zaštićeno od
preparata kojoj odgovara 50 000 i.j., odmerena sa tačnošću svetlosti, na temperaturi označenoj na signaturi.
od 0,1 %. Doda se 20 ml etanola R, 1 ml natrijum-askor-
bata, rastvora R i 3 ml sveže pripremljenog rastvora 50 % Kada se kontejner za čuvanje jednom otvori, njegov sadržaj
m/m kalijum-hidroksida R. Zagreva se da ključa uz povratni treba da bude upotrebljen što je pre moguće; sadržaj koji se
hladnjak na vodenom kupatilu 30 min i brzo ohladi. Teč- ne upotrebi, čuva se u atmosferi inertnog gasa.
nost se prenese u levak za odvajanje, ispiranjem tikvice za
saponifikaciju dva puta sa po 15 ml vode R, jednom sa 10
ml alkohola R i dva puta sa po 50 ml pentana R. Snažno se OZNAČAVANJE
mućka 30 s. Ostavi se da stoji dok se jasno ne odvoje dva
sloja. Donji, vodeno-alkoholni sloj se prenese u drugi levak Na signaturi se navodi:
za odvajanje i izmućka smešom 10 ml alkohola R i 50 ml
pentana R. Posle razdvajanja donji sloj se prenese u treći – broj i.j./g,

VITAMIN A, KONCENTRAT, SINTETSKI (PRAŠAK)
– naziv estra ili estara, Ispitivani rastvor. Upari se u struji azota 10 ml rastvora
(a) do suva. Ostatak se rastvori u 0,5 ml cikloheksana R.
– naziv glavnog solubilizatora, kao i naziv svih dodatih
stabilizatora, Poredbeni rastvor. Pripreme se poredbeni rastvori u
cikloheksanu R:
– temperatura čuvanja.
(a) retinilacetata HRS,
(b) retinilpropionata HRS,
(c) retinilpalmitata HRS,
1997:0218
tako da svaki rastvor sadrži oko 5 i.j./μl.
VITAMIN A, KONCENTRAT, Na ploču se nanese odvojeno po 2 μl svakog rastvora.
SINTETSKI (PRAŠAK) Odmah, bez otparavanja rastvarača, razvije se hromato-
gram u dužini od 15 cm u mobilnoj fazi: etar R -
cikloheksan R (20:80 V/V). Ploča se osuši na vazduhu i
Vitamini A pulvis isprska antimon(III)-hloridom, rastvorom R. Na
hromatogramima ispitivanog i poredbenih rastvora
uočavaju se plave mrlje. Sastav ispitivanog rastvora se
utvrđuje u odnosu na mrlju ili mrlje na hromatogramu
DEFINICIJA poredbenih rastvora (a), (b) i (c).
C. Dopuni se 2 ml rastvora (a) do 50 ml pentanom R. Upari
Vitamin A, koncentrat, sintetski, (prašak) se dobija se do suva 1 ml rastvora u struji azota. Ostatak se ras-
dispergovanjem nekog estra retinola (acetata, propionata ili tvori u 1 ml hloroforma R i doda 5 ml antimon(III)-hlo-
palmitata) ili bilo koje smeše ovih estara dobijenih sinte- rida, rastvora R. Odmah se javlja prolazna izrazito
zom, u želatinu, arapskoj gumi ili drugom pogodnom no- plava boja.
saču.
Sadržaj vitamina A je najmanje 250 000 i.j./g, a koncentrat
sadrži od 95,0 % do 115,0 % sadržaja deklarisanog na ISPITIVANJA
signaturi. Koncentrovani preparat može da sadrži odgovara-
juće stabilizatore kao što su antioksidansi. Srodne supstance i degradacioni proizvodi. Koriste se
vrednosti apsorbancije dobijene u Određivanju. Odnos
A300/A325 nije veći od 0,612, a zbir vrednosti odnosa
OSOBINE A300/A325 i A350/A325 nije veći od 1,054, pri čemu su A300,
A325 i A350 apsorbancije (2.2.25) izmerene na 300 nm, 325
Žućkast prašak, obično u obliku čestica skoro ujednačene nm i 350 nm.
veličine koje, u zavisnosti od formulacije, mogu da budu
gotovo nerastvorljive u vodi, da bubre ili nagrade emulziju.
ODREĐIVANJE
IDENTIFIKACIJA Određivanje se izvodi što je moguće brže, izbegavajući

izlaganje hemijski aktivnom zračenju i oksidacionim agen-
Prenese se u epruvetu količina ispitivanog preparata kojoj sima i, kad god je to moguće, u atmosferi azota iznad ras-
odgovara oko 50 000 i.j., stavi u vodeno kupatilo na 60 ºC i tvora.
doda 1,5 ml amonijaka, razblaženog R2 zagrejanog na 60 Spektrofotometrijska merenja se izvode na temperaturi od
ºC. Zagreva se na vodenom kupatilu uz povremeno mućka- 20 ºC do 25 ºC.
nje. Posle 10 min smeša se prenese u odmernu tikvicu sa 40
ml etanola R i dopuni do 200,0 ml etrom R. Promućka se i Pre izvođenja svake serije merenja, izvrši se potvrđivanje
ostavi da stoji nekoliko min. Za identifikaciju se koristi talasnih dužina i provera apsorbancije (2.2.25). Apsorban-
supernatant (rastvor (a)). cije kvarcnih kiveta sa 2-propanolom R1 ne smeju da se
razlikuju međusobno za više od 0,002 na svakoj od sledećih
Neki preparati nedovoljno reaguju u gore opisanom postu- talasnih dužina: 300 nm, 325 nm, 350 nm i 370 nm.
pku pripremanja. Za ovakve preparate, zapremina rastvora
(a) koja se koristi za ispitivanja koja slede treba da bude Svako određivanje izvodi se po dva puta, korišćenjem pose-
značajno povećana. Povećanje može da bude i desetostruko. bno odmerenih količina ispitivanog preparata za svako
određivanje.
A. Dopuni se 5 ml rastvora (a) do 100 ml 2-propanolom R1.
Rastvor pokazuje apsorpcioni maksimum (2.2.25) od Pre određivanja, ispitivani preparat se dobro izmeša. U tik-
325 nm do 327 nm. vicu za saponifikaciju se prenese količina ispitivanog
preparata kojoj odgovara 50 000 i.j., odmerena sa tačnošću
B. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27), na od 0,1 %. Doda se 5 ml vode R, 20 ml etanola R, 1 ml
silikagelu G R kao adsorbensu. natrijum-askorbata, rastvora R i 3 ml sveže pripremljenog

VITAMIN A, KONCENTROVANI, SINTETSKI (ULJANI RASTVOR)
rastvora 50 % m/m kalijum-hidroksida R. Zagreva se da Kada se kontejner za čuvanje jednom otvori, njegov sadržaj
ključa uz povratni hladnjak na vodenom kupatilu 30 min i treba da bude upotrebljen što je moguće pre; sadržaj koji se
brzo ohladi. Tečnost se prenese u levak za odvajanje, ispira- ne upotrebi, čuva se u atmosferi inertnog gasa.
njem tikvice za saponifikaciju dva puta sa po 15 ml vode R,
jednom sa 10 ml alkohola R i dva puta sa po 50 ml pentana
R. Snažno se mućka 30 s. Ostavi se da stoji dok se jasno ne OZNAČAVANJE
odvoje dva sloja. Donji, vodeno-alkoholni sloj se prenese u
drugi levak za odvajanje i izmućka smešom 10 ml alkohola Na signaturi se navodi:
R i 50 ml pentana R. Posle razdvajanja slojeva donji sloj se
prenese u treći levak za odvajanje, a pentanski sloj u prvi, – broj i.j./g,
uz ispiranje drugog levka za odvajanje dva puta sa po 10 ml – naziv estra ili estara,
pentana R i ovi rastvori od ispiranja se dodaju u prvi levak
za odvajanje. Donji, vodeno-alkoholni sloj se u trećem le- – naziv glavnog ekscipijensa ili ekscipijenasa koji su ko-
vku za odvajanje izmućka sa 50 ml pentana R i pentanski rišćeni, kao i naziv svakog dodatog stabilizatora.
sloj prenese u prvi levak. Sjedinjeni pentanski ekstrakti u
prvom levku se isperu dva puta sa po 50 ml sveže
pripremljenog rastvora 30 g/l kalijum-hidroksida R u alko-
holu (10 % V/V) R uz snažno mućkanje i odmah zatim
uzastopno ispiraju vodom R, svaki put sa po 50 ml, dok 1997:0219
poslednji rastvor za ispiranje ne pokaže neutralnu reakciju
uz fenolftalein. Isprani pentanski ekstrakt se prenese u od-
mernu tikvicu od 250 ml, levak za odvajanje ispere sa 10 VITAMIN A, KONCENTROVANI,
ml pentana R i dopuni do 250,0 ml istim rastvaračem. Deo SINTETSKI (ULJANI RASTVOR)
ovog rastvora se razblaži 2-propanolom R1 tako da očeki-
vana koncentracija finalnog rastvora bude od 10 i.j. do 15
i.j./ml. Korišćenjem 2-propanola R1 kao rastvora za Vitaminum A densatum oleosum
kompenzaciju, potvrdi se da je apsorpcioni maksimum od
324 nm do 326 nm i apsorbancije izmere na 300 nm, 325
nm, 350 nm i 370 nm. Na svakoj talasnoj dužini se merenje
ponovi nekoliko puta i izračunaju srednje vrednosti. DEFINICIJA
Izračuna se odnos Aλ/A325 za svaku talasnu dužinu. Ako
Vitamin A, koncentrovani, sintetski (uljani rastvor) se sas-
najmanje jedna vrednost ovog odnosa prelazi sledeće
toji iz estra retinola (acetat, propionat ili palmitat), ili iz bilo
vrednosti:
koje smeše ovih estara, dobijenih sintezom i rastvorenih u
0,612 na 300 nm, pogodnom biljnom ulju.
0,452 na 350 nm, Sadržaj vitamina A je najmanje 500 000 i.i./g, a koncentro-
vani rastvor sadrži od 95,0 % do 110,0 % sadržaja
0,093 na 370 nm, deklarisanog na signaturi. Koncentrovani rastvor može da
sadrži odgovarajuće stabilizatore, kao što su antioksidansi.
ekstrakt se odbaci i ceo postupak ponovi.
Sadržaj vitamina A, izražen u i.j./ g, izračuna se iz izraza:
OSOBINE
A325  V 1830 Žuta ili žućkastomrka, uljasta tečnost, gotovo nerastvorljiva

100m u vodi, umereno ili delimično rastvorljiva u etanolu, meša
se sa organskim rastvaračima. U visoko koncentrovanim
A325 = apsorbancija na 325 nm, rastvorima, moguća je delimična kristalizacija.
m = masa ispitivanog preparata u g,
V = ukupna zapremina do koje je ekstrakt razblažen tako IDENTIFIKACIJA
da se dobije koncentracija od 10 i.j. do 15 i.j./ml,
A. Pripremi se rastvor u 2-propanolu R1 koji sadrži od 10
1830 = faktor kojim se prevodi specifična apsorbancija i.j. do 15 i.j./ml. Rastvor pokazuje apsorpcioni maksi-
retinola u i.j./g. mum (2.2.25) na 325 nm do 327 nm.
ČUVANJE
Ispitivani rastvor. Pripremi se rastvor u cikloheksanu R,
Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru, zaštićeno od koji sadrži oko 5 i.j./ml.
Poredbeni rastvori. Pripreme se rastvori u cikloheksanu
R:

VITAMIN A, KONCENTROVANI, SINTETSKI (ULJANI RASTVOR)
(a) retinilacetata HRS, Određivanje se izvodi prema Metodi A. Ukoliko se usta-

novi da određivanje na ovaj način nije validno, primenjuje
(b) retinilpropionata HRS, se Metoda B.
(c) retinilpalmitata HRS, Metoda A. Rastvori se od 25 mg do 100 mg, odmereno s
tako da svaki rastvor sadrži oko 5 i.j./μl. tačnošću od 0,1 %, u 5 ml pentana R i dopuni 2-propano-
lom R1 do pretpostavljene koncentracije od 10 i.j. do 15
Na ploču se nanese odvojeno po 2 μl svakog rastvora. i.j./ml.
Odmah, bez otparavanja rastvarača, razvije se hromato-
gram u dužini od 15 cm uz mobilnu fazu: etar R - Korišćenjem 2-propanola R1 kao rastvora za kompenzaciju,
cikloheksan R (20:80 V/V). Hromatogram se osuši na potvrdi se da je apsorpcioni maksimum rastvora u oblasti
vazduhu i isprska antimon(III)-hloridom, rastvorom R. od 325 nm do 327 nm i izmere apsorbancije na 300 nm, 326
Na hromatogramima ispitivanog i poredbenih rastvora nm, 350 nm i 370 nm. Merenja se ponove na svakoj talas-
uočavaju se plave mrlje. Sastav ispitivanog rastvora se noj dužini i izračunaju srednje vrednosti. Izračuna se odnos
utvrđuje u odnosu na mrlju ili mrlje na hromatogramu Aλ/A326 za svaku talasnu dužinu.
poredbenih rastvora (a), (b) i (c). Ukoliko vrednosti ovih odnosa nisu veće od:
C. Pripremi se rastvor u hloroformu R, koji sadrži od 10 i.j. 0,593 na 300 nm,
do 15 i.j./ml. U 1 ml rastvora doda se 5 ml antimon(III)-
hlorida, rastvora R. Odmah se javlja prolazna, izrazito 0,537 na 350 nm,
plava boja.
0,142 na 370 nm,
izračuna se sadržaj vitamina A u i.j./g iz izraza:
ISPITIVANJA
A326  V  1900
Kiselinski broj (2.5.1). Do 2,0, određen za 2,0 g. 100m
Peroksidi. Doda se 0,300 g u 25,0 ml smeše 4 zapremine A326 = apsorbancija na 326 nm,
metanola R i 6 zapremina toluena R (rastvor (a)). U 1 ml
rastvora 270 g/l gvožđe(III)-hlorida R, doda se 99,0 ml m = masa ispitivanog preparata, izražena u g,
smeše 4 zapremine metanola R i 6 zapremina toluena R. V = ukupna zapremina do koje je ispitivani preparat
Dopuni se 2,0 ml ovog rastvora do 100,0 ml istom smešom razblažen tako da se dobije koncentracija od 10 i.j.
rastvarača (rastvor (b)). U obe epruvete, navedenim do 15 i.j./ml,
redosledom i uz mešanje posle svakog dodavanja, prenese
se 0,3 ml rastvora 18 g/l amonijum-tiocijanata R, 10,0 ml 1900 = faktor kojim se prevodi specifična apsorbancija
metanola R, 0,3 ml gvožđe(II)-sulfata, rastvora R2 i 15,0 estara retinola u i.j./g.
ml toluena R. U jednu od epruveta doda se 1,0 ml rastvora
(a), a u drugu 1,0 ml rastvora (b). Promeša se i ostavi da Ako je najmanje jedna od vrednosti odnosa Aλ/A326 veća,
stoji 5 min. Boja dobijena sa rastvorom (a) nije intenzivnija odnosno ukoliko talasna dužina apsorpcionog maksimuma
od boje dobijene sa rastvorom (b). nije u oblasti od 325 nm do 327 nm, primenjuje se Metoda
B.
Metoda B. Prenese se u tikvicu za saponifikaciju količina
ODREĐIVANJE ispitivanog preparata, izmerena sa tačnošću od 0,1 %, kojoj
odgovara 50 000 i.j. Doda se 20 ml etanola R, 1 ml natri-
Određivanje se ne primenjuje za koncentrovane preparate jum-askorbata, rastvora R i 3 ml sveže pripremljenog ras-
vitamina A, koji su dobijeni iz prirodnih izvora. tvora 50 % m/m kalijum-hidroksida R. Zagreva se da ključa
uz povratni hladnjak na vodenom kupatilu tokom 30 min i
Određivanje se izvodi što je moguće brže, izbegavajući brzo ohladi. Tečnost se prenese u levak za odvajanje, ispira-
izlaganje hemijski aktivnom zračenju i oksidacionim agen- njem tikvice za saponifikaciju dva puta sa po 15 ml vode R,
sima i, kad god je to moguće, u atmosferi azota iznad ras- jednom sa 10 ml alkohola R i dva puta sa po 50 ml pentana
tvora. R. Snažno se mućka 30 s. Ostavi se da stoji dok se jasno ne
odvoje dva sloja. Prenese se vodeno-alkoholni sloj u drugi
Spektrofotometrijska merenja se izvode na temperaturi od levak za odvajanje i izmućka smešom 10 ml alkohola R i 50
20 ºC do 25 ºC. Pre izvođenja svake serije merenja, izvrši ml pentana R. Posle razdvajanja slojeva prenese se vodeno-
se potvrđivanje talasnih dužina i provera apsorbancije alkoholni sloj u treći levak za odvajanje, a pentanski sloj u
(2.2.25). Apsorbancije kvarcnih kiveta sa 2-propanolom R1 prvi, uz ispiranje drugog levka za odvajanje dva puta sa po
ne smeju da se razlikuju međusobno za više od 0,002 na 10 ml pentana R i ovi rastvori od ispiranja se dodaju u prvi
svakoj od sledećih talasnih dužina: 300 nm, 325 nm, 350 levak za odvajanje. Vodeno-alkoholni sloj se ekstrahuje u
nm i 370 nm. trećem levku za odvajanje sa 50 ml pentana R i pentanski
Svako određivanje izvodi se po dva puta, uz korišćenje sloj prenese u prvi levak. Sjedinjeni pentanski slojevi se is-
posebno odmerenih količina ispitivanog preparata za svako peru dva puta sa po 50 ml sveže pripremljenog rastvora 30
određivanje. g/l kalijum-hidroksida R u alkoholu (10 % V/V) R uz sna-
žno mućkanje i odmah zatim uzastopno ispiraju vodom R,

VODA ZA INJEKCIJE
svaki put sa po 50 ml, dok poslednji rastvor za ispiranje ne 1997:0169

pokaže neutralnu reakciju uz fenolftalein. Prenese se isprani
pentanski ekstrakt u odmernu tikvicu od 250 ml, levak za VODA ZA INJEKCIJE
odvajanje ispere sa 10 ml pentana R i dopuni do 250,0 ml
istim rastvaračem. Pripremi se razblaženje u 2-propanolu
R1 tako da očekivana koncentracija finalnog rastvora bude Aqua ad iniectabilia
od 10 i.j. do 15 i.j./ml. Korišćenjem 2-propanola R1 kao
rastvora za kompenzaciju, potvrdi se da je apsorpcioni
maksimum od 324 nm do 326 nm i izmere apsorbancije na H2O Mr 18,02
300 nm, 325 nm, 350 nm i 370 nm. Na svakoj talasnoj du-
žini merenje se ponovi nekoliko puta i izračunaju srednje
vrednosti. DEFINICIJA
Izračuna se odnos Aλ/A325 za svaku talasnu dužinu. Ukoliko
najmanje jedna vrednost ovog odnosa prelazi sledeće Voda za injekcije je voda koja se može koristiti za
vrednosti: proizvodnju preparata za parenteralnu primenu (voda za
injekcije in bulk) i za rastvaranje ili razblaživanje supstanci
0,602 na 300 nm, ili preparata za parenteralnu primenu pre primene (sterilna
voda za injekcije).
0,452 na 350 nm,
Voda za injekcije ” in bulk”
0,093 na 370 nm,
Voda za injekcije in bulk se dobija od vode za piće ili vode,
ekstrakt se odbaci i ceo postupak ponovi. prečišćene, destilacijom u aparatu čiji su delovi, oni koji
dolaze u kontakt sa vodom, od neutralnog stakla, kvarca ili
Izračuna se sadržaj vitamina A, izražen u i.j./g, iz izraza:
pogodnog metala, a koji je opremljen tako da sprečava po-
javu kapljica. Aparat mora da proizvodi vodu bez pirogena,
A325  V 1830 a da bi se to obezbedilo, neophodno je održavanje aparata.
100m Kada aparat počne da radi, prva količina destilata se baci.
Destilat se sakuplja i čuva u uslovima koji sprečavaju rast
A325 = apsorbancija na 325 nm, mikroorganizama i koji ne dozvoljavaju bilo kakvu
kontaminaciju.
m = masa ispitivanog preparata u g,
Voda za injekcije in bulk je bistra, bezbojna tečnost, bez
V = ukupna zapremina do koje je ekstrakt razblažen tako ukusa i bez prisustva pirogena.
da se dobije koncentracija od 10 i.j. do 15 i.j./ml,
1830 = faktor kojim se prevodi specifična apsorbancija ISPITIVANJA
retinola u i.j./g.
Mora da odgovara ispitivanjima propisanim u monografiji
Voda, prečišćena (8).
ČUVANJE
Sterilna voda za injekcije
Čuva se u dobro zatvorenom, dobro napunjenom kontejneru,
zaštićeno od svetlosti, na temperaturi od 8 ºC do 15 ºC. Sterilna voda za injekcije je voda za injekcije in bulk napu-
njena u pogodne kontejnere koji su zatvoreni i sterilisani
Kada se kontejner za čuvanje jednom otvori, njegov sadržaj toplotom, u uslovima koji obezbeđuju da proizvod ostane
treba da bude upotrebljen što je mogiće pre, sadržaj koji se bez prisustva pirogena. Kontejneri koji se koriste za
ne upotrebi, čuva se u atmosferi inertnog gasa. sterilizaciju vode za injekcije napravljeni su od stakla
(3.2.1) ili od drugog odgovarajućeg materijala koji odgo-
vara propisima države u kojoj se proizvod primenjuje. Kada
OZNAČAVANJE se ispita pod odgovarajućim vizuelnim uslovima, mora biti
bistra, bezbojna tečnost, bez prisustva suspendovanih čes-
Na signaturi se navodi: tica.
- broj i.j./g, Svaki kontejner mora da sadrži dovoljnu zapreminu vode za
injekcije da se omogući izvlačenje propisane zapremine.
- naziv estra ili estara,
- naziv svih dodatih stabilizatora, ISPITIVANJA
- metoda ponovnog rastvoranja, ako dođe do delimične
kristalizacije. Mora da odgovara zahtevima ispitivanja propisanim u
monografiji Voda, prešišćena, (8) koji su izmenjeni za
ispitivanje hlorida (ako je nominalna zapremina kontejnera
100 ml ili manje), za aciditet ili alkalitet, za oksidabilne

VODA, PREČIŠĆENA
supstance i za ostatak posle uparavanja. Takođe, odgovara ISPITIVANJA

testovima za sterilnost i za bakterijske endotoksine.
pH (2.2.3). Ispituje se rastvor koji sadrži 0,3 ml zasićenog
Aciditet ili alkalitet. U 20 ml doda se 0,05 ml fenolcrvenog, rastvora kalijum-hlorida R na 100 ml vode, prečišćene. pH
rastvora R. Ako je rastvor žut, on postaje crven kada se vrednost ovog rastvora je od 5,0 do 7,0.
doda 0,1 ml 0,01 M natrijum-hidroksida; ako je crven, on
postaje žut kada se doda 0,15 ml 0,01 M hlorovodonične Oksidabilne supstance. U 100 ml doda se 10 ml sumporne
kiseline. kiseline, razblažene R i 0,1 ml 0,02 M kalijum-permanga-
nata i zagreva da ključa 5 min. Rastvor ostaje svetloružičast.
Oksidabilne supstance. Zagreva se da proključa 100 ml sa Hloridi. U 10 ml se doda 1 ml azotne kiseline, razblažene R
10 ml sumporne kiseline, razblažene R. Doda se 0,2 ml 0,02 i 0,2 ml srebro-nitrata, rastvora R2. Rastvor ne menja iz-
M kalijum-permanganata i zagreva da ključa 5 min. Ras- gled najmanje 15 min.
tvor ostaje svetloružičast.
Nitrati. Prenese se 5 ml u epruvetu koja je uronjena u le-
Hloridi (2.4.4). Za kontejnere čija je nominalna zapremina denu vodu, doda 0,4 ml rastvora 100 g/l kalijum-hlorida R,
100 ml ili manje, 15 ml odgovara zahtevima limit testa za 0,1 ml difenilamina, rastvora Ri, u kapima, uz mućkanje, 5
hloride (0,5 ppm). Pripremi se standard korišćenjem smeše ml sumporne kiseline R. Epruveta se prenese u vodeno
1,5 ml hlorida, standardnog rastvora (5 ppm Cl) R i 13,5 kupatilo na temperaturu od 50 ºC. Posle 15 min, bilo koja
ml vode R. Rastvori se posmatraju duž vertikalne ose epru- plava boja u rastvoru nije intenzivnija od boje standarda
vete (odozgo). pripremljenog u isto vreme i na isti način, korišćenjem
smeše 4,5 ml vode, bez prisustva nitrata R i 0,5 ml nitrata,
Ostatak posle uparavanja. 100 ml se upari do suva na standardnog rastvora (2 ppm NO3) R (0,2 ppm).
vodenom kupatilu i ostatak posle uparavanja suši u sušnici Sulfati. U 10 ml se doda 0,1 ml hlorovodonične kiseline,
na 100 ºC do 105 ºC. Ako kontejneri imaju nominalnu razblažene R i 0,1 ml barijum-hlorida, rastvora R1. Izgled
zapreminu od 10 ml ili manju, masa ostatka je najviše 4 mg rastvora se ne menja u toku 1 h.
(0,004 %). Ako kontejneri imaju nominalnu zapreminu
veću od 10 ml, masa ostatka je najviše 3 mg (0,003 %). Amonijum. U 20 ml doda se 1 ml kalijum-tetrajodomerku-
rata(II), rastvora, alkalnog R. Posle 5 min rastvor se
Sterilnost (2.6.1). Odgovara zahtevima testa na sterilnost. posmatra duž vertukalne ose epruvete. Rastvor nije
intenzivnije obojen od standarda koji je pripremljen u isto
Bakterijski endotoksini (2.6.14). Najviše 0,25 i.j. endotok- vreme, dodavanjem 1 ml kalijum-tetrajodomerkurata(II),
sina/ml. rastvora, alkalnog R u smešu 4 ml amonijuma, standar-
dnog rastvora (1 ppm NH4) R i 16 ml vode, bez prisustva
amonijum-jona R (0,2 ppm).
Kalcijum i magnezijum. U 100 ml se doda 2 ml rastvora
amonijum-hlorida pufera pH 10,0 R, 50 mg eriohromcrnog
1997:0008 T (Mordant black 11) triturata R i 0,5 ml 0,01 M natrijum-
edetata. Pojavljuje se jasno plava boja.
VODA, PREČIŠĆENA Teški metali (2.4.8). Zagreva se 150 ml u staklenoj posudi
za uparavanje na vodenom kupatilu, sve dok se početna
zapremina ne smanji na 15 ml. 12 ml ovog koncentrovanog
Aqua purificata rastvora odgovara zahtevima limit testa A za teške metale
(0,1 ppm). Pripremi se standard korišćenjem olova,
H2O Mr 18,02 standardnog rastvora (1 ppm Pb) R.
Aluminijum (2.4.17). Ako je voda, prečišćena namenjena
za izradu rastvora za dijalizu, mora da odgovara ispitivanju
DEFINICIJA za aluminijum. U 400 ml doda se 10 ml rastvora acetatnog
pufera pH 6,0 R i 100 ml vode R. Rastvor odgovara zahte-
Voda, prečišćena je voda za izradu različitih medicinskih vima limit testa za aluminijum (10 g/l). Kao poredbeni
proizvoda, izuzev proizvoda koji moraju biti sterilni i apiro- rastvor koristi se smeša 2 ml aluminijuma, standardnog
geni, osim ako nije na drugi način propisano i potvrđeno. rastvora (2 ppm Al) R, 10 ml rastvora acetatnog pufera pH
6,0 R i 98 ml vode R. Pripremi se slepa proba koristeći
DOBIJANJE smešu 10 ml rastvora acetatnog pufera pH 6,0 R i 100 ml
vode R.
Voda, prečišćena se dobija destilacijom, jonskom izmenom Ostatak posle uparavanja. Upari se 100 ml do suva na
ili nekom drugom pogodnom metodom od vode koja odgo- vodenom kupatilu pa se ostatak suši u sušnici na 100 ºC do
vara propisima za vodu za piće. 105 ºC. Masa ostatka je najviše 1 mg (0,001 %).
Mikrobiološka kontaminacija. Ukupan broj živih aerob-
OSOBINE nih mikroorganizama (2.6.12) nije veći od 102 /ml, odre-
đeno membranskom filtracijom, korišćenjem agara B kao
Bistra tečnost, bez boje i ukusa. podloge.

VODONIK-PEROKSID, RASTVOR (3 %)
Bakterijski endotoksini (2.6.14). Ako je voda, prečišćena Organski stabilizatori. Promućka se 20 ml sa 10 ml hloro-
namenjena za izradu rastvora za dijalizu bez primene forma R i zatim još dva puta sa po 5 ml hloroforma R.
naknadnog odgovarajućeg postupka za uklanjanje bakterij- Upare se spojeni slojevi hloroforma pri sniženom pritisku
skih endotoksina, sadrži najviše 0,25 i.j. endotoksina/ml. na temperaturi koja ne prelazi 25 ºC, a ostatak osuši u
eksikatoru. Masa ostatka iznosi najviše 10 mg (500 ppm).
ČUVANJE Neisparljivi ostatak. Ostavi se da stoji 10 ml u platinskoj
posudi dok ne prestane izdvajanje gasa, uz hlađenje, ako je
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, koji ne sme da potrebno. Rastvor se upari do suva na vodenom kupatilu i
menja osobine vode. ostatak osuši na 100 ºC do 105 ºC. Masa ostatka iznosi naj-
više 20 mg (2 g/l).
OZNAČAVANJE
Na signaturi se navodi: ODREĐIVANJE
Gde je primenljivo; da je supstanca pogodna za proizvodnju Dopuni se 1,00 g do 100,0 ml vodom R. U 10,0 ml ovog
rastvora za dijalizu. rastvora doda se 20 ml sumporne kiseline, razblažene R.
Titrira se 0,02 M kalijum-permanganatom do ružičaste boje.
1 ml 0,02 M kalijum-permanganata odgovara 1,701 mg
1997:0396 H2O2 ili 0,56 ml kiseonika.
VODONIK- PEROKSID, RASTVOR

ČUVANJE
(30 %)
Čuva se zaštićeno od svetlosti; ukoliko rastvor ne sadrži
Hydrogenii peroxidum 30 per centum stabilizator, čuva se na temperaturi ispod 15ºC.
DEFINICIJA OZNAČAVANJE
Vodonik-peroksid, rastvor (30 %), sadrži od 29,0 % m/m do Ukoliko rastvor sadrži stabilizator, na signaturi se navodi da
31,0 % m/m H2O2 (Mr 34,01). Jedna zapremina ovog ras- je sadržaj stabilizovan. Ovlašćena ustanova može da zah-
tvora odgovara oko 110 takvih zapremina kiseonika. Može teva da se na signaturi navede naziv stabilizatora.
da sadrži odgovarajući stabilizator.
UPOZORENJE
OSOBINE
Raspada se burno u dodiru sa oksidabilnim organskim
Bezbojna, bistra tečnost. materijama i određenim metalima i ako postane alkalan.
IDENTIFIKACIJA
A. U 1 ml doda se 0,2 ml sumporne kiseline, razblažene R i 1997:0395

0,25 ml 0,02 M kalijum-permanganata. Rastvor se
obezboji, uz izdvajanje gasa. VODONIK-PEROKSID, RASTVOR
B. U 0,05 ml doda se 2 ml sumporne kiseline, razblažene R, (3 %)
2 ml etra R i 0,05 ml kalijum-hromata, rastvora R i
promućka. Etarski sloj je plave boje.
Hydrogenii peroxidum 3 per centum
C. Odgovara zahtevu za sadržaj H2O2.
Aciditet. U 10 ml doda se 100 ml vode R i 0,25 ml Vodonik-peroksid, rastvor (3 %) sadrži od 2,5 % m/m do
metilcrvenog, rastvora R. Potrebno je najmanje 0,05 ml i 3,5 % m/m H2O2 (Mr 34,01). Jedna zapremina ovog ras-
najviše 0,5 ml 0,1 M natrijum-hidroksida da bi se prome- tvora odgovara oko deset takvih zapremina kiseonika.
Može da sadrži odgovarajući stabilizator.
nila boja indikatora.

VODONIK-PEROKSID, RASTVOR (3 %)
OSOBINE Neisparljivi ostatak. Ostavi se da stoji 10 ml u platinskoj

posudi dok ne prestane izdvajanje gasa. Rastvor se upari do
Bezbojna, bistra tečnost. suva na vodenom kupatilu na 100 ºC do 105 ºC. Masa osta-
tka izbosi najviše 20 mg (2 g/l).
IDENTIFIKACIJA
ODREĐIVANJE
A. U 2 ml doda se 0,2 ml sumporne kiseline, razblažene R i
0,25 ml 0,02 M kalijum-permanganata. Posle nekoliko Dopuni se 10,0 g do 100,0 ml vodom R. U 10,0 ml ovog
sekundi rastvor se obezboji ili postaje bledoružičast, uz rastvora doda se 20 ml sumporne kiseline, razblažene R.
razvijanje gasa. Titrira se 0,02 M kalijum-permanganatom do ružičaste boje.
B. U 0,5 ml doda se 1 ml sumporne kiseline, razblažene R, 1 ml 0,02 M kalijum-permanganata odgovara 1,701 mg
2 ml etra R i 0,1 ml kalijum-hromata, rastvora R i H2O2 ili 0,56 ml kiseonika.
promućka. Etarski sloj je plave boje.
C. Odgovara zahtevu za sadržaj H2O2. ČUVANJE
Čuva se zaštićeno od svetlosti; ukoliko rastvor ne sadrži

ISPITIVANJA stabilizator, čuva se na temperaturi ispod 15 ºC.
Aciditet. U 10 ml doda se 20 ml vode R i 0,25 ml
metilcrvenog, rastvora R. Potrebno je najmanje 0,05 ml i OZNAČAVANJE
najviše 1,0 ml 0,1 M natrijum-hidroksida da bi se prome-
nila boja indikatora. Ukoliko rastvor sadrži stabilizator, na signaturi se navodi da
Organski stabilizatori. Promućka se 20 ml sa 10 ml hloro- je sadržaj stabilizovan. Ovlašćena ustanova može da zah-
forma R i zatim još dva puta sa po 5 ml hloroforma R. teva da se na signaturi navede naziv stabilizatora.
Upare se spojeni slojevi hloroforma pri sniženom pritisku
na temperaturi koja ne prelazi 25 ºC, i ostatak osuši u
eksikatoru. Masa ostatka iznosi najviše 5 mg (250 ppm). UPOZORENJE
Raspada se u dodiru sa oksidabilnim organskim materijama

i određenim metalima i ako postane alkalan.

ZIDOVUDIN
Z
ZIDOVUDIN Izgled rastvora. Rastvori se 0,5 g u 50 ml vode R, po pot-

rebi uz zagrevanje. Rastvor nije intenzivnije obojen od refe-
rentnog rastvora BY5 (Metoda II, 2.2.2).
Zidovudinum Specifična optička rotacija (2.2.7). Rastvori se 0,50 g u
etanolu R i dopuni do 50,0 ml istim rastvaračem. Specifična
optička rotacija, određena na 25 ºC, je od +60,5º do +63,0º,
Srodne supstance.
A. Ispituju se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27),
na pogodnom silikagelu sa fluorescentnim indikatorom koji
ima optimalni intenzitet na 254 nm kao adsorbensu.
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 20 mg timina R, 20 mg
zidovudin, nečistoće-A HRS i 20 mg trifenilmetanola R u
metanolu R, doda 1,0 ml ispitivanog rastvora i dopuni do
C10H13N5O4 Mr 267,2 100 ml metanolom R.
tvora (a) do 10 ml metanolom R.
DEFINICIJA
Na ploču se nanese odvojeno po 10 l od svakog rastvora.
Zidovudin sadrži od 97,0 % do 102,0 % 1-(3-azido-2,3- Hromatogram se razvije u dužini od 12 cm uz mobilnu
dideoksi--D-ribofuranozil)-5-metilpirimidin-2,4(1H,3H)- fazu: metanol R - metilenhlorid R (10:90 V/V). Hromato-
diona, izračunato u odnosu na osušenu supstancu. gram se osuši na vazduhu i posmatra pod UV svetlošću na
254 nm. Na hromatogramu ispitivanog rastvora moguća
mrlja koja odgovara zidovudin nečistoći-A nije intenzivnija
OSOBINE od odgovarajuće mrlje na hromatogramu poredbenog ras-
tvora (b) (0,5 %), a bilo koja mrlja, osim glavne mrlje i
mogućih mrlja koje odgovaraju zidovudin nečistoći-A i ti-
Beo ili braonkast prašak, slabo rastvorljiv u vodi, umereno minu (što odgovara zahtevima za srodne supstance (b) koje
rastvorljiv u etanolu. se ispituju tečnom hromatografijom), nije intenzivnija od
Topi se na oko 124 ºC. mrlje koja odgovara zidovudinu na hromatogramu poredbe-
nog rastvora (b) (0,5 %). Isprska se hromatogram rastvorom
Supstanca pokazuje polimorfizam. 10 g/l vanilina R u sumpornoj kiselini R. Na hromatogramu
ispitivanog rastvora moguća mrlja koja odgovara
trifenilmetanolu nije intenzivnija od odgovarajuće mrlje na
IDENTIFIKACIJA hromatogramu poredbenog rastvora (b) (0,5 %). Ispitivanje
je validno samo ako se na hromatogramu poredbenog ras-
Ispituje se IR apsorpcionom spektrofotometrijom (2.2.24), tvora (a) pokazuju četiri jasno razdvojene mrlje, koje
upoređivanjem sa IR spektrom dobijenim za zidovudin HRS. odgovaraju timinu, zidovudin nečistoći-A, zidovudinu i
Ako se spektri dobijeni za uzorke u čvrstom stanju razlikuju, trifenilmetanolu, po redosledu rastuće vrednosti R.
rastvore se odvojeno ispitivana i referentna supstanca u B. Određuje se tečnom hromatografijom kao što je opisano
minimalnoj količini vode R i upare do suva u eksikatoru, u postupku Određivanja. Injektuje se odvojeno po 10 l
pod visokim vakuumom, iznad fosfor(V)-oksida R. Snime se ispitivanog rastvora (a), poredbenog rastvora (b), poredbe-
novi spektri, uz korišćenje ostataka posle uparavanja, i upo- nog rastvora (d) i poredbenog rastvora (e). Nastavi se
rede. hromatografski postupak u trajanju od 1,5 retencionog vre-

ZIDOVUDIN
mena glavnog pika na hromatogramu ispitivanog rastvora Kondicionira se kolona mobilnom fazom protoka 1,2
(a). Kada se hromatogrami snime pod propisanim uslovima, ml/min u trajanju od 45 min. Injektuje se 10 l poredbenog
supstance se eluiraju sledećim redosledom: timin, zidovu- rastvora (c). Podesi se osetljivost detektora tako da je visina
din i zidovudin nečistoća-B. Na hromatogramu ispitivanog glavnog pika na hromatogramu najmanje 70 % pune skale
rastvora (a): površina mogućeg pika koji odgovara timinu pisača. Ispitivanje je validno ukoliko je rezolucija između
nije veća od površine pika na hromatogramu poredbenog pikova koji odgovaraju zidovudinu i zidovudin nečistoći-B
rastvora (b) (2 %); površina mogućeg pika koji odgovara najmanje 1,0. Injektuje se odvojeno 10 l ispitivanog ras-
zidovudin nečistoći-B nije veća od površine odgovarajućeg tvora (b) i 10 l poredbenog rastvora (a). Podesi se osetlji-
pika na hromatogramu poredbenog rastvora (d) (1 %); vost detektora tako da visine pikova na dobijenim
površina bilo kog drugog pika, osim glavnog pika, nije veća hromatogramima nisu manje od 50 % pune skale pisača.
od površine pika na hromatogramu poredbenog rastvora (e)
(0,5 %). Zbir površina svih pikova, osim glavnog pika, na Izračuna se sadržaj C10H13N5O4 iz površina pikova i
hromatogramu ispitivanog rastvora (a) nije veći od šesto- deklarisanog sadržaja zidovudina HRS.
struke površine pika na hromatogramu poredbenog rastvora
(e) (3,0 %). Zanemaruju se pikovi čija je površina manja od
10 % površine pika na hromatogramu poredbenog rastvora ČUVANJE
(e).
Teški metali (2.4.8). 1,00 g odgovara zahtevima limit testa svetlosti.
NEČISTOĆE
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,25 %, određen za 1,00
g.
ODREĐIVANJE
Određuje se tečnom hromatografijom (2.2.29).

stance u mobilnoj fazi i dopuni do 50,0 ml mobilnom fazom.
Ispitivani rastvor (b). 10,0 ml ispitivanog rastvora (a) do- A. 1- (2R,5S)-5-hidroksimetil-2,5-dihidro-2-furil-5-
puni se do 50,0 ml mobilnom fazom. metilpirimidin-2,4(1H,3H)-dion,
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 10,0 mg zidovudina HRS

Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 10,0 mg timina R u
metanolu R i dopuni do 50,0 ml istim rastvaračem. 5,0 ml
ovog rastvora se dopuni do 50,0 ml mobilnom fazom.
Poredbeni rastvor (c). Rastvori se 5 mg zidovudin, nečis-
toće-B HRS u 25,0 ml poredbenog rastvora (a) i dopuni do
50,0 ml mobilnom fazom.
Poredbeni rastvor (d). 5,0 ml poredbenog rastvora (c) do-
puni se do 50,0 ml mobilnom fazom.
Poredbeni rastvor (e). 0,25 ml ispitivanog rastvora (a) do-
puni se do 50,0 ml mobilnom fazom. B. 1-(3-hlor-2,3-dideoksi--D-ribofuranozil)-5-
metilpirimidin-2,4(1H,3H)-dion,
– kolone od nerđajućeg čelika dužine 0,25 m unutrašnjeg
prečnika 4,6 mm napunjene silikagelom za hromatogra-
fiju, oktadecilsilil R (5 m),
– mobilne faze: metanol R - voda R (20:80 V/V), protoka
1,2 ml/min,
– detektora, spektrofotometra, podešenog na 265 nm. C. timin,

ZOPIKLON
oni maksimum na 303 nm. Specifična apsorbancija na

maksimumu je od 340 do 380.
(2.2.24), upoređivanjam sa IR spektrom dobijenim za
zopiklon HRS. Ispitivana i referentna supstanca se prip-
D. trifenilmetanol. silikagelu GF254 R kao adsorbensu.
stance u metilenhloridu R i dopuni do 10 ml istim
rastvaračem.
1997:1060 Poredbeni rastvor. Rastvori se 10 mg zopiklona HRS u
metilenhloridu R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem.
ZOPIKLON Na ploču se nanese odvojeno po 10 l od svakog ras-
tvora. Hromatogram se razvije u dužini od 15 cm uz
Zopiclonum mobilnu fazu: trietilamin R - aceton R - etilacetat R
(2:50:50 V/V). Hromatogram se osuši na vazduhu i
posmatra pod UV svetlošću na 254 nm. Glavna mrlja na
hromatogramu ispitivanog rastvora slična je po položaju
i veličini glavnoj mrlji na hromatogramu poredbenog
rastvora.
ISPITIVANJA
Rastvor S. Rastvori se 1,0 g u dimetilformamidu R i dopuni

Izgled rastvora. Opalescencija rastvora S nije intenzivnija
od opalescentnije referentne suspenzije II (2.2.1) i rastvor
C17H17ClN6O3 Mr 388,8 nije intenzivnije obojen od intenziteta 5 u nizu referentnih
rastvora koji po boji najviše odgovaraju (Metoda II, 2.2.2).
DEFINICIJA Optička rotacija (2.2.7). Dopuni se 10,0 ml rastvora S do

50,0 ml dimetilformamidom R. Ugao optičke rotacije je od
Zopiklon sadrži od 98,5 % do 100,5 % (RS)-6-(5-hlorpirid- –0,05º do +0,05º.
2-il)-7-okso-6,7-dihidro-5H-pirolo3,4-bpirazin-5-il-4- Srodne supstance. Ispituju se tečnom hromatografijom
metilpiperazin-1-karboksilata, izračunato u odnosu na sup- (2.2.29).
stancu, bez prisustva rastvarača.
OSOBINE Poredbeni rastvor (a). Dopuni se 3,0 ml ispitivanog ras-
Beo ili slabo žućkast prašak, gotovo nerastvorljiv u vodi, rastvora do 10,0 ml mobilnom fazom.
lako rastvorljiv u metilenhloridu, slabo rastvorljiv u acetonu,
gotovo nerastvorljiv u alkoholu. Rastvara se u razblaženim Poredbeni rastvor (b). Dopuni se 1,0 ml ispitivanog ras-
mineralnim kiselinama. tvora do 100,0 ml mobilnom fazom. Dopuni se 1,0 ml ovog
Topi se na oko 177 ºC, uz raspadanje.
Poredbeni rastvor (c). Rastvori se 10,0 mg zopiklon-oksida
HRS u mobilnoj fazi i dopuni do 25,0 ml mobilnom fazom.
IDENTIFIKACIJA U 10 ml ovog rastvora doda se 1,0 ml ispitivanog rastvora i
dopuni do 100,0 ml mobilnom fazom.
Prva identifikacija: B. Hromatografski postupak može da se izvede korišćenjem:
A. Rastvori se 50,0 mg u rastvoru 3,5 g/l hlorovodonične njeg prečnika 4,6 mm, napunjene silikagelom za
kiseline R i dopuni do 100,0 ml istim rastvaračem. 2,0 hromatografiju, oktadecilsilil R (5 m),
ml ovog rastvora dopuni se do 100,0 ml rastvorom 3,5
g/l hlorovodonične kiseline R. Ispituje se u oblasti od – mobilne faze protoka 1,5 ml/min smeše 38 zapremina
220 nm do 350 nm (2.2.25). Rastvor pokazuje apsorpci- cetonitrila R i 62 zapremine rastvora 8,1 g/l natrijum-

ZOPIKLON
laurilsulfata R i 1,6 g/l natrijum-dihidrogenfosfata R, – helijuma za hromatografiju R kao gasa nosača, protoka
kome se pH vrednost se podesi na 3,5 rastvorom 10 % 30 ml/min,
V/V fosforne kiseline R,
– plameno-jonizujućeg detektora.
– detektora, spektrofotometra, podešenog na 303 nm, Temperatura injektora održava se na 150 ºC, a detektora na
uz održavanje temperature kolone na 30 ºC. 250 ºC, dok se temperatura kolone programira na sledeći
način: održava se temperatura na 50 ºC 5 min, a zatim se
Injektuje se 20 l poredbenog rastvora (c). Podesi se osetlji-
povećava do 70 ºC brzinom od 4 ºC/min; ova temperatura
vost sistema tako da su visine dva glavna pika na dobije-
se održava 4 min, a zatim se povećava do 200 ºC brzinom
nom hromatogramu najmanje 30 % pune skale pisača. Kada
od 20 ºC/min; ova temperatura se održava 7 min.
se hromatogrami snime pod propisanim uslovima, retenci-
ono vreme zopiklona je od 27 do 31 min. Ako je potrebno, Injektuje se po 1 l ispitivanog i poredbenog rastvora. Izra-
podesi se koncentracija acetonitrila u mobilnoj fazi čuna se sadržaj 2-propanola (u % m/m), uzimajući da je
(povećavanje koncentracije smanjuje retenciona vremena, a vrednost gustine 0,785 g/ml na 20 ºC.
smanjenje koncentracije povećava retenciona vremena).
zopiklon-oksida i zopiklona na hromatogramu poredbenog njem 2 ml olova, standardnog rastvora (10 ppm Pb) R.
rastvora (c) najmanje 3,0. Ako se ne dobije propisana
rezolucija, podesi se pH vrednost mobilne faze na 4,0 Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %, određen za 1,0 g.
rastvorom 10 % V/V fosforne kiseline R.
Injektuje se 20 l ispitivanog rastvora, 20 l poredbenog ODREĐIVANJE
rastvora (a) i 20 l poredbenog rastvora (b). Nastavi se
hromatografski postupak u trajanju od 1,5 retencionog vre- Rastvori se 0,300 g u smeši 10 ml sirćetne kiseline R i 40
mena zopiklona. Na hromatogramu ispitivanog rastvora ml sirćetne kiseline, anhidrida R. Titrira se 0,1 M perhlor-
površina bilo kog pika, osim glavnog pika, nije veća od nom kiselinom, uz potenciometrijsko određivanje završne
površine glavnog pika na hromatogramu poredbenog ras- tačke titracije (2.2.20).
tvora (a) (0,3 %), a najviše dva pika smeju imati površinu
veću od površine glavnog pika na hromatogramu poredbe-
C17H17ClN6O3.
nog rastvora (b) (0,1 %).
2-propanol. Najviše 0,7 % m/m 2-propanola, određeno gas-
nom hromatografijom (2.2.28), korišćenjem etanola R1 kao ČUVANJE
internog standarda.
Rastvor internog standarda. Dopuni se 5 ml etanola R1 do
100 ml etilenhloridom R. Dopuni se 1 ml ovog rastvora do
10 ml etilenhloridom R.
NEČISTOĆE
etilenhloridu R, doda 0,5 ml rastvora internog standarda i A. 6-(5-hlorpirid-2-il)-7-okso-6,7-dihidro-5H-pirolo3,4-
dopuni do 5,0 ml etilenhloridom R. bpirazin-5-il-4-metilpiperazin-1-karboksilat-1-oksid
Poredbeni rastvor. Dopuni se 4,5 ml 2-propanola R do (zopiklon oksid),
100,0 ml etilenhloridom R. U 1,0 ml ovog rastvora doda se B. 6-(5-hlorpirid-2-il)-7-hidroksi-6,7-dihidro-5H-
10,0 ml rastvora internog standarda i dopuni do 100,0 ml
pirolo3,4-bpirazin-5-on,
etilenhloridom R.
Hromatografski postupak može se izvesti korišćenjem: C. 6-(5-hlorpirid-2-il)-6,7-dihidro-5H-pirolo3,4-bpirazin-
5-on.
unutrašnjeg prečnika oko 0,53 mm, koja je obložena fil-
mom od 20 m stiren-divinilbenzen kopolimera R,

ŽIVA(II)-HLORID
Ž
1997:0120 Izgled rastvora. Opalescencija rastvora S nije intenzivnija
od opalescencije referentne suspenzije II (2.2.1), a rastvor
ŽIVA(II)-HLORID je bezbojan (Metoda II, 2.2.2).

metilcrvenog, rastvora R. Rastvor je crven. Doda se 0,5 g
Hydrargyri dichloridum natrijum-hlorida R. Rastvor postaje žut. Potrebno je najviše
0,5 ml 0,01 M hlorovodonične kiseline da bi se boja prome-
nila u crvenu.
HgCl2 Mr 271,5
Živa(I)-hlorid. Rastvori se 1,0 g u 30 ml etra R. Rastvor ne
pokazuje opalescenciju.
DEFINICIJA
Živa(II)-hlorid sadrži od 99,5 % do 100,5 % HgCl2, izraču- 2,00 g sušenjem 24 h u vakuumu.
ODREĐIVANJE
OSOBINE
Rastvori se 0,500 g u 100 ml vode R. Doda se 20,0 ml 0,1
Beo, kristalan prašak, odnosno bezbojni ili beli kristali, M natrijum-edetata i 5 ml rastvora pufera pH 10,9 R. Os-
odnosno teške kristalne mase, umereno rastvorljive u vodi, tavi se da stoji 15 min. Doda se 0,1 g eriohromcrnog T,
etru i glicerolu, lako rastvorljive u alkoholu. triturata R i titrira 0,1 M cink-sulfatom dok se boja ne pro-
meni u purpurnu. Doda se 3 g kalijum-jodida R, ostavi da
stoji 2 min, doda 0,1 g eriohromcrnog T, triturata R i titrira
IDENTIFIKACIJA 0,1 M cink-sulfatom.
A. Daje reakcije hlorida (2.3.1). 1 ml 0,1 M cink-sulfata koji se koristi u drugoj titraciji
odgovara 27,15 mg HgCl2.
B. Rastvor S (videti Ispitivanja) daje reakcije žive (2.3.1).
ČUVANJE
ISPITIVANJA
Rastvor S. Rastvori se 1,0 g u vodi, bez prisustva ugljen- svetlosti

RADIOFARMACEUTICI
RADIOFARMACEUTSKI PREPARATI
1997:0125 Svaki radionuklid karakteriše se konstantanim vremenom

poluraspada koje se izražava u jedinicama vremena, kao i
prirodom i energijom zračenja koje emituje. Energija se
RADIOFARMACEUTSKI izražava u elektronvoltima (eV), kiloelektronvoltima (keV)
PREPARATI ili megaelektronvoltima (MeV). Radioaktivnost preparata
predstavlja broj nuklearnih dezintegracija ili transformacija
u jedinici vremena.
Radiopharmaceutica
Fizička veličina radioaktivnost ranije se izražavala jedini-
com kiri (Ci), koja predstavlja 3,7 · 1010 raspada u sekundi
DEFINICIJA ili u izvedenim jedinicama: milikiri (mCi), mikrokiri (Ci)
ili nanokiri (nCi).
Stavove u ovoj monografiji treba posmatrati vezano sa U Međunarodnom sistemu jedinica (SI) radioaktivnost se
monografijama radiofarmaceutskih preparata u Farmako- izražava jedinicom bekerel (Bq), što predstavlja 1 raspad
peji. Zahtevi se ne primenjuju obavezno na radiofarmaceut- jezgra u sekundi.
ske preparate koji nisu predmet tih monografija. Sledeći faktori olakšavaju pretvaranje između dva sistema
jedinica:
Radiofarmaceutski preparati su preparati koji sadrže jedan
ili više radionuklida. 1 kiri (Ci) = 3,7·1010 bekerela (Bq)
= 37 gigabekerela (GBq)
Nuklid je vrsta atoma koji karakteriše broj protona i neut-
rona u jezgru (odnosno atomski i maseni broj), kao i 1 milikiri (mCi) = 3,7·107 bekerela (Bq)
energetsko stanje. Izotopi jednog elementa su nuklidi sa = 37 megabekerela (MBq)
istim atomskim brojem, ali različitim masenim brojem. 1 mikrokiri (Ci) = 3,7·104 bekerela (Bq)
Radionuklidi, to jest nuklidi koji su radioaktivni, spontano = 37 kilobekerela (kBq)
se transformišu u druge nuklide. Transformaciju može da
prati emisija naelektrisanih čestica, zahvat elektrona (EC) 1 gigabekerel (GBq) = 27,027 milikirija (mCi)
ili izomerski prelaz (IT). Iz jezgra mogu da se emituju
naelektrisane čestice: alfa čestice (jezgro helijuma masenog 1 megabekerel (MBq) = 27,027 mikrokirija (Ci)
broja 4) ili beta čestice (elektroni - negativnog - ili pozit-
1 kilobekerel (kBq) = 27,027 nanokirija (nCi)
roni - pozitivnog + naelektriasanja). Emisija naelektrisanih
čestica iz jezgra može da bude praćena gama zracima. Apsolutno merenje radioaktivnosti u datom uzorku može da
Gama zraci se takođe emituju u procesu izomerskog prelaza. se izvede potpuno i precizno samo ako su poznati priroda i
Umesto emisije gama zraka može da dođe do izbacivanja energija emitovanog zračenja i relativno učešće svakog od
jednog ili više elektrona, što se zove unutrašnja konverzija njih (način raspada). Ovo merenje zahteva specijalizovanu
elektrona. Ovaj fenomen, slično procesu zahvata elektrona, laboratoriju, ali identifikacija i merenje zračenja može da se
izaziva sekundarnu emisiju X-zraka (izazvanu reorganizaci- izvede komparativno i relativno pomoću standardnih prepa-
jom elektrona u atomu). Umesto ove sekundarne emisije, rata dobijenih od tih laboratorija. Standardni preparati se
može da dođe do izbacivanja elektrona, koji su poznati kao mogu nabaviti iz laboratorija koje priznaju ovlašćene usta-
Augerovi elektroni. Pri sudaru pozitrona (+) i elektrona (- nove.
) dolazi do procesa anihilacije. Tom prilikom nestaju obe
materijalne čestice, a nastaju dva gama zraka (fotona, čes-
tice bez mase mirovanja) energije 511 keV. DEFINICIJA
Raspad radionuklida pokorava se eksponencijalnom za- Radioaktivni izvor. Radioaktivni materijal iz kojeg se emi-
konu.Vreme za koje se data količina raspadne do polovine tuje jonizujuće zračenje.
početne vrednosti naziva se vreme poluraspada i označava
kao T½, a karakteristično je za svaki radionuklid. Zatvoren izvor. Radioaktivni izvor koji se koristi na takav
način da radioaktivni materijal ne dolazi u neposredan kon-
Prodorna moć zračenja bitno zavisi od njegove vrste i ener- takt sa okolinom. On se sastoji od radioaktivnog materijala
gije. Alfa čestice se potpuno apsorbuju u sloju od par čvrsto ugrađenog u neaktivne čvrste materijale ili zatvore-
mikrometara do desetak mikrometara čvrstog ili tečnog nog u kontejneru dovoljno otpornom da spreči rasipanje
materijala. Beta čestice se potpuno apsorbuju u sloju deb- radioaktivnog materijala, odnosno bilo kakvu mogućnost
ljine od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara. kontaminacije u uobičajenim uslovima upotrebe.
Gama zraci se ne apsorbuju potpuno, već se samo umanjuje
njihov broj; za desetostruko smanjenje može da bude potre- Otvoren izvor. Radioaktivni izvor namenjen za upotrebu
bno, na primer, i nekoliko cm olova. Što je veća gustina na takav način da radioaktivni materijal dolazi u neposre-
materijala, to je kraći domet alfa i beta čestica, a veće dan kontakt sa okolinom. U otvorenom izvoru radioaktivni
slabljenje gama zraka. materijal je direktno dostupan. Uobičajeno je da se ovaj
izvor podvrgava fizičkim ili hemijskim manipulacijama

kojima može da se prenosi iz jedne posude u drugu. kontroliše pomoću izvora dugog vremena poluraspada i,
Radiofarmaceutski preparati pripadaju ovoj kategoriji. ako je potrebno, koriguju se varijacije odbroja (videti mere-
nje radioaktivnosti).
Radionuklidna čistoća. Odnos radioaktivnosti datog
radionuklida prema ukupnoj radioaktivnosti izvora, izražen Grafik se crta sa vremenom kao apscisom i logaritmom
u %. Termini “radioaktivna čistoća” i “radioizotopska čis- broja impulsa izbrojanih u jedinici vremena (brzina broja-
toća” mogu takođe da se koriste za opisivanje ovog odnosa. nja) ili električnom strujom, već prema tipu korišćenog
instrumenta, kao ordinatom. Izračunato vreme poluraspada
Radiohemijska čistoća. Odnos radioaktivnosti datog ne treba da se razlikuje više od 5 % od vremena poluras-
radionuklida koji je prisutan u izvoru u određenom hemij- pada naznačenog u Farmakopeji.
skom obliku prema ukupnoj radioaktivnosti istog radionu-
klida prisutnog u izvoru, izražen u %. Kriva eksponencijalnog raspada (kriva raspada) opisuje se
jednačinom:
Hemijska čistoća. Odnos mase supstance prisutne u
određenom hemijskom obliku prema ukupnoj masi koja se At  A0 e  t
nalazi u izvoru isključujući ekscipijense ili rastvarače, izra-
žen u %. At = radioaktivnost u trenutku t,
Nosač. Stabilni izotop datog radionuklida dodat radioaktiv- Ao = radioaktivnost u trenutku t = 0,

nom preparatu u istom hemijskom obliku u kome je i dati
radionuklid.  = konstanta raspada karakteristična za svaki radionu-
klid,
Specifična radioaktivnost. Radioaktivnost nuklida po jedi-
nici mase datog elementa ili datog hemijskog oblika. Na e = osnova Napierovih (prirodnih) logaritama.
primer, specifična radioaktivnost natrijum-[32P]fosfata izra- Vreme poluraspada (T½) vezano je sa konstantom raspada
žava se na sledeći nsačin: 11,1 MBq (0,3 mCi) fosfora–32 () po jednačini:
po miligramu ortofosfatnog jona na označeni dan i čas.
0,693
Radioaktivna koncentracija. Radioaktivnost radionuklida T1 
po jedinici zapremine rastvora u kome se nalazi. 2 
Radioaktivnost preparata se meri u naznačeno vreme.
Radioaktivnost u drugim trenucima može se izračunati iz
IDENTIFIKACIJA eksponencijalne jednačine ili iz tabela ili se može dobiti
grafički iz grafika nacrtanog za svaki pojedinačni radionu-
Radionuklid se identifikuje na osnovu vremena poluraspada klid.
ili po vrsti i energiji zračenja koje emituje ili na oba načina,
kao što je propisano u monografiji. Određivanje prirode i energije zračenja. Priroda i ener-
gija emitovanog zračenja mogu se odrediti pomoću neko-
Merenje vremena poluraspada. Vreme poluraspada se liko postupaka, uključujući konstrukciju krive slabljenja i
meri odgovarajućim detektorima, kao što su jonizaciona spektrometriju. Kriva atenuacije se često koristi za analizu
komora, Geiger-Müllerov brojač ili scintilacioni brojač. beta zračenja; spektrometrija se najviše upotrebljava za
Radiofarmaceutski preparat se koristi kao takav, odnosno identifikaciju gama zraka.
razblažen ili osušen u kapsuli posle odgovarajućeg
razblaživanja. Izabrana radioaktivnost, imajući u vidu Kriva slabljenja se crta za čiste beta emitere ukoliko nije
eksperimentalne uslove, mora da bude dovoljno velika da dostupan beta spektrometar ili za beta/gama emitere kad se
omogući detekciju za vreme nekoliko pretpostavljenih vre- ne raspolaže gama spektrometrom. Ova metoda za procenu
mena poluraspada, ali treba da bude ograničena da bi se maksimalne energije beta zračenja daje samo aproksimati-
izbegao fenomen “gubitka odbroja”. “Gubitak odbroja” vnu vrednost. Izvor pogodno namešten da obezbeđuje kon-
može da bude izazvan, na primer, mrtvim vremenom Gei- stantne geometrijske uslove, stavlja se ispred tankog pro-
ger-Müllerovog brojača ili slučajnim koincidencijama u zora Geiger Müllerovog ili proporciponalnog brojača. Izvor
scintilacionom brojaču. je zaštićen na opisani način. Meri se brzina brojanja izvora.
Između izvora i brojača stavlja se, jedan po jedan, bar šest
Radioaktivni izvor se priprema na takav način da se izbegne aluminijumskih zaklona rastuće mase po jedinici površine,
gubitak materijala za vreme rukovanja. Ako je tečan (ras- ali u okviru takvih granica da se, za zaklon najveće mase po
tvor), on se nalazi u bocama ili zatvorenim epruvetama. jedinici površine, dobije konstantna brzina brojanja. Za
Ako je čvrst (ostatak posle sušenja u kapsuli), on je zaštićen čiste beta emitere ta konstantna brzina brojanja ne zavisi od
omotačem koja se sastoji od folije od adhezivnog celuloz- dodavanja novih zaklona. Zakloni se tako umeću da se oču-
nog acetata ili od nekog drugog materijala čija je masa po vaju konstantni geometrijski uslovi. Grafik se crta tako da
jedinici površine dovoljno mala da nema značajnog slablje- se na apscisu nanosi masa po jedinici površine zaklona izra-
nja zračenja. žena u miligramima po kvadratnom centimetru, a na ordi-
Isti izvor se meri u istim geometrijskim uslovima i u natu logaritam broja impulsa izbrojanih u jedinici vremena
intervalima koji obično odgovaraju polovini vremena za svaki ispitivani zaklon. Na isti način se crta grafik za
poluraspada tokom vremena ekvivalentno sa oko tri vre- standardni preparat. Rezultat se dobija iz središnjih delova
mena poluraspada. Ispravno funkcionisanje aparata se krivih, koji su praktično pravolinijski.

Maseni koeficijent slabljenja, m , izražen u kvadratnim Gama spektar radionuklida koji emituje gama zrake jedins-
centimetrima po miligramu, zavisi od energije beta zračenja tven je i karakteriše se energijama i brojem fotona date
te fizičkih i hemijskih osobina zaklona. On, dakle, dozvo- energije emitovane pri transformaciji. Ova osobina može da
ljava da se identifikuju beta emiteri. Izračunava se iz gra- se upotrebi za identifikaciju radionuklida prisutnih u izvoru,
fika nacrtanog kao što je opisano gore, uz upotrebu jedna- kao i za utvrđivanje njihove radioaktivnosti. To olakšava
čine: procenu stepena radionuklidne nečistoće otkrivanjem
neočekivanih pikova.
2.303
m  (log A1  log A2 ) Kako je smanjenje amplitude pikova funkcija vremena
m2  m1 poluraspada, moguće je utvrditi brzinu opadanja
radioaktivnosti u spektru. Ako je, u takvom izvoru, prisutna
m1 = masa po jedinici površine najlakšeg zaklona, radioaktivna nečistoća dužeg vremena poluraspada, ona se
m2 = masa po jedinici površine najtežeg zaklona, pri čemu lako otkriva izolacijom i identifikacijom karakterističnog
su m1 i m2 unutar pravolinijskog dela krive, pika ili pikova čije se amplitude smanjuju brzinom različi-
tom od očekivane za određeni radionuklid. Određivanje
A1 = brzina brojanja za masu po jedinici površine m1, vremena poluraspada neočekivanih pikova, na osnovu
ponovljenih merenja uzoraka, omogućuje identifikovanje
A2 = brzina brojanja za masu po jedinici površine m2. nečistoće.
Ovako izračunati maseni koeficijenat slabljenja m ne sme Tabela 125-1 (vidi niže) daje pregled fizičkih karakteristika
da se razlikuje više od 10 % od koeficijenta dobijenog pod radionuklida najčešće korišćenih u preparatima koji su
identičnim uslovima uz upotrebu standardnog preparata predmet monografija u farmakopeji. Pored toga, u tabeli su
istog radionuklida. označene fizičke karakteristike radionuklida koji predstav-
ljaju glavne nečistoće.
Gama spektrometrija može da se zasniva na osobini izves-
nih supstanci (scintilatora) da emituju svetlost kada su izlo- Kada se procenjuje način raspada, termin “intenzitet” može
ženi gama zracima. Broj stvorenih fotona proporcionalan je da se upotrebi u dva različita konteksta.
energiji apsorbovanoj u scintilatoru. Svetlost se transfor-
miše u električne impulse amplitude približno proporcio- Pod “intenzitetom prelaza” misli se na verovatnoću
nalne energiji primljenoj od gama fotona. Ispitivanje izlaz- transformacije jezgra u datom energetskom stanju, na dati
nih impulsa odgovarajućim analizatorom amplituda impulsa način. Kad se ovako upotrebljava, reč “intenzitet” je sino-
daje energetski spektar izvora. Scintilacioni spektri gama nim rečima “obilnost” ili “abundancija”.
zraka pokazuju jedan ili više karakterističnih pikova koji
odgovaraju energijama gama zraka izvora. Ove pikove Pod “emisionim intenzitetom” misli se na verovatnoću da
prate drugi pikovi različite širine usled sekundarnih efekata će radioaktivni atom povećati emisiju čestica ili zračenja
zračenja na scintilator ili na materijal oko njega. Oblik koje je u pitanju. Ovo značenje vezano je za termin
dobijenog spektra zavisi od upotrebljenog instrumenta, pa “intenzitet” u tabeli 125-1. Bez obzira da li je upotrebljen u
je neophodno da se uređaj kalibriše pomoću referentnog jednom ili drugom smislu, intenzitet se obično izražava u
izvora radionuklida koji se ispituje. odnosu na 100 raspada.
Detektor koji se danas najviše koristi za spektrometriju

gama zraka je poluprovodnički germanijumski detektor sa MERENJE RADIOAKTIVNOSTI
driftom litijuma. Takav instrument može da ima rezoluciju
(puna širina pika na polovini maksimalne visine) od 2,0
Apsolutno merenje radioaktivnosti datog uzorka može da se
keV do 2,5 keV, pri energiji gama zraka od 1,3 MeV, što
izvede samo ako je poznata šema raspada nuklida i obično
mu omogućuje da identifikuje pikove odvojene 5 keV u
se zasniva na metodi koincidencije (podudarnosti), u kome
spektru gama zraka. Takođe se upotrebljava natrijum-jodi-
se, recimo, beta emisija i gama emisija broje odvojeno i
dni scintilacioni detektor aktiviran talijumom, ali on ima
koincidentno uz upotrebu specijalnog aparata. Efikasnost
mnogo manju rezoluciju (oko 50 keV). Izlaz iz oba ova
brojača i apsolutna brzina raspada određuju se na osnovu tri
detektora je u obliku električnih impulsa čija je amplituda
brzine brojanja. U praksi je potrebno više korekcija da bi se
proporcionalna energiji detektovanih gama zraka. Posle
dobili tačni rezultati.
pojačanja ovi impulsi se analiziraju u višekanalnom anali-
zatoru koji prikazuje spektar energija gama zraka izvora. Uobičajeno je da se prave poređenja sa standardnim izvo-
Veza između energije gama zraka i broja kanala može lako rom i da se upotrebljavaju Geiger Müllerov brojač,
da se ustanovi upotrebom izvora koji emituju gama zrake proporcionalni brojač, scintilacioni brojač ili jonizaciona
poznate energije. komora. Geiger Müllerov brojač se upotrebljava za merenje
beta i beta/gama emitera, scintilacioni i poluprovodljivi
Pošto je efikasnost detekcije funkcija energije gama zraka,
brojači upotrebljavaju se za merenje gama zračenja, dok
oblika izvora i rastojanja od izvora do detektora, detektorski
niskoenergetski beta emiteri zahtevaju tečni scintilacioni
sistem treba da se kalibriše. Efikasnost detekcije može da se
brojač.
odredi pomoću kalibracionog izvora radionuklida koji se
meri ili, generalno, može da se konstruiše kriva efikasnosti Bilo koji aparat da se upotrebljava, bitno je da se radi pod
u funkciji energije gama zraka pomoću više kalibracionih dobro definisanim geometrijskim uslovima, tako da je
izvora različitih radionuklida. radioaktivni izvor uvek u istoj poziciji u aparatu, i da je,

prema tome, njegovo rastojanje od uređaja za merenje kon- nuklearnih raspada. Da bi se kompenzovale varijacije u
stantno, tj. da ostaje isto kada se uzorak koji se meri zame- broju transformacija u jedinici vremena mora da se regis-
njuje standardnim preparatom. Rastvori radiofarmaceutskih truje dovoljan broj odbroja. Neophodno je bar 10 000 od-
preparata mogu da se mere kao takvi uz upotrebu, na primer, broja da se dobije standardna devijacija ne veća od l %.
jonizacione komore ili scintilacionog detektora sa kristalom
bunarastog tipa. Međutim, za izvesne tipove aparata kao što Svi podaci o radioaktivnom sadržaju treba da budu praćeni
su na primer ‘end-window’ Geiger Müllerov brojač ili podacima o datumu i, ako je potrebno, satu u kome je mere-
scintilacioni brojač sa ravnim kristalima, može da bude nje izvršeno. Merenje radioaktivnosti uzorka u rastvoru
prihvatljivije da se koristi ostatak posle uparavanja. izračunava se u odnosu na originalnu zapreminu rastvora i
Preporučljivo je da se suvi ostatak pokrije trakom od izražava se po jedinici zapremine, što daje radioaktivnu
adhezivnog celuloznog acetata, čija masa po jedinici povr- koncentraciju ili radioaktivnu zapreminu.
šine treba je manja od 10 mg/cm2, tako da je slabljenje
zračenja zanemarljivo. Ostatak posle uparavanja standar- RADIONUKLIDNA ČISTOĆA
dnog preparata treba da je što sličniji ispitivanom rastvoru;
to znači da dva rastvora treba da sadrže iste supstance u Za utvrđivanje radionuklidne čistoće preparata moraju da se
istoj koncentraciji i da uparavanje treba da se izvede pod znaju radioaktivnost i identitet svakog prisutnog radionu-
istim uslovima na površinama od istog materijala i jednake klida. Najkorisnija metoda ispitivanja radionuklidne čistoće
veličine. Kad se preduzmu takve mere predostrožnosti, jeste gama spektrometrija. To nije potpuno pouzdana me-
dobijeni rezultati su zadovoljavajući, bez obzira na to koji toda, zato što se obično ne otkrivaju nečistoće koje emituju
se aparat koristi. Neophodno je da se obezbedi da efikas- beta čestica, kada se koriste natrijum jodidni detektori, pi-
nost aparata kojim se meri bude konstantna za vreme mere- kovi izazvani nečistoćom često su zaklonjeni spektrom
nja, kao i da se koristi sekundarni izvor u kome se nalazi glavnog radionuklida.
radionuklid dugog vremena poluraspada.
Pojedine monografije propisuju zahteve za radionuklidnu
Niskoenergetski beta emiteri mogu da se mere brojanjem u čistoću (na primer, spektar gama zraka ne treba da bude
tečnom scintilatoru. Uzorak se rastvori u rastvoru koji sa- značajno različit od spektra standardnog preparata) i mogu
drži jednu ili češće dve organske fluorescentne supstance da postave ograničenja za pojedine radionuklidne nečistoće
(na primer, kobalt-60 u kobaltu-57). Iako su ovi zahtevi
(primarni i sekundarni scintilatori), koji, deo energije dobi-
jene pri raspadu, konvertuju u fotone svetlosti. Fotoni se neophodni, oni sami po sebi nisu dovoljni da osiguraju da
detektuju pomoću fotomultiplikatora i konvertuju u elektri- radionuklidna čistoća preparata bude dovoljna za humanu
čne impulse. Pri upotrebi tečnih scintilacionih brojača upotrebu. Proizvođač mora detaljno da ispita svoje proiz-
komparativna merenja treba da se koriguju zbog efekta vode i posebno mora da ispita preparate sa kratkoživećim
gašenja svetlosti. radionuklidima na nečistoće sa dugim vremenom poluras-
pada posle odgovarajućeg perioda raspada. Na taj način
Direktna merenja treba da se obavljaju u uslovima koji može da se dobije informacija o pogodnosti njegovog
obezbeđuju konstantnost geometrijskih uslova (identične proizvodnog procesa i o adekvatnosti postupaka ispitivanja.
zapremine posuda i rastvora) za ispitivani izvor i za
standardni izvor. Sva merenja radioaktivnosti moraju da se
koriguju oduzimanjem aktivnosti fona, koja odgovara RADIOHEMIJSKA ČISTOĆA
radioaktivnosti okoline, i lažnih signala stvorenih u samoj
Određivanje radiohemijske čistoće sastoji se u odvajanju
opremi.
različitih hemijskih supstanci koje sadrže radionuklid i u
Kod neke opreme, kada se merenje vrši pri visokim proceni radioaktivnosti vezane su za deklarisanu hemijsku
aktivnostima, može da bude potrebna korekcija zbog gubi- supstancu. U principu, za određivanje radiohemijske čistoće
taka koincidencija usled konačnog vremena razlaganja može da se koristi bilo koji analitička metoda separacije.
detektora i prateće elektronske opreme. Za sistem za broja- Ipak, zbog brzine i jednostavnosti izabrana je hromatogra-
nje sa fiksnim vremenom paralize  posle svakog odbroja, fija na ravnom nosaču (papir ili tanki sloj) i, za izvesne
korigovani odbroj je dat izrazom: preparate, elektroforeza (papirna ili na celulozno-acetatnom
filmu). Pored tehničkog opisa ovih analitičkih metoda datih
N0 u Farmakopeji, moraju se preduzeti neke mere
N
1  N 0 predostrožnosti vezane za prisustvo radioaktivnosti.
N = tačna brzina brojanja u sekundi, Tokom hromatografskog postupka zapremina jednaka ili
manja od 10 l treba da se nanese na startnu liniju, kao što
No = dobijena brzina brojanja u sekundi, je propisano u opštim metodama za hromatografski postu-
 = vreme paralize u sekundama. pak. Bolje je da se ispitivani preparat ne razblažuje, ali je
važno da se izbegne nanošenje velike količine radioaktivno-
Jasno je da će korekcija biti prihvatljivo mala samo ako je sti zbog koje se javljaju gubici koincidentnog odbroja u
proizvod No vrlo mali. Na nekim uređajima korekcija se toku merenja radioaktivnosti. U slučaju da se primeni ve-
vrši automatski. Korekcije na gubitak pri koincidencijama oma mala količina radioaktivnog materijala, može da se
moraju da se urade pre korekcija na fon. doda nosač kada je to naznačeno u datoj monografiji. Posle
razvijanja hromatogram se osuši i položaji radioaktivnih
Rezultati određivanja radioaktivnosti pokazuju varijacije
površina se detektuju autoradiografijom ili merenjem
koje uglavnom proizilaze zbog probabilističke prirode
radioaktivnosti dužinom hromatograma, koristeći brojač sa

odgovarajućim kolimatorom ili sečenjem trake i merenjem radioaktivnog rastvora koja je propisana u monografiji.
svakog odsečka. Položaji mrlja ili površina dozvoljavaju Osim ovih detalja, test se izvodi u skladu sa opštom meto-
hemijsku identifikaciju poređenjem sa rastvorima istih dom (2.6.8), uz preduzimanje neophodnih mera
(neradioaktivnih) hemijskih supstanci, što se vizuelizuje predostrožnosti kako bi se izbeglo ozračivanje osoblja koji
bojenom reakcijom ili ispitivanjem pod UV svetlošću. izvodi test; test tada predstavlja kontrolu kvaliteta proizvod-
Vizuelizacija radioaktivne supstance direktnom bojenom nje. Za proizvođača je preporučljivo da prethodno proveri
reakcijom nije uvek moguća ili poželjna, pošto prskanje sa prisustvo pirogena u sastojcima radiofarmaceutskih prepa-
reagensima za izazivanje boje može da izazove difuziju rata.
radioaktivne supstance izvan identifikovanih mrlja ili povr-
šina. Zvaničan test može da bude nepouzdan za neke
radiofarmaceutske preparate. Na primer, može da bude
Merenje radioktivnosti može da se izvrši integracijom nedovoljno osetljiv za one namenjene primeni, na bilo koji
koristeći instrument za automatsko crtanje ili digitalni bro- način, u cerebrospinalnoj tečnosti ili testiranje posle
jač. Odnosi površina pikova daju odnose radioaktivnih kon- odobrenja za upotrebu može da bude neprihvatljivo. U
centracija hemijskih supstanci. Kada se traka seče na delove, ovim okolnostima može da bude koristan test na bakterijske
odnosi izmerenih radioaktivnosti daju odnose radioaktivnih endotoksine (2.6.14).
koncentracija hemijskih vrsta.
ČUVANJE
SPECIFIČNA RADIOAKTIVNOST
Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru, na mestima
Specifična radioaktivnost se izračunava na osnovu dovoljno zaklonjenim da zaštite osoblje od primarnog ili
radioaktivne koncentracije (radioaktivnost po jedinici sekundarnog ozračivanja i da odgovaraju zahtevima
zapremine) i koncentracije hemijske supstance koja se ispi- nacionalnih i međunarodnih propisa koji se odnose na čuva-
tuje, posle potvrde da se radioaktivnost može pripisati samo nje radioaktivnih supstanci. Za vreme čuvanja, posude i
datom radionuklidu (radionuklidna čistoća) i datoj hemij- rastvori mogu da potamne zbog ozračivanja.Takvo
skoj vrsti (radiohemijska čistoća). zatamnjenje ne znači neminovno pogoršanje kvaliteta
preparata.
STERILNOST Radiofarmaceutski preparati su namenjeni za kratkotrajnu

upotrebu.
Radiofarmaceutski preparati za parenteralnu primenu mo-
raju da se pripremaju uz korišćenje predviđenih mera
predostrožnosti kako bi se isključila mikrobiološka OZNAČAVANJE
kontaminacija i osigurala sterilnost. Test na sterilnost iz-
vodi se kao što je opisano u (2.6.1). Posebne teškoće nas- Na signaturi se navodi:
taju sa radiofarmaceutskim preparatima zbog male veličine - naziv preparata,
serija i opasnosti od ozračivanja. Takođe, nije uvek moguće
sačekati rezultate testa sterilnosti pre potvrde o odobrenju - naziv proizvođača,
za upotrebu date serije, pa test onda predstavlja kontrolu - identifikacioni broj,
kvaliteta proizvodnje.
- za tečne preparate, ukupna radioaktivnost u kontejneru
Uprkos zahtevima u pogledu upotrebe konzervanasa u ili radioaktivna koncentracija po mililitru, sa naznače-
monografiji Parenteralani preparati (520), njihovo dodava- nim datumom i, ako je potrebno, časom i zapreminom
nje radiofarmaceutskim preparatima u višedoznim pakova- tečnosti u kontejneru,
njima nije obavezno, osim ako nije propisano u monografiji.
- za čvrste preparate kao što su liofilizovani preparati,
ukupna radioaktivnost na naznačeni dan i, ako je
PIROGENI neophodno, čas,
- za kapsule, radioaktivnost svake kapsule na naznačeni
Za neke preparate propisan je test na pirogene, ali je zbog dan i, ako je neophodno, čas i broj kapsula u kontejneru,
obično kratkog vremena poluraspada radionuklida prisut-
nog u preparatu i prilično velike radioaktivnosti koju ovi - da je preparat namenjen za medicinsku upotrebu,
preparati mogu da imaju, teško da se test izvede pre potvrde - način primene,
o odobrenju za upotrebu serije. Da bi se izbegla hiperter-
mija koja nije izazvana pirogenima, već radioaktivnošću - period važnosti ili rok trajanja,
preparata, ponekad je neophodno da se čeka sve dok - naziv i koncentracija svakog dodatog konzervansa,
radioaktivnost ne padne do granica propisanih u monogra-
fiji i dok ne bude mogla da se ubrizga zapremina - svi specijalni uslovi čuvanja.

Tabela fizičkih karakteristika radionuklida koji se pominju u Farmakopeji
Emisija elekrona Emisija fotona

Vreme Energija, Energija,
Radionuklid Tip Intenzitet, % Tip Intenzitet, %
poluraspada MeV MeV
Cezijum-137 30,2 god eA 0,004 7,8 X 0,005 1
(137Cs) u (137Ba: 2,55 0,026 0,8
ravnoteži sa min) ec 0,624 8 0,032-0,037 7
barijumom-
137m (137mBa) 0,656 1,4  0,661 85,4
0,660 0,4
- 0,511a 94,6
1,173a 5,2
51
Hrom-51 ( Cr) 27,7 dan eA 0,0004 114 X 0,0005 0,33
0,004 67 0,005 22,3
 0,320 9,38
Kobalt-57 271 dan eA 0,0007 294 X 0,0007 0,8
(57Co) eA+ec 0,005-0,007 175 0,007 56
 0,014 9,5
ec 0,014 8,9 0,122 85,6
0,115 1,9 0,136 10,6
0,129 1,4 0,692 0,16
Kobalt-58 70,8 dana eA 0,0007 117 X 0,0007 0,4
(58Co) 0,006 49,4 0,006 26,2
+ 0,475a 15  0,511 30 b
0,811 99,4
0,864 0,7
1,675 0,5
Kobalt-60 5,27 god - 0,318a 99,9  1,173 99,9
(60Co) 1,332 100
Galijum-66 9,4 h eA 0,001 56 X 0,001 0,3
(66Ga) 0,008 21 0,008-0,010 19
 0,511 113 b
+ 0,361a 1 0,834 6
0,720-0,820a 1,1 1,039 38
0,924a 4,1 1,333 1,3
1,780a 0,4 1,918 2,2
4,153a 50 2,190 5,8
2,422 2
2,752 23,5
4,295 3,5
Galijum-67 3,26 dan eA 0,001 169 X 0,001 1
(67Ga) 0,007-0,010 60 0,008-0,010 55
ec 0,081-0,084 27  0,091-0,093 38,5
0,090-0,093 6 0,185 22
0,175 0,4 0,209 2,4
0,300 16,5
0,394 4,5
0,494 0,09
0,888 0,14
Zlato-198 2,70 dana eA 0,005-0,015 2,1 X 0,008-0,015 1,3
(198Au) eA+ec 0,329 2,9 0,069-0,083 2,8
0,397 1  0,412 95,6
0,408 0,34 0,676 0,8
- 0,290 1 1,088 0,2
0,966 a 98,9
Zlato-199 3,14 dan eA 0,005-0,015 21 X 0,008-0,015 12,8
(199Au) eA+ ec 0,035-0,054 4,1  0,050 0,33
ec 0,075 10,5 X 0,068-0,080 15,4
0,125 5,5
0,144 17,1  0,158 36,9
0,155-0,158 5,8 0,208 8,4
0,193 2
- 0,245a 18,9
0,294a 66,4
0,453a 14,7

Tabela fizičkih karakteristika radionuklida koji se pominju u Farmakopeji (nastavak)

poluraspada MeV MeV
Indijum-111 2,8 dan eA 0,002-0,004 101 X 0,003-0,004 6,3
(111In) 0,018-0,027 16 0,023-0,028 82,4
ec 0,145 7,9  0,171 90,9
0,167-0,171 1,2 0,245 94,2
0,219 4,9
0,241-0,245 0,9
Indijum-114m 49,5 dan eA, ec 1,99 95 X 0,023-0,028 40
(114mIn) (114In:72s) -
Indijum-114  0,190 17,7
(114In) 0,558 4,6
0,725 4,6
Jod-123 (123I) 13,2 h eA 0,002-0,005 98 X 0,003-0,005 8
0,021-0,031 12 0,027-0,032 87
0,127 13,6  0,159 83,4
0,154 1,8 0,346 0,1
0,158 0,4 0,440 0,4
0,505 0,3
0,529 1,4
0,538 0,4
Jod-124 (124I) 4,2 dan eA 0,003 64 X 0,004 6
ec 0,023 8 0,027-0,031 59
0,571 0,3  0,511 46 b
0,606 61
+ 0,810 0,3 0,723 10
1,532 11,3 1,325 1,5
2,135 11,3 1,376 1,7
1,509 3
1,691 10,5
Jod-125 (125I) 60,1 dan eA+ ec 0,002-0,005 236 X 0,003-0,005 15
0,021-0,035 33 0,027 114
0,031 25
 0,035 6,7
Jod-126 13,0 dan eA 0,003 43,5 X 0,004 4,3
(126I) 0,022 5,7 0,027-0,031 40
ec 0,354 0,5  0,388 34
0,634 0,1
- 0,371a 3,6 0,491 2,9
0,862a 32 0,511 6,7 b
1,251a 8 0,666 33
+ 1,134a 3,3 0,754 4,2
0,880 0,8
1,420 0,3
Jod-131 (131I) 8,04 dan eA 0,003 5,1 X 0,004 0,6
0,025 0,6 0,029-0,034 5
ec 0,045 3,5  0,080 2,6
0,075-0,079 0,6 0,284 6,1
0,250 0,25 0,365 81,2
0,330 1,5 0,637 7,3
1,359 0,25 0,722 1,8
- 0,248a 2,1
0,304a 0,6
0,334a 7,4
0,606a 89,4
0,807a 0,4
Kripton-85 10,7 god - 0,173a 0,43  0,514 0,43
(85Kr) 0,687a 99,57
Olovo-201 9,4 h eA, ec (*) (*) X 0,070-0,073 68
(201Pb) 0,083 19
 0,130 1,3
0,331 79
0,361 9,9
0,406 2,0
0,585 3,5
0,692 2,7
0,767 3,3
0,826 2,3
0,908 6
0,946 7,5


poluraspada MeV MeV
Olovo-203 2,17 dan eA 0,008 54 X 0,010 36
(203Pb) 0,055 3 0,070-0,073 68
ec- 0,194 13 0,083 19
0,316 0,5  0,279 80
0,401 3,4
0,681 0,7
Živa-197m 23,8 h eA 0,005-0,014 75 X 0,008-0,015 44
(197mHg) eA+ ec 0,050-0,080 36 0,067-0,083 10,5
ec- 0,116-0,130 50  0,130 0,23
0,150 51 0,134 34
0,161 21 0,164 0,32
0,198 1,6 0,279 5,1
Živa-197 64,1 h eA 0,005-0,014 91 X 0,008-0,017 52
(197Hg) eA+ ec 0,050-0,080 84 0,067-0,080 73
 0,077 18,9
0,191 0,57
0,269 0,05
Živa-203 46,8 dan eA 0,005-0,015 9,3 X 0,009-0,015 5,4
(203Hg) 0,055-0,085 0,44 0,071-0,085 13
ec 0,194 13,4  0,279 81,4
0,264 3,9
0,276 1,2
- 0,212a 100
Molibden-99 66,0 h eA+ ec 0,002 110 X 0,002 0,7
(99Mo) u
ravnoteži sa
tehnecijumom- ec 0,015-0,020 7  0,018-0,021 14
99m (99mTc) 0,119-0,121 9,5 0,140 91
0,137-0,140 1,5 0,181 6
- 0,436a 16,6 0,366 1,2
0,848a 1,2 0,740 12,3
1,214a 82 0,778 4,4
0,823 0,13
Fosfor-32 (32P) 14,3 dan - 1,71a 100
Rutenijum-103 39,3 dan eA 0,002 77 X 0,003 4
(103Ru) u (103mRh: 56,1 eA + ec 0,017 11 0,020-0,023 7,7
ravnoteži sa min)
rodijumom-
103m (103mRh) ec 0,036-0,039 91  0,053 0,4
0,295 0,3
0,444 0,4
0,497 89,7
0,557 0,8
- 0,112 6,4 0,610 5,6
0,225 87
0,722 6
Selen-75 (75Se) 118,5 dan eA 0,001 136 X 0,001 1
0,009 44 0,011 57
ec 0,013 4,3  0,066 1
0,023 1 0,097 3,5
0,054 0,4 0,121 17,7
0,085 2,7 0,136 61
0,095 0,4 0,199 1,5
0,109 0,7 0,265 59,4
0,124 1,6 0,280 25,2
0,134 0,2 0,304 1,3
0,253 0,4 0,401 11,3
0,268 0,2
Stronciju-89 50,5 dan - 1,492a 100
(89Sr)
Stronciju-90 29,1 god - 0,564a 100
(90Sr)
Stronciju- 29,1 god (99Y: - 0,564a 100
90/itrijum-90 64,0 h)
2,284a 100
(99Sr/99Y)
Tehnecijum- 6,02 h eA + ec 0,002 110 X 0,002 0,5
99m (99mTc) ec 0,015-0,020 2,1 0,018-0,021 7,2
0,119-0,121 9,5
0,137-0,140 1,5  0,140 89,3


poluraspada MeV MeV
2,14·105 god - a
Tehnecijum-99 0,29 100
(99Tc)
Talijum-200 1,09 dan eA (*) (*) X 0,069-0,070 66
(200Tl)  0,080-0,083 19
0,368 88,4
0,579 14
0,661 2,3
0,828 11
0,886 2
1,206 30,0
1,226 3,4
1,274 3,3
1,363 3,5
1,515 4,1
Talijum-201 3,05 dan eA 0,005-0,015 77 X 0,008-0,015 45
(201Tl) ec 0,015-0,020 19  0,031-0,032 0,6
eA + ec 0,027-0,032 6,4 X 0,069-0,071 75
0,052-0,085 27,8 0,079-0,083 21
ec 0,120-0,123 1,3  0,135 2,8
0,132-0,135 0,4 0,166-0,167 10,7
0,153-0,155 2,8
0,164-0,167 0,8
Talijum-202 12,2 dan eA (*) (*) X 0,069-0,071 65
(202Tl)  0,080-0,083 19
0,440 95
Tricijum (3H) 12,3 god - 0,019a 100
Ksenon-131m 11,9 dan eA , ec 0,003 26 X 0,004 3
(131mXe) 0,025 6,8
0,129 61 0,029-0,034 54
0,158 28,6  0,164 1,92
0,163 8,2
Ksenon-133 5,29 dan eA 0,004 50 X 0,004 6
(133Xe) ec 0,025 6
- 0,045 52 0,030-0,035 47
0,075 8,5  0,081 37
0,266a 0,7
0,346a 99,3
Ksenon-133m 2,19 dan eA 0,004 70 X 0,004 8
(133mXe) 0,025 7,1
ec 0,198 64 0,030-0,035 57
0,228 21  0,233 10,3
0,232 5
Cink-65 (65Zn) 243,9 dan eA 0,001 127 X 0,001 0,8
+ 0,007-0,010 48 0,008-0,010 38,7
0,330a 1,46  0,511 2,92b
1,115 50,75
a
Maksimalna energija beta spektra
b
Maksimalni intenzitet koji odgovara potpunoj anihilaciji u izvoru
eA – Augerovi elektroni
ec – elektroni iz konverzije
(*) Tačne vrednosti nisu trenutno poznate

CIJANOKOBALAMIN (57Co), KAPSULE
C
ISPITIVANJA
1997:0710 Radionuklidna čistoća. Spektar gama zračenja snimi se

odgovarajućim instrumentom, kao što je opisano u
57 monografiji Radiofarmaceutski preparati (125), koristeći
CIJANOKOBALAMIN ( Co), odgovarajući instrument kalibrisan pomoću standardnih
KAPSULE rastvora kobalta-57 i kobalta-58. Spektar se ne razlikuje
značajno od spektra standardnog rastvora kobalta-57. Od-
57 rede se relativne količine prisutnih kobalta-57, kobalta-56 i
Cyanocobalamini ( Co) capsulae kobalta-58. Kobalt-56 ima vreme poluraspada 78 dana, a
njegovi najznačajniji gama fotoni imaju energiju od 0,847
MeV. Kobalt-58 ima vreme poluraspada 70,8 dana, a nje-
govi najznačajniji gama fotoni imaju energiju od 0,811
DEFINICIJA MeV. Najviše 0,1 % ukupne radioaktivnosti potiče od ko-
balta-56, kobalta-58 i drugih radionuklidnih nečistoća.
Cijanokobalamin (57Co), kapsule sadrže [57Co]--(5,6-di–
metilbenzimidazol-1-il)cijanokobamid, a mogu da sadrže i Radiohemijska čistoća. Ispituje se tečnom hromatografi-
odgovarajuće dodatne supstance. Kobalt-57 je radioaktivni jom (2.2.29).
izotop kobalta, a može da se dobije ozračivanjem nikla Ispitivani rastvor. Rastvori se sadržaj kapsule u 1,0 ml vode
protonima. Cijanokobalamin (57Co) može da se proizvede R i ostavi da stoji 10 min. Centrifugira se na 2 000 o/min,
rastom pogodnih mikroorganizama u podlozi koja sadrži 10 min. Koristi se supernatant.
(57Co) kobalt(II)-jon. Najmanje 90 % kobalta-57 je u obliku
cijanokobalamina. Kapsule odgovaraju zahtevima za tvrde Poredbeni rastvor. Rastvori se 10 mg cijanokobalamina
kapsule u monografiji Kapsule (16), osim ako nije drugačije HRS u mobilnoj fazi i dopuni do 100 ml mobilnom fazom.
propisano i odobreno. Dopuni se 2 ml ovog rastvora do 100 ml mobilnom fazom.
Koristi se 1 h.
OSOBINE
- kolone od nerđajućeg čelika dužine 0,25 m, unutrašnjeg
Tvrde želatinske kapsule. prečnika 4 mm, napunjene silikagelom za hromatogra-
fiju, oktilsilil R (5m),
Kobalta-57 ima vreme poluraspada 271 dan i emituje gama
zračenje. - mobilne faze, protoka 1,0 ml/min, pripremljene na sle-
deći način: pomeša se 26,5 zapremina metanola R i 73,5
zapremina rastvora 10 g/l natrijum-hidrogenfosfata R,
IDENTIFIKACIJA podesi se pH na 3,5 fosfornom kiselinom R, koristi se 2
dana,
A. Odgovarajućim instrumentom, kao što je opisano u mo– - detektora radioaktivnosti, podešenog za merenje ko-
nografiji Radiofarmaceutski preparati (125), snimi se balta-57,
spektar gama zračenja. Spektar se ne razlikuje značajno
od spektra standardnog rastvora kobalta-57. Standardni - detektora, spektrofotometra, podešenog na 361nm,
rastvori kobalta-57 i kobalta-58 dobijaju se iz laborato- - injektora sa petljom.
rija priznatih od strane ovlašćene ustanove. Najznačaj-
niji gama fotoni kobalta-57 imaju energiju od 0,122 Injektuje se 100 l ispitivanog rastvora i snimi hromato-
MeV. gram u trajanju od 3 retenciona vremena pika cijanokobala-
mina. Integriše se površina pika, i izračuna % kobalta-57,
B. Ispituje se hromatogram dobijen u ispitivanju radio–
koji je prisutan u obliku cijanokobalamina. Injektuje se 100
hemijske čistoće. Glavni pik na radiohromatogramu
l poredbenog rastvora i snimi hromatogram u toku 30 min.
ispitivanog rastvora ima retenciono vreme slično
retencionom vremenu pika na hromatogramu poredbe- Raspadljivost. Kapsule odgovaraju zahtevima ispitivanja
nog rastvora. raspadljivosti tableta i kapsula (2.9.1), osim što se u
ispitivanju koristi jedna kapsula umesto šest kapsula.

CIJANOKOBALAMIN (57Co), RASTVOR
Ujednačenost sadržaja. Odredi se merenjem radioaktivno- IDENTIFIKACIJA

sti svake od najmanje deset kapsula u odgovarajućem ure-
đaju za brojanje i pod identičnim geometrijskim uslovima. A. Odgovarajućim instrumentom, kao što je opisano u
Izračuna se prosečna radioaktivnost po kapsuli. Radioaktiv- monografiji Radiofarmaceutski preparati (125), snimi
nost svake kapsule razlikuje se za najviše 10 % od prosečne se spektar gama zračenja. Spektar se ne razlikuje zna-
vrednosti. Relativna standardna devijacija (RSD) je manja čajno od spektra standardnog rastvora kobalta-57.
od 3,5 %. Standardni rastvori kobalta-57 i kobalta-58 dobijaju se
iz laboratorija priznatih od strane ovlašćene ustanove.
Najznačajniji gama fotoni kobalta-57 imaju energiju od
RADIOAKTIVNOST 0,122 MeV.
Prosečna radioaktivnost određena u ispitivanju ujednačeno- B. Ispituje se hromatogram dobijen u ispitivanju

sti sadržaja iznosi najmanje 90,0 % i najviše 110,0 % radiohemijske čistoće. Glavni pik na radiohromato-
radioaktivnosti kobalta-57, deklarisane na datum označen gramu ispitivanog rastvora ima retenciono vreme slično
na signaturi. retencionom vremenu pika na hromatogramu poredbe-
nog rastvora.
ČUVANJE
ISPITIVANJA
Čuva se u hermetički zatvorenoj posudi zaštićeno od svetlo-
sti na temperaturi od 2 °C do 8 °C, pod uslovima propisa- pH (2.2.3). Vrednost pH rastvora iznosi 4,0 do 6,0.
nim u monografiji Radiofarmaceutski preparati (125).
Radionuklidna čistoća. Spektar gama zračenja snimi se
OZNAČAVANJE monografiji Radiofarmaceutski preparati (125), koristeći
odgovarajući instrument kalibrisan pomoću standardnih
Videti Radiofarmaceutski preparati (125). rastvora kobalta-57 i kobalta-58. Spektar se ne razlikuje
značajno od spektra standardnog rastvora kobalta-57. Od-
rede se relativne količine prisutnih kobalta-57, kobalta-56 i
kobalta-58. Kobalt-56 ima vreme poluraspada 78 dana, a
njegovi najznačajniji gama fotoni imaju energiju od 0,847
1997:0269 MeV. Kobalt-58 ima vreme poluraspada 70,8 dana, a nje-
govi najznačajniji gama fotoni imaju energiju od 0,811
57 MeV. Najviše 0,1 % ukupne radioaktivnosti potiče od ko-
CIJANOKOBALAMIN ( Co), balta-56, kobalta-58 i drugih radionuklidnih nečistoća.
RASTVOR
Radiohemijska čistoća. Ispituje se tečnom hromatografi-
jom (2.2.29).
Cyanocobalamini (57Co) solutio
Poredbeni rastvor. Rastvori se 10 mg cijanokobalamina
HRS u mobilnoj fazi i dopuni do 100 ml mobilnom fazom.
Dopuni se 2 ml ovog rastvora do 100 ml mobilnom fazom.
DEFINICIJA Koristi se u toku 1 h.
Cijanokobalamin (57Co), rastvor je rastvor 57Co--(5,6- Hromatografski postupak može da se izvede korišćenjem:
dimetilbenzimidazol-1-il)cijanokobamida koji može da
sadrži stabilizator i konzervans. Kobalt-57 je radioaktivni - kolone od nerđajućeg čelika dužine 0,25 m, unutrašnjeg
izotop kobalta, i može da se dobije ozračivanjem nikla prečnika 4 mm, napunjene silikagelom za hromatogra-
protonima odgovarajuće energije. Cijanokobalamin (57Co) fiju, oktilsilil R (5m),
može da se proizvode rastom pogodnih mikroorganizama u
podlozi koja sadrži (57Co) kobalt(II)-jon. Rastvor sadrži - mobilne faze, protoka 1,0 ml/min, pripremljene na sle-
najmanje 90,0 % i najviše 110,0 % radioaktivnosti kobalta- deći način: pomeša se 26,5 zapremina metanola R i 73,5
57, deklarisane na datum označen na signaturi. Najmanje zapremina rastvora 10 g/l natrijum-hidrogenfosfata R,
90 % kobalta-57 je u obliku cijanokobalamina. podesi se pH na 3,5 fosfornom kiselinom R, koristi se 2
dana,
OSOBINE - detektora radioaktivnosti, podešenog za merenje ko-

balta-57,
Bistar, bezbojan ili slabo ružičast rastvor.
- detektora, spektrofotometra, podešenog na 361nm,
Kobalt-57 ima vreme poluraspada 271 dan i emituje gama
zračenje. - injektora sa petljom.

Injektuje se 100 l ispitivanog rastvora i snimi hromato- IDENTIFIKACIJA

gram u trajanju od 3 retenciona vremena pika cijanokobala-
mina. Integriše se površina pika, i izračuna % kobalta-57, A. Odgovarajućim instrumentom, kao što je opisano u
koji je prisutan u obliku cijanokobalamina. Injektuje se 100 monografiji Radiofarmaceutski preparati (125), snimi
l poredbenog rastvora i snimi hromatogram u toku 30 min. se spektar gama zračenja. Spektar se ne razlikuje zna-
čajno od spektra standardnog rastvora kobalta-58.
Standardni rastvori kobalta-58, kobalta-57 i kobalta-60
dobijaju se iz laboratorija priznatih od strane ovlašćene
RADIOAKTIVNOST
ustanove. Najznačajniji gama fotoni kobalta-58 imaju
energiju od 0.511 MeV (anihilacioni fotoni) i 0,811
Radioaktivnost se meri kao što je opisano u monografiji MeV.
Radiofarmaceutski preparati (125), koristeći odgovarajuću
opremu za brojanje i upoređujući sa standardnim rastvorom B. Ispituje se hromatogram dobijen u ispitivanju radio–
kobalta-57. hemijske čistoće. Glavni pik na radiohromatogramu
ispitivanog rastvora ima retenciono vreme slično
retencionom vremenu pika na hromatogramu poredbe-
ČUVANJE nog rastvora.
Čuva se zaštićeno od svetlosti na temperaturi od 2 °C do ISPITIVANJA

8 °C, pod uslovima propisanim u monografiji Radiofar–
maceutski preparati (125).
pH (2.2.3). Vrednost pH rastvora iznosi 4,0 do 6,0.

OZNAČAVANJE
odgovarajućim instrumentom, kalibrisanim pomoću
standardnih rastvora kobalta-58, kobalta-57 i kobalta-60,
Videti Radiofarmaceutski preparati (125). kao što je opisano u monografiji Radiofarmaceutski prepa-
rati (125). Spektar se ne razlikuje značajno od spektra
standardnog rastvora kobalta-58. Odrede se relativne koli-
čine prisutnih kobalta-58, kobalta-57 i kobalta-60.
1997:0270
Kobalt-57 ima vreme poluraspada 271 dan, a njegovi
CIJANOKOBALAMIN (58Co), najznačajniji gama fotoni imaju energiju od 0,122 MeV.
Kobalt-60 ima vreme poluraspada 5,27 godina, a njegovi
RASTVOR najznačajniji gama fotoni imaju energiju od 1,173 MeV i
1,332 MeV. Najviše 1 % ukupne radioaktivnosti potiče od
kobalta-60, a najviše 2 % ukupne radioaktivnosti potiče od
Cyanocobalamini (58Co) solutio kobalta-57, kobalta-60 i ostalih radionuklidnih nečistoća.

jom (2.2.29).
DEFINICIJA
Poredbeni rastvor. Rastvori se 10 mg cijanokobalamina
Cijanokobalamin (58Co), rastvor je rastvor 58Co--(5,6- HRS u mobilnoj fazi i dopuni do 100 ml mobilnom fazom.
dimetilbenzimidazol-1-il)cijanokobamida, koji može da Dopuni se 2 ml ovog rastvora do 100 ml mobilnom fazom.
sadrži stabilizator i konzervans. Kobalt-58 je radioaktivni Koristi se u toku 1 h.
izotop kobalta i može da se dobije neutronskim ozračiva-
njem nikla. Cijanokobalamin (58Co) može da se proizvede Hromatografski postupak može da se izvede korišćenjem:
rastom pogodnih mikroorganizama u podlozi koja sadrži
(58Co) kobalt(II)-jon. Rastvor sadrži najmanje 90,0 % i naj- - kolone od nerđajućeg čelika dužine 0,25 m, unutrašnjeg
više 110,0 % radioaktivnosti kobalta-58, deklarisane na prečnika 4 mm, napunjene silikagelom za hromatogra-
datum označen na signaturi. Najmanje 90 % kobalta-58 je u fiju, oktilsilil R (5m),
obliku cijanokobalamina.
- mobilne faze, protoka 1,0 ml/min, pripremljene na sle-
deći način: pomeša se 26,5 zapremina metanola R i 73,5
OSOBINE zapremina rastvora 10 g/l natrijum-hidrogenfosfata R,
podesi se pH na 3,5 fosfornom kiselinom R, koristi se 2
dana,
Bistar, bezbojan ili slabo ružičast rastvor.
Kobalt-58 ima vreme poluraspada 70,8 dana i emituje (+) i - detektora radioaktivnosti, podešenog za merenje ko-
gama zračenje. balta-58,

- detektora, spektrofotometra, podešenog na 361nm, opremu za brojanje i upoređujući sa standardnim rastvorom

kobalta-58 ili mereći na instrumentu koji je kalibrisan tak-
- injektora sa petljom. vim rastvorom.
Injektuje se 100 l ispitivanog rastvora i snimi hromato-

gram u trajanju od 3 retenciona vremena pika cijanokobala- ČUVANJE
mina. Integriše se površina pika, i izračuna % kobalta-58,
koji je prisutan u obliku cijanokobalamina. Injektuje se 100 Čuva se zaštićeno od svetlosti na temperaturi od 2 °C do
l poredbenog rastvora i snimi hromatogram u toku 30 min. 8 °C, pod uslovima propisanim u monografiji Radiofa–
rmaceutski preparati (125).
RADIOAKTIVNOST
OZNAČAVANJE
Radioaktivnost se meri kao što je opisano u monografiji
Radiofarmaceutski preparati (125), koristeći odgovarajuću Videti Radiofarmaceutski preparati (125).

GALIJUM (67Ga)-CITRAT, INJEKCIJA
G
1997:0555 (98*)
ISPITIVANJA
GALIJUM (67Ga)-CITRAT,
INJEKCIJA pH (2.2.3). pH vrednost injekcije je od 5,0 do 8,0,
67
Gallii ( Ga) citratis solutio iniectabilis odgovarajućim instrumentom, kao što je opisano u
monografiji Radiofarmaceutski preparati (125). Spektar se
ne razlikuje značajno od spektra standardnog rastvora gali-
juma-67, osim razlika koje se odnose na galijum-66. Gali-
jum-66 ima vreme poluraspada 9,4 h i njegov najznačajniji
DEFINICIJA foton ima energiju 1,039 MeV. Najviše 0,2 % ukupne
radioaktivnosti odgovara galijumu-66.
Galijum (67Ga)-citrat, injekcija je sterilan rastvor galijuma-
67 u obliku galijum-citrata. Može da se izotonizira dodat- Cink. U 0,1 ml ispitivane injekcije doda se 0,9 ml vode R, 5
kom natrijum-hlorida i natrijum-citrata i može da sadrži ml rastvora acetatnog pufera pH 4,7 R, 1 ml 250 g/l ras-
odgovarajući konzervans, kao što je benzilalkohol. Gali- tvora natrijum-tiosulfata R i 5,0 ml rastvora ditizona
jum-67 je radioaktivni izotop galijuma, a može da se dobije pripremljenog na sledeći način: rastvori se 10 mg ditizona R
ozračivanjem cinka, koji može biti obogaćen cinkom-68, u 100 ml metiletilketona R, ostavi da stoji 5 min, filtrira i,
protonima odgovarajuće energije. Galijum-67 se može neposredno pre upotrebe, odmerena zapremina rastvora
izdvojiti iz cinka ekstrakcijom ili hromatografijom na ko- razblaži se metiletilketonom R 10 puta. Energično se mućka
loni. Injekcija sadrži najmanje 90,0 % i najviše 110,0 % 2 min i odvoji se organski sloj. Izmeri se apsorbancija
radioaktivnosti galijuma-67, deklarisane na dan i čas ozna- (2.2.25) organskog sloja na 530 nm, koristeći organski sloj
čen na signaturi. Najviše 0,2 % ukupne radioaktivnosti rastvora slepe probe kao rastvor za kompenzaciju.
odgovara galijumu-66. Apsorbancija nije veća od apsorbancije organskog sloja
dobijenog na isti način sa 0,1 ml cinka, standardnog ras-
tvora (5 ppm Zn) R.
OSOBINE
Sterilnost. Odgovara zahtevima testa na sterilnost, propisa-
Bistar, bezbojan rastvor. nim u monografiji Radiofarmaceutski preparati (125).
Injekcija može biti odobrena za upotrebu pre završetka testa.
Galijum-67 ima vreme poluraspada 3,26 dana, a emituje
gama zračenje.
RADIOAKTIVNOST
IDENTIFIKACIJA Radioaktivnost se meri kao što je opisano u monografiji

A. Spektar gama zračenja snimi se odgovarajućim opremu i upoređujući sa standardnim rastvorom galijuma-
instrumentom, opisanim u monografiji Radiofarmaceut- 67 ili mereći na instrumentu koji je kalibrisan takvim
ski preparati (125). Spektar se ne razlikuje značajno od rastvorom.
spektra standardnog rastvora galijuma-67, mereno
direktnim poređenjem ili instrumentom kalibrisanim po-
moću ovog rastvora. Standardni rastvori galijuma-67 ČUVANJE
mogu se nabaviti iz laboratorija priznatih od strane ov-
lašćene ustanove. Najznačajnije energije gama fotona su
0,093 MeV, 0,185 MeV i 0,300 MeV. Videti Radiofarmaceutski preparati (125).
B. U 0,2 ml ispitivane injekcije doda se 0,2 ml 1 g/l ras-

tvora gvožđe(III)-hlorida R i 0,1 % V/V hlorovodonične OZNAČAVANJE
kiseline R i pomeša. Boja se uporedi sa bojom rastvora
koji sadrži 9 g/l benzilalkohola R i 7 g/l natrijum-hlo-
Videti Radiofarmaceutski preparati (125).
rida R dobijenog na isti način. Žuta boja se razvija samo
u ispitivanom rastvoru.

HROM (51Cr)-EDETAT, INJEKCIJA
H
1997:0266 Radionuklidna čistoća. Spektar gama zračenja snimi se
odgovarajućim instrumentom opisanim u monografiji
HROM (51Cr)-EDETAT, INJEKCIJA Radiofarmaceutski preprati (125). Spektar se ne razlikuje
značajno od spektra standardnog rastvora hroma-51.
Radiohemijska čistoća. Ispituje se zonskom elektrofore-
Chromii (51Cr) edetatis solutio iniectabilis zom na potpornom medijumu (2.2.31), koristeći papirnu
traku kao potporni medijum i rastvor koji sadrži 0,2 g/l
barbiton-natrijuma R i 10 g/l natrijum-nitrata R kao
elektrolit. Pogodan je papir sledećih osobina: masa po jedi-
DEFINICIJA nici površine 120 g/m2; debljina 0,22 mm; kapilarno
pomeranje od 105 mm do 115 mm za 30 min.
Hrom (51Cr)-edetat, injekcija je sterilan rastvor koji sadrži Na papir se nanese 10 l injekcije, u obliku trake širine 3
hrom-51 u obliku kompleksa hroma(III) sa etilendiami- mm, na rastojanju 10 cm od katode. Uključi se stabilizo-
notetrasirćetnom kiselinom koja je prisutna u višku. Može vana struja u toku 30 min da se dobije električno polje od
da se izotonizira dodatkom natrijum-hlorida i može da oko 30 V/cm. 51Cr hrom- edetat se pomera oko 5 cm u
sadrži pogodan konzervans, kao što je benzilalkohol. Hrom- pravcu anode. 51Cr hromat se pomera oko 10 cm u pravcu
51 je radioaktivni izotop hroma, a može da se dobije neu- anode, a 51Cr hrom(III)-jon se pomera oko 7 cm u pravcu
tronskim ozračivanjem hroma, prirodnog izotopskog sas- katode. Raspodela radioaktivnosti se odredi odgovarajućim
tava ili obogaćenog hromom-50. Injekcija sadrži najmanje detektorom. Najmanje 95 % ukupne radioaktivnosti nađene
90,0 % i najviše 110,0 % radioaktivnosti hroma-51, dekla-
na traci odgovara 51Cr hrom-edetatu.
risane na dan i čas označen na signaturi. Najmanje 95 %
radioaktivnosti odgovara hromu-51 u obliku hrom-edetata. Hrom. Pripremi se poredbeni rastvor (1 mg/ml Cr) na sle-
Injekcija sadrži promenljivu količinu hroma (Cr), koja ne deći način: rastvori se 0,96 g hrom(III)-kalijum-sulfata R i
prelazi 1 mg/ml. 2,87 g natrijum-edetata R u 50 ml vode R, pusti da ključa
10 min, ohladi se, podesi pH vrednost na 3,5 do 6,5 natri-
jum-hidroksidom, rastvorom, razblaženim R i dopuni do
OSOBINE 100,0 ml vodom R. Izmeri se apsorbancija (2.2.25) ispiti-
vane injekcije i poredbenog rastvora na apsorpcionom
Bistar, ljubičast rastvor. maksimumu na 560 nm. Apsorbancija ispitivane injekcije
nije veća od apsorbancije poredbenog rastvora.
Hrom-51 ima vreme poluraspada 27,7 dana, a emituje gama
zračenje. Sterilnost. Odgovara zahtevima testa na sterilnost, propisa-
IDENTIFIKACIJA
RADIOAKTIVNOST
A. Spektar gama zračenja snimi se odgovarajućim
instrumentom, kao što je opisano u monografiji Radio- Radioaktivnost se meri kao što je opisano u monografiji
farmaceutski preparati (125). Spektar se ne razlikuje Radiofarmaceutski preparati (125), koristeći odgovarajuću
značajno od spektra standardnog rastvora hroma-51. opremu za brojanje i upoređujući sa standardnim rastvorom
Standardni rastvori hroma-51 dobijaju se iz laboratorija hroma-51 ili mereći na instrumentu koji je kalibrisan tak-
priznatih od strane ovlašćene ustanove. Gama foton ima vim rastvorom.
energiju od 0,320 MeV.
B. Ispituje se elektroforetogram dobijen u ispitivanju ČUVANJE
radiohemijske čistoće. Raspodela radioaktivnosti dopri-
nosi identifikaciji preparata. Videti Radiofarmaceutski preparati (125).
ISPITIVANJA OZNAČAVANJE
pH (2.2.3). pH vrednost rastvora je od 3,5 do 6,5. Videti Radiofarmaceutski preparati (125).

HUMANI FIBRINOGEN, OSUŠEN JODIRAN (125I)
1997:0604 dotičnoj zemlji. Pokazuje se da preparat sadrži proteine

humanog porekla i da daje negativne rezultate sa
HUMANI FIBRINOGEN, OSUŠEN antiserumima specifičnim za proteine plazme drugih vr-
sta.
JODIRAN (125I)
C. Ispitivanje koagulabilnosti takođe doprinosi identifika-
ciji preparata.
Fibrinogenum humanum iodinatum (125I)
cryodesiccatum ISPITIVANJA
pH (2.2.3). pH vrednost rekonstituisanog preparata je od

DEFINICIJA 6,0 do 8,5.
Humani fibrinogen, osušen jodiran (125I) je sterilan, apiro- Jod-126. Spektar gama i X zračenja snimi se rekonstituisa-
gen preparat humanog fibrinogena obeležen jodom-125. nog preparata odgovarajućim instrumentom, kao što je opi-
Humani fibrinogen je pripremljen iz plazme koja odgovara sano u monografiji Radiofarmaceutski preparati (125),
zahtevima monografije Humana plazma za frakcionisanje poređenjem sa standardnim rastvorima joda-125 i cezijuma-
(853). 137. Utvrđuju se relativani iznosi prisutnih joda-125 i joda-
126, pod pretpostavkom da se gama foton joda-126, ener-
Metoda pripremanja je dizajnirana tako da se izbegne gije 0,666 MeV, emituje u 33 % raspada i da se gama foton
unošenje ili da se inaktiviraju poznati infektivni agensi i da cezijuma-137, energije 0,661 MeV, emituje u 85,4 % ras-
se dobije finalni proizvod koji sadrži najmanje 80 % pada.
fibrinogena od ukupnog sadržaja proteina. Preparat može
da sadrži aditive kao što su natrijum-citrat i humani albu- Radiohemijska čistoća. Ispituje se rekonstituisani preparat
min. zonskom elektroforezom na potpornom medijumu (2.2.31),
koristeći papirnu traku dužine 200 mm kao potporni medi-
Rekonstituisani preparat sadrži najmanje 85,0 % i najviše jum i rastvor fosfatnog pufera pH 6,4 R kao elektrolit. Na
115,0 % radioaktivnosti joda-125, deklarisane na dan nave- papir se nanese 10 l rekonstituisanog preparata u obliku
den na signaturi. Najmanje 95 % radioaktivnosti odgovara trake širine 3 mm, na rastojanju 100 mm od anode. Primeni
jodu-125 vezanom za protein, a najmanje 80 % ukupne se električni potencijal od oko 200 V u toku 60 min koris-
radioaktivnosti odgovara supstancama vezanim za protein teći stabilisanu struju. Ostavi se da se traka osuši. Raspo-
koagulacije. Najviše 1,0 % ukupne radioaktivnosti odgo- dela radioaktivnosti se odredi odgovarajućim detektorom.
vara jodu-126. Jodidni jon se pomera oko 7 cm u pravcu anode, a jodirani
fibrinogen ostaje skoro na startnoj tački. Radioaktivnost
koja odgovara jodu-125 vezanom za protein predstavlja
OSOBINE najmanje 95 % ukupne radioaktivnosti elektroforetograma.
Beo ili bledožut prašak, odnosno trošna čvrsta masa. Koagulabilnost. U 0,2 ml rekonstituisanog preparata doda
se 5 ml humane plazme, promeša i posle mešanja prebaci
Jod-125 ima vreme poluraspada 60,1 dan, a emituje gama i po 1 ml smeše u dve bočice koje sadrže po 2 ml rastvora
X zračenje. fosfatnog pufera pH 6,4 R. U jednu bočicu se doda 0,1 ml
rastvora koji sadrži 10 jedinica trombina, goveđeg R. (Jedna
jedinica trombina će koagulisati 2,5 g/l fibrinogena ( 90 %
IDENTIFIKACIJA koagulisanog) u toku 15 s na 37 ºC). Staklenim
defibrinacionim štapićem se dobro promeša sadržaj ove
A. Spektar gama i X zračenja snimi se rekonstituisanog bočice i ostavi da stoji najmanje 1 h, bez vađenja štapića.
preparata odgovarajućim instrumentom, kao što je opi- Izvadi se koagulum staklenim štapićem i oba se bace. Uzme
sano u monografiji Radiofarmaceutski preparati (125). se 1 ml ostatka rastvora i 1 ml kontrolnog rastvora u koji
Spektar se ne razlikuje značajno od spektra standardnog nije dodat trombin, goveđi. Meri se radioaktivnost oba ras-
rastvora joda-125, ne uzimajući u obzir razlike koje se tvora i određuje se procenat radioaktivnosti uklonjen sa
pripisuju prisustvu joda-126. Standardni rastvori joda- koagulumom.
125 i cezijuma-137 dobijaju se iz laboratorija priznatih
od strane ovlašćene ustanove. Najznačajniji foton Najmanje 80 % ukupne radioaktivnosti se nalazi u koagu-
preparata ima energiju 0,027 MeV, koja odgovara X lumu.
zracima telura. Jod-126 ima vreme poluraspada 13,0
dana, a njegovi najznačajniji gama fotoni imaju energiju Sterilnost. Rekonstituisani preparat odgovara zahtevima
testa na sterilnost, propisanim u monografiji
od 0,388 MeV i 0,666 MeV.
Radiofarmaceutski preparati (125). Preparat može biti
B. Izvodi se test precipitacije za rekonstituisani preparat odobren za upotrebu pre završetka testa.
pomoću odgovarajućih vrsta specifičnih antiseruma.
Test se izvodi korišćenjem antiseruma, specifičnih za Bakterijski endotoksini. Rastvori se sadržaj jedne bočice u
proteine plazme svih vrsta domaćih životinja koje se odgovarajućoj zapremini (V ml) propisanog rastvarača.
koriste za pripremu materijala biološkog porekla u Maksimalna dozvoljena koncentracija je 175/V i.j. endotok-
sina po mililitru.

HUMANI FIBRINOGEN, OSUŠEN JODIRAN (125I)
RADIOAKTIVNOST OZNAČAVANJE
Meri se radioaktivnost rekonstituisanog preparata, kao što Videti Radiofarmaceutski preparati (125).
je opisano u monografiji Radiofarmaceutski preparati (125),
koristeći odgovarajuću opremu za brojanje i upoređujući sa Na signaturi se navodi:
standardnim rastvorom joda-125 ili mereći na instrumentu - način rekonstitucije,
koji je kalibrisan takvim rastvorom. Koristiti instrument u
koji je ugrađen scintilacioni detektor, kao što je tanki kristal - da preparat treba da se koristi odmah posle rekonstitu-
natrijum jodida, i podesiti instrument tako da je doprinos cije.
radioaktivnosti joda-126 sveden na minimum.
ČUVANJE

INDIJUM (111In)-OKSIN, RASTVOR
I
se ne razlikuje značajno od spektra standardnog rastvora
1997:1109
indijuma-111, ne uzimajući u obzir razlike koje se pripi-
suju prisustvu indijuma-114m, pri merenju bilo direkt-
INDIJUM (111In)-OKSIN, RASTVOR nim poređenjem bilo instrumentom kalibrisanim takvim
rastvorom. Standardni rastvori indijuma-111 i indijuma-
114m nabavljaju se iz laboratorija priznatih od strane
Indii (111In) oxini solutio ovlašćene ustanove. Najznačajniji gama fotoni indi-
juma-111 imaju energiju od 0,171 MeV i 0,245 MeV.
B. Prenese se od 5 mg do 10 mg magnezijum-oksida R u
staklenu posudu unutrašnjeg prečnika približno 20 mm.
Doda se 20 l ispitivanog rastvora. Ispituje se pod UV
svetlošću na 365 nm. Nastaje svetložuta fluorescencija.
C. Raspodela radioaktivnosti između organske i vodene
faze u ispitivanju radiohemijske čistoće doprinosi
identifikaciji preparata.
ISPITIVANJA
Slika 7
111
C27H18[ In]N3O3 Mr 547,2 Radionuklidna čistoća. Spektar gama i X zračenja snimi
se odgovarajućim instrumentom, kao što je opisano u
DEFINICIJA monografiji Radiofarmaceutski preparati(125). Spektar ne
sme značajno da se razlikuje od spektra standardnog ras-
Indijum (111In)-oksin, rastvor je sterilan rastvor indijuma- tvora indijuma-111, osim razlika izazvanih prisustvom indi-
111 u obliku kompleksa sa 8-hidroksihinolinom. Može da juma-114m.
sadrži pogodne površinski aktivne supstance i može da se
izotonizira dodatkom natrijum-hlorida i pogodnog pufera. Indijum 114m. Ispitivanje se izvodi pošto se ostavi dovo-
Indijum-111 je radioaktivni izotop indijuma, a može da se ljno vremena da se raspadnu kratkoživeće nečistoće, kao
dobije ozračivanjem kadmijuma protonima pogodne ener- što je indijum-110m. Uzme se zapreminski ekvivalent 30
gije. Rastvor sadrži najmanje 90,0 % i najviše 110,0 % MBq i snimi spektar gama zračenja odgovarajućim detekto-
radioaktivnosti indijuma-111, deklarisane na dan i čas rom sa olovnom zaštitom debljine 6 mm, postavljenom
označen na signaturi. Najviše 0,25 % ukupne radioaktivno- između uzorka i detektora. Odziv u oblasti koja odgovara
sti odgovara radionuklidima različitim od indijuma-111. energiji fotona od 0,558 MeV i energiji fotona indijuma-
Najmanje 90 % radioaktivnosti odgovara indijumu-111 114m od 0,725 MeV ne prelazi odziv dobijen korišćenjem
kompleksiranom sa oksinom. Priprema se bez dodatka no- standardnog rastvora indijuma-114m (0,25 %) aktivnosti 75
sača, a specifična radioaktivnost je najmanje 1,85 GBq kBq, merenog pod istim uslovima, pri čemu se sva merenja
indijuma-111 po mikrogramu indijuma. preračunavaju na referentni dan i čas administracije.
(Treba da se zapazi da je indijum (111In)-oksin rastvor
OSOBINE prekursor koji se koristi za in vitro obeležavanje leukocita
ili trombocita pre njihovog ponovnog ubrizgavanja paci-
Bistar, bezbojan rastvor. jentu. On nije namenjen za direktnu primenu.) Standardni
rastvori indijuma-111 i indijuma-114m mogu se nabaviti iz
Indijum-111 ima vreme poluraspada 2,8 dana, a emituje laboratorija priznatih od strane ovlašćene ustanove.
gama i X zračenje.
Radiohemijska čistoća. U silaniziran levak za odvajanje
koji sadrži 3 ml 9 g/l rastvora natrijum hlorida R doda se
IDENTIFIKACIJA 100 l ispitivanog rastvora i promeša. Doda se 6 ml okta-
nola R i energično se promućka. Ostavi se da se faze odvoje
A. Ispitivanje se izvodi pošto se ostavi dovoljno vremena
i onda se odlije donji sloj u pogodnu bočicu za brojanje.
da se raspadnu kratkoživeće nečistoće, kao što je indi-
Gornji sloj se potpuno odlije u sličnu bočicu. U levak se
jum-110m. Spektar gama i X zračenja snimi se
doda 1 ml oktanola R, energično se promućka i odlije u
bočicu koja sadrži organsku frakciju. Doda se 5 ml
monografiji Radiofarmaceutski preparati (125). Spektar
hlorovodonične kiseline, razblažene R u levak, energično se

INDIJUM (111In)-PENTETAT, INJEKCIJA
promućka i ovaj se rastvor posle ispiranja odlije u treću Indijum-111 ima vreme poluraspada 2,8 dana, a emituje
bočicu. Sve bočice se zatvore i u svakoj se izmeri gama i X zračenje.
radioaktivnost odgovarajućim instrumentom, kao što je
opisano u monografiji Radiofarmaceutski preparati (125).
Izračuna se radiohemijska čistoća tako što se radioaktivnost IDENTIFIKACIJA
kompleksa indijum-111-oksina nađenog u organskoj fazi
izrazi kao procenat od radioaktivnosti izmerene u tri ras- A. Spektar gama i X zračenja snimi se odgovarajućim
tvora. Najmanje 90 % radioaktivnosti odgovara indijumu- instrumentom, kao što je opisano u monografiji
111 kompleksiranom sa oksinom. Radiofarmaceutski preparati (125). Spektar se ne razli-
kuje značajno od spektra standardnog rastvora indi-
juma-111, ne uzimajući u obzir razlike koje odgovaraju
prisustvu indijuma-114m, pri merenju bilo direktnim
poređenjem bilo instrumentom kalibrisanim takvim
rastvorom. Standardni rastvori indijuma-111 i indijuma-
RADIOAKTIVNOST 114m nabavljaju se iz laboratorija priznatih od strane
ovlašćene ustanove. Najznačajniji gama fotoni indi-
Radioaktivnost se meri kao što je opisano u monografiji juma-111 imaju energiju od 0,171 MeV i 0,245 MeV.
opremu za brojanje i upoređujući sa standardnim rastvorom B. Ispituje se hromatogram dobijen u ispitivanju
indijuma-111 ili mereći na instrumentu koji je kalibrisan radiohemijske čistoće. Raspodela radioaktivnosti dopri-
takvim rastvorom. nosi identifikaciji preparata.
ČUVANJE
ISPITIVANJA
pH (2.2.3). pH vrednost injekcije je od 7,0 do 8,0.
OZNAČAVANJE Radionuklidna čistoća. Spektar gama i X zračenja snimi
se odgovarajućim instrumentom, kao što je opisano u
Videti Radiofarmaceutski preparati (125). monografiji Radiofarmaceutski preparati(125). Spektar ne
sme značajno da se razlikuje od spektra standardnog ras-
tvora indijuma-111, osim razlika izazvanih prisustvom indi-
1997:0670 juma-114m.
Indijum 114m. Ostavi se uzorak ispitne injekcije dovoljno
INDIJUM (111In)-PENTETAT, dugo da radioaktivnost indijuma-111 opadne do dovoljno
INJEKCIJA niskog nivoa koji dozvoljava detekciju radionuklidnih
nečistoća. U odgovarajućem instrumentu, kalibrisanom
pomoću standardnog rastvora indijuma-114m, snimi se
Indii (111In) pentetatis solutio iniectabilis spektar gama zračenja materijala koji se raspada. Indijum-
114m ima vreme poluraspada 49,5 dana, a njegov najzna-
čajniji gama foton ima energiju od 0,190 MeV. Radioakti-
DEFINICIJA vnost izazvana indijumom-114m najviše je 0,2 % ukupne
radioaktivnosti na dan i čas primene.
Indijum (111In)-pentetat, injekcija je sterilan, apirogen ras-
tvor koji sadrži indijum-111 u obliku indijum- Radiohemijska čistoća. Ispituje se hromatografijom na
dietilentriaminopentaacetata. Može da sadrži kalcijum i tankom sloju (2.2.27), kao što je opisano u monografiji
može da se izotonizira dodatkom natrijum-hlorida i Radiofarmaceutski preparati (125), na silikagelu kao adsor-
odgovarajućeg pufera. Indijum-111 je radioaktivni izotop bensu na foliji od fiberglasa. Zagreva se 10 min na 110 C.
indijuma, a može da se dobije ozračivanjem kadmijuma, Koristi se tako da u toku razvijanja mobilna faza migrira u
koji može da bude obogaćen kadmijumom-111 ili kadmiju- dužini od 10 cm do 15 cm za oko 10 min.
mom-112, protonima odgovarajuće energije. Injekcija sa-
drži najmanje 90 % i najviše 110 % radioaktivnosti indi- Nanese se od 5 l do 10 l ispitivane injekcije i ostavi da se
juma-111, deklarisane na dan i čas označen na signaturi. osuši. Hromatogram se razvija u dužini od 10 cm do 15 cm
Radioaktivnost koja odgovara indijumu-114m najviše je uz mobilnu fazu: 9 g/l rastvor natrijum-hlorida R. Ostavi se
0,2 % ukupne radioaktivnosti na dan i čas primene. Najma- da se osuši na vazduhu. Odredi se raspodela radioaktivnosti
nje 95 % radioaktivnosti odgovara indijumu-111 komple- odgovarajućim detektorom. Indijum-pentetat kompleks
ksiranom sa pentetatom. migrira blizu fronta mobilne faze. Radioaktivnost mrlje
koja odgovara kompleksu indijum-pentetata predstavlja
najmanje 95 % ukupne radioaktivnosti hromatograma.
OSOBINE
Kadmijum. Najviše 5 g/ml Cd, određeno atomskom
Bistar, bezbojan rastvor. apsorpcionom spektrometrijom (Metoda II.2.2.23).

INDIJUM (111In)-PENTETAT, INJEKCIJA
Ispitivani rastvor. Pomeša se 0,1 ml ispitivane injekcije sa Bekterijski endotoksini (2.6.14). Najviše 14/V i.j.
0,9 ml smeše 1 zapremina hlorovodonične kiseline R i 99 endotoksina po mililitru. V je maksimalna preporučena
zapremina vode R. doza u mililitrima.
Poredbeni rastvori. Rastvori za poređenje se pripremaju

koristeći kadmijum, standardni rastvor (0,1 % Cd) R, koji RADIOAKTIVNOST
se razblažuje smešom 1 zapremina hlorovodonične kiseline
R i 99 zapremina vode R. Radioaktivnost se meri kao što je opisano u monografiji
Izmeri se apsorbancija na 228,8 nm, koristeći lampu sa šup- Radiofarmaceutski preparati (125), koristeći odgovarajuću
ljom katodom za kadmijum kao izvor zračenja i vazduh- opremu za brojanje i upoređujući sa standardnim rastvorom
indijuma-111 ili mereći na instrumentu koji je kalibrisan
acetilenski plamen.
takvim rastvorom.
Nekompleksirana dietilentriaminopentasirćetna kiselina.
U mikro-epruveti pomeša se 100 l ispitivane injekcije sa
100 l sveže pripremljenog 1 g/l rastvora hidroksi ČUVANJE
naftolplavog, natrijumove soli R u 1 M natrijum-hidroksidu
R. Doda se 50 l 0,15 g/l rastvora kalcijum-hlorida R. Ras- Videti Radiofarmaceutski preparati (125).
tvor ostaje ružičastoljubičast ili se menja iz plave boje u
ružičastoljubičastu (0,4 mg/ml).
OZNAČAVANJE
nim u monografiji Radiofarmaceutski preparati (125). Videti Radiofarmaceutski preparati (125).

JODBENGVAN (123I), INJEKCIJA
J
zrake energije od 0,027 MeV, a fotone energije od
1997:1113 (99*)
0,035 MeV. Telur-121 ima vreme poluraspada 19,2
dana, a najznačajniji fotoni imaju energiju od 0,507
JODBENGVAN (123I), INJEKCIJA MeV i 0,573 MeV. Rastvori standardnog joda-123,
joda-125 i telura-121 dobijaju se iz laboratorija prizna-
tih od strane ovlašćene ustanove.
Iobengvani (123I) solutio iniectabilis
B. Ispituje se hromatogram dobijen u ispitivanju
nosi identifikaciji preparata.
ISPITIVANJA

C8H10[123I]N3 odgovarajućim instrumentom, kao što je opisano u
monografiji Radiofarmaceutski preparati (125). Odrede se
relativni iznosi joda-125, telura-121 i drugih prisutnih
DEFINICIJA
radionuklidnih nečistoća. Ne smeju da se detektuju radionu-
Jobengvan (123I), injekcija je sterilan rastvor 1-(3- klidi sa vremenom poluraspada većim od joda-125. Za
123Ijodbenzil)gvanidina ili njegovih soli, bez prisustva određivanje joda-125, telura-121 i drugih radionuklidnih
bakterijskih endotoksina. Može da sadrži odgovarajući pu- nečistoća, rastvor koji se ispituje drži se dovoljno dugo da
fer, odgovarajući katalizator za obeležavanje, kao što je se radioaktivnost joda-123 smanji na nivo koji dozvoljava
jonski bakar, odgovarajući stabilizator za obeležavanje, kao detekciju radionuklidnih nečistoća. Spektar gama i X zrače-
što je askorbinska kiselina, i konzervanse. Jod-123 je radio- nja radioaktivnog materijala snimi se odgovarajućim instru-
aktivni izotop joda, a može da se dobije protonskim ozra- mentom, kao što je opisano u monografiji Radiofarmaceut-
čivanjem ksenona obogaćenog ksenonom-124 (najmanje ski preparati (125). Najviše 0,35 % ukupne radioaktivnosti
98 %), posle čega, preko cezijuma-123, nastaje ksenon-123. sme da odgovara radionuklidima različitim od joda-123.
Injekcija sadrži najmanje 90,0 % i najviše 110,0 % radio- Injekcija može da bude odobrena za upotrebu pre završetka
aktivnosti joda-123, deklarisane na dan i čas označen na ispitivanja.
signaturi. Najmanje 95 % radioaktivnosti odgovara jodu- Radiohemijska čistoća. Ispituje se tečnom hromatografi-
123 u obliku jodbengvana. Specifična radioaktivnost je naj- jom (2.2.29).
manje 10 GBq joda-123 po gramu jodbengvan baze. Naj-
više 0,35 % ukupne radioaktivnosti odgovara radionukli- Ispitivani rastvor. Ispitivana injekcija.
dima različitim od joda-123. Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 0,100 g natrijum-jodida
R u mobilnoj fazi i dopuni do 100,0 ml mobilnom fazom.
OSOBINE Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 20,0 mg jodbengvan-
sulfata HRS u 50 ml mobilne faze i dopuni do 100,0 ml
Bistar, bezbojan ili slabožut rastvor.
mobilnom fazom.
Jod-123 ima vreme poluraspada 13,2 h, a emituje gama i X Hromatografski postupak može da se izvede korišćenjem:
zračenje.
- kolone od nerđajućeg čelika, dužine 0,25 m i unutraš-
IDENTIFIKACIJA hromatografiju R (5 m),
A. Spektar gama i X zračenja snimi se odgovarajućim - mobilne faze: 80 g/l rastvor amonijum-nitrata R –
instrumentom kao što je opisano u monografiji amonijak, razblaženi R2 - metanol R (1:2:27 V/V/V),
Radiofarmaceutski preparati (125). Spektar se ne razli- protoka 1,0 ml/min,
kuje značajno od spektra standardnog rastvora joda-123,
osim razlika koje se mogu pripisati prisustvu joda-125, - pogodnog detektora radioaktivnosti,
telura-121 i drugih radionuklidnih nečistoća. Najznačaj- - detektora, spektrofotometra, podešenog na 254 nm i
niji gama foton joda-123 ima energiju od 0,159 MeV. snabdevenog protočnom kivetom,
Jod-125 ima vreme poluraspada 59,4 dana, a emituje X
- injektora sa petljom od 10 l.

JODBENGVAN (131I), INJEKCIJA ZA DIJAGNOSTIČKU PRIMENU
Injiciraju se ispitivani rastvor i rastvori za poređenje. DEFINICIJA

Najmanje 95 % radioaktivnosti hromatograma pripada piku
koji odgovara jodbengvanu. Najviše 4 % radioaktivnosti Jodbengvan (131I), injekcija za dijagnostičku primenu je
pripada piku koji odgovara jodidu, a najviše 1 % sterilan rastvor 1-(3-131Ijodbenzil)gvanidina ili njegovih
radioaktivnosti pripada drugim pikovima. soli, bez prisustva bakterijskih endotoksina. Može da sadrži
odgovarajući pufer. Takođe može da sadrži odgovarajući
Specifična radioaktivnost. Specifična radioaktivnost se
izračuna iz rezultata dobijenih u ispitivanju radiohemijske katalizator za obeležavanje, kao što je jonski bakar, i
čistoće. Sadržaj jodbengvan-sulfata odredi se iz površina odgovarajući stabilizator za obeležavanje, kao što je
pikova koji odgovaraju jodbengvanu na hromatogramima askorbinska kiselina. Može da sadrži i konzervanse. Jod-
ispitivanog rastvora i poredbenog rastvora (b). Koncentra- 131 je radioaktivni izotop joda, a može da se dobije
cija jodbengvan baze se izračuna množenjem dobijenog ozračivanjem telura neutronima ili izdvajanjem iz fisionih
rezultata sa 0,85. fragmenata uranijuma. Injekcija sadrži najmanje 90,0 % i
najviše 110,0 % radioaktivnosti joda-131, deklarisane na
Sterilnost. Odgovara zahtevima testa na sterilnost, propisa- dan i čas označen na signaturi. Najmanje 94 %
nim u monografiji Radiofarmaceutski preparati (125). radioaktivnosti odgovara jodu-131 u obliku jodbengvana.
Injekcija može biti odobrena za upotrebu pre završetka testa. Specifična radioaktivost je najmanje 20 GBq joda-131 po
gramu jodbengvan baze.
Bakterijski endotoksini (2.6.14). Najviše 175/V i.j.
endotoksina po mililitru gde je V maksimalna preporučena
doza u mililitrima.
OSOBINE
RADIOAKTIVNOST Bistar, bezbojan ili slabožut rastvor.

Radioaktivnost se meri kao što je opisano u monografiji Jod-131 ima vreme poluraspada 8,04 dana, a emituje beta i
Radiofarmaceutski preparati (125), koristeći odgovarajuću gama zračenje.
opremu za brojanje i upoređujući sa standardnim rastvorom
joda-123 ili mereći na instrumentu koji je kalibrisan takvim
rastvorom. IDENTIFIKACIJA
ČUVANJE A. Pomoću odgovarajućeg instrumenta, kao što je opisano

u monografiji Radiofarmaceutski preparati (125), snimi
Čuva se zaštićeno od svetlosti, u uslovima propisanim u se spektar gama zračenja. Dobijeni spektar se ne razli-
monografiji Radiofarmaceutski preparati (125). kuje značajno od spektra standardnog rastvora joda-131.
Standardni rastvor joda-131 dobija se iz laboratorija
OZNAČAVANJE priznatih od strane ovlašćene ustanove. Najznačajniji
gama foton joda-131 ima energiju od 0,365 MeV.
B. Ispituje se hromatogram dobijen u ispitivanju radiohe-
Na signaturi se navodi: mijske čistoće. Raspodela radioaktivnosti doprinosi ide-
- specifična radioaktivnost izraženu u GBq joda-123 po ntifikaciji preparata.
ISPITIVANJA

1997:1111 (99*)
JODBENGVAN (131I), INJEKCIJA ZA odgovarajućim instrumentom, kao što je opisano u
DIJAGNOSTIČKU PRIMENU ne razlikuje značajno od spektra standardnog rastvora joda-
131. Određuju se relativni iznosi joda-131, joda-133, joda-
135 i drugih prisutnih radionuklidnih nečistoća. Jod-133
Iobenguani (131I) solutio iniectabilis ad ima vreme poluraspada 20,8 h, a njegovi najznačajniji gama
usum diagnosticum fotoni imaju energiju od 0,530 MeV i 0,875 MeV. Jod-135
ima vreme poluraspada 6,55 h, a njegovi najznačajniji gama
fotoni imaju energiju od 0,527 MeV, 1,132 MeV i 1,260
MeV. Više od 99,9 % ukupne radioaktivnosti odgovara
jodu-131.
jom (2.2.29).
C8H10[131I]N3 Ispitivani rastvor. Ispitivana injekcija.

JODBENGVAN (131I), INJEKCIJA ZA TERAPIJSKU PRIMENU
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 0,100 g natrijum-jodida Na signaturi se navodi:

- specifična radioaktivnost izražena u GBq joda-131 po
Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 20,0 mg jodbengvan- gramu jodbengvan baze.
sulfata HRS u 50 ml mobilne faze i dopuni do 100,0 ml
mobilnom fazom.
- kolone od nerđajućeg čelika, dužine 0,25 m i unutraš- 1997:1112 (99*)
hromatografiju R (5 m), JODBENGVAN (131I), INJEKCIJA ZA
- mobilne faze: 80 g/l rastvor amonijum-nitrata R – TERAPIJSKU PRIMENU
amonijak, razblaženi R2 - metanol R (1:2:27 V/V/V),
protoka 1,0 ml/min,
Iobenguani (131I) solutio iniectabilis ad
- pogodnog detektora radioaktivnosti, usum therapeuticum
- detektora, spektrofotometra, podešenog na 254 nm i
snabdevenog protočnom kivetom,
- injektora sa petljom od 10 l.

Injiciraju se ispitivani rastvor i rastvori za poređenje.
koji odgovara jodbengvanu. Najviše 5 % radioaktivnosti
pripada piku koji odgovara jodidu, a najviše 1 % Slika 12
radioaktivnosti pripada drugim pikovima. 131
C8H10[ I]N3
izračuna iz rezultata dobijenih u ispitivanju radiohemijske
čistoće. Sadržaj jodbengvan-sulfata odredi se iz površina DEFINICIJA
pikova koji odgovaraju jodbengvanu na hromatogramima
ispitivanog rastvora i poredbenog rastvora (b). Koncentra- Jodbengvan (131I), injekcija za terapijsku primenu je sterilan
cija jodbengvan baze se izračuna množenjem dobijenog rastvor 1-(3-131Ijodbenzil)gvanidina ili njegovih soli, bez
rezultata sa 0,85. prisustva bakterijskih endotoksina. Može da sadrži
odgovarajući pufer, odgovarajući katalizator za obeležava-
nje, kao što je jonski bakar, odgovarajući stabilizator za
obeležavanje, kao što je askorbinska kiselina, i konzervanse.
Jod-131 je radioaktivni izotop joda, a može da se dobije
Bakterijski endotoksini (2.6.14). Najviše 175/V i.j. ozračivanjem telura neutronima ili izdvajanjem iz fisionih
endotoksina po mililitru gde je V maksimalna preporučena fragmenata uranijuma. Injekcija sadrži najmanje 90,0 % i
doza u mililitrima. najviše 110,0 % radioaktivnosti joda-131, deklarisane na
dan i čas označen na signaturi. Najmanje 92 %
radioaktivnosti odgovara jodu-131 u obliku jodbengvana.
RADIOAKTIVNOST Specifična radioaktivnost je najmanje 400 GBq joda-131 po
opremu za brojanje i upoređujući sa standardnim rastvorom OSOBINE
rastvorom. Bistar, bezbojan ili slabožut rastvor.
Jod-131 ima vreme poluraspada 8,04 dana, a emituje beta i
gama zračenje.
ČUVANJE
Čuva se zaštićeno od svetlosti, u uslovima propisanim u

IDENTIFIKACIJA
monografiji Radiofarmaceutski preparati (125).
A. Pomoću odgovarajućeg instrumenta, kao što je opisano
u monografiji Radiofarmaceutski preparati (125), snimi
OZNAČAVANJE
se spektar gama zračenja. Dobijeni spektar, na osnovu
direktnog poređenja, ne razlikuje se značajno od spektra
standardnog rastvora joda-131. Standardni rastvori joda-

JODBENGVAN (131I), INJEKCIJA ZA TERAPIJSKU PRIMENU
131 dobijaju se iz laboratorija priznatih od strane ov- - injektora sa petljom od 10 l.

lašćene ustanove. Najznačajniji gama foton joda-131
ima energiju od 0,365 MeV. Injiciraju se ispitivani rastvor i rastvori za poređenje.
B. Ispituje se hromatogram dobijen u ispitivanju koji odgovara jodbengvanu. Najviše 7 % radioaktivnosti
radiohemijske čistoće. Raspodela radioaktivnosti dopri- pripada piku koji odgovara jodidu, a najviše 1 %
nosi identifikaciji preparata. radioaktivnosti pripada drugim pikovima.
ISPITIVANJA izračuna iz rezultata dobijenih u ispitivanju radiohemijske
čistoće. Sadržaj jodbengvan-sulfata odredi se iz površina
pH (2.2.3). pH vrednost rastvora je od 3,5 do 8,0. pikova koji odgovaraju jodbengvanu na hromatogramima
ispitivanog rastvora i poredbenog rastvora (b). Koncentra-
Radionuklidna čistoća. Spektar gama zračenja snimi se cija jodbengvan baze se izračuna množenjem dobijenog
odgovarajućim instrumentom, kao je opisano u monografiji rezultata sa 0,85.
Radiofarmaceutski preparati(125). Spektar se ne razlikuje
značajno od spektra standardnog rastvora joda-131. Odrede Sterilnost. Odgovara zahtevima testa na sterilnost, propisa-
se relativni iznosi joda-131, joda-133, joda-135 i drugih nim u monografiji Radiofarmaceutski preparati (125).
prisutnih radionuklidnih nečistoća. Jod-133 ima vreme Injekcija može biti odobrena za upotrebu pre završetka testa.
poluraspada 20,8 h, a njegovi najznačajniji gama fotoni Bakterijski endotoksini (2.6.14). Najviše 175/V i.j. endo-
imaju energiju od 0,530 MeV i 0,875 MeV. Jod-135 ima toksina po mililitru gde je V maksimalna preporučena doza
vreme poluraspada 6,55 h, a njegovi najznačajniji gama u mililitrima.
MeV. Najmanje 99,9 % ukupne radioaktivnosti odgovara
jodu-131. RADIOAKTIVNOST
jom (2.2.29). Radioaktivnost se meri kao što je opisano u monografiji
Ispitivani rastvor. Ispitivana injekcija. opremu za brojanje i upoređujući sa standardnim rastvorom
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 0,100 g natrijum-jodida rastvorom.
Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 20,0 mg jodbengvan-
sulfata HRS u 50 ml mobilne faze i dopuni do 100,0 ml ČUVANJE
mobilnom fazom.
Čuva se zaštićeno od svetlosti, u uslovima propisanim u
Hromatografski postupak može da se izvede korišćenjem: monografiji Radiofarmaceutski preparati (125).
- kolone od nerđajućeg čelika, dužine 0,25 m i unutraš-
njeg prečnika 4,0 mm, napunjene silikagelom za OZNAČAVANJE
hromatografiju R (5 m),
- mobilne faze: 80 g/l rastvor amonijum-nitrata R – Videti Radiofarmaceutski preparati (125).
amonijak, razblaženi R2 - metanol R (1:2:27 V/V/V), Na signaturi se navodi:
protoka 1,0 ml/min,
- specifična radioaktivnost izražena u GBq joda-131 po
- pogodnog detektora radioaktivnosti, gramu jodbengvan baze.
- detektora, spektrofotometra, podešenog na 254 nm i
snabdevenog protočnom kivetom,

KSENON (133Xe), INJEKCIJA
K
1997:0133 Radionuklidna čistoća.
(a) Odgovarajućim instrumentom snima se spektar X i
KSENON (133Xe), INJEKCIJA gama zračenja kao što je opisano u monografiji
Radiofarmaceutski preparati (125). Spektar se ne razlikuje
značajno od spektra standardnog rastvora ksenona-133 u 9
Xenoni (133Xe) solutio iniectabilis g/l rastvora natrijum-hlorida R, osim razlika koje potiču od
ksenona-131m i ksenona-133m.
(b) Prenese se 2 ml injekcije u otvorenu tikvicu i kroz ras-
DEFINICIJA tvor se propušta vazduh 30 min, preduzimajući odgovara-
juće mere predostrožnosti u pogledu raznošenja
Ksenon ( Xe), injekcija je sterilan rastvor ksenona-133, radioaktivnosti. Izmeri se rezidualna beta i gama aktivnost
133
koji može da se izotonizira dodatkom natrijum-hlorida. u rastvoru. Aktivnost nije značajno različita od aktivnosti
Ksenon-133 je radioaktivni izotop ksenona, koji se dobija fona koja je registrovana instrumentom.
separacijom od drugih fisionih fragmenata uranijuma. Sterilnost. Odgovara zahtevima testa na sterilnost, propisa-
Injekcija sadrži najmanje 80 % i najviše 130 % radio- nim u monografiji Radiofarmaceutski preparati (125).
aktivnosti ksenona-133, deklarisane na dan i čas označen na Injekcija može biti odobrena za upotrebu pre završetka testa.
signaturi.
Injekcija se nalazi u kontejneru koji obezbeđuje uzimanje
sadržaja bez ulaska mehurića vazduha. Kontejner se napuni RADIOAKTIVNOST
što je više moguće, tako da bilo koji drugi prisutni mehurići
gasa ne zauzimaju više od 1 % zapremine injekcije, što se
Izmeri se masa kontejnera sa sadržajem. Odredi se ukupna
može proceniti vizuelnim poređenjem sa odgovarajućim radioaktivnost koristeći odgovarajuću opremu za brojanje i
standardom. upoređujući sa standardnim rastvorom ksenona-133 ili me-
reći na instrumentu koji je kalibrisan takvim rastvorom, pod
identičnim uslovima. Ako se koristi jonizaciona komora,
OSOBINE njen unutrašnji zid treba da bude takav da slabljenje zrače-
nja bude zanemarljivo. Ukloni se najmanje polovina sadr-
Bistar, bezbojan rastvor. žaja i ponovo izmeri masa kontejnera. Izmeri se radioaktiv-
nost kontejnera i preostalog sadržaja, kao što je gore opi-
Ksenon-133 ima vreme poluraspada 5,29 dana, a emituje sano. Iz merenja se izračuna radioaktivna koncentracija
beta, gama i X zračenje.
ksenona-133 u injekciji.
IDENTIFIKACIJA
ČUVANJE
Odgovarajućim instrumentom snimi se spektar gama i X
zračenja, kao što je opisano u monografiji Radiofarmaceut- Videti monografiju Radiofarmaceutski preparati (125).
ski preparati (125). Spektar se ne razlikuje bitno od spektra
standardnog rastvora ksenona-133 u rastvoru koji sadrži 9
g/l natrijum hlorida R, osim razlika koje potiču od ksenona- OZNAČAVANJE
131m i ksenona-133m. Ako standardni rastvor ksenona-133
nije pravovremeno dostupan, mogu se koristiti standardne
jonizacione komore dobijene iz laboratorija priznatih od Videti monografiju Radiofarmaceutski preparati (125).
strane ovlašćene ustanove. Najvažniji gama foton ksenona-
133 ima energiju od 0,081 MeV, a prisutni su i X zraci (kao
UPOZORENJE
rezultat interne konverzije), energije od 0,030 MeV do
0,035 MeV. Ksenon-131m ima vreme poluraspada 11,9
dana i emituje gama foton energije od 0,164 MeV. Ksenon- Značajna količina ksenona-133 može da se zadrži na
133m ima vreme poluraspada 2,19 dana, a emituje gama zatvaračima i zidovima kontejnera. Ovo mora da se uzme u
foton energije od 0,233 MeV. obzir kada se primenjuju mere zaštite pri transportu i čuva-
nju radioaktivnih supstanci, kao i pri odlaganju korišćenih
pH (2.2.3). pH vrednost injekcije je od 5,0 do 8,0. kontejnera.

NATRIJUM-FOSFAT (32P), INJEKCIJA
N
sno krive standardnog rastvora fosfora-32, dobijenog pod
1997:0284
istim uslovima.
NATRIJUM-FOSFAT (32P), Radiohemijska čistoća. Ispituje se uzlaznom

hromatografijom na papiru (2.2.26), kao što je opisano u
INJEKCIJA monografiji Radiofarmaceutski preparati (125).
Ispitivani rastvor. Injekcija se razblaži vodom R dok se ne
Natrii phosphatis (32P) solutio iniectabilis dobije radioaktivnost koja je ekvivalentna sa 10 000 do 20
000 odbroja u min u 10 l.
DEFINICIJA Poredbeni rastvor. Pripremi se rastvor fosforne kiseline R

koji sadrži 2 mg/ml fosfora.
Natrijum-fosfat (32P) injekcija je sterilan rastvor natrijum-
Koristeći papirnu traku, širine 25 mm i dužine oko 300 mm,
(32P) hidrogenfosfata i natrijum-(32P) dihidrogenfosfata koji
nanese se 10 l poredbenog rastvora. Na istu startnu tačku
se izotonizira dodatkom natrijum-hlorida. Fosfor-32 je
radioaktivni izotop fosfora, a može da se proizvede neutro- nanese se 10 l ispitivanog rastvora. Hromatogram se raz-
nskim ozračivanjem sumpora. Injekcija sadrži najmanje vija 16 h uz mobilnu fazu: 0,3 ml amonijak R - 5 g
90,0 % i najviše 110,0 % radioaktivnosti fosfora-32 deklari- trihlorsirćetna kiselina R - 25 ml voda R - 75 ml 2-propa-
sane na dan i čas označen na signaturi. Najmanje 95 % nol R. Ostavi se da se osuši na vazduhu. Odredi se položaj
radioaktivnosti odgovara fosforu–32 u obliku ortofosfatnog neaktivne fosforne kiseline prskanjem sa 50 g/l rastvorom
jona. Specifična radioaktivnost je najmanje 11,1 MBq perhlorne kiseline R, a potom 10 g/l rastvorom amonijum
fosfora-32 po miligramu ortofosfatnog jona. molibdata R. Papir se izloži dejstvu vodonik-sulfida R. Raz-
vija se plava boja. Odredi se položaj radioaktivne mrlje
autoradiografski ili merenjem radioaktivnosti celom duži-
OSOBINE nom hromatograma. Najmanje 95 % ukupne radioaktivnosti
hromatograma nalazi se na mrlji koja odgovara fosfornoj
Bistar, bezbojan rastvor. kiselini.
Fosfor-32 ima vreme poluraspada 14,3 dana, a emituje beta Fosfati. Injekcija se razblaži vodom R da se dobije
zračenje. radioaktivna koncentracija od 370 kBq/ml fosfora-32. U
odmernoj tikvici se pomeša, mućkajući 1 ml rastvora sa
smešom 0,5 ml 2,5 g/l rastvora amonijum-vanadata R, 0,5
IDENTIFIKACIJA ml amonijum- molibdatnog, rastvora R i 1 ml perhlorne
A. Snimi se spektar beta zračenja ili apsorpciona kriva beta kiseline R, pa se razblaži do 5 ml vodom R. Posle 30 min
rastvor nije intenzivnije obojen od standarda, pripremljenog
zračenja odgovarajućom metodom, kao što je opisano u
u isto vreme i na isti način, koristeći 1,0 ml rastvora koji
monografiji Radiofarmaceutski preparati (125). Spektar
sadrži 33 mg/l ortofosfatnog jona.
ili kriva ne razlikuju se značajno od spektra ili krive sta-
ndardnog rastvora fosfora-32, dobijenog pod istim uslo- Sterilnost. Odgovara zahtevima testa na sterilnost, propisa-
vima. Standardni rastvori fosfora-32 dobijaju se iz nim u monografiji Radiofarmaceutski preparati (125).
laboratorija priznatih od strane ovlašćene ustanove. Injekcija može biti odobrena za upotrebu pre završetka testa.
Maksimalna energija beta čestica je 1,71 MeV.
B. Ispituje se hromatogram dobijen u ispitivanju radiohe- RADIOAKTIVNOST
mijske čistoće. Raspodela radioaktivnosti doprinosi ide-
ntifikaciji preparata. Radioaktivnost se meri kao što je opisano u monografiji
ISPITIVANJA fosfora-32 ili mereći na instrumentu koji je kalibrisan tak-
vim rastvorom.
Radionuklidna čistoća. Spektar ili apsorpciona kriva beta
zračenja snimi se odgovarajućom metodom, kao što je opi- ČUVANJE
sano u monografiji Radiofarmaceutski preparati (125).
Spektar ili kriva ne razlikuju se značajno od spektra, odno- Videti Radiofarmaceutski preparati (125).

NATRIJUM-HROMAT (51Cr), RASTVOR STERILNI
OZNAČAVANJE Radiohemijska čistoća. Ispituje se uzlaznom hromatogra-

fijom na papiru (2.2.26) kao što je opisano u monografiji
Videti Radiofarmaceutski preparati (125). Radiofarmaceutski preparati (125).
Na papirnu traku se nanese količina rastvora dovoljna za
detekcioni metod. Razvijanje počinje odmah i hromatogram
se razvija 2,5 h, uz mobilnu fazu: amonijak R - alkohol R -
voda R (25:50:125 V/V/V). Joni hroma ostaju na startnoj
1997:0279
liniji. Raspodela radioaktivnosti se odredi odgovarajućim
detektorom. Najmanje 90 % ukupne radioaktivnosti
NATRIJUM-HROMAT (51Cr), hromatograma nalazi se na mrlji koja ima Rf vrednost oko
RASTVOR STERILNI 0,9, a koja odgovara natrijum-hromatu.
Ukupni hromat. Najviše 2,7 g hromatnog jona (CrO42-)

Natrii chromatis (51Cr) solutio sterilis po megabekerelu. Izmeri se apsorbancija rastvora (2.2.25)
na apsorpcionom maksimumu od 370 nm. Sadržaj hromata
se izračuna pomoću apsorbancije standarda koji se sastoji
od 1,7 mg/l rastvora kalijum-hromata R. Ako je potrebno,
ispitivanom rastvoru i standardu podesi se pH vrednost na
DEFINICIJA 8,0 natrijum-hidrogenkarbonatom, rastvorom R.
Natrijum-hromat (51Cr), rastvor sterilni je sterilan rastvor Sterilnost. Odgovara zahtevima testa na sterilnost, propisa-
natrijum-(51Cr) hromata, koji se izotonizira dodatkom natri- nim u monografiji Radiofarmaceutski preparati (125).
jum-hlorida. Hrom-51 je radioaktivni izotop hroma, a može Injekcija može biti odobrena za upotrebu pre završetka testa.
da se dobije neutronskim ozračivanjem hroma, prirodnog
izotopskog sastava ili obogaćenog hromom-50. Rastvor
sadrži najmanje 90,0 % i najviše 110,0 % radioaktivnosti RADIOAKTIVNOST
hroma-51, deklarisane na dan i u čas označen na signaturi.
Najmanje 90 % radioaktivnosti odgovara hromu-51 u ob- Radioaktivnost se meri kao što je opisano u monografiji
liku hromata. Specifična radioaktivnost je najmanje 370 Radiofarmaceutski preparati (125), koristeći odgovarajuću
MBq hroma-51 po miligramu hromatnog jona. opremu za brojanje i upoređujući sa standardnim rastvorom
hroma-51 ili mereći na instrumentu koji je kalibrisan tak-
vim rastvorom.
OSOBINE
Bistar, bezbojan ili slabo žut rastvor. ČUVANJE

Hrom-51 ima vreme poluraspada 27,7 dana, a emituje gama Videti Radiofarmaceutski preparati (125).
zračenje.
OZNAČAVANJE
IDENTIFIKACIJA
instrumentom, kao što je opisano u monografiji
Radiofarmaceutski preparati (125). Spektar se ne razli-
kuje značajno od spektra standardnog rastvora hroma-
1997:0564
51. Standardni rastvori hroma-51 dobijaju se iz labora-
torija priznatih od strane ovlašćene ustanove. Gama
foton ima energiju od 0,320 MeV. NATRIJUM-JODHIPURAT (123I),
B. Ispituje se hromatogram dobijen u ispitivanju radiohe-
INJEKCIJA
mijske čistoće. Raspodela radioaktivnosti doprinosi ide-
ntifikaciji preparata.
Natrii iodohippurati (123I) solutio
iniectabilis
ISPITIVANJA

DEFINCIJA
odgovarajućim instrumentom opisanim u monografiji Natrijum-jodhipurat (123I), injekcija je sterilan rastvor natri-
Radiofarmaceutski preprati (125). Spektar se ne razlikuje
jum-(2-123Ijodbenzamido)acetata. Može da sadrži odgova-
značajno od spektra standardnog rastvora hroma-51. rajući pufer i odgovarajući konzervans, kao što je benzil-

NATRIJUM-JODHIPURAT (123I), INJEKCIJA
alkohol. Jod-123 je radioaktivni izotop joda, koji može da X zračenja. Najviše 0,35 % ukupne radioaktivnosti odgo-
se dobije protonskim ozračivanjem ksenona obogaćenog vara radionuklidima različitim od joda-123. Injekcija može
ksenonom-124 (najmanje 98 %), posle čega, preko da bude odobrena za upotrebu pre završetka ovog ispitiva-
cezijuma-123, nastaje ksenon-123. Injekcija sadrži nja.
najmanje 90,0 % i najviše 110,0 % radioaktivnosti joda-123,
deklarisane na dan i čas označen na signaturi. Najmanje Radiohemijska čistoća. Ispituje se hromatografijom na
96 % radioaktivnosti odgovara jodu-123 u obliku natrijum- tankom sloju (2.2.27), kao što je opisano u monografiji
2-jodhipurata. Specifična radoaktivnost je od 0,74 GBq do Radiofarmaceutski preparati (125), na silikagelu GF254 R
10,0 GBq joda-123 po gramu natrijum-2-jodhipurata. Naj- kao adsorbensu.
više 0,35 % ukupne radiaktivnosti odgovara radionuklidima Ispitivani rastvor. Rastvori se 1 g kalijum-jodida R u 10 ml
različitim od joda-123. vode R, uzme se 1 zapremina ovog rastvora i do 10 zapre-
mina ispitivane injekcije i koristi samo u roku od 10 min
posle mešanja. Po potrebi, razblaži se poredbenim rastvo-
OSOBINE rom (nosač) da se dobije radioaktivna koncentracija dovo-
ljna za metodu detekcije, na primer, 3,7 MBq/ml.
Bistra, bezbojna tečnost.
Poredbeni rastvor (nosač). Rastvori se 40 mg 2-jodhipurne
Jod-123 ima vreme poluraspada 13,2 h,a emituje gama i X kiseline R i 40 mg 2-jodbenzojeve kiseline R u 4 ml 0,1 M
zračenje. natrijum-hidroksida, doda 10 mg kalijum-jodida R i raz-
blaži do 10,0 ml vodom R.
IDENTIFIKACIJA Na ploču se nanese odvojeno po 10 l svakog rastvora.
Hromatogram se razvija u dužini od 12 cm (oko 75 min) uz
A. Spektar gama i X zračenja snimi se odgovarajućim mobilnu fazu: voda R-sirćetna kiselina, glacijalna R - buta-
instrumentom, kao što je opisano u monografiji nol R - toluen R (1:4:20:80 V/V/V/V). Ostavi se da se osuši
Radiofarmaceutski preparati (125). Spektar se ne razli- na vazduhu i ispita se pod UV svetlošću na 254 nm. Na
kuje značajno od spektra standardnog rastvora joda-123, hromatogramu poredbenog rastvora vidi se mrlja koja
osim razlika koje potiču od prisustva joda-125, telura- odgovara 2-jodhipurnoj kiselini i, bliže frontu mobilne faze,
121 i drugih radioaktivnih nečistoća. Standardni rastvori mrlja koja odgovara 2-jodbenzojevoj kiselini. Jodidni jon
joda-123, joda-125 i telura-121 dobijaju su iz laborato- ostaje blizu startne linije. Odredi se raspodela radioaktivno-
rija priznatih od strane ovlašćene ustanove. Najznačaj- sti odgovarajućim detektorom. Na hromatogramu ispitiva-
niji gama fotoni joda-123 imaju energiju od 0,159 MeV nog rastvora najmanje 96 % ukupne radioaktivnosti nalazi
i praćeni su X zracima energije od 0,027 MeV. Jod-125 se na mrlji koja odgovara 2-jodhpurnoj kiselini, a najviše
ima vreme poluraspada od 59,4 dana, a emituje X zrake 2 % ukupne radioaktivosti nalazi se na drugim mrljama
energije od 0,027 MeV i gama fotone energije od 0,035 koje odgovaraju 2-jodbenzojevoj kiselini i jodidnom jonu.
MeV. Telur-121 ima vreme poluraspada 19,2 dana, a
najznačajniji fotoni imaju energiju od 0,507 MeV i Sterilnost. Odgovara zahtevima testa na sterilnost, propisa-
0,573 MeV. nim u monografiji Radiofarmaceutski preparati (125).
B. Ispituju se hromatogrami dobijeni u ispitivanju
radiohemijske čistoće. Mrlja koja odgovara glavnom
piku radioaktivnosti na hromatogamu ispitivanog ras- RADIOAKTIVNOST
tvora slična je po položaju mrlji koja odgovara 2-
jodhipurnoj kiselini na hromatogramu poredbenog ras- Radioaktivnost se meri kao što je opisano u monografiji
tvora. Radiofarmaceutski preparati (125), koristeći odgovarajuću
ISPITIVANJA rastvorom.
pH (2.2.3). pH vrednost rastvora je od 3,5 do 8,5. ČUVANJE

Radionuklidna čistoća. Spektar gama zračenja snimi se Čuva se zaštićen od svetlosti, na hladnom mestu, u uslo-
odgovarajućim instrumentom, kao što je opisano u vima propisanim u monografiji Radiofarmaceutski prepa-
monografiji Radiofarmaceutski preparati (125). Odredi se rati (125).
relativni iznos joda-125, telura-121 i drugih prisutnih
radionuklidnih nečistoća. Ne detektuju se radionuklidi sa
vremenom poluraspada dužim od joda-125. Za određivanje OZNAČAVANJE
joda-125, telura-121 i drugih radionuklidnih nečistoća,
ispitivani rastvor se zadrži dovoljno dugo, kako bi se Videti Radiofarmaceutski preparati (125).
radioaktivnost joda-123 smanjila na nivo koji omogućava
otkrivanje radionuklidnih nečistoća. Primenom odgovaraju- Na signatura se navodi:
ćen instrumenta, kao što je opisano u monografiji - da li je preparat pogodan za ispitivanje renalnog protoka
Radiofarmaceutski preparati (125), snimi se spektar gama i plazme ili nije.

NATRIJUM-JODHIPURAT (131I), INJEKCIJA
1997:0282 ima vreme poluraspada 6,55 h, a njegovi najvažniji gama

131 MeV. Najmanje 99,9 % ukupne radioaktivnosti odgovara
NATRIJUM-JODHIPURAT ( I), jodu-131.
INJEKCIJA
Radiohemijska čistoća. Ispituje se hromatografijom na
tankom sloju (2.2.27), kao što je opisano u monografiji
Natrii iodohippurati (131I) solutio Radiofarmaceutski preparati (125), na silikagela GF254 R
kao adsorbensu.
iniectabilis
Ispitivani rastvor. Rastvori se 1 g kalijum-jodida R u 10 ml
vode R, uzme se 1 zapremina ovog rastvora i do 10 zapre-
mina ispitivane injekcije i koristi samo u roku od 10 min
DEFINICIJA posle mešanja. Po potrebi, razblaži se poredbenim rastvo-
rom (nosač) da se dobije radioaktivna koncentracija dovo-
Natrijum-jodhipurat (131I), injekcija je sterilan rastvor natri- ljna za metodu detekcije, na primer, 3,7 MBq/ml.
jum-(2-131Ijodbenzamido)acetata. Može da sadrži odgova-
rajući pufer i odgovarajući konzervans, kao što je benzil- Poredbeni rastvor (nosač). Rastvori se 40 mg 2-jodhipurne
alkohol. Jod-131 je radioaktivni izotop joda, a može da se kiseline R i 40 mg 2-jodbenzojeve kiseline R u 4 ml 0,1 M
dobije ozračivanjem telura neutronima ili ekstrakcijom iz natrijum-hidroksida, doda 10 mg kalijum-jodida R i raz-
fisionih fragmenata uranijuma. Injekcija sadrži najmanje blaži do 10,0 ml vodom R.
90,0 % i najviše 110,0 % radioaktivnosti joda-131, dekla- Na ploču se nanese odvojeno po 10 l svakog rastvora.
risane na dan i čas označen na signaturi. Najmanje 96 % Hromatogram se razvija u dužini od 12 cm (oko 75 min) uz
joda-131 je u obliku natrijum-2-jodhipurata. Specifična ra- mobilnu fazu: voda R-sirćetna kiselina, glacijalna R - buta-
dioaktivnost je od 0,74 GBq do 7,4 GBq joda-131 po gramu nol R - toluen R (1:4:20:80 V/V/V/V). Ostavi se da se osuši
natrijum-2-jodhipurata. na vazduhu i ispita se pod UV svetlošću na 254 nm. Na
hromatogramu poredbenog rastvora vidi se mrlja koja
odgovara 2-jodhipurnoj kiselini i, bliže frontu mobilne faze,
OSOBINE mrlja koja odgovara 2-jodbenzojevoj kiselini. Jodidni jon
ostaje blizu startne linije. Odredi se raspodela radioaktivno-
Bistra, bezbojna tečnost. sti odgovarajućim detektorom. Na hromatogramu ispitiva-
Jod-131 ima vreme poluraspada 8,04 dana, a emituje beta i nog rastvora najmanje 96 % ukupne radioaktivnosti nalazi
gama zračenje. se na mrlji koja odgovara 2-jodhpurnoj kiselini, a najviše
2 % ukupne radioaktivosti nalazi se na drugim mrljama,
koje odgovaraju 2-jodbenzojevoj kiselini i jodidnom jonu.
IDENTIFIKACIJA Sterilnost. Odgovara zahtevima testa na sterilnost, propisa-
A. Spektar gama zračenja snimi se odgovarajućim instru- Injekcija može biti odobrena za upotrebu pre završetka testa.
mentom, kao što je opisano u monografiji Radiofar-
maceutski preparati (125). Spektar se ne razlikuje
značajno od spektra standardnog rastvora joda-131. RADIOAKTIVNOST
Standardni rastvori joda-131 dobijaju se iz laboratorija
priznatih od strane ovlašćene ustanove. Najznačajniji Radioaktivnost se meri kao što je opisano u monografiji
gama foton joda-131 ima energiju od 0,365 MeV. Radiofarmaceutski preparati (125), koristeći odgovarajuću
B. Ispitaju se hromatogrami dobijeni u ispitivanju joda-131 ili mereći na instrumentu koji je kalibrisan takvim
radiohemijske čistoće. Glavni pik radioaktvnosti na hro- rastvorom.
matogamu ispitivanog rastvora sličan je po položaju mr-
lji koja odgovara 2-jodhipurnoj kiselini na hromato-
gramu poredbenog rastvora. ČUVANJE
Čuva se zaštićen od svetlosti, na hladnom mestu, u uslo-

ISPITIVANJA vima propisanim u monografiji Radiofarmaceutski prepa-
rati (125).
Radionuklidna čistoća. Spektar gama zračenja snimi se OZNAČAVANJE
ne razlikuje značajno od spektra standardnog rastvora joda-
131. Odrede se relativni iznosi joda-131, joda-133, joda- Na signaturi se navodi:
135 i drugih prisutnih radionuklidnih nečistoća. Jod-133
ima vreme poluraspada 20,8 h, a njegovi najvažniji gama - da preparat nije nužno pogodan za ispitivanje renalnog
fotoni imaju energiju od 0,530 MeV i 0,875 MeV. Jod-135 protoka plazme.

NATRIJUM-JODID (131I), KAPSULE ZA DIJAGNOSTIČKU PRIMENU
1997:0938 Odrede se relativni iznosi joda-131, joda-133, joda-135 i

drugih prisutnih radionuklidnih nečistoća. Jod-133 ima
NATRIJUM-JODID ( I), KAPSULE vreme
131 poluraspada 20,8 h, a njegovi najznačajniji gama
fotoni imaju energiju od 0,530 MeV i 0,875 MeV. Jod-135
ZA DIJAGNOSTIČKU PRIMENU ima vreme poluraspada 6,55 h, a njegovi najznačajniji gama
131 MeV. Najmanje 99,9 % ukupne radioaktivnosti odgovara
Natrii iodidi ( I) capsulae ad usum jodu-131.
diagnosticum Radiohemijska čistoća. Ispituje se uzlaznom hromato-
grafijom na papiru (2.2.26), kao što je opisano u monogra-
fiji Radiofarmaceutski preparati (125).
DEFINICIJA Ispitivani rastvor. Rastvori se sadržaj jedne ispitivane kap-
sule u 5 ml vode R.
Natrijum-jodid (131I), kapsule za dijagnostičku primenu
sadrži jod-131 u obliku natrijum-jodida na odgovarajućem Na traku od odgovarajućeg papira nanese se 10 l ispitiva-
čvrstom nosaču. Kapsule takođe sadrže natrijum-tiosulfat ili nog rastvora. Na istu mrlju se, bez prethodnog sušenja, na-
neke druge redukcione supstance, a mogu da sadrže i nese 10 l rastvora koji sadrži 1 g/l kalijum-jodida R, 2 g/l
odgovarajući pufer. Jod-131 je radioaktivni izotop joda, kalijum-jodata R i 10 g/l natrijum-hidrogenkarbonata R.
koji može da se dobije neutronskim ozračivanjem telura ili Hromatogram se razvija, bez prethodnog sušenja, u dužini
ekstrakcijom iz fisionih fragmenata uranijuma. Svaka kap- od 10 cm uz mobilnu fazu: voda R - metanol R (30:70 V/V).
sula sadrži najmanje 90,0 % i najviše 110,0 % radioaktivno- Ostavi se da se osuši i odredi se radioaktivnost odgovaraju-
sti joda-131, deklarisane na dan i čas označen na signaturi. ćim detektorom. Na dobijenom hromatogramu najmanje
Najviše 0,1 % ukupne radioaktivnosti odgovara radionukli- 95 % ukupne radioaktivnosti nalazi se na mrlji koja odgo-
dima različitim od joda-131. Najmanje 95% radioaktivnosti vara jodidu. Hromatogram se isprska paladijum(II)-hlori-
odgovara jodu-131 u obliku jodida. Metoda pripreme je dom, rastvorom R i zagreva u struji vrućeg vazduha. Jodid
takva da je specifična radioaktivnost najmanje 185 GBq stvara smeđu mrlju; jodat posle zagrevanja stvara žutu mr-
joda-131 po miligramu joda. Kapsule odgovaraju zahtevima lju.
za tvrde kapsule u monografiji Kapsule (16), osim ako nije
drugačije propisano i odobreno. Raspadljivost. U vodenom kupatilu na 37 C zagreva se, u
maloj čaši, 10 ml 2,0 g/l rastvora kalijum-jodida R. Doda se
jedna ispitivana kapsula. Meša se na magnetnoj mešalici
OSOBINE rotacionom brzinom od 20 o/min. Čaurica i njen sadržaj
potpuno se rastvore za 15 min.
Jod-131 ima vreme poluraspada 8,04 dana, a emituje beta i Ujednačenost sadržaja. Odredi se merenjem radioaktivno-
gama zračenje. sti svake od najmanje deset kapsula u odgovarajućem ure-
đaju za brojanje i pod identičnim geometrijskim uslovima.
Izračuna se prosečna radioaktivnost po kapsuli. Radioaktiv-
IDENTIFIKACIJA nost svake kapsule razlikuje se za najviše 10 % od prosečne
vrednosti. Relativna standardna devijacija (RSD) je najviše
A. Spektar gama zračenja snimi se odgovarajućim 3,5 %.
kuje značajno od spektra standardnog rastvora joda-131.
RADIOAKTIVNOST
Standardni rastvor joda-131 dobija se iz laboratorija
priznatih od strane ovlašćene ustanove. Najznačajniji
gama foton joda-131 ima energiju od 0,365 MeV. Prosečna radioaktivnost, određena u ispitivanju
ujednačenosti sadržaja, iznosi najmanje 90,0 % i najviše
B. Ispituje se hromatogram dobijen u ispitivanju radiohe- 110,0 % radioaktivnosti joda-131, deklarisane na dan i čas
mijske čistoće. Raspodela radioaktivnosti doprinosi ide- označen na signaturi.
ntifikaciji preparata.
ČUVANJE
ISPITIVANJA
Radionuklidna čistoća. Koristi se odgovarajuća zapremina Videti Radiofarmaceutski preparati (125).

rastvora dobijenog u Ispitivanju raspadljivosti. Spektar
gama zračenja snimi se odgovarajućim instrumentom, kao
što je opisano u monografiji Radiofarmaceutski preparati OZNAČAVANJE
(125). Spektar se ne razlikuje značajno od spektra standar-
dnog rastvora joda-131. Videti Radiofarmaceutski preparati (125).

NATRIJUM-JODID (123I), RASTVOR
1997:0563 monografiji Radiofarmaceutski preparati (125). Odredi se

relativni iznos joda-125, telura-121 i drugih prisutnih
NATRIJUM-JODID ( I), RASTVOR radionuklidnih
123 nečistoća. Ne detektuju se radionuklidi sa
vremenom poluraspada dužim od joda-125. Za određivanje
joda-125, telura-121 i drugih radionuklidnih nečistoća,
123
Natrii iodidi ( I) solutio ispitivani rastvor se zadrži dovoljno dugo, kako bi se
radioaktivnost joda-123 smanjila na nivo koji omogućava
otkrivanje radionuklidnih nečistoća. Odgovarajućim instru-
mentom, kao što je opisano u monografiji Radiofarmaceut-
DEFINICIJA ski preparati (125) snimi se spektar gama i X zračenja. Naj-
više 0,35 % ukupne radioaktivnosti odgovara radionukli-
Natrijum-jodid (123I), rastvor je rastvor za oralnu primenu, dima razičitim od joda-123. Rastvor može da bude odobren
koji sadrži jod-123 u obliku natrijum-jodida; takođe sadrži za upotrebu pre završetka ovog ispitivanja.
natrijum-tiosulfat ili neku drugu odgovarajuću redukcionu
supstancu, a može da sadrži i odgovarajući pufer. Jod-123 Radiohemijska čistoća. Ispituje se uzlaznom
je radioaktivni izotop joda, a može da se dobije protonskim hromatografijom na papiru (2.2.26), kao što je opisano u
ozračivanjem ksenona obogaćenog ksenonom-124 (najma- monografiji Radiofarmaceutski preparati (125).
nje 98 %), posle čega, preko cezijuma-123, nastaje ksenon-
123. Rastvor sadrži najmanje 90,0 % i najviše 110,0 % Ispitivani rastvor. Ispitivani preparat se razblažuje vodom R
radioaktivnosti joda-123, deklarisane na dan i čas označen dok se u 10 l ne dobije radioaktivnost koja je ekvivalentna
na signaturi. Najmanje 95 % radoaktivnosti odgovara jodu- sa oko 20000 odbroja u min. Doda se jednaka zapremina
123 u obliku jodida. Specifična radioaktivnost je najmanje rastvora koji sadrži 1 g/l kalijum-jodida R, 2 g/l kalijum-
185 GBq joda-123 po miligramu joda. Najviše 0,35 % uku- jodata R i 10 g/l natrijum-hidrogenkarbonata R i pomeša.
pne radioaktivnosti odgovara radionuklidima različitim od Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 0,1 g kalijum-jodida R u
joda-123. vodi R i dopuni do 10,0 ml istim rastvaračem.
Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 0,2 g kalijum-jodata R u
OSOBINE vodi R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem.
Bistar, bezbojan rastvor. Na traku od odgovarajućeg papira, dužine 250 mm, nanese
se odvojeno 20 l ispitivanog rastvora, 10 l poredbenog
Jod-123 ima vreme poluraspada 13,2 h, a emituje gama i X rastvora (a) i 10 l poredbenog rastvora (b). Hromatogram
zračenje. se razvija u dužini od 20 cm (oko 2 h) uz mobilnu fazu:
voda R-metanol R (10:30 V/V). Ostavi se da se osuši na
vazduhu i odrede se položaji neaktivnih kalijum-jodida i
IDENTIFIKACIJA kalijum-jodata, primenom filter papira impregniranih
sirćetnom kiselinom R i kalijum-jodatom R, odnosno sirćet-
A. Spektar gama i X zračenja snimi se odgovarajućim nom kiselinom R i kalijum-jodidom R. Raspodela
instrumentom, kao što je opisano u monografiji radioaktivnosti se odredi odgovarajućim detektorom. Na
Radiofarmaceutski preparati (125). Spektar se ne razli- hromatogramu ispitivanog rastvora najmanje 95 % ukupne
kuje značajno od spektra standardnog rastvora joda-123, radioaktivnosti nalazi se na mrlji koja odgovara jodidu, a Rf
osim razlika koje potiču od prisustva joda-125, telura- vrednost mrlje ne razlikuje se za više od 5 % od Rf vredno-
121 i drugih radioaktivnih nečistoća. Standardni rastvori sti mrlje koja odgovara neaktivnom jodidu na hromato-
joda-123, joda-125 i telura-121 dobijaju su iz laborato- gramu poredbenog rastvora (a).
rija priznatih od strane ovlašćene ustanove. Najznačaj-
niji gama fotoni joda-123 imaju energiju od 0,159 MeV
i praćeni su X zracima energije od 0,027 MeV. Jod-125 RADIOAKTIVNOST
ima vreme poluraspada 59,4 dana, a emituje X zrake
energije od 0,027 MeV i gama fotone energije od 0,035 Radioaktivnost se meri kao što je opisano u monografiji
MeV. Telur-121 ima vreme poluraspada 19,2 dana, a Radiofarmaceutski preparati (125), koristeći odgovarajuću
najznačajniji fotoni imaju energiju od 0,507 MeV i opremu za brojanje i upoređujući sa standardnim rastvorom
0,573 MeV. joda-123 ili mereći na instrumentu koji je kalibrisan takvim
rastvorom.
nosi identifikaciji preparata. ČUVANJE

ISPITIVANJA
pH (2.2.3). pH vrednost rastvora je od 7,0 do10,0.

OZNAČAVANJE
primenom pogodnog instrumenta, kao što je opisano u Videti Radiofarmaceutski preparati (125).

1997:0280 odgovarajućim instrumentom i poređenjem sa spektrom

standardnog rastvora joda-125 i cezijuma-137. Odrede se
125
NATRIJUM-JODID ( I), RASTVOR relativni iznosi prisutnih joda-125 i joda-126, uz pretposta-
vku da se gama foton joda-126 energije od 0,666 MeV,
emituje u 33 % raspada, a da se gama foton cezijuma-137,
125 energije od 0,661 MeV, emituju u 85,4 % raspada.
Natrii iodidi ( I) solutio
Radiohemijska čistoća. Ispituje se uzlaznom
hromatografijom na papiru (2.2.26), kao što je opisano u
DEFINICIJA
Ispitivani rastvor. Ispitivani preparat se razblažuje vodom R
125
Natrijum-jodid ( I), rastvor je rastvor za oralnu primenu, dok se u 10 l ne dobije radioaktivnost koja je ekvivalentna
koji sadrži jod-125 u obliku natrijum-jodida; takođe sadrži sa oko 20000 odbroja u min. Doda se jednaka zapremina
natrijum-tiosulfat ili neku drugu odgovarajuću redukcionu rastvora koji sadrži 1 g/l kalijum-jodida R, 2 g/l kalijum-
supstancu, a može da sadrži i odgovarajući pufer. Jod-125 jodata R i 10 g/l natrijum-hidrogenkarbonata R i pomeša.
je radioaktivni izotop joda, a može da se dobije ozračiva-
njem ksenona neutronima. Rastvor sadrži najmanje 85,0 % Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 0,1 g kalijum-jodida R u
i najviše 115,0 % radioaktivnosti joda-125, deklarisane na vodi R i dopuni do 10,0 ml istim rastvaračem.
dan označen na signaturi. Najmanje 95 % radioaktivnosti
odgovara jodu-125 u obliku jodida. Metoda pripreme je Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 0,2 g kalijum-jodata R u
takva da je specifična radioaktivnost najmanje 74 GBq vodi R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem.
joda-125 po miligramu joda, na dan označen na signaturi.
Najviše 1,0 % ukupne aktivnosti odgovara jodu-126. Na papirnu traku dužine 250 mm nanese se odvojeno 20 l
ispitivanog rastvora, 10 l poredbenog rastvora (a) i 10 l
poredbenog rastvora (b). Hromatogram se razvije u dužini
OSOBINE od 20 cm uz mobilnu fazu: voda R - metanol R (10:30 V/V)
(vreme razvijanja oko 2 h). Ostavi se da se osuši na vaz-
duhu i odrede se položaji neaktivnih kalijum-jodida i kali-
Bistar, bezbojan rastvor. jum-jodata, primenom filter papira impregniranih sirćetnom
kiselinom R i kalijum-jodatom R, odnosno sirćetnom kiseli-
Jod-125 ima vreme poluraspada 60,1 dan, a emituje gama i nom R i kalijum-jodidom R. Raspodela radioaktivnosti se
X zračenje. odredi odgovarajućim detektorom. Na hromatogramu
ispitivanog rastvora najmanje 95 % ukupne radioaktivnosti
nalazi se na mrlji koja odgovara jodidu, a Rf vrednost mrlje
IDENTIFIKACIJA ne razlikuje se za više od 5 % od Rf vrednosti mrlje koja
odgovara neaktivnom kalijum-jodidu na hromatogramu
A. Spektar gama i X zračenja snimi se odgovarajućim
kuje značajno od spektra standardnog rastvora joda-125, RADIOAKTIVNOST
osim razlika koje potiču od prisustva joda-126. Standar-
dni rastvori joda-125 i cezijuma-137 dobijaju se iz Radioaktivnost se meri kao što je opisano u monografiji
laboratorija priznatih od strane ovlašćene ustanove. Radiofarmaceutski preparati (125), koristeći odgovarajuću
Najznačajniji foton u preparatu ima energiju od 0,027 opremu za brojanje i upoređujući sa standardnim rastvorom
MeV, što odgovara X zracima telura. Jod-126 ima joda-125 ili mereći na instrumentu koji je kalibrisan takvim
vreme poluraspada 13,0 dana, a njegovo prisustvo doka- rastvorom. Koristi se instrument u kom se nalazi scintilaci-
zuje se njegovim najznačajnijim gama fotonima ener- oni detektor, kao što je natrijum jodidni kristal, koji se po-
gije od 0,388 MeV i 0,666 MeV. desi tako da je doprinos radioaktivnosti joda-126 minimalan.
nosi identifikaciji preparata. ČUVANJE

ISPITIVANJA
pH (2.2.3). pH vrednost rastvora je od 7,0 do 10,0. OZNAČAVANJE
Jod-126. Spektar gama i X zračenja snimi se, kao što je

opisano u monografiji Radiofarmaceutski preparati (125), Videti Radiofarmaceutski preparati (125).

1997:0281 135 i drugih prisutnih radionuklidnih nečistoća. Jod-133

ima vreme poluraspada 20,8 h, a njegovi najvažniji gama
131
NATRIJUM-JODID ( I), RASTVOR fotoni imaju energiju od 0,530 MeV i 0,875 MeV. Jod-135
ima vreme poluraspada 6,55 h, a njegovi najvažniji gama
fotoni imaju energiju od 0,527 MeV i 1,260 MeV. Najma-
131 nje 99,9 % ukupne radioaktivnosti odgovara jodu-131, a
Natrii iodidi ( I) solutio
najviše 0,1 % ukupne radioaktivnosti odgovara jodu-133,
jodu-135 i ostalim radioaktivnim nečistoćama.
Radiohemijska čistoća. Ispituje se uzlaznom

DEFINICIJA hromatografijom na papiru (2.2.26), kao što je opisano u
Natrijum-jodid (131I), rastvor je rastvor za oralnu primenu,
koji sadrži jod-131 u obliku natrijum-jodida; takođe sadrži Ispitivani rastvor. Ispitivani preparat se razblažuje vodom R
natrijum-tiosulfat ili neku drugu odgovarajuću redukcionu dok se u 10 l ne dobije radioaktivnost koja je ekvivalentna
supstancu, a može da sadrži i odgovarajući pufer. Jod-131 sa oko 20000 odbroja u min. Doda se jednaka zapremina
je radioaktivni izotop joda, a može da se dobije ozračiva- rastvora koji sadrži 1 g/l kalijum-jodida R, 2 g/l kalijum-
njem telura neutronima ili ekstrakcijom iz fisionih fragme- jodata R i 10 g/l natrijum-hidrogenkarbonata R i pomeša.
nata uranijuma. Rastvor sadrži najmanje 90,0 % i najviše
110,0 % radioaktivnosti joda-131, deklarisane na dan i čas Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 0,1 g kalijum-jodida R u
označen na signaturi. Najviše 0,1 % ukupne radioaktivnosti vodi R i dopuni do 10,0 ml istim rastvaračem.
odgovara radionuklidima različitim od joda-131. Najmanje
95 % radioaktivnosti odgovara jodu-131 u obliku jodida. Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 0,2 g kalijum-jodata R u
Metoda pripreme je takva da je specifična radioaktivnost vodi R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem.
najmanje 185 GBq joda-131 po miligramu joda, na dan i
čas označen na signaturi. Na papirnu traku dužine 250 mm nanese se odvojeno 20 l
ispitivanog rastvora, 10 l poredbenog rastvora (a) i 10 l
poredbenog rastvora (b). Hromatogram se razvije u dužini
OSOBINE od 20 cm uz mobilnu fazu: voda R - metanol R (10:30 V/V)
(vreme razvijanja oko 2 h). Ostavi se da se osuši na vaz-
duhu i odrede se položaji neaktivnih kalijum-jodida i kali-
Bistar, bezbojan rastor. jum-jodata, primenom filter papira impregniranih sirćetnom
kiselinom R i kalijum-jodatom R, odnosno sirćetnom kiseli-
Jod-131 ima vreme poluraspada 8,04 dana, a emituje beta i nom R i kalijum-jodidom R. Raspodela radioaktivnosti se
gama zračenje. odredi odgovarajućim detektorom. Na hromatogramu
ispitivanog rastvora najmanje 95 % ukupne radioaktivnosti
nalazi se na mrlji koja odgovara jodidu, a Rf vrednost mrlje
IDENTIFIKACIJA ne razlikuje se za više od 5 % od Rf vrednosti mrlje koja
odgovara neaktivnom kalijum-jodidu na hromatogramu
kuje značajno od spektra standardnog rastvora joda-131, RADIOAKTIVNOST
Standardni rastvori joda-131 dobijaju se iz laboratorija
priznatih od strane ovlašćene ustanove. Najznačajniji Radioaktivnost se meri kao što je opisano u monografiji
gama foton joda-131 ima energiju od 0,365 MeV. Radiofarmaceutski preparati (125), koristeći odgovarajuću
B. Ispituje se hromatogram dobijen u ispitivanju radiohe- opremu za brojanje i upoređujući sa standardnim rastvorom
mijske čistoće. Raspodela radioaktivnosti doprinosi ide- joda-131 ili mereći na instrumentu koji je kalibrisan takvim
ntifikaciji preparata. rastvorom.
pH (2.2.3). pH vrednost rastvora je od 7,0 do 10,0, Videti Radiofarmaceutski preparati (125).

odgovarajućim instrumentom, kao što je opisano u OZNAČAVANJE
ne razlikuje značajno od spektra standardnog rastvora joda-
131. Odrede se relativni iznosi joda-131, joda-133, joda- Videti Radiofarmaceutski preparati (125).

NATRIJUM-PERTEHNETAT (99mTc), INJEKCIJA (FISIONI)
1997:0124 standardnog rastvora tehnecijuma-99m, bilo da se direktno

poredi bilo da se meri instrumentom kalibrisanim za takve
99m
NATRIJUM-PERTEHNETAT ( Tc), rastvore. Standardni rastvori tehnecijuma-99m, joda-131,
rutenijuma-103, stroncijuma-89 i stroncijuma/itrijuma-90
INJEKCIJA (FISIONI) dobijaju se iz laboratorija priznatih od strane ovlašćene
ustanove. Najvažniji gama foton tehnecijuma-99m ima
99m energiju od 0,140 MeV.
Natrii pertechnetatis ( Tc) fissione
formati solutio iniectabilis
ISPITIVANJA
Ova monografija se primenjuje na natrijum-pertehnetat pH (2.2.3). pH vrednost injekcije je od 4,0 do 8,0,

(99mTc) injekciju dobijenu iz molibdena-99 koji je izdvojen
iz fisionih fragmenata uranijuma. Natrijum-pertehnetat Radionuklidna čistoća. Postupi se kao što je opisano u
(99mTc) injekcija, dobijena iz molibdena-99 koji je proizve- monografiji Radiofarmaceutski preparati (125).
den neutronskim ozračivanjem molibdena, opisana je u Preliminarni test. Da bi se dobila približna procena pre
monografiji Natrijum-pertehnetat (99mTc), injekcija korišćenja injekcije, uzme se zapremina ekvivalenta 37
(nefisioni) (283). MBq i snimi spektar gama zračenja koristeći natrijum jodi-
dni detektor sa olovnim štitom debljine 6 mm, smeštenim
između uzorka i detektora. Odziv u oblasti koji odgovara
DEFINICIJA energiji fotona molibdena-99 od 0,740 MeV ne prelazi od-
ziv dobijen od standardnog rastvora 37 kBq molibdena-99
Natrijum-pertehnetat (99mTc), injekcija (fisioni) je sterilan pod istim uslovima, pri čemu su sva merenja preračunata na
rastvor koji sadrži tehnecijum-99m u obliku pertehnetatnog referentni datum i čas primene.
jona i izotonizira se dodatkom natrijum-hlorida. Tehneci-
jum-99m je radionuklid koji se dobija raspadom molibdena- Konačni test. Uzorak injekcije zadrži se onoliko dugo ko-
99. Molibden-99 je radioaktivni izotop molibdena koji se liko je potrebno da radioaktivnost tehnecijuma-99m opadne
izdvaja iz fisionih fragmenata uranijuma. Injekcija sadrži do dovoljno niskog nivoa koji omogućava detekciju
najmanje 90,0 % i najviše 110,0 % radioaktivnosti tehneci- radionuklidnih nečistoća. Sva merenja radioaktivnosti
juma-99m, deklarisane na dan i čas označen na signaturi. izražavaju se na dan i čas primene.
Najmanje 95 % radioaktivnosti odgovara tehnecijumu-99m
u obliku pertehnetatnog jona. Molibden-99. Spektar gama zračenja radioaktivnog materi-
jala snimi se odgovarajućim instrumentom kalibrisanim
Radioaktivnost koja odgovara radionuklidima različitim od pomoću standardnog rastvora molibdena-99. Najvažniji
tehnecijuma-99m, izuzev tehnecijuma-99 koji je rezultat fotoni imaju energiju od 0,181 MeV, 0,740 MeV i 0,778
raspada tehnecijuma-99m, izražena kao procenat ukupne MeV. Molibden-99 ima vreme poluraspada 66,0 h. Najviše
radioaktivnosti i preračunata na dan i čas primene, nije veća 0,1 % ukupne radioaktivnosti odgovara molibdenu–99.
od:
Jod-131, Spektar gama zračenja radioaktivnog materijala
molibden-99 0,1 % snimi se odgovarajućim instrumentom kalibrisanim pomoću
jod-131 5 · 10-3 % standardnog rastvora joda-131. Najvažniji foton ima ener-
rutenijum-103 5 · 10-3 % giju od 0,365 MeV. Jod-131 ima vreme poluraspada 8,04
stroncijum-89 6 · 10-5 % dana. Najviše 5 · 10-3 % ukupne radioaktivnosti odgovara
-6
stroncijum-90 6 · 10 % jodu-131.
nečistoće - alfa emiteri 1 · 10-7 %
druge nečistoće – gama emiteri 0,01 % Rutenijum-103. Spektar gama zračenja radioaktivnog
Injekcija može da se pripremi od sterilnog preparata molib- materijala snimi se odgovarajućim instrumentom kalibrisa-
dena-99 pod aseptičnim uslovima. nim pomoću standardnog rastvora rutenijuma-103. Najvaž-
niji foton ima energiju od 0,497 MeV. Rutenijum-103 ima
vreme poluraspada 39,3 dana. Najviše od 5 · 10-3 % ukupne
OSOBINE radioaktivnosti odgovara rutenijumu-103.
Stroncijum 89. Poređenjem sa standardnim rastvorom
Bistar, bezbojan rastvor. stroncijuma-89 odredi se prisustvo stroncijuma-89 u
Tehnecijum-99m ima vreme poluraspada 6,02 h, a emituje radioaktivnom materijalu, odgovarajućim instrumentom za
gama zračenje. detekciju beta zračenja. Obično je potrebno prvo hemijski
razdvojiti stroncijum, kako bi se standard i uzorak mogli
porediti u istom fizičkom i hemijskom obliku. Stroncijum-
IDENTIFIKACIJA 89 se raspada emisijom beta čestica maksimalne energije od
1,492 MeV i ima vreme poluraspada 50,5 dana. Najviše 6
-5
Spektar gama zračenja snimi se odgovarajućim instrumen- ·10 % ukupne radioaktivnosti odgovara stroncijumu-89.
tom, kao što je opisano u monografiji Radiofarmaceutski Stroncijum-90. Poređenjem sa standardnim rastvorom
preparati (125). Spektar se ne razlikuje značajno od spektra stroncijuma-90 odredi se prisustvo stroncijuma-90 u

NATRIJUM-PERTEHNETAT (99mTc), INJEKCIJA (NEFISIONI)
radioaktivnom materijalu, odgovarajućim instrumentom za ČUVANJE

detekciju beta zračenja. Da bi se razlikovao stroncijum-90
od stroncijuma-89, poredi se radioaktivnost itrijuma-90, Videti Radiofarmaceutski preparati (125).
potomka nuklida stroncijuma-90, sa standardom itrijuma-90
posle hemijskog razdvajanja itrijuma. Ako je potrebno
prethodno hemijsko razdvajanje stroncijuma, moraju biti OZNAČAVANJE
obezbeđeni uslovi radioaktivne ravnoteže. Standard itri-
juma-90 i uzorak moraju se porediti u istom fizičkom i Videti Radiofarmaceutski preparati (125).
hemijskom obliku. Stroncijum-90 i itrijum-90 se raspadaju
emisijom beta čestica maksimalne energije 0,546 MeV,
odnosno 2,284 MeV i vremenima poluraspada od 29,1 go-
dine i 64,0 h. Najviše 6 · 10-6 % od ukupne radioaktivnosti
odgovara stroncijumu-90. 1997:0283
Druge nečistoće koje emituju gama zračenje. Spektar gama
zračenja radioaktivnog materijala snimi se da bi se detekto- NATRIJUM-PERTEHNETAT (99mTc),
vale druge radionuklidne nečistoće, koje treba, gde je mo- INJEKCIJA (NEFISIONI)
guće, da budu identifikovane i kvantifikovane. Ukupna
gama radioaktivnost koja odgovara ovim nečistoćama ne
prelazi 0,01 % ukupne radioaktivnosti. Natrii pertechnetatis (99mTc) sine fissione
Druge nečistoće koje emituju alfa zračenje. Meri se alfa formati solutio iniectabilis
radioaktivnost radioaktivnog materijala da bi se detektovale
nečistoće koje emituju alfa čestice, a koje treba, gde je mo-
guće, da budu identifikovane i kvantifikovane. Ukupna alfa Ova 99m
monografija se primenjuje na natrijum-pertehnetat
radioaktivnost koja odgovara ovim nečistoćama ne prelazi ( Tc) injekciju dobijenu iz molibdena-99 koji je proizve-
1· 10-7 % ukupne radioaktivnosti. den neutronskim ozračivanjem molibdena. Natrijum-
pertehnetat (99mTc) injekcija, dobijena iz molibdena-99 koji
Radiohemijska čistoća. Ispituje se silaznom hromatografije izdvojen iz fisionih fragmenata uranijuma, opisana je u
jom na papiru (2.2.26), kao što je opisano u monografiji monografiji Natrijum-pertehnetat (99mTc), injekcija (fisi-
Radiofarmaceutski preparati (125). oni) (124).
Ispitivani rastvor. Ispitivani preparat se razblaži vodom R
do pogodne radioaktivne koncentracije. DEFINICIJA
Nanese se 5 l ispitivanog rastvora. Hromatogram se raz-
vija 2 h uz mobilnu fazu: voda R - metanol R (20:80 V/V). Natrijum-pertehnetat (99mTc), injekcija (nefisioni) je sterilan
Ostavi se da se osuši. Raspodela radioaktivnosti se odredi rastvor koji sadrži tehnecijum-99m u obliku pertehnetatnog
odgovarajućim detektorom. Najmanje 95 % ukupne jona i izotonizira se dodatkom natrijum-hlorida. Tehneci-
radioaktivnosti nalazi se na mrlji koja odgovara pertehnetat- jum-99m je radionuklid dobijen raspadom molibdena-99.
nom jonu i koja ima Rf vrednost oko 0,6. Molibden-99 je radioaktivni izotop molibdena dobijen
neutronskim ozračivanjem molibdena. Injekcija sadrži
Aluminijum. U epruveti unutrašnjeg prečnika od oko 12 najmanje 90,0 % i najviše 110,0 % radioaktivnosti tehneci-
mm pomeša se 1 ml rastvora acetatnog pufera pH 4,6 R i 2 juma-99m, deklarisane na dan i čas označen na signaturi.
ml razblaženog rastvora injekcije u vodi R (1 ml injekcije se Najmanje 95 % radioaktivnosti odgovara tehnecijumu-99m
razblaži do 2,5 ml vodom R). Doda se 0,05 ml 10 g/l ras- u obliku pertehnetatnog jona.
tvora hromazurola S R. Posle 3 min boja rastvora nije
intenzivnija od standarda pripremljenog u isto vreme i na Radioaktivnost koja odgovara radionuklidima različitim od
isti način sa 2 ml aluminijuma, standardnog rastvora (2 tehnecijuma-99m, izuzev tehnecijuma-99 koji je rezultat
ppm Al) R (5 ppm). raspada tehnecijuma-99m, izražena kao procenat ukupne
radioaktivnosti i preračunata na dan i čas primene, nije veća
Sterilnost. Odgovara zahtevima testa na sterilnost, propisa- od:
Molibden-99 0,1 %
Druge radionukleidne nečistoće 0,01 %
Injekcija može da se pripremi od sterilnog preparata molib-
dena-99 pod aseptičnim uslovima.
RADIOAKTIVNOST
Radioaktivnost se meri kao što je opisano u monografiji OSOBINE

opremu za brojanje i poredeći sa standardnim rastvorom Bistar, bezbojan rastvor.
tehnecijuma-99m ili merenjem na instrumentu koji je
kalibrisan takvim rastvorom. Tehnecijum-99m ima vreme poluraspada 6,02 h, a emituje
gama zračenje.

NORHOLESTEROL JODIRAN (131I), INJEKCIJA
IDENTIFIKACIJA pne radioaktivnosti nalazi se na mrlji koja odgovara

pertehnetatnom jonu i koja ima Rf vrednost oko 0,6.
A. Odgovarajućim instrumentom, kao što je opisano u
monografiji Radiofarmaceutski preparati (125), snimi Aluminijum. U epruveti unutrašnjeg prečnika od oko 12
se spektar gama zračenja. Spektar se ne razlikuje zna- mm pomeša se 1 ml rastvora acetatnog pufera pH 4,6 R i 2
čajno od spektra standardnog rastvora tehnecijuma-99m, ml razblaženog rastvora injekcije u vodi R (1 ml injekcije se
bilo da se direktno poredi bilo da se meri instrumentom razblaži do 2,5 ml vodom R). Doda se 0,05 ml 10 g/l ras-
kalibrisanim za takve rastvore. Standardni rastvori tvora hromazurola S R. Posle 3 min boja rastvora nije
tehnecijuma-99m i molibdena-99 dobijaju se iz intenzivnija od standarda pripremljenog u isto vreme i na
laboratorija priznatih od strane ovlašćene ustanove. isti način sa 2 ml aluminijuma, standardnog rastvora (2
Najvažniji gama foton tehnecijuma-99m ima energiju ppm Al) R (5 ppm).
od 0,140 MeV.
B. Ispituje se hromatogram dobijen u ispitivanju nim u monografiji Radiofarmaceutski preparati (125).
radiohemijske čistoće. Raspodela radioaktivnosti dopri- Injekcija može biti odobrena za upotrebu pre završetka testa.
RADIOAKTIVNOST
ISPITIVANJA
pH (2.2.3). pH vrednost injekcije je od 4,0 do 8,0. Radiofarmaceutski preparati (125), koristeći odgovarajuću
opremu za brojanje i poredeći sa standardnim rastvorom
Radionuklidna čistoća. Postupi se kao što je opisano u tehnecijuma-99m ili merenjem na instrumentu koji je
monografiji Radiofarmaceutski preparati (125). kalibrisan takvim rastvorom.
Preliminarni test. Da bi se dobila približna procena pre
korišćenja injekcija, uzme se zapremina ekvivalenta 37 ČUVANJE
MBq i snimi spektar gama zračenja koristeći natrijum jodi-
dni detektor sa olovnim štitom debljine 6 mm, smeštenim Videti Radiofarmaceutski preparati (125).
između uzorka i detektora. Odziv u oblasti koji odgovara
energiji fotona molibdena-99 od 0,740 MeV ne prelazi od-
ziv dobijen od standardnog rastvora 37 kBq molibdena-99 OZNAČAVANJE
od pod istim uslovima, pri čemu su sva merenja preračunata
u odnosu na dan i čas primene. Videti Radiofarmaceutski preparati (125).
Konačni test. Uzorak injekcije se zadrži onoliko dugo ko-

liko je potrebno da radioaktivnost tehnecijuma-99m opadne 1997:0939
do dovoljno niskog nivoa koji omogućava detekciju
radionuklidnih nečistoća. Sva merenja radioaktivnosti
izražavaju se na dan i čas primene. NORHOLESTEROL JODIRAN (131I),
Molibden-99. Spektar gama zračenja radioaktivnog materi-
INJEKCIJA
jala snimi se odgovarajućim instrumentom kalibrisanim
pomoću standardnog rastvora molibdena-99. Najvažniji Norcholesteroli iodinati (131I) solutio
MeV. Molibden-99 ima vreme poluraspada 66,0 h. Najviše ineictabilis
od 0,1 % ukupne radioaktivnosti odgovara molibdenu–99.
Druge nečistoće koje emituju gama zračenje. Spektar gama
zračenja radioaktivnog materijala snimi se da bi se detekto-
vale druge radionuklidne nečistoće, koje treba, gde je mo-
guće, da budu identifikovane i kvantifikovane. Ukupna
radioaktivnost koja odgovara drugim radionuklidnim
nečistoćama ne prelazi 0,01 % ukupne radioaktivnosti.
Radiohemijska čistoća. Ispituje se silaznom hromatografi-
jom na papiru (2.2.26), kao što je opisano u monografiji
Radiofarmaceutski preparati (125).
Ispitivani rastvor. Ispitivani preparat se razblaži vodom R
do pogodne radioaktivne koncentracije.
DEFINICIJA
Nanese se 5 l ispitivanog rastvora. Hromatogram se raz- 131
vija 2 h uz mobilnu fazu: voda R - metanol R (20:80 V/V). Norholesterol jodiran ( I), injekcija je sterilan rastvor 6-
131
Ostavi se da se osuši na vazduhu. Raspodela radioaktivnosti [ I]jodmetil-19-norholest-5(10)-en-3-ola, bez prisustva
se odredi odgovarajućim detektorom. Najmanje 95 % uku- bakterijskih endotoksina. Može da sadrži odgovarajući

NORHOLESTEROL JODIRAN (131I), INJEKCIJA
emulgator kao što je polisorbat 80, i odgovarajući konzer- Na ploču se nanese do 5 l ispitivanog rastvora i 10 l ras-
vans, kao što je benzilalkohol. Jod-131 je radioaktivni izo- tvora nosača na istu mrlju. Hromatogram se razvija u dužini
top joda, a može da se dobije neutronskim ozračivanjem te- od 15 cm (oko 60 min) uz mobilnu fazu: hloroform R. Os-
lura ili izdvajanjem iz fisionih fragmenata uranijuma. Injek- tavi se da se osuši na vazduhu i ispita pod UV svetlošću na
cija sadrži najmanje 90,0 % i najviše 110,0 % radioaktivno- 254 nm. Raspodela radioaktivnosti se odredi odgovarajućim
sti joda-131, deklarisane na dan i čas označen na signaturi. detektorom. Na dobijenom hromatogramu najmanje 85 %
Najmanje 85 % radioaktivnosti odgovara jodu-131 u obliku ukupne radioaktivnosti nalazi se na mrlji koja odgovara 6-
6-[131I]jodmetil-19-norholest-5(10)-en-3-ola. Najviše jodmetil-19-norholest-5(10)-en-3-ola i koja ima Rf vred-
5 % odgovara jodu-131 u obliku jodida. Specifična nost oko 0,5. Jodidni jon ostaje blizu startne linije.
radioaktivnost je od 3,7 GBq do 37 GBq po gramu 6-
jodmetilnorholesterola. (b) Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27),
kao što je opisano u monografiji Radiofarmaceutski prepa-
rati (125), na silikagelu GF254 R kao adsorbensu.
OSOBINE
Ispitivani rastvor. Ispitivana injekcija.
Bistar ili slabo zamućen, bezbojan ili bledožut rastvor.
Rastvor nosač. Rastvori se 10 mg kalijum-jodida R, 20 mg
Jod-31 ima vreme poluraspada 8,04 dana, a emituje beta i kalijum-jodata R i 0,1 g natrijum-hidrogenkarbonata R u
gama zračenje. vodi, destilovanoj R pa se dopuni do 10,0 ml istim rastvara-
čem.
IDENTIFIKACIJA Na ploču se nanese 10 l rastvora nosača, a onda se na istu

mrlju nanese do 5 l ispitivanog rastvora. Hromatogram se
A. Odgovarajućim instrumentom, kao što je opisano u razvija u dužini od 15 cm (oko 90 min) uz mobilnu fazu:
monografiji Radiofarmaceutski preparati (125), snimi hloroform R -etanol R (1:1 V/V). Ostavi se da se osuši na
se spektar gama zračenja. Dobijeni spektar, na osnovu vazduhu. Hromatogram se izloži UV svetlosti na 254 nm 5
direktnog poređenja, ne razlikuje se značajno od spektra min. Žuta mrlja koja odgovara jodidu razvija se na Rf
standardnog rastvora joda-131. Najznačajniji gama fo- vrednosti oko 0,5. Raspodela radioaktivnosti se odredi
ton joda-131 ima energiju od 0,365 MeV. Standardni odgovarajućim detektorom. Glavni pik radioaktivnosti je
rastvori joda-131 dobijaju se iz laboratorija priznatih od blizu fronta mobilne faze. Drugi jodholesteroli migriraju
strane ovlašćene ustanove. blizu fronta mobilne faze. Na dobijenom hromatogramu
najviše 5 % ukupne radioaktivnosti nalazi se na mrlji koja
odgovara jodidu.
nosi identifikaciji preparata. Sterilnost. Odgovara zahtevima testa na sterilnost, propisa-
ISPITIVANJA
Bakterijski endotoksini (2.6.14). Najviše 175/V i.j.
pH (2.2.3). pH vrednost rastvora je od 3,5 do 8.5. endotoksina po milimetru, gde je V maksimalna preporu-
čena doza u mililitrima.
odgovarajućim instrumentom, kao je opisano u monografiji
Radiofarmaceutski preparati (125). Spektar se ne razlikuje RADIOAKTIVNOST
značajno od spektra standardnog rastvora joda-131. Odrede
se relativni iznosi joda-131, joda-133, joda-135 i drugih Radioaktivnost se meri kao što je opisano u monografiji
prisutnih radionuklidnih nečistoća. Jod-133 ima vreme Radiofarmaceutski preparati (125), koristeći odgovarajuću
poluraspada 20,8 h, a njegovi najznačajniji gama fotoni opremu za brojanje i upoređujući sa standardnim rastvorom
imaju energiju od 0,530 MeV i 0,875 MeV. Jod-135 ima joda-131 ili mereći na instrumentu koji je kalibrisan takvim
vreme poluraspada 6,55 h, a njegovi najznačajniji gama rastvorom.
MeV. Najmanje 99,9 % ukupne radioaktivnosti odgovara
ČUVANJE
jodu-131.
Čuva se zaštićen od svetlosti na temperaturi koja ne prelazi
Radiohemijska čistoća.
–18 ºC, pod uslovima propisanim u monografiji Radiofa-
(a) Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27), rmaceutski preparati (125).
kao što je opisano u monografiji Radiofarmaceutski prepa-
rati (125), na silikagelu GF254 R kao adsorbensu.
OZNAČAVANJE
Ispitivani rastvor. Ispitivana injekcija.
Rastvor nosač. Rastvori se 10 mg kalijum-jodida R, 20 mg
kalijum-jodata R i 0,1 g natrijum-hidrogenkarbonata R u
vodi, destilovanoj R pa se dopuni do 10,0 ml istim rastvara-
čem.

TALIJUM (201Tl)-HLORID, INJEKCIJA
T
1997:0571 B. Ispituje se elektroforetogram dobijen u ispitivanju
TALIJUM (201Tl)-HLORID,
INJEKCIJA
ISPITIVANJA
Thallosi (201Tl) chloridi solutio iniectabilis pH (2.2.3). pH vrednost injekcije je od 4.0 do 7.0.
Radionuklidna čistoća. Spektar gama i X-zračenja snimi
se, kao što je opisano u monografiji Radiofarmaceutski
DEFINICIJA preparati (125), odgovarajućim instrumentom kalibrisanim
pomoću standardnog rastvora talijuma-201 i talijuma-202.
Talijum (201Tl)-hlorid, injekcija je sterilan rastvor talijuma- Spektar se ne razlikuje značajno od spektra standardnog
201 u obliku talijum(III)-hlorida. Može da se izotonizira rastvora talijuma-201. Odrede se relativni iznosi talijuma-
201 i talijuma-202, kao i drugih radionuklidnih nečistoća.
dodavanjem natrijum-hlorida i da sadrži odgovarajući
konzervans kao što je benzilalkohol. Talijum-201 je Talijum-202 ima vreme poluraspada 12,2 dana, a njegov
radioaktivni izotop talijuma, koji nastaje raspadom olova- najznačajniji gama foton ima energiju od 0,440 MeV. Tali-
201. Olovo-201 je radioaktivni izotop olova, a može da se jum-200 ima vreme poluraspada 1,09 dana, a najznačajniji
dobije ozračivanjem talijuma, koji može biti obogaćen gama fotoni imaju energiju od 0,368 MeV, 0,579 MeV,
talijumom-203, protonima odgovarajuće energije. Talijum- 0,828 MeV i 1,206 MeV. Olovo-201 ima vreme poluras-
201 se može odvojiti od olova-201 propuštanjem kroz ko- pada od 9,4 h, a najznačajniji gama foton ima energiju od
lonu sa jonoizmenjivačkom smolom. Injekcija sadrži 0,331 MeV. Olovo-203 ima vreme poluraspada 2,17 dana, a
najznačajniji gama foton ima energiju od 0,279 MeV. Naj-
najmanje od 90,0 % i najviše 110,0 % radioaktivnosti tali-
juma-201, deklarisane na dan i čas označen na signaturi. više 2,0 % ukupne radioaktivnosti odgovara talijumu-202, a
Najviše 2,0 % ukupne radioaktivnosti odgovara talijumu- najmanje 97,0 % odgovara talijumu-201.
202, a najmanje 97,0 % odgovara talijumu-201. Najmanje Radiohemijska čistoća. Ispituje se zonskom elektrofore-
95,0 % radioaktivnosti odgovara talijumu u obliku zom na potpornom medijumu (2.2.31), koristeći traku od
talijumovih jona. Specifična radioaktivnost je najmanje 3,7 pogodnog celuloznog acetata, dimenzija 150 mm x 25mm,
GBq po miligramu talijuma. kao potporni medijum i 18,6 g/l rastvor natrijum-edetata R
kao elektrolit. Traka se potopi u elektrolit od 45 min do 60
min. Traka se izvadi štipaljkom, pažljivo držeći za ivicu.
OSOBINE Prenese se između dva apsorbenta i upijanjem ukloni višak
rastvora.
Bistar, bezbojan rastvor.
Ispitivani rastvor. Pomešaju se jednake zapremine ispiti-
Talijum-201 ima vreme poluraspada 3,05 dana, a emituje vane injekcije i elektrolita.
gama i X zračenje.
Nanese se najmanje 5 l ispitivanog rastvora na centar
trake i označi tačka nanošenja. Primeni se električno polje
IDENTIFIKACIJA 17 V po centimetru u toku 30 min. Ostavi se da se traka
osuši na vazduhu. Raspodela radioaktivnosti se odredi
A. Odgovarajućim instrumentom, kao što je opisano u koristeći pogodnu opremu. Najmanje 95,0 % radioaktivno-
monografiji Radiofarmaceutski preparati (125), snimi sti migrira prema katodi.
se spektar gama zračenja. Spektar se ne razlikuje zna-
čajno od spektra standardnog rastvora talijuma-201, bilo Talijum. U 0,5 ml injekcije doda se 0,5 ml hlorovodonične
da se direktno poredi bilo da se meri instrumentom kiseline (220 g/l HCl) i 0,05 ml bromne vode R pa se po-
kalibrisanim za takve rastvore. Standardni rastvori tali- meša. Doda se 0,1 ml rastvora 30 g/l sulfosalicilne kiseline
juma-201 i talijuma-202 dobijaju se iz laboratorija R. Nakon obezbojavanja doda se 1 ml 1g/l rastvora roda-
priznatih od strane ovlašćene ustanove. Najvažniji gama mina B R. Doda se 4 ml toluena R i mućka 60 s. Odvoji se
fotoni imaju energiju od 0,135 MeV, 0,166 MeV i 0,167 sloj toluena. Sloj toluena nije intenzivnije obojen od sloja
MeV. X zraci imaju energiju od 0,069 MeV do 0,083 toluena standarda koji je pripremljen u isto vreme i na isti
MeV. način koristeći 0,5 ml talijum, standardni rastvor (10 ppm
Tl) R.

TEHNECIJUM (99mTc)-ALBUMIN HUMANI, INJEKCIJA
Sterilnost. Odgovara zahtevima testa na sterilnost, propisa- apirogenih sastojaka, uz izračunavanje odnosa radionuklid-
nim u monografiji Radiofarmaceutski preparati (125). nih nečistoća na dan i čas primene.
OSOBINE
RADIOAKTIVNOST
Bistar, bezbojan ili svetložut rastvor.
Radiofarmaceutski preparati (125), koristeći odgovarajuću Tehnecijum-99m ima vreme poluraspada 6,02 h, a emituje
opremu za brojanje i poredeći sa standardnim rastvorom gama zračenje.
talijuma-201 ili merenjem na instrumentu koji je kalibrisan
takvim rastvorom.
IDENTIFIKACIJA
ČUVANJE A. Odgovarajućim instrumentom, kao što je opisano u

monografiji Radiofarmaceutski preparati (125), snimi
Videti Radiofarmaceutski preparati (125). se spektar gama zračenja. Spektar se ne razlikuje zna-
čajno od spektra standardnog rastvora tehnecijuma-99m,
bilo da se direktno poredi bilo da se meri instrumentom
OZNAČAVANJE kalibrisanim za takve rastvore. Standardni rastvori
tehnecijuma-99m i molibdena-99 dobijaju se iz
Videti Radiofarmaceutski preparati (125). laboratorija priznatih od strane ovlašćene ustanove.
Najvažniji gama foton tehnecijuma-99m ima energiju
od 0,140 MeV.
B. Izvodi se test precipitacije za ispitivani preparat pomoću
1997:0640 odgovarajućih vrsta specifičnih antiseruma. Test se iz-
vodi korišćenjem antiseruma specifičnih za proteine
99m plazme svih vrsta domaćih životinja koje se koriste za
TEHNECIJUM ( Tc)-ALBUMIN pripremu materijala biološkog porekla u dotičnoj zemlji.
HUMANI, INJEKCIJA Pokazuje se da injekcija sadrži proteine humanog pore-
kla i da daje negativne rezultate sa antiserumima
99m
specifičnim za proteine plazme drugih vrsta.
Technetii ( Tc) humani albumini solutio
C. Ispituje se odgovarajućom tehnikom imunoelektrofo-
iniectabilis reze. Koristeći antiserum, za normalni humani serum
upoređuju se normalni humani serum i ispitivana injek-
cija, razblaženi po potrebi. Glavna komponenta ispiti-
vane injekcije odgovara glavnoj komponenti normalnog
DEFINICIJA humanog seruma. Razblaženi rastvor može da pokazuje
prisustvo malih količina drugih proteina plazme.
Tehnecijum (99mTc)-albumin humani, injekcija je sterilan,
apirogen rastvor humanog albumina obeleženog tehneciju-
mom-99m. Sadrži redukcionu supstancu, kao što je so ka- ISPITIVANJA
laja, u količini koja ne prelazi 1 mg/ml kalaja; može da sa-
drži odgovarajući pufer i konzervans. Mada za sada
definitivna vrednost maksimalnog limita za kalaj ne može pH (2.2.3). pH vrednost injekcije je od 2,0 do 6,5.
da bude određena, dosadašnje činjenice nagoveštavaju važ- Radiohemijska čistoća.
nost održavanja odnosa kalaja i albumina na najnižem
mogućem nivou. Humani albumin koji se upotrebljava (a) Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27),
odgovara zahtevima propisanim u monografiji Albumin kao što je opisano u monografiji Radiofarmaceutski prepa-
rastvor, humani (255). Injekcija sadrži najmanje 90,0 % i rati (125), na silikagelu kao adsorbensu na foliji od fiber-
najviše 110,0 % radioaktivnosti tehnecijuma-99m, deklari- glasa. Zagreva se 10 min na 110 ºC. Koristi se tako da u
sane na dan i čas označen na signaturi. Injekcija sadrži toku razvijanja mobilna faza migrira u dužini od 10 cm do
najmanje 90,0 % i najviše 110,0 % količine albumina koja 15 cm za 10 min.
je označena na signaturi. Najmanje 80 % radioaktivnosti
odgovara albuminskim frakcijama II do V. Najviše 5,0 % Na ploču se nanese od 5 l do 10 l ispitivane injekcije i
radioaktivnosti tehnecijuma-99-m odgovara slobodnom ostavi da se osuši. Hromatogram se razvija u dužini od 10
pertehnetatu, koji se određuje metodom, opisanom u cm do 15 cm uz mobilnu fazu: metiletilketon R. Ostavi se
ispitivanju radiohemijske čistoće. da se osuši. Raspodela radioaktivnosti se odredi
odgovarajućim detektorom. Tehnecijum-99m-abumin hu-
Priprema se od injekcije natrijum-pertehnetata (99mTc) mani kompleks ostaje na startnoj tački, a pertehnetatni jon
(fisionog ili nefisionog) pomoću odgovarajućih sterilnih i migrira blizu fronta mobilne faze. Najviše 5,0 %

TEHNECIJUM (99mTc)-ALBUMIN HUMANI, INJEKCIJA
radioaktivnosti tehnecijuma-99m odgovara tehnecijumu u kupatilu 30 min na 100 ºC. Ohladi se i centrifugira 10 min
obliku pertehnetatnog jona. na 300 g. Razblaži se 1,0 ml supernatanta do 10,0 ml 1 M
(b) Ispituje se hromatografijom raspodele po veličini (mole-
kula) (2.2.30) Poredbeni rastvor. Rastvori se 95 mg kalaj(II)-hlorida R u
1 M hlorovodoničnoj kiselini i dopuni do 1000,0 ml istom
Mobilna faza (koncentrovana). Rastvori se 1,124 g kalijum- kiselinom.
dihidrogenfosfata R, 4,210 g natrijum-hidrogenfosfata R,
1,17 g natrijum-hlorida R i 0,10 g natrijum-azida R u 100 U po 1 ml svakog rastvora doda se 0,4 ml 20g/l rastvora
ml vode R. natrijum-laurilsulfata R, 0,05 ml tioglikolne kiseline R, 0,1
ml ditiol reagensa R i 3,0 ml 0,2 M hlorovodonične kiseline.
Iispitivani rastvor. Pomeša se 0,25 ml ispitivane injekcije Pomeša se. Izmeri se apsorbancija (2.2.25) svakog rastvora
sa 0,25 ml mobilne faze (koncentrovane). Koristi se odmah na 540 nm, koristeći 0,2 M hlorovodoničnu kiselinu kao
nakon razblaživanja. rastvor za kompenzaciju. Apsorbancija ispitivanog rastvora
Hromatografski postupak izvodi se korišćenjem: nije veća od apsorbancije poredbenog rastvora (1 mg/ml
Sn).
- kolone od nerđajućeg čelika dužine 0,6 m, unutrašnjeg
prečnika 7,5 mm, napunjene silikagelom za Fiziološka raspodela. Ubrizga se zapremina od najviše 0,5
hromatografiju raspodele po veličini R, ml, koja sadrži najviše 1 mg albumina, u odgovarajuću
venu, kao što je repna vena ili vena safena, svakog od tri
- mobilne faze koja se sastoji od smeše jednakih zapre- pacova muškog pola, mase od 150 g do 250 g. Radioaktiv-
mina mobilne faze (koncentrovane) i vode R, protoka nost u špricu se izmeri pre i posle ubrizgavanja. Pacovi se
0,6 ml/min, žrtvuju 30 min nakon ubrizgavanja. Uzme se 1 ml krvi
odgovarajućom metodom i izvadi se jetra, a ako je za
- detektora radioaktivnosti podešenog za merenje tehneci- ubrizgavanje, korišćena repna vena i rep. Upotrebom
juma-99m, odgovarajućeg instrumenta, kao što je opisano u monogra-
fiji Radiofarmaceutski preparati (125), odredi se
- injektora sa petljom.
radioaktivnost u 1 ml krvi, u jetri, a ako je za ubrizgavanje,
Injicira se 200 l ispitivanog rastvora. Hromatografski korišćena repna vena i u repu. Odredi se procenat
postupak se nastavi još najmanje 10 min nakon što je radioaktivnosti u jetri i 1 ml krvi u odnosu na ukupnu
dostignut nivo fona. radioaktivnost, izračunatu kao razlika između aktivnosti
merenih u špricu umanjeno za aktivnost u repu (ako je za
Pikovi se eluiraju sa sledećim retencionim vremenom: ubrizgavanje korišćena repna vena). Koriguje se koncentra-
cija u krvi množenjem faktorom m/200, gde je m telesna
I jedinjenje visoke molekulske mase 19-20 min masa pacova u gramima. Kod najmanje dva od tri korišćena
II poli III-albumin 23-24 min pacova, radioaktivnost u jetri je najviše 15 %, a u krvi, na-
III poli II-albumin 25-27 min kon korekcije, najmanje 3,5 %.
IV poli I-albumin 28-29 min Sterilnost. Odgovara zahtevima testa na sterilnost, propisa-
V humani serum albumin 32-33 min nim u monografiji Radiofarmaceutski preparati (125).
VI kalaj koloid 40-47 min
VII pertehnetat 48 min Bakterijski endotoksini (2.6.14). Najviše 175/V i.j.
endotoksina po mililitru, gde je V maksimalna preporučena
doza u mililitrima.
Najmanje 80 % radioaktivnosti nanete na kolonu vezano je
za albuminske frakcije II do V.
RADIOAKTIVNOST
Albumin
Poredbeni rastvor. Razblaži se albumin rastvor, humani R Radiofarmaceutski preparati (125), koristeći odgovarajuću
9 g/l rastvorom natrijum-hlorida R do koncentracije 5 opremu za brojanje i upoređujući sa standardnim rastvorom
mg/ml albumina. tehnecijuma-99m ili mereći na instrumentu koji je kalibri-
U po 1,0 ml ispitivane injekcije i poredbenog rastvora doda san takvim rastvorom.
se 4 ml biureta, reagensa R i pomeša. Nakon tačno 30 min,
izmeri se apsorbancija (2.2.25) svakog rastvora na 540 nm, ČUVANJE
koristeći kao rastvor za kompenzaciju 9 g/l rastvor natri-
jum-hlorida R, sa kojim se postupa na isti način. Iz izmere- Videti Radiofarmaceutski preparati (125).
nih apsorbancija izračuna se sadržaj albumina u ispitivanoj
injekciji u mg/ml.
OZNAČAVANJE
Kalaj
Ispitivani rastvor. U 1,0 ml ispitivane injekcije doda se 1,0
ml 2M hlorovodonične kiseline. Zagreva se u vodenom Na signaturi se navodi:

TEHNECIJUM (99mTc)-ETIFENIN, INJEKCIJA
- količina albumina Poredbeni rastvor. Rastvori se 5,0 mg etifenina HRS u

metanolu R i dopuni do 5,0 ml istim rastvaračem.
- količina kalaja, ako ga ima.
Hromatografski postupak može da se izvede korišće-
njem:
- kolone od nerđajućeg čelika dužine 0,25 m, unutraš-
1997:0585 njeg prečnika 4,6 mm, napunjene silikagelom za
hromatografiju, oktadecilsilil R (5 m do 10 m),
TEHNECIJUM (99mTc)-ETIFENIN, - mobilne faze: metanol R – 14 g/l rastvor kalijum-
INJEKCIJA dihidrogenfosfata R čija je pH vrednost podešena na
2,5 fosfornom kiselinom R (20:80 V/V), protoka 1
ml/min,
Technetii (99mTc) et etifenini solutio - detektora, spektrofotometra, podešenog na 230 nm.
iniectabilis
Injicira se po 20 l svakog rastvora. Glavni pik na
hromatogramu ispitivanog rastvora ima slično retenci-
ono vreme kao glavni pik na hromatogramu poredbenog
DEFINICIJA rastvora.
Tehnecijum (99mTc)-etifenin, injekcija je sterilan rastvor

ISPITIVANJA
koji se može pripremiti mešanjem injekcije natrijum-
pertehnetata (99mTc) (fisionog ili nefisionog) sa rastvorom pH (2.2.3). pH vrednost injekcije je od 4,0 do 6,0.
etifenina [[(2,6-dietilfenil)karbamoilmetilimino]disirćetna
kiselina; C16H22N2O5] i kalaj(II)-hlorida. Injekcija sadrži Radiohemijska čistoća. Ispituje se hromatografijom na
različitu količinu kalaja (Sn), koja ne prelazi 0,2 mg/ml. tankom sloju (2.2.27), kao što je opisano u monografiji
Injekcija sadrži najmanje 90,0 % i najviše 110,0 % Radiofarmaceutski preparati (125), na smeši silikatnih
radioaktivnosti tehnecijuma-99m, deklarisane na dan i čas kiselina kao adsorbensu na foliji od fiberglasa. Zagreva se
označen na signaturi. Najmanje 95,0 % radioaktivnosti 10 min na 110 ºC. Koristi se tako da u toku razvijanja
odgovara tehnecijumu-99m kompleksiranim sa etifeninom. hromatograma mobilna faza migrira u dužini od 10 cm do
15 cm za oko 15 min.
Priprema se od injekcije natrijum-pertehnetata (99mTc)
(fisionog ili nefisionog) pomoću odgovarajućih sterilnih Na ploču se nanese od 5 l do 10 l ispitivane injekcije.
sastojaka uz izračunavanje odnosa radionuklidnih nečistoća Hromatogram se odmah razvija u dužini od 10 cm do 15 cm
na dan i čas primene. uz mobilnu fazu: 9 g/l rastvor natrijum-hlorida R. Ostavi se
da se osuši. Odredi se raspodela radioaktivnosti
odgovarajućim detektorom. Tehnecijum-99m kompleksiran
OSOBINE sa etifeninom migrira gotovo do sredine hromatograma, a
pertehnetatni jon migrira sa frontom mobilne faze. Nečis-
Bistar, bezbojan rastvor.
toće u koloidnom obliku ostaju na startnoj tački. Radio-
Tehnecijum-99m ima vreme poluraspada 6,02 h, a emituje aktivnost koja odgovara tehnecijumu-99m kompleksiranim
gama zračenje. sa etifeninom predstavlja najmanje 95,0 % ukupne radio-
aktivnosti hromatograma.
Fiziološka raspodela. Ubrizga se 0,1 ml (što odgovara oko
IDENTIFIKACIJA 3,7 MBq) u repnu venu svakog od tri miša mase od 20 g do
25 g. Miševi se žrtvuju 1 h nakon ubrizgavanja. Izvade se
A. Odgovarajućim instrumentom, kao što je opisano u jetra, žučna kesa, tanko i debelo crevo i bubrezi, sakupivši
monografiji Radiofarmaceutski preparati (125), snimi izlučeni urin. Izmeri se radioaktivnost u organima
se spektar gama zračenja. Spektar se ne razlikuje zna- odgovarajućim instrumentom, kao što je opisano u
čajno od spektra standardnog rastvora tehnecijuma-99m, monografiji Radiofarmaceutski preparati (125). Nakon
bilo da se direktno poredi bilo da se meri instrumentom uklanjanja repa izmeri se radioaktivnost u ostatku tela.
kalibrisanim za takve rastvore. Standardni rastvori teh- Procenat radioaktivnosti svakog organa odredi se iz izraza:
necijuma-99m i molibdena-99 dobijaju se iz laboratorija
priznatih od strane ovlašćene ustanove. Najvažniji gama A
100
foton tehnecijuma-99m ima energiju od 0,140 MeV. B
A = radioaktivnost datog organa,
B. Ispituje se tečnom hromatografijom (2.2.29)
B = radioaktivnost svih organa i ostatku tela bez repa.
Ispitivani rastvor. Razblažuje se ispitivana injekcija
metanolom R dok se ne dobije rastvor koji sadrži oko 1 Kod najmanje dva miša zbir procenata radioaktivnosti u
mg/ml etifenina. žučnoj kesi i tankom i debelom crevu nije manji od 80 %.

TEHNECIJUM (99m Tc)-GLUKONAT, INJEKCIJA
Najviše 3 % radioaktivnosti prisutno je u jetri i najviše 2 % sa injekcijom natrijum-pertehnetata (99mTc) (fisionog ili
u bubrezima. nefisionog). Injekcija sadrži najmanje 90,0 % i najviše
110,0 % radioaktivnosti tehnecijuma-99m, deklarisane na
Kalaj dan i čas označen na signaturi. Najmanje 90 %
Ispitivani rastvor. Dopuni se 1,0 ml ispitivane injekcije do radioaktivnosti odgovara tehnecijum-99m-glukonat kom-
5,0 ml sa 1 M hlorovodoničnom kiselinom. pleksu.
99m
Poredbeni rastvor. Pripremi se poredbeni rastvor koji sa- Priprema se od injekcije natrijum-pertehnetata ( Tc)
drži 0,075 mg/ml kalaj(II)-hlorida R u 1 M hlorovodoničnoj (fisionog ili nefisionog) pomoću odgovarajućih sterilnih
kiselini. sastojaka uz izračunavanje odnosa radionuklidnih nečistoća
na dan i čas primene.
U po 1 ml svakog rastvora doda se 0,4 ml 20 g/l rastvora
natrijum-laurilsulfata R, 0,05 ml tioglikolne kiseline R, 0,1
ml ditiol reagensa R i 3,0 ml 0,2 M hlorovodonične kiseline. OSOBINE
Promeša se. Izmeri se apsorbancija (2.2.25) svakog rastvora
na 540 nm, koristeći 0,2 M hlorovodoničnu kiselinu kao Slabo opalescentan rastvor.
rastvor za kompenzaciju. Apsorbancija ispitivanog rastvora
nije veća od apsorbancije poredbenog rastvora (0,2 mg/ml Tehnecijum-99m ima vreme poluraspada 6,02 h, a emituje
Sn). gama zračenje.
nim u monografiji Radiofarmaceutski preparati (125). IDENTIFIKACIJA
RADIOAKTIVNOST monografiji Radiofarmaceutski preparati (125), snimi
Radioaktivnost se meri kao što je opisano u monografiji čajno od spektra standardnog rastvora tehnecijuma-99m,
Radiofarmaceutski preparati (125), koristeći odgovarajuću bilo da se direktno poredi bilo da se meri instrumentom
opremu za brojanje i poredeći sa standardnim rastvorom kalibrisanim za takve rastvore. Standardni rastvori teh-
tehnecijuma-99m ili merenjem na instrumentu koji je necijuma-99m i molibdena-99 dobijaju se iz laboratorija
kalibrisan takvim rastvorom. priznatih od strane ovlašćene ustanove. Najvažniji gama
foton tehnecijuma-99m ima energiju od 0,140 MeV.
ČUVANJE B. 5 l rastvora odgovara zahtevima identifikacije A,

propisane u monografiji Kalcijum-glukonat (172).
C. Ispituje se hromatogram dobijen u ispitivanju radiohe-
mijske čistoće. Raspodela radioaktivnosti doprinosi
OZNAČAVANJE identifikaciji preparata.

ISPITIVANJA
1997:1047 Radiohemijska čistoća. Ispituje se hromatografijom na

TEHNECIJUM ( Tc)-GLUKONAT, Radiofarmaceutski
99m preparati (125), na silikagelu kao adsor-
bensu na foliji od fiberglasa. Zagreva se 10 min na 110 ºC.
INJEKCIJA Koristi se tako da u toku razvijanja mobilna faza migrira u
dužini od 10 cm do 15 cm za oko 10 min.
Technetii (99mTc) gluconatis solutio a) Na ploču se nanese od 5 l do 10 l ispitivanog rastvora.

iniectabilis Hromatogram se odmah razvija u dužini od 10 cm do 15 cm
uz mobilnu fazu: 9 g/l rastvor natrijum-hlorida R. Ostavi se
da se osuši. Raspodela radioaktivnosti se odredi
odgovarajućim detektoroma. Nečistoće u koloidnom obliku
DEFINICIJA ostaju na startnoj tački. Tehnecijum-glukonat kompleks i
pertehnetatni jon migriraju blizu fronta mobilne faze.
Tehnecijum (99mTc)-glukonat, injekcija je sterilan rastvor, b) Na ploču se nanese od 5 l do 10 l ispitivanog rastvora
koji se može pripremiti mešanjem rastvora kalcijum-gluko- i ostavi se da se osuši. Hromatogram se razvija u dužini od
nata i soli kalaja ili drugog pogodnog redukcionog sredstva 10 cm do 15 cm uz mobilnu fazu: metiletilketon R. Osuši se

TEHNECIJUM (99mTc)-INJEKCIONA SUSPENZIJA MIKROSFERA
u struji toplog vazduha. Raspodela radioaktivnosti se odredi 1997:0570

odgovarajućim detektorom. Pertehnetatni jon kao nečistoća
migrira blizu fronta mobilne faze. Tehnecijum-glukonat
kompleks i tehnecijum u koloidnom obliku ostaju na sta-
TEHNECIJUM (99mTc)-INJEKCIONA
rtnoj tački. SUSPENZIJA MIKROSFERA
Zbir procenata radioaktivnosti, koji odgovara nečistoćama
na hromatogramima dobijenim u ispitivanjima (a) i (b), ne Technetii (99mTc)-microsphaerarum
prelazi 10 %. suspensio iniectabilis
Fiziološka raspodela. Ubrizga se zapremina od najviše 0,2
ml u repnu venu svakog od tri pacova mase od 150 g do
250 g. Izmeri se radioaktivnost šprica pre i posle ubrizgava- DEFINICIJA
nja. Pacovi se žrtvuju 30 min nakon ubrizgavanja. Uzme se
najmanje 1 g krvi odgovarajućom metodom, a zatim se iz- Tehncijum (99mTc)-injekciona suspenzija mikrosfera je ste-
vade bubrezi, jetra, bešika sa izlučenim urinom i rep. Izmeri rilna, apirogena suspenzija humanog albumina denaturisa-
se uzorak krvi. nog do sfernih nerastvorljivih čestica koje su obeležene
tehnecijumom-99m. Injekcija sadrži redukcione supstance,
Odredi se radioaktivnost organa, uzorka krvi i repa kao što su soli kalaja, u količini koja ne prelazi 3 mg/ml Sn;
odgovarajućim instrumentom, kao što je opisano u može da sadrži odgovarajući pufer, kao što je acetatni,
monografiji Radiofarmaceutski preparati (125). Izračuna se citratni ili fosfatni pufer i aditive, kao što su sredstva za
procenat radioaktivnosti u svakom organu i u 1 g krvi u vlaženje. Humani albumin koji se koristi odgovara zahte-
odnosu na ukupnu radioaktivnost izračunatu kao razlika vima propisanim u monografiji Albumin rastvor, humani
između dva merenja radioaktivnosti šprica, umanjenu za (255). Injekcija sadrži najmanje 90,0 % i najviše 110,0 %
radioaktivnost u repu. Koncentracija u krvi se koriguje radioaktivnosti tehnecijuma-99m, deklarisane na dan i čas
množenjem sa faktorom m/200, gde je m telesna masa pa- označen na signaturi. Najmanje 95 % tehnecijuma-99m je
cova u gramima. vezano za čestice suspenzije, što je određeno ispitivanjem
nefiltrabilne radioaktivnosti. Čestice imaju tipičan prečnik
Kod najmanje dva od tri korišćena pacova radioaktivnost u između 10 m i 50 m. Radioaktivnost nije manja od 185
bubrezima je najmanje 15 %, u bešici zajedno sa izlučenim MBq tehnecijuma-99m na milion čestica na dan i čas pri-
urinom najmanje 20 % i u jetri najviše 5 %. Radioaktivnost mene.
u krvi, nakon korekcije, najviše je 0,50 %.
Tehncijum (99mTc)-injekciona suspenzija mikrosfera prip-
Sterilnost. Odgovara zahtevima testa na sterilnost, propisa- rema se od injekcije natrijum-pertehnetata (99mTc) (fisionog
nim u monografiji Radiofarmaceutski preparati (125). ili nefisionog) pomoću odgovarajućih sterilnih i apirogenih
Injekcija može biti odobrena za upotrebu pre završetka testa. sastojaka uz izračunavanje odnosa radionuklidnih nečistoća
na dan i čas primene.
RADIOAKTIVNOST
OSOBINE
Radioaktivnost se meri kao što je opisano u monografiji Suspenzija belih, žutih ili veštački obojenih čestica, koja se
Radiofarmaceutski preparati (125), koristeći odgovarajuću može razdvojiti stajanjem.
tehnecijuma-99m ili merenjem na instrumentu koji je Tehnecijum-99m ima vreme poluraspada 6,02 h, a emituje
kalibrisan takvim rastvorom. gama zračenje.
IDENTIFIKACIJA
ČUVANJE
Videti Radiofarmaceutski preparati (125). monografiji Radiofarmaceutski preparati (125), snimi
OZNAČAVANJE bilo da se direktno poredi bilo da se meri instrumentom
kalibrisanim za takve rastvore. Standardni rastvori
tehnecijuma-99m i molibdena-99 dobijaju se iz labo-
Videti Radiofarmaceutski preparati (125). ratorija priznatih od strane ovlašćene ustanove. Najva-
žniji gama foton tehnecijuma-99m ima energiju od
0,140 MeV.
B. Test za nefiltrabilnu radioaktivnost i veličina čestica
doprinose identifikaciji preparata.

TEHNECIJUM (99mTc)-INJEKCIONA SUSPENZIJA MIKROSFERA
C. Prebaci se 1 ml injekcije u kivetu za centrifugiranje i Fiziološka raspodela. Ubrizga se zapremina od najviše 0,2
centrifugira od 5 min do 10 min na 2500 g. Odlije se ml u repnu venu svakog od tri pacova, mase od 150 g do
supernatant. Ostatku se doda 5 ml bakar(II)vinske kise- 250 g. Pacovi se žrtvuju 15 min nakon ubrizgavanja, izvadi
line, rastvora R2, pomeša i ostavi da stoji 10 min. Ako se jetra, slezina i pluća pa se izmeri radioaktivnost u orga-
je potrebno, zagreje se do rastvaranja čestica i ostavi se nima odgovarajućim instrumentom, kao što je opisano u
da se ohladi. Brzo se doda 0,5 ml fosformolibdo- monografiji Radiofarmaceutski preparati (125). Radioakti-
volframovog reagensa, razblaženog R, odmah izmeša i vnost se izmeri u ostatku tela, uključujući krv i izlučeni urin,
ostavi da stoji. Razvija se plava boja. nakon uklanjanja repa. Procenat radioaktivnosti u jetri, sle-
zini i plućima se odredi iz izraza:
ISPITIVANJA A
100
B
Nefiltrabilna radioaktivnost. Koristi se polikarbonatni
membranski filter, prečnika od 13 mm do 25 mm, debljine B = ukupna radioaktivnost jetre, slezine, pluća i ostatka
10 m, sa kružnim porama prečnika 3 m. Membrana se tela, uključujući i izlučeni urin.
stavi u odgovarajući držač. Prenese se 0,2 ml injekcije na
membranu i filtrira, dodajući 20 ml rastvora 9 g/l natrijum- Kod najmanje dva od tri korišćena pacova, najmanje 80 %
hlorida R tokom filtracije. Radioaktivnost koja ostane na radioaktivnosti nalazi se u plućima, a najviše 5 % u jetri i
membrani predstavlja najmanje 95 % ukupne radioaktivno- slezini zajedno. Injekcija može biti odobrena za upotrebu
sti injekcije. pre završetka testa.
Veličina čestica. Ispituje se pod mikroskopom. Ako je Sterilnost. Odgovara zahtevima testa na sterilnost, propisa-
potrebno, injekcija se razblaži tako da je broj čestica dovo- nim u monografiji Radiofarmaceutski preparati (125).
ljno mali da bi se pojedinačne čestice jasno opazile. Koris- Injekcija može biti odobrena za upotrebu pre završetka testa.
teći podešeni špric, sa iglom prečnika od najmanje 0,35 mm,
prenese se odgovarajuća zapremina u odgovarajuću komoru Pirogeni. Odgovara zahtevima testa na pirogene, propisa-
za brojanje, kao što je hemocitometar, pazeći da se komora nim u monografiji Radiofarmaceutski preparati (125).
ne prepuni. Ostavi se da se suspenzija slegne tokom 1 min i Ubrizga se najmanje 0,1 ml/kg mase kunića. Injekcija može
oprezno doda pokrovna pločica, ne istiskujući uzorak. Ske- biti odobrena za upotrebu pre završetka testa.
nira se oblast kojoj odgovara najmanje 5000 čestica. Čes-
tice imaju ujednačen sferičan izgled. Najviše 10 čestica ima
maksimalnu dimenziju preko 75 m. Nisu prisutne čestice RADIOAKTIVNOST
veće od 100 m.
Broj čestica. Ispituje se pod mikroskopom. Ispuni se Radioaktivnost se meri kao što je opisano u monografiji
odgovarajuća komora za brojanje, kao što je hemocitometar, Radiofarmaceutski preparati (125), koristeći odgovarajuću
injekcijom odgovarajućeg razblaženja, vodeći računa da se opremu za brojanje i poredeći sa standardnim rastvorom
tokom prenošenja čestice ne razdvoje. Čestice se izbroje u tehnecijuma-99m ili merenjem na instrumentu koji je
komori. Postupak se ponovi dva puta i izračuna se broj čes- kalibrisan takvim rastvorom.
tica po mililitru injekcije.
Kalaj
ČUVANJE
Ispitivani rastvor. U 1,0 ml injekcije doda se 0,5 ml sum-
porne kiseline R i 1,5 ml azotne kiseline R. Zagreva se i Videti Radiofarmaceutski preparati (125).
upari do približno 1 ml. Doda se 2 ml vode R i upari po-
novo do 1 ml. Postupak se ponovi dva puta, ohladi se i do-
puni do 25,0 ml 1 M hlorovodoničnom kiselinom. OZNAČAVANJE
Poredbeni rastvor. Rastvori se 0,115 g kalaj(II)-hlorida R u
kiselinom. Na signaturi se navodi:
U po 1,0 ml svakog rastvora doda se 0,4 ml 20 g/l rastvora - količina kalaja po mililitru, ako ga ima,
ml ditiol reagensa R i 3,0 ml 0,2 M hlorovodonične kiseline. - da preparat treba promućkati pre upotrebe.
Promeša se. Izmeri se apsorbancija (2.2.25) svakog rastvora
na 540 nm, koristeći 0,2 M hlorovodoničnu kiselinu kao
nije veća od apsorbancije poredbenog rastvora (3 mg/ml
Sn).

TEHNECIJUM (99mTc)-KALAJ KOLOIDNI, INJEKCIJA
1997:0689 Radiohemijska čistoća. Ispituje se hromatografijom na

99m Radiofarmaceutski preparati (125), na silikagelu kao adsor-
TEHNECIJUM ( Tc)-KALAJ bensu na foliji od fiberglasa. Zagreva se 10 min na 110 ºC.
KOLOIDNI, INJEKCIJA Koristi se tako da u toku razvijanja mobilna faza migrira u
Stanni colloidalis et technetii (99mTc) Na ploču se nanese od 5 l do 10 l ispitivane injekcije.

solutio iniectabilis Hromatogram se odmah razvija u dužini od 10 cm do 15 cm
uz mobilnu fazu: rastvor 9 g/l natrijum-hlorida R prečišćen
azotom R. Ostavi se da se osuši. Odredi se raspodela
radioaktivnosti odgovarajućim detektorom. Tehnecijum-
99m u koloidnom obliku ostaje na startnoj tački, a perte-
DEFINICIJA hnetatni jon migrira blizu fronta mobilne faze. Najmanje
95% radioaktivnosti tehnecijuma-99m odgovara tehneciju-
Tehnecijum (99mTc)-kalaj koloidni, injekcija je sterilna, mu u koloidnom obliku.
koloidna disperzija kalaja obeleženog tehnecijumom-99m.
Injekcija sadrži različite količine kalaja koje ne prelaze 1 Kalaj
mg/ml Sn; sadrži fluoridne jone, može biti stabilizovana
odgovarajućom apirogenom koloidnom zaštitnom supstan- Ispitivani rastvor. Dopuni se 3,0 ml ispitivane injekcije do
com i može da sadrži odgovarajući pufer. Injekcija sadrži 50,0 ml 1 M hlorovodoničnom kiselinom.
najmanje 90,0 % i najviše 110,0 % radioaktivnosti tehneci-
juma-99m, deklarisane na dan i čas označen na signaturi. Poredbeni rastvor. Rastvori se 0,115 g kalaj(II)-hlorida R u
Najmanje 95 % radioaktivnosti odgovara tehnecijumu-99 m 1 M hlorovodoničnoj kiselini i dopuni do 1000,00 ml istom
u koloidnom obliku. kiselinom.
Priprema se od injekcije natrijum-pertehnetata (99mTc) U po 1 ml svakog rastvora doda se 0,4 ml 20 g/l rastvora
(fisionog ili nefisionog), pomoću odgovarajućih sterilnih natrijum-laurilsulfata R, 0,05 ml tioglikolne kiseline R, 0,1
sastojaka, uz izračunavanje odnosa radionuklidnih nečis- ml ditiol reagensa R i 3,0 ml 0,2 M hlorovodonične kiseline.
toća na dan i čas primene. Špricevi koji se koriste za eluat Pomeša se. Izmeri se apsorbancija (2.2.25) svakog rastvora
namenjen za obeležavanje finalnog proizvoda ili finalni na 540 nm, koristeći 0,2 M hlorovodoničnu kiselinu kao
proizvod ne treba da sadrže gumene delove. rastvor za kompenzaciju. Apsorbancija ispitivanog rastvora
Sn).
OSOBINE
ml u repnu venu svakog od tri miša mase od 20 g do 25 g.
Bistra ili opalescentna, bezbojna tečnost. Miševi se žrtvuju 20 min nakon ubrizgavanja, izvade se
jetra, slezina i pluća pa se izmeri radioaktivnost organa
Tehnecijum-99m ima vreme poluraspada 6,02 h, a emituje
gama zračenje.
monografiji Radiofarmaceutski preparati (125). Nakon
uklanjanja repa, izmeri se radioaktivnost u ostatku tela.
Odredi se procenat radioaktivnosti u jetri, slezini i plućima
IDENTIFIKACIJA u odnosu na ukupnu radioaktivnost svih organa i ostatka
tela bez repa.
monografiji Radiofarmaceutski preparati (125), snimi Kod svakog od tri miša najmanje 80 % radioaktivnosti se
se spektar gama zračenja. Spektar se ne razlikuje zna- nalazi u jetri i slezini, a najviše 5 % u plućima. Ako raspo-
čajno od spektra standardnog rastvora tehnecijuma-99m, dela radioaktivnosti kod jednog od tri miša ne odgovara
bilo da se direktno poredi bilo da se meri instrumentom propisanim odnosima, ispitivanje se ponovi sa sledeća tri
kalibrisanim za takve rastvore. Standardni rastvori miša. Preparat odgovara zahtevima ukoliko je propisana
tehnecijuma-99m i molibdena-99 dobijaju se iz labora- raspodela radioaktivnosti nađena kod pet od šest korišćenih
torija priznatih od strane ovlašćene ustanove. Najvažniji miševa.
gama foton tehnecijuma-99m ima energiju od 0,140
MeV. Sterilnost. Odgovara zahtevima testa na sterilnost, propisa-
B. Pomeša se 0,05 ml cirkonil-nitrata, rastvora R sa 0,05 Injekcija može biti odobrena za upotrebu pre završetka testa.
ml alizarina S, rastvora R. Doda se 0,05 ml ispitivane
injekcije. Razvija se žuta boja.
RADIOAKTIVNOST
ISPITIVANJA Radioaktivnost se meri kao što je opisano u monografiji

pH (2.2.3). pH vrednost ispitivane injekcije je od 4,0 do 7,0. opremu za brojanje i poredeći sa standardnim rastvorom

TEHNECIJUM (99mTc)-KALAJ-PIROFOSFAT, INJEKCIJA
tehnecijuma-99m ili merenjem na instrumentu koji je bilo da se direktno poredi bilo da se meri instrumentom
kalibrisan takvim rastvorom. kalibrisanim za takve rastvore. Standardni rastvori
tehnecijuma-99m i molibdena-99 dobijaju se iz labora-
torija priznatih od strane ovlašćene ustanove. Najvažniji
ČUVANJE gama foton tehnecijuma-99m ima energiju od 0,140
MeV.
B. Ispituju se hromatogrami dobijeni u ispitivanju radio-
hemijske čistoće. Raspodela radioaktivnosti doprinosi
OZNAČAVANJE identifikaciji injekcije.
C. U 1 ml doda se 1 ml sirćetne kiseline R. Zagreva se na
Videti Radiofarmaceutski preparati (125). vodenom kupatilu 1 h. Nakon hlađenja doda se 10 ml
nitrovanadijum-molibdenskog reagensa R i ostavi da
stoji 30 min. Razvija se žuta boja.
D. U 1 ml doda se 2 ml 30 % V/V rastvora sumporne kise-
1997:0129 line R, 1 ml hlorovodonične kiseline R, 0,05 ml tiogli-
kolne kiseline R, 0,4 ml 20 g/l rastvora natrijum-
TEHNECIJUM (99mTc)-KALAJ- laurilsulfata R i 0,1 ml ditiol reagensa R pa se ostavi da
stoji 30 min. Razvija se ružičasta boja.
PIROFOSFAT, INJEKCIJA
ISPITIVANJA
Stanni pyrophosphatis et technetii (99mTc)
solutio iniectabilis pH (2.2.3). pH vrednost injekcije je od 6,0 do 7,0.
Radiohemijska čistoća
(a) Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27),
DEFINICIJA kao što je opisano u monografiji Radiofarmaceutski prepa-
rati (125), na silikagelu kao adsorbensu na foliji od fiber-
Tehnecijum (99mTc)-kalaj-pirofosfat, injekcija je sterilan, glasa. Zagreva se 10 min na 110 ºC. Koristi se tako da u
apirogen rastvor koji se može pripremiti mešanjem rastvora toku razvijanja mobilna faza migrira u dužini od 10 cm do
natrijum-pirofosfata i kalaj(II)-hlorida sa natrijum-perte- 15 cm za oko 10 min.
hnetat (99mTc) (fisioni ili nefisioni) injekcijom. Injekcija
sadrži najmanje 90,0 % i najviše 110,0 % radioaktivnosti Na ploču se nanese od 5 l do 10 l injekcije i osuši u struji
tehnecijuma-99m, deklarisane na dan i čas označen na azota. Hromatogram se razvija u dužini od 10 cm do 15 cm
signaturi. Najmanje 90% radioaktivnosti odgovara tehneci- uz mobilnu fazu: metiletilketon R, kroz koju je u kadi za
jumu-99m kompleksiranom sa kalaj-pirofosfatom. Injekcija hromatografiju propuštan azot 10 min, neposredno pre
sadrži različitu količinu natrijum-pirofosfata (Na4P2O7 · razvijanja. Hromatogram se ostavi da se osuši. Raspodela
10 H2O), od 1 mg do 50 mg/ml, i različitu količinu kalaja radioaktivnosti se odredi odgovarajućim detektorom. Kom-
(Sn), koja ne prelazi 3,0 mg po mililitru. pleks tehnecijum-99m-pirofosfat ostaje na startnoj tački, a
pertehnetatni jon migrira do Rf vrednosti od 0,95 do 1,0.
(fisionog ili nefisionog), pomoću odgovarajućih sterilnih, (b) Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27),
apirogenih sastojaka, uz izračunavanje odnosa radionuklid- kao što je opisano u monografiji Radiofarmaceutski prepa-
nih nečistoća na dan i čas primene. rati (125), na silikagelu kao adsorbensu na foliji od fiber-
glasa. Zagreva se 10 min na 110 ºC. Koristi se tako da u
toku razvijanja mobilna faza migrira u dužini od 10 cm do
15 cm za oko 10 min.
OSOBINE
Na ploču se nanese od 5 l do 10 l injekcije. Hromato-
Bistar, bezbojan rastvor. gram se odmah razvija u dužini od 10 cm do 15 cm uz mo-
bilnu fazu: 136 g/l rastvor natrijum-acetata R. Hromato-
Tehnecijum-99m ima vreme poluraspada 6,02 h, a emituje gram se ostavi da se osuši i raspodela radioaktivnosti se
gama zračenje. odredi odgovarajućim detektorom. Nečistoće u koloidnom
obliku ostaju na startnoj tački, a kompleks tehnecijum-99m-
kalaj-pirofosfat i pertehnetatni jon migriraju do Rf vrednosti
IDENTIFIKACIJA od 0,9 do 1,0.
Saberu se procenti radioaktivnosti koji odgovaraju nečisto-
A. Odgovarajućim instrumentom, kao što je opisano u ćama na hromatogramima dobijenim u ispitivanjima (a) i
monografiji Radiofarmaceutski preparati (125), snimi (b). Zbir ne prelazi 10 %.
čajno od spektra standardnog rastvora tehnecijuma-99m, Natrijum-pirofosfat

TEHNECIJUM (99mTc)-MAKROSALB, INJEKCIJA
Ispitivani rastvor. Koristi se 1 ml ispitivane injekcije ili ČUVANJE

odgovarajuće razblaženje injekcije.
Poredbeni rastvor. Koristeći rastvor koji sadrži natrijum-
pirofosfat R i kalaj(II)-hlorid R u istim odnosima kao u
ispitivanoj injekciji, pripremi se opseg rastvora i razblaži do OZNAČAVANJE
iste krajnje zapremine vodom R. Videti Radiofarmaceutski preparati (125).
Ispitivanom rastvoru i po 1 ml od svakog poredbenog ras- Na signaturi se navodi:
tvora doda se redom 10 ml rastvora 1 g/l natrijum-
hidrogenfosfata R, 10 ml gvožđe, standardnog rastvora (8 - posebno, količina natrijum-pirofosfata po mililitru i
ppm Fe) R, 5 ml sirćetne kiseline, glacijalne R i 5 ml ras- količina kalaja po mililitru.
tvora 1 g/l hidroksilamin-hidrohlorida R. Svaki rastvor se
dopuni do 40 ml vodom R i zagreva 1 h u vodenom kupatilu
na 40 ºC. Svakom rastvoru doda se 4 ml 1 rastvora g/l
fenantrolin-hidrohlorida R i dopuni do 50 ml vodom R. 1997:0296
Izmeri se apsorbancija (2.2.25) svakog rastvora na 515 nm,
koristeći kao rastvor za kompenzaciju slepu probu reagensa
koja umesto gvožđa, standardnog rastvora (8 ppm Fe) R
TEHNECIJUM (99mTc)-MAKROSALB,
sadrži hlorovodoničnu kiselinu (1,1 gl HCl). Pomoću INJEKCIJA
apsorbancija poredbenih rastvora nacrta se kalibraciona
kriva i izračuna koncentracija natrijum-pirofosfata u
ispitivanoj injekciji. Technetii (99mTc) macrosalbi suspensio
Kalaj
iniectabilis
Ispitivani rastvor. Koristi se 1 ml ispitivane injekcije ili
odgovarajuće razblaženje injekcije. DEFINICIJA
Poredbeni rastvor. Koristeći rastvor hlorovodonične kise- Tehnecijum (99mTc)-makrosalb, injekcija je sterilna, apiro-
line (6,2 g/l HCl) koji sadrži natrijum-pirofosfat R i ka- gena suspenzija humanog albumina u obliku nepravilnih,
laj(II)-hlorid R, u istim odnosima kao u ispitivanoj injekciji, nerastvorljivih agregata dobijenih denaturacijom humanog
pripremi se opseg rastvora i razblaži do iste zapremine albumina u vodenom rastvoru; čestice su obeležene
hlorovodoničnom kiselinom (6,2 g/l). tehnecijumom-99m. Injekcija sadrži redukcione supstance,
kao što su soli kalaja, u količini koja ne prelazi 3 mg/ml Sn;
Ispitivanom rastvoru i po 1 ml od svakog poredbenog ras-
može da sadrži odgovarajući pufer, kao što je acetatni,
tvora doda se 2 ml rastvora 300 g/l sumporne kiseline R, 1
citratni ili fosfatni pufer, kao i nedenaturisani humani albu-
ml hlorovodonične kiseline R, 0,05 ml tioglikolne kiseline R,
min i konzervans, kao što je benzilalkohol. Humani albu-
0,4 ml rastvora 20 g/l natrijum-laurilsulfata R i 0,1 ml di-
min odgovara zahtevima propisanim u monografiji Albumin
tiol reagensa R pa se razblaži do 15 ml hlorovodoničnom
humani rastvor (255). Injekcija sadrži najmanje 90,0 % i
kiselinom (6,2 g/l HCl). Rastvori se ostave da stoje 30 min
najviše 110,0 % radioaktivnosti tehnecijuma-99m, deklari-
pa se izmeri apsorbancija (2.2.25) svakog rastvora na 530
nm, koristeći kao rastvor za kompenzaciju uz slepu probu sane na dan i čas obeležen na signaturi. Najmanje 90 %
reagensa, koja sadrži istu količinu natrijum-pirofosfata R tehnecijuma-99m vezano je za čestice suspenzije, što je
kao i ispitivana injekcija. Pomoću apsorbancija poredbenih određeno ispitivanjem nefiltrabilne radioaktivnosti. Čestice
rastvora nacrta se kalibraciona kriva i izračuna koncentra- imaju tipičan prečnik između 10 m i 100 m. Specifična
cija kalaja u ispitivanoj injekciji. radioaktivnost je najmanje 37 MBq tehnecijuma-99m po
miligramu agregiranog albumina na dan i čas primene.
Sterilnost. Odgovara zahtevima testa na sterilnost, propisa- 99m
nim u monografiji Radiofarmaceutski preparati (125). Priprema se od injekcije natrijum-pertehnetata ( Tc)
Injekcija može biti odobrena za upotrebu pre završetka testa. (fisionog ili nefisionog), pomoću odgovarajućih sterilnih i
apirogenih sastojaka, uz izračunavanje odnosa radionuklid-
Pirogeni. Odgovara zahtevima testa na pirogene, propisanih nečistoća na dan i čas primene.
Ubrizga se najmanje 0,1 ml/kg mase kunića. Injekcija može
biti odobrena za upotrebu pre završetka testa. OSOBINE
Bela suspenzija koja se može razdvojiti stajanjem.

RADIOAKTIVNOST
Radioaktivnost se meri kao što je opisano u monografiji gama zračenje.
kalibrisan takvim rastvorom.

TEHNECIJUM (99mTc)-MAKROSALB, INJEKCIJA
IDENTIFIKACIJA prebaci u odmernu tikvicu i dopuni do 10,0 ml natrijum-

karbonatom, rastvorom R1.
monografiji Radiofarmaceutski preparati (125), snimi Poredbeni rastvor. Pripremi se opseg poredbenih rastvora
se spektar gama zračenja. Spektar se ne razlikuje zna- koji sadrže 0,05 mg do 0,2 mg humanog albumina po mili-
čajno od spektra standardnog rastvora tehnecijuma-99m, litru u natrijum-karbonatu, rastvoru R1.
kalibrisanim za takve rastvore. Standardni rastvori Prenese se odvojeno po 3,0 ml svakog rastvora u tikvice od
tehnecijuma-99m i molibdena-99 dobijaju se iz labora- 25 ml. U svaku se doda 15,0 ml bakar(II)-vinske kiseline,
torija priznatih od strane ovlašćene ustanove. Najvažniji rastvora R2, pomeša i ostavi da stoji tokom 10 min. Doda
gama foton tehnecijuma-99m ima energiju od 0,140 se brzo 1,5 ml fosformolibdovolframovog reagensa, razbla-
MeV. ženog R i odmah pomeša. Ostavi se da stoji 30 min i izmeri
apsorbancija (2.2.25) na 750 nm koristeći natrijum-
B. Test za nefiltrabilnu radioaktivnost i veličina čestica karbonat, rastvor R1 kao rastvor za kompenzaciju. Kori-
doprinose identifikaciji preparata. steći apsorbancije poredbenih rastvora, nacrta se
kalibraciona kriva i izračuna sadržaj agregiranog albumina
C. Prebaci se 1 ml injekcije u kivetu za centrifugiranje i
u injekciji.
centrifugira 5 min do 10 min na 2500 g. Odlije se
supernatant. Ostatku se doda 5 ml bakar(II)vinske kise- Kalaj
line, rastvora R2, pomeša i ostavi da stoji 10 min. Ako
je potrebno, zagreje se do rastvaranja čestica i ostavi se Ispitivani rastvor. U 1,0 ml injekcije doda se 1,0 ml 2M
da se ohladi. Brzo se doda 0,5 ml fosformolibdovol- hidrohlorne kiseline. Greje se u vodenom kupatilu tokom
framovog reagensa, razblaženog R i odmah izmeša. 30 min. Ohladi se i centrifugira 10 min na 300 g. 1,0 ml
Razvija se plava boja. supernatanta dopuni se do 25,0 ml 1 M hlorovodoničnom
kiselinom.
ISPITIVANJA Poredbeni rastvor. Rastvori se 0,115 g kalaj(II)-hlorida R u
pH (2.2.3). pH vrednost injekcije je od 3,8 do 7,5. kiselinom.
Nefiltrabilna radioaktivnost. Koristi se polikarbonatni U po 1 ml svakog rastvora doda se 0,4 ml rastvora 20 g/l
membranski filter, prečnika od 13 mm do 25 mm, debljine natrijum-laurilsulfata R, 0,05 ml tioglikolne kiseline R, 0,1
10 m sa kružnim porama prečnika 3 m. Membrana se ml ditiol reagensa R i 3,0 ml 0,2 M hlorovodonične kiseline.
stavi u odgovarajući držač. Prenese se 0,2 ml injekcije na Promeša se. Izmeri se apsorbancija (2.2.25) svakog rastvora
membranu i filtrira, dodajući 20 ml rastvora 9 g/l natrijum- na 540 nm uz 0,2 M hlorovodoničnu kiselinu kao rastvor za
hlorida R tokom filtracije. Radioaktivnost koja ostane na kompenzaciju. Apsorbancija ispitivanog rastvora nije veća
membrani predstavlja najmanje 90% ukupne radioaktivno- od apsorbancije poredbenog rastvora (3 mg/ml Sn).
sti injekcije.
Veličina čestica. Ispituje se pod mikroskopom. Ako je ml u repnu venu svakog od tri pacova, mase od 150 g do
potrebno, injekcija se razblaži tako da je broj čestica dovo- 250 g. Pacovi se žrtvuju 15 min nakon ubrizgavanja, izvadi
ljno mali da bi se pojedinačne čestice jasno opazile. Koris- se jetra, slezina i pluća pa se izmeri radioaktivnost u orga-
teći podešeni špric, sa iglom prečnika najmanje 0,35 mm, nima odgovarajućim instrumentom, kao što je opisano u
prenese se odgovarajuća zapremina u pogodnu komoru za monografiji Radiofarmaceutski preparati (125). Radioakti-
brojanje, kao što je hemocitometar, pazeći da se komora ne vnost se izmeri u ostatku tela, uključujući i krv, nakon
prepuni. Ostavi se da se suspenzija slegne tokom 1 min i uklanjanja repa. Procenat radioaktivnosti u plućima, jetri i
oprezno doda pokrovna pločica bez istiskivanja uzorka. slezini se odredi iz izraza:
Skenira se oblast kojoj odgovara najmanje 5000 čestica.
Najviše 10 čestica ima maksimalnu veličinu veću od 100 A
100
m. Nije prisutna nijedna čestica maksimalne dimenzije B
veće od 150 m.
Agregirani albumin
B = ukupna radioaktivnost jetre, slezine, pluća i ostatka
Ispitivani rastvor. Prebaci se zapremina ispitivane injekcije tela.
za koju se očekuje da sadrži oko 1 mg agregiranog albu-
Kod najmanje dva od tri korišćena pacova, najmanje 80 %
mina u kivetu za centrifugiranje i centrifugira 5 min do 10
radioaktivnosti nalazi se u plućima, a najviše 5 % u jetri i
min na oko 2500 g. Odlije se supernatant. Resuspenduje se
slezini zajedno. Injekcija može biti odobrena za upotrebu
sediment u 2 ml rastvora 9g/l natrijum-hlorida R. Centrifu-
pre završetka testa.
gira se od 5 min do 10 min na 2500 g. Odlije se supernatant.
Resuspenduje se sediment u 5 ml natrijum-karbonata, ras- Sterilnost. Odgovara zahtevima testa na sterilnost, propisa-
tvora R1. Zagreva se u vodenom kupatilu na 80 ºC do 90 ºC nim u monografiji Radiofarmaceutski preparati (125).
da se rastvori agregirani albumin. Ostavi se da se ohladi, Injekcija može biti odobrena za upotrebu pre završetka testa.

TEHNECIJUM (99mTc)-MEDRONAT, INJEKCIJA
Pirogeni. Odgovara zahtevima testa na pirogene, propisa- OSOBINE

Životinjama se ubrizga najmanje 0,1 ml/kg mase kunića. Bistar, bezbojan rastvor.
Tehnecijum-99m ima vreme poluraspada od 6,02 h i emi-
tuje gama-zračenje.
RADIOAKTIVNOST

Radiofarmaceutski preparati (125), koristeći odgovarajuću IDENTIFIKACIJA
tehnecijuma-99m ili merenjem na instrumentu koji je A. Odgovarajućim instrumentom, kao što je opisano u
kalibrisan takvim rastvorom. monografiji Radiofarmaceutski preparati (125), snimi
ČUVANJE bilo da se direktno poredi bilo da se meri instrumentom
Videti Radiofarmaceutski preparati (125). tehnecijuma-99m i molibdena-99 dobijaju se iz labora-
torija priznatih od strane ovlašćene ustanove. Najvažniji
OZNAČAVANJE gama foton tehnecijuma-99m ima energiju od 0,140
MeV.
B. Ispituju se hromatogrami dobijeni u ispitivanju radiohe-
Na signaturi se navodi: mijske čistoće. Raspodela radioaktivnosti doprinosi
- da preparat treba promućkati pre upotrebe,
C. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27)
- količina kalaja po mililitru, ako ga ima, kao što je opisano u monografiji Radiofarmaceutski
preparati (125), na celulozi kao adsorbensu.
- da preparat ne sme da se koristi ako, posle mućkanja,
suspenzija nije homogena. Ispitivani rastvor. Razblažuje se ispitivana injekcija
vodom R dok se ne dobije rastvor koji sadrži od 0,1 mg
do 0,5 mg natrijum-medronata po mililitru.
Poredbeni rastvor. Rastvori se odgovarajuća količina
1997:0641 (99*) (od 1 mg do 5 mg) medronske kiseline HRS u smeši 9
g/l rastvor natrijum-hlorida R i voda R pa se razblaži do
10,0 ml istim rastvaračem, tako da se dobije rastvor koji
TEHNECIJUM (99mTc)-MEDRONAT, je po koncentraciji medronata i natrijum-hlorida sličan
INJEKCIJA ispitivanom rastvoru.
Na ploču se nanese po 10 l svakog rastvora. Hromato-

Technetii (99mTc) medronati solutio gram se razvija u dužini od 12 cm do 14 cm (vreme
razvijanja oko 4 h) uz mobilnu fazu: 2-propanol R – 1
iniectabilis M hlorovodonična kiselina - metiletilketon R (20:30:60
V/V/V). Ostavi se da se osuši na vazduhu i isprska
amonijum-molibdatnim rastvorom R4. Izloži se UV
svetlosti na 254 nm oko 10 min. Glavna mrlja na
DEFINICIJA hromatogramu ispitivanog rastvora slična je po položaju
Tehnecijum (99mTc)-medronat, injekcija je sterilan rastvor i boji mrlji na hromatogramu poredbenog rastvora.
koji može biti pripremljen mešanjem rastvora natrijum-
metilendifosfonata i soli kalaja sa injekcijom natrijum-
pertehnetata (99mTc) (fisionog ili nefisionog). Injekcija sa- ISPITIVANJA
drži različite količine kalaja (Sn), koje ne prelaze 3 mg/ml;
može da sadrži konzervanse, antioksidanse, stabilizatore i pH (2.2.3) pH vrednost injekcije je od 3,5 do 7,5.
pufere. Injekcija sadrži najmanje 90,0 % i najviše 110,0 %
radioaktivnosti tehnecijuma-99m, deklarisane na dan i časRadiohemijska čistoća. Ispituje se hromatografijom na
označen na signaturi. Radioaktivnost koja potiče od hemij-
skih oblika drugačijih od tehnecijum-99m-medronat Radiofarmaceutski preparati (125), na silikagelu kao adsor-
kompleksa nije veća od 5,0 % ukupne radioaktivnosti. bensu na foliji od fiberglasa. Koristi se tako da u toku
razvijanja mobilna faza migrira u dužini od 10 cm do 15 cm
Priprema se od injekcije natrijum-pertehnetatata (99mTc) za oko 10 min. Hidrolizovani tehnecijum i tehnecijum u
(fisionog ili nefisionog) pomoću odgovarajućih sterilnih koloidnom obliku odrede se ispitivanjem (a), a pertehneta-
sastojaka, uz izračunavanje odnosa radionuklidnih nečis- tni jon ispitivanjem (b).
toća na dan i čas primene.

TEHNECIJUM (99mTc)-PENTETAT, INJEKCIJA
(a) Na ploču se nanese od 5 l do 10 l injekcije. Hromato- je m telesna masa pacova u gramima. Kod najmanje dva od
gram se razvija u dužini od 10 cm do 15 cm uz mobilnu tri pacova: najmanje 1,5 % radioaktivnosti nalazi se u
fazu: rastvor 136 g/l natrijum-acetata R. Ostavi se da se butnim kostima; najviše 1 % u jetri i najviše 0,05 %/g
osuši na vazduhu. Raspodela radioaktivnosti se odredi nalazi se u krvi.
odgovarajućim detektorom. Hidrolizovani tehnecijum i
tehnecijum u koloidnom obliku ostaju na startnoj tački. Sterilnost. Odgovara zahtevima testa na sterilnost, propisa-
Tehnecijum-medronat kompleks i pertehnetatni jon migi- nim u monografiji Radiofarmaceutski preparati (125).
raju blizu fronta mobilne faze. Injekcija može biti odobrena za upotrebu pre završetka testa.
(b) Na ploču se nanese od 5 l do 10 l injekcije i brzo

osuši. Hromatogram se razvija u dužini od 10 cm do 15 cm RADIOAKTIVNOST
uz mobilnu fazu: metiletilketon R. Ostavi se da se osuši.
Raspodela radioaktivnosti se odredi odgovarajućim detekto- Radioaktivnost se meri kao što je opisano u monografiji
rom. Pertehnetatni jon migrira blizu fronta mobilne faze.
Tehnecijum-medronat kompleks i tehnecijum u koloidnom
obliku ostaju na startnoj tački.
Procenat radioaktivnosti koji odgovara pertehnetatnom jonu kalibrisan takvim rastvorom.
na hromatogramu dobijenom ispitivanjem (b) nije veći od
2,0 %, a zbir procenata radioaktivnosti koji odgovara
nečistoćama na hromatogramima dobijenim ispitivanjima ČUVANJE
(a) i (b) (uključujući i pertehnetatni jon) nije veći od 5,0 %.
Kalaj Videti Radiofarmaceutski preparati (125).
Ispitivani rastvor. Razblaži se 1,0 ml injekcije do 50,0 ml 1

M hlorovodoničnom kiselinom. OZNAČAVANJE
Poredbeni rastvor. Rastvori se 0,115 g kalaj(II)-hlorida R u Videti Radiofarmaceutski preparati (125).

1 M hlorovodoničnoj kiselini i razblaži do 1000,0 ml istom
kiselinom.
U 1 ml svakog rastvora doda se 0,4 ml rastvora 20 g/l natri-
jum-laurilsulfata R, 0,05 ml tioglikolne kiseline R, 0,1 ml
ditiol reagensa R i 3,0 ml 0,2 M hlorovodonične kiseline. 1997:0642
Pomeša se. Izmeri se apsorbancija (2.2.25) svakog rastvora
na 540 nm, koristeći 0,2 M hlorovodoničnu kiselinu kao TEHNECIJUM (99mTc)-PENTETAT,
INJEKCIJA
Sn).
Fiziološka raspodela. Ubrizga se zapremina od najviše 0,2 Technetii (99m Tc) pentetatis solutio
ml, što odgovara najviše 0,05 mg natrijum-medronata, u iniectabilis
pogodnu venu kao što je repna ili vena safena, svakog od tri
pacova, mase od 150 g do 250 g. Izmeri se radioaktivnost u
špricu pre i posle ubrizgavanja. Pacovi se žrtvuju 2 h nakon
ubrizgavanja. Izvade se butna kosta, jetra i nešto krvi. Iz- DEFINICIJA
meri se krv. Rep se ukloni ako je repna vena korišćena za
ubrizgavanje. Odgovarajućim instrumentom, kao što je opi- Tehnecijum (99mTc)-pentetat, injekcija je sterilan rastvor
sano u monografiji Radiofarmaceutski preparati (125), koji može da se pripremi mešanjem rastvora natrijum-
izmeri se radioaktivnost butnih kostiju, jetre, krvi i repa,
dietilentriaminopentaacetata ili kalcijum-natrijum-dietilen-
ako je za ubrizgavanje korišćena repna vena. Odredi se triaminopentaacetata i soli kalaja sa rastvorom natrijum-
procenat radioaktivnosti u svakom organu iz izraza: pertehnetata (99mTc). Sadrži različite količine kalaja (Sn),
A koje ne prelaze 1 mg/ml; može da sadrži odgovarajuće
100 konzervanse, antioksidanse, stabilizatore i pufere. Injekcija
B sadrži najmanje 90,0 % i najviše 110,0 % radioaktivnosti
A = radioaktivnost datog organa, tehnecijuma-99m, deklarisane na dan i čas označen na
signaturi. Najmanje 95,0 % radioaktivnosti odgovara tehne-
B = ukupna radioaktivnost, koja odgovara razlici između cijumu-99m kompleksiranom sa natrijum-pentetatom ili
dva merenja radioaktivnosti šprica umanjene za kalcijum-natrijum-pentetatom.
radioaktivnost u repu, ako je repna vena korišćena
za ubrizgavanje. Priprema se od injekcije natrijum-pertehnetata (99mTc)
(fisionog ili nefisionog) pomoću odgovarajućih sterilnih
Izračuna se radioaktivnost po jedinici mase krvi. Koncen- sastojaka, uz izračunavanje odnosa radionuklidnih nečis-
tracija u krvi koriguje se množenjem faktorom m/200, gde toća na dan i čas primene.

TEHNECIJUM (99mTc)-PENTETAT, INJEKCIJA
OSOBINE obliku ostaju na startnoj tački. Tehnecijum-pentetat kom-

pleks i pertehnetatni jon migriraju blizu fronta mobilne faze.
Bistar, bezbojan ili slabožut rastvor.
(b) Na ploču se nanese od 5 l do 10 l injekcije i ostavi da
Tehnecijum-99m ima vreme poluraspada 6,02 h i emituje se osuši. Hromatogram se razvija u dužini od 10 cm do 15
gama-zračenje. cm uz mobilnu fazu: metiletilketon R. Ostavi se da se osuši.
Raspodela radioaktivnosti se odredi odgovarajućim detekto-
rom. Pertehnetatni jon migrira blizu fronta mobilne faze.
IDENTIFIKACIJA Tehnecijum-pentetat kompleks i nečistoće u koloidnom
obliku ostaju na startnoj tački.
monografiji Radiofarmaceutski preparati (125), snimi Zbir procenata radioaktivnosti koja odgovara nečistoćama
se spektar gama zračenja. Spektar se ne razlikuje zna- na hromatogramima, dobijenim ispitivanjima (a) i (b) ne
čajno od spektra standardnog rastvora tehnecijuma-99m, prelazi 5 %.
kalibrisanim za takve rastvore. Standardni rastvori Kalaj
laboratorija priznatih od strane ovlašćene ustanove. Ispitivani rastvor. Razblaži se 1,5 ml injekcije do 25,0 ml 1
Najvažniji gama foton tehnecijuma-99m ima energiju M hlorovodoničnom kiselinom.
od 0,140 MeV.
Poredbeni rastvor. Rastvori se 0,115 g kalaj(II)-hlorida R u
B. Ispituju se hromatogrami dobijeni u ispitivanju 1 M hlorovodoničnoj kiselini i dopuni do 1000,0 ml istom
radiohemijske čistoće. Raspodela radioaktivnosti dopri- kiselinom.
U 1,0 ml svakog rastvora doda se 0,4 ml 20 g/l rastvora
C. U dobro opranu, suvu, staklenu epruvetu od 10 ml pre- natrijum-laurilsulfata R, 0,05 ml tioglikolne kiseline R, 0,1
nese se ona zapremina ispitivane injekcije koja sadrži 2 ml ditiol reagensa R i 3,0 ml 0,2 M hlorovodonične kiseline.
mg pentetata. Razblaži se, ako je potrebno do 1 ml vo- Pomeša se. Izmeri se apsorbancija (2.2.25) svakog rastvora
dom R. U drugu epruvetu se prenese 1 ml vode R (slepa na 540 nm, koristeći 0,2 M hlorovodoničnu kiselinu kao
proba). U svaku epruvetu se doda po 0,1 ml 1g/l ras- rastvor za kompenzaciju. Apsorbancija ispitivanog rastvora
tvora nikl(II)-sulfata R, 0,5 ml 50 % V/V rastvora sirće- nije veća od apsorbancije poredbenog rastvora (1 mg/ml
tne kiseline, glacijalne R i 0,75 ml 50 g/l rastvora natri- Sn).
jum-hidroksida R. Pomeša se i proveri da pH vrednost
ne prelazi 5. U svaku epruvetu se doda po 0,1 ml 10 g/l Sterilnost. Odgovara zahtevima testa na sterilnost, propisa-
alkoholnog rastvora dimetilglioksima R. Promeša se i nim u monografiji Radiofarmaceutski preparati (125).
ostavi da stoji 2 min. Podesi se pH vrednost u svakoj Injekcija može biti odobrena za upotrebu pre završetka testa.
epruveti na najmanje 12 dodavanjem 100 g/l rastvora
natrijum-hidroksida R. Promeša se pa se proveri da pH
vrednost nije ispod 12. Ostavi se da stoji 2 min. Epru-
RADIOAKTIVNOST
vete se pažljivo zagreju na vodenom kupatilu 2 min.
Rastvor u epruveti koji sadrži ispitivanu injekciju ostaje
stalno bistar i bezbojan. Rastvor u epruveti sa slepom Radioaktivnost se meri kao što je opisano u monografiji
probom postaje crven kada se doda rastvor dimetilgliok- Radiofarmaceutski preparati (125), koristeći odgovarajuću
sima, a kada se epruveta zagreje na vodenom kupatilu opremu za brojanje i poredeći sa standardnim rastvorom
nastaje crveni talog. tehnecijuma-99m ili merenjem na instrumentu koji je
ISPITIVANJA
ČUVANJE
pH (2.2.3). pH vrednost injekcije je od 4,0 do 7,5
Radiohemijska čistoća. Ispituje se hromatografijom na Videti Radiofarmaceutski preparati (125).
Radiofarmaceutski preparati (125), na silikagelu kao adsor-
bensu na foliji od fiberglasa. Zagreva se 10 min na 110 ºC. OZNAČAVANJE
Koristi se tako da u toku razvijanja mobilna faza migrira u
dužini od 10 cm do 15 cm za oko 10 min. Videti Radiofarmaceutski preparati (125).
(a) Na ploču se nanese od 5 l do 10 l injekcije i ostavi da
se osuši. Hromatogram se razvija u dužini od 10 cm do 15
cm uz mobilnu fazu: 9 g/l rastvor natrijum-hlorida R. Os-
tavi se da se osuši na vazduhu. Raspodela radioaktivnosti se
odredi odgovarajućim detektorom. Nečistoće u koloidnom

TEHNECIJUM (99mTc)-RENIJUM-SULFID KOLOIDNI, INJEKCIJA
1997:0126 Renijum.
Ispitivani rastvor. Koristi se 1 ml ispitivane injekcije.
TEHNECIJUM (99mTc)-RENIJUM-
SULFID KOLOIDNI, INJEKCIJA Poredbeni rastvori. Koristeći rastvor koji sadrži 100 g
kalijum-perrenata R (ekvivalentno sa 60 ppm Re) i 240 g
natrijum-tiosulfata R po mililitru, pripremi se opseg ras-
Rhenii sulfidi colloidalis et technetii (99m tvora i razblaži do iste krajnje zapremine vodom R.
Tc) solutio iniectabilis Ispitivanom rastvoru i po 1 ml svakog poredbenog rastvora
doda se 5 ml hlorovodonične kiseline R, 5 ml 50 g/l ras-
tvora tiourree R i 1 ml 200 g/l rastvora kalaj(II)-hlorida R u
DEFINICIJA hlorovodoničnoj kiselini R pa se dopuni do 25,0 ml vodom
R. Ostavi se da stoji 40 min pa se izmeri apsorbancija
Tehnecijum (99mTc)- renijum-sulfid koloidni, injekcija je (2.2.25) svakog rastvora na 400 nm, koristeći kao rastvor za
sterilna, apirogena, koloidna disperzija renijum-sulfida čije kompenzaciju slepu probu reagensa. Pomoću apsorbancija
su micele obeležene tehnecijumom-99m. Stabilizovana je poredbenih rastvora nacrta se kalibraciona kriva i izračuna
želatinom. Injekcija sadrži najmanje 90,0 % i najviše koncentracija renijuma u ispitivanoj injekciji.
110,0 % radioaktivnosti tehnecijuma-99m, deklarisane na
dan i čas označen na signaturi. Najmanje 92 % Radiohemijska čistoća. Ispituje se uzlaznom hromato-
radioaktivnosti odgovara tehnecijumu-99m u koloidnom grafijom na papiru (2.2.26), kao što je opisano u mono-
obliku. pH vrednost injekcije može biti podešena dodatkom grafiji Radiofarmaceutski preparati (125).
odgovarajućeg pufera kao što je rastvor citratnog pufera. U
zavisnosti od načina pripreme, injekcija sadrži različite Na papir se nanese 10 l injekcije. Hromatogram se odmah
količine renijum-sulfida koloidnog, najviše do 0,22 mg/ml razvija u dužini od 10 cm do 15 cm uz mobilnu fazu: 9 g/l
renijuma (Re). rastvor natrijum-hlorida R. Ostavi se da se osuši. Odredi se
raspodela radioaktivnosti odgovarajućim detektorom.
Priprema se od injekcije natrijum-pertehnetata (99mTc) (fisi- Tehnecijum-99m u koloidnom obliku ostaje na startnoj
oni ili nefisioni) pomoću odgovarajućih sterilnih, apiroge- tački, a pertehnetatni jon migrira do Rf vrednosti oko 0,6.
nih sastojaka, uz izračunavanje odnosa radionuklidnih Mogu da postoje druge nečistoće koje imaju Rf vrednost od
nečistoća na dan i čas primene. 0,8 do 0,9. Najmanje 92 % ukupne radioaktivnosti na
hromatogramu odgovara radioaktivnosti tehnecijuma-99m
u koloidnom obliku.
OSOBINE
Svetlosmeđa tečnost. ml u repnu venu svakog od tri miša mase od 20 g do 25 g.
Tehnecijum-99m ima vreme poluraspada 6,02 h, a emituje Miševi se žrtvuju 20 min nakon ubrizgavanja, izvade se
gama zračenje. jetra, slezina i pluća pa se izmeri radioaktivnost organa
odgovarajućim intrumentom, kao što je opisano u monogra-
fiji Radiofarmaceutski preparati (125). Nakon uklanjanja
IDENTIFIKACIJA repa, izmeri se radioaktivnost u ostatku tela. Procenat
radioaktivnosti u jetri, slezini i plućima odredi se iz izraza:
monografiji Radiofarmaceutski preparati (125), snimi A
se spektar gama zračenja. Spektar se ne razlikuje zna- 100
B
bilo da se direktno poredi bilo da se meri instrumentom A = radioaktivnost datog organa,
tehnecijuma-99m i molibdena-99 dobijaju se iz B = ukupna radioaktivnost u jetri, slezini, plućima i osta-
laboratorija priznatih od strane ovlašćene ustanove. tku tela.
Kod svakog od tri miša najmanje 80 % radioaktivnosti na-
od 0,140 MeV. lazi se u jetri i slezini, a najviše 5 % u plućima. Ako raspo-
B. Ispituje se hromatogram dobijen u ispitivanju dela radioaktivnosti kod jednog od tri miša ne odgovara
radiohemijske čistoće. Raspodela radioaktivnosti dopri- propisanim odnosima, ispitivanje se ponovi sa sledeća tri
nosi identifikaciji preparata. miša. Preparat odgovara zahtevima ukoliko je propisana
raspodela radioaktivnosti nađena kod pet od šest korišćenih
C. U 1 ml doda se 5 ml hlorovodonične kiseline R, 5 ml 50 miševa. Injekcija može biti odobrena za upotrebu pre
g/l rastvora tiouree R i 1 ml 200 g/l rastvora kalaj(II)- završetka ispitivanja.
hlorida R u hlorovodoničnoj kiselini R. Nastaje žuta
boja. Sterilnost. Odgovara zahtevima testa na sterilnost, propisa-
ISPITIVANJA
Pirogeni. Odgovara zahtevima testa na pirogene, propisa-
pH (2.2.3). pH vrednost injekcije je od 4,0 do 7,0. nim u monografiji Radiofarmaceutski preparati (125).

TEHNECIJUM (99m Tc)-SUKCIMER, INJEKCIJA
Ubrizga se najmanje 0,1 ml/kg mase kunića. Injekcija može namenjen za obeležavanje finalnog proizvoda ili za finalni
biti odobrena za upotrebu pre završetka testa. proizvod ne treba da sadrže gumene delove.
RADIOAKTIVNOST OSOBINE
Radioaktivnost se meri kao što je opisano u monografiji Bistar, bezbojan rastvor.

opremu za brojanje i poredeći sa standardnim rastvorom Tehnecijum-99m ima vreme poluraspada 6,02 h, a emituje
tehnecijuma-99m ili merenjem na instrumentu koji je gama zračenje.
IDENTIFIKACIJA
ČUVANJE
monografiji Radiofarmaceutski preparati (125), snimi
Videti Radiofarmaceutski preparati (125). se spektar gama zračenja. Spektar se ne razlikuje zna-
OZNAČAVANJE kalibrisanim za takve rastvore. Standardni rastvori
Videti Radiofarmaceutski preparati (125). laboratorija priznatih od strane ovlašćene ustanove.
Na signaturi se navodi: od 0,140 MeV.
- posebno, količina renijuma po mililitru. B. Ispituje se hromatogram dobijen u ispitivanju radiohe-
mijske čistoće. Raspodela radioaktivnosti doprinosi
C. Prenese se 1 ml ispitivane injekcije u epuvetu pa se
doda 1 ml 20 g/l rastvora natrijum-nitroprusida R i 0,1
ml sirćetne kiseline, glacijalne R. Pomeša se. Na povr-
1997:0643
šinu rastvora se pažljivo stavi sloj amonijaka,
koncentrovanog R. Između slojeva se razvija ljubičasti
TEHNECIJUM (99m Tc)-SUKCIMER, prsten.
INJEKCIJA
ISPITIVANJA
99m
Techentii ( Tc) succimeri solutio
iniectabilis
Radiohemijska čistoća. Ispituje se hromatografijom na
Radiofarmaceutski preparati (125), na silikagelu kao adsor-
DEFINICIJA bensu na foliji od fiberglasa. Zagreva se 10 min na 110 ºC.
Koristi se tako da u toku razvijanja mobilna faza migrira u
Tehnecijum (99mTc)-sukcimer, injekcija je sterilan rastvor
meso-2,3-dimerkaptoćilibarne kiseline obeležene tehneciju- Na ploču se nanese od 5 l do 10 l ispitivane injekcije.
mom-99m. Sadrži redukcionu supstancu, kao što je so ka- Hromatogram se odmah razvija u dužini od 10 do 15 cm uz
laja u količini koja ne prelazi 1 mg/ml kalaja, i može da mobilnu fazu: metiletilketon R. Ostavi se da se osuši.
sadrža stabilizatore, antioksidanse kao što je askorbinska Raspodela radioaktivnosti se odredi pomoću odgovarajućeg
kiselina i inertne dodatke. Injekcija sadrži najmanje 90,0 % detektora. Tehnecijum-sukcimer kompleks ostaje na sta-
i najviše 110,0 % radioaktivnosti tehnecijuma-99m, deklari- rtnoj tački. Pertehnetatni jon migrira blizu fronta mobilne
sane na dan i čas označen na signaturi. Najmanje 95,0 % faze. Najmanje 95,0 % ukupne radioaktivnosti nalazi se na
radioaktivnosti odgovara tehnecijum-99m-sukcimer kom- mrlji koja odgovara tehnecijum-sukcimer kompleksu.
pleksu. Radioaktivnost koja odgovara pertehnetatnom jonu
predstavlja najviše 2,0 % ukupne radioaktivnosti.
(fisionog ili nefisionog) pomoću odgovarajućih sterilnih Kalaj
sastojaka, uz izračunavanje odnosa radionuklidnih nečis-
toća na dan i čas primene. Špricevi koji se koriste za eluat Ispitivani rastvor. Razblaži se 1,5 ml ispitivane injekcije do
25,0 ml sa 1 M hlorovodonične kiseline.

TEHNECIJUM (99mTc)-SUMPOR KOLOIDNI, INJEKCIJA
Poredbeni rastvor. Rastvori se 0,115 g kalaj(II)-hlorida R u 1997:0131

kiselinom. TEHNECIJUM (99mTc)-SUMPOR
U 1,0 ml svakog rastvora doda se 0,4 ml 20 g/l rastvora KOLOIDNI, INJEKCIJA
ml ditiol reagensa R i 3,0 ml 0,2 M hlorovodonične kiseline.
Pomeša se. Ostavi se da stoji 60 min. Izmeri se apsorban- Sulfuris colloidalis et technetii (99mTc)
cija (2.2.25) svakog rastvora na 540 nm, koristeći 0,2 M solutio iniectabilis
hlorovodoničnu kiselinu kao rastvor za kompenzaciju.
Apsorbancija ispitivanog rastvora nije veća od apsorbancije
poredbenog rastvora (1 mg/ml Sn).
DEFINICIJA
ml u kojoj se nalazi najviše 0,1 mg dimerkaptoćilibarne Tehnecijum (99mTc)-sumpor koloidni, injekcija je sterilna,
kiseline u pogodnu venu, kao što je repna vena ili vena sa- apirogena koloidna disperzija sumpora, čije su micele
fena, svakog od tri pacova, mase od 150 g do 250 g. Izmeri obeležene tehnecijumom-99m. Može biti stabilizovana
se radioaktivnost šprica pre i posle ubrizgavanja. Pacovi se koloidnom zaštitnom supstancom baziranom na želatinu.
žrtvuju 1 h nakon ubrizgavanja. Izvade se bubrezi, jetra, Injekcija sadrži najmanje 90,0 % i najviše 110,0 %
želudac, pluća, a i rep, ako je za ubrizgavanje korišćena radioaktivnosti tehnecijuma-99m, deklarisane na dan i čas
repna vena. Odgovarajućim instrumentom kao što je opi- označen na signaturi. Najmanje 92 % radioaktivnosti odgo-
sano u monografiji Radiofarmaceutski preparati (125), vara tehnecijumu-99 m u koloidnom obliku. Vrednost pH
odredi se radioaktivnost u organima, kao i u repu, ako je za injekcije može se podesiti dodavanjem odgovarajućih pu-
ubrizgavanje korišćena repna vena. Odredi se procenat fera kao što su acetatni, citratni ili fosfatni pufer. U
radioaktivnosti u svakom organu u odnosu na ukupnu zavisnosti od načina pripreme, injekcija sadrži različite
radioaktivnost izračunatu kao razlika između dva merenja količine koloidnog sumpora.
radioaktivnosti šprica umanjeno za radioaktivnost u repu
(ako je za ubrizgavanje korišćena repna vena). Priprema se od injekcije natrijum-pertehnetata (99mTc) (fisi-
oni ili nefisioni), pomoću odgovarajućih sterilnih, apiroge-
Kod najmanje dva od tri korišćena pacova radioaktivnost u nih sastojaka, uz izračunavanje odnosa radionuklidnih
bubrezima je najmanje 40%, u jetri najviše 10%, u želucu nečistoća na dan i čas primene.
najviše 2% i u plućima najviše 5 %.
Sterilnost. Odgovara zahtevima testa na sterilnost, propisa- OSOBINE

Injekcija može biti odobrena za upotrebu pre završetka testa. Bistra do opalescentna, bezbojna do žućkasta tečnost.
gama zračenje.
RADIOAKTIVNOST
Radioaktivnost se meri kao što je opisano u monografiji IDENTIFIKACIJA

opremu za brojanje i poredeći sa standardnim rastvorom A. Odgovarajućim instrumentom, kao što je opisano u
tehnecijuma-99m ili merenjem na instrumentu koji je monografiji Radiofarmaceutski preparati (125), snimi
kalibrisan takvim rastvorom. se spektar gama zračenja. Spektar se ne razlikuje zna-
ČUVANJE
laboratorija priznatih od strane ovlašćene ustanove.
Videti Radiofarmaceutski preparati (125). Čuva se zašti- Najvažniji gama foton tehnecijuma-99m ima energiju
ćeno od svetlosti. od 0,140 MeV.
B. Ispituje se hromatogram dobijen u ispitivanju radio-
hemijske čistoće. Raspodela radioaktivnosti doprinosi
OZNAČAVANJE identifikaciji preparata.
C. U epruveti dužine 100 mm i unutrašnjeg prečnika 16
Videti Radiofarmaceutski preparati (125). mm upari se 0,2 ml injekcije do suva. Rastvori se sum-
por mućkajući ostatak sa 0,2 ml piridina R i doda se oko
20 mg benzoina R. Otvor epruvete se prekrije filter
papirom ovlaženim olovo(II)-acetatom, rastvorom R.

TEHNECIJUM (99mTc)-SUMPOR KOLOIDNI, INJEKCIJA
Epruveta se zagreje u glicerinskom kupatilu na 150 ºC. Kod svakog od tri miša najmanje 80 % radioaktivnosti se
Papir polako postaje smeđ. nalazi u jetri i slezini, a najviše 5 % u plućima. Ako raspo-
dela radioaktivnosti kod jednog od tri miša ne odgovara
propisanim odnosima, ispitivanje se ponovi sa sledeća tri
ISPITIVANJA miša. Preparat odgovara zahtevima ukoliko je propisana
raspodela radioaktivnosti nađena kod pet od šest korišćenih
pH (2.2.3). pH vrednost injekcije je od 4,0 do 7,0. miševa. Injekcija može biti odobrena za upotrebu pre
završetka ispitivanja.
Radiohemijska čistoća. Ispituje se uzlaznom hromatogra-
fijom na papiru (2.2.26), kao što je opisano u monografiji Sterilnost. Odgovara zahtevima testa na sterilnost, propisa-
Radiofarmaceutski preparati (125). nim u monografiji Radiofarmaceutski preparati (125).
Na papir se nanese 10 l injekcije. Hromatogram se odmah
razvija u dužini od 10 cm do 15 cm uz mobilnu fazu: ras- Pirogeni. Odgovara zahtevima testa na pirogene, propisa-
tvor 9 g/l natrijum-hlorida R. Ostavi se da se osuši. Odredi nim u monografiji Radiofarmaceutski preparati (125).
se raspodela radioaktivnosti odgovarajućim detektorom. Ubrizga se najmanje 0,1 ml/kg mase kunića. Injekcija može
Tehnecijum-99m u koloidnom obliku ostaje na startnoj biti odobrena za upotrebu pre završetka testa.
tački, a pertehnetatni jon migrira do Rf vrednosti oko 0,6.
Mogu da postoje druge nečistoće sa Rf vrednošću od 0,8 do
0,9. Najmanje 92 % ukupne radioaktivnosti na hromato- RADIOAKTIVNOST
gramu predstavlja radioaktivnost tehnecijuma-99m u
koloidnom obliku. Radioaktivnost se meri kao što je opisano u monografiji
Fiziološka raspodela. Ubrizga se zapremina od najviše 0,2 opremu za brojanje i poredeći sa standardnim rastvorom
ml u repnu venu svakog od tri miša mase od 20 g do 25 g. tehnecijuma-99m ili merenjem na instrumentu koji je
Miševi se žrtvuju 20 min nakon ubrizgavanja, izvade se kalibrisan takvim rastvorom.
jetra, slezina i pluća pa se izmeri radioaktivnost organa
monografiji Radiofarmaceutski preparati (125). Nakon ČUVANJE
uklanjanja repa, izmeri se radioaktivnost u ostatku tela.
Procenat radioaktivnosti u jetri, slezini i plućima odredi se Videti Radiofarmaceutski preparati (125).
iz izraza:
A
100 OZNAČAVANJE
B
A = radioaktivnost datog organa, Videti Radiofarmaceutski preparati (125).
B = ukupna radioaktivnost u jetri, slezini, plućima i osta-

tku tela.

VODA ZA INJEKCIJE SA TRICIJUMOM (3H)
V
Pri svakom merenju izbroji se najmanje 10 000 impulsa u
1997:0112
toku najmanje 1 min. U istim uslovima odredi se odmah
odbroj standardne tricijumske (3H) vode koja ima približno
VODA ZA INJEKCIJE SA istu aktivnost.
TRICIJUMOM (3H) Na semilogaritamskom papiru nacrta se zavisnost odbroja,
korigovanog za fon, za svaki podešeni nivo diskriminacije,
Aquae tritiatae (3H) solutio injectabilis koji je na apscisi prikazan u radnim jedinicama. Verikalno
rastojanje između dve dobijene krive je konstantno. One se
pokoravaju matematičkom izrazu
A1 / B1  A2 / B2
DEFINICIJA  100  20
A1 / B1
Voda za injekcije sa tricijumom (3H) je voda za injekcije u gde je:
kojoj određen broj molekula vode sadrže atome tricijuma
umesto atoma protijuma (1H). Može da se izotonizira dodat- A1 radioaktivnost standardnog preparata snimljena na naj-
kom natrijum-hlorida. Tricijum može da se dobije neutron- niže postavljenom nivou diskriminacije,
skim ozračivanjem litijuma. Injekcija sadrži od 90,0 % do
110,0 % radioaktivnosti tricijuma, deklarisane na dan ozna- B1 radioaktivnost ispitivanog preparata snimljena na najniže
čen na signaturi. postavljenom nivou diskriminacije,
A2 radioaktivnost standarda snimljena na nivou diskrimina-
OSOBINE cije podešenom tako da je A2 ≈A1·10-3,
Bistra, bezbojna tečnost. B2 radioaktivnost ispitivanog preparata snimljena na nivou

diskriminacije koji je poslednji postavljen.
Tricijum ima vreme poluraspada 12,3 godine, a emituje
beta zračenje. (b) Snimi se spektar gama zračenja. Instrument registruje
samo aktivnost fona.
Radiohemijska čistoća. Prenese se količina injekcije
IDENTIFIKACIJA
ekvivalentna sa oko 2 mCi (74 kBq), razblažena do 50 ml
Snimi se spektar beta zračenja metodom opisanom u sa vodom R u stakleni aparat za destilaciju tipa koji se kori-
ispitivanju radionuklidne čistoće. Spektar se ne razlikuje sti za određivanje opsega destilacije (2.2.11). Odredi se
značajno od spektra standardne vode sa tricijumom (3H). radioaktivna koncentracija kao što je opisano u monografiji
Voda sa tricijumom (3H) dobija se iz laboratorija priznatih Radiofarmaceutski preparati (125). Destiluje se dok se ne
od strane ovlašćene ustanove. Maksimalna energija beta sakupi oko 25 ml destilata. Moraju se preduzeti mere radi
zračenja je 0,019 MeV. izbegavanja kontaminacije vazduha. Ako se ispitivanje iz-
vodi u digestoru, oprema mora biti zaštićena od strujanja
vazduha. Odredi se radioaktivna koncentracija destilata i
ISPITIVANJA tečnosti koja je ostala u balonu za destilaciju.
pH (2.2.3). pH vrednost injekcije je od 4,5 do 7,0. Nijedna radioaktivna koncentracija određena posle destila-
cije ne razlikuje se za više od 5 % od vrednosti određene
Radionuklidna čistoća. pre destilacije.
(a) Promeša se 100 ml odgovarajućeg razblaženja injekcije Sterilnost. Odgovara zahtevima testa na sterilnost, propisa-
sa 10 ml scintilacione tečnosti koja se sastoji od 1000 ml nim u monografiji Radiofarmaceutski preparati (125).
dioksana R, 100 g naftalena R, 7g difeniloksazola R i 0,3 g
metilfeniloksazolilbenzena R, pri čemu su reagensi
odgovarajućeg stepena čistoće za tečnu scintilaciju. Izmeri RADIOAKTIVNOST
se radioaktivnost smeše u tečnom scintilacionom brojaču
koji sadrži diskriminator. Odbroj treba da bude preko 5000 Odredi se radioaktivnost koristeći tečni scintilacioni brojač
impulsa u sekundi na najniže podešenom nivou diskrimina- kao što je opisano u monografiji Radiofarmaceutski prepa-
cije. Snimi se odbroj na različitim nivoima diskriminacije. rati (125).

VODA ZA INJEKCIJE SA TRICIJUMOM (3H)
Videti Radiofarmaceutski preparati (125). Videti Radiofarmaceutski preparati (125).

DROGE
ACACIAE GUMMI
A
1997:0307 E. Ispitivani rastvor. Na 1 g sprašene droge doda se 25 ml
rastvora 40 g/l sumporne kiseline R i zagreva na vode-
nom kupatilu 90 min, uz povratni hladnjak. Neutrališe
ACACIAE GUMMI se 10 ml rastvora sa oko 2 g barijum-karbonata R, mu-
ćka oko 90 min i filtrira. U 1 ml filtrata doda se 9 ml
metanola R i centrifugira.
Guma akacije, arapska guma
Poredbeni rastvor. Rastvori se 10 mg arabinoze R, 10
mg glukoze R, 10 mg galaktoze R i 10 mg ramnoze R u
1 ml vode R pa se dopuni do 10 ml metanolom R.
DEFINICIJA
Na ploču se nanese odvojeno, u obliku traka 20 mm × 3
Na vazduhu očvrsnut eksudat koji iscuri spontano ili posle mm, po 10 l svakog rastvora. Hromatogram se razvija
zasecanja stabla i grana Acacia senegal L. Willdenow i dru- u dužini od 10 cm uz mobilnu fazu: rastvor 16 g/l natri-
gih Acacia vrsta, poreklom iz Afrike. jum-dihidrogenfosfata R - butanol R - aceton R
(10:40:50 V/V/V). Suši se u struji toplog vazduha neko-
liko minuta i ponovo razvija u dužini od 15 cm uz istu
OSOBINE mobilnu fazu. Suši se 10 min na 110 ºC, isprska
aminohipurnom kiselinom, reagensom R i ponovo za-
Arapska guma je bez ukusa i lepi se za jezik. U dvostruko greva 10 min na 110 ºC. Na hromatogramu poredbenog
većoj količini vode rastvara se veoma sporo, ali skoro pot- rastvora, poređane po rastućim Rf vrednostima, uoča-
puno, ostavljajući sasvim malo taloga od delića biljnog vaju se četiri jasno odvojene obojene zone koje odgova-
tkiva; dobijena tečnost (sluz) bezbojna je ili žućkasta, gusta, raju galaktozi (svetložutosmeđa), glukozi (svetložutos-
viskozna, lepljiva, providna i slabo kisele reakcije na pla- međa), arabinozi (crvenkastosmeđa) i ramnozi (žuta).
vom lakmus papiru. Arapska guma je gotovo nerastvorljiva Na hromatogramu ispitivanog rastvora uočavaju se tri
u alkoholu i etru. zone koje odgovaraju galaktozi, arabinozi i ramnozi, ali
Makroskopske i mikroskopske osobine opisane su u ne i zona koja odgovara glukozi. Na gornjem delu
Identifikaciji A i B. hromatograma se ne uočavaju druge zone.
F. Rastvori se 1 g sprašene droge u 2 ml vode R i doda 2
ml alkohola R. Posle mućkanja se stvara bela, želatino-
IDENTIFIKACIJA zna sluz, koja se pretvara u tečnost kada se doda 10 ml
vode R.
A. Arapska guma je u obliku okruglih, jajolikih ili
bubrežastih komada (suze), različitog prečnika, od 1 cm G. Rastvor, čak i veoma niske koncentracije (1 u 10 000),
do 3 cm, žućkastobele, žute boje ili boje svetlog ćilibara, daje talog nekoliko minuta posle dodavanja olovo(II)-
ponekad sa ružičastom nijansom. Ovi komadi su krti, acetata, rastvora R.
neprovidni, često ispucale površine i lako se lome na
nepravilne, beličaste ili slabo žućkaste uglaste delove,
školjkastog preloma, staklastog i providnog izgleda. U ISPITIVANJA
središtu nepolomljene suze ponekad se nalazi mala šup-
ljina. Rastvor S. Rastvori se 3,0 g sprašene droge u vodi R i do-
puni do 30 ml istim rastvaračem.
B. Usitni se do praška. Prašak je beo ili žućkastobeo. Ispi-
tuje se pod mikroskopom, korišćenjem glicerola (50 % Nerastvorljive materije. Na 5,0 g sprašene droge doda se
V/V) R. Prašak se sastoji od uglastih, nepravilnih, 100 ml vode R i 14 ml hlorovodonične kiseline, razblažene
bezbojnih, sjajnih čestica. Skrob i biljno tkivo su prisu- R, zagreva da blago ključa u toku 15 min, uz često mućka-
tni u tragovima. Ne uočava se slojevita membrana. nje, i dok je još vruće filtrira kroz odmeren filtar od
sinterovanog stakla. Ispere se predhodno vrućom vodom R i
C. Rastvor 100 g/l je levogir. osuši na 100 ºC do 105 ºC. Masa ostatka je najviše 25 mg
(0,5 %).
silikagelu G R kao adsorbensu. Za pripremanje suspen- Agar i tragakanta. U 2 ml rastvora S doda se 8 ml vode R i
zije, umesto vode R, koristi se rastvor 16 g/l natrijum- 0,2 ml olovo(II)-acetata, rastvora R. Mućkanjem ne dolazi
dihidrogenfosfata R. do zamućenja.

ACACIAE GUMMI DISPERSIONE DESICCATUM
Na 0,1 g sprašene droge doda se 1 ml 0,01 M joda. Ne raz- su prisutni ravni delovi. Posmatranjem između ukrštenih
vija se crvena ili maslinastozelena boja. Nikolovih prizmi ne uočava se crni krst. Ne uočava se bi-
Agar i sterkulija. Na 50 mg sprašene droge doda se 0,2 ml ljno tkivo.
sveže pripremljenog rutenijumcrvenog, rastvora R i posma- Takođe, odgovara zahtevima ispitivanja za Identifikaciju C,
tra pod mikroskopom. Delovi ne ostaju crveni posle ispira- D, E i F, propisanim u monografiji Acaciae gummi (307).
nja vodom R.
Skrob i dekstrin. U 10 ml rastvora S, prethodno zagreja-
nog do ključanja i ohlađenog, doda se 0,1 ml 0,05 M joda. ISPITIVANJA
Ne razvija se plava ili crvenkastosmeđa boja. Izuzimajući ispitivanje za nerastvorljive materije, koje se ne
Saharoza i fruktoza. U 1 ml rastvora S doda se 4 ml vode izvodi, odgovara zahtevima ispitivanja propisanim za drogu
R, 0,1 g rezorcinola R i 2 ml hlorovodonične kiseline R pa u monografiji Acaciae gummi (307), uz sledeću izmenu:
se zagreva 1 min na vodenom kupatilu. Ne razvija se žuta Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 10,0 %, određeno za
ili ružičasta boja. 1,000 g uzorka sušenjem u sušnici na 100 ºC do 105 ºC.
Tanini. U 10 ml rastvora S doda se 0,1 ml gvožđe(III)-hlo-
rida, rastvora R1. Izdvaja se želatinozan talog, ali ni talog
ni rastvor nisu obojeni tamnoplavo. ČUVANJE
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 15,0 %, određeno za Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru.
1,000 g sprašene droge sušenjem u sušnici na 100 ºC do
105 ºC.
1997:0591
mikroorganizama (2.6.12) iznosi najviše 104 mikroorgani-
zama po gramu, određeno brojanjem na ploči. Odgovara
zahtevu ispitivanja za Escherichia coli (2.6.13). ACIDUM ALGINICUM
ČUVANJE Alginska kiselina

DEFINICIJA
Alginska kiselina je smeša poliuronskih kiselina

1997:0308
(C6H6O6)n , sastavljenih od ostataka D-manuronske i L-
guluronske kiseline. Uglavnom se dobija iz mrkih algi,
ACACIAE GUMMI DISPERSIONE Phaeophyceae. Mali udeo karboksilnih grupa može buti
DESICCATUM neutralisan. Sadrži najmanje 19,0 % i najviše 25,0 %
karboksilnih grupa (COOH), izračunato u odnosu na osušen
uzorak.
Arapska guma, osušena raspršivanjem
OSOBINE
Beo do svetložućkastosmeđ, kristalan ili amorfan prašak,

DEFINICIJA vrlo teško rastvorljiv ili gotovo nerastvorljiv u alkoholu,
Dobija se od rastvora arapske gume. gotovo nerastvorljiv u organskim rastvaračima. U vodi bu-
bri, ali se ne rastvara; rastvara se u rastvorima alkalnih
hidroksida.
OSOBINE
Osobine su opisane u monografiji Acacia (307). Rastvara se IDENTIFIKACIJA

potpuno i brzo u dvostruko većoj količini vode.
A. Na 0,2 g doda se 20 ml vode R i 0,5 ml natrijum-karbo-
nata, rastvora R. Izmućka se i filtrira. U 5 ml filtrata
IDENTIFIKACIJA doda se 1 ml kalcijum-hlorida, rastvora R. Stvara se
voluminozna želatinozna masa.
Ispitivanjem pod mikroskopom, u alkoholu, uočava se da se
prašak uglavnom sastoji od loptastih delova, prečnika od 4 B. U 5 ml filtrata dobijenog u Identifikaciji A doda se 0,5
m do 40 m, sa centralnom šupljinom u kojoj se nalazi ml rastvora 123 g/l magnezijum-sulfata R. Ne stvara se
jedan ili nekoliko mehurića vazduha; samo nekoliko minuta voluminozna želatinozna masa.

ADEPS LANAE
C. Na 5 mg doda se 5 ml vode R, 1 ml sveže pripremljenog 1 ml 0,1 M natrijum-hidroksida odgovara 4,502 mg

rastvora 10 g/l 1,3-dihidroksinaftalena R u alkoholu R i karboksilnih grupa (COOH).
5 ml hlorovodonične kiseline R. Zagreva se da blago
ključa 3 min, ohladi, doda 5 ml vode R i mućka sa 15 ml
diizopropiletra R. Izvede se slepa proba. Gornji sloj ČUVANJE
dobijen sa ispitivanim uzorkom je tamnije plavičastocr-
veno obojen od onog koji je dobijen sa slepom probom. Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru.
ISPITIVANJA
Hloridi. Najviše 1,0 %. Na 2,50 g doda se 50 ml azotne 1997:0134

kiseline, razblažene R, mućka 1 h i dopuni do 100,0 ml
azotnom kiselinom, razblaženom R. Filtrira se. U 50,0 ml
filtrata doda se 10,0 ml 0,1 M srebro-nitrata R i 5 ml tolu-
ADEPS LANAE
ena R. Titrira se 0,1 M amonijum-tiocijanatom, uz 2 ml
indikatora gvožđe(III)-amonijum-sulfat, rastvor R2, snažno
mućkajući do završne tačke titracije.
Lanolin
1 ml 0,1 M srebro-nitrata R odgovara 3,545 mg Cl.
Teški metali. Pomeša se 1,0 g ispitivanog uzorka sa 0,5 g
magnezijum-oksida R1. Žari se na temperaturi tamnocrve- DEFINICIJA
nog usijanja, dok se ne dobije homogena bela ili sivkasta
masa. Ako i posle 30 min žarenja smeša ostaje obojena, os- Lanolin je prečišćena, bezvodna masa čvrstine voska, dobi-
tavi se da se ohladi, izmeša tankim staklenim štapićem i po- jena sa vune ovaca (Ovis aries). Može sadržati najviše 200
novo žari. Ako je potrebno, postupak se ponovi. Zagreva se ppm butilhidroksitoluena.
oko 1 h na 800 ºC. Ostatak se preuzima dva puta sa po 5 ml
smeše jednakih zapremina hlorovodonične kiseline R i vode
R. Ovaj rastvor se ekstrahuje sa 25 ml metilizobutilketona R OSOBINE
u toku 2 min. Odvoje se slojevi. Donji sloj se upari do suva
na vodenom kupatilu. Ostatak se rastvori u 1 ml sirćetne Svetložuta, masna masa. Topljenjem postaje bistra ili skoro
kiseline R i dopuni do 20 ml vodom R. Filtrira se ako je bistra, žuta tečnost. Gotovo je nerastvorljiva u vodi, rastvor-
potrebno. U 12 ml dobijenog rastvora doda se 2 ml rastvora ljiva je u etru i teško rastvorljiva u ključalom etanolu. Ras-
pufera pH 3,5 R. Izmeša se. Doda se 1,2 ml tioacetamida, tvor u petroletru je opalescentan.
reagensa R i odmah promeša. Posle 2 min smeđa boja u
rastvoru nije intenzivnija od boje standarda pripremljenog
istovremeno na sledeći način. Na 0,5 g magnezijum-oksida IDENTIFIKACIJA
R1 doda se 2 ml olova, standardnog rastvora (10 ppm Pb)
R. Suši se u sušnici na 100 ºC do 105 ºC. Žari se na isti na- A. U epruveti se rastvori 0,5 g u 5 ml hloroforma R, doda 1
čin kako je gore opisano, preuzme hlorovodoničnom kiseli- ml sirćetne kiseline, anhidrida R i 0,1 ml sumporne
nom R, izmućka metilizobutilketonom R, odvoji i donji sloj kiseline R. Razvija se zelena boja.
upari do suva. Ostatak se rastvori u 1 ml sirćetne kiseline R
i dopuni do 20 ml vodom R. U 10 ml rastvora doda se 2 ml B. Rastvori se 50 mg u 5 ml hloroforma R, doda 5 ml sum-
rastvora dobijenog sa ispitivanim uzorkom i 2 ml rastvora porne kiseline R i promućka. Razvija se crvena boja, a u
pufera pH 3,5 R. Izmeša se. Doda se 1,2 ml tioacetamida, donjem sloju se pojavljuje intenzivna zelena fluorescen-
reagensa R i odmah promeša (20 ppm). cija.
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 15,0 %, određeno za

0,1000 g sušenjem u sušnici 4 h na 100 ºC do 105 ºC. ISPITIVANJA
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 8,0 %, određeno za
0,100 g i izračunato u odnosu na osušen uzorak. Kisele ili bazne supstance rastvorljive u vodi. Otopi se
5,0 g na vodenom kupatilu i energično mućka 2 min sa 75
Mikrobiološka čistoća. Ukupan broj živih aerobnih ml vode R, prethodno zagrejane na 90 °C do 95 °C. Ostavi
2
mikroorganizama (2.6.12) je najviše 10 mikroorganizama se da se ohladi i filtrira kroz filter papir, prethodno navlažen
po gramu, određeno brojanjem na ploči. Odgovara zahte- vodom R. U 60 ml filtrata (koji ne mora biti bistar) doda se
vima testa na Escherichia coli i Salmonella (2.6.13). 0,25 ml bromtimolplavog, rastvora R1. Potrebno je najviše
0,2 ml 0,02 M hlorovodonične kiseline ili 0,15 ml 0,02 M
natrijum-hidroksida za promenu boje indikatora.
ODREĐIVANJE
Temperatura kapanja (2.2.17). Od 38 °C do 44 °C. Lano-
Na 0,2500 g doda se 25 ml vode R, 25,0 ml 0,1 M natrijum- lin se otopi na vodenom kupatilu da bi se napunila metalna
hidroksida i 0,2 ml fenolftaleina, rastvora R. Titrira se 0,1 kapaljka, ohladi na oko 50 °C, ulije u kapaljku i ostavi da
M hlorovodoničnom kiselinom. stoji 24 h na 15 °C do 20 °C.

ADEPS LANAE CUM AQUA
Sposobnost apsorbovanja vode. Prenese se 10 g u tarionik. tavi ravnotežno stanje i smanji nivo rastvarača iznad stuba
Postepeno se dodaje voda iz birete u porcijama od po 0,2 aluminijum-oksida na oko 40 mm. Rastvori se 3,0 g
ml do 0,5 ml, uz energično mešanje posle svakog dodavanja ispitivanog uzorka u 50 ml toplog petroletra R1, ohladi, a
da bi se emulgovala voda R. Završna tačka titracije je zatim ovaj rastvor propušta kroz kolonu brzinom 3 ml/min i
postignuta kada zaostanu vidljive kapljice, koje ne mogu ispira sa 250 ml petroletra R1. Koncentrišu se sakupljeni
biti emulgovane. Apsorbuje se najmanje 20 ml vode R. eluati i rastvori posle ispiranja na manju zapreminu
destilacijom, upare do suva na vodenom kupatilu, pa se
Kiselinski broj (2.5.1). Do 1,0, određeno za 5,0 g rastvara- dobijeni ostatak zagreva na 105 °C u vremenskim perio-
njem u 25 ml propisane smeše rastvarača. dima od po 10 min, dok razlika između dva uzastopna
Peroksidni broj (2.5.5). Do 20. merenja nije veća od 1 mg. Masa ostatka iznosi najviše 30
mg (1,0 %).
Saponifikacioni broj (2.5.6). Od 90 do 105, određeno za
2,00 g. Zagreva se uz povratni hladnjak 4 h. Hloridi. 1,0 g uzorka sa 20 ml alkohola (90 % V/V) R za-
Oksidabilne supstance rastvorljive u vodi. U 10 ml fil- greva se da ključa 5 min uz povratni hladnjak. Ohladi se,
doda 40 ml vode R, 0,5 ml azotne kiseline R i filtrira. Fil-
trata, dobijenog u ispitivanju za kisele ili bazne supstance
tratu se doda 0,15 ml rastvora 10 g/l srebro-nitrata R u
rastvorljive u vodi, doda se 1 ml sumporne kiseline, razbla-
žene R i 0,1 ml 0,02 M kalijum-permanganata. Posle 10 alkoholu (90 % V/V) R. Ostavi se da stoji 5 min, zaštićeno
min rastvor se ne obezbojava potpuno. od svetlosti. Opalescencija ovog rastvora nije intenzivnija
od opalescencije standarda, pripremljenog istovremeno
Butilhidroksitoluen. Najviše 200 ppm, određeno gasnom dodavanjem 0,15 ml rastvora 10 g/l srebro-nitrata R u alko-
hromatografijom (2.2.28), korišćenjem metildekanoata R holu (90 % V/V) R smeši 0,2 ml 0,02 M hlorovodonične
kao internog standarda. kiseline, 20 ml alkohola (90 % V/V) R, 40 ml vode R i 0,5
ml azotne kiseline R (150 ppm).
Rastvor internog standarda. Rastvori se 0,2 g metildekano-
ata R u ugljen-disulfidu R i dopuni do 100,0 ml istim
rastvaračem. Dopuni se 1,0 ml rastvora do 10,0 ml ugljen- Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5 %, određeno za
disulfidom R. 1,00 g sušenjem u sušnici 1 h na 100 °C do 105 °C.
Ispitivani rastvor (a). Rastvori se 1,0 g ispitivane supstance Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,15 %. Žari se 5,0 g i
u ugljen-disulfidu R i dopuni do 10,0 ml istim rastvaračem. dobijeni ostatak koristi za određivanje sulfatnog ostatka.
Ispitivani rastvor (b). Rastvori se 1,0 g ispitivane supstance
u ugljen-disulfidu R, doda 1,0 ml rastvora internog sta- ČUVANJE
ndarda i dopuni do 10,0 ml ugljen-disulfidom R.
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, na temperaturi do
Poredbeni rastvor. Rastvori se 0,2 g butilhidroksitoluena R 25 °C.
u ugljen-disulfidu R i dopuni do 100,0 ml istim rastvaračem.
Dopuni se 1,0 ml ovog rastvora do 10,0 ml ugljen- disulfi-
dom R. U 1,0 ml ovog rastvora doda se 1,0 ml rastvora OZNAČAVANJE
internog standarda i dopuni do 10,0 ml ugljen-disulfidom R.
Hromatografski postupak može da se izvede korišćenjem: Na signaruri je navedeno:
- kolone dužine 1,5 m i unutrašnjeg prečnika 4 mm, napu- - način primene, koncentracija dodatog butilhidroksitolu-
njene dijatomejskom zemljom za gasnu hromatografiju, ena.
silanizovanom R, impregniranom tako da sadrži 10 %
m/m polidimetilsiloksana R; koloni prethodi kolona koja
sadrži silaniziranu staklenu vunu.
- azota za hromatografiju R kao gasa nosača, protoka 40 1997:0135
ml/min,
- plameno-jonizujućeg detektora. ADEPS LANAE CUM AQUA
Temperatura kolone se održava na 150 °C, temperatura
injektora na 180 °C, a temperatura detektora na 300 °C. Lanolin sa vodom
Injektuju se izabrane zapremine ispitivanih rastvora (a) i (b),
odnosno poredbenog rastvora.
Parafini. Upotrebljena slavina i pamučna vata moraju biti
obezmašćene. Pripremi se kolona bezvodnog aluminijum- DEFINICIJA
oksida, dužine 230 mm i prečnika 20 mm, tako što se u sta-
klenu cev zatvorenu slavinom, u koju je prethodno dodat Lanolin sa vodom jeste smeša 75 % m/m lanolina i 25 %
petroletar R, prenese pripremljena suspenzija aluminijum- m/m vode. Dobija se postepenim dodavanjem vode otoplje-
oksida, bezvodnog R i petroletra R1. Ostavi se da se uspos- nom lanolinu, uz neprestano mešanje. Može da sadrži naj-
više 150 ppm butilhidroksitoluena.

ADEPS LANAE CUM AQUA
OSOBINE Ispitivani rastvor (a). Rastvori se 1,0 g ostatka, dobijenog u

određivanju sadržaja lanolina u ugljen-disulfidu R i dopuni
Svetložuta, masna masa. do 10,0 ml istim rastvaračem.
Ispitivani rastvor (b). Rastvori se 1,0 g ostatka, dobijenog u
određivanju sadržaja lanolina u ugljen-disulfidu R, doda 1,0
IDENTIFIKACIJA ml rastvora internog standarda i dopuni do 10,0 ml ugljen-
disulfidom R.
A. U epruveti se rastvori 0,5 g u 5 ml hloroforma R, doda 1
Poredbeni rastvor. Rastvori se 0,2 g butilhidroksitoluena R
ml sirćetne kiseline, anhidrida R i 0,1 ml sumporne
kiseline R. Razvija se zelena boja.
Dopuni se 1,0 ml ovog rastvora do 10,0 ml ugljen-disulfi-
B. Rastvori se 50 mg u 5 ml hloroforma R, doda 5 ml sum- dom R. U 1,0 ml ovog rastvora doda se 1,0 ml rastvora
porne kiseline R i promućka. Razvija se crvena boja, a u internog standarda i dopuni do 10,0 ml ugljen-disulfidom R.
donjem sloju se pojavljuje intenzivna zelena fluorescen-
cija.
- kolone dužine 1,5 m i unutrašnjeg prečnika 4 mm, napu-
njene dijatomejskom zemljom za gasnu hromatografiju,
ISPITIVANJA silanizovanom R, impregniranom tako da sadrži 10 %
m/m poli(dimetil)siloksana R; koloni prethodi kolona
Kisele ili bazne supstance rastvorljive u vodi. Otopi se koja sadrži silaniziranu staklenu vunu,
6,7 g na vodenom kupatilu i energično mućka 2 min sa 75 - azota za hromatografiju R kao gasa nosača, protoka 40
ml vode R, prethodno zagrejane na 90 °C do 95 °C. Ostavi ml/min,
se da se ohladi i filtrira kroz filter papir, prethodno navlažen
vodom R. U 60 ml filtrata (koji ne mora biti bistar) doda se - plameno-jonizujućeg detektora.
0,25 ml bromtimolplavog, rastvora R1. Potrebno je najviše
0,2 ml 0,02 M hlorovodonične kiseline ili 0,15 ml 0,02 M Temperatura kolone se održava na 150 °C, temperatura
natrijum-hidroksida za promenu boje indikatora. injektora na 180 °C, a temperatura detektora na 300 °C.
Injektuju se izabrane zapremine ispitivanih rastvora (a) i (b),
Temperatura kapanja (2.2.17). Od 38 °C do 44 °C, odre- odnosno poredbenog rastvora.
đeno za ostatak dobijen u ispitivanju za sadržaj lanolina. Da
bi se napunila metalna kapaljka, ostatak se otopi na vode- Parafini. Upotrebljena slavina i zatvarač od pamučne vate
nom kupatilu, ohladi na oko 50 °C, ulije u kapaljku i ostavi moraju biti obezmašćeni. Pripremi se kolona bezvodnog
da stoji 24 h na 15 °C do 20 °C. aluminijum-oksida, dužine 230 mm i prečnika 20 mm, tako
što se u staklenu cev zatvorenu slavinom, u koju je pretho-
Sposobnost apsorbovanja vode. U tarionik se prenese 10 dno dodat petroletar R1, prenese pripremljena suspenzija
g ostatka dobijenog u ispitivanju za sadržaj lanolina. Poste- aluminijum-oksida, bezvodnog R i petroletra R1. Ostavi se
peno se dodaje voda iz birete u porcijama od po 0,2 ml do da se uspostavi ravnotežno stanje i smanji nivo rastvarača
0,5 ml, uz energično mešanje posle svakog dodavanja, da bi iznad stuba aluminijum-oksida na oko 40 mm. Rastvori se
se emulgovala voda R. Završna tačka titracije je postignuta 3,0 g ostatka, dobijenog u ispitivanju za sadržaj lanolina, u
kada zaostanu vidljive kapljice, koje ne mogu biti emulgo- 50 ml toplog petroletra R1, ohladi, a zatim propušta rastvor
vane. Apsorbuje se najmanje 20 ml vode R. kroz kolonu brzinom 3 ml/min i ispira sa 250 ml petroletra
R1. Koncentrišu se sakupljeni eluati i rastvori posle ispira-
Kiselinski broj (2.5.1). Do 0,8, određeno za 5,0 g rastvaranja na manju zapreminu destilacijom, upare do suva na
njem u 25 ml propisane smeše rastvarača. vodenom kupatilu i dobijeni ostatak zagreva na 105 °C u
Peroksidni broj (2.5.5). Do 15. vremenskim periodima od po 10 min, dok razlika između
dva uzastopna merenja nije veća od 1 mg. Masa ostatka iz-
Saponifikacioni broj (2.5.6). Od 67 do 79, određeno za nosi najviše 30 mg (1,0 %).
2,00 g. Zagreva se uz povratni hladnjak 4 h.
Oksidabilne supstance rastvorljive u vodi. U 10 ml fil- Hloridi. 1,3 g uzorka sa 20 ml alkohola (90 % V/V) R za-
greva se da ključa 5 min uz povratni hladnjak. Ohladi se,
trata, dobijenog u ispitivanju za kisele ili bazne supstance
doda 40 ml vode R i 0,5 ml azotne kiseline R i filtrira. Fil-
rastvorljive u vodi, doda se 1 ml sumporne kiseline, razbla-
žene R i 0,1 ml 0,02 M kalijum-permanganata. Posle 10 tratu se doda 0,15 ml rastvora 10 g/l srebro-nitrata R u
min rastvor se ne obezbojava potpuno. alkoholu (90 % V/V) R. Ostavi se da stoji 5 min, zaštićeno
od svetlosti. Opalescencija ovog rastvora nije intenzivnija
Butilhidroksitoluen. Najviše 150 ppm, određeno gasnom od opalescencije standarda, pripremljenog istovremeno
hromatografijom (2.2.28), korišćenjem metildekanoata R dodavanjem 0,15 ml rastvora 10 g/l srebro-nitrata R u alko-
kao internog standarda. holu (90 % V/V) R smeši 0,2 ml 0,02 M hlorovodonične
kiseline, 20 ml alkohola (90 % V/V) R, 40 ml vode R i 0,5
Rastvor internog standarda. Rastvori se 0,2 g metildekano- ml azotne kiseline R (115 ppm).
ata R u ugljen-disulfidu R i dopuni do 100,0 ml istim
rastvaračem. Dopuni se 1,0 ml rastvora do 10,0 ml ugljen- Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,1 %. Žari se 5,0 g i
disulfidom R. dobijeni ostatak koristi za određivanje sulfatnog ostatka.

ADEPS LANAE HYDROGENATUS
Sadržaj lanolina. Od 72,5 % do 77,5 %, Prenese se 30,0 g žno su isti kao retenciono vreme i veličina glavnog pika
uzorka u pogodnu prethodno odmerenu posudu i, nepres- na hromatogramu poredbenog rastvora.
tano mešajući staklenim štapićem, zagreva na vodenom
kupatilu do konstantne mase. Odmeri se ostatak. C. Rastvori se 50 mg u 5 ml metilenhlorida R, doda 1 ml
sirćetne kiseline, anhidrida R i 0,1 ml sumporne kiseline
R. Nastaje zelena boja.
ČUVANJE
ISPITIVANJA
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, na temperaturi do
25 °C. Temperatura topljenja (2.2.15). Od 45 °C do 55 °C. Os-
tavi se da stoji 16 h na 20 °C.
OZNAČAVANJE Kiselinski broj (2.5.1). Do 1,0.

Na signaruri se navodi:
Saponifikacioni broj (2.5.6). Do 8,0, određeno za 2,00 g.
- način primene, koncentracija dodatog butilhidroksitolu- Zagreva se uz povratni hladnjak 4 h.
ena.
Masni alkoholi i steroli. Ispituje se gasnom hromatografi-
jom (2.2.28).
60 ml etanola R i dopuni do 100 ml istim rastvaračem.
1997:0969
Poredbeni rastvor. Rastvori se 0,25 g lanolina, hidroge-
ADEPS LANAE HYDROGENATUS novanog HRS u 60 ml etanola R i dopuni do 100 ml istim
rastvaračem.
Lanolin, hidrogenovan
- kolone od kvarcnog stakla, dužine 30 m i unutrašnjeg
prečnika 0,25 mm, sa filmom polidimetilsiloksana R ili
druge nepolarne faze, u sloju debljine 0,25 µm,
DEFINICIJA - helijuma za hromatografiju R kao gasa nosača, pod
pritiskom od 100 kPa,
Lanolin, hidrogenovan je smeša viših alifatičnih alkohola i
sterola, dobijena direktnim hidrogenovanjem bezvodnog - plameno-jonizujućeg detektora,
lanolina, pod visokim pritiskom i na visokoj temperaturi, uz održavanje temperature injektora na 325 °C, a tempera-
pri čemu dolazi do redukcije prisutnih estara i kiselina do ture detektora na 350 °C. Temperatura kolone se progra-
odgovarajućih alkohola. Može da sadrži najviše 200 ppm mira na sledeći način: održava se na 100 °C 5 min posle
butilhidroksitoluena. injektovanja, zatim se povećava brzinom od 5 °C u min do
300 °C i održava na 300 °C narednih 15 min.
OSOBINE Injektuje se odvojeno po 1 µl svakog rastvora. Hromato-

gram ispitivanog rastvora ne razlikuje se značajno od
hromatograma poredbenog rastvora; ne uočavaju se pikovi
Bela ili svetložuta, masna masa, gotovo nerastvorljiva u
koji odgovaraju stranim alkoholima ili sterolima.
vodi, rastvorljiva u petroletru i ključalom alkoholu.
Butilhidroksitoluen. Najviše 200 ppm, određeno gasnom
hromatografijom (2.2.28), korišćenjem metildekanoata R
IDENTIFIKACIJA kao internog standarda.
Rastvor internog standarda. Rastvori se 0,20 g
Prva identifikacija: B. metildekanoata R u ugljen-disulfidu R i dopuni do 100 ml
Druga identifikacija: A, C. istim rastvaračem. Dopuni se 1 ml ovog rastvora do 10 ml
ugljen-disulfidom R.
A. Odgovara zahtevima ispitivanja za temperaturu toplje-
nja (videti Ispitivanja). Ispitivani rastvor (a). Rastvori se 1,0 g ispitivane supstance
B. Posmatra se hromatogram dobijen u ispitivanju za ma-
sne kiseline i sterole. Retenciono vreme i veličina glav- Ispitivani rastvor (b). Rastvori se 1,0 g ispitivane supstance
nog pika na hromatogramu ispitivanog rastvora pribli- u ugljen-disulfidu R, doda 1,0 ml rastvora internog sta-
ndarda i dopuni do 10,0 ml ugljen-disulfidom R.

ADEPS SOLIDUS
Poredbeni rastvor. Rastvori se 0,02 g butilhidroksitoluena OSOBINE

R u ugljen-disulfidu R i dopuni do 100,0 ml istim rastvara-
čem. Dopuni se 1,0 ml ovog rastvora do 10,0 ml ugljen- Bela ili skoro bela, voskasta, krta masa, praktično neras-
disulfidom R. U 1,0 ml ovog rastvora doda se 1,0 ml rastvorljiva u vodi, lako rastvorljiva u etru i teško rastvorljiva
tvora internog standarda i dopuni do 10,0 ml ugljen-disulfi- u etanolu. Kada se zagreje na 50 ºC topi se i daje bezbojnu
dom R. ili slabo žuto obojenu tečnost.
- kolone dužine 1,5 m i unutrašnjeg prečnika 4 mm, napu- IDENTIFIKACIJA
silanizovanom R, impregniranom tako da sadrži 10 % Hromatografija. Ispituje se hromatografijom na tankom
m/m poli(dimetil)siloksana R; koloni prethodi kolona, sloju (2.2.27), na silikagelu G R kao adsorbensu.
koja sadrži silanizovanu staklenu vunu, Ispitivani rastvor. Rastvori se 1,0 g droge u etilenhloridu R
- azota za hromatografiju R kao gasa nosača, protoka 40 i dopuni se do 10,0 ml istim rastvaračem.
ml/min,
Na ploču se nanese 2 l ispitivanog rastvora. Hromatogram
- plameno-jonizujućeg detektora, se razvija u dužini od 12 cm uz mobilnu fazu: etar R -
etilenhlorid R (10:90 V/V). Suši se na vazduhu i izlaže pa-
uz održavanje temperature kolone na 150 °C, temperature rama joda sve dok se ne pojave mrlje. Posmatra se na dnev-
injektora na 180 °C, a temperature detektora na 300 °C. noj svetlosti. Na hromatogramu se uočava mrlja Rf vredno-
Injektuje se izabrana zapremina ispitivanih rastvora (a) i (b), sti oko 0,6 koja odgovara trigliceridima (Rst 1), kao i mrlje
odnosno poredbenog rastvora. koje odgovaraju 1,3-digliceridima (Rst 0,5) i 1,2-digliceri-
dima (Rst 0,3). Može se uočiti i mrlja koja odgovara 1-
Teški metali (2.4.8). 2,0 g odgovara zahtevima limit testa monogliceridima (R 0,05).
st
C za teške metale (10 ppm). Standard se pripremi korišće-
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 3,0 %, određeno za ISPITIVANJA
Alkalne nečistoće. Rastvori se 2,00 g čvrste masti u smeši
Ukupni pepeo (2.4.16). Najviše 0,1 %. 1,5 ml alkohola R i 3,0 ml etra R. Doda se 0,05 ml
bromfenolplavog, rastvora R. Potrebno je utrošiti najviše
0,15 ml 0,01 M hlorovodonične kiseline da bi došlo do pro-
ČUVANJE mene boje indikatora u žutu.
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od Temperatura topljenja (2.2.15). Od 30 ºC do 45 ºC;
svetlosti. temperatura topljenja ne odstupa više od 2 ºC od nominalne
vrednosti. U kapilaru se unese rastopljena supstanca i ostavi
da stoji 24 h na temperaturi nižoj od 10 ºC.
OZNAČAVANJE
Kiselinski broj (2.5.1). Do 0,5. Rastvori se 5,0 g u 50 ml
Na signaruri je navedeno: propisane smeše rastvarača.
- način primene, koncentracija dodatog butilhidroksitolu- Hidroksilni broj (2.5.3, Metoda A). Najviše 50 i ne od-
ena. stupa za više od 5 jedinica od nominalne vrednosti. Ukoliko
je nominalna vrednost manja od 5, tada je i vrednost
hidroksilnog broja najviše 5.
1997:0462 Jodni broj (2.5.4). Do 3.
Peroksidni broj (2.5.5). Do 3.
ADEPS SOLIDUS
2,0 g. Vrednost saponifikacionog broja odstupa najviše 5 %
Čvrsta mast od nominalne vrednosti.
Nesaponifikovane supstance (2.5.7). Najviše 0,6 %, odre-
DEFINICIJA đeno za 5,0 g.
Teški metali (2.4.8). 2,0 g odgovara limit testu D za teške
Čvrsta mast se sastoji od smeše triglicerida, diglicerida i
metale (10 ppm). Pripremi se standard korišćenjem olova,
monoglicerida, koji mogu biti dobijeni esterifikacijom mas-
nih kiselina prirodnog porekla glicerolom ili transe-
sterifikacijom prirodne masnoće. Svaki tip čvrste masti je Ukupni pepeo (2.4.16). Najviše 0,05 %, određen za 2,00 g.
okarakterisan temperaturom topljenja, hidroksilnim brojem
i saponifikacionim brojem. Ova mast ne sadrži aditive.

ADIPIS LANAE ALCOHOLES
ČUVANJE Kiselinski broj (2.5.1). Do 2,0. Ako je potrebno, zagreva

se u vodenom kupatilu uz povratni hladnjak, da se ispitivani
Čuva se zaštićeno od svetlosti i toplote. uzorak rastvori.
Hidroksilni broj (2.5.3, Metoda A). Od 120 do 180.
OZNAČAVANJE Peroksidni broj (2.5.5). Do 15. Određivanje se izvodi na
komadima ispitivane supstance klinastog oblika, čija se os-
Na signaturi se navodi: nova sastoji od površinskih delova. Ovi komadi se otope
- nominalna temperatura topljenja, pre izvođenja određivanja.
- nominalna vrednost hidroksilnog broja, Saponifikacioni broj (2.5.6). Do 12, određeno za 2,00 g.
- nominalna vrednost saponifikacionog broja. Zagreva se uz povratni hladnjak 4 h.
Butilhidroksitoluen. Najviše 200 ppm, određeno gasnom
hromatografijom (2.2.28), korišćenjem metildekanoata R
1997:0593 kao internog standarda.
Rastvor internog standarda. Rastvori se 0,20 g metilde-
ADIPIS LANAE ALCOHOLES kanoata R u ugljen-disulfidu R i dopuni do 100,0 ml istim
rastvaračem. Dopuni se 1,0 ml ovog rastvora do 10,0 ml
ugljen-disulfidom R.
Lanalkoli
DEFINICIJA Ispitivani rastvor (b). Rastvori se 1,0 g ispitivane supstance
u ugljen-disulfidu R, doda 1,0 ml rastvora internog sta-
Lanalkoli su smeša sterola i viših alifatičnih alkohola iz ndarda i dopuni do 10,0 ml ugljen-disulfidom R.
lanolina. Sadrže najmanje 30,0 % holesterola. Mogu da sa-
drže najviše 200 ppm butilhidroksitoluena. Poredbeni rastvor. Rastvori se 0,20 g butilhidroksitoluena
R u ugljen-disulfidu R i dopuni do 100,0 ml istim rastvara-
čem. Dopuni se 1,0 ml ovog rastvora do 10,0 ml ugljen-
OSOBINE disulfidom R. U 1,0 ml ovog rastvora doda se 1,0 ml ras-
tvora internog standarda i dopuni do 10,0 ml ugljen-disulfi-
Svetložuta do smeđežuta, krta masa, koja grejanjem postaje dom R.
plastična, gotovo nerastvorljiva u vodi, rastvorljiva u
metilenhloridu, etru i ključalom etanolu, teško rastvorljiva u
alkoholu (90 % V/V). - kolone dužine 1,5 m i unutrašnjeg prečnika 4 mm, napu-
silanizovanom R, impregniranom tako da sadrži 10 %
IDENTIFIKACIJA m/m poli(dimetil)siloksan R; koloni prethodi kolona
koja sadrži silanizovanu staklenu vunu,
Rastvori se 50 mg u 5 ml metilenhlorida R, doda 1 ml sirće-
tne kiseline, anhidrida R i 0,1 ml sumporne kiseline R. U - azota za hromatografiju R kao gasa nosača, protoka 40
roku od nekoliko sekundi razvija se zelena boja. ml/min,
ISPITIVANJA uz održavanje temperature kolone na 150 °C, temperature
injektora na 180 °C, a temperature detektora na 300 °C.
Izgled rastvora. U 1,0 g doda se 10 ml petroletra R1 i mu- Injektuju se izabrane zapremine ispitivanih rastvora (a) i (b),
ćka tokom zagrevanja u vodenom kupatilu. Ispitivani uzo- odnosno poredbenog rastvora.
rak se potpuno rastvara. Posle hlađenja rastvor je bistar
(2.2.1).
Alkalitet. Rastvori se 2,0 g u 25 ml vrućeg alkohola (90 % 2,000 g sušenjem u sušnici na 100 °C do 105 °C.
V/V) R i doda 0,5 ml fenolftaleina, rastvora R1. Ne razvija
se crvena boja. Ukupni pepeo (2.4.16). Najviše 0,1 %.
Temperatura topljenja (2.2.15). Najmanje 58 °C. Otopi se Sposobnost apsorbovanja vode. Prenese se 0,6 g ispitiva-
ispitivani uzorak, zagrevanjem u vodenom kupatilu na nog uzorka i 9,4 g parafina, belog, mekog R u tarionik, pa
temperaturi koja je viša od očekivane temperature topljenja, se otopi na vodenom kupatilu. Ostavi se da se ohladi i
ali ne za više od 10 °C; unese se ispitivani uzorak u kapi- emulguje 20 ml vode R koja se dodaje u porcijama. U toku
larnu cevčicu i ostavi da stoji najmanje 16 h na 15 °C do 24 h ne izdvaja se voda iz gotovo bele emulzije, slične ma-
17 °C. sti.

AGAR
ODREĐIVANJE ponekad mogu da budu prisutne smeđe, loptaste do jajo-

like spore mrežaste površine, veličine do 60 m. Ako je
Rastvori se 0,1000 g u 12 ml vrućeg alkohola (90 % V/V) R. potrebno, usitni se do praška. Prašak je žućkastobeo.
Ostavi se da stoji 18 h, filtrira kroz filter od sinterovanog Ispituje se pod mikroskopom, korišćenjem 0,005 M
stakla (16), pa se filter ispira dva puta sa po 15 ml alkohola joda. Prašak sadrži uglaste delove sa brojnim zrncima,
(90 % V/V) R. Sakupe se filtrati i rastvori posle ispiranja, sličnim onima koja se vide u trakama i pahuljicama;
doda 20 ml sveže pripremljenog rastvora 10 g/l digitonina neki delovi su obojeni mrkoljubičasto.
R u alkoholu (90 % V/V) R i zagreva do oko 60 °C. Ostavi
se da se ohladi, filtrira kroz filter od sinterovanog stakla B. Rastvori se 0,1 g u 50 ml vode R, uz zagrevanje. Ohladi
(16), ostatak ispira sa 10 ml alkohola (90 % V/V) R i suši do se. U 1 ml sluzi doda se pažljivo 3 ml vode R, tako da se
konstantne mase na 100 °C do 105 °C. dobiju dva odvojena sloja. Doda se 0,1 ml 0,05 M joda.
Na dodirnoj površini se pojavljuje tamna smećkastolju-
1 g ostatka odgovara 0,239 g holesterola. bičasta boja. Izmeša se. Tečnost postaje svetložuta.
C. Zagreva se 5 ml sluzi pripremljene za Identifikaciju B
ČUVANJE na vodenom kupatilu 30 min sa 0,5 ml hlorovodonične
kiseline R. Doda se 1 ml barijum-hlorida, rastvora R1.
Čuva se zaštićeno od svetlosti u dobro zatvorenom kontej- Razvija se belo zamućenje u roku od 30 min.
neru. D. Zagreva se 0,5 g sa 50 ml vode R na vodenom kupatilu
dok se ne rastvori. Samo nekoliko delova ostaje
nerastvoreno. Hlađenjem rastvor gelira na temperaturi
OZNAČAVANJE između 35 ºC i 30 ºC. Dobijeni gel se zagreva na vode-
nom kupatilu; do likvefakcije ne dolazi ispod 80 ºC.
- način primene, koncentracija dodatog butilhidroksitolu-
ena. ISPITIVANJA
Broj bubrenja (2.8.4). Broj bubrenja, određen za sprašenu

drogu (355), iznosi najmanje 10 i kreće se u granicama od
1997:0310 10 % u odnosu na vrednost naznačenu na signaturi.
Nerastvorljive materije. Na 5,00 g sprašene droge (355)
AGAR doda se 100 ml vode R i 14 ml hlorovodonične kiseline,
razblažene R. Zagreva se da blago ključa tokom 15 min, uz
često mešanje staklenim štapićem. Vruća tečnost se filtrira
Agar kroz prethodno odmeren filtar od sinterovanog stakla (160),
filtar ispere vrućom vodom R i suši na 100 ºC do 105 ºC.
Masa ostatka je najviše 50 mg (1,0 %).
DEFINICIJA
Želatin. Na 1,00 g se doda 100 ml vode R i zagreva na
vodenom kupatilu dok se ne rastvori. Ostavi se da se ohladi
To je smeša polisaharida dobijena iz različitih vrsta crvenih
do 50 ºC. Na 5 ml rastvora doda se 5 ml pikrinske kiseline,
algi, Rhodophyceae, uglavnom onih koje pripadaju rodu
rastvora R. Ne pojavljuje se zamućenje u roku od 10 min.
Gelidium. Dobija se obradom algi ključalom vodom; eks-
trakt se filtrira dok je još vruć, koncentriše se i suši. Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 20,0 %, određeno za
1,000 g sprašene droge (355) sušenjem u sušnici na 100 ºC
do 105 ºC.
OSOBINE
Agar je sluzavog ukusa.
U prometu se nalazi u obliku praška, ili zgužvanih traka Mikrobiološka čistoća. Ukupan broj živih aerobnih
dugih od 2 mm do 5 mm, ili ponekad u obliku pahuljica. mikroorganizama (2.6.12) iznosi najviše 10 3
mikroorgani-
Bezbojan je do svetložut, providan, malo je žilav i teško se zama po gramu, određeno brojanjem na ploči. Odgovara
lomi, a sušenjem postaje krtiji. zahtevima testa na Escherichia coli i Salmonella (2.6.13).
Mikroskopske osobine opisane su u Identifikaciji A.

ČUVANJE
IDENTIFIKACIJA Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru.

A. Ispituje se pod mikroskopom. Kada se stavi u 0,005 M
jod, trake ili pahuljice se delimično oboje mrkoljubiča- OZNAČAVANJE
sto. Pri uvećanju od 100 puta vide se mnogobrojna sitna,
bezbojna, jajolika ili okrugla zrna na amorfnoj pozadini; Na signaturi se navodi: broj bubrenja.

ALOE BARBADENSIS
1997:0257 C. U 5 ml filtrata, dobijenog u Identifikaciji B, doda se 1

ml sveže pripremljene bromne vode R. Izdvaja se
ALOE BARBADENSIS smeđežut talog, a supernatant je ljubičast.
Barbados aloja ISPITIVANJA

105 ºC.
DEFINICIJA
Zgusnut i osušen sok listova Aloe barbadensis Miller. Sa-
drži najmanje 28,0 % hidroksiantracenskih derivata, izra-
ženo kao barbaloin (C21H22O9; Mr 418,4), izračunato u od- ODREĐIVANJE
nosu na osušenu drogu.
Određivanje se izvodi zaštićeno od direktne svetlosti.
OSOBINE Prenese se 0,300 g sprašene droge (180) u tikvicu po
Erlenmeyeru od 250 ml. Navlaži se sa 2 ml metanola R,
Tamnosmeđa materija, slabo sjajna ili neprovidna, školjkas- doda 5 ml vode R zagrejane do oko 60 ºC, promeša, doda
tog preloma, ili smeđ prašak, umereno rastvorljiv u vrućem još 75 ml vode R zagrejane do oko 60 ºC i mućka 30 min.
alkoholu, delimično rastvorljiv u ključaloj vodi, gotovo Ohladi se, filtrira u odmernu tikvicu, isperu se tikvica po
nerastvorljiv u etru. Erlenmeyeru i filtar sa 20 ml vode R, rastvor se posle
ispiranja sipa u istu odmernu tikvicu i dopuni do 1000,0 ml
vodom R. Prenese se 10,0 ml ovog rastvora u tikvicu sa
IDENTIFIKACIJA okruglim dnom od 100 ml, u kojoj se nalazi 1 ml rastvora
600 g/l gvožđe(III)-hlorida R i 6 ml hlorovodonične kiseline
R. Zagreva se 4 h u vodenom kupatilu uz povratni hladnjak,
A. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27), na tako da nivo vode u kupatilu bude iznad nivoa tečnosti u
silikagelu G R kao adsorbensu. tikvici. Ostavi se da se ohladi, rastvor prenese u levak za
odvajanje, tikvica ispere sukcesivno sa 4 ml vode R, 4 ml 1
Ispitivani rastvor. Na 0,25 g sprašene droge doda se 20
ml metanola R i zagreva do ključanja u vodenom kupa- M natrijum-hidroksida i 4 ml vode R pa se rastvori posle
tilu. Mućka se nekoliko minuta pa se rastvor dekantuje. ispiranja sipaju u isti levak za odvajanje. Sadržaj u levku za
Čuva se na oko 4 ºC i upotrebi u roku od 24 h. odvajanje izmućka se tri puta sa po 20 ml etra R. Isperu se
spojeni etarski slojevi dva puta sa po 10 ml vode R. Odbaci
Poredbeni rastvor. Rastvori se 25 mg barbaloina R u se vodeni sloj i organska faza dopuni do 100,0 ml etrom R.
metanolu R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem. Upari se pažljivo do suva 20,0 ml na vodenom kupatilu i
ostatak rastvori u 10,0 ml rastvora 5 g/l magnezijum-acetata
Na ploču se nanese odvojeno, u obliku traka 20 mm × 3 R u metanolu R. Izmeri se apsorbancija (2.2.25) na 512 nm,
mm, po 10 l svakog rastvora. Hromatogram se razvija korišćenjem metanola R kao rastvora za kompenzaciju.
u dužini od 10 cm uz mobilnu fazu: voda R - metanol R
- etilacetat R (13:17:100 V/V/V). Osuši se na vazduhu, Izračuna se sadržaj hidroksiantracenskih derivata, u %, izra-
žen kao barbaloin, iz izraza:
isprska rastvorom 100 g/l kalijum-hidroksida R u meta-
nolu R i posmatra pod UV svetlošću na 365 nm. Na sre-
dini hromatograma ispitivanog rastvora uočava se zona A  19,6
žute fluorescencije (barbaloin), koja je po položaju sli- m
čna zoni barbaloina na hromatogramu poredbenog ras-
tvora, a na donjem delu zona svetloplave fluorescencije uzimajući da je vrednost specifične apsorbancije barbaloina
(aloezin). Hromatogram se zagreva 5 min na 110 ºC. Na 255.
hromatogramu ispitivanog rastvora uočava se zona
ljubičaste fluorescencije, neposredno ispod zone koja A = apsorbancija na 512 nm,
odgovara barbaloinu.
m = masa droge u g.
B. 1 g sprašene droge mućka se sa 100 ml ključale vode R.
Ohladi se, doda 1 g talka R i filtrira. U 10 ml filtrata
doda se 0,25 g natrijum-tetraborata R i zagreva dok se ČUVANJE
ne rastvori. 2 ml rastvora sipa se u 20 ml vode R. Pojav-
ljuje se žućkastozelena fluorescencija, koja je naročito Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru, zaštićeno od
uočljiva pod UV svetlošću na 365 nm. svetlosti.

ALOE CAPENSIS
1997:0258 Na ploču se nanese odvojeno, u obliku traka 20 mm × 3

mm, po 10 l svakog rastvora. Hromatogram se razvija u
ALOE CAPENSIS dužini od 10 cm uz mobilnu fazu: voda R - metanol R -
etilacetat R (13:17:100 V/V/V). Ostavi se da se osuši na
vazduhu, isprska rastvorom 100 g/l kalijum-hidroksida R u
Kap aloja metanolu R i posmatra pod UV svetlošću na 365 nm. Na
hromatogramu ispitivanog rastvora, neposredno ispod mrlje
koja odgovara barbaloinu, ne uočava se mrlja ljubičaste
fluorescencije.
DEFINICIJA Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 10,0 %, određeno za
Zgusnut i osušen sok listova raznih Aloe vrsta, uglavnom 105 ºC.
Aloe ferox Miller i njenih hibrida. Sadrži najmanje 18,0 % Ukupni pepeo (2.4.16). Najviše 2,0 %.
hidroksiantracenskih derivata, izraženo kao barbaloin
(C21H22O9; Mr 418,4), izračunato u odnosu na osušenu
drogu.
ODREĐIVANJE
OSOBINE Određivanje se izvodi zaštićeno od direktne svetlosti.

Prenese se 0,400 g sprašene droge (180) u tikvicu po
Tamnosmeđa, zeleno osenčena masa, sjajnog, školjkastog Erlenmeyeru od 250 ml. Navlaži se sa 2 ml metanola R,
preloma, ili zelenkastosmeđ prašak, umereno rastvorljiv u doda 5 ml vode R zagrejane do oko 60 ºC, promeša, doda
vrućem alkoholu, delimično rastvorljiv u ključaloj vodi, go- još 75 ml vode R zagrejane do oko 60 ºC i mućka 30 min.
tovo nerastvorljiv u etru. Ohladi se, filtrira u odmernu tikvicu, isperu se tikvica po
Erlenmeyeru i filtar sa 20 ml vode R, rastvor se posle ispira-
nja sipa u istu odmernu tikvicu i dopuni do 1000,0 ml vo-
IDENTIFIKACIJA dom R. Prenese se 10,0 ml ovog rastvora u tikvicu sa okru-
glim dnom od 100 ml, u kojoj se nalazi 1 ml rastvora 600
g/l gvožđe(III)-hlorida R i 6 ml hlorovodonične kiseline R.
A. Posmatraju se hromatogrami dobijeni u Ispitivanju za
Zagreva se 4 h u vodenom kupatilu, uz povratni hladnjak,
Aloe barbadensis. Na sredini hromatograma ispitivanog
tako da nivo vode u kupatilu bude iznad nivoa tečnosti u
rastvora uočava se zona žute fluorescencije (barbaloin),
tikvici. Ostavi se da se ohladi, rastvor prebaci u levak za
koja je po položaju slična zoni barbaloina na hromato-
odvajanje, tikvica ispere sukcesivno sa 4 ml vode R, 4 ml 1
gramu poredbenog rastvora, a u donjem delu dve zone
M natrijum-hidroksida i 4 ml vode R pa se rastvori posle
žute fluorescencije (aloinozidi A i B) i zona plave
ispiranja sipaju u isti levak za odvajanje. Sadržaj u levku za
fluorescencije (aloezin).
odvajanje izmućka se tri puta sa po 20 ml etra R. Spojeni
B. Izmućka se 1 g sprašene droge sa 100 ml ključale vode etarski slojevi se isperu dva puta sa po 10 ml vode R. Od-
R. Ohladi se, doda 1 g talka R i filtrira. U 10 ml filtrata baci se vodeni sloj i etarski sloj dopuni do 100,0 ml etrom R.
doda se 0,25 g natrijum-tetraborata R i zagreva dok se Pažljivo se upari do suva 20,0 ml na vodenom kupatilu i
ne rastvori. Sipa se 2 ml rastvora u 20 ml vode R. Pojav- ostatak rastvori u 10,0 ml rastvora 5 g/l magnezijum-acetata
ljuje se žućkastozelena fluorescencija, koja je naročito R u metanolu R. Izmeri se apsorbancija (2.2.25) na 512 nm,
uočljiva pod UV svetlošću na 365 nm. korišćenjem metanola R kao rastvora za kompenzaciju.
Izračuna se sadržaj hidroksiantracenskih derivata, u %, izra-
C. U 5 ml filtrata dobijenog u ispitivanju za Identifikaciju
žen kao barbaloin, iz izraza:
B, doda se 1 ml sveže pripremljene bromne vode R. Izd-
vaja se smeđežut talog. Supernatant nije obojen ljubiča- A  19,6
sto. m
uzimajući da je vrednost specifične apsorbancije barbaloina
255.
ISPITIVANJA
A = apsorbancija na 512 nm,
Barbados aloja. Ispituje se hromatografijom na tankom
sloju (2.2.27), na silikagelu G R kao adsorbensu. m = masa droge u g.
Ispitivani rastvor. Na 0,25 g sprašene droge doda se 20 ml
metanola R i zagreva do ključanja u vodenom kupatilu.
Mućka se nekoliko minuta i rastvor dekantuje. Čuva se na ČUVANJE
oko 4 ºC i upotrebi u roku od 24 h.
Poredbeni rastvor. Rastvori se 25 mg barbaloina R u meta- svetlosti.
nolu R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem.

ALOES EXTRACTUM SICCUM NORMATUM
1997:0259 Pojavljuje se žućkastozelena fluorescencija, koja je

naročito uočljiva pod UV svetlošću na 365 nm.
ALOES EXTRACTUM SICCUM
NORMATUM ISPITIVANJA
Suvi ekstrakt aloja, standardizovan Gubitak sušenjem. Najviše 4,0 % m/m, određeno prema
propisu u monografiji Ekstrakti (765) (Suvi ekstrakti).

DEFINICIJA
Izrađuje se od barbados aloja ili kap aloja, ili od mešavine ODREĐIVANJE

obe vrste, obrađivanjem ključalom vodom. Ako je neopho-
dno, podesi se da sadržaj hidroksiantracenskih derivata, Određivanje se izvodi zaštićeno od direktne svetlosti.
izraženo kao barbaloin (C21H22O9; Mr 418,4), bude najma-
nje 19,0 % i najviše 21,0 %, izračunato u odnosu na osušeni
ekstrakt. Prenese se 0,400 g u tikvicu po Erlenmeyeru od 250 ml.
Navlaži se sa 2 ml metanola R, doda 5 ml vode R zagrejane
do oko 60 ºC, promeša, doda još 75 ml vode R zagrejane do
oko 60 ºC i mućka 30 min. Ohladi se, filtrira u odmernu
OSOBINE tikvicu, isperu se tikvica po Erlenmeyeru i filtar sa 20 ml
vode R, rastvor se posle ispiranja sipa u istu odmernu
Smeđ ili žućkastosmeđ prašak, slabo rastvorljiv u ključaloj tikvicu i dopuni do 1000,0 ml vodom R. Prenese se 10,0 ml
vodi. ovog rastvora u tikvicu sa okruglim dnom od 100 ml, u
kojoj se nalazi 1 ml rastvora 600 g/l gvožđe(III)-hlorida R i
6 ml hlorovodonične kiseline R. Zagreva se 4 h u vodenom
kupatilu, uz povratni hladnjak, tako da nivo vode u kupatilu
IDENTIFIKACIJA bude iznad nivoa tečnosti u tikvici. Ostavi se da se ohladi,
rastvor prebaci u levak za odvajanje, tikvica ispere sukcesi-
A. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27), na vno sa 4 ml vode R, 4 ml 1 M natrijum-hidroksida i 4 ml
silikagelu G R kao adsorbensu. vode R pa se rastvori posle ispiranja sipaju u isti levak za
odvajanje. Sadržaj u levku za odvajanje izmućka se tri puta
Ispitivani rastvor. Na 0,25 g ispitivanog uzorka doda se sa po 20 ml etra R. Spojeni etarski slojevi se isperu dva
20 ml metanola R i zagreva do ključanja u vodenom puta sa po 10 ml vode R. Odbaci se vodeni sloj i etarski sloj
kupatilu. Mućka se nekoliko minuta i rastvor dekantuje. dopuni do 100,0 ml etrom R. Pažljivo se upari 20,0 ml do
Čuva se na oko 4 ºC i upotrebi u roku od 24 h. suva na vodenom kupatilu i ostatak rastvori u 10,0 ml ras-
tvora 5 g/l magnezijum-acetata R u metanolu R. Izmeri se
Poredbeni rastvor. Rastvori se 25 mg barbaloina R u apsorbancija (2.2.25) na 512 nm, korišćenjem metanola R
metanolu R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem. kao rastvora za kompenzaciju.
Na ploču se nanese odvojeno, u obliku traka 20 mm × 3 Izračuna se sadržaj hidroksiantracenskih derivata, u %, izra-
mm, po 10 l svakog rastvora. Hromatogram se razvija žen kao barbaloin, iz izraza:
u dužini od 10 cm uz mobilnu fazu: voda R - metanol R
- etilacetat R (13:17:100 V/V/V). Osuši se na vazduhu, A  19,6
isprska rastvorom 100 g/l kalijum-hidroksida R u meta-
nolu R i posmatra pod UV svetlošću na 365 nm. Na sre- m
dini hromatograma ispitivanog rastvora uočava se zona
žute fluorescencije (barbaloin), koja je po položaju sli- uzimajući da je vrednost specifične apsorbancije barbaloina
čna zoni barbaloina na hromatogramu poredbenog ras- 255.
tvora, a na donjem delu zona svetloplave fluorescencije A = apsorbancija na 512 nm,
(aloezin). Na donjem delu hromatograma ispitivanog
rastvora mogu se uočiti i dve zone žute fluorescencije m = masa ispitivanog uzorka u g.
(aloinozidi A i B) (kap aloja), kao i jedna zona ljubiča-
ste fluorescencije, neposredno iznad zone koja odgovara
barbaloinu (barbados aloja). ČUVANJE
B. Mućka se 1 g ispitivanog uzorka sa 100 ml ključale
vode R. Ohladi se, doda 1 g talka R i filtrira. U 10 ml Videti monografiju Ekstrakti (765) (Suvi ekstrakti).
filtrata doda se 0,25 g natrijum-tetraborata R i zagreva
dok se ne rastvori. Sipa se 2 ml rastvora u 20 ml vode R.

AMYGDALAE OLEUM
1997:1126 Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 12,0 %, određeno za

1,000 g sprašene droge (710) sušenjem u sušnici 2 h na 100
ALTHAEAE RADIX ºC do 105 ºC.
Ukupni pepeo (2.4.16). Najviše 6 % za oguljeni koren i
najviše 8 % za neoguljeni koren.
Koren belog sleza
ČUVANJE
DEFINICIJA Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od

svetlosti.
Drogu čini oguljen ili neoguljen, ceo ili isečen, osušen ko-
ren belog sleza, Althaea officinalis L.
OSOBINE 1997:0261
Makroskopske i mikroskopske osobine opisane su u AMYGDALAE OLEUM

Identifikaciji A i B.
Bademovo ulje
IDENTIFIKACIJA
A. Neoguljena, neisečena droga se sastoji od valjkastih, DEFINICIJA

blago izuvijanih korenova, debljine do 2 cm, sa dubo-
kim, uzdužnim brazdama. Spoljna površina je sivkastos- Masno ulje dobijeno hladnim ceđenjem zrelog semena Pru-
međa sa mnogobrojnim ožiljcima od bočnih korenova. nus dulcis (Miller) D.A.Webb var. dulcis ili Prunus dulcis
Prelom je spolja vlaknast, a u sredini naboran i zrnast. (Miller) D.A.Webb var. amara (D.C.) Buchheim, ili meša-
Na preseku se vidi više ili manje debela, beličasta kora vine semena oba varijeteta.
sa smeđim peridermom i dobro uočljiv smeđi kambijum
koji odvaja koru od belog ksilema. Višeslojna građa
kore i radijalna građa ksilema postaju još izraženiji kada OSOBINE
se droga navlaži.
Žuta, bistra, providna tečnost, koja se meša sa petroletrom,
Oguljena droga ima sivkastobelu vlaknastu površinu. teško rastvorljiva u alkoholu.
Droga ne sadrži plutu i spoljašnji parenhim kore.
Očvršćava na oko –18 ºC.
B. Usitni se do praška (355). Prašak je smećkastosiv
(neoguljeni koren) ili beličast (oguljeni koren). Ispituje
se pod mikroskopom korišćenjem hloralhidrata, ras- IDENTIFIKACIJA
tvora R. Dijagnostičke osobine praška su: mnogobojni
delovi, uglavnom neodrvenelih vlakana debelih zidova, A. Odgovara zahtevu ispitivanja za apsorbanciju (videti
oštrih ili rascepljenih krajeva; delovi jamičasto ili Ispitivanja).
lestvičasto zadebljanih traheja; druze kalcijum-oksalata B. Izvede se identifikacija masnih ulja hromatografijom
promera od 20 m do 35 m, većinom od 25 m do 30 na tankom sloju (2.3.2). Dobijeni hromatogram odgo-
m; parenhimske ćelije sa sluzi; delovi kore od pločas- vara tipičnom hromatogramu bademovog ulja.
tih ćelija tankih zidova u neoguljenom korenu. Ispituje
se pod mikroskopom korišćenjem vode R. Prašak sadrži
brojna skrobna zrna promera od 3 m do 25 m, povre- ISPITIVANJA
meno sa uzdužnim centrom formiranja (hilum). Skrobna
zrna su uglavnom prosta, složena su retka i sastoje se od Relativna gustina (2.2.5): Od 0,911 do 0,920.
dva do četiri dela.
Apsorbancija (2.2.25). Rastvori se 0,100 g u cikloheksanu
R i dopuni do 10,0 ml istim rastvaračem. Apsorbancija
ISPITIVANJA izmerena na maksimumu između 264 nm i 276 nm nije
veća od 0,20.
Strane primese (2.8.2). Najviše 2 % potamnele nekvalite- Kiselinski broj (2.5.1). Do 2,0, određeno za 5,0 g.
tne droge. Kada je koren oguljen, najviše 2 % plute.
Broj bubrenja (2.8.4). Preko 10, određeno za sprašenu
drogu (710). Nesaponifikovane supstance (2.5.7). Najviše 0,7 %, odre-
đeno za 5,0 g.

AMYGDALAE OLEUM RAFFINATUM
Strana masna ulja. Izvede se ispitivanje za strana ulja u 1997:1064

masnim uljima gasnom hromatografijom (2.4.22). Frakcija
masnih kiselina ulja ima sledeći sastav: AMYGDALAE OLEUM RAFFINATUM
- zasićene masne kiseline, dužine lanca manje od C16: naj-
više 0,1 %,
Bademovo ulje, prečišćeno
- palmitinska kiselina: od 4,0 % do 9,0 %,
- palmitoleinska kiselina (odgovarajuća dužina lanca na
polietilenglikoladipatu 16,3): najviše 0,6 %,
DEFINICIJA
- margarinska kiselina: najviše 0,2 %,
Dobija se prečišćavanjem i deodorisanjem bademovog ulja,
- stearinska kiselina: najviše 3,0 %,
dobijenog iz zrelog semena Prunus dulcis (Miller)
- oleinska kiselina (odgovarajuća dužina lanca na polieti- D.A.Webb var. dulcis ili Prunus dulcis (Miller) D.A.Webb
lenglikoladipatu 18,3): od 62,0 % do 86,0 %, var. amara (D.C.) Buchheim, ili iz mešavine semena oba
varijeteta. Može da sadrži odgovarajući antioksidans.
- linolna kiselina (odgovarajuća dužina lanca na polieti-
lenglikoladipatu 18,9): od 20,0 % do 30,0 %,
- linolenska kiselina (odgovarajuća dužina lanca na poli- OSOBINE
etilenglikoladipatu 19,7): najviše 0,4 %,
Svetložuta, bistra, providna tečnost, koja se meša sa pet-
- arahidonska kiselina: najviše 0,1 %, roletrom, teško rastvorljiva u alkoholu.
- gadoleinska kiselina (odgovarajuća dužina lanca na po- Očvršćava na oko –18 ºC.
lietilenglikoladipatu 20,3): najviše 0,1 %,
- behenska kiselina: najviše 0,1 %,
IDENTIFIKACIJA
- eruka kiselina (odgovarajuća dužina lanca na
polietilenglikoladipatu 22,3): najviše 0,1 %. Izvede se identifikacija masnih ulja hromatografijom na
Steroli. Izvede se ispitivanje za sterole u masnim uljima tankom sloju (2.3.2). Dobijeni hromatogram odgovara tipič-
(2.4.23). Frakcija sterola ulja sadrži: nom hromatogramu bademovog ulja.
- holesterol: najviše 0,7 %,

ISPITIVANJA
- kampestrol: najviše 4,0 %,
- stigmasterol: najviše 3,0 %, Relativna gustina (2.2.5): od 0,911 do 0,920.
Kiselinski broj (2.5.1). Do 0,5, određeno za 5,0 g.
- -sitosterol: od 73,0 % do 87,0 %,
- 5-avenasterol: najmanje 10,0 %,
Nesaponifikovane supstance (2.5.7). Najviše 0,7 %, odre-
- 7-avenasterol: najviše 3,0 %, đeno za 5,0 g.
- 7-stigmastenol: najviše 3,0 %, Strana masna ulja. Izvede se ispitivanje za strana ulja u
- fukosterol: najviše 2,0 %,
masnih kiselina ulja ima sledeći sastav:
- brasikasterol: najviše 0,3 %.
Ulje semena kajsije ili breskve. Mućka se 2 ml sa smešom više 0,1 %,
1 ml azotne kiseline, pušljive R i 1 ml vode R tokom 5 min.
Ostavi se da se odvoje slojevi. Ni u jednom od slojeva ne - palmitinska kiselina: od 4,0 % do 9,0 %,
razvija se ružičasta ili smeđa boja.
- palmitoleinska kiselina (odgovarajuća dužina lanca na
Susamovo ulje. Mućka se 10 ml u menzuri sa brušenim polietilenglikoladipatu 16,3): najviše 0,6 %,
staklenim zatvaračem sa 5 ml smeše 0,5 zapremina rastvora
0,35 % V/V furfurala R u sirćetnoj kiselini, anhidridu R i - margarinska kiselina: najviše 0,2 %,
4,5 zapremine sirćetne kiseline, anhidrida R. Filtrira se kroz - stearinska kiselina: najviše 3,0 %,
filtar papir impregniran sirćetnom kiselinom, anhidridom R.
Filtratu se doda 0,2 ml sumporne kiseline R. Ne razvija se - oleinska kiselina (odgovarajuća dužina lanca na polieti-
plavičastozelena boja. lenglikoladipatu 18,3): od 62,0 % do 86,0 %,
- linolna kiselina (odgovarajuća dužina lanca na polietile-
ČUVANJE nglikoladipatu 18,9): od 20,0 % do 30,0 %,
Čuva se u dobro napunjenom i dobro zatvorenom kontej- - linolenska kiselina (odgovarajuća dužina lanca na polie-
neru, zaštićeno od svetlosti. tilenglikoladipatu 19,7): najviše 0,4 %,

ANISI AETHEROLEUM
- arahidonska kiselina: najviše 0,1 %, 1997:0804 (99*)

- gadoleinska kiselina (odgovarajuća dužina lanca na po-
lietilenglikoladipatu 20,3): najviše 0,1 %, ANISI AETHEROLEUM
Etarsko ulje anisa
- eruka kiselina (odgovarajuća dužina lanca na polietilen-
glikoladipatu 22,3): najviše 0,1 %.
Steroli. Izvede se ispitivanje za sterole u masnim uljima
(2.4.23). Frakcija sterola ulja sadrži: DEFINICIJA
- holesterol: najviše 0,7 %, Etarsko ulje dobijeno destilacijom vodenom parom osuše-
- kampestrol: najviše 4,0 %, nih zrelih plodova anisa, Pimpinella anisum L., ili zvezdas-
tog anisa, Illicium verum Hook fil.
- stigmasterol: najviše 3,0 %,
- -sitosterol: od 73,0 % do 87,0 %, OSOBINE

- 5-avenasterol: najmanje 10,0 %,
Bistra, bezbojna ili svetložuta tečnost, koja očvršćava hla-
- 7-avenasterol: najviše 3,0 %, đenjem, gotovo nerastvorljiva u vodi, meša se sa alkoho-
lom, etrom, petroletrom i metilenhloridom.
- 7-stigmastenol: najviše 3,0 %,
- fukosterol: najviše 2,0 %, IDENTIFIKACIJA
- brasikasterol: najviše 0,3 %.
Ulje semena kajsije ili breskve. Mućka se 2 ml sa smešom
1 ml azotne kiseline, pušljive R i 1 ml vode R u toku 5 min. Druga identifikacija: A.
Ostavi se da se odvoje slojevi. Ni u jednom sloju se ne raz-
vija ružičasta ili smeđa boja. A. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27), na
Susamovo ulje. Mućka se 10 ml u menzuri sa brušenim
staklenim zatvaračem oko 1 min sa 5 ml smeše 0,5 zapre- Ispitivani rastvor. Rastvori se 1 g ispitivanog uzorka u
mina rastvora 0,35 % V/V furfurala R u sirćetnoj kiselini, toluenu R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem.
anhidridu R i 4,5 zapremina sirćetne kiseline, anhidrida R.
Filtrira se kroz filtar papir impregniran sirćetnom kiselinom, Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 80 l anetola R u
anhidridom R. Filtratu se doda 0,2 ml sumporne kiseline R. toluenu R i dopuni do 1 ml istim rastvaračem.
Ne razvija se plavičastozelena boja. Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 3 l anisaldehida R u
Voda (2.5.12). Ako se koristi za izradu parenteralnih prepa- toluenu R i dopuni do 1 ml istim rastvaračem.
rata, sadrži najviše 0,3 %, određena za 3,000 g semi-mikro
metodom za određivanje vode. Poredbeni rastvor (c). Rastvori se 1 l linalola R u tolu-
enu R i dopuni do 1 ml istim rastvaračem.

ČUVANJE Hromatogram se razvija u dužini od 15 cm uz mobilnu
fazu: etilacetat R - toluen R (7:93 V/V). Osuši se na vaz-
Čuva se u dobro napunjenom i dobro zatvorenom kontej- duhu i posmatra pod UV svetlošću na 254 nm. Na
neru, zaštićeno od svetlosti. hromatogramu ispitivanog rastvora uočava se mrlja koja
gasi fluorescenciju, a koja je po položaju slična mrlji na
hromatogramu poredbenog rastvora (b). Na gornjoj tre-
OZNAČAVANJE ćini hromatograma ispitivanog rastvora uočava se mrlja
koja gasi fluorescenciju i odgovara anetolu. Isprska se
Na signaruri se navodi: vanilinom, reagensom R, zagreva 10 min na 100 °C do
105 °C, i za 10 min, hromatogrami posmatraju na dnev-
- način primene, da je ulje pogodno za proizvodnju noj svetlosti. Na hromatogramu ispitivanog rastvora uo-
parenteralnih preparata, čava se plava mrlja koja je po položaju i boji slična mr-
lji na hromatogramu poredbenog rastvora (c), i
- naziv i koncentracija svakog dodatog antioksidansa. narandžastoružičasta mrlja, koja je po položaju i boji
slična mrlji na hromatogramu poredbenog rastvora (a).
U blizini fronta rastvarača uočava se i ljubičasta mrlja
(monoterpenski ugljovodonici); u slučaju etarskog ulja
anisa, P. anisum, neposredno iznad mrlje koja odgovara
anisaldehidu može se uočiti i jedna smeđa mrlja.

ANISI AETHEROLEUM
B. Posmatraju se hromatogrami dobijeni u ispitivanju za Linalol od 0,1 do 1,5 %

hromatografski profil. Na hromatogramu ispitivanog
Estragol od 0,5 do 6,0 %
rastvora uočava se šest pikova, čija su retenciona
vremena slična retencionim vremenima šest pikova na -Terpineol od 0,1 do 1,5 %
hromatogramu poredbenog rastvora. cis-Anetol manje od 0,5 %
trans-Anetol od 84 do 93 %
ISPITIVANJA Anisaldehid od 0,1 do 3,5 %

ČUVANJE
Temperatura očvršćavanja (2.2.18): od 15 °C do 19 °C. Čuva se u dobro napunjenom, hermetički zatvorenom
kontejneru, zaštićeno od svetlosti i toplote.
Kiselinski broj (2.5.1). Do 1,0, određeno za 5,0 g uzorka
rastvorenog u 50 ml propisane smeše rastvarača.
Masna ulja i usmoljena etarska ulja (2.8.7). Odgovara OZNAČAVANJE
zahtevu ispitivanja za masna ulja i usmoljena etarska ulja.
Na signaturi je naznačeno da li je etarsko ulje dobijeno od P.
Hromatografski profil. Određuje se gasnom hromatografi- anisum ili I. verum.
jom (2.2.28).
Primer hromatograma je dat informativno za izvođenje
Ispitivani rastvor. Ispitivano etarsko ulje. analitičkog postupka. On nije deo zahteva monografije.
Poredbeni rastvor. Pripremi se sledeća smeša merenjem
naznačenih količina u opsegu od 20 %. U 1 g heksana R
doda se 20 mg linalola R, 20 mg estragola R, 20 mg -
terpineola R, 10 mg cis-anetola R, 60 mg anetola R i 30 mg -Pinen
anisaldehida R. -Pinen
Limonen
- staklene kolone, dužine od 30 m do 60 m, unutrašnjeg
prečnika oko 0,3 mm, napunjene makrogolom 20 000 R,
- helijuma za hromatografiju R kao gasa nosača,
uz održavanje temperature kolone na 60 °C u toku 4 min,
zatim povećavajući temperaturu brzinom od 2 °C/min do Linalol
210 °C, pa održavajući temperaturu narednih 15 min na 4-Terpineol

} Seskviterpenski ugljovodonik
210 °C, uz temperaturu injektora od 180 °C do 200 °C i
temperaturu detektora od 220 °C do 250 °C. Estragol
-Terpineol
Injektuje se oko 0,2 l poredbenog rastvora. Kada su
hromatogrami snimljeni pod propisanim uslovima, kompo- cis-Anetol
nente se eluiraju redosledom naznačenim u sastavu
poredbenog rastvora. Odrede se retenciona vremena ovih trans-Anetol
supstanci.
Test je validan ukoliko je broj teorijskih podova najmanje
30 000, izračunato za pik koji odgovara estragolu na 120 °C,
a rezolucija, izračunata na 130 °C, između pikova koji Anisaldehid
odgovaraju estragolu i -terpineolu, najmanje 1,3.
Injektuje se oko 0,2 l ispitivanog rastvora. Koristeći

retenciona vremena određena na hromatograma poredbenog
rastvora, na hromatogramu ispitivanog rastvora uoči se šest
pikova, koji odgovaraju komponentama poredbenog ras-
Fenikulin
tvora (zanemari se pik koji odgovara heksanu).
Postupkom normalizacije odredi se procenat svake od šest
komponenata, koristeći hromatogram ispitivanog rastvora.
Sadržaj, u %, kreće se u sledećem opsegu: Slika 804-1. - Primer hromatograma etarskog ulja Illicium
verum.

ANISI FRUCTUS
Plod je šizokarpijum, uglavnom ceo; često sa kratkim delo-

vima tanke, krute, blago povijene drške.
-Pinen Makroskopske i mikroskopske osobine opisane su u
-Pinen Identifikaciji A i B.
Limonen
IDENTIFIKACIJA
A. Šizokarpijum je jajolik ili kruškolik, blago spljošten,

žućkastozelen ili zelenkastosiv, dugačak od 3 mm do 5
mm, širok do 3 mm, na vrhu sa istaknutim proširenjem
(stylopodium) i sa dva, unazad povijena, kratka žiga.
Merikarpijumi su spojeni vrhovima za karpofor, ravni
su na dodirnoj, a ispupčeni na leđnoj strani, koja je
Linalol
prekrivena kratkim, bradavičastim dlakama, vidljivim
pod lupom; plod ima pet primarnih rebara koja se pru-
žaju uzdužno, tri dorzalna (leđna) i dva lateralna (bo-
čna), koja nisu istaknuta i svetlije su boje.
Estragol B. Usitni se do praška (355). Prašak je zelenkastožut do
-Himahalen smećkastozelen. Ispituje se pod mikroskopom, korišće-
njem hloralhidrata, rastvora R. Dijagnostičke osobine
cis-Anetol
praška su: cele ili polomljene dlake, uglavnom
Seskviterpenski ugljovodonik
jednoćelijske, ponekad savijene, sa tupim vrhom i
trans-Anetol bradavičastom kutikulom; delovi epidermisa sa izbra-
zdanom kutikulom, ponekad anomocitne stome; delovi
brojnih uzanih, razgranatih kanala, delovi endosperma
sa aleuronskim zrnima i druzama kalcijum-oksalata;
izdužene sklereide iz spojne zone i snopovi sklerenhim-
skih vlakana iz karpofora i drške. Nema skroba.
Anisaldehid
Anisketol C. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27), na
Ispitivani rastvor. Mućka se 0,10 g sprašene droge
(1500) sa 2 ml metilenhlorida R 15 min. Filtrira se i fil-
trat pažljivo upari do suva na vodenom kupatilu na 60
ºC. Ostatak se rastvori u 0,5 ml toluena R.
Poredbeni rastvor. Rastvori se 3 l anetola R i 40 l

maslinovog ulja R u 1 ml toluena R.
Slika 804-2. - Primer hromatograma etarskog ulja
Pimpinella anisum. Na ploču se nanese odvojeno, na rastojanju od po 2 cm,
2 l i 3 l ispitivanog rastvora i 1 l, 2 l i 3 l
poredbenog rastvora. Hromatogram se razvija u dužini
od 10 cm, uz toluen R kao mobilnu fazu. Ostavi se da se
1997:0262 osuši na vazduhu i posmatra pod UV svetlošću na 254
nm. Na sredini hromatograma, kada se posmatra nas-
ANISI FRUCTUS pram svetle pozadine, uočava se mrlja koja gasi
fluorescenciju (anetol). Isprska se sveže pripremljenim
rastvorom 200 g/l fosformolibdenske kiseline R u alko-
Plod anisa holu R, koristeći 10 ml za ploču dimenzija 200 mm ×
200 mm, i zagreva 5 min na 120 ºC. Mrlja koja odgo-
vara anetolu je obojena plavo naspram žute pozadine.
DEFINICIJA Na hromatogramu sa 2 l ispitivanog rastvora, mrlja
koja odgovara anetolu je po veličini između mrlja koje
Drogu čini osušen plod anisa, Pimpinella anisum L. Sadrži odgovaraju anetolu na hromatogramima sa 1 l i 3 l
najmanje 20 ml/kg etarskog ulja. poredbenog rastvora. Na donjoj trećini hromatograma
ispitivanog rastvora uočava se plava mrlja (trigliceridi),
koja je po položaju slična mrlji na donjoj trećini
OSOBINE hromatograma poredbenog rastvora (trigliceridi
maslinovog ulja).
Plod anisa ima miris na anetol.

ANISI STELLATI FRUCTUS
ISPITIVANJA Distalni deo svakog meška produžen je u tupi vrh

(kljun). Spolja je plod crvenkastosmeđ do sivosmeđ i
Strane primese (2.8.2). Odgovara zahtevu ispitivanja za grubo naboran. Unutrašnja površina je sjajna, crvenos-
strane primese. međa i glatka.
Voda (2.2.13). Najviše 7 %, određena destilacijom za 20,0 Zreli meškovi imaju raspuknut ventralni šav, koji ot-
g sprašene droge. kriva pojedinačno, tvrdo, jajasto, spljošteno, svetlos-
međe seme. Plod često nema dršku, a na suprotnom
kraju je kratko i jako uvijen.
Pepeo nerastvorljiv u hlorovodoničnoj kiselini (2.8.1).
B. Usitni se do praška (355). Prašak je crvenkastosmeđ.
Najviše 2,5 %.
Ispituje se pod mikroskopom korišćenjem hloralhidrata,
rastvora R. Dijagnostičke osobine praška su: delovi epi-
ODREĐIVANJE karpa građenog od poligonalnih, smeđih ćelija epikarpa,
prekriveni jako izbrazdanom kutikulom i, povremeno,
Izvede se određivanje etarskih ulja u biljnim drogama sa anomocitnim stomama (2.8.3); delovi endokarpa
(2.8.12). Koristi se balon od 250 ml, 100 ml vode R, kao građenog od ćelija koje podsećaju na palisadne, dugih
tečnost za destilaciju, i 0,50 ml ksilena R u graduisanoj cevi. oko 600 m; delovi mezokarpa sa velikim parenhim-
Droga se spraši i odmah upotrebi 10,0 g za određivanje. skim ćelijama, trahejama, ćelijama koje sadrže etarsko
Destilacija se izvodi 2 h brzinom od 2,5 ml/min do 3,5 ml/ ulje i grupama velikih, izduženih kamenih ćelija
min. zadebljanih, jamičavih zidova; delovi semenjače gra-
đene od izduženih, žutih kamenih ćelija, dugih do 200
μm, izrazito jamičavih zidova; delovi endosperma koji
ČUVANJE sadrže uljane kapi i aleuronska zrna; delovi kolumele i
drške plodova sa jako zadebljanim, nepravilnim kame-
svetlosti. nim ćelijama dugim do 400 m i širokim oko 150 m,
delimično zvezdastog vrha (astrosklereidi) i sa romboid-
nim ili pravougaonim kristalima kalcijum-oksalata.
C. Posmatra se hromatogram dobijen u ispitivanju za Illi-
cium anisatum. Na hromatogramu ispitivanog rastvora
1997:1153 uočavaju se plava zona, koja je slična zoni anetola na
hromatogramu poredbenog rastvora (a), i zona slična
ANISI STELLATI FRUCTUS zoni triglicerida na hromatogramu poredbenog rastvora
(a).
Plod zvezdastog anisa

ISPITIVANJA
Illicium anisatum. Ispituje se hromatografijom na tankom

DEFINICIJA
Drogu čini osušen složen plod zvezdastog anisa, Illicium Ispitivani rastvor. 100 µl rastvora etarskog ulja u ksilenu,
verum Hooker fil. Sadrži najmanje 70 ml/kg etarskog ulja u dobijenog u postupku određivanja etarskog ulja.
odnosu na apsolutno suvu drogu.
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 3 µl anetola R i 50 µl
maslinovog ulja R u 1 ml toluena R.
OSOBINE
Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 1 µl miristicina R u 10
Zvezdasti anis ima složen plod, sastavljen od meškova. ml toluena R.
Svaki mešak je dug od 12 mm do 20 mm i širok od 6 mm
do 11 mm. Semena su duga do 8 mm.
Na ploču se nanese odvojeno, u obliku traka, po 10 l sva-
Plod je smeđe boje i ima miris na anetol. kog rastvora. Hromatogram se razvija u dužini od 15 cm uz
mobilnu fazu: heksan R - toluen R (50:50 V/V). Osuši se na
Makroskopske i mikroskopske osobine opisane su u vazduhu. Isprska se sveže pripremljenim rastvorom 200 g/l
Identifikaciji A i B. fosformolibdenske kiseline R u alkoholu R i greje 5 min na
120 °C. Zone koje odgovaraju sastojcima poredbenog ras-
IDENTIFIKACIJA tvora obojene su plavo. Zona miristicina na hromatogramu
poredbenog rastvora (b) nalazi se između zona anetola i
A. Plod se sastoji od šest do jedanaest (obično osam), često triglicerida maslinovog ulja na hromatogramu poredbenog
nejednako razvijenih, čunastih meškova, radijalno rastvora (a). Na hromatogramu ispitivanog rastvora ne
raspoređenih oko kratke, centralne, tupo završene kolu- pojavljuju se zone koje odgovaraju miristicinu.
mele. Mogu se javiti i odvojeni meškovi i semena.

ARACHIDIS OLEUM
Strane primese (2.8.2). Odgovara zahtevima ispitivanja za ISPITIVANJA

strane primese. Plod ne treba da sadrži meškove sa nagore
okrenutim kljunom i sa uspravnom drškom, koja nije savi- Relativna gustina (2.2.5): od 0,912 do 0,918.
jena na distalnom kraju (plodovi Illicium anisatum L. syn. I. Kiselinski broj (2.5.1). Do 0,6.
religiosum Sieb. et Zucc.).
Ako je namenjeno za proizvodnju parenteralnih preparata,
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 10,0 %, određeno zahteva se da vrednost ovog parametra bude do 0,5.
destilacijom za 20,0 g sprašene droge. Peroksidni broj (2.5.5). Do 5,0.
Ukupni pepeo (2.4.16). Najviše 4,0 %. Nesaponifikovane supstance (2.5.7). Najviše 1,0 % m/m,
određeno za 5,0 g.
ODREĐIVANJE Alkalne nečistoće (2.4.19). Odgovara zahtevu ispitivanja

za alkalne nečistoće u masnim uljima.
Izvede se postupak određivanja etarskih ulja u biljnim dro- Strana masna ulja. Izvede se ispitivanje za strana ulja u
gama (2.8.12). Koristi se balon za destilaciju od 250 ml i masnim uljima gasnom hromatografijom (2.4.22). Frakcija
100 ml vode R kao tečnost za destilaciju. Neposredno pre masnih kiselina ulja ima sledeći sastav:
određivanja usitni se 50,0 g droge do grubog praška (1400),
izmeša, a zatim nastavi usitnjavanje oko 10,0 g do finog - zasićene masne kiseline, dužine lanca manje od C16: naj-
praška (710). Za određivanje se koristi 2,50 g sprašene više 0,4 %,
droge. Ulije se 0,50 ml ksilena R u graduisanu cev. Destila- - palmitinska kiselina: od 7,0 % do 16,0 %,
cija se izvodi 2 h, brzinom od 2 ml/min do 3 ml/min.
- stearinska kiselina: od 1,3 % do 6,5 %,
ČUVANJE - oleinska kiselina (odgovarajuća dužina lanca na

polietilenglikoladipatu 18,3): od 35,0 % do 72,0 %,
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od - linolna kiselina (odgovarajuća dužina lanca na
svetlosti. polietilenglikoladipatu 18,9): od 13,0 % do 43,0 %,
- linolenska kiselina (odgovarajuća dužina lanca na
- arahidonska kiselina: od 1,0 % do 3,0 %,
1997:0263 - gadoleinska kiselina (odgovarajuća dužina lanca na
ARACHIDIS OLEUM
- behenska kiselina: od 1,0 % do 5,0 %,
Kikirikijevo ulje polietilenglikoladipatu 22,3): najviše 0,5 %,
- lignocerinska kiselina: od 0,5 % do 3,0 %.
Odnos linolna kiselina : behenska kiselina nije veći od 15.
DEFINICIJA
Polusušiva ulja. Zagreva se da ključa 1,0 g sa 5 ml smeše 1
Prečišćeno masno ulje dobijeno iz oljuštenog semena kikiri- zapremine alkohola R i 3 zapremine kalijum-hidroksida,
kija, Arachis hypogaea L. alkoholnog 2M R 5 min, uz povratni hladnjak. Doda se 1,5
ml sirćetne kiseline R i 50 ml alkohola (70 % V/V) R pa se
zagreva dok je rastvor bistar. Ostavi se da se ohladi ili se
OSOBINE hladi veoma polako, sa termometrom u tečnosti. Najniža
temperatura na kojoj tečnost počinje da se muti iznosi 36 ºC.
Bistra, žućkasta, viskozna tečnost, vrlo teško rastvorljiva u
alkoholu, meša se sa etrom i petroletrom. Susamovo ulje. Oko 1 min se, u menzuri sa brušenim
staklenim zatvaračem, mućka 10 ml uzorka sa smešom 0,5
Očvršćava na oko 2 °C. ml 0,35 % V/V rastvora furfurala R u sirćetnoj kiselini,
anhidridu R i 4,5 ml sirćetne kiseline, anhidrida R. Filtrira
se kroz filtar papir impregniran sirćetnom kiselinom,
IDENTIFIKACIJA anhidridom R. U filtrat se doda 0,2 ml sumporne kiseline R.
Ne razvija se plavičastozelena boja.
Izvede se identifikacija masnih ulja hromatografijom na
tankom sloju (2.3.2). Dobijeni hromatogram sličan je tipič- Voda (2.5.12). Ako se koristi za izradu parenteralnih prepa-
nom hromatogramu kikirikijevog ulja. rata, sadrži najviše 0,3 %, određena za 3,00 g semi-mikro
metodom za određivanje vode.

ARACHIDIS OLEUM
Čuva se u dobro napunjenom, dobro zatvorenom kontejneru, Na signaturi se navodi:

- način primene, da je pogodno za proizvodnju parenteral-
nih preparata,
- naziv i koncentracija svakog dodatog antioksidansa.

BALSAMUM PERUVIANUM
B
Hromatogram se isprska sveže pripremljenim rastvorom
1997:0754
200 g/l fosformolibdenske kiseline R u alkoholu R,
koristeći 10 ml za ploču veličine 200 mm × 200 mm, i
BALSAMUM PERUVIANUM zagreva 5 min do 10 min na 100 ºC do 105 ºC. Posmatra
se na dnevnoj svetlosti. Na hromatogramu se uočavaju
plave zone benzilbenzoata i benzilcinamata, nasuprot
Peru-balzam, peruanski balzam žutoj podlozi. Otprilike na sredini hromatograma
poredbenog rastvora uočava se ljubičastosiva zona ti-
mola. Na hromatogramu ispitivanog rastvora, neposre-
dno ispod zone koja odgovara timolu, uočava se plava
DEFINICIJA zona (nerolidol). Ispod ove zone se ne uočava plava
zona koja odgovara zoni koja gasi fluorescenciju, a koja
Balzam dobijen opaljivanjem i zasecanjem stabla se vidi pod UV svetlošću na 254 nm (kolofonijum). U
Myroxylon balsamum (L.) Harms var. pereirae (Royle) gornjem i donjem delu hromatograma mogu biti prisu-
Harms. Sadrži najmanje 45,0 % (m/m) i najviše 70,0 % tne i druge, manje izražene plave zone.
(m/m) estara, uglavnom benzilbenzoata i benzilcinamata.
ISPITIVANJA
OSOBINE
Tamnosmeđa, viskozna tečnost. Kada se posmatra u tan-
kom sloju providna je i žućkastosmeđe boje; nije lepljiva, Saponifikacioni broj (2.5.6). Od 230 do 255, određeno na
ne suši se i nije vlaknasta; gotovo nerastvorljiva u vodi, ostatku dobijenom u Određivanjima.
lako rastvorljiva u etanolu. Ne meša se sa masnim uljima, Veštački balzami. Mućka se 0,20 g sa 6 ml petroletra R.
osim sa ricinusovim uljem. Petroletarski sloj ostaje bistar i bezbojan, a uz zidove epru-
vete se prilepi ostatak balzama koji nije rastvoren.
IDENTIFIKACIJA Masna ulja. Mućka se 1 g sa 3 ml rastvora 1000 g/l
hloralhidrata R. Nastali rastvor je po bistrini jednak ras-
A. Rastvori se 0,20 g u 10 ml alkohola R. Doda se 0,2 ml tvoru 1000 g/l hloralhidrata R.
gvožđe(III)-hlorida, rastvora R1. Nastaje maslinastoze-
lena boja. Terpentin. Do suva se upari 4 ml rastvora dobijenog u
ispitivanju za veštačke balzame. Ostatak ne miriše na
B. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27), na terpentin.
Ispitivani rastvor. Rastvori se 0,5 g ispitivanog uzorka u ODREĐIVANJE
10 ml etilacetata R.
Poredbeni rastvor. Rastvori se 4 mg timola R, 30 mg U levak za odvajanje prenese se 2,5 g droge, doda 7,5 ml
benzilcinamata R i 80 μl benzilbenzoata R u 10 ml natrijum-hidroksida, razblaženog rastvora R i 40 ml etra,
etilacetata R. bez prisustva peroksida R pa se snažno mućka 10 min. Do-
nji sloj se odvoji i tri puta izmućka svaki put sa po 15 ml
Na ploču se nanese odvojeno, u obliku traka 20 mm × 3 etra, bez prisustva peroksida R. Etarski slojevi se spoje,
mm, po 10 μl svakog rastvora. Hromatogram se razvija osuše preko natrijum-sulfata, bezvodnog R i filtriraju. Sloj
dva puta u dužini od 10 cm, uz mobilnu fazu: sirćetna natrijum-sulfata se ispere dva puta, svaki put sa po 10 ml
kiselina, glacijalna R - etilacetat R - heksan R etra, bez prisustva peroksida R. Spojeni etarski ekstrakti se
(0,5:10:90 V/V/V). Osuši se na vazduhu, posmatra pod upare do suva. Suvi ostatak (estri) suši se 30 min na 100 ºC
UV svetlošću na 254 nm pa se označe zone koje gase do 105 ºC i izmeri.
fluorescenciju. Na gornjoj trećini hromatograma pore-
dbenog rastvora vide se dve zone koje gase fluorescen-
ciju, od kojih ona viša odgovara benzilbenzoatu, a niža ČUVANJE
benzilcinamatu. Slično tome dve zone koje gase
fluorescenciju, približnih Rf vrednosti i veličine, uoča- Čuva se zaštićeno od svetlosti.
vaju se i na hromatogramu ispitivanog rastvora.

BELLADONNAE FOLIUM
1997:0221 etra i suši preko natrijum-sulfata, bezvodnog R. Filtrira

se i etar otpari u porculanskoj posudi. Doda se 0,5 ml
BELLADONNAE FOLIUM azotne kiseline, pušljive R i upari do suva na vodenom
kupatilu. Doda se 10 ml acetona R i u kapima rastvor 30
g/l kalijum-hidroksida R u etanolu R. Razvija se
List velebilja tamnoljubičasta boja.
D. Posmatra se hromatogram dobijen u ispitivanju za
hromatografiju. Glavne zone na hromatogramu ispitiva-
DEFINICIJA nog rastvora slične su po položaju, boji i veličini glav-
nim zonama na hromatogramu iste količine poredbenog
Drogu čini osušen list, list i vršni deo sa cvetovima, veoma rastvora.
retko sa plodovima velebilja, Atropa belladonna L. Sadrži
najmanje 0,30 % ukupnih alkaloida, izraženo kao hioscija-
min (Mr 289,4), izračunato u odnosu na drogu sušenu na ISPITIVANJA
100 ºC do 105 ºC. Glavni alkaloid je hioscijamin, a u maloj
količini je zastupljen i hioscin (skopolamin). Hromatografija. Ispituje se hromatografijom na tankom
OSOBINE Ispitivani rastvor. Odmeri se 0,6 g sprašene droge (180),

doda 15 ml 0,05 M sumporne kiseline, mućka 15 min i
List velebilja ima blag, otužan miris. filtrira. Filtar papir se ispira 0,05 M sumpornom kiselinom
dok se ne dobije 20 ml filtrata. Filtratu se doda 1 ml amoni-
Makroskopske i mikroskopske osobine opisane su u jaka, koncentrovanog R i izmućka dva puta sa po 10 ml
Identifikaciji A i B. etra, bez prisustva peroksida R. Slojevi se razdvoje,
centrifugiranjem ako je neophodno. Spojeni etarski ekstra-
IDENTIFIKACIJA kti se suše preko natrijum-sulfata, bezvodnog R. Filtrira se i
upari na vodenom kupatilu do suva. Ostatak se rastvori u
A. List je zelen do smeđezelen, nešto tamniji na licu, često 0,5 ml metanola R.
usitnjen i uvijen, delimično matiran. Celog je oboda.
List je sa lisnom drškom, liska se postepeno sužava i pri Poredbeni rastvor. Rastvori se 50 mg hioscijamin-sulfata R
osnovi naglo prelazi u dršku. Grane sa cvetovima su u 9 ml metanola R. Rastvori se 15 mg hioscin-hidrobro-
pljosnate i svaki nodus nosi par listova nejednake veli- mida R u 10 ml metanola R. Pomeša se 1,8 ml rastvora
čine. U pazuhu listova pojavljuju se pojedinačni cvetovi hioscin-hidrobromida i 8 ml rastvora hioscijamin-sulfata.
ili ponekad plodovi. Cvet ima sraslu čašicu i zvonastu Na ploču se nanese odvojeno, u obliku traka 20 mm × 3
krunicu. Plod je loptasta bobica, zelene do smeđecrne mm na međusobnom rastojanju od 1 cm, po 10 µl i po 20 µl
boje, okružena je čvrstom čašicom, široko raširenih rež- svakog rastvora. Hromatogram se razvija u dužini od 10 cm
njeva. uz mobilnu fazu: amonijak, koncentrovani R – voda R -
B. Usitni se do praška. (355). Prašak je tamnozelene boje. aceton R (3:7:90 V/V/V). Suši se 15 min na 100 ºC do 105
Ispituje se pod mikroskopom korišćenjem hloralhidrata, ºC, ostavi da se ohladi i isprska kalijum-jodobizmutatom,
rastvora R. Dijagnostičke osobine praška su: delovi lista rastvorom R2, koristeći oko 10 ml za ploču veličine 200
sa epidermalnim ćelijama talasastih zidova, kutikule mm × 200 mm, sve dok se ne pojave narandžaste ili smeđe
naborane u vidu strija i sa mnogobrojnim stomama na zone na žutoj podlozi. Zone na hromatogramu ispitivanih
epidermisu naličja (anizocitne, ali ponekad anomoci- rastvora su slične po položaju i boji zonama na hromato-
tne); višećelijske, uniserijatne nežlezdane dlake sa glat- gramu poredbenih rastvora (hioscijamin na donjoj trećini,
kom kutikulom; žlezdane dlake sa jednoćelijskom gla- hioscin na gornjoj trećini hromatograma). Zone na
vom i višećelijskom uniserijatnom drškom ili sa hromatogramu ispitivanih rastvora su najmanje jednake po
višećelijskom glavom i jednoćelijskom drškom; ćelije veličini odgovarajućim zonama na hromatogramu iste koli-
parenhima, uključujući i ćelije koje sadrže mikrosferoi- čine poredbenog rastvora. Mogu se pojaviti i zone slabijeg
dalne kristale kalcijum-oksalata; prstenasto i spiralno intenziteta, naročito na sredini hromatograma dobijenog sa
zadebljane traheje. Prašak može da sadrži i: vlakna i 20 µl ispitivanog rastvora, odnosno neposredno iznad sta-
mrežasto zadebljane traheje iz stabla; poluloptasta pole- rtne linije na hromatogramu gde je naneto 10 µl ispitivanog
nova zrna, promera od 40 μm do 50 μm, sa tri rastvora. Zatim se hromatogram prska natrijum-nitritom,
germinativne pore, tri brazde i jako jamičavom egzi- rastvorom R, sve dok sloj adsorbensa ne postane providan.
nom; delovi krunice sa papiloznim epidermisom ili sa Posmatra se posle 15 min. Na hromatogramu ispitivanog
brojnim, napred opisanim, nežlezdanim i žlezdanim dla- rastvora i poredbenog rastvora, zone koje odgovaraju
kama; delovi smeđežutog semena od nepravilno hioscijaminu menjaju boju i od smeđe prelaze u
zadebljanih i jamičavih ćelija semenjače. crvenkastosmeđu, ali ne u sivoplavu (atropin). Sporedne
zone više nisu vidljive.
C. Mućka se 1 g sprašene droge u 10 ml 0,05 M sumporne
kiseline 2 min. Filtrira se i filtratu doda 1 ml amonijaka, Strane primese (2.8.2). Najviše 3 % stabljika prečnika ve-
koncentrovanog R i 5 ml vode R. Oprezno se izmućka ćeg od 5 mm.
sa 15 ml etra R da se ne stvori emulzija. Odvoji se sloj Ukupni pepeo (2.4.16). Najviše 16,0 %.

BELLADONNAE PULVIS NORMATUS
Pepeo nerastvorljiv u hlorovodoničnoj kiselini (2.8.1). 1997:0222

Najviše 4,0 %.
BELLADONNAE PULVIS NORMATUS
ODREĐIVANJE
Uzme se oko 50 g droge i usitni do praška (180). Prašak se Prašak lista velebilja, standardizovan
koristi za određivanje gubitka sušenjem i ukupne količine
alkaloida.
DEFINICIJA
a) Gubitak sušenjem (2.2.32) odredi se korišćenjem 2,000 g
sprašene droge, sušenjem u sušnici na 100 ºC do 105 ºC. Sprašeni lista velebilja (180), standardizovan da sadrži od
b) Nakvasi se 10,0 g sprašene droge smešom 5 ml amoni- 0,28 % do 0,32 % ukupnih alkaloida, izraženo kao hioscija-
jaka R, 10 ml alkohola R i 30 ml etra, bez prisustva perok- min (Mr 289,4), izračunato u odnosu na osušenu drogu. Ako
sida R, pa se dobro promeša. Ova smesa se prenese u je potrebno, sadržaj alkaloida se podesi dodatkom sprašene
odgovarajući perkolator, uz dodavanje smeše rastvarača, laktoze ili sprašenog lista bunike sa manjim sadržajem
ako je potrebno. Ostavi se da se maceruje 4 h i posle toga se alkaloida.
perkoluje smešom 1 zapremine hloroforma R i 3 zapremine
etra, bez prisustva peroksida R. Perkolacija se vrši sve do OSOBINE
potpune ekstrakcije alkaloida. Da bi se potvrdilo odsustvo
alkaloida, nekoliko ml perkolata se upari do suva, ostatak se Ima osobine sprašene droge opisane u monografiji
rastvori u 0,25 M sumpornoj kiselini i doda kalijum- Belladonnae folium (221).
tetrajodmerkurat(II), rastvor R. Uparavanjem na vodenom
kupatilu perkolat se koncentriše do 50 ml, prenese u levak
za odvajanje i ispira etrom, bez prisustva peroksida R. Doda IDENTIFIKACIJA
se najmanje 2,1 puta veća zapremina etra u odnosu na
zapreminu perkolata, da bi se formirala tečnost čija je gus- Odgovara zahtevima ispitivanja za Identifikaciju B, C i D iz
tina značajno manja od gustine vode. Ovaj rastvor se paž- monografije Belladonnae folium (221). Posmatranjem u
ljivo izmućka tri puta sa po 20 ml 0,25 M sumporne kiseline, glicerolu (85% V/V) R može se videti da sadrži kristale lak-
slojevi kiseline se odvoje (koristi se centrifuga ako je toze.
neophodno) i prenesu u drugi levak za odvajanje. Kiseli
rastvor se dovede do bazne reakcije pomoću amonijaka R i ISPITIVANJA
izmućka tri puta sa po 30 ml hloroforma R. Hloroformski
rastvori se sjedine, doda se 4 g natrijum-sulfata, bezvodnog Odgovara zahtevima ispitivanja za hromatografiju, ukupni
R i ostave da stoje 30 min uz povremeno mućkanje. Zatim pepeo i pepeo nerastvorljiv u hlorovodoničnoj kiselini, koji
se hloroform dekantuje, a natrijum-sulfat ispira tri puta sa su dati za drogu u monografiji Belladonnae folium (221) i
po 10 ml hloroforma R. Hloroformski ekstrakti se sjedine i sledećem dodatnom ispitivanju:
na vodenom kupatilu upare do suva. Ostatak se suši u suš-
nici 15 min na 100 ºC do 105 ºC. Suvi ostatak se rastvori u Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 5 %, određeno za
nekoliko mililitara hloroforma R, doda se 20,0 ml 0,01 M 1,000 g sušenjem u sušnici na 100 ºC do 105 ºC.
sumporne kiseline, zatim se hloroform potpuno otpari
zagrevanjem na vodenom kupatilu. Titrira se višak kiseline
0,02 M natrijum-hidroksidom uz indikator metilcrveno, me- ODREĐIVANJE
šani rastvor R.
Izvede se Određivanje propisano u monografiji Belladon-
Izračuna se sadržaj ukupnih alkaloida, u %, izraženo kao nae folium (221).
hioscijamin, iz izraza:
Izračuna se sadržaja ukupnih alkaloida, u %, izraženo kao
57,88  (20  n) hioscijamin, iz izraza:
(100  d )  m 57,88  (20  n)
(100  d )  m
d = gubitak sušenjem u %,
n = zapremina 0,02 M natrijum-hidroksida u ml, d = gubitak sušenjem u %,
m = masa droge u g. n = zapremina 0,02 M natrijum-hidroksida u ml,

m = masa droge u g.
ČUVANJE
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od ČUVANJE

svetlosti.
Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru zaštićeno od
svetlosti.

CARBOXYMETHYLAMYLUM NATRICUM A
C
1997:0983
ISPITIVANJA
CARBOXYMETHYLAMYLUM Rastvor S1. Centrifugira se suspenzija dobijena za ispitiva-

NATRICUM A nje B za Identifikaciju, 10 min na 2500 g. Supernatant se
pažljivo sakupi.
Rastvor S2. Prenese se 2,5 g u kvarcni ili platinski lončić
Natrijum-skrobglikolat (tip A) za žarenje i doda 2 ml rastvora 500 g/l sumporne kiseline R.
Zagreva se na vodenom kupatilu, zatim oprezno iznad
otvorenog plamena, daljim povećanjem temperature, sup-
DEFINICIJA stanca se žari u peći za žarenje na 600 ± 25 ºC. Zagrevanje
se nastavi dok ne nestanu sve crne čestice. Ostavi se da se
Natrijum-skrobglikolat (tip A) je natrijumova so (umreže- ohladi, doda nekoliko kapi sumporne kiseline, razblažene R,
nog), unakrsno vezanog delimično O-karboksimetilovanog zagreva i spali kao što je prethodno navedeno. Ostavi se da
skroba krompira. Sadrži od 2,8 % do 4,2 % Na (Ar 22,99), se ohladi, doda nekoliko kapi amonijum-karbonata, ras-
izračunato u odnosu na supstancu ispranu alkoholom (80 % tvora R, upari do suva i pažljivo žari. Posle hlađenja, osta-
V/V) i osušenu. tak se rastvori u 50 ml vode R.
Izgled rastvora S1. Rastvor S1 je bistar (2.2.1) i bezbojan
(Metoda II, 2.2.2).
OSOBINE
pH (2.2.3). pH vrednost rastvora S1 je od 5,5 do 7,5.
Beo ili skoro beo, fin, lako lebdeći prašak, veoma higrosko-
pan, gotovo nerastvorljiv u metilenhloridu. Daje providnu Natrijum-glikolat. Ispitivanje se izvodi zaštićeno od
suspenziju u vodi. svetlosti.
Mikroskopsko ispitivanje. Zrna su nepravilnog oblika, jajo- Ispitivani rastvor. 0,20 g ispitivane supstance prenese se u
čašu. Doda se 5 ml sirćetne kiseline R i 5 ml vode R. Meša
lika ili kruškolika, promera od 30 m do 100 m, ili okru-
se dok se supstanca potpuno ne rastvori (oko 10 min). Doda
gla, prečnika od 10 m do 35 m; složena zrna su samo se 50 ml acetona R i 1 g natrijum-hlorida R. Filtrira se kroz
ponekad prisutna i sastoje se od dva do četiri dela; zrna
porozan filter papir impregniran acetonom R, a čaša i filter
imaju ekscentrični centar formiranja (hilum) i jasno su vid-
se isperu acetonom R. Sjedine se filtrat i rastvori posle
ljivi koncentrični slojevi. Između ukrštenih Nikolovih pri-
ispiranja i dopuni do 100,0 ml acetonom R. Ostavi se da
zmi, u centru formiranja skrobnog zrna, vidi se tamna puko-
stoji 24 h bez mućkanja. Koristi se bistar supernatant.
tina u obliku krsta; na površini zrna vidljivi su mali kristali.
U kontaktu sa vodom zrna vidljivo bubre. Poredbeni rastvor. Rastvori se 0,310 g glikolne kiseline R,
prethodno osušene u vakuumu iznad fosfor(V)-oksida R, u
vodi R i dopuni do 500,0 ml istim rastvaračem. U 5,0 ml
IDENTIFIKACIJA ovog rastvora doda se 5 ml sirćetne kiseline R i ostavi da
stoji oko 30 min. Doda se 50 ml acetona R i 1 g natrijum-
A. Odgovara zahtevima ispitivanja za pH (videti Ispitiva- hlorida R i dopuni do100,0 ml acetonom R.
nja). 2,0 ml ispitivanog rastvora se zagreva na vodenom kupatilu
B. Pripremi se, uz mućkanje i bez zagrevanja, smeša od 4,0 20 min. Ohladi se do sobne temperature i doda 20,0 ml 2,7-
g i 20 ml vode, bez prisustva ugljen-dioksida R. Smeša dihidroksinaftalena, rastvora R. Mućka se i zagreva u
ima izgled gela. Doda se 100 ml vode, bez prisustva ug- vodenom kupatilu 20 min. Ohladi se pod mlazom vode,
ljen-dioksida R i promućka se. Nastaje suspenzija koja prenese u odmernu tikvicu i dopuni do 25,0 ml sumpornom
se taloži stajanjem. kiselinom R, držeći odmernu tikvicu pod mlazom vode.
Apsorbancija se izmeri u roku od 10 min na 540 nm
C. U 5 ml suspenzije dobijene u ispitivanju za Identifika- (2.2.25), uz vodu R kao rastvor za kompenzaciju.
ciju B, doda se 0,05 ml joda, rastvora R1. Nastaje Apsorbancija rastvora koji je pripremljen od ispitivanog
tamnoplava boja. rastvora nije veća od apsorbancije rastvora pripremljenog u
isto vreme i na isti način od 2,0 ml poredbenog rastvora
D. Rastvor S2 (videti Ispitivanja) daje reakciju (a) natri- (2,0 %).
juma (2.3.1).

CARBOXYMETHYLAMYLUM NATRICUM B
Natrijum-hlorid. Najviše 7,0 %. Mućka se oko 10 min OSOBINE

1,00 g sa 20 ml alkohola (80 % V/V) R i filtrira. Postupak se
ponovi četiri puta. Ostatak se suši do konstantne mase na Beo ili skoro beo, fin, lako lebdeći prašak, veoma higrosko-
100 ºC i koristi za Određivanje. Filtrati se sjedine. Upare se pan, gotovo nerastvorljiv u metilenhloridu. Daje providnu
do suva, ostatak se rastvori u vodi R i dopuni do 25,0 ml suspenziju u vodi.
istim rastvaračem. U 10,0 ml rastvora se doda 30 ml vode R
Mikroskopsko ispitivanje. Zrna su nepravilnog oblika, jajo-
i 5 ml azotne kiseline, razblažene R. Titrira se 0,1 M sre-
lika ili kruškolika, prečnika od 30 m do 100 m ili okru-
bro-nitratom i završna tačka titracije se odredi potencio-
gla, prečnika, od 10 m do 35 m; složena zrna su samo
metrijski (2.2.20) primenom srebrne elektrode kao indika-
ponekad prisutna i sastoje se od dva do četiri dela; zrna
torske elektrode. imaju ekscentrični centar formiranja (hilum) i jasno su vid-
1 ml 0,1 M srebro-nitrata odgovara 5,844 mg NaCl. ljivi koncentrični slojevi. Između ukrštenih Nikolovih pri-
zmi, u centru formiranja skrobnog zrna, vidi se tamna puko-
Gvožđe. 10 ml rastvora S2 odgovara zahtevima limit testa tina u obliku krsta; na površini zrna vidljivi su mali kristali.
za gvožđe (20 ppm). U kontaktu sa vodom zrna vidljivo bubre.
D za teške metale (20 ppm). Pripremi se standard korišće- IDENTIFIKACIJA
A. Odgovara zahtevima ispitivanja za pH (videti Ispitiva-
Gubitak sušenjem (2.3.2) Najviše 10,0 %, određen za nja)
1,000 g sušenjem u sušnici na 100 ºC do 105 ºC u toku 4 h.
B. Pripremi se uz mućkanje i bez zagrevanja smeša 4,0 g i
Mikrobiološka čistoća. Odgovara zahtevima testa na 20 ml vode, bez prisustva ugljen-dioksida R. Smeša ima
Escherichia coli i Salmonella (2.6.13). izgled gela. Doda se 100 ml vode, bez prisustva ugljen-
dioksida R i promućka se. Nastaje suspenzija koja se ta-
loži stajanjem.
ODREĐIVANJE
C. U 5 ml suspenzije dobijene ispitivanjem za Identifika-
ciju B, doda se 0,05 ml joda, rastvora R1. Nastaje
U 0,500 g osušenog i usitnjenog ostatka dobijenog u tamnoplava boja.
ispitivanju za natrijum-hlorid doda se 80 ml sirćetne kise-
line, bezvodne R i zagreva uz povratni hladnjak 2 h. Rastvor D. Rastvor S2 (videti Ispitivanja) daje reakciju (a) natri-
se ohladi do sobne temperature. Titrira se 0,1 M perhlor- juma (2.3.1).
nom kiselinom, a završna tačka titracije se odredi potencio-
metrijski (2.2.20). Izvede se titracija slepe probe.
ISPITIVANJA
1 ml 0,1 M perhlorne kiseline odgovara 2,299 mg Na.
Rastvor S1. Centrifugira se suspenzija dobijena u ispitiva-
nju za Identifikaciju B, 10 min na 2500 g. Supernatant se
pažljivo sakupi.
ČUVANJE
Rastvor S2. Prenese se 2,5 g u kvarcni ili platinski lončić
Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru zaštićeno od za žarenje i doda 2 ml rastvora 500 g/l sumporne kiseline R.
svetlosti. Zagreva se na vodenom kupatilu, zatim oprezno iznad
otvorenog plamena, daljim povećanjem temperature, sup-
stanca se žari u peći za žarenje na 600 ± 25 ºC. Zagrevanje
se nastavi dok ne nestanu sve crne čestice. Ostavi se da se
1997:0984 ohladi, doda nekoliko kapi sumporne kiseline, razblažene R,
zagreva i žari kao što je prethodno navedeno. Ostavi se da
CARBOXYMETHYLAMYLUM se ohladi, doda nekoliko kapi amonijum-karbonata, ras-
tvora R, upari do suva i pažljivo žari. Posle hlađenja, osta-
NATRICUM B tak se rastvori u 50 ml vode R.
Izgled rastvora S1. Rastvor S1 je bistar (2.2.1) i bezbojan
Natrijum-skrobglikolat (tip B) (Metoda II, 2.2.2).
pH (2.2.3). pH vrednost rastvora S1 je od 3,0 do 5,0.
DEFINICIJA
Natrijum-glikolat. Ispitivanje se izvodi zaštićeno od
svetlosti.
Natrijum-skrobglikolat (tip B) je natrijumova so (umreže-
nog), unakrsno vezanog, delimično O-karboksimetilovanog Ispitivani rastvor. 0,20 g ispitivane supstance prenese se u
skroba krompira. Sadrži od 2,0 % do 3,4 % Na (Ar 22,99), čašu. Doda se 5 ml sirćetne kiseline R i 5 ml vode R. Meša
izračunato u odnosu na supstancu ispranu alkoholom (80 % se dok se supstanca potpuno ne rastvori (oko 10 min). Doda
V/V) i osušenu. se 50 ml acetona R i 1 g natrijum-hlorida R. Filtrira se kroz
porozan filtar papir impregniran acetonom R, a čaša i filtar

CARVI FRUCTUS
se isperu acetonom R. Sjedine se filtrat i rastvor posle 1997:1080

ispiranja i dopuni do 100,0 ml acetonom R. Ostavi se da
stoji 24 h bez mućkanja. Koristi se bistar supernatant. CARVI FRUCTUS
Poredbeni rastvor. Rastvori se 0,310 g glikolne kiseline R,
prethodno osušene u vakuumu iznad fosfor(V)-oksida R, u
vodi R i dopuni do 500,0 ml istim rastvaračem. U 5,0 ml Plod kima
ovog rastvora doda se 5 ml sirćetne kiseline R i ostavi da
stoji oko 30 min. Doda se 50 ml acetona R i 1 g natrijum-
hlorida R i dopuni do100,0 ml acetonom R. DEFINICIJA
2,0 ml ispitivanog rastvora se zagreva na vodenom kupatilu Drogu čini osušen merikarpijum kima, Carum carvi L. Sa-
20 min. Ohladi se do sobne temperature i doda 20,0 ml 2,7- drži najmanje 30 ml/kg etarskog ulja, izračunato u odnosu
dihidroksinaftalena, rastvora R. Mućka se i zagreva u na apsolutno suvu drogu.
vodenom kupatilu 20 min. Ohladi se pod mlazom vode,
prenese kvantitativno u odmernu tikvicu i dopuni do 25,0
ml sumpornom kiselinom R, držeći odmernu tikvicu pod OSOBINE
mlazom vode. Apsorbancija se izmeri u roku od 10 min na Plod kima ima karakterističan miris karvona.
540 nm (2.2.25), uz vodu R kao rastvor za kompenzaciju.
Apsorbancija rastvora koji je pripremljen od ispitivanog Makroskopske i mikroskopske osobine opisane su u
rastvora nije veća od apsorbancije rastvora pripremljenog u Identifikaciji A i B.
isto vreme i na isti način od 2,0 ml poredbenog rastvora
(2,0 %).
IDENTIFIKACIJA
Natrijum-hlorid. Najviše 7,0 %. Mućka se oko 10 min
1,00 g sa 20 ml alkohola (80 % V/V) R i filtrira. Postupak se A. Plod je duguljast šizokarpijum, gotovo cilindričnog ob-
ponovi četiri puta. Ostatak se suši do konstantne mase na lika. Uglavnom dug od 3 mm do 6,5 mm, a širok od 1
100 ºC i koristi za Određivanje. Filtrati se sjedine. Upare se mm do 1,5 mm. Merikarpijumi su obično slobodni,
do suva, ostatak se rastvori u vodi R i dopuni do 25,0 ml sivomrki do mrki, goli, srpasto povijeni, zašiljenih kra-
istim rastvaračem. U 10,0 ml rastvora se doda 30 ml vode R jeva. Svaki ima pet istaknutih, uzanih rebara. Poprečni
i 5 ml azotne kiseline, razblažene R. Titrira se 0,1 M sre- presek merikarpijuma je gotovo pravilan petougaonik sa
bro-nitratom i završna tačka titracije se odredi potencio- četiri kanala na leđnoj strani i dva na unutrašnjoj strani
metrijski (2.2.20) primenom srebrne elektrode kao indika- ploda (mogu se videti pod lupom).
torske elektrode. B. Usitni se do praška (355). Prašak je žućkastomrk. Ispi-
1 ml 0,1 M srebro-nitrata odgovara 5,844 mg NaCl. tuje se pod mikroskopom, korišćenjem hloralhidrata,
rastvora R. Dijagnostičke osobine praška su: delovi ka-
Gvožđe (2.4.9). 10 ml rastvora S2 odgovara zahtevima li- nala izgrađenih od žućkastih do mrkih, poligonalnih
mit testa za gvožđe (20 ppm). sekretornih ćelija tankih zidova, okruženi slojem popre-
čno izduženih ćelija tankih zidova, širine od 8 μm do 12
Teški metali (2.4.8). 1,0 g odgovara zahtevima limit testa μm; delovi epikarpa sastavljeni od ćelija debelih zidova
D za teške metale (20 ppm). Pripremi se standard korišće- i sa retkim anomocitnim stomama (2.8.3.); mnogobrojni
njem 2 ml olova, standardnog rastvora (10 ppm Pb) R. delovi endosperma koji sadrže aleuronska zrna, kapljice
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 10,0 %, određen za masnog ulja i mikrokristale kalcijum-oksalata u obliku
1,000 g sušenjem u sušnici na 100 ºC do 105 ºC 4 h. druza; spiralno zadebljane traheje udružene sa skleren-
himskim vlaknima; retki snopovi vlakana koja potiču od
Mikrobiološka čistoća. Odgovara zahtevima testa za karpofora; grupe pravougaonih do skoro pravougaonih
Escherichia coli i Salmonella (2.6.13). sklereida iz mezokarpa, umereno zadebljanih i jamiča-
vih zidova.
ODREĐIVANJE C. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27), na

pogodnom silikagelu kao adsorbensu.
U 0,500 g osušenog i usitnjenog ostatka dobijenog u
ispitivanju za natrijum-hlorid, doda se 80 ml sirćetne kise- Ispitivani rastvor. Mućka se 0,5 g sprašene droge (710)
line, bezvodne R i zagreva uz povratni hladnjak 2 h. Rastvor sa 5,0 ml etilacetata R 2 do 3 min. Filtrira se preko 2 g
se ohladi do sobne temperature. Titrira se 0,1 M perhlor- natrijum-sulfata, bezvodnog R. Filtrat se koristi kao
nom kiselinom, a završna tačka titracije se odredi ispitivani rastvor.
potenciometrijski (2.2.20). Izvede se titracija slepe proba.
Poredbeni rastvor. Rastvori se 2 μl karvona R i 5 μl
1 ml 0,1 M perhlorne kiseline odgovara 2,299 mg Na. maslinovog ulja R u 1,0 ml etilacetata R.
Na ploču se nanese odvojeno, u obliku traka, 20 μl
ČUVANJE ispitivanog rastvora i 10 μl poredbenog rastvora.
Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru zaštićeno od fazu: etilacetat R - toluen R (5:95 V/V). Hromatogram
svetlosti.

CARYOPHYLLI FLORIS AETHEROLEUM
se osuši na vazduhu i posmatra pod UV svetlošću na OSOBINE

254 nm. Na sredini hromatograma ispitivanog i
poredbenog rastvora uočava se, naspram svetle poza- Bistra, žuta tečnost, potamni na vazduhu, meša se sa
dine, zona koja gasi fluorescenciju (karvon). Isprska se metilenhloridom, etrom, toluenom i masnim uljima.
anisaldehidom, rastvorom R i zagreva 2 do 4 min na
100 ºC do 105 ºC. Posmatra se na dnevnoj svetlosti.
Zone koje odgovaraju karvonu obojene su intenzivno
narandžastosmeđe. Na hromatogramu ispitivanog ras- IDENTIFIKACIJA
tvora uočava se, iznad zone koja odgovara karvonu,
ljubičasta zona koja odgovara trigliceridima, slična po Prva identifikacija: B.
položaju i boji zoni na hromatogramu poredbenog ras-
tvora (trigliceridi maslinovog ulja). Na hromatogramu Druga identifikacija: A.
ispitivanog rastvora uočava se, u blizini fronta mobilne A. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27), na
faze, slaba ljubičasta zona, koja odgovara terpenskim pogodnom silikagelu sa fluorescentnim indikatorom
ugljovodonicima, a u donjem delu nekoliko slabih, koji ima optimalan intenzitet na 254 nm, kao adsor-
uglavnom ljubičastosivih i svetlosmeđih zona. bensu.
Ispitivani rastvor. Rastvori se 20 μl ispitivanog uzorka u
ISPITIVANJA
2,0 ml toluena R.
Strane primese (2.8.2). Odgovara zahtevu ispitivanja za Poredbeni rastvor. Rastvori se 15 μl eugenola R i 15 μl
strane primese. acetileugenola R u 2,0 ml toluena R.
Voda (2.2.13). Najviše 10,0 %, određena destilacijom za Na ploču se nanese odvojeno, u obliku traka, 20 μl
10,0 g sprašene droge. ispitivanog rastvora i 15 μl poredbenog rastvora.
Ukupni pepeo (2.4.16). Najviše 7,0 %. Hromatogram se razvija u nezasićenoj hromatografskoj
kadi, u dužini od 10 cm, uz toluen R kao mobilnu fazu.
Ostavi se da stoji 5 min i ponovo razvija na isti način.
ODREĐIVANJE Hromatogram se osuši na vazduhu i posmatra pod UV
svetlošću na 254 nm. Označe se zone koje gase fluo-
Izvede se određivanje etarskih ulja u biljnim drogama rescenciju. Na sredini hromatograma ispitivanog rast-
(2.8.12). Koristi se balon od 500 ml, 200 ml vode R, kao
vora uočava se zona koja gasi fluorescenciju (eugenol),
tečnost za destilaciju, i 0,50 ml ksilena R u graduisanoj cevi.
koja po položaju odgovara zoni koja gasi fluorescenciju
Droga se usitni do praška (710) i odmah se upotrebi 10,0 g
na hromatogramu poredbenog rastvora; odmah ispod
za određivanje. Destilacija se izvodi 90 min brzinom od 2 zone koja odgovara eugenolu nalazi se slaba zona koja
ml/min do 3 ml/min.
gasi fluorescenciju (acetileugenol), koja po položaju
odgovara zoni acetileugenola na hromatogramu pored-
ČUVANJE benog rastvora. Hromatogram se isprska anisaldehidom,
rastvorom R i posmatra na dnevnoj svetlosti tokom
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od zagrevanja od 5 min do 10 min na 100 ºC do 105 ºC.
svetlosti. Zone koje odgovaraju eugenolu na hromatogramu
ispitivanog i hromatogramu poredbenog rastvora obo-
jene su jako smeđeljubičasto, a zona koja odgovara
acetileugenolu na hromatogramu ispitivanog rastvora je
bledoljubičastoplava. Na hromatogramu ispitivanog ras-
1997:1091 tvora postoje i druge obojene zone, pre svega bledo-
crvena zona u donjem delu i crvenkastoljubičasta zona
CARYOPHYLLI FLORIS (β-kariofilen) u gornjem delu.
AETHEROLEUM B. Posmatraju se hromatogrami dobijeni u ispitivanju za
hromatografski profil. Na hromatogramu ispitivanog
rastvora uočavaju se tri glavna pika, čija su retenciona
Etarsko ulje karanfilića vremena slična retencionim vremenima tri pika na
hromatogramu poredbenog rastvora.
Etarsko ulje dobijeno destilacijom vodenom parom osuše- Relativna gustina (2.2.5): od 1,030 do 1,063.
nih cvetnih pupoljaka Syzygium aromaticum (L.) Merill et
L. M. Perry (Eugenia caryophyllus C. Spring. Bull. et Indeks refrakcije (2.2.6): od 1,528 do 1,537.
Harr.).
Ugao optičke rotacije (2.2.7). Od 0º do -2º.

CARYOPHYLLI FLOS
Masna ulja i usmoljena etarska ulja (2.8.7). Odgovara 1997:0376

zahtevima ispitivanja za masna ulja i usmoljena etarska ulja.
Rastvorljivost u alkoholu (2.8.10). 1,0 ml se rastvara u 2,0 CARYOPHYLLI FLOS
ml ili više alkohola (70 % V/V) R.
Hromatografski profil. Određuje se gasnom hromatografi- Cvet karanfilića
jom (2.2.28).
Ispitivani rastvor. Rastvori se 0,2 g ispitivanog uzorka u 10 DEFINICIJA
g heksana R.
Poredbeni rastvor. Rastvori se 7 mg β-kariofilena R, 80 mg Drogu čini neusitnjen cvetni pupoljak Syzygium aromati-
eugenola R i 4 mg acetileugenola R u 10 g heksana R. cum (L.) Merill et L. M. Perry (Eugenia caryophyllus (C.
Spreng.) Bull. et Harr.), koji se suši dok ne dobije crvenka-
Hromatografski postupak može da se izvede korišćenjem: stomrku boju. Sadrži najmanje 150 ml/kg etarskog ulja.
- kapilarne kolone od kvarcnog stakla dužine 60 m i
unutrašnjeg prečnika oko 0,25 mm, napunjene makro- OSOBINE
golom 20 000 R,
- helijuma za hromatografiju R kao gasa nosača, protoka Cvet karanfilića ima karakterističan, aromatičan miris.
1,5 ml/min, Makroskopske i mikroskopske osobine opisane su u
- plameno-jonizujućeg detektora, Identifikaciji A i B.
- odnosa podele od 1/100,

IDENTIFIKACIJA
uz održavanje temperature kolone na 60 ºC tokom 8 min,
zatim povećavajući temperaturu brzinom od 3 ºC/min do A. Pupoljak je crvenkastomrk, četvorobridan, izduženog
180 ºC i održavajući je na 180 ºC tokom 5 min; temperatura hipanciuma, dužine od 10 mm do 12 mm i prečnika od
injektora i detektora održava se na 270 ºC. 2 mm do 3 mm, sa četiri razdvojena čašična režnja na
Injektuje se oko 1,0 μl poredbenog rastvora. Identifikuju se vrhu poređana oko okrugle glavice, prečnika od 4 mm
eluirane komponente redosledom naznačenim u sastavu do 6 mm. U gornjem delu hipanciuma, dvooki plodnik
poredbenog rastvora. Snime se retenciona vremena ovih sadrži brojne semene zametke. Glavica je poluloptasta,
supstanci. sastavljena od četiri slepljena krunična listića koji
zatvaraju brojne prašnike i kratak prav tučak, sa nektar-
Test je validan ukoliko je broj teorijskih podova najmanje nim diskovima u osnovi. Kada se pupoljak zapara nok-
30 000, izračunato za pik koji odgovara β-kariofilenu na tom, curi etarsko ulje.
110 ºC, a rezolucija između pikova koji odgovaraju euge-
nolu i acetileugenolu najmanje 1,5. B. Usitni se do praška (355). Prašak je tamnomrk i ima mi-
ris i ukus neusitnjene droge. Ispituje se pod mikrosko-
Injektuje se oko 1,0 μl ispitivanog rastvora. Koristeći pom, korišćenjem hloralhidrata, rastvora R. Dijagnosti-
retenciona vremena određena na hromatogramu poredbenog čke osobine praška su: delovi hipanciuma sa epidermi-
rastvora, na hromatogramu ispitivanog rastvora uoče se pi- som i parenhimom u kome se nalaze velike sekretorne
kovi komponenata poredbenog rastvora. Zanemari se pik šupljine sa etarskim uljem; kratka vlakna, pojedinačna
koji odgovara heksanu. ili u grupama, zadebljanih i lignificiranih zidova sa
malobrojnim jamicama; parenhim sadrži druze kalci-
Postupkom normalizacije odredi se % svake od tri kompo- jum-oksalata; brojna trouglasta polenova zrna, prečnika
nente. Sadržaji, u %, kreću se u sledećem opsegu: oko 15 μm, sa tri pore. Nema skroba.
- β - kariofilen od 5,0 do 14,0 % C. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27), na
- eugenol od 75,0 do 88,0 % silikagelu GF254 R kao adsorbensu.
- acetileugenol od 4,0 do 15,0 % Ispitivani rastvor. Mućka se 0,1 g sprašene droge (500)
sa 2 ml metilenhlorida R tokom 15 min. Filtrira se i fil-
trat pažljivo upari na vodenom kupatilu do suva. Osta-
tak se rastvori u 2 ml toluena R.
ČUVANJE
Poredbeni rastvor. Rastvori se 20 μl eugenola R u 2 ml
Čuva se u hermetički zatvorenom i napunjenom kontejneru, toluena R.
zaštićeno od svetlosti i toplote. Na ploču se nanese odvojeno, u obliku traka 20 mm × 3
Primer uzornog hromatograma (videti stranu 1261) za mm, 10 μl poredbenog rastvora i 20 μl ispitivanog ras-
izvođenje analitičkog postupka dat je informativno i nije tvora. Hromatogram se razvija u nezasićenoj
deo zahteva monografije. hromatografskoj kadi, u dužini od 10 cm, uz toluen R
kao mobilnu fazu. Ostavi se da stoji 5 min i ponovo raz-

CERA ALBA
vija na isti način. Hromatogram se osuši na vazduhu, OSOBINE

posmatra pod UV svetlošću na 254 nm pa se označe
zone koje gase fluorescenciju. Na sredini hromatograma Beli ili žućkastobeli komadi ili ploče, delimično providne
ispitivanog rastvora uočava se zona koja gasi kada su tanke, sa fino zrnastim, mat i ne-kristalnim prelo-
fluorescenciju (eugenol) i ona po položaju odgovara mom; zagrevanjem pod prstima omekšaju i postaju savit-
zoni koja gasi fluorescenciju na hromatogramu poredbe- ljivi. Ima miris sličan žutom pčelinjem vosku, ali slabiji i
nog rastvora, a može se uočiti i slaba zona koja gasi nikad užegao. Bez ukusa je i ne lepi se za zube. Gotovo je
fluorescenciju (acetileugenol) odmah ispod zone koja nerastvorljiv u vodi, delimično rastvorljiv u vrućem alko-
odgovara eugenolu. Hromatogram se isprska anisalde- holu (90 % V/V), potpuno rastvorljiv u masnim i etarskim
hidom, rastvorom R, koristeći 10 ml za ploču dimenzija uljima.
200 mm × 200 mm, zagreva 5 min do 10 min na 100 ºC
do 105 ºC i istovremeno posmatra na dnevnoj svetlosti. Ima relativnu gustinu oko 0,960.
Zone koje odgovaraju eugenolu na hromatogramu
ispitivanog i hromatogramu poredbenog rastvora izra-
zito su mrkoljubičasto obojene, dok je zona koja odgo- ISPITIVANJA
vara acetileugenolu na hromatogramu ispitivanog ras-
tvora bledoljubičastoplava. Na hromatogramu ispitiva- Temperatura kapanja (2.2.17). Od 61 °C do 65 °C. Pčeli-
nog rastvora vide se i druge obojene zone, pre svega nji vosak se otopi zagrevanjem na vodenom kupatilu, izlije
bleda crvena zona na donjem i crvenkastoljubičasta na staklenu ploču i ostavi da se ohladi do polučvrste
zona (kariofilen) na gornjem delu. konzistencije. Napuni se metalna kapaljka ubacivanjem ši-
reg kraja u pčelinji vosak i postupak ponavlja sve dok se
pčelinji vosak ne istisne kroz uži otvor. Višak se ukloni
ISPITIVANJA špatulom i odmah unese termometar. Ukloni se istisnuti
pčelinji vosak. Ostavi se da stoji na sobnoj temperaturi
Strane primese (2.8.2). Najviše 4 % otvorenih cvetova, najmanje 12 h pre određivanja temperature kapanja.
drški i plodova, najviše 2 % oštećenih pupoljaka i najviše Kiselinski broj. Od 17,0 do 24,0. Na 2,00 g (m g) u tikvici
0,5 % ostalih primesa.
po Erlenmeyeru od 250 ml sa povratnim hladnjakom doda
Ukupni pepeo (2.4.16). Najviše 7,0 %. se 40 ml ksilena R i nekoliko staklenih perli pa se zagreva
dok se uzorak ne rastvori. Doda se 20 ml alkohola R i 0,5
ml fenolftaleina, rastvora R1 pa se vruć rastvor titrira 0,5 M
ODREĐIVANJE kalijum-hidroksidom, alkoholnim, dok se crvena boja ne
zadrži najmanje 10 s (n1 ml). Izvede se slepa proba (n2 ml).
Izvede se određivanje etarskih ulja u biljnim drogama
28,05 (n1  n2 )
(2.8.12). Koristi se balon od 250 ml, 100 ml vode R, kao Kiselinski broj =
tečnost za destilaciju, i 0,50 ml ksilena R u graduisanoj cevi. m
Samelje se 5,0 g droge izmešane sa 5,0 g dijatomejske zem-
Estarski broj (2.5.2). Od 70 do 80.
lje R da se dobije fin, homogen prašak i odmah izvede
određivanje sa 4,0 g smeše. Destiliacija se izvodi 2 h, brzi- Broj srazmere. Odnos estarskog broja i kiselinskog broja
nom od 2,5 ml/min do 3,5 ml/min. je od 3,3 do 4,3.
Saponifikacioni broj. Od 87 do 104. Na 2,00 g (m g) u tik-
ČUVANJE vici po Erlenmeyeru od 250 ml sa povratnim hladnjakom
doda se 30 ml smeše jednakih zapremina alkohola R i ksi-
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od lena R i nekoliko staklenih perli pa se zagreva dok se uzo-
svetlosti. rak ne rastvori. Doda se 25,0 ml 0,5 M kalijum-hidroksida,
alkoholnog i 3 h zagreva uz povratni hladnjak. Vruć rastvor
se odmah titrira 0,5 M hlorovodoničnom kiselinom, uz 1 ml
indikatora fenolftalein, rastvor R1 (n1 ml). Rastvor se tokom
titracije više puta zagreva do ključanja. Izvede se slepa
1997:0069 (99*) proba (n2 ml).
28,05 (n2  n1 )
CERA ALBA Saponifikacioni broj =
m
Cerezin, parafini i neki drugi voskovi. Odmeri se 3,0 g u
Beli pčelinji vosak tikvici sa okruglim dnom od 100 ml, doda 30 ml rastvora
40 g/l kalijum-hidroksida R u alkoholu, bez prisustva alde-
hida R i zagreva da blago ključa 2 h uz povratni hladnjak.
Ukloni se hladnjak i odmah unese termometar. Tikvica se
DEFINICIJA stavi u vodu na 80 °C i ostavi da se hladi, uz neprestano
mešanje rastvora kružnim pokretima. Ne izdvaja se talog
Vosak dobijen beljenjem žutog pčelinjeg voska. kada je temperatura između 59 °C i 65 °C, mada rastvor
može da bude opalescentan.

CERA CARNAUBA
Glicerol i drugi polioli. Odmeri se 0,20 g, doda 10 ml kali- poredbenog rastvora uočava se tamnoplava zona (mentol),
jum-hidroksida, rastvora alkoholnog R i 30 min zagreva u iznad te zone crvenkasta zona (timol), a na gornjem delu
vodenom kupatilu uz povratni hladnjak. Doda se 50 ml tamnoplava zona (mentilacetat). Na hromatogramu ispitiva-
sumporne kiseline, razblažene R, ohladi i filtrira. Tikvica i nog rastvora uočava se velika plava zona (triakontanol =
filtar se isperu sumpornom kiselinom, razblaženom R. Spoje melisil alkohol), koja se, u odnosu na hromatogram
se filtrati i rastvori posle ispiranja, dopuni do 100,0 ml poredbenog rastvora, nalazi između zona timola i mentola.
sumpornom kiselinom, razblaženom R. Sipa se u epruvetu Dalje, vidljive su plave zone na gornjem delu hromato-
1,0 ml rastvora, doda 0,5 ml rastvora 10,7 g/l natrijum- grama ispitivanog rastvora, između zona mentilacetata i ti-
perjodata R, promeša i ostavi da stoji 5 min. Doda se 1,0 ml mola na hromatogramu poredbenog rastvora; zona najveće
fuksina, obezbojenog rastvora R i promeša. Svaki talog nes- Rf vrednosti je veoma izražena. Jedan broj bledih zona je
taje. Epruveta se stavi u čašu sa vodom na 40 °C i posmatra uočljiv ispod zone koja odgovara triakontanolu, a startna
za vreme hlađenja u roku od 10 min do 15 min. tačka je obojena plavo.
Plavičastoljubičasta boja rastvora nije intenzivnija od boje
standarda, pripremljenog istovremeno i na isti način,
korišćenjem 1,0 ml rastvora 10 mg/l glicerola R u sumpor- ISPITIVANJA
noj kiselini, razblaženoj R (0,5 % m/m, izračunato kao
glicerol).
Izgled rastvora. Rastvori se 0,10 g uz zagrevanje u hloro-
formu R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem. Rastvor je
bistar (2.2.1) i nije intenzivnije obojen od rastvora 0,05 g/l
1997:0597 kalijum-dihromata R (Metoda II. 2.2.2).
Temperatura topljenja (2.2.15). Od 80 ºC do 88 ºC. Uzo-
CERA CARNAUBA rak se pažljivo otopi na vodenom kupatilu pre unošenja u
kapilarnu cevčicu. Cevčica se ostavi da stoji 24 h na
temperaturi koja nije viša od 10 ºC ili 2 h na 0 ºC.
Karnauba vosak
Kiselinski broj. Od 2 do 7. Na 2,000 g (m g) u tikvici po
Erlenmeyeru od 250 ml sa povratnim hladnjakom doda se
40 ml ksilena R i nekoliko staklenih perli pa se zagreva dok
DEFINICIJA se uzorak potpuno ne rastvori. Doda se 20 ml alkohola R i 1
ml fenolftaleina, rastvora R1 pa se titrira vruć rastvor 0,5 M
kalijum-hidroksidom, alkoholnim, dok se ružičasta boja ne
Prečišćen vosak dobijen sa listova Copernicia cerifera Mart. zadrži najmanje 10 s (n1 ml). Izvede se slepa proba (n2 ml).
Izračuna se kiselinski broj iz izraza:
OSOBINE
28,05 (n1  n2 )
m
Svetložut ili žut prašak, ljuspasta ili čvrsta masa, gotovo
nerastvorljiva u vodi i alkoholu, umereno rastvorljiva (uz
zagrevanje) u etilacetatu i ksilenu. Saponifikacioni broj. Od 78 do 95. U titrirani rastvor iz
određivanja kiselinskog broja doda se 20,0 ml 0,5 M kali-
Ima relativnu gustinu od oko 0,97. jum-hidroksida, alkoholnog i 3 h zagreva da ključa uz
povratni hladnjak. Doda se 1 ml fenolftaleina, rastvora R1 i
topao rastvor odmah titrira 0,5 M hlorovodoničnom kiseli-
IDENTIFIKACIJA nom, dok se ne izgubi crvena boja. Rastvor se ponovo za-
greje do ključanja i nastavi se titracija, ako je potrebno, do
nestanka crvene boje; ponove se zagrevanje i titracija dok
Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27), na
se boja više ne razvija zagrevanjem (n3 ml). Izvede se slepa
proba (n4 ml). Izračuna se saponifikacioni broj iz izraza:
Ispitivani rastvor. Rastvori se 0,10 g ispitivanog uzorka u 5
ml hloroforma R, uz zagrevanje. Koristi se topao rastvor.
28,05 (n4  n3 )
+ kiselinski broj
Poredbeni rastvor. Rastvori se 5 mg mentola R, 5 μl m
mentilacetata R i 5 mg timola R u 10 ml toluena R.
Na ploču se nanese odvojeno, u obliku traka 20 mm × 3 Ukupni pepeo (2.4.16). Najviše 0,25 %, određen za 2,0 g.
mm, 30 μl ispitivanog rastvora i 10 μl poredbenog rastvora.
fazu: etilacetat R - hloroform R (2:98 V/V). Osuši se i ispr- ČUVANJE
ska sveže pripremljenim rastvorom 200 g/l fosformolibden-
ske kiseline R u alkoholu R, koristeći oko 10 ml za ploču Čuva se zaštićeno od svetlosti.
dimenzija 200 mm × 200 mm, i zagreva od 10 min do 15
min na 100 ºC do 105 ºC. Na donjem delu hromatograma

CHAMOMILLAE ROMANAE FLOS
1997:0070 (99*) se tokom titracije više puta zagreva do ključanja. Izvede se

slepa proba (n2 ml).
CERA FLAVA 28,05 (n2  n1 )
Saponifikacioni broj =
m
Žuti pčelinji vosak Cerezin, parafini i neki drugi voskovi. Na 2,00 g (m g), u
tikvici sa okruglim dnom od 100 ml doda se 30 ml rastvora
40 g/l kalijum-hidroksida R u alkoholu, bez prisustva alde-
hida R i zagreva da blago ključa 2 h uz povratni hladnjak.
DEFINICIJA
Ukloni se hladnjak i odmah unese termometar. Tikvica se
stavi u vodu na 80 °C i ostavi da se ohladi, uz neprestano
Vosak dobijen topljenjem saća pčela radilica, Apis mellifera
mešanje rastvora kružnim pokretima. Ne izdvaja se talog
L., u vreloj vodi i uklanjanjem stranih primesa.
kada je temperatura između 59 °C i 65 °C, mada rastvor
može da bude opalescentan.
OSOBINE Glicerol i drugi polioli. Na 0,20 g doda se 10 ml kalijum-
hidroksida, rastvora alkoholnog R i zagreva 30 min u vode-
Žuti ili svetlosmeđi komadi ili ploče, fino zrnastog, mat i nom kupatilu uz povratni hladnjak. Doda se 50 ml sum-
ne-kristalnog preloma; zagrevanjem pod prstima omekšaju i porne kiseline, razblažene R, ohladi i filtrira. Tikvica i filtar
postaju savitljivi. Mirisa je slabog i svojstvenog za med. se isperu sumpornom kiselinom, razblaženom R. Spoje se
Bez ukusa je i ne lepi se za zube. Gotovo je nerastvorljiv u filtrati i rastvori posle ispiranja, dopuni do 100,0 ml
vodi, delimično rastvorljiv u vrućem alkoholu (90 % V/V) i sumpornom kiselinom, razblaženom R. Sipa se u epruvetu
etru, potpuno rastvorljiv u masnim i etarskim uljima. 1,0 ml rastvora, doda 0,5 ml rastvora 10,7 g/l natrijum-
perjodata R, promeša i ostavi da stoji 5 min. Doda se 1,0 ml
fuksina, obezbojenog rastvora R i promeša. Svaki talog nes-
taje. Epruveta se stavi u čašu sa vodom na 40 °C i posmatra
za vreme hlađenja u roku od 10 min do 15 min.
ISPITIVANJA
Plavičastoljubičasta boja rastvora nije intenzivnija od boje
standarda, pripremljenog istovremeno i na isti način, koris-
Temperatura kapanja (2.2.17). Od 61 °C do 65 °C. Pčeli- teći 1,0 ml rastvora 10 mg/l glicerola R u sumpornoj kise-
nji vosak se otopi zagrevanjem na vodenom kupatilu, izlije lini, razblaženoj R (0,5 % m/m izračunato kao glicerol).
na staklenu ploču i ostavi da se ohladi do polučvrste
konzistencije. Napuni se metalna kapaljka ubacivanjem ši-
reg kraja u pčelinji vosak i postupak ponavlja sve dok se
pčelinji vosak ne istisne kroz uži otvor. Višak se ukloni
špatulom i odmah unese termometar. Ukloni se istisnuti
1997:0380
pčelinji vosak. Ostavi se da stoji na sobnoj temperaturi
najmanje 12 h pre određivanja temperature kapanja.
CHAMOMILLAE ROMANAE FLOS
Kiselinski broj. Od 17,0 do 22,0. Na 2,00 g (m g) u tikvici
po Erlenmeyeru od 250 ml sa povratnim hladnjakom doda
se 40 ml ksilena R i nekoliko staklenih perli pa se zagreva Cvast rimske kamilice
dok se uzorak ne rastvori. Doda se 20 ml alkohola R i 0,5
ml indikatora fenolftalein, rastvor R1 pa se vruć rastvor tit-
rira 0,5 M kalijum-hidroksidom, alkoholnim, dok se crvena
boja ne zadrži najmanje 10 s (n1 ml). Izvede se slepa proba DEFINICIJA
(n2 ml).
28,05 (n1  n2 ) Drogu čini osušena glavičasta cvast gajenog varijeteta rim-
Kiselinski broj = ske kamilice, Chamaemelum nobile (L.) All. (Anthemis
m nobilis L.). Sadrži najmanje 7 ml/kg etarskog ulja.
Estarski broj (2.5.2). Od 70 do 80.
Broj srazmere. Odnos estarskog broja i kiselinskog broja OSOBINE
je od 3,3 do 4,3.
Cvast rimske kamilice ima jak i karakterističan miris.
Saponifikacioni broj. Od 87 do 102. Na 2,00 g (m g) u tik-
vici po Erlenmeyeru od 250 ml sa povratnim hladnjakom Složena cvast, bele do žućkastosive boje, građena je od
doda se 30 ml smeše jednakih zapremina alkohola R i pojedinačnih poluloptastih glavica, sastavljenih od čvrste
ksilena R i nekoliko staklenih perli pa se zagreva dok se konične osovine cvasti koja nosi cvetove, ispod kojih su
uzorak ne rastvori. Doda se 25,0 ml 0,5 M kalijum-hidrok- male providne palje.
sida, alkoholnog i zagreva 3 h uz povratni hladnjak. Vruć
rastvor se odmah titrira 0,5 M hlorovodoničnom kiselinom, Makroskopske i mikroskopske osobine su opisane u
uz 1 ml indikatora fenolftalein, rastvor R1 (n1 ml). Rastvor Identifikaciji A i B.

CINCHONAE CORTEX
IDENTIFIKACIJA vara apigenin-7-glukozidu nalazi se zona svetlosmeđe

fluorescencije (apiin); odmah ispod zone koja odgovara
A. Cvetna glavica ima prečnik od 8 mm do 20 mm; oso- apiinu je zona svetloplave fluorescencije, a ispod ove
vina cvasti je puna i u osnovi je okružena involukru- zone jedna zona svetloplave fluorescencije; mogu da
mom od dva do tri reda kompaktnih brakteja koje se budu prisutne i druge slabe zone.
preklapaju poput crepova i imaju suv kožasti obod.
Cvetovi su uglavnom jezičasti; nekoliko svetložutih,
cevastih cvetova nalazi se u sredini cvetne glavice. ISPITIVANJA
Jezičasti cvetovi su mat beli, lancetasti sa tamnosmeđim
potcvetnim plodnikom, končastim stubićem i dvodelnim
Prečnik cvetnih glavica. Najviše 3 % cvetnih glavica preč-
žigom; cevasti cvetovi su na vrhu petozubi, sa pet sras-
nika manjeg od 8 mm.
lih krunicolikih prašnika i gineceumom koji je sličan
onom kod jezičastih cvetova. Neispravne cvetne glavice. Nema smeđih ili potamnelih
cvetnih glavica.
B. Cvetna glavica se usitni na sastavne delove. Ispituje se
pod mikroskopom, korišćenjem hloralhidrata, rastvora Voda (2.2.13). Najviše 10,0 %, određena destilacijom za
R. Svi delovi cvetne glavice su prekriveni brojnim, ma- 20,0 g neusitnjene droge.
lim, sjajnožutim žlezdanim dlakama. Brakteje involu-
kruma i palje imaju uzdužne nizove epidermalnih ćelija, Ukupni pepeo (2.4.16). Najviše 8,0 %.
sklerenhimatoznu osnovu i prekrivene su koničnim dla-
kama dužine oko 500 μm, od kojih je svaka građena od
3 do 4 veoma kratke ćelije osnove i duge, povijene vr- ODREĐIVANJE
šne ćelije širine do 20 μm. Po površini krunice jezičas-
tih cvetova nalaze se papilozne ćelije sa kutikularnim
naborima. U osnovi plodnika obe vrste cvetova prisutan
(2.8.12). Koristi se 20,0 g neusitnjene droge, balon od 500
je prsten od jednog niza sklerenhimskih ćelija. Osovina
ml, 250 ml vode R, kao tečnost za destilaciju, i 0,50 ml ksi-
cvasti i plodnici sadrže male druze kalcijum-oksalata.
lena R u graduisanoj cevi. Destililacija se izvodi 3 h, brzi-
Polenova zrna imaju prečnik do 35 μm, loptasta su i
nom od 3 ml/min do 3,5 ml/min.
trouglasta, sa tri germinativne pore i bodljikavom egzi-
nom.
C. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27), na ČUVANJE
Ispitivani rastvor. Na 0,5 g sprašene droge (710) doda svetlosti.
se 10 ml metanola R i zagreva uz mućkanje 5 min u
vodenom kupatilu na 60 ºC, a zatim se ostavi da se oh-
ladi i filtrira.
Poredbeni rastvor. Rastvori se 2,5 mg apigenina R i 2,5
1997:0174
mg apigenin-7-glukozida R u 10 ml metanola R.
Na ploču se nanese odvojeno, u obliku traka, po 10 μl CINCHONAE CORTEX
svakog rastvora. Hromatogram se razvija u dužini od 10
cm uz mobilnu fazu: sirćetna kiselina, glacijalna R -
voda R – butanol R (17:17:66 V/V/V). Hromatogram se Kora kininovca
suši 5 min na 100 ºC do 105 ºC pa se topla ploča isprska
rastvorom 10 g/l difenilborna kiselina aminoetilestra R
u metanolu R, koristeći oko 10 ml za ploču veličine 200
mm × 200 mm. Hromatogram se isprska istom zapremi-
nom rastvora 50 g/l makrogola 400 R u metanolu R. Os- DEFINICIJA
tavi se da stoji oko 30 min i posmatra pod UV svetlošću
na 365 nm. Na gornjoj trećini hromatograma poredbe- Drogu čini osušena kora kininovca, Cinchona pubescens
nog rastvora uočava se zona žućkastozelenkaste Vahl (Cinchona succirubra Pavon), njegovih varijeteta ili
fluorescencije (apigenin), a u sredini zona žućkaste hibrida. Sadrži najmanje 6,5 % ukupnih alkaloida sa najma-
fluorescencije (apigenin-7-glukozid). Na hromatogramu nje 30 %, a najviše 60 % alkaloida tipa hinina.
ispitivanog rastvora uočava se zona žućkastozelene
fluorescencije, koja po položaju i fluorescenciji odgo-
vara zoni apigenina na hromatogramu poredbenog OSOBINE
rastvora i zona žućkaste fluorescencije, koja po položaju
i fluorescenciji odgovara zoni apigenin-7-glukozida na Kora ima jako gorak, pomalo opor ukus.
hromatogramu poredbenog rastvora; iznad zone koja
odgovara apigenin-7-glukozidu nalazi se zona smeđe Makroskopske i mikroskopske osobine opisane su u
fluorescencije (luteolin); odmah ispod zone koja odgo- Identifikaciji A i B.

CINCHONAE CORTEX
IDENTIFIKACIJA ladi i ove kapi rastvore u 10 ml alkohola (70 % V/V) R.

Pod UV svetlošću na 365 nm rastvor pokazuje plavu
A. Kora stabla i grana pojavljuje se u olučastim i fluorescenciju.
poluolučastim komadima debljine od 2 mm do 6 mm.
Spolja je smeđesiva ili siva i često prekrivena lišaje-
vima; obično je gruba, sa naglašenim poprečnim pukoti- ISPITIVANJA
nama i uzdužnim ili izuvijanim brazdama; kod nekih
varijeteta spoljna kora može biti oguljena. Unutrašnja Strane primese (2.8.2). Odgovara zahtevu ispitivanja za
površina je duboko izbrazdana i crvenkastosmeđa; pre- strane primese.
lom je ravan na spoljnom delu, a vlaknast na unutraš-
njem. Kora skinuta sa korena je žlebasta, u izuvijanim Ukupni pepeo (2.4.16). Najviše 6,0 %.
delovima. Spoljna površina je hrapava, a unutrašnja više Pepeo nerastvorljiv u hlorovodoničnoj kiselini (2.8.1).
ili manje izbrazdana. Boja spoljne i unutrašnje površine Najviše 1 %.
slična je unutrašnjoj površini kore stabla, a prelom je
vlaknast.
B. Usitni se do praška (355). Prašak je crvenosmeđ. Ispi- ODREĐIVANJE
tuje se pod mikroskopom korišćenjem hloralhidrata,
rastvora R. Dijagnostičke osobine praška su: ćelije plute, U tikvici po Erlenmeyeru od 250 ml pomeša se 1,000 g
tankih zidova, sa crvenkastosmeđim sadržajem; žuta, sprašene droge (180) sa 10 ml vode R i 7 ml hlorovodoni-
vretenasta, poprečno izbrazdana likina vlakna, prečnika čne kiseline, razblažene R. Greje se na vodenom kupatilu
do 90 m i dužine do 1300 m, veoma debelih zidova 30 min, ostavi da se ohladi i doda 25 ml hloroforma R, 50
sa nejednakim lumenom i istaknutim levkastim jami- ml etra R i 5 ml rastvora 200 g/l natrijum-hidroksida R.
cama; izodijametrični idioblasti sa mikroprizmama Smeša se više puta promućka tokom 30 min, doda se 3 g
kalcijum-oksalata. Ispituje se pod mikroskopom kori- sprašene tragakante R i promućka dok smeša ne postane
šćenjem glicerola (50 % V/V) R. Prašak može da sadrži bistra. Filtrira se kroz pamučnu vatu, pa se tikvica i vata
i malo skrobnih zrna promera od 6 m do 10 m. isperu pet puta sa po 20 ml smeše 1 zapremine hloroforma
R i 2 zapremine etra R. Sjedine se filtrat i tečnost od ispira-
C. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27), na nja, upare do suva i ostatak rastvori u 10,0 ml etanola R.
silikagelu G R kao adsorbensu. Upari se 5,0 ml rastvora do suva, rastvori ostatak u 0,1 M
hlorovodoničnoj kiselini i dopuni se do 1000,0 ml istom
kiselinom. Pripreme se dva poredbena rastvora tako što se
Ispitivani rastvor. Na 0,10 g usitnjene droge (180) u rastvori, odvojeno, 30,0 mg hinina R i 30,0 mg cinhonina R
epruveti doda se 0,1 ml amonijaka, koncentrovanog R i u 0,1 M hlorovodoničnoj kiselini pa se svaki rastvor dopuni
5 ml hloroforma R. Povremeno se snažno promućka to- do 1000,0 ml istom kiselinom. Izmere se apsorbancije
kom 30 min i filtrira. Filtrat se upari do suva na vode- (2.2.25) tri rastvora na 316 nm i 348 nm.
nom kupatilu i ostatak rastvori u 1 ml alkohola R.
Izračuna se sadržaj alkaloida, u %, iz izraza:
Poredbeni rastvor. Rastvori se 17,5 mg hinina R, 0,5
mg hinidina R, 10 mg cinhonina R i 10 mg cinhonidina
R u 5 ml alkohola R. [ A316  A348c ]  [ A316c  A348] 100 2
x  
[ A316q  A348c ]  [ A316c  A348q ] m 1000
Na ploču se nanese odvojeno na međusobnom rastoja-
nju od 2 cm po 1 μl i po 2 μl svakog rastvora. Hromato-
gram se razvija u dužini od 15 cm uz mobilnu fazu:
dietilamin R - hloroform R (10:90 V/V). Suši se na 100 [ A316  A348q ]  [ A316q  A348] 100 2
y  
ºC do 105 ºC, sve dok se ne izgubi miris dietilamina [ A316c  A348q ]  [ A316q  A348c ] m 1000
(oko 10 min). Ohladi se, isprska mravljom kiselinom,
bezvodnom R i posmatra pod UV svetlošću na 365 nm.
Mrlje koje odgovaraju hininu i hinidinu pokazuju izra- m = masa droge u g,
zitu plavu fluorescenciju. Hromatogram se isprska jod-
platinatom, reagensom R. Na hromatogramu poredbe- x = sadržaj alkaloida tipa hinina u %,
nog rastvora uočavaju se tri ljubičaste mrlje, koje y = sadržaj alkaloida tipa cinhonina u %,
kasnije postaju ljubičastosive, sa Rf vrednostima od 0,2
do 0,3 (hinin), 0,3 do 0,4 (hinidin) i 0,4 do 0,5 A316 = apsorbancija ispitivanog rastvora na 316 nm,
(cinhonin), i intenzivna tamnoplava mrlja (cinhonidin)
sa Rf vrednošću nešto nižom od hinidina. Hromatogrami A348 = apsorbancija ispitivanog rastvora na 348 nm,
ispitivanog rastvora sadrže mrlje slične po položaju, A316c = apsorbancija poredbenog rastvora koji sadrži
boji i intenzitetu mrljama na hromatogramu odgova- cinhonin na 316 nm, korigovana na koncentraciju
rajuće zapremine poredbenog rastvora. 1 mg na 1000 ml,
D. U epruveti se, na otvorenom plamenu, pažljivo zagreva A = apsorbancija poredbenog rastvora koji sadrži hinin
316q
0,5 g usitnjene droge (180). Na zidovima epruvete na 316 nm, korigovana na koncentraciju 1 mg na
kondenzuju se kapi crvene kao krv. Ostavi se da se oh- 1000 ml,

CINNAMOMI CORTEX
A348c = apsorbancija poredbenog rastvora koji sadrži jamičavih pora i srednje zadebljanih zidova; mnogob-
cinhonin na 348 nm, korigovana na koncentraciju rojna bezbojna pojedinačna vlakna, često cela sa uzanim
1 mg na 1000 ml, lumenom i srednje zadebljalim zidovima; mali igličasti
kristali kalcijum-oksalata. Posmatra se pod mikrosko-
A348q = apsorbancija poredbenog rastvora koji sadrži hinin pom, korišćenjem rastvora glicerola (50 % V/V) R; u
na 348 nm, korigovana na koncentraciju 1 mg na prašku se vide mnogobrojna skrobna zrna. Delova plute
1000 ml. nema ili su veoma retki.
Izračuna se sadržaj ukupnih alkaloida (x i y) i relativni C. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27), na
sadržaj alkaloida tipa hinina, iz izraza: silikagelu GF254 R kao adsorbensu.
100 x Ispitivani rastvor. Mućka se 15 min 0,1 g droge u pra-
x y šku (500) sa 2 ml metilenhlorida R. Filtrira se i filtrat
pažljivo upari skoro do suva na vodenom kupatilu.
Ostatak se rastvori u 0,4 ml toluena R.
ČUVANJE
Poredbeni rastvor. Rastvori se 50 μl cimetaldehida R i
10 μl eugenola R u toluenu R pa se dopuni do 10 ml is-
Čuva sa zaštićeno od svetlosti i vlage. tim rastvaračem.
mm, po 10 μl svakog rastvora. Hromatogram se razvija
u dužini od 10 cm uz metilenhlorid R kao mobilnu fazu.
1997:0387 Hromatogram se osuši na vazduhu, posmatra pod UV
svetlošću na 254 nm pa se označe zone koje gase
CINNAMOMI CORTEX fluorescenciju. Hromatogram se zatim posmatra pod
UV svetlošću na 365 nm pa se označe zone koje
fluoresciraju. Pod UV svetlošću na 254 nm, na sredini
Kora cimeta hromatograma ispitivanog i poredbenog rastvora uočava
se zona koja gasi fluorescenciju (cimetaldehid) i, odmah
iznad nje, zona koja slabije gasi fluorescenciju (euge-
nol). Pod UV svetlošću na 365 nm, na hromatogramu
ispitivanog rastvora uočava se zona svetloplave
DEFINICIJA
fluorescencije (o-metoksicimetaldehid), odmah ispod
zone koja odgovara cimetaldehidu. Hromatogram se
Drogu čini osušena kora mladih izdanaka cimeta, Cinnamo- isprska floroglucinolom, rastvorom R. Zona koja odgo-
mum zeylanicum Nees, sa koje je oguljena pluta i deo
vara cimetaldehidu je žućkastosmeđa, a zona koja odgo-
parenhima. Sadrži najmanje 12 ml/kg etarskog ulja.
vara o-metoksicimetaldehidu je ljubičasta.
OSOBINE
ISPITIVANJA
Kora cimeta ima karakterističan, aromatičan miris.
Makroskopske i mikroskopske osobine opisane su u
ODREĐIVANJE
IDENTIFIKACIJA
A. Kora je debela od 0,2 mm do 0,8 mm, a u promet dolazi (2.8.12). Koristi se balon od 500 ml, 200 ml 0,1 M
u obliku naslaganih cevčica. Spolja je glatka, žućkastos- hlorovodonične kiseline, kao tečnost za destilaciju, i 0,50
međa, sa ožiljcima od listova i pazušnih pupoljaka i sa ml ksilena R u graduisanoj cevi. Droga se usitni do praška
finim beličastim, talasastim, horizontalnim naborima. (710) i 20,0 g odmah koristi za određivanje. Destilacija se
Unutrašnja površina je nešto tamnija i uzdužno nabo- izvodi 3 h, brzinom od 2,5 ml/min do 3,5 ml/min.
rana. Prelom je kratak i vlaknast.
B. Usitni se do praška (355). Prašak je žućkast do ČUVANJE
crvenkastosmeđ. Ispituje se pod mikroskopom, korišće-
praška su: grupe valjkastih sklereida zašiljenih krajeva, Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od
svetlosti.

DIGITALIS PURPUREAE FOLIUM
D
1997:0117 Ispitivani rastvor. Na 1,0 g sprašene droge (180) doda
se smeša od 20 ml alkohola (50 % V/V) R i 10 ml
olovo(II)- acetata, rastvora R. Ostavi se da ključa 2 min,
DIGITALIS PURPUREAE FOLIUM ohladi i centrifugira. Supernatant se izmućka dva puta
sa po 15 ml hloroforma R, odvoje se dva sloja,
List purpurnog digitalisa centrifugiranjem ako je neophodno. Hloroformski sloj
se suši preko natrijum-sulfata, bezvodnog R i filtrira. 10
ml filtrata upari se do suva na vodenom kupatilu i osta-
DEFINICIJA tak rastvori u 1 ml smeše jednakih zapremina hloro-
forma R i metanola R.
Drogu čini osušen list purpurnog digitalisa, Digitalis purpu-
rea L. Sadrži najmanje 0,3 % kardenolidnih heterozida, Poredbeni rastvor. Rastvori se 5 mg purpureaglikozida
izraženo kao digitoksin (Mr 765), izračunato u odnosu na A HRS, 2 mg purpureaglikozida B HRS, 5 mg digitok-
drogu sušenu na 100 ºC do 105 ºC. sina R i 2 mg gitoksina R u smeši jednakih zapremina
hloroforma R i metanola R pa se dopuni do 10 ml istom
OSOBINE
List digitalisa ima slab, ali karakterističan miris. Ceo list je mm, po 20 μl svakog rastvora. Hromatogram se razvija
dug od 10 cm do 40 cm i širok od 4 cm do 15 cm. Liska je u dužini od 10 cm uz mobilnu fazu: voda R - metanol R
izduženo ovalna do široko ovalna. Krilata drška je ili četiri - etilacetat R (7,5:10:75 V/V/V). Ostavi se da rastvarači
puta kraća ili iste dužine kao liska. ispare pa se hromatogram isprska smešom 2 zapremine
Makroskopske i mikroskopske osobine opisane su u rastvora 10 g/l hloramina R i 8 zapremina rastvora 250
Identifikaciji A i B. g/l trihlorosirćetne kiseline R u alkoholu R. Zagreva se
10 min na 100 ºC do 105 ºC. Posmatra se pod UV svet-
lošću na 365 nm. Hromatogram poredbenog rastvora na
IDENTIFIKACIJA
donjem delu pokazuje zonu svetloplave fluorescencije
A. List je krt i često izlomljen. Lice lista je zeleno, a nali- koja odgovara purpureaglikozidu B, a odmah iznad nje
čje sivkastozeleno. Vrh lista je blago zašiljen, a obod je zona smeđežute fluorescencije koja odgovara
nepravilno talasast, nazubljen ili testerast. Baza liske se purpureaglikozidu A. Zona svetloplave fluorescencije,
postepeno sužava nadole. Nervatura je perasta, bočni koja odgovara gitoksinu, nalazi se na sredini hromato-
nervi su naročito izraženi na naličju lista, odvajaju se od grama, a iznad nje je zona smeđežute fluorescencije
glavnog nerva pod uglom od 45º i spajaju u blizini koja odgovara digitoksinu. Zone na hromatogramu
oboda; mreža nerava završava se u svakom zupcu oboda, ispitivanog rastvora su slične po položaju, boji i veličini
a donji nervi se pružaju do krilate lisne drške. Lice lista odgovarajućim zonama na hromatogramu poredbenog
je naborano i dlakavo; naličje ima mrežu istaknutih ne- rastvora. Na hromatogramu ispitivanog rastvora mogu
rava i gusto je dlakavo. se uočiti i druge zone koje fluoresciraju.
B. Usitni se do praška (355). Ispituje se pod mikroskopom D. 5 ml hloroformskog rastvora dobijenog u ispitivanju za
korišćenjem hloralhidrata, rastvora R. Dijagnostičke Identifikaciju C upari se do suva na vodenom kupatilu.
osobine praška su: epidermalne ćelije ravnih ili blago Ostatku se doda 2 ml dinitrobenzojeve kiseline, rastvora
talasastih antiklinalnih zidova na licu i jako izuvijanih R i 1 ml 1 M natrijum-hidroksida. U roku od 5 min se
antiklinalnih zidova na naličju lista; kutikula je glatka. razvija crvenkastoljubičasta boja.
Prisutna su dva tipa dlaka: nežlezdane, uniserijatne sa E. 5 ml hloroformskog rastvora dobijenog u ispitivanju za
tupim vrhom, obično od tri do pet ćelija, često sa jed- Identifikaciju C upari se do suva na vodenom kupatilu.
nom ili više smežuranih ćelija, zidova fino bradavičavih Ostatku se doda 3 ml ksanthidrola, rastvora R i zagreva
ili slabo izbrazdanih; žlezdane dlake su uglavnom sa 3 min na vodenom kupatilu. Razvija se crvena boja.
jednoćelijskom, ponekad višećelijskom, uniserijatnom
drškom i jednoćelijskom ili dvoćelijskom (izuzetno
četvoroćelijskom) glavom. Na licu nisu prisutne ISPITIVANJA
anomocitne stome (2.8.3) ili su veoma retke, a brojne su
na naličju lista. Nema kristala kalcijum-oksalata i skle- Strane primese (2.8.2). Nema listova sa malo dlaka ili bez
renhima. njih i epidermalnim ćelijama koje, gledano odozgo, imaju
C. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27), na kugličaste, antiklinalne zidove (Digitalis lanata).

DIGITALIS PURPUREAE FOLIUM
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 6,0 %, određeno za 7 ml alkohola (50 % V/V) R pa se rastvoru doda 2 ml ras-
1,000 g sprašene droge (355) sušenjem u sušnici na 100 ºC tvora dinitrobenzojeve kiseline, rastvora R i 1 ml 1 M natri-
do 105 ºC. jum-hidroksida. Istovremeno se pripremi poredbeni rastvor
na sledeći način. Rastvori se 50,0 mg digitoksina HRS u
alkoholu R i dopuni do 50,0 ml istim rastvaračem. 5,0 ml
Pepeo nerastvorljiv u hlorovodoničnoj kiselini (2.8.1). rastvora se alkoholom R dopuni do 50,0 ml. U 5 ml ovog
Najviše 5,0 %. rastvora doda se 25 ml vode R i 3 ml hlorovodonične kise-
line (150 g/l HCl). Zagreva se na vodenom kupatilu 1 h, uz
ODREĐIVANJE povratni hladnjak i završi priprema kao što je prethodno
opisano. Izmeri se apsorbancija dva rastvora (2.2.25) na
Mućka se 0,250 g sprašene droge (180) sa 50,0 ml vode R 540 nm nekoliko puta tokom prvih 12 min, dok se ne dosti-
tokom 1 h. Doda se 5,0 ml rastvora 150 g/l olovo(II)-ace- gne maksimum, korišćenjem smeše 7 ml alkohola (50 %
tata R, promućka pa se nakon nekoliko minuta doda 7,5 ml V/V) R, 2 ml dinitrobenzojeve kiseline, rastvora R i 1 ml 1
rastvora 40 g/l natrijum-hidrogenfosfata R. Filtrira se kroz M natrijum-hidroksida kao rastvora za kompenzaciju.
naborani filtar papir. Zagreva se 50,0 ml filtrata sa 5 ml
hlorovodonične kiseline (150 g/l HCl) na vodenom kupatilu Iz izmerenih apsorbancija i koncentracija rastvora izračuna
1 h, uz povratni hladnjak. Prenese se u levak za odvajanje, se sadržaj kardenolidnih heterozida, izraženo kao digitoksin.
tikvica se ispere dva puta sa po 5 ml vode R i sadržaj u le-
vku izmućka tri puta sa po 25 ml hloroforma R. Spojeni ČUVANJE
hloroformski ekstrakti se suše preko natrijum-sulfata,
bezvodnog R i dopune do 100,0 ml hloroformom R. 40,0 ml Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od
hloroformskog ekstrakta se upari do suva, ostatak rastvori u svetlosti i vlage.

EUCALYPTI AETHEROLEUM
E
na gornjoj trećini hromatograma ne postoji bordosmeđa mr-
1997:0390
lja zelenosmeđe fluorescencije (citronelal); na gornjoj i do-
njoj trećini hromatograma mogu se pojaviti druge mrlje.
EUCALYPTI AETHEROLEUM
ISPITIVANJE
Etarsko ulje eukaliptusa
Optička rotacija (2.2.7). Ugao optičke rotacije iznosi od 0º
DEFINICIJA do +10º.
Dobija se destilacijom vodenom parom i rektifikacijom iz
svežih listova ili iz svežih mladih izdanaka raznih vrsta Relativna gustina (2.2.5): od 0,906 do 0,925.
eukaliptusa koje su bogate 1,8-cineolom. Za dobijanje etar-
skog ulja koriste se sledeće vrste eukaliptusa: Eucalyptus Rastvorljivost u alkoholu (2.8.10). Rastvara se u 5 zapre-
globulus Labillardiere, Eucalyptus fructicetorum F. von mina alkohola (70 % V/V) R.
Muller (Eucalyptus polybractea R.T. Baker) i Eucalyptus Aldehidi. Prenese se 10 ml ispitivanog uzorka u staklenu
smithii R.T. Baker. Etarsko ulje eukaliptusa sadrži najmanje epruvetu sa zatvaračem, prečnika 25 mm i dužine 150 mm,
70 % m/m 1,8-cineola (eukaliptola). doda se 5 ml toluena R i 4 ml hidroksilamina, alkoholnog
rastvora R. Snažno se promućka i odmah se titrira 0,5 M
kalijum-hidroksidom, u alkoholu (60 % V/V) do promene
OSOBINE crvene boje u žutu. Titracija se nastavlja uz mućkanje; zavr-
šna tačka titracije je dostignuta kada se jasno žuta boja
Bezbojna ili svetložuta tečnost, aromatičnog i kamforastog indikatora ustali u donjem sloju i posle snažnog mućkanja
mirisa, naljutog i kamforastog ukusa, koji prati osećaj hlad- tokom 2 min i puštanja da se slojevi razdvoje. Reakcija je
noće. završena posle 15 min. Ponovi se titracija koristeći sledećih
10 ml etarskog ulja. Kao poredbeni rastvor za određivanje
završne tačke, titriranoj tečnosti iz prvog određivanja doda
se 0,5 ml 0,5 M kalijum-hidroksida, u alkoholu (60 % V/V).
IDENTIFIKACIJA
Za drugu titraciju je potrebno najviše 0,2 ml 0,5 M kalijum-
hidroksida, u alkoholu (60 % V/V).
Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27), na
silikagelu G R kao adsorbensu. Felandren. U 1 ml etarskog ulja doda se 2 ml sirćetne kise-
line, glacijalne R i 5 ml petroletra R1. Doda se 2 ml zasiće-
Ispitivani rastvor: Rastvori se 0,1 g ispitivanog uzorka u nog rastvora natrijum-nitrita R i pažljivo promeša. U roku
toluenu R i dopuni do 10,0 ml istim rastvaračem. od 1 h ne formira se kristalni talog u gornjem sloju.
Poredbeni rastvor: Rastvori se 0,1 g cineola R u toluenu R i
dopuni do 10,0 ml istim rastvaračem.
ODREĐIVANJE
Hromatogram se razvija u dužini od 15 cm uz mobilnu Izvede se određivanje 1,8-cineola (2.8.11).
fazu: etilacetat R - toluen R (10:90 V/V). Osuši se na vaz-
duhu i isprska anisaldehidom, rastvorom R, koristeći 10 ml
za ploču veličine 200 mm × 200 mm, a zatim se zagreva 10 ČUVANJE
min na 100 ºC do 105 ºC. Posmatra se na dnevnoj svetlosti i
pod UV svetlošću na 365 nm. Na dnevnoj svetlosti je na Čuva se u dobro napunjenom i zatvorenom kontejneru,
sredini hromatograma poredbenog rastvora uočljiva zaštićeno od vazduha i zagrevanja.
tamnosmeđa mrlja (cineol). Pod UV svetlošću na 356 nm,
mrlja pokazuje tamnosmeđu fluorescenciju. Na hromato-
gramu ispitivanog rastvora, glavna mrlja odgovara cineolu;

FOENICULI AMARI FRUCTUS
F
metilenhlorida R. Filtrira se i rastvarač se pažljivo ot-
1997:0825 (99*)
pari na vodenom kupatilu zagrejanom na 60 ºC. Suvi
ostatak se rastvori u 0,5 ml toluena R.
FOENICULI AMARI FRUCTUS
Poredbeni rastvor: Rastvori se 50 l anetola R i 10 l
fenhona R u 5,0 ml heksana R.
Plod gorkog morača
Na ploču se odvojeno, u obliku traka 20 mm × 3 mm,
nanese po 10 l svakog rastvora. Hromatogram se raz-
DEFINICIJA vija u dužini od 10 cm uz mobilnu fazu: heksan R -
toluen R (20:80 V/V). Osuši se na vazduhu i posmatra
pod UV svetlošću na 254 nm. Na sredini oba hromato-
Drogu čini osušen šizokarpijum ili merikarpijum gorkog
grama uočava se mrlja koja gasi fluorescenciju i koja
morača, Foeniculum vulgare Miller ssp. vulgare var. vul-
odgovara anetolu. Hromatogram se isprska sumpornom
gare. Sadrži najmanje 40 ml/kg etarskog ulja, izačunato u
odnosu na apsolutno suvu drogu. Etarsko ulje sadrži najma- kiselinom R i zagreva 5 min do 10 min na 140 ºC, sve
dok se na donjoj trećini ne pojave žute zone koje
nje 60,0 % anetola i najmanje 15,0 % fenhona.
odgovaraju fenhonu. Anetol se vidi kao ljubičasta mrlja
na sredini. Na gornjoj trećini hromatograma ispitivanog
rastvora uočavaju se crvenosmeđe mrlje koje odgova-
OSOBINE
raju terpenima.
Gorki morač je zelenosmeđe, smeđe ili zelene boje.
Makroskopske i mikroskopske osobine opisane su u ISPITIVANJA
Estragol. Etarsko ulje dobijeno u Određivanju sadrži naj-
više 5,0 % estragola.
IDENTIFIKACIJA
Izvede se prostupak opisan kod određivanja anetola i fen-
A. Plod gorkog morača je šizokarpijum, skoro cilindričnog hona, uz korišćenje sledećeg poredbenog rastvora.
oblika, zaobljene osnove, suženog vrha koji se završava
istaknutim proširenjem (stylopodium). Dug je od 3 mm Poredbeni rastvor. Rastvori se 5 mg estragola R u 0,5 ml
do 12 mm, a širok od 3 mm do 4 mm. Merikarpijumi su ksilena R.
obično odvojeni, goli. Svaki merikarpijum ima pet Postupkom normalizacije odredi se sadržaj estragola.
istaknutih svetlijih rebara. Na poprečnom preseku, po-
moću lupe, mogu se videti četiri kanala na leđnoj strani Strane primese (2.8.2). Najviše 1,5 % delova stabljike i
i dva na zaravnjenoj strani merikarpijuma. najviše 1,5 % ostalih primesa.
B. Usitni se do praška (355). Prašak je sivkastosmeđ do Voda (2.2.13). Najviše 8,0 %, određena destilacijom za
sivkastožut. Ispituje se pod mikroskopom korišćenjem 20,0 g sprašene droge (710).
hloralhidrata, rastvora R. Dijagnostičke osobine praška
su: žuti delovi širokih kanala izgrađenih od žućkasto- Ukupni pepeo (2.4.16). Najviše 10,0 %.
smeđih poligonalnih sekretornih ćelija, najčešće pove-
zanih sa slojem izduženih ćelija tankih zidova, širokih
od 2 μm do 9 μm i uređenih tako da podsećaju na ODREĐIVANJE
parket; mrežasti parenhim mezokarpa; brojni snopovi
vlakna iz rebara, često povezani sa uskim i spiralno Etarsko ulje. Izvede se određivanje sadržaja etarskog ulja
zadebljanim trahejama; brojni delovi endosperma koji u drogama (2.8.12). Koristi se balon od 500 ml i 200 ml
sadrže aleuronska zrna i sitne druze kalcijum-oksalata, vode R kao tečnosti za destilaciju. Droga se usitni do
kao i nešto snopova vlakana iz karpofora. konzistencije grubog praška (1400) neposredno pre analize
i 5,0 g odmah koristi za određivanje. U bočnu graduisanu
C. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27), na cev ulije se 0,50 ml ksilena R. Destilacija se izvodi 2 h,
silikagelu GF254 R kao adsorbensu. brzinom od 2 ml/min do 3 ml/min.
Ispitivani rastvor: Odmeri se 0,3 g droge usitnjene Anetol i fenhon. Određuju se gasnom hromatografijom
neposredno pre analize (1400) i 15 min mućka sa 5,0 ml (2.2.28).

FOENICULI DULCIS FRUCTUS
Ispitivani rastvor. Rastvor etarskog ulja u ksilenu dobijen u IDENTIFIKACIJA

Određivanju dopuni se do 5,0 ml ksilenom R kojim je
prethodno ispirana aparatura korišćena za određivanje sadr- A. Plod slatkog morača je šizokarpijum, skoro cilindričnog
žaja. oblika, zaobljene osnove, suženog vrha koji se završava
istaknutim proširenjem (stylopodium). Dug je od 3 mm
Poredbeni rastvor. Rastvori se 5 mg fenhona R i 5 mg ane- do 12 mm, a širok od 3 mm do 4 mm. Merikarpijumi su
tola R u 0,5 ml ksilena R. obično odvojeni, goli. Svaki merikarpijum ima pet
istaknutih svetlijih rebara. Na poprečnom preseku, po-
Hromatografski postupak može da se izvede korišćenjem: moću lupe, mogu se videti četiri kanala na leđnoj strani
- kapilarne kolone dužine 30 m do 60 m, unutrašnjeg pre- i dva na zaravnjenoj strani merikarpijuma.
čnika 0,3 mm, obložene makrogolom 20 000 R, B. Usitni se do praška (355). Prašak je sivkastosmeđ do
sivkastožut. Ispituje se pod mikroskopom korišćenjem
- azota za hromatografiju R, kao gasa nosača, protoka
hloralhidrata, rastvora R. Dijagnostičke osobine praška
0,40 ml/min i odnosu podele (split ratio) 1:200,
su: žuti delovi širokih kanala izgrađenih od žućkasto-
- plameno-jonizujućeg detektora, smeđih poligonalnih sekretornih ćelija, najčešće pove-
zanih sa slojem izduženih ćelija tankih zidova, širokih
uz održavanje temperature kolone na 60 ºC 4 min, zatim uz od 2 m do 9  m i uređenih tako da podsećaju na
linearno povećavanje za 5 ºC/min do 170 ºC i održavanje na parket; mrežasti parenhim mezokarpa; brojni snopovi
170 ºC 15 min. Temperatura injektora se održava na 220 ºC, vlakna iz rebara, često povezani sa uzanim, spiralno
a temperatura detektora na 270 ºC. zadebljanim trahejama; brojni delovi endosperma koji
sadrže aleuronska zrna i sitne druze kalcijum-oksalata,
Injektuje se 1 l poredbenog rastvora. Identifikuju se kom- kao i nešto snopova vlakana iz karpofora.
ponente koje se eluiraju redom navedenim u propisu za
pripremu poredbenog rastvora, pa se odredi njihovo retenci- C. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27), na
ono vreme. silikagelu GF254 R kao adsorbensu.
Injektuje se 1 l ispitivanog rastvora. Postupkom normali- Ispitivani rastvor: Odmeri se 0,3 g droge usitnjene
zacije odredi se sadržaj anetola i fenhona. neposredno pre analize (1400) i 15 min mućka sa 5,0 ml
metilenhlorida R. Filtrira se i rastvarač pažljivo otpari
na vodenom kupatilu zagrejanom na 60 ºC. Suvi ostatak
ČUVANJE se rastvori u 0,5 ml toluena R.
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od Poredbeni rastvor: Rastvori se 60 l anetola R u 5,0 ml
svetlosti i vlage. heksana R.
mm, po 10 l svakog rastvora. Hromatogram se razvija
u dužini od 10 cm uz mobilnu fazu: heksan R - toluen R
(20:80 V/V). Osuši se na vazduhu i posmatra pod UV
1997:0825 (99*) svetlošću na 254 nm. Na sredini oba hromatograma uo-
čava se mrlja koja gasi fluorescenciju i koja odgovara
FOENICULI DULCIS FRUCTUS anetolu. Hromatogram se isprska sumpornom kiselinom
R i zagreva 5 min na 140 ºC. Posmatra se na dnevnoj
svetlosti. Anetol se vidi kao ljubičasta mrlja u sredini.
Plod slatkog morača Na gornjoj trećini hromatograma ispitivanog rastvora
uočavaju se crvenosmeđe mrlje koje odgovaraju terpe-
nima.
Estragol i fenhon. Etarsko ulje dobijeno u Određivanju sa-

Drogu čini osušen šizokarpijum i merikarpijum slatkog mo-
drži najviše 10,0 % estragola i najviše 7,5 % fenhona.
rača, Foeniculum vulgare Miller ssp. vulgare var. dulce
(Miller). Sadrži najmanje 20 ml/kg etarskog ulja izračunato Izvede se postupak opisan u poglavlju Određivanje za ane-
u odnosu na apsolutno suvu drogu. Etarsko ulje sadrži tol, uz korišćenje sledećeg poredbenog rastvora.
najmanje 80,0 % anetola.
Poredbeni rastvor. Rastvori se 5 mg estragola R i 5 mg fen-
hona R u 0,5 ml ksilena R.
OSOBINE Postupkom normalizacije odredi se sadržaj estragola i fen-
hona.
Slatki morač je svetlozelene ili svetlosmeđe boje.
Strane primese (2.8.2). Najviše 1,5 % delova stabljika i
Makroskopske i mikroskopske osobine opisane su u najviše 1,5 % ostalih primesa.

FRANGULAE CORTEX
Voda (2.2.13). Najviše 8,0 %, određena destilacijom za ženo kao glukofrangulin A (C27H30O14; Mr 578,5), izraču-
20,0 g sprašene droge (710). nato u odnosu na osušenu drogu.
OSOBINE
ODREĐIVANJE
Etarsko ulje. Izvede se određivanje sadržaja etarskog ulja Identifikaciji A i B.
u drogama (2.8.12). Koristi se balon od 500 ml i 200 ml
vode R. Usitini se droga do konzistencije grubog praška
(1400) neposredno pre analize i 10,0 g odmah koristi za IDENTIFIKACIJA
određivanje. U bočnu graduisanu cev ulije se 0,50 ml ksi-
lena R. Destilacija se izvodi 2 h, brzinom od 2 ml/min do 3 A. Kora je u savijenim (krivim), skoro ravnim ili uvijenim
ml/min. komadima, pojedinačnim ili dvostrukim delovima, obi-
Anetol. Određuje se gasnom hromatografijom (2.2.28) čno debljine od 0,5 mm do 2 mm, različite dužine i ši-
rine. Spolja je sivkastosmeđa ili tamnosmeđa, uzdužno
Ispitivani rastvor. Rastvor etarskog ulja u ksilenu dobijen u naborana i pokrivena brojnim sivkastim, poprečno
Određivanju dopuni se do 5,0 ml ksilenom R kojim je izduženim lenticelama; kada se spoljašnji slojevi uklone,
prethodno ispirana aparatura korišćena za određivanje sadr- pojavi se tamnocrveni sloj. Narandžastosmeđa do
žaja. crvenkastosmeđa unutrašnja površina je glatka, sa finim
uzdužnim naborima; pocrveni kada se navlaži rastvo-
Poredbeni rastvor. Rastvori se 5 mg anetola R u 0,5 ml ksi- rom baza. Prelom je kratko vlaknast u unutrašnjem delu
lena R. kore.
Hromatografski postupak može da se izvede korišćenjem: B. Usitni se do praška (355). Prašak je žućkast ili
- kapilarne kolone dužine 30 m do 60 m, unutrašnjeg crvenkastosmeđ. Ispituje se pod mikroskopom korišće-
prečnika 0,3 mm, obložene makrogolom 20 000 R, njem hloralhidrata, rastvora R. Dijagnostičke osobine
praška su: brojna likina vlakna, delimično odrvenela,
- azota za hromatografiju R, kao gasa nosača, protoka okružena ćelijama sa prizmatičnim kristalima kalcijum-
0,40 ml/min i odnosu podele (split ratio) 1:200, oksalata; crvenkastosmeđi delovi plute; delovi paren-
hima sa kristalnim druzama kalcijum-oksalata. Sklere-
- plameno-jonizujućeg detektora, ida nema.
uz održavanje temperature kolone na 60 ºC 4 min, zatim uz C. Posmatraju se hromatogrami dobijeni u ispitivanju za
linearno povećavanje za 5 ºC/min do 170 ºC i održavanje na “Druge Rhamnus vrste; antroni” na dnevnoj svetlosti.
170 ºC 15 min. Temperatura injektora se održava na 220 ºC, Na donjem delu hromatograma ispitivanog rastvora
a temperature detektora na 270 ºC. uočavaju se dve crvenosmeđe zone koje odgovaraju
glukofrangulinima i dve do četiri crvene zone (frangu-
Injektuje se po 1 l svakog rastvora. Postupkom normaliza- lini, koji nisu uvek dobro razdvojeni i iznad njih fran-
cije odredi se sadržaj anetola.
gula-emodin) na gornjem delu hromatograma.
D. Oko 50 mg sprašene droge (180) prelije se sa 25 ml
ČUVANJE hlorovodonične kiseline, razblažene R. Ova mešavina se
zagreva 15 min na vodenom kupatilu. Posle hlađenja,
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od ispere se etrom R i vodeni sloj odbaci. Etarski ekstrakt
svetlosti i vlage. se izmućka sa 10 ml amonijaka, razblaženog R1. Vo-
deni sloj se oboji crvenoljubičasto.
1997:0025 (98*)
ISPITIVANJA
FRANGULAE CORTEX
Druge Rhamnus vrste; antroni. Ispituje se hromatografi-
Kora krušine adsorbensu.
Ispitivani rastvor: Odmeri se 0,5 g sprašene droge (180),
doda se 5 ml alkohola (70 % V/V) R i zagreva do ključanja.
DEFINICIJA Posle hlađenja se centrifugira. Supernatant se odmah odlije
i koristi u roku od 30 min.
Drogu čine osušeni, više ili manje usitnjeni komadi kore
stabla i grana krušine, Rhamnus frangula L. (Frangula al- Poredbeni rastvor: Rastvori se 30 mg barbaloina R u alko-
nus Miller). Sadrži najmanje 7,0 % glukofrangulina, izra- holu (70 % V/V) R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem.

FRANGULAE CORTEX
Na ploču se nanese odvojeno, u obliku traka 20 mm × 3 njeni petroletarski ekstrakti se isperu dva puta sa po 15 ml
mm, po 10 l svakog rastvora. Hromatogram se razvija u vode R. Ova voda se koristi za ispiranje levka za odvajanje i
dužini od 10 cm uz mobilnu fazu: voda R - metanol R - zatim prenese u odmernu tikvicu. Doda se 5 ml rastvora 50
etilacetat R (13:17:100 V/V/V). Suši se 5 min, isprska g/l natrijum-karbonata R i dopuni do 100 ml vodom R.
rastvorom 50 g/l kalijum-hidroksida R u alkoholu (50 % Petroletarski ekstrakti se odbace. Prenese se 40 ml vodenog
V/V) R i zagreva 15 min na 100 ºC do 105 ºC. Posmatra se ekstrakta u balon od 250 ml. Doda se 20 ml rastvora 200 g/l
pod UV svetlošću na 365 nm. Na sredini hromatograma gvožđe(III)-hlorida R i zagreva u vodenom kupatilu 20 min
poredbenog rastvora uočava se smeđežuta mrlja koja potiče uz povratni hladnjak, tako da nivo vode u kupatilu mora da
od barbaloina. Na hromatogramu ispitivanog rastvora ne bude viši od nivoa tečnosti u balonu. Zatim se doda 2 ml
uočavaju se zone intenzivno žute fluorescencije, kao ni hlorovodonične kiseline R i sledećih 20 min nastavi
zone narandžaste do crvene fluorescencije slične po polo- zagrevanje, uz često mućkanje da se nastali talog rastvori.
žaju zoni barbaloina na hromatogramu poredbenog rastvora. Ostavi se da se ohladi i sadržaj prenese u levak za odvajanje.
Ispira se tri puta sa po 25 ml etra R, kojim se prethodno is-
Na drugu ploču se nanese odvojeno, u obliku traka 20 mm pere balon. Etarski ekstrakti se sjedine i isperu dva puta sa
× 3 mm, 10 l ispitivanog rastvora i razvije kao što je po 15 ml vode R. Etarski ekstrakt se prenese u odmernu tik-
prethodno opisano. Hromatogram se suši, ne duže od 15 vicu i dopuni do 100 ml etrom R. Odmeri se 20 ml rastvora
min i odmah se isprska rastvorom 5 g/l nitrotetrazolijum- i pažljivo upari do suva, a suvi ostatak rastvori u 10,0 ml
plavog R u metanolu R. Hromatogram se odmah posmatra; rastvora 5 g/l magnezijum-acetata R u metanolu R. Meri se
ne uočavaju se ljubičaste ili zelenoplave zone. apsorbancija (2.2.25) na 515 nm, koristeći metanol R kao
rastvor za kompenzaciju.
Strane primese (2.8.2). Najviše 1 %.
Izračuna se sadržaj, u %, ukupnih glukofrangulina, izraženo
kao glukofrangulin A, iz izraza:
1,000 g sprašene droge (355) sušenjem u sušnici 2 h na 100
ºC do 105 ºC. A  3,06
Ukupni pepeo (2.4.16). Najviše 6,0 %. m
uzimajući da je vrednost specifične apsorbancije gluko-
frangulina A 204.
ODREĐIVANJE
Određivanje se izvodi zaštićeno od jake i direktne svetlosti.
m = masa droge u g.
Odmeri se 0,250 g sprašene droge (180) i prenese u pretho-
dno odmeren balon. Doda se 25,0 ml metanola (70 % V/V)
R, izmeša i meri. Zagreva se u vodenom kupatilu 15 min uz ČUVANJE
povratni hladnjak. Ohladi se, odmeri i dovede do prvobitne
mase dodavanjem metanola (70 % V/V) R. Filtrira se i 5 ml Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od
filtrata prenese u levak za odvajanje. Doda se 50 ml vode R svetlosti.
i 0,1 ml hlorovodonične kiseline R. Izmućka se pet puta sa
po 20 ml petroletra R. Ostavi se da se slojevi odvoje i vo-
deni sloj se prenese u odmernu tikvicu od 100 ml. Sjedi-

GENTIANAE RADIX
G
1997:0392 Ispitivani rastvor: Na 2,0 g sprašene droge (355) doda
se 50,0 ml metanola R, neprestano se meša 20 min i fil-
trira tako da ne otpari suviše rastvarača. Odmeri se 25
GENTIANAE RADIX ml filtrata i upari do suva pod sniženim pritiskom i na
temperaturi koja ne prelazi 50 ºC. Suvi ostatak se ras-
tvori u maloj količini metanola R tako da se dobije 5 ml
Koren lincure rastvora, koji može da sadrži talog.
Poredbeni rastvor: Rastvori se 50,0 mg fenazona R u
metanolu R i dopuni do 10,0 ml istim rastvaračem.
DEFINICIJA
Drogu čine osušeni, usitnjeni podzemni organi lincure, mm, 50 l ispitivanog rastvora i 10 l poredbenog ras-
Gentiana lutea L. tvora. Hromatogram se razvija u dužini od 15 cm uz
mobilnu fazu: voda R - hloroform R - aceton R (2:30:70
V/V/V). Posle razvijanja hromatogram se suši na vaz-
OSOBINE duhu i posmatra pod UV svetlošću na 254 nm. Na do-
njem, a obično i na gornjem delu hromatograma
Koren lincure ima karakterističan miris, a ukusa je izrazito ispitivanog rastvora vide se zone koje gase fluorescen-
gorkog. Drogu sačinjavaju jednostavni ili razgranati valjka- ciju. Na sredini hromatograma nalazi se zona koja
sti komadi, različite dužine, debljine najčešće od 10 mm do odgovara amarogentinu, a na približno istoj Rf vrednosti
40 mm, ponekad, kada potiču od glave korena, i do 80 mm. koju ima fenazon (zona koja gasi fluorescenciju) iz
poredbenog rastvora. Obeleži se zona fenazona. Zatim
Makroskopske i mikroskopske osobine opisane su u se hromatogram isprska sveže pripremljenim rastvorom
Identifikaciji A i B. 2 g/l postojano crveno B soli (Fast red B salt) R i ostavi
10 min. Zona koja odgovara amarogentinu oboji se
narandžasto. Hromatogram se izloži delovanju para
IDENTIFIKACIJA amonijaka. Zona koja odgovara amarogentinu pocrveni.
Na donjem i gornjem delu hromatograma ispitivanog
A. Površina je smećkastosiva, a boja poprečnog preseka je rastvora uočavaju se ostale obojene zone. Naročito se,
žućkasta do crvenkastožuta, ali ne crvenkastomrka. Ko- na gornjem delu, može uočiti zona velike Rf vrednosti,
ren je uzduž naboran i ponekad ima ožiljke od bočnih obično veoma intenzivna, obojena isto kao i zona koja
korenova. Grane rizoma često nose terminalni pupoljak, potiče od amarogentina.
koji je uvek okružen lisnim ožiljcima. Kada su suvi, ri-
zom i koren su krti i lomljivi, a kada se navlaže postaju
savitljivi. Na glatkom poprečnom preseku razlikuje se ISPITIVANJA
kora koja zauzima trećinu poluprečnika i ona je jasno
vidljivim kambijumom odvojena od centralnog, uglav- Hromatografija. Posmatra se hromatogram dobijen u
nom parenhimatoznog ksilema. ispitivanju za Identifikaciju C. Posle izlaganja ploče
delovanju para amonijaka, na hromatogramu ispitivanog
B. Usitni se do praška (355). Prašak je svetlosmeđ ili rastvora se ne uočavaju ljubičaste zone odmah iznad one
žućkastosmeđ. Ispituje se pod mikroskopom korišće- koja odgovara amarogentinu (druge vrste roda Gentiana).
praška su: delovi periderma koji se sastoje od Vrednost gorčine. Najmanje 10 000. Vrednost gorčine se
žućkastosmeđih ćelija plute tankih zidova i ćelija debe- određuje upoređivanjem sa hinin-hidrohloridon, čija je
lih zidova; delovi kore sa parenhimskim ćelijama blago vrednost gorčine dogovorena kao 200 000. Vrednost gor-
zadebljanih i odrvenelih zidova, koje sadrže kapi mas- čine predstavlja recipročnu vrednost razblaženja rastvora
nog ulja i male prizme i iglice kalcijum-oksalata; delovi koji još uvek poseduje gorak ukus.
odrvenelih traheja sa spiralnim ili mrežastim zade-
bljanjima. Ekstrakt korena lincure (Ispitivani rastvor). Odmeri se 1,0
g sprašene droge (710) i prelije sa 1000 ml ključale vode R.
C. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27), na Zagreva se 30 min na vodenom kupatilu, uz mešanje. Posle
pogodnom silikagelu sa fluorescentim indikatorom koji hlađenja dopuni se do 1000 ml vodom R. Snažno se pro-
ima optimalni intenzitet na 254 nm kao adsorbensu. meša i filtrira; odbaci se prvih 20 ml filtrata.

GLYCYRRHIZAE RADIX (LIQUIRITIAE RADIX)
Hinin-hidrohlorid, osnovni rastvor (Poredbeni rastvor). OPIS

Rastvori se 0,100 g hinin-hidrohlorida R u vodi R i dopuni
do 100,0 ml istim rastvaračem. Odmeri se 1,0 ml ovog ras- Koren sladića ima karakterističan, blago aromatičan miris,
tvora i dopuni do 100,0 ml vodom R. izrazito sladak i slabo adstringentan ukus; kora korena nije
gorka.
Pripremi se serija razblaženja, tako što se u prvu epruvetu
prenese 4,2 ml osnovnog rastvora hinin-hidrohlorida, a u Slabo razgranat koren je dug do 1m i ima prečnik od 0,5 cm
svaku sledeću po 0,2 ml više, sve do zapremine od 5,8 ml. do 3 cm. Kora je smećkastosiva do smeđa, uzdužno nabo-
Zatim se sadržaj svake epruvete dopuni do 10,0 ml vodom rana, sa ožiljcima od bočnih korenova. Valjkasti rizom ima
R. Utvrdi se rastvor najmanje koncentracije, koji još uvek prečnik od 1 cm do 2 cm i dužinu od nekoliko metara, ali
ima gorak ukus. Promućka se u ustima 10 ml najrazbla- može biti isečen na delove dužine od 10 cm do 15 cm;
ženijeg rastvora 30 s. Ako se ne oseti gorčina, rastvor se spoljašnji izgled je sličan kao kod korena ili ponekad rizom
baci i sačeka se 1 min. Usta se isperu vodom. Posle 10 min ima male pupoljke. Prelom korena i rizoma je zrnast i
testira se sledeći rastvor veće koncentracije. vlaknast. Sloj plute je tanak; zona sekundarnog floema je
široka, svetložuta, sa radijalnim naborima. Cilindar ksilema
Izračuna se faktor korekcije k iz izraza: je kompaktan, žut, radijalne strukture. Rizom ima centralnu
srž, koju koren nema.
5,00
Mikroskopsko ispitivanje. Plutu čini nekoliko slojeva ćelija
n tankih zidova i uzani sloj feloderma. Floem je uglavnom
izgrađen od radijalno raspoređenih snopova žutih likinih
n = broj ml osnovnog rastvora hinin-hidrohlorida koji se vlakana, jako zadebljanih zidova i uskog lumena; zidovi
nalaze u rastvoru najniže koncentracije koji je još vlakana u spoljašnjoj zoni snopića su delimično odrveneli;
uvek gorak. pojedinačna vlakna su duga od 700 m do 1200 m i imaju
prečnik od 10 m do 20 m. Snopovi vlakana su okruženi
Razblaži se 10/k ml ispitivanog rastvora (ekstrakta korena ćelijama sa prizmatičnim kristalima kalcijum-oksalata, du-
lincure) do 100,0 ml vodom R. 10,0 ml ovog rastvora ima
žine od 10 m do 35 m i širine od 2 m do 5 m, a u
gorak ukus.
spoljašnjim slojevima kore ovi snopovi su raspoređeni
Vodeni ekstrakt. Odmeri se 5,0 g sprašene droge (710) i naizmenično sa površinama hijalinskog keratenhima; sitaste
prelije sa 200 ml ključale vode R. Ostavi se da stoji 10 min, cevi su uz kambijum. Ksilem se sastoji od naizmeničnih,
uz povremeno mućkanje. Posle hlađenja se dopuni do 200,0 radijalnih nizova traheida, traheja i snopova vlakana,
ml vodom R i filtrira. 20 ml filtrata upari se do suva na međusobno razdvojenih nelignifikovanim parenhimskim
vodenom kupatilu. Ostatak se suši u sušnici na 100 ºC do tkivom; snopovi vlakana su okruženi ćelijama sa kristalima,
105 ºC. Masa ostataka je najmanje 0,165 g (33 %). slično kao i u sekundarnom floemu; traheje imaju prečnik
od 30 m do 150 m, debljine zida od 5 m do 10 m, sa
Ukupni pepeo (2.4.16). Najviše 6.0 %. brojnim opšančenim jamicama; okružene su odrvenelim
parenhimom ksilema. Sržni zraci su široki od dve do pet
ćelija. Parenhimske ćelije uglavnom sadrže prosta, okrugla
ČUVANJE ili ovalna skrobna zrna promera od 2 m do 20 m, veći-
nom od 5 m do 12 m. Kod rizoma je prisutna srž od
Čuva se zaštićeno od svetlosti i vlage. parenhimskih ćelija.
Prašak je svetložut i sivkast, a karakteriše se: delovima vla-
kana koja su okružena ćelijama sa kristalima; delovima tra-
heja debelih zidova sa brojnim opšančenim jamicama;
1997:0277 mnoštvom skrobnih zrna; delovima plute i pojedinačnim
prizmatičnim kristalima kalcijum-oksalata.
GLYCYRRHIZAE RADIX
(LIQUIRITIAE RADIX) IDENTIFIKACIJA
Na sprašenu drogu se nakapa 0,05 ml sumporne kiseline R.

Koren sladića Čestice praška postaju narandžastožute, dok se neki frag-
menti oboje ljubičastocrveno.
ISPITIVANJA
DEFINICIJA
Hromatografija. Ispituje se hromatografijom na tankom
Drogu čini neoguljen, osušen koren i rizom sladića, sloju (2.2.27), na silikagelu GF254 R kao adsorbensu.
Glycyrrhiza glabra L. Sadrži najmanje 4,0 % glicirizinske
kiseline (C42H62O16 Mr 823), računato u odnosu na osušenu Ispitivani rastvor (a). Odmeri se 1,0 g sprašene droge (180)
drogu. i doda se 20 ml hloroforma R, meša 15 min i filtrira. Filtrat

GLYCYRRHIZAE RADIX (LIQUIRITIAE RADIX)
se upari do suva i ostatak rastvori u 2,0 ml smeše jednakih Balon i ostatak na filtar papiru ispiraju se vodom R, pet puta
zapremina hloroforma R i metanola R. sa po 20 ml, i tečnost se odbaci. Balon i filtar papir se suše
20 min na 105 ºC. Filtar papir se prenese u balon, doda se
Ispitivani rastvor (b). Drogi, prethodno obrađenoj hlorofor- 50 ml hloroforma R. Uroni se u vodeno kupatilo i kuva 5
mom u postupku pripreme ispitivanog rastvora (a), doda se min, uz povratni hladnjak. Još topao hloroformski ekstrakt
30 ml 0,5 M sumporne kiseline i zagreva se uz povratni filtrira se u čašu, kroz filtar papir prečnika 9 cm. Na isti na-
hladnjak 1 h. Ostavi se da se ohladi i izmućka dva puta sa čin ekstrakcija se ponovi još dva puta, koristeći po 25 ml
po 20 ml hloroforma R. Sjedinjeni hloroformski ekstrakti se hloroforma R. Svaki put se topao hloroformski ekstrakt fil-
suše preko natrijum-sulfata, bezvodnog R, filtriraju i upare trira kroz isti filtar papir. Ovaj filtar papir se prenese u ba-
do suva. Ostatak se rastvori u 2,0 ml smeše jednakih zapre- lon i ponovo, na isti način, ekstrahuje sa 25 ml hloroforma
mina hloroforma R i metanola R. R, filtrira još topao rastvor kroz novi filtar papir, prečnika 9
Poredbeni rastvor. Rastvori se 10 mg gliciretinske kiseline cm. Sjedinjeni hloroformski ekstrakti se upare do suva u
R u 2,0 ml smeše jednakih zapremina hloroforma R i meta- tikvici po Erlenmeyeru od 50 ml. Ostatak se kvantitativno
nola R. preuzme smešom jednakih zapremina hloroforma R i meta-
nola R pa se prenese u odmernu tikvicu od 10 ml. Čaša se
Na ploču se nanese odvojeno, u obliku traka 20 mm × 3 dva puta ispere hloroformom R, korišćenjem po 10 ml
mm, po 10 l ispitivanog rastvora (a) i 10 l ispitivanog rastvarača, a zatim se rastvarač otpari do zapremine od 2 ml.
rastvora (b) i 20 l poredbenog rastvora. Mobilna faza se Ovaj rastvor se prenese u odmernu tikvicu i dopuni do 10,0
pripremi na sledeći način: izmeša se etanol R - amonijak ml smešom jednakih zapremina hloroforma R i metanola R.
(17 g/l NH3) - etilacetat R - (13:27:60 V/V/V), ostavi da
Poredbeni rastvor. U balon od 100 ml prenese se 50,0 mg
stoji 5 min, odvoje se slojevi i koristi gornji sloj, čak iako je
glicirizinske kiseline HRS. Doda se 25 ml 1 M hlorovodoni-
zamućen. Hromatogram se razvija u dužini od 15 cm. Suši
čne kiseline i 2,5 ml dioksana R. Balon se uroni u vodeno
se na vazduhu 5 min i posmatra pod UV svetlošću na 254
kupatilo i 2 h zagreva uz povratni hladnjak. Nastavi se
nm. Na hromatogramu ispitivanog rastvora (b) uočava se
postupak kao što je to opisano za ispitivani rastvor. Dobi-
zona Rf vrednosti od 0,1 koja odgovara zoni dobijenoj na
jeni hloroformsko-metanolni rastvor koristi se kao pored-
hromatogramu poredbenog rastvora (β-gliciretinska kise-
beni rastvor.
lina); ova zona nije prisutna na hromatogramu ispitivanog
rastvora (a). Isprska se hromatogram anisaldehidom, Na ploču se kvantitativno nanese odvojeno, u obliku traka
rastvorom R, korišćenjem 10 ml za ploču veličine 200 mm 20 mm × 3 mm, dva puta po 60 l ispitivanog rastvora i dva
× 200 mm i zagreva 10 min na 100 ºC do 105 ºC. Posmatra puta po 60 l poredbenog rastvora, vodeći računa da jedna
se na dnevnoj svetlosti. Zone koje odgovaraju -gliciretin- strana ploče ostane prazna. Mobilna faza se pripremi na sle-
skoj kiselini su ljubičastoplave. Na hromatogramima deći način: izmešaju se etanol R - amonijak (17 g/l NH3) -
ispitivanog rastvora (a) i ispitivanog rastvora (b), zone Rf etilacetat R - (13:27:60 V/V/V), smeša se ostavi da stoji 5
vrednosti od oko 0,6, vidljive na dnevnoj svetlosti i pre min, odvoje se slojevi i koristi gornji sloj, čak i ako je
prskanja, sada postaju narandžastožute. Takođe, postaje zamućen. Hromatogram se razvija u dužini od 15 cm,
vidljivo i nekoliko ljubičastoplavih zona. Na hromatogramu sukcesivno, dva puta. Posle svakog razvijanja hromatogram
ispitivanog rastvora (b), zona koja odgovara -gliciretinskoj se osuši na vazduhu. Posmatra se pod UV svetlošću na 254
kiselini je po veličini bar jednaka zoni na hromatogramu nm pa se na hromatogramima ispitivanog rastvora i
poredbenog rastvora. poredbenog rastvora uokvire zone koje odgovaraju -
gliciretinskoj kiselini. Pažljivim struganjem skine se sloj
Vodeni ekstrakt. Maceruje se 2,5 g sprašene droge (180) u
adsorbensa iz svake obeležene zone i zasebno se prenese u
50 ml vode R tokom 2 h, uz povremeno mućkanje. Filtrira
zatvorene tikvice po Erlenmeyeru od 25 ml. U svaku tik-
se, 10 ml filtrata upari se do suva na vodenom kupatilu i
vicu po Erlenmeyeru doda se po 5,0 ml etanola R i mućka
ostatak suši u sušnici na 100 ºC do 105 ºC. Masa ostatka
15 min. Svaki rastvor se filtrira kroz mali filtar od
nije manja od 0,1 g (20 %).
sinterovanog stakla (16) u odmernu tikvicu od 10 ml. Ispere
Sulfatni ostatak (2.4.14): Najviše 10 %, određeno za 1,000 se ostatak na filtar papiru i dopuni etanolom R do 10,0 ml.
g sprašene droge.
Slepa proba. Na onom delu ploče koji je ostao prazan oz-
Pepeo nerastvorljiv u hlorovodoničnoj kiselini (2.8.1). nači se oblast koja po položaju i veličini odgovara označe-
Najviše 2 %. nim površinama -gliciretinske kiseline. Sastruže se sloj
adsorbensa i ponovi prethodni postupak.
ODREĐIVANJE Izmeri se apsorbancija (2.2.25) rastvora na 250 nm, korišće-

njem slepe probe kao rastvora za kompenzaciju.
Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27), na Izračuna se sadržaj glicirizinske kiseline, u %, iz izraza:
A1  m2
Ispitivani rastvor. U balonu od 100 ml izmeša se 1,00 g C
sprašene droge (180), 25 ml 1 M hlorovodonične kiseline i A2  m1
2,5 ml dioksana R. Balon se uroni u vodeno kupatilo i za-
greva 2 h, uz povratni hladnjak. Ostavi se da se ohladi i fil- A1 = apsorbancija ispitivanog rastvora,
trira kroz grub filtar papira, prečnika 9 cm. Filtrat se odbaci. A2 = apsorbancija poredbenog rastvora,

GUAR GALACTOMANNANUM
C = deklarisani sadržaj, u %, glicirizinske kiseline HRS, ponovo upari do suva pod sniženim pritiskom. Provid-
nom filmu, bez mirisa na sirćetnu kiselinu, doda se 0,1
m1 = masa ispitivane droge u g, ml vode R i 1 ml metanola R. Centrifugira se do odvaja-
m2 = masa glicirizinske kiseline HRS u g. nja amorfnog precipitata. Ukoliko je potrebno, superna-
tant se dopuni do 1 ml metanolom R.
Poredbeni rastvor: Rastvori se 10 mg galaktoze R i 10
ČUVANJE mg manoze R u 2 ml vode R pa se dopuni do 10 ml
metanolom R.
svetlosti. Na ploču se nanese odvojeno, u obliku traka 20 mm × 3
dužini od 15 cm uz mobilnu fazu: voda R - acetonitril R
(15:85 V/V). Prska se aminohipurnom kiselinom,
reagensom R i zagreva 5 min na 120 ºC. Hromatogram
poredbenog rastvora, na donjem delu pokazuje dobro
1997:0908 (98*) razdvojene, smeđe zone (galaktoza i manoza, redosle-
dom rastućih Rf vrednosti). Na hromatogramu ispitiva-
GUAR GALACTOMANNANUM nog rastvora uočavaju se dve zone koje odgovaraju
galaktozi i manozi.
Guar guma
ISPITIVANJA
Rastvor S. Navlaži se 1,0 g uzorka sa 2 ml 2-propanola R.

DEFINICIJA
Dok se rastrljava, dopuni se vodom R do 100 g i meša se
sve dok supstanca nije uniformno dispergovana. Ostavi se
Dobija se od semena Cyamopsis tetragonolobus (L.) Taub., da stoji najmanje 1 h. Ukoliko je vrednost prividnog
usitnjavanjem endosperma i delimičnom hidrolizom. Gla- viskoziteta ispod 200 mPa·s, koristi se 3,0 g supstance ume-
vni sastojci su polisaharidi D-galaktoze i D-manoze u sto 1,0 g.
molekulskom odnosu od 1:1,4 do 1:2. Molekuli se sastoje
od lineranog glavnog lanca -(14)-glikozidno vezanih pH (2.2.3). pH vrednost rastvora S je 5,5 do 7,5.
manopiranoza i pojedinačnih -(16)-glikozidno vezanih
galaktopiranoza. Prividni viskozitet. Ona količina droge koja odgovara koli-
čini od 2,00 g osušene droge navlaži se sa 2,5 ml 2-propa-
nola R. Dok se rastrljava, dopuni se vodom R do 100 g. Po-
OSOBINE sle 1 h odredi se viskozitet (2.2.10), korišćenjem rotacionog
viskozimetra na 20 ºC i pri brzini smicanja od 100 s-1. Privi-
Žućkastobeo prašak, rastvorljiv u hladnoj i vrućoj vodi, dni viskozitet nije manji od 75 % i nije veći od 140 %
praktično nerastvorljiv u organskim rastvaračima. vrednosti označene na signaturi.
Nerastvorljive materije. U tikvici od 250 ml disperguje se
1,50 g ispitivane droge u smeši 1,6 ml sumporne kiseline R
IDENTIFIKACIJA i 150 ml vode R, uz mešanje, pa se odmeri. Tikvica se uroni
u vodeno kupatilo i zagreva 6 h uz povratni hladnjak. Do-
A. Pomeša se 5 g rastvora S (videti Ispitivanja) i 0,5 ml puni se do početne mase. Topao rastvor se filtrira kroz
rastvora 10 g/l natrijum-tetraborata R. Gel se brzo for- prethodno odmeren filtar od sinterovanog stakla. Ostatak se
mira. ispira vrućom vodom R i suši na 100 ºC do 105 ºC. Masa
ostatka je najviše 105 mg (7,0 %).
B. Zagreva se 20 g rastvora S (videti Ispitivanja) 10 min u
vodenom kupatilu. Posle hlađenja, vodom R se dopuni Proteini. Najviše 5,0 %. Odredi se količina azota kuvanjem
do prvobitne mase. Ovaj rastvor ne gelira. u sumpornoj kiselini (2.5.9), korišćenjem 0,400 g ispitivane
droge. Rezultati se pomnože sa 6,25.
sloju (2.2.27), na silikagelu G R kao adsorbensu. Tragakanta, sterkulija guma, geloza, alginati i karagi-
nani. Maloj količini ispitivane droge doda se 0,2 ml sveže
Ispitivani rastvor. Prenese se 10 mg ispitivane droge u pripremljenog rutenijumcrvenog, rastvora R. Posmatra se
epruvetu za centrifugiranje, debelih zidova, doda se 2 pod mikroskopom; nema struktura koje su obojene crveno.
ml rastvora 230 g/l trifluorosirćetne kiseline R, snažno
promućka da bi se formirani gel rastvorio, epruveta zat- Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 15,0 %, određeno za
vori i zagreva 1 h na 120 ºC. Hidrolizat se centrifugira i 1,000 g sušenjem u sušnici 5 h na 100 ºC do 105 ºC.
bistri supernatant pažljivo prenese u tikvicu od 50 ml.
Ukupni pepeo (2.4.16). Najviše 1,8 %, određen za 1,00 g
Doda se 10 ml vode R i rastvor upari do suva pod sniže- posle kvašenja sa 10 ml vode R.
nim pritiskom. Suvi ostatak se rastvori u 10 ml vode R i

GUAR GALACTOMANNANUM
Mikrobiološka čistoća. Ukupan broj živih aerobnih OZNAČAVANJE

zama po gramu, određeno brojanjem na ploči. Odgovara Na signaruri je navedeno:
zahtevima testa na Escherichia coli i na Salmonella (2.6.13).
' vrednost prividnog viskoziteta u mPa·s, određena za
rastvor 20 g/l.
ČUVANJE

HAMAMELIDIS FOLIUM
H
vima; delovi prstenasto ili spiralno zadebljanih traheja;
1997:0909
prizme kalcijum-oksalata.
HAMAMELIDIS FOLIUM C. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27), na

List hamamelisa Ispitivani rastvor: Odmeri se 1,0 g sprašene droge (355),

doda se 10 ml alkohola (60 % V/V) R, mućka 15 min i
filtrira.
Poredbeni rastvor (a): Rastvori se 30 mg taninske kise-
DEFINICIJA line R u 5 ml alkohola (60 % V/V) R.
Drogu čini osušen list hamamelisa, Hamamelis virginiana Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 5 mg galne kiseline R
L. Sadrži najmanje 7,0 % tanina, izračunato u odnosu na u 5 ml alkohola (60 % V/V) R.
osušenu drogu.
u dužini od 10 cm uz mobilnu fazu: voda R - mravlja
OSOBINE
kiselina, bezvodna R - etilformijat R (10:10:80 V/V/V).
Posle razvijanja hromatogram se suši 10 min na 100 ºC
List hamamelisa je dug od 5 cm do 12 cm i širok od 3 cm
do 105 ºC i ohladi. Isprska se gvožđe(III)-hloridom,
do 8 cm. Široko je jajast do objajast. Pri osnovi je zaobljen i
rastvorom R2 sve do pojave plavozelenih zona (fenolna
asimetričan, a vrh mu je zašiljen, retko zatupast.
jedinjenja). Na donjoj trećini hromatograma ispitivanog
Makroskopske i mikroskopske osobine opisane su u rastvora, uočava se glavna mrlja, koja po položaju
Identifikaciji A i B. odgovara glavnoj zoni na hromatogramu poredbenog
rastvora (a). Takođe, na gornjem delu hromatograma
ispitivanog rastvora može se uočiti uska zona, koja po
IDENTIFIKACIJA položaju odgovara glavnoj zoni na hromatogramu
poredbenog rastvora (b). Na sredini hromatograma
A. List je zelen ili zelenkastosmeđ, često izlomljen, povi- ispitivanog rastvora uočava se još nekoliko slabo
jen i sabijen u više ili manje kompaktnu masu. Obod li- obojenih zona.
sta je talasast ili nazubljen. Nervatura je perasta i jako
izražena na naličju lista. Obično četiri do šest pari boč-
nih nerava polazi sa glavnog nerva pod oštrim uglom, ISPITIVANJA
blago se savija prema obodu lista, a manji nervi su
postavljeni pod pravim uglom u odnosu na njih. Strane primese (2.8.2). Najviše 7 % stabljika i najviše 2 %
B. Usitni se do praška (355). Prašak je smeđezelen. Ispituje ostalih primesa, određeno za 50 g droge.
se pod mikroskopom korišćenjem hloralhidrata, ras- Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 10,0 %, određeno za
tvora R. Dijagnostičke osobine praška su: delovi epider- 2,000 g sprašene droge (355) sušenjem u sušnici 4 h na 100
misa lica talasastih antiklinalnih zidova; epidermis nali- ºC do 105 ºC.
čja sa stomama od kojih su neke paracitne (2.8.3), a os-
tale su atipične; zvezdaste nežlezdane dlake, cele ili Ukupni pepeo (2.4.16). Najviše 7,0 %.
izlomljene, koje imaju od četiri do dvanaest jednoćelij-
skih, izduženih, koničnih i uvijenih krakova međusobno Pepeo nerastvorljiv u hlorovodoničnoj kiselini (2.8.1).
spojenih osnova, obično do 250 m dugih, zadebljanih Najviše 2,0 %.
zidova i jasno vidljivog lumena, smeđe obojenog sadr-
žaja; vlakna zadebljanih zidova, odrvenela, pojedinačna
ili u grupama i okružena ćelijama sa prizmatičnim ODREĐIVANJE
kristalima kalcijum-oksalata; male cilindrične ćelije
palisadnog parenhima; ćelije sunđerastog parenhima Svi postupci ekstracije i razblaživanja izvode se, što je više
nepravilnog oblika; sklereidi često prošireni na jednom moguće, zaštićeno od svetlosti. U čitavom postupku koristi
ili oba kraja, dugi od 150 m do 180 m, celi ili u delo- se voda, bez prisustva ugljen-dioksida R.

HARPAGOPHYTI RADIX
Odmeri se 0,750 g sprašene droge (180), prenese u tikvicu OSOBINE

pa se nalije 150 ml vode. Zagreje se do ključanja i ostavi 30
min u vodenom kupatilu. Ohladi se protočnom vodom, Koren je sivkastosmeđe do smeđe boje i gorkog je ukusa.
smeša se prenese u odmernu tikvicu i dopuni do 250,0 ml
vodom. Ostavi se da se čestice slegnu i tečnost se filtrira Makroskopske i mikroskopske osobine opisane su u
kroz filtar papir, prečnika 12 cm. Prvih 50 ml filtrata se Identifikaciji A i B.
odbaci.
Ukupni polifenoli. Odmeri se 5,0 ml filtrata i dopuni do
25,0 ml vodom. Pomeša se 5,0 ml ovog rastvora sa 2,0 ml IDENTIFIKACIJA
fosforvolframove kiseline, rastvora R i dopuni do 50,0 ml
natrijum-karbonatom, rastvorom R. Tačno 3 min po doda- A. Sastoji se od debelih, lepezastih ili okruglih kriški,
tku poslednjeg reagensa meri se apsorbancija (2.2.25) na odnosno od grubo usitnjenih diskova. Tamnija spoljna
715 nm (A1), koristeći vodu kao rastvor za kompenzaciju. površina je isprugana uzdužnim naborima. Svetlog je
preseka, sa uočljivom tamnom zonom kambijuma i
Polifenoli koji nisu adsorbovani kožnim prahom. Odmeri se snopićima ksilema, poređanim u radijalne nizove. Cen-
20,0 ml filtrata, doda se 0,20 g kožnog praha HRS i 60 min
tralni cilindar ima fine koncentrične nabore. Pod lupom
snažno mućka. Filtrira se. Odmeri se 5,0 ml filtrata i dopuni
se na površini preseka vide žuta do mrkocrvena zrna.
do 25,0 ml vodom. Pomeša se 5,0 ml ovog rastvora sa 2,0
ml fosforvolframove kiseline, rastvora R i dopuni do 50,0 B. Usitni se do praška (355). Prašak je smeđežut. Ispituje
ml natrijum-karbonatom, rastvorom R. Tačno 3 min po se pod mikroskopom korišćenjem hloralhidrata, ras-
dodatku poslednjeg reagensa meri se apsorbancija (2.2.25) tvora R. Dijagnostičke osobine praška su: slojevi plute
na 715 nm (A2), koristeći vodu kao rastvor za kompenza- od žućkastosmeđih ćelija tankih zidova; delovi paren-
ciju. hima kore od velikih ćelija, tankih zidova, koje ponekad
sadrže crvenkastosmeđe zrnaste inkluzije i pojedinačne
Standard. Rastvori se 50,0 ml pirogalola R u vodi i dopuni žućkaste kapljice; delovi mrežasto zadebljanih traheja i
do 100,0 ml istim rastvaračem. Odmeri se 5 ml rastvora i
traheida povezanih sa lignificiranim parenhimom
dopuni do 100,0 ml vodom. 5,0 ml ovog rastvora se pomeša centralnog cilindra; mali igličasti kristali kalcijum-
sa 2,0 ml fosforvolframove kiseline, rastvora R i dopuni do
oksalata u parenhimu. Prašak može da sadrži i četvoro-
50,0 ml natrijum-karbonatom, rastvorom R. Tačno 3 min
ugaone ili poligonalne jamičave sklereide sa tamnim
po dodatku poslednjeg reagensa, a u intervalu od 15 min od
crvenomrkim sadržajem. Sa rastvorom floroglucinola u
rastvaranja pirogalola R, meri se apsorbancija (2.2.25) na hlorovodoničnoj kiselini, parenhim se boji zeleno.
715 nm (A3), koristeći vodu kao rastvor za kompenzaciju.
Izračuna se sadržaj tanina, u %, iz izraza: pogodnom silikagelu kao adsorbensu.
13,12( A1  A2 ) Ispitivani rastvor. Odmeri se 1,0 g sprašene droge (355),
A3  m prelije sa 10 ml metanola R i zagreva na vodenom kupa-
tilu 10 min na 60 ºC. Filtrira se i filtrat se upari pod
m = masa droge u g. sniženim pritiskom, na temperaturi koja nije viša do 40
ºC, do zapremine od 2 ml.
ČUVANJE
Poredbeni rastvor. Rastvori se 1 mg harpagozida R u 1
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od ml metanola R.
svetlosti.
Na ploču se nanese odvojeno, u obliku traka, po 20 μl
1997:1095 cm uz mobilnu fazu: voda R - metanol R - etilacetat R
(8:15:77 V/V/V). Osuši se u struji toplog vazduha i
posmatra pod UV svetlošću na 254 nm. Na sredini oba
HARPAGOPHYTI RADIX hromatograma poredbenog rastvora i ispitivanog ras-
tvora uočava se zona koja gasi fluorescenciju, a koja
odgovara harpagozidu. Na hromatogramu ispitivanog
Koren đavolje kandže rastvora uočavaju se druge jasno izražene zone, uglav-
nom iznad zone harpagozida. Hromatogram se isprska
rastvorom 10 g/l floroglucinola R u alkoholu R, a zatim
DEFINICIJA hlorovodoničnom kiselinom R. Zatim se suši od 5 min
do 10 min na 80 ºC. Na hromatogramu ispitivanog i
Drogu čine usitnjeni i osušeni, gomoljasti bočni korenovi poredbenog rastvora zona harpagozida je zelena. Na
đavolje kandže, Harpagophytum procumbens D.C. Sadrži hromatogramu ispitivanog rastvora uočava se i nekoliko
najmanje 1,2 % harpagozida (C24H30O11, Mr 494,5), izraču- žutih do smeđih zona ispod i iznad zone harpagozida.
nato u odnosu na osušenu drogu.

HYOSCYAMI FOLIUM
ISPITIVANJA m1 = masa droge u g,
Skrob. Sprašena droga se posmatra pod mikroskopom m2 = masa metilcinamata R u g na 100,0 ml rastvora
korišćenjem vode R. Doda se jod, rastvor R1. Ne razvija se internog standarda,
plava boja. F1 = površina pika harpagozida na hromatogramu ispiti-
Strane primese (2.8.2). Odgovara zahtevu ispitivanja za vanog rastvora,
strane primese. F2 = površina pika metilcinamata na hromatogramu ispiti-
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 12,0 %, određeno za vanog rastvora.
1,000 g sprašene droge (355) sušenjem u sušnici na 100 ºC
do 105 ºC.
ČUVANJE
svetlosti.
ODREĐIVANJE
Izvodi se tečnom hromatografijom (2.2.29), korišćenjem

metilcinamata R kao internog standarda.
1997:0225
Rastvor internog standarda. Rastvori se 0,130 g metilcina-
mata R u 50 ml metanola R i dopuni do 100,0 ml istim
rastvaračem. HYOSCYAMI FOLIUM
Ispitivani rastvor. Na 0,500 g sprašene droge (355) doda se
50 ml metanola R. Mućka se 1 h i filtrira. Filtar sa ostatkom List bunike
prenese se u tikvicu od 100 ml, doda 50 ml metanola R i
zagreva 1 h, uz povratni hladnjak. Ostavi se da se ohladi i
filtrira. Isperu se tikvica i filtar papir dva puta sa po 5 ml
metanola R. Filtrat se sjedini sa tečnošću posle ispiranja, DEFINICIJA
upari do suva pod sniženim pritiskom na temperaturi do 40
ºC. Suvi ostatak se rastvori tri puta sa po 5 ml metanola R i Drogu čini osušen list, list i vršni deo sa cvetovima, pone-
svaki put rastvor filtrira u odmernu tikvicu od 25 ml. Filtar kad i sa plodovima bunike, Hyoscyamus niger L. Sadrži
papir se ispira metanolom R sve dok se ne dopuni do 25,0 najmanje 0,05 % ukupnih alkaloida, izrženo kao hioscija-
ml. U 10,0 ml ovog rastvora doda se 1 ml rastvora internog min (C17H23NO3; Mr 289,4), izračunato u odnosu na drogu
standarda i dopuni do 25,0 ml metanolom R. sušenu na 100 ºC do 105 ºC. Glavni alkaloid je hioscijamin,
a udeo hioscina (skopolamina) je promenljiv.
Poredbeni rastvor. Dopuni se 0,5 ml poredbenog rastvora,
opisanog u ispitivanju za Identifikaciju C, do 2,0 ml meta-
nolom R.
OSOBINE
List bunike ima blag miris koji draži na mučninu i povraća-
- kolone od nerđajućeg čelika, dužine 0,10 m i unutraš- nje.
njeg prečnika od 4 mm, napunjene silikagelom za hro-
matografiju, oktadecilsilil R (5 μm), Makroskopske i mikroskopske osobine opisane su u
- mobilne faze: smeša jednakih zapremina metanola R i
vode R, protoka 1,5 ml/ min,
IDENTIFIKACIJA
- detektora, spektrofotometra, podešenog na 278 nm,
- injektora od 10 μl. A. List je žutozelen do smeđezelen, krt i često izlomljen.
Osnova liske je srcasta kod sedećih listova, a klinasta
Injektuje se ispitivani rastvor. Osetljivost detektora se po- kod listova sa peteljkom; vrh je zašiljen, a obod lista
desi tako da visina pika metilcinamata bude veća od 50 % nepravilno nazubljen. Listovi su gusto dlakavi i lepljivi
ukupne skale. sa obe strane. Glavni nerv je jako istaknut i zajedno sa
bočnim nervima izdiže se pod širokim uglom; nervi se
Odredi se retenciono vreme harpagozida korišćenjem 10 μl
završavaju u vrhovima lisnih režnjeva. Stabljika je šup-
poredbenog rastvora, hromatografisanog pod istim uslo-
lja i valjkasta. Cvasti su kompaktne i gusto dlakave,
vima kao i ispitivani rastvor.
cvetovi su zbijeni i nalaze se u pazuhu velikih brakteja;
Izračuna se sadržaj harpagozida, u %, iz izraza: imaju široko zvonastu, sraslu čašicu sa pet trouglasto
zaobljenih zubaca; kratka levkasta krunica je
m 2  F1  7,622 petorežnjevita, žućkasta je sa smeđim nervima. Plod je
F2  m1 čaura sa poklopcem; kada je zrela, duga je oko 1,5 cm,

HYOSCYAMI FOLIUM
srasla sa spoljnom čašicom i sadrži brojna smeđezelena hioscijamin-sulfata i 4,2 ml rastvora hioscin-hidrobromida i
semena, talasasto i mrežasto naborane semenjače. dopuni do 10,0 ml metanolom R.
B. Usitni se do praška (355). Prašak je sivozelen. Ispituje Na ploču se nanese odvojeno, u obliku traka 20 mm × 3
se pod mikroskopom korišćenjem hloralhidrata, ras- mm, na međusobnom rastojanju od 1 cm, po 10 l i 20 l
tvora R. Dijagnostičke osobine praška su: delovi liske svakog rastvora. Hromatogram se razvija u dužini od 10 cm
sa epidermalnim ćelijama talasastih antiklinalnih zidova uz mobilnu fazu: amonijak, koncentrovani R - voda R - ace-
i glatke kutikule; anizocitne i anomocitne stome (2.8.3) ton R (3:7:90 V/V/V). Suši se 15 min na 100 ºC do 105 ºC i
brojnije su na epidermisu naličja; višećelijske uniserija-ostavi da se ohladi. Isprska se kalijum-jodbizmutatom,
tne nežlezdane dlake i žlezdane dlake tankih glatkih zi- rastvorom R2, koristeći 10 ml za ploču veličine 200 mm ×
dova; žlezdane dlake sa dugačkom višećelijskom drš- 200 mm, sve dok se ne pojave narandžaste i smeđe zone na
kom ili kratkom jednoćelijskom drškom, imaju žutoj pozadini. Zone na hromatogramu ispitivanog rastvora
dvoćelijsku ili višećelijsku toljagastu glavu (clavate); slične su po položaju i boji zonama na hromatogramu
dorziventralni mezofil je od jednog sloja palisadnih će- poredbenog rastvora (hioscijamin na donjoj trećini, a hiosin
lija i ćelija sunđerastog parenhima sa pojedinačnim ili na gornjoj trećini hromatograma). Zone na hromatogramu
udvojenim prizmatičnim kristalima kalcijum-oksalata; ispitivanog rastvora su najmanje bar iste veličine kao i zone
prstenasto i spiralno zadebljane traheje. Sprašena droga na hromatogramu koji je dobijen sa istom zapremine pored-
može još da sadrži i: vlakna i mrežasto zadebljane tra- benog rastvora. Mrlje slabijeg intenziteta mogu se pojaviti,
heje iz stabla; loptasta polenova zrna prečnika do 60 m naročito na sredini hromatograma dobijenom sa 20 l ispiti-
sa tri germinalne pore, tri brazde i skoro glatkom egzi- vanog rastvora, odnosno neposredno iznad startne linije na
nom; delove krunice sa papiloznim epidermisom; de- hromatogramu dobijenom sa 10 l ispitivanog rastvora.
love semena sa žutosmeđim, talasastim sklereidima Zatim se hromatogram isprska natrijum-nitritom, rastvorom
debelih zidova iz semenjače; povremeno se pojavljuju R sve dok sloj ne postane providan. Posmatra se posle 15
druze i mikrosferoidni kristali kalcijum-oksalata. min. Na hromatogramu ispitivanog rastvora i hromato-
gramu poredbenog rastvora, zone koje odgovaraju hioscija-
C. Posmatra se hromatogram dobijen u ispitivanju za minu menjaju boju i iz smeđe prelaze u crvenosmeđu, ali ne
hromatografiju. Glavne zone na hromatogramu ispitiva- u sivoplavu (atropin). Sporedne zone više nisu uočljive.
nog rastvora slične su po položaju, veličini i boji glav-
nim zonama na hromatogramu koi je dobijen sa istom Strane primese (2.8.2). Najviše 2,5 % stabljika prečnika
zapreminom poredbenog rastvora. većeg od 7 mm.
D. Odmeri se 1 g sprašene droge (180) i mućka 2 min sa 10 Ukupni pepeo (2.4.16). Najviše 30,0 %.
ml 0,05 M sumporne kiseline. Filtrira se, pa se filtratu
doda 1 ml amonijaka, koncentrovanog R i 5 ml vode R. Pepeo nerastvorljiv u hlorovodoničnoj kiselini (2.8.1).
Oprezno se izmućka sa 15 ml etra, bez prisustva perok- Najviše 12,0 %.
sida R, da ne dođe do formiranja emulzije. Odvoji se
etarski sloj i suši preko natrijum-sulfata, bezvodnog R. ODREĐIVANJE
Filtrira se u porcelansku posudu i otpari etar. Doda se
0,5 ml azotne kiseline R i upari do suva na vodenom Uzme se oko 100 g droge i usitni do praška (180). Prašak se
kupatilu. Ostatak se rastvori u 10 ml acetona R i doda se koristi za određivanje gubitka sušenjem i ukupne količine
kap rastvora 30 g/l kalijum-hidroksida R u alkoholu R. alkaloida.
Razvija se tamnoljubičasta boja.
a) Gubitak sušenjem (2.2.32) odredi se korišćenjem 2,000
g sprašene droge, sušenjem u sušnici na 100 ºC do 105 ºC.
ISPITIVANJA
b) Nakvasi se 40,0 g sprašene droge smešom 8 ml amoni-
jaka R, 10 ml alkohola R i 30 ml etra, bez prisustva perok-
Hromatografija. Ispituje se hromatografijom na tankom sida R i dobro promeša. Ova smesa se prenese u odgovara-
sloju (2.2.27), na silikagelu G R kao adsorbensu. jući perkolator, uz dodavanje smeše rastvarača, ako je
Ispitivani rastvor: Odmeri se 2,0 g sprašene droge (180), potrebno. Ostavi se da se maceruje 4 h i posle toga se
doda 20 ml 0,05 M sumporne kiseline, mućka 15 min i fil- perkoluje smešom 1 zapremine hloroforma R i 3 zapremine
trira. Filtar papir se ispira 0,05 M sumpornom kiselinom dok etra, bez prisustva peroksida R. Perkolacija se vrši sve do
se ne dobije 25 ml filtrata. Filtratu se doda 1 ml amonijaka, potpune ekstakcije alkaloida. Da bi se potvrdilo odsustvo
koncentrovanog R i izmućka dva puta sa po 10 ml etra, bez alkaloida, nekoliko ml perkolata se upari do suva, ostatak se
prisustva peroksida R. Slojevi se razdvoje, centrifugiranjem rastvori u 0,25 M sumpornoj kiselini i doda kalijum-
ako je neophodno. Spojeni etarski ekstrakti se suše preko tetrajodmerkurat(II), rastvor R. Uparavanjem na vodenom
natrijum-sulfata, bezvodnog R. Filtrira se i upari na vode- kupatilu perkolat se koncentriše do 50 ml, prenese u levak
nom kupatilu do suva. Ostatak se rastvori u 0,5 ml meta- za odvajanje i ispira etrom, bez prisustva peroksida R. Doda
nola R. se najmanje 2,1 puta veća zapremina etra u odnosu na
zapreminu perkolata, da bi se formirala tečnost čija je gus-
Poredbeni rastvor: Rastvori se 50 mg hioscijamin-sulfata R tina značajno manja od gustine vode. Ovaj rastvor se paž-
u 9 ml metanola R. Rastvori se 15 mg hioscin-hidrobro- ljivo izmućka tri puta sa po 20 ml 0,25 M sumporne kiseline,
mida u 10 ml metanola R. Pomeša se 3,8 ml rastvora slojevi kiseline se odvoje (koristi se centrifuga ako je
neophodno) i prenesu u drugi levak za odvajanje. Kiseli

HYOSCYMI PULVIS NORMATUS
rastvor se dovede do bazne reakcije pomoću amonijaka R i OSOBINE

izmućka tri puta sa po 30 ml hloroforma R. Hloroformski
rastvori se sjedine, doda se 4 g natrijum-sulfata, bezvodnog Ima osobine sprašene droge opisane u monografiji
R i ostave da stoje 30 min uz povremeno mućkanje. Zatim Hyoscyami folium (225).
se hloroform dekantuje, a natrijum-sulfat ispira tri puta sa
po 10 ml hloroforma R. Hloroformski ekstrakti se sjedine i
na vodenom kupatilu upare do suva. Ostatak se suši u suš- IDENTIFIKACIJA
nici 15 min na 100 ºC do 105 ºC. Suvi ostatak se rastvori u
nekoliko mililitara hloroforma R, doda se 20,0 ml 0,01 M Odgovara zahtevima ispitivanja za Identifikaciju B, C i D iz
sumporne kiseline, zatim se hloroform potpuno otpari monografije Hyoscyami folium (225). Posmatranjem u
zagrevanjem na vodenom kupatilu. Titrira se višak kiseline glicerolu (85 % V/V) R može se videti da sadrži kristale lak-
0,02 M natrijum-hidroksidom uz indikator metilcrveno, me- toze.
šani rastvor R.
Izračuna se sadržaj ukupnih alkaloida, u %, izraženo kao ISPITIVANJA
57,88(20  n) Odgovara zahtevima ispitivanja za hromatografiju, ukupni

pepeo, pepeo nerastvorljiv u hlorovodoničnoj kiselini, koji
(100  d )m
su dati za drogu u monografiji Hyoscyami folium (225) i
sledećem dodatnom ispitivanju:
n = zapremina 0,02 M natrijum-hidroksida u ml,
1,000 g droge, sušenjem u sušnici na 100 ºC do 105 ºC.
m = masa droge u g.
ODREĐIVANJE
ČUVANJE
Izvede se Određivanje propisano u monografiji Hyoscyami
Čuva se zaštićeno od svetlosti i vlage. folium (225).
Izračuna se sadržaj ukupnih alkaloida, u %, izraženo kao
1997:0226
57,88(20  n)
HYOSCYMI PULVIS NORMATUS (100  d )m
Prašak bunike, standardizovan
n = zapremina 0,02 M natrijum-hidroksida u ml,
m = masa droge u g.
DEFINICIJA
Sprašeni list bunike (180), standardizovan da sadrži od ČUVANJE

0,05 % do 0,07 % ukupnih alkaloida, izraženo kao hioscija-
min (C17H23NO3; Mr 289,4), izračunato u odnosu na osu- Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru, zaštićeno od
šenu drogu. Ako je potrebno sadržaj alkaloida se podesi svetlosti.
dodatkom sprašene laktoze ili sprašenog lista bunike sa ma-
njim sadržajem alkaloida.

IPECACUANHAE RADIX
I
1997:0093 (99*) ČUVANJE
IPECACUANHAE PULVIS Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru, zaštićeno od

svetlosti.
NORMATUS
Prašak ipekakuane, standardizovan

1997:0094 (98*)
DEFINICIJA IPECACUANHAE RADIX
Sprašeni koren ipekakuane (180), standardizovan da sadrži

od 1,9 % do 2,1 % ukupnih alkaloida, izraženo kao emetin
Koren ipekakuane
(C29 H49 N2 O4; Mr 480,7), izračunato u odnosu na osušenu
drogu. Ako je potrebno, sadržaj alkaloida se podesi dodat-
kom sprašene laktoze ili sprašenog korena ipekakuane sa
manjim sadržajem alkaloida. DEFINICIJA
Drogu čine usitnjeni, osušeni podzemni organi ipekakuane,

OSOBINE Cephaelis ipecacuanha (Brot.) A. Rich (poznate kao Matto
Grosso ipekakuana) i Cephaelis acuminata Karsten (poz-
Ima osobine sprašene droge opisane u monografiji nate kao Kostarika ipekakuana), odnosno mešavina korena
Ipecacuanhae radix (94). obe vrste. Sadrži najmanje 2,0 % ukupnih alkaloida, izra-
ženo kao emetin (C29H49N2O4; Mr 480,7), izračunato u od-
nosu na osušenu drogu. Glavni alkaloidi su emetin i cefelin.
IDENTIFIKACIJA
Odgovara zahtevima ispitivanja za Identifikaciju B, C i D OSOBINE

datim u monografiji Ipecacuanhae radix (94). Posmatra-
njem u glicerolu (85 % V/V) R može se videti da sadrži Koren ipekakuane ima veoma blag miris.
kristale laktoze. Makroskopske i mikroskopske osobine opisane su u
ISPITIVANJA Identifikaciji A i B.
Odgovara zahtevima ispitivanja za strane primese, ukupni

pepeo, pepeo nerastvorljiv u hlorovodoničnoj kiselini, koji IDENTIFIKACIJA
su dati za drogu u monografiji Ipecacuanhae radix (94) i
sledećem dodatnom ispitivanju: A. C. ipecacuanha. Delovi korena su izuvijani,
tamnocrvenosmeđi do tamnosmeđi, retko duži od 15 cm
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 5,0 %, određeno za ili deblji od 6 mm, po površini gusto prstenasto nabo-
1,000 g droge, sušenjem u sušnici na 100 ºC do 105 ºC. rani; prelom je ravan u korinom delu, a cepa se u drvetu.
Na poprečnom preseku vidi se široka sivkasta kora i
uska zona kompaktnog drveta. Rizom je kratak, pove-
ODREĐIVANJE zan sa korenom, valjkast, do 2 mm u prečniku, uzduž
fino naboran, sa srži koja zauzima oko jedne šestine ce-
Izvede se Određivanje propisano u monografiji Ipecacuan- log prečnika.
hae radix (94).
C. acuminata. Koren uglavnom liči na koren C.
1 ml 0,1 M hlorovodonične kiseline odgovara 24,03 mg ipecacuanha, ali se razlikuje u sledećim detaljima: često
ukupnih alkaloida, izračunato kao emetin. je debeo do 9 mm; spolja je sivkastosmeđ ili crvenka-
stosmeđ, sa poprečnim naborima u vidu poluprstenova,

IPECACUANHAE RADIX
širine od 0,5 mm do 1 mm, na međusobnom rastojanju U slučaju C. ipecacuanha jedina razlika je u tome što je
od 1 mm do 3 mm. zona koja odgovara cefelinu na hromatogramu ispitiva-
nog rastvora značajno manja od zone koja odgovara is-
B. Usitni se do praška (355). Prašak je svetlosiv do
toj supstanci na hromatogramu poredbenog rastvora.
žućkastosmeđ. Ispituje se pod mikroskopom korišće-
praška su: parenhimske ćelije, rafidi kalcijum-oksalata ISPITIVANJA
dugi do 80 μm, usnopljeni ili pojedinačni, razbacani po
prašku; delovi traheida i traheja prečnika od 10 m do Strane primese (2.8.2). Odgovara zahtevima ispitivanja za
20 μm, sa opšančenim jamicama; krupnije traheje i strane primese.
sklereidi su iz rizoma. Ispituje se pod mikroskopom ko-
rišćenjem rastvora glicerola (50 % V/V) R. Prašak sa- Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 10,0 %, određeno za
drži parenhimske ćelije sa prostim i složenim skrobnim 1,000 g sprašene droge (180) sušenjem u sušnici na 100 ºC
zrnima od 2 do 8 delova; prosta skrobna zrna su pro- do 105 ºC.
mera do 15 m kod C. ipecacuanha, a do 22 m kod C.
acuminata. Ukupni pepeo (2.4.16). Najviše 6,0 %.
C. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27), na Pepeo nerastvorljiv u hlorovodoničnoj kiselini (2.8.1).
pogodnom silikagelu kao adsorbensu. Najviše 3,0 %.
Ispitivani rastvor. Odmeri se 0,1 g sprašene droge (180)
i prenese u epruvetu, doda se 0,05 ml amonijaka, ODREĐIVANJE
koncentrovanog R, 5 ml etra R i snažno meša staklenim
štapićem. Ostavi se da stoji 30 min i filtrira. U suvu tikvicu po Erlenmeyeru prenese se 7,5 g sprašene
Poredbeni rastvor. Rastvori se 2,5 mg emetin-hidrohlo- droge (180), doda se 100 ml etra R i mućka 5 min. Doda se
rida HRS i 3,0 mg cefelin-hidrohlorida HRS u metanolu 5 ml amonijaka, razblaženog rastvora R1 i mućka 1 h. Za-
R pa se dopuni do 20,0 ml istim rastvaračem. tim se doda 5 ml vode R i snažno promućka. Etarski sloj se
dekantuje i cedi kroz vatu. Dva puta se ispere sadržaj tik-
Na ploču se nanese odvojeno, u obliku traka, po 10 l vice sa po 25 ml etra R i rastvor se procedi kroz istu vatu.
svakog rastvora. Hromatogram se razvija u dužini od 10 Etarski ekstrakti se sjedine i rastvarač otpari destilacijom.
cm uz mobilnu fazu: amonijak, koncentrovani R - meta- Ostatak se rastvori u 2 ml alkohola (90 % V/V) R, otpari se
nol R - etilacetat R - toluen R (2:15:18:65 V/V/V/V). alkohol, a ostatak suši u sušnici 5 min na 100 ºC. Ostatak se
Suši se na vazduhu, isprska rastvorom 5 g/l joda R u rastvori u 5 ml prethodno neutralisanog alkohola (90 %
alkoholu R i zagreva 10 min na 60 ºC. Posmatra se na V/V) R, zagreva na vodenom kupatilu i dopuni sa 15,0 ml
dnevnoj svetlosti. Hromatogrami ispitivanog i poredbe- 0,1 M hlorovodonične kiseline. Višak kiseline se titrira 0,1
nog rastvora na donjem delu sadrže zone žute boje, koja M natrijum-hidroksidom uz 0,5 ml indikatora metilcrveno,
odgovaraju emetinu, a ispod nje svetlosmeđu zonu cefe- mešani rastvor R.
lina. Zatim se hromatogram posmatra pod UV svelošću
na 365 nm. Zone koje odgovaraju emetinu pokazuju 1 ml 0,1 M hlorovodonične kiseline odgovara 24,03 mg
intenzivnu žutu fluorescenciju, a one koje potiču od ukupnih alkaloida, izračunato kao emetin.
cefelina svetloplavu fluorescenciju. Pored toga, na
hromatogramu ispitivanog rastvora uočavaju se i druge
zone slabe fluorescencije. ČUVANJE
U slučaju C. acuminata glavne zone na hromatogramu Čuva se zaštićeno od svetlosti i vlage.
ispitivanog rastvora odgovaraju po položaju, boji i
intenzitetu zonama na hromatogramu poredbenog ras-
tvora.

LACCA
L
1997:1149 Ispitivani rastvor. Zagreva se 0,25 g sprašenog uzorka
(500) sa 2 ml natrijum-hidroksida, rastvora razblaže-
nog R na vodenom kupatilu u toku 5 min. Ohladi se,
LACCA doda 5 ml etilacetata R i polako, uz mešanje staklenim
štapićem, doda 2 ml sirćetne kiseline, razblažene R.
Izmućka se i gornji sloj filtrira kroz natrijum-sulfat,
Šelak bezvodni R.
Poredbeni rastvor. Rastvori se 6,0 mg aleuritinske kise-
DEFINICIJA line R u 1,0 ml metanola R, blago zagrevajući, ako je
potrebno.
Šelak je prečišćena materija dobijena iz smolastog sekreta
ženki insekta Kerria lacca (Kerr) Lindinger (Laccifer lacca Na ploču se nanese odvojeno, u obliku traka, po 10 l
Kerr). Postoje četiri vrste šelaka, u zavisnosti od načina svakog rastvora. Hromatogram se razvija u dužini od 15
obrađivanja sirovog sekreta (mleča): šelak koji sadrži vosak, cm uz mobilnu fazu: sirćetna kiselina R – metanol R –
izbeljeni šelak, šelak bez voska i izbeljeni šelak bez voska. metilenhlorid R – etilacetat R (1:8:32:60 V/V/V/V).
Osuši se na vazduhu, isprska anisaldehidom, rastvorom
Šelak koji sadrži vosak dobija se od sirovog sekreta; pre- R, zagreva od 5 min do 10 min na 100 ºC do 105 ºC i
čišćava se filtriranjem istopljene mase i/ili vrućom posmatra na dnevnoj svetlosti. Na hromatogramu
ekstrakcijom, korišćenjem pogodnog rastvarača. ispitivanog rastvora uočava se nekoliko obojenih zona,
od kojih je jedna po položaju i boji slična zoni na
Izbeljeni šelak dobija se od sirovog sekreta, rastvaranjem u hromatogramu poredbenog rastvora. Iznad ove zone, na
rastvoru pogodne alkalije, obrađivanjem natrijum-hipohlo- hromatogramu ispitivanog rastvora uočava se ružičasta
ritom, taloženjem razblaženom kiselinom i sušenjem. zona, a ispod nje nekoliko ljubičastih zona. Ispod zone
Šelak bez voska dobija se od šelaka koji sadrži vosak ili od koja odgovara aleuritinskoj kiselini uočava se svetlo-
sirovog sekreta, obrađivanjem pogodnim rastvaračem i plava zona (šelolna kiselina), i nekoliko zona iste boje,
uklanjanjem nerastvorenog voska filtriranjem. ali slabijeg intenziteta. Mogu da se uoče i druge bledo-
sive i ljubičaste zone.
Izbeljeni šelak bez voska dobija se od šelaka koji sadrži vo-
sak ili od sirovog sekreta, rastvaranjem u rastvoru pogodne B. Posmatraju se hromatogrami dobijeni u Ispitivanju za
alkalije i obrađivanjem natrijum-hipohloritom; nerastvoreni kolofonijum. Za šelak koji sadrži vosak, na hromato-
vosak uklanja se filtriranjem, a zatim taloži razblaženom gramu ispitivanog rastvora uočava se više ili manje jaka
kiselinom i suši. plavičastosiva zona, odmah iznad zone koja odgovara
timolftaleinu na hromatogramu poredbenog rastvora. Za
šelak bez voska ne uočava se zona neposredno iznad
OSOBINE zone koja odgovara timolftaleinu na hromatogramu
Šelak je u obliku smećkastonarandžastih ili žutih, sjajnih,
providnih, tvrdih ili krtih, više ili manje tankih ljuspica (še-
lak koji sadrži vosak i šelak bez voska) ili u obliku ISPITIVANJA
kremastobelog ili smećkastožutog praška (izbeljeni šelak i
izbeljeni šelak bez voska). Kolofonijum. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju
(2.2.27), kako je propisano u Identifikaciji A, uz sledeće
Šelak je gotovo nerastvorljiv u vodi, delimično rastvorljiv u
modifikacije:
etru. Sa etanolom daje više ili manje opalescentan rastvor
(šelak koji sadrži vosak i izbeljeni šelak) ili bistar rastvor Ispitivani rastvor. Rastvori se 50 mg sprašenog uzorka
(šelak bez voska i izbeljeni šelak bez voska). Posle zagreva- (500), uz zagrevanje, u smeši 0,5 ml metilenhlorida R i 0,5
nja slabo je ili umereno rastvorljiv u alkalnim rastvorima. ml metanola R.
Poredbeni rastvor. Rastvori se 2,0 mg timolftaleina R u 1,0
IDENTIFIKACIJA ml metanola R.
A. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27), na Hromatogram se posmatra pod UV svetlošću na 254 nm.
pogodnom silikagelu sa fluorescentnim indikatorom Na hromatogramu ispitivanog rastvora označi se zona koja
koji ima optimalan intenzitet na 254 nm kao adsorbensu. gasi fluorescenciju slične Rf vrednosti kao zona timolftale-

LIMONIS AETHEROLEUM
ina na hromatogramu poredbenog rastvora koja gasi fluore- najmanje 2,2 % m/m i najviše 4,5 % m/m jedinjenja sa
scenciju. Isprska se anisaldehidom, rastvorom R, zagreva karbonilnom grupom, izračunato kao citral (C10H16O; Mr
od 5 min do 10 min na 100 ºC do 105 ºC i posmatra na 152,2).
dnevnoj svetlosti. Na hromatogramu poredbenog rastvora
glavna zona je obojena crvenkastoljubičasto (timolftalein).
Na hromatogramu ispitivanog rastvora ni jedna od zona OSOBINE
koje gase fluorescenciju, a imaju Rf vrednosti slične zoni
Providna, lako pokretljiva, svetložuta ili zelenožuta tečnost.
timolftaleina na hromatogramu poredbenog rastvora, nije
Na nižim temperaturama može da se zamuti. Rastvara se u
više ili manje jako ljubičasto ili svetlosmeđe obojena
etanolu, etru i glacijalnoj sirćetnoj kiselini.
(kolofonijum). Zanemari se svaka svetloljubičasta zona, na
istoj visini, koja ne gasi fluorescenciju pre prskanja i
zagrevanja.
IDENTIFIKACIJA
Kiselinski broj (2.5.1). Od 65 do 95, izračunato u odnosu
na osušen uzorak. Ispituje se 1,00 g grubo sprašenog uzorka. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27), na
Određuje se potenciometrijskom titracijom (2.2.20). silikagelu GF254 R kao adsorbensu.
Arsen (2.4.2). Prenese se 0,33 g ispitivanog uzorka i 5 ml Ispitivani rastvor. Rastvori se 1 ml ispitivanog uzorka u 1
sumporne kiseline R u tikvicu za razaranje. Pažljivo se doda ml toluena R.
nekoliko mililitara vodonik-peroksida, rastvora koncentro-
vanog R i zagreva da ključa dok se ne dobije bistar, bez- Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 10 mg citroptena R i 50
bojan rastvor. Zagrevanje se nastavi dok se ne uklone voda l citrala R u toluenu R pa se dopuni do 10,0 ml istim
i, koliko je to moguće, sumporna kiselina pa se dopuni rastvaračem.
vodom R do 25 ml. Rastvor odgovara zahtevu limit testa A Poredbeni rastvor (b). Rastvori se 10 mg citroptena R u
za arsen (3 ppm). toluenu R i dopuni do 100,0 ml istim rastvaračem. U 1 ml
Teški metali (2.4.8). 2,0 g odgovara zahtevu limit testa D ovog rastvora doda se 10 l citrala R i dopuni do 100,0 ml
za teške metale (10 ppm). toluenom R.
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 2 % za neizbeljeni še- Na ploču se nanese odvojeno, u obliku traka 20 mm × 3
lak i najviše 6,0 % za izbeljeni šelak, određeno za 1,000 g mm, po 10 l svakog rastvora. Hromatogram se razvija u
sprašenog uzorka (500) sušenjem u sušnici 2 h na 40 ºC do dužini od 15 cm uz mobilnu fazu: etilacetat R - toluen R
45 ºC. (15:85 V/V). Suši se na vazduhu i posmatra pod UV svet-
lošću na 254 nm. Na sredini hromatograma poredbenog ras-
tvora (a) uočava se zona koja gasi fluorescenciju (citral), a
ČUVANJE na donjoj trećini jasna zona sjajno plave fluorescencije
(citropten). Hromatogram ispitivanog rastvora sadrži zone
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od koje su prisutne na hromatogramu poredbenog rastvora (a).
svetlosti. Izbeljeni šelak i izbeljeni šelak bez voska čuvaju Pored toga, neposredno iznad zone citrala, uočava se zona
se na temperaturi koja nije viša od 15 ºC. koja odgovara bergamotinu, a ispod citrala je zona sjajno
plave fluorescencije (5-geraniloksi-7-metoksikumarin). Is-
pod zone citroptena uočava se zona koja odgovara deriva-
OZNAČAVANJE tima psoralena, a ispod nje ona koja potiče od biakangeli-
cina. Zatim se hromatogram posmatra pod UV svetlošću na
Na signaturi se navodi: 365 nm. Zone koje potiču od derivata psoralena pokazuju
zelenožutu fluorescenciju, citropten sjajno ljubičastoplavu
- tip šelaka. fluorescenciju, 5-geraniloksi-7-metoksikumarina sjajno
plavu fluorescenciju, dok zona bergamotina fluorescira žuto.
Optička rotacija (2.2.7). Ugao optičke rotacije je od +57º
LIMONIS AETHEROLEUM do +70º.
Etarsko ulje limuna Indeks refrakcije (2.2.6): od 1,474 do 1,476.
Apsorbancija (2.2.25). Uz mešanje se rastvori 0,250 g
etarskog ulja u alkoholu R i dopuni do 100,0 ml istim
DEFINICIJA
rastvaračem. Izmeri se apsorbancija u opsegu od 260 nm do
400 nm. Ukoliko se merenje vrši manuelno, meri se
Dobija se odgovarajućim mehaničkim postupkom, ceđe-
apsorbancija u intervalima od 5 nm, počev od 260 nm, sve
njem (bez zagrevanja) svežeg perikarpa ploda limuna, Cit-
do približno 12 nm pre očekivanog maksimuma, kada se tri
rus limon (L.) Burman fill. Etarsko ulje limuna sadrži
očitavanja vrše u intervalima od 3 nm, zatim na svaki 1 nm,

LINI SEMEN
sve do oko 5 nm posle maksimalne apsorbancije, i na kraju Masna ulja i usmoljena etarska ulja (2.8.7). Odgovara
na svakih 10 nm sve do 400 nm. Baznu liniju predstavlja zahtevima ispitivanja za masna ulja i usmoljena etarska ulja.
tangenta koja se povuče između A i B (videti sliku 0620-1).
Maksimum apsorbancije C se nalazi na 315  3 nm. Od Strana etarska ulja. Koristi se aparatura za destilaciju sa
tačke C se povuče linija, pod uglom od 90º u odnosu na četiri loptasta proširenja, koja imaju prosečan prečnik, od
apscisu, i označi tačka D na mestu preseka tangente AB. najnižeg ka najviše postavljenom proširenju, 60 mm, 35
Odredi se apsorbancija koja odgovara tački D i posredno mm, 30 mm i 25 mm. Razmak između dna posude i bočnog
tački C. Dobije se vrednost koja iznosi 0,20 do 0,96, a za proširenja iznosi 200 mm. Destiluje se 50 ml ispitivanog
italijanski tip etarskog ulja limuna vrednost apsorbancije etarskog ulja, brzinom od 1 kapi u sekundi, sve dok se ne
nije manja od 0,45. sakupi 5 ml destilata. Ugao optičke rotacije (2.2.7) destilata
ne sme biti više od 6º manji od ugla optičke rotacije etar-
skog ulja određenog pre destilacije. Indeks refrakcije
(2.2.6) destilata ne sme biti više od 0,003 manji od indeksa
refrakcije etarskog ulja određenog pre destilacije.
Ostatak posle isparavanja etarskog ulja (2.8.9). Od
1,8 % do 3,6 %. Zagreva se 4 h na vodenom kupatilu.
ODREĐIVANJE
Rastvori se 9,000 g ispitivanog uzorka u 20 ml etanola R.

Doda se 10 ml hidroksilaminhidrohlorida, rastvora R2 i 0,4
ml bromfenolplavog, rastvora R2. Polako se titrira 0,5 M
Apsorbancija
kalijum-hidroksidom, alkoholnim sve do promene boje

indikatora iz žute u maslinastozelenu. Pusti se da se sistem
stabilizuje 5 min i, ukoliko je potrebno, titracija se nastavi
sve do promene boje iz žute u maslinastozelenu.
1 ml 0,5 M kalijum-hidroksida, alkoholnog odgovara 76,1
mg jedinjenja sa karbonilnom grupom, izračunato kao
C10H16O.
ČUVANJE
Čuva se u dobro napunjenom i hermetički zatvorenom

kontejneru, zaštićeno od vazduha.
Talasna dužina (nm)
OZNAČAVANJE
Slika 0620-1. Tipičan spektar etarskog ulja limuna Na signaruri se navodi:
- u zavisnosti od primene, da sadrži komponente Italija-
Onečišćenje (falsifikovanje). Hromatogrami dobijeni u
nskog tipa etarskog ulja limuna.
ispitivanju za Identifikaciju posmatraju se pod UV svet-
lošću na 254 nm. Na hromatogramu poredbenog rastvora
(b) prisutna je zona koja gasi fluorescenciju i koja odgovara
citralu. Na hromatogramu ispitivanog rastvora ne uočava se 1997:0095
nijedna zona koja gasi fluorescenciju, a da je intenzivnija
od zona na hromatogramu poredbenog rastvora (b) i da se LINI SEMEN
nalazi iznad bergamotina (metilantranilat i metilsalicilat),
odnosno u nivou zone citroptena (halkoni). Pregled
hromatograma se nastavi pod UV svetlošću na 365 nm. Seme lana
Hromatogram poredbenog rastvora (b) sadrži zonu intenzi-
vne, sjajno plave fluorescencije koja odgovara citroptenu.
Na hromatogramu ispitivanog rastvora ne vidi se nijedna DEFINICIJA
zona ljubičaste i plave fluorescencije, intenzivnija od zona
na hromatogramu poredbenog rastvora (b), a da se nalazi Drogu čini osušeno, zrelo seme lana, Linum usistatissimum
iznad bergamotina. Hromatogram se, zatim, izlaže delova- L.
nju para hlorovodonične kiseline i posmatra na dnevnoj
svetlosti. Ni sjajno crvene zone (halkoni), ni sjajno plave ili OPIS
žute zone (ostala onečišćenja) ne pojavljuju se na donjoj
trećini ili na sredni hromatograma ispitivanog rastvora; ova- Seme je spljošteno, izduženog jajastog oblika, dužine od 4
kve zone mogu se pojaviti na gornjoj trećini hromatograma. mm do 6 mm, širine od 2 mm do 3 mm i debljine od 1,5

LINI SEMEN
mm do 2 mm, jedan kraj je zaobljen, a drugi je zašiljen i na reida jamičavih zidova; ćelija hijalinskog sloja tankih i
njemu se nalazi malo udubljenje sa hilumom. Semenjača je jamičavih zidova, koje često ostaju sjedinjene sa izduženim
tamnocrvenosmeđa, glatka i sjajna, ali se pod lupom vidi da sklereidima, ispod kojih leže pod pravim uglom; pigmen-
je njena površina fino istačkana. Ispod semenjače je uzan tnih ćelija unutrašnjeg epidermisa semenjače; parenhima
beličast endosperm i klica sa dva velika, spljoštena, žućka- endosperma i kotiledona koji sadrži aleuronska zrna i
sta, uljasta kotiledona; korenak je orijentisan prema hilumu. masno ulje. Skrobnih zrna nema.
Mikroskopsko ispitivanje. Semenjača se sastoji od epider-

misa građenog od izodijametričnih ćelija, sluzavih spoljaš- ISPITIVANJE
njih zidova i suberinifikovanih unutrašnjih zidova; ispod je
sloj kolenhimatoznih ćelija, zatim jedan sloj izduženih
sklereida zadebljanih i jamičavih zidova, dugih od 120 m Miris i ukus. Droga ne treba da ima užegao miris i ukus.
do 190 m i širokih od 12 m do 15 m. Nastavlja se
hijalinski sloj, sastavljen od parenhimskih ćelija tankih zi- Strane primese (2.8.2). Najviše 1,5 %.
dova, i sloj unutrašnjeg epidermisa od spljoštenih
poligonalnih ćelija koje sadrže narandžastosmeđi pigment. Broj bubrenja (2.8.4). Do 4 za celo seme, odnosno do 4,5
Endosperm i kotiledoni sastoje se od poligonalnih paren- za sprašenu drogu (710).
himatoznih ćelija blago zadebljanih zidova, sadrže aleuro-
nska zrna promera do 20 m i kapi masnog ulja; skroba Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 6,0 %, određen za 1,00 g
nema. sprašene droge.
Prašak je masnog opipa: žutosmeđ, slabog, karakterističnog

mirisa, sluzavog i uljastog ukusa. Sastoji se od: delova ČUVANJE
spoljašnjeg epidermisa semenjače koji sadrži sluz; subepi-
dermalnog kolenhimatoznog sloja koji se, gledano odozgo,
vidi kao okrugle ćelije sa specifičnim trouglastim međuće- Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od
lijskim prostorima, povezanim sa grupama izduženih skle- svetlosti.

MACROGOLGLYCEROLI HYDROXYSTEARAS
M
njeg sloja u odgovarajuću epruvetu i upari se do suva na
1997:1083
vodenom kupatilu. Ostatak se rastvori u 1,0 ml etra R.
MACROGOLGLYCEROLI Poredbeni rastvor. Rastvori se 40 mg 12-hidroksiste-

arinske kiseline R u metilenhloridu R i dopuni do 2 ml
HYDROXYSTEARAS istim rastvaračem.
Nanese se odvojeno na ploču po 2 l svakog rastvora.

Ricinusovo ulje, polioksil, Hromatogram se razvija u dužini od 8 cm uz mobilnu
hidrogenizovano fazu: metilenhlorid R - sirćetna kiselina, glacijalna -
aceton R (10:40:50 V/V/V). Hromatogram se osuši u
struji hladnog vazduha, isprska rastvorom 200 g/l
fosformolibdenske kiseline R u alkoholu R i zagreva na
120 C oko 10 min. Glavna mrlja na hromatogramu
DEFINICIJA
ispitivanog rastvora slična je po položaju i boji glavnoj
mrlji na hromatogramu poredbenog rastvora.
Ricinusovo ulje, polioksil, hidrogenizovano uglavnom sa-
drži trihidroksistearilglicerol, etoksilovano sa 7 do 60 mole- D. Prenese se 2 g ispitivane supstance u epruvetu sa
kula etilenoksida (nominalna vrednost), sa malim prisutnim zatvaračem i doda 0,2 ml sumporne kiseline R. Epruveta
količinama makrogolhidroksistearata i odgovarajućih slo- se zatvori zarvaračem koji u nastavku ima staklenu cev,
bodnih glikola. Proizvod je reakcije hidrogenizovanog rici- dva puta savijenu pod pravim uglom. Epruveta se
nusovog ulja sa etilenoksidom. zagreva do pojave belih para. Pare se uvode u 1 ml
živa(II)-hlorida, rastvora R. Izdvaja se beo talog, a pare
dovode do promene boje filter papira, impregniranog
OSOBINE kalijum-tetrajodmerkuratom(II), rastvorom alkalnim R,
u crnu.
Ricinusovo ulje, polioksil, hidrogenizovano sa manje od 10
jedinica etilenoksida po molekulu, je žućkasta, zamućena,
ISPITIVANJA
viskozna tečnost, gotovo nerastvorljiva u vodi, umereno
rastvorljiva u acetonu, disperzibilna u alkoholu.
Rastvor S. Rastvori se 5,0 g ricinusovog ulja, polioksilova-
Ricinusovo ulje, polioksil, hidrogenizovano ulje sa više od nog i hidrogenizovanog, koje sadrži manje od 10 jedinica
20 jedinica etilenoksida po molekulu, je bela ili žućkasta etilenoksida po molekulu u smeši: aceton R - etanol R
polutečna ili pastasta masa, lako rastvorljiva u vodi, alko- (50:50 V/V) i dopuni do 50 ml istom smešom rastvarača.
holu i acetonu, gotovo nerastvorljiva u petroletru.
Rastvori se 5,0 g ricinusovog ulja, polioksilovanog i
hidrogenizovanog koje sadrži više od 20 jedinica etilenok-
IDENTIFIKACIJA sida po molekulu u vodi, bez prisustva ugljen-dioksida R i
A. Odgovara zahtevima ispitivanja za jodni broj (videti Izgled rastvora. Opalescencija rastvora S nije intenzivnija
Ispitivanja). od opalescencije referentne suspenzije III (2.2.1) i nije
B. Odgovara zahtevima ispitivanja za saponifikacioni broj 2.2.2).
Alkalitet. U 2 ml rastvora S doda se 0,5 ml bromtimol-
C. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27), na plavog, rastvora R1. Rastvor se ne oboji plavo.
pogodnom silikagelu, oktadecilsilil kao adsorbensu.
Ispitivani rastvor. U 1 g ispitivane supstance doda se
100 ml rastvora 100 g/l kalijum-hidroksida R i zagreva Hidroksilni broj (2.5.3 Metoda A). Videti tabelu 1083-1.
da ključa, uz povratni hladnjak 30 min. Rastvor se os-
tavi da se ohladi, zakiseli sa 20 ml hlorovodonične kise- Jodni broj (2.5.4). Do 5,0.
line R. Smeša se promućka sa 50 ml etra R i ostavi, sve Saponifikacioni broj (2.5.6). Videti tabelu 1083-1.
dok se ne odvoje slojevi. Prenese se 10 ml bistrog gor-

MACROGOLGLYCEROLI HYDROXYSTEARAS
Tabela 1083-1 uz održavanje temperature kolone 5 min na 50 C, a zatim

se zagreva brzinom od 30 C/min do 230 C i održavajući
Broj etilenoksida po
molekulu (nominalna Hidroksilni broj Saponifikacioni broj je na 230 C u toku 5 min; temperatura injektora se održava
vrednost) na 150 C, a detektora na 250 C.
7 115 do 135 125 do 140 Injektuje se 1 ml gasne faze poredbenog rastvora (b). Po-
desi se osetljivost sistema tako da je visina dva glavna pika
25 70 do 90 70 do 90 na hromatogramu najmanje 15 % pune skale pisača. Postu-
40 60 do 80 45 do 69 pak je validan samo ako je: na hromatogramu poredbenog
rastvora (b) rezolucija između pikova koji odgovaraju
60 45 do 67 40 do 51 acetaldehidu i etilenoksidu, najmanje 2,0, pik etilenoksida
dobijen za poredbeni rastvor (b), ima odnos signal-šum
(S/N) najmanje 10.
1,4-Dioksan. Najviše 10 ppm, određeno metodom za
rezidualne rastvarače (2.4.24). Injektuju se odvojeno odgovarajuće zapremine (npr. 1 ml)
gasnih faza ispitivanog rastvora i poredbenog rastvora (a).
Postupak se izvodi na način opisan u monografiji
Postupak se ponovi još dva puta. Prosečna površina pika
Macrogolglyceroli ricinoleas (1082).
etilenoksida na hromatogramu ispitivanog rastvora nije
Slobodan etilenoksid. Najviše 1 ppm, određen head-space veća od polovine srednje vrednosti površine odgovarajućeg
gasnom hromatografijom (2.2.28) . pika na hromatogramu poredbenog rastvora (a).
Ispitivani rastvor. Odmeri se 1,00 g (Mt) ispitivane sup- Postupak je validan samo ako je relativna standardna
stance u bočicu odgovarajuće zapremine i doda se 1 ml devijacija (RSD) površine pikova za tri injektovanja
vode R. Ako je potrebno zagreva se na 50 C oko 10 min. poredbenog rastvora (a) najviše 15 %.
Poredbeni rastvor (a). Odmeri se 1,00 g (Mp) ispitivane Sadržaj etilenoksida u ppm jedinicama izračunava se iz iz-
supstance u bočicu odgovarajuće zapremine i doda 0,20 g raza:
ohlađenog etilenoksida, rastvora R i 0,8 ml vode R. Ako je
At
potrebno, zagreva se na 50 C u trajanju od oko 10 min.
( A p  M t )  ( At  M t )
Poredbeni rastvor (b). Količini od 0,1 g etilenoksida, ras-
tvora R u bočici odgovarajuće zapremine, doda se 0,1 ml At = površina pika etilenoksida na hromatogramu ispiti-
sveže pripremljenog rastvora 0,01 g/l acetaldehida R. Bo- vanog rastvora,
čica se zatvori gumenim membranskim zatvaračem oblože-
nim aluminijumskom ili teflonskom folijom i osigura se Ap = površina pika etilenoksida na hromatogramu pored-
aluminijumskom savijenom kapicom. Promućka se da se benog rastvora (a).
dobije homogen rastvor.
Teški metali (2.4.8). Rastvori se 5,0 g u smeši jednakih
Mogu da se koriste sledeći uslovi statičkog hed-space zapremina acetona R i etanola R i dopuni do 50 ml istom
injektovanja: smešom rastvarača. 12 ml ovog rastvora odgovara zahte-
vima limit testa A za teške metale (10 ppm). Pripremi se
- temperatura kondicioniranja najmanje 70 C, standard korišćenjem olova, standardnog rastvora (2 ppm
Pb) R.
- vreme kondicioniranja: oko 45 min,
- temperatura linije prenosa: 75 C, kro metodom za određivanje vode.
- gas nosač: helijum za hromatografiju R ili azot za Ukupni pepeo (2.4.16). Najviše 0,3 %, određen za 2,0 g.
hromatografiju R,
- vreme trajanja natpritiska: 30 s,
ČUVANJE
- zapremina injektovanja: 1 ml.
- staklene ili kvarcne kolone dužine 30 m, unutrašnjeg
OZNAČAVANJE
prečnika 0,32 mm, unutrašnja površina kolone obložena
je filmom polidimetilsiloksana R, debljine sloja 1µm,
- helijuma za hromatografiju R ili azota za hromatogra-
- količina etilenoksida koji je reagovao sa ricinusovim
fiju R, kao gasa nosača, linearnog protoka oko 20 cm/s,
uljem, hidrogenizovanim (nominalna vrednost).
i podeonog odnosa (split ratio) 1:20,

MACROGOLGLYCEROLI RICINOLEAS
1997:1082 D. Prenese se u epruvetu oko 2 g ispitivane supstance i

doda 0,2 ml sumporne kiseline R. Epruveta se zatvori
MACROGOLGLYCEROLI zatvaračem koji ima nastavljenu cevčicu koja je savi-
jena dva puta pod pravim uglom. Zagreva se epruveta,
RICINOLEAS dok se ne pojave bele pare. Pare se uvode u 1 ml
živa(II)-hlorida, rastvora R. Izdavaja se beo talog, a
pare izazivaju promenu boje filtar papira, impregnira-
Ricinusovo ulje, polioksil nog kalijum-tetrajodmerkuratom(II), rastvorom, alkal-
nim R u crnu.
Ricinusovo ulje, polioksil sadrži uglavnom ricinoleilglice- Rastvor S. Rastvori se 5,0 g u vodi, bez prisustva ugljen-
rol, etoksilovan sa 30 do 50 molekula etilenoksida (nomi- dioksida R i dopuni do 50 ml istim rastvaračem.
nalna vrednost), sa malim količinama makrogolricinoleata i
odgovarajućih slobodnih glikola. Proizvod je reakcije Izgled rastvora. Opalescencija rastvora S nije intezivnija
ricinusovog ulja sa etilenoksidom. od opalescencije referentne suspenzije III (2.2.1) i nije
2.2.2).
OSOBINE
Alkalitet. Rastvori se 2,0 g u vrućoj smeši 10 ml vode R i
10 ml alkohola R. Doda se 0,1 ml bromtimolplavog, ras-
Bistra, žuta viskozna tečnost, lako rastvorljiva u vodi i alko- tvora R1. Potrebno je najviše 0,5 ml 0,1 M hlorovodonične
holu, vrlo lako rastvorljiva u metilenhloridu. kiseline, da bi se promenila boja indikatora u žutu.
Ima relativnu gustinu oko 1,05, a viskozitet od 500 mPa·s Kiselinski broj (2.5.1). Do 2,0, određen za 5,0 g.
do 800 mPa·s na 25 C.
Hidroksilni broj (2.5.3, Metoda A). Videti Tabelu 1082-1.
IDENTIFIKACIJA Jodni broj (2.5.4). Od 25 do 35.

Saponifikacioni broj (2.5.6). Videti Tabelu 1082-1.
A. Odgovara zahtevima ispitivanja za jodni broj (videti
Ispitivanja).
Tabela 1082-1
B. Odgovara zahtevima ispitivanja za saponifikacioni broj
(videti Ispitivanja). Broj etilenoksida po Hidroksilni Saponifikacioni
molekulu (nominalna broj broj
C. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27), na vrednost)
odgovarajućem silikagelu, oktadecilsilil kao adsorbensu. 30 do 35 65 do 82 60 do 75
Ispitivani rastvor. U 1 g ispitivane supstance doda se 50 48 do 68 38 do 52
100 ml rastvora 100 g/l kalijum-hidroksida R, i zagreva
da ključa, uz povratni hladnjak 30 min. Ostavi se da se
ohladi. Rastvor se zakiseli sa 20 ml hlorovodonične 1,4-Dioksan. Najviše 10 ppm, određen metodom za rezidu-
kiseline R. Smeša se promućka sa 50 ml etra R, i ostavi alne rastvarače (2.4.24).
se da stoji sve dok se ne odvoje slojevi. Prenese se 10
ml bistrog gornjeg sloja u odgovarajuću epruvetu i upari Slobodan etilenoksid. Najviše 1 ppm, određeno head-
space gasnom hromatografijom (2.2.28).
do suva na vodenom kupatilu. Ostatak se rastvori u 1 ml
etra R. Ispitivani rastvor. Odmeri se 1,00 g (Mt) ispitivane sup-
Poredbeni rastvor. Rastvori se 40 mg ricinoleinske kise- stance u bočici odgovarajuće zapremine i doda se 1 ml vode
line R u metilenhloridu R i dopuni do 2 ml istim R. Ako je potrebno zagreva se u trajanju od oko 10 min na
rastvaračem. 50 C.
Nanese se odvojeno na ploču po 2 l svakog rastvora. Poredbeni rastvor (a). Odmeri se 1,00 g (Mp) ispitivane
supstance u bočici odgovarajuće zapremine i doda 0,20 g
fazu: metilenhlorid R - sirćetna kiselina, glacijalna R - ohlađenog etilenoksida, rastvora R i 0,8 ml vode R. Ako je
aceton R (10:40:50 V/V/V). Hromatogram se osuši u potrebno, zagreva se na 50 C u toku 10 min.
struji hladnog vazduha, isprska rastvorom 200 g/l Poredbeni rastvor (b). Količini od 0,1 g etilenoksida, ras-
fosformolibdenske kiseline R u alkoholu R, i zagreva na tvora R u bočici odgovarajuće zapremine, doda se 0,1 ml
120 C oko 10 min. Mrlje na hromatogramu ispitivanog sveže pripremljenog rastvora 0,01 g/l acetaldehida R. Bo-
rastvora slične su po položaju i boji mrljama na čica se zatvori gumenim membranskim zatvaračem oblože-
hromatogramu poredbenog rastvora. nim aluminijumskom ili teflonskom folijom i osigura

MATRICARIAE FLOS
aluminijumskom savijenom kapicom. Promućka se da se Teški metali (2.4.8). 12 ml rastvora S, filtriranog ako je
dobije homogen rastvor. potrebno, odgovara zahtevima limit testa A za teške metale
(10 ppm). Pripremi se standard korišćenjem olova, standar-
Mogu da se koriste sledeći uslovi statičkog hed-space dnog rastvora (2 ppm Pb) R.
injektovanja:
- temperatura kondicioniranja najmanje 70 C, kro metodom za određivanje vode.
- vreme kondicioniranja: oko 45 min, Ukupan pepeo (2.4.16). Najviše 0,3 %, određen za 2,0 g.
- temperatura linije prenosa: 75 C,
- gas nosač: helijum za hromatografiju R ili azot za hro- ČUVANJE
matografiju R,
- vreme trajanja natpritiska: 30 s, svetlosti.
- zapremina injektovanja: 1 ml.
Hromatografski postupak može da se izvede korišćenjem: OZNAČAVANJE
- staklene ili kvarcne kolone dužine 30 m, unutrašnjeg Na signaruri se navodi:

prečnika 0,32 mm, unutrašnja površina kolone obložena
je filmom poli(dimetil)siloksana R, debljine sloja 1µm, - količina etilenoksida koji je reagovao sa ricinusovim
uljem (nominalna vrednost).
- helijuma za hromatografiju R ili azota za hromatogra-
fiju R, kao gasa nosača, linearnog protoka oko 20 cm/s,
i podeonog odnosa (split ratio) 1:20,
1997:0404
temperatura kolone se održava 5 min na 50 C, a zatim se MATRICARIAE FLOS

zagreva brzinom od 30 C/min do 230 C i održavajući je
na 230 C u trajanju od 5 min; temperatura injektora se odr-
žava na 150 C, a detektora na 250 C. Cvast kamilice
Injektuje se 1 ml gasne faze poredbenog rastvora (b). Po-
desi se osetljivost sistema tako da je visina dva glavna pika DEFINICIJA
na hromatogramu najmanje 15 % pune skale pisača. Postu-
pak je validan samo ako je: na hromatogramu poredbenog Drogu čini osušena glavičasta cvast kamilice, Matricaria
rastvora (b) rezolucija između pikova koji odgovaraju recutita L. (Chamomilla recutita (L.) Rauschert). Sadrži
acetaldehidu i etilenoksidu, najmanje 2,0, pik etilenoksida najmanje 4 ml/kg etarskog ulja plave boje.
dobijen za poredbeni rastvor (b), ima odnos signal-šum
(S/N) najmanje 10.
Injektuju se odvojeno odgovarajuće zapremine (npr. 1 ml) OSOBINE
gasnih faza ispitivanog rastvora i poredbenog rastvora (a).
Postupak se ponovi još dva puta. Prosečna površina pika Cvast kamilice ima karakterističan, prijatan i aromatičan
etilenoksida na hromatogramu ispitivanog rastvora nije miris.
veća od polovine srednje vrednosti površine odgovarajućeg Glavica se sastoji od involukruma koga čine brojne brakteje
pika na hromatogramu poredbenog rastvora (a). poređane u jedan do tri reda; od osovine cvasti koja je izdu-
Postupak je validan samo ako relativna standardna devija- ženo konična, povremeno poluloptasta (kod mladih gla-
cija (RSD) za površinu pikova za tri injektovanja poredbe- vica); od 12 do 20 obodnih, belih, jezičastih cvetova; od
nog rastvora (a) je najviše 15 %. nekoliko desetina cevastih žutih cvetova iz centralnog dela
glavice.
Sadržaj etilenoksida u ppm jedinicama izračunava se iz iz- Makroskopske i mikroskopske osobine opisane su u
raza: Indetifikaciji A i B.
At
( A p  M t )  ( At  M p )
IDENTIFIKACIJA
At = površina pika etilenoksida na hromatogramu ispiti-
vanog rastvora, A. Brakteje involukruma su objajaste do lancetaste, smeđe-
sive, kožastog oboda. Osovina cvasti je konična i šuplja,
Ap = površina pika etilenoksida na hromatogramu pored- bez palja. Osnova krunice jezičastih cvetova je cevasta,
benog rastvora (a). svetložuta do smeđežuta i proširuje se u izduženo ova-

MAYDIS AMYLUM
lan beo jezičak. Krunica cevastih cvetova je žuta i proši- posmatra na dnevnoj svetlosti. Na donjoj trećini
rena, na vrhu se deli na pet zubaca; pri osnovi je žutos- hromatograma poredbenog rastvora uočava se
međa do smeđa. žućkastosmeđa zona borneola, koja nakon par sati pos-
taje sivkastoljubičasta. U središnjem delu hromato-
B. Glavica se usitni na delove. Ispituje se pod mikrosko- grama, uočava se žućkastosmeđa do siva zona
pom korišćenjem hloralhidrata, rastvora R. Obod brak- bornilacetata, a u gornjoj trećini je tamnocrvena zona sa
teja involukruma je kožast, izgrađen od jednog sloja plavičastim ivicama koja potiče od gvajazulena. Na hro-
radijalno izduženih ćelija, a srednji deo je od tkiva sa matogramu ispitivanog rastvora se uočavaju: plava zona
hlorofilom koje je pokriveno izduženim epidermalnim matricina blizu starta; nekoliko ljubičastocrvenih zona
ćelijama talasastih bočnih zidova, sa stomama i (od kojih jedna potiče od bisabolola) sa Rf vrednošću iz-
sekretornim dlakama. Oko provodnih snopića nalaze se među borneola i bornilacetata; smeđa (zona en-in-
brojni izduženi sklereidi, jamičavih zidova, velikog lu- dicikloetara) čija je Rf vrednost bliska bornilacetatu; cr-
mena. Gledajući odozgo, epidermis krunice jezičastih i vena zona terpena sa Rf vrednošću sličnoj gvajazulenu;
cevastih cvetova je od izodijametričnih ili izduženih će- druge zone koje se javljaju na sredini i na donjem delu
lija, više ili manje talasastih zidova i sa retkim žlezda- hromatograma.
nim dlakama. Po površini jezičastih cvetova nalaze se
papilozne ćelije sa kutikularnim naborima koji se pru- D. Prenese se 0,1 ml ispitivanog rastvora (korišćenog u
žaju od njihovog vrha (papile). U mezofilu se ponekad ispitivanju za Identifikaciju C) u epruvetu, pa se doda 2
mogu videti male druze kalcijum-oksalata. Četiri glavna ml rastvora dobijenog rastvaranjem 0,25 g 4-
nerva pružaju se kroz ceo mezofil, a ponekad se spajaju dimetilaminobenzaldehida R u smeši 5 ml fosforne kise-
sa jednim ili dva druga nerva, koji su kraći i paralelni sa line R, 45 ml sirćetne kiseline R i 45 ml vode R. Zagreva
glavnim nervima. Dva glavna srednja nerva se u vršnom se 2 min na vodenom kupatilu i ohladi. Doda se 5 ml
delu dele na dva kraka i povezuju sa bočnim nervima, petroletra R i promućka. Vodeni sloj ima izrazitu
formirajući tri luka na tri vršna zupca jezičastog cveta. zelenkastoplavu ili plavu boju.
Plodnici su jajasti do loptasti i u osnovi plodnika obe vr-
ste cvetova prisutan je prsten od jednog niza
sklerenhimskih ćelija. Epidermis plodnika je od izduže- ISPITIVANJA
nih ćelija talasastih zidova između kojih su utisnute
žlezdane dlake. Plodnici sadrže brojne male kristalne Usitnjena droga. Najviše 25 % prolazi kroz sito Nº 710.
druze kalcijum-oksalata. Kod cevastih cvetova, donji Strane primese (2.8.2). Odgovara zahtevima ispitivanja za
deo svakog prašničkog konca okružen je ćelijama debe- strane primese.
lih zidova. Epidermalne ćelije po obodu dva žiga veoma
su papilozne. Polenova zrna imaju prečnik oko 30 m, Ukupni pepeo (2.4.16). Najviše 13 %.
loptasta su ili trouglasta, sa tri germinativne pore i
bodljikavom egzinom.
ODREĐIVANJE
silikagelu GF254 R kao adsorbensu. Izvede se određivanje sadržaja etarskog ulja u drogama
(2.8.12). U balon od 1000 ml prenese se 30 g neusitnjene
Ispitivani rastvor. U porcelanskom tarioniku grubo se droge, doda 300 ml vode R kao tečnost za destilaciju, u bo-
usitni 1,0 g droge i prenese u kolonu za hromatografiju, čnu graduisanu cev nalije se 0,50 ml ksilena R. Destilacija
dužine 150 mm i unutrašnjeg prečnika 15 mm, uz la- se izvodi 4 h brzinom od 3 ml/min do 4 ml/min.
gano lupkanje staklenim štapićem. Tarionik i pistil se
dva puta isperu sa po 10 ml metilenhlorida R i time na-
lije kolona. Perkolat se sakuplja u tikvicu sa dugim i us- ČUVANJE
kim grlom, a potom rastvarač upari na vodenom kupa-
tilu. Ostatak se rastvori u 0,5 ml toluena R. Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od
svetlosti.
Poredbeni rastvor. Rastvori se 10 mg borneola R, 20
mg bornilacetata R i 4 mg gvajazulena R u toluenu R pa
se dopuni do 10 ml istim rastvaračem.
1997:0344
u dužini od 10 cm uz hloroform R kao mobilnu fazu.
Ostavi se da se osuši na vazduhu i posmatra pod UV MAYDIS AMYLUM
svetlošću na 254 nm. Hromatogram ispitivanog rastvora
pokazuje nekoliko zona koje gase fluorescenciju. Naj-
veća zona (en-in-dicikloetri) uočava se na istoj visini Kukuruzni skrob
kao i zona bornilacetata na hromatogramu poredbenog
rastvora; sledeća zona se uočava blizu starta (matricin).
Ploča se isprska anisaldehidom, rastvorom R, koristeći DEFINICIJA
10 ml za ploču veličine 200 mm × 200 mm, i zagreva 5
min do 10 min na 100 ºC do 105 ºC. Hromatogram se Skrob dobijen iz endosperma krupe kukuruza, Zea mays L.

MENTHAE PIPERITAE AETHEROELUM
OSOBINE Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 15,0 %, određeno za

1,00 g droge sušenjem u sušnici na 100 ºC do 105 ºC.
Veoma fin, mat prašak, bele do svetložute boje, bez ukusa,
između prstiju škripi i pucketa, gotovo se ne rastvara u Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,6 %, određeno za 1,0 g
hladnoj vodi i alkoholu. Retko su prisutna zrna sa pukoti- droge.
nama i nepravilnim ivicama. Mikrobiološka čistoća. Ukupan broj živih aerobnih
mikroorganizama (2.6.12) iznosi najviše 103 bakterija i 102
gljivica po gramu, određeno brojanjem na ploči. Odgovara
OPIS
zahtevima testa na Escherichia coli (2.6.13).
Mikroskopsko ispitivanje. Zrna su poliedarnog oblika oštrih
ivica (promera od 2 m do 23 m) ili loptasta (promera od ČUVANJE
25 m do 32 m). Centar formiranja (hilum) predstavljen je
šupljinom ili zvezdastom pukotinom sa dva ili pet zrakova i
nema koncentričnih slojeva. Između ukrštenih Nikolovih
prizmi, u centru formiranja skrobnog zrna vidi se tamna
pukotina u obliku krsta.
1997:0405
IDENTIFIKACIJA
A. Pripremi se suspenzija sa 1 g droge u 50 ml vode R, za- MENTHAE PIPERITAE

greje do ključanja, ostavi 1 min da ključa i ohladi. For- AETHEROELUM
mira se retka opalescentna sluz.
B. U 1 ml sluzi dobijene u ispitivanju za Identifikaciju A,
dodaje se 0,05 ml joda, rastvora R1. Nastaje tamno-
Etarsko ulje pitome nane
plava boja, koja zagrevanjem nestaje, a hlađenjem se
ponovo pojavljuje.
DEFINICIJA
ISPITIVANJA
Etarsko ulje pitome nane dobijeno destilacijom vodenom
Aciditet. U 100 ml alkohola (70% V/V) R, koji je pretho- parom sirove herbe pitome nane, Mentha × piperita L.
dno neutralisan uz dodatak 0,5 ml fenolftaleina rastvora R,
doda se 10 g skroba i mućka 1 h. Filtrira se i uzme 50 ml
filtrata. Potrebno je najviše 2,0 ml 0,1 M natrijum-hidrok- OSOBINE
sida za promenu boje indikatora.
Bezbojna, bledožućkastozelena tečnost, karakterističnog
Strane primese. Ništa osim tragova ćelijskih membrana i mirisa i ukusa koji hladi, meša se sa alkoholom, etrom i
protoplazme nije prisutno. metilenhloridom.
1. limonen 4. mentofuran 7. mentol

2. cineol 5. izomenton 8. pulegon
3. menton 6. mentilacetat 9. karvon
Slika 405-1. - Primer hromatograma etarskog ulja pitome nane

MENTHAE PIPERITAE AETHEROELUM
Masna ulja i usmoljena etarska ulja (2.8.7). Odgovara

IDENTIFIKACIJA zahtevima ispitivanja za masna ulja i usmoljena etarska ulja.
Hromatografski profil. Određuje se gasnom hromatografi-
Prva identifikacija: B. jom (2.2.28).
Druga identifikacija: A. Ispitivani rastvor. Uzorak koji treba ispitati.
A. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27), na Poredbeni rastvor. Rastvori se 0,1 g limonena R, 0,2 g
pogodnom silikagelu sa fluorescentnim indikatorom cineola R, 0,4 g mentona R, 0,1 g mentofurana R, 0,1 g izo-
koji ima optimalni intenzitet na 254 nm kao adsorbensu. mentona R, 0,4 g mentilacetata R, 0,6 g mentola R, 0,2 g
pulegona R i 0,1 g karvona R u 1 ml heksana R.
u toulenu R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem. Primer hromatograma je dat informativno i kao orijenta-
cija u primeni analitičke metode. Ne spada u deo koji zah-
Poredbeni rastvor. Rastvori se 10 mg timola R, 10 l teva monografija.
mentilacetata R, 20 l cineola R i 50 mg mentola R u 10 Hromatografski postupak može da se izvede korišćenjem:
ml toluena R.
- kolone od kvarcnog stakla dužine 60 m, unutrašnjeg
Na ploču se nanese odvojeno, u obliku traka, 10 l prečnika oko 0,25 mm, prevučene slojem makrogola
poredbenog rastvora i 20 l ispitivanog rastvora. 20 000 R,
fazu: etilacetat R - toluen R (5:95 V/V). Osuši se na vaz- - helijuma za hromatografiju R, kao gasa nosača, protoka
1,5 ml/min,
duhu i posmatra pod UV svetlošću na 254 nm. Na
hromatogramu ispitivanog uzorka može se uočiti zona - plameno-jonizacionog detektora,
koja slabije gasi fluorescenciju (karvon, pulegon),
neznatno ispod nivoa zone timola na hromatogramu - odnosa podele (split ratio) 1/100,
poredbenog rastvora. Hromatogram se prska anisaldehi- uz održavanje temperature kolone na 60 ºC u toku 10 min,
dom, rastvorom R, zagreva 5 min do 10 min na 100 ºC povećavajući linearno temperaturu brzinom od 2 ºC/min do
do 105 ºC i posmatra na dnevnoj svetlosti. Na hromato- 180 ºC, održavajući je narednih 5 min na 180 ºC. Tempera-
gramu poredbenog rastvora, prema porastu Rf vrednosti, tura injektora i detektora iznosi 220 ºC.
uočava se na donjoj trećini hromatograma tamnoplava
do ljubičasta zona (mentol); ljubičastoplava do smeđa Injektuje se oko 0,2 μl poredbenog rastvora. Kada se
zona (cineol); ružičasta zona (timol) i plavoljubičasta hromatografija izvede pod datim uslovima, komponente se
zona (mentilacetat). Na hromatogramu ispitivanog ras- eluiraju po redosledu kako su navedene u tekstu pripreme
tvora vidi se zona koja odgovara mentolu (najintenziv- poredbenog rastvora. Odrede se retenciona vremena eluira-
nija); slabije izražena zona cineola; između zona cineola nih supstanci.
i timola može se uočiti svetloružičasta ili plavkastosiva Test je validan ukoliko je broj teoretskih podova, izračunat
ili zelenkastosiva zona (karvon, pulegon, izomenton). za pik limonena na 110 ºC, najmanje 30 000 i ukoliko je
Na sredini hromatograma uočava se plavoljubičasta rezolucija između pikova koji odgovaraju limonenu i cine-
zona (mentilacetat) i malo ispod zelenkastoplava zona olu najmanje 1,5.
(menton). Intenzivno crvenkastoljubičasta zona (ugljo-
vodonici) uočava se neposredno do fronta mobilne faze, Injektuje se oko 0,2 μl ispitivanog rastvora. Na osnovu
a nešto ispod smeđežuta zona (mentofuran). Takođe se retencionih vremena određenih na hromatogramu poredbe-
mogu pojaviti i druge, manje intenzivno obojene zone. nog rastvora identifikuju se sve navedene komponente u
ispitivanom rastvoru (pik heksana se zanemaruje).
Postupkom normalizacije odredi se procenat svake kompo-
hromatografski profil. Retenciona vremena glavnih pi-
nente.
kova na hromatogramu ispitivanog rastvora bliska su
retencionim vremenima pikova na hromatogramu pore- Sadržaj, u %, kreće se u sledećem opsegu:
dbenog rastvora. Karvon i pulegon ne moraju biti pri- Limonen 1,0 - 5,0 %
sutni u ispitivanom rastvoru.
Cineol 3,5 - 14,0 %
Menton 14,0 - 32,0 %
ISPITIVANJA Mentofuran 1,0 - 9,0 %
Izomenton 1,5 - 10,0 %
Kiselinski broj (2.5.1). Najviše 1,4, određeno za 5,0 g ulja Mentilacetat 2,8 - 10,0 %
rastvorenog u 50 ml propisane smeše rastvarača.
Mentol 30,0 - 55,0 %
Relativna gustina (2.2.5): od 0,900 do 0,916. Pulegon najviše 4,0 %
Indeks refrakcije (2.2.6): od 1,457 do 1,467. Karvon najviše 1,0 %
Optička rotacija (2.2.7). Ugao optičke rotacije iznosi od Odnos sadržaja cineola i limonena veći je od 2.
-10º do -30º.

MENTHAE PIPERITAE FOLIUM
ČUVANJE 25 μm; (b) jedna bazalna ćelija sa većom ovalnom gla-

vom prečnika od 55 μm do 70 μm, sastavljenom od
Čuva se u do vrha napunjenom, hermetički zatvorenom osam ćelija u rozeti; delovi mezofila, koji je dorzoven-
kontejneru, na hladnom mestu, zaštićeno od svetlosti. tralne građe, od jednog sloja palisadnih ćelija i četiri do
šest slojeva sunđerastog parenhima, žućkasti kristali
mentola ispod kutikule sekretornih ćelija. Nema kristala
kalcijum-oksalata.
1997:0406 C. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27), na

MENTHAE PIPERITAE FOLIUM Ispitivani rastvor. Usitni se droga do praška, odmeri 0,2
g, prelije sa 2 ml metilenhlorida R, mućka nekoliko mi-
nuta i filtrira. Filtrat se upari do suva na oko 40 ºC i
List pitome nane ostatak rastvori u 0,1 ml toluena R.
Poredbeni rastvor. Rastvori se 50 mg mentola R, 20 μl
cineola R, 10 mg timola R i 10 μl mentilacetata R u 10
ml toluena R.
DEFINICIJA
Na ploču se nanese odvojeno, u obliku traka, 10 μl
Drogu čini ceo ili usitnjen osušen list pitome nane, Mentha poredbenog rastvora i 20 μl ispitivanog rastvora.
× piperita L. Neusitnjena droga sadrži najmanje 12 ml/kg Hromatogram se razvija u dužini od 15 cm uz mobilnu
etarskog ulja. Usitnjena droga sadrži najmanje 9 ml/kg etar- fazu etilacetat R - toluen R (5:95 V/V). Hromatogram se
skog ulja. osuši na vazduhu i posmatra pod UV svetlošću na 254
nm. Na hromatogramu ispitivanog rastvora može se uo-
čiti slaba zona koja gasi fluorescenciju, neposredno is-
OSOBINE pod zone timola sa hromatograma poredbenog rastvora
(karvon, pulegon). Hromatogram se isprska anisaldehi-
dom, rastvorom R, zagreva 5 min do 10 min na 100 ºC
List pitome nane ima karakterističan prodoran miris i do 105 ºC i posmatra na dnevnoj svetlosti. Na hromato-
karakterističan aromatičan ukus; zelene je do smeđezelene gramu poredbenog rastvora, prema porastu Rf vrednosti
boje, sa smeđeljubičastim nervima kod nekih varijeteta. Li- uočava se: na donjoj trećini hromatograma tamnoplava
sne drške su zelene do smeđeljubičaste. do ljubičasta zona (mentol); ljubičastoplava do smeđa
zona (cineol); ružičasta zona (timol) i plavoljubičasta
Makroskopske i mikroskopske osobine opisane su u zona (mentilacetat). Na hromatogramu ispitivanog ras-
Indetifikaciji A i B. tvora se uočavaju: zona koja odgovara mentolu
(najintenzivnija); slabije izražena zona cineola; između
zone cineola i timola može se uočiti svetloružičasta ili
IDENTIFIKACIJA plavkastosiva ili zelenkastosiva zona (karvon, pulegon,
izomenton). Na sredini hromatograma uočava se
A. List je ceo, izlomljen ili isečen, tanak, krt; ceo list je plavoljubičasta zona (mentilacetat), i neposredno ispod
dug od 3 cm do 9 cm, širok od 1 cm do 3 cm, često zelenkastoplava zona (menton). Intenzivno crvenkasto-
savijen. Liska je ovalna ili lancetasta, vrh lista je zaši- ljubičasta zona (ugljovodonici) uočava se blizu fronta
ljen, obod oštro nazubljen, a baza lista asimetrična. mobilne faze. Takođe se mogu pojaviti i druge, manje
Nervatura je perasta, istaknuta na naličju lista, sa boč- intenzivno obojene zone.
nim nervima koji se odvajaju od glavnog nerva pod
uglom od oko 45º. Naličje lista je retko dlakavo, sekre-
torne dlake su vidljive pod lupom (6·) kao sjajne žućka- ISPITIVANJA
ste tačke. Lisna drška je izbrazdana, prečnika obično do
1 mm, duga od 0,5 cm do 1cm. Strane primese (2.8.2). Određivanje se izvodi za 10 g
droge.
B. Usitni se do praška (355). Prašak je smeđezelen. Ispituje
se pod mikroskopom, korišćenjem hloralhidrata, ras- Drugi delovi biljke. Najviše 5 % stabljika; prečnik stabljika
tvora R. Dijagnostičke osobine praška su: delovi epider- nije veći od 1,5 mm.
misa lista od ćelija talasasto izuvijanih zidova, izbraz-
dane kutikule preko nerava, sa dijacitnim stomama koje Drugi elementi. Najviše 2 %. Najviše do 8 % listova sa
su brojnije na epidermisu naličja; delovi liske bliže smećkastim mrljama koje potiču od gljivice Puccinia ment-
obodu od izodijametričnih ćelija ravnih jamičavih hae.
antiklinalnih zidova; nežlezdane dlake su kratke, koni-
čne, jednoćelijske ili dvoćelijske, ili izdužene, uniserija- Vlaga (2.2.13). Najviše 11,0 %, određeno destilacijom za
tne sa tri do osam ćelija, izbrazdane kutikule; dva tipa 20,0 g droge.
žlezdanih dlaka: (a) jedna bazalna ćelija sa malom, Ukupni pepeo (2.4.16). Najviše 15 %.
okruglom jednoćelijskom glavom prečnika od 15 μm do

MENTHAE PIPERITAE FOLIUM
Pepeo nerastvorljiv u hlorovodoničnoj kiselini (2.8.1). graduisanu cev nalije se 0,5 ml ksilena R. Destilacija se iz-
Najviše 1,5 %. vodi 2 h, brzinom od 3 ml/min do 4 ml/min.
ODREĐIVANJE ČUVANJE
Izvede se određivanje sadržaja etarskog ulja u drogama

(2.8.12). U balon od 500 ml prenese se 20 g usitnjene droge,
svetlosti.
doda 200 ml vode R, kao tečnost za destilaciju, a u bočnu

OLIVAE OLEUM
O
drugi levak za odvajanje. Ukoliko je došlo do formiranja
1997:0518
emulzije treba dodati malu količinu alkohola R ili
koncentrovanog rastvora kalijum-hidroksida R. Vodeni sloj
OLIVAE OLEUM se dva puta izmućka sa po 50 ml petroletra R1. Petroletar-
ski ekstrakti se spoje u trećem levku za odvajanje i tri puta
isperu sa po 50 ml alkohola (50 % V/V) R. Petroletarski sloj
Maslinovo ulje se prenese u prethodno izmeren balon od 250 ml. Levak za
odvajanje se ispere sa malo petroletra R1 i doda u balon.
Na vodenom kupatilu se otpari petroletar, a ostatak suši u
sušnici 15 min na 100 ºC do 105 ºC, tako da je balon u hori-
DEFINICIJA zontalnom položaju. Nakon hlađenja u eksikatoru ostatak se
izmeri (a g). Sušenje se ponavlja na 15 min sve dok razlika
Masno ulje zrelih plodova masline, Olea europaea L., dobi- između dva uzastopna merenja ne bude manja od 0,1%.
jeno hladnim ceđenjem ili nekim drugim pogodnim meha- Ostatak se rastvori u 20 ml alkohola R, koji je prethodno
ničkim postupkom. neutralisan, uz 0,1 ml bromfenolplavog, rastvora R. Ako je
potrebno, titrira se 0,1 M hlorovodoničnom kiselinom (b ml).
OSOBINE Izračuna se sadržaj nesaponifikovanih materija, u procen-

tima, iz izraza:
Bistra, žuta ili zelenkastožuta, providna tečnost,
karakterističnog mirisa, gotovo nerastvorljiva u alkoholu, 100(a  0,032b)
meša se sa etrom i petroletrom. m
Hlađenjem na oko 10 ºC počinje da se muti, a oko 0 ºC
očvrsne u meku masu. Ukoliko je vrednost 0,0332b za više od 5 % veća od
vrednosti a, ispitivanje nije validno i mora se ponoviti.
IDENTIFIKACIJA Apsorbancija (2.2.25). Rastvori se 1,00 g u cikloheksanu R

i dopuni do 100,0 ml istim rastvaračem. Apsorbancija izme-
Izvodi se ispitivanje za identifikaciju masnih ulja hroma- rena na 270 nm nije veća od 0,20. Odnos između vrednosti
tografijom na tankom sloju (2.3.2). Dobijeni hromatogram apsorbancije merene na 232 nm i vrednosti apsorbancije
odgovara tipičnom hromatogramu maslinovog ulja. Kod merene na 270 nm veći je od 8.
nekih tipova ulja moguće je da mrlje E i F budu manje Strana masna ulja. Ispitivanje prisustva stranih masnih
izražene nego što je to prikazano na slici. ulja u masnom ulju se izvodi gasnom hromatografijom
(2.4.22). Frakcija masnih kiselina ulja ima sledeći sastav:
ISPITIVANJA - zasićenih masnih kiselina dužine lanca manje od C16:
najviše 0,1 %,
- palmitinska kiselina: 7,5 % do 20 %,
Kiselinski broj (2.5.1). Do 2,0, određeno za 5,0 g. Ukoliko
je namenjeno za izradu parenteralnih preparata, do 0,5. - palmitoleinska kiselina (odgovarajuća dužina lanca na
Peroksidni broj (2.5.5). Do 5,0. Ukoliko je namenjeno za
izradu parenteralnih preparata do 5,0. - stearinska kiselina: 0,5 % do 5,0 %,
Nesaponifikovane supstance. Najviše 1,5 % m/m. Prenese - oleinska kiselina (odgovarajuća dužina lanca na
se 5,0 g (m g) u balon od 150 ml sa povratnim hladnjakom. polietilenglikoladipatu 18,3): 56 % do 85 %,
Doda se 50 ml kalijum-hidroksida, 2 M alkoholnog ras- - linolna kiselina (odgovarajuća dužina lanca na
tvora R i zagreva na vodenom kupatilu 1 h, uz češće polietilenglikoladipatu 18,9): 3,5 % do 20 %,
mućkanje. Preko vrha hladnjaka doda se 50 ml vode R,
promućka, ohladi i sadržaj prenese u levak za odvajanje. - linolenska kiselina (odgovarajuća dužina lanca na
Balon se nekoliko puta ispere sa ukupno 50 ml petroletra polietilenglikoladipatu 19,7): najviše 1,5 %,
R1 i sadržaj prenese u levak za odvajanje. Snažno se mućka
1 min. Nakon razdvajanja slojeva, vodeni sloj se ispusti u - arahidonska kiselina: najviše 0,5 %,

OLIVAE OLEUM
- gadoleinska kiselina (odgovarajuća dužina lanca na silazana R i 9 zapremina piridina, bezvodnog R. Ostavi se
polietilenglikoladipatu 20,3): najviše 0,2 %, 30 min u eksikatoru iznad fosfor(V)-oksida R, centrifugira i
upotrebi supernatant.
Poredbeni rastvor (a). U 9 delova sterola izolovanih
- eruka kiselina (odgovarajuća dužina lanca na tankoslojnom hromatografijom iz ulja semena uljane repice
polietilenglikoladipatu 22,3): najviše 0,1 %. R doda se 1 deo holesterola R. Svakom miligramu ove
mešavine doda se 20 μl sveže pripremljene mešavine koja
Steroli
se sastoji od 1 zapremine hlortrimetilsilana R, 3 zapremine
Razdvajanje frakcije sterola heksametildisilazana R i 9 zapremina piridina, bezvodnog R.
Ostavi se 30 min u eksikatoru iznad fosfor(V)-oksida R,
Frakcija sterola se izoluje hromatografijom na tankom sloju centrifugira i upotrebi supernatant.
(2.2.27), na silikagelu G R, debljine sloja 0,5 mm.
Poredbeni rastvor (b). U sterole izolovane tankoslojnom
Ispitivani rastvor (a). Nesaponifikovane supstance se prip- hromatografijom iz ulja suncokreta R doda se, po svakom
reme prema postupku opisanom u Ispitivanjima (ne vrši se miligramu, 20 μl sveže pripremljene mešavine koja se sas-
titracija na kraju). Ostatak se rastvori u hloroformu R tako toji od 1 zapremine hlortrimetilsilana R, 3 zapremine
da se dobije rastvor 50 g/l. heksametildisilazana R i 9 zapremina piridina, bezvodnog R.
Ostavi se 30 min u eksikatoru iznad fosfor(V)-oksida R,
Ispitivani rastvor (b). Po istom postupku se pripreme
centrifugira i upotrebi supernatant.
nesaponifikovane materije ulja semena uljane repice R (ne
vrši se titracija na kraju). Ostatak se rastvori u hloroformu R Hromatografski postupak može da se izvede korišćenjem:
tako da se dobije rastvor 50 g/l.
- staklene kolone, dužine 1 m do 2 m, unutrašnjeg preč-
Ispitivani rastvor (c). Po istom postupku se pripreme nika 3 mm do 4 mm, napunjene dijatomejskom zemljom
nesaponifikovane supstance suncokretovog ulja R (ne vrši za gasnu hromarografiju R, impregniranom takjo da sa-
se titracija na kraju). Ostatak se rastvori u hloroformu R drži od 2 % do 4 % m/m polidimetilsiloksana R,
tako da se dobije rastvor 50 g/l.
- azota za hromatografiju R, kao gasa nosača,
Poredbeni rastvor. Rastvori se 50 mg holesterola R u 1 ml
hloroforma R. - plameno-jonizujućeg detektora,
Za svaki ispitivani rastvor koristi se posebna ploča, pode- pri čemu se temperatura kolone održava na 275 ºC, a
ljena na dva dela. Na prvu polovinu svake ploče nanese se temperature injektora i detektora na 285 ºC.
odvojeno, u obliku trake 10 mm × 3 mm, 5 l poredbenog
Na hromatogramu poredbenog rastvora (a) vide se 4 glavna
rastvora i, u obliku traka 40 mm × 3 mm, po 0,1 ml
pika koja odgovaraju holesterolu, brasikasterolu, kampeste-
ispitivanog rastvora a, b ili c (hromatogrami A). Na drugu
rolu i β-sitosterolu; čija relativna retenciona vremena t R u
polovinu ploče nanese se odvojeno, u obliku traka 40 mm ×
odnosu na holesterol iznose 1,0; 1,1; 1,3 i 1,6. Takođe
3 mm, po 0,1 ml ispitivanog rastvora a, b ili c (hromato-
mogu biti prisutni i neki drugi pikovi.
grami B). Hromatogrami se razvijaju u dužini od 18 cm, uz
mobilnu fazu: aceton R - heptan R (15:85, V/V) i suši se u Na hromatogramu poredbenog rastvora (b) vide se 4 glavna
struji azota R. Hromatogrami B se prekriju staklenom plo- pika koja odgovaraju kampesterolu, stigmasterolu, -
čom i isprskaju sa rastvorom 50 g/l kalijum-permanganata sitosterolu i Δ7-stigmastenolu; čija relativna retenciona vre-
R. Na hromatogramima poredbenog rastvora uočljiva je mena tR u odnosu na holesterol iznose 1,3; 1,4; 1,6 i 1,8.
zona koja odgovara holesterolu. Na hromatogramima A, u Takođe mogu biti prisutni i neki drugi pikovi.
delu gde su nanošeni ispitivani rastvori, uočljive su trake Rf
vrednosti slične sterolima. Sa neprskanih delova hromato- Na hromatogramu ispitivanog rastvora identifikuju se pi-
grama (hromatogrami B) sastružu se slojevi koji odgovaraju -
zoni sterola sa hromatograma A i odvojeno prenesu u 3 ba- sitosterolu, holesterolu, Δ7-stigmastenolu, kampesterolu i
lona od 50 ml. U svaki balon se doda po 15 ml hloroforma stigmasterolu i izračuna njihov sadržaj u procentima, u
R i promućka. Rastvori se filtriraju kroz filtar od sinterova- frakciji sterola ispitivanog masnog ulja, iz izraza:
nog stakla (40), pa se svaki filtar ispere 3 puta sa po 15 ml
hloroforma R. Spojeni filtrati se prenesu u tri prethodno A
izmerena balona, upare do suva u struji azota R i na kraju  100
S
izmere.
Određivanje sterola A = površina pika koji odgovara komponenti koju
određujemo,
Određivanje se vrši gasnom hromatografijom (2.2.28). Ras-
tvori se pripremaju neposredno pre upotrebe i svi postupci S = ukupna površina svih 6 pikova koji se određuju.
se izvode zaštićeno od vlage.
Frakcija sterola ispitivanog masnog ulja sadrži:
Ispitivani rastvor. Uzorcima sterola izolovanim tankosloj-
nom hromatografijom ispitivanog uzorka dodaje se po sva- - β-sitosterol (ostali steroli mogu biti prisutni na udaljeno-
kom miligramu, 20 μl sveže pripremljene mešavine od 1 sti tj. distanci identičnoj kao β-sitosterol i računaju se
zapremine hlortrimetilsilana R, 3 zapremine heksametildi- kao β-sitosterol): najmanje 93 %,

OPIUM CRUDUM
- holesterol: najviše 0,5 %, OSOBINE

- Δ7-stigmastenol (ostali steroli mogu biti prisutni na Sirovi opijum ima karakterističan miris i mrkocrvene je
udaljenosti tj. distanci identičnoj kao Δ7-stigmastenol i boje. Mikroskopske osobine su opisane u ispitivanju za
računaju se kao Δ7-stigmastenol): najviše 0,5 %, Identifikaciju A. Sastoji se od komada različite veličine,
- kampesterol: najviše 4 %, koji su prvo meki i sjajni, a nakon sušenja postaju tvrdi i
krti.
a sadržaj stigmasterola treba da je niži od sadržaja
kampesterola.
IDENTIFIKACIJA
Susamovo ulje. U epruvetu sa brušenim zatvaračem pre-
nese se 10 ml ispitivanog masnog ulja i 0,5 ml smeše dobi- A. Mikroskopsko ispitivanje. Suspenzije sirovog opijuma u
jene mešanjem rastvora 0,35 % V/V furfurala R u sirćetnoj rastvoru 20 g/l kalijum-hidroksida R, sastoji se od zr-
kiselini, anhidridu R sa 4,5 ml sirćetne kiseline, anhidridom naca mlečnog soka, grupisanih u nepravilne oblike, i od
R. Mućka se 1 min. Filtrira se kroz filtar papir impregniran svetlosmeđih izduženih filamenata. Vide se i pojedini
sirćetnom kiselinom, anhidridom R. Filtratu se doda 0,2 ml delovi traheja i, uglavnom, izduženi kristali, ali i malo
sumporne kiseline R. Ne razvija se plavičastozelena boja. loptastih polenovih zrna i delova vlakana. Mogu biti
Voda (2.5.12). Ukoliko se koristi za parenteralnu primenu prisutne i dlake različite dužine, oštrog vrha, kao i
sadrži najviše 0,1 % određena za 10 g, koristeći semi-mikro malobrojna skrobna zrna koja se unose za vreme
metodu za određivanje vode. Koristi se smeša jednakih prikupljanja mlečnog soka. Delovi epikarpa poligonal-
zapremina hloroforma R i metanola, bezvodnog R kao nih ćelija, debelih zidova i zvezdastog lumena, mogu se
rastvarača. ponekad nalaziti u opijumu.
ČUVANJE
Ispitivani rastvor. Izmeša se 0,10 g sprašene droge sa 5
Čuva se u do vrha napunjenom, dobro zatvorenom kontej- ml alkohola (70 % V/V) R, zatim se doda još 3 ml alko-
neru, zaštićeno od svetlosti. hola (70 % V/V) R i prenese u tikvicu po Erlenmeyeru
od 25 ml. Uz mešanje se zagreva 30 min na vodenom
kupatilu na oko 50 ºC do 60 ºC. Ohladi se, filtrira, filtrat
OZNAČAVANJE ispere alkoholom (70 % V/V) R i dopuni istim rastvara-
čem do 10 ml.
Na signaruri se navodi:
Poredbeni rastvor. Rastvori se 2,0 mg papaverin-
- način primene, da se može koristiti za izradu hidrohlorida R, 12,0 mg kodein-fosfata R, 12,0 mg
parenetaralnih preparata; noskapin-hidrohlorida R i 25,0 mg morfin-hidrohlorida
u alkoholu (70 % V/V) R, pa se istim rastvaračem do-
- naziv i koncentracija bilo kog dodatog antioksidansa. puni do 25,0 ml.
u dužini od 15 cm, uz sveže pripremljenu mobilnu fazu:
1997:0777 amonijak, koncentovani R - alkohol R - aceton R -
toluen R (2:6:40:40 V/V V/V). Suši se 15 min na 100 ºC
do 105 ºC i nakon hlađenja isprska najpre kalijum-
OPIUM CRUDUM jodbizmutom, rastvorom R2, a potom rastvorom 4 g/l
sumporne kiseline R. Na hromatogramu poredbenog
rastvora uočava se na donjem delu hromatograma
Sirovi opijum narandžastocrvena ili crvena zona (morfin), malo iznad
slično obojena zona (kodein), a na gornjem delu
hromatograma narandžastocrvena ili crvena zona
(papaverin) i malo iznad slično obojena zona (noskapin).
DEFINICIJA Na hromatogramu ispitivanog rastvora uočavaju se iste
narandžastocrvene ili crvene zone koje odgovaraju zo-
Sirovi opijum se koristi isključivo kao polazna sirovina u nama na hromatogramu poredbenog rastvora. Na
proizvodnji galenskih preparata. Kao takav se ne izdaje. hromatogramu ispitivanog rastvora može se uočiti i
Sirovi opijum predstavlja na vazduhu osušen mlečni sok tamnocrvena zona (tebain) između zona kodeina i
koji se dobija zarezivanjem zelenih, nedozrelih čaura maka, papaverina.
Papaver somniferum L. Sadrži najmanje 10,0 % morfina C. U 1,0 g sprašene droge doda se 5 ml vode R, promućka
(C17H19NO3; Mr 285,3) i najmanje 2,0 % kodeina 5 min i profiltrira. Filtratu se doda 0,25 ml gvožđe(III)-
(C18H21NO3; Mr 299,4), izračunato u odnosu na drogu su- hlorida, rastvora R2. Razvija ce crvena boja, koja ne
šenu na 100 ºC do 105 ºC.

ORYZAE AMYLUM
iščezava po dodatku 0,5 ml hlorovodonične kiseline, - detektora, spektrofotometra, podešenog na 280 nm,
razblažene R.
- injektora sa petljom.
Injektuje se pogodna količina svakog rastvora.
ISPITIVANJA
Određivanje je validno ukoliko rezolucija između pikova
Tebain. Najviše 3,0 %, određeno tečnom hromatografijom koji odgovaraju morfinu i kodeinu iznosi najmanje 2,5.
(2.2.29) i izračunato u odnosu na osušenu drogu. Ukoliko je potrebno, količina acetonitrila u mobilnoj fazi se
Ispitivani rastvor. Ispitivani rastvor se priprema kao što je promeni i prilagodi. Poredbeni rastvor se injektuje 6 puta.
opisano u Određivanju. Određivanje je validno ukoliko je relativna standardna
devijacija površine pika koji odgovara morfinu manja od
Referentni rastvor. Rastvori se 25,0 mg tebaina R u mobil- 1,0 %. Naizmenično se injektuju ispitivani i poredbeni ras-
noj fazi i dopuni do 25,0 ml. Razblaži se 10,0 ml ovog rastvor.
tvora mobilnom fazom i dopuni do 100,0 ml.
Izračuna se sadržaj svakog pojedinačnog alkaloida, u %, iz
Hromatografija se izvodi kao što je opisano u Određivanju. izraza:
Ispitivanje je validno ukoliko je odnos raspodele masa za
tebain najmanje 3,0 i ukoliko broj teoretskih podova iznosi m1  A2  625 100

najmanje 3000. Iz izraza datog u Određivanju izračuna se m2  A1  5 100  h
sadržaj tebaina izražen u %.
m1 = masa alkaloida korišćenog za pripremu poredbenog
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 15,0 %, određeno za rastvora, u g,
1,000 g sirovog opijuma, isečenog u tanke listiće, sušenjem
u sušnici 4 h na 100 ºC do 105 ºC. m2 = masa uzorka korišćena za pripremu ispitivanog rast-
vora, u g,
A1 = površina pika alkaloida na hromatogramu poredbe-
nog rastvora,
ODREĐIVANJE
A2 = površina pika alkaloida na hromatogramu ispitiva-
Izvodi se tečnom hromatografijom (2.2.29). nog rastvora,
Ispitivani rastvor. U 50 ml alkohola (50 % V/V) R, doda se h = gubitak sušenjem, u %.

1,00 g sirovog opijuma, isečenog u tanke listiće, i u Pri izračunavanju se uzima da 1 mg morfin-hidrohlorida R
ultrazvučnom kupatilu ekstrahuje 1h. Nakon hlađenja, istim odgovara 0,759 mg morfina i da 1 mg kodeina R odgovara
rastvaračem se razblaži do 100,0 ml. Ostavi se da stoji. U 0,943 mg kodeina.
10,0 ml supernatanta doda se 5 ml rastvora amonijum-hlo-
rida pufera pH 9,5 R, vodom R dopuni do 25,0 ml i promu-
ćka. Na hromatografsku kolonu dužine oko 150 mm, preč- ČUVANJE
nika oko 30 mm, napunjenu sa 15 g silikagela za
hromatografiju R, nanese se 20,0 ml ovog rastvora. Ostavi Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od
se da stoji 15 min. Eluira se dva puta sa po 40 ml smeše 15 svetlosti.
zapremina 2-propanola R i 85 zapremina metilenhlorida R.
Eluat se upari do suva pod vakuumom na 40 ºC. Ostatak se
rastvori u malo mobilne faze, prenese u odmernu tikvicu od
25,0 ml i dopuni mobilnom fazom. 1997:0349
Poredbeni rastvor. Rastvori se 0,100 g morfin-hidrohlorida ORYZAE AMYLUM

R i 25,0 mg kodeina R u mobilnoj fazi i dopuni do 25,0 ml.
10,0 ml ovog rastvora dopuni se mobilnom fazom do 100,0
ml. Pirinčani skrob
- kolone od nerđajućeg čelika, dužine 0,25 m, unutrašnjeg DEFINICIJA
grafiju, oktilsilil R (5 μm), sa pretkolonom dužine 40 Skrob dobijen iz endosperma krupe pirinča, Oryza sativa L.
mm, unutrašnjeg prečnika 4,6 mm, napunjenom silika-
gelom za hromatografiju, oktilsilil R (5 μm),
OSOBINE
- mobilne faze pripremljene na sledeći način: rastvori se
1,0 g natrijum-heptansulfonat, monohidrata R u 420 ml
Veoma fin prašak, bele boje, bez ukusa, između prstiju
vode R, podesi pH na 3,2 dodavanjem (oko 5 ml) fos-
škripi i pucketa, gotovo se ne rastvara u hladnoj vodi i alko-
forne kiseline (4,9 g/l H3PO4) pa se doda 180 ml
holu. Retko su prisutna zrna sa pukotinama i nepravilnm
acetonitrila R, protoka 1,5 ml/min,
ivicama.

ORYZAE AMYLUM
OPIS doda se 10 g skroba i mućka 1 h. Filtrira se i uzme 50 ml

filtrata. Potrebno je najviše 2,0 ml 0,1 M natrijum-hidrok-
Mikroskopsko ispitivanje. Zrna su poliedarnog oblika, pro- sida za promenu boje indikatora.
sta (promera od 2 m do 5 m) ili složena u jajolike struk-
Strane primese. Ništa osim tragova ćelijskih membrana i
ture (promera od 10 m do 20 m). Zrna imaju slabo vid-
protoplazme nije prisutno.
ljiv centar formiranja (hilum) i nemaju koncentrične slojeve.
Između ukrštenih Nikolovih prizmi, u centru formiranja Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 15,0 %, određeno za
skrobnog zrna vidi se tamna pukotina u obliku krsta. 1,00 g droge sušenjem u sušnici na 100 ºC do 105 ºC.
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 1,0 %, određeno za 1,0 g
IDENTIFIKACIJA droge.
A. Pripremi se suspenzija sa 1 g droge u 50 ml vode R, za- Mikrobiološka čistoća. Ukupan broj živih aerobnih
greje do ključanja, ostavi 1 min da ključa i ohladi. For- mikroorganizama (2.6.12) iznosi najviše do 103 bakterija i
mira se retka opalescentna sluz. 102 gljivica po gramu, određeno brojanjem na ploči. Odgo-
B. U 1 ml sluzi dobijene u ispitivanju za identifikaciju A, vara zahtevima testa na Escherichia coli (2.6.13).
plava boja, koja zagrevanjem nestaje, a hlađenjem se ČUVANJE
ponovo pojavljuje.
ISPITIVANJA
Aciditet. U 100 ml alkohola (70% V/V) R, koji je pretho-

dno neutralisan uz dodatak 0,5 ml fenolftaleina, rastvora R,

PANCREATIS PULVIS
P
1997:0350 U 1 ml svake smeše doda se 10 ml joda, rastvora R2.
Smeša dobijena sa suspenzijom (a) ima intenzivnu
plavoljubičastu boju; smeša dobijena sa suspenzijom (b)
PANCREATIS PULVIS ima boju rastvora joda.
Pankreas prašak ISPITIVANJA
Sadržaj masti. U aparatu za ekstrakciju tretira se 1,0 g

DEFINICIJA praška petroletrom R1 tokom 3 h. Rastvarač se upari i
Pankreas u prahu se priprema od svežih ili smrznutih ostatak suši na temperaturi od 100 C do 105 C tokom 2 h.
pankreasa sisara. On sadrži različite enzime koji imaju Masa ostatka iznosi najviše 50 mg (5,0 %).
proteolitičku, lipolitičku i amilolitičku aktivnost. Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 5,0 %, određen za
1 mg pankreasa u prahu sadrži najmanje 1,0 J. Eur. Ph. 0,50 g sušenjem 4 h na 60 C i pri pritisku koji ne prelazi
ukupne proteolitičke aktivnosti, 15 J. Eur. Ph. lipolitičke 670 Pa.
aktivnosti i 12 J. Eur. Ph. amilolitičke aktivnosti. Mikrobiološka čistoća. Ukupan broj živih aerobnih
4
Pankreas u prahu se priprema u uslovima koji stepen mikroorganizama (2.6.12) manji je od 10 mikroorgani-
moguće mikrobiološke kontaminacije svode na minimum. zama po gramu, određen brojanjem na ploči. Ovo odgovara
zahtevima ispitivanja za Escherichia coli i Salmonella
(2.6.13).
OSOBINE
Amorfan prašak, svetlosmeđe boje, delimično rastvorljiv u ODREĐIVANJE

vodi, gotovo nerastvorljiv u alkoholu i u etru.
Ukupna proteolitička aktivnost. Ukupna proteolitička
aktivnost pankreasa u prahu određuje se poređenjem
IDENTIFIKACIJA količine peptida koji ne precipitiraju rastvorom 50 g/l
trihlorsirćetne kiseline R, oslobođene po min iz supstrata
A. Rastrlja se 0,5 g pankreasa u prahu sa 10 ml vode R i rastvora kazeina, sa količinom peptida koju oslobađa
podesi na pH vrednost 8 dodavanjem 0,1 M natrijum- pankreas, praška (proteaza) BRP iz istog supstrata i pod
hidroksida, upotrebljavajući 0,1 ml krezolcrvenog, istim uslovima.
rastvora R kao indikator. Suspenzija se podeli na dva Rastvor kazeina. Suspenduje se količina kazeina BRP koja
jednaka dela (suspenzija (a) i suspenzija (b)). odgovara 1,25 g suve supstance u 5 ml vode R, doda se 10
Suspenzija (a) se zagreje do ključanja. Svakoj suspenziji ml 0,1 M natrijum-hidroksida i meša se 1 min. (Pre
se doda nekoliko čestica fibrinkongocrvenog R, zagreje ispitivanja se odredi sadržaj vode u kazeinu BRP
se na temperaturu od 38 C do 40 C i održava na toj zagrevanjem na 60 C u vakuumu tokom 4 h). Doda se 60
temperaturi 1 h. Suspenzija (a) je bezbojna ili ml vode R i meša na magnetnoj mešalici sve dok rastvor ne
svetloružičasta, dok je suspenzija (b) uočljivo jače postane praktično bistar. Podesi se na pH vrednost 8,0 0,1
crvene boje. M natrijum-hidroksidom ili 0,1 M hlorovodoničnom
B. Rastrlja se 0,25 g sa 10 ml vode R i podesi na pH kiselinom. Dopuni se do 100 ml vodom R. Rastvor se koristi
vrednost 8 dodavanjem 0,1 M natrijum-hidroksida, uz istog dana kada je pripremljen.
0,1 ml krezolcrvenog, rastvora R kao indikatora. Rastvor enterokinaze. Rastvori se 50 mg eterokinaze BRP u
Suspenzija se podeli na dva jednaka dela (suspenzija (a) 0,02 M kalcijum-hloridu R i dopuni do 50,0 ml istim
i suspenzija (b)). Suspenzija (a) se zagreje do ključanja. rastvaračem. Rastvor se koristi istog dana kada je
Rastvori se 0,1 mg skroba, rastvorljivog R u 100 ml pripremljen.
ključale vode R, ostavi se da ključa 2 min, ohladi se i
razblaži do 150 ml vodom R. U 75 ml rastvora skroba Za ispitivanu i poredbenu suspenziju pripremi se suspenzija
doda se suspenzija (a), a u preostalih 75 ml doda se i razblaži na temperaturi od 0 C do 4 C.
suspenzija (b). Svaka smeša se zagreva do temperature
od 38 C do 40 C i održava na toj temperaturi 5 min. Ispitivana suspenzija. Rastrlja se 0,100 g ispitivane
supstance u toku 5 min, uz postepeno dodavanje 25 ml

PANCREATIS PULVIS
0,02 M kalcijum-hlorida R. Prenese se u odmerenu tikvicu i Tabela 350. - 1

dopuni do 100,0 ml 0,02 M kalcijum-hloridom R. U 10,0 ml
Epruvete
ove suspenzije doda se 10,0 ml rastvora enterokinaze i
zagreva 15 min u vodenom kupatilu na 35  0.5 C. Ohladi S1 S1b S2 S2b S3 S3b T Tb B
se i razblaži rastvorom boratnog pufera pH 7,5 R na 5  3
Rastvor pufera 2 2 1 1 1 1 3
C do finalne koncentracije od oko 0,065 J. Eur. Ph.
ukupne proteolitičke aktivnosti po ml, izračunato na osnovu Poredbeni 1 1 2 2 3 3
deklarisane aktivnosti. rastvor
Ispitivana 2 2
Poredbena suspenzija. Pripremi se suspenzija pankreasa, suspenzija
praška (proteaza) BRP kako je to opisano za ispitivanu
suspenziju, ali bez dodavanja enterokinaze, tako da se Rastvor 5 5 5 5
dobije poznata konačna koncentracija od 0,065 J. Eur. Ph. trihlorsirćetne
kiseline
po ml, izračunato na osnovu deklarisane aktivnosti.
Promeša se + + + +
Označe se epruvete u duplikatu T, Tb, S1, S1b, S2, S2b, S3,
S3b; označi se epruveta B. Vodeno kupatilo + + + + + + + + +
35 ºC
Doda se rastvor boratnog pufera pH 7,5 R u epruvete na Rastvor kazeina 2 2 2 2 2
sledeći način:
Promeša se + + + + +
B: 3,0 ml,
Rastvor kazeina 2 2 2 2
S1 i S1b: 2,0 ml, Promeša se + + + +
S2, S2b, T i Tb: 1,0 ml. Vodeno kupatilo + + + + + + + + +
35 ºC
Doda se poredbena suspenziju u epruvete na sledeći način: Rastvor 5 5 5 5
trihlorsirćetne
S1 i S1b: 1,0 ml, kiseline
S2 i S2b: 2,0 ml, Sobna + + + + + + + + +

temperatura 20
S3 i S3b: 3,0 ml. min
Filtrira se + + + + + + + + +
Doda se 2,0 ml ispitivane suspenzije u epruvete T i T b.
Doda se 5,0 ml rastvora 50 g/l trihlorsirćetne kiseline R u Meri se apsorbancija (2.2.25) filtrata na 275 nm koristeći
epruvete B, S1b, S2b, S3b i Tb. Promeša se mućkanjem. filtrat dobijen iz epruvete B kao kompenzacioni rastvor.
Epruvete i rastvor kazeina stave se u vodeno kupatilo na 35 Koriguju se srednje vrednosti apsorbancije za filtrate
 0,5 C. U svaku epruvetu se stavi stakleni štapić. Kada se dobijene iz epruveta S1, S2 i S3 oduzimanjem srednjih
temperatura uravnoteži, doda se 2,0 ml rastvora kazeina u vrednosti dobijenih za filtrate iz epruveta S1b, S2b odnosno
epruvete B, S1b, S2b, S3b i Tb. Promeša se. U početnom S3b. Nacrta se kalibraciona kriva korigovanih vrednosti u
vremenu doda se 2,0 ml rastvora sukcesivno i u intervalima funkciji zapremine upotrebljene poredbene suspenzije.
od 30 s u epruvete S1, S2, S3 i T. Promeša se odmah posle
Odredi se aktivnost ispitivane supstance koristeći
svakog dodavanja. Tačno posle 30 min od dodavanja
korigovane apsorbancije za ispitivanu suspenziju (T-Tb) i
rastvora kazeina, uzimajući u obzir prihvaćene pravilne
kalibracionu krivu i uzimajući u obzir faktore razblaženja.
intervale, doda se 5,0 ml rastvora 50 g/l trihlorsirćetne
kiseline R u epruvete S1, S2, S3 i T. Promeša se. Izvade se Test je validan samo ako su sve korigovane vrednosti
epruvete iz vodenog kupatila i ostave na sobnoj temperaturi apsorbancije u intervalu od 0,15 do 0,60.
20 min.
Lipolitička aktivnost. Lipolitička aktivnost se određuje
Filtrira se sadržaj svake epruvete dva puta kroz isti pogodan poređenjem brzine kojom suspenzija pankreasa u prahu
filter papir, prethodno ispran rastvorom 50 g/l hidrolizuje supstrat emulzije maslinovog ulja sa brzinom
trihlorsirćetne kiseline R, potom vodom R i osuši. kojom suspenzija pankreasa u prahu (amilaza i lipaza)
BRP hidrolizuje isti supstrat pod istim uslovima. Ispitivanje
Pogodan filter papir mora da odgovara sledećem se vrši u atmosferi azota.
ispitivanju: filtrira se 5 ml 50 g/l trihlorsirćetne kiseline R
kroz disk od belog filter papira, prečnika 7 cm; Osnovna emulzija maslinovog ulja. U laboratorijsku čašu u
apsorbancija (2.2.25) filtrata, merena na 275 nm upotrebom oblika pehara od 800 ml, prečnika 9 cm, sipa se 40 ml
nefiltriranog rastvora trihlorsirćetne kiseline kao maslinovog ulja R, 330 ml arapske gume, rastvora R i 30
kompenzacionog rastvora, manja je od 0,04. ml vode R. Postavi se električni mikser na dno suda.
Laboratorijska čaša se stavi u sud koji sadrži alkohol R i
Šematski prikaz gornjih postupaka prikazan je u Tabeli
dovoljnu količinu leda kao smešu za hlađenje. Emulgovanje
350-1.
se vrši korišćenjem miksera, pri srednjoj brzini od 1000

PANCREATIS PULVIS
obrtaja u min do 2000 obrtaja u min. Ohladi se na 5 C do 9,2. Koristeći graduisanu pipetu sa brzim tokom prebaci se
10 C. Poveća se brzina mešanja na 8000 obrtaja u min. oko 0,5 ml prethodno homogenizovane poredbene
Meša se 30 min uz održavanje temperature ispod 25 C suspenzije, pokrene hronometar i dodaje neprekidno 0,1 M
neprekidnim dodavanjem izlomljenog leda u smešu za natrijum-hidroksid da bi se postigla pH vrednost 9.0. Posle
hlađenje. (Smeša kalcijum-hlorida i izlomljenog leda tačno 1 min zabeleži se zapremina 0,1 M natrijum-
takođe odgovara). Osnovna emulzija se drži u frižideru i hidroksida koja je upotrebljena. Izvrše se merenja još četiri
koristi u roku od 14 dana. Emulzija ne sme da se razdvoji u puta. Zanemari se prvo čitanje i odredi srednja vrednost za
dva sloja. Proveri se prečnik masnih kapljica emulzije pod preostala četiri (S1). Izvrše se dva sledeća merenja (S2 i S3).
mikroskopom. Najmanje 90 % ima prečnik ispod 3 m, a Izračuna se srednja vrednost za S1, S2 i S3. Prosečna
nijedna nema prečnik veći od 10 m. Emulzija se dobro zapremina upotrebljenog 0,1 M natrijum-hidroksida mora
promućka pre pripremanja emulzionog supstrata. da iznosi oko 0,12 ml po min u granicama od 0,08 do 0,16
ml.
Emulzija maslinovog ulja. Za deset merenja izmere se
sledeći rastvori prema navedenom redosledu: 100 ml Izvrše se tri merenja na isti način za ispitivanu suspenziju
osnovne emulzije, 80 ml trsi(hidroksimetil)aminometana, (T1, T2 i T3). Ako je količina upotrebljenog 0,1 M natrijum-
rastvora R1, 20 ml sveže pripremljenog 80 g/l natrijum- hidroksida izvan granica od 0,08 ml do 0,16 ml po min,
ispitivanje se ponavlja sa količinom ispitivane suspenzije
tauroholata BRP i 95 ml vode R. Koristi se istog dana kada
je pripremljena. koja je pogodnija, ali se nalazi između 0,4 ml i 0,6 ml. U
suprotnom, količina ispitivane supstance se podesi tako da
Aparatura. Upotrebi se reakcioni sud zapremine od oko 50 ispunjava uslove ispitivanja. Izračuna se srednja vrednost
ml opremljen: za T1, T2 i T3.
- uređajem koji održava temperaturu na 37  0,5 C, Izračuna se aktivnost u J. Eur. Ph./mg iz izraza:
- magnetnom mešalicom,
n  m1
- poklopcem sa otvorima za uvođenje elektroda, vrha A
n1  m
birete, cevi za dovod azota i unošenje reagenasa.
Koristi se automatski ili ručni titracioni aparat. Bireta je n = srednja zapremina 0,1 M natrijum-hidroksida
graduisana na 0,005 ml, a pH-metar ima širok opseg i upotrebljena po min tokom titracije ispitivane
staklenu kalomelovu elektrodu. Posle svakog ispitivanja suspenzije,
reakcioni sud se ispira usisavanjem i ispere nekoliko puta
vodom R, a ostaci posle ispiranja se otklanjaju svaki put n1 = srednja zapremina 0,1 M natrijum-hidroksida
usisavanjem. upotrebljena po min tokom titracije referentne
suspenzije,
Ispitivana suspenzija. U malom tarioniku, ohlađenom na 0
C do 4 C, rastrlja se pažljivo količina ispitivane supstance m = masa ispitivane supstance u mg,
kojoj odgovara oko 2500 J. Eur. Ph. lipolitičke aktivnosti
sa 1 ml ohlađenog rastvora maleatnog pufera pH 7,0 R m1 = masa poredbenog preparata u mg,
(rastvarač lipaze) sve dok se ne dobije fina suspenzija. A = aktivnost pankreasa u prahu (amilaza i lipaza) BRP
Suspenzija se razblaži ohlađenim rastvorom maleatnog u J. Eur. Ph./mg.
pufera pH 7,0 R, prenese se kvantitativno u odmerenu
tikvicu i dopuni do 100,0 ml ohlađenim puferskim Amilolitička aktivnost. Amilolitička aktivnost se
rastvorom. Sud koji sadrži ispitivanu suspenziju drži se u procenjuje upoređivanjem brzine kojom suspenzija
vodi sa ledom tokom titracije. pankreasa, praška hidrolizuje supstrat rastvora skroba sa
brzinom kojom suspenzija pankreasa, praška (amilaza i
Poredbena suspenzija. Da bi se izbegla apsorpcija vode koja lipaza) BRP hidrolizuje isti supstrat pod istim uslovima.
se formira kondenzacijom, pre otvaranja kontejnera
omogući se da poredbeni preparat dostigne sobnu Rastvor skroba. Količini skroba BRP koja odgovara
temperaturu. količini od 2,0 g suve supstance doda se 10 ml vode R i
promeša. (Odredi se sadržaj vode u skrobu BRP pre
Pripremi se suspenzija pankreasa u prahu (amilaza i ispitivanja, zagrevanjem na 120 C tokom 4 h). Ovoj
lipaza) BRP, kao što je opisano za ispitivanu suspenziju, suspenziji se doda, uz stalno mešanje, do 160 ml ključale
koristeći količinu kojoj odgovara približno 2500 J. Eur. Ph. vode. Kontejner se opere nekoliko puta sukcesivnim
Izvrše se titracije odmah posle pripreme ispitivane i količinama, svaka od po 10 ml vode R, i doda se ostatak od
poredbene suspenzije. Prenese se 29,5 ml emulzije ispiranja vrućem rastvoru skroba. Zagreva se do ključanja,
maslinovog ulja u reakcioni sud čija se temperatura održava neprekidno mešajući. Ohladi se do sobne temperature i
razblaži do 200 ml vodom R. Rastvor se koristi istog dana
na 35  0.5 C. Sud se opremi elektrodama, mešalicom i
kada je pripremljen.
biretom (vrh mora da bude uronjen u emulziju maslinovog
ulja). Ispitivana suspenzija. Rastrlja se količina ispitivane
supstance kojoj odgovara oko 1500 J. Eur. Ph. amilolitičke
Stavi se poklopac i uključi aparatura. Pažljivo se doda 0,1
aktivnosti sa 60 ml rastvora fosfatnog puferskog pH 6,8 R1
M natrijum-hidroksid uz mešanje. Podesi se na pH vrednost
u trajanju od 15 min. Prebaci se kvantitativno u

PEPSINI PULVIS
volumetrijski sud i razblaži se do 100,0 ml rastvorom 1997:0682

fosfatnog pufera pH 6,8 R1.
Poredbena suspenzija. Pripremi se suspenzija pankreasa u PEPSINI PULVIS
prahu (amilaza i lipaza) BRP kao što je opisano za
ispitivanu suspenziju, koristeći količinu kojoj odgovara oko
1500 J. Eur. Ph. Pepsin u prahu
U epruvetu, dužine 200 mm i prečnika 22 mm, opremljenu
zatvaračem od brušenog stakla, sipa se 25 ml rastvora DEFINICIJA
skroba, 10,0 ml rastvora fosfatnog puferskog pH 6,8 R1 i
1,0 ml rastvora 11,7 g/l natrijum-hlorida R. Epruveta se Pepsin u prahu se dobija iz sluzokože želuca svinje, teleta
zatvori, promućka i stavi u vodeno kupatilo na 25  0,1C. ili ovce. Sadrži želudačne proteaze, aktivne u kiseloj sredini
Kada se dostigne temperaturna ravnoteža, doda se 1,0 ml (pH od 1 do 5). Njegova aktivnost nije manja od 0,5 J. Eur.
ispitivane suspenzije i uključi hronometar. Promeša se i Ph./mg, izračunato u odnosu na osušenu supstancu. Pepsin
epruveta stavi u vodeno kupatilo. Posle tačno 10 min doda u prahu se dobija u uslovima koji stepen mikrobiološke
se 2 ml 1 M hlorovodonične kiseline. Smeša se kontaminacije svode na minimum.
kvantitativno prebaci u konusnu bocu od 300 ml koja ima
zatvarač od brušenog stakla. Uz neprekidno mućkanje
dodaje se 10,0 ml 0,05 M joda i odmah potom 45 ml 0,1 M OSOBINE
natrijum-hidroksida. Sud se ostavi da stoji 15 min u mraku
na temperaturi između 15 C i 25 C. Doda se 4 ml smeše 1 Beo ili svetložut, kristalan ili amorfan prašak, higroskopan,
zapremine sumporne kiseline R i 4 zapremine vode R. Višak umereno rastvorljiv u vodi, gotovo nerastvorljiv u alkoholu
joda se titrira 0,1 M natrijum-tiosulfatom, koristeći i u etru. Vodeni rastvor može da bude blago opalescentan,
mikrobiretu. Izvrši se titracija slepe probe dodavanjem 2 ml slabe kisele reakcije.
1 M hlorovodonične kiseline pre unošenja ispitivane
suspenzije. Titrira se poredbena suspenzija na isti način.
IDENTIFIKACIJA
Izračuna se amilolitička aktivnost u J. Eur. Ph. po mg iz
izraza: Suspenduje se 30 mg fibrinplavog R u 20 ml hlorovodoni-
(n  n)m1 čne kiseline, razblažene R2. Postavi se 1 ml ove suspenzije
A na filtar papir i ispira hlorovodoničnom kiselinom, razblaže-
(n1  n1 )m nom R2 sve dok se ne dobije bezbojni filtrat. Perforira se
filtar papir i kroz njega ispere fibrinplav R sa 20 ml
n = broj ml 0,1 M natrijum-tiosulfata upotrebljenog u hlorovodonične kiseline, razblažene R2 u tikvicu po
titraciji ispitivane suspenzije, Erlenmeyeru. Promućka se pre upotrebe. Rastvori se koli-
čina ispitivane supstance kojoj odgovara najmanje 20 J. Eur.
n1 = broj ml 0,1 M natrijum-tiosulfata upotrebljenog u Ph. u 2 ml hlorovodonične kiseline, razblažene R2 i podesi
titraciji poredbene suspenzije, pH vrednost na 1,6  0,1. Prenese se 1 ml ovog rastvora u
epruvetu koja sadrži 4 ml suspenzije fibrinplavog, promeša
n = broj ml 0,1 M natrijum-tiosulfata upotrebljenog u se i stavi u vodeno kupatilo na 25 C uz blago mućkanje.
titraciji slepe probe ispitivane suspenzije, Istovremeno i na isti način pripremi se rastvor slepe probe,
korišćenjem 1 ml vode R. Posle 15 min zagrevanja rastvor
n1 = broj ml 0,1 M natrijum-tiosulfata upotrebljenog u slepe probe je bezbojan, a ispitivani rastvor je plav.
titraciji slepe probe poredbene suspenzije,
m = masa ispitivane supstance u mg, ISPITIVANJA
m1 = masa poredbenog preparata u mg, Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 5,0 %, određeno za
0,500 g sušenjem 4 h na 60 C iznad difosfor-pentoksida R,
A = aktivnost pankreasa, praška (amulaza i lipaza) BRP pri pritisku koji ne prelazi 670 Pa.
u J. Eur. Ph. po mg.
mikroorganizama (2.6.12) neje veći od 104 po gramu, odre-
ČUVANJE đen brojanjem na ploči. Odgovara zahtevima testa na
Escherichia coli i Salmonella (2.6.13).
Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru, na
temperaturu ispod 15 C.
ODREĐIVANJE
Aktivnost pepsina u prahu određuje se poređenjem količine

peptida koji se ne talože trihlorosirćetnom kiselinom,
rastvorom R i određenih fosformolibdovolframovim reagen-

POLYGALAE RADIX
som R, a koji se oslobode u min iz supstrata hemoglobina, počinjući od slepih proba, a onda u uzorke svake grupe,
rastvora R, sa količinom takvih peptida oslobođenih pepsi- poznatim redosledom.
nom u prahu BRP iz istog supstrata pod istim uslovima.
Najmanje 15 min kasnije meri se apsobancija (2.2.25) ras-
Izbegava se mućkanje i penušanje u toku pripreme ispitiva- tvora S1, S2, S3 i T1, T2, i T3 na 540 nm, koristeći odgovara-
nog i poredbenog rastvora. juće rastvore slepe probe kao kompenzacione rastvore.
Ispitivanje je validno ukoliko su izmerene apsorbancije iz-
Ispitivani rastvor. Neposredno pre upotrebe pripremi se ras- među 0,30 i 0,40. Izračuna se prosečna apsorbancija za ras-
tvor ispitivane supstance za koji se očekuje da sadrži 0,5 J. tvore S1, S2, S3 i za rastvore T1, T2, i T3 .
Eur. Ph./ml u hlorovodoničnoj kiselini, razblaženoj R2; pre
razblaživanja, podesi se pH vrednost na 1,6  0,1, ako je
neophodno, 1 M hlorovodoničnom kiselinom. ČUVANJE
Poredbeni rastvor. Najkasnije 15 min pre upotrebe prip-
remi se rastvor pepsina u prahu BRP koji sadrži 0,5 J. Eur. Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru, zaštićeno od
Ph. po ml u hlorovodoničnoj kiselini, razblaženoj R2; pre svetlosti, na temperaturi od 2 C do 8 C.
razblaživanja, podesi se vrednost pH na 1,6  0,1, ako je
neophodno, 1 M hlorovodoničnom kiselinom.
OZNAČAVANJE
Stave se sudovi sa trihlorsirćetnom kiselininom, rastvorom
R i hemoglobinom, rastvorom R u vodeno kupatilo da se Na signaruri se navodi: aktivnost u J. Eur. Ph./mg.
postigne temperatura 25  0,1 C. U rešetku se postave tri
epruvete sa poredbenim rastvorom, obeležene sa S1, S2, S3,
i tri prazne, obeležene sa BS1, BS2, BS3, snabdevene štapi-
ćima za mešanje. Stave se u drugu rešetku tri epruvete sa
ispitivanim rastvorom, obeležene sa T1, T2, T3, i tri prazne, 1997:0202
obeležene sa BT1, BT2, BT3. Rešetke se stave u vodeno kupa-
tilo na 25  0,1 C. POLYGALAE RADIX
U epruvete S1, S2, S3 i BS1, BS2, BS3 sipa se po 1,0 ml
poredbenog rastvora, a u epruvete T1, T2, T3 i BT1, BT2, BT3
po 1,0 ml ispitivanog rastvora. Uravnoteže se na 25  0,1
Koren senege
C.
Doda se po 10,0 ml trihlorsirćetne kiseline, rastvora R u
epruvete BS1, BS2, BS3 i BT1, BT2, BT3. DEFINICIJA
Od početnog vremena dodaje se sukcesivno, u intervalima Drogu čine osušeni i najčešće usitnjeni delovi korena i
od 30 s, po 5,0 ml hemoglobina, rastvora R u epruvete S1, korenove glave Polygala senega L., neke druge bliske vrste
S2, S3 i T1, T2, T3. Pomešaju se rastvori uz blago mešanje. ili mešavina podzemnih delova svih ovih Polygala vrsta.
Doda se po 5,0 ml hemoglobina, rastvora R u epruvete BS1,
BS2, BS3 i BT1, BT2, BT3 i promeša.
OSOBINE
Tačno 10 min posle dodavanja hemoglobina, rastvora R i u
intervalima od 30 s, zaustavi se reakcija dodavanjem 10,0 Koren senege ima slab, sladunjav miris na užeglo ili miris
ml trihlorsirćetne kiseline, rastvora R u epruvete S1, S2, koji podseća na metilsalicilat.
S3,T1, T2, i T3 (preporučuje se upotreba brze tekuće ili
automatske pipete) i promeša. Usitnjen do praška, on draži sluznice i izaziva kijanje.
Mućkanjem sprašene droge sa vodom stvara se obilna pena.
Filtrira se sadržaj svake epruvete (uzoraka i slepih proba)
dva puta kroz isti odgovarajući filter papir, prethodno is- Makroskopske i mikroskopske osobine opisane su u
pran rastvorom 50 g/l trihlorsirćetne kiseline R, zatim vo- Identifikaciji A, B i C.
dom R, pa se osuši. Prvih 5 ml filtrata se odbaci. Stavi se
3,0 ml svakog filtrata odvojeno u epruvetu koja sadrži 20 IDENTIFIKACIJA
ml vode R. Promeša se.
A. Korenova glava je sivkastomrka i šira od korena; kvrga-
Odgovarajući filter papir zadovoljava zahteve sledećeg sta glava nosi mnogobrojne ostatke stabljika i gusto zbi-
ispitivanja: filtrira se 5 ml rastvora 50 g/l trihlorsirćetne jene ljubičaste pupoljke. Glavni koren je mrk do žut,
kiseline R kroz disk belog filter papira, prečnika 7 cm: ponekad razgranat i savijen, obično uvrnut, bez bočnih
apsorbancija (2.2.25) filtrata, merena na 275 nm uz upot- korenova; japanske vrste i varijeteti izuzetno sadrže
rebu nefiltriranog rastvora trihlorsirćetne kiseline R kao brojne vlaknaste bočne korenčiće. Prečnik korena je
kompenzacionog rastvora, manja je od 0,04. obično od 1 mm do 8 mm i on se postepeno sužava
Doda se svakoj epruveti 1,0 ml natrijum-hidroksida, ras- prema vrhu; površina korena je poprečno i uzdužno
tvora R i 1,0 ml fosformolibdovolframovog reagensa R, izbrazdana i često pokazuje više ili manje izražene izdu-

PSYLLII SEMEN
žene spiralne grebene. Prelom je ravan, a žuta kora ISPITIVANJA

različite debljine okružuje svetliji drveni deo koji je
okrugao ili nepravilnog oblika, što zavisi od vrste. Strane primese (2.8.2). Odgovara zahtevima ispitivanja za
strane primese.
B. Ispituje se pod mikroskopom, korišćenjem hloralhid-
rata, rastvora R. Na poprečnom preseku korena vidi se Ukupni pepeo (2.4.16). Najviše 6,0 %.
pluta od nekoliko slojeva ćelija tankih zidova; feloderm
od neznatno kolenhimatoznih ćelija koje sadrže kapi
masnog ulja; floem i ksilem su uobičajeno raspoređeni, Najviše 3,0 %.
naročito blizu korenove glave, ali u grebenu je jače
razvijen floem; ponekad se javljaju i neke druge anoma-
lije u sekudarnoj građi, na primer formiranje jednog ili ČUVANJE
dva klinasta zraka u floemu i ksilemu od nekoliko slo-
jeva parenhimskih ćelija koje sadrže uljane kapi. Ksilem Čuva se zaštićeno od svetlosti i vlage.
je u centru i sastoji se od traheja prečnika do 60 m,
zajedno sa brojnim traheidama tankih zidova i malo sit-
nih, lignifikovanih ćelija parenhima.
C. Usitni se do praška (355). Prašak je svetlosmeđ. Ispituje 1997:0858

se pod mikroskopom, korišćenjem hloralhidrata, ras-
tvora R. Dijagnostičke osobine praška su: uzdužni de- PSYLLII SEMEN
lovi lignifikovanog tkiva koje uglavnom sačinjavaju
jamičave traheide i poneka krupna traheja sa brojnim
opšančenim jamicama ili sa mrežastim zadebljanjima; Seme buačka
žušćkaste parenhimske i kolenhimatozne ćelije sa ulja-
nim kapima; povremeno delovi plute, delovi epidermisa
sa stomama; jednoćelijske dlake sa pupoljaka. Kristala i
kamenih ćelija nema. DEFINICIJA
D. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27), na Drogu čini zrelo, neusitnjeno, osušeno seme vrste Plantago
silikagelu G R kao adsorbensu. afra L. (Plantago psyllium L.) ili Plantago indica L. (Plan-
tago arenaria Waldstein et Kitaibel).
Ispitivani rastvor. U 1,0 g sprašene droge (355) doda se
10 ml alkohola (70% V/V) R, zagreva da ključa, uz OSOBINE
povratni hladnjak, 15 min, a zatim filtrira i ostavi da se
ohladi. Seme buačka ima sladak ukus.
Makroskopske karakteristike opisane su u Identifikaciji.
Poredbeni rastvor. Rastvori se 10 mg escina R u alko-
holu (70 % V/V) R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem. IDENTIFIKACIJA
Na ploču se nanese odvojeno, u obliku traka 20 mm × 3 Seme buačka, P. afra, je svetlosmeđe do tamnosmeđe, ali
nikada crno, glatko i sjajno, eliptičnog oblika. Dužine od 2
mm, 10 l ispitivanog rastvora i 10 l, odnosno 40 l
mm do 3 mm, a širine od 0,8 mm do 1,0 mm, na jednom
poredbenog rastvora. Hromatogram se razvija u dužini
kraju je prošireno. Blizu sredine leđne strane nalazi se izra-
od 12 cm, koristeći kao mobilnu fazu gornji sloj smeše:
ženo poprečno suženje svetlije boje. Na trbušnoj strani se
sirćetna kiselina, glacijalna R - voda R - butanol R
nalazi prav žleb svetlije boje, oivičen nadutim ivicama, a
(10:40:50 V/V/V). Osuši se na 100 °C do 105 °C, ispr-
njegova sredina odgovara pupku (hilum).
ska anisaldehidom, rastvorom R , koristeći 10 ml za
ploču 200 mm × 200 mm, a zatim se ponovo zagreva na
100 °C do 105 °C, dok se na hromatogramu ispitivanog
rastvora ne pojave crvene zone (odgovaraju saponozi- ISPITIVANJA
dima). Na donjem delu i na sredini hromatograma
ispitivanog rastvora uočava se tri do pet crvenih zona, Broj bubrenja (2.8.4). Najmanje 10.
koje su slične po položaju sivoljubičastim zonama es- Strane primese (2.8.2). Najviše 1,0 %, uključujući i zelene
cina na hromatogramima poredbenog rastvora. nezrele plodove, određeno za 10,0 g droge. Ne sadrži se-
Hromatogram se zatim isprska sa oko 10 ml rastvora mena sa tamnom centralnom tačkom na žlebu (Plantago
200 g/l fosformolibdenske kiseline R u etanolu R i za- lanceolata L. i Plantago major L.) ili semena sa
greva na 100 °C do 105 °C, dok odgovarajuće zone na braonkastosivim ili ružičastim spoljašnjim omotačem (P.
hromatogramu, koje odgovaraju saponozidima, ne pos- ovata Forssk. i P. sempervirens Crantz).
tanu plavo obojene. Po intenzitetu i veličini, zone na
hromatogramu ispitivanog rastvora su između zona koje Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 14,0 %, određeno za
odgovaraju escinu na hromatogramu poredbenog ras- 1,000 g droge sušenjem u sušnici 2 h na 100 ºC do 105 ºC.
tvora sa nanetih 10 l i 40 l.

PSYLLII SEMEN
ČUVANJE
Čuva se zaštićeno od svetlosti i vlage.

RATANHIAE RADIX
R
1997:0289 C. Maceruje se 0,1 g sprašene droge (355) sa 10 ml vode R
i nakon 1 h filtrira. U filtrat se doda 2 ml rastvora 100
g/l gvožđe(II)-amonijum-sulfata R. Tečnost se zamuti i
RATANHIAE RADIX oboji tamnosivo. Ostavi se da stoji; supernatant je
sivozelen.
Koren ratanije D. Maceruje se 0,5 g sprašene droge (355) sa 5 ml alko-
hola R, uz češće mućkanje, i nakon 2 h filtrira. U 1 ml
dobijenog mrkocrvenkastog filtrata doda se alkohol R i
dopuni do 100 ml. Doda se 0,1 ml rastvora 100 g/l
DEFINICIJA gvožđe(III)-hlorida R u alkoholu R. Tečnost se oboji u
zeleno.
Koren ratanije, poznate i pod nazivom peruanska ratanija,
sastoji se od osušenih, obično usitnjenih podzemnih organa ISPITIVANJA
Krameria triandra Ruiz et Pavon. Sadrži najmanje 10,0 %
tanina. Strane primese (2.8.2). Najviše 2 % stranih primesa i naj-
više 5,0 % delova koji potiču od korenove glave ili od ko-
rena debljeg od 25 mm. Delova korena bez kore može biti
OSOBINE veoma malo.
Koren ratanije nema miris. Ukupni pepeo (2.4.16). Najviše 5,5 %.

Identifikaciji A i B. ODREĐIVANJE
Svi postupci ekstrakcije i razblaživanja izvode se, što je više

moguće, zaštićeno od svetlosti. U čitavom postupku koristi
IDENTIFIKACIJA se voda, bez prisustva ugljen-dioksida R.
A. Glavni koren je tamnocrvenkastomrk i ima razvijenu, U tikvicu po Erlenmeyeru prenese se 0,750 g sprašene
čvornovatu glavu. Bočni korenovi su iste boje i skoro droge (180) i doda 150 ml vode R. Na vodenom kupatilu se
pravi ili malo uvijeni. Kora je hrapava do ljuskasta u zagreva do ključanja i ostavi da ključa 30 min. Ohladi se
starijim delovima, a glatka (sa oštrim, poprečnim mlazom tekuće vodom, prenese u odmernu tikvicu i dopuni
pukotinama) kod mlađih delova; lako se odvaja od dr- vodom R do 250,0 ml. Ostavi se da se talog slegne i filtrira
veta. Na prelomu je kora vlaknasta, a drvo se cepa. Na kroz filtar papir, prečnika 12 cm. Prvih 50 ml filtrata se
glatkom poprečnom preseku kora je tamnomrkocrvena i odbaci.
zahvata jednu trećinu poprečnog preseka; kompaktno,
bledocrvenkastomrko drvo ima sitne pore i brojne sržne Ukupni polifenoli. Razblaži se 5,0 ml filtrata do 25,0 ml vo-
zrake; srednji deo drveta je često tamniji. dom R. Pomeša se 5,0 ml ovog rastvora sa 1,0 ml
B. Usitni se do praška (355). Prašak je mrkocrven. Ispituje rastvorom 150 g/l natrijum-karbonata R. Tačno 2 min posle
se pod mikroskopom korišćenjem hloralhidrata, ras- dodatka poslednjeg reagensa izmeri se apsorbancija
tvora R. Dijagnostičke osobine praška su: ćelije plute (2.2.25) na 715 nm (A1), koristeći vodu R kao rastvor za
koje sadrže tamnosmeđe flobafene; delovi nelignifiko- kompenzaciju.
vanih likinih vlakana, obično prečnika od 12 m do 30
m, umereno debelih zidova; ćelije parenhima floema Polifenoli koji se ne adsorbuju na kožni prah. U 10,0 ml
sa kristalima kalcijum-oksalata u vidu prizmi i peska; filtrata doda se 0,10 g kožnog praha HRS, snažno mućka 60
min i nakon toga filtrira. Razblaži se 5 ml filtrata do 25,0
delovi traheja prečnika od 20 m do 60 m, opšančenih
ml vodom R. Pomeša se 5,0 ml ovog rastvora sa 1,0 ml
jamica; delovi traheida širine do 20 m, sa jamicama u
obliku pukotina. Ispituje se pod mikroskopom korišće-
rastvorom 150 g/l natrijum-karbonata R. Tačno 2 min posle
njem rastvora glicerola (50% V/V) R. Droga sadrži
dodavanja poslednjeg reagensa izmeri se apsorbancija na
okrugla skrobna zrna, prosta ili složena od dva do četiri
715 nm (A2), koristeći vodu R kao rastvor za kompenzaciju.
dela, pojedinačna zrna imaju prečnik do 30 m; zrna se
ponekad mogu naći i u parenhimskim ćelijama sržnih Standard. Rastvori se 50,0 mg pirogalola R u vodi R i do-
zraka. puni do 100,0 ml istim rastvaračem. Razblaži se 5,0 ml

RHAMNI PURSHIANI CORTEX
ovog rastvora do 100,0 ml vodom R. Pomeša se 5,0 ml ovog delimično lignificiranih likinih vlakana okruženih ćeli-
rastvora sa 1,0 ml fosforvolframove kiseline, rastvora R i jama sa prizmatičnim kristalima kalcijum-oksalata;
dopuni do 50,0 ml rastvorom 150 g/l natrijum-karbonata R. grupe sklereida zajedno sa ćelijama koje sadrže kristale;
Tačno 2 min posle dodavanja poslednjeg reagensa i ne više druze kalcijum-oksalata; pojedine parenhimske ćelije
od 15 min nakon rastvaranja pirogalola, izmeri se apsorban- imaju žuti sadržaj koji, po dodatku alkalija, postaje
cija na 715 nm (A3), koristeći vodu R kao rastvor za tamnocrven; ćelije plute i često epifite; lisnate maho-
kompenzaciju. vine, cele ili u delovima, imaju "lisku" od jednog sloja
izodijametričnih ćelija, bez glavnog nerva, ili listići
Izračuna se sadržaj tanina, u %, iz izraza: mahovina kod kojih je liska od jednog sloja izduženih
ćelija, a glavni nerv od nekoliko slojeva ćelija.
13,12( A1  A2 )
A3  m C. Posmatraju se hromatogrami dobijeni u Ispitivanju za
druge Rhamnus vrste; antroni, posle prskanja rastvorom
m = masa droge u g. 50 g/l kalijum-hidroksida R u alkoholu (50 % V/V) R, uz
zagrevanje. Hromatogram ispitivanog rastvora pokazuje
nekoliko crvenkastomrkih zona različitog intenziteta:
ČUVANJE postoje četiri blede zone, tri se uočavaju otprilike na
sredini hromatograma, a jedna na donjoj trećini. Jedna
Čuva se zaštićeno od svetlosti i vlage. jasna zona je na gornjoj trećini hromatograma. Posmatra
se pod UV svetlošću na 365 nm. Na hromatogramu
ispitivanog rastvora uočava se nekoliko zona iste fluo-
rescencije (kaskarozidi), postavljenih iznad i delimično
1997:0105 (98*) ispod zone koja odgovara barbaloinu na hromatogramu
RHAMNI PURSHIANI CORTEX D. Prelije se 0,2 g sprašene droge (180) sa 50 ml vode R i
zagreva 15 min na vodenom kupatilu. Ostavi da se oh-
ladi i filtrira. U 10 ml filtrata se doda 20 ml hlorovo-
Kora kaskare donične kiseline R1 i zagreva 15 min na vodenom
kupatilu. Ostavi se da se ohladi, prenese u levak za
odvajanje i izmućka tri puta sa po 20 ml etra R. Sačuva
DEFINICIJA se vodeni sloj (rastvor A).
Drogu čine osušeni, više ili manje usitnjeni delovi kore kas- (a) Spoje se tri etarska ekstrakta i promućkaju sa 10
kare, Rhamnus purshianus D. C. (Frangula purshiana (D: ml amonijaka, razblaženog R2. Vodeni sloj boji se
C:) A. Gray ex J. C. Cooper). Sadrži najmanje 8,0 % crvenkastoljubičasto.
hidroksiantracentskih heterozida, od toga najmanje 60 % (b) Rastvor A se prenese u malu bocu, doda 5 g
kaskarozida, izraženih kao kaskarozid A (C27H32O14; Mr gvožđe(III)-hlorida R i zagreva 30 min na vodenom
580,5), izračunato u odnosu na osušenu drogu. kupatilu. Ohladi se, prebaci u levak za odvajanje i
izmućka sa 15 ml etra R. Ispere se etarski sloj sa 10
ml vode R, vodeni sloj se odbaci pa se etarski sloj
OSOBINE promućka sa 5 ml amonijaka, razblaženog R2. Vo-
deni sloj oboji se crveno.
ISPITIVANJA
IDENTIFIKACIJA Druge Rhamnus vrste; antroni. Ispituje se hromatografi-

adsorbensu.
A. U prometu se može naći kora u poloulučastim ili gotovo
ravnim komadima, obično debljine od 1 mm do 5 mm, Ispitivani rastvor. Na 0,5 g sprašene droge (180) doda se 5
različite dužine i širine. Spolja je sive ili sivkastosmeđe ml alkohola (70 % V/V) R i zagreva do ključanja. Ohladi se
boje, ponegde sa poprečnim lenticelama. Obično je više i centrifugira. Supernatant se odmah dekantuje i koristi u
ili manje pokrivena beličastim slojem lišajeva, epifitnim roku od 30 min.
mahovinama i lisnatim mahovinama (jetrenjače).
Unutrašnja površina je žuta do crvenkastomrka ili Poredbeni rastvor. Rastvori se 20 mg barbaloina R u alko-
gotovo crna, sa finim uzdužnim naborima; pocrveni holu (70 % V/V) R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem.
kada se tretira alkalijama. Žut prelom je ravan i zrnast u
spoljnoj kori, a donekle vlaknast u unutrašnjem delu Na ploču se nanese odvojeno, u obliku traka, po 10 μl sva-
kore. kog rastvora. Hromatogram se razvija u dužini od 10 cm uz
mobilnu fazu: voda R - metanol R - etilacetat R (13:17:100
B. Usitni se do praška (355). Prašak je žućkastomrk. Ispi- V/V/V). Suši se 5 min, isprska sa oko 10 ml rastvora 50 g/l
tuje se pod mikroskopom korišćenjem hloralhidrata, kalijum-hidroksida R u alkoholu (50 % V/V) R i zagreva 15
rastvora R. Dijagnostičke osobine praška su: snopovi min na 100 ºC do 105 ºC. Hromatogrami se posmatraju od-

RHEI RADIX
mah posle zagrevanja. Hromatogram poredbenog rastvora ml istom smešom etra i heksana. 20,0 ml se pažljivo upari
pokazuje na sredini crvenkastosmeđu zonu koja odgovara do suva na vodenom kupatilu i ostatak rastvori u 10,0 ml
barbaloinu. Posmatra se pod UV svetlošću na 365 nm. Zona rastvora 5 g/l magnezijum-acetata R u metanolu R. Izmeri
koja odgovara barbaloinu pokazuje intenzivnu žućkastos- se apsorbancija (2.2.25) na 515 nm, korišćenjem metanola
među fluorescenciju. Na hromatogramu ispitivanog ras- R kao rastvora za kompenzaciju.
tvora ne uočava se zona narandžastosmeđe fluorescencije
između zone barbaloina i zona kaskarozida. Izračuna se sadržaj hidroksiantracentskih heterozida, u %,
izraženo kao kaskarozid A, iz izraza:
Na drugu ploču se nanese, u obliku traka, 10 μl ispitivanog
rastvora i razvija kao što je prethodno opisano. Hromato- A  6,95
gram se suši najduže 5 min, odmah se isprska rastvorom 5 m
g/l nitrotetrazolium plavog R u metanolu R. Posmatra se
odmah. Ne pojavljuju se ljubičaste ili sivoplave zone. uzimajući da je vrednost specifične apsorbancije 180.
Strane primese (2.8.2). Najviše 1 %. A = apsorbancija na 515 nm,
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 10,0 % određeno za m = masa uzorka u g.

1,000 g sprašene droge (180) sušenjem u sušnici 2 h na 100 Izmeri se apsorbancija ispitivanog rastvora na 440 nm.
ºC do 105 ºC. Ukoliko je odnos apsorbancije na 515 nm i one na 440 nm
Ukupni pepeo (2.4.16). Najviše 7,0 %. manji od 2,4, određivanje nije validno i mora se ponoviti.
Kaskarozidi. Vodeni sloj sačuvan za ovo ispitivanje dopuni
ODREĐIVANJE se do 50,0 ml vodom R. Sa 20,0 ml ovog rastvora izvede se
postupak za Određivanje drugih hidroksiantracenskih
Određivanje se izvodi, zaštićeno od direktne svetlosti, u is- heterozida, osim kaskarozida, koji je prethodno opisan.
tom danu.
Izračuna se sadržaj hidroksiantracentskih heterozida, u %,
Odmeri se 1,00 g sprašene droge (180), prelije sa 100 ml izraženo kao kaskarozid A, iz izraza:
ključale vode R i uz mešanje, nastavi zagrevanje da ključa 5
min. Ohladi se, dopuni do 100 ml vodom R, promućka, fil- A  6,95
trira i odbaci prvih 20 ml filtrata. Prebaci se 10,0 ml ovog m
filtrata u levak za odvajanje i doda 0,1 ml 1 M hlorovodoni-
uzimajući da je vrednost specifične apsorbancije 180.
čne kiseline. Izmućka se dva puta sa po 20 ml smeše 1
zapremine etra R i 3 zapremine heksana R. Spojeni organ- A = apsorbancija na 515 nm,
ski ekstrakti se isperu sa 5 ml vode R, odbaci se organski
sloj, a rastvor za ispiranje pridoda vodenom sloju. Sjedi- m = masa uzorka u g.
njeni vodeni ekstrakti se izmućkaju četiri puta sa po 30 ml
etilacetata R sveže zasićenog vodom R (na 150 ml etilace- Izmeri se apsorbancija ispitivanog rastvora na 440 nm. Ako
tata R doda se 15 ml vode R pa se mućka tri minuta i ostavi je odnos apsorbancije na 515 nm i apsorbancije na 440 nm
da se slojevi odvoje). Svaki put se sačeka da se organski manji od 2,7, određivanje nije validno i mora se ponoviti.
sloj izbistri. Spoje se etilacetatni ekstrakti. Uzme se vodeni
sloj za određivanje kaskarozida, a organski sloj za odre- ČUVANJE
đivanje drugih hidroksiantracenskih heterozida, osim kas-
karozida. Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od
svetlosti.
Hidroksiantracenski heterozidi, osim kaskarozida. Organski
sloj se prenese u pogodnu tikvicu i rastvarač upari skoro do
suva. Ostatak se rastvori u 0,3 ml do 0,5 ml metanola R i
prenese u odmernu tikvicu. Prva tikvica se ispere toplom
vodom R i ovom vodom dopuni metanolni rastvor. Ostavi
1997:0291
se da se ohladi i dopuni do 50,0 ml vodom R. Prenese se
20,0 ml ovog rastvora u tikvicu okruglog dna, sa brušenim
zatvaračem, od 100 ml i doda 2 g gvožđe(III)-hlorida R i 12 RHEI RADIX
ml hlorovodonične kiseline R. Tikvica se spoji sa povratnim
hladnjakom i zagreva 4 h u vodenom kupatilu, vodeći pri
tom računa da nivo vode u kupatilu bude iznad nivoa tečno- Koren rabarbare
sti u tikvici. Ostavi se da se ohladi, rastvor se prenese u le-
vak za odvajanje, tikvica se ispere sukcesivno sa 3 ml do 4
ml 1 M natrijum-hidroksida i 3 ml do 4 ml vode R pa se sva DEFINICIJA
tečnost od ispiranja sakupi u levak za odvajanje. Sadržaj
levka za odvajanje se izmućka tri puta sa po 30 ml smeše 1 Drogu čine krupni ili usitnjeni, osušeni podzemni organi
zapremine etra R i 3 zapremine heksana R. Spojeni vrsta Rheum palmatum L. ili Rheum officinale Baillon,
organski slojevi isperu se dva puta sa po 10 ml vode R i vo- njihovih međusobnih hibrida ili smeše. Podzemni delovi su
deni slojevi se odbace. Organska faza dopuni se do 100,0 često prečišćeni: delovi stabljike, najveći deo kore korena i

RHEI RADIX
sitnijih korenova su uklonjeni. Sadrži najmanje 2,2 % odgovara emodinu; a nešto iznad nje su dve zone slične
hidroksiantracenskih derivata, izraženo kao rein (C15H8O6, fluorescencije (fiscion i hrizofanol, po rastućoj Rf
Mr 284,2), izračunato u odnosu na osušenu drogu. vrednosti); ispod zone emodina, takođe, uočavaju se
dve zone slične fluorescencije (rein i aloe-emodin, po
opadajućoj Rf vrednosti). Hromatogram se isprska
OSOBINE rastvorom 100 g/l kalijum-hidroksida R u metanolu R.
Sve zone se oboje crveno do ljubičasto.
Rizom rabarbare ima karakterističan, aromatičan miris.
D. U oko 50 mg sprašene droge (180) doda se 25 ml
hlorovodonične kiseline, razblažene R i zagreva oko 15
Makroskopske i mikroskopske osobine opisane su u min na vodenom kupatilu. Nakon hlađenja izmućka se
Indetifikaciji A i B. sa 20 ml etra R i odbaci vodeni sloj. Etarski sloj se
izmućka sa 10 ml amonijaka, razblaženog R1. Vodeni
sloj se boji crveno do ljubičasto.
IDENTIFIKACIJA
A. Droga se javlja u veoma različitim oblicima: kao diskoi- ISPITIVANJA

dni komadi prečnika do 10 cm i debljine od 1 cm do 5
cm; kao valjkasti komadi; ovalni ili na jednoj strani ra- Rheum rhaponticum. Ispituje se hromatografijom na tan-
vni, a na drugoj ispupčeni komadi. Površina je ružičasta kom sloju (2.2.27), na silikagelu G R kao adsorbensu.
i obično pokrivena smeđežutim slojem praška. Posle
kvašenja pojavljuje se specijalna mreža tamnijih linija i Ispitivani rastvor. U 0,2 g sprašene droge (180) doda se 2
droga dobija mramorast izgled. Prelom je zrnast. Na ml metanola R i kuva 5 min uz povratni hladnjak. Nakon
poprečnom preseku rizoma vidi se uzana spoljna zona hlađenja se filtrira. Filtrat se koristi kao ispitivani rastvor.
radijalnih smeđecrvenih linija. Sržni zraci su pod pra-
vim uglom u odnosu na tamni kambijalni prsten. Unutar Poredbeni rastvor. Rastvori se 10 mg raponticina R u 10
ove zone je prsten malih zvezdastih površina formiranih ml metanola R.
od nepravilnih provodnih snopića. Radijalna građa je
više izražena kod korena.
B. Usitni se do praška (355). Prašak je narandžast do dužini od 12 cm, uz mobilnu fazu: metanol R - metilenhlo-
smeđežut. Ispituje se pod mikroskopom korišćenjem rid R (20:80 V/V). Osuši se na vazduhu i isprska
hloralhidrata, rastvora R. Dijagnostičke osobine praška fosformolibdenskom kiselinom, rastvorom R. Na hromato-
su: velike kristalne druze kalcijum-oksalata, koje mogu gramu ispitivanog rastvora ne uočava se plava zona
biti i veće od 100 μm, i njihovi delovi; mrežasto zadeb- neposredno iznad startne linije (raponticin), koja je prisutna
ljane, nelignifikovane traheje, promera do 175 μm. u poredbenom rastvoru.
Brojne grupe okruglih ili poligonalnih, parenhimskih
ćelija tankih zidova. Sklereida i vlakana nema. Ispituje Strane primese (2.8.2). Odgovara zahtevima ispitivanja za
se pod mikroskopom korišćenjem rastvora glicerola strane primese.
(50 % V/V) R. Prašak sadrži prosta okrugla ili složena Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 12 %, određen za
(od 2 do 4 dela) skrobna zrna sa zvezdastim centrom 1,000 g sprašene droge (180), sušenjem u sušnici na 100 ºC
formiranja (hilum). do 105 ºC.
C. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27), na Ukupni pepeo (2.4.16). Najviše 12,0 %.
Ispitivani rastvor. Na vodenom kupatilu se tokom 15 Najviše 2,0 %.
min zagreva 50 mg sprašene droge (180) sa smešom 1
ml hlorovodonične kiseline R i 30 ml vode R. Nakon
hlađenja, doda se 25 ml etra R. Suši se preko natrijum- ODREĐIVANJE
sulfata, bezvodnog R i potom filtrira. Etarski ekstrakt se
upari do suva, a ostatak rastvori u 0,5 ml etra R. Izvodi se u prigušenoj svetlosti.
Poredbeni rastvor. Rastvori se 5 mg emodina R u 5 ml U balon od 100 ml prenese se 0,100 g sprašene droge (180).
etra R. Doda se 30,0 ml vode R, izmeša i izmeri. Zagreva se na
vodenom kupatilu 15 min, uz povratni hladnjak. Nakon
Na ploču se nanese odvojeno, u obliku traka, po 20 l
hlađenja doda se 50 mg natrijum-hidrogenkarbonata R, iz-
meri i vodom R dopuni do prvobitne mase. Centrifugira se i
cm, uz mobilnu fazu: mravlja kiselina, bezvodna R -
10 ml supernatanta prenese u šlifovani balon od 100 ml sa
etilacetat R - petroletar R (1:25:75 V/V/V). Osuši se na
okruglim dnom. Doda se 20 ml gvožđe(III)-hlorida, ras-
vazduhu i posmatra pod UV svetlošću na 365 nm. Na
sredini hromatograma poredbenog rastvora uočava se tvora R1 i promeša. Zagreva se na vodenom kupatilu 20
zona narandžaste fluorescencije (emodin). Na hromato- min, uz povratni hladnjak, potom doda 1 ml hlorovodoni-
gramu ispitivanog rastvora se uočavaju: zona koja čne kiseline R i nastavi sa zagrevanjem, uz češće mućkanje
još 20 min. Nakon hlađenja sadržaj se prenese u levak za

RICINI OLEUM
odvajanje i tri puta promućka sa po 25 ml etra R, kojim je Relativna gustina (2.2.5): od 0,952 do 0,965.
prethodno ispran balon. Etarski ekstrakti se spoje i dva puta
isperu sa po 15 ml vode R. Etarski ekstrakt se procedi preko Optička rotacija (2.2.7). Ugao optičke rotacije je od +3,5º
pamučne vate u odmernu tikvicu i dopuni etrom R do 100 do –6,0º.
ml. Na vodenom kupatilu se 10 ml ekstrakta pažljivo upari Apsorbancija (2.2.25). U 1,0 g doda se alkohol R i dopuni
do suva, a ostatak rastvori u 10,0 ml rastvora 5 g/l magnezi- do 100,0 ml istim rastvaračem. Rastvor pokazuje apsorpci-
jum-acetata R u metanolu R. Izmeri se apsorbancija oni maksimum na 269 ± 1 nm. Specifična apsorbancija
(2.2.25) na 515 nm, korišćenjem metanola R kao rastvora izmerena na ovom maksimumu nije veća od 1,0.
za kompenzaciju.
Kiselinski broj (2.5.1). Rastvori se 5,0 g u 25 ml propisane
Izračuna se sadržaj reina, u %, iz izraza: smeše rastvarača. Kiselinski broj nije veći od 2,0.
A  0,64 Hidroksilni broj (2.5.3, Metoda A). Najmanje 150.
m
Jodni broj (2.5.4). Od 82 do 90.
uzimajući da je vrednost specifične apsorbancije reina 468.
m = masa droge u g. 2,0 g.
Nesaponifikovane supstance (2.5.7). Najviše 0,8 % m/m,
ČUVANJE određeno za 5,0 g.
Strane masne supstance
svetlosti. (a) U 2 ml se doda 8 ml alkohola R. Rastvor je bistar
(2.2.1).
(b) Promućka se 10,0 ml sa 20,0 ml petroletra R. Ostavi se
da se slojevi razdvoje. Zapremina donjeg sloja iznosi
1997:0051 najmanje 16,0 ml.
RICINI OLEUM Voda (2.5.12). Ako se koristi za proizvodnju parenteralnih

preparata, sadrži najviše 0,3 %, određena semi-mikro meto-
dom za određivanje vode za 3,00 g.
Ricinusovo ulje
ČUVANJE
DEFINICIJA
Čuva se u dobro zatvorenom i dobro napunjenom kontej-
Masno ulje dobijeno hladnim ceđenjem semena ricinusa, neru, zaštićeno od svetlosti, na hladnom mestu.
Ricinus communis L.
OSOBINE OZNAČAVANJE
Bistra, uglavnom bezbojna ili svetložuta, lepljiva tečnost, Kada je dodavanje antioksidanasa odobreno od strane ov-
ukusa najpre blagog, a zatim slabo oštrog, umereno rastvor- lašćene ustanove, na signaturi se navode:
ljiva u etru, teško rastvorljiva u petroletru, meša se sa
alkoholom i sirćetnom kiselinom, glacijalnom. - naziv i količina dodatog antioksidansa,
- način primene, da je pogodno za proizvodnju parenteral-
nih preparata.
ISPITIVANJA

SENNAE ACUTIFOLIAE FRUCTUS
S
1997:0207 Poredbeni rastvor. Rastvori se 10 mg ekstrakta sene
HRS u 1 ml smeše jednakih zapremina alkohola R i
vode R (zaostaje mala količina taloga).
SENNAE ACUTIFOLIAE FRUCTUS
Plod aleksandrijske sene u dužini od 10 cm uz mobilnu fazu: sirćetna kiselina,
glacijalna R - voda R - etilacetat R - propanol R
(1:30:40:40 V/V/V/V). Osuši se na vazduhu, isprska
rastvorom 20 % V/V azotne kiseline R i zagreva 10 min
DEFINICIJA na 120 °C. Ohladi se i isprska rastvorom 50 g/l kalijum-
hidroksida R u alkoholu (50 % V/V) R, dok se ne pojave
Drogu čini osušen plod aleksandrijske sene, Cassia senna L. obojene zone. Glavne zone na hromatogramu ispitiva-
(C. acutifolia Delile). Sadrži najviše 3,4 % hidroksian- nog rastvora slične su po položaju (odgovaraju senozi-
tracenskih heterozida, izraženo kao senozid B (C42H38O20; dima B, A, D i C, navedeno redosledom po rastućoj Rf
Mr 863), izračunato u odnosu na osušenu drogu. vrednosti, od starta naviše ka sredini), boji i veličini
glavnim zonama na hromatogramu poredbenog rastvora.
Između zona koje odgovaraju senozidima D i C može se
OSOBINE uočiti crvena zona, koja odgovara rein-8-glukozidu.
Zone, koje odgovaraju senozidima D i C su slabo vid-
Plodovi aleksandrijske sene imaju slab miris. ljive na hromatogramu ispitivanog rastvora.
Makroskopske i mikroskopske osobine opisane su u D. Prenese se oko 25 mg sprašene droge (180) u tikvicu po
Identifikaciji A i B. Erlenmeyeru, pa se doda 50 ml vode R i 2 ml
hlorovodonične kiseline R. Zagreva se u vodenom kupa-
tilu 15 min, ohladi i promućka sa 40 ml etra R. Etarski
sloj se odvoji i suši preko natrijum-sulfata, bezvodnog R.
IDENTIFIKACIJA Upari se do suva 5 ml i ohlađeni ostatak prelije sa 5 ml
amonijaka, razblaženog R1. Razvija se žuta ili
A. Mahune su pljosnate, bubrežastog oblika, zelene do narandžasta boja, koja posle 2 min zagrevanja na vode-
zelenkastosmeđe, smeđe na mestima gde su semena, nom kupatilu prelazi u crvenkastoljubičastu.
obično dugačke od 40 mm do 50 mm i široke najmanje
20 mm. Na jednom kraju je vrh stubića, a na drugom je
kratka drška. Mahuna sadrži šest ili sedam pljosnatih i ISPITIVANJA
objajastih semena, zelene do svetlosmeđe boje, sa
istaknutom, mrežasto naboranom semenjačom. Strane primese (2.8.2). Najviše 1,0 % .
B. Usitni se do praška (355). Prašak je smeđ. Ispituje se Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 12,0 %, određeno za
pod mikroskopom korišćenjem hloralhidrata, rastvora 1,000 g sprašene droge (355) sušenjem u sušnici 2 h na
R. Dijagnostičke osobine praška su: epikarp od 100 °C do 105 °C.
poligonalnih ćelija i sa malobrojnim koničnim bradavi-
častim dlakama, povremeno sa anomocitnim i paraci- Ukupni pepeo (2.4.16). Najviše 9,0 %.
tnim stomama (2.8.3); dva sloja ukrštenih vlakana
okruženih ćelijama koje sadrže kristalne prizme kalci- Pepeo nerastvorljiv u hlorovodoničnoj kiselini (2.8.1).
jum-oksalata; karakteristične palisadno izdužene ćelije Najviše 2,0 %.
semena i delovi endosperma; druze i prizme kalcijum-
oksalata.
ODREĐIVANJE
silikagelu G R kao adsorbensu. Postupak određivanja se izvodi zaštićeno od direktne
svetlosti.
5 ml smeše jednakih zapremina alkohola R i vode R, pa Prenese se 0,150 g sprašene droge (180) u tikvicu od 100
se zagreje do ključanja. Centrifugira se i koristi super- ml. Doda se 30,0 ml vode R, izmeša i tikvica sa sadržajem
natant. odmeri. Zagreva se uz povratni hladnjak 15 min, uronjena u

SENNAE ANGUSTIFOLIAE FRUCTUS
vodeno kupatilo. Ohladi se, ponovo odmeri i dopuni do Makroskopske i mikroskopske osobine opisane su u
prvobitne mase vodom R. Centrifugira se i 20,0 ml superna- Identifikaciji A i B.
tanta prenese u levak za odvajanje od 150 ml. Doda se 0,1
ml hlorovodonične kiseline, razblažene R i izmućka tri puta
sa po 15 ml hloroforma R. Posle odvajanja faza odbaci se IDENTIFIKACIJA
hloroformski sloj. Doda se 0,10 g natrijum-hidrogenkarbo-
A. Mahune su pljosnate, blago bubrežastog oblika,
nata R i mućka 3 min. Centrifugira se i 10,0 ml superna-
žućkastosmeđe do smeđe, smeđe na mestima gde su se-
tanta prenese u tikvicu okruglog dna, sa brušenim staklenim
mena, duge obično od 35 mm do 60 mm i široke od 14
zatvaračem, od 100 ml. Doda se 20 ml gvožđe(III)-hlorida,
mm do 18 mm. Na jednom kraju je vrh stubića, a na
rastvora R1, izmeša i zagreva 20 min uz povratni hladnjak
drugom je kratka drška. Mahuna sadrži pet do osam
u vodenom kupatilu, vodeći pri tom računa da nivo vode u
pljosnatih i objajastih semena, zelene do svetlosmeđe
kupatilu bude iznad nivoa tečnosti u tikvici. Posle isteka
boje, delom sa talasastom, poprečno izbrazdanom
navedenog vremena pažljivo se doda 1 ml hlorovodonične
semenjačom.
kiseline R i produži sa zagrevanjem narednih 20 min, uz
češće mućkanje, da se talog rastvori. Ohladi se, smeša pre- B. Usitni se do praška (355). Prašak je smeđ. Ispituje se
baci u levak za odvajanje i izmućka tri puta sa po 25 ml pod mikroskopom korišćenjem hloralhidrata, rastvora
etra R, prethodno upotrebljenog za ispiranje tikvice. Spo- R. Dijagnostičke osobine praška su: epikarp od
jeni etarski ekstrakti se isperu dva puta sa po 15 ml vode R, poligonalnih ćelija sa malobrojnim koničnim bradaviča-
sakupe u odmernu tikvicu i dopune etrom R do 100,0 ml. stim dlakama, povremeno sa anomocitnim i paracitnim
Pažljivo se upari 10,0 ml etarskog rastvora do suva, a osta- stomama (2.8.3); dva ukrštena sloja vlakana okružena
tak rastvori u 10,0 ml rastvora 5 g/l magnezijum-acetata R u su ćelijama koje sadrže kristalne prizme kalcijum-
metanolu R. Izmeri se apsorbancija (2.2.25) na 515 nm, ko- oksalata; karakteristične palisadno izdužene ćelije
rišćenjem metanola R kao rastvora za kompenzaciju. semena i delovi endosperma; druze i prizme kalcijum-
oksalata.
Izračuna se sadržaj senozida B, u %, iz izraza:
A  1,25 silikagelu G R kao adsorbensu.
m
uzimajući da je vrednost specifične apsorbancije 240. 5 ml smeše jednakih zapremina alkohola R i vode R, pa
se zagreje do ključanja. Centrifugira se i koristi
A = apsorbancija na 515 nm, supernatant.
m = masa ispitivanog uzorka u g. Poredbeni rastvor. Rastvori se 10 mg ekstrakta sene
HRS u 1 ml smeše jednakih zapremina alkohola R i
vode R (zaostaje mala količina taloga).
ČUVANJE
C. Nanese se odvojeno na ploču, u obliku traka 20 mm × 2
se u dužini od 10 cm uz mobilnu fazu: sirćetna kiselina,
rastvorom 20 % V/V azotne kiseline R i greje 10 min na
1997:0208 120 °C. Ohladi se i prska rastvorom 50 g/l kalijum-
SENNAE ANGUSTIFOLIAE obojene zone. Glavne zone na hromatogramu ispitiva-
FRUCTUS nog rastvora slične su po položaju (odgovaraju senozi-
dima B, A, D i C, navedeno redosledom po rastućoj Rf
vrednosti, od starta naviše ka sredini), boji i veličini
Plod tinevelijske sene glavnim zonama na hromatogramu poredbenog rastvora.
Između zona koje odgovaraju senozidima D i C može se
uočiti crvena zona, koja odgovara rein-8-glukozidu.
Zone na hromatogramu ispitivanog rastvora koje
DEFINICIJA odgovaraju senozidima D i C su slabo vidljive.
Drogu čini osušeni plod tinevelijske sene, Cassia angustifo- D. Prenese se oko 25 mg sprašene droge (180) u tikvicu po
lia Vahl. Sadrži najviše 2,2 % hidroksiantracenskih hetero- Erlenmeyeru, pa se doda 50 ml vode R i 2 ml
zida, izraženo kao senozid B (C42H38O20; Mr 863), izraču- hlorovodonične kiseline R. Zagreva se u vodenom kupa-
nato u odnosu na osušenu drogu. tilu 15 min, ohladi i promućka sa 40 ml etra R. Etarski
sloj se odvoji i suši preko natrijum-sulfata, bezvodnog R.
Upari se do suva 5 ml i ohlađeni ostatak prelije sa 5 ml
OSOBINE amonijaka, razblaženog R1. Razvija se žuta ili
narandžasta boja, koja posle 2 min zagrevanja na vode-
Plodovi tinevelijske sene imaju slab miris. nom kupatilu prelazi u crvenkastoljubičastu.

SENNAE FOLIUM
Strane primese (2.8.2). Najviše 1,0 % .

SENNAE FOLIUM
1,000 g sprašene droge (355) sušenjem u sušnici 2 h na
100 °C do 105 °C. List sene
Najviše 2,0 %. DEFINICIJA
Drogu čine osušeni listići Cassia senna L. (C. acutifolia

ODREĐIVANJE Delile), poznate kao aleksandrijska ili kartumska sena, ili
Cassia angustifolia Vahl, poznate kao tinevelijska sena,
Postupak određivanja se izvodi zaštićeno od direktne odnosno mešavina obe vrste. Sadrži najmanje 2,5 %
svetlosti. hidroksiantracenskih heterozida, izraženo kao senozid B
(C42H38O20; Mr 863), izračunato u odnosu na osušenu drogu.
Prenese se 0,150 g sprašene droge (180) u tikvicu od 100
ml. Doda se 30,0 ml vode R, izmeša i tikvica sa sadržajem
odmeri. Zagreva se uz povratni hladnjak 15 min, uronjena u
OSOBINE
vodeno kupatilo. Ohladi se, ponovo odmeri i dopuni do
prvobitne mase vodom R. Centrifugira se i 20,0 ml superna-
List sene ima slab karakterističan miris.
tanta prenese u levak za odvajanje od 150 ml. Doda se 0,1
ml hlorovodonične kiseline, razblažene R i izmućka tri puta Makroskopske i mikroskopske osobine opisane su u
sa po 15 ml, hloroforma R. Posle odvajanja faza, odbaci se Identifikaciji A i B.
hloroformski sloj. Doda se 0,10 g natrijum-hidrogenkarbo-
nata R i mućka 3 min. Centrifugira se i 10,0 ml superna-
tanta prenese u tikvicu okruglog dna sa brušenim staklenim IDENTIFIKACIJA
zatvaračem, od 100 ml. Doda se 20 ml gvožđe(III)-hlorida,
rastvora R1, izmeša i zagreva tokom 20 min uz povratni A. Listići C. senna su sivozeleni do smeđezeleni, tanki, krti,
hladnjak u vodenom kupatilu, vodeći pri tom računa da lancetasti, zašiljeni, u osnovi asimetrični, obično dugi
nivo vode u kupatilu bude iznad nivoa tečnosti u tikvici. od 15 mm do 40 mm i široki od 5 mm do 15 mm, najširi
Posle isteka navedenog vremena pažljivo se doda 1 ml u donjem delu; listići su po obodu blago talasasti, sa obe
hlorovodonične kiseline R i produži sa zagrevanjem nared- strane pokriveni finim kratkim dlakama. Perasta nerva-
nih 20 min, uz češće mućkanje, da se talog rastvori. Ohladi tura je naročito istaknuta na naličju lista, sa bočnim ner-
se, smeša prebaci u levak za odvajanje i izmućka tri puta sa vima koji se odvajaju od glavnog nerva pod uglom od
po 25 ml etra R, prethodno upotrebljenog za ispiranje tik- oko 60 º i međusobno se spajaju, formirajući brazde
vice. Spojeni etarski ekstrakti se isperu dva puta sa po 15 paralelne sa obodom listića.
ml vode R, sakupe u odmernu tikvicu i dopune etrom R do
100,0 ml. Pažljivo se upari 10,0 ml etarskog rastvora do Indeks stoma (2.8.3): 10 - 12,5 -15.
suva, a ostatak rastvori u 10,0 ml rastvora 5 g/l magnezi-
jum-acetata R u metanolu R. Izmeri se apsorbancija Listići C. angustifolia su žutozeleni do smeđezeleni,
(2.2.25) na 515 nm, korišćenjem metanola R kao rastvora izduženi i lancetasti, blago asimetrični u osnovi, obično
za kompenzaciju. dugi od 20 mm do 50 mm i široki od 7 mm do 20 mm u
središnjem delu. Obe strane su glatke, sa malobrojnim
Izračuna se sadržaj senozida B, u %, iz izraza: kratkim dlakama i sa čestim, uočljivim poprečnim ili
kosim linijama.
A  1,25
Indeks stoma (2.8.3): 14 - 17,5 - 20.
m
B. Usitni se do praška (355). Prašak je svetlozelen do
uzimajući da je vrednost specifične apsorbancije 240. zelenkastožut. Ispituje se pod mikroskopom korišće-
A = apsorbancija na 515 nm, praška su: poligonalne epidermalne ćelije sa paracitnim
stomama (2.8.3); jednoćelijske dlake, koničnog oblika
m = masa ispitivanog uzorka u g. sa bradavičastim zidovima, otkinute ili sa delovima
epidermisa; fragmenti provodnih snopića oko kojih su
ćelije sa prizmatičnim kristalima kalcijum-oksalata;
ČUVANJE kristalne druze, slobodne ili u ćelijama parenhima.
Čuva se zaštićeno od svetlosti i vlage. C. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27), na

SESAMI OLEUM
Ispitivani rastvor. U 0,5 g sprašene droge (180) doda se tanta prenese u tikvicu okruglog dna, sa brušenim staklenim
5 ml smeše jednakih zapremina alkohola R i vode R, pa zatvaračem, od 100 ml. Doda se 20 ml gvožđe(III)-hlorida,
se zagreva do ključanja. Centrifugira se i koristi rastvora R1, izmeša i zagreva 20 min uz povratni hladnjak
supernatant. u vodenom kupatilu, vodeći pri tom računa da nivo vode u
kupatilu bude iznad nivoa tečnosti u tikvici. Posle isteka
Poredbeni rastvor. Rastvori se 10 mg ekstrakta sene navedenog vremena pažljivo se doda 1 ml hlorovodonične
HRS u 1 ml smeše jednakih zapremina alkohola R i kiseline R i produži sa zagrevanjem narednih 20 min, uz
vode R (zaostaje mala količina taloga). češće mućkanje, da se talog rastvori. Ohladi se, smeša pre-
Na ploču se nanese odvojeno, u obliku traka 20 mm × 2 nese u levak za odvajanje i izmućka tri puta sa po 25 ml
etra R, prethodno upotrebljenog za ispiranje tikvice. Spo-
jeni etarski ekstrakti se isperu dva puta sa po 15 ml vode R,
u dužini od 10 cm uz mobilnu fazu: sirćetna kiselina,
sakupe u odmernu tikvicu i dopune etrom R do 100,0 ml.
Pažljivo se upari 10,0 ml etarskog rastvora do suva, a osta-
tak rastvori u 10,0 ml rastvora 5 g/l magnezijum-acetata R u
rastvorom 20 % V/V azotne kiseline R i zagreva 10 min
metanolu R. Izmeri se apsorbancija (2.2.25) na 515 nm, ko-
na 120 °C. Ohladi se i isprska rastvorom 50 g/l kalijum-
rišćenjem metanola R kao rastvora za kompenzaciju.
obojene zone. Glavne zone na hromatogramu ispitiva- Izračuna se sadržaj senozida B, u %, iz izraza:
nog rastvora slične su po položaju (odgovaraju senozi-
dima B, A, D i C, navedenih redosledom po rastućoj Rf A  1,25
vrednosti, od starta naviše ka sredini), boji i veličini m
glavnim zonama na hromatogramu poredbenog rastvora.
Između zona koje odgovaraju senozidima D i C može se uzimajući da je vrednost specifične apsorbancije 240.
videti crvena zona koja odgovara rein-8-glukozidu.
Prenese se oko 25 mg sprašene droge (180) u tikvicu po m = masa ispitivanog uzorka u g.
Erlenmeyeru, doda 50 ml vode R i 2 ml hlorovodonične
kiseline R. Zagreva se u vodenom kupatilu 15 min, oh-
ladi i izmućka sa 40 ml etra R. Etarski sloj se odvoji i ČUVANJE
suši preko natrijum-sulfata, bezvodnog R. Upari se do
suva 5 ml i ohlađeni ostatak prelije sa 5 ml amonijaka, Čuva se zaštićeno od svetlosti i vlage.
razblaženog R1. Razvija se žuta ili narandžasta boja,
koja posle 2 min zagrevanja na vodenom kupatilu pre-
lazi u crvenkastoljubičastu.
1997:0433
ISPITIVANJA
Strane primese (2.8.2). Najviše 3,0 % drugih delova biljke SESAMI OLEUM
i najviše 1,0 % drugih primesa.
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 12,0 %, određeno za Susamovo ulje
1,000 g sprašene droge (355) sušenjem u sušnici 2 h na
100 °C do 105 °C.
DEFINICIJA
Najviše 2,5 %. Masno ulje dobijeno ceđenjem ili ekstrakcijom zrelog se-
mena susama, Sesamum indicum L., i naknadno prečišćeno.
ODREĐIVANJE
OSOBINE
Postupak određivanja se izvodi zaštićeno od direktne
svetlosti. Bistra tečnost, svetložute boje, gotovo nerastvorljiva u alko-
Prenese se 0,150 g sprašene droge (180) u tikvicu od 100 holu, etru i petroletru. Očvrsne u meku masu na oko –4 °C.
ml. Doda se 30,0 ml vode R, izmeša i tikvica sa sadržajem
odmeri. Uroni se u vodeno kupatilo i zagreva 15 min uz
povratni hladnjak. Ohladi se, ponovo odmeri i dopuni do IDENTIFIKACIJA
prvobitne mase vodom R. Centrifugira se i 20,0 ml superna-
tanta prenese u levak za odvajanje od 150 ml. Doda se 0,1 A. Tokom 1 min se, u menzuri sa brušenim zatvaračem,
ml hlorovodonične kiseline, razblažene R i izmućka tri puta mućka 10 ml uzorka sa smešom 0,5 ml rastvora 0,35 %
sa po 15 ml hloroforma R. Posle odvajanja faza odbaci se V/V furfurala R u sirćetnoj kiselini, anhidridu R i 4,5 ml
hloroformski sloj. Doda se 0,10 g natrijum-hidrogenkarbo- sirćetne kiseline, anhidrida R. Filtrira se kroz filtar
nata R i mućka 3 min. Centrifugira se i 10,0 ml superna- papir, impregniran sirćetnom kiselinom, anhidridom R.

SOJAE OLEUM
Kada se filtratu doda 0,2 ml sumporne kiseline R, ras- - da je sadržaj namenjen za parenteralnu primenu.
tvor se oboji plavičastozeleno.
B. Izvede se identifikacija masnih ulja hromatografijom na
tankom sloju (2.3.2). Na dobijenom hromatogramu 1997:0948
uočavaju se mrlje koje odgovaraju mrljama na tipičnom
hromatogramu susamovog ulja. SOJAE OLEUM
ISPITIVANJA
Sojino ulje
Relativna gustina (2.2.5): od 0,915 do 0,923. DEFINICIJA
Kiselinski broj (2.5.1). Do 0,6. Ako je namenjeno za
parenteralnu primenu, kiselinski broj je do 0,3. Prečišćeno masno ulje, dobijeno iz semena Glycine soja
Sieb. et Zucc. i Glycine max (L.) Merr. (G. hispida (Mo-
Peroksidni broj (2.5.5). Do 5,0. ench) Maxim.).
Nesaponifikovane supstance (2.5.7). Najviše 1,8 % m/m,
određeno za 5,0 g.
OSOBINE
Alkalne nečistoće (2.4.19). Odgovara zahtevima ispitivanja
za alkalne nečistoće u masnim uljima.
Bistra, svetložuta tečnost, meša se sa etrom i petroletrom,
Strana masna ulja. Izvede se ispitivanje za strana ulja u gotovo nerastvorljiva u alkoholu.
masnih kiselina ulja ima sledeći sastav:
- zasićene masne kiseline, dužine lanca manje od C16: naj- IDENTIFIKACIJA
više 0,5 %,
- palmitinska kiselina: od 7,0 % do 12,0 %, Izvede se identifikacija masnih ulja hromatografijom na
tankom sloju (2.3.2). Dobijeni hromatogram sličan je tipič-
- stearinska kiselina: od 3,5 % do 6,0 %, nom hromatogramu sojinog ulja.
- oleinska kiselina: od 35,0 % do 50,0 %,
- linolna kiselina (odgovarajuća dužina lanca na ISPITIVANJA
- linolenska kiselina (odgovarajuća dužina lanca na Relativna gustina (2.2.5): od 0,919 do 0,925.
polietilenglikoladipatu 19,7): najviše 1,0%,
- arahidonska kiselina: najviše 1,0 %,
- gadoleinska kiselina (odgovarajuća dužina lanca na
polietilenglikoladipatu 20,3): najviše 0,5 %, Peroksidni broj (2.5.5). Do 10,0. Ako je namenjeno za
- behenska kiselina: najviše 0,5 %, proizvodnju parenteralnih preparata, peroksidni broj je do
5,0.
polietilenglikoladipatu 22,3): najviše 0,1 %. Nesaponifikovane supstance (2.5.7). Najviše 1,5 % m/m,
određeno za 5,0 g.
Voda (2.5.12). Ako se koristi za parenteralnu primenu, sa-
drži najviše 0,05 %, određena za 5,00 g semi-mikro meto- Alkalne nečistoće (2.4.19). Odgovara zahtevima ispitivanja
dom za određivanje vode. za alkalne nečistoće u masnim uljima.
Strana masna ulja. Izvede se ispitivanje za strana ulja u
ČUVANJE masnim uljima gasnom hromatografijom (2.4.22).
Konstituitivna frakcija masnih kiselina ulja ima sledeći sas-
Čuva se u hermetički zatvorenom, dobro napunjenom tav:
kontejneru, zaštićeno od svetlosti.
više 0,1 %,
OZNAČAVANJE
- miristinska kiselina: najviše 0,2 %,
Kada je dodavanje antioksidanasa odobreno od strane ov-
lašćene ustanove, na signaturi se navodi: - palmitinska kiselina: od 9,0 % do 13,0 %,
- naziv i količina dodatog antioksidansa. - palmitoleinska kiselina (odgovarajuća dužina lanca na


SOJAE OLEUM
- stearinska kiselina: od 3,0 % do 5,0 %, kog od hromatograma B sastruže se sloj adsorbensa, pretho-
dno označene površine, koja odgovara zoni sterola na
- oleinska kiselina: (odgovarajuća dužina lanca na odgovarajućem hromatogramu A, dobijenim sa istim
polietilenglikoladipatu 18,3): od 17,0 % do 30,0 %, ispitivanim rastvorom, i prenese se u tri posebne tikvice od
- linolna kiselina (odgovarajuća dužina lanca na 50 ml. U svaku tikvicu doda se po 15 ml vrućeg hloroforma
polietilenglikoladipatu 18,9): od 48,0 % do 58,0 %, R i promućka. Svaki rastvor se posebno filtrira kroz filtar
od sinterovanog stakla (40), ispirajući filtre tri puta sa po 15
- linolenska kiselina (odgovarajuća dužina lanca na ml hloroforma R. Spojeni filtrati i rastvori posebno sakup-
polietilenglikoladipatu 19,7): od 5,0 % do 11,0 %, ljeni sa svakog filtra posle ispiranja prenesu se u tri pretho-
dno tarirane tikvice, upare do suva u struji azota R i odmere.
- arahidonska kiselina: najviše 1,0 %,
- gadoleinska kiselina (odgovarajuća dužina lanca na Određivanje brasikasterola
Određuje se gasnom hromatografijom (2.2.28). Postupak se
- behenska kiselina: najviše 1,0 %. izvodi zaštićeno od vlage, a rastvori se pripremaju neposre-
dno pre upotrebe.
Brasikasterol Ispitivani rastvor. Sterolima, prethodno izdvojenim iz
ispitivanog ulja hromatografijom na tankom sloju, doda se
Odvajanje frakcije sterola 1 deo holesterola R. Ovoj smeši se doda, u količini od 0,02
ml po miligramu ostatka, sveže pripremljena, smeša 1
Izdvoji se frakcija sterola hromatografijom na tankom sloju zapremine hlorotrimetilsilana R, 3 zapremine heksametildi-
(2.2.27), na silikagelu G R, debljine sloja 0,5 mm, kao silazana R, i 9 zapremina piridina, bezvodnog R. Mućka se
adsorbensa. pažljivo do potpunog rastvaranja sterola. Ostavi se da stoji
30 min u eksikatoru preko fosfor(V)-oksida R. Centrifugira
Ispitivani rastvor (a). Pripreme se nesaponifikovane sup- se i upotrebi supernatant.
stance iz ispitivanog ulja, kao što je propisano u ispitivanju
za nesaponifikovane supstance, izostavljajući završnu titra- Poredbeni rastvor (a). U 9 delova sterola, prethodno
ciju. Dobijeni ostatak se rastvori u odgovarajućoj količini izdvojenih iz ulja semena uljane repice R hromatografijom
hloroforma R, tako da se dobije rastvor koncentracije 50 g/l. na tankom sloju, doda se 1 deo holesterola R. Smeši se
doda, u količini od 0,02 ml po miligramu ostatka, sveže
Ispitivani rastvor (b). Pripreme se nesaponifikovane sup- pripremljena, smeša 1 zapremine hlorotrimetilsilana R, 3
stance ulja semena uljane repice R, kao što je propisano u zapremine heksametildisilazana R i 9 zapremina piridina,
ispitivanju za nesaponifikovane supstance, izostavljajući bezvodnog R. Mućka se pažljivo do potpunog rastvaranja
završnu titraciju. Dobijeni ostatak se rastvori u odgovaraju- sterola. Ostavi se da stoji 30 min u eksikatoru preko fos-
ćoj količini hloroforma R, tako da se dobije rastvor for(V)-oksida R. Centrifugira se i upotrebi supernatant.
koncentracije 50 g/l.
Poredbeni rastvor (b). U 9 delova sterola, prethodno
Ispitivani rastvor (c). Pripreme se nesaponifikovane sup- izdvojenih iz suncokretovog ulja R, hromatografijom na
stance suncokretovog ulja R, kao što je propisano u ispitiva- tankom sloju, doda se 1 deo holesterola R. Smeši se doda, u
nju za nesaponifikovane supstance, izostavljajući završnu količini od 0,02 ml po miligramu ostatka, sveže priprem-
titraciju. Dobijeni ostatak se rastvori u odgovarajućoj koli- ljena, smeša 1 zapremine hlorotrimetilsilana R, 3 zapre-
čini hloroforma R, da se dobije rastvor koncentracije 50 g/l. mine heksametildisilazana R i 9 zapremina piridina,
bezvodnog R. Mućka se pažljivo do potpunog rastvaranja
Poredbeni rastvor. Rastvori se 50 mg holesterola R u 1 ml sterola. Ostavi se da stoji 30 min u eksikatoru preko fos-
hloroforma R. for(V)-oksida R. Centrifugira se i upotrebi supernatant.
Za svaki ispitivani rastvor koristi se posebna ploča, uzdu- Hromatografski postupak može da se izvede korišćenjem:
žno podeljena na dva jednaka dela. Na prvu polovinu ploče
nanese se odvojeno, u obliku trake 10 mm × 3 mm, 5 µl - staklene kolone, dužine 2 m, unutrašnjeg prečnika 3 mm
poredbenog rastora i, u obliku trake 40 mm × 3 mm po 0,1 do 4 mm, napunjene dijatomejskom zemljom za gasnu
ml ispitivanog rastvora (a), (b) i (c) (hromatogrami A); na hromatografiju R, impregniranom tako da sadrži od 2 %
drugu polovinu svake ploče nanese se u obliku trake, 40 m/m do 4 % m/m poli(dimetil)siloksana R,
mm × 3 mm, 0,1 ml ispitivanog rastvora, koji je nanet i na
prvu polovinu te iste ploče (hromatogrami B). - azota za hromatografiju R, kao gasa nosača,
Hromatogrami se razviju u dužini od 18 cm, uz mobilnu - plameno-jonizujućeg detektora,

fazu: aceton R - heptan R (15:85 V/V). Osuše se u struji uz održavanje temperature kolone na 275 °C, a temperature
azota R. Svaki od hromatograma B prekrije se staklenom injektora i detektora na 285 °C.
pločom iste veličine. Hromatogrami A se isprskaju rastvo-
rom 50 g/l kalijum-permanganata R. Na hromatogramu Na hromatogramu poredbenog rastvora (a) uočavaju se če-
poredbenog rastvora uočava se zona koja odgovara holeste- tiri glavna pika, koji odgovaraju holesterolu, brasikasterolu,
rolu. Na hromatogramu A ispitivanih rastvora uočava se kampesterolu i -sitosterolu sa relativnim retencionim
zona slične Rf vrednosti, koja odgovara sterolima. Sa sva-

SOLANI AMYLUM
vremenima tR u odnosu na holesterol od oko 1,0; 1,1; 1,3 OSOBINE

odnosno 1,6; ostali pikovi mogu takođe biti prisutni.
Na hromatogramu poredbenog rastvora (b) uočavaju se če- škripi i pucketa, gotovo se ne rastvara u hladnoj vodi i alko-
tiri glavna pika, koji odgovaraju kampesterolu, stigmaste- holu. Retko su prisutna zrna sa pukotinama i nepravilnim
rolu, -sitosterolu i 7-stigmastenolu sa relativnim retenci- ivicama.
onim vremenima tR u odnosu na holesterol od oko 1,3; 1,4;
1,6 odnosno 1,8; ostali pikovi mogu takođe biti prisutni.
Na hromatogramu ispitivanog rastvora identifikuju se pi- OPIS
kovi koji odgovaraju brasikasterolu, -sitosterolu, holeste-
Mikroskopsko ispitivanje: Zrna su nepravilnog oblika, jajo-
rolu, 7-stigmastenolu, kampesterolu i stigmasterolu, pa se
izračuna sadržaj brasikasterola u frakciji sterola ispitivanog lika ili kruškolika (promera od 30 m do 100 m) ili lopta-
ulja, u %, iz izraza: sta (promera od 10 m do 35 m). Složena zrna su samo
ponekad prisutna i sastoje se od dva do četiri dela. Zrna
A  100 imaju ekscentričan centar formiranja (hilum) i jasno vid-
S ljivu koncentričnu slojevitost. Između ukrštenih Nikolovih
prizmi, u centru formiranja skrobnog zrna vidi se tamna
A = površina pika koji odgovara brasikasterolu, pukotina u obliku krsta.
S = zbir površina pikova koji odgovaraju navedenim
komponentama (6 komponenti). IDENTIFIKACIJA
Frakcija sterola ispitivanog ulja sadrži najviše 0,3 %
brasikasterola. A. Pripremi se suspenzija sa 1 g droge u 50 ml vode R, za-
greje do ključanja, ostavi 1 min da ključa i ohladi. For-
Voda (2.5.12). Ako se koristi za izradu parenteralnih prepa- mira se gusta opalescentna sluz.
rata, sadrži najviše 0,3 %, određena za 10,0 g, semi-mikro
metodom za određivanje vode. Kao rastvarač se koristi B. U 1 ml sluzi dobijene u ispitivanju za Identifikaciju A,
smeša jednakih zapremina hloroforma R i metanola, dodaje se 0,05 ml joda, rastvora R1. Nastaje tamno-
bezvodnog R. plava boja, koja zagrevanjem nestaje, a hlađenjem se
ponovo javlja.
ČUVANJE
ISPITIVANJA
Čuva se u dobro napunjenim, dobro zatvorenim kontejne-
rima, zaštićeno od svetlosti. Aciditet. U 100 ml alkohola (70% V/V) R koji je prethodno
neutralisan uz dodatak 0,5 ml fenolftaleina, rastvora R,
doda se 10 g skroba i mućka 1 h. Filtrira se i uzme 50 ml
OZNAČAVANJE filtrata. Potrebno je najviše 2,0 ml 0,1 M natrijum-hidrok-
sida za promenu boje indikatora.
Na signaruri se navodi: Gvožđe (2.4.9). Pomeša se 1,5 g sa 15 ml hlorovodonične
- kada je primenljivo, da je ulje pogodno za upotrebu u kiseline, razblažene R i filtrira. Filtrat odgovara zahtevima
proizvodnji parenteralnih preparata, limit testa za gvožđe (10 ppm).
- ime i koncentracija svakog dodatog antioksidansa. Strane primese. Ništa osim tragova ćelijskih membrana i
protoplazme nije prisutno.
1997:0355 Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,6 %, određeno za 1,0 g

droge.
SOLANI AMYLUM Mikrobiološka čistoća. Ukupan broj živih aerobnih
gljivica po gramu, određeno brojanjem na ploči. Odgovara
Krompirov skrob zahtevima testa na Escherichia coli (2.6.13).
ČUVANJE
DEFINICIJA
Skrob dobijen iz krtole krompira, Solanum tuberosum L. Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru.

STRAMONII FOLIUM
1997:0246 iz semenjače; povremeno prizmatični i mikrosferoidni

kristali kalcijum-oksalata.
STRAMONII FOLIUM C. Posmatra se hromatogram, dobijen u ispitivanju za
hromatografiju. Glavne zone na hromatogramu ispitiva-
nog rastvora slične su po položaju, boji i veličini glav-
List tatule nim zonama na hromatogramu dobijenom sa istom
zapreminom poredbenog rastvora.
DEFINICIJA D. Mućka se 1 g sprašene droge (180) sa 10 ml 0,05 M

sumporne kiseline tokom 2 min. Filtrira se, pa se filtratu
doda 1 ml amonijaka, koncentrovanog R i 5 ml vode R.
Drogu čini osušen list ili list i vršni deo sa cvetovima, ve- Pažljivo se izmućka sa 15 ml etra, bez prisustva perok-
oma retko sa plodom tatule, Datura stramonium L., i njenih sida R, da se izbegne stvaranje emulzije. Odvoji se etar-
varijeteta. Sadrži najmanje 0,25 % ukupnih alkaloida, izra- ski sloj i suši preko natrijum-sulfata, bezvodnog R. Fil-
ženo kao hioscijamin (C17H23NO3; Mr 289,4), izračunato u trira se i etar otpari u porcelanskoj posudi. Doda se 0,5
odnosu na drogu sušenu na 100 °C do 105 °C. Glavni alka- ml azotne kiseline R i upari do suva na vodenom kupa-
loid je hioscijamin, a prisutna je i mala količina hioscina tilu. Dobijenom ostatku se doda 10 ml acetona R, a za-
(skopolamin). tim u kapima rastvor 30 g/l kalijum-hidroksida R u
alkoholu R. Razvija se tamnoljubičasta boja.
OSOBINE
ISPITIVANJA
List tatule ima neprijatan miris.
Makroskopske i mikroskopske osobine opisane su u sloju (2.2.27), na silikagelu G R kao adsorbensu.
Ispitivani rastvor. U 1 g sprašene droge (180) doda se 10
ml 0,05 M sumporne kiseline, mućka 15 min i filtrira. Ispira
IDENTIFIKACIJA se filtar sa 0,05 M sumpornom kiselinom do 25 ml filtrata.
Filtratu se doda 1 ml amonijaka, koncentrovanog R i izmu-
A. Listovi su tamnosmeđezeleni do tamnosivozeleni, često ćka dva puta sa po 10 ml etra, bez prisustva peroksida R.
se pri sušenju jako uvrću, tanki su i krti, jajasti ili Ako je neophodno, slojevi se odvoje centrifugiranjem.
trouglasto-jajasti, nazubljenih režnjeva, zašiljenog vrha Sakupljeni etarski slojevi se suše preko natrijum-sulfata,
i često asimetrične osnove. Mladi listovi su dlakavi po bezvodnog R, filtriraju i upare do suva na vodenom kupatilu.
nervima, a stariji listovi su gotovo goli. Stabljike su ze- Ostatak se rastvori u 0,5 ml metanola R.
lene ili purpurnozelene, vitke, savijene i uvrnute, uzdu-
žno, a ponekad i poprečno naborane, granaju se dihazi- Poredbeni rastvor. Rastvori se 50 mg hioscijamin-sulfata R
jalno i na vrhu imaju pojedinačne cvetove ili nezrele u 9 ml metanola R. Rastvori se 15 mg hioscin-hidrobro-
plodove. Cvetovi su na kratkim peteljkama, imaju sraslu mida R u 10 ml metanola R. Izmeša se 3,8 ml rastvora
čašicu sa pet zubaca na vrhu i levkastu krunicu smeđe- hioscijamin-sulfata i 4,2 ml rastvora hioscin-hidrobromida,
bele do purpurne boje. Plod je čaura, obično pokrivena pa se dopuni do 10 ml metanolom R.
mnogobrojnim kratkim, krutim emergencama; semena
smeđa do crna, sitno tačkaste semenjače. Na ploču se nanese odvojeno, na međusobnom rastojanju
od po 1 cm, u obliku traka 20 mm × 3 mm, po 10 l odno-
B. Usitni se do praška (355). Prašak je sivkastozelen. Ispi-
tuje se pod mikroskopom korišćenjem hloralhidrata, sno 20 l svakog rastvora. Hromatogram se razvija u dužini
rastvora R. Dijagnostičke osobine praška su: delovi od 10 cm uz mobilnu fazu: amonijak, koncentrovani R -
tkiva od epidermalnih ćelija sa blago talasastim voda R - aceton R (3:7:90 V/V). Suši se 15 min na 100 °C
antiklinalnim zidovima i glatkom kutikulom, stome su do 105 °C, ostavi da se ohladi i isprska kalijum-
brojnije na epidermisu naličja (anizocitne i anomocitne) jodbizmutatom, rastvorom R2, koristeći oko 10 ml za ploču
(2.8.3); nežlezdane dlake su konične, uniserijatne veličine 200 mm × 200 mm, sve dok se ne pojave naran-
(jednorede) od tri do pet ćelija, bradavičastih zidova; džaste ili smeđe zone na žutoj podlozi. Zone na
žlezdane dlake su kratke i toljagaste (clavate) sa gla- hromatogramima ispitivanog rastvora slične su po položaju
vama formiranim od dve do sedam ćelija; dorziventralni i boji odgovarajućim zonama na hromatogramima poredbe-
mezofil sastavljen je od jednog sloja palisadnih ćelija i nog rastvora (hioscijamin na donjoj trećini, hioscin na gor-
ćelija sunđerastog parenhima sa kristalnim druzama njoj trećini hromatograma). Zone na hromatogramima
kalcijum-oksalata; prstenasto i spiralno zadebljane ispitivanog rastvora su bar jednake po veličini odgovaraju-
traheje. Sprašena droga može da sadrži i: vlakna i ćim zonama na hromatogramu odgovarajuće zapremine
mrežasto zadebljane traheje iz stabla; loptasta polenova poredbenog rastvora. Mogu se pojaviti slabo vidljive spore-
zrna, prečnika obično od 60 m do 80 m, sa tri dne zone, naročito na sredini hromatograma ispitivanog ras-
tvora gde je naneto 20 µl, ili u blizini startne tačke gde je
germinativne pore i skoro glatkom egzinom; delovi kru-
naneto 10 µl rastvora. Hromatogram se isprska natrijum-
nice sa papiloznim epidermisom; delovi semena sa
žućkastosmeđim, talasastim sklereidima debelih zidova nitritom, rastvorom R sve dok adsorbens ne postane prozi-

STRAMONII PULVIS NORMATUS
ran. Posmatra se posle 15 min. Boja zona koje odgovaraju n = zapremina utrošenog 0,02 M natrijum-hidroksida u
hioscijaminu na hromatogramu ispitivanog, odnosno ml,
poredbenog rastvora menja se iz smeđe u crvenkastosmeđu,
ali ne u sivkastoplavu (atropin). Bilo koja sporedna zona m = masa upotrebljene droge u g.
više nije vidljiva.
Strane primese (2.8.2). Najviše 3,0 % stabljike, prečnika ČUVANJE
do 5 mm.
Najviše 4,0 %.
1997:0247
ODREĐIVANJE
Usitni se oko 50 g droge do praška (180). Sprašena droga se
koristi za određivanje gubitka sušenjem i ukupne količine
alkaloida. Prašak tatule, standardizovan
Gubitak sušenjem (2.2.32) odredi se za 2,000 g, sušenjem u
sušnici na 100 °C do 105 °C.
DEFINICIJA
Nakvasi se 10 g sprašene droge smešom 5 ml amonijaka R,
10 ml alkohola R i 30 ml etra, bez prisustva peroksida R, Sprašeni list tatule (180) standardizovan da sadrži od
pa se dobro izmeša. Smesa se prenese u pogodan perkolator, 0,23 % do 0,27 % ukupnih alkaloida, izraženo kao hioscija-
ako je neophodno, pomoću smeše rastvarača za ekstrakciju. min (C17H23NO3; Mr 289,4), izračunato u odnosu na osu-
Ostavi se da se maceruje 4 h i perkoluje smešom 1 zapre- šenu drogu. Ako je potrebno, sadržaj alkaloida se podesi
mine hloroforma R i 3 zapremine etra, bez prisustva perok- dodatkom sprašene laktoze ili sprašenog lista bunike sa ma-
sida R, do potpune ekstrakcije alkaloida. Upari se do suva njim sadržajem alkaloida.
nekoliko mililitara dobijenog perkolata, ostatak rastvori u
0,25 M sumpornoj kiselini i potvrdi odsustvo alkaloida
korišćenjem kalijum-tetrajodomerkurata(II), rastvora R. OSOBINE
Perkolat se koncentriše na oko 50 ml, destilacijom na vode- Ima osobine sprašene droge opisane u monografiji Stramo-
nom kupatilu, i prenese u levak za odvajanje, ispirajući nii folium (246).
aparaturu za destilaciju etrom, bez prisustva peroksida R.
Doda se etar, bez prisustva peroksida R u količini od
najmanje 2,1 zapremine perkolata, da se dobije tečnost zna- IDENTIFIKACIJA
tno manje gustine od vode. Rastvor se mućka najmanje tri
puta sa po 20 ml 0,25 M sumporne kiseline i, ukoliko je Odgovara zahtevima ispitivanja B, C i D za Identifikaciju iz
neophodno, faze se odvoje centrifugiranjem. Kiseli slojevi monografije Stramonii folium (246). Posmatrano u glice-
se prenesu u drugi levak za odvajanje, zaalkališu amonija- rolu (85 % V/V) R može se videti da sadrži kristale laktoze.
kom R i izmućkaju tri puta sa po 30 ml hloroforma R. Sa-
kupe se hloroformski slojevi, doda 4 g natrijum-sulfata,
bezvodnog R i ostavi da stoji 30 min, uz češće mućkanje. ISPITIVANJA
Hloroform se dekantuje, a natrijum-sulfat ispere 3 puta sa Odgovara zahtevima ispitivanja za hromatografiju, ukupni
po 10 ml hloroforma R. Dobijeni rastvori posle ispiranja pepeo, pepeo nerastvorljiv u hlorovodoničnoj kiselini, koji
priključe se hloroformskom ekstraktu, upare do suva na su navedeni za drogu u monografiji Stramonii folium (246),
vodenom kupatilu i suše u sušnici 15 min na 100 °C do kao i zahtevu dodatnog ispitivanja.
105 °C. Ostatak se rastvori u nekoliko mililitara hloroforma
R, doda se 20,0 ml 0,01 M sumporne kiseline, a zatim Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 5,0 %, određeno za
hloroform ukloni otparavanjem na vodenom kupatilu. Tit- 1,000 g droge sušenjem u sušnici na 100 ºC do 105 ºC.
rira se višak kiseline 0,02 M natrijum-hidroksidom uz
indikator metilcrveno, mešani rastvor R.
ODREĐIVANJE
Izračuna se sadržaj ukupnih alkaloida u %, izražen kao
hioscijamin, iz izraza: Izvede se Određivanje propisano u monografiji Stramonii
folium (246).
57,88(20 - n) Izračuna se sadržaj ukupnih alkaloida, u %, izraženo kao
(100 - d)m hioscijamin, iz izraza:
57,88  (20  n)
d = gubitak sušenjem u %, (100  d )  m

d = gubitak sušenjem u %, ČUVANJE

n = zapremina 0,02 M natrijum-hidroksida u ml, Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru, zaštićeno od
svetlosti.
m = masa droge u g.

THYMI HERBA
T
mikroskopom korišćenjem hloralhidrata, rastvora R.
1997:0865 (99*)
Dijagnostičke osobine praška su: epidermis lista je od
ćelija čiji su antiklinalni zidovi talasasti i jamičavi, a
THYMI HERBA stome su diacitnog tipa (2.8.3); brojne sekretorne dlake
sastoje se od 12 sekretornih ćelija iznad kojih je kuti-
kula uvek izdignuta i formira loptast do jajast mehur;
Herba timijana žlezdane dlake imaju jednoćelijsku dršku i loptastu do
jajastu glavu; nežlezdane dlake na licu lista su uobiča-
jene kod obe vrste i imaju bradavičaste ili nazubljene zi-
dove; bradavičaste nežlezdane dlake na naličju lista
DEFINICIJA pripadaju brojnim tipovima: jednoćelijske, prave ili
blago savijene, dvoćelijske ili troćelijske često kolena-
Drogu čine neusitnjeni list i cvet Thymus vulgaris L. ili sto savijene (Thymus vulgaris); dvoćelijske ili troćelij-
Thymus zygis L. ili obe vrste, odvojeni od stabljike tek po- ske, više ili manje prave (Thymus zygis). Delovi čašice
sle sušenja. Sadrži najmanje 12 ml/kg etarskog ulja i najma- su pokriveni brojnim uniserijatnim dlakama od pet ili
nje 0,5 ml/kg isparljivih fenola, izraženo kao timol šest ćelija, slabo naborane kutikule. Delovi krunice
(C10H14O; Mr 150,2). Obe vrednosti su izračunate u odnosu imaju brojne uniserijatne nežlezdane dlake, često
na apsolutno suvu drogu. smežurane, i žlezdane dlake od obično 12 ćelija. Pole-
nova zrna su relativno retka, loptasta, glatka, sa šest
germinativnih rupičastih pora, prečnika oko 35 m. Pra-
OSOBINE šak Thymus zygis takođe sadrži brojne debele snopove
vlakana iz glavnog nerva i iz delova stabla.
Timijan ima jak, aromatičan miris, koji podseća na timol.
Makroskopske i mikroskopske osobine opisane su u pogodnom silikagelu sa fluorescentnim indikatorom
Identifikaciji A i B. koji ima optimalni intenzitet na 254 nm kao adsorbensu.
IDENTIFIKACIJA 5 ml metilenhlorida R i mućka 3 min, filtrira preko oko
2 g natrijum-sulfata, bezvodnog R. Filtrat se koristi kao
A. List timijana, Thymus vulgaris obično je dug od 4 mm ispitivani rastvor.
do 12 mm i širok do 3 mm, sedeći ili sa vrlo kratkom Poredbeni rastvor. Rastvori se 5 mg timola R i 10 µl
drškom. Liska je kožasta, cela, lancetasta do jajasta, sa karvakrola R u 10 ml metilenhlorida R.
obe strane pokrivena sivim do zelenkastosivim
indumentumom; obod lista je upadljivo savijen prema Na ploču se nanese odvojeno, u obliku traka, po 20 l
naličju. Glavni nerv je na licu udubljen, a veoma istak- svakog rastvora. Hromatogram se razvija dva puta u du-
nut na naličju. Čašica je zelena, često sa ljubičastim tač- žini od 12 cm, uz metilenhlorid R kao mobilnu fazu.
kama, cevasta; čašica ima dve usne, od kojih je gornja Osuši se na vazduhu i posmatra pod UV svetlošću na
povijena unazad i ima tri režnja, a donja duža ima dva 254 nm. Označe se zone koje gase fluorescenciju. Na
dlakava režnja. Posle cvetanja cevasta čašica se zatvara sredini hromatograma poredbenog, odnosno ispitivanog
vencem dugih, krutih dlaka. Krunica je oko dva puta rastvora uočava se zona koja gasi fluorescenciju koja
duža od čašice, obično smeđa kada je suva i blago odgovara timolu. Neposredno iznad zone timola na
dvousnata. hromatogramu ispitivanog rastvora uočava se zona koja
izrazito gasi fluorescenciju. Na donjoj trećini hromato-
List vrste Thymus zygis obično je dug od 1,7 mm do 6,5 grama uočavaju se zone koje izrazito gase fluorescen-
mm i širok od 0,4 mm do 1,2 mm; igličast je do ciju. Isprska se anisaldehidom, rastvorom R, korišće-
linearnolancetast, jako savijenog oboda prema naličju njem 10 ml za ploču veličine 200 mm × 200 mm, i za-
lista. Obe strane liske su zelene do zelenkastosive, a greva 10 min na 100 °C do 105 °C. Na hromatogramu
glavni nerv je ponekad ljubičast; po obodu lista, a pone- poredbenog rastvora, na sredini, uočava se smeđeružiča-
kad i u osnovi lista nalaze se dugačke bele dlake. Suvi sta zona timola, a odmah ispod nje svetloljubičasta zona
cvetovi su veoma slični cvetovima timijana, Thymus karvakrola. Na hromatogramu ispitivanog rastvora ove
vulgaris. dve zone se uočavaju na sredini, kao više ili manje
B. Usitni se do praška (355). Prašak obe vrste je intenzivne, u zavisnosti od ispitivane biljne vrste.
sivkastozelen do zelenkastosmeđ. Ispituje se pod Između ove dve zone i startne linije nalaze se četiri zone

TILIAE FLOS
slične po intenzitetu; po redosledu opadajućih Rf 1997:0957

vrednosti: ružičasta, ljubičasta (cineol i linalol), sivka-
stosmeđa (borneol) i ljubičastoplava. U blizini fronta TILIAE FLOS
mobilne faze vidljiva je intenzivna ljubičastocrvena do
sivkastoljubičasta traka. Ostale trake su takođe uočljive,
blisko se nastavljajući na startnu liniju. Cvast lipe
ISPITIVANJA
DEFINICIJA
Strane primese (2.8.2). Najviše 10 % stabljika. Delovi sta-
bljika ne smeju biti većeg prečnika od 1 mm niti duži od 15
Drogu čini cela osušena cvast sa braktejom tri vrste lipe Ti-
mm. Nije dozvoljeno prisustvo listova sa dugim dlakama
lia cordata Miller, Tilia platyphyllos Scop. i Tilia vulgaris
pri osnovi i proređeno dlakavim ostalim delovima (Thymus
Heney, ili mešavina cvasti sve tri vrste.
serpyllum L.).
Voda (2.2.13). Najviše 10,0 %, određena destilacijom za
20,0 g sprašene droge (355). OSOBINE
Ukupni pepeo (2.4.16). Najviše 15,0 %. Cvast lipe ima blago aromatičan miris i blag, osladak, slu-
zav ukus.
Najviše 3,0 %. Makroskopske i mikroskopske osobine opisane su u
ODREĐIVANJE
IDENTIFIKACIJA
Etarsko ulje. Izvede se određivanje etarskog ulja u biljnim
drogama (2.8.12). Koristi se 30,0 g droge, balon za destila- A. Cvast je žutozelena. Osovina cvasti nosi jezičastu,
ciju od 1000 ml i 400 ml vode R, kao tečnost za destilaciju. membranoznu, žutozelenu, gotovo golu brakteju, čiji je
Destilacija se izvodi 2 h, brzinom od 2 ml/min do 3 ml/min, centralni nerv do pola svoje dužine spojen sa drškom
bez ksilena R u graduisanoj cevi. cvasti. Cvast se obično sastoji od dva do sedam cvetova,
povremeno ih ima i do 16. Čašični listići lako opadaju
Fenoli. Etarsko ulje, dobijeno postupkom određivanja etar-
iz cvetnog omotača; dužine su do 6 mm i njihova spo-
skog ulja, prenese se u odmernu tikvicu od 50 ml ispira-
ljna strana (abaxial) obično je gola, a unutrašnja strana
njem pomoću alkohola (90 % V/V) R u malim porcijama,
(adaxial) i obod su jako dlakavi. Lopatičastih, tankih
ispirajući i graduisanu cev aparata istim rastvaračem, vo-
kruničnih listića ima pet i žutobeli su, do 8 mm dugi.
deći pri tom računa da se prenese što je moguće manje vode.
Imaju finu nervaturu i njihov obod je ponekad pokriven
Dopuni se do 50,0 ml istim rastvaračem. U 5,0 ml rastvora
pojedinačnim dlakama. Brojni prašnici su slobodni i
doda se 40 ml alkohola (90 % V/V) R i dopuni do 100,0 ml
obično formiraju pet grupa. Nadrasli plodnik ima stubić
vodom R. Prenese se 5,0 ml ovog rastvora u levak za
sa, donekle, petorežnjevitim žigom.
odvajanje, doda 45 ml vode R, 0,5 ml amonijaka, razblaže-
nog R2 i 1 ml rastvora 20 g/l aminopirazolona R. Izmeša se, B. Cvast se razdvoji na delove. Ispituje se pod mikrosko-
a zatim doda 4 ml sveže pripremljenog rastvora 20 g/l kali- pom korišćenjem hloralhidrata, rastvora R. Epidermis
jum-heksacijanoferata(III) R i ponovo izmeša. Ostavi se da lica brakteje sastoji se od ćelija pravih ili blago talasas-
stoji 5 min, doda 25 ml metilenhlorida R i promućka. Od- tih antiklinalnih zidova: ćelije epidermisa naličja imaju
voji se metilenhloridni sloj i filtrira kroz malo pamučne talasaste antiklinalne zidove i anomocitne stome (2.8.3).
vate, navlažene metilenhloridom R, u odmernu tikvicu od Pojedinačne ćelije mezofila sadrže male druze kalcijum-
100 ml. Vodeni sloj se promućka dva puta sa po 25 ml, a oksalata. Parenhim čašičnih listića, naročito u blizini
zatim još sa 10 ml metilenhlorida R, pa se metilenhloridni provodnih snopića, sadrži brojne ćelije sa sluzi i ćelije
slojevi filtriraju kroz malo pamučne vate. Vata se ispere sa malim druzama kalcijum-oksalata. Na epidermisu
metilenhloridom R i dopuni do 100,0 ml istim rastvaračem. lica čašičnih listića nalaze se jednoćelijske, savijene,
Izmeri se apsorbancija (2.2.25) na 450 nm, koristeći nežlezdane dlake debelih zidova ili zvezdaste dlake od
metilenhlorid R kao rastvor za kompenzaciju. pet ćelija.
Izračuna se sadržaj fenola, u %, izražen kao timol, uzima- Epidermalne ćelije kruničnih listića imaju prave antikli-
jući da je vrednost specifične apsorbancije 805. nalne zidove, izbrazdanu kutikulu i nemaju stome.
Parenhim kruničnih listića sadrži male druze kalcijum-
oksalata i naročito izražene grupacije ćelija sa sluzi.
ČUVANJE Polenova zrna, prečnika od 30 m do 40 m, loptasta su
ili blago trouglasta, sa tri germinativne pore i fino zrnas-
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od tom egzinom. Plodnik je go ili gusto pokriven izuvija-
svetlosti i vlage. nim jednoćelijskim dlakama ili zvezdastim sa dve do
četiri ćelije.

TRAGACANTHA
C. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27), na 1997:0532

Ispitivani rastvor: Prelije se 1,0 g sprašene droge (355) TRAGACANTHA
sa 10 ml metanola R i zagreva 5 min u vodenom kupa-
tilu na 65 ºC. Ohladi se i filtrira.
Tragakanta
Poredbeni rastvor: Rastvori se 2,0 mg kafene kiseline R,
5 mg hiperozida R i 5 mg rutina R u 10 ml metanola R.
DEFINICIJA
mm, po 10 l svakog rastvora. Hromatogram se razvija Tragakanta je na vazduhu očvrsnut eksudat koji iscuri spon-
u dužini od 15 cm uz mobilnu fazu: mravlja kiselina, tano ili se dobija zasecanjem stabla i grana Astragalus
bezvodna R - voda R - metiletilketon R - etilacetat R gummifer Labillardiere i nekih drugih Astragalus vrsta iz
(10:10:30:50 V/V/V/V). Suši se na 100 ºC do 105 ºC i zapadne Azije.
još topla ploča isprska rastvorom 10 g/l difenilborna
kiselina aminoetilestra R u metanolu R. Posle toga se
isprska rastvorom 50 g/l makrogola 400 R u metanolu R. OSOBINE
Hromatogram se ostavi 30 min da se osuši i posmatra
pod UV svetlošću na 365 nm. Poređano po rastućim Rf Tragakanta predstavlja skoro bezukusne, tanke, spljoštene,
vrednostima, na hromatogramu poredbenog rastvora su
gumozne, bele do svetložute trake, dužine oko 30 mm, ši-
vidljive zone rutina, hiperozida (žutonarandžaste do
rine oko 10 mm i debljine do 1 mm, više ili manje izuvi-
smeđenarandžaste fluorescencije) i kafene kiseline jane; prozirne, rožaste, kratkog preloma; površine izbraz-
(zelenoplave fluorescencije). Na hromatogramu ispiti- dane finim uzdužnim prugama i koncentričnim poprečnim
vanog rastvora glavna zona ima smeđežutu do nara-
brazdama. Može, takođe, da sadrži komade sličnog oblika,
ndžastu fluorescenciju. U poređenju sa hromatogramom
ali nešto deblje i mutnije, koji se teže lome.
poredbenog rastvora, glavna zona nalazi se odmah iznad
zone hiperozida. I na dnevnoj svetlosti, ista zona je Ima mikroskopske karakteristike opisane u Identifikaciji A.
izraženija od ostalih. Takođe, uočava se zona smeđežute
fluorescencije na istoj Rf vrednosti kao rutin. Ispod ove,
mogu se uočiti još dve zone žute fluorescencije. Između IDENTIFIKACIJA
rutina i hiperozida uočavaju se zone žute i narandžaste
fluorescencije. Dalje, između zona hiperozida i kafene A. Usitni se do praška (355). Prašak je beo ili skoro beo i
kiseline uočava se i do pet zona žute i narandžaste stvara sluzast gel sa približno 10 puta većom masom
fluorescencije. Odmah ispod kafene kiseline uočava se vode R. Posmatra se pod mikroskopom, uz korišćenje
zona plave fluorescencije. glicerola (50 % V/V), rastvora R. U gumastoj masi pra-
ška uočavaju se brojne isprugane ćelijske membrane,
koje se boje ljubičasto, kada se tretiraju cink-hloridom,
ISPITIVANJA rastvorom, jodiranim R. Gumozna masa sadrži i skro-
bna zrna, pojedinačna ili u manjim grupama, obično
okrugla i ponekad deformisana, prečnika koji varira iz-
Strane primese (2.8.2). Najviše 2 %, određeno za 30 g. među 4 µm i 10 µm, ponekad i do 20 µm, i sa centrom
Droga ne treba da sadrži cvasti sa braktejom čija je spoljaš- formiranja (hilum) koji se vidi između ukrštenih
nja strana (abaxial) prekrivena zvezdastim dlakama od pet Nikolovih prizmi.
do osam ćelija, a cvetovi imaju dvostruku krunicu nastalu
metamorfozom pet prašnika u krunicolike staminodije i ži- B. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27), na
gom koji nije režnjevit. Šestočlani cvetovi su samo povre- kizelgel G R kao adsorbensu. Za pripremu suspenzije
meno prisutni u drogi (Tilia americana L., Tilia tomentosa koristi se rastvor 16 g/l natrijum-dihidrogenfosfata R
Moench). umesto vode R.
Gubitak sušenjem (2.2.13). Najviše 12,0 %, određeno za Ispitivani rastvor. Na 1,0 g sprašene droge (355) doda
1,000 g sprašene droge (355) sušenjem u sušnici 2 h na 100 se 25 ml smeše 4 zapremine sumporne kiseline R i 96
ºC do 105 ºC. zapremina vode R, pa se zagreva u vodenom kupatilu 90
min, uz povratni hladnjak. Neutrališe se 10 ml ohlađe-
Ukupni pepeo (2.4.16). Najviše 8,0 %. nog rastvora sa oko 3 g barijum-karbonata R, mućka-
jući oko 90 min, i filtrira. U 1 ml filtrata doda se 9 ml
metanola R i centrifugira.
ČUVANJE
Poredbeni rastvor. Rastvori se 10 mg arabinoze R, 10
mg fukoze R, 10 mg galaktoze R i 10 mg ksiloze R u 1
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od ml vode R, pa se dopuni do 10 ml metanolom R.
svetlosti.

TRITICI AMYLUM
u dužini od 10 cm uz mobilnu fazu: rastvor 16 g/l natri- vodenom kupatilu 3 h, uz povratni hladnjak, češće mućka-
jum-dihidrogenfosfata R - butanol R - aceton R jući. Staklene kuglice se izvade, a vrela suspenzija filtrira
(10:40:50 V/V/V). Suši se u struji toplog vazduha neko- sukcijom kroz filtar od sinterovanog stakla (160). Tikvica
liko minuta, a zatim hromatogram ponovo razvija u du- se ispere malom količinom vode R koja se, takođe, filtrira
žini od 15 cm, korišćenjem iste mobilne faze. Suši se 10 preko istog filtra. Ostatak na filtru se ispere sa oko 40 ml
min na 110 °C. Na hromatogramu poredbenog rastvora metanola R i suši do konstantne mase na 110 °C (oko 1 h).
uočavaju se četiri jasno razdvojene obojene zone, koje Ostavi se da se ohladi u eksikatoru i meri. Masa ostatka iz-
potiču od galaktoze (žućkastosmeđa), arabinoze nosi najviše 20 mg (1,0 %).
(crvenkastosmeđa), ksiloze (crvena) i fukoze (žuta) po
rastućim Rf vrednostima. Na hromatogramu ispitivanog Vreme protoka. Najmanje 10 s ili, ukoliko je ispitivani
rastvora uočavaju se četiri zone, koje odgovaraju galak- uzorak tragakante namenjen za pripremu emulzija, najma-
tozi, arabinozi, ksilozi i fukozi, kao i slaba svetložućka- nje 50 s. Prenese se 1,0 g sprašene droge (125 do 250) u
sta zona uz front mobilne faze i žuta zona između zona tikvicu sa okruglim dnom sa brušenim staklenim zatvara-
koje odgovaraju galaktozi i arabinozi. čem od 1000 ml, doda 8,0 ml alkohola R i tikvica zatvori.
Disperguje se suspenzija preko unutrašnje površine tikvice
C. Navlaži se 0,5 g sprašene droge (355) sa 1 ml alkohola mućkanjem, vodeći računa da se ne ovlaži zatvarač. Otvori
R, pa se postepeno dodaje, neprestano mućkajući, 50 ml se tikvica i odjednom doda 72 ml vode R. Zatvori se tikvica
vode R, dok se ne dobije homogena sluzasta smeša. U 5 i energično mućka 3 min. Ostavi se da stoji 24 h i potom
ml sluzi doda se 5 ml vode R i 2 ml barijum-hidroksida, ponovo energično mućka 3 min. Uklone se mehurići vaz-
rastvora R. Izdvaja se voluminozan pahuljast talog. duha snižavanjem pritiska iznad sluzi tokom 5 min. Sluz se
Zagrevanjem na vodenom kupatilu 10 min razvija se prebaci u menzuru od 50 ml. U sluz se zaroni deo staklene
intenzivna žuta boja. cevčice dužine 200 mm i unutrašnjeg prečnika 6,0 mm koja
je graduisana na 20 mm i 120 mm od donjeg kraja; cevčica
D. U 4 ml disperzije 5 g/l u vodi R doda se 0,5 ml ne sme biti ispirana površinski aktivnim materijama. Kada
hlorovodonične kiseline R i zagreva na vodenom kupa- sluz dostigne gornju oznaku, cevčica se zatvori prstom.
tilu 30 min. Doda se 3 ml natrijum-hidroksida, rastvora Zatvorena cevčica se izvuče iz sluzi, prst skloni i štoperi-
koncentrovanog R i 2 ml bakar(II)vinske kiseline, ras- com meri vreme koje je potrebno da menisk dostigne nižu
tvora R, pa se zagreva na vodenom kupatilu. Izdvaja se graduisanu oznaku. Ova operacija se izvodi četiri puta, a
crvenkastosmeđ talog, a boja rastvora se menja u svetlo- zatim se odredi prosečna vrednost poslednja tri određivanja.
plavu ili žutu.
ISPITIVANJA Mikrobiološka čistoća. Ukupan broj živih aerobnih

Metilceluloza. Posmatra se hromatogram dobijen u zama po gramu, određeno brojanjem na ploči. Odgovara
ispitivanju B za Identifikaciju. Hromatogram ispitivanog zahtevima testa na Escherichia coli i Salmonella (2.6.13).
rastvora ne pokazuje crvenu zonu uz front mobilne faze.
Arapska guma i ostale rastvorljive gume. Disperguje se ČUVANJE
50 mg sprašene droge (355) u 20 ml vode, bez prisustva ug-
ljen-dioksida R. Doda se 10 ml olovo(II)-acetata, rastvora Čuva se zaštićeno od svetlosti i vlage.
R. Izdvaja se pahuljast talog. Centrifugira se dok se ne do-
bije bistar supernatant. Bistrom supernatantu se doda 10 ml
olovo-subacetata, rastvora R. Može se pojaviti samo slabo OZNAČAVANJE
zamućenje, ali se ne izdvaja talog.
Na signaruri se navodi: da li je sadržaj pogodan za prip-
remu emulzija.
Sterkulia guma
A. Prenese se 0,2 g sprašene droge (355) u menzuru sa

brušenim zatvaračem od 10 ml, graduisanu podeocima od
0,1 ml. Doda se 10 ml alkohola (60 % V/V) R i promućka. 1997:0359
Zapremina bilo kakvog stvorenog gela iznosi najviše 1,5 ml.
B. U 1,0 g sprašene droge (355) doda se 100 ml vode R i TRITICI AMYLUM
promućka. Doda se 0,1 ml metilcrvenog, rastvora R. Potre-
bno je najviše 5,0 ml 0,01 M natrijum-hidroksida za pro-
menu boje indikatora. Pšenični skrob
Strane primese. Prenese se 2,0 g sprašene droge (355) u
tikvicu sa okruglim dnom od 250 ml i doda 95 ml metanola DEFINICIJA
R. Okretanjem tikvice, sprašena droga se ravnomerno nav-
laži i doda se 60 ml hlorovodonične kiseline R1, nekoliko Skrob dobijen iz endosperma krupe pšenice, Triticum aesti-
staklenih kuglica, prečnika oko 4 mm, pa se zagreva u vum L. (T. vulgare Vill.).

TRITICI AMYLUM
OSOBINE plava boja, koja zagrevanjem nestaje, a hlađenjem se

ponovo pojavljuje.
škripi i pucketa, gotovo se ne rastvara u hladnoj vodi i alko-
holu. ISPITIVANJA
Aciditet. U 100 ml alkohola (70 % V/V) R, koji je pretho-

OPIS dno neutralisan uz dodatak 0,5 ml fenolftaleina, rastvora R,
doda se 10 g droge i mućka 1 h. Filtrira se i uzme 50 ml fil-
trata. Potrebno je najviše 2,0 ml 0,1 M natrijum-hidroksida
Mikroskopsko ispitivanje. Zrna su ili mala ili velika; zrna za promenu boje indikatora.
srednje veličine su veoma retka. Kada se gledaju spreda,
velika zrna (promera od 10 m do 45 m), imaju diskoidan Strane primese. Ništa osim tragova ćelijskih membrana i
ili mnogo ređe bubrežast oblik. Centar formiranja i slojevi protoplazme nije prisutno.
se ne vide ili su jedva primetni, a zrna ponekad pucaju po
obodu. Kada se gledaju sa strane, zrna su eliptična, fusifor-
mna i imaju uzdužnu pukotinu. Mala zrna su loptasta ili
poliedarna, širine od 2 m do 10 m. Između ukrštenih Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 0,6 %, određeno za 1,0 g
Nikolovih prizmi, u centru formiranja skrobnog zrna vidi se droge.
tamna pukotina u obliku krsta
IDENTIFIKACIJA gljivica po gramu, određeno brojanjem na ploči. Odgovara
zahtevu ispitivanja za Escherichia coli (2.6.13).
A. Pripremi se suspenzija sa 1 g droge u 50 ml vode R, za-
greje do ključanja, ostavi 1 min da ključa i ohladi. For-
mira se retka opalescentna sluz. ČUVANJE
B. U 1 ml sluzi dobijene u ispitivanju za Identifikaciju A, Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru.


UVAE URSI FOLIUM
U
1997:1054 Ispitivani rastvor. Na 0,5 g sprašene droge (355) doda
se 5 ml smeše jednakih zapremina metanola R i vode R,
zagreva uz povratni hladnjak u toku 10 min i filtrira dok
UVAE URSI FOLIUM je vruće. Tikvica i filtar se isperu smešom jednakih
zapremina metanola R i vode R pa se dopuni do 5 ml is-
tom smešom rastvarača.
List planike
Poredbeni rastvor. Rastvori se 25 mg arbutina R, 25
mg galne kiseline R i 25 mg hidrohinona R u metanolu
DEFINICIJA R pa se dopuni do 10,0 ml istim rastvaračem.
Drogu čini ceo ili usitnjen, osušen list planike, Na ploču se nanese odvojeno, u obliku traka, 10 l
Arctostaphylos uva-ursi (L.) Spreng. Sadrži najmanje 8,0 % poredbenog rastvora i 20 l ispitivanog rastvora.
hidrohinonskih derivata, izraženo kao bezvodni arbutin Hromatogram se razvija u dužini od 15 cm uz mobilnu
(C12H16O7; Mr 272,3) i izračunato u odnosu na osušenu fazu: mravlja kiselina, bezvodna R - voda R - etilacetat
drogu. R (6:6:88 V/V/V). Suši se na 105 ºC do 110 ºC, dok se
ne izgubi miris mravlje kiseline. Isprska se rastvorom
10 g/l dihlorhinonhlorimida R u metanolu R. Zatim se
isprska rastvorom 20 g/l natrijum-karbonata, bezvodnog
OSOBINE
R. Na donjoj trećini hromatograma ispitivanog rastvora
uočava se svetloplava traka, koja je po položaju i boji
Makroskopske i mikroskopske osobine opisane su u slična onoj na hromatogramu poredbenog rastvora
identifikaciji A i B. (arbutin). Na gornjoj trećini hromatograma ispitivanog
rastvora uočavaju se dve trake, koje su po položaju i
boji slične drugim dvema trakama na hromatogramu
IDENTIFIKACIJA poredbenog rastvora; jedna je svetlosmeđa (galna kise-
lina), a druga plava (hidrohinon). Ovde mogu da se
A. List je na naličju sjajan i tamnozelen, na licu svetliji, uoče još dve ili tri plave trake i nekoliko smeđih ili
dug od 7 mm do 30 mm i širok od 5 mm do 12 mm. Ceo svetlosmeđesivih traka.
list je objajast, ravnog oboda, malo savijen ka naličju,
pri osnovu sužen u kratku dršku. List je na vrhu zatu-
past ili zaobljen. Liska je debela i kožasta. Nervatura je ISPITIVANJA
perasta i fino mrežasta, jasno uočljiva sa obe strane li-
ske. Nervi su sa donje strane udubljeni, što naličju daje Strane primese (2.8.2). Najviše 8 %, od čega najviše 5 %
karakterističan zrnast izgled. Samo mlad list ima trep- stabljika i najviše 3 % drugih primesa.
ljast obod. Stari listovi su goli.
Listovi drugačije boje. Najviše 10 %, određeno na isti na-
B. Usitni se do praška (355). Prašak je zelen do zelenkasto- čin kao i strane primese (2.8.2).
siv ili žućkastozelen. Ispituje se pod mikroskopom
korišćenjem hloralhidrata, rastvora R. Prašak sadrži de- Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 10,0 %, određeno za
love epidermisa, koji se, posmatrani odozgo, sastoje iz 1,000 g sprašene droge (355) sušenjem u sušnici 2 h na 100
poligonalnih ćelija pokrivenih debelim slojem kutikule, ºC do 105 ºC.
ravnih, debelih i nepravilno jamičavih zidova; stome
anomocitne (2.8.3), okružene sa pet do jedanaest ćelija Ukupni pepeo (2.4.16). Najviše 5 %.
pomoćnica i ožiljcima od osnove dlaka, nalaze se samo
na epidermisu naličja; delovi palisadnog parenhima sa
tri ili četiri reda ćelija nejednake dužine i delovi ODREĐIVANJE
sunđerastog parenhima; grupe lignificiranih vlakana iz
pericikla sa nizovima ćelija sa prizmama kalcijum-oksa- Prenese se 0,400 g (m g) sprašene droge (250) u tikvicu sa
lata; ponekad i savijene, jednoćelijske, nežlezdane brušenim grlom od 250 ml. Doda se 50 ml vode R i zagreva
dlake. 30 min uz povratni hladnjak. Ostavi se da se ohladi i dopuni
vodom R do 250,0 ml. Ostavi se da se čestice istalože i pre-
nese 5,0 ml rastvora u levak za odvajanje. Doda se
sukcesivno, uz mešanje posle svakog dodavanja, 45 ml

UVAE URSI FOLIUM
vode R, 1,0 ml rastvora 20 g/l aminopirazolona R, 0,5 ml A  7,716

amonijaka, razblaženog R2 i 1,0 ml rastvora 80 g/l kalijum- m
heksacijanoferata(III) R. Ostavi se da stoji 5 min i izmućka
sa 25 ml metilenhlorida R. Metilenhloridni sloj se procedi,
kroz pamučnu vatu natopljenu metilenhloridom R, u od- uzimajući da je vrednost specifične apsorbancije bezvodnog
mernu tikvicu od 100 ml. Vodeni sloj se izmućka još tri arbutina 648.
puta sa po 25 ml metilenhlorida R pa se spojeni A = apsorbancija na 455 nm,
metilenhloridni slojevi dopune do 100,0 ml istim rastvara-
čem. Izmeri se apsorbancija (2.2.25) rastvora na 455 nm, m = masa ispitivane droge u g.
koristeći vodu R kao rastvor za kompenzaciju.
Izračuna se sadržaj hidrohinonskih derivata, u % , izraženo
kao bezvodni arbutin, iz izraza: ČUVANJE

svetlosti.

VALERIANAE RADIX
V
potiču od korenova i stolona. Epidermis i egzodermis su
1997:0453
delimično zamenjeni razvijenim peridermom. Centralna srž
je široka sa šupljinama različite veličine; veće su odvojene
VALERIANAE RADIX grupacijama delimično sklerifikovanih ćelija.
Prašak je svetlosmeđ i karakterišu ga brojni delovi paren-
Koren odoljena hima od okruglih ili izduženih ćelija sa skrobnim zrnima
koja su već opisana; ćelije sa svetlosmeđim smolastim
sadržajem; pravougaoni sklereidi jamičavih zidova, deb-
DEFINICIJA ljine od 5 m do 15 m; pojedinačni provodni elementi ksi-
lema ili manje grupacije ksilema, prečnika od 10 m do 15
Drogu čine podzemni organa odoljena, Valeriana officinalis m; poneka korenska dlaka i delovi plute.
L., uključujući rizom, koren i stolone, pažljivo sušeni na
temperaturi do 40 °C. Sadrži najmanje 5 ml/kg etarskog
ulja. IDENTIFIKACIJA
U 0,2 g sveže sprašene droge doda se 5 ml metilenhlorida R,

OPIS ostavi da stoji 5 min, promućka nekoliko puta i filtrira. Fil-
tar se ispere sa 2 ml metilenhlorida R. Sakupljeni filtrati i
Koren odoljena ima karakterističan i prodoran miris, koji rastvori posle ispiranja zagrevaju se u epruveti na vodenom
podseća na valerijansku kiselinu i kamfor; ukus je na poče- kupatilu, u što kraćem vremenskom periodu, dovoljnom da
tku slatkast, a potom aromatičan i slabo gorak. se ukloni rastvarač. Ostatak se rastvori u 0,2 ml metanola R
(rastvor a). U 0,1 ml rastvora (a) doda se 3 ml smeše jedna-
Rizom je žućkastosiv do svetlosivosmeđ, valjkast, dug do kih zapremina sirćetne kiseline, glacijalne R i hlorovodoni-
50 mm i širok do 30 mm; u osnovi je izdužen ili pljosnat, čne kiseline R1, pa se promućka nekoliko puta. Rastvor
obrastao brojnim korenovima. Vrh rizoma je obično u ob- postaje plavo obojen u roku od 15 min.
liku kape od ostataka nadzemnih delova; osnove stabljika
su veoma retko prisutne. Na uzdužnom preseku pojavljuje
se srž sa centralnom šupljinom ispresecanom pregradama. ISPITIVANJA
Korenovi su brojni, skoro valjkasti, iste boje kao rizom,
prečnika od 1 mm do 3 mm, ponekad duži od 100 mm. Re- Hromatografija. Ispituje se hromatografijom na tankom
tko su prisutni izlomljeni bočni korenovi. Prelom korena je sloju (2.2.27) na silikagelu G R kao adsorbensu.
ravan. Stoloni su svetložutosivi, istaknutih nodusa, međuso-
bno odvojenih uzdužno izbrazdanim internodijama, dužine Ispitivani rastvor. Koristi se rastvor (a) pripremljen za
od 20 mm do 50 mm, vlaknastog preloma. Identifikaciju.
Mikroskopsko ispitivanje. Na poprečnom preseku korena Poredbeni rastvor. Rastvori se 2 mg aminoazobenzena R i
vide se male suberinifikovane epidermalne ćelije, neke sa 2 mg sudancrvenog G R u metanolu R, pa se dopuni do 10
korenskim dlakama: egzodermis se sastoji od jednog ili, ml istim rastvaračem.
ponegde, dva sloja krupnih suberinifikovanih ćelija koje
sadrže etarsko ulje. Spoljašnja kora obuhvata dva do četiri Na ploču se nanese odvojeno, u obliku traka 20 mm × 3
sloja ćelija, tankih ili zadebljanih, ponekad suberinifikova- mm, po 10 l svakog rastvora. Hromatogram se razvija dva
nih zidova, sa smolastim sadržajem. Unutrašnju koru čini puta u dužini od 10 cm uz mobilnu fazu: etilacetat R -
više slojeva poligonalnih do okruglih ćelija sa skrobom. heksan R (30:70 V/V). Isprska se anisaldehidom, rastvorom
Skrobna zrna su prosta ili složena; prosta su okrugla, preč- R, koristeći 10 ml za ploču 200 mm × 200 mm, i posmatra
nika od 5 m do 15 m ponekad sa centrom formiranja (hi- tokom zagrevanja od 5 do 10 min na 100 °C do 105 °C. Na
lum) u vidu zvezde ili pukotine; složena skrobna zrna imaju hromatogramu ispitivanog rastvora uočava se tamnoljubiča-
prečnik do 20 m, a sastavljena su od dva do šest delova. sta zona (valerenska kiselina), na sredini sa Rf vrednosti
Endodermis se sastoji od jednog sloja suberinifikovanih, koja se upoređivanjem sa hromatogramom poredbenog ras-
tangencijalno izduženih ćelija. Sloj pericikla je neprekinut i tvora nalazi između ružičaste zone (sudancrveno G) i
sadrži skrob; parenhim okružuje floemsku zonu; kambijum narandžaste zone (aminoazobenzen). Ponekad se iznad ove
često nije uočljiv; provodni snopići formiraju isprekidani zone uočava sivkastosmeđa zona (valtrat i izovaltrat); slabo
prsten i okruženi su ćelijama sa skrobom. Rizom na popreč- vidljiva ljubičasta zona (acetoksivalerenska kiselina) sa Rf
nom preseku ima različitu građu od korena. Njegova građa vrednošću manjom od Rf vrednosti zone koja odgovara
se usložnjava prisustvom brojnih provodnih snopića koji aminoazobenzenu: siva zona smeštena između zone

NATRII ALGINAS
valerenske kiseline i startne mrlje; u gornjem delu više B. U 10 ml rastvora, pripremljenog u ispitivanju za
ljubičastih zona različitog intenziteta; moguća ljubičasta Identifikaciju A, doda se 1 ml sumporne kiseline,
zona neposredno iznad startne mrlje je u većini slučajeva razblažene R. Nastaje želatinozna masa.
veoma slabo vidljiva.
C. U 5 mg doda se 5 ml vode R, 1 ml sveže pripremljenog
Ekstraktibilne materije. U 2,0 g sprašene droge (250) rastvora 10 g/l 1,3-dihidroksinaftalena R u alkoholu R i
doda se smeša 8 g vode R i 12 g alkohola R, pa se ostavi da 5 ml hlorovodonične kiseline R. Zagreva se da ključa 3
se maceruje tokom 2 h, uz češće mućkanje. Filtrira se, upari min, ohladi, doda 5 ml vode R i promućka sa 15 ml
5 g filtrata do suva na vodenom kupatilu i suši na 100 °C do diizopropiletra R. Ispitivanje se izvodi i na slepoj probi.
105 °C. Masa ostatka iznosi najmanje 75 mg (15 %). Gornji sloj dobijen sa ispitivanom supstancom ima tam-
niju plavičastocrvenu boju od gornjeg sloja dobijenog
Sulfatni ostatak (2.4.14). Najviše 15,0 %, određeno za sa slepom probom.
1,00 g sprašene droge.
D. Odgovara zahtevima ispitivanja za sulfatni ostatak.
Pepeo nerastvorljiv u hlorovodoničnoj kiselini (2.8.1). Dobijeni ostatak, rastvoren u 2 ml vode R, daje reakciju
Najviše 7,0 %. (a) natrijuma (2.3.1).
Izvede se određivanje etarskog ulja u biljnim drogama Rastvor S. Rastvori se 0,10 g u vodi R, uz stalno mešanje,
(2.8.12). Koristi se 25,0 g sveže sprašene droge (500), ba- dopuni do 30 ml istim rastvaračem i ostavi da stoji 1 h.
lon od 1000 ml, 300 ml vode R, kao tečnost za destilaciju i
0,50 ml ksilena R u graduisanoj cevi. Destilacija se izvodi 4 Izgled rastvora. Dopuni se 1 ml rastvora S do 10 ml vo-
h, brzinom od 3 ml/min do 4 ml/ min. dom R. Opalescencija rastvora nije intenzivnija od
opalescencije referentne suspenzije II (2.2.1) i rastvor nije
intenzivnije obojen od intenziteta 6 u nizu referentnih ras-
ČUVANJE tvora koji po boji najviše odgovaraju (Metoda II, 2.2.2).
Čuva se u dobro zatvorenom kontejneru, zaštićeno od Hloridi. Najviše 1,0 %. U 2,50 g doda se 50 ml azotne kise-
svetlosti. line, razblažene R, mućka se 1 h, dopuni do 100,0 ml azot-
nom kiselinom, razblaženom R. Filtrira se. U 50,0 ml filtrata
doda se 10,0 ml 0,1 M srebro-nitrata i 5 ml toluena R. Tit-
rira se 0,1 M amonijum-tiocijanatom, uz primenu 2 ml
1997:0625 (99*) gvožđe(III)-amonijum-sulfata, rastvora R2 kao indikatora,
uz energično mućkanje do završne tačke tiracije.
NATRII ALGINAS 1 ml 0,1 M srebro-nitrata odgovara 3,545 mg Cl.

Kalcijum. Najviše 1,5 % Ca, određeno atomskom
Natrijum-alginat apsorpcionom spektrometrijom (Metoda II, 2.2.23).
50 ml amonijaka, razblaženog R2, uz zagrevanje na vode-
DEFINICIJA nom kupatilu. Ostavi se da se ohladi i dopuni do 100,0 ml
vodom, destilovanom R (rastvor (a)). Dopuni se 3 ml ras-
Natrijum-alginat sastoji se uglavnom od natrijumove soli tvora (a) do 100,0 ml vodom, destilovanom R.
alginske kiseline, koja je smeša poliuronskih kiselina
C6H8O6 , sastavljenih od ostataka D-manuronske kiseline i Poredbeni rastvor. Pripreme se tri poredbena rastvora na
L-guluronske kiseline, a dobija se uglavnom iz algi familije isti način kao i ispitivani rastvor, ali se dodaje 0,75 ml, 1,0
Phaeophyceae. ml, odnosno 1,5 ml kalcijuma, standardnog rastvora (100
ppm Ca) R u 3,0 ml rastvora (a).
Podesi se nula na instrumentu uz primenu smeše 1,5 zapre-
OSOBINE
mine amonijaka, razblaženog R2 i 98,5 zapremina vode,
destilovane R. Apsorbancija se izmeri na 422,7 nm uz pri-
Beo ili bledožućkastosmeđ prašak, sporo se rastvara u vodi, menu lampe sa šupljom katodom za kalcijum kao izvora
sa kojom gradi viskozne, koloidne rastvore, gotovo neras- zračenja i vazduh-acetilenskog plamena.
tvorljiv u alkoholu i etru.
Teški metali. Pomeša se 1,0 g ispitivane supstance sa 0,5 g
magnezijum-oksida R1. Žari se do tamno crvenog usijanja
IDENTIFIKACIJA dok se ne dobije bela ili sivkasta homogena masa. Ako po-
sle 30 min žarenja smeša ostaje obojena, ostavi se da se oh-
A. Rastvori se 0,2 g, uz mućkanje, u 20 ml vode R. U 5 ml ladi, promeša finim staklenim štapićem i ponovi žarenje.
ovog rastvora doda se 1 ml kalcijum-hlorida, rastvora R. Ako je neophodno, operacija se ponovi. Zagreva se na
Nastaje voluminozna želatinozna masa. 800 °C oko 1 h. Ostatak se prenese dva puta sa po 5 ml

NATRII ALGINAS
smeše jednakih zapremina hlorovodonične kiseline R i vode Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 15,0 %, određen za
R. Ovaj rastvor se ekstrahuje sa 25 ml metilizobutilketona R 0,1000 g sušenjem u sušnici na 100 °C do 105 °C 4 h.
2 min. Odvoje se slojevi. Upari se donji sloj do suva na
vodenom kupatilu. Ostatak se rastvori u 1 ml sirćetne kise- Sulfatni ostatak (2.4.14). Od 30,0 % do 36,0 %, određen
line R i dopuni vodom R do 20 ml. Ako je potrebno, filtrira za 0,1000 g, izračunato u odnosu na osušenu supstancu.
se. U 12 ml dobijenog rastvora doda se 2 ml rastvora pu- Mikrobiološka čistoća. Ukupan broj živih aerobnih
fera pH 3,5 R. Pomeša se. Doda se u 1,2 ml tioacetamida, mikrorganizama (2.6.12) iznosi najviše 103 mikroorgani-
reagensa R i odmah pomeša. Posle 2 min bilo kakva smeđa zama po gramu, određeno brojanjem na ploči. Odgovara
boja u rastvoru nije intenzivnija od boje standarda, zahtevima testa na Escherichia coli i Salmonella (2.6.13).
pripremljenog u isto vreme na sledeći način. U 0,5 g
magnezijum-oksida R1 doda se 2 ml olova, standardnog
rastvora (10 ppm Pb) R. Osuši se u sušnici na 100 °C do ČUVANJE
105 °C. Na isti način kako je gore propisano, žari se, pre-
nese hlorovodoničnom kiselinom R, mućka sa
metilizobutilketonom R, odvoje se slojevi i upari donji sloj
do suva. Ostatak se rastvori u 1 ml sirćetne kiseline R i do-
puni do 20 ml vodom R. U 10 ml ovog rastvora doda se 2
ml rastvora dobijenog sa ispitivanom supstancom i 2 ml
rastvora pufera pH 3,5 R. Pomeša se. Doda se u 1,2 ml
tioacetamida, reagensa R i odmah pomeša (20 ppm).
Prilog za stranu 1178: Uzorni GC hromatogram etarskog ulja karanfilića
rastvarač
1. β-kariofilen
2. eugenol
3. acetileugenol

ZAVOJNI I HIRURŠKI
MATERIJAL
CHORDA RESORBILIS STERILIS
potvrdu da te supstance ne umanjuju prihvatljivost konca

od strane tkiva.
Primena odgovarajućih harmonizovanih standarda može
biti razmatrana kada se procenjuje prihvatljivost, uzimajući
KONCI u obzir poreklo i obradu sirovog materijala i uz poštovanje
biokompatibilnosti.
Ketgut sterilan je sredstvo za zašivanje rana u hirurgiji.
Resorbilni konac se koristi da približi tkiva tokom procesa
zarastanja i posle toga proteolitičkom aktivnošću biva
metabolisan.
KONCI ZA HUMANU PRIMENU

PROIZVODNJA
Odgovarajući harmonizovani standardi mogu se primeniti

UVOD uz poštovanje odgovarajućih validiranih metoda steriliza-
cije, ekološke kontrole tokom proizvodnje, označavanja i
Sledeće monografije odnose se na konce za humanu pri- pakovanja.
menu: Ketgut, sterilan (317), Konci neresorbilni, sterilni
(324), Konci sintetski resorbilni upleteni, sterilni (667) i Veoma je važno za efikasnost i osobine tokom primene i
Konci sintetski resorbilni monofilamentni, sterilni (666). tokom funkcionalnog roka trajanja ketguta, da su navedene
Monografije sadrže podatke o osobinama konaca, a mogu vrednosti sledećih fizičkih osobina: konzistentnog prečnika,
sadržati i metode identifikacije. Konci su medicinska sreds- višaka inicijalne snage i čvrstine pričvršćenosti igle.
tva kako je to definisano u Directive 93/42/EEC.
Zahtevi koji su ranije navedeni uzimaju u obzir i stres koji
Ove monografije mogu biti primenjene da pokažu saglas- se javlja tokom normalnih uslova primene. Ovi zahtevi
nost sa suštinskim zahtevima kao što je definisano u Article mogu biti korišćeni da pokažu da je pojedina proizvodna
3 Directive 93/42/EEC koji pokriva sledeće: serija ketguta sterilnog pogodna za zašivanje rana prema
uobičajenoj hirurškoj proceduri.
Fizičke osobine: prečnik, opterećenje kidanja (breaking
load), pričvršćenost igle (needle attachment), pakovanje,
sterilnost, uputstvo priloženo od strane proizvođača (videti ISPITIVANJA
Section 13, Annex 1 Directive 93/42/EEC), signaturu.
Ako se konac čuva u zaštitnoj tečnosti, izvadi se iz kesice i
Da se pokaže usaglašenost sa ostalim suštinskim zahtevima,
odmah meri dužina, prečnik i opterećenje kidanja, navede-
može biti razmatrana primena odgovarajućih harmonizova-
nim redosledom. Ako se čuva u suvom obliku, konac se os-
nih standarda, kao što je to definisano u Article 5 Directive
tavi 24 h potopljen u alkoholu R ili u rastvoru 90 % V/V 2-
93/42/EEC.
propanolu R i nastavi sa merenjima, kako je to prethodno
naznačeno.
Dužina. Meri se dužina konca, bez istezanja većeg nego što
je potrebno da se konac ispravi. Dužina svakog pojedinač-
1997:0317 nog konca iznosi najmanje 90 % dužine označene na signa-
turi i ne prelazi 350 cm.
CHORDA RESORBILIS STERILIS Prečnik. Izvodi se ispitivanje za 5 uzoraka konca. Koristi
se odgovarajući instrument koji ima sposobnost merenja sa
tačnošću od najmanje 0,002 mm i ima kružni pritiskivač
Ketgut, sterilan prečnika od 10 mm do 15 mm. Pritiskivač i pokretni deo
koji je povezan za njega odmere se tako da se na konac koji
se ispituje primeni ukupno opterećenje od 100  10 g. Kada
se otpočne merenje pritiskivač se spusti polako da se izbe-
DEFINICIJA gne drobljenje konca. Meri se prečnik na svakih 30 cm, ce-
lom dužinom konca. Za uzorke konca koji su kraći od 90
Ketgut sterilan je konac proizveden od kolagena dobijenog cm, merenje se vrši u tri tačke koje su ravnomerno raspore-
od intestinalnih membrana sisara. Posle čišćenja, membrane đene duž konca. Tokom merenja ne treba konac istezati
se longitudinalno (uzdužno) cepaju u trake različite širine više nego što je potrebno da se ispravi. Odredi se srednja
koje se, kada se skupi nekoliko njih (u zavisnosti od vrednost merenja izvedenih za ispitivani konac i najmanje
zahtevanog prečnika), presuju pod pritiskom, suše, poliraju, 2/3 merenja izvedenih za jedan uzorak su u okviru granica
selekcionišu i sterilišu. Konac može biti obrađen nekom datih u koloni A Tabele 317-1 za odgovarajući broj konca.
hemijskom supstancom, kao što su soli hroma, da se pro- Nijedno od merenja nije izvan granica datih u koloni B Ta-
duži resorpcija ili glicerolom da se poboljša savitljivost, uz bele 317-1 za odgovarajući broj konca.

CHORDA RESORBILIS STERILIS
Tabela 317-1. - Prečnik i opterećenje kidanja

Prečnik Opterećenje
(mm) kidanja (N)
Broj A B C D
konca
min. max. min. max.
0,1 0,010 0,019 0,005 0,025 - - Slika 317 - 1. - Jednostavni čvor

0,2 0,020 0,029 0,015 0,035 - -
Rastorljiva jedinjenja hroma. Stavi se 0,25 g uzorka u
0,3 0,030 0,039 0,025 0,045 0,20 0,05 tikvicu po Erlenmeyeru u kojoj se već nalazi 1 ml vode R
0,4 0,040 0,049 0,035 0,060 0,30 0,10 po 10 mg ketguta. Zatvori se tikvica, ostavi da stoji 24 h na
37  0,5 ºC, ohladi i tečnost dekantuje. Prenese se 5 ml u
0,5 0,050 0,069 0,045 0,085 0,40 0,20 malu epruvetu i doda 2 ml rastvora 10 g/l difenilkarbazida
0,7 0,070 0,099 0,060 0,125 0,70 0,30 R u alkoholu R i 2 ml sumporne kiseline, razblažene R. Ras-
tvor nije intenzivnije obojen od standarda istovremeno
1 0,100 0,149 0,085 0,175 1,8 0,40 pripremljenog koristeći 5 ml rastvora koji sadrži 2,83 g
1,5 0,150 0,199 0,125 0,225 3,8 0,70 kalijum-dihromata R po ml, 2 ml sumporne kiseline,
razblažene R i 2 ml rastvora 10 g/l difenilkarbazida R u
2 0,200 0,249 0,175 0,275 7,5 1,8 alkoholu R (1 ppm Cr).
2,5 0,250 0,299 0,225 0,325 10 3,8
Pričvršćenost igle. Ako je ketgut opremljen iglom, a nije
3 0,300 0,349 0,275 0,375 12,5 naglašeno da se ona može odvojiti, on odgovara ispitivanju
7,5
3,5 0,350 0,399 0,325 0,450 20 10 za pričvršćenost igle. Izvede se ispitivanje za 5 uzoraka
konca. Koristi se odgovarajući tenzimetar, kao što je opi-
4 0,400 0,499 0,375 0,550 27,5 12,5 sano u ispitivanju minimalnog opterećenja kidanja. Pričvr-
5 0,500 0,599 0,450 0,650 38,0 20,0 ste se igla i konac (bez čvora) hvataljkama aparature, tako
da kovani deo igle bude van hvataljke potpuno slobodan i
6 0,600 0,699 0,550 0,750 45,0 27,5 orijentisan u smeru povlačenja konca. Pokretna hvataljka se
7 0,700 0,799 0,650 0,850 60,0 38,0 pokrene i utvrdi sila potrebna za prekidanje konca ili za nje-
govo razdvajanje od igle. Srednja vrednost 5 određivanja i
8 0,800 0,899 0,750 0,950 70,0 45,0 svaka pojedinačna vrednost nisu manje od preporučenih
vrednosti datih u Tabeli 317-2 za odgovarajući broj konca.
Ako se najviše jedan rezultat ne uklapa u preporučene
individualne vrednosti, isitivanje se ponovi sa dodatnih 10
Minimalno opterećenje kidanja. Minimalno opterećenje uzoraka konca. Ketgut odgovara ispitivanju ako nijedna od
kidanja se određuje preko jednostavnog čvora koji se nap- ovih 10 vrednosti nije manja od individualnih vrednosti iz
ravi tako što se jedan kraj konca koji se drži u desnoj ruci, Tabele 317-2 za odgovarajući broj konca.
stavi preko drugog kraja koji se drži u levoj ruci, zatim se
jedan kraj konca prebaci preko, pa se provuče kroz petlju Tabela 317 - 2. - Minimalna čvrstina pričvršćenosti igle
koja je formirana (videti Sliku 317-1) i oba kraja konca čvr-
sto povuku da se veže čvor. Izvede se ispitivanje za 5 uzo- Broj konca Srednja vrednost Pojedinačne
(N) vrednosti (N)
raka konca. Konac duži od 75 cm koristi se za dva merenja,
kraći konac za jedno merenje. Odredi se opterećenje kida- 0,5 0,50 0,25
nja koristeći odgovarajući tenzimetar. Aparatura sadrži dve
0,7 0,80 0,40
hvataljke za držanje konca, od kojih je jedna pokretna i po-
mera se konstantnom brzinom od 30 cm/min. Hvataljke su 1 1,7 0,80
projektovane tako da konac koji se ispituje može biti prič-
1,5 2,3 1,1
vršćen bez bilo kakve mogućnosti da sklizne. Na početku
ispitivanja dužina konca između hvataljki je od 12,5 cm do 2 4,5 2,3
20 cm i čvor je na sredini između hvataljki. Mobilna hvata-
2,5 5,6 2,8
ljka se pokrene i utvrdi sila potrebna za kidanje konca. Ako
se konac prekine u hvataljci ili na 1 cm od nje, rezulatat se 3 6,8 3,4
odbacuje i ispitivanje ponovi sa drugim uzorkom konca.
3,5 11,0 4,5
Srednja vrednost svih rezultata, izuzimajući one koji su
odbačeni, jednaka je ili je veća od vrednosti date u koloni C 4 15,0 4,5
Tabele 317-1 i nijedan pojedinačni rezultat nije manji od
5 18,0 6,0
vrednosti date u koloni D za odgovarajući broj konca.

FILA NON RESORBILIS STERILIA
ČUVANJE (PAKOVANJE) u obzir poreklo i obradu sirovog materijala i uz poštovanje

biokompatibilnosti.
Ketgut sterilan, prisutan je na tržištu u pojedinačnom
pakovanju u kesicama koje obezbeđuju sterilnost i Konci neresorbilni sterilni se koriste za približavanje tkiva
omogućavaju izvlačenje i korišćenje konca pod aseptičnim tokom procesa zarastanja i za obezbeđivanje produženog
uslovima. Ketgut sterilan može se čuvati suv ili u zaštitnoj oslonca rani.
tečnosti, kojoj može biti dodat konzervans, ali ne i antibio- Materijali koji se uobičajeno koriste za izradu ovih konaca
tik. su:
Konci u svojim pojedinačnim kesicama (primarnom
pakovanju) drže se u zaštitnom omotu (kutiji) koji održava
fizičke i mehaničke osobine do trenutka upotrebe. Svileni konac (Filum Bombycis)
Dodatno, može biti razmatrana primena odgovarajućih Konac svileni upleten sterilan, proizveden je uplitanjem
harmonizovanih standarda za pakovanje medicinskih sred- određenog broja (zavisno od potrebnog prečnika) vlakana
stava. svile dobijenih iz čaure svilene bube, Bombyx mori L., sa
kojih je prethodno skinut lepljivi sloj.
OZNAČAVANJE
Laneni konac (Filum Lini)
Podaci mogu biti pripremljeni na osnovu odgovarajućih
harmonizovanih standarda za označavanje medicinskih Laneni konac, sterilan sastoji se od vlakana iz pericikla sta-
sredstava. bljike lana, Linum usitatissimum L. Pojedinačna vlakna,
dužine od 2,5 cm do 5 cm, spajaju se u snopove dužine od
Detalji neophodni korisniku za pravilnu identifikaciju 30 cm do 80 cm i upredaju u dugi konac, odgovarajućeg
proizvoda naznačeni su na svakoj kesici (primarnom prečnika.
pakovanju) i na zaštitnom omotu (kutiji) i obuhvataju
najmanje:
- broj konca, Polietilentereftalatni konac (Filum Ethyleni
Polyterephthalici)
- dužinu u cm ili m,
Polietilentereftalatni konac sterilan proizvodi se provlače-
- gde je primenljivo, da se igla može odvojiti, njem mase polietilentereftalata kroz odgovarajuće kalupe.
Konac se dobija pletenjem određenog broja veoma finih
- naziv proizvoda,
filamenata (broj filamenata zavisi od broja konca koji se
- predviđena primena (hirurški konac, resorbilan). proizvodi).
Poliamid 6 konac (Filum Polyamidicum-6)

1997:0317 Poliamid 6 konac sterilan, proizvodi se provlačenjem sintet-
ske plastične mase dobijene polimerizacijom -kaprolak-
FILA NON RESORBILIS STERILIA tama kroz odgovarajuće kalupe. Sastoje se od glatkih,
cilindričnih monofilamenata ili upletenih filamenata, ili
blago upredenih konaca obloženih istim materijalom.
Konci neresorbilni, sterilni
Poliamid 6/6 konac (Filum polyamidicum 6/6)
DEFINICIJA
Poliamid 6/6 konac sterilan, proizvodi se provlačenjem
kroz odgovarajuće kalupe sintetske plastične mase dobijene
Konci neresorbilni sterilni, su konci koji, kada se unesu u polikondenzacijom heksametilen-diamina i adipinske kise-
živi organizam ne podležu metaboličkim procesima od line. Sastoje se od glatkih, cilindričnih monofilamenata ili
strane organizma (ne dolazi do njegove resorpcije). Konci upletenih filamenata, ili blago upredenih konaca obloženih
neresorbilni sterilni razlikuju se po poreklu i mogu biti ani- istim materijalom.
malni, biljni, sintetski ili metalni. To su cilindrični
monofilamenti ili multifilamenti koji se sastoje od osnovnih
vlakana koja su spojena upredanjem, kablovanjem ili Polipropilenski konac (Filum polypropylenicum)
pletenjem; mogu biti obloženi, mogu biti tako obrađeni da
se ne kvase i mogu biti obojeni.
Konac polipropilenski sterilan, proizvodi se provlačenjem
Primena odgovarajućih harmonizovanih standarda može polipropilena kroz odgovarajuće kalupe. Sastoje se od glat-
biti razmatrana kada se procenjuje prihvatljivost, uzimajući kih, cilindričnih monofilamenata.

IDENTIFIKACIJA A. Zagreva se 50 mg sa 0,5 ml hlorovodonične kiseline R1

u zatvorenoj epruveti 18 h na 110 ºC i ostavi da stoji 6 h.
Konac neresorbilni može biti identifikovan hemijskim Ne izdvajaju se kristali.
ispitivanjima. Materijali prirodnog porekla mogu, takođe,
biti identifikovani mikroskopskim ispitivanjem morfoloških B. Rastvara se u 70 % m/m rastvoru mravlje kiseline,
osobina vlakana. Za identifikaciju vlakana sintetskog po- bezvodne R.
reka može se primeniti apsorpciona infracrvena spektro-
fotometrija (2.2.24) ili diferencijalna skenirajuća kalorime-
trija (differential scanning calorimetry). Identifikacija poliamida 6/6
Praktično nerastvorljiv u uobičajenim organskim rastvara-

Identifikacija svile čima. Otporan je na slabo alkalne rastvore (na primer ras-
tvor 100 g/l natrijum-hidroksida R), ali nije otporan na
A. Odseče se kraj konca i odvoji se nekoliko pojedinačnih razblažene rastvore mineralnih kiselina (na primer rastvor
niti, koristeći iglu ili mala klješta. Ponekad su vlakna 20 g/l sumporne kiseline R), na vrelu sirćetnu kiselinu,
svile uzdužno fino naborana, paralelno sa glavnom glacijalnu R i 80 % m/m mravlju kiselinu, bezvodnu R.
osovinom vlakna. Ispitivanjem pod mikroskopom se A. Na plamenu se topi i sagoreva, formirajući čvrstu lop-
vidi da je poprečni presek trougaon ili polukružan, ticu kao ostatak i razvijajući specifičan miris koji pod-
zaobljenih krajeva i bez lumena. seća na celer.
B. Izolovana vlakna se impregniraju kalijum-jodidom, B. Prenese se 50 mg u epruvetu za sagorevanje. Epruveta
rastvorom jodiranim R. Vlakna su svetložuto obojena. se drži vertikalno i postepeno zagreva sve dok se razvija
gusti dim. Po prestanku razvijanja dima, epruveta se iz-
nese iz plamena i u nju se unese traka nitrobenzaldehida,
Identifikacija lana reagens papira R. Polako se razvija ljubičastomrka boja,
koja polako bledi na vazduhu; potapanjem u sumpornu
A. Odseče se kraj konca i odvoji se nekoliko pojedinačnih kiselinu, razblaženu R boja se gotovo trenutno gubi.
niti, koristeći iglu ili mala klješta. Ispitivanjem pod
mikroskopom vide se vlakna širine od 12 m do 31 m C. Oko 50 mg prelije se sa 10 ml hlorovodonične kiseline
i, duž većeg dela njihove dužine, zadebljanih zidova, R1. Materijal se raspadne na hladnom i rastvori u roku
ponekad su išarana finim, uzdužnim naborima, uskog od nekoliko minuta.
lumena. Vlakna se postepeno sužavaju u izduženi
završetak. Ponekad su vlakna s jedne strane proširena D. Ne rastvara se u 70 % m/m rastvoru mravlje kiseline,
poprečnim linijama. bezvodne R, ali se rastvara u 80 % m/m rastvoru mravlje
kiseline, bezvodne R.
B. Izolovana vlakna se impregniraju cink-jodidom, rastvo-
rom jodiranim R. Vlakna su ljubičastoplavo obojena.
Identifikacija polipropilena
Identifikacija polietilentereftalata Polipropilen je rastvorljiv u dekahidronaftalenu, 1-

hlornaftalenu i trihloretilenu. Ne rastvara se u alkoholu, etru
Praktično je nerastvorljiv u uobičajenim organskim i cikloheksanonu.
rastvaračima, ali nije otporan na jako alkalne rastvore.
Inkopatibilan je sa fenolima. A. Omekšava na temperaturi između 160 ºC i 170 ºC. Gori
plavim plamenom razvijajući miris zapaljenog parafin-
A. Uz zagrevanje (kuvanje) teško se rastvara u skog voska i oktilalkohola.
dimetilformamidu R i u dihlorbenzenu R.
B. Na 0,25 g doda se 10 ml toluena R i zagreva da ključa
B. Oko 50 mg se prelije sa 10 ml hlorovodonične kiseline 15 min uz povratni hladnjak. Nanese se nekoliko kapi
R1. Čak i kada stoji 6 h potopljen, materijal ostaje rastvora na disk prevučen slojem natrijum-hlorida R i
neoštećen. rastvarač otpari u sušnici na 80 ºC. Ispituje se
apsorbcionom infracrvenom spektrofotometrijom
(2.2.24), poredeći sa spektrom dobijenim za polipropi-
Identifikacija poliamida 6
len HRS.
Praktično je nerastvorljiv u uobičajenim organskim rastra- C. Na 2 g doda se 100 ml vode R i zagreva da ključa 2 h uz
čima. Otporan je na slabo alkalne rastvore (na primer ras- povratni hladnjak. Ostavi se da se ohladi. Relativna gus-
tvor 100 g/l natrijum-hidroksida R), ali nije otporan na tina (2.2.5) materijala iznosi od 0,89 g/ml do 0,91 g/ml,
razblažene rastvore mineralnih kiselina (na primer rastvor određeno korišćenjem hidrostatičke vage.
20 g/l sumporne kiseline R), na vrelu sirćetnu kiselinu,
glacijalnu R i na 70 % m/m mravlju kiselinu, bezvodnu R.

PROIZVODNJA konca. Nijedno od merenja nije izvan granica datih u koloni

B Tabele 324-1 za odgovarajući broj konca.
uz poštovanje odgovarajućih validiranih metoda steriliza- Tabela 324-1. - Prečnik i opterećenje kidanja
cije, ekološke kontrole tokom proizvodnje, označavanja i
pakovanja. Prečnik (mm) Minimalno opterećenje kidanja
(N)
Veoma je važno za efikasnost i osobine tokom primene i Br. A B Lanena Ostala
tokom funkcionalnog roka trajanja konca, da su navedene kon vlakna neapsorbilna
vrednosti sledećih fizičkih osobina: konzistentnog prečnika, ca vlakna
višaka inicijalne snage i čvrstine pričvršćenosti igle. min max min max C D C D
Zahtevi koji su ranije navedeni uzimaju u obzir i stres koji 0,05 0,005 0,009 0,003 0,012 0,01
se javlja tokom normalnih uslova primene. Ovi zahtevi 0,1 0,010 0,019 0,005 0,025 0,03
mogu biti korišćeni da se pokaže da je pojedina proizvodna
0,15 0,015 0,019 0,012 0,025 0,06 0,01
serija ovih konaca pogodna za zašivanje rana prema
uobičajenoj hirurškoj proceduri. 0,2 0,020 0,029 0,015 0,035 0,1
0,3 0,030 0,039 0,025 0,045 0,35 0,06
ISPITIVANJA 0,4 0,040 0,049 0,035 0,060 0,60 0,15
0,5 0,050 0,069 0,045 0,085 1,0 0,35

Konac se izvadi iz kesice i odmah meri dužina, prečnik i 0,7 0,070 0,099 0,060 0,125 1,0 0,3 1,5 0,60
opterećenje kidanja, navedenim redosledom.
1 0,100 0,149 0,085 0,175 2,5 0,6 3,0 1,0
1,5 0,150 0,199 0,125 0,225 5,0 1,0 5,0 1,5

Ako se ispituje laneni konac onda su uslovi ispitivanja sle-
deći: ako se čuva u suvom stanju, neposredno pre merenja 2 0,200 0,249 0,175 0,275 8,0 2,5 9,0 3,0
prečnika konac se ostavi 4 h na vazduhu čija je relativna
2,5 0,250 0,299 0,225 0,325 9,0 5,0 13,0 5,0
vlažnost 65  5 % i temperatura 20  2 ºC, a za određivanje
minimalnog opterećenja kidanja, neposredno pred ispitiva- 3 0,300 0,349 0,275 0,375 11,0 8,0 15,0 9,0
nje konac se potopi 30 min u vodu R na sobnoj temperaturi. 3,5 0,350 0,399 0,325 0,450 15,0 9,0 22,0 13,0
Dužina. Meri se dužina pod uslovima u kojima se konac 4 0,400 0,499 0,375 0,550 18,0 11,0 27,0 15,0
nalazi i bez istezanja većeg nego što je potrebno da se ko- 5 0,500 0,599 0,450 0,650 26,0 15,0 35,0 22,0
nac ispravi. Dužina svakog pojedinačnog konca iznosi
najmanje 95 % dužine označene na signaturi i ne prelazi 6 0,600 0,699 0,550 0,750 37,0 18,0 50,0 27,0
400 cm. 7 0,700 0,799 0,650 0,850 50,0 26,0 62,0 35,0
Prečnik. Ukoliko nije drugačije propisano, meri se prečnik 8 0,800 0,899 0,750 0,950 65,0 37,0 73,0 50,0
na sledeći način, za 5 uzoraka konca u stanju u kome se na-
laze. Koristi se odgovarajući instrument koji ima sposob- Minimalno opterećenje kidanja. Ukoliko nije drugačije
nost merenja sa tačnošću od najmanje 0,002 mm i ima kru- propisano, minimalno opterećenje kidanja se određuje
žni pritiskivač prečnika od 10 mm do 15 mm. Pritiskivač i sledećom metodom, koristeći konac u onom stanju u kome
pokretni deo koji je povezan za njega se odmere tako da se se on nalazi. Minimalno opterećenje kidanja određuje se
na konac koji se ispituje primeni ukupno opterećenje od preko jednostavnog čvora koji se napravi tako što se jedan
100  10 g. Kada se otpočne merenje pritiskivač se spusti kraj konca koji se drži u desnoj ruci, stavi preko drugog
polako da se izbegne drobljenje konca. Meri se prečnik na kraja koji se drži u levoj ruci, zatim se jedan kraj konca pre-
svakih 30 cm celom dužinom konca. Za uzorke konca koji baci preko, pa se provuče kroz petlju koja je formirana (vi-
su kraći od 90 cm, merenje se vrši u tri tačke koje su ravno- deti Sliku 324-1) i oba kraja konca čvrsto povuku da se
merno raspoređene duž konca. Tokom merenja ne treba ko- veže čvor. Izvede se ispitivanje za 5 uzoraka konca. Konac
nac istezati više nego što je potrebno da se ispravi. Tokom veće dužine od 75 cm koristi se za dva merenja, a kraći ko-
merenja monofilamentni konac se izloži sili istezanja koja nac za jedno merenje. Odredi se opterećenje kidanjem
nije veća od one potrebne da se konac ispravi. U slučaju koristeći odgovarajući tenzimetar. Aparatura sadrži dve
multifilamentnih konaca primeni se sila istezanja koja nije hvataljke za držanje konca, od kojih je jedna pokretna i po-
veća od 1/5 minimalnog opterećenja kidanja datog u koloni mera se konstantnom brzinom od 30 cm/min. Hvataljke su
C Tabele 324-1 za odgovarajući broj konca i tip materijala, projektovane tako da konac koji se ispituje može biti prič-
odnosno kada je ovaj broj manji uvek se primeni sila od 10 vršćen bez bilo kakve mogućnosti da sklizne. Na početku
N. Za multifilamentne konce broja većeg od 1,5 izvedu se ispitivanja dužina konca između hvataljki je od 12,5 cm do
dva merenja u svakoj tački, tako što se drugo merenje iz- 20 cm i čvor je na sredini između hvataljki. Pokretna hvata-
vede posle rotiranja konca za 90º. Srednja vrednost dva ljka se pokrene i utvrdi sila potrebna za kidanje konca. Ako
merenja u istoj tački se uzima kao prečnik konca. Odredi se se konac prekine u hvataljci ili na 1 cm od nje, rezultat se
srednja vrednost merenja izvedenih za ispitivani konac i odbacuje i ispitivanje ponovi sa drugim uzorkom konca.
najmanje 2/3 merenja izvedenih za jedan uzorak su u okviru Srednja vrednost svih rezultata, izuzimajući one koji su
granica datih u koloni A Tabele 324-1 za odgovarajući broj odbačeni, jednaka je ili je veća od vrednosti date u koloni C

Tabele 324-1 i nijedan pojedinačni rezultat nije manji od U zavisnosti od boje konca, pripremi se odgovarajući
vrednosti date u koloni D za odgovarajući broj konca. poredbeni rastvor kao što je opisano u Tabeli 324-3 koris-
teći primarne standardne rastvore boja (2.2.2).
Tabela 324-3. - Poredbeni rastvori boja

Boja Sastav poredbenog rastvora (V/V)
Standardni Crveni Žuti Plavi Voda

rastvor rastvor rastvor rastvor
Žutosmeđa 0,2 1,2 - 8,6
Ružičasto- 1,0 - - 9,0

crvena
Zelenoplava - - 2,0 8,0

Slika 324-1. - Jednostavni čvor
Ljubičasta 1,6 - 8,4 -
Pričvršćenost igle. Ako je konac opremljen iglom, a nije
naglašeno da se ona može odvojiti, konac odgovara
ispitivanju za pričvršćenost igle. Izvodi se ispitivanje za pet Ispitivani rastvor nije intenzivnije obojen od odgovarajućeg
uzoraka konca. Koristi se odgovarajući tenzimetar, kao što poredbenog rastvora.
je opisano u ispitivanju minimalnog opterećenja kidanja. Monomer i oligomeri. Poliamid 6 konac odgovara dodat-
Pričvrste se igla i konac (bez čvora) hvataljkama aparature nom sledećem ispitivanju za monomer i oligomere. U
tako da kovani deo igle bude van hvataljke potpuno slobo- aparaturi za kontinuiranu ekstrakciju, 1,00 g tretira se 7 h sa
dan i orijentisan u smeru povlačenja konca. Pokretna hvata- 30 ml metanola R, tako da tokom sata budu najmanje tri
ljka se pokrene i utvrdi sila potrebna za prekidanje konca ili ekstrakcije. Ekstrakt se upari do suva, ostatak suši 10 min
za njegovo razdvajanje od igle. Srednja vrednost 5 na 110 ºC, ostavi da se ohladi u eksikatoru i odmeri. Masa
određivanja i svaka pojedinačna vrednost nisu manje od ostatka iznosi najmanje 20 mg (2 %).
preporučenih vrednosti datih u Tabeli 324-2 za odgovara-
jući broj konca. Ako se najviše jedan rezultat ne uklapa u
preporučene individualne vrednosti, isitivanje se ponovi sa ČUVANJE (PAKOVANJE)
dodatnih 10 uzoraka konca. Konac odgovara ispitivanju ako
nijedna od ovih 10 vrednosti nije manja od individualnih
Konci neresorbilni sterilni, prisutni su na tržištu u
vrednosti iz Tabele 324-2 za odgovarajući broj konca.
pojedinačnim pakovanjima u kesicama koje obezbeđuju
sterilnost i omogućavaju izvlačenje i korišćenje konca pod
Tabela 324-2. - Minimalna čvrstina pričvršćenosti igle aseptičnim uslovima. Konci neresorbilni sterilni mogu se
čuvati suvi ili u zaštitnoj tečnosti, kojoj može biti dodat
Pojedinačne
Broj Srednja vrednost konzervans, ali ne i antibiotik.
vrednosti
konca (N)
(N)
Predviđeno je da se konci neresorbilni sterilni koriste samo
0,4 0,50 0,25 u slučaju da je kesica prvi put otvorena.
0,5 0,80 0,40 Konci u svojim pojedinačnim kesicama (primarnom
0,7 1,7 0,80 pakovanju) čuvaju se u zaštitnom omotu (kutiji) koji odr-
žava fizičke i mehaničke osobine do trenutka upotrebe.
1 2,3 1,1
Dodatno, može biti razmatrana primena odgovarajućih
1,5 4,5 2,3
harmonizovanih standarda za pakovanje medicinskih sred-
2 6,8 3,4 stava.
2,5 9,0 4,5
3 11,0 4,5 OZNAČAVANJE

3,5 15,0 4,5
Podaci mogu biti pripremljeni na osnovu odgovarajućih
4 18,0 6,0 harmonizovanih standarda za označavanje medicinskih
5 18,0 7,0
sredstava.
Detalji neophodni korisniku za pravilnu identifikaciju
Ekstraktibilne boje. Konci koji su obojeni sa ciljem da proizvoda naznačeni su na svakoj kesici (primarnom
takvi i ostanu tokom primene odgovaraju ispitivanju za pakovanju) i na zaštitnoj kutiji i obuhvataju najmanje:
ekstraktibilne boje. Prenese se 0,25 g ispitivanog uzorka
- broj konca,
konca u tikvicu po Erlenmeyeru, doda se 25,0 ml vode R i
pokrije se levkom kratke cevi. Zagreje se i ostavi da ključa - dužinu u cm ili m,
15 min, ohladi i dopuni do prvobitne zapremine vodom R.

FILA RESORBILIA SYNTETICA MONOFILAMENTA STERILIA
- gde je primenljivo, da se igla može odvojiti, ISPITIVANJA

- naziv proizvoda, Izvedu se sledeća ispitivanja za konac u stanju u kome je on
- predviđena primena (hirurški konac, neresorbilan), izvađen iz kesice.
- gde je primenljivo, da je konac obojen, Dužina. Meri se dužina konca, bez istezanja većeg nego što
je potrebno da se konac ispravi. Dužina svakog pojedinač-
- gde je primenljivo, strukturu (da je upleten, nog konca iznosi najmanje 95 % dužine označene na signa-
monofilamentan, obložen). turi i ne prelazi 400 cm.
Prečnik. Izvede se ispitivanje za 5 uzoraka konca. Koristi
se odgovarajući instrument koji ima sposobnost merenja sa
tačnošću od najmanje 0,002 mm i ima kružni pritiskivač
prečnika od 10 mm do 15 mm. Pritiskivač i pokretni deo
1997:0666
koji je povezan za njega odmere se tako da se na konac koji
se ispituje primeni ukupno opterećenje od 100  10 g. Kada
FILA RESORBILIA SYNTETICA se otpočne merenje pritiskivač se spusti polako da se izbe-
MONOFILAMENTA STERILIA gne drobljenje konca. Meri se prečnik na svakih 30 cm ce-
lom dužinom konca. Za uzorke konca koji su kraći od 90
cm, merenje se vrši u tri tačke koje su ravnomerno raspore-
Konci sintetski resorbilni monofilamentni, đene duž konca. Tokom merenja ne treba konac istezati
više nego što je potrebno da se ispravi. Odredi se srednja
sterilni vrednost merenja izvedenih na ispitivanom koncu i najma-
nje 2/3 merenja izvedenih za jedan uzorak su u okviru gra-
nica datih u koloni A Tabele 666-1 za odgovarajući broj
konca. Nijedno od merenja nije izvan granica datih u koloni
DEFINICIJA B Tabele 666-1 za odgovarajući broj konca.
Konci sintetski resorbilni monofilamentni sterilni su

Tabela 666-1. - Prečnik i opterećenje kidanja
proizvedeni od sintetskog polimera, više polimera i kopoli-
mera, koji kada se unesu u živi organizam bivaju resorbo- Prečnik Opterećenje
vani od strane organizma i ne dovode do jake iritacije tkiva. (mm) kidanja (N)
Ovakvi konci su proizvedeni od potpuno polimerizovanog
Broj A B C D
materijala. U promet dolaze kao monofilamentni. Konci konca
mogu biti tretirani radi olakšavanja primene i mogu da budu
obojeni. min. max. min. max.
1 0,100 0,149 0,085 0,175 1,8 0,4

Primena odgovarajućih harmonizovanih standarda može
biti razmatrana kada se procenjuje prihvatljivost, uzimajući 1,5 0,150 0,199 0,125 0,225 3,8 0,7
u obzir poreklo i obradu sirovog materijala i uz poštovanje
2 0,200 0,249 0,175 0,275 7,5 1,8
biokompatibilnosti.
2,5 0,250 0,299 0,225 0,325 10 3,8
Konci sintetski resorbilni monofilamentni sterilni su sreds-
tva za zašivanje rana. Pošto su resorbilni, služe da približe 3 0,300 0,349 0,275 0,375 12,5 7,5
tkiva tokom procesa zarastanja, a posle hidrolitičkih pro- 3,5 0,350 0,399 0,325 0,450 20 10
cesa gube moć rastegljivosti.
4 0,400 0,499 0,375 0,550 27,5 12,5
5 0,500 0,599 0,450 0,650 38,4 20,0

PROIZVODNJA
6 0,600 0,699 0,550 0,750 45,0 27,5
Odgovarajući harmonizovani standardi mogu da se primene 7 0,700 0,799 0,650 0,850 60,0 38,0
uz poštovanje odgovarajućih validiranih metoda steriliza-
cije, ekološke kontrole tokom proizvodnje, označavanja i 8 0,800 0,899 0,750 0,950 70,0 45,0
pakovanja.
Veoma je važno za efikasnost i osobine tokom primene i Minimalno opterećenje kidanja. Minimalno opterećenje
tokom funkcionalnog roka trajanja konca, da su navedene kidanja se određuje preko jednostavnog čvora koji se nap-
vrednosti sledećih fizičkih osobina: konzistentnog prečnika, ravi tako što se jedan kraj konca koji se drži u desnoj ruci,
višaka inicijalne snage i čvrstine pričvršćenosti igle. stavi preko drugog kraja koji se drži u levoj ruci, zatim se
jedan kraj konca prebaci preko, pa se provuče kroz petlju
Zahtevi koji su ranije navedeni uzimaju u obzir i stres koji koja je formirana (videti Sliku 666-1) i oba kraja konca čvr-
se javlja tokom normalnih uslova primene. Ovi zahtevi sto povuku da se veže čvor. Izvede se ispitivanje za 5 uzo-
mogu biti korišćeni da pokažu da je pojedina proizvodna raka konca. Konac dužine veće od 75 cm koristi se za dva
serija ovih konaca pogodna za zašivanje rana prema merenja, kraći konac za jedno merenje. Odredi se optereće-
uobičajenoj hirurškoj proceduri. nje kidanja koristeći odgovarajući tenzimetar. Aparatura

FILA RESORBILIA SYNTETICA TORTA STERILIA
sadrži dve hvataljke za držanje konca, od kojih je jedna Dodatno, može biti razmatrana primena odgovarajućih
pokretna i pomera se konstantnom brzinom od 30 cm/min. harmonizovanih standarda za pakovanje medicinskih sred-
Hvataljke su projektovane tako da konac koji se ispituje stava.
može biti pričvršćen bez bilo kakve mogućnosti da sklizne.
Na početku ispitivanja, dužina konca između hvataljki je od Tabela 666-2. - Minimalna čvrstina pričvršćenosti igle
12,5 cm do 20 cm i čvor je na sredini između hvataljki.
Pokretna hvataljka se pokrene i utvrdi sila potrebna za kida- Broj konca Srednja vrednost Pojedinačne
nje konca. Ako se konac prekine u hvataljci ili na 1 cm od (N) vrednosti (N)
nje, rezulatat se odbacuje i ispitivanje ponovi sa drugim 0,5 0,80 0,40
uzorkom konca. Srednja vrednost svih rezultata, izuzima-
jući one koji su odbačeni, jednaka je ili je veća od vrednosti 0,7 1,7 0,80
date u koloni C Tabele 666-1 i nijedan pojedinačni rezultat 1 2,3 1,1
nije manji od vrednosti date u koloni D za odgovarajući
broj konca. 1,5 4,5 2,3
2 6,8 3,4
2,5 9,0 4,5
3 11,0 4,5
3,5 15,0 4,5
4 18,0 6,0
5 18,0 7,0
Slika 666 - 1. - Jednostavni čvor OZNAČAVANJE
Pričvršćenost igle. Ako je konac opremljen iglom, a nije Podaci mogu biti pripremljeni na osnovu odgovarajućih
naglašeno da se ona može odvojiti, on odgovara ispitivanju harmonizovanih standarda za označavanje medicinskih
za pričvršćenost igle. Izvede se ispitivanje za 5 uzoraka sredstava.
konca. Koristi se odgovarajući tenzimetar, kao što je opi-
sano u ispitivanju minimalnog opterećenja kidanja. Pričvr- Detalji neophodni korisniku za pravilnu identifikaciju
ste se igla i konac (bez čvora) hvataljkama aparature, tako proizvoda naznačeni su na svakoj kesici (primarnom
da kovani deo igle bude van hvataljke potpuno slobodan i pakovanju) i na zaštitnoj kutiji i obuhvataju najmanje:
orijentisan u smeru povlačenja konca. Pokretna hvataljka se
pokrene i utvrdi sila potrebna za prekidanje konca ili za nje- - broj konca,
govo razdvajanje od igle. Srednja vrednost 5 određivanja i - dužinu u cm ili m,
svaka pojedinačna vrednost nisu manje od preporučenih - gde je primenljivo, da se igla može odvojiti,
Ako se najviše jedan rezultat ne uklapa u preporučene - naziv proizvoda,
individualne vrednosti, isitivanje se ponovi za dodatnih 10 - predviđena primena (hirurški konac resorbilan),
uzoraka konca. Konac odgovara ispitivanju ako nijedna od - gde je primenljivo, da je konac obojen,
ovih 10 vrednosti nije manja od individualnih vrednosti iz
Tabele 666-2 za odgovarajući broj konca. - strukturu (da je monofilamentan).
ČUVANJE (PAKOVANJE) 1997:0667
Konci sintetski resorbilni monofilamentni sterilni prisutni FILA RESORBILIA SYNTETICA

su na tržištu u pojedinačnim pakovanjima u kesicama koje
obezbeđuju sterilnost i omogućavaju izvlačenje i korišćenje TORTA STERILIA
konca pod aseptičnim uslovima. Ovi konci se moraju čuvati
suvi.
Konci sintetski resorbilni upleteni, sterilni
Predviđeno je da se konci sintetski resorbilni monofilamen-
tni sterilni koriste samo u slučaju da su kesice prvi put otvo-
rene.
DEFINICIJA
pakovanju) čuvaju se u zaštitnom omotu (kutiji) koji odr- Konci sintetski resorbilni upeteni sterilni su proizvedeni od
žava fizičke i mehaničke osobine do trenutka upotrebe. sintetskog polimera, više polimera i kopolimera, koji kada
se unesu u živi organizam bivaju resorbovani od strane

FILA RESORBILIA SYNTETICA TORTA STERILIA
organizma i ne dovode do jake iritacije tkiva. Ovakvi konci kidanja datog u koloni C Tabele 667-1 za odgovarajući broj
se proizvode od potpuno polimerizovanog materijala. U konca i tip materijala, odnosno kada je ovaj broj manji,
promet dolaze kao multifilamentni konci i sastoje se od uvek se primeni sila od 10 N. Za multifilamentne konce
pojedinačnih filamenata koji su međusobno upleteni. Konci broja većeg od 1,5 izvedu se dva merenja u svakoj tački,
mogu biti obrađeni radi olakšavanja primene i mogu da tako što se drugo merenje izvede posle rotiranja konca za
budu obojeni. 90º. Srednja vrednost dva merenja u istoj tački se uzima
kao prečnik konca. Odredi se srednja vrednost merenja
Primena odgovarajućih harmonizovanih standarda može izvedenih za ispitivani konac i najmanje 2/3 merenja izve-
biti razmatrana kada se procenjuje prihvatljivost, uzimajući dena za jedan uzorak su u okviru granica datih u koloni A
u obzir poreklo i obradu sirovog materijala i uz poštovanje Tabele 667-1 za odgovarajući broj kronca. Nijedno od
biokompatibilnosti. merenja nije izvan granica datih u koloni B Tabele 667-1 za
Konci sintetski resorbilni upleteni sterilni su sredstva za odgovarajući broj konca.
zašivanje rana u hirurgiji. Resorbilni konci se koriste da
približe tkiva tokom procesa zarastanja i posle hidrolitičkih Tabela 667-1. - Prečnik i opterećenje kidanja
procesa gube moć rastegljivosti.
Prečnik Opterećenje
(mm) kidanja (N)

PROIZVODNJA
Broj A B C D
konca
uz poštovanje odgovarajućih validiranih metoda steriliza- min. max. min. max.
cije, ekološke kontrole tokom proizvodnje, označavanja i 0,01 0,001 0,004 0,0008 0,005 - -
pakovanja.
0,05 0,005 0,009 0,003 0,012 - -
Veoma je važno za efikasnost i osobine tokom primene i
tokom funkcionalnog roka trajanja konca, da su navedene 0,1 0,010 0,019 0,005 0,025 - -
vrednosti sledećih fizičkih osobina: konzistentnog prečnika, 0,2 0,020 0,029 0,015 0,035 - -
višaka inicijalne snage i čvrstine pričvršćenosti igle.
0,3 0,030 0,039 0,025 0,045 0,45 0,23
Zahtevi koji su ranije navedeni, uzimaju u obzir i stres koji 0,4 0,040 0,049 0,035 0,060 0,70 0,35
se javlja tokom normalnih uslova primene. Ovi zahtevi
mogu biti korišćeni da pokažu da je pojedina proizvodna 0,5 0,050 0,069 0,045 0,085 1,4 0,7
serija ovih konaca pogodna za zašivanje rana prema
0,7 0,070 0,099 0,060 0,125 2,5 1,3
uobičajenoj hirurškoj proceduri.
1 0,100 0,149 0,085 0,175 6,8 3,4
1,5 0,150 0,199 0,125 0,225 9,5 4,8

ISPITIVANJA
2 0,200 0,249 0,175 0,275 17,7 8,9
Izvedu se sledeća ispitivanja za konac u stanju u kome je on 2,5 0,250 0,299 0,225 0,325 21,0 10,5
izvađen iz kesice.
3 0,300 0,349 0,275 0,375 26,8 13,4
Dužina. Meri se dužina konca, bez istezanja većeg nego što
je potrebno da se konac ispravi. Dužina svakog pojedinač- 3,5 0,350 0,399 0,325 0,450 39,0 18,5
nog konca iznosi najmanje 95 % dužine označene na signa- 4 0,40 0,499 0,375 0,550 50,8 25,4
turi i ne prelazi 400 cm.
5 0,500 0,599 0,450 0,650 63,5 31,8
Prečnik. Ukoliko nije drugačije propisano, meri se prečnik
6 0,600 0,699 0,550 0,750 - -
na sledeći način, koristeči 5 uzoraka konca u stanju u kome
se nalaze. Koristi se odgovarajući instrument koji ima 7 0,700 0,799 0,650 0,850 - -
sposobnost merenja sa tačnošću od najmanje 0,002 mm i
ima kružni pritiskivač prečnika od 10 mm do 15 mm.
Minimalno opterećenje kidanja. Minimalno opterećenje
Pritiskivač i pokretni deo koji je povezan za njega se od-
kidanja se određuje preko jednostavnog čvora koji se nap-
mere tako da se na konac koji se ispituje primeni ukupno
ravi tako što se jedan kraj konca koji se drži u desnoj ruci,
opterećenje od 100  10 g. Kada se otpočne merenje stavi preko drugog kraja koji se drži u levoj ruci, zatim se
pritiskivač se spusti polako da se izbegne drobljenje konca. jedan kraj konca prebaci preko, pa se provuče kroz petlju
Meri se prečnik na svakih 30 cm celom dužinom konca. Za koja je formirana (videti Sliku 667-1) i oba kraja konca čvr-
uzorke konca koji su kraći od 90 cm, merenje se vrši u tri sto povuku da se veže čvor. Izvede se ispitivanje za 5 uzo-
tačke koje su ravnomerno raspoređene duž konca. Tokom raka konca. Konac duži od 75 cm koristi se za dva merenja,
merenja ne treba konac istezati više nego što je potrebno da kraći konac za jedno merenje. Odredi se opterećenje kida-
se ispravi. Tokom merenja monofilamentni konac se izloži nja koristeći odgovarajući tenzimetar. Aparatura sadrži dve
sili istezanja koja nije veća od one potrebne da se konac is- hvataljke za držanje konca, od kojih je jedna pokretna i po-
pravi. U slučaju multifilamentnih konaca primeni se sila mera se konstantnom brzinom od 30 cm/min. Hvataljke su
istezanja koja nije veća od 1/5 minimalnog opterećenja projektovane tako da konac koji se ispituje može biti prič-

LANUGO CELLULOSI ABSORBENS
vršćen bez bilo kakve mogućnosti da sklizne. Na početku ČUVANJE (PAKOVANJE)

ispitivanja, dužina konca između hvataljki je od 12,5 cm do
20 cm i čvor je na sredini između hvataljki. Pokretna hvata- Konci sintetski resorbilni upleteni sterilni, prisutni su na
ljka se pokrene i utvrdi sila potrebna za kidanje konca. Ako tržištu u pojedinačnim pakovanjima u kesicama koje
se konac prekine u hvataljci ili na 1 cm od nje, rezulatat se obezbeđuju sterilnost i omogućavaju izvlačenje i korišćenje
odbacuje i ispitivanje ponovi sa drugim uzorkom konca. konca pod aseptičnim uslovima. Ovi konci se moraju čuvati
Srednja vrednost svih rezultata, izuzimajući one koji su suvi.
odbačeni, jednaka je ili je veća od vrednosti date u koloni C
Tabele 667-1 i nijedan pojedinačni rezultat nije manji od Predviđeno je da se konci sintetski resorbilni upleteni ste-
vrednosti date u koloni D za odgovarajući broj konca. rilni koriste samo u slučaju da su kesice prvi put otvorene.
pakovanju) čuvaju se u zaštitnom omotu (kutiji) koji odr-
žava fizičke i mehaničke osobine do trenutka upotrebe.
Dodatno, može biti razmatrana primena odgovarajućih
harmonizovanih standarda za pakovanje medicinskih sred-
stava.
OZNAČAVANJE
Slika 667-1. - Jednostavni čvor Podaci mogu biti pripremljeni na osnovu odgovarajućih
harmonizovanih standarda za označavanje medicinskih
sredstava.
Pričvršćenost igle. Ako je konac opremljen iglom, a nije
naglašeno da se ona može odvojiti, on odgovara ispitivanju Detalji neophodni korisniku za pravilnu identifikaciju
za pričvršćenost igle. Izvede se ispitivanje za 5 uzoraka proizvoda naznačeni su na svakoj kesici (primarnom
konca. Koristi se odgovarajući tenzimetar, kao što je opi- pakovanju) i na zaštitnom omotu (kutiji) i obuhvataju
sano u ispitivanju minimalnog opterećenja kidanja. Pričvr- najmanje:
ste se igla i konac (bez čvora) hvataljkama aparature, tako - broj konca,
da kovani deo igle bude van hvataljke potpuno slobodan i
orijentisan u smeru povlačenja konca. Pokretna hvataljka se - dužinu u cm ili m,
pokrene i utvrdi sila potrebna za prekidanje konca ili za nje-
govo razdvajanje od igle. Srednja vrednost 5 određivanja i - gde je primenljivo, da se igla može odvojiti,
svaka pojedinačna vrednost nisu manje od preporučenih - naziv proizvoda,
Ako se najviše jedan rezultat ne uklapa u preporučene - predviđena primena (hirurški konac resorbilan),
individualne vrednosti, ispitivanje se ponovi za dodatnih 10
uzoraka konca. Konac odgovara ispitivanju ako nijedna od - gde je primenljivo, da je konac obojen,
ovih 10 vrednosti nije manja od individualnih vrednosti iz
- gde je primenljivo, strukturu (da je upleten).
Tabele 667-2 za odgovarajući broj konca.
Tabela 667-2. - Minimalna čvrstina pričvršćenosti igle
Broj konca Srednja vrednost Pojedinačne
(N) vrednosti (N) 1997:0034
0,4 0,5 0,25
0,5 0,8 0,40
0,7 1,7 0,80

Vata viskozna, upijajuća
1 2,3 1,1
1,5 4,5 2,3
2 6,8 3,4
DEFINICIJA
2,5 9,0 4,5
Vatu viskoznu, upijajuću čine izbeljena, pažljivo
3 11,0 4,5
paralelizovana vlakna regenerisane celuloze dobijena
3,5 15,0 4,5 viskoznim postupkom, sa ili bez dodavanja titan(IV)-oksida,
linearne gustine od 1,7 dtex do 3,3 dtex (dtex = masa 10000
4 18,0 6,0
m vlakna, izražena u gramima) i isečena tako da su
5 18,0 7,0 pogodne komercijalne dužine. Ne sadrži dodate materije za
bojenje.

OSOBINE staklenim štapićem i promeša. Ostavi se 10 ml ispitivanog

rastvora za ispitivanje površinski aktivnih supstanci, a
Bela ili veoma slabo žuta masa, sjajna ili mat, mekana na ostatak se filtrira.
dodir.
fenolftaleina, rastvora R, a na drugih 25 ml doda se 0,05 ml
IDENTIFIKACIJA metiloranža, rastvora R. Ni jedan rastvor se ne boji
ružičasto.
A. Viskozna vlakna mogu da budu puna ili šuplja; lumen
šupljih vlakana može da bude neprekinut ili izdeljen. Strana vlakna. Pod mikroskopom se uočavaju isključivo
Vlakna imaju prosečnu dužinu od 25 mm do 80 mm; kada tipična viskozna vlakana i ponekad manji broj pojedinačnih
se posmatraju pod mikroskopom u suvom stanju ili stranih vlakana.
potopljena u alkohol R i u vodu R uočava se da su više ili
Fluorescencija. Ispituje se sloj debljine oko 5 mm pod UV
manje iste širine, sa mnogo uzdužnih pruga nejednako
svetlošću na 365 nm. Uočava se isključivo neznatna
raspoređenih po širini. Krajevi su odsečeni manje više
smeđkastoljubičasta fluorescencija, a ne uočava se
pravo. Mat vlakna sadrže brojne čestice prosečnog prečnika
intenzivna plava fluorescencija, osim one koja potiče od
oko 1 m.
nekoliko pojedinačnih vlakana.
Puna vlakna. U uzdužnom pravcu, površina vlakana može
da bude rapava ili nazubljena. Prečnik vlakana sa skoro Moć upijanja. Aparatura. Suva cilindrična bakarna žičana
korpica visine 8,0 cm i prečnika 5,0 cm. Žica od koje je
okruglim ili eliptičnim presekom iznosi od 10 m do 20 m.
izrađena korpica je prečnika oko 0,4 mm, otvori mreže su
Širina spljoštenih vlakana, koja su u obliku uvijenih traka,
varira od 15 m do 20 m, pošto se uvijanje filamenata od 1,5 cm do 2,0 cm, a masa korpice je 2,7  0,3 g.
prvo javlja na glavnoj, a zatim na sporednoj osi; njihova Vreme potapanja. Najviše 10 s. Odmeri se korpica sa
debljina je oko 4 m. Druga puna vlakna, kao ona u Y- tačnošću na drugoj decimali (m ). Odmeri se 5,00 g,
1
obliku, imaju isturene ivice, koje su duž glavne ose duge od uzimajući sa 5 različitih mesta približno jednake količine
5 m do 25 m, a duž sporedne ose širine od 2 m do 8 m. ispitivanog uzorka, ravnomerno se raspodeli u korpici i
Šuplja vlakna. Šuplja vlakna sa neprekinutim lumenom napunjena korpica odmeri sa tačnošću na drugoj decimali
(m2 ). Napuni se čaša prečnika od 11 cm do 12 cm i dubine
imaju prečnik do oko 30 m; zidovi su tanki, debljine oko 5
10 cm vodom R, čija je temperatura oko 20 C. Korpica se
m. Kada se potope u alkohol R i u vodu R, jasno se uočava
postavi u horizontalan položaj i pusti sa visine od oko 10
lumen mnogih vlakana zahvaljujući mnogobrojnim mehu-
mm u vodu. Izmeri se štopericom vreme potrebno da
rićima vazduha.
korpica potone ispod površine vode. Rezultat predstavlja
Vlakna izdeljenog lumena. Ova vlakna imaju prečnik do 80 srednju vrednost tri ispitivanja.
m; šuplja su, a centralni lumen je podeljen na više delova.
Pojedinačni odeljci razlikuju se po veličini, ali su obično Moć zadržavanja vode. Najmanje 18,0 g vode/g. Posle
merenja vremena potapanja, izvadi se korpica iz vode,
dugi do oko 60 m; lumen može da bude podeljen i po
širini vlakna. Kada se vlakna potope u alkohol R i u vodu R, obesi se iznad čaše tako da je uzdužna osa u horizontalnom
u nekim odeljcima se uočavaju mehurići vazduha. položaju i ostavi da otkaplje tačno 30 s, zatim prenese u
prethodno odmerenu čašu (m3) i odmeri sa tačnošću na
A. Kada se obrade cink-hloridom, rastvorom jodiranim R, drugoj decimali (m4 ).
vlakna se oboje ljubičasto.
m4  (m2  m3 )
B. U 0,1 g doda se 10 ml cink-hlorida - mravlje kiseline, Moć zadržavanja vode/g = m2  m1
g
rastvora R. Zagreva se do 40 C i ostavi da stoji 2 h i 30
min, uz povremeno mućkanje. Potpuno se rastvori, osim Rezultat u g predstavlja srednju vrednost tri ispitivanja.
što kod mat uzorka zaostaju čestice titan(IV)-oksida.
Supstance rastvorljive u etru. Najviše 0,30 %. U aparatu
C. Ostatak dobijen u Ispitivanju za sulfatni ostatak rastvori
za ekstrakciju 4 h se ektrahuje 5,00 g uzorka etrom R,
se u 5 ml sumporne kiseline R uz blago zagrevanje.
brzinom najmanje četiri ekstrakcije za 1 h. Upari se etarski
Ostavi se da se ohladi i doda 0,2 ml vodonik peroksida,
rastvora razblaženog R. U slučaju rastvora dobijenog ekstrakt i ostatak osuši do konstantne mase na 100 C do
od sjajnog uzorka ne dolazi do promene boje; rastvor 105 C.
dobijen polazeći od mat uzorka oboji se narandža-
Ekstraktivne materije za bojenje. U uskom perkolatoru,
stožuto, a intenzitet boje zavisi od količine prisutnog
lagano se ekstrahuje 10,0 g alkoholom R sve dok se ne
titan-dioksida.
dobije 50 ml ekstrakta. Dobijeni ekstrakt nije intezivnije
obojen od referentnog rastvora Y5, GY6 ili plavog rastvora
(Metoda II, 2.2.2).
ISPITIVANJA
Plavi rastvor. U 3,0 ml plavog primarnog rastvora (2.2.2)
Rastvor S. Prenese se 15,0 g u pogodan sud, doda 150 ml doda se 7,0 ml rastvora 10 g/l hlorovodonične kiseline R.
vode R, zatvori sud i ostavi da se maceruje 2 h. Rastvor se Dopuni se 0,5 ml ovog rastvora do 10,0 ml istom kiselinom.
dekantuje, pažljivo iscedi zaostala tečnost iz uzorka

LANGUO CELLULOSI ABSORBENS STERILIS
Površinski aktivne supstance. Prenese se deo rastvora S, Sterilnost (2.6.1). Odgovara testu sterilnosti, kada se
ostavljen ranije, pre filtriranja u graduisanu menzuru od 25 primenjuje kao hirurški materijal.
ml sa zapušačem od brušenog stakla, spoljašnjeg prečnika
20  2 mm, a koja je prethodno isprana sumpornom
kiselinom R, a zatim vodom R. Energično se promućka 30 ČUVANJE
puta u 10 s, ostavi da stoji 1 min i postupak ponovi. Posle 5
min, visina pene ne prelazi 2 mm iznad površine tečnosti. Čuva se u pakovanju, zaštićeno od kontaminacije, na
suvom mestu.
Supstance rastvorljve u vodi. Najviše 0,70 %. Zagreva se
da ključa 5,00 g u 500 ml vode R u toku 30 min, uz često
mešanje i nadoknadu vode koja je otparila. Dekantuje se
tečnost, iscedi pažljivo zaostala tečnost iz uzorka staklenim 1997:0036
štapićem i promeša. Filtrira se vruća tečnost. Upari se 400
ml ekstrakta (koji odgovara 4/5 mase uzetog uzorka) i
ostatak osuši do konstante mase na 100 C do 105 C. LANUGO GOSSYPII ABSORBENS
Vodonik-sulfid. U 10 ml rastvora S doda se 1,9 ml vode R,
0,15 ml sirćetne kiseline, razblažene R i 1 ml olovo(II)- Vata pamučna, upijajuća
acetata, rastvora R. Posle 2 min, rastvor nije intenzivnije
obojen od standarda pripremljenog istovremeno
korišćenjem 0,15 ml sirćetne kiseline, razblažene R, 1,2 ml
tioacetamid reagensa R, 1,7 ml olova standardnog rastvora DEFINICIJA
(10 ppm Pb) i 10 ml rastvora S.
Vatu pamučnu, upijajuću čine dlake sa semenjače različitih
vrsta roda Gossypium L., koje se operu, prečiste, izbele i
5,000 g sušenjem u sušnici na 100 C do 105 C. pažljivo paralelizuju. Vata pamučna, upijajuća može da se
Sulfatni ostak (2.4.14). Najviše 0,45 % za sjajni uzorak i dobije i od svežih iščešaka (otpadaka) pamuka dobrog
najviše 1,7 % za mat uzorak. Prenese se 5,00 g u prethodno kvaliteta. Ne sadrži dodate materije za bojenje.
ižaren, ohlađen i odmeren lončić za žarenje. Zagreva se
oprezno iznad otvorenog plamena i zatim pažljivo do
tamnocrvenog usijanja na 600 C . Ostavi se da se ohladi, OSOBINE
doda nekoliko kapi sumporne kiseline, razblažene R, zatim
se zagreva i žari, do potpunog sagorevanja. Ostavi se da se Bela je, sastoji se od vlakana prosečne dužine najmanje 10
ohladi i doda nekoliko kapi amonijum-karbonata, rastvora mm, sadrži samo u tragovima ostatke lista, perikarpijuma,
R. Upari se i pažljivo žari. Ostavi se da se ohladi i ponovo semenjače ili druge nečistoće. Pruža znatan otpor pri
odmeri. Ponavlja se postupak žarenja u trajanju od 5 min do razvlačenju. Kada se lagano protrese ne ispušta značajniju
konstantne mase. količinu prašine.
Čuva se u pakovanju, zaštićeno od prašine, na suvom mestu. A. Pod mikroskopom se uočava da svako vlakno predstav-
lja pojedinačnu ćeliju; ćelije su dužine do oko 4 cm i ši-
rine do 40 m, u obliku spljoštenih cevi sa debelim i
zaokrugljenim zidovima, često spiralno uvijene.
1997:0035 B. Kada se obradi cink-hloridom, rastvorom jodiranim R,

vlakna se oboje ljubičasto.
LANGUO CELLULOSI ABSORBENS C. U 0,1 g doda se 10 ml cink-hlorida - mravlje kiseline,
STERILIS rastvora R. Zagreva se do 40 C i ostavi da stoji 2 h i 30
min, uz povremeno mućkanje. Ne rastvara se.
Vata viskozna, upijajuća, sterilna

ISPITIVANJA
Rastvor S. Prenese se 15,0 g u pogodan sud, doda 150 ml

DEFINICIJA vode R, zatvori sud i ostavi da se maceruje 2 h. Rastvor se
dekantuje, pažljivo iscedi zaostala tečnost iz uzorka stakle-
Vata viskozna, upijajuća, sterilna odgovara definiciji, nim štapićem i promeša. Ostavi se 10 ml ispitivanog ras-
osobinama, identifikaciji i ispitivanjima propisanim u tvora za ispitivanje površinski aktivnih supstanci, a ostatak
monografiji Vata viskozna, upijajuća (34). Može da se se filtrira.
oboji slabo žućkasto kada se steriliše toplotom. Takođe,
odgovara sledećem ispitivanju:

LANUGO GOSSYPII ABSORBENS STERILIS
Aciditet ili alkalitet. U 25 ml rastvora S doda se 0,1 ml Povšinski aktivne supstance. Prenese se deo rastvora S,
fenolftaleina, rastvora R, a na drugih 25 ml doda se 0,05 ml ostavljen ranije, pre filtriranja u graduisanu menzuru od 25
metiloranža, rastvora R. Ni jedan rastvor se ne boji ružiča- ml sa zapušačem od brušenog stakla, spoljašnjeg prečnika
sto. 20  2 mm, a koja je prethodno isprana sumpornom kiseli-
nom R, a zatim vodom R. Energično se promućka 30 puta u
Strana vlakna. Kada se posmatra pod mikroskopom uoča- 10 s, ostavi da stoji 1 min i postupak ponovi. Posle 5 min,
vaju se isključivo tipična pamučna vlakna i ponekad manji visina pene ne prelazi 2 mm iznad površine tečnosti.
broj pojedinačnih stranih vlakana.
Supstance rastvorljve u vodi. Najviše 0,50 %. Zagreva se
Fluorescencija. Ispituje se sloj debljine oko 5 mm pod UV da ključa 5,00 g u 500 ml vode R u toku 30 min, uz često
svetlošću na 365 nm. Uočava se isključivo slaba mešanje i nadoknadu vode koja je otparila. Dekantuje se
smeđkastoljubičasta fluorescencija i nekoliko žutih čestica. tečnost, iscedi pažljivo zaostala tečnost iz uzorka staklenim
Ne uočava se intenzivna plava fluorescencija, osim one štapićem i promeša. Filtrira se vruća tečnost. Upari se 400
koja potiče od nekoliko pojedinačnih vlakana. ml ekstrakta (koji odgovara 4/5 mase uzetog uzorka) i osta-
Čvorići. Rasporedi se oko 1 g ravnomerno između dve bez- tak osuši do konstante mase na 100 C do 105 C.
bojne providne ploče površine 10 cm2. Ispituju se čvorići
pri transparentnoj svetlosti i uporedi sa standardom Evrop-
ske farmakopeje za čvoriće. Ispitivani uzorak nema veći
broj čvorića od standarda. Sulfatni ostak (2.4.14). Najviše 0,40 %. Prenese se 5,00 g
u prethodno ižaren, ohlađen i odmeren lončić za žarenje.
Moć upijanja. Aparatura. Suva cilindrična bakarna žičana
Zagreva se oprezno iznad otvorenog plamena i zatim paž-
korpica visine 8,0 cm i prečnika 5,0 cm. Žica od koje je
izrađena korpica je prečnika oko 0,4 mm, otvori mreže su ljivo do tamnocrvenog usijanja na 600 C . Ostavi se da se
ohladi, doda nekoliko kapi sumporne kiseline, razblažene R,
od 1,5 cm do 2,0 cm, a masa korpice je 2,7  0,3 g.
zatim se zagreva i žari, do potpunog sagorevanja. Ostavi se
Vreme potapanja. Najviše 10 s. Odmeri se korpica sa tač- da se ohladi, a zatim doda nekoliko kapi amonijum-karbo-
nošću na drugoj decimali (m1). Odmeri se 5,00 g, uzimajući nata, rastvora R. Upari se i pažljivo žari. Ostavi se da se
sa 5 različitih mesta približno jednake količine ispitivanog ohladi i ponovo odmeri. Ponavlja se postupak žarenja u
uzorka, ravnomerno se raspodeli u korpici i napunjena kor- trajanju od 5 min do konstantne mase.
pica odmeri sa tačnošću na drugoj decimali (m2). Čaša preč-
nika od 11 cm do 12 cm i dubine 10 cm napuni se vodom R,
čija je temperatura oko 20 C. Korpica se postavi u ČUVANJE
horizontalan položaj i pusti sa visine od oko 10 mm u vodu.
Štopericom se izmeri vreme potrebno da korpica potone Čuva se u pakovanju, zaštićeno od prašine, na suvom mestu.
ispod površine vode. Rezultat predstavlja srednju vrednost
tri ispitivanja.
Moć zadržavanja vode. Najmanje 23,0 g vode/g. Posle
merenja vremena potapanja, izvadi se korpica iz vode, 1997:0037
obesi se iznad čaše tako da je uzdužna osa u horizontalnom
položaju i ostavi da otkaplje tačno 30 s, zatim prenese u LANUGO GOSSYPII ABSORBENS
prethodno odmerenu čašu (m3) i odmeri sa tačnošću na dru-
goj decimali (m4).
STERILIS
m4  (m2  m3 )
Moć zadržavanja vode/g = Vata pamučna, upijajuća, sterilna
m2  m1
Rezultat predstavlja srednju vrednost tri ispitivanja.

DEFINICIJA
Supstance rastvorljive u etru. Najviše 0,50 %. U aparatu
za ekstrakciju 4 h se ektrahuje 5,00 g uzorka etrom R, brzi- Vata pamučna, upijajuća, sterilna odgovara definiciji,
nom najmanje četiri ekstrakcije za 1 h. Upari se etarski eks- osobinama, identifikaciji i ispitivanjima, propisanim u
trakt i ostatak osuši do konstantne mase na 100 C do 105 monografiji za Vatu pamučnu, upijajuću (36). Vata pamu-
C. čna, upijajuća može da se obojii slabo žućkasto kada se
Ekstraktivne materije za bojenje. U uskom perkolatoru, steriliše toplotom. Takođe, odgovara sledećem ispitivanju:
lagano se ekstrahuje 10,0 g alkoholom R sve dok se ne do- Sterilnost (2.6.1). Odgovara testu sterilnosti, kada se
bije 50 ml ekstrakta. Dobijeni ekstrakt nije intezivnije obo- primenjuje za hirurški materijal.
jen od referentnog rastvora Y5, GY6 ili plavog rastvora (Me-
toda II, 2.2.2).
ČUVANJE
Plavi rastvor. U 3,0 ml plavog primarnog rastvora (2.2.2)
doda se 7,0 ml rastvora 10 g/l hlorovodonične kiseline R. Čuva se u pakovanju, zaštićeno od kontaminacije, na su-
Dopuni se 0,5 ml ovog rastvora do 10,0 ml istom kiselinom. vom mestu.

VAKCINE, SERUMI
I DERIVATI KRVI
ALBUMIN RASTVOR, HUMANI
A
1997:0255 B. Ispituje se odgovarajućom tehnikom imunoelektrofo-
reze. Korišćenjem antiseruma protiv normalnog huma-
nog seruma, upoređuju se humani normalni serum i
ALBUMIN RASTVOR, HUMANI ispitivani preparat, oba razblažena tako da sadrže 10 g/l
proteina. Glavna komponenta ispitivanog preparata
odgovara glavnoj komponenti humanog normalnog se-
Albumini humani solutio ruma. Rastvor može da pokaže prisustvo malih količina
drugih proteina plazme.
DEFINICIJA
ISPITIVANJA
Albumin rastvor, humani je vodeni rastvor proteina, dobijen
iz plazme koja odgovara zahtevima iz monografije Humana pH (2.2.3). Ispitivani preparat se razblaži rastvorom 9 g/l
plazma za frakcionisanje (853). natrijum-hlorida R, tako da se dobije rastvor koji sadrži 10
g/l proteina. pH vrednost rastvora je od 6,7 do 7,3.
PROIZVODNJA Ukupni proteini. Ispitivani preparat se razblaži rastvorom

9 g/l natrijum-hlorida R da se dobije rastvor koji sadrži 15
Izdvajanje albumina izvodi se pod kontrolisanim uslovima, mg proteina u 2 ml. U 2,0 ml ovog rastvora u epruveti za
posebno pH vrednosti, jonske jačine i temperature tako da centrifugiranje okruglog dna doda se 2 ml rastvora 75 g/l
je u finalnom proizvodu sadržaj albumina najmanje 95% natrijum-molibdata R i 2 ml smeše 1 zapremine sumporne
ukupnih proteina. Rastvor humanog albumina se priprema kiseline, bez prisustva azota R i 30 zapremina vode R.
kao koncentrovani rastvor koji sadrži od 150 g/l do 250 g/l Promućka se i centrifugira 5 min, odlije se supernatant, a
ukupnih proteina, ili kao izotonični rastvor koji sadrži od 35 epruveta ostavi da se ocedi na filter papiru otvorom okrenu-
g/l do 50 g/l ukupnih proteina. Može da se doda pogodan tim nadole. U ostatku se određuje azot digestijom sa
stabilizator protiv efekta zagrevanja, kao što su natrijum- sumpornom kiselinom (2.5.9) i izračuna se sadržaj proteina
kaprilat (natrijum-oktanat) ili N-acetiltriptofan ili kombina- množenjem faktorom 6,25. Preparat sadrži od 95 % do
cija ova dva u odgovarajućoj koncentraciji, ali se ne dodaju 105 % količine proteina deklarisane na signaturi.
konzervansi ni u jednoj fazi pripreme. Rastvor se propušta
kroz bakteriološki filter i distribuira aseptički u sterilne po- Sastav proteina. Ispituje se zonskom elektroforezom
sude, koje se zatim zatvaraju da bi se sprečila kontamina- (2.2.31), korišćenjem pogodnog celuloza-acetatnog gela
cija. Rastvor se u finalnoj posudi zagreva do 60 ± 0,5 °C i kao potpornog medijuma i rastvora barbiton pufera pH 8,6
održava na ovoj temperaturi najmanje 10 h. Posude se za- R1 kao elektrodnog rastvora.
tim stavljaju u inkubator na 30 °C do 32 °C i drže najma- Ispitivani rastvor. Ispitivani preparat se razblaži rastvorom
nje 14 dana, ili na 20 C do 25 C najmanje 4 nedelje i ispi- 9 g/l natrijum-hlorida R tako da koncentracija proteina
tuju vizuelno na prisustvo mikrobiološke kontaminacije. bude 20 g/l.
Poredbeni rastvor. Albumin, humani za elektroforezu BRP
OSOBINE razblaži se rastvorom 9 g/l natrijum-hlorida R da
koncentracija proteina bude 20 g/l.
Albumin je bistra, slabo viskozna tečnost; skoro bezbojna,
žuta ili zelena. Na celuloza-acetatnu traku se nanese 2,5 µl ispitivanog ras-
tvora u vidu trake širine 10 mm, a ukoliko se koriste uže
celuloza-acetatne trake, nanese se 0,25 µl/mm. Na drugu
IDENTIFIKACIJA celuloza-acetatnu traku nanese se na isti način ista zapre-
mina poredbenog rastvora. Podesi se jačina struje tako da
A. Korišćenjem odgovarajućih antiseruma specifičnih za
najbrža frakcija migrira najmanje 30 mm. Celuloza-acetatne
različite vrste, izvode se precipitacioni testovi na
trake se boje amidocrnim 10 B R rastvorom tokom 5 min.
ispitivanom preparatu. Preporučuje se da se testovi iz-
Obezbojavanje se izvodi smešom 10 zapremina sirćetne
vode pomoću antiseruma specifičnih za proteine plazme
kiseline, glacijalne R i 90 zapremina metanola R, sve dok
svih domaćih životinja koje se obično koriste za
se pozadina ne odboji. Celuloza-acetatne trake postaju
pripremanje biološkog materijala u zemlji porekla.
transparentne tretiranjem sa smešom 19 zapremina sirćetne
Time se dokazuje da preparat sadrži proteine humanog
kiseline, glacijalne R i 81 zapremine metanola R.
porekla i da daje negativne rezultate sa antiserumima
Apsorbancija frakcija se izmeri na 600 nm na instrumentu
specifičnim za proteine plazme drugih vrsta.
koji daje linearani odgovor u opsegu merenja. Rezultat se

ANTISERUM (EVROPSKI) PROTIV ZMIJSKOG OTROVA
dobija kao srednja vrednost tri merenja za svaki uzorak. Na aluminijuma BRP u granicama od 20 % vrednosti deklari-
elektroforegramu ispitivanog rastvora najviše 5% proteina sane na signaturi poredbenog preparata.
ima pokretljivost različitu od pokretljivosti glavne frakcije.
Ispitivanje je validano samo ako je na elektroforegramu Kalijum. Najviše 0,05 mmol kalijuma/g proteina, određeno
poredbenog preparata udeo proteina u glavnoj frakciji u atomskom emisionom spektrometrijom (Metoda I, 2.2.22).
granicama deklarisanim na signaturi koja je data za pored- Izmeri se intenzitet emisije na 766 nm.
beni preparat. Natrijum. Najviše 160 mmol natrijuma/l i od 95 % do
Polimeri i agregati: Ispituju se tečnom hromatografijom 105 % sadržaja natrijuma deklarisanog na signaturi, odre-
(2.2.29). đeno atomskom emisionom spektrometrijom (Metoda I,
2.2.22). Izmeri se intenzitet emisije na 589 nm.
Ispitivani rastvor. Ispitivani preparat se razblaži rastvorom
9 g/l natrijum-hlorida R da se dobije koncentracija koja Sterilnost (2.6.1). Odgovara zahtevima testa na sterilnost.
odgovara korišćenom hromatografskom sistemu. Najčešće Pirogeni (2.6.8). Odgovara zahtevima testa na pirogene. Za
su to koncentracije u opsegu od 4 g/l do 12 g/l i injektuje se rastvor koji sadrži 35 g/l do 50 g/l proteina, ubrizga se 10
od 50 g do 600 g proteina. ml/kg mase kunića od ispitivanog preparata. Za rastvor koji
sadrži 150 g/l do 250 g/l proteina, ubrizga se 3 ml/kg mase
Hromatografski postupak izvodi se korišćenjem:
kunića od ispitivanog preparata.
- kolone od nerđajućeg čelika, dužine 0,6 m, unutrašnjeg
grafiju, hidrofilnim R, ČUVANJE
- mobilne faze, protoka 0,5 ml/min, koja sadrži: 4,873 g/l Čuva se zaštićeno od svetlosti.
natrijum-hidrogenfosfata, dihidrata R, 1,741 g/l natri-
jum-dihidrogenfosfata, monohidrata R, 11,688 g/l natri-
OZNAČAVANJE
jum-hlorida R i 50 mg/l natrijum-azida R,
- detektora, spektrofotometra, podešenog na 280 nm. Na signaturi se navodi:
Pik koji odgovara polimerima i agregatima se nalazi na delu - naziv preparata,

hromatograma koji predstavlja mrtvu zapreminu. Površina - zapremina preparata,
ovog pika podeljena sa 2 nije veća od 5 % ukupne površine
pikova na hromatogramu. - sadržaj proteina izražen u g/l,
Hem: Ispitivani preparat se razblaži rastvorom 9 g/l natri- - sadržaj natrijuma izražen u mmol/l,
jum-hlorida R da se dobije rastvor koji sadrži 10 g/l prote- - uslovi čuvanja,
ina. Apsorpbancija (2.2.25) rastvora izmerena na 403 nm,
korišćenjem vode R kao rastvora za kompenzaciju je naj- - rok upotrebe,
više 0,15. - da se proizvod ne koristiti ako je zamućen ili ako je
Aktivator prekalikreina (2.6.15). Najviše 35 i.j. /ml. izdvojen talog,
Aluminijum. Ako je namenjen za primenu kod pacijenata - naziv i koncentracija svake dodate supstance (npr.
na dijalizi ili prevremeno rođene dece, mora da odgovara stabilizatore),
ispitivanju na aluminijum. Najviše 200 g/l aluminijuma - kada je neophodno za primenu, da je preparat pogodan
određeno atomskom apsorpcionom spektrometrijom (Me- za tretman pacijenata koji su podvrgnuti dijalizi i kod
toda I, 2.2.23), korišćenjem grafitne kivete za atomizaciju. prevremeno rođene dece.
Koriste se plastični sudovi za pripremu rastvora. Opremu je
potrebno isprati u azotnoj kiselini (200g/l HNO3) pre upot-
rebe. 1997:0145
Ispitivani rastvor. Koristi se ispitivani preparat.
Validacioni rastvor. Koristi se albumin, humani za valida-
ANTISERUM (EVROPSKI) PROTIV
ciju aluminijuma BRP. ZMIJSKOG OTROVA
Poredbeni rastvori. Pripreme se u odgovarajućem opsegu
poredbeni rastvori dodavanjem odgovarajućih zapremina Immunoserum contra venena viperarum
aluminijuma, standardnog rastvora (10 ppm Al) R poznatoj
zapremini vode R. europaearum
Rastvori se razblaže po potrebi sa azotnom kiselinom (10
g/l HNO3), koja sadrži 1,7 g/l magnezijum-nitrata R i DEFINICIJA
0,05 % V/V oktoksinola 10 R. Izmeri se apsorbancija na
309,3 nm. Ispitivanje je validno samo ako je sadržaj Antiserum (Evropski) protiv zmijskog otrova (venoma) je
aluminijuma određen za albumin, humani za validaciju preparat koji sadrži antitela koja imaju sposobnost neutra-

ANTITOKSIN BOTULIZMA
lisanja venoma jedne ili više vrsta viperina. Antitela se na 37 C. Treba koristiti najmanje 6 miševa telesne težine
dobijaju frakcionisanjem iz seruma životinja koje su imu- od 18 g do 20 g za svaku smešu. Svakom mišu intravenski
nizovane protiv jedne ili više vrsta venoma. se ubrizgava po 0,5 ml smeše. Miševi se posmatraju 48 sati
i registruje se broj uginulih. PD50 se računa uobičajenim
statističkim metodama. Istovremeno se, koristeći opisanu
IDENTIFIKACIJA metodu, proveri broj LD50 u test dozi venoma. Jačina
antiseruma se računa iz formule:
Antiserum neutrališe venom Vipera ammodytes, ili Vipera
berus, ili Vipera ursinii ili mešavinu ovih venoma (Tv  1)
deklarisanih na signaturi, čineći ih bezopasnim za osetljive PD50
životinje.
Tv = broj LD50 u test dozi venoma.
TESTOVI U svakoj mišijoj dozi smeše venom - antivenom na kraju

određivanja postoji jedna doza LD50 venoma koju antive-
Odgovara zahtevima testova propisanim u monografiji nom ne uspe da neutrališe i taj neneutralisani venom
Imunoserumi za humanu upotrebu (84). odgovoran je za uginuće 50 % inokulisanih miševa. Koli-
čina venoma neutralisanog antiserumom je, dakle, jedna
LD50 doza manje od ukupne količine venoma sadržanog u
ODREĐIVANJE svakoj dozi za miša. Kako se jačina antiseruma definiše
kroz broj LD50 doza venoma koji je neutralisan, pre nego
kroz broj LD50 u svakoj mišjoj dozi, bolji izraz za
Svaki mililitar ispitivanog preparata mora da sadrži dovo-
izračunavanje jačine glasi Tv - 1, a ne Tv.
ljno antitela da neutrališe najmanje 100 mišjih LD50 za ve-
nom Vipera ammodytes ili venom Vipera aspis i najmanje Alternativno može se izračunavati količina test venoma u
50 mišjih LD50 za venome drugih vrsta zmija otrovnica. miligramima koji je neutralisan sa 1 ml ili nekom drugom
definisanom zapreminom ispitivanog antiseruma.
Jačina evropskog antiseruma protiv zmijskog otrova odre-
đuje se utvrđivanjem doze potrebne da se zaštite miševi od
letalnih efekata fiksne doze venoma odgovarajućih vrsta
ČUVANJE
zmija otrovnica.
Izbor test venoma. Koriste se venomi koji imaju normalne Videti Imunoserumi za humanu upotrebu (84).
fizičkohemijske, toksikološke i imunološke osobine ve-
noma pojedinih vrsta zmija otrovnica. Poželjno je da su ve- Na signaturi se navodi::
nomi liofilizovani i da se čuvaju na tamnom mestu na 5  3 - venom ili venomi protiv kojih je antiserum efikasan.
C.
Upozorenje: zbog alergenskih svojstava zmijskih venoma,
Odabere se test venom određivanjem LD50 za miševe za pe- odgovarajućim merama predostrožnosti treba sprečiti
riod posmatranja od 48 sati. inhalaciju praha venoma.
Određivanje test doze venoma. Pripreme se razblaženja
rekonstituisanog venoma u rastvoru 9 g/l natrijum-hlorida
R ili drugih izotoničnih rastvarača tako da srednje razblaže-
1997:0085
nje u 0,25 ml sadrži očekivanu LD50 dozu. Rastvori se raz-
blaže jednakom količinom istog rastvarača. Koristeći
najmanje 4 miša telesne težine od 18 g do 20 g, intravenski ANTITOKSIN BOTULIZMA
se svakom mišu ubrizgava po 0,5 ml za svako razblaženje.
Miševi se posmatraju 48 sati i beleži se broj uginulih. LD50
se izračunava uobičajenim statističkim metodama. Immunoserum botulinicum
Određivanje aktivnosti ispitivanog antiseruma. Rekonstitui-
sani test venom se razblaži tako da u 0,25 ml sadrži test DEFINICIJA
dozu od 5 LD50 (rastvor test venoma).
Sa rastvorom 9 g/l natrijum-hlorida R ili drugim izotonič- Antitoksin botulizma je preparat koji sadrži antitela sa
nim rastvaračima pripreme se serijska razblaženja ispitiva- sposobnošću specifične neutralizacije toksina koje obrazuje
nog antiseruma koristeći faktor razblaženja 1,5 do 2,5. Clostridium botulinum tip A, tip B ili tip E, ili bilo koja
Treba koristiti dovoljan broj i opseg razblaženja rastvora da kombinacija ovih tipova.
bi se dobila kriva mortaliteta između 20 % i 80 % što je us-
lov za ocenu statističke varijacije. PROIZVODNJA
Smeše se pripreme tako da u 5 ml svaka sadrži 2,5 ml jed-
Dobija se frakcionisanjem iz seruma konja ili drugih sisara
nog od razblaženja ispitivanog antivenoma i 2,5 ml test ve-
noma. Smeše se inkubiraju u vodenom kupatilu 30 minuta imunizovanih protiv toksina Cl. botulinum tip A, tip B i tip
E.

ANTITOKSIN BOTULIZMA
IDENTIFIKACIJA Pripreme se smeše rastvora referentnog preparata i test tok-

sina tako da svaka sadrži 2,0 ml rastvora referentnog prepa-
Specifično neutrališe tipove toksina Cl. botulinum deklari- rata, jednu od serijski rastućih zapremina test toksina i
sane na signaturi, čineći ih neškodljivim za osetljive životi- dovoljno odgovarajuće tečnosti kojom se ukupna zapremina
nje. dopunjava do 5,0 ml. Smeše se ostave da stoje 60 minuta na
sobnoj temperaturi, zaštićene od svetlosti. Koristeći 4 miša
za svaku smešu, svakom mišu se intraperitonealno ubrizga
TESTOVI
doza od 1,0 ml. Miševi se posmatraju 96 sati.
Odgovara zahtevima testova propisanim u monografiji Test doza toksina je najmanja količina toksina u 1,0 ml
Imunoserumi za humanu upotrebu (84). smeše koja u periodu posmatranja može da uzrokuje ugi-
nuće svih 6 miševa inokulisanih smešom, uprkos delimične
neutralizacije referentnim preparatom.
AKTIVNOST
Najmanje 500 i.j. antitoksina po mililitru za svaki od tipova Određivanje aktivnosti antitoksina
A i B i najmanje 50 i.j. antitoksina po mililitru za tip E. Pripremi se rastvor svakog od referentnih preparata u
odgovarajućoj tečnosti tako da sadrži 0,25 i.j. antitoksina po
Aktivnost antitoksina botulizma se utvrđuje upoređivanjem
mililitru.
doze potrebne da zaštiti miševe od letalnih efekata fiksne
doze toksina botulizma sa određenom količinom standar- Pripreme se rastvori test toksina u odgovarajućoj tečnosti
dnog preparata antitoksina botulizma, potrebnog da se tako da svaki sadrži 2,5 test doza po mililitru.
obezbedi ista zaštita. Za ovo poređenje su potrebni referen-
tni preparati svakog tipa antitoksina botulizma, kalibrisani u Koristeći redom svaki rastvor toksina i odgovarajući
referentni preparat, određuje se aktivnost antitoksina. Prip-
internacionalnim jedinicama (i.j.) i pogodni preparati tok-
reme se smeše rastvora test toksina i antitoksina koji se
sina botulizma koji se koriste kao test toksini. Aktivnost ispituje tako da svaka sadrži 2,0 ml rastvora test toksina,
svakog test toksina utvrđuje se u odnosu na specifičan jednu od serijski rastućih zapremina ispitivanog antitoksina
referentni preparat; aktivnost ispitivanog antitoksina botuli- i dovoljno odgovarajuće tečnosti kojom se ukupna zapre-
zma utvrđuje se u odnosu na aktivnost test toksina istom mina dopunjava do 5,0 ml. Takođe se pripreme smeše ras-
metodom. tvora test toksina i rastvora referentnog preparata tako da
svaka sadrži 2,0 ml rastvora test toksina, jednu od serijskih
Internacionalne jedinice za antitoksin predstavljaju specifi- rastućih zapremina rastvora referentnog preparata koji je
čnu aktivnost neutralizacije toksina botulizma tipa A, tipa B podešen tako da u 2,0 ml sadrži 0,5 i.j. i dovoljno odgovara-
i tipa E, sadržane u deklarisanim količinama internacional- juće tečnosti kojom se ukupna zapremina dopunjava do 5,0
nih standarda koji se sastoje od liofilizovanih konjskih imu- ml. Smeše se ostave da stoje na sobnoj temperaturi 60 mi-
nih seruma tipova A, B i E. Vrednost internacionalnog sta- nuta, zaštićene od svetlosti. Korišćenjem 4 miša za svaku
ndarda u internacionalnim jedinicama, povremeno objav- smešu, ubrizgavati intraperitonealno dozu od 1,0 ml svakoj
ljuje Svetska zdravstvena organizacija. životinji. Miševi se posmatraju 96 sati.
Izbor životinja. Koriste se miševi takve telesne mase da raz- Smeša koja sadrži najveću zapreminu antitoksina koji nije
lika između najlakšeg i najtežeg ne prelazi 5 g. uspeo da zaštiti miša od uginuća sadrži 0,5 i.j. Ova količina
se koristi za izračunavanje aktivnosti antitoksina u
Pripremanje test toksina. Upozorenje: toksin botulizma je internacionalnim jedinicama po mililitru.
izuzetno toksičan: moraju se preduzeti posebne mere op-
reza pri svakom postupku. Pripreme se tipovi A, B i E tok- Ispitivanje je validno ako svi miševi sa 2,0 ml ili manje ras-
sina iz sterilnih filtrata, otprilike sedmodnevne tečne kul- tvora referentnog preparata uginu, a svi oni kojima su
ture Cl. botulinum tipova A, B i E. Filtratima se dodaje 2 ubrizgane smeše u kojima je veća zapremina referentnog
zapremine glicerina, ako je potrebno koncentriše se dijali- preparata prežive.
zom prema glicerinu i čuva se na temeperaturi od 0 °C ili
nešto ispod te temperature.
ČUVANJE
Izbor test toksina. Odaberu se toksini za svaki tip test tok-
sina određivanjem mišje L+/10 doze i LD50, a za period Videti monografiju Imunoserumi za humanu upotrebu (84).
opservacije od 96 časova. Test toksini sadrže najmanje
1000 LD50 u jednoj L+/10 dozi. OZNAČAVANJE
Određivanje test doza toksina (L+/10 doza). Pripreme se Videti monografiju Imunoserumi za humanu upotrebu (84).
rastvori referentnih preparata u odgovarajućoj tečnosti, tako
da svaki sadrži 0,25 i.j. antitoksina u mililitru. Koristeći re- Na signaturi se navodi:
dom rastvore, utvrđuje se test doza odgovarajućeg test tok-
- tip ili tipovi toksina Cl. botulinum koje preparat neutra-
sina.
liše.

ANTITOKSIN DIFTERIJE
1997:0086 Izbor test toksina. Odabere se toksin koji se koristi kao test
toksin utvrđivanjem 1r/100 doze i minimalne reaktivne
ANTITOKSIN DIFTERIJE doze za zamorce ili kuniće, za period posmatranja od 48
sati. Test toksin ima najmanje 200 minimalnih reaktivnih
doza u 1r/100 dozi.
Immunoserum diphthericum Minimalna reaktivna doza. Ovo je najmanja količina tok-
sina koja, kada se intrakutano ubrizga zamorcima ili kuni-
ćima, izaziva u toku 48 sati male karakteristične reakcije na
mestu ubrizgavanja.
DEFINICIJA
Pre upotrebe za određivanje antitoksina, test toksin se os-
Antitoksin difterije je preparat koji sadrži antitela sa tavi da odstoji nekoliko meseci. Za to vreme njegova
sposobnošću specifične neutralizacije toksina poreklom od toksičnost opadne, a 1r/100 doza može da poraste. U više
Corynebacterium diphtheriae. navrata određuje se minimalna reaktivna i 1r/100 doza.
Kada eksperiment pokaže da je 1r/100 doza konstantna, test
toksin je spreman za upotrebu i može se koristiti u dužem
PROIZVODNJA periodu. Test toksin se čuva u mraku na 0 °C do 5 °C.
Sterilnost se čuva dodavanjem toluena ili nekog drugog
Dobija se frakcionisanjem iz seruma konja ili drugih sisara konzervansa koji neće izazvati nagli pad specifične
imunizovanih protiv toksina difterije. toksičnosti.
Određivanje test doze toksina (1r/100 doza). Priprema se
rastvor referentnog preparata u odgovarajućoj tečnosti tako
IDENTIFIKACIJA da sadrži 0,1 i.j. antitoksina u mililitru.
Specifično neutrališe toksin koji produkuje C. diphtheriae, Pripreme se smeše rastvora referentnog preparata i test tok-
čineći ga neškodljivim za osetljive životinje. sina tako da svaka sadrži 1,0 ml rastvora referentnog prepa-
rata, jednu od serijski rastućih zapremina test toksina i
dovoljno odgovarajuće tečnosti kojom se ukupna zapremina
TESTOVI dopunjava do 2,0 ml. Smeše se ostave da stoje 15 do 60 mi-
nuta na sobnoj temperaturi, zaštićene od svetlosti. Koristeći
Odgovara zahtevima testova propisanim u monografiji 2 životinje za svaku smešu, intrakutano u obrijanu ili depili-
Imunoserumi za humanu upotrebu (84). ranu slabinu svakoj životinji se ubrizgava doza od 0,2 ml.
Životinje se posmatraju 48 sati.
ODREĐIVANJE Test doza toksina je najmanja količina toksina u 0,2 ml

smeše koja može da izazove malu, ali ipak karakterističnu
Najmanje 1000 i.j. antitoksina po mililitru za antitoksin eritematoznu leziju na mestu ubrizgavanja, uprkos delimi-
dobijen iz seruma konja. Najmanje 500 i.j. antitoksina po čne neutralizacije referentnim preparatom.
mililitru za antitoksin dobijen iz seruma drugih sisara. Određivanje aktivnosti antitoksina
Aktivnost antitoksina difterije se određuje upoređivanjem Pripremi se rastvor referentnog preparata u odgovarajućoj
doze potrebne da zaštiti zamorce ili kuniće od eritrogenog tečnosti tako da sadrži 0,125 i.j. antitoksina po mililitru.
efekta fiksne doze toksina difterije sa količinom standar-
dnog preparata antitoksina difterije potrebnog da obezbedi Pripremi se rastvor test toksina u odgovarajućoj tečnosti
istu zaštitu. Za ovo poređenje su potrebni referentni prepa- tako da sadrži 12,5 test doza po mililitru.
rat antitoksina difterije, kalibrisan u internacionalnim
jedinicama i pogodan preparat toksina difterije koji se kori- Pripreme se smeše rastvora test toksina i antitoksina koji se
sti kao test toksin. Aktivnost test toksina utvrđuje se u od- ispituje tako da svaka sadrži 0,8 ml rastvora test toksina,
nosu na referentni preparat; aktivnost ispitivanog antitok- jednu od serijski rastućih zapremina antitoksina koji se ispi-
sina difterije utvrđuje se u odnosu na aktivnost test toksina tuje i dovoljno odgovarajuće tečnosti kojom se ukupna
istom metodom. zapremina dopunjava do 2,0 ml. Takođe se pripreme smeše
rastvora test toksina i rastvora referentnog preparata tako da
Internacionalna jedinica za antitoksin predstavlja specifičnu svaka sadrži 0,8 ml rastvora test toksina, jednu od serijski
aktivnost neutralizacije toksina difterije sadržan u rastućih zapremina referentnog preparata koji je podešen
deklarisanoj količini internacionalnog standarda koji se sas- tako da u 0,8 ml sadrži 0,1 i.j. i dovoljno odgovarajuće
toji od određene količine liofilizovanog konjskog imunog tečnosti kojom se ukupna zapremina dopunjava do 2,0 ml.
seruma. Vrednost internacionalnog standarda u Smeše se ostave da stoje na sobnoj temperaturi 15 do 60
internacionalnim jedinicama utvrđuje Svetska zdravstvena minuta, zaštićene od svetlosti. Koristeći 2 životinje za
organizacija. svaku smešu, intrakutano u obrijanu ili depiliranu slabinu
svakoj životinji se ubrizgava doza od 0,2 ml. Životinje se
Priprema test toksina. Test toksin se priprema iz tečne kul- posmatraju 48 sati.
ture C. diphtheriae. Kultura se filtrira da bi se dobio sterilan
toksičan filtrat i čuva se na 4 °C.

ANTITOKSIN GASNE GANGRENE (MEŠANI)
Smeša sa najvećom zapreminom antitoksina koji nije uspeo Za svaku komponentu vrši se određivanje kao što je propi-
da zaštiti zamorce od eritematoznog efekta toksina sadrži sano u monografijama Antitoksin gasne gangrene (novyi)
0,1 i.j. Ova količina se koristi za izračunavanje aktivnosti (87), Antitoksin gasne gangrene (perfrigens) (88) i Antitok-
antitoksina u internacionalnim jedinicama u mililitru. sin gasne gangrene (septikum) (89)
Ispitivanje je validno samo ako sva mesta ubrizgana sa
mešavinom koja sadrži 0,8 ml (ili manje) rastvora referent- ČUVANJE
nog preparata pokažu eritematozne lezije, a sva mesta
ubrizgana smešom koja sadrži veću zapreminu referentnog Videti monografiju Imunoserumi za humanu upotrebu (84).
preparata ne pokažu lezije.
OZNAČAVANJE
ČUVANJE
Videti monografiju Imunoserumi za humanu upotrebu (84).
OZNAČAVANJE
1997:0087
ANTITOKSIN GASNE GANGRENE

(NOVYI)
1997:0090
Immunoserum gangraenicum (Clostridium
ANTITOKSIN GASNE GANGRENE novyi)
(MEŠANI)
Immunoserum gangraenicum mixtum DEFINICIJA
Antitoksin gasne gangrene (novyi) je preparat koji sadrži

antitela sa sposobnošću specifične neutralizacije alfa tok-
DEFINICIJA sina poreklom od Clostridium novyi (ranija nomenklatura:
Clostridium oedematiens). Dobijen je frakcionisanjem iz
Antitoksin gasne gangrene (mešani) pripremljen je meša- seruma konja ili drugih sisara imunizovanih protiv alfa tok-
njem antitoksina gasne gangrene (novyi), antitoksina gasne sina Cl. novyi.
gangrene (perfrigens) i antitoksina gasne gangrene (septi-
kum) u odgovarajućim količinama.
IDENTIFIKACIJA
IDENTIFIKACIJA Specifično neutrališe alfa toksin koji produkuje Cl. novyi,

čineći ga neškodljivim za osetljive životinje.
Specifično neutrališe alfa toksine koje produkuju Cl. novyi
(ranija klasifikacija Clostridium oedematiens), Cl. perfri-
gens i Cl. septicum, čineći ih neškodljivim za osetljive TESTOVI
životinje.
Odgovara zahtevima testova propisanim u monografiji
Imunoserumi za humanu upotrebu (84).
TESTOVI
Odgovara zahtevima testova propisanim u monografiji ODREĐIVANJE

Najmanje 3750 i.j. antitoksina po mililitru.
Aktivnost antitoksina gasne gangrene (novyi) određuje se
ODREĐIVANJE
upoređivanjem doze potrebne da zaštiti miševe ili druge
pogodne životinje od letalnog efekta fiksne doze toksina Cl.
Najmanje 1000 i.j. antitoksina gasne gangrene (novyi) po novyi sa količinom standardnog preparata antitoksina gasne
mililitru; najmanje 1000 i.j. antitoksina gasne gangrene gangrene (novyi) potrebne da obezbedi istu zaštitu. Za ovo
(perfrigens) po mililitru; najmanje 500 i.j. antitoksina gasne poređenje su potrebni referentni preparat antitoksina gasne
gangrene (septikum) po mililitru.

ANTITOKSIN GASNE GANGRENE (PERFRIGENS)
gangrene (novyi), kalibrisan u internacionalnim jedinicama, rastućih zapremina rastvora referentnog preparata koji je
i pogodan preparat toksina Cl. novyi koji se koristi kao test podešen tako da u 0,8 ml sadrži 10 i.j. i dovoljno odgovara-
toksin. Aktivnost test toksina utvrđuje se u odnosu na juće tečnosti kojom se ukupna zapremina dopunjava do 2,0
referentni preparat; aktivnost ispitivanog antitoksina gasne ml. Smeše se ostave da stoje na sobnoj temperaturi 60 mi-
gangrene (novyi) utvrđuje se u odnosu na aktivnost test tok- nuta, zaštićene od svetlosti. Koristeći 6 miševa za svaku
sina istom metodom. smešu, intravenski se svakom mišu ubrizgava po 0,2 ml.
Miševi se posmatraju 72 sata.
Internacionalna jedinica za antitoksin predstavlja specifičnu
aktivnost neutralizacije toksina Cl. novyi sadržanu u Smeša sa najvećom zapreminom antitoksina koji nije uspeo
deklarisanoj količini internacionalnog standarda koji se sas- da zaštiti miša od uginuća sadrži 10 i.j. Ova količina se
toji od određene količine liofilizovanog konjskog imunog koristi za izračunavanje aktivnosti antitoksina u
seruma. Vrednost internacionalnog standarda u internacionalnim jedinicama u mililitru.
internacionalnim jedinicama utvrđuje Svetska zdravstvena
organizacija. Ispitivanje je validno samo ako svi miševi kojima je ubriz-
gana smeša od 0,8 ml (ili manje) rastvora referentnog
Izbor životinja. Koriste se miševi takve telesne mase da raz- preparata uginu, a svi oni kojima je ubrizgana smeša koja
lika između najlakšeg i najtežeg ne prelazi 5 g. sadrži veću zapreminu referentnog preparata prežive.
Priprema test toksina. Test toksin se priprema iz sterilnog
filtrata petodnevne tečne kulture Cl. novyi. Filtrat se tretira ČUVANJE
amonijum-sulfatom, izdvoji se precipitat koji sadrži toksin,
osuši u vakuumu pomoću fosfor(V)-oksida R, pretvori u Videti monografiju Imunoserumi za humanu upotrebu (84).
prah i čuva u suvom stanju.
Izbor test toksina. Odabir test toksina vrši se utvrđivanjem
L+ i LD50 doze za miša, za period posmatranja od 72 sata. OZNAČAVANJE
Test toksin ima L+ dozu u 0,5 mg ili manje i sadrži najma-
nje 25 LD50 u svakoj L+ dozi. Videti monografiju Imunoserumi za humanu upotrebu (84).
Određivanje test doze toksina (L+ doza). Pripremi se ras-

tvor referentnog preparata u odgovarajućoj tečnosti tako da
sadrži 12,5 i.j. antitoksina u mililitru.
1997:0088
Pripremi se rastvor test toksina u odgovarajućoj tečnosti
tako da 1 ml sadrži tačno poznatu količinu, na primer 10
mg. ANTITOKSIN GASNE GANGRENE
Pripreme se smeše rastvora referentnog preparata i rastvora
(PERFRIGENS)
test toksina tako da svaka sadrži 0,8 ml rastvora referentnog
preparata, jednu od serijski rastućih zapremina test toksina i
Immunoserum gangraenicum (Clostridium
dopunjava do 2,0 ml. Smeše se ostave da stoje 60 minuta na perfringens)
sobnoj temperaturi, zaštićene od svetlosti. Koristeći 6 mi-
ševa za svaku smešu, intravenski se svakom mišu ubrizgava
doza od 0,2 ml. Miševi se posmatraju 72 sata.
DEFINICIJA
Test doza toksina je najmanja količina toksina u 0,2 ml
smeše koja u periodu opservacije može da prouzrokuje ugi- Antitoksin gasne gangrene (perfrigens) je preparat koji sa-
nuće svih 6 smešom inokulisanih miševa, uprkos delimične drži antitela sa sposobnošću specifične neutralizacije alfa
neutralizacije referentnim preparatom. toksina poreklom od Clostridium perfrigens. Dobijen je
Određivanje aktivnosti antitoksina frakcionisanjem iz seruma konja ili drugih sisara
imunizovanih protiv alfa toksina Cl. perfrigens.
Pripremi se rastvor referentnog preparata u odgovarajućoj
tečnosti tako da sadrži 12,5 i.j. antitoksina po mililitru.
IDENTIFIKACIJA
tako da on sadrži 12,5 test doza po mililitru. Specifično neutrališe alfa toksin koji produkuje Cl. perfri-
Pripreme se smeša rastvora test toksina i antitoksina koji se gens, čineći ga neškodljivim za osetljive životinje.
ispituje tako da svaka sadrži 0,8 ml rastvora test toksina,
jednu od serijski rastućih zapremina antitoksina koji se ispi-
tuje i dovoljno odgovarajuće tečnosti kojom se ukupna TESTOVI
zapremina dopunjava do 2,0 ml. Takođe se pripreme smeše
rastvora test toksina i rastvora referentnog preparata tako da Odgovara zahtevima testova propisanim u monografiji
svaka sadrži 0,8 ml rastvora test toksina, jednu od serijski Imunoserumi za humanu upotrebu (84).

ANTITOKSIN GASNE GANGRENE (SEPTIKUM)
ODREĐIVANJE Pripremi se rastvor test toksina u odgovarajućoj tečnosti

tako da on sadrži 5 test doza po mililitru.
Najmanje 1500 i.j. antitoksina po mililitru. Pripreme se smeša rastvora test toksina i antitoksina koji se
Aktivnost antitoksina gasne gangrene (perfrigens) određuje ispituje tako da svaki sadrži 2,0 ml rastvora test toksina, je-
se upoređivanjem doze potrebne da zaštiti miševe ili druge dnu od serijski rastućih zapremina antitoksina koji se ispi-
pogodne životinje od letalnog efekta fiksne doze toksina Cl. tuje i dovoljno odgovarajuće tečnosti kojom se ukupna
perfrigens, sa količinom standardnog preparata antitoksina zapremina dopunjava do 5,0 ml. Takođe se pripreme smeše
gasne gangrene (perfrigens) potrebnog da obezbedi istu zaš- rastvora test toksina i rastvora referentnog preparata tako da
titu. Za ovo poređenje su potrebni referentni preparat svaka sadrži 2,0 ml rastvora test toksina, jednu od serijski
antitoksina gasne gangrene (perfrigens), kalibrisan u rastućih zapremina rastvora referentnog preparata koji je
internacionalnim jedinicama i pogodan preparat toksina Cl. podešen tako da u 2,0 ml sadrži 10 i.j. i dovoljno odgovara-
perfrigens kao test toksin. Aktivnost test toksina utvrđuje se juće tečnosti kojom se ukupna zapremina dopunjava do 5,0
u odnosu na referentni preparat; aktivnost ispitivanog ml. Smeše se ostave da stoje na sobnoj temperaturi 60 mi-
antitoksina gasne gangrene (perfrigens) utvrđuje se u od- nuta, zaštićene od svetlosti. Koristeći 6 miševa za svaku
nosu na aktivnost test toksina istom metodom. smešu, intravenski se svakom mišu ubrizgava po 0,5 ml.
Miševi se posmatraju 48 sati.
Internacionalna jedinica za antitoksin predstavlja specifičnu
aktivnost neutralizacije toksina Cl. perfrigens sadržanu u Smeša sa najvećom zapreminom antitoksina koji nije uspeo
deklarisanoj količini internacionalnog standarda koji se sas- da zaštiti miša od uginuća sadrži 10 i.j. Ova količina se
toji od određene količine liofilizovanog konjskog imunog koristi za izračunavanje aktivnosti antitoksina u internacio-
seruma. Vrednost internacionalnog standarda u internaci- nalnim jedinicama u mililitru.
onalnim jedinicama utvrđuje Svetska zdravstvena organi- Ispitivanje je validno samo ako svi miševi kojima je ubriz-
zacija. gana smeša od 2,0 ml (ili manje) rastvora referentnog
Izbor životinja. Koriste se miševi takve telesne mase da raz- preparata uginu, a svi oni kojima je ubrizgana smeša koja
lika između najlakšeg i najtežeg ne prelazi 5 g. sadrži veću zapreminu referentnog preparata prežive.

filtrata petodnevne tečne kulture Cl. perfrigens. Filtrat se ČUVANJE
tretira amonijum-sulfatom, izdvoji se precipitat koji sadrži
toksin, osuši pod vakuumom pomoću fosfor-pentoksida R,
pretvori u prah i čuva u suvom stanju. Videti monografiju Imunoserumi za humanu upotrebu (84).

L+ i LD50 doze za miša, za period posmatranja od 48 sati. OZNAČAVANJE
Test toksin ima L+ dozu u 4 mg ili manje i sadrži najmama-
nje 20 LD50 u svakoj L+ dozi.
Određivanje test doze toksina (L+ doza). Pripremi se ras-
sadrži 5 i.j. antitoksina u mililitru.
Pripremi se rastvor test toksina u odgovarajućoj tečnosti 1997:0089
tako da 1 ml sadrži precizno određenu količinu, na primer
10 mg.
ANTITOKSIN GASNE GANGRENE
Pripreme se smeše rastvora referentnog preparata i rastvora (SEPTIKUM)
dovoljno odgovarajuće tečnosti kojom se ukupna zapremina Immunoserum gangraenicum (Clostridium
dopunjava do 5,0 ml. Smeše se ostave da stoje 60 minuta na
sobnoj temperaturi, zaštićene od svetlosti. Koristeći 6 mi- septicum)
ševa za svaku smešu, intravenski se svakom mišu ubrizgava
doza od 0,5 ml. Miševi se posmatraju 48 sati.
Test doza toksina je najmanja količina toksina u 0,5 ml DEFINICIJA
smeše koja u periodu opservacije može da prouzrokuje ugi-
nuće svih 6 smešom inokulisanih miševa, uprkos delimične
neutralizacije referentnim preparatom. Antitoksin gasne gangrene (septikum) je preparat koji sa-
drži antitela sa sposobnošću specifične neutralizacije alfa
Određivanje aktivnosti antitoksina toksina poreklom od Clostridium septicum. Dobijen je
frakcionisanjem iz seruma konja ili drugih sisara imunizo-
Pripremi se rastvor referentnog preparata u odgovarajućoj vanih protiv alfa toksina Cl. septicum.
tečnosti tako da sadrži 5 i.j. antitoksina po mililitru.

ANTITOKSIN TETANUSA ZA HUMANU UPOTREBU
IDENTIFIKACIJA Test doza toksina je najmanja količina toksina u 0,5 ml

smeše koja u periodu opservacije može da prouzrokuje ugi-
Specifično neutrališe alfa toksin koji produkuje Cl. septi- nuće svih 6 smešom inokulisanih miševa, uprkos delimične
cum, čineći ga neškodljivim za osetljive životinje. neutralizacije referentnim preparatom.
Određivanje aktivnosti antitoksina
TESTOVI
Odgovara zahtevima testova propisanim u monografiji tečnosti tako da sadrži 5 i.j. antitoksina po mililitru.
tako da on sadrži 5 test doza po mililitru.
ODREĐIVANJE
Pripreme se smeša rastvora test toksina i antitoksina koji se
Najmanje 1500 i.j. antitoksina po mililitru. ispituje tako da svaki sadrži 2,0 ml rastvora test toksina, je-
dnu od serijski rastućih zapremina antitoksina koji se ispi-
Aktivnost antitoksina gasne gangrene (septikum) određuje tuje i dovoljno odgovarajuće tečnosti kojom se ukupna
se upoređivanjem doze potrebne da zaštiti miševe ili druge zapremina dopunjava do 5,0 ml. Takođe se pripreme smeše
pogodne životinje od letalnog efekta fiksne doze toksina Cl. rastvora test toksina i rastvora referentnog preparata tako da
septicum, sa količinom standardnog preparata antitoksina svaka sadrži 2,0 ml rastvora test toksina, jednu od serijski
gasne gangrene (septikum) potrebnog da obezbedi istu zaš- rastućih zapremina rastvora referentnog preparata koji je
titu. Za ovo poređenje su potrebni referentni preparat podešen tako da u 2,0 ml sadrži 10 i.j. i dovoljno odgovara-
antitoksina gasne gangrene (septikum), kalibrisan u interna- juće tečnosti kojom se ukupna zapremina dopunjava do 5,0
cionalnim jedinicama, i pogodan preparat toksina Cl. septi- ml. Smeše se ostave da stoje na sobnoj temperaturi 60 mi-
cum kao test toksin. Aktivnost test toksina utvrđuje se u nuta, zaštićene od svetlosti. Koristeći 6 miševa za svaku
odnosu na referentni preparat; aktivnost ispitivanog antito- smešu, intravenski se svakom mišu ubrizgava po 0,5 ml.
ksina gasne gangrene (septikum) utvrđuje se u odnosu na Miševi se posmatraju 72 sata.
aktivnost test toksina istom metodom.
Smeša sa najvećom zapreminom antitoksina koji nije uspeo
Internacionalna jedinica antitoksina je specifična aktivnost da zaštiti miša od uginuća sadrži 10 i.j. Ova količina se
neutralizacije toksina Cl. septicum sadržana u deklarisanoj koristi za izračunavanje aktivnosti antitoksina u internacio-
količini internacionalnog standarda koji se sastoji od odre- nalnim jedinicama u mililitru.
đene količine liofilizovanog konjskog imunog seruma.
Vrednost internacionalnog standarda u internacionalnim Ispitivanje je validno samo ako svi miševi kojima je ubriz-
jedinicama utvrđuje Svetska zdravstvena organizacija. gana smeša od 2,0 ml (ili manje) rastvora referentnog
preparata uginu, a svi oni kojima je ubrizgana smeša koja
Izbor životinja. Koriste se miševi takve telesne mase da raz- sadrži veću zapreminu referentnog preparata prežive.
lika između najlakšeg i najtežeg ne prelazi 5 g.
Priprema test toksina. Test toksin se priprema iz sterilnog ČUVANJE
filtrata petodnevne tečne kulture Cl. septicum. Filtrat se tre-
tira amonijum-sulfatom, izdvoji se precipitat koji sadrži Videti monografiju Imunoserumi za humanu upotrebu (84).
toksin, osuši pod vakuumom pomoću fosfor-pentoksida R,
pretvori u prah i čuva u suvom stanju.
OZNAČAVANJE
L+ i LD50 doze za miša, za period posmatranja od 72 sata. Videti monografiju Imunoserumi za humanu upotrebu (84).
Test toksin ima L+ dozu u 4 mg ili manje i sadrži najmanje
25 LD50 u svakoj L+ dozi.
Određivanje test doze toksina (L+ doza). Pripremi se ras- 1997:0091
sadrži 5 i.j. antitoksina u mililitru. ANTITOKSIN TETANUSA ZA
Pripremi se rastvor test toksina u odgovarajućoj tečnosti HUMANU UPOTREBU
tako da 1 ml sadrži precizno određenu količinu, na primer
20 mg.
Immunoserum tetanicum ad usum
Pripreme se smeše rastvora referentnog preparata i rastvora
humanum
dopunjava do 5,0 ml. Smeše se ostave da stoje 60 minuta na DEFINICIJA
sobnoj temperaturi, zaštićene od svetlosti. Koristeći 6 mi-
Antitoksin tetanusa za humanu upotrebu je preparat koji
ševa za svaku smešu, intravenski se svakom mišu ubrizgava sadrži antitela sa sposobnošću specifične neutralizacije tok-
doza od 0,5 ml. Miševi se posmatraju 72 sata. sina poreklom od Clostridium tetani.

ANTITOKSIN TETANUSA ZA HUMANU UPOTREBU
PROIZVODNJA Ako se test toksin čuva kao suv, rekonstituiše se korišće-

njem pogodne tečnosti.
Dobijen je frakcionisanjem iz seruma konja ili drugih sisara
imunizovanih protiv toksina tetanusa. Pripreme se smeše rastvora referentnog preparata i test tok-
sina tako da svaka sadrži 2,0 ml rastvora referentnog prepa-
rata, jednu od serijski rastućih zapremina test toksina i
IDENTIFIKACIJA dovoljno odgovarajuće tečnosti kojom se ukupna zapremina
dopunjava do 5,0 ml. Smeše se ostave da stoje 60 minuta na
Specifično neutrališe toksin koji produkuje Clostridium te- sobnoj temperaturi, zaštićene od svetlosti. Koristeći 6 mi-
tani, čineći ga neškodljivim za osetljive životinje. ševa za svaku smešu, potkožno se svakom mišu ubrizgava
doza od 0,5 ml. Miševi se posmatraju 96 sati. Miševi sa
paralizom moraju se žrtvovati.
TESTOVI Test doza toksina je najmanja količina toksina u 0,5 ml
smeše koja u periodu posmatranja izaziva paralizu kod svih
Odgovara zahtevima testova propisanim u monografiji 6 smešom inokulisanih miševa, uprkos delimične
Imunoserumi za humanu upotrebu (84). neutralizacije referentnim preparatom.
Određivanje aktivnosti antitoksina
ODREĐIVANJE
Najmanje 1000 i.j. antitoksina po mililitru za profilaktične tečnosti tako da sadrži 0,5 i.j. antitoksina po mililitru.
svrhe. Najmanje 3000 i.j. antitoksina po mililitru za terapij- Pripremi se rastvor test toksina u odgovarajućoj tečnosti
ske svrhe. tako da sadrži 5 test doza po mililitru.
Aktivnost antitoksina tetanusa se određuje upoređivanjem Pripremi se smeša rastvora test toksina i antitoksina koji se
doze potrebne da zaštiti zamorce ili miševe od paralitičkog ispituje tako da svaka smeša sadrži 2,0 ml rastvora test tok-
efekta fiksne doze toksina tetanusa sa količinom standar- sina, jednu od serijski rastućih zapremina antitoksina koji se
dnog preparata antitoksina tetanusa potrebnog da obezbedi ispituje i dovoljno odgovarajuće tečnosti kojom se ukupna
istu zaštitu. U zemljama gde se ne koristi paralitički, može zapremina dopunjava do 5,0 ml. Takođe se pripreme smeše
se primeniti letalni metod. Za ovu metodu, broj životinja i rastvora test toksina i rastvora referentnog preparata tako da
procedura su identični onoj opisanoj za paralitički metod, svaka sadrži 2,0 ml rastvora test toksina, jednu od serijski
ali je krajnji rezultat uginuće životinja, a upotrebljena je rastućih zapremina rastvora referentnog preparata koji je
L+/10 doza umesto Lp/10 doze. Za ovo poređenje su potre- podešen tako da u 2,0 ml sadrži 1,0 i.j. i dovoljno odgovara-
bni referentni preparat antitoksina tetanusa, kalibrisan u juće tečnosti kojom se ukupna zapremina dopunjava do 5,0
internacionalnim jedinicama, i pogodan preparat toksina ml. Smeše se ostave da stoje na sobnoj temperaturi 15 do
tetanusa kao test toksin. Aktivnost test toksina utvrđuje se u 60 minuta, zaštićene od svetlosti. Koristeći 6 miševa za
odnosu na referentni preparat; aktivnost ispitivanog antitok- svaku smešu, potkožno se miševima ubrizgava doza od 0,5
sina tetanusa utvrđuje se u odnosu na aktivnost test toksina ml. Miševi se posmatraju 96 sati. Miševi sa paralizom mo-
istom metodom. raju se žrtvovati.
Internacionalna jedinica za antitoksin predstavlja specifičnu Smeša sa najvećom zapreminom antitoksina koji nije uspeo
aktivnost neutralizacije toksina tetanusa sadržanu u da zaštitii miševe od paralize sadrži 1,0 i.j. Ova količina se
deklarisanoj količini internacionalnog standarda koji se sas- koristi za izračunavanje aktivnosti antitoksina u internacio-
toji od određene količine liofilizovanog konjskog imunog nalnim jedinicama u mililitru.
seruma. Vrednost internacionalnog standarda u internacio-
nalnim jedinicama utvrđuje Svetska zdravstvena organi- Ispitivanje je validno samo ako svi miševi kojima je ubriz-
zacija. gana smeša od 2,0 ml (ili manje) rastvora referentnog
preparata pokazuju paralizu, a kod svih onih kojima je
Izbor životinja. Ako se koriste miševi, razlika telesne mase ubrizgana smeša sa većom zapreminom referentnog prepa-
između najlakšeg i najtežeg ne prelazi 5 g. rata, paraliza izostane.
filtrata otprilike devetodnevne tečne kulture Cl. tetani. Fil-
tratu se dodaje 1 do 2 zapremine glicerola i čuva na ČUVANJE
temperaturi nešto nižoj od 0 °C. Alternativno, filtrat se tre-
tira amonijum-sulfatom, izdvaja precipitat koji sadrži toksin, Videti monografiju Imunoserumi za humanu upotrebu (84).
osuši se pod vakuumom preko fosfor-pentoksida R, pretvori
u prah i čuva na suvom, bilo u zatopljenim ampulama bilo
pod vakuumom preko fosfor-pentoksida R. OZNAČAVANJE
Određivanje test doze toksina (Lp/10 doze). Pripremi se Videti monografiju Imunoserumi za humanu upotrebu (84).
rastvor referentnog preparata u odgovarajućoj tečnosti tako
da sadrži 0,5 i.j. antitoksina po mililitru.

BCG VAKCINA, LIOFILIZOVANA
B
nom od novog radnog izvora semena; vakcina ne sme da
1997:0163
pokaže značajnu razliku u aktivnosti u odnosu na vakcinu
za poređenje.
Za razmnožavanje može da se koristi samo onaj radni izvor
semena koji odgovara sledećim zahtevima.
Vaccinum tuberculosis (BCG)
Identifikacija. Bakterije u radnom izvoru semena se
cryodesiccatum identifikuju kao Mycobacterium bovis BCG.
Kontaminacija bakterijama i gljivama. Izvodi se test na
DEFINICIJA sterilnost (2.6.1) koristeći 10 ml za svaku podlogu. Radni
izvor semena odgovara zahtevima testa na sterilnost,
Liofilizovana BCG vakcina je preparat od živih bakterija izuzimajući prisustvo mikobakterija.
dobijenih iz kulture bacilusa Calmette GuŐrin Virulentne mikobakterije. Ispituje se radni izvor semena
(Mycobacterium bovis BCG) kod koga je utvrđena sposob- kao što je opisano pod Testovi, na deset zamoraca.
nost da štiti protiv tuberkuloze.
Senzibilizacija zamoraca. Pokazuje se sposobnost radnog
izvora semena da kod zamoraca indukuje senzibilizaciju na
PROIZVODNJA tuberkulin.
BCG vakcinu mora da proizvodi zdravo osoblje koje ne

RAZMNOŽAVANJE I BERBA
radi sa drugim infektivnim agensima; posebno oni ne smeju
da rade sa virulentnim sojevima Mycobacterium tuberculo- Bakterije rastu na pogodnoj podlozi, ne duže od 21 dan kao
sis, niti se smeju izlagati poznatom riziku tuberkulozne površinska ili tečna kultura. Hranljiva podloga ne sme da
infekcije. BCG vakcina je osetljiva na sunčevu svetlost, te u sadrži supstance za koje se zna da izazivaju toksične ili
svim fazama proizvodnje, ispitivanja i čuvanja, kulture i alergijske reakcije kod ljudi ili prouzrokuju da bakterije
vakcine moraju biti zaštićene od direktnog sunčevog i postanu virulentne za zamorce. Obrana kultura se suspen-
ultraviolentnog svetla. duje u sterilnoj tečnoj podlozi koja omogućava preživljava-
nje bakterija u vakcini, što se određuje odgovarajućom
Proizvodnja vakcine se zasniva na sistemu primarnog iz-
metodom za kontrolu broja živih ćelija.
vora semena. Proces proizvodnje treba da pokaže da se
proizvodi standardizovana BCG vakcina koja u ljudi indu-
kuje adekvatnu osetljivost na tuberkulin, koja ima prihvat- FINALNA VAKCINA U NEPODELJENOM OBLIKU
ljivu zaštitnu aktivnost u životinja i koja je bezbedna. Vak-
cina se priprema od kultura poreklom iz glavnog izvora se- Finalna vakcina u nepodeljenom obliku se priprema iz
mena, po mogućnosti iz nekoliko subkultura, ali nikako pojedinačne berbe ili sabiranjem određenog broja
više od osam. U toku ovih supkultivacija preparat se ne sme pojedinačnih berbi. Može se dodati stabilizator; ako
liofilizovati više od jednog puta. stabilizator utiče na određivanje koncentracije bakterija u
finalnoj vakcini u nepodeljenom obliku, određivanje se vrši
pre dodavanja stabilizatora.
IZVOR SEMENA BAKTERIJA
Za pripremu finalne serije može da se koristi samo finalna
Soj koji se upotrebljava za formiranje glavnog izvora se- vakcina u nepodeljenom obliku koja odgovara sledećim
mena se bira i održava kako bi se očuvala stabilnost, zahtevima.
sposobnost da senzibiliše ljude i zamorce prema tuberku-
linu i kako bi se zaštitile životinje protiv tuberkuloze, a pri Virulentne mikobakterije. Ispituje se kao što je propisano
tom nije patogen za ljude i laboratorijske životinje. pod Testovi.
Upotrebljeni soj mora biti identifikovan na osnovu istorij-
skih podataka koji uključuju informaciju o poreklu i Kontaminacija bakterijama i gljivama. Izvodi se test na
naknadnim manipulacijama. sterilnost (2.6.1) koristeći 10 ml za svaku podlogu. Finalna
vakcina u nepodeljenom obliku odgovara zahtevima testa
Pogodna serija vakcine se priprema iz prvog radnog izvora na sterilnost, izuzimajući prisustvo mikobakterija.
semena i služi kao vakcina za poređenje. Kada se ustanovi
novi radni izvor semena, na zamorcima se izvodi odgovara- Broj preživelih jedinica. Određuje se broj preživelih jedi-
jući test kasne preosetljivosti sa serijom vakcine pripremlje- nica po mililitru brojanjem kolonija na čvrstoj podlozi

pogodnom metodom za ispitivanu vakcinu ili određivanjem kođe proveravaju na znakove tuberkuloze. Vakcina odgo-
adenozin-trifosfata reakcijom bioluminiscencije. Testiranje vara zahtevu testa ako nijedan zamorac ne pokazuje zna-
se vrši paralelno sa referentnim preparatom od istog soja. kove tuberkuloze i ako u toku perioda posmatranja ne ugine
više od jedne životinje. Ako u periodu posmatranja uginu
Koncentracija bakterija. Određuje se ukupna koncentra- dve životinje, a obdukcija ne pokaže znakove tuberkuloze,
cija bakterija odgovarajućom metodom, direktno određiva- ispitivanje se ponovi na drugih 6 zamoraca. Vakcina odgo-
njem mase mikroorganizama ili indirektno opacitetnom vara zahtevu testa ako najviše jedna životinja ugine u toku
metodom kalibrisanom u odnosu na masu organizama; ako 42 dana posle ubrizgavanja i obdukcija ne pokaže bilo ka-
je koncentracija bakterija određivana pre dodavanja kav znak tuberkuloze.
stabilizatora, koncentracija u finalnoj vakcini u nepodelje-
nom obliku se dobija izračunavanjem. Ukupna koncentra- Kontaminacija bakterijama i gljivama. Rekonstituisana
cija bakterija je u granicama odobrenim za dati proizvod. vakcina odgovara zahtevima testa na sterilnost (2.6.1)
izuzuzimajući prisustvo mikobakterija.
Odnos preživelih jedinica i ukupne koncentracije bakterija
nije manji od odobrenog za dati proizvod. Povećana kožna osetljivost. Koristi se 6 zdravih zamoraca
bele ili svetle dlake, najmanje 250 g telesne težine svaki,
FINALNA SERIJA
koji prethodno nisu tretirani bilo čime što može da utiče na
rezultat ispitivanja. Metodom slučajnog uzorka svakom za-
Finalna vakcina u nepodeljenom obliku se puni u sterilne morcu se intradermalno ubrizgava 0,1 ml desetostrukog
kontejnere i liofilizuje do nivoa sadržaja vlage koji obezbe- serijskog razblaženja rekonstituisane vakcine i identične
đuje stabilnost vakcine; kontejneri se zatvaraju pod vakuu- doze vakcine za poređenje. Lezije formirane na mestu
mom ili pod gasom koji nije štetan za vakcinu. ubrizgavanja se posmatraju 4 nedelje. Vakcina odgovara
zahtevu testa ako se reakcija koju izaziva ne razlikuje zna-
Rok upotrebe nije duži od 4 godine od datuma berbe, osim čajno od one koju izaziva vakcina za poređenje.
ako punjeni i zatvoreni kontejneri nisu čuvani na temepera-
turi od -20 °C ili nižoj. Termostabilnost. Uzorci liofilizovane vakcine 4 nedelje se
drže na +37 °C. Odredi se broj preživelih jedinica u
Samo ona finalna serija koja odgovara sledećim zahtevima zagrevanoj i nezagrevanoj vakcini kao što je niže opisano.
za broj živih jedinica i svakom od niže datih zahteva pod Broj preživelih jedinica u zagrevanoj vakcini je najmanje
Identifikacija, Testovi i Određivanje se može odobriti za 20 % od nezagrevane vakcine.
upotrebu. Pod uslovom da je ispitivanje finalne vakcine u
nepodeljenom obliku na virulentne mikobakterije dalo Voda (2.5.12). Najviše 3 %, određeno semi-mikro meto-
zadovoljavajuće rezultate, ono može da se izostavi na final- dom za vodu.
noj seriji. Pod uslovom da je ispitivanje povećane kožne
osetljivosti vršeno na radnom izvoru semena i pet uzastop-
nih finalnih serija dalo zadovoljavajuće rezultate, ovo ODREĐIVANJE
ispitivanje može da se izostavi na finalnoj seriji.
Određuje se broj preživelih jedinica u rekonstituisanoj vak-
Broj preživelih jedinica. Određuje se broj preživelih jedi- cini brojanjem kolonija na čvrstoj podlozi, metodom
nica u mililitru rekonstituisane vakcine brojanjem kolonija pogodnom za ispitivanu vakcinu. Broj je u granicama
na čvrstoj podlozi pogodnom metodom za ispitivanu vak- deklarisanim na signaturi. Paralelno se određuje broj
cinu ili određivanjem adenozin-trifosfata reakcijom preživelih jedinica u vakcini za poređenje.
bioluminiscencije. Odnos broja preživelih jedinica pre i po-
sle liofilizacije nije manji od odobrenog za dati proizvod.
ČUVANJE
IDENTIFIKACIJA Videti Vakcine za humanu upotrebu (153)
Identifikacija BCG vakcine se vrši mikroskopskim ispitiva-

njem bacila u obojenom razmazu koji pokazuje njihovu OZNAČAVANJE
acido-alkoholorezistenciju i rastom na čvrstim podlogama
Videti Vakcine za humanu upotrebu (153)
uz pojavu karakterističnih kolonija.
TESTOVI - minimalan i maksimalan broj preživelih jedinica u
mililitru rekonstituisane vakcine,
Virulentne mikobakterije. Svakom od 6 zamoraca, telesne
mase od 250 g do 400 g, koji prethodno nisu tretirani bilo - da se vakcina mora zaštititi od direktne sunčeve svetlo-
čime što može da utiče na ispitivanje, potkožno ili sti,
intramuskularno se ubrizgava vakcina u količini kojoj
odgovara najmanje 50 humanih doza. Životinje se posmat- - da se vakcina mora koristiti neposredno po otvaranju
raju najmanje 42 dana. Na kraju ovog perioda zamorci se kontejnera, a svaki ostatak se mora odbaciti,
žrtvuju i obdukcijom ispitaju na znake tuberkulozne infek-
cije, zanemarujući minorne reakcije na mestu ubrizgavanja. - starosna grupa kojoj je vakcina namenjena,
Životinje koje su uginule u toku perioda posmatranja se ta- - veličina doze za svaku starosnu grupu.

FIBRINSKI LEPAK, KIT
F
1997:0903 OSOBINE
FIBRINSKI LEPAK, KIT Liofilizat je beo ili bledožuti prašak ili trošna čvrsta masa.
Zamrznuti konstituenti su bezbojne ili bledožućkaste čvrste
supstance. Tečni konstituenti su bezbojni ili bledožuti.
Fibrini glutinum Za liofilizovane i zamrznute konstituente, rekonstitucija ili
otapanje se izvode prema uputstvu na signaturi neposredno
pre identifikacije i ispitivanja, izuzetak su ispitivanja za
DEFINICIJA rastvorljivost i vodu.
Fibrinski lepak, kit je u osnovi sastavljen od dve kompo-

I. Komponenta 1 (koncentrat fibrinogena)
nente, komponente 1 (koncentrat fibrinogena), proteinske
frakcije koja sadrži humani fibrinogen i humani faktor XIII
i komponente 2, preparata koji sadrži humani trombin; ova IDENTIFIKACIJA
poslednja komponenta konvertuje prvu u fibrin, posle
rekonstitucije i kombinacije u prisustvu jona kalcijuma. A. Na ispitivanom preparatu vrše se precipitacioni testovi
Drugi sastojci (npr. humani fibronektin i inhibitor plazmina korišćenjem odgovarajućih antiseruma specifičnih za
kao što je aprotinin) i stabilizatori (npr. humani albumin), različite vrste. Preporučuje da se ispitivanja izvedu
dodaju se pre ili u toku trombinom indukovanog stvaranja korišćenjem antiseruma specifičnih za proteine plazme
fibrina. Ne dodaju se konzervansi. za svaku vrstu domaćih životinja koje se obično koriste
za pripremanje biološkog materijala u zemlji porekla.
Humani sastojci dobijaju se iz plazme koja odgovara zahte- Time se dokazuje da preparat sadrži proteine humanog
vima propisanim u monografiji Humana plazma za porekla i daje negativne reakcije sa antiserumima
frakconisanje (853). Antibiotici se ne dodaju u plazmu koja specifičnim za proteine plazmi drugih vrsta.
se koristi.
B. Određivanja fibrinogena omogućava identifikaciju
Kada se otopi ili rekonstituiše u zapremini rastvarača koja komponente 1.
je deklarisana na signaturi, komponenta 1 sadrži najmanje
60 g/l koagulišućih proteina i najmanje 10 jedinica faktora C. Određivanje za faktor XIII omogućava identifikaciju
XIII po ml; trombinska aktivnost komponente 2 varira u komponente1.
širokom rasponu (približno od 4 do 500 i.j./ml).
ISPITIVANJA
PROIZVODNJA pH (2.2.3). pH vrednost je od 6,5 do 8,0.
Proizvodnja uključuje postupke koji otklanjanju ili inakti- Rastvorljivost. Liofilizat se rastvara u toku 20 min u zapre-
višu poznate infektivne agense; ukoliko se koriste supstance mini rastvarača za rekonstituciju i na temperaturi koja je
za inaktivacije virusa u toku proizvodnje, sprovodi se deklarisana na signaturi, formirajući skoro bezbojan, bistar
validiran postupak prećišćavanja u cilju dokazivanja da je ili slabo zamućen rastvor.
koncentracija ovih supstanci smanjena na odgovarajući Stabilnost rastvora. U roku od 120 min od rekonstitucije
nivo i da svaki takav ostatak ne ugrožava zdravlje pacije- ili odmrzavanja ne stvara se gel.
nata.
Voda (2.5.12). Za liofilizirani preparat najviše 3,0 % m/m,
Konstituenti ili smeše konstituenata propuštaju se kroz određena semi-mikro metodom za određivanje vode.
bakteriološki filter, a zatim se distribuiraju aseptično u ste-
rilne kontejnere. Posude sa liofilizatom se zatvaraju pod Sterilnost (2.6.1). Odgovara zahtevima testa na sterilnost.
vakuumom ili se pre zatvaranja ispunjavaju azotom bez
kiseonika, odnosno drugim odgovarajućim inertnim gasom.
ODREĐIVANJE
U oba slučaja zatvorene su tako da isključuju mikrobiolo-
šku kontaminaciju. Fibrinogen (koagulišući protein). Koristiti metoda A ili
metoda B.

FIBRINSKI LEPAK, KIT
Izračunati sadržaj koagulišućeg proteina u mg je od 70% do različite vrste. Preporučuje se da se ispitivanje izvede
130% deklarisane količine. korišćenjem specifičnih antiseruma za proteine plazme
za svaku vrstu domaćih životinja koja se obično koristi
A. Koagulišući protein (određivanje azota digestijom sa u pripremanju biološkog materijala u zemlji porekla.
sumpornom kiselinom). Pomeša se 0,2 ml Time se dokazuje da preparat sadrži proteine humanog
rekonstituisanog preparata sa 2 ml odgovarajućeg ras- porekla i daje negativne reakcije sa antiserumima
tvora pufera (pH 6,6 do 6,8) koji sadrži dovoljno trom- specifičnim za proteine plazmi drugih vrsta.
bina, humanog R (približno 3 i.j./ml) i kalcijuma (0,05
mol/l). Ostavi se 20 min na 37 C, odvoji se talog B. Određivanje trombina doprinosi identifikaciji kompo-
centrifugiranjem (5000 g, 20 min), temeljno ispere nente 2.
rastvorom 9 g/ml natrijum-hlorida R i odrede se
proteini preko azota digestijom sa sumpornom kiseli-
nom (2.5.9). Izračunati sadržaj proteina množenjem ISPITIVANJA
rezultata faktorom 6,0.
B. Ispitivanje koagulacije Dopuni se rekonstituisani pH (2.2.3). pH vrednost je od 6,0 do 8,0.
preparat rastvorom 9 g/l natrijum-hlorida R tako da
Rastvorljivost. Liofilizirani preparat se rastvora u toku 5
sadržaj fibrinogena bude od 0,1 mg/ml do 1 mg/ml.
min u zapremini rastvarača za rekonstituciju i na tempera-
Prenese se 0,2 ml rastvora, termostatira 60 s na 37 C i turi koja je deklarisana na signaturi, formirajući bezbojan,
doda 0,2 ml odgovarajućeg rastvora humanog trombina
bistar ili slabo zamućen rastvor.
R (približno 20 i.j./ml koji sadrži najmanje 1 mmol/l
kalcijuma). Odredi se vreme koagulacije odgovaraju- Voda (2.5.12). Kod liofiliziranog preparata najviše 3,0 %
ćom metodom. Ponoviti postupak sa svakim od najma- m/m, određena semi-mikro metodom za određivanje vode.
nje tri različita razblaženja, u gore navedenom rasponu,
odgovarajućeg standarda fibrinogena (npr., standard Sterilnost (2.6.1). Odgovara zahtevima testa na sterilnost.
humane plazme). Standard humane plazme je kalibri-
san prema pulu sveže plazme (100 davalaca) u od-
nosu na rezulatate određivanja. Nacrta se kalibraciona ODREĐIVANJE
kriva na log-log grafičkom papiru korišćenjem vredno-
sti izmerenih vremena koagulacije standardnih Trombin. Razblaži se ispitivani rekonstituisani preparat
razblaženja i sadržaja fibrinogena; kriva se koristi za rastvorom 9 g/l natrijum-hlorida R i 10 g/l albumina, gove-
određivanje sadržaja fibrinogena u ispitivanom prepa- đeg R do približno 4 do 10 i.j. trombina/ml. U 0,1 ml
ratu. razblaženja doda se 0,9 ml rastvora fibrinogena (1 g/l
Faktor XIII. Za utvrđivanje funkcionalne aktivnosti koagulišućih proteina) zagreje se do 30 C i odmah počne
(funkcionalni faktor XIII) naprave se odgovarajuća sa merenjem vremena koagulacije. Postupak se ponovi sa
razblaženja rekonstituisane komponente 1 i standarda hu- svakim od najmanje tri razblaženja, u gore navedenom ras-
mane plazme (referentni preparat) korišćenjem rastvora 9 ponu, referentnog preparata trombina, kalibrisanog u i.j.
g/l natrijum-hlorida R i 4 g/l humanog albumina R kao Nacrta se kalibraciona kriva na log-log grafičkom papiru
rastvarača. U svako razblaženje doda se odgovarajuća koli- korišćenjem izmerenih vremena koagulacije za razblaženja
čina rastvora goveđeg fibrinogena koji nema aktivnost fak- referentnog preparata i sadržaj trombina u jedinicama.
tora XIII (AFXIII) i višak kalcijuma i trombina da bi se Dobijena kriva se koristi za određivanje sadržaja trombina
koagulisao fibrinogen. Ostavi se da stoji 1 h na 37 C. U u i.j. u ispitivanom preparatu.
svaku epruvetu doda se odgovarajuća količina rastvora 10 Izračunata aktivnost je od 80 % do 125 % deklarisane
g/l hlorsirćetne kiseline R, na svakih 10 min se promućka i aktivnosti.
posle 30 min zabeleži se za svaki uzorak najveći faktor
razblaženja (D), pri kojem se koagulum još nije rastvorio.
Izračunava se aktivnost faktora XIII u jedinicama/ml, na
osnovu sledećeg izraza: ČUVANJE
Dcompl Čuva se zaštićeno od svetlosti.

AFXIII   AFXIII (ref )
Dref
Izračunata aktivnost izražena u jedinicama je od 60 % do OZNAČAVANJE

140 % deklarisane aktivnosti.
II. Komponenta 2 (preparat trombina)
- količina fibrinogena (u mg koagulišućih proteina), fak-
tora XIII (jedinice) i trombina (i.j.) po kontejneru,
IDENTIFIKACIJA
- zapremina rastvarača koji se koristi za rekonstituciju
A. Na ispitivanom preparatu vrše se precipitacioni testovi preparata.
korišćenjem odgovarajućih antiseruma specifičnih za

HEPARINI MALE MOLEKULSKE MASE
1997:0828 Poredbeni rastvor. Rastvori se 0,200 odgovarajućeg,

specifičnog heparina male molekulske mase HRS u
HEPARINI MALE MOLEKULSKE smeši 0,2 ml deuterijumoksida R i 0,8 ml vode R.
MASE Snime se spektri na 40 ºC, korišćenjem ćelija prečnika 5

mm. Kao interni standard koristi se deuterisani metanol
R, pri  = 50,0 ppm.
Heparina massae molecularis minoris
Spektar ispitivanog rastvora je sličan spektru poredbe-
nog rastvora koji sadrži odgovarajući specifični heparin
male molekulske mase HRS.
DEFINICIJA B. Odnos inhibitorne aktivnosti protiv faktora Xa i inhibi-
torne aktivnosti protiv faktora IIa određuje se kao što je
Heparini male molekulske mase su soli glikozaminogli- opisano u Određivanju i iznosi najmanje 1,5.
kansulfata prosečnih molekulskih masa manjih od 8000, pri
čemu su 60 % od ukupne mase molekuli mase manje od C. Ispituje se hromatografijom raspodele po veličini mole-
8000. U strukturi heparina na krajevima polisaharidnih kula (2.2.30).
lanaca razlikuju se dva dela, jedan koji ima redukcione
osobine i drugi bez redukcionih osobina.
stance u 2 ml mobilne faze.
Najniža inhibitorna aktivnost protiv faktora Xa je 70 i.j./mg,
izračunato u odnosu na osušenu supstancu. Odnos inhibi- Poredbeni rastvor. Rastvori se 20 mg heparina male
torne aktivnosti protiv faktora Xa i inhibitorne aktivnosti molekulske mase za kalibraciju HRS u 2 ml mobilne
protiv faktora IIa određuje se kao što je opisano u faze.
Određivanju i nije manji od 1,5. Hromatografski postupak može da se izvede korišće-
njem:
PROIZVODNJA
- kolone dužine 0,30 m, unutrašnjeg prečnika 7,5 mm,
Heparini male molekulske mase se proizvode u uslovima u napunjene poroznim zrncima kvarca (5 m), sa
minimalne mikrobiološke kontaminacije. najmanje 20000 teoretskih podova/metru i frakcio-
nim opsegom za proteine od 15000 do 100000,
Heparini male molekulske mase se dobijaju frakcionisa-
njem ili depolimerizacijom heparina prirodnog porekla koji - mobilne faze: rastvora 28,4 g/l natrijum-sulfata R,
odgovara zahtevima monografija Heparin-natrijum (333) ili čija je pH vrednosti 5,0 a podešava se sumpornom
Heparin-kalcijum (332) za parenteralnu upotrebu, osim ako kiselinom, razblaženom R, brzine protoka 0,5
nije drugačije propisano. Za svaku vrstu heparina male ml/min,
molekulske mase proverava se konzistencija svake serije
- detektora, diferencijalnog refraktometra.
prikazivanjem prosečne molekulske mase i procenta
molekulskih masa unutar definisanog opsega manjeg od Kalibrisanje sistema. Injektuje se 25 l poredbenog ras-
8000, koji su u opsegu od 75 % do 125 % propisanih sred- tvora. Za detekciju koristi se diferencijalni refraktome-
njih vrednosti specifičnosti. Iste granice se primenjuju i za tar (RI) povezan u seriji sa UV spektrofotometrom
odnos inhibitorne aktivnosti protiv faktora Xa prema podešenim na 234 nm tako da je UV monitor povezan
inhibitornoj aktivnosti protiv faktora IIa. sa izlazom kolone, a diferencijalni refraktometar sa izla-
zom UV monitora.
Nukleotidne i proteinske nečistoće izvornog materijala.
Rastvori se 40 mg izvornog materijala pre frakcionisanja u Neohodno je da se tačno izmeri vremenski razmak
10 ml vode R. Apsorbancija (2.2.25) izmerena na 260 nm i prolaska rastvora između dva detektora kako bi se
280 nm je najviše 0,2 odnosno 0.15. hromatogrami pravilno poređali. Retenciona vremena za
kalibraciju odgovaraju onim koja potiču od RI detektora.
OSOBINE Faktor normalizacije koji se koristi za izračunavanje
Beo ili skoro beo prašak, umereno higroskopan, lako molekulske mase iz odnosa RI/UV dobija se na sledeći
rastvorljiv u vodi. način: izračuna se ukupna površina ispod UV234
(UV234) i RI (RI) krivih numeričkom integracijom za
opseg koji je od interesa (isključuju se pikovi soli i
IDENTIFIKACIJA rastvarača na kraju hromatograma). Izračuna se odnos r:
A. Ispituje se NMR spektrometrijom (2.2.33), korišćenjem
pulsnog spektrometra (Fourierova transformacija), na  RI
75 MHz za 13C. UV234
Ispitivani rastvor. Rastvori se 0,200 g ispitivane sup- Izračuna se faktor f, koji pomnožen sa r daje Mna (poz-
stance u smeši 0,2 ml deuterijumoksida R i 0,8 ml vode nata vrednost prosečne molekulske mase kalibranta).
R.

Vrednost Mna se nalazi na deklaraciji za standard za živanjem sa 0,1 M hlorovodoničnom kiselinom koja sadrži
kalibraciju HRS, tj.: 1,27 mg/ml cezijum-hlorida R.
M na Izmeri se apsorbancija na 330,3 nm, korišćenjem lampe sa

r šupljom katodom za natrijum kao izvora zračenja i plamena
odgovarajućeg sastava (npr. 11 l vazduha/min i 2 l aceti-
Molekulska masa u bilo kojoj tački poređanih UV234 i lena/min ).
RI hromatograma izračunava se na osnovu izraza:
RI 1,000 g sušenjem 3 h na 60 ºC iznad fosfor(V)-oksida R, pri
f pritisku koji ne prelazi 670 Pa.
UV 234
Molarni odnos sulfatnih i karboksilnih jona. Do 1,8,
Injektuje se 25 l ispitivanog rastvora i snimi hromato- određen na osnovu provodljivosti (2.2.38).
gram tokom vremena koje omogućava potpunu eluaciju
pikova uzorka i rastvarača. Uzorak heparina upotrebljen u ovoj titraciji ne sme da sa-
drži jonizujuće nečistoće, posebno soli.
Prosečna molekulska masa definisana je izrazom:
Odmeri se 0,100 g ispitivane supstance u uslovima bez
 ( RI i M i ) vlage (supstanca je higroskopna).
 RI i Prenese se u oko 20 ml redestilovane vode R. Ohladi se na 4
RIi = količina supstance (mase) eluirane u frakciji i. ºC i 2,0 ml ovog rastvora se propusti kroz prethodno rashla-
đenu kolonu (dužine 10 cm i širine 1 cm), napunjenu
Mi = molekulska masa koja odgovara frakciji i. odgovarajućim katjonskim izmenjivačkim smolama R. Spere
Vrednost prosečne molekulske mase manja je od 8000, se redestilisanom vodom R u titracionu posudu, do zapre-
a najmanje 60 % ukupne mase ima molekulsku masu mine od 10 ml do 15 ml. (Titraciona posuda mora biti
manju od 8000. Pored toga, parametri molekulskih dovoljno velika da se u nju mogu smestiti elektrode za
masa za datu supstancu razlikuju se najviše za 25 % u merenje provodljivosti, mala mešalica i fleksibilna izlazna
odnosu na odgovarajuće referentne supstance. cev birete od 2 ml). Meša se magnetnom mešalicom. Kada
se ustali vrednost provodljivosti, zabeleži se ta vrednost i
D. Daje reakciju (a) natrijuma ili reakcije kalcijuma (2.3.1). otpočne se titracija 0,05 M natrijum-hidroksidom, u porci-
jama od po 50 l. Beleži se nivo u bireti i provodljivost ras-
tvora par sekundi posle svakog dodavanja, do postizanja
ISPITIVANJA
završne tačke titracije.
pH (2.2.3). Rastvori se 0,1 g u vodi, bez prisustva ugljen- Za svaku izmerenu vrednost izračuna se broj miliekvivale-
dioksida R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem. pH vred- nata natrijum-hidroksida, na osnovu utrošene zapremine i
nost rastvora je od 5,5 do 8,0. poznate koncentracije rastvora natrijum-hidroksida.
Azot. (2.5.9) Od 1,5 % do 2,5 %, izračunat u odnosu na Vrednosti provodljivosti (osa y) grafički se prikazuju u
osušenu supstancu. zavisnosti od utrošenih miliekvivalenata natrijum-hidrok-
sida (osa x). Dobijena kriva ima tri približno linearna dela:
Teški metali (2.4.8). 0,5 g odgovara zahtevima limit testa inicijalni – pad krive, srednji - blagi porast krive i poslednji
C za teške metale (30 ppm). Pripremi se standard korišće- – porast krive. Povuku se najadekvatnije prave kroz sva tri
njem 1,5 ml olova, standardnog rastvora (10 ppm Pb) R. dela krive i iz preseka pravih (dve prevojne tačke) povuku
se normale na osu x, da bi se izračunali miliekvivalenti
Kalcijum. Ukoliko je pripremljen od heparina koji odgo- natrijum-hidroksida. Prva tačka preseka odgovara broju
vara zahtevima monografije Heparin-kalcijum (332), sadrži miliekvivalenata natrijum-hidroksida upotrebljenih u reak-
od 9,5 % do 11,5 % kalcijuma, izračunatog u odnosu na ciji sa sulfatnim jonima, a druga tačka broju miliekvivale-
osušenu supstancu. Kalcijum se određuje kompleksometrij- nata upotrebljenih u reakciji sa sulfatnim i karboksilnim jo-
skom titracijom (2.5.11) korišćenjem 0,200 g. nima, zajedno. Razlika ove dve vrednosti odgovara broju
Natrijum. Ukoliko je pripremljen od heparina koji odgo- miliekvivalenata upotrebljenih u reakciji sa karboksilnim
vara zahtevima monografije Heparin-natrijum (333), sadrži jonima.
od 9,5 % do 12,5 % Na,, izračunatog u odnosu na osušenu Sterilnost. (2.6.1). Ako je namenjeno za proizvodnju
supstancu i određuje se atomskom apsorpcionom parenteralnih preparata bez daljeg odgovarajućeg postupka
spektrometrijom (Metoda I, 2.2.23). za sterilizaciju, odgovara zahtevima testa na sterilnost.
Ispitivani rastvor. Rastvori se 50 mg ispitivane supstance u Bakterijski endotoksini (2.6.14). Ako je namenjeno za
0,1 M hlorovodoničnoj kiselini koja sadrži 1,27 mg/ml cezi- proizvodnju parenteralnih preparata bez daljeg odgovaraju-
jum-hlorida R, pa se dopuni do 100,0 ml istim rastvaračem. ćeg postupka uklanjanja bakterijskih endotoksina, najviše
Poredbeni rastvori. Pripreme se poredbeni rastvori koji sa- do 0,01 i.j. endotoksina po i.j. inhibitorne aktivnosti protiv
drže 25 ppm, 50 ppm i 75 ppm natrijuma, korišćenjem faktora Xa. Dodavanje dvovalentnih katjona može biti
natrijuma, standardnog rastvora (200 ppm Na) R; razbla- neophodno za validaciju.

ODREĐIVANJE INHIBITORNA AKTIVNOST PROTIV FAKTOR IIa
Poredbeni i ispitivani rastvori

Antikoagulantno dejstvo heparina malih molekulskih masa
utvrđuje se in vitro primenjivanjem dva određivanja kojima Pripreme se četiri nezavisne serije od po četiri razblaženja
se određuje njegova sposobnost da ubrza inhibiciju faktora za svaku ispitivanu supstancu i od referentnog preparata
Xa (određivanje inhibitorne aktivnosti protiv faktora Xa) i heparina male molekulske mase u rastvoru tris(hidroksi-
trombina, faktora IIa (određivanje inhibitorne aktivnosti metil)aminoetan natrijum-hlorid pufera pH 7,4 R; opseg
protiv faktora IIa) antitrombinom III. koncentracija je od 0,015 i.j./ml do 0,075 i.j./ml inhibitorne
aktivnosti protiv faktora IIa. Odabrana razblaženja treba da
Internacionalne jedinice inhibitorne aktivnosti protiv Xa i pokazuju linearni odgovor u grafičkom prikazu zavisnosti
IIa su aktivnosti sadržane u propisanim količinama Interna- izmerene apsorbancije u odnosu na logaritme koncentracija.
cionalnog Standarda za heparin male molekulske mase.
Postupak
Heparin male molekulske mase BRP, kalibrisan u Interna-
cionalnim jedinicama poređenjem sa Internacionalnim stan- Obeleži se 16 epruveta u duplikatu: T1, T2, T3, T4, za
dardom korišćenim u dva dole navedena određivanja, kori- razblaženja ispitivane supstance, i S1, S2, S3, S4, za
sti se kao referentni preparat. razblaženja referentnog preparata. U epruvete se doda po 50
l antitrombina III, rastvora R2 i 50 l odgovarajućeg
razblaženja ispitivane supstance ili referentnog preparata.
INHIBITORNA AKTIVNOST PROTIV FAKTOR Xa Posle svakog dodavanja epruvete se promućkaju tako da se
ne stvaraju mehurići. Epruvete se poređaju po redosledu S1,
S2, S3, S4, T1, T2, T3, T4, T1, T2, T3, T4, S1, S2, S3, S4,
Pripreme se četiri nezavisne serije od po četiri razblaženja termostatiraju 1 min na 37 ºC (u vodenom kupatilu ili na
za svaku ispitivanu supstancu i od referentnog preparata
grejnoj ploči), a zatim se u svaku epruvetu doda po 100 l
heparina male melekulske mase u rastvoru tris(hidro-
trombin humanog, rastvora R. Inkubiraju se tačno 1 min i
ksimetil)aminometan natrijum-hlorid pufera pH 7,4 R;
opseg koncentracija je od 0,025 i.j./ml do 0,2 i.j./ml doda se po 250 l hromofora, supstrata R2. Reakcija se
inhibitorne aktivnosti protiv faktora Xa. Odabrana razbla- zaustavi posle tačno 4 min dodavanjem 375 l sirćetne
ženja treba da pokazuju linearni odgovor u grafičkom pri- kiseline R. Sadržaji iz epruveta prenesu se u semi-mikro ki-
kazu zavisnosti izmerene apsorbancije prema logaritmu vete i izmeri se apsorbancija (2.2.25) na 405 nm,
koncentracija. odgovarajućim čitačem. Odredi se amidolitička aktivnost
slepe probe, na početku i na kraju postupka, na isti način,
korišćenjem rastvora tris(hidroksimetil)aminometan natri-
jum-hlorid pufera pH 7,4 R umesto referentnog i ispitiva-
Postupak nog rastvora; dve vrednosti slepe probe međusobno se ne
razlikuju značajno. Izračuna se regresiona jednačina
Obeleži se 16 epruveta u duplikatu: T1, T2, T3, T4, za apsorbancije u zavisnosti od logaritma koncentracija ras-
razblaženja ispitivane supstance, i S1, S2, S3, S4, za tvora ispitivane supstance i referentnog preparata heparina
razblaženja poredbenog preparata. U svaku epruvetu se male molekulske mase i preračuna se sposobnost supstance
doda po 50 l antitrombina III, rastvora R1 i 50 l koja se ispituje da inhibira faktor IIa, u i.j./ml, korišćenjem
odgovarajućeg razblaženja ispitivane supstance ili referent- uobičajenog statističkog postupka za paralelne linijske mo-
nog preparata. Posle svakog dodavanja epruvete se promuć- dele.
kaju tako da se ne stvaraju mehurići. Poređaju se epruvete
po redosledu S1, S2, S3, S4, T1, T2, T3, T4, T1, T2, T3, T4, S1,
S2, S3, S4, termostatiraju se 1 min na 37 ºC (u vodenom ČUVANJE
kupatilu ili na grejnoj ploči), a zatim se u svaku epruvetu
doda po 100 l goveđeg faktora Xa, rastvora R. Inkubiraju Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru. Ako je sup-
se tačno 1 min i doda se po 250 l hromofora, supstrata R1. stanca sterilna, čuva se u sterilnom hermetički zatvorenom
Reakcija se zaustavi posle tačno 4 min dodavanjem 375 l kontejneru, koje obezbeđuje originalnost pakovanja (tam-
sirćetne kiseline R. Sadržaji iz epruveta prenesu se u semi- per-proof).
mikro kivete i izmeri se apsorbancija (2.2.25) na 405 nm,
odgovarajućim očitavanjem. Odredi se amidolitička aktiv-
nost slepe probe, na početku i na kraju postupka, na isti na- OZNAČAVANJE
čin, korišćenjem rastvora tris(hidroksimetil)aminometan Na signaturi se navodi:
natrijum-hlorid pufera pH 7,4 R umesto poredbenog i
ispitivanog rastvora; dve vrednosti slepe probe međusobno - broj i.j./mg inhibitorne aktivnosti protiv faktora Xa,
se ne razlikuju značajno. Izračuna se regresiona jednačina - broj i.j./mg inhibitorne aktivnosti protiv faktora IIa,
apsorbancije u zavisnosti od logaritma koncentracija ras-
tvora ispitivane supstance i poredbenog preparata heparina - prosečna molekulska masa i % molekula sa definisanim
male molekulske mase i preračuna se sposobnost supstance opsegom molekulskih masa,
koja se ispituje da inhibira faktor Xa u i.j./ml, korišćenjem - sterilnost supstance, kada je neophodno za primenu,
statističkog postupka za paralelne linijske modele. - apirogenost supstance, kada je neophodno za primenu,

HEPARIN-KALCIJUM
- da sadrži natrijumovu so, Na agarozni gel nanosi se odvojeno po 2 do 3 l svakog

- da sadrži kalcijumovu so. rastvora. Propusti se struja od 1 mA do 2 mA po
centimetru gela pri naponu od 300 V u trajanju od 10
minuta. Agarozni gel se boji sa 1 g/l rastvorom
toluidinplavog R i višak ukloni ispiranjem. Odnos
1997:0332 pokretljivosti glavne frakcije elektroforegrama ispitiva-
nog rastvora i pokretljivosti frakcije elektroforegrama
HEPARIN-KALCIJUM poredbenog rastvora je od 0,9 do 1,1.
D. Daje reakcije kalcijuma (2.3.1).
Heparinum calcium
ISPITIVANJA
DEFINICIJA
Izgled rastvora. Rastvori se količina koja odgovara 50000
Heparin-kalcijum je preparat koji sadrži kalcijumovu so i.j.u vodi R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem. Rastvor je
glikozoaminoglikansulfata prisutnog u tkivima sisara. Pri bistar (2.2.1) i nije intenzivnije obojen od intenziteta 5 u
potpunoj hidrolizi oslobađa D-glikozamin, D-glukuronsku nizu referentnih rastvora koji po boji najviše odgovaraju
kiselinu, L-iduronsku kiselinu, sirćetnu kiselinu i sumpornu (Metoda II, 2.2.2).
kiselinu. Ima karakterističnu osobinu da usporava koagula- pH (2.2.3). Rastvori se 0,1 g u vodi, bez prisustva ugljen-
ciju sveže krvi. Aktivnost heparin-kalcijuma koji je name- dioksida R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem. pH vred-
njen za parenteralnu primenu nije manja od 150 i.j./mg, nost rastvora je od 5,5 do 8,0.
izračunato u odnosu na osušenu supstancu. Aktivnost hepa-
rin-kalcijuma koji nije namenjen za parenteralnu primenu je Proteinske i nukleotidne nečistoće. Rastvori se 40 mg u
najmanje 120 i.j/mg, izračunato u odnosu na osušenu sup- 10 ml vode R. Apsorbancija (2.2.25) izmerena na 260 nm je
stancu. najviše 0,20, a izmerena na 280 nm je najviše 0,15.
Azot. Najviše 2,5 %, izračunato u odnosu na osušenu sup-
PROIZVODNJA stancu. Azot se određuje digestijom sa sumpornom kiseli-
nom (2.5.9), korišćenjem 0,100 g.
Priprema se od pluća goveda, ili od intestinalne sluzokože
goveda, svinja ili ovaca. Kalcijum. Od 9,5 % do 11,5 % kalcijuma, izračunato u od-
nosu na osušenu supstancu. Kalcijum se odredi komple-
Proizvodi se pod uslovima koji svode na minimum, ili ksometrijskom titracijom (2.5.11), korišćenjem 0,200 g.
eliminišu mikrobiološku kontaminaciju i supstance koje
snižavaju krvni pritisak. Teški metali (2.4.8). 0,5 g odgovara zahtevima limit testa
OSOBINE
Beo ili skoro beo prašak, umereno higroskopan, lako 1,000 g sušenjem 3 h na 60 C iznad fosfor(V)-oksida R, pri
rastvorljiv u vodi. pritisku koji ne prelazi 670 Pa u toku 3 h.
Sulfatni ostatak (2.4.14). Od 32 % do 40 %, određen za
IDENTIFIKACIJA 0,20 g i izračunat u odnosu na osušenu supstancu.
A. Usporava koagulaciju sveže krvi. Sterilnost (2.6.1). Ako je namenjeno za proizvodnju
parenteralnih preparata bez daljeg odgovarajućeg postupka
B. Rastvori se 0,40 g u vodi R i dopuni do 10,0 ml istim za sterilizaciju, odgovara testu na sterilnost.
rastvaračem. Specifična optička rotacija (2.2.7) je
najmanje + 35º. Bakterijski endotoksini (2.6.14). Ako je namenjeno za
proizvodnju parenteralnih preparata bez daljeg odgovaraju-
C. Ispituje se zonskom elektroforezom (2.2.31) korišće- ćeg postupka uklanjanja bakterijskih endotoksina, najviše je
njem agaroze za elektroforezu R kao potpornog medi- dozvoljeno 0,01 i.j. endotoksina po i.j. aktivnosti heparina.
juma. Za uravnoteženje agaroze i kao elektrodni rastvor Dodavanje dvovalentnih katjona može biti neophodno za
koristi se smeša 50 ml sirćetne kiseline, glacijalne R i validaciju.
800 ml vode R, čiji je pH podešen na 3 dodavanjem liti-
jum-hidroksida R, a zatim dopuni vodom R do 1000,0
ml. ODREĐIVANJE
Ispitivani rastvor. Razblaži se 25 mg ispitivane sup- Izvodi se određivanje heparina (2.7.5). Određena aktivnost
stance u vodi R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem. je od 90 % do 111 % deklarisane aktivnosti. Granice
pouzdanosti (P=0,95) određene aktivnosti su od 80 % do
Poredbeni rastvor. Razblaži se heparin-natrijum BRP 125 % deklarisane aktivnosti.
sa jednakom zapreminom vode R.

HEPARIN-NATRIJUM
A. Usporava koagulaciju sveže krvi.

Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru. Ako je sup-
stanca sterilna čuva se u sterilnom, hermetički zatvorenom B. Rastvori se 0,40 g u vodi R i dopuni do 10,0 ml istim
kontejneru koji obezbeđuje originalnost pakovanja (tamper- rastvaračem. Specifična optička rotacija (2.2.7) je
proof). najmanje + 35º.
C. Ispituje se zonskom elektroforezom (2.2.31) korišće-
njem agaroze za elektroforezu R kao potpornog medi-
OZNAČAVANJE juma. Za uravnoteženje agaroze i kao elektrodni rastvor
koristi se smeša 50 ml sirćetne kiseline, glacijalne R i
Na signaturi se navodi: 800 ml vode R, čiji je pH podešen na 3 dodavanjem liti-
jum-hidroksida R i dopuni vodom R do 1000,0 ml.
- broj i.j./mg
Ispitivani rastvor. Rastvori se 25 mg supstance koja se
- naziv i količina svih dodatih supstanci, ispituje u vodi R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem.
- sterilnost supstance, kada je neophodno za primenu, Poredbeni rastvor. Rastvori se heparin-natrijum BRP sa
jednakom zapreminom vode R.
- apirogenost supstance, kada je neophodno za primenu.
Na agorozni gel nanosi se odvojeno po 2 l do 3 l sva-
kog rastvora. Propusti se struja od 1 mA do 2 mA po
centimetru gela pri naponu od 300 V u trajanju od 10
min. Agarozni gel se boji sa 1 g/l rastvorom toluidinpla-
1997:0333 vog R i višak ukloni ispiranjem. Odnos pokretljivosti
glavne frakcije elektroforegrama ispitivanog rastvora i
pokretljivosti frakcije elektroforegrama poredbenog ras-
HEPARIN-NATRIJUM tvora je 0,9 do 1,1.
D. Ostatak dobijen u ispitivanju za sulfatni ostatak (videti
Heparinum natricum Ispitivanja) daje reakciju (a) natrijuma (2.3.1).
ISPITIVANJA
DEFINICIJA Izgled rastvora. Rastvori se količina koja odgovara 50000

i.j. u vodi R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem. Rastvor je
Heparin-natrijum je preparat koji sadrži natrijumovu so bistar (2.2.1) i nije intenzivnije obojen od intenziteta 5 u
glikozoaminoglikansulfata prisutnog u tkivima sisara. Pri nizu referentnih rastvora koji po boji najviše odgovaraju
potpunoj hidrolizi oslobađa D-glikozamin, D-glukuronsku (Metoda II, 2.2.2).
kiselinu, L-iduronsku kiselinu, sirćetnu kiselinu i sumpornu pH (2.2.3). Rastvori se 0,1 g u vodi, bez prisustva ugljen-
kiselinu. Ima karakterističnu osobinu da usporava koagula- dioksida R i dopuni do 10 ml istim rastvaračem. pH vred-
ciju sveže krvi. Aktivnost heparin-natrijuma koji je name- nost rastvora je od 5,5 do 8,0.
njen za proizvodnju parenteralnih preparata bez daljeg
odgovarajućeg postupka je najmanje 150 i.j./mg, izračunato Proteinske i nukleotidne nečistoće. Rastvori se 40 mg u
u odnosu na osušenu supstancu. Aktivnost heparin-natri- 10 ml vode R. Apsorbancija (2.2.25) izmerena na 260 nm je
juma koji nije namenjen za parenteralnu primenu je najma- najviše 0,20, a izmerena na 280 nm najviše 0,15.
nje 120 i.j./mg, izračunato u odnosu na osušenu supstancu. Azot. Najviše 2,5 %, izračunato u odnosu na osušenu sup-
stancu. Azot se određuje digestijom sa sumpornom kiseli-
nom (2.5.9) korišćenjem 0,100 g.
PROIZVODNJA
Natrijum. Od 9,5% do 12,5% natrijuma, izračunato u od-
Priprema se od pluća goveda, ili od intestinalne sluzokože nosu na osušenu supstancu i određeno atomskom
goveda, svinja ili ovaca. apsorpcionom spektrometrijom (Metoda I, 2.2.23).
Proizvodi se pod uslovima koji svode na minimum, ili Ispitivani rastvor. Rastvori se 50 mg ispitivane supstance u
eliminišu mikrobiološku kontaminaciju i supstance koje 0,1 M hlorovodoničnoj kiselini koja sadrži 1,27 mg/ml cezi-
snižavaju krvni pritisak. jum-hlorida R i dopuni do 100,0 ml istim rastvaračem.
Poredbeni rastvori. Pripreme se poredbeni rastvori koji sa-
drže 25 ppm, 50 ppm i 75 ppm natrijuma, korišćenjem
OSOBINE natrijuma, standardnog rastvora (200 ppm Na) R dopunje-
nog 0,1 M hlorovodoničnom kiselinom koja sadrži 1,27
mg/ml cezijum-hlorida R.
Beo ili skoro beo prašak, umereno higroskopan, lako
rastvorljiv u vodi. Izmeri se apsorbancija na 330,3 nm korišćenjem lampe sa
šupljom katodom za natrijum kao izvora zračenja i plamena

HUMANA PLAZMA ZA FRAKCIONISANJE
odgovarajućeg sastava (npr. 11 l vazduha i 2 l acetilena prikupljene u kontejnerima, koji sadrže antikoagulans, ili
/min). odvojen kontinuiranom filtracijom ili centrifugiranjem krvi
sa antikoagulansom postupkom afereze; namenjena je za
proizvodnju derivata krvi.
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 8,0 %, određen za PROIZVODNJA
1,000 g sušenjem 3 h na 60 C iznad fosfor(V)-oksida R, pri
pritisku koji ne prelazi 670 Pa. Za prikupljanje krvi ili plazme se uzimaju samo pažljivo
Sulfatni ostatak (2.4.14). Od 30 % do 43 %, određen za odabrani, zdravi donori koji su podvrgnuti medicinskim
0,20 g i izračunat u odnosu na osušenu supstancu. pregledima, laboratorijskim ispitivanjima krvi, proučava-
njima medicinske istorije i kod kojih nisu otkriveni infekti-
Sterilnost. (2.6.1). Ako je namenjen za proizvodnju vni agensi koji se mogu preneti transfuzijom krvi ili krvnih
parenteralnih preparata bez daljeg odgovarajućeg postupka elemenata; kao davaoci se ne uzimaju lica koja su lečena
sterilizacije, odgovara testu na sterilnost. supstancama poreklom od humane hipofize, kao što je hor-
Bakterijski endotoksini (2.6.14). Ako je namenjen za mon rasta, gonadotropinom ili hormonomima koji stimulišu
proizvodnju parenteralnih preparata bez daljeg odgovaraju- rad tireoidne žlezde (tireotropin). Ispitivanja i testiranja
ćeg postupka uklanjanja bakterijskih endotoksina, dozvo- koja se izvode i postupke prikupljanja krvi ili plazmaferezu
ljeno je najviše 0,01 i.j. endotoksina po i.j. aktivnosti hepa- propisuje ovlašćena ustanova u državi u kojoj se vrši
rina. prikupljanje. Preporuke za ovo područje propisuju Komitet
eksperata za transfuziju krvi i imunohematologiju Saveta
Evrope (npr. Guide to the Preparation, Use and Quality
ODREĐIVANJE Assurance of Blood Components, Council of Europe,
Strasbourg 1995) i Svetska zdravstvena organizacija (npr.
Izvodi se određivanje heparina (2.7.5). Određena aktivnost
Reqiurements for the Collection, Processing and Quality
je od 90 % do 111 % deklarisane aktivnosti. Granice
Control of Blood, Blood Components and Plasma Derivati-
ves, Requirements for Biological Substances No. 27, WHO,
125 % deklarisane aktivnosti.
Technical Report Series No. 840, 1994). Na svakom datom
uzorku posebno se izvode ispitivanja na površinski antigen
ČUVANJE virusa hepatitisa B, antitela virusa hepatitisa C i HIV anti-
tela, metodama odgovarajuće osetljivosti i specifičnosti i u
Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru. Ako je sup- svakom pojedinačnom slučaju daju negativne rezultate.
stanca sterilna, čuva se u sterilnom, hermetički zatvorenom Davaoci plazme u vreme davanja imaju najmanje 60 g/l
kontejneru koji obezbeđuje originalnost pakovanja (tamper- ukupnih proteina koji se kontrolišu u odgovarajućim
proof). intervalima.
OZNAČAVANJE Plazma se priprema postupkom koji omogućava da se što

potpunije uklone ćelije i ostaci ćelija. Bez obzira na to da li
Na signaturi se navodi: je plazma pripremljena postupkom plazmafereze ili iz cele
krvi, ona se od ćelija odvaja metodom koja mora da spreči
- broj i.j./mg kontaminaciju mikroorganizmima. Ne dodaju se konzer-
- naziv i količina svih dodatih supstanci, vansi. Kontejneri moraju da ispunjavaju uslove za staklene
kontejnere (3.2.1) ili za plastične kontejnere za krv
- sterilnost supstance, kada je neophodno za primenu, (3.2.3/4/5/6). Kontejneri se zatvaraju tako da se onemogući
kontaminacija.
- apirogenost supstance, kada je neophodno za primenu.
Priprema pula plazme od dva ili više davalaca dozvoljeno je
samo ukoliko se vrši pod aseptičnim uslovima, a pul pla-
1997:0853 zme se mora odmah i brzo zamrznuti na -30 C ili nižu
temperaturu. Kontejneri koje se koriste za pul plazme ne
smeju biti prethodno upotrebljeni za nešto drugo.
HUMANA PLAZMA ZA
FRAKCIONISANJE Plazma dobijena od pune krvi i namenjena za proizvodnju
koncentrata faktora koagulacije i drugih labilnih kompo-
nenti mora što pre da se odvoji od ćelijskih elemenata i to
Plasma humanum ad separationem najkasnije do 24 h po uzimanju krvi. Plazma koja je name-
njena za izradu koncentrata faktora koagulacije i drugih
labilnih komponenti mora se obrađivati odmah po separaciji
DEFINICIJA ili prikupljanju, ili se zamrzava brzim rashladivanjem do
temperature od -30 C ili niže. Plazma namenjena za izradu
Humana plazma za frakcionisanje je tečni deo humane krvi stabilnih komponenti odvaja se unutar 5 dana od isteka roka
preostao nakon odvajanja ćelijskih elemenata iz krvi trajanja pune krvi.

HUMANA PLAZMA ZA FRAKCIONISANJE
Nije potrebno da se na svakoj jedinici plazme određuju IDENTIFIKACIJA

ukupni proteini i faktor VIII, što je prikazano u daljem tek-
stu. Prikaz ima namenu podsetnika za dobru proizvođačku Nije potrebno da se na svakoj jedinici plazme izvode ova
praksu; test za faktor VIII je relevantan za plazmu od koje ispitivanja, osim u slučajevima kada treba potvrditi identi-
će se pripremati koncentrati labilnih komponenata. tet plazme, uključujući njeno humano poreklo.
Sadržaj ukupnih proteina u jedinici plazme zavisi od sadr- A. Ispitivani preparat se otopi na temperaturi koja ne pre-
žaja serumskih proteina davalaca i nivoa razređenja lazi 37 C. U 1 ml odmah se doda 0,2 ml rastvora 25
korišćenog u procesu uzimanja krvi od davaoca. Kada je g/l kalcijum-hlorida R. Dolazi do koagulacije koja se
plazma uzeta od odgovarajućeg davaoca uz korišćenje može ubrzati držanjem na temperaturi od 37 C. Posle
određene količine antikoagulantnog rastvora, ukupni sadr- koagulisanja smeša se centrifugira, a supernatant se
žaj dobijenih proteina ispunjava granicu od 50 g /l. Plazma koristi za identifikaciono ispitivanje B.
se može upotrebiti za pripremanje pula i frakcionisanje i u
B. Ispituje se supernatant dobijen u identifikacionom
slučaju kada je uzeta manja zapremina krvi ili plazme u
ispitivanju A imunoelektroforezom uz upotrebu antise-
određeni antikoagulantni rastvor nego što je planirano. Cilj
ruma na humani serum. Dobijena precipitacija poka-
dobre proizvođačke prakse je da se postignu propisane
zuje tipičan izgled karakterističan za proteine u huma-
vrednosti kod svih normalnih donacija.
nom serumu.
Sadržaj faktora VIII u plazmi zavisi od postupka prikuplja- C. Izvedu se precipitaciona ispitivanja na otopljenoj pla-
nja i kasnijeg načina rukovanja krvlju i plazmom. Uz dobru zmi korišćenjem odgovarajućih antiseruma specifičnih
uvežbanost, obično se može dostići nivo od 0,7 i.j./ml ali se za različite vrste. Preporučuje se da se ispitivanja iz-
i jedinice plazme sa nižim sadržajem mogu koristiti za vedu korišćenjem antiseruma specifičnih za proteine
proizvodnju koncentrata faktora koagulacije. Cilj dobre plazme svih domaćih životinja koje se obično koriste
proizvođačke prakse je da se sačuva što više labilnih za pripremanje biološkog materijala u zemlji porekla.
komponenti. Time se dokazuje da preparat sadrži proteine humanog
porekla i on daje negativne rezultate sa antiserumima
Ukupni proteini. Izvede se ispitivanje korišćenjem pula specifičnim za proteine plazme drugih vrsta.
plazme od najmanje 10 jedinica. Pul se razblaži rastvorom
9 g/l natrijum-hlorida R da bi se dobio rastvor sa očekiva- D. Određivanje faktora VIII koagulacije krvi doprinosi
nom količinom od oko 15 mg proteina u 2 ml. U 2,0 ml takođe i identifikaciji plazme za proizvodnju koncen-
ovog rastvora u epruveti za centrifugiranje okruglog dna, trata faktora VIII.
doda se 2 ml rastvora 75 g/l natrijum-molibdata R i 2 ml
smeše 1 zapremine sumporne kiseline, bez prisustva azota
R i 30 zapremina vode R. Promućka se, centrifugira 5 min, ČUVANJE
odlije supernatant i ostavi epruveta otvorom okrenutim na-
dole na filter papir da se ocedi. U ostatku se određuje azot Zamrznuta plazma čuva se na –25 C ili na nižoj tempera-
postupkom digestije sa sumpornom kiselinom (2.5.9) i turi. Tokom transporta, koji ne sme da traje duže od 4 nede-
izračunava se količina proteina množenjem rezultata fakto- lje, plazma se drži na –20 C ili na nižoj temperaturi. Ova
rom 6,25. Ukupan sadržaj proteina je najmanje 50 g/l. temperatura se održava što duže tokom transporta, ali se
plazma može koristiti za frakcionisanje ukoliko se tempera-
Faktor VIII. Izvede se ispitivanje korišćenjem pula plazme tura povećala samo jedanput u trajanju ne dužem od 72 časa
od najmanje 10 jedinica. Otope se ispitivani uzorci, ukoliko i ako je plazma sve to vreme čuvana na –5 C ili nižoj
je potrebno, na temperaturu koja ne prelazi 37 C. Izvede se temperaturi.
određivanje faktora VIII (2.7.4) korišćenjem poredbene pla-
zme kalibrisane u odnosu na Internacionalni Referentni Tečna plazma se transportuje i čuva na temperaturi od 2 C
Preparat za faktor VIII koagulacije krvi. Aktivnost je do 8 C.
najmanje 0,7 i.j./ml.
U toku proizvodnje derivata krvi, prvi homogeni pul pla- OZNAČAVANJE
zme (npr. posle uklanjanja krioprecipitata) ispituje se na
površinski antigen virusa hepatitisa B, antitela protiv virusa
Označavanje odgovara zahtevima relevantnih nacionalnih
hepatitisa C i na HIV antitela, korišćenjem ispitivanja
propisa i međunarodnih sporazuma.
odgovarajuće osetljivosti i spečifičnosti; pul plazme mora
imati negativne rezultate ovih ispitivanja. Preporuke za ovu oblast propisuju Komitet eksperata za
transfuziju krvi i imunohematologiju Saveta Evrope (npr.
Guide to the Preparation, Use and Quality Assurance of
OSOBINE Blood Components, Council of Europe, Strasbourg 1995) i
Svetska zdravstvena organizacija (npr. Reqiurements for
Pre zamrzavanja bistra ili blago opalescentna tečnost, čija the Collection, Processing and Quality Control of Blood,
boja varira od svetložute do zelene. Blood Components and Plasma Derivatives, Requirements
for Biological Substances No. 27, WHO, Technical Report
Series No. 840, 1994).

HUMANI ANTI-D IMUNOGLOBULIN
Na signaturi se navodi: Korišćenjem kalibrisanog automatskog dilutora, pripreme

se odgovarajuća razblaženja ispitivanog preparata i
- identifikacija (poreklo) svakog pojedinačnog izvora pla- poredbenog preparata korišćenjem kao rastvarača rastvor
zme. koji sadrži 5 g/l albumina, goveđeg R i 9 g/l natrijum-hlo-
rida R.
Koristi se odgovarajući aparat za automatsko kontinuirano

1997:0557 ispitivanje: temperatura se održava u cevčicama, izuzev u
spiralama za inkubaciju, na 15,0 C. Upumpa se suspenzija
HUMANI ANTI-D eritrocita u cevčice aparata brzinom od 0,1 ml/min. i rastvor
IMUNOGLOBULIN 3 g/l metilceluloze 450 R brzinom od 0,05 ml/min. Uvedu
se razblaženja ispitivanog preparata i poredbenog preparata
brzinom od 0,1 ml/min u toku 2 min za kojom sledi razbla-
Immunoglobulinum humanum anti-D ženi rastvor brzinom od 0,1 ml/min u toku 4 min, pre
uvođenja sledećeg razblaženja.
Uvede se vazduh brzinom od 0,6 ml/min. Inkubira se 18

DEFINICIJA
min na 37 C i disperguje talog uvođenjem rastvora 9 g/l
natrijum-hlorida R brzinom od 1,6 ml/min, koji sadrži
Humani anti-D imunoglobulin je tečan ili liofilizovan
odgovarajući agens za vlaženje (npr. polisorbat 20 u konač-
preparat koji sadrži imunoglobuline, uglavnom
noj koncentraciji od 0,02 % V/V) radi sprečavanja stvaranja
imunoglobulin G. Preparat je namenjen za intramuskularnu
mehurića. Ostavi se da se aglutinat slegne i dva puta dekan-
aplikaciju. Dobijen je iz plazme D-negativnih davalaca koji
tuje, prvi put sa 0,4 ml/min, drugi put sa 0,6 ml/min.
su imunizovani protiv antigena D. Sadrži specifična antitela
Neaglutinisani eritrociti liziraju se rastvorom koji sadrži
protiv eritrocitnog D antigena, a takođe može sadržati i
0,5 % V/V oktoksinola 10 R, 0,2 g/l kalijum-heksacijanofe-
male količine antitela protiv drugih krvnih grupa, npr. anti-
rat(III) R, 1 g/l natrijum-bikarbonata R i 0,05 g/l kalijum-
C, anti-E, anti-A ili anti-B. Može da se doda Humani nor-
cijanida R sa 2,5 ml/min. Prevođenje hemoglobina omogu-
malni immunoglobulin (338). Distribuira se u kontejnerima
ćeno je za 10 min. Kontinuirano se snima apsorbancija
sa po najmanje 1 ml, posle rekonstitucije, ukoliko je potre-
(2.2.25) hemolizata na talasnoj dužini od 540 nm do 550
bno.
nm. Utvrđuje se raspon koncentracija antitela za koja pos-
Odgovara zahtevima monografije Humani normalni toji linearni odnos koncentracija i konačne promene
immunoglobulin (338), izuzev minimalnog broja davalaca i apsorbancije (A). Na osnovu rezultata se pripremi standar-
minimalne količine ukupnih proteina. dna kriva i koristi se linerani deo krive za određivanje
aktivnosti ispitivanog preparata.
Za tečne preparate, na finalnom proizvodu se izvodi
ispitivanje ubrzane degradacije zagrevanjem na 37 C u Izračuna se aktivnost ispitivanog preparata u i.j./ml na os-
toku 4 nedelje; gubitak anti-D aktivnosti posle zagrevanja novu izraza:
ne prelazi 20 % inicijalne vrednosti.
ad
D
AKTIVNOST
d = faktor razblaženja ispitivanog preparata za koji je
Aktivnost humanog anti-D imunoglobulina određuje se
upoređivanjem količine potrebne da uzrokuje aglutinaciju nađena vrednost A,
D-pozitivnih eritrocita sa količinom poredbenog preparata, D = faktor razblaženja poredbenog preparata za koji je
kalibrisanog u i.j., neophodnom da izazove isti efekat. nađena ista vrednost A,
Internacionalna jedinica je aktivnost deklarisane količine a = aktivnost u i.j./ml vrednosti 1 u D razblaženju
Internacionalnog Referentnog Preparata. Ekvivalenciju u i.j. poredbenog preparata.
Internacionalnog Referentnog Preparata propisuje Svetska
zdravstvena organizacija. Za liofilizovane preparate, određena aktivnost u
i.j/kontejneru je od 90 % do 110 % deklarisane aktivnosti, a
Koristi se pul D-pozitivnih eritrocita, koji nisu stariji više granice pouzdanosti (P = 0,95) određene aktivnosti su od
od 7 dana, čuvani na odgovarajući način, dobijeni od 80 % do 125 % deklarisane aktivnosti. Za tečne preparate,
najmanje 4 R1R1 davaoca. U odgovarajuću zapreminu ćelija, određena aktivnost u i.j./kontejneru je od 90 % do 133 %
prethodno ispranih 3 puta rastvorom 9 g/l natrijum-hlorida deklarisane aktivnosti, a granice pouzdanosti (P = 0,95)
R, doda se ista zapremina bromelaina rastvora R, ostavi da određene aktivnosti su od 80 % do 148 % deklarisane
stoji 10 min. na 37 C, centrifugira, ukloni supernatant i 3 aktivnosti.
puta ispere rastvorom 9 g/l natrijum-hlorida R. Suspenduje
se 20 zapremina eritrocita u smeši 15 zapremina inertnog
seruma grupe AB, 20 zapremina 300 g/l rastvora albumina, ČUVANJE
goveđeg R i 45 zapremina rastvora 9 g/l natrijum-hlorida R.
Dobijena suspenzija se stavi u ledenu vodu, uz kontinuirano Videti Humani normalni imunoglobulin (338).
mešanje.

HUMANI ANTITROMBIN III KONCENTRAT, LIOFILIZOVAN
OZNAČAVANJE ivice ploče i na 1 cm od katode. U jedan otvor se nanese 5

l ispitivanog preparata, razblaženog na aktivnost od oko 1
Videti Humani normalni imunoglobulin (338). i.j. antitrombina III po ml. U drugi otvor se nanese 5 l ras-
tvora koji služi kao obojeni marker, kao što je bromfenol-
plavo R. Elektroforeza se izvodi na 4 C, korišćenjem kon-
- broj i.j. po kontejneru. stantnog električnog polja od 7 V/cm, dok boja ne dođe do
anode.
Uzdužno se izreže agarozni gel na 1,5 cm od ivice ploče na
koju je nanet ispitivan preparat i odvoji se širi deo gela, a
1997:0878 ostavi se traka širine 1,5 cm na kojoj je ispitivani materijal.
Zameni se uklonjeni deo slojem od 3,5 ml rastvora 10 g/l
HUMANI ANTITROMBIN III agaroze za elektroforezu R u rastvoru barbiton pufera pH
KONCENTRAT, LIOFILIZOVAN 8,4 R, koji sadrži zečiji antiserum protiv humanog antitrom-
bina III u odgovarajućoj koncentraciji, prethodno utvrđenoj,
da daje pikove adekvatne visine, od najmanje 1,5 cm. Ploča
Antithrombinum III humanum densatum sa originalnim gelom poveže se sa katodom tako da drugo
elektroforetsko razdvajanje bude pod pravim uglom u od-
cryodesiccatum nosu na prvo. Ova druga elektroforeza izvodi se korišće-
njem konstantnog električnog polja od 2 V/cm u toku 16 h.
Ploče se pokriju filter papirom i sa nekoliko slojeva tankog
DEFINICIJA lana natopljenog rastvorom 9 g/l natrijum-hlorida R, a ob-
loga od fiziološkog rastvora se menja na 2 sata. Potom se
Humani antitrombin III, koncentrat liofilizovan je preparat ispere vodom R, ploče se osuše i oboje kiseloplavim 92
glikoproteinskih frakcija dobijenih iz humane plazme, koji rastvorom R.
inaktivira trombin u prisustvu viška heparina. Dobija se iz
plazme koja odgovara zahtevima monografije Humana pla- Izračuna se frakcija antirombina III vezanog za heparin čiji
zma za frakcionisanje (853). je pik najbliži anodi u odnosu na ukupnu količinu antitrom-
bina III merenjem površine definisane pomoću dva
Kada se rekonstituiše u zapremini rastvarača deklarisanoj precipitaciona pika.
na signaturi, aktivnost je najmanje 25 i.j. antitrombina po
ml. Frakcija antitrombina III koja je vezana za heparin, je
najmanje 60 %.
PROIZVODNJA
OSOBINE
Metoda pripremanja obuhvata korake za koje je dokazano
da uklanjaju ili inaktiviraju poznate infektivne agense. Uko- Beo prašak ili čvrsta trošna masa.
liko su u toku proizvodnje korišćene supstance za
Ispitivani preparat se rekonstituiše prema uputstvu na
inaktiviranje virusa, mora se sprovesti validiran postupak
signaturi neposredno pre identifikacije, ispitivanja (izuzev
prečišćavanja kako bi se dokazalo da su koncentracije ovih
ispitivanja rastvorljivosti, ukupnih proteina i vode) i
supstanci redukovane na odgovarajući nivo i da nikakvi os-
određivanja.
taci ne kompromituju preparat pripremljen za pacijente.
Antitrombin III je prečišćen i koncentrovan i može mu se IDENTIFIKACIJA
dodati odgovarajući stabilizator. Specifična aktivnost je
najmanje 3 i.j. antitrombina III po mg ukupnih proteina, bez A. Korišćenjem odgovarajućih antiseruma specifičnih za
albumina. Koncentrat antirombina III se filtrira kroz različite vrste, izvedu se precipitacioni testovi ispitiva-
bakteriološki filter, distribuira se aseptički u sterilne posude nog preparata, a gelovi oboje kiseloplavim 92 R.
i odmah zamrzava. Zatim se liofilizuje i kontejneri se zatva- Preporučuje se da se ispitivanja izvedu korišćenjem
raju pod vakuumom ili u atmosferi inertnog gasa. Konzer- antiseruma specifičnih za proteine plazme svih vrsta
vansi se ne dodaju ni u jednoj fazi proizvodnje. domaćih životinja koje se obično koriste za pripremanje
biološkog materijala u zemlji porekla. Time se dokazuje
da preparat sadrži proteine humanog porekla i da daje
TEST VALIDNOSTI
negativne reakcije sa antiserumima specifičnim za
On mora pokazati da proces proizvodnje daje proizvod koji proteine plazme drugih vrsta.
konzistentno odgovara zahtevima sledećeg testa: B. Određivanje aktivnosti antitrombina III doprinosi
Frakcija vezana za heparin. Ispituje se elektroforezom na identifikaciji preparata.
agaroznom gelu (2.2.31). Pripremi se rastvor 10 g/l agaroze
za elektroforezu R koji sadrži 15 i.j. heparina R po mililitru ISPITIVANJA
u rastvoru barbiton pufera pH 8,4 R. Izlije se 5 ml ovog
rastvora na staklenu ploču površine 5 cm2. Hladi se 30 min pH (2.2.3). pH vrednost ispitivanog preparata je od 6,0 do
na 4 C. Iseku se 2 otvora prečnika 2 mm na 1 i na 4 cm od 7,5.

HUMANI FAKTOR KOAGULACIJE IX, LIOFILIZOVAN
Rastvorljivost. Potpuno se rastvara uz blago mešanje kruž- odgovarajućeg hromogenog supstrata (npr. D-fenilalanil-L-
nim pokretima u toku 10 min u zapremini rastvarača pipekolil-L-arginil-4-nitroanilida, rekonstituisanog u vodi R,
deklarisanoj na signaturi, formirajući bistar ili blago zamu- da bi se dobio rastvor koji sadrži 4 mmol/l i dalje razblaže-
ćen bezbojni rastvor. nog za određivanje korišćenjem rastvora tris-EDTA GSA
pufera pH 8,4 R bez albumina). Odmah se počne merenje
Osmolalnost (2.2.35). Najmanje 240 mosmol/kg. promene apsorbancije na 405 nm i nastavlja sa merenjem
Ukupni proteini. Ako je potrebno, razblaži se tačno izme- tokom 30 s. Izračuna se odnos promene apsorbancija (
rena zapremina ispitivanog preparata vodom R da se dobije A/min). Alternativno, završna tačka određivanja se može
rastvor koji sadrži oko 15 mg proteina u 2 ml. U 2,0 ml ras- dobiti zaustavljanjem reakcije dodatkom sirćetne kiseline i
tvora u epruvetu za centrifugiranje okruglog dna doda se 2 merenjem apsorbancije na 405 nm.
ml rastvora 75 g/l natrijum-molibdata R i 2 ml smeše 1
Promena apsorbancije (A/min) je obrnuto proporcionalna
zapremine sumporne kiseline, bez prisustva azota R i 30
aktivnosti antitrombina III. Formira se regresija apsorban-
zapremina vode R. Promućka se, centrifugira 5 min,
cije ili A/min u odnosu na koncentraciju na linearnoj skali
supernatant dekantuje i ostavi epruveta otvorom okrenutim
i određuje se aktivnost upoređivanjem otklona poredbenog
nadole na filter papir da se ocedi. U ostatku se određuje
preparata i ispitivanog preparata.
azot digestijom sa sumpornom kiselinom (2.5.9) i izraču-
nava se količina proteina množenjem rezultata faktorom Proverava se validnost određivanja i izračunavanja aktivno-
6,25. sti ispitivanog preparata uobičajenim statističkim metodama
za otklon-odnos određivanje (npr, 5.3. Statistička analiza
Heparin (2.7.5). Najviše 0,1 i.j. heparinske aktivnosti po
rezultata bioloških određivanja).
internacionalnoj jedinici aktivnosti antitrombina III.
Neophodna je validacija postupka određivanja heparina za Određena aktivnost je od 90 % do 110 % od aktivnosti
svaki specifični ispitivani preparat, kako bi se omogućila deklarisane na signaturi. Granice pouzdanosti (P = 0,95) su
interferencija sa antitrombinom III. od 90 % do 110 % određene aktivnosti.
ČUVANJE
Sterilnost (2.6.1). Odgovara zahtevima testa na sterilnost.
Čuvati zaštićeno od svetlosti.
Pirogeni (2.6.8). Odgovara zahtevima testa na pirogene.
Ubrizga se po kg zečje mase zapremina ispitivanog prepa-
rata ekvivalentna 50 i.j. antitrombina III, izračunato u od- OZNAČAVANJE
nosu na deklarisanu aktivnost na signaturi.
ODREÐIVANJE - sadržaj antitrombina III, izražen u i.j po kontejneru,

naziv i zapremina rastvarača koji se koristi za
Sadržaj antitrombina III u ispitivanom preparatu određuje -
rekonstituciju preparata,
se upoređivanjem sposobnosti inaktivacije trombina u
prisustvu viška heparina sa istom sposobnošću poredbenog - količina albumina koji je dodat kao stabilizator.
preparata humanog antitrombina III koncentrovanog,
kalibrisanog u i.j. Različite količine ispitivanog preparata
mešaju se sa datom količinom trombina, a preostala
trombinska aktivnost se određuje korišćenjem odgovaraju-
ćeg hromogenog supstrata. 1997:0554
Internacionalna jedinica je aktivnost određene količine
Internacionalnog Standarda humanog antitrombina III HUMANI FAKTOR KOAGULACIJE
koncentrovanog. Ekvivalenciju u internacionalnim jedini- IX, LIOFILIZOVAN
cama Intrenacionalnog Standarda propisuje Svetska zdravs-
tvena organizacija.
Metoda. Pripreme se dve nezavisne serije od po tri ili četiri Factor IX coagulationis sanguinis humani
razblaženja u rasponu od 1/75 do 1/200, od 1 i.j./ml za oba cryodesiccatus
preparata, ispitivani i poredbeni, korišćenjem rastvora tris-
EDTA GSA pufera pH 8,4 R, koji sadrži 15 i.j. heparina po
ml.
DEFINICIJA
Termostatira se po 200 l svakog razblaženja 1 do 2 min na
37 C. U svako razblaženje doda se po 200 l rastvora
Humani faktor koagulacije IX, liofilizovan je pripremeljen
trombina, goveđeg R, koji sadrži 2 i.j./ml u rastvoru tris-
frakcionisanjem plazme koja odgovara zahtevima monogra-
EDTA GSA pufera pH 8,4 R. Promeša se i održava na
fije Humana plazma za frakcionasanje (853)
temperaturi od 37 C tačno 1 min. Doda se 500  l

HUMANI FAKTOR KOAGULACIJE IX, LIOFILIZOVAN
PROIZVODNJA razblaženja ili 0,1 ml pufernog rastvora (kontrolna epru-

veta). U svaku epruvetu odmah se doda 0,1 ml rastvora 3,7
Način pripremanja je postavljen tako da svede na minimum g/l kalcijum-hlorida R prethodno termostatiranog na 37 C i
trombogenost i da se inaktiviraju poznati infektivni agensi. izmeri se tokom 30 min, za svako razblaženje vreme koje
Preparat koji može da sadrži i faktore II, × i VII kao i faktor prođe od dodavanja rastvora kalcijum-hlorida do formiranja
IX, je filtriran kroz bakterološki filter, podeljen u sterilne koaguluma. Za svako razblaženje vreme koagulacije je
kontejnere i odmah zamrznut. Posle toga je liofilizovan i najmanje 150 s. Ispitivanje je validno samo ako je izmereno
kontejneri se zatvaraju pod vakuumom ili u atmosferi vreme koagulacije kontrolne epruvete najmanje 200 s.
inertnog gasa. Ne dodaju se konzervansi. Mogu se dodati
drugi proteini plazme i heparin. Kada se rekonstituiše Heparin. Najviše 0,5 i.j. heparina po internacionalnoj jedi-
prema uputstvu na signaturi, aktivnost je najmanje 20 i.j./ml, nici faktora IX. Pripremi se serija rastvora koji u ml sadrže
a spečifična aktivnost je najmanje 0,6 i.j./mg ukupnih prote- od 0 mg do 20 mg protamin-sulfata R. Pripremi se serija
ina. smeša od kojih svaka sadrži po 0,5 ml rekonstituisanog
preparata i 10 l jednog od rastvora protamin-sulfata R.
Prenese se serija polistirenskih epruveta u vodeno kupatilo
OSOBINE zagrejano na 37C i u svaku epruvetu se doda po 0,1 ml
plazme, osiromašene u trombocitima R i 0,1 ml odgovaraju-
Beo ili blago obojen prašak ili trošna čvrsta supstanca, jako ćeg razblaženja cefalina R ili zamene za trombocite R. Os-
higroskopna. Zavisno od metode frakcionisanja plazme, tavi se da stoji 60 s. U svaku epruvetu se doda ili 0,1 ml je-
rekonstituisani preparat može biti obojen, npr plavo, žuto ili dne od smeša rekonstituisanog preparata i protamin-sulfata,
zeleno. ili 0,1 ml rastvora tris(hidroksimetil)aminometana pufera
pH 7,5 R (kontrolna epruveta). U svaku epruvetu se odmah
Ispitivani preparat se rekonstituiše prema uputstvu na signa- doda 0,1 ml rastvora 3,7 g/l kalcijum-hlorida R, prethodno
turi neposredno pre izvođenja identifikacije i ispitivanja, zagrejanog na 37 C, i izmeri se vreme proteklo od dodava-
izuzev ispitivanja rastvorljivosti i gubitka sušenjem. nja rastvora kalcijum-hlorida do formiranja koaguluma.
Količina protamin-sulfata potrebnog da neutrališe heparin u
0,5 ml ispitivanog preparata odgovara količini koja je prisu-
IDENTIFIKACIJA tna u smeši za koje je registrovano najkraće vreme koagula-
cije. Izračunava se sadržaj heparina uz pretpostavku da 10 
A. Korišćenjem odgovarajućih antiseruma specifičnih za g protamin-sulfata neutrališe 1 i.j. heparina. Ispitivanje je
različite vrste, izvedu se precipitaciona ispitivanja validno samo ako je vreme koagulacije kontrolne epruvete
rekonstituisanog preparata. Preporučuje se da se najmanje 200 s.
ispitivanja izvedu korišćenjem antiseruma specifičnih
na proteine plazme svih vrsta domaćih životinja koje se Površinski antigen virusa hepatitisa B (HBsAg). Ispituje
obično koriste za pripremanje biološkog materijala u se rekonstituisani preparat odgovarajućom osetljivom meto-
zemlji porekla. Time se dokazuje da preparat sadrži dom kao što je radioimunološko određivanje. Test je negati-
proteine humanog porekla i da daje negativne reakcije van.
sa antiserumima specifičnim za proteine plazme drugih
vrsta. Trombin. Ako ispitivani preparat sadrži heparin, određuje
se količina prisutna kao što je opisano u ispitivanju hepa-
B. Odredivanje aktivnosti faktora koagulacije IX doprinosi rina i neutrališe se heparin dodavanjem protamin-sulfata R.
identifikaciji preparata. U svakoj od dve epruvete izmešaju se jednake zapremine
rekonstitisanog preparata i rastvora 3 g/l fibrinogena R. Je-
dna epruveta se 6 h drži na 37 C, a druga 24 h na sobnoj
ISPITIVANJA temperaturi. U trećoj epruveti se pomeša zapremina ras-
tvora fibrinogena sa jednakom zapreminom rastvora trom-
pH (2.2.3). pH vrednost rekonstituisanog preparata je 6,5 bina R koji sadrži 1 i.j./ml i epruveta se stavi u vodeno
do 7,5. kupatilo na 37 C. U epruvetama koje sadrže ispitivani
preparat nema koagulacije. Koagulacija se javlja u toku 30
Rastvorljivost. Potpuno se rastvara na sobnoj temperaturi,
s u epruveti koja sadrži trombin.
uz blago mešanje kružnim pokretima tokom 10 min, u
zapremini rastvarača deklarisanoj na signaturi. Ukupni proteini. Ako je potrebno, razblaži se precizno
Aktivirani faktori koagulacije. Ako ispitivani preparat odmerena zapremina rekonstituisanog preparata pomoću
sadrži heparin, određuje se prisutna količina prema propisu vode R da bi se dobio rastvor sa očekivanom količinom od
ispitivanja za heparin i neutrališe se heparin dodavanjem oko 15 mg proteina u 2 ml. U 2,0 ml rastvora u epruveti za
protamin-sulfata R. Pripreme se razblaženja 1:10 i 1:100 centrifugiranje okruglog dna doda se 2 ml rastvora 75 g/l
rekonstituisanog ispitivanog preparata korišćenjem rastvora natrijum-molibdata R i 2 ml smeše 1 zapremine sumporne
tris(hidroksimetil)aminometana pufera pH 7,5 R. Prenese kiseline, bez prisustva azota R i 30 zapremina vode R.
se serija polistirenskih epruveta u vodeno kupatilo zagre- Promućka se, centrifugira 5 min, odlije supernatant i ostavi
epruveta otvorom okrenutim nadole na filter papir da se
jano na 37 C i u svaku epruvetu se doda po 0,1 ml plazme,
ocedi. U ostatku se određuje azot postupkom digestije sa
osiromašene u trombocitima R i 0,1 ml odgovarajućeg
razblaženja cefalina R ili zamene za trombocite R. Ostavi se sumpornom kiselinom (2.5.9) i izračunava se količina
da stoji 60 s. U svaku epruvetu se doda ili 0,1 ml jednog od proteina množenjem rezultata faktorom 6,25.

HUMANI FAKTOR KOAGULACIJE VIII, LIOFILIZOVAN
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 2,0 %, određeno za Da bi se obezbedilo da ne postoji kontaminacija supstrata
0,200 g sušenjem 24 h iznad fosfor(V)-oksida R, pri pritisku plazme faktorom IX izvodi se slepa proba, korišćenjem,
koji ne prelazi 3 Pa. umesto ispitivanog preparata, odgovarajuće zapremine
smeše 1 zapremine rastvora 38 g/l natrijum-citrata R i 5
Sterilnost (2.6.1). Rekonstituisani preparat odgovara zahte- zapremina rastvora imidazol pufera pH 7,3 R. Ispitivanje je
vima testa na sterilnost. validno samo ako je izmereno vreme koagulacije slepe
Pirogeni (2.6.8). Rekonstituisani preparat odgovara zahte- probe od 100 s do 200 s.
vima testa na pirogene. Ubrizga se po kg telesne mase ku-
nića zapremina rekonstituisanog preparata ekvivalentna 30
ČUVANJE
i.j. izračunato iz aktivnosti deklarisane na signaturi.
Abnormalna toksičnost (2.6.9). Rekonstituisani preparat Čuva se zaštićeno od svetlosti, na temperaturi nižoj od 8 C.
odgovara zahtevima testa na abnormalnu toksičnost
imunoseruma i vakcina za humanu upotrebu. Ubrizga se
svakom mišu zapremina koja sadrži 2 i.j. i svakom zamorcu OZNAČAVANJE
zapremina koja sadrži 15 i.j., izračunato prema aktivnosti
deklarisanoj na signaturi. Na signaturi se navodi:
- broj i.j. po kontejneru,
ODREÐIVANJE
- ako sadrži, količina heparina po kontejneru,
Određuje se aktivnost ispitivanog preparata upoređivanjem
- naziv i količina tečnosti koja se koristi za rekonstituciju,
sa količinom neophodnom da smanji vreme koagulacije
ispitivane smeše koja sadrži supstance, pored faktora IX, - da preparat mora da se koristiti odmah po rekonstituciji
koje učestvuju u koagulaciji krvi i količine poredbenog i samo jednokratno,
preparata potrebnog da izazove isti efekat. Potreban je
- da rekonstituisani preparat ne treba koristiti ukoliko je
poredbeni preparat kalibrisan u i.j.
zamućen ili je rastvor nepotpun,
Internacionalna jedinica je aktivnost deklarisane količine - uslovi čuvanja,
Internacionalnog Standarda koji se sastoji od liofilizovanog
koncentrata faktora IX humane plazme. Ekvivalenciju - naziv i količina dodatih supstanci,
internacionalnih jedinica Internacionalnog Standarda propi-
- količina proteina po kontejneru,
suje Svetska zdravstvena organizacija.
- da se preparat ne može smatrati da je oslobođen od age-
Određena aktivnost je od 80 % do 125 % deklarisane nasa koji prenose infekciju.
aktivnosti. Granice pouzdanosti (P = 0,95) određene akti-
vnosti su od 64 % do 156 % deklarisane aktivnosti.
Rekonstituišu se odvojeno ispitivani preparat i poredbeni
preparat prema propisu na signaturi i odmah se koriste. Ako
ispitivani preparat sadrži heparin, određuje se prisutna koli- 1997:0275
čina prema propisu ispitivanja za heparin i heparin se
neutrališe dodavanjem protamin-sulfata R. Razblaži se HUMANI FAKTOR KOAGULACIJE
ispitivani preparat i poredbeni preparat dovoljnom količi-
nom rastvora imidazola pufera pH 7,3 R da bi se dobili ras-
VIII, LIOFILIZOVAN
tvori koji sadrže od 0,5 i.j. do 2,0 i.j./ml. Naprave se dvos-
truka razblaženja u rasponu od 1:10 do 1:80 korišćenjem Factor VIII coagulationis sanguinis
smeše 1 zapremine rastvora 38 g/l natrijum-citrata R i 5
zapremina rastvora imidazol pufera pH 7,5 R. Ova humani cryodesiccatus
razblaženja moraju biti napravljena tačno i odmah se kori-
ste.
Koriste se epruvete za inkubaciju koje stoje u vodenom DEFINICIJA
kupatilu na 37 C. U svaku epruvetu se prenese po 0,1 ml
supstrata plazme R2 i 0,1 ml ili jednog od razblaženja Humani faktor koagulacije VIII, liofilizovan, pripremljen je
poredbenog preparata ili ispitivanog preparata. U svaku frakcionisanjem plazme koja je dobijena od više od 10
epruvetu se doda 0,1 ml odgovarajućeg razblaženja cefalina zdravih davalaca i koja odgovara zahtevima monografije
R ili zamene za trombocite R i 0,1 ml suspenzije 0,5 g kao- Humana plazma za frakcionisanje (853)
lina, lakog R u 100 ml rastvora 9 g/l natrijum-hlorida R i
ostavi se da stoji 10 min, epruvete se ritmično protresaju. U Postoji široki izbor preparata koji se razlikuju u odnosu na
svaku epruvetu doda se 0,1 ml rastvora 7,4 g/l kalcijum-hlo- njihovu aktivnost i stepen prečišćenosti. Aktivnost
rida R. Vreme koagulacije se meri štopericom, tj. interval rekonstituisanog preparata kao što je deklarisano na signa-
od trenutka dodavanja kalcijum-hlorida i prvog znaka turi je najmanje 3 i.j./ml i najmanje 0,1 i.j./mg ukupnih
formiranja fibrina, koji se može posmatrati vizuelno ili po- proteina.
moću odgovarajućeg aparata.

HUMANI FAKTOR KOAGULACIJE VIII, LIOFILIZOVAN
PROIZVODNJA sumpornom kiselinom (2.5.9) i izračuna količina proteina

množenjem rezultata faktorom 6,25.
Metoda pripreme obuhvata postupke za koje je dokazano da
uklanjaju ili inaktiviraju poznate infektivne agense; ukoliko Fibrinogen. Razblaži se rekonstituisan preparat u odnosu 1
su korišćene supstance za inaktivaciju virusa, mora posto- prema 10 rastvorom 9 g/l natrijum-hlorida R. U zapreminu
jati dokaz da je koncentracija ovih supstanci smanjena na razblaženog preparata za koji se očekuje da ima oko 15 mg
odgovarajući nivo i da bilo kakvi ostaci koje su prisutni u fibrinogena doda se dovoljno trombina, humanog R, da
finalnom proizvodu nemaju neželjne efekte po zdravlje koaguliše protein i ostavi da stoji 2 h. (Količina potrebnog
pacijenata. trombina, humanog R je 10-struka količina potrebna da
koaguliše 1 ml rastvora 1 g/l humanog fibrinogena u ras-
Posle pripremanja, frakcija faktora VIII se rastvara u tvoru 9 g/l natrijum-hlorida R na pH vrednosti od 7,2 do
odgovarajućem tečnom rastvaraču, rastvor se podeli u fi- 7,3 za 15 s na temperaturi od 37 C.). Pokupe se fibrinski
nalne kontejnere i odmah zamrzava. Posle toga se liofilizuje, konci i isperu rastvorom 9 g/l natrijum-hlorida R. Sadržaj
a kontejneri se zatvaraju pod vakumom ili u prisustvu azota, azota se odredi digestijom sa sumpornom kiselinom (2.5.9)
tako da se spreči kontaminacija. Ne dodaju se kozervansi. i izračuna količina proteina (fibrinogena) množenjem sa
Može da se doda heparin. faktorom 6,25. Ukupni sadržaj fibrinogena je najviše 80 %
ukupnog sadržaja proteina.
OSOBINE Hemaglutinini, anti-A i anti-B. Razblaži se rekonstituisan

preparat rastvorom 9 g/l natrijum-hlorida R do sadržaja 3
Beo, ili svetložut prašak ili trošna čvrsta masa. i.j./ml. Izvede se ispitivanje za hemaglutinine anti-A i anti-
B indirektnom metodom (2.6.20). U razblaženju 1:64 ne
sme biti aglutinacije.
IDENTIFIKACIJA Površinski antigen virusa hepatitisa B (HBsAg). Ispituje
se rekonstituisan preparat odgovarajućom osetljivom meto-
A. Korišćenjem odgovarajućih antiseruma specifičnih za dom kao što je radioimunološko određivanje. Hepatitis B
različite vrste, izvedu se precipitacioni testovi za ispiti- antigen ne sme da se dokaže.
vani preparat, koji je rekonstituisan kao što je deklari-
sano na signaturi neposredno pre upotrebe. Preporučuje Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 2 %, određen za 0,500
se da se testovi izvedu korišćenjem antiseruma specifič- g sušenjem 24 h iznad fosfor(V)-oksida R, pri pritisku koji
nih za proteine plazme svih vrsta domaćih životinja koje ne prelazi 3 Pa.
se obično koriste za pripremanje biološkog materijala u
zemlji porekla. Time se dokazuje da preparat sadrži Sterilnost (2.6.1). Rekonstituisan preparat odgovara zahte-
proteine humanog porekla i da daje negativne reakcije vima testa na sterilnost.
sa antiserumima spečifičnim za proteine plazme drugih Pirogeni (2.6.8). Rekonstituisan preparat odgovara zahte-
vrsta. vima testa na pirogene. Ubrizga se po kilogramu telesne
B. Određivanje se primenjuje za identifikaciju preparata. mase kunića zapremina koja sadrži 10 i.j.
Abnormalna toksičnost (2.6.9). Rekonstituisan preparat
odgovara zahtevima testa na abnormalnu toksičnost za
ISPITIVANJA imunoserume i vakcine za humanu upotrebu. Ubrizga se
svakom mišu zapremina koja sadrži 1,5 i.j. i svakom za-
pH (2.2.3). pH vrednost rekonstituisanog preparata je od morcu zapremina koja odgovara 15 i.j.
6,8 do 7,4.
Rastvorljivost. U kontejner ispitivanog preparata doda se
zapremina vode za injekcije R propisana na signaturi na 20 ODREĐIVANJE
C do 25 C i pažljivo meša kružnim pokretima 30 min.
Preparat se potpuno rastvara, formirajući bezbojni ili Izvede se određivanje faktora kogulacije VIII (2.7.4). Odre-
blagožućkast bistar ili slabo zamućen rastvor. Ne pokazuje đena aktivnost je od 80 % do 120 % deklarisane aktivnosti.
tragove koagulacije u toku 3 h posle rekonstitucije, kada se Granice pouzdanosti (P = 0,95) određene aktivnosti su od
drži na 20 C do 25 C. 80 % do 120 %.
Ukupni proteini. Ukoliko je neophodno, razblaži se

rekonstituisan preparat korišćenjem rastvora 9 g/l natrijum- ČUVANJE
hlorida R da bi se dobio rastvor sa očekivanom količinom
od oko 15 mg proteina u 2 ml. U 2,0 ml ovog rastvora u Tečni preparati se čuvaju zaštićeni od svetlosti, na tempera-
epruveti za centrifugiranje okruglog dna doda se 2 ml ras- turi koja ne prelazi 8C.
tvora 75 g/l natrijum-molibdata R i 2 ml smeše 1 zapremine
sumporne kiseline, bez prisustva azota R i 30 zapremina
vode R. Promućka se, centrifugira 5 min, odlije supernatant OZNAČAVANJE
i ostavi epruveta otvorom okrenutim nadole na filter papir
da se ocedi. U ostatku se odredi azot postupkom digestije sa Na signaturi se navodi:

HUMANI FIBRINOGEN LIOFILIZOVAN
- broj i.j. po kontejneru, pne proteine), koja je najmanje 80 %. Sadržaj fibrinogena je

utvrđen odgovarajućom metodom, kao što je opisani postu-
- količina proteina po kontejneru,
pak pod određivanjem ukupnih proteina u Albumin, rastvor
- količina heparina po kontejneru, humani (255). Ako se preparatu dodaje proteinski stabiliza-
tor (npr. albumin humani), određivanje specifične aktivno-
- uslovi čuvanja sti fibrinogena vrši se pre dodavanja stabilizatora. U toku
- zapremina vode za injekcije R, potrebna za rekonstitu- frakcionisanja, zajedno sa fibrinogenom može da se dobije i
ciju, albumin, pa se specifično određivanje albumina vrši
odgovarajućim imunohemijskim metodama (2.7.1) a koli-
- da preparat mora da se koristi odmah nakon rekonstitu- čina određenog albumina se oduzima od ukupnog sadržaja
cije, proteina, radi izračunavanja specifične aktivnosti.
- da se rekonstituisan preparat ne sme koristiti ukoliko je
rastvor nekompletan ili se formirao koagulum,
OSOBINE
- da je sadržaj namenjen za jednokratnu upotrebu,
- naziv i količna dodatih supstanci, Beo ili bledožut prašak ili trošna čvrsta masa.
- da se preparat ne može smatrati da je oslobođen od vi-
rusa hepatitisa,
IDENTIFIKACIJA
- maksimalan sadržaj fibrinogena,
- kada je neophodno za primenu, da preparat odgovara za A. Korišćenjem odgovarajućih antiseruma specifičnih za
lečenje von Willebrandove bolesti. različite vrste, izvedu se precipitacioni testovi ispitiva-
nog preparata, rekonstituisanog kao što je deklarisano
na signaturi neposredno pre upotrebe. Preporučuje se da
se ispitivanja izvode pomoću antiseruma specifičnih za
proteine plazme svih vrsta domaćih životinja koje se
1997:0024 obično koriste za pripremanje biološkog materijala u
zemlji porekla. Time se dokazuje da preparat sadrži
proteine humanog porekla i da daje negativne reakcije
HUMANI FIBRINOGEN sa antiserumima spečifičnim za proteine plazme drugih
LIOFILIZOVAN vrsta.
B. Određivanje se primenjuje za identifikaciju preparata.
Fibrinogenum humanum cryodesiccatum
ISPITIVANJA
DEFINICIJA pH (2.2.3). pH vrednost rekonstituisanog preparata je od

6,5 do 7,5.
Humani fibrinogen, liofilizovan sadrži rastvorljivi konstitu-
ent humane plazme koji se dodavanjem trombina transfor- Osmolalnost (2.2.35) Osmolalnost rekonstituisanog prepa-
miše u fibrin. Dobija se iz Humane plazme za frakcionisa- rata je najmanje 240 mosmol/kg.
nje (853). Preparat može da sadrži dodatne supstance, kao
što su soli, puferi i stabilizatori. Rastvorljivost. Doda se zapremina rastvarača deklarisana
na signaturi kontejnera. Preparat se potpuno rastvara u roku
Kada se rastvori u zapremini rastvarača deklarisanoj na od 30 min na 20 C do 25 C, pri čemu nastaje rastvor slabe
signaturi, rastvor sadrži najmanje 10 g/l fibrinogena. opalescencije.
Stabilnost rastvora. Rekonstituisan rastvor se ostavi da
PROIZVODNJA stoji na temperaturi od 20 C do 25 C. U toku 60 min ne
formira se gel.
Metoda pripreme obuhvata postupke za koje je dokazano da Površinski antigen virusa hepatitisa B (HBsAg).
uklanjaju ili inaktiviraju poznate infektivne agense; ukoliko Rekonstituisan preparat se ispituje imunohemijskim meto-
su u toku proizvodnje korišćene supstance za inaktiviranje dama (2.7.1) odgovarajuće osetljivosti, kao što je
virusa, mora se sprovesti sigurni postupak prečišćavanja radioimunološko određivanje. U preparatu se ne detektuje
kako bi se dokazalo da su koncentracije ovih supstanci prisustvo HBsAg.
redukovane na odgovarajući nivo i da nikakvi ostaci ne
utiču na sigurnost primene preparata za pacijente. Voda (2.5.12). Najviše 3,0%, određena semi-mikro meto-
dom za određivanje vode.
U plazmu nisu dodati antibiotici niti konzervansi.
Sterilnost (2.6.1). Rekonstituisan preparat odgovara zahte-
Metoda pripreme preparata je takva da se dobija fibrinogen vima testa na sterilnost.
specifične aktivnosti (sadržaj fibrinogena u odnosu na uku-

HUMANI HEPATITIS B IMUNOGLOBULIN
Pirogeni (2.6.8). Rekonstituisan preparat odgovara zahte- AKTIVNOST

vima testa na pirogene. Ubrizga se po kilogramu mase ku-
nića zapremina rekonstituisanog preparata ekvivalentna Aktivnost se određuje upoređivanjem titra antitela
najmanje 30 mg fibrinogena, izračunato u odnosu na koli- imunoglobulina koji se ispituje sa odgovarajućom vred-
činu deklarisanu na signaturi. nošću u poredbenom preparatu standardizovanom u i.j., ko-
rišćenjem imunohemijske metode odgovarajuće osetljivosti
ODREÐIVANJE i specifičnosti (2.7.1 Imunohemijske metode).
Internacionalna jedinica je aktivnost sadržana u deklarisa-
Pomeša se 0,2 ml rekonstituisanog preparata sa 2 ml
noj količini Internacionalnog Referentnog Preparata hepati-
odgovarajućeg rastvora pufera (pH vrednost od 6,6 do 6,8)
tis A imunoglobulina. Ekvivalentnost u i.j. Internacionalnog
koji sadrži dovoljno trombina (oko 3 i.j./ml) i kalcijuma
Standarda propisuje Svetska zdravstvena organizacija.
(0,05 mol/l). Drži se 20 min na temperaturi od 37 C, od-
voji se talog centrifugiranjem (5000 g, 20 min) i dobro is- Deklarisana aktivnost je najmanje 600 i.j./ml. Određena
pere rastvorom 9 g/l natrijum-hlorida R. Odredi se sadržaj aktivnost nije manja od deklarisane aktivnosti. Granice
azota digestijom sa sumpornom kiselinom (2.5.9) i izračuna pouzdanosti (P = 0,95) određene aktivnosti su od 80 % do
se sadržaj fibrinogena (koagulišući protein) množenjem 125 %.
rezultata faktorom 6,0. Sadržaj je od 70 % do 130 %
deklarisane količine fibrinogena na signaturi.
ČUVANJE
ČUVANJE
Videti Humani normalni imunoglobulin (338).
OZNAČAVANJE
OZNAČAVANJE
- broj i.j. po kontejneru.
- sadržaj fibrinogena po kontejneru
- naziv i zapremina rastvarača koji se koristi za
rekonstituciju preparata,
- kada je neophodno za primenu, naziv i količina 1997:0722
stabilizatora proteina, u preparatu.
HUMANI HEPATITIS B
IMUNOGLOBULIN
1997:0769
Immunoglobulinum humanum
HUMANI HEPATITIS A hepatitidis B
IMUNOGLOBULIN
DEFINICIJA
Immunoglobulinum humanum
Humani hepatitis B imunoglobulin je tečan ili liofilizovan
hepatitidis A preparat koji sadrži imunoglobuline, uglavnom imunoglo-
bulin G. Preparat je namenjen za intramuskularnu primenu.
Dobijen je iz plazme odabranih i/ili imunizovanih davalaca
koji poseduju antitela protiv površinskog antigena virusa
DEFINICIJA hepatitisa B. Može da se doda Humani normalni imuno-
globulin (338).
Humani hepatitis A imunoglobulin je tečan ili liofilizovan
preparat koji sadrži imunoglobuline, uglavnom imuno- Odgovara zahtevima monografije Humani normalni
globulin G. Preparat je namenjen za intramuskularnu pri- imunoglobulin (338), izuzev minimalnog broja davalaca i
menu. Dobijen je iz plazme odabranih davalaca koji pose- minimalnog sadržaja ukupnih proteina.
duju antitela protiv virusa hepatitisa A. Može da se doda
Humani normalni imunoglobulin (338).
AKTIVNOST
Odgovara zahtevima monografije Humani normalni
imunoglobulin (338), izuzev minimalnog broja davalaca i Aktivnost se određuje upoređivanjem titra antitela ispitiva-
minimalnog sadržaja ukupnih proteina. nog imunoglobulina sa odgovarajućom vrednošću u

HUMANI HEPATITIS B IMUNOGLOBULIN ZA INTRAVENSKU PRIMENU
poredbenom preparatu standardizovanom u i.j. korišćenjem imunohemijske metode odgovarajuće osetljivosti i speci-
imunohemijske metode odgovarajuće osetljivosti i fičnosti (2.7.1 Imunohemijske metode).
specifičnosti (2.7.1 Imunohemijske metode).
Intenacionalna jedinica je aktivnost sadržana u deklarisanoj
Intenacionalna jedinica je aktivnost sadržana u deklarisanoj količini Internacionalnog Referentnog Preparata hepatitis B
količini Internacionalnog Referentnog Preparata hepatitis B imunoglobulina. Ekvivalentnost u i.j. za Internacionalni
imunoglobulina. Ekvivalentnost u i.j. Internacionalnog Sta- Standard propisuje Svetska zdravstvena organizacija.
ndarda propisuje Svetska zdravstvena organizacija.
Deklarisana aktivnost je najmanje 50 i.j./ml. Određena
Deklarisana aktivnost je najmanje 100 i.j./ml. Određena aktivnost nije manja od deklarisane aktivnosti. Granice
aktivnost nije manja od deklarisane aktivnosti. Granice pouzdanosti (P = 0,95) određene aktivnosti su od 80 % do
pouzdanosti (P = 0,95) određene aktivnosti su od 80 % do 125 %.
125 %.
ČUVANJE
ČUVANJE
Videti Humani normalni immunoglobulin za intravensku
Videti Humani normalni imunoglobulin (338). primenu (918)
OZNAČAVANJE OZNAČAVANJE
Videti Humani normalni imunoglobulin (338). Videti Humani normalni Immunoglobulin za intravensku
primenu (918)
- broj i.j. po kontejneru.
- minimalni broj i.j hepatitis B imunoglobulina po kontej-
neru.
1997:1016 (98*)
HUMANI HEPATITIS B
1997:0397
IMUNOGLOBULIN ZA
INTRAVENSKU PRIMENU HUMANI MORBILA
IMUNOGLOBULIN
Immunoglobulinum humanum hepatitidis
B ad usum inravenosum Immunoglobulinum humanum
morbillicum
DEFINICIJA
Humani hepatitis B imunoglobulin za intravensku primenu DEFINICIJA

je tečan ili liofilizovan preparat koji sadrži imunoglobuline,
uglavnom imunoglobulin G. Dobijen je iz plazme odabra- Humani morbila imunoglobulin je tečan ili liofilizovan
nih i/ili imunizovanih davalaca koji poseduju antitela protiv
preparat koji sadrži imunoglobuline, uglavnom imunoglo-
površinskog antigena virusa hepatitisa B. Može da mu se bulin G. Preparat je namenjen za intramuskularnu primenu.
doda Humani normalni imunoglobulin za intravensku pri- Dobijen je iz plazme koja sadrži specifična antitela protiv
menu (918) virusa morbila. Može da se doda Humani normalni
Odgovara zahtevima monografije Humani normalni imu- imunoglobulin( 338).
noglobulin za intravensku primenu (918) osim minimalnog Odgovara zahtevima monografije Humani normalni
broja davalaca i minimalnog sadržaja ukupnih proteina i imunoglobulin (338), izuzev minimalnog broja davalaca i
graničnih vrednosti za osmolalnost. minimalnog sadržaja ukupnih proteina.
AKTIVNOST AKTIVNOST
Aktivnost se određuje upoređivanjem titra antitela ispitiva-
Aktivnost tečnog preparata kao i liofilizovanog preparata
nog imunoglobulina sa odgovarajućom vrednošću u posle rekonstitucije prema uputstvu na signaturi, je najma-
poredbenom preparatu standardizovanom u i.j., korišćenjem nje 50 i.j./ml neutrališućih antitela protiv virusa morbila.

HUMANI NORMALNI IMUNOGLOBULIN
Aktivnost se određuje upoređivanjem titra antitela ispitiva- vih neimunizovanih osoba. Namenjen je za intramuskularnu
nog imunoglobulina sa odgovarajućom vrednošću u pored- primenu.
benom preparatu standardizovanog u i.j., koriščenjem
kritične doze virusa morbile u odgovarajućem sistemu kul- Humani normalni imunoglobulin se dobija iz plazme koja
ture ćelija. Može da se koristi metoda iste osetljivosti i odgovara zahtevima monografije Humana plazma za
preciznosti koji propisuje odgovarajuća ovlašćena ustanova frakcionisanje (853). U plazmu se ne dodaju antibiotici.
koji na zadovoljavajući način korelira sa aktivnošću koja
neutrališe virus morbila, poređenjem sa poredbenim
preparatom. PROIZVODNJA
Intenacionalna jedinica je spečifična aktivnost neutraliza- Metoda pripreme obuhvata postupke za koje je dokazano da
cije virusa morbila sadržana u deklarisanoj količini uklanjaju ili inaktiviraju poznate infektivne agense. Ukoliko
Internacionalnog Referentnog Preparata humanog seruma su korišćene supstance za inaktivaciju virusa, mora da pos-
protiv morbila. Ekvivalentnost u i.j. Internacionalnog toji dokaz da bilo kakvi ostaci, prisutni u finalnom proiz-
Referentnog Preparata propisuje Svetska zdravstvena vodu, nemaju neželjene efekte po zdravlje pacijenata
organizacija. tretiranih imunoglobulinom.
Pripremi se serija dvostrukih razblaženja ispitivanog Za proizvod se mora dokazati odgovarajućim ispitivanjima
imunoglobulina i poredbenog preparata. Pomeša se svako na životinjama i u toku kliničkih ispitivanja, da se dobro
razblaženje sa istom zapreminom suspenzije virusa morbila podnosi pri intramuskularnoj primeni.
koja sadrži oko 100 CCID50 u 0,1 ml i inkubira zaštićeno od
svetlosti 2 h na 37 C. Korišćnjem najmanje 6 kultura ćelija Humani normalni imunoglobulin je pripremljen od pula
po smeši, inokuliše se 0,2 ml svake smeše u svaku kulturu plazmi od najmanje 1000 davalaca metodom koja potvrđuje
ćelija koja je dodata smeši i inkubira se do 10 dana. Ispituju da finalni proizvod:
se kulture na aktivnost virusa i upoređuju razblaženja sa - ne prenosi infekciju,
najmanjim sadržajem imunoglobulina koji neutrališe virus
sa odgovarajućim razblaženjem poredbenog preparata. - u koncentraciji proteina od 160 g/l, sadrži antitela za bar
dva antigena (jedan virusni i jedan bakterijski) uz
Izračunava se aktivnost ispitivanog imunoglobulina u i.j./ml Internacionalni standard ili referentni preparat,
neutrališućih antitela protiv virusa morbila. koncentracija ovih antitela je najmanje 10 puta veća od
početne u pulu plazme.
ČUVANJE Humani normalni imunoglobulin se priprema u obliku
stabilizovanog rastvora npr. u rastvoru 9 g/l natrijum-hlo-
Videti Humani normalni imunoglobulin (338). rida, rastvoru 22,5 g/l glicina, ili ako je preparat liofilizovan
u rastvoru 60 g/l glicina. Višedozni preparati sadrže konzer-
vans. Jednodozni preparati ne sadrže konzervans. Za bilo
OZNAČAVANJE koji upotrebljen konzervans ili stabilizator mora postojati
dokaz da nema štetni efekat na finalni proizvod u količini u
Videti Humani normalni imunoglobulin (338). kojoj je prisutan. Rastvor je filtriran kroz bakteriološki filter.
Na signaturi se navodi Stabilnost preparata se dokazuje odgovarajućim ispitiva-
njima sprovedenim u toku studija razvoja.
- broj i.j po kontejneru.
OSOBINE
1997:0338 Tečni preparat je bistar i bledožut do svetlobraon; a u toku

čuvanja može da dođe do pojave blage opalescencije ili ma-
HUMANI NORMALNI log zamućenja.Liofilizovan preparat je beo ili svetložut pra-
šak ili trošna čvrsta masa.
IMUNOGLOBULIN
Liofilizovan preparat rekonstituiše se prema uputstvu na
signaturi neposredno pre ispitivanja i identifikacije izuzev
Immunoglobulinum humanum normale ispitivanja rastvorljivosti u vodi.
IDENTIFIKACIJA
DEFINICIJA
A. Korišćenjem odgovarajućih antiseruma specifičnih za
Humani normalni imunoglobulin je tečni ili liofilizovan različite vrste, izvedu se precipitacioni testovi ispitiva-
preparat koji sadrži imunoglobuline, uglavnom imuno- nog preparata. Preporučuje se da se ispitivanja izvedu
globulin G (IgG). Mogu da budu prisutni i drugi proteini. pomoću antiseruma specifičnih za proteine plazme svih
Humani normalni imunoglobulin sadrži IgG antitela zdra- domaćih životinja koje se obično koriste za pripremanje

HUMANI NORMALNI IMUNOGLOBULIN
biološkog materijala u zemlji porekla. Time se dokazuje koji daje linearni odgovor u opsegu merenja. Rezultat se
da preparat sadrži proteine humanog porekla i daje izračunava kao srednja vrednost tri merenja za svaku celu-
negativne reakcije sa antiserumima specifičnim za loza-acetatnu traku. Na elektroforegramu ispitivanog ras-
proteine plazmi drugih vrsta. tvora do 10 % proteina ima pokretljivost različitu od
pokretljivosti glavne frakcije. Ispitivanje je validno samo
B. Ispituje se odgovarajućom tehnikom imunoelektrofo- ako je na elektroforegramu poredbenog rastvora, udeo
reze. Korišćenjem antiseruma protiv normalnog huma- proteina u glavnoj frakciji u granicama deklarisanim na
nog seruma, upoređuju se humani normalni serum i signaturi koja prati referentni preparat.
ispitivani preparat, oba razblažena tako da sadrže 10 g/l
proteina. Glavna komponenta ispitivanog preparata Raspodela molekula po veličini. Ispituje se tečnom
odgovara komponenti IgG humanog normalnog seruma. hromatografijom (2.2.29).
Rastvor može da pokaže prisustvo malih količina drugih
proteina plazme. Ispitivani rastvor. Razblaži se ispitivani preparat rastvorom
9 g/l natrijum-hlorida R tako da sadrži koncentraciju koja
odgovara hromatografskom sitemu koji se koristi. Najčesće
ISPITIVANJA su to odgovarajuće koncentracije u rasponu od 4 g/l do 12
g/l i injektuje se od 50 μg do 600 μg proteina.
Rastvorljivost. Liofilizovanom preparatu doda se zapre- Poredbeni rastvor. Razblaži se humani imunoglobulin BRP
mina tečnosti koja je deklarisana na signaturi. Preparat se rastvorom 9 g/l natrijum-hlorida R tako da ima istu
potpuno rastvara u toku 20 min na 20 C do 25 C. koncentraciju proteina kao i ispitivani rastvor.
pH (2.2.3). Razblaži se ispitivani preparat rastvorom 9 g/l Hromatografiski postupak može da se izvede korišćenjem:
natrijum-hlorida R da bi se dobio rastvor koji sadrži 10 g/l
proteina. pH vrednost rastvora je od 6,4 do 7,2. - kolone od nerđajućeg čelika dužine 0,6 m, unutrašnjeg
prečnika 7,5 mm, napunjene silikagelom za
Ukupni proteini. Ispitivani preparat se razblaži rastvorom hromatografiju, hidrofilnim R,
9 g/l natrijum-hlorida R da bi se dobio rastvor koji sadrži
oko 15 mg proteina u 2 ml. U 2,0 ml ovog rastvora u epru- - mobilne faze, protoka 0,5 ml/min, rastvora koji sadrži:
veti za centrifugiranje okruglog dna doda se 2 ml rastvora 4,873 g/l natrijum–hidrogenfosfata, dihidrata R, 1,741
75 g/l natrijum-molibdata R i 2 ml smeše 1 zapremine sum- g/l natrijum-dihidrogenfosfat, monohidrata R, 11,688
porne kiseline, bez prisustva azota R i 30 zapremina vode R. g/l natrijum-hlorida R i 50 mg/l natrijum-azida R,
Promućka se i cetrifugira 5 min, odlije supernatant, a epru-
veta se ostavi da se ocedi na filter papiru otvorom okrenu- - detektora, spektrofotometra, podešenog na 280 nm.
tim nadole. U ostatku se odredi azot digestijom sa sumpor- Na hromatogramu poredbenog rastvora glavni pik odgovara
nom kiselinom (2.5.9) i izračuna sadržaj proteina množe- IgG monomeru i postoji pik koji odgovara dimeru sa
njem sa faktorom 6,25. Preparat sadrži od 100 g/l do 180 g/l retencionim vremenom u odnosu na monomer oko 0,85.
proteina i od 90 % do 110 % količine proteina deklarisane Identifikuju se pikovi na hromatogramu ispitivanog ras-
na signaturi. tvora upoređivanjem sa hromatogramom poredbenog ras-
Sastav proteina. Ispituje se zonskom elektroforezom tvora; svaki pik sa retencionim vremenom kraćim od di-
(2.2.31), koriščenjem celuloza-acetatnog gela kao potpor- mera odgovara polimerima i agregatima. Ispitivani preparat
nog medijuma i rastvora barbiton pufera pH 8,6 R1 kao odgovara zahtevima ispitivanja ako je na hromatogramu
elektrodnog rastvora. ispitivanog rastvora: za monomer i dimer retenciono vreme
u odnosu na odgovarajući pik na hromatogramu poredbe-
Ispitivani rastvor. Ispitivani preparat se razblaži rastvorom nog rastvora 1 ± 0,02; zbir monomera i dimera čini najma-
9 g/l natrijum-hlorida R tako da je koncentracija proteina nje 85 % ukupne površine pikova na hromatogramu, a poli-
50 g/l. meri i agregati čine najviše 10 % ukupne površine pikova
na hromatogramu.
Poredbeni rastvor. Rekonstituiše se imunoglobulin humani
za elektroforezu BRP i razblaži rastvorom 9 g/l natrijum- Voda (2.5.12). Za liofilizovan preparat, najviše 3,0 %,
hlorida R tako da je koncentracija proteina 50 g/l. određena za 0,500 g semi-mikro metodom za određivanje
vode.
Na celuloza-acetatnu traku nanese se po 2,5 μl ispitivanog
rastvora u vidu trake širine 10 mm ili se nanese 0,25 μl/mm Sterilnost (2.6.1). Odgovara zahtevima testa na sterilnost.
ukoliko se koristi uzana celuloza-acetatna traka. Na drugu
traku se na isti način nanese ista zapremina poredbenog ras- Pirogeni (2.6.8). Odgovara zahtevima testa na pirogene.
tvora. Podesi se jačina struje koja omogućava da albumin- Ubrizga se 1 ml po kg telesne mase kunića.
ska frakcija humanog normalnog seruma migrira najmanje Antitela na površinski antigen virusa hepatitisa B.
30 mm. Celuloza-acetatne trake se boje 5 min amidocrnim Najmanje 0,5 i.j/g. imunoglobulina, određena odgovaraju-
10 B rastvorom R. Tretiraju se smešom 10 zapremina sirće- ćim imunohemijskim metodama (2.7.1).
tne kiseline, glacijalne R i 90 zapremina metanola R, dok se
pozadina ne obezboji. Celuloza-acetatne trake postaju Antitela na virus hepatitisa A. Ako je namenjen za
transparentne tretiranjem smešom 19 zapremina sirćetne profilaksu hepatitisa A, odgovara sledećem dodatnom zah-
kiseline, glacijalne R i 81 zapremine metanola R. tevu. Određuje se sadržaj antitela poređenjem sa poredbe-
Apsorbancija frakcija se izmeri na 600 nm na instrumentu nim preparatom kalibrisanom u i.j., pomoću imunohemij-

HUMANI NORMALNI IMUNOGLOBULIN ZA INTRAVENSKU PRIMENU
skog određivanja odgovarajuće osetljivosti i specifičnosti uglavnom imunoglobulin G (IgG). Mogu biti prisutni i
(2.7.1). drugi proteini. Humani normalni imunoglobulin za
intravensku primenu sadrži IgG antitela zdravih osoba. Ova
Internacionalna jedinica je aktivnost u određenoj količini monografija se ne odnosi na proizvode koji su pripremani
Internacionalnog Referentnog Preparata hepatitisa A tako da sadrže fragmente ili hemijski modifikovan IgG.
imunoglobulina. Ekvivalentnost internacionalnih jedinica
Internacionalnog Referentnog preparata daje Svetska Humani normalni imunoglobulin za intravensku primenu
zdravstvena organizacija. dobija se iz plazme koja odgovara zahtevima monografije
Humana plazma za frakcionisanje (853). U plazmu se ne
Deklarisana aktivnost je najmanje 100 i.j./ml. Određena dodaju antibiotici.
aktivnost nije manja od deklarisane aktivnosti. Granice
pouzdanosti (P = 0,95) određene aktivnosti su od 80 % do
125 %. PROIZVODNJA
Metoda pripreme obuhvata postupke za koje je dokazano da

ČUVANJE uklanjaju ili inaktiviraju poznate infektivne agense. Ukoliko
su korišćene supstance za inaktivaciju virusa, mora posto-
Tečni preparat se čuva u bezbojnom staklenom kontejneru jati dokaz da bilo kakvi ostaci koji su prisutni u finalnom
zaštićeno od svetlosti. Liofilizovan preparat se čuva u proizvodu nemaju neželjne efekte po zdravlje pacijenata
bezbojnom staklenom kontejneru, pod vakuumom ili inert- tretiranih imunoglobulinom.
nim gasom, zaštićeno od svetlosti.
Za proizvod se dokazuje, pomoću odgovarajućih ispitivanja
na životinjama i u toku kliničkih ispitivanja, da se dobro
OZNAČAVANJE podnosi pri intravenskoj primeni.
Na signaturi se navodi: Humani normalni imunoglobulin je pripremljen od pula

plazmi od najmanje 1000 davalaca metodom koja potvrđuje
- za tečne preparate, zapremina preparata u kontejneru, da finalni proizvod:
sadržaj proteina u g/l,
- ne prenosi infekciju,
- za liofilizovane preparate, količina proteina u kontej-
neru, - u koncentraciji imunoglobulina od 50 g/l sadrži antitela
- način aplikacije, za najmanje dva od kojih (jedan virusni i jedan bakterij-
ski) je pri kontroli sa Internacionalnim Standardom ili
- uslovi pod kojima se čuva, Referentnim Preparatom, dobijeno da je koncentracija
- rok trajanja, ovih antitela najmanje tri puta veća od one u pulu pla-
- za liofilizovane preparate, naziv ili sastav i zapremina zmi.
tečnosti za rekonstituciju koja se dodaje, - sadrži definisanu distribuciju potklasa imunoglobulina
- kada je neophodno za primenu, da se preparat koristi za G,
profilaksu hepatitisa A,
- odgovara zahtevima testa za Fc funkciju imunoglobu-
- kada je neophodno za primenu, aktivnost anti-hepatitis lina (2.7.9).
virusa A u i.j. /ml,
- kada je neophodno za primenu, naziv i količna konzer- Humani normalni imunoglobulin za intravensku primenu se
vansa u preparatu. priprema u obliku stabilizovanog rastvora, ili je preparat
liofilizovan. Može da se doda i stabilizator. U oba slučaja
preparat je filtriran kroz bakteriološki filter. Ne dodaje se
konzervans u toku frakcionisanja kao ni u fazi proizvodnje
1997:0918
finalnog rastvora in bulk.
HUMANI NORMALNI Stabilnost preparata se dokazuje odgovarajućim ispitiva-

njima izvedenim u toku samog razvoja.
IMUNOGLOBULIN ZA
INTRAVENSKU PRIMENU
OSOBINE
Immunoglobulinum humanum normale ad Tečni preparat je bistar ili pokazuje slabu opalescenciju i
usum intravenosum bezbojan ili bledožut. Liofilizovan preparat je beo ili bledo-
žut prašak ili čvrsta trošna masa.
Preparati dobijeni liofilizacijom rekonstituišu se prema
DEFINICIJA uputstvu na signaturi neposredno pre izvođenja identifika-
cije i ispitivanja, izuzev ispitivanja za rastvorljivost i vodu.
Humani normalni imunoglobulin za intravensku primenu je
tečni ili liofilizovan preparat koji sadrži imunoglobuline,

HUMANI NORMALNI IMUNOGLOBULIN ZA INTRAVENSKU PRIMENU
IDENTIFIKACIJA ukoliko se koristi uža celuloza-acetatna traka. Na drugu

celuloza-acetatnu traku se na isti način nanese ista zapre-
A. Korišćenjem odgovarajućih antiseruma specifičnih za mina poredbenog rastvora. Podesi se jačina struje tako da
različite vrste, izvedu se precipitacioni testovi za ispiti- albuminska frakcija normalnog humanog seruma migrira
vani preparat. Preporučuje se da se ispitivanja izvedu najmanje 30 mm. Celuloza-acetatne trake se boje 5 min
korišćenjem antiseruma specifičnih za proteine plazme amidocrnim 10B rastvorom R. Tretiraju se smešom 10
svih vrsta domaćih životinja koje se obično koriste za zapremina sircetne kiseline, glacijalne R i 90 zapremina
pripremanje biološkog materijala u zemlji porekla. metanola R, dok se pozadina ne obezboji. Celuloza-acetatne
Time se dokazuje da preparat sadrži proteine humanog trake postaju transparentne tretiranjem sa smešom 19 zapre-
porekla i da daje negativne reakcije sa antiserumima mina sirćetne kiseline, glacijalne R i 81 zapremine meta-
specifičnim za proteine plazmi drugih vrsta. nola R. Izmeri se apsorbancija frakcija na 600 nm na instru-
mentu koji daje linearni odgovor u opsegu merenja. Izra-
B. Ispituje se odgovarajućom tehnikom imunoelektrofo- čuna se rezultat kao srednja vrednost tri merenja za svaku
reze. Korišćenjem antiseruma protiv normalnog huma- celuloza-acetatnu traku. Na elektroforegramu ispitivanog
nog seruma, upoređuje se humani normalni serum i rastvora najviše 5% proteina ima pokretljivost različitu od
ispitivani preparat, oba razblažena tako da sadrže 10 g/l pokretljivosti glavne frakcije. Ovo ograničenje ne važi ako
proteina. Glavna komponenta ispitivanog preparata je preparatu kao stabilizator dodat albumin. Za takve prepa-
odgovara komponenti IgG humanog normalnog seruma. rate ispitivanje sastava proteina izvodi se u toku proizvod-
U rastvoru mogu biti prisutne male količine drugih nje pre dodavanja stabilizatora. Ispitivanje je validno samo
proteina plazme. Ukoliko je kao stabilizator dodat hu- ako na elektroforegramu poredbenog rastvora udeo proteina
mani albumin, on se može uočiti kao glavna kompo- u glavnoj frakciji odgovara zahtevima deklarisanim za dati
nenta. poredbeni preparat.
Raspodela molekula po veličini. Ispituje se tečnom
ISPITIVANJA hromatografijom (2.2.29).
Rastvorljivost. Za liofilizovan preparat dodaje se zapre- Ispitivani rastvor. Razblaži se ispitivani preparat rastvorom
mina tečnosti koja je deklarisana na signaturi. Preparat se 9 g/l natrijum-hlorida R tako da sadrži koncentraciju koja
odgovara hromatografskom sistemu koji se koristi. Naj-
potpuno rastvara u toku 30 min na 20 C do 25 C.
češće su to odgovarajuće koncentracije u rasponu od 4 g/l
pH (2.2.3). Razblaži se ispitivani preparat rastvorom 9 g/l do 12 g/l pri čemu se injektuje od 50 μg do 600 μg proteina.
natrijum-hlorida R tako da se dobije rastvor koji sadrži 10
Poredbeni rastvor. Razblaži se imunoglobulin humani BRP
g/l proteina. pH vrednost rastvora je od 4,0 do 7,4.
rastvorom 9 g/l natrijum-hlorida R tako da sadrži konce-
Osmolalnost (2.2.35). Najmanje 240 mosmol/kg. ntraciju proteina kao i ispitivani rastvor.
Ukupni proteini. Ispitivani preparat razblaži se rastvorom Hromatografski postupak može da se izvede korišćenjem:
9 g/l natrijum-hlorida R tako da se dobije rastvor koji sa-
drži oko 15 mg proteina u 2 ml. U 2,0 ml ovog rastvora u - kolone dužine 0,6 m, unutrašnjeg prečnika 7,5 mm,
napunjene silikagelom za hromatografiju, hidrofilnim R,
epruveti za centrifugiranje okruglog dna doda se 2 ml ras-
tvora 75 g/l natrijum-molibdata R i 2 ml smeše 1 zapremine - mobilne faze, brzine protoka 0,5 ml/min, rastvora koji
sumporne kiseline, bez prisustva azota R i 30 zapremina sadrži: 4,873 g/l natrijum-hidrogenfosfata, dihidrata R,
vode R. Promućka se i cetrifugira 5 min, odlije se superna- 1,741 g/l natrijum-dihidrogenfosfat, monohidrata R,
tant, a epruveta se ostavi da se ocedi na filter papiru otvo- 11,688 g/l natrijum-hlorida R i 50 mg/l natrijum-azida
rom okrenutim nadole. U ostatku se odredi azot digestijom R,
sa sumpornom kiselinom (2.5.9) i izračuna sadržaj proteina
množenjem sa faktorom 6,25. Preparat sadrži najmanje 30 - detektora, spektrofotometra, podešenog na 280 nm.
g/l i od 90 % do 110 % količine proteina deklarisane na
signaturi. Na hromatogramu poredbenog rastvora glavni pik odgovara
IgG monomeru i pik koji odgovara dimeru ima retenciono
Sastav proteina. Ispituje se zonskom elektroforezom vremene u odnosu na monomer oko 0,85. Identifikuju se
(2.2.31), korišćenjem traka od odgovarajućeg celulozno- pikovi na hromatogramu ispitivanog rastvora upoređiva-
acetatnog gela kao potpornog medijuma i rastvora barbiton njem sa hromatogramom poredbenog rastvora; svaki pik sa
pufera pH 8,6 R1 kao elektrodnog rastvora. retencionim vremenom kraćim od dimera odgovara polime-
rima i agregatima. Ispitivani preparat odgovara zahtevima
Ispitivani rastvor. Razblaži se ispitivani preparat rastvorom ispitivanja ako na hromatogramu ispitivanog rastvora: za
9 g/l natrijum-hlorida R tako da je koncentracija proteina monomer i dimer retenciono vreme u odnosu na odgovara-
30 g/l. jući pik na hromatogramu referentnog rastvora iznosi 1 ±
0,02; zbir monomera i dimera čini najmanje 90 % ukupne
Poredbeni rastvor. Rekonstituiše se humani imunoglobulin
površine pikova na hromatogramu a polimeri i agregati čine
za elektroforezu BRP i razblaži rastvorom 9 g/l natrijum-
najviše 3 % ukupne površine na hromatogramu. Ovaj zah-
hlorida R tako da je koncentracija proteina 30 g/l.
tev se ne odnosi za proizvode kojima je dodat albumin kao
Na celuloza-acetatnu traku nanese se po 4,0 μl ispitivanog stabilizator, ispitivanje raspodele molekula po veličini za
rastvora u vidu trake od 10 mm ili se nanese 0,4 μl/mm

HUMANI RABIES IMUNOGLOBULIN
ove proizvode izvodi se u toku proizvodnje pre dodatka 1997:0723

stabilizatora.
Antikomplementarna aktivnost (2.6.17). Potrošnja HUMANI RABIES
komplementa je najviše 50 % (1 CH50/mg imunoglobulina). IMUNOGLOBULIN
Aktivator prekalikreina (2.6.15). Najviše 35 i.j./ml,
izračunato u odnosu na rastvor koji sadrži 30 g/l Immunoglobulinum humanum rabicum
imunoglobulina
Anti-A i anti-B hemaglutinini (2.6.20). Izvedu se ispitiva-
nja za anti-A i anti-B hemaglutinine. Ispitivani preparat se
razblaži na koncentraciju od 30 g/l imunoglobulina ukoliko DEFINICIJA
je ona veća. Razblaženje od 1:64 ne pokazuje aglutinaciju.
Humani rabies imunoglobulin je tečan ili liofilizovan prepa-
Voda (2.5.12). Za liofilizovan preparat, najviše 3,0 %, rat koji sadrži imunoglobuline, uglavnom imunoglobulin G.
određena za 0,500 g semi-mikro metodom za određivanje Preparat je namenjen za intramuskularnu primenu. Dobijen
vode. je iz plazme davalaca imunizovanih protiv besnila. Sadrži
spečifična antitela koja neutrališu virus besnila. Može mu
se dodati Humani normalni imunoglobulin (338).
Pirogeni (2.6.8). Odgovara zahtevima testa na pirogene.
Odgovara zahtevima monografije Humani normalni imuno-
Ubrizga se po kg mase kunića zapremina koja sadrži 0,5 g
globulin (338), izuzev minimalnog broja davalaca i mini-
imunoglobulina ali najviše 10 ml/kg telesne mase kunića.
malnog sadržaja ukupnih proteina.
Antitela na površinski antigen virusa hepatitisa B.
Najmanje 0,5 i.j./g imunoglobulina, određeno odgovaraju-
ćim imunohemijskim metodama (2.7.1). AKTIVNOST
Aktivnost se određuje poređenjem doze imunoglobulina

ČUVANJE potrebnog da neutrališe infektivnost suspenzije virusa bes-
nila sa dozom poredbenog preparata, kalibrisanog u
Tečni preparat se čuva u bezbojnom staklenom kontejneru, internacionalnim jedinicama, potrebnog da uzrokuje isti ste-
zaštićeno od svetlosti. Liofilozovan preparat čuva se u pen neutralizacije (2.7.1 Imunohemijske metode). Ispitiva-
bezbojnom staklenom kontejneru, pod vakumom ili inert- nje se izvodi na osetljivoj kulturi ćelija, a prisustvo
nim gasom, zaštićeno od svetlosti na temperaturi koja ne neneutralisanog virusa otkriva se imunofluorescencijom.
prelazi 25 C
Internacionalna jedinica je specifična aktivnost neutraliza-
cije virusa besnila sadržana u propisanoj količini
Internacionalnog Standarda humanog rabies imunoglobu-
OZNAČAVANJE
lina. Ekvivalenciju u internacionalnim jedinicama Interna-
cionalnog Standarda propisuje Svetska zdravstvena organi-
Na signaturi se navodi: zacija.
- za tečne preparate, zapremina preparata u kontejneru i Izvede se ispitivanje na odgovarajućim osetljivim ćelijama.
sadržaj proteina u g/l, Najčešće se koristi linija ćelija BHK 21, kultivisana u medi-
- za liofilizovane preparate, količina proteina u kontej- jumu koji se kasnije opisuje, izmedu 18. i 30. pasaže-nivoa
neru, brojanog od ATCC lota soja. Žetva ćelija se vrši posle 2 do
4 dana rasta. Ćelije se tretiraju tripsinom i pripremi se
- količina imunoglobulina u kontejneru, suspenzija koja sadrži 500000 ćelija u mililitru (suspenzija
ćelija). Na 10 min pre upotrebe ovoj suspenziji se doda 10
- način aplikacije, g dietilaminoetildekstrana R /ml, ukoliko je potrebno, da
- uslovi čuvanja, se poveća osetljivost ćelija.
- rok trajanja, Koristi se fiksni soj virusa uzgajan na osetljivim ćelijama,

kao što je CVS soj virusa besnila adaptiran na rast na lini-
- za liofilizovane preparate, naziv ili sastav kao i zapre- jama ćelija BHK 21 (suspenzija virusa za zasejavanje).
mina tečnosti za rekonstituciju koja se dodaje, Izračuna se titar suspenzije virusa za zasejavanje na sledeći
način.
- distribucija potklasa imunoglobulina G u preparatu,
Pripremi se serija razblaženja suspenzije virusa. U komore
- kada je neophodno za primenu, količina dodatog albu- staklenih pločica sa sojevima kulture ćelija (8 komora po
mina kao stabilizatora, pločici) prenese se 0,1 ml svakog razblaženja i 0,1 ml medi-
- maksimalan sadržaj imunoglobulina A. juma, pa se doda 0,2 ml suspenzije ćelija. Inkubira se 24
sata u atmosferi ugljen-dioksida na 37 C. Izvede se fiksa-
cija, imunofluorescentno bojenje i evaluacija prema slede-

HUMANI RABIES IMUNOGLOBULIN
ćem opisu. Odredi se završna tačka titra suspenzije virusa klon doza-odgovor krive i ako nema dokaza odstupanja od
za zasejavanje i pripremi radno razblaženje virusa koje linearnosti ili paralelnosti.
odgovara 100 CCID50 po 0,1 ml.
Za svako određivanje, proveriti količinu korišćenog virusa aktivnost nije manja od deklarisane aktivnosti i nije veća od
kontrolnom titracijom: od razblaženja koje odgovara 100 dvostruke deklarisane aktivnosti. Granice pouzdanosti
CCID50 po 0,1 ml naprave se tri desetosrtuka razblaženja. (P=0,95) određene aktivnosti su od 80 % do 125 %.
Doda se 0,1 ml svakog razblaženja u 4 komore koje sadrže
0,1 ml medijuma i doda se 0,2 ml suspenzije ćelija. Ispitiva- MEDIJUMI KULTURA ZA RAZMNOŽAVANJE BHK
nje je validno samo ako je titar između 30 CCID50 i 300 21 ĆELIJA
CCID50.
Mogu se koristiti i komercijalni medijumi, koji imaju nešto
Razblaži se referentni preparat na koncentraciju od 2 i.j./ml različit sastav od dole navedenog.
korišćenjem neobogaćenog medijuma (osnovno referentno
razblaženje, koje se čuva na temperaturi nižoj od –80 C). Natrijum-hlorid 6,4 g
Pripreme se 2 odgovarajuća predrazblaženja (1:8 i 1:10) Kalijum-hlorid 0,40 g
osnovnog poredbenog razblaženja tako da je razblaženje Kalcijum-hlorid, bezvodni 0,20 g
poredbenog preparata koji redukuje broj fluorescentnih po-
lja za 50 % između 4 razblaženja kulture ćelija na pločici. Magnezijum-sulfat heptahidrat 0,20 g
Doda se 0,1 ml medijuma u svaku komoru, izuzev u prvu, u Natrijum-dihidrogenfosfat monohidrat 0,124 g
svaki od dva reda, u njih se doda tačno 0,2 ml dva Glukoza monohidrat 4,5 g
predrazblaženja osnovnog poredbenog razblaženja uzastop-
nim prenošenjem 0,1 ml u sledeće komore. Gvožđe(III)-nitrat nonahidrat 0,10 mg
L-Arginin-hidrohlorid 42,0 mg
Ispitivani preparat se razblaži 1:100 korišćenjem
neobogaćenog medijuma (osnovno razblaženje imunoglo- L-Cistin 24,0 mg
bulina) – da bi se smanjile na minimum greške uzrokovane L-Histidin 16,0 mg
viskozitetom nerazblaženih preparata – i naprave se 3 L-Izoleucin 52,0 mg
odgovarajuća predrazblaženja, tako da je razblaženje
ispitivanog preparata koji redukuje broj fluorescentnih polja L-Leucin 52,0 mg
za 50 % u okviru 4 razblaženja kulture ćelija na pločici. L-Lizin-hidrohlorid 74,0 mg
Doda se 0,1 ml medijuma u sve komore osim u prvu u sva L-Fenilalanin 33,0 mg
tri reda, u koje se doda tačno 0,2 ml tri predrazblaženja
osnovnog razblaženja imunoglobulina. Pripremi se serija L-Treonin 48,0 mg
dvostrukih razblaženja uzastopnim prenošenjem po 0,1 ml L-Triptofan 8,0 mg
iz jedne u drugu komoru. L-Tirozin 36,0 mg
U sve komore koje sadrže razblaženja poredbenog prepa- L-Valin 47,0 mg
rata i razblaženja ispitivanog preparata, doda se 0,1 ml L-metionin 15,0 mg
suspenzije virusa, koja odgovara 100 CCID50 po 0,1 ml (ra-
L-Glutamin 0,292 g
dno razblaženje virusa), ručno se promeša, ostavi da stoji
90 min u atmosferi ugljen-dioksida na 37 C, doda se 0,2 i-Inozitol 3,60 mg
ml suspenzije ćelija, ručno promeša, pa se ostavi da stoji 24 Holin-hlorid 2,0 mg
h na 37 C u atmosferi ugljen-dioksida.
Folna kiselina 2,0 mg
Posle 24 h odbaci se medijum i uklanjaju se plastični zidovi. Nikotinamid 2,0 mg
Ćelijski monosloj se ispira fosfatom, puferovanim fiziološ- Kalcijum-pantotenat 2,0 mg
kim rastvorom pH 7,4 R, a zatim smešom 20 zapremina
vode R i 80 zapremina acetona R, te fiksira smešom 20 Piridoksal-hidrohlorid 2,0 mg
zapremina vode R i 80 zapremina acetona R na –20 C u Tiamin-hidrohlorid 2,0 mg
toku 3 min. Na ploče se razvuče fluorescentni konjugovani Riboflavin 0,2 mg
rabies serum R spreman za upotrebu. Ostavi se da stoji u
Fenolcrveno 15,0 mg
atmosferi sa visokom vlagom 30 min na 37 C. Ispere se
fosfatom, puferovan fiziološki rastvorom pH 7,4 R i osuši. Natrijum-hidrogenkarbonat 2,75 g
Ispituje se po 20 polja u svakoj komori pod uvećanjem od Vode do 1000 ml
250 × korišćenjem mikroskopa za očitavanje fluorescencije.
Registruje se broj polja sa najmanje jednom fluorescentnom Medijum je dopunjen sa:
ćelijom. Proverava se ispitivana doza korišćena u ploči za Fetalnim telećim serumom 10 %
titraciju virusa i odredi razblaženje poredbenog preparata i (zagrevan na 56 C 30 min)
razblaženje ispitivanog preparata koja redukuju broj
fluorescentnih polja za 50 %, izračunavanjem 2 ili 3 Triptoza-fosfat bujonom 10 %
razblaženja zajedno korišćenjem probit analize. Ispitivanje Benzilpenicilin-natrijumom 60 mg/l
je validno samo ako statistička analiza pokaže značajan ot- Streptomicinom 0,1 g/l

HUMANI TETANUS IMUNOGLOBULIN
Videti Humani normalni imunoglobulin (338). Videti Humani normalni imunoglobulin (338).
OZNAČAVANJE - broj i.j./ml.
- broj i.j. po kontejneru. 1997:0398
HUMANI TETANUS
IMUNOGLOBULIN
1997:0617
Immunoglobulinum humanum tetanicum
HUMANI RUBEOLE
IMUNOGLOBULIN
DEFINICIJA
Immunoglobulinum humanum rubellae
Humani tetanus imunoglobulin je tečni ili liofilizovan
preparat koji sadrži imunoglobuline, uglavnom imuno-
globulin G. Dobijen je iz plazme koja sadrži specifična
DEFINICIJA antitela protiv toksina Clostridium tetani. Može mu se
dodati Humani normalni imunoglobulin (338).
Humani rubeole imunoglobulin je tečni ili liofilizovan Odgovara zahtevima monografije Humani normalni
preparat koji sadrži imunoglobuline, uglavnom imunoglo- imnunoglobulin (338), izuzev minimalnog broja davalaca i
bulin G. Preparat je namenjen za intramuskularnu primenu. minimalnog sadržaja ukupnih proteina.
Dobijen je iz plazme koja sadrži specifična antitela protiv
virusa rubeole. Može da mu se doda Humani normalni
imunoglobulin (338). PROIZVODNJA
Odgovara zahtevima monografije Humani normalni imuno-
U toku proizvodnje treba da se uspostave zadovoljavajući
globulin (338), izuzev minimalnog broja davalaca i mini-
odnosi između aktivnosti utvrđene imunološkim određiva-
malnog sadržaja ukupnih proteina.
njem opisanim pod Aktivnost i određene aktivnosti testom
neutralizacije toksina na miševima, koji se dalje opisuje.
AKTIVNOST Kapacitet neutralizacije toksina na miševima. Aktivnost se

utvrđuje poređenjem količine potrebne da zaštiti miša od
Aktivnost se određuje poređenjem aktivnosti ispitivanog paralitičkih efekata fiksne količine tetanusnog toksina sa
preparata u odgovarajućem testu inhibicije hemaglutinacije količinom referentnog preparata humanog tetanusnog imu-
sa istom aktivnošću referentnog preparata kalibrisanog u i.j. noglobulina, kalibrisanog u i.j., neophodnog da pruži istu
zaštitu.
Internacionalna jedinica je specifična aktivnost sadržana u
propisanoj količini Internacionalnog Referentnog Preparata Internacionalna jedinica antitoksina je specifična aktivnost
humanog seruma protiv rubeole. Ekvivalenciju u inter- neutralizacije tetanusnog toksina sadržana u propisanoj
nacionalnim jedinicama Internacionalnog Referentnog Pre- količini Internacionalnog Standarda, koji sadrži liofilizo-
parata propisuje Svetska zdravstvena organizacija. vani humani imunoglobulin. Ekvivalenciju internacionalnih
jedinica i Internacionalnog Standarda propisuje Svetska
Određena aktivnost je najmanje 4500 i.j./ml. Granice zdravstvena organizacija.
pouzdanosti (P= 0,95) određene aktivnosti su od 50 % do
200 % deklarisane aktivnosti. Humani tetanusni imunoglobulin BRP je kalibrisan u
internacionalne jedinice poređenjem sa Internacionalnim
Standardom.
ČUVANJE Izbor životinja. Koriste se miševi težine 16 do 20 g.
Priprema ispitivanog toksina. Ispitivani toksin se priprema
Videti Humani normalni imunoglobulin (338). odgovarajućom metodom iz sterilnog filtrata tečne kulture

HUMANI VARIČELA IMUNOGLOBULIN
C. tetani. Ovde su prikazana dve metode, kao primeri, ali se u i.j., korišćenjem imunološkog određivanja odgovarajuće
mogu koristiti i druge odgovarajuće metode. osetljivosti i specifičnosti (2.7.1).
(1) U filtrat 9-dnevne kulture doda se 1 do 2 zapremene Humani tetanus imunoglobulin BRP kalibrisan je u i.j.,
glicerola R i smeša čuva u tečnom stanju na temperaturi poređenjem sa Internacionalnim Standardom.
nešto nižoj od 0 C.
Deklarisana aktivnost je najmanje od 100 i.j. tetanusnog
(2) Precipitira se toksin dodavanjem u filtrat amonijum-sul- antitoksina po ml. Određena aktivnost nije manja od
fata R, precipitat se suši u vakuumu iznad fosfo(V)-oksida R, deklarisane aktivnosti. Granice pouzdanosti (P=0,95) odre-
pretvori se u prah i čuva suv, u zatopljenim ampulama ili u đene aktivnosti su od 80 % do 125 %.
vakuumu iznad fosfor(V)-oksida R.
Određivanje ispitivane doze toksina (Lp/10 doza). Pripremi ČUVANJE
se rastvor poredbenog preparata u odgovarajućoj tečnosti
tako da sadrži 0,5 i.j./ml antitoksina. Ukoliko se ispitivani Videti Humani normalni imunoglobulin (338).
toksin čuva suv, rekonstituiše se korišćenjem odgovarajuće
tečnosti. Pripreme se smeše rastvora poredbenog preparata i
ispitivanog toksina tako da svaka sadrži 2,0 ml rastvora OZNAČAVANJE
poredbenog preparata, jednu od gradiranih serija zapremina
ispitivanog toksina i dovoljno odgovarajuće tečnosti za Videti Humani normalni imunoglobulin (338)
zapreminu od 5,0 ml. Smeše se ostave da stoje 60 min,
zaštićene od svetlosti. Koristi se 6 miševa za svaku smešu; Na signaturi se navodi:
svakom mišu se ubrizga doza od 0,5 ml subkutano. Miševi
se posmatraju 96 h. Miš koji se paralisao se može žrtvovati. - broj i.j. po kontejneru.
Ispitivana doza toksina je ona količina u 0,5 ml smeše
napravljene od najmanje količine toksina koji može da
uzrokuje u periodu posmatranja, uprkos neutralizaciji
poredbenim preparatom, paralizu kod svih 6 miševa kojima
je ubrizgana smeša. 1997:0724
Određivanje aktivnosti imunoglobulina. Pripremi se rastvor

poredbenog preparata u odgovarajućoj tečnosti tako da sa-
HUMANI VARIČELA
drži 0,5 i.j./ml antitoksina. Pripremi se rastvor ispitivanog IMUNOGLOBULIN
toksina u odgovarajućoj tečnosti tako da on sadrži 5
ispitivanih doza po ml. Pripreme se smeše rastvora ispitiva-
nog toksina i ispitivanog imunoglobulina, tako da svaki sa- Immunoglobulinum humanum varicellae
drži 2,0 ml rastvora ispitivanog toksina, jednu od gradiranih
serija zapremina ispitivanih imunoglobulina i dovoljno
odgovarajuće tečnosti za ukupnu zapreminu od 5,0 ml. Ta-
kođe se pripreme smeše rastvora ispitivanog toksina i ras- DEFINICIJA
tvora poredbenog preparata tako da svaka sadrži 2,0 ml ras-
tvora ispitivanog toksina, jednu od gradiranih serija zapre- Humani varičela imunoglobulin je tečan ili liofilizovan
mina rastvora poredbenog preparata usmerenu na ovu preparat koji sadrži imunoglobuline, uglavnom imuno-
zapreminu (2,0) ml tako da sadrži 1 i.j. i dovoljno globulin G. Preparat je namenjen za intramuskularnu apli-
odgovarajuće tečnosti da ima ukupnu zapreminu od 5,0 ml. kaciju. Dobijen je iz plazme odabranih davalaca koji pose-
Ostave se smeše da stoje 60 min, zaštićene od svetlosti. duju antitela protiv Herpesvirus varicelle. Može da mu se
Koristi se 6 miševa za svaku smešu; svakom mišu se subku- doda Humani normalni immunoglobulin (338).
tano ubrizga doza od 0,5 ml. Posmatraju se 96 h. Miševi
koji se parališu mogu se žrtvovati. Smeša koja sadrži naj- Odgovara zahtevima monografije Humani normalni
veći zapreminu imunoglobulina koja nije zaštitila miša od imunoglobulin (338), izuzev minimalnog broja davalaca i
paralize sadrži 1 i.j. Ova količina se koristi za izračunavanje minimalnog sadržaja ukupnih proteina i, gde se traži,
aktivnosti imunoglobulina u i.j./ml. ispitivanje na antitela površinskog antigena hepatitisa B.
Ispitivanje je validno samo ako svi miševi kojima su ubriz-

gane smeše sa 2,0 ml ili manje rastvora poredbenog prepa- AKTIVNOST
rata pokažu paralizu i svi kojima su ubrizgane smeše koje
sadrže više ne pokažu. Aktivnost se određuje poređenjem titra antitela imuno-
globulina koji se ispituje sa istim u poredbenom preparatu
kalibrisanom u i.j., korišćenjem imunološkog određivanja
AKTIVNOST odgovarajuće osetljivosti i specifičnosti (2.7.1. Imuno-
hemijske metode).
Aktivnost se određuje poređenjem titra antitela ispitivanog Internacionalna jedinica je aktivnost sadržana u deklarisa-
imunoglobulina sa istim poredbenog preparata kalibrisanog noj količini Internacionalnog Standarda humanog varičela

HUMANI VARIČELA IMUNOGLOBULIN
imunoglobulina. Odnos u i.j. Internacionalnog Standarda OZNAČAVANJE

propisuje Svetska zdravstvena organizacija.
aktivnost nije manja od deklarisane aktivnosti. Granice Na signaturi se navodi:
125 %. - broj i.j. po kontejneru.
ČUVANJE

IMUNOSERUMI ZA HUMANU UPOTREBU
I
1997:0084
OSOBINE
IMUNOSERUMI ZA HUMANU
Imunoserumi su većinom bezbojne ili bledoožute bistre
UPOTREBU tečnosti. Liofilizovani imunoserumi sastoje se od belih ili
bledožutih ljuspica ili praha, lako rastvorljivih u vodi, pri
čemu grade bezbojne ili bledožute rastvore koji imaju iste
Immunosera ad usum humanum osobine kao odgovarajući tečni preparati.
Stavovi u ovoj monografiji namenjeni su za čitanje zajedno

TESTOVI
sa monografijama o imunoserumima za humanu upotrebu
iz Farmakopeje. Zahtevi se ne odnose obavezno na imuno-
serume koji nisu predmet ovakvih monografija. Sledeći zahtevi se odnose na tečne imunoserume i
rekonstituisane liofilizovane preparate.
pH (2.2.3). pH je 6,0 do 7,0.
DEFINICIJA
Strani proteini. Kada se ispituje precipitacionim testovima
Imunoserumi za humanu upotrebu su prečišćeni preparati pomoću specifičnih antiseruma, dokazuje se da su prisutni
koji sadrže imunoglobuline dobijene iz seruma imunizova- samo proteini deklarisane životinjske vrste.
nih životinja. Imunoglobulini imaju sposobnost specifičnog
neutralisanja otrova ili toksina koje stvaraju bakterije, Ukupni proteini. Najviše do 170 g/l. Izvodi se određiva-
odnosno sposobnost da se specifično vezuju za bakterije, njem azota digestijom pomoću sumporne kiseline (2.5.9) i
viruse ili druge antigene. rezultat se pomnoži sa 6,25.
Albumini. Ako drugačije nije propisano u monografiji,
PROIZVODNJA albumin se pokazuje samo u tragovima kada se ispituje
elektroforetski.
Imunoserumi se dobijaju od zdravih životinja imunizovanih
ubrizgavanjem odgovarajućih toksina ili toksoida, venoma, Fenol (2.5.15). Kada imunoserumi sadrže fenol, koncentra-
suspenzija mikroorganizama ili drugih antigena. Za vreme cija je najviše do 2,5 g/l.
imunizacije životinje se ne smeju tretirati penicilinom.
Sterilnost (2.6.1) Odgovara zahtevu testa na sterilnost.
Globulini koji sadrže imunizujuće supstance mogu da se
dobiju iz seruma enzimskim postupkom i frakcionom
precipitacijom, ili drugim hemijskim ili fizičkim metodama.
AKTIVNOST
Može da se doda pogodan konzervans, a uvek se dodaje ako
se preparati pripremaju u višedoznom pakovanju. Finalni Izvodi se biološko određivanje kao što je navedeno u
sterilni proizvodi aseptično se razdele u sterilne kontejnere monografiji, a rezultat se, gde je primenljivo, izražava u
koji se zatim zatvaraju tako da se isključi mogućnost internacionalnim jedinicama po mililitru.
kontaminacije.
Proizvodi mogu da se liofilizuju postupkom koji redukuje ČUVANJE
sadržaj vode u finalnom proizvodu na najviše 1,0 % m/m.
Čuva se na temperaturi od 5  3 C. Ne treba dozvoliti
Imunoserumi pripremljeni enzimskim postupkom i frakcio-
zamrzavanje tečnih imunoseruma.
nom precipitacijom najstabilniji su na pH oko 6. Metoda za
pripremu imunoseruma je takva da proizvodi na toj pH Rok trajanja. Rok trajanja se izračunava od početka testa za
godišnje ne gube više od 5 % svoje aktivnosti kada se ču- aktivnost. On se odnosi na imunoserume koji se čuvaju pod
vaju na 20 C, niti više od 20 % godišnje kada se čuvaju na propisanim uslovima.
37 C.
Proces proizvodnje je validan ako se dokaže da će proizvod, OZNAČAVANJE
ukoliko se ispituje, da odgovara zahtevima testa na abnor-
malnu toksičnost imunoseruma i vakcina za humanu upot-
rebu (2.6.9).

INTERFERON ALFA-2, RASTVOR KONCENTROVAN
- naziv preparata, Ova monografija se primenjuje za koncentrovane rastvore

interferona alfa-2a i 2b.
- broj i.j./ml, način primene,
Aktivnost interferona alfa-2, rastvora koncentrovanog je
- broj serije ili druge podatke, najmanje 1,4 × 108 i.j./mg proteina. Interferon alfa-2 rastvor
- način davanja, koncentrovani sadrži najmanje 2 × 108 i.j./ml interferona
alfa-2.
- uslovi čuvanja
Interferon alfa-2, rastvor koncentrovani odgovara zahte-
- rok trajanja; osim za kontejnere od 1 ml ili manja vima monografije Produkti rekombinantne DNK tehnolo-
pojedinačna pakovanja, rok trajanja se može izostaviti gije (784).
sa signature na kontejnerima, s tim što mora da se nalazi
na spoljašnjem pakovanju, a u deklaraciji na pakovanju
mora stajati napomena da se kontejner mora držati u PROIZVODNJA
pakovanju sve do same upotrebe
Interferon alfa-2 rastvor koncentrovani proizvodi se pod
- ime deklarisane životinjske vrste, uslovima minimalne mikrobiološke kontaminacije.
- naziv i količina konzervansa ili druge supstance dodate Interferon alfa-2 rastvor koncentrovani se proizvodi po me-
imunoserumu, todi zasnovanoj na rDNK tehnologiji uz upotrebu bakterija
- deklaracija za svaku supstancu koja može da izazove kao ćelija domaćina. Pre njegove distribucije izvode se sle-
bilo kakve sporedne reakcije i kontraindikacije za upot- deća ispitivanja svake serije finalnog ‘bulk’ proizvoda osim
rebu preparata, ako ovlašćena ustanova ne odobri oslobađanje.
- za liofilizovane imunoserume: Proteini koji potiču od ćelija domaćina. Dozvoljene gra-

nice odobrava ovlašćena ustanova.
- naziv ili sastav i zapremina tečnosti za
DNK porekla ćelija domaćina ili vektora. Dozvoljene
rekonstituisanje,
granice odobrava ovlašćena ustanova.
- da imunoserum treba da se upotrebi odmah po
rekonstituisanju, OSOBINE
- naziv i adresa proizvođača.
Bistra, bezbojna, ili bledožuta tečnost.
IDENTIFIKACIJA
1997:1110
A. Pokazuje očekivanu biološku aktivnost kada se ispituje
INTERFERON ALFA-2, RASTVOR kako je propisano u Određivanju.
KONCENTROVAN B. Ispituju se elektroforegrami dobijeni u postupku
izoelektričnog fokusiranja. Na elektroforegramu
ispitivanog rastvora, položaj glavnih frakcija odgovara
Interferoni alfa-2 solutio concentrata položaju frakcija na elektroforegramu poredbenog ras-
tvora.
C. Ispituju se elektroforegrami dobijeni pod redukovanim
DEFINICIJA uslovima pri ispitivanju nečistoća molekulskih masa
koje se razlikuju od molekulskih masa interferona alfa-2.
Interferon alfa-2, rastvor koncentrovan je rastvor proteina Položaj glavne frakcije na elektroforegramu ispitivanog
koji su proizvedeni prema kodiranoj informaciji pomoću rastvora (a) odgovara položaju glavne frakcije na
alfa-2 podvrste interferon alfa gena. Ispoljava nespecifičnu elektroforegramu poredbenog rastvora (a).
antivirusnu aktivnost u homologim ćelijama kroz metaboli-
čke procese sinteze ribonukleinske kiseline i proteina. D. Ispituje se metodom isecanja peptida tripsinom.
Interferon alfa-2, rastvor koncentrovan ispoljava i Ispitivani rastvor. Ispitivani preparat se dopuni vodom R
antiproliferativnu aktivnost. Različiti tipovi alfa-2 interfe- do koncentracije proteina od 1,5 g/l. Prenese se 25 l u
rona koji imaju različit aminokiselinski ostatak na pozici- polipropilensku ili staklenu epruvetu zapremine 1,5 ml.
jama 23 označavaju se malim slovima.
Doda se 1,6 l 1 M rastvora kalijum fosfatnog pufera
Oznaka Ostatak na poziciji 23 pH 8,0 R, 2,8 l sveže pripremljenog 1,0 g/l rastvora
tripsina za isecanje peptida R u vodi R i 3,6 l vode R i
alfa–2a lys snažno promeša. Epruveta se zatvori i stavi u vodeno
alfa–2b arg kupatilo 18 h na 37 C, potom se doda 100 l rastvora
573g/l gvanidin-hlorida R i dobro promeša. Doda se 7

l rastvora 154,2 g/l ditiotreitola R i dobro promeša. Poredbeni rastvori. Pripremi se osnovni rastvor 0,5 mg
Zatvorena epruveta se stavi 1 min u ključalu vodu R, a albumina, goveđeg R po ml u vodi R. Pripremi se 8
zatim ohladi na sobnu temperaturu. razblaženja osnovnog rastvora koji sadrže između 3g i
30g albumina, goveđeg R po ml.
Poredbeni rastvor. Priprema se u isto vreme i na isti
način kao ispitivani rastvor ali se koristi 1,5 g/l rastvora Pripremi se 30-struko i 50-struko razblaženje ispitivanog
odgovarajućeg interferon alfa-2 HRS u vodi R. rastvora. Doda se 1,25 ml rastvora pripremljenog istog dana
kombinovanjem 2,0 ml rastvora 20 g/l bakar(II)-sulfata R u
Ispituje se tečnom hromatografijom (2.2.29). vodi R, 2,0 ml rastvora 40 g/l natrijum-tartarata u vodi R i
Hromatografski postupak može da se izvede korišće- 96,0 ml rastvora 40 g/l natrijum-karbonata R u 0,2 M natri-
njem: jum-hidroksidu u epruvete koje sadrže 1,5 ml vode R (slepa
proba), 1,5 ml različitih razblaženja ispitivanog rastvora ili
- kolone od nerđajućeg čelika dužine 0,10 m, unutraš- 1,5 ml poredbenog rastvora. Promeša se posle svakog
njeg prečnika 4,6 mm napunjene silikagelom za hro- dodavanja. Posle 10 min u svaku epruvetu doda se 0,25 ml
matografiju oktadecilsilil R (5 m) širokih pora, fosformolibdovolframata, reagensa R pripremljenog istog
dana. Promeša se posle svakog dodavanja. Posle oko 30
- sledećih smeša kao mobilne faze, brzine protoka 1,0 min izmeri se apsorbancija (2.2.25) svakog rastvora na 750
ml/min nm korišćenjem slepe probe kao rastvora za kompenzaciju.
Nacrta se kalibraciona kriva apsorbancije u zavisnosti od
Mobilna faza A. Dopuni se 1 ml trifluorosirćetne
odgovarajućeg sadržaja proteina osam poredbenih rastvora i
kiseline R do l000 ml vodom R.
iz krive se pročita sadržaj proteina u ispitivanom rastvoru.
Mobilna faza B. U 100 ml vode R doda se 1 ml
trifluorosirćetne kiseline R i dopuni do 1000 ml Nečistoće molekulskih masa različitih od molekulske
mase interferona alfa-2. Ispituje se elektroforezom na
acetonitrilom za hromatografiju R.
poliakrilamidnom gelu (2.2.31). Ispitivanje se izvodi pod
redukovanim i neredukovanim uslovima.
Mobilna Mobilna
Interval Separacioni gel. Rastvori se 9,8 g tris(hidroksimetil)amino-
faza A faza B Primedba
(min.) metana R, 0,2 g natrijum-lauril sulfata R, i 14 ml 1 M
(% V/V) (% V/V)
hlorovodonične kiseline u vodi R, podesi se na pH vrednost
100 0 uravnoteženje 8,8 ako je neophodno i dopuni do 100 ml vodom R (rastvor
sistema A). Rastvori se 8,22 g akrilamida R i 0,22 g metile-
nbisakrilamida R u 30 ml vode R i dopuni se do 60 ml
08 100 0 izokratski rastvorom A. Rastvor se filtrira i degazira, a zatim doda
868 10040 060 linearni gradient 0,015 ml tetrametilendiamina R i 0,075 ml 100g/l rastvora
amonijum-persulfata R.
6872 40 60 izokratski
Koncentracioni gel. Rastvori se 3,03 g tris(hidroksimetil)
7275 40100 600 linearni gradient aminometana R, 0,2 g natrijum- laurilsulfata R i 21 ml 1 M
hlorovodonične kiseline R u vodi R, podesi se na pH 6,8,
7580 100 0 povratak na start i ako je neophodno i dopuni se do 100 ml vodom R (Rastvor
uravnoteženje B). Rastvori se 1,0 g akrilamida R i 0,026 g metilenbi-
sistema sakrilamida R u 10 ml vode R i dopuni se do 20 ml
rastvorom B. Rastvor se filtrira i degazira a zatim doda
0,010 ml tetrametiletilendiamina R i 0,1 ml 100g/l rastvora
- detektora, spektrofotometra, podešenog na 214 nm,
amonijum- persulfata R. U toku polimerizacije koncentra-
uz održavanje temperature kolone na 30 ºC. cionog gela koristi se pogodan PTFE češalj za stvaranje
rezervoara za uzorke.
Kolona se kondicionira mobilnom fazom A najmanje 15
min. Injektuje se odvojeno po 100 l svakog rastvora. Pro- Pufer za elektroforezu. Rastvori se 24,0 g tris(hidroksime-
fil hromatograma ispitivanog rastvora odgovara profilu hro- til)aminometana R, 115,2 g glicina R, i 4,0 g natrijum-
matograma poredbenog rastvora. Ispitivanje je validno laurilsulfata R u vodi R i dopuni se do 4000 ml istim
samo ako hromatogram dobijen sa svakim rastvorom bude rastvaračem. Ako je neophodno podesi se na pH vrednost
kvalitativno sličan referentnom hromatogramu odgovaraju- 8,3.
ćeg interferona alfa-2 HRS.
Pufer uzorka. Za redukovane uslove, rastvori se 0,75 g
tris(hidroksimetil)aminometana R, 10 ml glicerola R, 1 g
natrijum-laurilsulfata R, 1 ml 2-merkaptoetanola R, i 1 mg
ISPITIVANJA
bromofenolplavog R u vodi R, doda se 5 ml 1 M hlorovo-
donične kiseline i dopuni se do 100 ml vodom R. Podesi se
Protein. pH na 6,8 ako je neophodno. Za neredukovane uslove
Ispitivani rastvor. Ispitivani preparat se dopuni vodom R izostavi se 2-merkaptoetanol.
tako da se dobije ispitivani rastvor koji sadrži oko 0,5 mg
Ispitivani rastvor (a). Dopuni se preparat koji se ispituje u
/ml inteferona alfa-2. puferu uzorka do koncentracije proteina od 0,5 g/l.

Ispitivani rastvor (b). 0,20 ml ispitivani rastvor (a) dopuni nog rastvora (d) (1 %), a najviše tri takve frakcije su
se do 1 ml puferom uzorka. intenzivnije od glavne frakcije na elektroforegramu
poredbenog rastvora (e) (0,2 %).
Poredbeni rastvor (a). Pripremi se 0,625 g/l rastvor odgo-
varajućeg interferona alfa-2 HRS u puferu uzorka. Srodni proteini. Ispituje se tečnom hromatografijom
(2.2.29).
Poredbeni rastvor (b). 0,20 ml rastvora poredbeni (a)
dopuni se do 1 ml puferom uzorka. Ispitivani rastvor. Ispitivani preparat razblaži se vodom R
do koncentracije proteina od 1 g/l.
Poredbeni rastvor (c). 0,20 ml poredbenog rastvora(b)
dopuni se do 1 ml puferom uzorka. Poredbeni rastvor (a). Pripremi se rastvor 1g/l odgovaraju-
ćeg interferon alfa-2 HRS u vodi R.
Poredbeni rastvor (d). 0,20 ml poredbenog rastvora (c)
dopuni se do 1 ml puferom uzorka. Poredbeni rastvor (b). Poredbeni rastvor (a) razblaži se
vodonik-peroksidom, rastvorom razblaženim R da se dobije
Poredbeni rastvor (e). 0,20 ml poredbenog rastvora (d) do- konačna koncentracija od 50 mg/l. Ostavi se da stoji 60 min.
puni se do 1 ml puferom uzorka. Doda se 12,5 mg metionina R po ml rastvora i ostavi se da
stoji 60 min.
Prenesu se ispitivani i poredbeni rastvor koji se nalaze u
zatvorenim epruvetama, u ključalo vodeno kupatilo 2 min. Hromatografski postupak može da se izvode korišćenjem:
Odvojeno se stavi po 50 l svakog ispitivanog rastvora i 10
l rastvora standarda molekulske mase u rezervoare za - kolone od nerđajučeg čelika dužine 0,25 m, unutrašnjeg
uzorke koncentracionog gela. Izvede se elektroforeza pri prečnika 4,6 mm napunjene silikagelom za hromatogra-
struji od 10 mA po gelu. Kada obojeni front dostigne fiju, oktadecilsilil R (5 m) širokih pora,
separacioni gel dalja elektroforeza se izvodi pri konstantnoj
struji od 20 mA po gelu, dok voda koja se održava na 10 ºC - sledećih smeša kao mobilnih faza, brzine protoka 1,0
cirkuliše oko rezervoara za elektroforezu. Gel se u toku 16 ml/min:
h zaroni u smešu od 10 delova sirćetne kiseline R, 40 de- Mobilna faza A. U 700 ml vode R doda se 2 ml
lova vode R i 50 delova metanola R. Gel se prenese u ras- trifluorosirćetne kiseline R i dopuni se do 1000 ml
tvor 100g/l glutaradehida R u vodi R i mućka se oko 30 acetonitrilom za hromatografiju R,
min. Rastvor glutaradehida zameni se vodom, destilovanom
R i gel se drži u vodi, destilovanoj R 20 min. Ovo ispiranje Mobilna faza B. U 200 ml vode R doda se 2 ml
ponovi se dva puta. Gel se prenese u rastvor koji sadrži 0,8 trifluorosirćetne kiseline R i dopuni do 1000 ml
g/l natrijum-hidroksida R, 4 % V/V amonijaka, koncentrov- acetonitrilom za hromatografiju R.
nog R1 i 8 g/l srebro-nitrata R. Ovaj rastvor se priprema
neposredno pre upotrebu. Gel se stavi u protreskivač na Mobilna Mobilna
tamnom mestu 5 min. Gel se ispere po 30 sec u svakoj od Interval
faza A faza B Primedba
tri posude sa vodom R i mućka u rastvoru koji sadrži 0,05 (min.)
(% V/V) (% V/V)
g/l limunske kiseline R, 0,14 % V/V rastvora formaldehida
R i 0,005 % V/V metanola R. Za vreme ove faze frakcije 72 28 uravnoteženje sistema
proteina postaju vidljive. Gel se drži u rastvoru sve dok se
dovoljno ne oboji, a zatim se ponovo ispira vodom R u 01 72 28 izokratski
mešajućem vodenom kupatilu. Gelovi se potope u 20 %
V/V rastvoru glicerola R 2 do 3 časa. 15 7267 2833 linearni gradient
Elektroforegram ispitivanog rastvora (a) pod redukujućim 520 6763 3337 linearni gradient
uslovima može pored glavne frakcije da pokaže manje 2030 6357 3743 linearni gradient
intenzivne frakcije sa molekulskim masama manjim od gla-
vne frakcije. Ni jedna od tih frakcija nije intenzivnija od 3040 5740 4360 linearni gradient
glavne frakcije na elektroforegramu poredbenog rastvora
(d) (1,0 %) i najviše tri takve frakcije su intenzivnije od gla- 4042 40 60 izokratski
vne frakcije u elektroforegramu poredbenog rastvora (e)
(0,2 %). Ispitivanje je validno ukoliko su proteini rastvora 4250 4072 6028 linearni gradient
standarda (markera) molekulske mase raspoređeni duž 72 28 povratak na start i
5060
80 % dužine gela, ako je vidljiva frakcija u elektrofore- uravnoteženje sistema
gramu poredbenog rastvora (e) i ako postoji gradacija u
intenzitetu bojenja u elektroforegramu ispitivanog rastvora
(a), ispitivanog rastvora (b) i poredbenih rastvora (a) do (e). - spektrofotometra na 210 nm kao detektor,
Elektroforegram ispitivanog rastvora (a) pod neredukova- uz održavanje temperature kolone na 35 ºC.
nim uslovima može pored glavne frakcije da pokaže manje
intenzivne frakcije sa molekulskim masama većim od gla- Kolona se kondicionira mobilnom fazom početnog gradi-
vne frakcije. Ni jedna takva frakcija ne sme da bude jenta najmanje 15 min. Injektuje se po 10 l svakog ras-
intenzivnija od glavne frakcije u elektroforegramu poredbe- tvora.

Hromatogrami ispitivanog rastvora i poredbenog rastvora ako su markeri izoelektričnih tačaka distribuirani duž celog
(a) pokazuju glavne pikove sa sličnim retencionim vreme- gela i izoelektrična tačka poredbenog rastvora ima pH vred-
nima. U hromatogramu poredbenog rastvora (b) javlja se nost od 5,8 do 6,3.
rastavljen pik sličan oksidisanom interferonu sa retencio-
nim vremenom malo kraćim od retencionog vremena glav- Bakterijski endotoksini (2.6.14). Najviše 100 i.j. endotok-
nog pika. Ispitivanje je validno samo ako oba pika ne po- sina / zapremini koja sadrži 1,0 mg proteina
kažu odvajanje bazne linije. U obzir se uzimaju samo pi-
kovi čije je retenciono vreme je od 0,7 do 1,4 u odnosu na
retenciono vreme glavnog pika. U hromatogramu dobije- ODREĐIVANJE
nom ispitivanim rastvorom, površina bilo kog pika osim
površine glavnog pika, je najviše do 3,0 % ukupne površine
Aktivnost interferona alfa-2 određena poređjenjem njego-
svih pikova. Zbir površina svih drugih pikova osim glavnog
vog zaštitnog efekta protiv virusnog citopatskog efekta sa
pika nije veći od 5,0 % ukupne površine svih pikova. istim efektom odgovarajućeg Internacionalnog Standarda
humanog rekombinantnog interferona alfa-2 ili poredbenog
Izoelektrično fokusiranje. Ispituje se izoelektričnim
fokusiranjem. preparata kalibrisanog u i.j.
Ispitivani rastvor. Ispitivani preparat razblaži se vodom R Internacionalna Jedinica je aktivnost sadržana u određenoj
do koncentracije proteina 1 g/l. količini odgovarajućeg Internacionalnog Standarda.
Ekvivalenciju Internacionalnog Standarda u i.j. propisuje
Poredbeni rastvor. Pripremi se 1g/l rastvor odgovarajućeg Svetske zdravstvene organizacije.
interferona alfa-2 HRS u vodi R.
Određivanje se izvode pogodnom metodom, zasnovanom
pH vrednost rastvora kalibracije izoelektrične tačke je od na sledećem postupku.
3,0 do 10,0. Priprema se i upotrebljava prema uputstvima
proizvođača. U standardnim uslovima kulture ćelija, koristi se ćelijska
linija osetljiva na citopatski efekat pogodnog virusa (pogo-
Koristi se odgovarajuća aparatura za izoelektrično fokusira- dna je humana ćelijska linija diploidnog fibroblasta bez
nje povezana sa recirkulišućim vodenim kupatilom sa mikrobiološke kontaminacije koja reaguje na interferon, a
kontrolisanom temperaturom podešenom na 10 ºC i gelovi osetljiva je na virus encefalomiokarditisa).
za izoelektrično fokusiranje sa pH gradientom od 3,5 do 9,5.
Aparaturom se rukuje prema uputstvima proizvođača. Kao Pokazalo se da su pogodne sledeće ćelijske kulture: MDBK
anodni rastvor upotrebljava se rastvor 1 M fosforne kiseline, ćelije (ATCC No.CCL22), ili mišje L ćelije (NCTC klon
a kao katodni rastvor 1 M natrijum-hidroksida. Uzorci se 929, ATCC No. CCL 1) kao ćelijska kultura, a virus
nanose na gel sa filter papirićima. Filter papirići sa uzor- vezikularnog stomatitisa VSV, Indiana soj (ATCC No.VR-
cima stavljaju se na gel bliže katodi. Nanose se odvojeno po 158) kao infektivni agens, ili humane ćelije diploidnog
15 l ispitivanog rastvora i 15l poredbenog rastvora. fibroblasta FS-71 koje reaguju na interferon kao ćelijska
Započne se izoelektrično fokusiranje na 1500 V i 50 mA. kultura, a virus encefalomiokarditisa (ATCC No.VR-129B)
Isključi se posle 30 min, izvade se filter papirići i ponovo se kao infektivni agens.
uključi u toku 1 časa. Za vreme procesa fokusiranja održava
se konstantna snaga. Posle fokusiranja gel se uroni u Inkubiraju se najmanje 4 serije ćelija sa tri ili više različitih
odgovarajućoj zapremini rastvora koji sadrži 115 g/l koncentracija ispitivanog preparata i poredbenog preparata
trihlorsirćetne kiseline R i 34,5 g/l sulfosalicilne kiseline R u mikrotitarnoj ploči, a u svaku seriju se uključe odgovara-
u vodi R a posuda se pažljivo protresa u toku 60 min. Gel se juće kontrole netretiranih ćelija. Izaberu se koncentracije
prenese u smešu od 32 zapremine sirćetne kiseline, glaci- preparata tako da najniža koncentracija proizvodi izvesnu
jalne R, 100 zapremine etanola R i 268 zapremine vode R i zaštitu, a najveće koncentracije proizvode manju od maksi-
ispira se 5 min. Gel se uroni u toku 10 min u rastvoru za malne zaštite protiv virusnog citopatskog efekta. U pogo-
bojenje koji je prethodno zagrejan na 60 ºC u koji se doda dno vreme doda se citopatski virus u sve rupe sa izuzetkom
1,2 g/l kiseloplavog 83 R u prethodno napravljenu smešu dovoljnog broja rupa u svim serijama koje se ostavljaju sa
vode, etanola i sirćetne, glacijalne kiseline. Gel se ispere u neinficiranim kontrolnim ćelijama. Citopatski efekat virusa
nekoliko kontejnera sa smešom vode, etanola i sirćetne, se određuje kvantitativno pogodnim metodom. Izračunava
glacijalne kiseline i drži se u toj smeši dok podloga ne pos- se aktivnost ispitivanog preparata uobičajenim statističkim
tane providna (od 12 do 24 časa). Pošto se dobro obezboji, metodama za određivanje paralelne linije.
gel se potopi u 10 % V/V rastvor glicerola R u smeši od 32 Određena aktivnost je od 80 % od 125 % deklarisane
zapremine sirćetne kiseline glacijalne R, 100 zapremine aktivnosti. Granice pouzdanosti (P=0,95) određene aktivno-
etanola R, i 268 zapremine vode R,. u toku 1 časa. sti su od 64 % do 156 % deklarisane aktivnosti.
Glavna frakcija elektroforegrama ispitivanog rastvora odgo-
vara po položaju glavnoj frakciji elektroforegrama poredbe-
nog rastvora. Napravi se grafik migracionih distanci mar- ČUVANJE
kera izoelektrične tačke prema njihovim izoelektričnom
tačkama i odrede izoelektrične tačke glavnih komponenti Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru, zaštićenom
ispitivanog rastvora i poredbenog rastvora. One se ne razli- od svetlosti, na temperaturi od – 20 ºC ili nižoj.
kuju više od 0,2 pH jedinice. Ispitivanje je validno samo

OZNAČAVANJE
- tip interferona (alfa-2a ili alfa-2b),
- tip proizvodnje.

MENINGOKOKNA POLISAHARIDNA VAKCINA
M
malnu toksičnost (neškodljivost) imunoseruma i vakcina za
1997:0250
humanu upotrebu (2.6.9).
MENINGOKOKNA
POLISAHARIDNA VAKCINA IZVORI SEMENA
Sojeve N. meningitidis koji se koriste kao glavni izvor se-

Vaccinum meningococcale mena treba identifikovati na osnovu istorijskih podataka
polysaccharidicum koji uključuju informacije o poreklu i njihovim biohemij-
skim i serološkim karakteristikama.
Kulture poreklom iz radnog izvora semena moraju da imaju
iste karakteristike kao i soj korišćen za pripremu glavnog
DEFINICIJA izvora semena. Sojevi imaju sledeće karakteristike:
Meningokokna polisaharidna vakcina je liofilizovani prepa- - kolonije dobijene iz kulture su okrugle, uniformnog ob-
rat jednog ili više prečišćenih kapsularnih polisaharida lika i glatke, mukoznog, opalescentnog, sivkastog iz-
dobijenih iz jednog ili više pogodnih sojeva Neisseriae gleda
meningitidis grupe A, grupe C, grupe Y i grupe W135, koji
- bojenje po Gramu otkriva karakteristike Gram-nega-
imaju sposobnost standardizovane proizvodnje polisaharida.
tivnih diplokoka u vidu "zrna kafe"
Polisaharid N. meningitidis grupe A sastoji se od delimično
- oksidaza test je pozitivan
O-acetilovanih ponavljajućih jedinica N-acetilmanozamina,
povezanih 16 fosfodiestarskim vezama. - kultura fermentiše glukozu i maltozu
Polisaharid N. meningitidis grupe C sastoji se od delimično - suspenzija kulture aglutiniše sa odgovarajućim specifič-
O-acetilovanih ponavljajućih jedinica sijalinske kiseline, nim antiserumima
povezanih 29 glikozidnim vezama.
Polisaharid N. meningitidis grupe Y sastoji se od delimično
RAZMNOŽAVANJE I BERBA
O-acetilovanih naizmeničnih jedinica sijalinske kiseline i
D-glukoze, povezanih 26 i 14 glikozidnim vezama.
Radni izvori semena se kultivišu na čvrstoj podlozi koja ne
Polisaharid N. meningitidis grupe W135 sastoji se od sadrži supstance krvnih grupa ili sastojke poreklom od si-
delimično O-acetilovanih naizmeničnih jedinica sijalinske sara. Inokulum se jednom ili više puta može subkultivisati u
kiseline i D-galaktoze, povezanih 26 i 14 glikozid- tečnoj podlozi pre nego što se upotrebi za inokulisanje fi-
nim vezama. nalne podloge. Tečna i finalna podloga su polusintetske,
bez supstanci koje precipitiraju sa cetrimonijum-bromidom
Polisaharidna komponenta ili komponente navedene u (heksadeciltrimetil-amonijumbromid) i ne sadrže supstance
signatiri zajedno sa jonima kalcijuma i rezidualnom vlagom krvnih grupa ili polisaharide velike molekulske mase.
čine preko 90 % mase preparata.
Bakterijska čistoća kulture se proverava mikroskopskim
Meningokokna polisaharidna vakcina odgovara zahtevima pregledom razmaza bojenih po Gramu i zasejavanjem na
monografije Vakcine za humanu upotrebu (153). odgovarajuće podloge; nekoliko polja posmatra se pod veli-
kim uveličanjem tako da se pregleda bar 10,000 organizama.
PROIZVODNJA Kulture se centrifugiraju, a polisaharidi precipitiraju iz

supernatanta dodavanjem cetrimonijum-bromida. Precipitat
Proizvodnja meningokoknih polisaharida se zasniva na sis- se prikuplja i može pre prečišćavanja da se čuva na -20 C.
temu primarnog izvora semena. Proces proizvodnje treba da
pokaže standardizovano dobijanje meningokokne polisa-
haridne vakcine zadovoljavajuće imunogenosti i bezbedno- PREČIŠĆENI POLISAHARIDI
sti za ljude.
Posle disocijacije polisaharid/cetrimonijum-bromid kom-
Proces proizvodnje je validan ako se dokaže da će proizvod, pleksa, polisaharidi se prečišćavaju pogodnom procedurom
ukoliko se testira, odgovarati zahtevima testa na abnor-

kojom se postupno uklanjaju nukleinske kiseline, proteini i Identifikacija i serološka specifičnost. Identitet i serolo-
lipopolisaharidi. ška specifičnost se određuju pogodnom imunohemijskom
metodom (2.7.1). Treba da se potvrdi identitet i čistoća sva-
Poslednji korak u prečišćavanju sastoji se od precipitacije kog polisaharida; treba da se pokaže da nema više od 1 %
polisaharida etanolom, koji se zatim suše i čuvaju na -20 C. m/m grupno-heterolognih polisaharida N. meningitidis.
Gubitak pri sušenju se određuje termogravimetrijski
(2.2.34) i služi za obračunavanje rezultata niže prikazanih Pirogeni (2.6.8). Polisaharidi odgovaraju zahtevu testa na
hemijskih testova u odnosu na suvu supstancu. pirogene. Ubrizga se svakom kuniću po kilogramu telesne
mase 1 ml rastvora koji sadrži 0,025 mg prečišćenog polisa-
Samo prečišćeni polisaharidi koji odgovaraju sledećim harida po mililitru.
zahtevima, mogu se koristiti za pripremu finalne vakcine u
nepodeljenom obliku.
FINALNA VAKCINA U NEPODELJENOM OBLIKU
Protein (2.5.16). Najviše 10 mg proteina po gramu
prečišćenog polisaharida izračunato u odnosu na suvu sup-
Jedan ili više prečišćenih polisaharida iz jedne ili više grupa
stancu.
N. meningitidis rastvara se u pogodnom rastvaraču koji
Nukleinske kiseline. (2.5.17). Najviše 10 mg nukleinskih može da sadrži stabilizator. Kada je rastvaranje završeno,
kiselina po gramu prečišćenog polisaharida, izračunato u rastvor se filtrira kroz bakteriološki filter.
odnosu na suvu supstancu.
Samo finalna vakcina u nepodeljenom obliku koja odgovara
O-acetil grupe (2.5.19). Najmanje 2 mmol O-acetil grupa sledećim zahtevima, može da se koristi za pripremu finalne
po gramu prečišćnog polisaharida za grupu A, najmanje 1,5 serije.
mmol po gramu polisaharida za grupu C, najmanje 0,3
Sterilnost (2.6.1). Finalna vakcina u nepodeljenom obliku
mmol po gramu polisaharida za grupe Y i W135, sve
odgovara zahtevima testa na sterilnost, koristeći 10 ml za
izračunato u odnosu na suvu supstancu.
svaku podlogu.
Fosfor (2.5.18). Najmanje 80 mg fosfora po gramu
prečišćenog polisaharida za grupu A, izračunato u odnosu
na suvu supstancu. FINALNA SERIJA
Sijalinska kiselina (2.5.23). Najmanje 800 mg sijalinske Finalna vakcina u nepodeljenom obliku puni se pod aseptič-
kiseline po gramu polisaharida za grupu C i najmanje 560 nim uslovima u steriilne kontejnere koji obezbeđuju
mg sijalinske kiseline po gramu prečišćenog polisaharida za originalnost pakovanja (tamper-proof). Kontejneri se zatva-
grupe Y i W135, sve izračunato u odnosu na suvu sup- raju tako da se onemogući kontaminacija.
stancu. Koristiti sledeće referentne rastvore:
Samo finalna serija vakcine koja odgovara svakom od datih
Polisaharid grupe C: rastvor 150 mg/l N-acetilneuraminske zahteva pod Identifikacija, Testovi i Određivanje, može se
kiseline R. odobriti za upotrebu.
Polisaharid grupe Y: rastvor koji sadrži 95 mg/l
N-acetilneuraminske kiseline R i 55 mg/l glukoze R.
OSOBINE
Polisaharid grupe W135: rastvor koji sadrži 95 mg/l
N-acetilneuraminske kiseline R i 55 mg/l galaktoze R. Beli ili bež prah ili ljuspice, lako rastvorljivi u vodi.
Kalcijum. Ako se tokom prečišćavanja koriste kalcijumove

soli, određivanje kalcijuma se izvodi na prečišćenom
IDENTIFIKACIJA
polisaharidu; sadržaj je u granicama dozvoljenim za proiz-
vod.
Za svaki polisaharid prisutan u vakcini izvodi se test
Distribucija veličine molekula. Ispituje se hromatografi- identifikacije pogodnom imunohemijskom metodom (2.7.1).
jom raspodele po veličini (2.2.30), koristeći agarozu za
hromatografiju R ili umreženu (unakrsno vezanu) agarozu
za hromatografiju R. Koristi se kolona dužine oko 0,9 m, TESTOVI
unutrašnjeg prečnika 16 mm, ekvilibrisana rastvaračem jon-
ske jačine 0,2 mol/kg i pH vrednosti 7,0 do 7,5. Kolona se Distribucija veličine molekula. Ispituje se hromatografi-
puni sa oko 2,5 mg polisaharida u zapremini od oko 1,5 ml jom raspodele po veličini (2.2.30). Koristi se kolona dužine
i eluira na oko 20 ml/h. Prikupe se frakcije od oko 2,5 ml i oko 0,9 m, unutrašnjeg prečnika 16 mm, ekvilibrisana
odredi sadržaj polisaharida pogodnom metodom. rastvaračem jonske jačine 0,2 mol/kg i pH vrednosti 7,0 do
7,5. Kolona se puni sa oko 2,5 mg polisaharida u zapremini
Najmanje 65 % polisaharida grupe A, 75 % grupe C, 80 %
od oko 1,5 ml i eluira na oko 20 ml/h. Prikupe se frakcije
grupe Y i 80 % grupe W135 eluira se pre nego što se dosti-
od oko 2,5 ml i odredi sadržaj polisaharida pogodnom
gne koeficijent distribucije (KD) od 0,50. Osim toga pro-
metodom.
centi eluirani pre ovog koeficijenta distribucije su u grani-
cama odobrenim za dati proizvod.

Za dvovalentne vakcine (grupa A + grupa C) koristi se ODREĐIVANJE

umrežena (unakrsno vezana) agaroza za hromatografiju R.
Vakcina odgovara testu ako se: Izvši se određivanje za svaki od polisaharida prisutnih u
- 65 % polisaharida grupe A eluira pre K = 0,50 vakcini.
D
- 75 % polisaharida grupe C eluira pre KD = 0,50 Za dvovalentnu vakcinu (grupa A + grupa C) merenjem
fosfora (2.5.18) određuje se sadržaj polisaharida A, a mere-
Za četvorovalentne vakcine (grupa A + grupa C + grupa Y njem sijalinske kiseline (2.5.23) određuje se sadržaj
+ grupa W135) koristi se umrežena (unakrsno vezana) aga- polisaharida C. Za određivanje sijalinske kiseline kao
roza za hromatografiju R1 i primenjuje se pogodna referentni rastvor koristi se rastvor 150 mg/l
imunohemijska metoda (2.7.1) da se uspostavi sistem elu- N-acetilneuraminske kiseline R.
cije za različite polisaharide. Vakcina odgovara testu ako je
KD za glavni pik: Za četvorovalentnu vakcinu (grupa A + grupa C + grupa Y
+ grupa W135) koristi se odgovarajući imunohemijski me-
- manji od 0,70 za polisaharide grupe A i grupe C toda (2.7.1) sa referentnim preparatom prečišćenog
polisaharida za svaku grupu.
- manji od 0,57 za polisaharide grupe Y
Vakcina sadrži najmanje 70 % i najviše 130 % količine sva-
- manji od 0,68 za polisaharide grupe W135. kog polisaharida navedenog u signaturi.
Voda (2.5.12). Manje od 3,0 %, određeno semi-mikro
metodom za vodu.
ČUVANJE
Sterilnost (2.6.1). Odgovara zahtevu testa na sterilnost.
Pirogeni (2.6.8). Odgovara zahtevu testa na pirogene. Videti Vakcine za humanu upotrebu (153).
Ubrizgava se na, 1 kg telesne težine kunića, 1 ml rastvora
koji sadrži:
OZNAČAVANJE
- 0,025 mg polisaharida za jednovalentnu vakcinu
- 0,050 mg polisaharida za dvovalentnu vakcinu Videti Vakcine za humanu upotrebu (153).
- 0,10 mg polisaharida za četvorovalentnu vakcinu Na signaturi se navodi:

- grupa ili grupe polisaharida (A, C, Y ili W135) prisutne
u vakcini,
- broj mikrograma polisaharida po humanoj dozi.

PNEUMOKOKNA POLISAHARIDNA VAKCINA
P
redukovanim pritiskom nad difosfo-pentoksidom ili
1997:0966
termogravimetrijskom analizom i dobijena vrednost se
upotrebljava za izračunavanje rezultata testova navedenih
PNEUMOKOKNA POLISAHARIDNA niže u odnosu na suvu supstancu. Monovalentni polisaharid
VAKCINA u nepodeljenom obliku čuva se na pogodnoj temperaturi u
uslovima bez vlage.
Samo monovalentni polisaharid u nepodeljenom obliku koji
Vaccinum pneumococcale odgovara sledećim zahtevima, može da se koristi za prip-
polysaccharidicum remu finalne vakcine u nepodeljenom obliku. Procentni sas-
tavi komponenti, određenih niže opisanim metodama, poka-
zani su u tabeli 966-1.
DEFINICIJA Protein (2.5.16).

Nukleinske kiseline (2.5.17).
Pneumokokna polisaharidna vakcina se sastoji iz smeše
jednakih delova prečišćenih kapsularnih polisaharidnih Ukupni azot (2.5.9).
antigena, pripremljenih od pogodnih patogenih sojeva
Streptococcus pneumoniae za čije kapsule se pokazalo da Fosfor (2.5.18).
su sastavljene od polisaharida sposobnih da indukuju Veličina molekula. Ispituje se hromatografijom raspodele
zadovoljavajuće nivoe specifičnih antitela kod ljudi. Sadrži po veličini molekula (2.2.30) korišćenjem umrežene
23 imunohemijski različitia kapsularna polisaharida nave- (unakrsno vezujuće) agaroze za hromatografiju R ili umre-
dena u tabeli 966-1. žene (unakrsno vezujuće) agaroze za hromatografiju R1.
Vakcina je bistra bezbojna tečnost. Uronske kiseline (2.5.22).
Heksozamini (2.5.20).
PROIZVODNJA
Metilpentoze (2.5.21).
Dobijanje vakcine se zasniva na sistemu primarnog izvora O-acetil grupe (2.5.19).
semena za svaki tip. Proces proizvodnje treba da omogući
standardizovano dobijanje pneumokokne polisaharidne Identifikacija (2.7.1). Potvrđuje se identitet monovalent-
vakcine zadovoljavajuće imunogenosti i bezbednosti za nog polisaharida u nepodeljenom obliku dvostrukom
ljude. imunodifuzijom ili imunoelektroforezom (osim za polisaha-
ride 7F, 14 i 33F), koristeći specifične antiserume.
Proces proizvodnje je validan ako se dokaže da će proizvod,
ukoliko se testira, da odgovara zahtevima testa na abnor- Specifičnost. Nema reakcije kada se antigeni testiraju na
malnu toksičnost (neškodljivost) imunoseruma i vakcina za antiserume specifične za druge polisaharide u vakcini,
humanu upotrebu (2.6.9) modifikovanog na sledeći način za uključujući faktor serum za razlikovanje tipova u okviru
test na zamorcima: ubrizga se 10 humanih doza u svakog grupa. Polisaharidi se testiraju pri koncentraciji od 50
zamorca i prati 12 dana. g/ml metodom kojim se može detektovati 0,5 g/ml.
MONOVALENTNI POLISAHARID U NEPODELJENOM FINALNA VAKCINA U NEPODELJENOM OBLIKU

OBLIKU
Finalna vakcina u nepodeljenom obliku dobija se aseptič-
Bakterije se gaje u pogodnim tečnim podlogama koje ne nim mešanjem različitih polisaharida u prahu. Uniformna
sadrže supstance krvnih grupa ili polisaharide velike smeša se aseptično rastvori u pogodnom izotoničnom ras-
molekulske mase. Proverava se bakterijska čistoća kulture i tvoru, tako da jedna humana doza od 0,50 ml sadrži po 25
kulture se inaktivišu fenolom. Nečistoće se uklanjaju tehni- g svakog polisaharida. Može se dodati konzervans. Ras-
kama kao što su frakciona precipitacija, enzimska digestija i tvor se steriliše filtracijom kroz bakteriološki filter.
ultrafiltracija. Polisaharid koji je dobijen frakcionom
precipitacijom opere se i suši u vakuumu do rezidualnog Samo finalna vakcina u nepodeljenom obliku koja odgovara
sadržaja vlage, koji obezbeđuje stabilnost polisaharida. sledećim zahtevima, može se koristiti za pripremu finalne
Rezidualni sadržaj vlage određuje se sušenjem pod serije vakcine.

PNEUMOKOKNA POLISAHARIDNA VAKCINA
Tabela 966.-1.- Sadržaj u procentima monovalentnog bulk polisaharida

Veličina molekula
Tip* Nukleinske Ukupan (Kd) Uronska Hekso- Metil- O-acetil
Proteini Fosfor
molekula kiseline azot kiselina zamini pentoze grupe
** ***
1 ≤2 ≤2 3,5-6 0-1,5 ≤ 0,15 ≥ 45 ≥ 1,8
2 ≤2 ≤2 0-1 0-1,0 ≤ 0,15 ≥ 15 ≥ 38
3 ≤5 ≤2 0-1 0-1,0 ≤ 0,15 ≥ 40
4 ≤3 ≤2 4-6 0-1,5 ≤ 0,15 ≥ 40
5 ≤ 7,5 ≤2 2,5-6,0 ≤2 ≤ 0,50 ≥ 12 ≥ 20
6B ≤2 ≤2 0-2 2,5-5,0 ≤ 0,60 ≥ 15
7F ≤5 ≤2 1,5-4,0 0-1,0 ≤ 0,20 ≥ 13
8 ≤2 ≤2 0-1 0-1,0 ≤ 0,15 ≥ 25
9N ≤2 ≤1 2,2-4 0-1,0 ≤ 0,20 ≥ 20 ≥ 28
9V ≤2 ≤2 0,5-3 0-1,0 ≤ 0,45 ≥ 15 ≥ 13
10A ≤7 ≤2 0,5-3,5 1,5-3,5 ≤ 0,65 ≥ 12
11A ≤3 ≤2 0-2,5 2,0-5,0 ≤ 0,40 ≥9
12F ≤3 ≤2 3-5 0-1,0 ≤ 0,25 ≥ 25
14 ≤5 ≤2 1,5-4 0-1,0 ≤ 0,30 ≥ 20
15B ≤3 ≤2 1-3 2,0-4,5 ≤ 0,55 ≥ 15
17F ≤2 ≤2 0-1,5 0-3,5 ≤ 0,45 ≥ 20
18C ≤3 ≤2 0-1 2,4-4,9 ≤ 0,15 ≥ 14
19A ≤2 ≤2 0,6-3,5 3,0-7,0 ≤ 0,45 ≥ 12 ≥ 20
19F ≤3 ≤2 1,4-3,5 3,0-5,5 ≤ 0,20 ≥ 12,5 ≥ 20
20 ≤2 ≤2 0,5-2,5 1,5-4,0 ≤ 0,60 ≥ 12
22F ≤2 ≤2 0-2 0-1,0 ≤ 0,55 ≥ 15 ≥ 25
23F ≤2 ≤2 0-1 3,0-4,5 ≤ 0,15 ≥ 37
33F ≤ 2,5 ≤2 0-2 0-1,0 ≤ 0,50
*Različiti tipovi su označeni upotrebom danske nomenklature **Unakrsno vezujuća agaroza za hromatogarfiju R
*** Unakrsno vezujuća agaroza za hromatogarfiju R1
Konzervans. Gde je primenljivo, konzervans se određuje Samo finalna serija vakcine koja zadovoljava sve zahteve
pogodnom hemijskom metodom. Sadržaj je najmanje 85 % navedene pod Identifikacija, Testovi i Određivanja, može
i najviše 115 % od predviđene količine. da se odobri za upotrebu. Pod uslovom da su testovi na fe-
nol i konzervans urađeni na finalnoj vakcini u nepodelje-
Sterilnost (2.6.1). Finalna vakcina u nepodeljenom obliku nom obliku sa zadovoljavajućim rezultatima, oni se mogu
odgovara zahtevu testa na sterilnost, koristeći 10 ml za izostaviti u finalnoj seriji vakcine. Kada se na odgovaraju-
svaku podlogu. ćem broju uzastopnih serija dokaže standardizovanost pro-
cesa proizvodnje, određivanje može da se zameni
FINALNA SERIJA kvalitativnim testom koji identifikuje svaki polisaharid, pod
uslovom da je određivanje izvršeno na svakom monovalent-
Finalna vakcina u nepodeljenom obliku puni se, pod nom polisaharidu u nepodeljenom obliku upotrebljenom u
aseptičnim uslovima, u steriilne kontejnere koji obezbeđuju pripremanju finalne serije.

POLISAHARIDNA VAKCINA PROTIV TRBUŠNOG TIFUSA
IDENTIFIKACIJA Salmonella typhi soj Ty 2 ili nekog drugog pogodnog soja

koji ima sposobnost proizvodnje Vi polisaharida.
Određivanje takođe služi za identifikaciju vakcine.
Kapsularni Vi polisaharid sastoji se od delimično 3-O-
acetilovanih ponavljajućih jedinica 2-acetilamino-2-deoksi-
TESTOVI
D-galaktopiranuronske kiseline sa (14) vezama.
pH (2.3.1). pH vakcine je 4,5 do 7,4.
Konzervans. Gde je primenljivo, konzervans se određuje PROIZVODNJA
pogodnom hemijskom metodom. Sadržaj nije manji od
minimalne efikasne količine, niti veći od 115 % od sadržaja Proizvodnja Vi polisaharida se zasniva na sistemu primar-
deklarisanog na signaturi. nog izvora semena. Proces proizvodnje treba da pokaže sta-
Fenol (2.5.15). Najviše 2,5 g/l. ndardizovano dobijanje polisaharidne vakcine odgovarajuće
imunogenosti i bezbednosti za ljude.
Pirogeni (2.6.8). Odgovara zahtevu testa na pirogene. Po kada se testira, odgovarati testu na abnormalnu toksičnost
kilogramu telesne mase kunića ubrizgava se 1 ml rastvora imunoseruma i vakcina za humanu upotrebu (2.6.9).
vakcine koja sadrži po 2,5 g/ml svakog polisaharida.
IZVORI SEMENA BAKTERIJA
ODREĐIVANJE
Pogodnom imunohemijskom metodom (2.7.1) određuje se Soj S. typhi za glavni izvor semena treba da se identifikuje
sadržaj svakog polisaharida, koristeći antiserum specifičan na osnovu istorijskih podataka koji uključuju informacije o
za svaki polisaharid koji se nalazi u vakcini, uključujući poreklu soja i biohemijskim i serološkim karakteristikama.
faktor serum za tipove u okviru grupa i prečišćene polisaha- Kulture poreklom iz radnog izvora semena moraju da imaju
ride svakog tipa kao standard. iste karakteristike kao i soj korišćen za pripremu glavnog
izvora semena.
Vakcina sadrži najmanje 70 % i najviše 130 % količine
označene na signaturi za svaki polisaharid. Interval Za izradu vakcine može da se upotrebi samo soj koji ima
pouzdanosti (P = 0,95) određivanja nije veći od 80 % do sledeće karakteristike: (a) bojeni razmazi iz kulture tipični
120 %. su za enterobakterije; (b) kultura fermentiše glukozu bez
stvaranja gasa; (c) kolonije na agaru su oksidaza negativne;
(d) suspenzija kulture specifično aglutinira sa odgovaraju-
ČUVANJE
ćim Vi antiserumom, odnosno kolonije formiraju haloe na
Videti Vakcine za humanu upotrebu (153) agar ploči koja sadrži odgovarajući Vi antiserum.
OBELEŽAVANJE RAZMNOŽAVANJE BAKTERIJA I BERBA
Videti Vakcine za humanu upotrebu (153) Radni izvor semena kultiviše se na čvrstoj podlozi koja
može da sadrži supstance krvnih grupa ili u tečnoj podlozi;
Na signaturi se navodi: dobijeni inokulum se prenosi u tečnu podlogu koja se kori-
- broj mikrograma svakog od polisaharida po humanoj sti za inokulaciju finalne podloge. Tečna i finalna podloga
dozi, su polusintetske, bez supstanci koje precipitiraju sa
cetrimonijum-bromidom i ne sadrže supstance krvnih grupa
- ukupnu količinu polisaharida u kontejneru. ili polisaharide velike molekulske mase, osim ako je doka-
zano da su uklonjene procesom prečišćavanja.
1997:1160 Bakterijska čistoća kulture proverava se mikroskopskim

pregledom razmaza bojenih po Gramu i zasejavanjem na
odgovarajuće podloge; nekoliko polja se posmatra pod veli-
POLISAHARIDNA VAKCINA kim uveličanjem, tako da se pregleda bar 10,000 organi-
PROTIV TRBUŠNOG TIFUSA zama. Kultura se potom inaktiviše na početku stacionarne
faze rasta, dodatkom formaldehida. Bakterijske ćelije se
eliminišu centrifugiranjem; polisaharid se precipitira iz
Vaccinum febris typhoidis podloge za kultivaciju dodavanjem heksadeciltrimetil-
amonijumbromida (cetrimonijum-bromid). Precipitat se
polysaccharidicum prikuplja i može se, pre prečišćavanja, čuvati na -20 C.
DEFINICIJA PREČIŠĆENI Vi POLISAHARID
Polisaharidna vakcina protiv trbušnog tifusa je preparat od Posle disocijacije polisaharid/cetrimonijum-bromid komp-
prečišćenog Vi kapsularnog polisaharida dobijenog iz leksa, polisaharid se prečišćava pogodnom procedurom

POLISAHARIDNA VAKCINA PROTIV TRBUŠNOG TIFUSA
kojom se postupno uklanjaju nukleinske kiseline, proteini i obezbeđuju originalnost pakovanja (tamper-proof). Kontej-
lipopolisaharidi. Polisaharidi se precipitiraju kao kalciju- neri se zatvaraju tako da se onemogući kontaminacija.
mova so u prisustvu etanola i suše na 2 C do 8 C; dobijeni
prah se sastoji od prečišćenog Vi polisaharida. Gubitak priSamo finalna serija vakcine koja odgovara zahtevima
sušenju se određuje termogravimetrijski (2.2.34) i služi zanavedenim pod Identifikacija, Testovi i Određivanje, može
obračunavanje rezultata niže prikazanih hemijskih testova use odobriti za upotrebu. Pod uslovom da su testovi na
odnosu na osušenu supstancu. slobodni formaldehid i konzervans izvedeni sa zadovo-
ljavajućim rezultatima na finalnoj vakcini u nepodeljenom
Samo prečišćeni Vi polisaharid koji odgovara sledećim obliku, oni mogu da se izostave na finalnoj seriji.
zahtevima može da se koristi za pripremu finalne vakcine u
nepodeljenom obliku.
KARAKTERISTIKE
Protein (2.5.15). Najviše 10 mg po gramu polisaharida,
izračunato u odnosu na suvu supstancu. Bistra bezbojna tečnost, bez vidljivih čestica.
Nukleinske kiseline (2.5.17). Najviše 20 mg po gramu
polisaharida, izračunato u odnosu na suvu supstancu.
IDENTIFIKACIJA
O-acetil grupe (2.5.19). Najmanje 2 mmol po gramu
polisaharida, izračunato u odnosu na suvu supstancu. Izvodi se test identifikacije pogodnom imunohemijskom
metodom (2.7.1).
Veličina molekula. Ispituje se hromatografijom raspodele
po veličini molekula (2.2.30) korišćenjem umrežene (una-
krsno vezane) agaroze za hromatografiju R. Koristi se TESTOVI
kolona dužine oko 0,9 m, unutrašnjeg prečnika 16 mm,
kondicionirana rastvaračem jonske jačine 0,2 mol/kg i pH
vrednosti 7,0 do 7,5. Na kolonu se nanese oko 5 mg pH (2.2.3). pH vrednost vakcine je 6,5 do 7,5
polisaharida u zapremini od 1 ml i eluira sa oko 20 ml/h. O-acetil grupe. 0,085 ( 25 %) mol po dozi (25 g
Prikupe se frakcije od oko 2,5 ml. Određuje se tačka koja polisaharida).
odgovara KD = 0,25 i naprave dva pula koja se sastoje od
frakcija eluiranih pre i posle ove tačke. Određuju se O-ace- Test rastvor. Napuni se svaka od 3 epruvete sa 3 ml vakcine
til grupe u dva pula (2.5.19). Najmanje 50 % polisaharida (dva rastvora za reakciju i jedan korekcioni).
nalazi se u pulu koji sadrži frakcije eluirane pre KD = 0,25.
Referentni rastvor. Rastvoriti 0,150 g acetilholin-hlorida R
Identifikacija. Test identifikacije se vrši pogodnom imuno- u 10 ml vode R (osnovni rastvor sadrži 15 g/l acetilholin-
hemijskom metodom (2.7.1). hlorida). Neposredno pre upotrebe, 0,5 ml osnovnog ras-
tvora razblažiti do 50 ml vodom R (radno razblaženje sadrži
Bakterijski endotoksini (2.6.14). Najviše 150 i.j. po 150 g/ml acetilholin-hlorida). U 10 epruveta podeljenih na
mikrogramu polisaharida. rastvor za reakciju i korekciju sipati po 0,1 ml, 0,2 ml, 0,5
ml, 1,0 ml i 1,5 ml radnog razblaženja.
Slepa proba se priprema sa 3 ml vode R.
Jedna ili više serija prečišćenog Vi polisaharida rastvori se U svakoj epruveti se podešava zapremina na 3 ml dodava-
u pogodnom rastvaraču koji može da sadrži konzervans, njem vode R. U svaku korekcionu epruvetu i u slepu probu
tako da zapremina koja odgovara jednoj dozi sadrži 25 g dodati po 0,5 ml smeše 1 zapremine vode R i 2 zapremine
polisaharida, a rastvor je izotoničan u odnosu na krv ( od hlorovodonične kiseline razblažene R. Svakoj epruveti do-
250 mosm/kg do 350 mosm/kg). dati 1,0 ml hidroksilamina rastvora, alkalnog R. Ostavi se
Samo finalna vakcina u nepodeljenom obliku koja odgovara da reaguje tačno 2 min, zatim dodati 0,5 ml smeše 1
sledećim testovima može da se koristi za pripremu finalne zapremine vode R i 2 zapremine hlorovodonične kiseline
serije vakcine. razblažene R u svaku od epruveta za reakciju. U svaku
epruvetu dodati 0,5 ml rastvora 200 g/l gvožđe(III)-hlorida
Sterilnost (2.6.1). Finalna vakcina u nepodeljenom obliku R u 0,2 M hlorovodoničnoj kiselini. Epruvete se zatvore i
odgovara zahtevu testa na sterilnost, koristeći 10 ml za snažno mućkaju da se odstrane mehurići.
svaku podlogu.
Apsorbancija (2.2.25) svakog rastvora meri se na 540 nm,
Konzervans. Gde je primenljivo, konzervans se određuje koristeći slepu probu kao kompenzacionu tečnost. Za svaki
pogodnom fizikohemijskom metodom. Količina iznosi od rastvor za reakciju oduzme se apsorbancija odgovarajućeg
85 % do 115 % od predviđene. rastvora za korekciju. Nacrta se kalibraciona kriva korigo-
vane apsorbancije za 5 referentnih rastvora i odgovarajućeg
sadržaja acetilholin-hlorida, pa se sa krive očita sadržaj
FINALNA SERIJA VAKCINE
acetilholin-hlorida u test rastvoru za svaku testiranu zapre-
minu. Izračuna se srednja vrednost iz dve izmerene vredno-
Finalna vakcina u nepodeljenom obliku puni se, pod
sti.
aseptičnim uslovima distribuira u sterilne kontejnere koji

PREČIŠĆENI PROTEINSKI DERIVAT TUBERKULINA ZA HUMANU UPOTREBU
Jedan mol acetilholin-hlorida (181,7 g) je ekvivalentan jed- tuberculosis, sposoban da izazove kasnu preosetljivost kod
nom molu O-acetila (43,05). životinje senzibilisane na mikroorganizme iste vrste.
Slobodni formaldehid. Odgovara zahtevu testa na slobodni
formaldehid, opisanog u monografiji Vakcine za humanu PROIZVODNJA
upotrebu (153).
Konzervans. Gde je primenljivo, količina konzervansa se Pripremljen je iz solubilne frakcije dobijene zagrevanjem u
određuje pogodnom fizikohemijskom metodom. Količina struji pare ili u autoklavu, od kultura mikobakterija u tečnoj
nije manja od minimalne efikasne količine niti veća od sintetskoj podlozi. Posle filtracije, aktivna frakcija filtrata
115 % količine označene na signaturi. Ako je u izradi ko- koja se većinom sastoji od proteina, izdvoji se precipitaci-
rišćen fenol, sadržaj (2.5.15) iznosi najviše 2,5 g/l. jom, opere i ponovo rastvori. Preparat je bez mikobakterija.
Može se dodati konzervans koji ne dovodi do lažno poziti-
Sterilnost (2.6.1). Odgovara zahtevu testa na sterilnost. vne reakcije, kao što je fenol u koncentraciji 5 g/l i pogodan
stabilizator namenjen da spreči adsorpciju na staklo ili
Bakterijski endotoksini (2.6.14). Najviše 3750 i.j. po plastične površine. Finalni sterilni proizvod se aseptično
humanoj dozi. puni u staklene kontejnere koji se zatvaraju da bi se izbegla
kontaminacija. Proizvod je bezbojna ili svetlo žuta tečnost.
Razblaženi preparat se može liofilizovati. U preparat koji će
ODREĐIVANJE se liofilizovati ne dodaje se fenol.
Određuje se Vi polisaharid pogodnom imunohemijskom Prečišćeni proteinski derivat tuberkulina za humanu upot-
metodom (2.7.1) koristeći referentni prečišćeni polisaharid. rebu u koncentrovanom obliku odgovara niže datim zahte-
Izračunata količina polisaharida po dozi iznosi 80 % do vima za Identifikaciju, Testove i Aktivnost; razblaženi oblik
120 % količine naznačene u signaturi. Granice pouzdanosti odgovara niže datim zahtevima za Identifikaciju, testove na
za grešku (P = 0,95) izračunate količine polisaharida su pH, fenol i sterilnost i aktivnost.
najmanje 80 %, a najviše 120 %.
IDENTIFIKACIJA
ČUVANJE Zdravim, specifično senzibilisanim zamorcima, bele ili sve-
tle dlake, intradermalno se ubrizgaju rastuće doze ispitiva-
Videti Vakcine za humanu upotrebu (153). nog preparata. Reakcije na mestu ubrizgavanja variraju od
eritema do nekroze. Iste doze ubrizgane istovremeno
nesenzibilisanim zamorcima ne izazivaju reakciju.
OZNAČAVANJE
Videti Vakcine za humanu upotrebu (153). TESTOVI

Na signaturi se navodi: pH (2.2.3). pH tečnog i liofilizovanog oblika posle
rekonstitucije, kako je deklarisano na signaturi je 6,5 do 7,5.
- broj mikrograma polisaharida po humanoj dozi (25 g),
Fenol (2.5.15). Ako je za pripremu korišćen fenol,
- ukupna količina polisaharida u kontejneru. koncentracija je najviše 5 g/l.
Žive mikobakterije. Intraperitonealno ili potkožno se u
dva zamorca telesne mase od 300 g do 400 g ubrizga po 1,0
ml. Životinje se prate najmanje 42 dana. Životinje se
1997:0151 žrtvuju i izvrši se obdukcija. Nijedan zamorac ne sme da
pokaže znakove infekcije mikobakterijama.
PREČIŠĆENI PROTEINSKI
Zasejavanjem ispitivanog preparata na pogodnu hranljivu
DERIVAT TUBERKULINA ZA podlogu izvodi se test na žive mikobakterije. Test treba da
HUMANU UPOTREBU je negativan.
Senzibilizacija. Upotrebljavaju se tri zamorca koji pretho-
Tuberculini derivatum proteinosum dno nisu tretirani bilo čime što može da utiče na test. U tri
navrata u razmaku od 5 dana, intradermalno se ubrizga oko
purificatum ad usum humanum 500 i.j. ispitivanog preparata u zapremini od 0,1 ml. Dve do
tri nedelje posle treće injekcije, istim životinjama i kontrol-
noj grupi od tri zamorca iste telesne težine, koji prethodno
nisu primali tuberkulin, intradermalno se ubrizga podjed-
DEFINICIJA
naka doza. Posle 48 do 72 sata reakcije se, kod obe grupe
životinja, ne razlikuju bitno.
Prečišćeni proteinski derivat tuberkulina za humanu upot-
rebu (tuberkulin PPD) je preparat dobijen iz grejanih proiz- Sterilnost (2.6.1). Odgovara zahtevu testa na sterilnost.
voda kulture i lize jednog ili više sojeva Mycobacterium

PROIZVODI REKOMBINANTNE DNK TEHNOLOGIJE
Toksičnost. Svakom od dva zdrava zamorca telesne mase - broj i.j. po humanoj dozi,
od 250 g do 350 g, koji prethodno nisu tretirani bilo čime
što može da utiče na test, potkožno se ubrizga po 50.000 i.j. - tip mikobakterija korišćen u pripremi preparata,
ispitivanog preparata. Životinje se prate u periodu od 7 - naziv i količina konzervansa ili bilo koje druge sup-
dana. Ne sme da dođe do neželjenjih reakcija. stance dodate preparatu,
AKTIVNOST - za liofilizovane proizvode napomena da se preparat

treba rekonstituisati tečnošću koju obezbeđuje proizvo-
Aktivnost prečišćenog proteinskg derivata tuberkulina se đač,
određuje upoređivanjem reakcija izazvanih intradermalnim
Ako pakovanje ne sadrži uputstvo za upotrebu u kome se
ubrizgavanjem rastućih doza ispitivanog preparata
nalazi upozorenje da udisanje koncentrovanog prečišćenog
senzibilisanim zamorcima sa reakcijama izazvanim
proteinskog derivata tuberkulina izaziva toksične efekte,
poznatim koncentracijama pogodnog referentnog preparata
upozorenje mora da se istakne na etiketi zajedno sa
prečišćenog proteinskg derivata tuberkulina istog porekla,
preporukom za oprezno rukovanje prahom.
kalibrisanog u internacionalnim jedinicama i sa odgovaraju-
ćim kliničkim podacima o njegovoj aktivnosti kod ljudi. UPOZORENJE: Prečišćeni proteinski derivat tuberkulina
ne primenjuje se nerazblažen.
noj količini internacionalnog standarda. Vrednost
internacionalnog standarda u internacionalnim jedinicama
je utvrđena od strane Svetske zdravstvene organizacije.
Pripremi se suspenzija u mineralnom ulju sa emulgatorom 1997:0784
ili bez njega, tako da sadrži 0,1 mg/ml toplotom inaktivisa-
nih osušenih mikobakterija od soja istog tipa kao u ispitiva- PROIZVODI REKOMBINANTNE
nom preparatu. Senzibiliše se najmanje 6 zamoraca svetle
dlake, telesne težine ne manje od 400 g intramuskularnim DNK TEHNOLOGIJE
ili intradermalnim ubrizgavanjem sa ukupno oko 0,5 ml
suspenzije, podeljeno, ako je potrebno, na nekoliko mesta.
Test se izvodi u periodu od jednog do šest meseci posle Producta ab ADN recombinante
senzibilizacije. Depilira se slabina životinje tako da se omo-
guće najmanje tri ubrizgavanja sa svake strane, ali ne više
od 12 tačaka ubrizgavanja po životinji. Pripreme se Stavovi u ovoj monografiji namenjeni su za čitanje sa
pojedinačnim monografijama o proizvodima rekombinan-
razblaženja ispitivanog i referentnog preparata u izotonič-
nom fosfatnom puferu (pH 6,5 do 7,5) koji sadrži 0,05 g/l tne DNK (rDNK) tehnologije iz Farmakopeje. Zahtevi se ne
polisorbat 80 R. Ako je ispitivani preparat liofilizovan i ne primenjuju obavezno na proizvode koji nisu predmet takve
sadrži stabilizator, rekonstituiše se goreopisanom tečnošću. monografije. Monografija nije primenljiva na modifikovane
žive organizme koji su namenjeni da se koriste direktno kod
Koriste se najmanje po tri doze referentnog preparata i
ljudi i životinja, na primer na žive vakcine.
preparata koji se ispituje. Za oba preparata najveća doza je
približno desetostruka vrednost najniže doze. Doze se oda-
beru tako da se po ubrizgavanju dobiju lezije promera od 8
DEFINICIJA
do 25 mm. U bilo kom testu redosled ubrizganih razblaže-
nja po svakoj tački bira se rendomizacijom u dizajnu latin-
skog kvadrata. Svaka doza se ubrizgava intradermalno u Proizvodi rDNK tehnologije pripremljeni su genetskom
modifikacijom gde se DNK koja kodira željeni proizvod
konstantnoj zapremini od 0,1 ml ili 0,2 ml. Promeri lezija se
unosi, obično putem plazmida ili virusnog vektora, u pogo-
mere 24 do 48 sati kasnije, a rezultati testa se izračunavaju
uobičajenim statističkim metodama, uz pretpostavku da su dne mikroorganizme ili ćelijske linije u kojima dolazi do
promeri lezija direktno proporcionalni logaritmu koncentra- ekspresije te DNK i prevođenja u protein. Željeni proizvod
cije ispitivanog preparata. se zatim odvaja ekstrakcijom i prečišćavanjem. Ćelija ili
mikroorganizam se pre ubacivanja vektora označavaju kao
Očitana aktivnost je najmanje 80 % i najviše 125 % deklari- ćelija domaćin, a stabilna veza između njih, koja se koristi
sane aktivnosti. Granice pouzdanosti za grešku (P = 0,95) u procesu proizvodnje, označava se kao domaćin-vektor
su najmanje 64 % i najviše 156 % deklarisane aktivnosti. sistem.
ČUVANJE PROIZVODNJA
Čuva se zaštićeno od svetlosti na temperaturi 5  3 C.
Proizvodnja se zasniva na validiranom sistemu primarnog
izvora semena uz upotrebu domaćin-vektor kombinacije za
OZNAČAVANJE koju se pokazalo da je pogodna da zadovolji ovlašćenu
ustanovu. Sistem primarnog izvora semena koristi glavnu
Na signaturi se navodi: banku ćelija i radnu banku ćelija, izvedene iz primarnog
izvora semena domaćin-vektor kombinacije.Potrebno je da

se ustanovi detaljan opis postupka kultivacije, ekstrakcije i U obe ćelijske banke svi kontejneri se tretiraju identično za
prečišćavanja, kao i definicija proizvodne serije. vreme čuvanja, a kad se jednom izvade iz skladišta, više se
ne vraćaju u skladište ćelija.
Određivanje pogodnosti kombinacije domaćin-vektor i pro-
vera primarnog izvora semena obuhvataju sledeće elemente. Banka ćelija može da se koristi za proizvodnju u konačnoj
pasaži ili u kontinuiranoj kulturi.
KLONIRANJE I EKSPRESIJA
Proizvodnja na nivou konačne pasaže
Pogodnost sistema domaćin-vektor, naročito sa gledišta
mikrobiološke čistoće, dokazuje se: Ova metoda kultivacije definisana je ograničenim brojem
Karakterizacijom ćelija domaćina, uključujući izvor, feno- pasaža ili dupliranjem populacije, što ne sme da se preko-
tip i genotip, kao i podloge za ćelijsku kulturu. rači u toku proizvodnje. Mora da se navede maksimalan
broj ćelijskih duplikacija ili nivoa pasaža u toku kojih
Dokumentacijom o strategiji za kloniranje gena i karakte- proizvodni proces rutinski ispunjava niže opisane kriteriju-
rizacijom rekombinantnog vektora uključujući: mime.
i poreklo i karakterizaciju gena;
Proizvodnja u kontinuiranoj kulturi
ii analizu sekvence nukleotida kloniranog gena i bočnih
kontrolnih regiona eksprimiranog vektora. Klonirane Ovom metodom kultivacije nije ograničen broj pasaža ili
sekvence su minimalne, a sve relevantne eksprimirane dupliranja populacije u odnosu na početak proizvodnje.
sekvence se jasno identifikuju i potvrđuju na nivou Kriterijum za berbu, kao i za završetak proizvodnje, mora
RNK. definisati proizvođač. U toku života kulture neophodno je
DNK sekvenca kloniranog gena normalno se potvrđuje praćenje; učestalost i vrsta praćenja zavisi od prirode
na nivou glavnog izvora semena ispod i iznad normal- proizvodnog sistema i proizvoda.
nog nivoa populacije udvostručenog za potpunu Posle dugotrajne kultivacije neophodna je informacija o
fermentaciju. U nekim sistemima, na primer, gde su u molekularnom integritetu gena koji podleže ekspresiji, o
genom kontinuirane ćelijske linije umetnute multiple fenotipskim i genotipskim karakteristikama ćelije domaćina.
kopije gena, sekvencioniranje kloniranog gena može da Prihvatljivost berbi za dalji rad mora da bude jasno pove-
bude neprikladno na nivou proizvodnje. Pod tim zana sa rasporedom primenjenog praćenja i jasnom
okolnostima može da bude korisna Southern blot ana- definicijom serije proizvoda za dalju obradu.
liza ukupne ćelijske DNK ili analiza sekvenci
informacione RNK (mRNK), s tim što se posebna paž-
nja obraća karakterizaciji eksprimiranog proteina; VALIDACIJA BANAKA ĆELIJA
iii konstrukciju, genetiku i strukturu kompletnog Validacija banaka ćelija obuhvata:

eksprimiranog vektora.
i stabilnost merenjem preživljavanja i retencije vektora;
Karakterizacija sistema domaćin-vektor, uključujući:
ii identitet ćelija na osnovu fenotipskih svojstava;
i mehanizam transfera vektora u ćelije domaćine;
iii gde je pogodno, dokaz da banke ćelija nemaju potenci-
ii broj kopija, fizičko stanje i stabilnost vektora unutar će-jalno onkogene ili neželjene infektivne agense (virusne,
lije domaćina; bakterijske, gljivične ili mikoplazmatske). Posebna paž-
iii mere da se potpomogne i kontroliše ekspresija. nja mora da se obrati na viruse koji često kontaminiraju
vrstu iz koje je izvedena ćelijska linija. Neke ćelijske li-
nije sadrže endogene viruse, na primer, retroviruse koji
SISTEM BANKE ĆELIJA ne mogu lako da se eliminišu. Potrebno je da se ispita
ekspresija ovih organizama, pod različitim okolnostima
Glavna banka ćelija jeste homogena suspenzija originalnih za koje se zna da ih indukuju;
ćelija već transformisanih eksprimiranim vektorom, koje
sadrže željeni gen, razdeljena u jednakim zapreminama u iv za ćelije sisara treba da se dobiju detalji o tumorogenom
pojedinačne kontejnere za čuvanje (na primer, u tečnom potencijalu banke ćelija.
azotu). U nekim slučajevima može biti neophodno da se
ustanove posebne glavne banke ćelija za eksprimirani vek-
KONTROLA ĆELIJA
tor i za ćelije domaćine.
Radna banka ćelija jeste homogena suspenzija ćelija Za sve banke ćelija u uslovima čuvanja mora se potpuno
dobijenih iz glavnih banki ćelija u konačnoj pasaži, razde- dokumentovati poreklo, oblik, način čuvanja, upotreba i
ljena u jednakim zapreminama u pojedinačne kontejnere za stabilnost za predviđenu učestalost upotrebe. Nove banke
čuvanje (na primer, u tečnom azotu). ćelija moraju se u potpunosti validirati.

VALIDACUJA PROIZVODNOG PROCESA Određivanje molekulske mase

Retencija kloniranog gena. Ovlašćena ustanova odobrava
EKSTRAKCIJA I PREČIŠĆAVANJE minimalnu količinu ćelija, u procentima, koje sadrže vektor
ili klonirani gen posle kultivacije.
Mora da se validira svaki korak postupka ekstrakcije i pre-
čišćavanja u cilju izdvajanja i/ili inaktivacije kontaminiraju- Ukupni protein. Određuje se prinos proteina.
ćih supstanci iz ćelija domaćina ili podloga za kultivaciju,
Hemijska čistoća. Čistoća proteinskog proizvoda analizira
što se posebno odnosi na virusne čestice, proteine, nuklein-
se poređenjem sa referentnim preparatom odgovarajućom
ske kiseline i dodate supstance.
metodom, kao što je tečna hromatografija, kapilarna
Ispitivanja validnosti se izvode da se bi se dokazalo da pro- elektroforeza ili natrijum-dodecil-sulfat poliakrilamid gel
ces proizvodnje rutinski ispunjava sledeće kriterijume: elektroforeza.
- isključivanje stranih agenasa iz proizvoda. Ispitivanja se Proteini poreklom iz ćelija domaćina. Proteini poreklom
preduzimaju uključujući, na primer, viruse sa relevant- iz ćelija domaćina otkrivaju se imunohemijskim metodama,
nim fizičko-hemijskim svojstvima, i utvrđuje se uz upotrebu, na primer, poliklonskih antiseruma prema
redukcioni kapacitet za takve kontaminante u svakom proteinskim komponentama sistema domaćin-vektor koji se
stadijumu prečišćavanja; koristi za izradu proizvoda, ako drugačije nije propisano.
Mogu da se koriste sledeće procedure: kompetitivno
- adekvatno izdvajanje iz proizvoda vektora, ćelija doma- određivanje u tečnoj fazi (na primer, RIA), određivanje
ćina, podloge za kultivaciju i kontaminanata poreklom direktnog vezivanja u tečnoj fazi i određivanje direktnog
iz reagenasa iz proizvoda. Redukcioni kapacitet za vezivanja uz korišćenje antigena imobilisanog na
DNK se utvrđuje metodom spajkinga. Redukcija prote- nitroceluloznim (ili sličnim) membranama (na primer, dot-
ina animalnog porekla može se odrediti imunohemij- immunoblot određivanje, Western blot). Opšti zahtevi za
skim metodama; validnost postupaka imunoeseja dati su pod 2.7.1.
Imunohemijske metode. Pored toga, metodi imunoeseja za
- održavanje u navedenim granicama prinosa proizvoda iz kontaminante ćelija domaćina moraju da zadovolje sledeće
kulture; kriterijume:
- adekvatna stabilnost svakog međuproizvoda i/ili Preparati antigena. Antiserumi su usmereni protiv prepa-
proizvodnje kad se namerava čuvanje međuproizvoda u rata antigena poreklom iz ćelije domaćina, u koju je umet-
toku procesa. nut vektor koji se koristi u proizvodnom procesu, a kojoj
nedostaje specifični gen koji kodira proizvod. Ova ćelija
KARAKTERIZACIJA SUPSTANCE domaćin se kultiviše, a proteini se ekstrahuju u uslovima
identičnim onima koji se koriste za kultivaciju i ekstrakciju
Identitet, čistoća, aktivnost i stabilnost finalnog proizvoda u u proizvodnom procesu. Delimično prečišćeni preparati
nepodeljenom obliku prvenstveno se utvrđuju izvođenjem antigena, primenom nekih od etapa prečišćavanja u
opsežnih hemijskih, fizičkih, imunohemijskih i bioloških proizvodnom procesu, takođe mogu da se koriste za prip-
testova. remu antiseruma.
Pre odobrenja proizvođač ispituje svaku seriju proizvoda na Kalibracija i standardizacija. Kvantitativni podaci se dobi-
identitet i čistoću i izvodi se odgovarajuće određivanje. jaju poređenjem sa krivom doza-odgovor dobijenom po-
moću standardnih preparata proteinskih antigena poreklom
STANDARDIZACIJA PROIZVODNJE iz domaćina. Pošto su ovi preparati smeše slabo definisanih
proteina, standardni preparat se priprema i kalibriše
Za standardizaciju procesa proizvodnje i prečišćavanja, iz- odgovarajućom metodom za određivanje proteina. Ovaj
vode se odgovarajuća ispitivanja. Ispitivanja posebno preparat se čuva u stabilnom stanju pogodnom za upotrebu
obuhvataju testove karakterizacije, kontrolu procesa i tes- u dužem vremenskom periodu.
tove na finalnom proizvodu, na primer:
Antiserumi. Antiserumi sadrže antitela visokog aviditeta
Sastav aminokiselina koja prepoznaju veliki broj različitih proteina u antigenskoj
smeši i ne reaguju ukršteno sa proizvodom.
Delimična analiza sekvence aminokiselina. Podaci o sek-
venci omogućuju potvrdu tačne N-terminalne obrade i DNK poreklom iz ćelija domaćina i vektora. Rezidualna
detekciju gubitka C-terminalnih aminokiselina. DNK se otkriva hibridizacionom analizom, uz upotrebu
pogodnih osetljivih analitičkih tehnika za nezavisne sek-
Mapiranje peptida. Mapiranje peptida upotrebom hemij- vence ili drugih osetljivih analitičkih tehnika.
skog i/ili enzimskog cepanja proteinskih proizvoda i
analiziranje odgovarajućom metodom, kao što su Hibridizacione analize
dvodimenzionalna gel elektroforeza, kapilarna elektrofo-
DNK u uzorku za ispitivanje denaturiše se tako da da
reza ili tečna hromatografija, ne sme da pokaže značajniju
jednostruku DNK, imobiliše se na nitroceluloznom ili dru-
razliku između proteina koji se ispituje i referentnog prepa-
gom pogodnom filteru i hibridizuje sa obeleženom DNK
rata. Mapiranje peptida takođe može da se koristi za tačno
pripremljenom iz domaćin-vektor proizvodnog sistema
dokazivanje disulfidnog vezivanja.
(DNK probe). Mada postoji širok spektar eksperimentalnih

PROTAMIN-HIDROHLORID
pristupa, metode hibridizacije za merenje domaćin-vektor 1997:0686 (98*)

DNK zadovoljavaju sledeće kriterijume:
DNK probe. Prećišćena DNK se dobija iz sistema domaćin- PROTAMIN-HIDROHLORID
vektor odgajenog pod istim uslovima kakvi se koriste u pro-
cesu proizvodnje. Odvojeno mogu da se pripreme i koriste
kao probe hromozomna DNK domaćina i DNK vektora. Protamin hydrochloridum
Kalibracija i standardizacija. Kvantitativni podaci se dobi-
jaju poređenjem sa odgovorom dobijenim upotrebom
standardnih preparata. Hromozomalne DNK probe i vektor DEFINICIJA
DNK probe upotrebljavaju se sa hromozomnim DNK, Protamin-hidrohlorid sastoji se od hidrohlorida baznih pep-
odnosno vektor DNK standardima. Standardni preparati se tida ekstrahovanih iz sperme ili ikre riba, obično iz vrste
kalibrišu spektroskopskim merenjem i čuvaju u stanju Salmonidae i Clupeidae. Vezuje se za heparin u rastvoru,
pogodnom za upotrebu u dužem vremenskom periodu. inhibira njegovu antikoagulantnu aktivnost; u uslovima
Uslovi hibridizacije. Povezanost hibridizacionih uslova je određivanja ovo vezivanje pojačava precipitaciju. 1 mg
takva da osigurava specifičnu hibridizaciju između proba i protamin-hidrohlorida taloži najmanje 100 i.j. heparin-
standardnih DNK preparata, a lekovite supstance ne smeju natrijuma BRP izračunato u odnosu na osušenu supstancu.
da interferiraju sa hibridizacijom u koncentracijama u ko- Ovaj zahtev odgovara seriji 1. heparin-natrijuma BRP obzi-
jima se koriste. rom da prosečna aktivnost protamin-hidrohlorida određena
metodom opisanom kasnije, zavisi od aktivnosti i prosečne
vrednosti molekulske mase upotrebljenog heparina.
Tehnike nezavisne sekvence
Pogodne procedure obuhvataju: otkrivanje sulfonatnog PROIZVODNJA

ostatka citozina u jednolančanoj DNK (gde je DNK
imobilisana na filteru, a citozini su izvedeni in situ, pre Protamin-hidrohlorid se priprema u uslovima koji obezbe-
detekcije i kvantifikovanja uz upotrebu antitela protiv đuju minimalnu mikrobiološku kontaminaciju.
sulfonatne grupe); detekciju jednolančane DNK, uz upot-
rebu fragmenta jednolančane DNK vezane za protein i anti-
tela za taj protein. Nijedan postupak ne zahteva upotrebu OSOBINE
specifične DNK domaćina ili vektora kao standarda
određivanja. Međutim, primenjena metoda mora da bude Beo ili skoro beo prašak, higroskopan, umereno rastvorljiv
validirana tako da osigurava paralelizam sa upotrebljenim u vodi, gotovo nerastvorljiv u alkoholu i etru.
DNK standardom, linearnost odgovora i odsustvo
interferencije bilo lekovite supstance bilo pomoćne sup-
stance za formulaciju u razblaženjima korišćenim u IDENTIFIKACIJA
određivanju.
A. Rastvori se 1,000 g u 0.1 M hlorovodoničnoj kiselini i
dopuni do 100,0 ml istom kiselinom. Specifična optička
IDENTIFIKACIJA, TESTOVI I ODREĐIVANJE rotacija (2.2.7) je od -40 do -60 izračunata u odnosu
Zahtevi kojima mora da odgovara finalni proizvod (materi-
jal u nepodeljenom obliku ili dozni oblik), kao i specifični B. U uslovima Određivanja, protamin-hidrohlorid stvara
metodi ispitivanja, dati su u pojednačnim monografijama. precipitat.
C. U 0,5 ml rastvora S (videti Ispitivanja) doda se 4,5 ml
vode R 1,0 ml rastvora 100 g/l natrijum-hidroksida R i
ČUVANJE
1,0 ml rastvora 0,2 g/l -naftola R i izmeša. Ohladi se
Videti pojedinačne monografije. smeša na 5 C. Doda se 0,5 ml natrijum-hipobromita,
rastvora R. Nastaje intenzivana crvena boja.
D. Zagreje se 2 ml rastvora S u vodenom kupatilu na 60 C

OZNAČAVANJE i doda 0,1 ml živa(II)-sulfata, rastvora R. Pomeša se.
Ne izdvaja se talog. Ohladi se smeša u ledenoj vodi.
Videti pojedinačne monografije. Izdvaja se talog.
E. Daje reakciju (a) hlorida (2.3.1)
ISPITIVANJA
Rastvor S. Rastvori se 0,50 g u vodi R i dopuni do 25,0 ml

istim rastvaračem.

PROTAMIN-HIDROHLORID
Izgled rastvora. U 2,5 ml rastvora S doda se 7,5 ml vode R. Živa. Najviše 10 ppm Hg. Prenese se 2,0 g ispitivane sup-
Opalescencija rastvora nije intenzivnija od opalescencije stance u tikvicu po Erlenmeyeru sa brušenim staklenim
referentne suspenzije II (Metoda 2.2.1) i nije intenzivnije zatvaračem od 250 ml i doda se 20 ml smeše jednakih
obojen od referentnog rastvora BY6 ili Y6 (Metoda II,2.2.2.) zapremina azotne kiseline R i sumporne kiseline R. Ostavi
se da ključa uz povratni hladnjak 1 h, ohladi i oprezno do-
Apsorbancija (2.2.25). Dopuni se 2,5ml rastvora S do 5,0 puni vodom R. Zagreva se dok ne prestane izdvajanje azot-
ml, vodom R. Na talasnim dužinama od 260 nm do 280 nm, nih para. Ohladi se rastvor, oprezno dopuni do 200,0 ml vo-
apsorbancija rastvora nije veća od 0.1. dom R promeša i filtrira. Prenese se 50,0 ml filtrata u levak
za odvajanje. Mućka se nekoliko puta sa malim porcijama
Azot. Od 23,0 % do 27,0 %, izračunat u odnosu na osušenu hloroforma R dok se hloroformski sloj ne obezboji. Odbace
supstancu. Izvede se određivanje azota digestijom sa se hloroformski slojevi. U vodeni sloj doda se 25 ml sum-
sumpornom kiselinom (2.5.9) korišćenjem 10,0 mg; za- porne kiseline, razblažene R, 115 ml vode R i 10 ml ras-
greva se 3h do 4h. tvora 200g/l hidroksilamin-hidrohlorida R. Titrira se ditizo-
Hloridi. Od 12,3 % do 19,0 %, izračunato u odnosu na osu- nom, rastvorom R2; posle svakog dodavanja, promućka se
šenu supstancu. Rastvori se 0,400 g u 50 ml vode R. Doda smeša 20 puta i pred kraj titracije ostavi da se slojevi od-
se 5 ml azotne kiseline, razblažene R, 25,0 ml 0,1 M srebro- voje i odbaci hloroformski sloj. Titrira se do zelenkasto-
nitrata i 2 ml dibutilftalata R i promućka. Titrira se 0,1 M plave boje. Izračuna se sadržaj žive korišćenjem ekviva-
amonijum-tiociajantom korišćenjem 2ml gvožđe(III)-amo- lenta g Hg / ml titranta određenih pri standardizaciji diti-
njum-sulfata, rastvora R2 kao indikatora; energično se mu- zona, rastvora R2.
ćka do pred kraj titracije.
1ml 0,1 M srebro-nitrata je odgovara 3,545 mg hlorida (Cl). 1,000 g sušenjem u sušnici 3 h na 100 C do 105 C.
Sulfati. Najviše 4,0 %, izračunato na osušenu supstancu. Abnormalna toksičnost (2.6.9). Odgovara ispitivanju za
Rastvori se 0,500 g u 200 ml vode, destilovane R, doda 5,0 abnormalnu toksičnost. Ubrizga se svakom mišu po 0,5 mg
ml hlorovodonične kiseline, razblažene R i zagreva do koji su rastvoreni u 0,5 ml vode za injekcije R.
ključanja. Doda se u kapima 10 ml vrućeg rastvora 100 g/l
Sterilnost (2.6.1). Ako je namenjeno za proizvodnju
barijum-hlorida R uz mešanje staklenim štapićem. Poklopi
se čaša sahatnim staklom i ostavi da stoji na vodenom
za sterilizaciju, odgovara testu na sterilnost.
kupatilu 2 h da se dobije krupno zrnast talog. Doda se 0,1
ml rastvora 100 g/l barijum-hlorida R u bistar supernatant. Pirogeni (2.6.8). Ako je namenjen za proizvodnju
Postupak taloženja se ponavlja ukoliko se javi zamućenje. parenteralnih preparata bez daljeg odgovarajućeg postupka
Talog se kvantitativno prenese u predhodno ižaren i odme- za uklanjanje pirogena, odgovara testu na pirogene. Ubrizga
ren porcelanski lončić za žarenje i ispira vrućom vodom, se po kg mase kunića 1.0 ml rastvora koji sardži 10 mg/ml
destilovanom R sve dok rastvori od ispiranja više ne poka- rastvora ispitivane supstance.
zuju opalescenciju dodatkom srebro-nitrata, rastvora R1.
Talog se žari 1 h na 600 C. Ohladi se u eksikatoru i odmeri.
ODREĐIVANJE
1 mg ostatka odgovara 0,4117 g sulfata (SO4).
Barijum. Najviše 10 ppm Ba, određeno atomskom Ispitivani rastvor (a) Rastvori se 15,0 mg ispitivane sup-
apsorpcionom spektrometrijom ( Metoda I, 2.2.23) stance u vodi R i dopuni do 100,0 ml istim rastvaračem.
Ispitivani rastvor. Rastvori se 1,0 g ispitivane supstane u Ispitivani rastvor (b) Dopuni se 2,0 ml ispitivanog rastvora
vodi, destlovanoj R, doda 1 ml rastvora 250 g/l cesium-hlo- (a) do 3,0 ml vodom R.
rida R i 0,2 ml hlorovodonične kiseline R i dopuni do 20,0
Ispitivani rastvor (c) Dopuni se 1,0 ml ispitivanog rastvora
ml vodom, destilovanom R.
(a) do 3,0 ml vodom R.
Poredbeni rastvor. U 1,0 ml barijuma, standarnog rastvora
Heparin-natrijum BRS koristi se kao titrant u razblaženju 1
(50 ppm Ba) R doda se 5 ml rastvora 250 g/l cesium-hlorida
do 6 (na primer 1,7 ml dopuni se do 10,0 ml vodom R). Tit-
R, 1 ml hlorovodonične kiseline R i dopuni do 100,0 ml vo-
rira se svaki ispitivani rastvor dva puta na sledeći način:
dom, destilovanom R.
prenese se tačno izmerena zapremina rastvora za titraciju,
Izmeri se apsorbancija na 553,3 nm korišćenjem lampe sa na primer 1,5 ml, u kivetu odgovarajućeg kolorimetra, po-
šupljom katodom za barijum kao izvor zračenja i plamena desi aparat za merenje na odgovarjuću talasnu dužinu (nije-
odgovarajućeg sastava vazduh-acetilen-azotsuboksid. dna nije kritična) u vidljivom delu spektra, doda titrant u
malim zapreminama do naglog skoka apsorbancije i zabe-
Teški metali (2.4.8). 1,0 g odgovara zahtevima limit testa leži se zapremina dodatog titranta.
njem 2 ml olova, standardnog rastvora (10 ppm) R. Izvedu se tri određivanja. Za svaku posebnu titraciju, izra-
čuna se broj i.j. heparina u zapremini dodatog titranta, po
Gvožde (2.4.9). Rastvori se 1,0 g zagrevanjem u vodi R i miligramu ispitivane supstance. Izračuna se rezultat kao
dopuni do 10 ml istim rastvaračem. Rastvor odgovara srednja vrednost osamnaest određivanja.
zahtevima limit testa za gvožde (10 ppm).

PROTAMIN-SULFAT
Potvrdi se linearnost uobičajenim statističkim metodama. IDENTIFIKACIJA

Određivanje je validno samo ako su standardne devijacije
izračunate za rezultate dobijene za svaki ispitivani rastvor A. Rastvori se 1,000 g u 0,1 M hlorovodoničnoj kiselini i
manje od 5 % srednje vrednosti. dopuni do 100,0 ml istom kiselinom. Specificna optička
rotacija (2.2.7) je od -65 do -85 izračunata u odnosu
ČUVANJE
B. U uslovima Određivanja, protamin-sulfat stvara precipi-
Čuva se u sterilnom, dobro zatvorenom kontejneru koji tat.
obezbeđuje orginalnost pakovanja (tamper-proof). Ako je
C. U 0,5 ml rastvora S (videti Ispitivanja) doda se 4,5 ml
supstanca sterilna, čuva se u sterilnom hermetički zatvore-
vode R, 1,0 ml rastvora 100g/l natrijum-hidroksida R i
nom kontejneru koji obezbeđuje originalnost pakovanja
1,0 ml rastvora 0,2 g/l -naftola R i izmeša. Ohladi se
(tamper-proof).
smeša na 5 C. Doda 0,5 ml natrijum-hipobromita, ras-
tvora R. Pojavljuje se intenzivana crvena boja.
OZNAČAVANJE D. Zagreje se 2 ml rastvora S u vodenom kupatilu na 60 C
i doda 0,1 ml živa(II)-sulfata, rastvora R. Pomeša se.
Na signaturi se navodi: Ne izdvaja se talog. Ohladi se smeša u ledenoj vodi.
- sterilnost supstance, kada je neophodno za primenu, Izdvaja se talog.
- apirogenost supstance, kada je neophodno za primenu. E. Daje reakciju (a) sufata (2.3.1).
ISPITIVANJA
1997:0569 (98*) Rastvor S. Rastvori se 0,20 g u vodi R i dopuni do 10,0 ml

istim rastvaračem.
PROTAMIN-SULFAT Izgled rastvora. U 2,5 ml rastvora S doda se 7,5 ml vode R.

Opalescencija rastvora nije intenzivnija od opalescencije
referentne suspenzije II (Metoda 2.2.1) i nije intenzivnije
Protamini sulfas obojen od referentnog rastvora BY6 ili Y6 (Metoda II,2.2.2.)
Apsorbancija (2.2.25). Dopuni se 2,5 ml rastvora S do 5,0
ml, vodom R. Na talasnim dužinama od 260 nm do 280 nm,
apsorbancija rastvora nije veća od 0,1.
DEFINICIJA
Azot. Od 21,0 % do 26,0 %, izračunat u odnosu na osušenu
Protamin-sulfat sastoji se od sulfata baznih peptida supstancu. Izvede se određivanje azota digestijom sa
ekstrahovanih iz sperme ili ikre riba, obično iz vrste sumpornom kiselinom (2.5.9) korišćenjem 10,0 mg; za-
Salmonidae i Clupeidae. Vezuje se za heparin u rastvoru, greva se 3h do 4h.
inhibira njegovu antikoagulantnu aktivnost; u uslovima
određivanja ovo vezivanje dovodi do pojačanja precipita- Teški metali (2.4.8). 1,0 g odgovara limit testu D za teške
cije. 1 mg protamin-sufata taloži najmanje od 100 i.j. hepa- metale (20 ppm ). Pripremi se standard korišćenjem 2 ml
rin-natrijuma BRP izračunato u odnosu na osušenu sup- olova, standardnog rastvora (10 ppm) R
stancu. Ovaj zahtev odgovara seriji 1. heparin-natrijuma
Gvožde (2.4.9). Rastvori se 1,0 g zagrevanjem u vodi R i
BRP obzirom da prosečna aktivnost protamin-sulfata odre-
đena metodom opisanom kasnije, zavisi od aktivnosti i
zahtevima limit testa za gvožde (10 ppm).
prosečne vrednosti molekulske mase upotrebljenog hepa-
rina. Živa. Najviše 10 ppm Hg. Prenese se 2,0 g ispitivane sup-
stance u tikvicu po Erlenmeyeru sa brušenim staklenim
zatvaračem od 250 ml i doda 20 ml smeše jednakih zapre-
PROIZVODNJA mina azotne kiseline R i sumporne kiseline R. Ostavi se da
ključa uz povratni hladnjak 1 h, ohladi i oprezno dopuni
Protamin-sulfat se priprema u uslovima koji obezbeđuju vodom R. Zagreva se dok ne prestane izdvajanje azotnih
minimalnu mikrobiološku kontaminaciju. oksida.Ohladi se rastvor, oprezno dopuni do 200,0 ml vo-
dom R promeša i filtrira. Prenese se 50,0 ml filtrata u levak
za odvajanje. Mućka se nekoliko puta sa malim porcijama
OSOBINE hloroforma R, dok se hloroformski sloj ne obezboji. Od-
bace se hloroformski slojevi. U vodeni sloj doda se 25 ml
Beo ili skoro beo prašak, higroskopan, slabo rastvorljiv u sumporne kiseline, razblažene R, 115 ml vode R i 10 ml ras-
vodi, gotovo nerastvorljiv u alkoholu i etru. tvora 200 g/l hidroksilamin-hidrohlorida R. Titrira se
ditizonom, rastvorom R2; posle svakog dodavanja, promu-

PROTAMIN-SULFAT
ćka se smeša 20 puta i pred kraj titracije ostavi da se slojevi Ispitivani rastvor (c) Dopuni 1,0 ml ispitivanog rastvora (a)
odvoje i odbaci se hloroformski sloj. Titrira se do do 3,0 ml vodom R.
zelenkastoplave boje. Izračuna se sadržaj žive korišćenjem
ekvivalenta po mililitru titranta određenih pri standardiza- Heparin-natrijum BRP koristi se kao titrant u razblaženju 1
ciji ditizona, rastvora R2. do 6 (na primer 1,7 ml dopuni se do 10,0 ml vodom R). Tit-
rira se svaki ispitivani rastvor dva puta na sledeći način:
Sulfati. Od 16 % do 24 % (SO4), izračunato u odnosu na na prenese se tačno odmerena zapremina koji će se titrirati, na
osušenu supstancu. Rastvori se 0,15 g u 15 ml vode, destilo- primer 1,5 ml, u kivetu odgovarajućeg kolorimetra, podesi
vane R, u čaši. Doda se 5 ml hlorovodonične kiseline, aparat za merenje na odgovarajuću talasnu dužinu (nijedna
razblažene R, zagreje do ključanja i polako doda u rastvor nije kritična) u vidljivom delu spektra, doda titrant u malim
koji ključa 10 ml rastvora 100 g/l barijum-hlorida R. Po- zapreminama do naglog skoka apsorbancije i zabeleži se
klopi se čaša i zagreva na vodenom kupatilu 1 h. Filtrira se. zapremina dodatog titranta.
Talog se ispere nekoliko puta malim količinama vruće vode.
Ostatak se osuši i žari do konstantne mase na 600 C. Izvedu se tri nezavisna određivanja. Za svaku posebnu titra-
ciju, izračuna se broj i.j. heparina u zapremini dodatog tit-
1,0 g ostatka odgovara 0,4117 g sulfata (SO4) u ispitivanoj ranta po miligramu ispitivane supstance. Izračuna se rezul-
supstanci. tat kao srednja vrednost 18 određivanja.
Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 5,0 %, određen za Potvrdi se linearnost uobičajnim statističkim metodama.
1,000 g sušenjem u sušnici 3 h na 100 C do 105 C. Određivanje je validno samo ako su standardne devijacije
izračunate za rezultate dobijene za svaki ispitivani rastvor
Abnormalna toksičnost (2.6.9). Odgovara ispitivanju za manje od 5 % srednje vrednosti.
abnormalnu toksičnost. Ubrizga se svakom mišu po 0,5 mg
rastvorene supstance u 0,5 ml vode za injekcije R.
ČUVANJE
Sterilnost (2.6.1). Ako je namenjeno za proizvodnju
Čuva se u sterilnom, dobro zatvorenom kontejneru koji
za sterilizaciju, odgovara testu na sterilnost.
obezbeđuje orginalnost pakovanja (tamper-proof). Ako je
Pirogeni (2.6.8). Ako je namenjeno za proizvodnju supstanca sterilna, čuva se u sterilnom hermetički zatvore-
parenteralnih preparata bez daljeg odgovarajućeg postupka nom kontejneru koji obezbeđuje originalnost pakovanja
za uklanjanje pirogena, odgovara testu na pirogene. Ubrizga (tamper-proof).
se na kilogram mase kunića 1,0 ml rastvora koji sadrži 10
mg ispitivane supstance / ml rastvora.
OZNAČAVANJE
ODREĐIVANJE Na signaturi se navodi:

- sterilnost supstance, kada je neophodno za primenu,
Ispitivani rastvor (a) Rastvori se 15,0 mg ispitivane sup-
stance u vodi R i dopuni do 100,0 ml istim rastvaračem. - apirogenost supstance, kada je neophodno za primenu.
Ispitivani rastvor (b) Dopuni 2,0 ml ispitivanog rastvora (a)
do 3,0 ml vodom R.

RASTVORI ANTIKOGULANASA I KONZERVANASA ZA HUMANU KRV
R
1997:0209 OSOBINE
RASTVORI ANTIKOGULANASA I Bezbojna ili bledožuta, bistra tečnost, gotovo bez prisustva
čestica.
KONZERVANASA ZA HUMANU
KRV
INDENTIFIKACIJA
Solutiones anticagulantes et sanguinem A. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27), na
humanum conservantes silikagelu G R kao adsorbensu.
Ispitivani rastvor. Dopuni se 2 ml ispitivanog rastvora
(za formulaciju A), ili 3 ml (za formulaciju B) do 100
DEFINICIJA ml smešom 2 zapremine vode R i 3 zapremine metanola
R.
Rastvori antikoagulanasa i konzervanasa za humanu krv su
sterilni i apirogeni rastvori, pripremljeni sa vodom za injek- Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 10 mg glukoze HRS u
cije, filtrirani, distribuirani u kontejnere i sterilisani. Sadržaj, smeši 2 zapremine vode R i 3 zapremine metanola R i
natrijum-citrata (C6H5Na307 · 2H20), glukoze, monohidrata dopuni do 20 ml istom smešom rastvarača.
(C6H12O6 · H20) ili glukoze, bezvodne (C6H12O6) i natri-
Poredbeni rastvor (b). Rastvori se po 10 mg glukoze
jum-dihidrogenfosfata, dihidrata (NaH2PO4 · 2H2O), je od
HRS, laktoze HRS, fruktoze HRS i saharoze HRS u
95,0 % do 105,0 % vrednosti navedene u dole navedenoj smeši 2 zapremine vode R i 3 zapremine metanola R, pa
formulaciji. Sadržaj limunske kiseline, monohidrat se dopuni do 20 ml istom smešom rastvarača.
(C6H8O7 · H2O) ili limunske kiseline, bezvodne (C6H8O7)
je od 90,0 % do 110,0 % vrednosti navedene u dole navede- Na ploču se nanese odvojeno po 2l svakog rastvora i
noj formulaciji. U skladu sa zvaničnim propisima, ukoliko potpuno osuši start. Hromatogram se razvije u dužini od
se koriste druge supstance, kao što su konzervansi za eritro- 15 cm uz mobilnu fazu: voda R – metanol R – sirćetna
cite, navode se njihovi nazivi i koncentracije. kiselina, bezvodna R – etilenhlorid R (10:15:25:50
V/V/V/V). Sve zapremine izmere se tačno, pošto i nezna-
Rastvori antikoagulanasa i konzervanasa za humanu krv tno veća zapremina vode može da dovede do zamućenja.
isporučuju se u hermetički zatvorenim, staklenim (3.2.1) ili Hromatogram se osuši u struji toplog vazduha. Razvija-
plastičnim kontejnerima (3.2.3), koji obezbeđuju original- nje se odmah ponovi u sveže pripremljenoj mobilnoj
nost pakovanja (tamper-proof). fazi. Hromatogram se osuši u struji toplog vazduha i
ravnomerno isprska rastvorom 0,5 g timola R u smeši 5
Antikoagulantni rastvor ACD (limunska kiselina-citrat-glu- ml sumporne kiseline R i 95 ml alkohola R. Zagreva se
koza)
10 min na 130  C. Glavna mrlja na hromatogramu
A B ispitivanog rastvora slična je po položaju, boji i veličini
Natrijum-citrat (412) 22,0 g 13,2 g glavnoj mrlji na hromatogramu poredbenog rastvora (a).
Limunska kiselina, monohidrat (456) 8,0 g 4,8 g nog rastvora (b) pokaže četiri jasno razdvojene mrlje.
ili limunska kiselina, bezvodna (455) 7,3 g 4,4 g
B. U 2 ml doda se 5 ml bakar(II)limunske kiseline, ras-
Glukoza, monohidrat (178)* 24,5 g 14,7 g
tvora R. Zagreva se do ključanja. Izdvaja se narandžast
ili glukoza, bezvodna (177)* 22,3 g 13,4 g
talog, a rastvor se boji žuto.
Voda za injekcije(169) do 1000,0 ml 1000,0 ml
C. U 2 ml (za formulaciju A) doda se 3 ml vode R, ili u 4
Zapremina koji se koristi po 100ml krvi 15,0 ml 25,0 ml ml (za formulaciju B) doda se 1 ml vode R. Rastvor daje
reakciju citrata (2.3.1).
* Ovlašćena ustanova može da zahteva da supstance
odgovaraju zahtevima testa za pirogene, datim u D. 0,5 ml daje reakciju (b) natrijuma (2.3.1).
monografijama Glukoza, monohidrat (178) i Glukoza,
bezvodna (177).

ISPITIVANJA C = sadržaj limunske kiseline, monohidrata u g/l, odre-

đen na gore propisani način.
pH (2.2.3). pH vrednost ispitivanog rastvora je od 4,7 do
5,3. C' = sadržaj limunske kiseline, bezvodne u g/l, određen
na gore propisan način.
Hidroksimetilfurfural. U 2,0 ml doda se 5,0 ml rastvora
Redukcioni šećeri. Dopuni se 5,0 ml (za formulaciju A) ili
100 g/l p-toluidina R u 2-propanolu R koji sadrži 10 % V/V
sirćetne kiseline, glacijalne R i 1,0 ml rastvora 5g/l barbi- 10,0 ml (za formulaciju B) do 100,0 ml vodom R. Prenese
turne kiseline R. Apsorbancija (2.2.25) rastvora određena se 25,0 ml ovog rastvora u tikvicu po Erlenmeyeru sa
na 550 nm, posle stajanja smeše od 2 min do 3 min, nije brušenim grlom od 250 ml i doda se 25,0 ml ba-
veća od apsorbancije standarda pripremljenog u isto vreme kar(II)limunske kiseline, rastvora R1. Doda se nekoliko
i na isti način, korišćenjem 2,0 ml rastvora koji sadrži 5 komadića poroznog materijala, postavi se povratni hladnjak,
a zatim se zagreva tako da ključanje počne za 2 min i ostavi
ppm hidroksimetilfurfurala R za formulaciju A ili 3 ppm
da ključa tačno 10 min. Rastvor se ohladi i doda 3 g kali-
hidroksimetilfurfurala R za formulaciju B.
jum-jodida R rastvorenog u 3 ml vode R. Zatim se doda
Sterilnost (2.6.1). Odgovara zahtevima testa na sterilnost. oprezno u malim količinama 25 ml rastvora 25 % m/m sum-
porne kiseline R. Titrira se 0,1 M natrijum-tiosulfatom, uz
Pirogeni (2.6.8). Odgovara zahtevima testa na pirogene. korišćenje 0,5 ml skroba, rastvora R, koji se dodaje pri
Razblaži se rastvorom 9 g/l natrijum-hlorida R bez prisus- kraju titracije, kao indikatora (n1 ml). Izvede se titracija
tva pirogena tako da se dobije rastvor koji sadrži oko 5 g/l slepe probe korišćenjem 25,0 ml vode R (n2 ml).
natrijum-citrata R. Ubrizga se 10 ml razblaženog rastvora /
kg zečije mase. Sadržaj redukcionih šećera kao glukoze, bezvodne ili kao
glukoze, monohidrata izračuna se iz Tablele 209-1.
ODREĐIVANJE Tabela 209-1
Zapremina 0,1
Limunska kiselina. U 10,0 ml (za formulaciju A) ili u 20,0 glukoza, glukoze,
M natrijum-
ml (za formulaciju B) doda se 0,1 ml fenolftaleina, rastvora bezvodna u monohidrat u
tiosulfata
R1. Rastvor se titrira 0,2 M natrijum-hidroksidom do (mg) (mg)
(n2-n1 ml)
ružičaste boje.
8 19,8 21,6
C6H8O7 · H2O ili 12,81mg C6H8O7. 9 22,4 24,5
Natrijum-citrat. Pripremi se hromatografska kolona, du- 10 25,0 27,4
žine 0,1 m, unutrašnjeg prečnika 10 mm, napunjena
jonoizmenjivačkom smolom, jako kiselom R (300 m do 11 27,6 30,2
840 m). Sve vreme održava se 1cm sloja tečnosti iznad
smole. Kolona se ispere sa 50 ml dejonizovane vode R pri 12 30,3 33,1
protoku od 12 ml do 14 ml/min. 13 33,0 36,1
Dopuni se 10,0 ml ispitivanog rastvora (za formulaciju A), 14 35,7 39,0
ili 15,0 ml (za formulaciju B) do oko 40 ml dejonizovanom
vodom R u čaši i prenese se u rezervoar kolone. Čaša se is- 15 38,5 42,1
pira tri puta sa po nekoliko ml dejonizovane vode R. Ras-
tvor se propusti kroz kolonu protokom od 12 ml do 14 16 41,3 45,2
ml/min i sakupi se eluat. Kolona se ispere dva puta sa po 30
ml i jednom sa 50 ml dejonizovane vode R. Kolona može
da se koristi za tri uzastopna ispitivanja pre regenerisanja
hlorovodoničnom kiselinom, razblaženom R i to tri puta ve- ČUVANJE
ćom zapreminom nego što je zapremina kolone. Sjedinjeni
eluat i rastvori posle ispiranja (oko 150 ml) titriraju se 0,2 Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru, koji obezbe-
M natrijum-hidroksidom, uz korišćenje 0,1 ml fenolftalein, đuje originalnost pakovanja (tamper-proof), zaštićeno od
rastvora R1 kao indikatora. svetlosti.
Sadržaj natrijum-citrata izračuna se u g/l iz sledećih izraza:
Za formulaciju A: 1,961n-1,40 C ili 1,961n-1,53 C' OZNAČAVANJE
Za formulaciju B: 1,307n-1,40 C ili 1,307n-1,53C' Na signaturi se navodi:

gde je: - sastav i zapremina rastvora,
n = broj ml 0,2 M natrijum-hidroksida utrošenog u titra- - maksimalna zapremina krvi koja može da se sakupi u
ciji, kontejneru.

Antikoagulantni rastvor CPD (citrat-fosfat-glukoza) C. U 2 ml doda se 3 ml vode R. Rastvor daje reakciju cit-
rata (2.3.1).
Natrijum-citrat (412) 26,3 g
D. 1 ml daje reakciju (b) fosfata (2.3.1)
Limunska kiselina, monohidrat (456) 3,27 g
ili limunska kiselina, bezvodna (455) 2,99 g E. 0,5 ml daje reakciju (b) natrijuma (2.3.1)
Glukoze, monohidrat (178)* 25,5 g

ili glukoza, bezvodna (177)* 23,2 g ISPITIVANJA
Natrijum-dihidrogenfosfat, dihidrat (194) 2,51 g
Voda za injekcije (169) do 1000,0 ml
Hidroksimetilfurfural. U 2,0 ml doda se 5,0 ml rastvora
Zapremina koja se koristi po 100 ml krvi 14,0 100 g/l p-toluidina R u 2-propanolu R koji sadrži 10 % V/V
ml
sirćetne kiseline, glacijalne R i 1,0 ml rastvora 5g/l barbi-
Ovlašćena ustanova može da propiše da supstance odgova- turne kiseline R. Apsorbancija (2.2.25) rastvora određena
raju zahtevima testa na pirogene datim u monografijama na 550 nm, posle stajanja smeše od 2 min do 3 min, nije
Glukoza, monohidrat (178) i Glukoza, bezvodna(177). veća od apsorbancije standarda pripremljenog u isto vreme
i na isti način, korišćenjem 2,0 ml rastvora koji sadrži 5
ppm hidroksimetilfurfurala R.
OSOBINE
Bezbojna ili bledožuta, bistra tečnost, gotovo bez prisustva Pirogeni (2.6.8). Odgovara zahtevima testa na pirogene.
čestica. Razblaži se rastvorom 9 g/l natrijum-hlorida R bez prisus-
tva pirogena tako da se dobije rastvor koji sadrži oko 5 g/l
natrijum-citrata R. Ubrizga se 10 ml razblaženog rastvora /
IDENTIFIKACIJA kg zečije mase.
A. Ispituje se hromatografijom na tankom sloju (2.2.27), na

silikagelu G R kao adsorbensu. ODREĐIVANJE
Ispitivani rastvor. Dopuni se 2 ml ispitivanog rastvora
do 100 ml smešom 2 zapremine vode R i 3 zapremine Natrijum-dihidrogenfosfat. Dopuni se 10,0 ml do 100,0
ml vodom R. U 10,0 ml ovog rastvora doda se 10,0 ml ras-
metanola R.
tvora nitrovanadijum-molibdenskog reagensa R. Promeša
Poredbeni rastvor (a). Rastvori se 10 mg glukoze HRS u se i ostavi da stoji 30 min na 20 C do 25 C. U isto vreme i
smeši 2 zapremine vode R i 3 zapremine metanola R i na isti način, pripremi se poredbeni rastvor korišćenjem
dopuni do 20 ml istom smešom rastvarača. 10,0 ml standardnog rastvora koji sadrži 0,219 g/l kalijum-
dihidrogenfosfata R. Izmeri se apsorbancija (2.2.25) oba
Poredbeni rastvor (b). Rastvori se po 10 mg glukoze rastvora na 450 nm korišćenjem rastvora pripremljenog na
HRS, laktoze HRS, fruktoze HRS i saharoze HRS u isti način sa 10 ml vode R kao rastvora za kompenzaciju.
smeši 2 zapremine vode R i 3 zapremine metanola R i Sadržaj natrijum-dihidrogenfosfata, dihidrata (P) izračuna
dopuni do 20 ml istom smešom rastvarača. se u g/l iz izraza:
Na ploču se nanese odvojeno po 2l svakog rastvora i 11,46  C  A1
potpuno osuši start. Hromatogram se razvije u dužini od A2
15 cm uz mobilnu fazu: voda R - metanol R - sirćetna
kiselina, bezvodna R - etilenhlorid R (10:15:25:50 gde je:
V/V/V/V). Sve zapremine izmere se tačno, pošto i nezna-
tno veća zapremina vode može da dovede do zamućenja. C = koncentracija kalijum-dihidrogenfosfata R u standar-
Hromatogram se osuši u struji toplog vazduha. Razvija- dnom rastvoru u g/l, i
nje se odmah ponovi u sveže pripremljenoj mobilnoj A1 = apsorbancija ispitivanog rastvora.
fazi. Hromatogram se osuši u struji toplog vazduha i
ravnomerno isprska rastvorom 0,5 g timola R u smeši 5 A2 = apsorbancija poredbenog rastvora
ml sumporne kiseline R i 95 ml alkohola R. Zagreva se
10 min na 130  C. Glavna mrlja na hromatogramu Limunska kiselina. U 20,0 ml doda se 0,1 ml fenolftaleina,
ispitivanog rastvora slična je po položaju, boji i veličini rastvora R1 i titrira 0,2 M natrijum-hidroksidom.
Sadržaj limunske kiseline, monohidrata (C), ili limunske
kiseline, bezvodne (C) izračuna se u g/l iz jednačine:
nog rastvora (b) pokaže četiri jasno razdvojene mrlje.
C=0,7005n - 0,4490P
B. U 2 ml doda se 5 ml bakar(II)limunske kiseline, ras-
tvora R. Zagreva se do ključanja. Izdvaja se narandžast C=0,6404n - 0,4105P
talog, a rastvor se boji žuto.

gde je: C = sadržaj limunske kiseline, monohidrata u g/l, odre-

đen na gore propisan način
n = broj ml 0,2 M natrijum-hidroksida utrošenog u titra-
ciji, C’ = sadržaj limunske kiseline, bezvodne u g/l, određen
na gore propisan način.
P = sadržaj natrijum-dihidrogenfosfat, dihidrata u g/l,
određenog na gore propisan način. Redukcioni šećeri. Dopuni se 5,0 ml do 100,0 ml vodom R.
Prenese se 25,0 ml ovog rastvora u tikvicu po Erlenmeyeru
Natrijum-citrat. Pripremi se hromatografska kolona, du- sa brušenim grlom od 250 ml i doda se 25,0 ml rastvora ba-
žine 100 mm, unutrašnjeg prečnika 10 mm, napunjena sa kar(II)limunske kiseline R1. Doda se nekoliko komadića
jonoizmenjivačkom smolom, jako kiselom R (300 m do poroznog materijala, postavi se povratni hladnjak, a zatim
840 m). Sve vreme održava se 1 cm tečnosti iznad smole. zagreva tako da ključanje počne za 2 min i ostavi da ključa
Kolona se ispere sa 50 ml dejonizovane vode R pri protoku tačno 10 min. Rastvor se ohladi i doda 3 g kalijum-jodida R
od 12 ml do 14 ml/min. rastvorenog u 3 ml vode R. Zatim se doda oprezno u malim
količinama 25 ml rastvora 25 % m/m sumporne kiseline R.
Dopuni se 10,0 ml ispitivanog rastvora do oko 40 ml Titrira se 0,1 M natrijum-tiosulfatom uz korišćenje 0,5 ml
dejonizovanom vodom R u čaši i prenese se u rezervoar ko- skroba, rastvora R, koji se dodaje pri kraju titracije, kao
lone, ispirajući čašu tri puta sa nekoliko ml dejonizovane indikatora (n ml). Izvede se titracija slepe probe korišće-
1
vode R. Rastvor se propusti kroz kolonu protokom od 12 ml njem 25,0 ml vode R (n ml).
2
do 14 ml/min i sakupi eluat. Kolona se ispere dva puta sa
po 30 ml i jednom sa 50 ml dejonizovane vode R. Kolona Sadržaj redukcionih šećera kao glukoze, bezvodne ili kao
može da se koristi za tri uzastopna ispitivanja, a zatim glukoze, monohidrata izračuna se iz Tabele 209-1.
regeneriše se hlorovodoničnom kiselinom, razblaženom R i
to tri puta većom zapreminom nego što je zapremina kolone.
Sjedinjeni eluat i rastvori posle ispiranja (oko 150 ml) titri- ČUVANJE
raju se 0,2 M natrijum-hidroksidom, uz korišćenje 0,1 ml
fenolftaleina rastvora R1 kao indikatora. Čuva se u hermetički zatvorenom kontejneru, koji obezbe-
đuje originalnost pakovanja (tamper-proof), zaštićeno od
Sadržaj natrijum-citrata izračuna se u g/l iz sledećeg izraza:
svetlosti.
1,961n - 1,257 P-1,40C
1,961n-1,257P-1,53C’ OZNAČAVANJE
n = broj ml 0,2 M natrijum-hidroksida korišćenog u Na signaturi se navodi:
titraciji,
- sastav i zapremina rastvora,
P = sadržaj natrijum-dihidrogenfosfata, dihidrata u g/l
određen na gore propisan način, - maksimalna zapremina krvi koja može da se sakupi u
kontejneru.

STARI TUBERKULIN ZA HUMANU UPOTREBU
S
1997:0152 Žive mikobakterije. Intraperitonealno ili potkožno se u tri
zamorca telesne težine od 300 g do 400 g ubrizga po 1,0 ml.
STARI TUBERKULIN ZA HUMANU Životinje se prate najmanje 42 dana. Životinje se žrtvuju i
izvrši se obdukcija. Nijedan zamorac ne sme da pokaže
UPOTREBU znakove infekcije mikobakterijama.
Zasejavanjem ispitivanog preparata na pogodnu hranljivu
Tuberculinum pristinum ad usum podlogu izvodi se test na žive mikobakterije. Test treba da
je negativan.
humanum
Senzibilizacija. Upotrebljavaju se tri zamorca koji pretho-
dno nisu tretirani bilo čime što može da utiče na test. U tri
DEFINICIJA navrata u razmaku od 5 dana, intradermalno se ubrizga oko
500 i.j. ispitivanog preparata u zapremini od 0,1 ml. Dve do
Stari tuberkulin za humanu upotrebu sastoji se od filtrata tri nedelje posle treće injekcije, istim životinjama i kontrol-
koncentrisanog zagrevanjem, koji sadrži rastvorljive proiz- noj grupi od tri zamorca iste telesne težine, koji prethodno
vode kulture i lizat jednog ili više sojeva mikobakterija. nisu primali tuberkulin, intradermalno se ubrizga podjed-
naka doza. Posle 48 do 72 sata reakcije se ne razlikuju bitno
kod obe grupe životinja.
PROIZVODNJA
Raste u tečnim podlogama, kao što je bujon sa glicerolom,
Toksičnost. Svakom od dva zdrava zamorca telesne težine
ili u sintetskim podlogama. Rast mora da bude brz i obilan.
od 250 g do 350 g, koji prethodno nisu tretirani bilo čime
Kulture se inaktiviraju autoklaviranjem ili u struji pare na
što može da utiče na test, potkožno se ubrizga po 0,5 ml.
100 C, najmanje 1 sat. Tečna kultura iz koje se Životinje se prate u periodu od 7 dana. Ne sme da dođe do
mikroorganizmi mogu izdvojiti filtracijom koncentriše se neželjenjih reakcija.
evaporacijom, obično na jednu desetinu početne zapremine,
uz dodavanje 5 g/l fenola ili drugog pogodnog konzervansa
koji ne dovodi do lažno pozitivne reakcije. Proizvod se fil- AKTIVNOST
trira, odredi aktivnost i potom razblaži. Finalni sterilni
proizvod se aseptično puni u staklene kontejnere koji se
Aktivnost starog tuberkulina određuje se upoređivanjem
zatvaraju da bi se izbegla kontaminacija. Proizvod je pro-
reakcija izazvanih intradermalnim ubrizgavanjem rastućih
zirna viskozna tečnost, žute do smeđe boje.
doza ispitivanog preparata senzibilisanim zamorcima sa
Stari tuberkulin za humanu upotrebu u obliku koncentrata reakcijama izazvanim poznatim koncentracijama pogodnog
odgovara niže datim zahtevima za Identifikaciju, Testove i referentnog preparata starog tuberkulina istog porekla,
Aktivnost, a razblaženi oblik je usklađen sa niže datim kalibrisanog u internacionalnim jedinicama, i sa
zahtevima za Identifikaciju, testove na fenol i sterilnost i odgovarajućim kliničkim podacima o njegovoj aktivnosti
aktivnost. kod ljudi.
noj količini internacionalnog standarda. Vrednost
IDENTIFIKACIJA
internacionalnog standarda u internacionalnim jedinicama
je utvrđena od strane Svetske zdravstvene organizacije.
Zdravim, specifično senzibilisanim zamorcima, bele ili sve-
tle dlake, intradermalno se ubrizgaju rastuće doze ispitiva-
Pripremi se suspenzija u mineralnom ulju sa emulgatorom
ili bez njega, tako da sadrži 0,1 mg/ml toplotom inaktivisa-
nog preparata. Reakcije na mestu ubrizgavanja variraju od
eritema do nekroze. Iste doze ubrizgane istovremenonih osušenih mikobakterija od soja istog tipa kao u ispitiva-
nesenzibilisanim zamorcima ne izazivaju reakciju. nom preparatu. Senzibiliše se najmanje 6 zamoraca svetle
dlake, telesne težine ne manje od 400 g intramuskularnim
ili intradermalnim ubrizgavanjem sa ukupno oko 0,5 ml
TESTOVI suspenzije, podeljeno, ako je potrebno, na nekoliko mesta.
Test se izvodi u periodu od jednog do šest meseci posle
Fenol (2.5.15). Ako je za pripremu korišćen fenol, senzibilizacije. Depilira se slabina životinje tako da se omo-
koncentracija je najviše 5 g/l. guće najmanje tri ubrizgavanja sa svake strane, ali ne više
od 12 tačaka ubrizgavanja po životinji. Koriste se najmanje

STARI TUBERKULIN ZA HUMANU UPOTREBU
po tri doze referentnog preparata i preparata koji se ispitiuje. ČUVANJE

Za oba preparata najveća doza je približno desetostruka
vrednost najniže doze. Doze se tako odaberu da se po Čuva se zaštićeno od svetlosti na temperaturi 5  3 C.
ubrizgavanju dobiju lezije promera od 8 do 25 mm. U bilo
kom testu redosled ubrizganih razblaženja po svakoj tački
bira se rendomizacijom u dizajnu latinskog kvadrata. Svaka OZNAČAVANJE
doza se ubrizgava intradermalno u konstantnoj zapremini
od 0,1 ml ili 0,2 ml. Promeri lezija se mere 24 do 48 sati Na signaturi se navodi:
kasnije, a rezultati testa se izračunavaju uobičajenim
statističkim metodama, uz pretpostavku da su promeri lezija - broj i.j./ml,
direktno proporcionalni logaritmu koncentracije ispitivanog
- tip mikobakterija korišćen u pripremi preparata,
preparata.
Očitana aktivnost je najmanje 80 % i najviše 125 % deklari- - naziv i količinu konzervansa ili bilo koje druge sup-
sane aktivnosti. Granice pouzdanosti za grešku (P = 0,95) stance dodate preparatu.
su najmanje 64 % i najviše 156 % deklarisane aktivnosti.
UPOZORENJE: Stari tuberkulin ne sme da se ubrizgava u
koncentrovanom obliku, nego razblažen tako da se prime-
njuje 1 do 100 i.j. po dozi.

VAKCINE ZA HUMANU UPOTREBU
V
Kontejneri se zatvaraju tako da se onemogući kontamina-
1997:0153
cija.
VAKCINE ZA HUMANU UPOTREBU Vakcine mogu biti adsorbovane na aluminijum-hidroksid,

aluminijum-fosfat, kalcijum-fosfat ili druge adsorbanse opi-
sane u monografiji. Adsorbans se priprema u posebnom sta-
Vaccina ad usum humanum nju koje ima odgovarajuću fizičku formu i adsorptivna
svojstva. Adsorbovani proizvodi sadrže najviše 1,25 mg
aluminijuma (Al) (2.5.13) ili najviše 1,3 mg kalcijuma
Stavovi u ovoj monografiji namenjeni su za čitanje zajedno (2.5.14) po humanoj dozi, osim ako nije drugačije propi-
sa monografijama o vakcinama za humanu upotrebu iz sano u monografiji.
Farmakopeje. Zahtevi se ne odnose obavezno na vakcine
koje nisu predmet ovakvih monografija. Za liofilizovane vakcine metoda liofilizacije je takva da
redukuje sadržaj vode do najviše 2,0 % m/m, osim ako nije
drugačije propisano u monografiji.
DEFINICIJA Ako je u pripremi vakcine upotrebljen fenol, u finalnom
proizvodu može biti prisutno najviše 2,5 g/l (2.5.15), osim
Vakcine za humanu upotrebu su preparati koji sadrže anti- ako nije drugačije propisano u monografiji.
gene supstance sposobne da indukuju specifični i aktivni
imunitet protiv infektivnog agensa ili toksina, ili antigena Ako je u pripremi vakcine upotrebljen formaldehid, u final-
pripravljenih od njih. Za antigene supstance mora da se do- nom proizvodu može biti prisutno najviše 0,2 g/l slobodnog
kaže da su aktivne u ljudi prema utvrđenom programu formaldehida (2.4.18).
imunizacije.
Vakcine za humanu upotrebu mogu da sadrže inaktivisane BAKTERIJSKE VAKCINE
patogene organizme ili žive organizme tretirane na
odgovarajući način, ako je potrebno, kako bi se atenuisala Bakterijske vakcine se pripremaju od kultura odgovarajućih
virulencija bez uništavanja njihove antigene aktivnosti, ili sojeva gajenih na čvrstoj ili tečnoj podlozi i sadrže inaktivi-
mogu da sadrže antigene frakcije ili supstance poreklom od sane ili žive bakterije ili njihove antigene komponente.
istih patogenih organizama koje su učinjene neškodljivim, Vakcine su suspenzije različitog stepena opaciteta u bezboj-
ali su zadržale antigene osobine. nim ili skoro bezbojnim tečnostima, ili mogu biti liofilizo-
vane.
U pripremi vakcine mogu da se koriste cele kulture
PROIZVODNJA
mikroorganizama ili njihove frakcije. Bakterijske vakcine
koje sadrže inaktivirane mikroorganizme mogu biti
Metode pripreme se razlikuju u zavisnosti od tipa vakcine, pripremljene inaktivacijom organizama hemijskim ili fizič-
kako je niže opisano (ili u pojedinačnim monografijama), a
kim procedurama, bez uništavanja njihovih imunizacionih
dizajnirane su tako da sačuvaju odgovarajuća antigena
svojstava. Bakterijske vakcine koje sadrže žive bakterije,
svojstva i da osiguraju što je moguće manju kontaminaciju pripremaju se od atenuisanih sojeva sposobnih da indukuju
stranim agensima. imunitet protiv patogenih sojeva iste vrste ili antigenski
U toku pripreme mogu se dodavati odgovarajući aditivi, srodnih vrsta. Koncentracija živih ili inaktivisanih bakterija
uključujući adjuvanse, ali se penicilin ne može koristiti ni u izražava se u internacionalnim jedinicama opaciteta, ili se,
jednoj fazi, niti se može dodavati finalnom proizvodu. gde odgovara, određuje direktnim brojem ćelija, ili broja-
Osim ako nije naznačeno u monografiji, streptomicin se ne njem kolonija u slučaju živih bakterija.
može koristiti u proizvodnji vakcina; u proizvodnji virusnih
vakcina, gde je ćelijskim kulturama dozvoljeno dodavanje BAKTERIJSKI TOKSOIDI
streptomicina, on ne sme biti detektovan kada su kulture
inokulisane virusom. Odgovarajući konzervans može se do- Bakterijski toksoidi se pripremaju od toksina smanjenjem
dati sterilnim i inaktivisanim vakcinama, a redovno se do- njihove toksičnosti do nivoa koji se ne može detektovati,
daje ako se preparati isporučuju u višedoznim kontejnerima, odnosno kompletnim eliminisanjem toksičnosti fizičkim ili
ako nije drugačije propisano u monografiji. Finalni proiz- hemijskim procedurama bez uništavanja njihovih
vod se puni pod aseptičnim uslovima u steriilne kontejnere imunizacionih svojstava. Proces proizvodnje je takav da iz
koji obezbeđuju originalnost pakovanja (tamper-proof). toksoida ne može ponovo nastati toksin.

VAKCINA PROTIV BESNILA ZA HUMANU UPOTREBU, PRIPREMLJENA U ĆELIJSKIM KULTURAMA
Toksoidi se dobijaju od odabranih sojeva specifičnih - naziv ili sastav i zapremina tečnosti za rekonsti-
mikroorganizama, gajenih na podlogama sa što je moguće tuisanje koju treba dodati,
manje sastojaka za koje je poznato da uzrokuju toksičnost,
alergijske ili druge neželjene reakcije kod ljudi. Toksoidi - da se vakcina mora koristiti odmah po rekonsti-
mogu biti tečni ili liofilizovani. Mogu biti prečišćeni i tuisanju,
adsorbovani. - naziv i adresa proizvođača
Adsorbovani toksoidi predstavljaju suspenzije belih ili sivih
čestica dispergovanih u bezbojnim ili bledožutim tečnos-
tima i mogu formirati talog na dnu kontejnera.
1997:0216
VIRUSNE VAKCINE
Virusne vakcine se pripremaju korišćenjem sistema primar- VAKCINA PROTIV BESNILA ZA

nog izvora semena virusa gajenih u životinjama, ptičjim HUMANU UPOTREBU,
embrionima, pogodnim ćelijskim kulturama ili pogodnim
tkivima. Virusne vakcine se sastoje od suspenzija živih ili PRIPREMLJENA U ĆELIJSKIM
inaktivisanih virusa ili njihovih frakcija. Žive vakcine se KULTURAMA
obično pripremaju od atenuisanih sojeva. Inaktivisane vak-
cine se mogu pripremiti odgovarajućim hemijskim i fizič-
kim procedurama. Vaccinum rabiei ex cellulis ad usum
Virusne vakcine mogu varirati u opacitetu u zavisnosti od humanum
tipa preparata. Mogu biti obojene, ako sadrže pH indikator,
kao što je fenolcrveno.
DEFINICIJA
ČUVANJE Vakcina protiv besnila za humanu upotrebu, pripremljena u

ćelijskim kulturama jeste liofilizovan preparat pogodnog
Čuvaju se zaštićene od svetlosti. Ukoliko nije drugačije soja virusa besnila koji raste u ćelijskim kulturama.,
navedeno u monografiji, vakcine treba da se čuvaju na inaktivisanog proverenom metodom.
temperaturi od 5  3 C, a tečne i adsorbovane vakcine ne Vakcina se rekonstituiše neposredno pre upotrebe, kao što
treba zamrzavati. je navedeno u signaturi pri čemu daje bistru tečnost koja
može da bude obojena zbog prisustva pH indikatora.
OZNAČAVANJE Vakcina mora da odgovara zahtevima monografije o Vakci-
nama za humanu upotrebu (153).
- naziv preparata, PROIZVODNJA
- broj serije ili drugi podatak, Proces proizvodnje mora da obezbedi postojanost vakcina
koja odgovara zahtevima na imunogenost, bezbednost i
- preporučena humana doza i način primene, stabilnost. Ako drugačije nije propisano i odobreno, virus u
finalnoj vakcini ne sme da ima veći broj pasaža počev od
- uslovi čuvanja,
glavnog izvora semena nego što je to bilo učinjeno u prip-
- rok trajanja, osim za kontejnere od 1 ml ili manje od 1 remi vakcine za koju je u kliničkim studijama dokazano da
ml pojedinačnog pakovanja rok trajanja se može izosta- je zadovoljavajuća u odnosu na bezbednost i efikasnost; čak
viti sa signature na kontejnerima, s tim što on mora da i u odobrenim izuzecima, broj pasaža preko onog koji je
se nalazi na spoljašnjem pakovanju, a u deklaraciji na korišćen za kliničke studije ne sme da pređe pet.
pakovanju mora stajati napomena da se kontejner mora
držati u spoljašnjem pakovanju neposredno do upotrebe,
kada se testira, da odgovara zahtevima testa na abnormalnu
- naziv i količina svakog konzervansa ili drugih supstanci toksičnost (neškodljivost) imunoseruma i vakcina za hu-
dodatih vakcini, manu upotrebu (2.6.9).
- naziv bilo kojeg sastojka koji može izazvati neželjene

reakcije i kontraindikacije pri upotrebi vakcine, osim SUPSTRAT ZA RAZMNOŽAVANJE VIRUSA
ako odgovarajuća informacija nije data u uputstvu uz Virus se razmnožava u liniji humanih diploidnih ćelija
pakovanje, (5.2.3), u kontinuiranoj ćelijskoj liniji odobrenoj od
- za liofilizovane vakcine: ovlašćenih ustanova ili u kulturama ćelija pilećeg embriona
izvedenih iz jata bez specifičnih patogena (5.2.2).

IZVORI SEMENA PREČIŠĆAVANJE I INAKTIVACIJA
Virusna berba može da se koncetriše i/ili prečišćava pogod-

Soj virusa besnila identifikuje se na osnovu istorijskih
nim metodima; prinos virusa se inaktiviše proverenim
podataka, koji uključuju informacije o poreklu soja i o
metodom u fiksnoj, jasno definisanoj fazi procesa koja
kasnijim manipulacijama njime.
može da bude pre, za vreme ili posle koncentracije ili
Radni izvor semena priprema se pomoću najviše pet pasaža prečišćavanja. Mora da se dokaže da je metoda u stanju da
od glavnog izvora semena. inaktiviše virus besnila bez uništenja imunogene aktivnosti.
Ako se koristi betapropiolakton, koncentracija ni u jednom
Samo onaj radni izvor semena koji odgovara zahtevima trenutku ne sme da pređe 1:3500.
sledećih testova može da se koristi za razmnožavanje virusa.
Samo ona inaktivisana virusna suspenzija koja odgovara
Identifikacija. Svaki radni izvor semena identifikuje se kao sledećim zahtevima može da se koristi u pripremi finalne
virus besnila korišćenjem specifičnih antitela. vakcine u nepodeljenom obliku.
Koncentracija virusa. Koncentracija virusa svakog radnog Inaktivacija. Izvodi se test amplifikacije na rezidualni
izvora semena određuje se metodom imunofluorescencije u infektivni virus besnila neposredno posle inaktivacije ili iz
ćelijskoj kulturi, da bi se osigurala postojanost proizvodnje. uzorka koji oje zamrznut neposredno posle inaktivacije i ču-
van na –70 C U ćelijske kulture istog tipa kao one koje se
Strani agensi (2.6.16). Radni izvor semena mora da odgo- koriste za proizvodnju vakcine inokuliše se količina
vara zahtevima za virusni izvor semena. Ako je pasaža vi- inaktivirane virusne suspenzije koja odgovara količini od
rusa izvršena u mišjem mozgu, moraju se izvesti specifična najmanje 25 doza vakcine. Posle 7 dana i posle 14 dana
ispitivanja na mišije viruse. subkultivisanja ispituju se ćelijske kulture na prisustvo vi-
rusa besnila imunofluorescentnim testom. Ne sme da se ot-
krije virus besnila.
RAZMNOŽAVANJE VIRUSA I BERBA Rezidualna DNK ćelija domaćina. Ako se za
razmnožavanje virusa koristi kontinuriana ćelijska linija,
Svaka obrada banke ćelija i naknadnih ćelijskih kultura iz- sadržaj rezidualne DNK ćelija domaćina, određen uz
vodi se, pod aseptičnim uslovima, u prostorijiama gde se ne korišćenje odgovarajućeg metoda kako je opisano u
radi sa drugim ćelijama. Odobren animalni (ali ne humani) minografiji Proizvodi rekombinantne DNK tehnologije
serum može da se koristi u podlogama, ali finalna podloga (784), ne sme da bude veći od 100 pg po pojedinačnoj
za održavanje ćelijskog rasta za vreme umnožavanja virusa humanoj dozi.
ne sme da sadrži animalni serum; podloge mogu da sadrže
humane albumine koji odgovaraju propisima navedenim u
monografiji Rastvor humanog albumina (255). Mora da se
dokaže da serum i tripsin koji se koriste u pripremi ćelijskih Finalna vakcina u nepodeljenom obliku priprema se od je-
suspenzija i podloga nisu zagađeni stranim infektivnim dne ili više inaktivisanih virusnih suspenzija. Može se do-
agensima; tripsin mora da odgovara monografiji Tripsin dati odobren stabilizator da bi se održala aktivnost proiz-
(694). Podloge ćelijske kulture mogu da sadrže pH indika- voda za vreme i posle liofilizacije.
tor kao što je fenol crveno, i odobrene antibiotike u najni-
žim efektivnim koncentracijama. Najmanje 500 ml ćelijskih U pripremi finalne serije može da se koristi samo ona vak-
kultura upotrebljenih za proizvodnju vakcine ostavljaju se cina u nepodeljenom obliku koja odgovara sledećim zahte-
na stranu kao neinficirane ćelijske kulture (kontrolne ćelije). vima.
Suspenzija virusa može da se prikuplja jednom ili više puta
za vreme inkubacije. Višestruke berbe iz iste proizvodne Sadržaj glikoproteina. Određuje se sadržaj glikoproteina
ćelijske kulture mogu da se objedinjuju i da se smatraju kaopogodnim imunohemijskim metodom (2.7.1), na primer,
jedinstvena berba. jednosmerna-radijalna imunodifuzija, ELISA ili test veziva-
nja antitela. Sadržaj mora da bude u odobrenim granicama
Samo pojedinačna berba koja odgovara sledećim zahtevima, za dati proizvod.
može da se koristi u pripremi inaktivisane virusne berbe.
Sterilnost (2.6.1). Finalna vakcina u nepodeljenom obliku
Identifikacija. Pojedinačna berba mora da sadrži virus koji mora da odgovara testu na sterilnost, koji se izvodi uz upot-
je identifikovan kao virus besnila uz upotrebu specifičnih rebu 10 ml za svaku podlogu.
antitela.
FINALNA SERIJA
Koncentracija virusa. Vrši se titracija infektivnog virusa u
ćelijskim kulturama; titar se koristi za praćenje postojanosti Finalna vakcina u nepodeljenom obliku razdeli se aseptično
proizvodnje. u sterilne kontejnere i liofilizira do sadržaja vlage za koju je
dokazano da je povoljana za stabilnost vakcine. Kontejneri
Kontrolne ćelije. Kontrolne ćelije proizvodne ćelijske kul- se zatim zatvaraju tako da se izbegne kontaminacija i ula-
ture iz koje je izvedena pojedinačna berba moraju da zak vlage.
odgovaraju testu na identifikaciju i na zahteve testa na
strane agense (2.6.16.). Za upotrebu može da se odobri samo ona finalna serija koja
odgovara svim zahtevima datim u Identifikaciji, Ispitivanju

i Određivanju. Ako su testovi za inaktivaciju izvedeni sa informaciju o validnosti svakog pojedinačnog određivanja
zadovoljavajućim rezultatima na inaktivisanoj virusnoj aktivnosti. Upotreba jednog razblaženja dozvoljava zna-
suspenziji, test na goveđi serum albumin izveden sa čajno smanjenje broja potrebnih životinja za ispitivanje i
zadovoljavajućim rezultatima na finalnoj vakcini u nepo- svaka laboratorija mora da to uzme u obzir u skladu sa
deljenom obliku, ovi testovi mogu biti izostavljeni na fina- odredbama Evropske konvencije o zaštiti životinja vrste
lnoj seriji. kičmenjaka koje se koriste u naučne i druge eksperimen-
talne svrhe.
IDENTIFIKACIJA Selekcija i distribucija oglednih životinja. U testu se koriste
zdrave ženke miša stare oko 4 nedelje, mase od 11 g do 15
Pogodnim imunohemijskim metodom (2.7.1) uz upotrebu g, iz istog legla. Miševi se podele u šest grupa pogodne
specifičnih antitela, najbolje monoklonskih mora da se do- veličine da se zadovolje zahtevi za validnost testa; za titra-
kaže da vakcina sadrži antigen virusa besnila; i određivanje ciju virusa za veštačku infekciju miševi se podele u četiri
može da posluži za identifikaciju vakcine. grupe po pet miševa.
Priprema suspenzije za veštačku virusnu infekciju. Miševi
TESTOVI se inokulišu intracerebralno CVS sojem virusa besnila i žrt-
vuju se kad pokažu znake besnila, ali pre nego što uginu,
Inaktivacija. U ćelijske kulture istog tipa kao one koje se izvadi im se mozak i priprema se homogenat moždanog
upotrebljavaju za proizvodnju vakcine inokuliše se najma- tkiva u pogodnom rastvaraču. Centrifugiranjem se odvoji
nje 25 humanih doza vakcine. Supkulturama posle 7 i posle masa u komadima a kao suspenzija za veštačku infekciju
14 dana ispituje se virus besnila u ćelijskim kulturama koristi se tečnost supernatanta. Suspenzija se podeli u male
imunofluorescentnim testom. Ne sme da se otkrije virus
zapremine u ampulama, zatvori se i čuva na temperaturi ni-
besnila. žoj od –60 oC. Jedna ampula sa suspenzijom se otopi i
Goveđi serum albumin. Kad se određuje pogodnim prave se serijska razblaženja u pogodnom rastvaraču. Svako
imunohemijskim metodom (2.7.1) najviše 50 ng po razblaženje se rasporedi za grupu od po pet miševa i u sva-
pojedinačnoj humanoj dozi. kog miša se ubrizga intracerebralno 0,03 ml razblaženja
predviđenog za tu grupu. Miševi se posmatraju 14 dana.
Sterilnost (2.6.1). Vakcina mora da odgovara zahtevu testa Izračunava se LD50 nerazblažene suspenzije na taj način što
na sterilnost. se iz svake grupe uzme broj onih koji su uginuli ili su raz-
vili znake besnila između petog i četrnaestog dana.
Bakterijski endotoksini (2.6.14). Najviše 25 i.j. po
pojedinačnoj humanoj dozi. Određivanje aktivnosti vakcine koja se ispituje. Pripreme se
tri petostruka serijska razblaženja vakcine koja se ispituje i
Pirogeni (2.6.8). Vakcina mora da odgovara zahtevu testa tri petostruka serijska razblaženja referentnog preparata.
na pirogene. Ako drugačije nije potvrđeno i odobreno, u Razblaženja se pripreme tako da se može očekivati da
svakog zeca ubrizga se pojedinačna humana doza vakcine najkoncentrovanije suspenzije zaštite više od 50 % životinja
dopunjena do njene desetostruke zapremine. kojima su date, a da najmanje koncentrovane suspenzije
Voda (2.5.12). Najviše 3,0 %, određeno semi-mikro meto- zaštite manje od 50 % životinja. Šest razblaženja se raspo-
dom za vodu. redi za svaku od šest grupa od po šesnaest miševa i svakom
mišu se ubrizga intraperitonealno po 0,5 ml razblaženja
predviđenog za tu grupu. Posle sedam dana pripreme se tri
ODREĐIVANJE identična razblaženja vakcine koja se ispituje i referentnog
preparata i pa se ponove ubrizgavanja. Sedam dana posle
Aktivnost vakcine protiv besnila određuje se poređenjem druge injekcije pripremi se suspenzija za veštačku virusnu
doze koja je neophodna da zaštiti miša od efekata letalne infekciju tako da, na osnovu preliminarnie titracije, 0,03 ml
doze virusa besnila, datog intracerebralno, sa količinom sadrži oko 50 LD . U svakog vakcinisanog miša ubrizga se
50
referentnog preparata vakcine protiv besnila neophodne da intracerebralno po 0,03 ml ove suspenzije. Pripreme se tri
obezbedi istu zaštitu. Za to poređenje neophodni su referen- pogodna serijska razblaženja suspenzije za veštačku viru-
tni preparat vakcine protiv besnila, određen u i.j., i preparat snu infekciju. Rasporedi se suspenzija za veštačku virusnu
virusa besnila pogodan kao preparat za veštačku virusnu infekciju i tri razblaženja po jedno za svaku od četiri grupe
infekciju. od deset kontrolnih miševa i u svakog miša se ubrizga
Internacionalna jedinica je aktivnost koja se sastoji u intracerebralno po 0,03 ml suspenzije ili jedno od razblaže-
formulisanoj količini internacionalnog standarda. Ekviva- nja predviđeno za tu grupu. Životinje svake grupe se
lentnost internacionalnog standarda u internacionalnim posmatraju 14 dana i beleži se u svakoj grupi broj uginulih
jedinicama formulisala je Svetska zdravstvena organizacija. ili životinje koje pokazuju znake besnila u periodu od 5 do
14 dana posle veštačke virusne infekcije
Dole opisano ispitivanje koristi model paralelne linije sa
najmanje tri tačke za vakcinu koja se ispituje i za referentni Testiranje nije validno sve dok: za vakcinu koja se ispituje i
preparat. Kad analitičar jednom ima iskustvo sa metodom za referentni preparat 50 procentna zaštitna doza ne bude
za datu vakcinu, moguće je da se izvede uprošćeno ispitiva- između najveće i najmanje doze date miševima; titracija
nje sa jednim razblaženjem vakcine koja se ispituje. Takvo suspenzije za veštačku virusnu infekciju ne pokaže da u
ispitivanje omogućava analitičaru da odredi da vakcina ima 0,03 ml suspenzije sadrži najmanje 10 LD50; statistička ana-
jačinu značajno veću od minumuma, ali ne daje punu liza ne pokaže značajno rasipanje i odsustvo značajnog

VAKCINA PROTIV DEČJE PARALIZE (INAKTIVISANA)
odstupanja od linearnosti ili paralelizma linije doza-odgo- kroz odgovarajući filter i zatim koncentruje i prečišćava.
vor; granica greške (P=0,95) ne bude manja od 25 % i ne Suspenzija mora sadržati najmanje 1 × 107 CCID50 po
bude veća od 400 % procenjene aktivnosti. mililitru za svaki tip virusa.
Vakcina odgovara dozvoljenim granicama ako procenjena U toku pogodnog perioda od poslednje filtracije, najbolje u
aktivnost nije manja od 2,5 i.j. po humanoj dozi. intervalu od 24 časa, dodaju se odgovarajuće hemijske sup-
stance koje inaktivišu virusni filtrat, ne uništavjući njegovu
antigenost.
ČUVANJE
Tokom inaktivacije radi se odgovarajuća filtracija. Ako je
Videti Vakcine za humanu upotrebu (153). neophodno, inaktivaciona supstanca se kasnije neutrališe.
OBELEŽAVANJE Za svaku od monovalentnih suspenzija se adekvatnim testo-

vima u ćelijskim kulturama pokazuje se da ne sadrži infekti-
Videti Vakcine za humanu upotrebu (153). vne viruse poliomijelitisa, i druge humane i majmunske vi-
ruse. Trovalentna vakcina se priprema mešanjem suspenzija
Na signaturi se navodi: biološko poreklo ćelija koje su ko- svakog tipa. Pre dodavanja bilo kog antimikrobnog konzer-
rišćene za pripemu vakcine. vansa, mora se pokazati da trovalentna suspenzija ne sadrži
infektivne viruse poliomijelitisa, odnosno druge humane i
majmunske viruse.
1997:0214 IDENTIFIKACIJA
VAKCINA PROTIV DEČJE Kada se ubrizga u osetljive životinje, ona stimuliše stvara-
nje neutrališućih antitela prema virusu
PARALIZE (INAKTIVISANA)
poliomijelitisa tip 1, tip 2 i tip 3.
Vaccinum poliomyelitidis inactivatum

TESTOVI

DEFINICIJA
Vakcina protiv dečje paralize (inaktivisana) jeste vodena

suspenzija pogodnih sojeva poliomijelitis virusa tip 1, tip 2 AKTIVNOST
i tip 3, koji rastu u pogodnim ćelijskim kulturama, i
inaktivisana pogodnom metodom. Vakcina je bistra tečnost. Vakcina se razblaži 1 u 20, 1 u 100 i 1 u 500 sa odgovaraju-
ćim puferovanim rastvorom kuhinjske soli.
Ubrizga se 0,5 ml razblažene vakcine intramuskularno
PROIZVODNJA grupi od deset pilića, starih tri nedelje, ili grupi od deset
zamoraca, svaki težine od 250 g do 350 g, koristeći pose-
Vakcina se priprema korišćenjem izvora semena, a virus iz bnu grupu za svako razblaženje vakcine. Uzme se krv
finalne vakcine predstavlja najviše desetu supkulturu od životinjama petog ili šestog dana od ubrizgavanja i izdvoji
izvora semena upotrebljenog za dobijanje vakcine na kojoj serum. Ispita se serum na prisustvo neutrališućih antitela,
su vršena laboratorijska i klinička ispitivanja radi pokaziva- pri razblaženju od 1 u 4, za svaki virus poliomijelitisa tip 1,
nja pogodnosti sojeva. tip 2 i tip 3. Pomeša se 100 CCID50 virusa sa razblaženim
Proces proizvodnje je validan ako se pokaže da će proizvod, serumom i inkubira na 37 C u trajanju od 4 h i 30 min do 6
kada se testira, da odgovara zahtevima testa na abnormalnu h.Čuva se na 5  3 C od 12 h do 18 h. Inokulišu se smeše u
toksičnost (neškodljivost) imunoseruma i vakcina za hu- ćelijske kulture za detekciju virusa koji nije neutralisan i
manu upotrebu (2.6.9). rezultati se čitaju 7 dana posle inokulacije. Za svaku grupu
životinja, zabeleži se broj seruma koji ima neurališuća anti-
Animalni serum može se upotrebiti u podlogama za početni tela i izračunava razblaženje vakcine koje daje kao odgovor
rast ćelija, ali podloga za održavanje ćelijske kulture tokom antitela u 50 % životinja.
umnožavanja virusa ne sadrži protein. Koncentracija se-
ruma koja se prenosi u vakcinu ne prelazi jedan milioniti Vakcina zadovaljava kriterijume testa ako razblaženje od 1
deo. Podloga može sadržati pogodan pH indikator, kao što u 100 ili veće izaziva stvaranje antitela
je fenol crveno, i pogodne antibiotike u najmanjim efektiv-
prema svakom od tri tipa virusa u 50% životinja
nim koncentracijama.
Svaka virusna suspenzija testira se na identitet, bakterijsku
sterilnost i, posle neutralizacije sa specifičnim antiserumom,
na odsustvo spoljnih virusa. Virusna suspenzija propušta se

VAKCINA PROTIV DEČJE PARALIZE (ORALNA)
ČUVANJE Primarne majmunske ćelije. Sledeći specijalni zahtevi za

supstrate za razmnožavanje virusa odnose se na primarne
Videti Vakcine za humanu upotrebu (153). majmunske ćelije.
Majmuni koji se koriste za pripremanje kultura sa bubrež-
OBELEŽAVANJE nim ćelijama i za testiranje virusa. Ako se vakcina prip-
rema u kulturama majmunskih bubrežnih ćelija, mogu se
Videti Vakcine za humanu upotrebu (153). koristiti vrste majmuna koje odobravaju ovlašćene ustanove,
zdrave, i ne smeju prethodno biti korišćene u eksperimen-
talne svrhe.
Majmuni se moraju čuvati u dobro konstruisanim i adekva-
tno provetravanim sobama za životinje u kavezima
1997:0215 postavljenim na što je moguće većem rastojanju. Adekvatne
mere predostrožnosti moraju se preduzeti da bi se sprečila
VAKCINA PROTIV DEČJE unakrsna infekcija između majmuna u kavezima. Treba ču-
vati najviše dva majmuna u kavezu i ne treba menjati pa-
PARALIZE (ORALNA) rove. U zemlji koja proizvodi vakcinu, majmune treba ču-
vati u karantinskim grupama najmanje 6 nedelja pre upot-
rebe. Karantinska grupa jeste kolonija izabranih, zdravih
Vaccinum poliomyelitidis perorale majmuna koji se čuvaju u jednoj sobi, sa odvojenim
mogućnostima za ishranu i čišćenje, i bez kontakta sa dru-
gim majmunima tokom karantinskog perioda. Ako u bilo
kom trenutku za vreme karantinskog perioda ukupna stopa
DEFINICIJA smrtnosti kontigenta koji se sastoji od jedne ili više grupa
dostigne 5 % (isključujući akcidentalne smrtne slučajeve ili
Oralna vakcina protiv dečje paralize jeste preparat od slučajeve gde je specifično utvrđeno da uzrok nije infekti-
odobrenih sojeva živih atenuiranih poliovirusa tip 1, tip 2 i vno oboljenje), majmunima iz celog kontingenta se tog
tip 3 koji rastu u in vitro kulturama odobrenih ćelija, koji trenutka mora produžiti karantin od najmanje sledećih 6
sadrži bilo koji tip ili bilo koju kombinaciju tri tipa Sejbino- nedelja. Grupe se moraju čuvati neprekidno u izolaciji, kao
vih sojeva, pripremljenih u formi pogodnoj za oralnu upot- u karantinu, čak i po isteku karantiskog perioda, sve dok se
rebu. majmuni koriste. Kada se upotrebi i poslednji majmun iz
grupe, soba u kojoj je boravila grupa mora se dobro očistiti
Vakcina je bistra tečnost koja može biti obojena zbog
i dekontaminirati pre nego što se upotrebi za novu grupu.
prisustva pH indikatora.
Ako se koriste bubrezi fetusa neposredno pred rođenje,
majka se čuva u karantinu tokom trudnoće.
PROIZVODNJA Majmuni iz kojih se uzimaju bubrezi moraju se anestezirati
i potpuno ispitati, posebno radi evidencije tuberkuloze i
Vakcinalni sojevi i proces proizvodnje moraju pokazati da infekcije cercopithecid herpes virusom 1 (B virus).
daju konzistentne vakcine koje su istovremeno imunogene i
bezbedne za čoveka. Ako majmun pokazuje bilo kakve patološke lezije koje se
odnose na korišćenje njegovih bubrega u pripremanju iz-
Proizvodnja vakcine se zasniva na sistemu glavnog izvora vora semena ili vakcine, ne sme se upotrebiti, niti bilo koji
semena Ćelijske linije se koriste u skladu sa sistemom od preostalih majmuna iz tretirane grupe, ne sme biti
banke ćelija. Ako se koriste primarne ćelije majmunskih upotrebljen sve dok ne bude jasno da njihova upotreba neće
bubrega, dobijanje odgovara zahtevima navedenim niže. ugroziti bezbednost proizvoda.
Sve dok drugačije nije propisano i odobreno, virus u final-
noj vakcini ne sme imati više od dve pasaže od glavnog iz- Sve operacije opisane u ovom odeljku moraju se sprovoditi
vora semena. izvan prostora gde se vakcina proizvodi.
Proces proizvodnje je validan ako se dokaže da će proizvod, Za majmune koji se koriste mora se pokazati da nemaju
kada se testira, da odgovara zahtevima testa na abnormalnu antitela majmunskog virusa 40 (SV40) i majmunski virus
toksičnost (neškodljivost) imunoseruma i vakcina za hu- imunodeficijencije. Ako se Macaca spp. koristi u proizvod-
manu upotrebu (2.6.9). nji, za majmune se mora pokazati da nemaju antitela
cercopithecid herpes virusa 1 (B virus). Humani herpes vi-
rus se koristi kao indikator odsustva antitela B virusa, ima-
SUPSTRAT ZA RAZMNOŽAVANJE VIRUSA jući u vidu opasnosti od rukovanja cercopithecid herpes
virusom 1 (B virus).
Virus se razmnožava u humanim diploidnim ćelijama
Kulture za proizvodnju vakcine od ćelija majmunskih bub-
(5.2.3), u kontinuiranim ćelijskim linijama ili u ćelijama
rega. Bubrezi koji ne pokazuju patološke znake koriste se u
majmunskih bubrega. Kontinuirane ćelijske linije odobra-
pripremi ćelijskih kultura. Ako su majmuni iz kolonije koja
vaju ovlašćene ustanove.
se čuva za proizvodnju vakcine, za razmnožavenje virusa
mogu se koristiti kulture ćelija majmunskih bubraga dobi-

jene serijskim pasažama iz primarnih majmunskih bubrež- RAZMNOŽAVANJE VIRUSA I BERBA

nih ćelija, drugim rečima, ćelije majmunskih bubrega ne
razmnožavaju se u serijama.Virus za pripremu vakcine ra- Sve operacije sa bankama ćelija i kasnije sa ćelijskim kultu-
ste u kulturama u aseptičnim uslovima rama izvode se u aseptičkim uslovima u prostoru gde se ne
radi sa drugim ćelijama. U podlozi se može koristiti odob-
.Ako se serum životinja koristi za razmnožavanje ćelija, ren animalni(ali ne humani) serum, ali finalna podloga za
podloga posle inokulacije virusa neće sadržati dodati serum. održavanje rasta ćelija tokom umnožavanja virusa ne sadrži
animalni serum. Za serum i tripsin koji se koriste u
Svaka grupa ćelijskih kultura dobijena od jednog majmuna pripremanju suspenzija ćelija i podloga mora se pokazati da
ili, od fetusa najviše deset majmunica koje su pri kraju trud- ne sadrže žive strane agense. Podloga za ćelijsku kulturu
noće, priprema se i testira kao posebna grupa. može da sadrži pH indikator, kao što je fenol crveno i odob-
rene antibiotike u najnižim efektivnim koncentracijama.
Poželjno je da supstrat ne sadrži antibiotike tokom
IZVOR SEMENA VIRUSA proizvodnje. Najmanje 5 % i najviše 1000 ml ćelijskih kul-
tura primenjenih za proizvodnju vakcine ostavlja se sa
Sojevi poliovirusa se identifikuju na osnovu istorijskih strane kao neinficirane ćelijske kulture (kontrolne ćelije);
podataka koji uključuju informacije o poreklu i kasnijim specijalni zahtevi, dati niže, odnose se na kontrolne ćelije
manipulacijama sa sojevima kada se vakcina dobija u primarnim majmunskim ćelijama.
Virusna suspenzija se prikuplja najkasnije 4 dana posle
Radni izvor semena proizvodi se jednom pasažom od glav-
inokulacije virusa. Posle inokulacije proizvodne ćelijske
nog izvora semena i odobrenim brojem pasaža od original-
nog Sejbinovog soja. Izvori semena virusa pripremaju se u kulture radnim izvorom semena virusa, inokulisane ćelije se
velikim količinama i čuvaju na temperaturi nižoj od -60 C. čuvaju na stalnoj temperaturi u intervalu od 33 C do 35
C; temperatura se održava konstantnom sa dozvoljenim
Samo izvori semena koji odgovaraju sledećim zahtevima promenama do 0,5 C; kontrolne ćelijske kulture se čuvaju
mogu se koristiti za razmnožavanje virusa. na 33 C do 35 C u relevantnim inkubacionim periodima.
Identifikacija. Svaki radni izvor semena identifikuje se kao Samo pojedinačna berba virusa koja odgovara sledećim
poliovirus datog tipa, upotrebom specifičnih antitela. zahtevima može da se koristi u pripremanju monovalentne
objedinjene berbe.
Koncentracija virusa. Određenom metodom opisanom
niže, koncentracija virusa jeste osnova za količinu virusa Koncentracija virusa. Koncentracija virusa u berbi odre-
koji se koristi u testu za ispitivanje neurovirulencije. đuje se kao što je opisano pod Određivanje konzistentnosti
proizvodnje kako bi se odredilo razblaženje koje se koristi
Strani agensi (2.6.16). Ako se radni izvor semena proiz- za finalnu vakcinu u nepodeljenom obliku.
vodi u humanim diploidnim ćelijama (5.2.3) ili u
kontinuiranim ćelijskim linijama, on odgovara zahtevima za Strani agensi (2.6.16).
izvor semena za virusne vakcine. Ako se radni izvor se-
mena dobija u primarnim majmunskim ćelijama, on odgo- Kontrolne ćelije. Kontrolne ćelije proizvodne ćelijske kul-
vara zahtevima datim niže u Razmnožavanju virusa, Berbi i ture iz kojih se dobija virusna berba odgovaraju ispitivanju
Monovalentnoj Objedinjenoj Berbi i zahtevima testova na na identitet i odgovarajućim zahtevima testa na strane
odraslim miševima, miševima dojenčadima i zamorcima agense (2.6.16) ili, gde se koriste primarne majmunske će-
dato u (2.6.16), Ispitivanja na strane agense u virusnim lije, kao što je pokazano niže.
vakcinama za humanu upotrebu.
Primarne majmunske ćelije. Sledeći specijalni zahtevi se
Neurovirulencija (2.6.19). Svaki glavni i radni izvor se- odnose na razmnožavanje virusa i berbu u primarnim
mena zadovoljava zahteve testa na neurovirulenciju vakcine majmunskim ćelijama.
protiv dečje paralize (oralne). Zasejani izvor semena pres-
Ćelijske kulture. Na dan inokulacije virusnim semenom
taje da se koristi u proizvodnji vakcine ako učestalost
svaka ćelijska kultura se ispituje na degenerativne promene
neuspelih monovalentnih objedinjenih berbi dobijenih iz
izazvane infektivnim agensom. Ako se u ovom ispitivanju
njih bude veća od statistički predviđenih. Referentni prepa-
otkrije prisustvo bilo kog stranog agensa u ćelijskoj kulturi,
rati tri tipa poliovirusa sa Sejbinovim originalom + 2 nivoa
cela grupa posmatranih kultura se odbacuje.
pasaže dostupni su na zahtev Biologicals, SZO, Ženeva,
Švajcarska. Ova statistička procena se izračunava posle Na dan inokulacije sa radnim izvorom semena virusa, uzo-
svakog testiranja na osnovu svih testiranih monovalentnih rak od najmanje 30 ml objedinjene tečnosti, dobijene iz
objedinjenih berbi, ona je jednaka verovatnoći greške u pr- ćelijskih kultura bubrega jednog majmuna ili fetusa od naj-
vom testu (tj. 1 %); verovatnoća greške na ponovljenom više deset majmunica koje se nalaze pri kraju trudnoće, po-
testiranju je zanemarljiva. Ako test vrši samo proizvođač, deli se na dva jednaka dela. Jedan deo prikupljene objedi-
onda se test slajdovi stavljaju na uvid ovlašćenim kontrol- njene tečnosti testira se u kulturama majmunskih bubrežnih
nim ustanovama. ćelija pripremljenih od iste vrste, ali ne od iste životinje,
koja se koristi u proizvodnji vakcine. Drugi deo prikupljene
Genetski markeri. Svaki radni izvor semena testira se na
objedinjene tečnosti, gde je to potrebno, testira se u kultu-
replikaciona svojstva na temperaturama koje se kreću od 36
rama majmunskih bubrežnih ćelija pripremljenih od drugih
C do 40 C, kako je opisano u Monovalentnoj objedinjenoj vrsta tako da se testovi na prikupljenim objedinjenim
berbi tečnostima rade u ćelijskim kulturama od najmanje jedne

vrste poznate da je osetljiva na SV40. Prikupljena objedi- istraga i ne preduzmu mere protiv ponovne pojave infekcije,
njena tečnost se inokuliše u boce sa ovim ćelijskim kultu- i tada samo sa odobrenjem ovlašćenih ustanova.
rama tako da razblaženje prikupljene objedinjene tečnosti u
hranjljivoj podlozi ne prelazi 1 u 4. Površina ćelijskog sloja Ako se ovi testovi ne urade odmah, uzorke prikupljenih
iznosi najmanje 3 cm2 po mililitru prikupljene objedinjene objedinjenih tečnosti iz ćelijske kulture treba čuvati na
tečnosti. Najmanje jedna boca od svake vrste ćelijske kul- temperaturi od -60 C ili nižoj, sa izuzetkom uzorka za
ture ostaje neinokulisana, da bi služila kao kontrola. Ako je ispitivanje na virus B koji se može čuvati na 4 C, pod uslo-
poznato da je vrsta majmuna koja se koristi za proizvodnju vom da se test uradi posle najviše 7 dana od momenta
vakcine osetljiva na SV40, test sa drugom vrstom nije uzimanja.
potreban. Animalni serum može se koristiti u razmnožava-
Kontrolne ćelijske kulture. Na dan inokulacije radnim izvo-
nju ćelija pod uslovom da ne sadrži SV40 antitela, a pod-
rom semena virusa 25 % (ali najviše 2,5 l) ćelijske suspen-
loga za održavanje posle inokulacije ispitivanog materijala
zije, dobijene iz bubrega svakog pojedinačnog majmuna ili
ne sadrži dodati serum, osim kao što je opisano niže.
od najviše deset fetusa neposredno pred rođenje, uzima se
Kulture se inkubiraju na temperaturi od 35 C do 37 C i za pripremanje neinokulisanih kontrolnih ćelijskih kultura.
posmatraju najmanje 4 nedelje. Tokom ovog opservacionog Ove kontrolne ćelijske kulture inkubiraju se pod istim uslo-
perioda i posle najmanje dvonedeljne inkubacije, napravi se vima kao inokulisane kulture najmanje 2 nedelje i ispituju
najmanje jedna supkultura tečnosti od svake od ovih kultura se tokom ovog perioda radi utvrđivanja citopatskih pro-
u istom sistemu ćelijskih kultura. Supkulture se takođe mena.
posmatraju najmanje 2 nedelje.
Ispitivanja nisu validna ako se više od 20 % kontrolnih
Serum se može dodati originalnoj kulturi u vreme ćelijskih kultura odbaci iz nespecifičnih akcidentalnih raz-
supkultivisanja, pod uslovom da serum ne sadrži SV40 anti- loga. Na kraju observacionog perioda, kontrolne ćelijske
tela. kulture se ispituju da bi se ustanovile degenerativne pro-
mene prouzrokovane infektivnim agensom. Ako ovo
Za otkrivanje SV40 virusa i drugih virusa u ćelijama može ispitivanje, ili bilo koji od testova koji se zahtevaju u ovom
se koristiti tehnika fluorescentnih antitela delu, utvrde prisutnost spoljnog agensa u kontrolnoj kulturi,
odbacuje se poliovirus gajen u odgovarajućim inokulisanim
Sledeći uzorak od najmanje 10 ml prikupljene objedinjene kulturama iz iste grupe.
tečnosti se testira na cercopithecid herpes virus 1 (B virus) i
druge viruse u kulturama ćelija zečijih bubrega. Za serum Testovi za hemoadsorpcione viruse. U vreme berbe ili u
koji se koristi u hranjljivoj podlozi ovih kultura mora se periodu od 4 dana od inokulacije proizvodnih kultura sa
pokazati da nema inhibitore B virusa. Humani herpes virus radnim izvorom semena virusa, uzima se uzorak od 4 %
se koristi kao indikator odsustva inhibitora B virusa, ima- kontrolnih ćelijskih kultura i testira na hemoadsorpcione
jući u vidu opasnosti od rukovanja cercopithecid herpes viruse. Na kraju opservacionog perioda preostale kontrolne
virusom 1 (B virus). Uzorak se inokuliše u boce sa ovim ćelijske kulture se na sličan način testiraju. Testovi se rade
ćelijskim kulturama tako da razblaženje prikupljene objedi- prema opisu datom u Testovima za spoljne agense u virus-
njene tečnosti u hranljivoj podlozi ne prelazi 1 u 4. Površina nim vakcinama za humanu upotrebu (2.6.16).
ćelijskog sloja iznosi najmanje 3 cm2 po mililitru prikup-
ljene objedinjene tečnosti. Najmanje jedna boca od svake Testovi na druge strane agense. U vreme berbe ili u periodu
vrste ćelijske kulture ostaje neinokulisana, da bi služila kao od 7 dana od dana inokulacije proizvodnih kultura sa rad-
kontrola. nim izvorom semena virusa, uzima se uzorak od najmanje
20 ml prikupljene objedinjene tečnosti iz svake grupe
Kulture se inkubiraju na temperaturi od 35 C do 37 C i kontrolnih kultura se uzima i testira u ćelijskim kulturama
posmatraju najmanje 2 nedelje. majmunskih bubrega dvaju vrsta kao što je opisano gore.
Dodatni uzorak od 10 ml prikupljene objedinjene tečnosti Na kraju opservacionog perioda za originalne kontrolne
izvađene iz ćelijskih kultura na dan inokulacije sa izvorom ćelijske kulture uzimaju se slični uzorci prikupljene objedi-
semena virusa, testira se na prisutnost spoljnih agenasa njene tečnosti i ponavljaju se testiranja, opisana u ovom
inokulacijom u humane ćelijske kulture osetljive na virus odeljku, u ćelijskim kulturama majmunskih bubrega dvaju
malih boginja. vrsta i zečijim ćelijskim kulturama, kao što je opisano gore
pod Ćelijske kulture.
Ispitivanja nisu validna ako se više od 20 % sudova sa
kulturom odbaci iz nespecifičnih akcidentalnih razloga na Ako se utvrdi prisutnost cercopithecid herpes virusa 1 (B
kraju perioda ispitivanja. virus), proizvodne ćelijske kulture se ne koriste i moraju se
preduzeti mere koje se odnose na proizvodnju vakcine opi-
Ako se ovim testovima utvrdi prisutnost spoljnog agensa, sane gore.
odbacuje se pojedinačna berba iz cele grupe ćelijskih kul-
tura. Tečnost sakupljena iz kontrolnih ćelijskih kultura u vreme
berbe virusa i na kraju observacionog perioda može se
Ako je prisustvo cercopithecid herpes virusa 1 (B virus) objediniti pre testiranja na strane agense..Uzorak od 2 %
utvrđeno, proizvodnja oralne vakcine protiv poliomielitisa prikupljene objedinjene tečnosti testira se u svakom od
se mora prekinuti i obaveštava se ovlašćena ustanova. određenih sistema ćelijskih kultura.
Proizvodnja se ne obnavlja sve dok se ne završi detaljna

Pojedinačne berbe MONOVALENTNA OBJEDINJENA BERBA
Testovi za neutralizaciju pojedinačnih berbi u ćelijskim Monovalentne objedinjene berbe pripremaju se prikuplja-
kulturama majmunskih bubrega. Uzorak od najmanje 10 ml njem zadovoljavajućih pojedinačnih berbi virusa istog tipa.
od svake pojedinačne berbe neutrališe se antiserumom Monovalentne objedinjene berbe sa kontinuiranih ćelijskih
specifičnim za tip poliomijelitis pripremljenim na drugim linija moraju biti prečišćene. Svaka monovalentna objedi-
životinjama. U pripemi antiseruma za ovu svrhu imunizaci- njena berba filtrira se kroz filter koji zadržava bakterije.
oni antigeni koji se koriste pripremaju se u nemajmunskim
ćelijama. Samo monovalentna objedinjena berba koja odgovara
sledećim zahtevima može se koristiti u pripremanju finalne
Polovina neutralisane suspenzije (kojoj odgovara najmanje vakcine u nepodeljenom obliku.
5 ml pojedinačne berbe) ispituje se u ćelijskim kulturama
majmunskih bubrega pripremljenih od istih vrsta, ali ne od Identifikacija. Svaka monovalentna objedinjena berba
iste životinje, kao ona koja se koristi za proizvodnju vak- identifikuje se kao poliovirus datog tipa, koristeći specifi-
cine. Druga polovina neutralisane suspenzije testira se, ako čna antitela.
je neophodno, u ćelijskim kulturama majmunskih bubrega Koncentracija virusa. Koncentracija virusa određuje se
drugih vrsta tako da se testovi sa neutralisanim suspenzi- metodom koja je opisana niže i služi kao osnova za
jama rade na ćelijskim kulturama najmanje jedne vrste za izračunavanje razblaženja za pripremu finalne vakcine u
koju je poznato da je osetljiva na SV40. nepodeljenom obliku, za količinu virusa koja se koristi u
testu neurovirulencije i utvrđivanja i praćenja konzistentno-
Neutralisane suspenzije se inokulišu u boce sa ovim ćelij-
sti proizvodnje.
skim kulturama tako da razblaženje suspenzije u hranjljivoj
podlozi ne prelazi 1 u 4. Površina ćelijskog sloja iznosi Neurovirulencija (2.6.19). Svaka monovalentna objedi-
najmanje 3 cm2 po mililitru neutralisane suspenzije. Najma- njena berba u skladu je sa ispitivanjem neurovirulencije
nje jedna boca od svake vrste ćelijske kulture ostaje poliomijelitis vakcine (oralne). Ako testove vrši samo
neinokulisana da bi poslužila kao kontrola i održava se u proizvođač, onda se test slajdovi stavljaju na uvid ovlašće-
hranljivoj podlozi koja sadrži istu koncentraciju specifičnog nim ustanovama.
antiseruma upotrebljenog za neutralizaciju.
Genetički markeri. Odnos replikacionih sposobnosti vi-
Animalni serum može se koristiti u razmnožavanju ćelija rusa u monovalentnoj objedinjenoj berbi dobija se u inter-
pod uslovom da ne sadrži SV40 antitela, ali podloga za valu temperatura između 36 C i 40 C u poređenju sa izvo-
održavanje, posle inokulacije test materijala, ne sadrži rom semena ili referentnim preparatom za test marker sa
dodatni serum osim poliovirus - neutralizacionog antise- odgovarajućim rct/40- i rct/40+ sojevima poliovirusa istog
ruma, kako je opisano niže. tipa. Temperatura inkubacije koja se koristi u ovom testu
kontrolisana je do 0.1 C. Monovalentna objedinjena
Kulture se inkubiraju na temperaturi od 35 C do 37 C i berba prolazi test ako oba virusa, virus dobijen berbom i
posmatraju najmanje 4 nedelje. Tokom ovog observacionog odgovarajući referentni virus, pokazuju titar određen na 36
perioda i posle najmanje dvonedeljne inkubacije, najmanje C najmanje 5,0 log veći od onog određenog na 40 C. Ako
jedna supkultura tečnosti se napravi od svake od ovih kul- je rast na 40 C toliko spor da se validno poređenje ne može
tura u istom sistemu ćelijskih kultura. Supkulture se takođe
izvršiti, koristi se temperatura u intervalu od 39.0 C do
posmatraju najmanje 2 nedelje.
39.5 C, pri kojoj redukcija u titru referentnog materijala
Serum se može dodati originalnoj kulturi u vreme supku- mora biti u intervalu 3,0log do 5,0 log njegove vrednosti na
ltivisanja, pod uslovom da serum ne sadrži SV40 antitela. 36 C; prihvatljiva minimalna redukcija određuje se za
svaki virusni soj na datoj temperaturi. Ako titri dobijeni za
Rade se dodatni testovi na spoljne agense na narednom jedan ili više refrentnih virusa nisu u skladu sa očekivanim
uzorku od neutralizovanih pojedinačnih berbi inokulacijom vrednostima, test se mora ponoviti.
10 ml u humane ćelijske kulture osetljive na virus malih
Primarne majmunske ćelije. Sledeći specijalni zahtevi
boginja.
odnose se na monovalentne objedinjene berbe izvedene iz
Tehnika fluorescentnih antitela koristi se za otkrivanje primarnih majmunskih ćelija.
SV40 virusa i drugih virusa u ćelijama. Testovi na zečevima. Uzorak monovalentne objedinjene
berbe se ispituje na cercopithecid herpesvirus 1 (B virus) i
Testovi nisu validni ako se više od 20 % posuda sa kultu-
druge viruse ubrizgavanjem najmanje 100 ml u najmanje
rom odbaci iz nespecifičnih akcidentalnih razloga na kraju
deset zdravih zečeva, od kojih je svaki težine od 1,5 kg do
predviđenih perioda ispitivanja.
2,5 kg. Svaki zec prima najmanje 10 ml i najviše 20 ml, od
Ako se bilo kakve citoptske promene dogode u nekoj od kojih se 1 ml daje intradermalno na više mesta, a ostatak
kultura, uzroci ovih promena se moraju istražiti. Ako se po- supkutalno. Zečevi se posmatraju najmanje 3 nede-
kaže da citopatske promene potiču od poliovirusa koji nije lje.Registruje se uginuće ili oboljevanje zečeva.
neutralisan, ispitivanje se ponavlja. Ako se utvrdi prisutnost Svi zečevi koji uginu posle prvih 24 h testiranja i oni koji
SV40 ili drugih stranih agenasa koji se mogu pripisati pokazuju znake bolesti ispituju se obdukcijom. Mozak i or-
pojedinačnoj berbi, ta pojedinačna berba se odbacuje. gani uzimaju se na detaljno ispitivanje kako bi se utvrdio
uzrok smrti.

Test nije validan ako više od 20 % od inokulisanih zečeva IDENTIFIKACIJA

pokaže znake interkurentne infekcije za vreme opservacio-
nog perioda. Monovalentne objedinjene berbe prolaze test Vakcina pokazuje da sadrži polioviruse svakog tipa koji je
ako nijedan od zečeva ne pokaže infekciju B virusom ili naveden na signaturi, korišćenjem specifičnih antitela.
drugim spoljnim agensima, odnosno lezije bilo koje vrste
koje se mogu pripisati vakcini u nepodeljenom obliku.
TESTOVI
Ako se utvrdi prisutnost B virusa, primenjuju se mere koje
se odnose na proizvodnju vakcine opisane u Ćelijskim Kontaminacija bakterijama i gljivama. Vakcina odgo-
kulturama vara zahtevima testa na sterilnost (2.6.1).
Test na zamorcima. U ispitivanju se koristi najmanje pet
zamoraca težine od 350 g do 450 g, kojima se ubrizga 0.1 ODREĐIVANJA
ml monovalentne objedinjene berbe intracerebralno i 0,5 ml
intraperitonealno. Meri se rektalna temperatura svake Izvrši se trostruka titracija za infektivni virus, koristeći me-
životinje svakog dana tokom 6 nedelja. Na kraju todu koja je opisana niže. Upoterbljava se odgovarajući
opservacionog perioda vrši se obdukcija svake životinje. referentni preparat virusa da bi se uradila validacija svakog
Uz ovo ispitivanje, drugoj grupi od najmanje pet zamoraca određivanja. Ako vakcina sadrži više od jednog tipa
daje se 0,5 ml intraperitonealno i posmatra 2 do 3 nedelje, poliovirusa, vršI se titracija za svaki tip odvojeno, koristeći
kao što je gore opisano. Na kraju opservacionog perioda, odgovarajuće antiserume specifične za tip virusa (ili
uzima se krv, suspenzija jetre i slezine od najmanje pet odgovarajuće monoklonsko antitelo) da bi se neutralisao
zamoraca. Meri se rektalna temperatura zamoraca tokom 2 svaki od prisutnih tipova.
do 3 nedelje. Sve životinje koje su posle prvog dana testa Procenjen srednji virusni titar za trovalentnu vakcinu mora
uginule ili su ubijene zato što su obolele ili su imale biti: najmanje 1 × 106.0 infektivnih virusnih jedinica
temperaturu višu od 39 C uzastopno tri dana; ispituju se (CCID50) po jednoj humanoj dozi za tip 1; najmanje 1 ×
obdukcijom, i sprovodi se histološko ispitivanje da bi se 105.0 infektivnih virusnih jedinica (CCID50) po jednoj
otkrila infekcija Marburg virusom; osim toga, suspenzija humanoj dozi za tip 2; i najmanje 1 × 105.5 infektivnih
tkiva jetre, slezine ili krvi ubrizgava se intraperitonealno virusnih jedinica (CCID50) po jednoj humanoj dozi za tip 3.
grupi od najmanje tri zamorca. Ako se primete bilo koji
znaci infekcije Marburg virusom, vrše se potvrdna serolo- O minimalnom virusnom titru za monovalentnu ili
ška ispitivanja iz krvi zaraženih životinja. Monovalentna dvovalentnu vakcinu odlučuju ovlašćene ustanove.
objedinjena berba odgovara zahtevima ispitivanja ako
najmanje 80 % zamoraca preživi na kraju opservacionog Metod. Grupe od po osam do dvanaest bazenčića sa ravnim
perioda, ostane zdrava i ako nijedna životinja ne pokaže dnom u pločama za mikrotitraciju inokuliraju se 0.1 ml od
znake infekcije Marburg virusom. svakog od odabranih razblaženja virusa a zatim se dodaje
odgovarajuća ćelijska suspenzija Hep-2 (Sinsinati) linije.
Ploče se inkubiraju na odgovarajućoj temperaturi. Očitava-
FINALNA VAKCINA U NEPODELJENOM OBLIKU nje kultura vršI se od 7. do 9. dana. Određivanje nije vali-
dno ako je interval pouzdanosti (P=0,95) logaritma virusne
Finalna vakcina u nepodeljenom obliku se priprema iz je-
koncentracije veći od  0,3.
dne ili više zadovoljavajućih monovalentnih objedinjenih
berbi i može sadržati više tipova virusa. Mogu se dodavati
pogodne supstance za aromatizaciju i stabilizatori.
ČUVANJE
sledećim zahtevima može da se koristi u pripremanju fi- Videti Vakcine za humanu upotrebu (153).
nalne serije.
Kontaminacija bakterijama i gljivama. Izvodi se test na OBELEŽAVANJE
sterilnost (2.6.1), koristeći 10 ml za svaku podlogu.
Videti Vakcine za humanu upotrebu (153).
FINALNA SERIJA
Na signaturi se navodi::
Samo finalna serija koja odgovara zahtevu na termostabil- - tipovi virusa sadržani u vakcini,
nost i koja zadovoljava zahteve date u Identifikaciji,
Ispitivanju i Određivanju može se odobriti za upotrebu. - minimalni iznos virusa svakog tipa sadržan u jednoj
humanoj dozi,
Termostabilnost. Uzorci finalne serije čuvaju se na 37 C
48 h. Određuje se ukupna koncentracija virusa, kako je opi- - ćelijski supstrat korišćen u pripremanju vakcine,
sano u Određivanju i to paralelno zagrevane vakcine i
nezagrevane vakcine. Procenjena razlika između ukupne - da se vakcina ne sme injicirati.
koncentracije virusa nezagrevanih i zagrevanih vakcina ne
sme biti veća od 0,5 log10 infektivnih virusnih jedinica
(CCID50) po jednoj humanoj dozi.

VAKCINA PROTIV DIFTERIJE (ADSORBOVANA)
1997:0443 dva jednaka dela. Jedan deo se drži na 5  3 °C, a drugi na

37 °C 6 nedelja. Oba uzorka se ispituju pogodnom osetlji-
VAKCINA PROTIV DIFTERIJE vom metodom na aktivni toksin difterije kao što je inokula-
cija u ćelijske kulture ili intradermalno ubrizgavanje zamor-
(ADSORBOVANA) cima. Toksoid odgovara zahtevu testa ukoliko nijedan uzo-
rak ne izaziva znake toksične reakcije koji se mogu pripisati
toksinu difterije.
Vaccinum diphtheriae adsorbatum
Antigena čistoća. Najmanje 1,500 Lf po miligramu
proteinskog azota.
DEFINICIJA
Vakcina protiv difterije (adsorbovana) je preparat prečišće-
nog toksoida difterije vezanog na mineralni nosač. Pre- Finalna vakcina u nepodeljenom obliku priprema se
čišćeni toksoid se priprema od toksina proizvedenog rastom adsorpcijom odgovarajuće količine prečišćenog toksoida u
Corynebacterium diphtheriae. nepodeljenom obliku na aluminijum-fosfat, aluminijum-
hidroksid ili kalcijum-fosfat; nastala smeša je približno
izotonična u odnosu na krv. Mogu se dodati pogodni
PROIZVODNJA konzervansi. Neki konzervansi, naročito oni tipa fenola,
nepovoljno utiču na antigenu aktivnost i ne smeju se koris-
titi.
PREČIŠĆENI TOKSOID U NEPODELJENOM OBLIKU
Za proizvodnju toksina difterije od koga se priprema tok- sledećim zahtevima može da se koristi u pripremanju fi-
soid, koristi se definisani sistem izvora semena sa očuva- nalne serije.
nom toksičnošću, a gde je neophodno, ponovo se uspostav-
lja pažljivom selekcijom. Visoko toksični soj Konzervans. Gde je primenljivo, odredi se količina konzer-
Corynebacterium diphtheriae poznatog porekla gaji se na vansa pogodnom hemijskom metodom. Količina je najma-
pogodnoj tečnoj podlozi. Na kraju kultivacije ispituje se nje 85 % i najviše 115 % od predviđene.
čistoća svake kulture, a kontaminirane kulture se odbacuju. Sterilnost (2.6.1). Izvodi se test na sterilnost, koristeći po
Tečna podloga koja sadrži toksin aseptično se odvaja od 10 ml za svaku podlogu.
bakterijske mase, što je pre moguće. Da bi se ispitala
standardizacija proizvodnje proverava se sadržaj toksina Aktivnost. Izvodi se ispitivanje opisano pod Aktivnost.
(Lf/ml). Pojedinačne berbe se mogu objediniti da bi se
pripremio prečišćeni toksoid u nepodeljenom obliku. Tok- FINALNA SERIJA
sin se prečišćava da bi se uklonile komponente koje mogu
izazvati neželjene reakcije kod ljudi. Prečišćeni toksin se Finalna vakcina u nepodeljenom obliku puni se pod aseptič-
detoksifikuje formaldehidom, metodom koja ne uništava nim uslovima u steriilne kontejnere koji obezbeđuju
imunogene sposobnosti toksoida i onemogućava ponovno originalnost pakovanja (tamper-proof). Kontejneri se zatva-
pretvaranje toksoida u toksin, naročito pri izlaganju toploti. raju tako da se onemogući kontaminacija.
Prečišćavanje se može obaviti i posle detoksifikacije.
Samo finalna serija koja odgovara zahtevima datim pod
Samo prečišćeni toksoid u nepodeljenom obliku koji odgo- Identifikacija, Testovi i Aktivnost može se odobriti za upot-
vara sledećim zahtevima može se koristiti u pripremanju rebu. Pod uslovom da su testovi na specifičnu toksičnost,
finalne vakcine u nepodeljenom obliku. slobodni formaldehid i konzervans, kao i određivanje
aktivnosti izvedeni sa zadovoljavajućim rezultatima na
Sterilnost (2.6.1). Izvodi se test na sterilnost, koristeći po
finalnoj vakcini u nepodeljenom obliku, oni mogu da se
10 ml za svaku podlogu.
izostave na finalnoj seriji.
Odsustvo toksina difterije. Svakom od pet zdravih zamo-
raca telesne težine od 250 do 350 g koji prethodno nisu IDENTIFIKACIJA
tretirani bilo čime što može da utiče na ispitivanje, potko-
žno se ubrizgava najmanje 500 Lf prečišćenog toksoida u U ispitivanoj vakcini rastvori se dovoljna količina natrijum-
zapremini od 1 ml. Ako u toku 42 dana od ubrizgavanja citrata R da se dobije rastvor koncentracije 100 g/l. Drži se
bilo koja od životinja pokaže znake difterične toksemije ili oko 16 sati na 37 °C i potom centrifugira dok se ne dobije
ugine od nje, toksoid ne odgovara zahtevu testa. Ako više bistra supernatantna tečnost.Bistra supernatantna tečnost
od jedne životinje ugine iz nespecifičnih razloga, ispitivanje reaguje sa odgovarajućim antitoksinom difterije dajući
se ponovi još jednom; ako više od jedne životinje ugine u precipitat.
drugom testu, toksoid ne odgovara zahtevu testa.
Ireverzibilnost toksoida. Koristeći pufer za finalnu vak- TESTOVI
cinu bez adsorbensa, pripremi se razblaženje prečišćenog
toksoida u nepodeljenom obliku koje sadrži istu koncentra- Specifična toksičnost. Potkožno se ubrizga petostruka
ciju toksoida kao finalna vakcina. Razblaženje se podeli na pojedinačna humana doza navedena u signaturi svakom od

VAKCINA PROTIV DIFTERIJE (ADSORBOVANA) ZA ODRASLE I ADOLESCENTE
pet zdravih zamoraca, telesne težine od 250 do 350 g koji 1997:0646

prethodno nisu tretirani bilo čime što može da utiče na
ispitivanje. Ako u toku 42 dana od ubrizgavanja bilo koja VAKCINA PROTIV DIFTERIJE
od životinja pokaže znake ili ugine od difterične toksemije,
vakcina ne odgovara zahtevu testa. Ako više od jedne (ADSORBOVANA) ZA ODRASLE I
životinje ugine iz nespecificnih razloga, ponoviti još jed- ADOLESCENTE
nom ispitivanje; ako više od jedne životinje ugine u drugom
ispitivanju, vakcina ne odgovara zahtevu testa.
Aluminijum. Kada se kao adsorbens koristi aluminijum-
Vaccinum diphtheriae adulti et
fosfat ili aluminijum-hidroksid, vakcina odgovara zahtevu adulescentis adsorbatum
testa propisanom u monografiji Vakcine za humanu upot-
rebu (153).
DEFINICIJA
Kalcijum. Kada se kao adsorbens koristi kalcijum-fosfat,
vakcina odgovara zahtevu testa propisanom u monografiji Vakcina protiv difterije (adsorbovana) za odrasle i adoles-
Vakcine za humanu upotrebu (153). cente je preparat prečišćenog toksoida difterije vezanog na
Slobodni formaldehid. Vakcina odgovara zahtevu testa mineralni nosač. Prečišćeni toksoid se priprema od toksina
propisanom u monografiji Vakcine za humanu upotrebu proizvedenog rastom Corynebacterium diphtheriae. Ovlaš-
(153). ćenim ustanovama treba dokazati da upotrebljena količina
toksoida difterije ne izaziva neželjene reakcije kod osoba iz
Konzervans. Gde je primenljivo, odredi se količina konzer- starosne grupe kojoj je vakcina namenjena.
vansa pogodnom hemijskom metodom. Količina nije manja
od minimalne efikasne količine niti veća od 115 % količine
navedene u signaturi. PROIZVODNJA
Sterilnost (2.6.1). Vakcina odgovara zahtevu testa na steril-
nost. PREČIŠĆENI TOKSOID U NEPODELJENOM OBLIKU
Za proizvodnju toksina difterije od koga se priprema tok-

ODREĐIVANJE soid, koristi se definisani sistem izvora semena sa očuva-
Primenjuje se jedna od propisanih metoda određivanja za lja pažljivom selekcijom. Visoko toksični soj Corynebacte-
vakcinu protiv difterije (adsorbovanu) (2.7.6). rium diphtheriae poznatog porekla gaji se na pogodnoj
tečnoj podlozi. Na kraju kultivacije ispituje se čistoća svake
Donja granica pouzdanosti (P = 0,95) izračunate aktivnosti kulture, a kontaminirane kulture se odbacuju. Tečna pod-
iznosi najmanje 30 i.j. po pojedinačnoj humanoj dozi. loga koja sadrži toksin aseptično se odvaja od bakterijske
mase, što je pre moguće. Da bi se kontrolisala standar-
dizacija proizvodnje proverava se sadržaj toksina (Lf/ml).
ČUVANJE Pojedinačne berbe se mogu objediniti da bi se pripremio
prečišćeni toksoid u nepodeljenom obliku. Toksin se pre-
Videti Vakcine za humanu upotrebu (153). čišćava da bi se uklonile komponente koje mogu izazvati
neželjene reakcije kod ljudi. Prečišćeni toksin se detoksi-
fikuje formaldehidom, metodom koja ne uništava imuno-
OZNAČAVANJE gene sposobnosti toksoida i onemogućava ponovno pretva-
ranje toksoida u toksin, naročito pri izlaganju toploti. Preči-
Videti Vakcine za humanu upotrebu (153). šćavanje se može obaviti i posle detoksifikacije.
Na signaturi se navodi: Samo prečišćeni toksoid u nepodeljenom obliku koji odgo-
- minimalan broj i.j. po pojedinačnoj humanoj dozi, vara sledećim zahtevima može se koristiti u pripremanju
finalne vakcine u nepodeljenom obliku.
- gde je primenljivo, da je vakcina namenjena za pri-
marnu vakcinaciju dece i nije pogodna za revakcinaciju Sterilnost (2.6.1). Izvodi se test na sterilnost, koristeći po
ili za davanje odraslima, 10 ml za svaku podlogu.
- vrsta i količina adsorbensa, Odsustvo toksina difterije. Svakom od pet zdravih zamo-
- da se vakcina mora promućkati pre upotrebe, raca telesne mase od 250 do 350 g koji prethodno nisu
- da se vakcina ne sme zamrzavati. žno se ubrizgava najmanje 500 Lf prečišćenog toksoida u
zapremini od 1 ml. Ako u toku 42 dana od ubrizgavanja
bilo koja od životinja pokaže znake difterične toksemije ili
ugine od nje, toksoid ne odgovara zahtevu testa. Ako više
od jedne životinje ugine iz nespecifičnih razloga, ispitivanje

VAKCINA PROTIV DIFTERIJE (ADSORBOVANA) ZA ODRASLE I ADOLESCENTE
se ponovi još jednom; ako više od jedne životinje ugine u reaguje sa odgovarajućim antitoksinom difterije dajući
drugom testu, toksoid ne odgovara zahtevu testa. precipitat. Ako se sa vakcinom adsorbovanom na alumini-
jum-hidroksid ne dobije zadovoljavajući rezultat, ispitiva-
Ireverzibilnost toksoida. Koristeći pufer za finalnu vak- nje se izvodi na sledeći način: centrifugira se 15 ml ispiti-
cinu bez adsorbensa, pripremi se razblaženje prečišćenog vane vakcine i ostatak suspenduje u 5 ml sveže priprem-
toksoida u nepodeljenom obliku koje sadrži istu koncentra- ljene smeše 1 zapremine rastvora 56 g/l natrijum-edetata R
ciju toksoida kao finalna vakcina. Razblaženje se podeli na i 49 zapremina rastvora 90 g/l natrijum-hidrogenfosfata R.
dva jednaka dela. Jedan deo se drži na 5  3 °C, a drugi na Drži se najmanje 6 sati na 37 °C i centrifugira. Bistra
37 °C 6 nedelja. Oba uzorka se ispituju pogodnom osetlji- supernatantna tečnost reaguje sa odgovarajućim antitoksi-
vom metodom na aktivni toksin difterije kao što je inokula- nom difterije, dajući precipitat.
cima. Toksoid odgovara zahtevu testa ukoliko nijedan uzo-
rak ne izaziva znake toksične reakcije koji se mogu pripisati TESTOVI
toksinu difterije.
Antigena čistoća. Najmanje 1,500 Lf po miligramu Specifična toksičnost. Potkožno se ubrizga petostruka
proteinskog azota. pojedinačna humana doza navedena u signaturi svakom od
pet zdravih zamoraca, telesne težine od 250 do 350 g koji
FINALNA VAKCINA U NEPODELJENOM OBLIKU ispitivanje. Ako u toku 42 dana od ubrizgavanja bilo koja
od životinja pokaže znake ili ugine od difterične toksemije,
Finalna vakcina u nepodeljenom obliku priprema se vakcina ne odgovara zahtevu testa. Ako više od jedne
adsorpcijom odgovarajuće količine prečišćenog toksoida u životinje ugine iz nespecificnih razloga, ponoviti još jed-
nepodeljenom obliku na aluminijum-fosfat, aluminijum- nom ispitivanje; ako više od jedne životinje ugine u drugom
hidroksid ili kalcijum-fosfat; nastala smeša je približno ispitivanju, vakcina ne odgovara zahtevu testa.
izotonična u odnosu na krv. Mogu se dodati pogodni
konzervansi. Neki konzervansi, naročito oni tipa fenola, Aluminijum. Kada se kao adsorbens koristi aluminijum-
nepovoljno utiču na antigenu aktivnost i ne smeju se koris- fosfat ili aluminijum-hidroksid, vakcina odgovara zahtevu
titi. testa propisanom u monografiji Vakcine za humanu upot-
rebu (153).
sledećim zahtevima može da se koristi u pripremanju fi- Kalcijum. Kada se kao adsorbens koristi kalcijum-fosfat,
nalne serije. vakcina odgovara zahtevu testa propisanom u monografiji
Vakcine za humanu upotrebu (153).
Konzervans. Gde je primenljivo, odredi se količina konzer-
vansa pogodnom hemijskom metodom. Količina je najma- Slobodni formaldehid. Vakcina odgovara zahtevu testa
nje 85 % i najviše 115 % od predviđene. propisanom u monografiji Vakcine za humanu upotrebu
(153).
10 ml za svaku podlogu. Konzervans. Gde je primenljivo, odredi se količina konzer-
Aktivnost. Izvodi se ispitivanje opisano pod Aktivnost. od minimalne efikasne količine niti veća od 115 % količine
navedene u signaturi.
FINALNA SERIJA
nost.
Finalna vakcina u nepodeljenom obliku puni se pod aseptič-
nim uslovima u steriilne kontejnere koji obezbeđuju
originalnost pakovanja (tamper-proof). Kontejneri se zatva- ODREĐIVANJE
raju tako da se onemogući kontaminacija.
Samo finalna serija koja odgovara zahtevima datim pod Primenjuje se jedna od propisanih metoda određivanja za
Identifikacija, Testovi i Aktivnost može se odobriti za upot- vakcinu protiv difterije (adsorbovanu) (2.7.6).
rebu. Pod uslovom da su testovi na specifičnu toksičnost,
Donja granica pouzdanosti (P = 0,95) izračunate aktivnosti
slobodni formaldehid i konzervans, kao i određivanje
iznosi najmanje 2 i.j. po pojedinačnoj humanoj dozi.
ČUVANJE
IDENTIFIKACIJA Videti Vakcine za humanu upotrebu (153).
U ispitivanoj vakcini rastvori se dovoljna količina natrijum-

citrata R da se dobije rastvor koncentracije 100 g/l. Drži se OZNAČAVANJE
oko 16 sati na 37 °C i potom centrifugira dok se ne dobije
bistra supernatantna tečnost. Bistra supernatantna tečnost Videti Vakcine za humanu upotrebu (153).

VAKCINA PROTIV DIFTERIJE I TETANUSA (ADSORBOVANA)
Na signaturi se navodi: Odsustvo toksina difterije. Svakom od pet zdravih zamo-

raca telesne mase od 250 do 350 g koji prethodno nisu
- minimalan broj i.j. po pojedinačnoj humanoj dozi, tretirani bilo čime što može da utiče na ispitivanje, potko-
- vrsta i količina adsorbensa, žno se ubrizgava najmanje 500 Lf prečišćenog toksoida u
- da se vakcina mora promućkati pre upotrebe, bilo koja od životinja pokaže znake difterične toksemije ili
- da se vakcina ne sme zamrzavati. od jedne životinje ugine iz nespecifičnih razloga, ispitivanje
se ponovi još jednom; ako više od jedne životinje ugine u
drugom testu, toksoid ne odgovara zahtevu testa.
Ireverzibilnost toksoida. Koristeći pufer za finalnu vak-
1997:0444 cinu bez adsorbensa, pripremi se razblaženje prečišćenog
toksoida u nepodeljenom obliku koje sadrži istu koncentra-
ciju toksoida kao finalna vakcina. Razblaženje se podeli na
VAKCINA PROTIV DIFTERIJE I dva jednaka dela. Jedan deo se drži na 5  3 °C, a drugi na
TETANUSA (ADSORBOVANA) 37 °C 6 nedelja. Oba uzorka se ispituju pogodnom osetlji-
vom metodom na aktivni toksin difterije kao što je inokula-
Vaccinum diphtheriae et tetani cima. Toksoid odgovara zahtevu testa ukoliko nijedan uzo-
adsorbatum rak ne izaziva znake toksične reakcije koji se mogu pripisati
toksinu difterije.
DEFINICIJA proteinskog azota.
Vakcina protiv difterije i tetanusa (adsorbovana) je preparat

prečišćenog toksoida difterije i prečišćenog toksoida teta- PREČIŠĆENI TOKSOID TETANUSA U NEPODELJENOM
OBLIKU
nusa vezanih na mineralni nosač. Prečišćeni toksoidi se
pripremaju od toksina proizvedenih rastom
Za proizvodnju toksina tetanusa od koga se priprema tok-
Corynebacterium diphtheriae i Clostridium tetani.
soid, koristi se definisani sistem izvora semena sa očuva-
nom toksičnšću, a gde je neophodno, ponovo se uspostavlja
PROIZVODNJA pažljivom selekcijom. Visoko toksični soj Clostridium te-
tani poznatog porekla gaji se na pogodnoj tečnoj podlozi.
Na kraju kultivacije ispituje se čistoća svake kulture, a
PREČIŠĆENI TOKSOID DIFTERIJE U NEPODELJENOM kontaminirane kulture se odbacuju. Tečna podloga koja sa-
OBLIKU
drži toksin aseptično se odvaja od bakterijske mase, što je
Za proizvodnju toksina difterije od koga se priprema tok- pre moguće. Da bi se pratila standardnost proizvodnje
soid, koristi se definisani sistem izvora semena sa očuva- proverava se sadržaj toksina (Lf/ml). Pojedinačne berbe se
nom toksičnošću, a gde je neophodno, ponovo se uspostav- mogu objediniti da bi se pripremio prečišćeni toksoid u
lja pažljivom selekcijom. Visoko toksični soj Coryneba- nepodeljenom obliku. Toksin se prečišćava da bi se uklo-
cterium diphtheriae poznatog porekla gaji se na pogodnoj nile komponente koje mogu izazvati neželjene reakcije kod
tečnoj podlozi. Na kraju kultivacije ispituje se čistoća svake ljudi. Prečišćeni toksin se detoksifikuje formaldehidom,
kulture, a kontaminirane kulture se odbacuju. Tečna metodom koja ne uništava imunogene sposobnosti toksoida
podloga koja sadrži toksin aseptično se odvaja od i onemogućava ponovno pretvaranje toksoida u toksin,
bakterijske mase, što je pre moguće. Da bi se pratila standa- naročito pri izlaganju toploti. Alternativno se prečišćavanje
rdizacija proizvodnje proverava se sadržaj toksina (Lf/ml). može obaviti posle detoksifikacije.
Pojedinačne berbe se mogu objediniti da bi se pripremio Samo prečišćeni toksoid u nepodeljenom obliku koji odgo-
prečišćeni toksoid u nepodeljenom obliku. Toksin se prečiš- vara sledećim zahtevima može se koristiti u pripremanju
ćava da bi se uklonile komponente koje mogu izazvati finalne vakcine u nepodeljenom obliku.
neželjene reakcije kod ljudi. Prečišćeni toksin se detoksi-
fikuje formaldehidom, metodom koja ne uništava imuno- Sterilnost (2.6.1). Izvodi se test na sterilnost, koristeći po
gene sposobnosti toksoida i onemogućava ponovno pretva- 10 ml za svaku podlogu.
ranje toksoida u toksin, naročito pri izlaganju toploti. Preči-
šćavanje se može obaviti i posle detoksifikacije. Odsustvo toksina tetanusa. Svakom od pet zdravih zamo-
raca telesne težine od 250 do 350 g koji prethodno nisu
Samo prečišćeni toksoid u nepodeljenom obliku koji odgo- tretirani bilo čime što može da utiče na ispitivanje, potko-
vara sledećim zahtevima može se koristiti u pripremanju žno se ubrizgava najmanje 500 Lf prečišćenog toksoida u
finalne vakcine u nepodeljenom obliku. zapremini od 1 ml. Ako u toku 21 dana od ubrizgavanja
bilo koja od životinja pokaže znake ili ugine od tetanusa,
Sterilnost (2.6.1). Izvodi se test na sterilnost, koristeći po toksoid ne odgovara zahtevu testa. Ako više od jedne
10 ml za svaku podlogu. životinje ugine iz nespecifičnih razloga, ispitivanje se po-

VAKCINA PROTIV DIFTERIJE I TETANUSA (ADSORBOVANA)
novi još jednom; ako više od jedne životinje ugine u dru- tantna tečnost reaguje sa odgovarajućim antitoksinom
gom testu, toksoid ne odgovara zahtevu testa. difterije dajući precipitat.
Ireverzibilnost toksoida. Koristeći pufer za finalnu vak- B. Bistra supernatantna tečnost dobijena u testu A reaguje
cinu bez adsorbensa, pripremi se razblaženje prečišćenog sa odgovarajućim antitoksinom tetanusa dajući precipi-
toksoida u nepodeljenom obliku koje sadrži istu koncentra- tat.
dva jednaka dela. Jedan deo se drži na 5  3 °C, a drugi na
37 °C 6 nedelja. Oba uzorka se ispituju pogodnom osetlji- TESTOVI
vom metodom na aktivni toksin tetanusa kao što je inokula-
cija miševima ili zamorcima. Toksoid odgovara zahtevu Specifična toksičnost. Potkožno se ubrizga petostruka
testa ukoliko nijedan uzorak ne izaziva znake toksične reak- pojedinačna humana doza navedena u signaturi svakom od
cije koji se mogu pripisati toksinu tetanusa. pet zdravih zamoraca, telesne težine od 250 do 350 g koji
Antigena čistoća. Najmanje 1,000 Lf po miligramu ispitivanje. Ako u toku 42 dana od ubrizgavanja bilo koja
proteinskog azota. od životinja pokaže znake ili ugine od difterične toksemije
ili tetanusa, vakcina ne odgovara zahtevu testa. Ako više od
FINALNA VAKCINA U NEPODELJENOM OBLIKU jedne životinje ugine iz nespecificnih razloga, ponoviti još
jednom ispitivanje; ako više od jedne životinje ugine u dru-
Finalna vakcina u nepodeljenom obliku priprema se gom ispitivanju, vakcina ne odgovara zahtevu testa.
adsorpcijom odgovarajuće količine prečišćenih toksoida
difterije i tetanusa u nepodeljenom obliku na aluminijum- Aluminijum. Kada se kao adsorbens koristi aluminijum-
fosfat, aluminijum-hidroksid ili kalcijum-fosfat; nastala fosfat ili aluminijum-hidroksid, vakcina odgovara zahtevu
smeša je približno izotonična u odnosu na krv. Mogu se do-
dati pogodni konzervansi. Neki konzervansi, naročito oni rebu (153).
tipa fenola, nepovoljno utiču na antigenu aktivnost i ne Kalcijum. Kada se kao adsorbens koristi kalcijum-fosfat,
smeju se koristiti. vakcina odgovara zahtevu testa propisanom u monografiji
sledećim zahtevima može da se koristi u pripremanju fi- Slobodni formaldehid. Vakcina odgovara zahtevu testa
nalne serije. propisanom u monografiji Vakcine za humanu upotrebu
(153).
vansa pogodnom hemijskom metodom. Količina je najma- Konzervans. Gde je primenljivo, odredi se količina konzer-
nje 85 % i najviše 115 % od predviđene. vansa pogodnom hemijskom metodom. Količina nije manja
10 ml za svaku podlogu. navedene u signaturi.
Aktivnost. Izvodi se ispitivanje opisano pod Aktivnost.
nost.
FINALNA SERIJA
ODREĐIVANJE
nim uslovima u steriilne kontejnere koji obezbeđuju Komponenta difterije. Primenjuje se jedna od propisanih
originalnost pakovanja (tamper-proof). Kontejneri se zatva- metoda određivanja za vakcinu protiv difterije (adsorbo-
raju tako da se onemogući kontaminacija. vanu) (2.7.6).
Samo finalna serija koja odgovara zahtevima datim pod Donja granica pouzdanosti (P = 0,95) izračunate aktivnosti
Identifikacija, Testovi i Aktivnost može se odobriti za upot- iznosi najmanje 30 i.j. po pojedinačnoj humanoj dozi.
slobodni formaldehid i konzervans, kao i određivanje Komponenta tetanusa. Primenjuje se jedna od propisanih
aktivnosti izvedeni sa zadovoljavajućim rezultatima na metoda određivanja za vakcinu protiv tetanusa (adsorbo-
finalnoj vakcini u nepodeljenom obliku, oni mogu da se vanu) (2.7.8).
najmanje 40 i.j. po pojedinačnoj humanoj dozi.
IDENTIFIKACIJA
ČUVANJE
A. U ispitivanoj vakcini rastvori se dovoljna količina natri-
jum-citrata R da se dobije rastvor koncentracije 100 g/l.
Drži se oko 16 sati na 37 °C i potom centrifugira dok se Videti Vakcine za humanu upotrebu (153).
ne dobije bistra supernatantna tečnost. Bistra superna-

VAKCINA PROTIV DIFTERIJE I TETANUSA (ADSORBOVANA) ZA ODRASLE I ADOLESCENTE
OZNAČAVANJE formaldehidom, metodom koja ne uništava imunogene

sposobnosti toksoida i onemogućava ponovno pretvaranje
Videti Vakcine za humanu upotrebu (153). toksoida u toksin, naročito pri izlaganju toploti. Prečišća-
vanje se može obaviti i posle detoksifikacije.
Samo prečišćeni toksoid u nepodeljenom obliku koji odgo-
- minimalan broj i.j. za svaku komponentu po pojedinač- vara sledećim zahtevima može se koristiti u pripremanju
noj humanoj dozi, finalne vakcine u nepodeljenom obliku.
- gde je primenljivo, da je vakcina namenjena za pri- Sterilnost (2.6.1). Izvodi se test na sterilnost, koristeći po
marnu vakcinaciju dece i nije pogodna za revakcinaciju 10 ml za svaku podlogu.
ili za davanje odraslima,
Odsustvo toksina difterije. Svakom od pet zdravih zamo-
- vrsta i količina adsorbensa, raca telesne mase od 250 do 350 g koji prethodno nisu
- da se vakcina mora promućkati pre upotrebe,
žno se ubrizgava najmanje 500 Lf prečišćenog toksoida u
- da se vakcina ne sme zamrzavati. zapremini od 1 ml. Ako u toku 42 dana od ubrizgavanja
1997:0647 drugom testu, toksoid ne odgovara zahtevu testa.
Ireverzibilnost toksoida. Koristeći pufer za finalnu vak-
VAKCINA PROTIV DIFTERIJE I cinu bez adsorbensa, pripremi se razblaženje prečišćenog
TETANUSA (ADSORBOVANA) ZA toksoida u nepodeljenom obliku koje sadrži istu koncentra-
ODRASLE I ADOLESCENTE dva jednaka dela. Jedan deo se drži na 5  3 °C, a drugi na
vom metodom na aktivni toksin difterije kao što je inokula-
Vaccinum diphtheriae et tetani adulti et cija u ćelijske kulture ili intradermalno ubrizgavanje zamor-
adulescentis adsorbatum cima. Toksoid odgovara zahtevu testa ukoliko nijedan uzo-
toksinu difterije.
DEFINICIJA
proteinskog azota.
Vakcina protiv difterije i tetanusa (adsorbovana) je preparat
prečišćenog toksoida difterije i prečišćenog toksoida teta- PREČIŠĆENI TOKSOID TETANUSA U NEPODELJENOM
nusa vezanih na mineralni nosač. Prečišćeni toksoidi se OBLIKU
pripremaju od toksina proizvedenih rastom Corynebacte-
rium diphtheriae i Clostridium tetani. Za proizvodnju toksina tetanusa od koga se priprema tok-
soid, koristi se definisani sistem izvora semena sa očuva-
PROIZVODNJA pažljivom selekcijom. Visoko toksični soj Clostridium te-
tani poznatog porekla gaji se na pogodnoj tečnoj podlozi.
Na kraju kultivacije ispituje se čistoća svake kulture, a
PREČIŠĆENI TOKSOID DIFTERIJE U NEPODELJENOM kontaminirane kulture se odbacuju. Tečna podloga koja sa-
OBLIKU drži toksin aseptično se odvaja od bakterijske mase, što je
pre moguće. Da bi se ispitala standardizacija proizvodnje
Za proizvodnju toksina difterije od koga se priprema tok- proverava se sadržaj toksina (Lf/ml). Pojedinačne berbe se
soid, koristi se definisani sistem izvora semena sa očuva- mogu objediniti da bi se pripremio prečišćeni toksoid u
nom toksičnošću, a gde je neophodno, ponovo se uspostav- nepodeljenom obliku. Toksin se prečišćava da bi se uklo-
lja pažljivom selekcijom. Visoko toksični soj Corynebacte- nile komponente koje mogu izazvati neželjene reakcije kod
rium diphtheriae poznatog porekla gaji se na pogodnoj ljudi. Prečišćeni toksin se detoksikuje formaldehidom,
tečnoj podlozi. Na kraju kultivacije ispituje se čistoća svake metodom koja ne uništava imunogene sposobnosti toksoida
kulture, a kontaminirane kulture se odbacuju. Tečna pod- i onemogućava ponovno pretvaranje toksoida u toksin,
loga koja sadrži toksin aseptično se odvaja od bakterijske naročito pri izlaganju toploti. Alternativno se prečišćavanje
mase, što je pre moguće. Da bi se postigla standardna može obaviti posle detoksifikacije.
proizvodnja proverava se sadržaj toksina (Lf/ml). Pojedi-
načne berbe se mogu objediniti da bi se pripremio preči- Samo prečišćeni toksoid u nepodeljenom obliku koji odgo-
šćeni toksoid u nepodeljenom obliku. Toksin se prečišćava vara sledećim zahtevima može se koristiti u pripremanju
da bi se uklonile komponente koje mogu izazvati neželjene finalne vakcine u nepodeljenom obliku.
reakcije kod ljudi. Prečišćeni toksin se detoksifikuje

VAKCINA PROTIV DIFTERIJE I TETANUSA (ADSORBOVANA) ZA ODRASLE I ADOLESCENTE
Sterilnost (2.6.1). Izvodi se test na sterilnost, koristeći po slobodni formaldehid i konzervans, kao i određivanje
10 ml za svaku podlogu. aktivnosti izvedeni sa zadovoljavajućim rezultatima na
Odsustvo toksina tetanusa. Svakom od pet zdravih zamo- izostave na finalnoj seriji.
žno se ubrizgava najmanje 500 Lf prečišćenog toksoida u
zapremini od 1 ml. Ako u toku 21 dana od ubrizgavanja IDENTIFIKACIJA
bilo koja od životinja pokaže znake ili ugine od tetanusa,
toksoid ne odgovara zahtevu testa. Ako više od jedne A. U ispitivanoj vakcini rastvori se dovoljna količina natri-
životinje ugine iz nespecifičnih razloga, ispitivanje se po- jum-citrata R da se dobije rastvor koncentracije 100 g/l.
novi još jednom; ako više od jedne životinje ugine u dru- Drži se oko 16 sati na 37 °C i potom centrifugira dok se
gom testu, toksoid ne odgovara zahtevu testa. ne dobije bistra supernatantna tečnost. Bistra
supernatantna tečnost reaguje sa odgovarajućim
Ireverzibilnost toksoida. Koristeći pufer za finalnu vak- antitoksinom difterije dajući precipitat. Ako se sa vakci-
cinu bez adsorbensa, pripremi se razblaženje prečišćenog nom adsorbovanom na aluminijum-hidroksid ne dobije
toksoida u nepodeljenom obliku koje sadrži istu koncentra- zadovoljavajući rezultat, ispitivanje se izvodi na sledeći
ciju toksoida kao finalna vakcina. Razblaženje se podeli na način: centrifugira se 15 ml ispitivane vakcine i ostatak
dva jednaka dela. Jedan deo se drži na 5  3 °C, a drugi na suspenduje u 5 ml sveže pripremljene smeše 1 zapre-
37 °C 6 nedelja. Oba uzorka se ispituju pogodnom osetlji- mine rastvora 56 g/l natrijum-edetata R i 49 zapremina
vom metodom na aktivni toksin tetanusa kao što je inokula- rastvora 90 g/l natrijum-hidrogenfosfata R. Drži se
cija miševima ili zamorcima. Toksoid odgovara zahtevu najmanje 6 sati na 37 °C i centrifugira. Bistra
testa ukoliko nijedan uzorak ne izaziva znake toksične reak- supernatantna tečnost reaguje sa odgovarajućim
cije koji se mogu pripisati toksinu tetanusa. antitoksinom difterije, dajući precipitat.
Antigena čistoća. Najmanje 1,000 Lf po miligramu B. Bistra supernatantna tečnost dobijena u testu A reaguje
proteinskog azota. sa odgovarajućim antitoksinom tetanusa dajući precipi-
tat.

TESTOVI
Finalna vakcina u nepodeljenom obliku priprema se
adsorpcijom odgovarajuće količine prečišćenih toksoida Potkožno se ubrizga petostruka pojedinačna humana doza
difterije i tetanusa u nepodeljenom obliku na aluminijum- navedena u signaturi svakom od pet zdravih zamoraca, tele-
fosfat, aluminijum-hidroksid ili kalcijum-fosfat; nastala sne težine od 250 do 350 g koji prethodno nisu tretirani bilo
smeša je približno izotonična u odnosu na krv. Mogu se do- čime što može da utiče na ispitivanje. Ako u toku 42 dana
dati pogodni konzervansi. Neki konzervansi, naročito oni od ubrizgavanja bilo koja od životinja pokaže znake ili
tipa fenola, nepovoljno utiču na antigenu aktivnost i ne ugine od difterične toksemije ili tetanusa, vakcina ne odgo-
smeju se koristiti. vara zahtevu testa. Ako više od jedne životinje ugine iz
nespecificnih razloga, ponoviti još jednom ispitivanje; ako
više od jedne životinje ugine u drugom ispitivanju, vakcina
sledećim zahtevima može da se koristi u pripremanju fi-
ne odgovara zahtevu testa.
nalne serije.
fosfat ili aluminijum-hidroksid, vakcina odgovara zahtevu
vansa pogodnom hemijskom metodom. Količina je najma-
nje 85 % i najviše 115 % od predviđene.
rebu (153).
Kalcijum. Kada se kao adsorbens koristi kalcijum-fosfat,
vakcina odgovara zahtevu testa propisanom u monografiji
Aktivnost. Izvodi se ispitivanje opisano pod Aktivnost. Vakcine za humanu upotrebu (153).
Slobodni formaldehid. Vakcina odgovara zahtevu testa
propisanom u monografiji Vakcine za humanu upotrebu
FINALNA SERIJA (153).
Finalna vakcina u nepodeljenom obliku puni se pod aseptič- Konzervans. Gde je primenljivo, odredi se količina konzer-
nim uslovima u steriilne kontejnere koji obezbeđuju vansa pogodnom hemijskom metodom. Količina nije manja
originalnost pakovanja (tamper-proof). Kontejneri se zatva- od minimalne efikasne količine niti veća od 115 % količine
raju tako da se onemogući kontaminacija. navedene u signaturi.
Samo finalna serija koja odgovara zahtevima datim pod Sterilnost (2.6.1). Vakcina odgovara zahtevu testa na steril-
Identifikacija, Testovi i Aktivnost može se odobriti za upot- nost.

VAKCINA PROTIV DIFTERIJE, TETANUSA I VELIKOG KAŠLJA (ADSORBOVANA)
ODREĐIVANJE PROIZVODNJA
Komponenta difterije. Primenjuje se jedna od propisanih

metoda određivanja za vakcinu protiv difterije (adsorbo- PREČIŠĆENI TOKSOID DIFTERIJE U NEPODELJENOM
vanu) (2.7.6). OBLIKU
Donja granica pouzdanosti (P = 0,95) izračunate aktivnosti Za proizvodnju toksina difterije od koga se priprema tok-
iznosi najmanje 2 i.j. po pojedinačnoj humanoj dozi. soid, koristi se definisani sistem izvora semena sa očuva-
Komponenta tetanusa. Primenjuje se jedna od propisanih lja pažljivom selekcijom. Visoko toksični soj
metoda određivanja za vakcinu protiv tetanusa Corynebacterium diphtheriae poznatog porekla gaji se na
(adsorbovanu) (2.7.8). pogodnoj tečnoj podlozi. Na kraju kultivacije ispituje se
čistoća svake kulture, a kontaminirane kulture se odbacuju.
Tečna podloga koja sadrži toksin aseptično se odvaja od
bakterijske mase, što je pre moguće. Da bi se kontrolisala
standardizacija proizvodnje proverava se sadržaj toksina
(Lf/ml). Pojedinačne berbe se mogu objediniti da bi se
ČUVANJE pripremio prečišćeni toksoid u nepodeljenom obliku. Tok-
sin se prečišćava da bi se uklonile komponente koje mogu
Videti Vakcine za humanu upotrebu (153). izazvati neželjene reakcije kod ljudi. Prečišćeni toksin se
detoksikuje formaldehidom, metodom koja ne uništava
imunogene sposobnosti toksoida i onemogućava ponovno
OZNAČAVANJE pretvaranje toksoida u toksin, naročito pri izlaganju toploti.
Prečišćavanje se može obaviti i posle detoksifikacije.
Videti Vakcine za humanu upotrebu (153). Samo prečišćeni toksoid u nepodeljenom obliku koji odgo-
vara sledećim zahtevima može se koristiti u pripremanju
Na signaturi se navodi: finalne vakcine u nepodeljenom obliku.
- minimalan broj i.j. za svaku komponentu po pojedinač- Sterilnost (2.6.1). Izvodi se test na sterilnost, koristeći po
noj humanoj dozi, 10 ml za svaku podlogu.
- vrsta i količina adsorbensa, Odsustvo toksina difterije. Svakom od pet zdravih zamo-
- da se vakcina mora promućkati pre upotrebe, raca telesne težine od 250 do 350 g koji prethodno nisu
- da se vakcina ne sme zamrzavati. žno se ubrizgava najmanje 500 Lf prečišćenog toksoida u
1997:0445 drugom testu, toksoid ne odgovara zahtevu testa.
VAKCINA PROTIV DIFTERIJE, Ireverzibilnost toksoida. Koristeći pufer za finalnu vak-

TETANUSA I VELIKOG KAŠLJA toksoida u nepodeljenom obliku koje sadrži istu koncentra-
(ADSORBOVANA) ciju toksoida kao finalna vakcina. Razblaženje se podeli na
dva jednaka dela. Jedan deo se drži na 5  3 °C, a drugi na
Vaccinum diphtheriae, tetani et pertussis vom metodom na aktivni toksin difterije kao što je inokula-
adsorbatum cija u ćelijske kulture ili intradermalno ubrizgavanje zamor-
cima. Toksoid odgovara zahtevu testa ukoliko nijedan uzo-
toksinu difterije.
DEFINICIJA Antigena čistoća. Najmanje 1,500 Lf po miligramu
proteinskog azota.
Vakcina protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja (adsorbo-
vana) je preparat prečišćenog toksoida difterije i prečišće-
PREČIŠĆENI TOKSOID TETANUSA U NEPODELJENOM
nog toksoida tetanusa vezanih na mineralni nosač, kojima je OBLIKU
dodata suspenzija inaktivisane Bordetella pertussis. Pre-
čišćeni toksoidi se pripremaju od toksina proizvedenih ras- Za proizvodnju toksina tetanusa od koga se priprema tok-
tom Corynebacterium diphtheriae i Clostridium tetani. soid, koristi se definisani sistem izvora semena sa očuva-

pažljivom selekcijom. Visoko toksični soj Clostridium te- opacitet i koristi se kao osnova za proračunavanje u nared-
tani poznatog porekla gaji se na pogodnoj tečnoj podlozi. nim fazama pripreme vakcine. Vrednost u internacionalnim
Na kraju kultivacije ispituje se čistoća svake kulture, a jedinicama internacionalnog referentnog preparata utvrđena
kontaminirane kulture se odbacuju. Tečna podloga koja sa- je od strane Svetske zdravstvene organizacije.
drži toksin aseptično se odvaja od bakterijske mase, što je
pre moguće. Da bi se pratila kontrolisala standardizacija Pojedinačne berbe se ne koriste za finalnu vakcinu u
proizvodnje proverava se sadržaj toksina (Lf/ml). Pojedina- nepodeljenom obliku, dok se ne pokaže da sadrže ćelije B.
čne berbe se mogu objediniti da bi se pripremio prečišćeni pertussis sa istim karakteristikama u pogledu rasta i
toksoid u nepodeljenom obliku. Toksin se prečišćava da bi aglutinogena kao i matični soj i da nisu kontaminirane
se uklonile komponente koje mogu izazvati neželjene reak- bakterijama i gljivama. Bakterije su ubijene i detoksifiko-
cije kod ljudi. Prečišćeni toksin se detoksifikuje vane pod kontrolisanim uslovima pomoću pogodnog hemij-
formaldehidom, metodom koja ne uništava imunogene skog agensa, ili grejanjem, ili kombinacijom ove dve me-
sposobnosti toksoida i onemogućava ponovno pretvaranje tode. Odsustvo živih B. pertussis testira se upotrebom
toksoida u toksin, naročito pri izlaganju toploti. Alternati- pogodne hranljive podloge. Suspenzija se čuva na 5  3 C
vno se prečišćavanje može obaviti posle detoksifikacije. dovoljno dugo da joj se umanji toksičnost.
Samo prečišćeni toksoid u nepodeljenom obliku koji odgo-

vara sledećim zahtevima može se koristiti u pripremanju
finalne vakcine u nepodeljenom obliku.
Sterilnost (2.6.1). Izvodi se test na sterilnost, koristeći po Finalna vakcina u nepodeljenom obliku se priprema
10 ml za svaku podlogu. adsorpcijom odgovarajućih količina prečišćenih toksoida
difterije i tetanusa na aluminijum-fosfat, aluminijum-
Odsustvo toksina tetanusa. Svakom od pet zdravih zamo- hidroksid ili kalcijum-fosfat i dodavanjem suspenzije
raca telesne težine od 250 do 350 g koji prethodno nisu inaktivisane B. pertussis; nastala smeša je približno izotoni-
tretirani bilo čime što može da utiče na ispitivanje, potko- čna u odnosu na krv. Koncentracija B. pertussis u finalnoj
žno se ubrizgava najmanje 500 Lf prečišćenog toksoida u vakcini u nepodeljenom obliku ne premašuje onu koja
zapremini od 1 ml. Ako u toku 21 dana od ubrizgavanja odgovara opacitetu od 20 i.j. za pojedinačnu humanu dozu.
bilo koja od životinja pokaže znake ili ugine od tetanusa, Ako se koriste dva ili više sojeva B. pertussis, sastav
toksoid ne odgovara zahtevu testa. Ako više od jedne uzastopnih serija finalne vakcine u nepodeljenom obliku
životinje ugine iz nespecifičnih razloga, ispitivanje se po- mora biti standardizovan u odnosu na proporcionalan odnos
novi još jednom; ako više od jedne životinje ugine u dru- svakog od sojeva, mereno u jedinicama opaciteta. Vakcini u
gom testu, toksoid ne odgovara zahtevu testa. nepodeljenom obliku mogu se dodati pogodni konzervansi.
Neki konzervansi, naročito oni tipa fenola, nepovoljno utiču
Ireverzibilnost toksoida. Koristeći pufer za finalnu vak- na antigenu aktivnost i ne smeju se koristiti.
toksoida u nepodeljenom obliku koje sadrži istu koncentra-
U pripremanju finalne serije može se koristiti samo ona fi-
nalna vakcina u nepodeljenom obliku koja odgovara slede-
dva jednaka dela. Jedan deo se drži na 5  3 °C, a drugi na ćim zahtevima.
vom metodom na aktivni toksin tetanusa kao što je inokula- Konzervans. Gde je primenljivo, odredi se količina konzer-
cija miševima ili zamorcima. Toksoid odgovara zahtevu vansa pogodnom hemijskom metodom. Količina je najma-
testa ukoliko nijedan uzorak ne izaziva znake toksične reak- nje 85 % i najviše 115 % od predviđene.
cije koji se mogu pripisati toksinu tetanusa.
Antigena čistoća. Najmanje 1,000 Lf po miligramu 10 ml za svaku podlogu.
proteinskog azota.
INAKTIVISANA SUSPENZIJA B. PERTUSSIS

FINALNA SERIJA
Proizvodnja vakcine se zasniva na sistemu primarnog iz-
vora semena. Koriste se jedan ili više sojeva B. pertussis, Finalna vakcina u nepodeljenom obliku puni se pod aseptič-
poznatog porekla. Sojevi, podloge i metoda kultivacije nim uslovima u steriilne kontejnere koji obezbeđuju
odabrani su na način da su u finalnoj vakcini prisutni originalnost pakovanja (tamper-proof). Kontejneri se zatva-
aglutinogeni 1, 2 i 3. Svaki soj raste 24 do 72 sata na tečnoj raju tako da se onemogući kontaminacija.
ili čvrstoj podlozi; podloga korišćena u finalnom stadijumu
kultivacije ne sme da sadrži krv ili krvne produkte. Humana
Identifikacija, Testovi i Aktivnost može se odobriti za upot-
krv ili krvni produkti ne koriste se ni u jednoj podlozi. Po-
sle berbe, pranjem se odstrane supstance iz podloge, a
bakterije suspenduju u rastvoru 9 g/l natrijum-hlorida ili
nekom drugom pogodanom izotoničnom rastvoru. Opacitet
suspenzije se odredi najkasnije 2 nedelje posle berbe,
poređenjem sa internacionalnim referentnim preparatom za

IDENTIFIKACIJA Slobodni formaldehid. Vakcina odgovara zahtevu testa

propisanom u monografiji Vakcine za humanu upotrebu
A. U ispitivanoj vakcini rastvori se dovoljna količina natri- (153).
jum-citrata R da se dobije rastvor koncentracije 100 g/l.
Drži se oko 16 sati na 37 °C i potom centrifugira dok se Konzervans. Gde je primenljivo, odredi se količina konzer-
ne dobije bistra supernatantna tečnost; precipitat se sa- vansa pogodnom hemijskom metodom. Količina nije manja
čuva za test identifikacije C. Bistra supernatantna teč- od minimalne efikas ne količine niti veća od 115 % količine
nost reaguje sa odgovarajućim antitoksinom difterije da- navedene u signaturi.
jući precipitat. Sterilnost (2.6.1). Vakcina odgovara zahtevu testa na steril-
B. Bistra supernatantna tečnost dobijena u testu A reaguje nost.
sa odgovarajućim antitoksinom tetanusa dajući precipi-
tat.
ODREĐIVANJE
C. Komponenta velikog kašlja se identifikuje aglutinaci-
jom bakterija iz taloga resuspendovanog posle
Komponenta difterije. Primenjuje se jedna od propisanih
centrifugiranja (videti test identifikacije A; mogu da se
metoda određivanja za vakcinu protiv difterije (adsorbo-
koriste i druge pogodne metode za odvajanje bakterija
vanu) (2.7.6).
od adsorbensa) pomoću antiseruma specifičnih za B.
pertussis ili određivanjem komponente velikog kašlja. Donja granica pouzdanosti (P = 0,95) izračunate aktivnosti
iznosi najmanje 30 i.j. po pojedinačnoj humanoj dozi.
TESTOVI Komponenta tetanusa. Primenjuje se jedna od propisanih

metoda određivanja za vakcinu protiv tetanusa (adsorbo-
Specifična toksičnost. Komponente difterije i tetanusa. vanu) (2.7.8).
Potkožno se ubrizga petostruka pojedinačna humana doza
navedena u signaturi svakom od pet zdravih zamoraca, tele- Ako se test izvodi na zamorcima, donja granica pouzdanosti
sne mase od 250 do 350 g koji prethodno nisu tretirani bilo (P = 0,95) izračunate aktivnosti najmanje 40 i.j. po
čime što može da utiče na ispitivanje. Ako u toku 42 dana pojedinačnoj humanoj dozi; ako se test izvodi na miševima,
od ubrizgavanja bilo koja od životinja pokaže znake ili donja granica pouzdanosti (P = 0,95) izračunate aktivnosti
ugine od difterične toksemije ili tetanusa, vakcina ne odgo- najmanje 60 i.j. po pojedinačnoj humanoj dozi.
vara zahtevu testa. Ako više od jedne životinje ugine iz Komponenta velikog kašlja. Primenjuje se metoda za
nespecificnih razloga, ponoviti još jednom ispitivanje; ako određivanje vakcine protiv velikog kašlja (2.7.7).
više od jedne životinje ugine u drugom ispitivanju, vakcina
ne odgovara zahtevu testa. Izračunata aktivnost najmanje 4 i.j. za pojedinačnu humanu
dozu, a donja granica pouzdanosti (P = 0,95) izračunate
Komponenta velikog kašlja. Upotrebljava se najmanje 10 aktivnosti najmanje 2 i.j. po pojedinačnoj humanoj dozi.
zdravih miševa, svaki telesne težine od 14 do 16 g za
vakcinsku grupu i za kontrolu sa fiziološkim rastvorom.
Koriste se miševi istog pola ili se ravnomerno po grupama
ČUVANJE
rasporede mužjaci i ženke. Životinjama se najmanje 2 sata
pre ubrizgavanja i tokom testa obezbeđuje slobodan pristup
hrani i vodi. Svakom mišu vakcinske grupe intraperitone- Videti Vakcine za humanu upotrebu (153).
alno se ubrizgava 0,5 ml sa količinom vakcine ekvivalentne
najmanje polovini pojedinačne humane doze. Svakom mišu
iz kontrolne grupe se ubrizgava 0,5 ml sterilnog rastvora 9 OZNAČAVANJE
g/l natrijum-hlorida R, koji bi trebalo da sadrži konzervans
u istoj količini kao i u ubrizganoj vakcini. Izmere se grupe Videti Vakcine za humanu upotrebu (153).
miševa neposredno pre ubrizgavanja, posle 72 sata i posle 7
dana od ubrizgavanja. Vakcina odgovara zahtevu testa ako: Na signaturi se navodi:
(a) posle 72 sata, ukupna masa grupe vakcinisanih miševa
nije manja od ukupne mase pre ubrizgavanja; (b) posle 7 - minimalan broj i.j. za svaku komponentu po pojedinač-
dana, prosečan porast mase za vakcinisane miševe je noj humanoj dozi,
najmanje 60 % od porasta kod kontrolnih miševa; (c) naj-
- gde je primenljivo, da je vakcina namenjena za pri-
više 5 % vakcinisanih miševa ugine u toku testa.
marnu vakcinaciju dece i nije pogodna za revakcinaciju
Aluminijum. Kada se kao adsorbens koristi aluminijum- ili za davanje odraslima,
fosfat ili aluminijum-hidroksid, vakcina odgovara zahtevu
- vrsta i količina adsorbensa,
rebu (153). - da se vakcina mora promućkati pre upotrebe,
Kalcijum. Kada se kao adsorbens koristi kalcijum-fosfat, - da se vakcina ne sme zamrzavati.

VAKCINA PROTIV HEPATITISA A (INAKTIVISANA)
1997:1107 Identifikacija. Svaki glavni i radni izvor semena se

identifikuje kao virus hepatitisa A primenom specifičnih
VAKCINA PROTIV HEPATITISA A antitela.
(INAKTIVISANA) Koncentracija virusa. Koncentracija virusa svakog glav-
nog i radnog izvora semena određuje se da bi se osigurala
konzistentnost proizvodnje.
Vaccinum hepatitidis A inactivatum Strani agensi. Glavni i radni izvori semena moraju da is-
pune zahteve za izvore semena za virusne vakcine (2.6.16).
Pored toga, ako su za izolaciju soja bile korišćene primarne
DEFINICIJA ćelije majmuna, preduzimaju se mere da se osigura da soj
nije kontaminiran majmunskim virusima kao što je
Vakcina protiv hepatitisa A (inaktivisana) je tečan preparat majmunski virus imunodeficijencije, Ebola virus i Marburg
od odgovarajućeg soja virusa hepatitisa A, uzgajanog u kul- virus.
turi ćelija i inaktiviranog proverenom metodom. Vakcina je
opalescentna suspenzija.
RAZMNOŽAVANJE VIRUSA I BERBA
Vakcina odgovara zahtevima datim u monografiji Vakcine
za humanu upotrebu (153). Svi postupci koji se vrše sa bankom ćelija i daljim ćelijskim
kultura izvode se pod aseptičnim uslovima u prostoru u
kome se ne radi sa drugim ćelijama. Može se koristiti
PROIZVODNJA provereni serum životinja(ali ne humani serum) za hranjive
podloge. Serum i tripsin koji se koriste u pripremi ćelijskih
Proizvodnja vakcine se zasniva na sistemu izvora semena
suspenzija i podloga treba da budu bez stranih agenasa; tri-
virusa i sistemu banke ćelija. Mora se dokazati da postupak
psin se analizira prema monografiji Tripsin (694). Hranljiva
proizvodnje obezbeđuje da se proizvodi konzistentna vak-
podloga može sadržavati pH indikator kao što je fenol-cr-
cine koja odgovara zahtevima u pogledu imunogenosti,
veno i najnižu efektivnu koncentraciju odobrenih antibio-
bezbednosti i stabilnosti.
tika. Namanje 500 ml ćelijskih kultura upotrebljenih za
Proces proizvodnje je validan ako se dokaže da će proizvod, proizvodnju vakcine se ostavlja kao neinficirana ćelijska
ako se ispituje da odgovara zahtevima testa na abnormalnu kultura (kontrolne ćelije). Moguće je objediniti veći broj
toksičnost imunoseruma i vakcina za humanu upotrebu berbi od iste proizvodne kulture ćelija i smatrati ih
(2.6.9). jedinstvenom berbom.
Ako nije drugačije propisano i odobreno, virus u finalnoj Samo pojednačna berba koja odgovara sledećim zahtevima
vakcini ne sme da prođe veći broj pasaža u odnosu na gla- može da se upotrebi za pripremu vakcine. Kada odnos
vni izvora semena od onog koji je upotrebljen za pripremu koncentracije virusa prema sadržaju antigena u odgovaraju-
vakcine koja zadovoljava kriterijume bezbednosti i ćem broju pojedinačnih berbi pokazuje konzistentnost,
efikasnosti u kliničkim ispitivanjima. određivanje ovog odnosa se kasnije može izostaviti kao
rutinski test.
Referentni preparat. Kao referentni preparat koristi se deo
Identifikacija. Test za utvrđivanje sadržaja antigena služi
serije za koji je dokazano da je imunogen isto kao i serija takođe i za identifikaciju pojedinačne berbe.
koja je u kliničkim ispitivanjima indukovala serokonverziju
u najmanje 95% mladih zdravih osoba, što odgovara Kontaminacija bakterijama i gljivama (2.6.1). Pojedina-
protektivnom nivou neutrališućeg antitela. Protektivnim ni- čna berba mora da odgovara zahtevima testa na sterilnost,
voom smatra se nivo od 20 mi.j./ml antitela, određen koji se izvodi upotrebljavajući po 10 ml za svaku hranjivu
enzimski obeleženim imunohemijskim testom (ELISA ). podlogu.
Mikoplazme (2.6.7). Svaka pojedinačna berba podvrgava
SUPSTRAT ZA RAZMNOŽAVANJE VIRUSA se testu na mikoplazme, upotrebljavajući 1 ml za svaku hra-
njivu podlogu.
Virus se razmnožava u humanoj diploidnoj ćelijskoj liniji
Kontrolne ćelije. Kontrolne ćelije za proizvodnu ćelijsku
(5.2.3) ili u kontinuiranoj ćelijskoj liniji, odobrenoj od
kulturu moraju odgovarati zahtevima testa za identifikaciju
strane ovlašćene ustanove.
i testa na strane agense (2.6.16).
Sadržaj antigena. Odrediti sadržaj antigena virusa hepati-
IZVORI SEMENA tisa A odgovarajućim imunohemijskom metodom (2.7.1)
radi praćenja konzistentnosti proizvodnje; sadržaj je u
Soj virusa hepatitisa A koji se koristi za pripremu glavnog
granicama dozvoljenim za odgovarajući dati proizvod.
izvora semena mora se identifikovati na osnovu istorijskih
podataka koji uključuju informaciju o poreklu soja i Odnos koncentracije virusa i sadržaja antigena.
naknadnim manipulacima. Konzistentnost odnosa koncentracije infektivnog virusa,
utvrđenog odgovarajućim metodom u ćelijskoj kulturi, i
Za razmnožavanje virusa se može koristiti samo izvor se-
sadržaja antigena se ustanovljava proverom na odgovaraju-
mena koji odgovara sledećim zahtevima.
ćem broju pojedinačnih berbi.

VAKCINA PROTIV HEPATITISA A (INAKTIVISANA)
PREČIŠĆAVANJE I PREČIŠĆENA BERBA rama, koje su istog tipa kao one korišćene za proizvodnju
vakcine, inokulira količina inaktivisane berbe u ekvivalentu
Berba virusa koja se može objediniti iz nekoliko pojedinač- 5% serije, odnosno najviše 1500 doza vakcine. Urade se
nih berbi se prečišćava proverenim metodama. Ako se kori- dve pasaže i test odgovarajuće osetljivosti na rezidualni
ste kontinuirane ćelijske linije, mora biti dokazano da pro- infektivni virus. U uzorcima uzetim na kraju procesa
ces prečišćavanja postojano redukuje nivo DNK ćelija inaktivacije nema dokaza o ramnožavanju virusa hepatitisa
domaćina. A. Koristi se inokulum infektivnog virusa kao pozitivna
Za pripremanje inaktivisane berbe se može koristiti samo kontrola, kako bi se istovremeno pokazala osetljivost ćelija
prečišćena berba koja odgovara sledećim zahtevima i odsustvo interferencije.
Koncentracija virusa. Koncentracija infektivnog virusa u Sterilnost (2.6.1) Inaktivisana berba virusa odgovara zahte-
prečišćenoj berbi se utvrđuje odgovarajućom metodom u vima testa na sterilnost, koristi se 10 ml za svaku hranjivu
ćelijskoj kulturi sa ciljem da se prati konzistentnost proiz- podlogu.
vodnje, i odredi startna tačka za praćenje krive inaktivacije.Bakterijski endotoksini (2.6.1) Ako se na finalnoj seriji ne
može izvesti validni test za bakterijske endotoksine, npr.
Odnos antigen: ukupni proteini. Sadržaj antigena virusa zbog prisustva adjuvansa, vrši se test na inaktivisanoj berbi.
hepatitisa A određuje se odgovarajućom imunohemijskom
Ona sadrži najviše 2 i.j. endotoksina u ekvivalentu poje-
metodom (2.7.1). Ukupni proteini se određuju proverenom
dinačne humane doze.
metodom. Odnos sadržaja antigena virusa hepatitisa A i
ukupnog sadržaja proteina je u granicama koje su odobrene Sadržaj antigena Određuje se sadržaj antigena virusa
za dati proizvod. hepatitisa A odgovarajućom imunohemijskom metodom
(2.7.1)
Goveđi serum albumin. Najviše 50 ng u ekvivalentu
pojedinačne humane doze, određeno odgovarajućom imu- Rezidualne hemijske supstanse. Ako su u toku procesa
nohemijskom metodom (2.7.1). Tamo gde odgovara pro- prečišćavanja korišćene hemijske supstance, ispitivanje na
cesu proizvodnje, mogu se koristiti i drugi odgovarajući prisustvo ovih supstanci se vrši na inaktivisanoj (ili na pre-
markeri proteina za dokazivanje efikasnosti prečišćavanja. čišćenoj) berbi virusa, izuzev ako proces validacije poka-
zuje da ih u potpunosti nema. Koncentracija ne sme prela-
Rezidualna DNK ćelija domaćina. Ako se za ziti granice koje su odobrene za dati proizvod.
razmnožavanje virusa koriste kontinuirane ćelijske linije,
sadržaj rezidualne DNK domaćina, određen odgovarajućom
FINALNA VAKCINA U NEPODELJENOM (IN BULK)
metodom opisanom u Proizvodi rekombinantne DNK
OBLIKU
tehnologije (784), nije veći od 100 pg u ekvivalentu
pojedinačne humane doze. Finalna vakcina u nepodeljenom obliku se priprema od je-
dne ili više inaktivisanih berbi. Mogu se dodavati odobreni
Rezidualne hemijske supstance. Ako se u toku procesa
adjuvanasi, stabilizatori i konzervanasi.
prečišćavanja koriste hemijske supstance, izvode se testovi
na ove supstance na prečišćenoj (ili na inaktivisanoj) berbi, Za pripremu finalne serije vakcine se može koristiti samo
izuzev ako proces validacije pokazuje da ih u potpunosti ona finalna vakcina u nepodeljenom obliku koja odgovara
nema. Koncentracija ne sme prelaziti granice koje su odob- sledećim zahtevima.
rene za dati proizvod.
Sterilnost (2.6.1) Finalna vakcina u nepodeljenom obliku
odgovara zahtevima testa na sterilnost, koristi se 10 ml za
INAKTIVACIJA I INAKTIVISANA BERBA svaku podlogu.
Više prečišćenih berbi se može objediniti pre inaktivacije. Konzervans. Gde je primenljivo, odrediti količinu konzer-
Da bi se izbegao uticaj na proces inaktivacije mora se spre- vansa odgovarajućom hemijskom ili fizikohemijskom
čiti agregacija virusa, ili se agregati moraju odmah ukloniti metodom. Količina je namanje 85%, a najviše 115% od
pre i/ili u toku procesa inaktivacije. Suspenzija virusa se predviđene količine.
inaktiviše proverenom metodom; za metodu mora biti doka-
zano da ima potencijal postojanog inaktivisanja virusa
hepatitisa A bez oštećenja antigenske i imunogene aktivno-
FINALNA SERIJA
sti; kao deo procene valjanosti pravi se kriva inaktivacije
koja predstavlja rezidualnu koncentraciju živog virusa me-
renu u najmanje tri termina (npr. 0, 1. i 2. dana procesa Finalna vakcina u nepodeljenom obliku se puni pod aseptič-
inaktivacije). Ako se za inaktivaciju koristi formaldehid, nim uslovima u sterilne kontejnere. Kontejneri se zatvaraju
prisustvo viška slobodnog formaldehida se potvrđuje na tako da se onemogući kontaminacija.
kraju procesa inaktivacije.
Može se koristiti samo finalna serija koja odgovara zahte-
Jedino inaktivisana berba koja odgovara sledećim zahtevima navedenim niže pod Identifikacija, Testovi i
vima može da se koristi za pripremu finalne vakcine u Određivanje. Testovi na finalnoj seriji se mogu izostaviti
nepodeljenom obliku. (priznati bez izvođenja), ukoliko je pokazano da su na final-
noj vakcini u nepodeljenom obliku rezultati testova na
Inaktivacija. Izvodi se amplifikacioni test na rezidualni
formaldehid (gde je primenljivo) i sadržaj konzervansa (gde
infektivni virus hepatitisa A, tako što se ćelijskim kultu-
je primenljivo) zadovoljavajući.

VAKCINA PROTIV HEPATITISA B (rDNK)
IDENTIFIKACIJA Izračunavanja. Koriste se uobičajene statističke metode za

određivanje kvantiteta odgovora (npr. 5.3. Statistička ana-
Za vakcinu se dokazuje da sadrži antigen virusa hepatitisa liza rezultata bioloških određivanja i testova, poglavlje 4).
A pomoću odgovarajuće imunohemijske metode (2.7.1),
korišćenjem specifičnih antitela, ili testom imunogenosti na Na osnovu distribucije nivoa reakcije svih seruma u
mišu opisanim pod Određivanje. nevakcinisanoj grupi, odredi se maksimalni reakcioni nivo
koji se može očekivati u nevakcinisanih životinja u ovom
testu. Svako reagovanje vakcinisanih životinja koje prema-
TESTOVI šuje ovaj nivo je po definiciji serokonverzija.
Aluminijum. Kada se kao adsorbens koristi hidratisani Izvrši se odgovarajuća transformacija procenta životinja
aluminijum-fosfat ili aluminijum-hidroksid, vakcina odgo- koje su postigle serokonverziju u svakoj grupi (npr. probit
vara zahtevima testa datim pod Vakcine za humanu upot- transformaciju) i analiziraju se podaci po paralelno linis-
rebu (153). kom modelu log doza – odgovor. Utvrdi se aktivnost
testiranog preparata u odnosu na referentni preparat.
Slobodni formaldehid. Ako je za inaktivaciju korišćen
formaldehid, vakcina odgovara zahtevima testa datim pod Uslovi validnosti. Test nije validan ako nije ispunjeno sle-
Vakcine za humanu upotrebu (153). deće:
Konzervans. Gde je primenljivo, utvrđuje se količina - ED50 i za ispitivanu i za referentnu vakcinu je između
konzervansa odgovarajućom hemijskom ili fizikohemij- najmanje i najveće doze koje su date životinjama
skom metodom. Količina nije manja od minimalne efikasne - statistička analiza ne pokazuje značajno odstupanje od
količine, niti veća od 115% količine navedene na signaturi. linearnosti ili paralelnosti
Sterilnost (2.6.1). Vakcina odgovara zahtevima testa na - granice pouzdanosti izračunate relativne aktivnosti su u
sterilnost. intervalu od 33% do 300% izračunate aktivnosti
Bakterijski endotoksini (2.6.14). Ne više od 2 i.j. endotok-
sina po 1 humanoj dozi. Ako se ne može izvesti validan test ČUVANJE
na finalnoj seriji, npr. zbog prisustva adjuvansa, test se iz-
vodi na inaktivisanoj berbi. Videti Vakcine za humanu upotrebu (153).
ODREĐIVANJE
OZNAČAVANJE
Procena aktivnosti vakcine vrši se bilo poređenjem količine
neophodne da indukuje stvaranje specifičnih antitela u miša Videti Vakcine za humanu upotrebu (153).
sa količinom referentnog preparata potrebnog da indukuje
isti efekat, ili validnim određivanjem sadržaja antigena in Na signatura se navodi:
vitro.
- biološko poreklo ćelija i adjuvans upotrebljen za prip-
Niže opisani test na miševima dat je kao primer metode remu vakcine.
koja je pogodna za datu vakcinu; moguće je i korišćenje
drugih proverenih metoda.
Zahtevi za aktivnost. Gornja granica pouzdanosti (P=95) 1997:1056
izračunate relativne aktivnosti je najmanje 1,0.
Izbor i podela životinja za test. U testu se koriste zdravi mi- VAKCINA PROTIV HEPATITISA B
ševi iz istog legla, stari oko 5 nedelja i odgovarajućeg soja.
Koriste se životinje istog pola. Životinje se dele na najma- (rDNK)
nje sedam jednakih grupa sa brojem životinja u grupi koji
odgovara zahtevima testa.
Vaccinum hepatitidis B (ADNr)
Određivanje aktivnosti ispitivane vakcine. Korišćenjem 9
g/l rastvora natrijum-hlorida R, koji sadrži aluminijum
adjuvans koji se koristi za vakcine, pripreme se najmanje 3 DEFINICIJA
razblaženja ispitivane vakcine i ista takva razblaženja
referentnog preparata. Svakoj životinji u jednoj grupu ubri- Vakcina protiv hepatitisa B (rDNK) je preparat od površin-
zga se subkutano najviše 1,0 ml razblaženja koje je predvi- skog antigena virusa hepatitisa B, odnosno proteinske kom-
đeno za tu grupu. Nevakcinisanoj kontrolnoj grupi životinja, ponente virusa hepatitisa B. Antigen se dobija rekombi-
injektuje se subkutano ista zapremina diluenta. Posle 28 do nantnom DNK tehnologijom.
32 dana, sve životinje se anesteziraju i iskrvare, a pojedina-
čni serumi se čuvaju odvojeno. Svaki serum se analizira na Vakcina protiv hepatitisa B (rDNK) odgovara zahtevima
prisustvo specifičnih antitela protiv virusa hepatitisa A datim u monografiji Rekombinantne DNK tehnologije,
odgovarajućom imunohemijskom metodom (2.7.1). proizvodi od (784) i Vakcine za humanu upotrebu (153).

PROIZVODNJA PREČIŠĆENI ANTIGEN
Videti monografiju, Rekombinantne DNK tehnologije, Za pripremanje finalne vakcine u nepodeljenom obliku se
proizvodi od (784), posebno odeljak Kloniranje i ekspresija, može koristiti samo prečišćeni antigen koji odgovara slede-
Sistem banke ćelija, Validacija banke ćelija, Validacija pro- ćim zahtevima.
cesa proizvodnje i postojanosti proizvodnje.
Ukupni protein. Ukupni protein se utvrđuje proverenom
Za vakcinu mora biti pokazano da kod čoveka indukuje metodom. Sadržaj je u granicama odobrenim za dati proiz-
stvaranje specifičnih, protektivnih antitela. Mora da se dovod.
kaže da proces obezbeđuje postojanu vakcinu koja odgo-
vara zahtevima u pogledu imunogenosti i bezbednosti. Sadržaj antigena i identifikacija. Količina i specifičnost
HBsAg utvrđuju se poređenjem sa međunarodnim standar-
Proces proizvodnje je validan ako može da se dokaže da će dom za HBsAg podtip ad, ili proizvođačkom referencom,
proizvod, ako se ispituje, odgovarati zahtevima testa na pomoću odgovarajuće imunohemijske metode (2.7.1) kao
abnormalnu toksičnost imunoseruma i vakcina za humanu što je radioimunoesej (RIA), enzimski obeležen
upotrebu (2.6.9). imunohemijski test (ELISA), imunoblot (preporučljivo je
korišćenje monoklonih antitela usmerenih na protektivni
Vakcina protiv hepatitisa B (rDNK) se proizvodi ekspresi- epitop), ili jednosmernom radijalnom difuzijom. Odnos
jom virusnog gena koji kodira površinski antigen virusa antigen/protein je u granicama odobrenim za dati proizvod.
hepatitisa B (HBsAg) u kvascu (Saccharomyces cerevisiae)
ili ćelijama sisara (ćelije ovarijuma kineskog zamorca Molekulska težina glavne trake pri elektoforezi u natrijum-
(CHO) ili druge odgovarajuće ćelijske linije), prečišćava- dodecilsulfat poliakrilamid gelu (SDS-PAGE) pod
njem dobijenog HBsAg i korišćenjem ovog antigena za redukovanim uslovima odgovara vrednosti za očekivanu
imunogeni preparat. Ovlašćena ustanova odobrava korišće- sekvencu gena i moguću glikozilaciju.
nje odgovarajućih ćelija na osnovu njihove pogodnosti i
bezbednosti. Čistoća antigena. Čistoća antigena se utvrđuje poređenjem
sa referentnim preparatom pomoću tečne hromatografije ili
Vakcina može da sadrži proizvod S gena (glavni protein), drugih odgovarajućih metoda, kao što je SDS-PAGE uz
kombinaciju proizvoda S gena i pre-S2 gena (srednji pro- bojenje kiselo plavim 92 i srebrom. Odgovarajuća metoda
tein), ili kombinaciju proizvoda S gena, pre-S2 gena i pre- je dovoljno osetljiva da otkrije potencijalni kontaminant u
S1 gena (veliki protein). koncentraciji od 1% ukupnog proteina. Hepatitis B površin-
ski antigen čini najmanje 95% ukupnog proteina.
Referentni preparat: kao referentni preparat koristi se deo
serije vakcine, koja je u kliničkim ispitivanjima indukovala Sastav. Određuje se sadržaj proteina, lipida, nukleinskih
serokonverziju u najmanje 95% mladih zdravih osoba (titar kiselina i ugljenih hidrata.
anti-HBsAg anitela  10 i.j./litar, posle potpune primarne
imunizacije). DNK ćelija domaćina i vektora. Ako se za proizvodnju
koriste ćelije sisara, ne sme biti više od 10 pg DNK u koli-
čini prečišćenog antigena ekvivalentnoj jednoj humanoj
dozi vakcine.
OSOBINE SUPSTANCE
Cezijum. Ako se u procesu proizvodnje koristi so cezijuma,
Radi utvrđivanja karakteristika antigena, vrše se razvojne na prečišćenom antigenu se radi test za određivanje
studije. Utvrđuje se potpuna proteinska, lipidna i rezidualnog cezijuma. Sadržaj je u granicama koje su odob-
ugljenohidratna struktura antigena. Pomoću elektronske rene za dati proizvod.
mikroskopije utvrđuju se morfološke karakteristike parti-
Sterilnost (2.6.1). Prečišćeni antigen odgovara zahtevima
kula antigena. Težinska gustina partikula antigena određuje
testa na sterilnost, koristi se 10 ml za svaku podlogu.
se fiziko-hemijskom metodom, (npr. gradijentom
centrifugiranja). Određuju se epitopi antigena. Utvrđuju se Mogu se zahtevati dodatni testovi koji se izvode na
karakteristike proteinskih frakcija antigena kao što je pri- prečišćenom antigenu, zavisno od postupka proizvodnje:
marna struktura (npr. sastav aminokiselina, parcijalni redos- npr. test na rezidualni serum životinja, ako su za proizvod-
led amino kiselina i mapiranje peptida). nju korišćene ćelije sisara, ili testovi na rezidualne hemijske
supstance korišćene u toku ekstrakcije i prečišćavanja.
KULTIVISANJE I BERBA
U odgovarajućim fazama proizvodnje određuje se
mikrobiološka čistoća, retencija plazmida i postojanost pri- Vakcini se može dodati konzervans i adjuvans.
nosa. Ako se koriste ćelije sisara, potrebno je uraditi testove Za pripremanje finalne serije može se koristiti samo finalna
na strane agense i na mikoplazme prema 2.6.16. Testovi za vakcina u nepodeljenom obliku koja odgovara sledećim
strane agense u virusnim vakcinama za humanu upotrebu. zahtevima.
Konzervans. Gde je primenjivo, određuje se količina
konzervansa odgovarajućom hemijskom ili fiziko-hemij-

skom metodom. Količina ne može biti manja od 85% niti Test na životinjama
veća od 115% količine koja se navodi na signaturi.
Sterilnost (2.6.1). Finalna vakcina u nepodeljenom obliku Izbor i podela životinja za test
odgovara zahtevima testa na sterilnost, koristi se 10 ml za
svaku podlogu. U testu se koriste zdravi miševi iz istog legla, stari oko 5
nedelja. Soj miševa koji se koriste mora pokazati značajno
odstupanje na krivoj doza-odogovor na antigen; za to su
FINALNA SERIJA pogodni miševi halotipa H-2q ili H-2d. Mogu se takođe
koristiti i zdravi zamorci mase 300 g do 350 g (starosti oko
7 nedelja) iz istog legla. Koriste se životinje istog pola.
Samo ona finalna seriji koja odgovara zahtevima datim pod Životinje se raspodele na najmanje sedam jednakih grupa sa
Identifikacija, Testovi i Određivanje može biti odobrena za brojem životinja u grupi koji odgovara zahtevima testa.
upotrebu. Ako su na finalnoj vakcini u nepodeljenom ob-
liku ispitivanja na slobodni formaldehid, sadržaj konzer-
vansa i testovi na životinjama, pokazali zadovoljavajuće Određivanje aktivnosti ispitivane vakcine
rezultate, isti se na finalnoj seriji mogu izostaviti.
Korišćenjem 9 g/l rastvora natrijum hlorida R, koji sadrži
aluminijum adjuvans koji se koristi za vakcine, pripreme se
IDENTIFIKACIJA najmanje tri razblaženja ispitivane vakcine i ista takva
razblaženja referentnog preparata. Svakoj životinji u jednoj
grupi ubrizga se intraperitonealno najviš 1,0 ml razblaženja
Za identifikaciju vakcine koristi se određivanje, ili gde je koje je predviđeno za tu grupu. Nevakcinisanoj grupi
primenjivo, elektroforetski profil. životinja ubrizga se intraperitonealno isti volumen diluenta.
Posle odgovarajućeg vremenskog perioda (npr. 4 do 6 nede-
lja), sve životinje se anesteziraju i iskrvare, a pojedinačni
TESTOVI serumi čuvaju odovojeno. Svaki serumi se analizira na
prisustvo specifičnih antitela protiv HBsAg odgovarajućom
Aluminijum. Kada se kao adsorbens koristi hidratisani imunohemijskom metodom (2.7.1).
aluminujum fosfat ili aluminijum hidroksid, vakcina odgo-
vara zahtevima testa opisanog pod Vakcine za humanu Izračunavanja
upotrebu (153).
Slobodni formaldehid. Gde je primenjivo, vakcina odgo- Koriste se uobičajene statističke metode za određivanje
vara zahtevima testa opisang pod Vakcine za humanu upot- kvantiteta odgovora (5.3. Statistička analiza rezultata
rebu (153). bioloških određivanja i testova, poglavlje 4).
Konzervansi. Gde je primenjivo, određuje se količina Na osnovu distribucije nivoa reakcije svih seruma u
nevakcinisanoj grupi, odredi se maksimalni reakcioni nivo
konzervansa odgovarajućom hemijskom ili fiziko-hemij-
skio metodom. Količina nije manja od minimalne efikasne koji se može očekivati u nevakcinisanih životinja u ovom
količine niti veća od 115% količine navedene na signaturi. testu. Svako reagovanje vakcinisanih životinja koje prema-
šuje ovaj nivo je po definiciji serokonverzija.
Sterilnost (2.6.1). Vakcina odgovara zahtevima testa na
sterilnost. Procenat životinja koje su imale serokonverziju u svakoj
grupi, se na odgovarajući način transformiše (npr. probit
Pirogeni (2.6.8).Vakcina se ispituje na prisustvo pirogena. transformacija) i na podatke se primenjuje model paralalne
Svakom kuniću ubrizga se ekvivalent jedne humane doze. prave korišćenjem krive log doza-odgovor. Aktivnost
testiranog preparata utvrdi se u odnosu na referentni prepa-
Umesto pirogenog testa može se koristiti prihvaćeni test na rat.
bakterijske endotoksine (2.6.14).
AKTIVNOST Uslovi validacije
Aktivnost vakcine se utvrđuje poređenjem sposobnosti vak- Test nije validan ako nije ispunjeno sledeće:
cine u odnosu na referentni preparat da indukuje specifična
anit-HBsAg antitela u miša ili zamorca, ili merenjem sadr- - ED50 za ispitivanu i referentnu vakcinu je između
žaja antigena korišćenjem odgovarajuće in vitro metode najmanje i najveće doze koje su data životinjama,
(2.7.1).
- statistička analiza ne pokazuje odstupanja od linearnosti
ili paralelnosti,
Zahtevi za aktivnost
- granice pouzdanosti izračunate relativne aktivnosti su u
Gornja granica pouzdanosti (P=0,95) izračunate relativne intervalu od 33% do 300% izračunate aktivnosti.
aktivnosti je najmanja 1,0.

VAKCINA PROTIV INFLUENCE (CEO VIRUS, INAKTIVISANA)
ED50 (efektivna doza 50%): statistički utvrđena doza vak- PROIZVODNJA

cine koja u uslovima testa indukuje specifična antitela u
50% životinja vakcinisanih odgovarajućim antigenima. Proces proizvodnje je validan ako se dokaže da će proizvod,
ukoliko se ispituje, odgovarati zahtevima testa na abnor-
In vitro metoda malnu toksičnost imunoseruma i vakcina za humanu upot-
rebu (2.6.9)
Umesto testa na životinjama moguće je koristiti proverenu
in vitro metodu. Pogodne metode su enzimski obeležen
IZBOR SOJA ZA VAKCINE
imunohemijski test (ELISA) i radioimunoesej (RIA) koje
koriste monoklonska antitela specifična za epitope HBsAg
Svetska Zdravstvena Organizacija svake godine prati
koji indukuju zaštitu. Koristi se odgovarajući broj razblaže-
nja vakcine koja se ispituje i referentnog preparata, kako bi epidemiološku situaciju u svetu i ako je potrebno preporu-
se podaci mogli transformisati u modelu paralelne prave. čuje nove sojeve koji odgovaraju preovladjujućem
Postoje komercijalni kitovi za određivanje HBsAg in vitro i epidemiološkom pokazatelju.
moguće je prilagođavanje njihovih postupaka ispitivanja za Takvi sojevi se koriste u saglasnosti sa važećim propisima u
utvrđivanje aktivnosti in vitro. zemljama potpisnicama Konvencije o Elaboraciji Evropske
Farmakopeje. Danas je uobičajena praksa da se koriste
raznovrsni sojevi koji daju visoke prinose odgovarajućih
ČUVANJE površinskih antigena. Poreklo i istorija pasaža sojeva virusa
treba da budu odobreni od ovlašćene ustanove.
SUPSTRAT ZA RAZMNOŽAVANJE VIRUSA

OZNAČAVANJE
Seme virusa influence koje se koristi u proizvodnji vakcine
Videti Vakcine za humanu upotrebu (153). razmnožava se na oplođenim jajima iz kokošjih jata bez
specifičnih patogena (5.2.2) ili na pogodnim ćelijskim
kulturama (5.2.4), kao što su fibroblasti pilećih embriona ili
- količina HBsAg u kontejneru, pileće bubrežne ćelije iz kokošjih jata bez specifičnih pato-
gena (5.2.2). Za proizvodnju, svaki soj virusa se uzgaja u
- tip ćelija koje su korišćene za proizvodnju vakcine, alantoisnoj šupljini oplođenih kokošjih jaja iz zdravih jata.
- naziv i količina adjuvansa,
- da se vakcina mora promućkati pre upotrebe, IZVOR SEMENA VIRUSA
- da vakcina ne sme da se zamrzne. Proizvodnja vakcine se zasniva na sistemu izvora semena.

Radni izvor semena predstavlja najviše petnaest pasaža od
odobrenog izabranog virusa ili odobrenog virusnog izolata.
Finalna vakcina predstavlja jednu pasažu od radnog izvora
semena. Hemaglutinin i neuraminidaza antigeni svakog iz-
1997:0159 vora semena se identifikuju za svaki soj virusa influence
pogodnom metodom.
VAKCINA PROTIV INFLUENCE U pripremi monovalentne objedinjene berbe se koristi samo
(CEO VIRUS, INAKTIVISANA) onaj radni izvor semena koji odgovara sledećim zahtevima.
Vaccinum influenzae inactivatum ex viris sterilnost (2.6.1) uz upotrebu po 10 ml za svaku podlogu.
integris praeparatum Mikoplazma (2.6.7). Izvodi se test na mikoplazme uz upot-

rebu 10 ml.
DEFINICIJA
RAZMNOŽAVANJE VIRUSA I BERBA
Vakcina protiv influence (ceo virus, inaktivisana) je sterilna,
vodena suspenzija soja ili sojeva virusa influence, tip A ili U inokulum može da se doda konzervans. Posle inkubacije
B, ili smeše sojeva oba tipa uzgajanih odvojeno u oplođe- na kontrolisanoj temperaturi, alantoisne tečnosti se prikup-
nim kokošijim jajima i inaktivisana tako da su njihove ljaju i spajaju kako bi se dobila monovalentna objedinjena
antigenske osobine sačuvane. Količina hemaglutinin-anti- berba. Konzervans se može dodati u vreme prikupljanja. Ni
gena za svaki soj u vakcini je 15 g po dozi, osim ako klini- u jednom stadijumu proizvodnje ne sme da se koristi
čki dokazi ne opravdaju upotrebu drugačije količine. penicilin ili streptomicin.
Vakcina je blago opalescentna tečnost.

VAKCINA PROTIV INFLUENCE (CEO VIRUS, INAKTIVISANA)
MONOVALENTNA OBJEDINJENA BERBA Za upotrebu može da se odobri samo ona finalna serija koja
odgovara zahtevima navedenim niže pod Testovi i
Da bi se izbegla mogućnost kontaminacije, vrši se inaktiva- Određivanje. Pod uslovom da je ispitivanje virusne
cija što je moguće brže posle pripreme. Virus se inaktiviše inaktivacije pokazalo zadovoljavajuće rezultate na svakoj
metodom za koju je u tri uzastopne serije dokazano da je monovalentnoj objedinjenoj berbi i da je ispitivanje na
postojano efikasna za proizvođača. Proces inaktivacije treba slobodan formaldehid, ovalbumin i ukupni protein pokazalo
da bude u stanju da inaktiviše virus influence a da ne uništi zadovoljavajuće rezultate na finalnoj vakcini u nepodelje-
njegovu antigenost; proces sme da minimalno izmeni nom obliku, ova ispitivanja mogu da se izostave na finalnoj
hemaglutinin i neuraminidaza antigene. Proces inaktivacije seriji.
takođe treba da bude u stanju da inaktiviše viruse ptičje leu-
koze i mikoplazme. Ako se monovalentna objedinjena
berba čuva posle inaktivacije, treba da se drži na tempera- IDENTIFIKACIJA
turi od 5 +- 3 oC. Ako se upotrebljava rastvor formaldehida,
koncentracija ne treba da prelazi 0,2 g/l CH2O u bilo koje Određivanje služi da potvrdi antigensku specifičnost.
vreme tokom inaktivacije; ako se upotrebljava
betapropiolakton, koncentracija ne treba da prelazi 0,1 %
V/V u bilo koje vreme tokom inaktivacije. TESTOVI
Pre ili posle postupka inaktivacije, monavlentna objedi-
njena berba se koncentriše i prečišćava centrifugovanjem Inaktivacija virusa. Inokuliše se po 0,2 ml vakcine u
velikom brzinom ili drugom pogodnom metodom. alantoisnu šupljinu svakog od deset oplođenih jaja i inku-
bira se na 33 oC do 37 oC tri dana. Ispitivanje je validno
Za pripremu finalne vakcine u nepodeljenom obliku može ukoliko najmanje osam od deset embriona preživi. Uzme se
da se koristi samo ona monovalentna objedinjena berba po 0,5 ml alantoisne tečnosti iz svakog pereživelog embri-
koja odgovara sledećim zahtevima. ona i tečnosti se objedine. Inokuliše se po 0,2 ml tako
objedinjene tečnosti u sledećih deset oplođenih jaja i inku-
Hemaglutinin antigen. Odredi se sadržaj hemaglutinin- bira na 33 oC do 37 oC tri dana. Ispitivanje je validno uko-
antigena testom imunodifuzije (2.7.1), uz poređenje sa refe- liko najmanje osam od deset embriona preživi. Uzme se
rentnim preparatom hemaglutinin-antigena ili sa antigen- oko 0,1 ml alantoisne tečnosti iz svakog preživelog embri-
skim preparatom kalibrisanim protiv njega (1) ona i svaki pojedinačni uzorak se ispituje na prisustvo živog
Test se izvodi na 20 oC do 25 oC. virusa testom hemaglutinacije. Ako se sa bilo kojom teč-
nošću dobije hemaglutinacija, sa tom tečnošću se izvodi još
Neuraminidaza antigen. Prisustvo i tip neuraminidaza jedna pasaža na jajima i zatim test hemaglutinacije;
antigena se potvrđuje pogodnim enzimskim ili imunološ- hemaglutinacija ne sme da se javi.
kim metodama u prve tri monovalentne objedinjene berbe
od svakog radnog izvora semena. Ukupni protein. Ne sme da se nađe više od šestostrukog
ukupnog sadržaja hemaglutinina u vakcini koji se određuje
Sterilnost (2.6.1). Izvodi se test na sterilnost uz upotrebu kao pod Određivanje, ali u svakom slučaju, ne sme da bude
10 ml za svaku podlogu. više od 100 g proteina po soju virusa po humanoj dozi i ne
Inaktivacija virusna. Izvodi se ispitivanje opisano niže više od ukupno 300 g proteina po humanoj dozi.
pod Testovi.
Slobodani formaldehid. Mora da odgovara zahtevima testa
na slobodni formaldehid propisanim u monografiji Vakcine
FINALNA VAKCINA U NEPODELJENOM OBLIKU za humanu upotrebu (153).
Pogodne količine monovalentnih objedinjenih berbi mešaju Konzervans. Gde je primenljivo, određuje se količina
se da se napravi finalna vakcina u nepodeljenom obliku. konzervansa. pogodnom hemijskom metodom Sadržaj ne
treba da bude manji od minimalne efikasne količine niti
Za pripremu finalne serije može da se koristi samo ona fi- veći od 115 % koločine navedene na signaturi.
ćim zahtevima. Ovalbumin. Ne sme da bude više od 1 g ovalbumina po
humanoj dozi, određeno pogodnom tehnikom uz upotrebu
pogodnog referentnog preparata ovalbumina.
vansa odgovarajućom hemijskom metodom. Sadržaj je
najmanji 85 % a najviše 115 % predviđene količine. Sterilnost (2.6.1). Odgovara zahtevima testa na sterilnost.
Sterilnost (2.6.1). Izvodi se ispitivanje na sterilnost uz Bakterijski endotoksini (2.6.14). Ne više od 100 i.j.
upotrebu 10 ml za svaku podlogu. endotoksina po humanoj dozi.
FINALNA SERIJA
ODREĐIVANJE
Finalna vakcine u nepodeljenom obliku puni se pod aseptič-
nim uslovima u sterilne kontejnere koji obezbeđuju orginal- Određuje se sadržaj hemaglutinin-antigena testom
nost pakovanja. Kontejneri se zatvaraju tako da se onemo- imunodifuzije (2.7.1), uz poređenje sa referentnim prepara-
gući kontaminacija. tom hemaglutinin-antigena ili preparatom antigena

VAKCINA PROTIV INFLUENCE (FRAGMENTISANI VIRUS, INAKTIVISANA)
kalibrisanim protiv njega1. Ispitivanje se izvodi na 20 oC do PROIZVODNJA

25 oC.
Interval pouzdanosti za ovo određivanje (P=0,95) ne sme da ukoliko se ispituje, odgovarati zahtevima testa na abnor-
bude veći od 80 % do 125 % procenjenog sadržaja. Donja malnu toksičnost imunoseruma i vakcina za humanu upot-
granica pouzdanosti (P=0,95) procenenjenog sadržaja rebu (2.6.9).
hemaglutinin-antigena ne sme da bude manja od 80 % koli-
čine deklarisane na signaturi za svaki soj.
IZBOR SOJA ZA VAKCINU
ČUVANJE Svetska Zdravstvena Organizacija svake godine prati
epidemiološku situaciju u svetu i ako je potrebno preporu-
Videti Vakcine za humanu upotrebu (153). čuje nove sojeve koji odgovaraju preovlađujućem
epidemiološkom pokazatelju. Takvi sojevi se koriste u
OZNAČAVANJE saglasnosti sa važećim propisima u zemljama potpisnicama
Konvencije o Elaboraciji Evropske Farmakopeje. Danas je
Videti Vakcine za humanu upotrebu (153). uobičajena praksa da se koriste raznovrsni sojevi koji daju
visoke prinose odgovarajućih površinskih antigena. Poreklo
Na signaturi se navodi:: i istorija pasaža sojeva virusa treba da budu odobreni od
- da je vakcina pripremljena na jajima, ovlašćene ustanove.
- soj ili sojevi virusa influence koji su upotrebljeni za

pripremu vakcine, SUPSTRAT ZA RAZMNOŽAVANJE VIRUSA
- metoda inaktivacije, Seme virusa influence koje se koristiti u proizvodnji vak-

cine razmnožava se u oplođenim jajima iz kokošjih jata bez
- sadržaj hemaglutinina u mikrogramima po soju virusa specifičnih patogena (5.2.2), ili u pogodnim ćelijskim
po dozi, kulturama (5.2.4), kao što su fibroblasti pilećih embriona ili
pileće bubrežne ćelije dobijene iz pilećih jata bez specifič-
- vreme za koje je vakcina namenjena da štiti. nih patogena (5.2.2). Za proizvodnju, svaki soja virus se
uzgaja u alantoisnoj šupljini oplođenih kokošjih jaja iz
zdravih jata.
1997:0158 IZVOR SEMENA VIRUSA
Proizvodnja vakcine se zasniva na sistemu izvora se-

VAKCINA PROTIV INFLUENCE mena.Radni izvor semena predstavlja najviše 15 pasaža od
(FRAGMENTISANI VIRUS, odobrenog izabranog virusa ili odobrenog virusnog izolata.
INAKTIVISANA) Finalna vakcina predstavlja jednu pasažu od radnog izvora
semena. Hemaglutinin i neuraminidaza antigeni svakog iz-
vora semena, identifikuju se za svaki soja virusa influence
Vaccinum influenzae inactivatum ex pogodnom metodom.
virorum fragmentis praeparatum U pripremi monovalentne objedinjene berbe može da se
koristi samo onaj radni izvor semena virusa koji odgovara
sledećim zahtevima.
DEFINICIJA
Vakcina protiv influence (fragmentisani virus, inaktivisana) sterilnost (2.6.1), uz upotrebu po 10 ml za svaku podlogu.
je sterilna, vodena suspenzija soja ili sojeva virusa influ-
Mikoplazme (2.6.7). Izvodi se test na mikoplazme, uz
ence, tip A ili B, ili smeše sojeva oba tipa uzgajenih odvo-
upotrebu 10 ml.
jeno u oplođenim kokošjim jajima, inaktivisana i tretirana
tako da je integritet virusnih partikula uništen, a antigenska
svojstva hemaglutinin i neuraminidaze-antigena očuvana. RAZMNOŽAVANJE VIRUSA I BERBA
Naznačena količina hemaglutinin-antigena svakog soja koji
se nalazi u vakcini mora da iznosi 15 g po dozi, osim ako U inokulum može da se doda konzervans. Posle inkubacije
klinički dokazi ne opravdaju upotrebu drugačije količine. na kontrolisanoj temperaturi, alantoisne tečnosti se prikup-
ljaju i spajaju kako bi se dobila monovalentna objedinjena
Vakcina je blago opalescentna tečnost. berba. Konzervans može da se doda u vreme berbe. Ni u
jednom stadijumu proizvodnje ne sme da se koristi penici-
lin ili streptomicin.
1
Referentni hemaglutinin-antigeni mogu da se dobiju od Nacionalnog
Instituta za Biološke Standarde i Kontrolu, Blanche Lane, South Mimms,
Potters Bar, Hertfordshire EN6 3QG, Great Britain

VAKCINA PROTIV INFLUENCE (FRAGMENTISANI VIRUS, INAKTIVISANA)
MONOVALENTNA OBJEDINJENA BERBA FINALNA VAKCINA U NEPODELJENOM OBLIKU
Da bi se izbegle mogućnost kontaminacije, vrši se inaktiva- Pogodne količine monovalentnih objedinjenih berbi mešaju
cija što je moguće brže posle pripreme. Virus se inaktiviše se da se napravi finalna vakcina u nepodeljenom obliku.
metodom za koju je u tri uzastopne serije dokazano da je
postojano efikasna za proizvođača. Proces inaktivacije treba Za pripremu finalne serije može da se koristi samo ona fi-
da bude u stanju da inaktiviše virus influenze a da ne uništi nalna vakcina u nepodeljenom obliku koja odgovara slede-
njegovu antigenost; proces sme da minimalno izmeni ćim zahtevima.
hemaglutinin i neuraminidaza antigene. Proces inaktivacije Konzervans. Gde je primenljivo, određuje se količina
takođe treba da bude u stanju da inaktiviše viruse ptičje leu- konzervansa odgovarajućom hemijskom metodama. Sadržaj
koze i mikoplazme. Ako se monvalentna objedinjena berba je najmanje 85% a najviše 115 % predvidjene količine.
čuva posle inaktivacije, treba da se drži na temperaturi od 5
 3 C. Ako se upotrebljava rastvor formaldehida, Sterilnost (2.6.1). Izvodi se test na sterilnost uz upotrebu
koncentracija ne treba da prelazi 0,2 g/l CHO u bilo koje 10 ml za svaku podlogu.
vreme tokom inaktivacije; ako se upotrebljava betapro-
piolakton, koncentracija ne treba da prelazi 0,1 % V/V u
bilo koje vreme tokom inaktivacije. FINALNA SERIJA VAKCINE
Pre ili posle postupka inaktivacije, monovalentna objedi- Finalna vakcina u nepodeljenom obliku se puni pod aseptič-
njena berba se koncentriše i prečišćava centrifugovanjem nim uslovima u sterilne kontejnere, koji obezbeđuju
velikom brzinom ili drugom pogodnom metodom, a virusne orginalnost pakovanja.
partikule se fragmentišu na subjedinice upotrebom odobre-
nih postupaka. Za svaki novi soj izvodi se validacioni test Kontejneri se zatvaraju tako da se onemogući kontamina-
da se pokaže da se monovalentni nepodeljeni materijal sas- cija.
toji predominantno od fragmentisanih virusnih partikula.
Za upotrebu može da se odobri samo ona finalna serija koja
Za pripremu finalne vakcine u nepodeljenom obliku može odgovara svim zahtevima navedenim niže pod Testovi i
da se koristi samo ona monovalentna objedinjena berba Određivanje. Testovi na finalnoj seriji mogu se izostaviti,
koja odgovara sledećim zahtevima. ukoliko je pokazano da su na svakoj monovalentnoj
objedinjenoj berbi rezultati testa na inaktivaciju virusa
Hemaglutinin antigen. Odredi se sadržaj hemaglutinin zadovoljavajući i da su na finalnoj vakcini u nepodeljenom
antigena testom imunodifuzije (2.7.1), uz poređenje sa refe- obliku testovi na prisustvo slobodnog formaldehida,
rentnim preparatom hemaglutinin-antigena ili sa antigen- ovalbumina i ukupnog proteina zadovoljavajući.
skim preparatom kalibrisanim protiv njega1. Test se izvodi
na 20 ºC do 25 C.
IDENTIFIKACIJA
Za neke vakcine, fizički oblik hemaglutinin-partikula spre-
čava kvantitativno određivanje imunodifuzijom posle
inaktivacije virusa. Za te vakcine, određivanje hemaglutinin Određivanje služi da potvrdi antigensku specifičnost vak-
antigena se izvodi na monovalentnoj objedinjenoj berbi pre cine.
inaktivacije. Proces proizvodnje je validan ako se dokaže
odgovarajuća postojanost hemaglutinin-antigena, a za
formulaciju se upotrebljava pogodan indikator, na primer, TESTOVI
sadržaj proteina.
Inaktivacija virusa. Inokuliše se po 0,2 ml vakcine u
Neuraminidaza antigen. Prisustvo i tip neuraminidaza alantoisnu šupljinu svakog od deset oplođenih jaja i inku-
antigena se potvrđuje pogodnim enzimskim ili imunološ-
bira na 33 oC do 37 C tri dana. Ispitivanje je validno uko-
kim metodama na prve tri monovalentne objedinjene berbe liko najmanje osam od deset embriona preživi. Uzme se po
svakog radnog izvora semena. 0,5 ml alantoisne tečnosti iz svakog preživelog embriona i
Sterilnost (2.6.1). Izvodi se test na sterilnost, uz upotrebu tečnosti se objedine. Inokuliše se po 0,2 ml tako objedi-
10 ml za svaku podlogu. njene alantoisne tečnosti u sledećih deset oplođenih jaja i
inkubira na 33 ºC do 37 C tri dana. Ispitvanje je validno
Inaktivacija virusa. Izvodi se test opisan niže pod Testovi. ako najmanje osam od deset embriona preživi. Uzme se oko
0,1 ml alantoisne tečnosti iz svakog preživelog embriona i
Hemijske supstance koje se upotrebljavaju za svaki pojedinačni uzorak se ispituje na prisustvo živih vi-
fragmentaciju partikula. Na monovalentnoj objedinjenoj rusa testom hemaglutinacije. Ako se sa bilo kojom tečnošću
berbi izvodi se ispitivanje na hemijske supstance upotreb- dobije hemaglutinacija, sa tom tečnošću se izvodi još jedna
ljene za fragmentaciju. Dozvoljene granice odobrava ov- pasaža na jajima i zatim test hemaglutinacije; hemaglutina-
lašćena ustanova. cija ne sme da se javi.
Ukupni protein. Ne sme da se nađe više od šestostrukog
ukupnog sadržaja hemaglutinina u vakcini koji se određuje
kao pod Određivanje, ali u svakom slučaju ne sme da bude
1
Referentni hemaglutinin-antigeni mogu da se dobiju od Nacionalnog
više od 100 g proteina po svakom virusnom soju u huma-

VAKCINA PROTIV INFLUENCE (POVRŠINSKI ANTIGEN, INAKTIVISANA)
noj dozi, odnosno ne sme da bude više od ukupno 300 g 1997:0869

proteina po humanoj dozi.
Slobodani formaldehid. Mora da odgovara zahtevima testa VAKCINA PROTIV INFLUENCE
na slobodni formaldehid propisanim u monografiji Vakcine (POVRŠINSKI ANTIGEN,
za humanu upotrebu (153).
INAKTIVISANA)
Konzervans. Gde je primenljivo, određuje se količina
konzervansa pogodnom hemijskom metodom. Sadržaj ne
treba da bude manji od minimalne efikasne količine niti Vaccinum influenzae inactivatum ex
veći od 115% količine navedene na signaturi. corticis antigeniis praeparatum
Ovalbumin. Ne sme da bude više od 1 g ovalbumina po
humanoj dozi, određeno pogodnom tehnikom uz upotrebu
pogodnog referentnog preparata ovalbumina.
DEFINICIJA
Sterilnost. Odgovara zahtevu testa na sterilnost (2.6.1).
Vakcina protiv influence (površinski antigen, inaktivisana)
Bakterijski endotoksini (2.6.14). Ne više od 100 i.j. je sterilna, vodena suspenzija soja ili sojeva virusa influ-
endotoksina po humanoj dozi. ence, tip A i B, ili smeše sojeva oba tipa uzgajanih odvo-
jeno u oplođenim kokošjim jajima, inaktivisana i tretirana
tako da se preparat sastoji pretežno od hemaglutinin i
ODREĐIVANJE neuraminidaza antigena, očuvanih antigenskih svojstava.
Količina hemaglutinin-antigena za svaki soj u vakcini je 15
Odredi se sadržaj hemaglutinin-antigena pomoću testa g po dozi, osim ako klinički dokazi ne opravdaju upotrebu
imunodifuzije (2.7.1), poređenjem sa referentnim prepara- drugačije količine.
tom hemaglutinin-antigena ili sa preparatom antigena
kalibrisanog protiv njega1. Ispitivanje se izvodi na 20 oC do Vakcina je bistra tečnost.
25 C. Interval pouzdanosti za ovo određivanje (P=0,95) ne
sme da bude veći od 80 % do 125 % procenjenog sadržaja.
Donja granica pouzdanosti (P=0,95) procenjenog sadržaja PROIZVODNJA
hemaglutinin-antigena ne sme da bude manja od 80 % koli-
čine deklarisane na signaturi za svaki soj. Proces proizvodnje je validan ako se dokaže da će proizvod,
ukoliko se ispituje, odgovarati zahtevima testa na abnor-
Za neke vakcine kvantitativno određivanje hemaglutinin- malnu toksičnost imunoseruma i vakcina za humanu upot-
antigena u odnosu na dostupne referentne preparate nije rebu (2.6.9).
moguće. Umesto toga izvodi se imunološka identifikacija
hemaglutinin-antigena i semikvantitativno određivanje po-
moću pogodne metode. IZBOR SOJA ZA VAKCINU
ČUVANJE Svetska Zdravstvena Organizacija svake godine prati

epidemiološku situaciju u svetu i ako je potrebno preporu-
Videti Vakcine za humanu upotrebu(153). čuje nove sojeve koji odgovaraju preovladjujućem
epidemiološkom pokazatelju.
OZNAČAVANJE Takvi sojevi se koriste u saglasnosti sa važećim propisima u

zemljama potpisnicama Konvencije o Elaboraciji Evropske
Videti Vakcine za humanu upotrebu(153). Farmakopeje. Danas je uobičajena praksa da se koriste
raznovrsni sojevi koji daju visoke prinose odgovarajućih
Na signaturi se navodi: površinskih antigena. Poreklo i istorija pasaža sojeva virusa
treba da budu odobreni od ovlašćene ustanove.
- da je vakcina pripremljena na jajima,
- soj ili sojevi virusa influenze koji su upotrebljeni za
pripremu vakcine, SUPSTRAT ZA RAZMNOŽAVANJE VIRUSA
- metoda inaktivacije, Seme virusa influence koje se koristiti u proizvodnji vak-
- sadržaj hemaglutinina u mikrogramima po soju virusa cine razmnožava se na oplođenim jajima iz kokošjih jata
po dozi, bez specifičnih patogena (5.2.2) ili u pogodnim ćelijskim
kulturama (5.24), kao što su fibroblasti pilećih embriona ili
- vreme za koje je vakcina namenjena da štiti.
pileće bubrežne ćelije dobijene iz pilećih jata bez specifič-
nih patogena (5.2.2). Za proizvodnju, svaki soj virusa se
uzgaja u alantoisnoj šupljini oplođenih kokošjih jaja iz
1
Referentni hemaglutinin-antigeni mogu da se dobiju od Nacionalnog zdravih jata.

VAKCINA PROTIV INFLUENCE (POVRŠINSKI ANTIGEN, INAKTIVISANA)
IZVOR SEMENA VIRUSA Neuraminidaza antigen. Prisustvo i tip neuraminidaza

antigena potvrđuje se pogodnim enzimskim ili imunološ-
Proizvodnja vakcine se zasniva na sistemu izvora semena. kim metodama na prve tri monovalentne objedinjene berbe
Radni izvor semena predstavlja najviše petnaest pasaža od svakog radnog izvora semena.
odobrenog izabranog virusa ili odobrenog virusnog izolata.
Finalna vakcina predstavlja jednu pasažu od radnog izvora Sterilnost (2.6.1). Izvodi se test na sterilnost uz upotrebu
semena. Hemaglutinin i neuraminidaza antigeni svakog iz- 10 ml za svaku podlogu.
vora semena identifikuju se za svaki soj virusa influence Inaktivacija virusa. Izvodi se test opisano niže pod Tes-
pogodnim metodom. U pripremi monovalentne objedinjene tovi.
berbe može da se koristi samo onaj radni izvor semena koji
odgovara sledećim zahtevima. Čistoća. Čistoća monovalentne objedinjene berbe ispituje
se poliakrilamid gel elektroforezom ili drugim odobrenim
Kontaminacija bakterijama i gljivama. Izvesti test na tehnikama. Treba da budu prisutni uglavnom hemaglutinin i
sterilnosti (2.6.1), uz upotrebu po 10 ml za svaku podlogu. neuraminidaza antigeni.
Mikoplazme (2.6.7). Izvesti test na mikoplazme uz upot- Hemijske supstance koje se upotrebljavaju za
rebu 10 ml. fragmentaciju i prečišćavanje. Na monovalentnoj
objedinjenoj berbe izvodi se ispitivanje na hemijske sup-
stance upotrebljene za fragmentaciju i prečišćavanje.
RAZMNOŽAVANJE VIRUSA I BERBA Dozvoljene granice odobrava ovlašćena ustanova.
U inokulum može da se doda konzervans. Posle inkubacije
na kontrolisanoj temperaturi, alantoisne tečnosti se prikup- FINALNA VAKCINA U NEPODELJENOM OBLIKU
ljaju i spajaju kako bi se dobila monovalentna objedinjena
berba. Ni u jednom stadijumu proizvodnje ne sme da se Pogodne količine monovalentnih objedinjenih berbi mešaju
koristi penicilin ili streptomicin. se da se napravi finalna vakcina u nepodeljenom obliku.
Za pripremu finalne serije može da se koristi samo ona fi-
MONOVALENTNA OBJEDINJENA BERBA nalna vakcina u nepodeljenom obliku koja odgovara slede-
ćim zahtevima.
Da bi se izbegla mogućnost kontaminacije, vrši se inaktiva-
cija što je moguće brže posle pripreme. Virus se inaktiviše Konzervans. Gde je primenljivo, određuje se količina
metodom za koju je u tri uzastopne serije dokazano da je konzervansa odgovarajućnom hemijskom metodom. Sadr-
postojano efikasna za proizvođača. Proces inaktivacije treba žaj je najmanji 85 % a najiše 115 % predviđene količine.
da bude u stanju da inaktiviše virus influenze a da ne uništi Sterilnost (2.6.1). Izvodi se test na sterilnost uz upotrebu
njegovu antigenost; proces sme da minimalno izmeni 10 ml za svaku podlogu.
hemaglutinin i neuraminidaza antigene. Proces inaktivacije
takođe treba da bude u stanju da inaktiviše viruse ptičje leu-
koze i mikoplazme. Ako se monovalentna objedinjena FINALNA SERIJA
berba čuva posle inaktivacije, treba da se drži na tempera-
turi od 53 C. Ako se upotrebljava rastvor formaldehida, Finalna vakcina u nepodeljenom obliku se puni pod aseptič-
koncentracija ne treba da prelazi 0,2 g/l CH2O u bilo koje nim uslovima u sterilne kontejnere koji obezbeđuju orginal-
vreme tokom inaktivacije; ako se upotrebljava betapro- nost pakovanja. Kontejneri se zatvaraju tako da se onemo-
piolakton, koncentracija ne treba da pređe 0,1% V/V u bilo gući kontaminacija.
koje vreme tokom inaktivacije.
Za upotrebu može da se odobri samo ona finalna serija koja
Pre ili posle postupka inaktivacije, monovalentna objedi- odgovara svim zahtevima navedenim niže pod Testovi i
njena berba se koncentriše i prečišćava centrifugovanjem Određivanje. Pod uslovom da je ispitivanje virusne
velikom brzinom ili drugom pogodnom metodom. Virusne inaktivacije pokazalo zadovoljavajiće rezultate na svakoj
partikule se cepaju na subjedinice odobrenim postupkom i monovalentnoj objedinjenoj berbi i da je ispitivanje na
dalje prečišćavaju tako da se monovalentna objedinjena slobodni formaldehid, ovalbumin i ukupni protein izvršeno
berba sastoji uglavnom od hemaglutinin i neuraminidaza sa zadovoljavajućim rezultatima na finalnoj vakcini u
antigena. nepodeljenom obliku, ova ispitivanja mogu da se izostave
Za pripremu finalne vakcine u nepodeljenom obliku može na finalnoj seriji.
da se koristi samo ona monavelntna objedinjena berba koja
odgovara sledećim zahtevima.
IDENTIFIKACIJA
Hemaglutinin antigen. Odredi se sadržaj hemaglutinin-
antigena testom imunodifuzije (2.7.1), uz poređenje sa refe- Određivanje služi da potvrdi antigensku specifičnost vak-
rentnim preparatom hemaglutinin antigena, ili sa antigen- cine.
skim preparatom kalibrisanim protiv njega (1). Test se izvodi
na 20 oC do 25 C.

VAKCINA PROTIV KOLERE
TESTOVI OZNAČAVANJE
Inaktivacija virusa. Inokuliše se po 0,2 ml vakcine u Videti Vakcine za humanu upotrebu (153).
alantoisnu šupljinu svakog od deset oplođenih jaja i inku-
bira na 33 oC do 37 C tri dana. Ispitivanje je validno uko- Na signaturi se navodi::
liko najmanje osam od deset embriona preživi.Uzme se po - da je vakcina pripremljena na jajima,
0,5 ml alantoisne tečnosti iz svakog preživelog embriona i
tečnosti se objedine. Inokuliše se po 0,2 ml tako objedi- - soj ili sojevi virusa influenze koji su upotrebljeni za
njene tečnosti u sledećih deset oplođenih jaja i inkubira se pripremu vakcine,
na 33 oC do 37 C tri dana. Ispitivanje je validno ukoliko
najmanje osam od deset embriona preživi. Uzme se oko 0,1 - metoda inaktivacije,
ml alantoisne tečnosti iz svakog preživelog embriona i - sadržaj hemaglutinina u mikrogramima po soju virusa
svaki pojedinačni uzorak se ispituje na prisustvo živih vi- po dozi,
rusa testom hemaglutinacije. Ako se sa bilo kojom tečnošću
dobije hemaglutinacija, sa tom tečnošću se izvodi još jedna - vreme za koje je vakcina namenjena da štiti.
pasaža na jajima i zatim test hemaglutinacije; hemaglutina-
cija ne sme da se javi.
Ukupni protein. Ne sme da se nađe više od 40 g drugog

proteina osim hemaglutinina po soju virusa po humanoj 1997:0154
dozi i ne više od ukupno 120 g proteina drugog porekla
osim hemaglutinina po humanoj dozi.
VAKCINA PROTIV KOLERE
Slobodni formaldehid. Mora da odgovara zahtevima testa
na slobodni formaldehid propisanim u monografiji Vakcine
za humanu upotrebu (153). Vaccinum cholerae
konzervansa pogodnom hemijskom metodom. Sadržaj ne DEFINICIJA
treba da bude manji od minimalne efikasne količine niti
veći od 115% količine nevedene na signaturi.
Vakcina protiv kolere je homogena suspenzija odgovaraju-
Ovalbumin. Ne sme da bude više od 1 g ovalbumina po ćeg9 soja ili sojeva Vibrio cholerae koja sadrži najmanje 8 ×
humanoj dozi, određeno pogodnom tehnikom uz upotrebu 10 bakterija u svakoj humanoj dozi. Humana doza ne pre-
pogodnog referentnog preparata ovalbumina. lazi 1,0 ml.
Sterilnost. Odgovara zahtevima testa na sterilnost (2.6.1).

PROIZVODNJA
Bakterijski endotoksini (2.6.14). Ne više od 100 i.j.
endotoksina po humanoj dozi. Vakcina se priprema korišćenjem sistema primarnog izvora
semena.
ODREĐIVANJE Vakcina se sastoji od smeše podjednakih delova vakcina
pripremljenih od S sojeva dva glavna serološka tipa, Inaba i
Određuje se sadržaj hemaglutinin-antigena testom Ogawa. Smeše mogu biti od klasičnih biotipova, sa bioti-
imunodifuzije (2.7.1), uz poređenje sa referentnim prepara- pom El-Tor ili bez njega. Može se uvrstiti pojedinačni soj
tom hemaglutinin-antigena ili sa preparatom antigena ili više sojeva istog tipa. Svi sojevi uz tipski O antigen mo-
kalibrisanog protiv njega(1). Ispitivanje se izvodi na 20 oC raju dodatno da sadrže termostabilni O antigen zajednički
do 25 C. Interval pouzdanosti za ovo određivanje (P=0,95) za Inaba i Ogawa serotipove. Ako se upotrebi više od jed-
ne sme da bude veći od 80 % do 125 % procenjenog sadr- nog soja Inaba i Ogawa, oni mogu biti odabrani tako da
žaja. Donja granica pouzdanosti (p=0,95) procenjenog sadr- dodatno sadrže i druge O antigene. Svetska zdravstvena
žaja hemaglutinin-antigena ne sme da bude manja od 80 % organizacija preporučuje nove sojeve koji po potrebi mogu
količine deklarisane na signaturi za svaki soj. da se koriste u skladu sa važećim propisima zemalja potpis-
nica Konvencije o elaboraciji Evropske farmakopeje. Da bi
odgovarala zahtevima certifikata za putnike u međunarod-
ČUVANJE nom transportu, vakcina mora da sadrži najmanje 8 × 109
organizama klasičnog biotipa.
Svaki soj se kultiviše odvojeno. Bakterije se inaktivišu
grejanjem suspenzije (na primer 1 sat na 56 °C), ili tretira-
njem formaldehidom, ili fenolom, ili kombinovano fizičkim
(1)
Referentni hemaglutinin-antigeni (Reference hemaglutinin) mogu da i hemijskim metodama.
se dobiju od Nacionalnog Instituta za Biološke Standarde i Kontrolu,
Blanche Lane, South Mimms, Potters Bar, Hertfordshire,EN6 3QG, Great Proces proizvodnje je standardizovan ako se dokaže da će
Britain. proizvod, kada se testira, odgovarati zahtevima testa na

VAKCINA PROTIV KOLERE, LIOFILIZOVANA
abnormalnu toksičnost imunoseruma i vakcina za humanu bakterija u svakoj humanoj dozi. Humana doza ne prelazi
upotrebu (2.6.9) po sledećoj modifikaciji: ubrizgava se 0,5 1,0 ml rekonstituisane vakcine.
ml vakcine svakom mišu i 1,0 ml svakom zamorcu.
PROIZVODNJA
IDENTIFIKACIJA
Vakcina se priprema korišćenjem sistema primarnog izvora
Identifikuje se specifičnim testovima aglutinacije. semena.
Vakcina se sastoji od smeše podjednakih delova vakcina
TESTOVI pripremljenih od S sojeva dva glavna serološka tipa, Inaba i
Ogawa. One mogu biti od klasičnih biotipova, sa biotipom
Fenol (2.5.15). Ako se u izradi koristi fenol, koncentracija El-Tor ili bez njega. Može se uvrstiti pojedinačni soj ili više
je najviše 5 g/l. sojeva istog tipa. Svi sojevi, uz tipski O antigen, moraju
dodatno da sadrže termostabilni O antigen zajednički za
Produkcija antitela. Testira se sposobnost vakcine da iza- Inaba i Ogawa serotipove. Ako se upotrebi više od jednog
zove stvaranje antitela (kao što su aglutinirajuća, vibrioci- soja Inaba i Ogawa, oni mogu biti odabrani tako da doda-
dna ili hemaglutinini) kod zamoraca, kunića ili miševa. tno sadrže i druge O antigene. Svetska zdravstvena orga-
Vakcina se ubrizgava grupi od najmanje 6 životinja. Na nizacija preporučuje nove sojeve koji po potrebi mogu da se
kraju vremenskog intervala potrebnog za maksimalno koriste u skladu sa važećim propisima zemalja potpisnica
stvaranje antitela, određenog preliminarnim testom, prikupe Konvencije o elaboraciji Evropske farmakopeje. Da bi
se serumi životinja i koristeći pogodnu metodu titriraju odgovarala zahtevima certifikata za putnike u međunarod-
pojedinačno na odgovarajuće antigene. Ispitivana vakcina nom transportu, vakcina mora da sadrži najmanje 8 × 109
prolazi test ako svaki serotip izazove signifikantan odgovor organizama klasičnog biotipa.
antitela.
Svaki soj se kultiviše odvojeno. Bakterije se inaktivišu
Sterilnost (2.6.1). Odgovara zahtevu testa na sterilnost. grejanjem suspenzije (na primer 1 sat na 56 °C), ili tretira-
njem formaldehidom, ili kombinovano fizičkim i hemijskim
metodama. Fenol se ne koristi u pripremi. Vakcina se puni
ČUVANJE u sterilne kontejnere i liofilizuje tako da sadržaj rezidualne
vlage omogući stabilnost vakcine. Kontejneri se zatim
Videti Vakcine za humanu upotrebu (153). zatvaraju da bi se izbegla kontaminacija.
Proces proizvodnje je standardizovan ako se dokaže da će
OZNAČAVANJE proizvod, kada se testira, odgovarati zahtevima testa na
abnormalnu toksičnost (neškodljivost) imunoseruma i vak-
cina za humanu upotrebu (2.6.9) po sledećoj modifikaciji:
ubrizgava se 0,5 ml vakcine svakom mišu i 1,0 ml svakom
Na signaturi se navodi: zamorcu.
- metoda korišćena za inaktivaciju bakterija,

IDENTIFIKACIJA
- broj bakterija u svakoj humanoj dozi.
Rekonstituisana vakcina, kao što je na signaturi naznačeno,
identifikuje se specifičnim testovima aglutinacije.
1997:0155 TESTOVI
VAKCINA PROTIV KOLERE, Rekonstituisana vakcina odgovara zahtevima testova opisa-

LIOFILIZOVANA nih u monografiji Vakcina protiv kolere (154).
Vaccinum cholerae cryodesiccatum ČUVANJE
DEFINICIJA
OZNAČAVANJE
Vakcina protiv kolere, liofilizovana je preparat od
odgovarajućeg soja ili sojeva Vibrio cholerae. Vakcina se Videti Vakcine za humanu upotrebu (153).
rekonstituiše kao što je na signaturi deklarisano, da se do-
bije homogena suspenzija koja sadrži najmanje 8 × 109 Na signaturi se navodi:

VAKCINA PROTIV MALIH BOGINJA (ŽIVA)
- metoda korišćena za inaktivaciju bakterija, Identifikacija. Glavni i radni izvor semena se identifikuju kao
virus malih boginja testom neutralizacije u ćelijskoj kulturi
- broj bakterija u svakoj humanoj dozi. koristeći specifična antitela.
Koncentracija virusa. Koncentracija virusa glavnog i radnog
izvora semena određuje se da bi se kontrolisala postojanost
proizvodnje.
1997:0213
Strani agensi (2.6.16). Radni izvor semena mora da odgovara
zahtevima za ispitivanje izvora semena.
VAKCINA PROTIV MALIH
Neurovirulencija (2.6.18). Radni izvor semena mora da odgo-
BOGINJA (ŽIVA) vara zahtevima testa na neurovirulenciju živih virusnih vakcina.
Za test su pogodni majmuni Macaca i Cercopithecus, koji su
osetljivi na virus malih boginja.
Vaccinum morbillorum vivum
RAZMNOŽAVANJE I BERBA VIRUSA
DEFINICIJA Svi postupci koji se vrše sa bankom ćelija i daljim ćelijskim

kulturama izvode se u aseptičkim uslovima u prostoru u kome se
Vakcina protiv malih boginja (živa) je liofilizovan preparat ne radi sa drugim ćelijama. U podlogama za rast ćelija može se
odobrenog atenuisanog soja virusa malih boginja. Vakcina se koristiti odobreni životinjski (ali ne i humani) serum, ali finalna
rekonstituiše neposredno pre upotrebe, kako je deklarisano na podloga za održavanje ćelija tokom razmnožavanja virusa ne
signaturi, dajući bistru tečnost koja može biti obojena zbog sme da sadrži životinjski serum. Serum i tripsin koji se koriste u
prisustva pH indikatora. pripremi ćelijskih suspenzija i podloga treba da budu bez stranih
agenasa. Hranljiva podloga ćelijske kulture može da sadrži pH
indikator kao što je fenol crveno i najnižu efektivnu koncentra-
PROIZVODNJA ciju odobrenih antibiotika. Poželjno je imati supstrat bez antibio-
tika u toku proizvodnje. Najmanje 500 ml proizvodne ćelijske
Proizvodnja vakcine se zasniva na sistemu izvora semena virusa kulture ostavlja se kao neinficirana ćelijska kultura (kontrolne
i, ako se virus razmnožava u humanim diploidnim ćelijama, na ćelije). Suspenzija virusa se prikuplja za vreme koje odgovara
sistemu banke ćelija. Proces proizvodnje treba da dokaže da se soju virusa koji se koristi.
proizvodi postojana živa vakcina odgovarajuće imunogenosti i Samo pojedinačna berba koja odgovara sledećim zahtevima
bezbednosti po ljude. Ako drugačije nije regulisano i odobreno, može da se upotrebi za pripremu finalne vakcine u nepodelje-
virus u finalnoj vakcini ne sme da pretrpi veći broj pasaža u od- nom obliku.
nosu na glavni izvor semena od onog koji je upotrebljen u prip-
remi vakcine za koju je kliničkim ispitivanjima pokazana Identifikacija. Pojedinačna berba virusa sadrži virus koji se
zadovoljavajuća bezbednost i efikasnost; čak i kod odobrenog identifikuje kao virus malih boginja testom neutralizacije u ćelij-
izuzetka, broj pasaža iznad nivoa primenjenog u kliničkim studi- skoj kulturi koristeći specifična antitela.
jama ne treba da bude veći od pet.
Koncentracija virusa. Koncentracija virusa u berbi određuje se
Proces priozvodnje je validan ako se pokaže da će proizvod, kako je propisano u podglavlju Određivanje, da bi se kontroli-
ukoliko se ispituje, odgovarati zahtevima testa na abnormalnu sala postojanost proizvodnje i odredilo razblaženje koje će se
toksičnost imunoseruma i vakcina za humanu upotrebu (2.6.9). koristiti za finalnu vakcinu u nepodeljenom obliku.
Strani agensi (2.6.16).

Kontrolne ćelije. Kontrolne ćelije proizvodne ćelijske kulture iz
Virus se razmnožava u humanim diploidnim ćelijama (5.2.3) ili koje se izdvaja pojedinačna berba odgovaraju zahtevima testa na
u kulturama ćelija pilećih embriona, uzetih iz pilećeg jata bez identifikaciju i zahtevima testa na strane agense (2.6.16).
specifičnih patogena (5.2.2).
IZVOR SEMENA VIRUSA
Virusne berbe koje odgovaraju gore navedenim testovima se
Soj virusa malih boginja identifikuje se na osnovu istorijskih objedinjuju i prečišćavaju da se izdvoje ćelije. Može se dodati
podataka koji uključuju informaciju o poreklu soja i naknadnim pogodan stabilizator i objedinjena berba se može razblažiti kako
manipulacijama. Da bi se izbeglo nepotrebno korišćenje maj- je odobreno.
muna u testu na neurovirulenciju, izvor semena virusa se prip-
rema u velikoj količini i čuva na temperaturi nižoj od – 20 C, Za pripremu finalne serije vakcine se može koristiti samo ona
ako je liofilizovan, ili nižoj od – 60 C, ako nije liofilizovan. finalna vakcina u nepodeljenom obliku koja odgovara sledećim
zahtevima.
Za razmnožavanje virusa može se koristiti samo izvor semena
koji odgovara sledećim zahtevima. Kontaminacija bakterijama i gljivama. Finalna vakcina u
nepodeljenom obliku mora da odgovara zahtevima testa na

VAKCINA PROTIV MALIH BOGINJA, ZAUŠAKA I RUBELE (ŽIVA)
sterilnost (2.6.1), koji se izvodi uz upotrebu po 10 ml za svaku OZNAČAVANJE

hranljivu podlogu.
FINALNA SERIJA Na signaturi se navodi::
Finalna vakcina u nepodeljenom obliku se puni pod aseptičnim - soj virusa korišćen u pripremi vakcine,
uslovima u sterilne kontejnere koji obezbeđuju originalnost
pakovanja (tamper proof) i liofilizira do sadržaja vlage, pogod- - tip i poreklo ćelija korišćenih za pripremu vakcine,
nog za stabilnost vakcine. Kontejneri se zatvaraju kako bi se - minimalna koncentracija virusa,
sprečila kontaminacija i ulazak vlage.
- treba izbegavati kontakt sa dezinfekcionim sredstvima,
Samo finalna serija vakcine koja zadovoljava zahteve na
termostabilnost i svaki od niže datih zahteva u poglavljima: - vreme u kome se vakcina mora koristiti nakon rekonsti-
Identifikacija, Testovi i Određivanje, pušta se u promet. Ako je tuisanja.
test na goveđi serum albumin dao zadovoljavajući rezultat na
finalnoj vakcini u nepodeljenom obliku, on može da bude
izostavljen na finalnoj seriji.
Termostabilnost. Na liofilizovanoj vakcini izvodi se ubrzani
1997:1057
degradacioni test zagrevanjem na 37 C tokom 7 dana.
Koncentracija virusa posle ovog perioda ne sme da bude niža od
početne vrednosti za preko 1 log10, i ne sme da bude niža od 1 × VAKCINA PROTIV MALIH
103 CCID50 po pojedinačnoj humanoj dozi. BOGINJA, ZAUŠAKA I RUBELE
(ŽIVA)
IDENTIFIKACIJA
Kada se vakcina, rekonstituisana kako je deklarisano na signa-

Vaccinum morbillorum, parotitidis et
turi, pomeša sa specifičnim antitelima protiv virusa malih bogi- rubellae vivum
nja, ona više ne sme biti u stanju da inficira osetljive ćelijske kul-
ture.
DEFINICIJA
TESTOVI
Vakcina protiv malih boginja, zaušaka i rubele (živa) je liofilizo-
Kontaminacija bakterijama i gljivama. Rekonstituisana vak- van preparat odobrenih atenuisanih sojeva virusa malih boginja,
cina odgovara zahtevima testa na sterilnost (2.6.1). zaušaka i rubele.
Goveđi serum albumin. Ne više od 50 ng po pojedinačnoj Vakcina se rekonstituše neposredno pre upotrebe, kako je
humanoj dozi, određeno pogodnom imunohemijskom metodom deklarisano na signaturi, dajući bistru tečnost koja može biti
(2.7.1). obojena zbog prisustva pH indikatora.
Voda (2.5.12). Najviše 3 %, određeno semimikro metodom za
vodu. PROIZVODNJA
Tri komponente se pripremaju kao što je opisano u monografi-

ODREĐIVANJE
jama: Vakcina protiv malih boginja (živa) (213), Vakcina protiv
zaušaka (živa) (538) i Vakcina protiv rubele (živa) (162) i odgo-
Vakcina se titrira na infektivni virus najmanje trostruko, uz upot- vara zahtevima koji su tamo propisani.
rebu bar pet ćelijskih kultura za svaki 0.5 log10 korak razblaženja
ili drugom metodom jednake preciznosti. Za proveru svakog Proces proizvodnje je validan ako se pokaže da će proizvod,
određivanja koriste se odobreni virusni referentni preparat. ukoliko se ispituje, odgovarati zahtevima testa na abnormalnu
Procenjena koncentracija virusa ne sme da bude manja od one toksičnost imunoseruma i vakcina za humanu upotrebu (2.6.9).
deklarisane na signaturi; minimalna koncentracija virusa nave-
dena na signaturi ne sme da bude niža od 1 × 103 CCID50 po
humanoj dozi. Određivanje nije validno ako je granica
pouzdanosti (P = 0.95) logaritma koncentracije virusa veća od
Virusne berbe za svaku komponentu objedinjuju se i prečišća-
 0,3.
vaju da se izdvoje ćelije. Može se dodati pogodan stabilizator i
objedinjene berbe se mogu razblažiti kako je odobreno. Pogodne
količine objedinjene berbe svake komponente se mešaju. Samo
ČUVANJE
ona finalna vakcina u nepodeljenom obliku, koja odgovara
sledećim zahtevima može da se koristi za pripremu finalne serije.

VAKCINA PROTIV MALIH BOGINJA, ZAUŠAKA I RUBELE (ŽIVA)
Kontaminacija bakterijama i gljivama. Finalna vakcina u ODREĐIVANJE

sterilnost (2.6.1), koji se izvodi uz upotrebu po 10 ml za svaku A. Vakcina se pomeša sa dovoljnom količinom antitela
hranljivu podlogu. specifičnih za virus zaušaka i dovoljnom količinom
antitela specifičnih za virus rubele. Vakcina se titrira na
infektivne viruse malih boginja najmanje trostruko, uz
FINALNA SERIJA
upotrebu bar pet ćelijskih kultura za svaki 0.5 log10 ko-
rak razblaženja ili drugom metodom jednake preciznosti.
Finalna vakcina u nepodeljenom obliku se puni pod aseptičnim
Upotrebljava se odobreni referentni preparat virusa da
uslovima u sterilne kontejnere koji obezbeđuju originalnost
se vrednuje svako određivanje. Procenjena koncentra-
pakovanja (tamper proof) i liofilizira do sadržaja vlage pogod-
cija virusa malih boginja ne sme da bude manja od one
nog za stabilnost vakcine. Kontejneri se zatvaraju, tako da bi se
navedene na signaturi; minimalna koncentracija virusa
sprečila kontaminacija i ulazak vlage.
malih boginja navedena na signaturi ne sme da bude
Samo finalna serija vakcine koja zadovoljava zahteve na niža od 1 × 103 CCID50 po pojedinačnoj humanoj dozi.
termostabilnost i svaki od niže datih zahteva u poglavljima: Određivanje nije validno, ako je granica pouzdanosti (P
Identifikacija, Testovi i Određivanje, pušta se u promet. Ako je = 0.95) logaritma koncentracije virusa veći od 0.3.
test na goveđi serum albumin i, gde je primenjeno, test na
ovalbumin dali zadovoljavajuće rezultate na finalnoj vakcini u B. Vakcina se pomeša sa dovoljnom količinom antitela
nepodeljenom obliku, oni mogu biti izostavljeni na finalnoj seriji. specifičnih za virus malih boginja i dovoljnom količi-
nom antitela specifičnih za virus rubele. Vakcina se tit-
Termostabilnost. Na liofilizovanoj vakcini izvodi se ubrzani rira na infektivne viruse zaušaka najmanje trostruko, uz
degradacioni test zagrevanjem na 37 C tokom 7 dana. Ako drugačije upotrebu bar pet ćelijskih kultura za svaki 0.5 log10 ko-
nije regulisano ili odobreno posle ovog perioda: rak razblaženja ili drugom metodom jednake preciznosti.
Upotrebljava se odobreni referentni preparat virusa da
- koncentracija virusa malih boginja ne sme da bude niža se vrednuje svako određivanje. Procenjena koncentra-
od početne vrednosti za preko 1 log10, i ne sme da bude cija virusa zaušaka ne sme da bude manja od one nave-
3
niža od 1 × 10 CCID50 po pojedinačnoj humanoj dozi, dene na signaturi; minimalna koncentracija virusa zau-
- koncentracija virusa zaušaka ne sme da bude niža od šaka navedena na signaturi ne sme da bude niža od 5 ×
početne vrednosti za preko 1 log10, i ne sme da bude 103 CCID50 po pojedinačnoj humanoj dozi. Određivanje
niža od 5 × 103 CCID50 po pojedinačnoj humanoj dozi, nije validno, ako je granica pouzdanosti (P = 0.95)
logaritma koncentracije virusa veći od 0.3.
- koncentracija virusa rubele ne sme da bude niža od
početne vrednosti za preko 1 log10, i ne sme da bude C. Vakcina se pomeša sa dovoljnom količinom antitela
niža od 1 × 103 CCID50 po pojedinačnoj humanoj dozi. specifičnih za virus malih boginja i dovoljnom količi-
nom antitela specifičnih za virus zaušaka. Vakcina se
titrira na infektivne viruse rubele najmanje trostruko, uz
IDENTIFIKACIJA upotrebu bar pet ćelijskih kultura za svaki 0.5 log10 ko-
rak razblaženja ili drugom metodom jednake preciznosti.
Kada se vakcina, rekonstituisana kako je deklarisano na signa- Upotrebljava se odobreni referentni preparat virusa da
turi pomeša sa specifičnim antitelima protiv virusa malih bogi- se vrednuje svako određivanje. Procenjena koncentra-
nja, zaušaka i rubele, ona više ne sme biti u stanju da inficira cija virusa rubele ne sme da bude manja od one nave-
ćelijske kulture osetljive na ove viruse. Kada se vakcina, dene na signaturi; minimalna koncentracija virusa ru-
reknstitisana kao što je navedeno na signaturi, pomeša sa količi- bele navedena na signaturi ne sme da bude niža od 1 ×
nama specifičnih antitela dovoljnih da neutrališu bilo koje dve 103 CCID50 po pojedinačnoj humanoj dozi. Određivanje
virusne komponente, treća virusna komponenta inficira osetljive nije validno, ako je granica pouzdanosti (P = 0.95)
ćelijske kulture. logaritma koncentracije virusa veći od 0.3.
TESTOVI ČUVANJE
Kontaminacija bakterijama i gljivama. Rekonstituisana vak- Videti Vakcine za humanu upotrebu (153).
cina odgovara zahtevima testa na sterilnost (2.6.1).
Goveđi serum albumin. Ne više od 0,5 g po pojedinačnoj OZNAČAVANJE

humanoj dozi, određeno pogodnom imunohemijskom metodom
(2.7.1). Videti Vakcine za humanu upotrebu (153).
Ovalbumin. Ako je komponenta zaušaka proizvedena na pile- Na signaturi se navodi::
ćim embrionima, vakcina sadrži najviše 1 µg ovalbumina po
pojedinačnoj humanoj dozi, određeno pogodnom imunohemij- - sojevi virusa korišćeni u pripremi vakcine,
skom metodom (2.7.1).
- da su pileći embrioni upotrebljeni za pripremu vakcine,
Voda (2.5.12). Najviše 3 %, određeno semimikro metodom za gde je primenjeno,
vodu.

VAKCINA PROTIV RUBELE (ŽIVA)
- tip i poreklo ćelija korišćenih za pripremu vakcine, rema u velikoj količini i čuva na temperaturi nižoj od – 20 C,
ako je liofilizovan, ili nižoj od – 60 C ako nije liofilizovan.
- minimalna koncentracija virusa za svaku komponentu
vakcine, Za razmnožavanje virusa može se koristiti samo izvor semena
koji odgovara sledećim zahtevima.
- da treba izbegavati kontakt sa dezinfekcionim sreds-
tvima, Identifikacija. Glavni i radni izvor semena identifikuju se kao
virus rubele testom neutralizacije u ćelijskoj kulturi koristeći
- vreme u kome se vakcina mora koristiti nakon specifična antitela.
rekonstituisanja,
Koncentracija virusa. Koncentracija virusa glavnog i radnog
- da vakcina ne sme da se daje trudnicama i da žena ne izvora semena se određuje kako bi se kontrolisala postojanost
sme da ostane gravidna još dva meseca posle primanja proizvodnje.
vakcine.
Strani agensi (2.6.16). Radni izvor semena mora da odgovara
zahtevima za ispitivanje izvora semena.
Neurovirulencija (2.6.17.). Radni izvor semena mora da odgo-
1997:0162 vara zahtevima testa na neurovirulenciju živih virusnih vakcina.
Za test su pogodni majmuni Macaca i Cercopithecus.
VAKCINA PROTIV RUBELE (ŽIVA)
Vaccinum rubellae vivum Svi postupci koji se vrše sa bankom ćelija i daljim ćelijskim
kulturama izvode se u aseptičnim uslovima u prostoru u kome se
ne radi sa drugim ćelijama. U podlogama za rast ćelija može se
koristiti odobreni životinjski (ali ne i humani) serum, ali finalna
DEFINICIJA podloga za održavanje ćelija tokom razmnožavanja virusa ne
sme da sadrži životinjski serum. Serum i tripsin koji se koriste u
pripremi ćelijskih suspenzija i podloga treba da budu bez stranih
Vakcina protiv rubele (živa) je liofilizovan preparat odobrenog
atenuisanog soja virusa rubele. Vakcina se rekonstituiše agenasa. Hranljiva podloga može da sadrži pH indikator kao što
neposredno pre upotrebe, kako je deklarisano na signaturi, daje fenol crveno i najnižu efektivnu koncentraciju odobrenih
jući bistru tečnost koja može biti obojena ako je od prisutan pH antibiotika. Poželjno je imati supstrat bez antibiotika u toku
indikator. proizvodnje. Najmanje 500 ml proizvodne ćelijske kulture
ostavlja se kao neinficirana ćelijska kultura (kontrolne ćelije).
Temperatura inkubacije se kontroliše za vreme gajenja virusa.
Suspenzija virusa se prikuplja u jednom ili više navrata u roku
PROIZVODNJA
od 28 dana od inokulacije. Višestruki prinosi iz iste proizvodne
ćelijske kulture mogu da se objedine i da se smatraju kao
Proizvodnja vakcine se zasniva na sistemu izvora semena virusa
pojedinačni prinos.
i sistemu banke ćelija. Proces proizvodnje treba da dokaže da se
proizvodi postojana živa vakcina protiv rubele odgovarajuće Samo ona pojedinačna berba koja odgovara sledećim zahtevima
imunogenosti i bezbednosti po ljude. Ako drugačije nije reguli- može da se upotrebi za pripremu finalne vakcine u nepodelje-
sano i odobreno, virus u finalnoj vakcini ne sme da pretrpi veći nom obliku.
broj pasaža od glavnog izvora semena od onog koji je upotreb-
ljen u pripremi vakcine koja u kliničkim ispitivanjima zadovo- Identifikacija. Virusna berba sadrži virus koji se identifikuje
ljava kriterijume bezbednosti i efikasnosti. kao virus rubele testom neutralizacije u ćelijskoj kulturi koristeći
specifična antitela.
Proces proizvodnje je validan ako pokaže da će proizvod, uko-
liko se ispituje, odgovarati zahtevima testa na abnormalnu Koncentracija virusa. Koncentracija virusa u berbi određuje se
toksičnost imunoseruma i vakcina za humanu upotrebu (2.6.9). kako je propisano u pogljavlju Određivanje, da bi se kontrolisala
postojanost proizvodnje i odredilo razblaženje koje će se koristiti
za finalnu vakcinu u nepodeljenom obliku.
Strani agensi (2.6.16).
Virus se razmnožava u humanim diploidnim ćelijama (5.2.3).
koje se izdvaja virusna berba odgovaraju zahtevima testa na
IZVOR SEMENA VIRUSA
identifikaciju i zahtevima testa na strane agense (2.6.16).
Soj virusa rubele se identifikuje na osnovu istorijskih podataka
koji uključuju informaciju o poreklu soja i naknadnim FINALNA VAKCINA U NEPODELJENOM OBLIKU
manipulacijama. Da bi se izbeglo nepotrebno korišćenje maj-
muna u testu na neurovirulenciju, izvor semena virusa se prip- Virusne berbe koje odgovaraju gornjim testovima objedinjuju se
i prečišćavaju da se izdvoje ćelije. Može se dodati pogodan

VAKCINA PROTIV TETANUSA (ADSORBOVANA)
stabilizator i objedinjena berba se može razblažiti kako je odob- pouzdanosti (P = 0.95) logaritma koncentracije virusa veća od
reno.  0,3.
Samo ona finalna vakcina u nepodeljenom obliku, koja odgo-
vara sledećim zahtevima može da se koristi za pripremu finalne ČUVANJE
serije.
Kontaminacija bakterijama i gljivama. Finalna vakcina u Videti Vakcine za humanu upotrebu (153).
sterilnost (2.6.1), koji se izvodi uz upotrebu po 10 ml za svaku
hranljivu podlogu. OZNAČAVANJE
Videti Vakcine za humanu upotrebu (153).:

FINALNA SERIJA
Finalna vakcina u nepodeljenom obliku se puni pod aseptičnim
uslovima u sterilne kontejnere koji obezbeđuju originalnost - soj virusa korišćen u pripremi vakcine,
pakovanja (tamper proof) i liofilizira do sadržaja vlage, pogod-
- tip i poreklo ćelija korišćenih za pripremu vakcine,
nog za stabilnost vakcine. Kontejneri se zatvaraju tako da bi se
sprečila kontaminacija i ulazak vlage. - minimalna koncentracija virusa,
Samo finalna serija vakcine koja zadovoljava zahteve na - da treba izbegavati kontakt sa dezinfekcionim sreds-
termostabilnost i svaki od niže datih zahteva u poglavljima: tvima,
Identifikacija, Testovi i Određivanje, pušta se u promet. Ako je
test na goveđi serum albumina dao zadovoljavajući rezultat na - vreme u kome se vakcina mora koristiti nakon
finalnoj vakcini u nepodeljenom obliku, on može da bude rekonstituisanja,
izostavljen na finalnoj seriji.
- da vakcina ne sme da se daje trudnicama i da žena ne
Termostabilnost. Na liofilizovanoj vakcini izvodi se ubr- sme da ostane gravidna još dva meseca posle primanja
zani degradacioni test zagrevanjem na 37 C tokom 7 dana. vakcine.
Koncentracija virusa posle ovog perioda ne sme da bude
niža od početne vrednosti za preko 1 log10, i ne sme da bude
niža od 1 × 103 CCID50 po pojedinačnoj humanoj dozi.
1997:0452
IDENTIFIKACIJA VAKCINA PROTIV TETANUSA

Kada se vakcina, rekonstituisana kako je deklarisano na signa- (ADSORBOVANA)
turi pomeša sa specifičnim antitelima protiv virusa rubele, ona
više ne sme biti u stanju da inficira osetljive ćelijske kulture.
Vaccinum tetani adsorbatum
TESTOVI
DEFINICIJA
Kontaminacija bakterijama i gljivama. Rekonstituisana vak-
cina odgovara zahtevima testa na sterilnost (2.6.1). Vakcina protiv tetanusa (adsorbovana) je preparat prečišće-
nog toksoida tetanusa vezanog na mineralni nosač. Pre-
Goveđi serum albumin. Ne više od 50 ng po pojedinačnoj čišćeni toksoid se priprema od toksina proizvedenog rastom
humanoj dozi, određeno pogodnom imunohemijskom metodom Clostridium tetani.
(2.7.1).
Voda (2.5.12). Najviše 3 %, određeno semimikro metodom za PROIZVODNJA
vodu.
PREČIŠĆENI TOKSOID U NEPODELJENOM OBLIKU

ODREĐIVANJE
Za proizvodnju toksina tetanusa od koga se priprema tok-
Vakcina se titrira na infektivni virus najmanje trostruko, uz upot- soid, koristi se definisani sistem izvora semena sa očuva-
rebu bar pet ćelijskih kultura za svaki 0.5 log10 korak razblaženja nom toksičnošću, a gde je neophodno, ponovo se uspostav-
ili drugom metodom jednake preciznosti. Upotrebljava se odob- lja pažljivom selekcijom. Visoko toksični soj Clostridium
reni virusni referentni preparat, da se proveri svako određiva- tetani poznatog porekla gaji se na pogodnoj tečnoj podlozi.
nje. Procenjena koncentracija virusa ne sme da bude manja od Na kraju kultivacije ispituje se čistoća svake kulture, a
one deklarisane na signaturi; minimalna koncentracija virusa kontaminirane kulture se odbacuju. Tečna podloga koja sa-
navedena na signaturi ne sme da bude niža od 1 × 103 CCID50 drži toksin aseptično se odvaja od bakterijske mase, što je
po humanoj dozi. Određivanje nije validno ako je granica pre moguće. Da bi se standardizovao proces proizvodnje

VAKCINA PROTIV TETANUSA (ADSORBOVANA)
proverava se sadržaj toksina (Lf/ml). Pojedinačne berbe se FINALNA SERIJA

mogu objediniti da bi se pripremio prečišćeni toksoid u
nepodeljenom obliku. Toksin se prečišćava da bi se uklo- Finalna vakcina u nepodeljenom obliku puni se pod aseptič-
nile komponente koje mogu izazvati neželjene reakcije kod nim uslovima u steriilne kontejnere koji obezbeđuju
ljudi. Prečišćeni toksin se detoksifikuje formaldehidom, originalnost pakovanja (tamper-proof). Kontejneri se zatva-
metodom koja ne uništava imunogene sposobnosti toksoida raju tako da se onemogući kontaminacija.
i onemogućava ponovno pretvaranje toksoida u toksin,
naročito pri izlaganju toploti. Alternativno se prečišćavanje Samo finalna serija koja odgovara zahtevima datim pod
može obaviti posle detoksifikacije. Identifikacija, Testovi i Aktivnost može se odobriti za upot-
Samo prečišćeni toksoid u nepodeljenom obliku koji odgo- slobodni formaldehid i konzervans, kao i određivanje
vara sledećim zahtevima može se koristiti u pripremanju aktivnosti izvedeni sa zadovoljavajućim rezultatima na
finalne vakcine u nepodeljenom obliku. finalnoj vakcini u nepodeljenom obliku, oni mogu da se
IDENTIFIKACIJA
Odsustvo toksina tetanusa. Svakom od pet zdravih zamo-
tretirani bilo čime što može da utiče na ispitivanje, potko- U ispitivanoj vakcini rastvori se dovoljna količina natrijum-
žno se ubrizgava najmanje 500 Lf prečišćenog toksoida u citrata R da se dobije rastvor koncentracije 100 g/l. Drži se
zapremini od 1 ml. Ako u toku 21 dana od ubrizgavanja oko 16 sati na 37 °C i potom centrifugira dok se ne dobije
bilo koja od životinja pokaže znake ili ugine od tetanusa, bistra supernatantna tečnost.
toksoid ne odgovara zahtevu testa. Ako više od jedne
životinje ugine iz nespecifičnih razloga, ispitivanje se po-
novi još jednom; ako više od jedne životinje ugine u dru- TESTOVI
gom testu, toksoid ne odgovara zahtevu testa.
Specifična toksičnost. Potkožno se ubrizga petostruka
Ireverzibilnost toksoida. Koristeći pufer za finalnu vak- pojedinačna humana doza navedena u signaturi svakom od
cinu bez adsorbensa, pripremi se razblaženje prečišćenog pet zdravih zamoraca, telesne mase od 250 do 350 g koji
toksoida u nepodeljenom obliku koje sadrži istu koncentra- prethodno nisu tretirani bilo čime što može da utiče na
ciju toksoida kao finalna vakcina. Razblaženje se podeli na ispitivanje. Ako u toku 21 dana od ubrizgavanja bilo koja
dva jednaka dela. Jedan deo se drži na 5  3 °C, a drugi na od životinja pokaže znake ili ugine od tetanusa, vakcina ne
37 °C 6 nedelja. Oba uzorka se ispituju pogodnom osetlji- odgovara zahtevu testa. Ako više od jedne životinje ugine
vom metodom na aktivni toksin tetanusa kao što je inokula- iz nespecificnih razloga, ponoviti još jednom ispitivanje;
cija miševima ili zamorcima. Toksoid odgovara zahtevu ako više od jedne životinje ugine u drugom ispitivanju, vak-
testa ukoliko nijedan uzorak ne izaziva znake toksične reak- cina ne odgovara zahtevu testa.
cije koji se mogu pripisati toksinu tetanusa.
Antigena čistoća. Najmanje 1,000 Lf po miligramu fosfat ili aluminijum-hidroksid, vakcina odgovara zahtevu
proteinskog azota. testa propisanom u monografiji Vakcine za humanu upot-
rebu (153).
FINALNA VAKCINA U NEPODELJENOM OBLIKU Kalcijum. Kada se kao adsorbens koristi kalcijum-fosfat,
Finalna vakcina u nepodeljenom obliku priprema se Vakcine za humanu upotrebu (153).
adsorpcijom odgovarajuće količine prečišćenog toksoida u
nepodeljenom obliku na aluminijum-fosfat, aluminijum- Slobodni formaldehid. Vakcina odgovara zahtevu testa
hidroksid ili kalcijum-fosfat; nastala smeša je približno propisanom u monografiji Vakcine za humanu upotrebu
izotonična u odnosu na krv. Mogu se dodati pogodni (153).
konzervansi. Neki konzervansi, naročito oni tipa fenola,
nepovoljno utiču na antigenu aktivnost i ne smeju se koris-
titi.
Samo finalna vakcina u nepodeljenom obliku koja odgovara navedene u signaturi.
sledećim zahtevima može da se koristi u pripremanju fi-
nalne serije. Sterilnost (2.6.1). Vakcina odgovara zahtevu testa na steril-
nost.
vansa pogodnom hemijskom metodom. Količina je najma-
nje 85 % i najviše 115 % od predviđene. ODREĐIVANJE
Sterilnost (2.6.1). Izvodi se test na sterilnost, koristeći po Primenjuje se jedna od propisanih metoda određivanja za
10 ml za svaku podlogu. vakcinu protiv tetanusa (adsorbovanu) (2.7.8).

VAKCINA PROTIV TRBUŠNOG TIFUSA
Donja granica pouzdanosti (P = 0,95) izračunate aktivnosti TESTOVI

Fenol (2.5.15). Ako se u izradi koristi fenol, koncentracija
je najviše 5 g/l.
ČUVANJE
Antigenost. Kada se ubrizga osetljivim životinjama, iza-
Videti Vakcine za humanu upotrebu (153). ziva stvaranje anti-O, anti-H i u manjoj meri anti-Vi agluti-
nina.
OZNAČAVANJE
Videti Vakcine za humanu upotrebu (153). ČUVANJE

- minimalan broj i.j. po pojedinačnoj humanoj dozi,
- vrsta i količina adsorbensa,
OZNAČAVANJE
- da se vakcina ne sme zamrzavati. Videti Vakcine za humanu upotrebu (153).
1997:0156 - metoda korišćena za inaktivaciju bakterija,

- broj bakterija po humanoj dozi.
VAKCINA PROTIV TRBUŠNOG
TIFUSA
Vaccinum febris typhoidi 1997:1055
VAKCINA PROTIV TRBUŠNOG

DEFINICIJA TIFUSA (ŽIVA, ORALNA, SOJ TY
Vakcina protiv trbušnog tifusa je sterilna suspenzija 21A)
inaktivisane Salmonella typhi i sadrži najmanje 5 × 108 i ne
više od 1 × 109 bakterija (S. typhi) po humanoj dozi. Hu-
mana doza ne prelazi 1,0 ml. Vaccinum febris typhoidis vivum perorale
(stripe Ty 21a)
PROIZVODNJA
DEFINICIJA
semena pogodnog soja, kao što je Ty 21 S. typhi. Finalna Vakcina protiv trbušnog tifusa (živa, oralna, soj Ty 21a) je
vakcina predstavlja najviše tri subkulture soja koji je liofilizovani preparat žive Salmonella typhi soj Ty 21a
laboratorijski i klinički testiran da je pogodan za upotrebu. uzgajane na odgovarajućoj podlozi. Kada je u obliku kap-
Bakterije se inaktivišu acetonom, formaldehidom, fenolom sula, vakcina odgovara zahtevu monografije za Kapsule
ili grejanjem ili kombinacijom poslednje dve metode. (16).
kada se testira, odgovarati zahtevima testa na abnormalnu
PROIZVODNJA
toksičnost (neškodljivost) imunoseruma i vakcina za hu-
manu upotrebu (2.6.9) po sledećoj modifikaciji: ubrizgava
se 0,5 ml vakcine svakom mišu i 1,0 ml svakom zamorcu. IZBOR SOJA
Glavna karakteristika soja je defekt enzima uridin difosfo-

IDENTIFIKACIJA galaktozo-4-epimeraze. Aktivnosti galaktopermeaze, gala-
ktokinaze i galaktozo-1-fosfat uridil-transferaze redukovane
Identifikuje se specifičnim aglutinacionim testovima.
su za 50 % do 90 %. Bez obzira na uslove rasta, soj ne
sadrži Vi antigen. Soj aglutinira sa anti-O:9 antiserumom
1
samo ako raste na podlozi koja sadrži galaktozu. Sadrži
Ovo je soj Kolaborativnog centra za referense i istraživanje bakterijskih
flagelarni H:d antigen i ne produkuje vodonik-sulfid na
vakcina Svetske zdravstvene organizacije: Human Serum and Vaccine
Institute, Szallas Utea 5, H-1107, Budapest, Hungary Kliglerovom gvožđevitom agaru. Soj nije virulentan za

VAKCINA PROTIV TRBUŠNOG TIFUSA (ŽIVA, ORALNA, SOJ TY 21A)
miševe. Ćelije soja Ty 21a liziraju ako rastu u prisustvu LIOFILIZOVANA BERBA
1 % galaktoze.
Berba se pomeša sa pogodnim stabilizatorom i liofilizuje
procesom koji obezbeđuje preživljavanje najmanje 10 %
IZVORI SEMENA BAKTERIJA
bakterija i određeni sadržaj vode koji omogućava stabilnost
vakcine. Konzervansi se ne dodaju.
semena. Radni izvori semena predstavljaju najviše jednu Samo liofilizovana berba koja odgovara zahtevima sledećih
subkulturu od glavnog izvora semena. Finalna vakcina testova može da se koristi za pripremu finalne vakcine u
predstavlja najviše četiri supkulture od originalne vakcine nepodeljenom obliku.
za koju je laboratorijskim i kliničkim testovima pokazano
da je pogodna za upotrebu. Identifikacija. Bakterije se zaseju na agaru koji sadrži 1 %
galaktoze i bromtimol plavo. Formiraju se svetloplave,
Samo onaj glavni izvor semena koji odgovara sledećim konkavne, transparentne kolonije zbog lize ćelija. Nema
zahtevima, može se koristiti za pripremu radnog izvora se- nalaza žutih (galaktoza fermentujućih) kolonija.
mena.
Broj živih bakterija. Najmanje 1 × 1011 živih S. typhi soj
Metabolizam galaktoze. Uporednim spektrofotometrij- Ty 21a po gramu.
skim određivanjem se u citoplazmi soja Ty 21a i soja Ty 2
ne otkriva aktivnost enzima uridin difosfo-galaktozo-4- Voda (2.5.12). 1,5 do 4,0 % određeno semi-mikro meto-
epimeraze. dom za vodu.
Biosinteza lipopolisaharida. Lipopolisaharidi se ekstra-

huju fenolskom metodom na toplom i ispituju FINALNA VAKCINA U NEPODELJENOM OBLIKU
hromatografijom raspodele po veličini. Soj Ty 21a koji je
rastao na podlozi bez galaktoze pokazuje samo R tip Finalna vakcina u nepodeljenom obliku pripremljena je
lipopolisaharida. aseptičnim mešanjem jedne ili više liofilizovanih berbi sa
pogodnom sterilnom pomoćnom supstancom.
Serološke karakteristike. Soj Ty 21a koji je rastao na
sintetičkoj podlozi bez galaktoze ne aglutinira sa specifič- Samo finalna vakcina u nepodeljenom obliku koja odgovara
nim anti-O:9 antiserumom. Bez obzira na uslove rasta, soj zahtevima sledećih testova, može da se koristi za pripremu
Ty 21a ne aglutinira sa Vi antiserumom. Soj Ty 21a agluti- finalne serije vakcine.
nira sa H:d flagelarnim antiserumom. Broj živih bakterija. Najmanje 40 × 109 živih S. typhi soj
Biohemijski markeri. Soj Ty 21a ne produkuje vodonik- Ty 21a po gramu.
sulfid na Kliglerovom gvožđevitom agaru. Ova osobina
služi za razlikovanje Ty 21a od drugih galaktoza-epimeraza FINALNA SERIJA
negativnih sojeva S. typhi.
Finalna vakcina u nepodeljenom obliku se pod aseptičnim
Ćelijski rast. Ćelije soja Ty 21a liziraju ako rastu u prisus- uslovima distribuira u gastro-rezistentne kapsule ili
tvu 1 % galaktoze. odgovarajuće kontejnere.
RAZMNOŽAVANJE BAKTERIJA I BERBA Samo finalna serija koja odgovara svakom od datih zahteva
pod Identifikacija, Testovi i Broj živih bakterija može da se
Bakterije iz radnog izvora semena umnožavaju se u prekul- odobri za upotrebu, ako određivanje broja živih bakterija
turi, jednom se subkultivišu i onda rastu u pogodnoj podlozi svake doze pokaže najmanje 4 × 10 9
živih bakterija.
koja sadrži 0,001 % galaktoze 13 do 15 sati na 30 °C. Vrši
se berba bakterija. U toku berbe mora se izbeći kontamina-
cija mikroorganizmima. IDENTIFIKACIJA
Samo pojedinačna berba koja odgovara sledećim zahtevima, Bakterije iz ispitivane vakcine se zaseju na podlogu agara
može da se koristi za pripremu liofilizovane berbe. koji sadrži 1 % galaktoze i bromtimol plavo. Formiraju se
svetloplave, konkavne, transparentne kolonije zbog lize će-
pH. pH kulture je 6,8 do 7,5. lija. Nema nalaza žutih (galaktoza fermentujućih) kolonija.
Optička gustina. Optička gustina kulture, merena na 546
nm je 6,5 do 11,0. Pre nego što se izvrši merenje, kultura se
razblaži tako da se dobije opseg čitanja od 0,1 do 0,5, a oči- TESTOVI
tani rezultat se koriguje uzimajući u obzir razblaženje.
Mikroorganizmi kontaminanti (2.6.12, 2.6.13). Test se
Identifikacija. Bakterije se zaseju na agaru koji sadrži 1 % vrši korišćenjem pogodnih selektivnih podloga. Određiva-
galaktoze i bromtimol plavo. Formiraju se svetloplave, nje ukupnog broja preživelih mikroorganizama vrši se
konkavne, transparentne kolonije zbog lize ćelija. Nema metodom brojanja na ploči. Broj mikroorganizama
nalaza žutih (galaktoza fermentujućih) kolonija. kontaminanata po dozi nije veći od 102 bakterija i 20 gljiva.
Ne nalaze se patogene bakterije, posebno ne Escherichia

VAKCINA PROTIV TRBUŠNOG TIFUSA, LIOFILIZOVANA
coli, Staphylococcus aureus, Pseudomonas aeruginosa, kao vakcina predstavlja najviše tri subkulture soja koji je
ni salmonela osim soja Ty 21a. laboratorijski i klinički testiran da je pogodan za upotrebu.
Bakterije se inaktivišu acetonom, formaldehidom ili greja-
Voda (2.5.12). 1,5 % do 4,0 % u sadržaju kapsule ili njem. Fenol se ne koristi u pripremi. Vakcina se puni u ste-
kontejneru, određeno semi-mikro metodom za vodu. rilne kontejnere i liofilizuje tako da sadržaj rezidualne vlage
omogući stabilnost vakcine. Kontejneri se potom zatvaraju
da bi se izbegla kontaminacija.
BROJ ŽIVIH BAKTERIJA
Za izvođenje testa koristi se najmanje 5 doza. Sadržaji doza kada se testira, odgovarati zahtevima testa na abnormalnu
homogenizuju se na 4 °C u rastvoru 9 g/l natrijum-hlorida toksičnost (neškodljivost) imunoseruma i vakcina za hu-
R, korišćenjem miksera u hladnoj sobi sa dovoljno staklenih manu upotrebu (2.6.9) po sledećoj modifikaciji: ubrizgava
perli. Odmah po homogenizaciji pripreme se odgovarajuća se 0,5 ml vakcine svakom mišu i 1,0 ml svakom zamorcu.
razblaženja suspenzije uz pomoć hladnog diluenta i inoku-
lišu na agar sa infuzumom srca i mozga; inkubira se 20 do
36 sati na 36  1 °C. Vakcina sadrži najmanje 2 × 109 živih IDENTIFIKACIJA
bakterija S. typhi Ty 21a po dozi.
Identifikuje se specifičnim aglutinacionim testovima.
ČUVANJE
TESTOVI
Rekonstituisana vakcina odgovara zahtevima testova opisa-
nih u monografiji za vakcinu protiv trbušnog tifusa (156).
OZNAČAVANJE
Videti Vakcine za humanu upotrebu (153). ČUVANJE

- minimalan broj živih bakterija po dozi,
- da je vakcina samo za oralnu upotrebu.
OZNAČAVANJE

1997:0157
VAKCINA PROTIV TRBUŠNOG - metoda korišćena za inaktivaciju bakterija,

TIFUSA, LIOFILIZOVANA - broj bakterija po humanoj dozi,
- da vakcina mora da se upotrebi u roku od 8 h od
Vaccinum febris typhoidi cryodesiccatum rekonstituisanja.
DEFINICIJA
1997:0648
Vakcina protiv trbušnog tifusa, liofilizovana je liofilizovan
preparat inaktivisane Salmonella typhi. Vakcina se
rekonstituiše kao što je naznačeno na signaturi, da se dobije VAKCINA PROTIV VARIČELE
homogena suspenzija koja sadrži najmanje 5 × 108 i najviše (ŽIVA)
1 × 109 bakterija (S. typhi) po humanoj dozi. Humana doza
ne prelazi 1,0 ml rekonstituisane vakcine.
Vaccinum varicellae vivum
PROIZVODNJA

semena pogodnog soja kao što je Ty 2 1 S. typhi. Finalna DEFINICIJA
1
Ovo je soj Kolaborativnog centra za referense i istra`ivanje bakterijskih
Vakcina protiv varičela (živa) je liofilizovan preparat OKA
vakcina Svetske zdravstvene organizacije: Human Serum and Vaccine atenuisanog soja Herpesvirus varicellae. Vakcina se rekonstitu-
Institute, Szallas Utea 5, H-1107, Budapest, Hungary iše neposredno pre upotrebe, kako je deklarisano na signaturi,

VAKCINA PROTIV VARIČELE (ŽIVA)
dajući bistru tečnost koja može biti obojena zbog prisustva pH ostavlja se kao neinficirana ćelijska kultura (kontrolne ćelije).
indikatora. Inficirane ćelije koje čine jednu berbu se ispiraju, oslobađajući
se sa noseće površine i objedinjuju. Ćelijska suspenzija se razara
ultrazvučnim talasom.
PROIZVODNJA
Samo berba virusa koja odgovara sledećim zahtevima može da
Proizvodnja vakcine se zasniva na sistemu izvora semena virusa
se upotrebi za pripremu finalne vakcine u nepodeljenom obliku.
i sistemu banke ćelija. Proces proizvodnje treba da dokaže da se
proizvodi postojana živa vakcina odgovarajuće imunogenosti i Identifikacija. Berba virusa sadrži virus koji se identifikuje kao
bezbednosti po ljude. Virus u finalnoj vakcini ne sme da prođe varičela virus testom neutralizacije u ćelijskoj kulturi, koristeći
više od 38 puta pasaža u odnosu na glavni izvor semena. specifična antitela.
Proces proizvodnje je validan ako se pokaže da će proizvod, Koncentracija virusa. Koncentracija infektivnog virusa u virus-
ukoliko se ispituje, odgovarati zahtevima testa na abnormalnu noj berbi određuje se kako je propisano u poglavlju Određivanje,
toksičnost imunoseruma i vakcina za humanu upotrebu (2.6.9). da bi se kontrolisala postojanost proizvodnje i odredilo razblaženje
koje će se koristiti za finalnu vakcinu u nepodeljenom obliku.
Strani agensi (2.6.16). Za ispitivanje u ćelijskim kulturama
Virus se razmnožava u humanim diploidnim ćelijama (5.2.3). uzima se uzorak od 50 ml.
IZVOR SEMENA VIRUSA* koje se izdvaja pojedinačna berba, odgovaraju zahtevima testa
na identifikaciju i zahtevima za testa na strane agense (2.6.16).
Soj varičela virusa identifikuje se kao OKA na osnovu istorij-
skih podataka koji uključuju informaciju o poreklu soja i
naknadnim manipulacijama. Virus se nikada ne presađuje u
kontinuirane ćelijske linije. Izvori semena se pripremaju u istoj
vrsti ćelija, kao što su one koje se koriste za proizvodnju finalne Virusne berbe koje odgovaraju gore navedenim testovima se
vakcine. Da bi se izbeglo nepotrebno korišćenje majmuna u te- objedinjuju i ćelije se uklone. Može se dodati pogodan stabiliza-
stu na neurovirulenciju, izvor semena virusa se priprema u veli- tor, a objedinjena berba se može razblažiti kako je odobreno.
koj količini i čuva na temperaturi nižoj od – 20 ºC, ako je Za pripremu finalne serije vakcine, može se koristiti samo fi-
liofilizovan, ili nižoj od – 60 ºC, ako nije liofilizovan. nalna vakcina u nepodeljenom obliku koja odgovara sledećim
Za razmnožavanje virusa može se koristiti samo izvor semena zahtevima.
koji odgovara sledećim zahtevima. Kontaminacija bakterijama i gljivama. Izvodi se test na steril-
Identifikacija. Glavni i radni izvor semena se identifikuju kao nost (2.6.1), koristeći 10 ml za svaku hranljivu podlogu.
varičela virus testom neutralizacije u ćelijskoj kulturi koristeći
specifična antitela. FINALNA SERIJA
Koncentracija virusa. Koncentracija virusa glavnog i radnog Finalna vakcina u nepodeljenom obliku se puni pod aseptičnim
izvora semena se određuje kako je propisano u poglavlju uslovima u sterilne kontejnere koji obezbeđuju originalnost
Određivanje kako bi se kontrolisala postojanost proizvodnje. pakovanja (tamper proof) i liofilizira do sadržaja vlage, pogod-
nog za stabilnost vakcine. Kontejneri se zatvaraju tako da se
Strani agensi (2.6.16). Radni izvor semena mora da odgovara spreči kontaminacija i ulazak vlage.
zahtevima za ispitivanje izvora semena za žive virusne vakcine;
uzima se uzorak od 50 ml za test u ćelijskim kulturama. U promet se pušta samo finalna serija vakcine koja zadovoljava
svaki od niže datih zahteva u poglavljima: Identifikacija, Testovi
Neurovirulencija (2.6.18). Radni izvor semena mora da odgo- i Određivanje. Ako je u finalnoj vakcini u nepodeljenom obliku
vara zahtevima testa na neurovirulenciju živih virusnih vakcina. test na goveđi serum albumin dao zadovoljavajući rezultat, ovaj
test se može izostaviti na finalnoj seriji.
IDENTIFIKACIJA
Svi postupci koji se vrše sa bankom ćelija i daljim ćelijskim
kulturama izvode se u aseptičnim uslovima, u prostoru u kome Kada se vakcina, rekonstituisana kako je deklarisano na signa-
se ne radi sa drugim ćelijama. U hranljivim podlogama može se turi, pomeša sa specifičnim antitelima protiv Herpesvirus
koristiti odobreni životinjski (ali ne i humani) serum. Serum i varicellae, ona više ne sme biti u stanju da inficira osetljive ćelij-
tripsin koji se koriste u pripremi ćelijskih suspenzija i podloga, ske kulture.
treba da budu bez stranih agenasa. Hranljiva podloga može da
sadrži pH indikator kao što je fenol crveno i najnižu efektivnu
koncentraciju odobrenih antibiotika. Poželjno je imati supstrat TESTOVI
bez antibiotika u toku proizvodnje. Ukupno 5 %, ali ne manje od
Kontaminacija bakterijama i gljivama. Rekonstituisana vak-
50 ml, ćelijskih kultura namenjenih za proizvodnju vakcine,
cina odgovara zahtevima testa na sterilnost (2.6.1).
* VIRUS SEED LOT – izvor semena virusa

VAKCINA PROTIV VELIKOG KAŠLJA
Goveđi serum albumin. Ne više od 0,5 g po pojedinačnoj poznatog porekla. Sojevi, podloge i metoda kultivacije
humanoj dozi, određeno pogodnom imunohemijskom metodom odabrani su na način da su u finalnoj vakcini prisutni
(2.7.1). aglutinogeni 1, 2 i 3. Svaki soj raste 24 do 72 sata na tečnoj
ili čvrstoj podlozi; podloga korišćena u finalnom stadijumu
Voda (2.5.12). Najviše 3 %, određeno semimikro metodom za kultivacije ne sme da sadrži krv ili krvne produkte. Humana
vodu. krv ili krvni produkti ne koriste se ni u jednoj podlozi. Po-
sle berbe, pranjem se odstrane supstance iz podloge, a
bakterije suspenduju u rastvoru 9 g/l natrijum-hlorida ili
ODREĐIVANJE nekom drugom pogodanom izotoničnom rastvoru. Opacitet
suspenzije se odredi najkasnije 2 nedelje posle berbe,
Infektivni virus se titrira koristeći najmanje 10 ćelijskih kultura poređenjem sa internacionalnim referentnim preparatom za
za svako četvorostruko razblaženje, ili neku tehniku podjednake opacitet i koristi se kao osnova za proračunavanje u nared-
preciznosti. Koristi se pogodni referentni preparat virusa, da se nim fazama pripreme vakcine. Vrednost u internacionalnim
proceni vrednost svakog određivanja. Koncentracija virusa ne jedinicama internacionalnog referentnog preparata utvrđena
sme biti manja od 2.0 × 103 PFU po pojedinačnoj humanoj dozi. je od strane Svetske zdravstvene organizacije.
Pojedinačne berbe se ne koriste za finalnu vakcinu u

ČUVANJE nepodeljenom obliku, dok se ne pokaže da sadrže ćelije B.
pertussis sa istim karakteristikama u pogledu rasta i
Videti Vakcine za humanu upotrebu (153). aglutinogena kao i matični soj i da nisu kontaminirane
bakterijama i gljivama. Bakterije su ubijene i detoksifiko-
vane pod kontrolisanim uslovima pomoću pogodnog hemij-
OZNAČAVANJE skog agensa, ili grejanjem, ili kombinacijom ove dve me-
tode. Odsustvo živih B. pertussis testira se upotrebom
Videti Vakcine za humanu upotrebu (153). pogodne hranljive podloge. Suspenzija se čuva na 5  3 C
dovoljno dugo da joj se umanji toksičnost.
- soj virusa korišćen u pripremi vakcine, FINALNA VAKCINA U NEPODELJENOM OBLIKU
- tip i poreklo ćelija korišćenih za pripremu vakcine, Za pripremu finalne vakcine u nepodeljenom obliku objedi-
njuju se odgovarajuće količine inaktivisanih pojedinačnih
- da treba izbegavati kontakt sa dezinfekcionim sreds-
berbi. Mogu se dodati pogodni konzervansi. Koncentracija
tvima,
bakterija u finalnoj vakcini u nepodeljenom obliku ne
- minimum koncentracije virusa, premašuje onu koja odgovara opacitetu od 20 i.j. za
pojedinačnu humanu dozu. Ako se koriste dva ili više so-
- da se vakcina ne daje trudnicama, jeva B. pertussis, sastav uzastopnih serija finalne vakcine u
nepodeljenom obliku mora biti standardizovana u smislu
- vreme u kojem se vakcina mora koristiti nakon proporcionalnog odnosa svakog od sojeva, mereno u jedini-
rekonstituisanja. cama opaciteta.
1997:0160 ćim zahtevima.
VAKCINA PROTIV VELIKOG konzervansa pogodnom hemijskom metodom. Količina je
KAŠLJA najmanje 85 % i najviše 115 % od predviđene.
Vaccinum pertussis 10 ml za svaku podlogu.
DEFINICIJA FINALNA SERIJA
Vakcina protiv velikog kašlja je sterilna suspenzija Finalna vakcina u nepodeljenom obliku puni se pod aseptič-
inaktivisanih celih ćelija jednog ili više sojeva Bordetellae nim uslovima u steriilne kontejnere koji obezbeđuju
pertussis u fiziološkom rastvoru. originalnost pakovanja (tamper-proof). Kontejneri se zatva-
raju tako da se onemogući kontaminacija.
PROIZVODNJA Samo finalna serija koja odgovara zahtevima datim pod
Proizvodnja vakcine se zasniva na sistemu primarnog iz- rebu. Pod uslovom da su testovi na specifičnu toksičnost,
vora semena. Koriste se jedan ili više sojeva B. pertussis, slobodni formaldehid i konzervans, kao i određivanje

VAKCINA PROTIV VELIKOG KAŠLJA (ADSORBOVANA)
aktivnosti, izvedeni sa zadovoljavajućim rezultatima na fi- Na signaturi se navodi:

nalnoj vakcini u nepodeljenom obliku, oni mogu da se izos-
tave na finalnoj seriji. - minimalan broj i.j. po pojedinačnoj humanoj dozi,
IDENTIFIKACIJA - da se vakcina ne sme zamrzavati.
Identifikacija vakcine protiv velikog kašlja vrši se agluti-

nacijom bakterija u vakcini pomoću antiseruma specifičnog
za B. pertussis. 1997:0161
TESTOVI
VAKCINA PROTIV VELIKOG
KAŠLJA (ADSORBOVANA)
Specifična toksičnost. Upotrebljava se najmanje 10 zdra-
vih miševa, svaki telesne mase od 14 do 16 g za vakcinsku
grupu i za kontrolu sa fiziološkim rastvorom. Koriste se mi- Vaccinum pertussis adsorbatum
ševi istog pola ili se ravnomerno po grupama rasporede mu-
žjaci i ženke. Životinjama se najmanje 2 sata pre ubrizgava-
nja i tokom testa obezbeđuje slobodan pristup hrani i vodi. DEFINICIJA
Svakom mišu vakcinske grupe intraperitonealno se ubriz-
gava 0,5 ml sa količinom vakcine ekvivalentne najmanje Vakcina protiv velikog kašlja je sterilna suspenzija
polovini pojedinačne humane doze. Svakom mišu iz kon- inaktivisanih celih ćelija jednog ili više sojeva Bordetellae
trolne grupe se ubrizgava 0,5 ml sterilnog rastvora 9 g/l pertussis u fiziološkom rastvoru, kojoj su dodati alumini-
natrijum-hlorida R, koji bi trebalo da sadrži konzervans u jum-fosfat, aluminijum-hidroksid ili kalcijum-fosfat.
istoj količini kao i u ubrizganoj vakcini. Izmere se grupe
miševa neposredno pre ubrizgavanja, posle 72 sata i posle 7
dana od ubrizgavanja. Vakcina odgovara zahtevu testa ako: PROIZVODNJA
(a) posle 72 sata, ukupna masa grupe vakcinisanih miševa
nije manja od ukupne mase pre ubrizgavanja; (b) posle 7 Proizvodnja vakcine se zasniva na sistemu primarnog iz-
dana, prosečan porast mase za vakcinisane miševe je vora semena. Koriste se jedan ili više sojeva B. pertussis,
najmanje 60 % od porasta kod kontrolnih miševa; (c) naj- poznatog porekla. Sojevi, podloge i metoda kultivacije
više 5 % vakcinisanih miševa ugine u toku testa. odabrani su na način da su u finalnoj vakcini prisutni
aglutinogeni 1, 2 i 3. Svaki soj raste 24 do 72 sata na tečnoj
Slobodni formaldehid. Kada su bakterije inaktivisane for- ili čvrstoj podlozi; podloga korišćena u finalnom stadijumu
maldehidom, vakcina odgovara zahtevu testa propisanom u kultivacije ne sme da sadrži krv ili krvne produkte. Humana
monografiji Vakcine za humanu upotrebu (153). krv ili krvni produkti ne koriste se ni u jednoj podlozi. Po-
Konzervans. Kada je potrebno, određuje se količina kon- sle berbe, pranjem se odstrane supstance iz podloge, a
zervansa pogodnom hemijskom metodom. Količina nije bakterije suspenduju u rastvoru 9 g/l natrijum-hlorida R ili
manja od minimalne efikasne količine, niti veća od 115 % nekom drugom pogodanom izotoničnom rastvoru. Opacitet
količine navedene u signaturi. suspenzije se odredi najkasnije 2 nedelje posle berbe,
poređenjem sa internacionalnim referentnim preparatom za
Sterilnost (2.6.1). Vakcina odgovara zahtevu testa na steril- opacitet i koristi se kao osnova za proračunavanje u nared-
nost. nim fazama pripreme vakcine. Vrednost u internacionalnim
jedinicama internacionalnog referentnog preparata utvrđena
je od strane Svetske zdravstvene organizacije.
ODREĐIVANJE
Pojedinačne berbe se ne koriste za finalnu vakcinu u
Primenjuje se metoda za određivanje aktivnosti vakcine nepodeljenom obliku, dok se ne pokaže da sadrže ćelije B.
protiv velikog kašlja (2.7.7). pertussis sa istim karakteristikama u pogledu rasta i aglu-
Izračunata aktivnost najmanje 4 i.j. za pojedinačnu humanu tinogena kao i matični soj i da nisu kontaminirane bakte-
dozu, a donja granica pouzdanosti (P = 0,95) izračunate rijama i gljivama. Bakterije su ubijene i detoksifikovane
aktivnosti najmanje 2 i.j. po pojedinačnoj humanoj dozi. pod kontrolisanim uslovima pomoću pogodnog hemijskog
agensa, ili grejanjem, ili kombinacijom ove dve metode.
Odsustvo živih B. pertussis testira se upotrebom pogodne
ČUVANJE hranljive podloge. Suspenzija se čuva na 5  3 C dovoljno
dugo da joj se umanji toksičnost.
FINALNA VAKCINA U NEPODELJENOM (IN BULK)OBLIKU

OZNAČAVANJE
Za pripremu finalne vakcine u nepodeljenom obliku objedi-
Videti Vakcine za humanu upotrebu (153). njuju se odgovarajuće količine inaktivisanih pojedinačnih

VAKCINA PROTIV VELIKOG KAŠLJA (ADSORBOVANA)
berbi. Ćelijskoj suspenziji se dodaje aluminijum-fosfat, trolne grupe se ubrizgava 0,5 ml sterilnog rastvora 9 g/l
aluminijum-hidroksid ili kalcijum-fosfat. Mogu se dodati natrijum-hlorida R, koji bi trebalo da sadrži konzervans u
pogodni konzervansi. Koncentracija bakterija u finalnoj istoj količini kao i u ubrizganoj vakcini. Izmere se grupe
vakcini u nepodeljenom obliku ne premašuje onu koja miševa neposredno pre ubrizgavanja, posle 72 sata i posle 7
odgovara opacitetu od 20 i.j. za pojedinačnu humanu dozu. dana od ubrizgavanja. Vakcina odgovara zahtevu testa ako:
Ako se koriste dva ili više sojeva B. pertussis, sastav (a) posle 72 sata, ukupna masa grupe vakcinisanih miševa
uzastopnih serija finalne vakcine u nepodeljenom obliku nije manja od ukupne mase pre ubrizgavanja; (b) posle 7
mora biti standardizovan u smislu proporcionalnog odnosa dana, prosečan porast mase za vakcinisane miševe je
svakog od sojeva, mereno u jedinicama opaciteta. najmanje 60 % od porasta kod kontrolnih miševa; (c) naj-
više 5 % vakcinisanih miševa ugine u toku testa.
nalna vakcina u nepodeljenom obliku koja odgovara slede- Aluminijum. Kada se kao adsorbens koristi aluminijum-
ćim zahtevima. fosfat ili aluminijum-hidroksid, vakcina odgovara zahtevu
Konzervans. Gde je primenljivo, određuje se količina rebu (153).
konzervansa pogodnom hemijskom metodom. Količina je
najmanje 85 % i najviše 115 % od predviđene. Kalcijum. Kada se kao adsorbens koristi kalcijum-fosfat,
Sterilnost (2.6.1). Izvodi se test na sterilnost, koristeći po Vakcine za humanu upotrebu (153).
Slobodni formaldehid. Kada su bakterije inaktivisane
Aktivnost. Izvodi se ispitivanje opisano pod Aktivnost. formaldehidom, vakcina odgovara zahtevu testa propisa-
nom u monografiji Vakcine za humanu upotrebu (153).
FINALNA SERIJA Konzervans. Gde je primenljivo, određuje se količina

konzervansa pogodnom hemijskom metodom. Količina nije
manja od minimalne efikasne količine, niti veća od 115 %
količine navedene u signaturi.
nim uslovima u steriilne kontejnere koji obezbeđuju origi-
nalnost pakovanja (tamper-proof). Kontejneri se zatvaraju Sterilnost (2.6.1). Vakcina odgovara zahtevu testa na steril-
tako da se onemogući kontaminacija. nost.
rebu. Pod uslovom da su testovi na specifičnu toksičnost, ODREĐIVANJE
aktivnosti, izvedeni sa zadovoljavajućim rezultatima na Primenjuje se metoda za određivanje aktivnosti vakcine
finalnoj vakcini u nepodeljenom obliku, oni mogu da se protiv velikog kašlja (2.7.7).
Izračunata aktivnost najmanje 4 i.j. za pojedinačnu humanu
dozu, a donja granica pouzdanosti (P = 0,95) izračunate
aktivnosti najmanje 2 i.j. po pojedinačnoj humanoj dozi.
IDENTIFIKACIJA
U ispitivanoj vakcini rastvori se dovoljna količina natrijum-

ČUVANJE
citrata R da se dobije rastvor koncentracije 100 g/l. Drži se
oko 16 sati na 37 °C i potom centrifugira dok se ne dobije
bakterijski talog. Takođe se mogu koristiti i druge pogodne Videti Vakcine za humanu upotrebu (153).
metode za odvajanje bakterija od adsorbensa. Vakcina pro-
tiv velikog kašlja identifikuje se na osnovu aglutinacije
bakterija u vakcini pomoću antiseruma specifičnog za B. OZNAČAVANJE
pertussis ili ispitivanjem opisanim pod Određivanje.
TESTOVI Na signaturi se navodi:

- minimalan broj i.j. po pojedinačnoj humanoj dozi,
Specifična toksičnost. Upotrebljava se najmanje 10 zdra-
vih miševa, svaki telesne mase od 14 do 16 g za vakcinsku - naziv i količina adsorbensa,
grupu i za kontrolu sa fiziološkim rastvorom. Koriste se mi-
ševi istog pola ili se ravnomerno po grupama rasporede mu- - da se vakcina mora promućkati pre upotrebe,
žjaci i ženke. Životinjama se najmanje 2 sata pre ubrizgava- - da se vakcina ne sme zamrzavati.
nja i tokom testa obezbeđuje slobodan pristup hrani i vodi.
Svakom mišu vakcinske grupe intraperitonealno se ubriz-
gava 0,5 ml sa količinom vakcine ekvivalentne najmanje
polovini pojedinačne humane doze. Svakom mišu iz kon-

VAKCINA PROTIV ŽUTE GROZNICE (ŽIVA)
1997:0537 Identifikacija. Glavni i radni izvori semena sadrže virus

žute groznice, identifikovan neutralizacijom u ćelijskoj kul-
VAKCINA PROTIV ŽUTE turi korišćenjem specifičnih antitela.
GROZNICE (ŽIVA) Strani agensi (2.6.16). Svaki radni izvor semena mora da
odgovara zahtevima sledećih ispitivanja:
Vaccinum febris flavae vivum Bakterijska i gljivična sterilnost

Mikoplazme
Mikobakterije
DEFINICIJA Ptičiji virusi
Test na odraslom mišu (samo intraperitonealni
Vakcina protiv žute groznice (živa) jeste liofilizovan prepa-
inokulum).
rat 17D soja virusa žute groznice (Flavivirus hominis) koji
raste u oplođenim kokošijim jajima. Vakcina se rekonstitu- Test na zamorcima
iše neposredno pre upotrebe, kao što je navedeno u signa-
turi, dajući bistru tečnost. Testovi na majmunima. Svaki glavni radni izvor semena
mora da odgovara sledećim zahtevima testova na majmu-
nima za viremiju (viscerotropizam), imunogenost i
PROIZVODNJA neurotropizam.
Proizvodnja vakcine se zasniva na principu sistema izvora Majmuni treba da budu od vrste Macaca, osetljivi na virus
semena. Mora se dokazati da proizvodnja obezbeđuje žute groznice i treba da bude dokazano da nisu imuni na
postojanu vakcinu protiv žute groznice (živu), prihvatljive žutu groznicu u vreme ubrizgavanja izvora semena virusa.
imunogenosti i bezbednosti za čoveka. Proces proizvodnje Moraju da budu zdravi i da ranije nisu dobijali intracereb-
je validan ako se dokaže da će proizvod, kada se testira, da ralni ili intraspinalni inokulum. Dalje, ne treba da su ranije
odgovara zahtevima na abnormalnu toksičnost imunose- inokulisani na drugi način neurotropnim virusima ili antige-
ruma i vakcina za humanu upotrebu (2.6.9).modifikovanog nima srodnim virusu žute groznice. Za svaki test treba da se
na sledeći način za testiranje na zamorcima: ubrizgava se koristi najmanje 10 majmuna.
svakom zamorcu po 10 humanih doza i zamorci se posmat- Upotrebi se test doza od 0,25 ml koja sadrži ekvivalent od
raju 21 dan. najmanje 5000 i najviše 50000 mišjih LD50, što se određuje
titriracijom infektivnog virusa i korišćenjem utvrđenog od-
nosa između koncentracije virusa i mišje LD50 (videti u
SUPSTRAT ZA RAZMNOŽAVANJE VIRUSA Odredjivanju).Ubrizga se test doza u jedan frontalni lobus
svakog majmuna pod anestezijom i majmuni se posmatraju
Virus za pripremu glavnih i radnih izvora semena i svih se- najmanje 30 dana.
rija vakcine raste na tkivima pilećih embriona iz pilećih jata
koja ne sadrže specifične patogene (5.2.2). Viremija (viscerotropizam). Viscerotropizam se dokazuje
prisustvom virusa u serumu. Od svakog majmuna uzima se
krv drugog, četvrtog i šestog dana posle inokulacije i prip-
IZVOR SEMENA remi se serum od svakog uzorka. Pripreme se razblaženja
1:10, 1:100, 1:1000 od svakog seruma i svako razblaženje
Soj 17D identifikuje se na osnovu istorijskih podataka koji se inokuliše u najmanje 6 posuda za ćelijsku kulturu koje se
obuhavataju informaciju o poreklu soja i o naknadnim koriste za određivanje koncentracije virusa. Izvor semena
manipulacijama. Izvori semena virusa se pripremaju u veli- odgovara ako nijedan serum ne sadrži više od ekvivalenta
kim količinama i čuvaju na temperaturi nižoj od –60 oC. 500 mišjih LD50 u 0,03 ml, a najmanje jedan serum sadrži
Glavni i radni izvori semena ne smeju da sadrže nikakave više od ekvivalenta 100 mišjih LD50 u 0,03 ml.
humane proteine ili dodati serum. Imunogenost. Uzme se krv od svakog majmuna 30 dana
Ako drugačije nije propisano ili odobreno, virus u finalnoj posle ubrizgavanja test doze i priprema se serum od svakog
vakcini treba da prođe između 204 i 239 pasaža od original- uzorka. Izvor semana odgovara ako se pokaže da je najma-
nog izolata soja 17D. Radni zvor semena treba da bude nje 90 % testiranih majmuna imuno što, se utvrđuje
samo jedna pasaža od glavnog izvora semena. Radni izvor ispitivanjem njihovih seruma u testu neutralizacije virusa
semena treba da se koristi bez međupasaža, kao inokulum žute groznice koji je opisan niže.
za inficiranje tkiva koje se koristi za proizvodnju serija vak-
Pokazano je da malo razblaženje seruma (npr. 1:10) može
cine, kako bi se obezbedilo da se ne proizvede vakcina kojada sadrži nespecifične inhibitore koji utiču na ovaj test; ta-
ima više od jedne pasaže izvedene od izvora semena koji je kav serum treba tretirati da se odstrane inhibitori. Pomešaju
prošao sva ispitivanja bezbednosti. se razblaženja seruma i to najmanje 1:10, 1:40, 1:160 od
Za razmnožavanje virusa treba da se koristi samo izvor se- svakog majmuna sa jednakom zapreminom vakcine 17D
mena virusa koji ispunjava sledeće zahteve. virusa u razblaženju koje još uvek obezbeđuje optimalan
broj plakova ako se primeni metoda titracije. Mešavina se-
ruma i virusa inkubira se u vodenom kupatilu na 37 oC 1 h,

a zatim ohladi u ledenoj vodi; doda se 0,2 ml svake meša- Koncentracija virusa. Da bi se izračunalo razblaženje za
vine seruma i virusa u svaku od četiri ploče za ćelijsku kul- formulaciju finalne vakcine u nepodeljenom obliku, svaka
turu i nastavi postupak za određivanje koncentracije virusa. berba ispituje se na koncentraciju virusa, kao što je opisano
Na sličan način inokuliše se 10 ploča istom količinom vi- u Određivanju.
rusa sa istom zapreminom razblaženja 1:10 majmunskog
seruma za koji je poznato da ne sadrži neutrališuća antitela
na virus žute groznice. Na kraju perioda opservacije upo- FINALNA VAKCINA U NEPODELJENOM OBLIKU
redi se prosečan broj plakova u pločama inokulisanim viru-
som i neimunim serumom sa prosečnim brojem plakova u Virusne berbe koje odgovaraju gore propisanim testovima,
pločama inokulisanim virusom i razblaženjima svakog maj- objedinjuju se i ponovo se izbistravaju. Izvodi se test na
munskog seruma. Najviše 10 % ispitivanih majmuna imaju sadržaj proteinskog azota. Može da se doda pogodan
serum koji nije u stanju da smanji broj plakova na 50 % u stabilizator i objedinjene berbe mogu da se razblažuju
razblaženju 1:10. prema potrebi.
Neurotropizam. Neurotropizam (na koji upućuje učestalost U pripremi finalne serije može da se koristi samo ona fi-
kliničkih manifestacija encefalitisa i mortalitet) određuje se nalna vakcina u nepodeljenom obliku koja odgovara slede-
na sledeći način. Majmuni se ispituju svakodnevno od ćim zahtevima.
strane osoblja koje poznaje kliničke znake encefalitisa u
primata (ako je neophodno, majmuni se mogu izvaditi iz Kontaminacija bakterijama i gljivama. Izvodi se test na
kaveza kako bi se detektovali znaci motorne slabosti ili spa- sterilnost (2.6.1), uz upotrebu 10 ml za svaku podlogu.
zma). Najviše 10 % majmuna će razviti znake teškog
Sadržaj proteinskog azota. Sadržaj proteinskog azota, pre
encefalitisa (kao što su nepotpuna paraliza, nekordinisani
dodavanja bilo kojeg stabilizatora, ne sme da bude veći od
tremori, letargija, nesposobnost da spontano stoje, motorna
0,25 mg po humanoj dozi.
slabost ili spazam), sa učestalošću većom od one koja je
izazvana laboratorijski referentnom vakcinom sa prihvatlji-
vim osobinama u čoveka i majmuna. Ni početak i trajanje
FINALNA SERIJA
febrilne reakcije, niti priroda simptoma i patološki nalazi,
nisu takvi da ukazuju na promenu u osobinama virusa.
Finalna vakcina u nepodeljenom obliku aseptički se razdeli
u sterilne, intaktne kontejnere i liofilizira do onog nivoa
RAZMNOŽAVANJE VIRUSA I BERBA vlažnosti koji je pogodan za stabilnost vakcine. Kontejneri
se onda zatvore tako da se spreči kontaminacija i ulaženje
Svi postupci sa oplođenim jajima obavljaju se pod aseptič- vlage.
nim uslovima, u prostoru gde se u isto vreme ne radi sa dru-
gim infektivnim agensima ili ćelijama. 2 %, ali najmanje Za upotrebu može da se odobri samo ono finalna serija koja
dvadeset i najviše pedeset jaja, ostavljaju se na stranu kao odgovara zahtevu za termostabilnost i svakom od zatheva
neinficirana kontrolna jaja. Posle inokulacije i inkubacije na datih niže u Identifikaciji, Ispitivanju i Odredjivanju. Ako
kontrolisanoj temperaturi za berbu se uzimaju samo živi i je test na ovalbumin izvršen sa zadovoljavajućim rezulta-
tipični pileći embrioni. Starost embriona u vreme berbe vi- tima na finalnoj vakcini u nepodeljenom obliku, on može
rusa računa se od trenutka unošenja jajeta u inkubator i ne da se izostavi na finalnoj seriji.
treba da bude veća od 12 dana. Posle homogenizacije i Termostabilnost. Uzorci finalnog punjenja liofilizovane
izbistravanja centrifugiranjem, ekstrakt embrionskog tkiva vakcine drže se u suvom stanju na 37 oC tokom 14 dana.
ispituje se kao što je opisano niže i čuva se na –70 oC ili ni- Odredi se koncentracija virusa, kao što je opisano u
žoj temperaturi, do daljeg postupka. Mogu da se objedi- Odredjivanju, paralelno sa zagrejanom i sa nezagrejanom
njuju samo one berbe virusa koje zadovoljavaju testove. vakcinom. Razlika u koncentraciji virusa između nezagre-
Humani proteini ne smeju se dodavati suspenziji virusa u jane i zagrejane vakcine ne sme da pređe 1,0 log 10, a
bilo kom stadijumu proizvodnje. Ako se dodaju stabilizatori, koncentracija virusa u zagrejanoj vakcini ne sme da bude
mora biti dokazano da oni nemaju antigene ili senzibilišuće manja od 1 × 103 mišjih LD50 po humanoj dozi, što je
osobine za čoveka. ekvivalentno broju jedinica koje formiraju plakove (PFU).
U pripremi finalne vakcine u nepodeljenom obliku može da IDENTIFIKACIJA
se koristi samo ona pojedinačna berba virusa koji odgovara
sledećim zahtevima. Kada se vakcina, rekonstituisana prema uputstvu, pomeša
sa specifičnim antitelima protiv virusa žute groznice, pos-
Identifikacija. Virusne berbe sadrže virus žute groznice toji značajno smanjenje njene sposobnosti da inficira oset-
koji se identifikuje neutralizacijom u ćelijskoj kulturi,
ljive ćelijske kulture.
korišćenjem specifičnih antitela.
Strani agensi (2.6.16). Ekstrakt embrionskog tkiva koji
čini jedanu pojedinačnu berbu mora da odgovara zahtevima TESTOVI
sledećih testova.
Kontaminacija bakterijama i gljivama. Rekonstituisana
Bakterijska i gljivična sterilnost.
vakcina odgovara zahtevu testa na sterilnost (2.6.1).
Mikoplazme.
Kontrolna jaja (2.6.16).

Ovalbumin. Najviše 5 g ovoalbumina po humanoj dozi, - soj virusa korišćen u pripremi,

određeno pogodnom imunohemijskom metodom (2.7.1).
- da je vakcina pripremljena u pilećem embrionu,
Bakterijski endotoksini (2.6.14). Najviše 5 i.j. bakterij-
skog endotoksina po humanoj dozi. - minimum koncentracije virusa,
Voda (2.5.12). Najviše 3,0 %, određeno semi-mikro meto- - da treba izbegavati kontakt sa dezinficijensima,
dom za vode. - period u kome vakcina treba da bude upotrebljena po-
sle rekonstituisanja,
ODREĐIVANJE Metoda preporučena za određivanje mišje LD50
VršI se titracija na infektivne viruse u ćelijskim kulturama. Mišja LD50. Statistički izračunata količina virusne suspen-
Za proveru svakog određivanja. zije za koju se očekuje da će izazvati fatalni specifični
encefalitis u 50 % veoma osetljivog soja miševa, starih 4 do
koristi se pogodan referentni preparat virusa. 6 nedelja posle intracerebralne inokulacije.
Koncentracija virusa ne sme da bude manja nego ekvivalent Pogodna serijska razblaženja rekonstituisane vakcine nap-
PFU od 1 × 103 mišjih LD50 po humanoj dozi. Odnos iz- rave se u rastvaraču za virus žute groznice (7,5 g/l rastvora
među mišje LD50 i PFU utvrđen je u svakoj laboratoriji i goveđeg albumina R, u fosfatom puferu PBS, pH 7,4 R, ili
odobren od strane ovlašćenih ustanova. nekom drugom rastvaraču za koji se pokazalo da je pogo-
dan za održavanje infektivnosti virusa).
Za određivanje mišje LD50 može da se koristi metoda prika-
zana dole ili neka druga pogodna tehnika. Veoma osetljivom soju miševa, starosti od 4 do 6 nedelja,
ubrizga se intracerebralno pod anestezijom po 0,03 ml
razblažene vakcine. Za svako razblaženje koristi se grupa
ČUVANJE od najmanje 6 miševa; biraju se serije razblaženja tako da
pokriju raspon od 0 % do 100 % mortaliteta miševa. Miševi
Videti Vakcine za humanu upotrebu (153). se ubrizgavaju neposredno posle pripreme razblaženja. Mi-
ševi se posmatraju 21 dan i registruje se svaka smrt. Raču-
naju se samo preživeli i uginuli miševi usled tipične infek-
OBELEŽAVANJE cije žute groznice. Miševi koji su paralizovani dvadeset pr-
vog dana opservacije ubrajaju se u preživele.
U signaturi se navodi:

SPISAK MONOGRAFIJA
(PO BROJU MONOGRAFIJE)
Broj monografije Naziv monografije Strana
1997:0001 Borna kiselina 118

1997:0002 Hlorovodonična kiselina, koncentrovana 456
1997:0003 Hlorovodonična kiselina, razblažena 456
1997:0004 Fosforna kiselina, koncentrovana 358
1997:0005 Fosforna kiselina, razblažena 358
1997:0006 Aluminijum-kalijum-sulfat 22
1997:0007 Amonijum-hlorid 38
1997:0008 Voda, prečišćena 1076
1997:0009 Srebro-nitrat 956
1997:0010 Barijum-sulfat 77
1997:0011 Benzokain 94
1997:0012 Bizmut-subkarbonat 115
1997:0013 Boraks 117
1997:0014 Kalcijum-karbonat 538
1997:0015 Kalcijum-hlorid 536
1997:0017 (98*;99*) Hinidin-sulfat 420
1997:0018 (98*;99*) Hinin-hidrohlorid 422
1997:0019 (98*;99*) Hinin-sulfat 423
1997:0020 Dekstrometorfan-hidrobromid 210
1997:0021 Dekstromoramid-tartarat 211
1997:0022 Diazepam 221
1997:0023 Difenhidramin-hidrohlorid 228
1997:0024 Humani fibrinogen liofilizovan 1310
1997:0025 (98*) Frangulae cortex 1193
1997:0027 Gvanetidin-monosulfat 392
1997:0029 Imipramin-hidrohlorid 482
1997:0031 Jod 517
1997:0032 Kanamicin-monosulfat 562
1997:0033 Kanamicin-hidrogensulfat 561
1997:0034 Lanugo cellulosi absorbens 1276
1997:0035 Languo cellulosi absorbens sterilis 1278
1997:0036 Lanugo gossypii absorbens 1278
1997:0037 Lanugo gossypii absorbens sterilis 1279
1997:0038 Levodopa 624
1997:0039 Magnezijum-hidroksid 651
1997:0040 Magnezijum-oksid, laki 654
1997:0041 Magnezijum-oksid, teški 655
1997:0042 Magnezijum-karbonat, laki 653
1997:0043 Magnezijum-karbonat, teški 653
1997:0044 Magnezijum-sulfat 656
1997:0045 Metildopa 700
1997:0046 (98*) Neostigmin-bromid 782
1997:0047 Nikotinamid 788
1997:0048 Uabain 1049
1997:0049 Paracetamol 829
1997:0050 Prokain-hidrohlorid 883
1997:0051 Ricini oleum 1241

1997:0052 Rifampicin 915

1997:0053 Streptomicin-sulfat 959
1997:0057 Tetrakain-hidrohlorid 998
1997:0058 Triamteren 1036
1997:0059 Trifluoperazin-hidrohlorid 1037
1997:0060 Trimetoprim 1041
1997:0066 Benzojeva kiselina 93
1997:0067 Folna kiselina 356
1997:0068 Atropin-sulfat 64
1997:0069 (99*) Cera alba 1181
1997:0070 (99*) Cera flava 1183
1997:0071 Hloramfenikol 436
1997:0072 Holekalciferol 467
1997:0073 Kokain-hidrohlorid 600
1997:0074 Kodeinfosfat, hemihidrat 597
1997:0075 Kodein-fosfat, seskvihidrat 598
1997:0076 Kodein 596
1997:0077 Dapson 197
1997:0078 Digitoksin 231
1997:0079 Digoksin 233
1997:0080 Emetin-dihidrohlorid, heptahidrat 274
1997:0081 Emetin-dihidrohlorid, pentahidrat 275
1997:0082 (99*) Ergokalciferol 276
1997:0083 Gvožđe(II)-sulfat 395
1997:0084 Imunoserumi za humanu upotrebu 1323
1997:0085 Antitoksin botulizma 1285
1997:0086 Antitoksin difterije 1287
1997:0087 Antitoksin gasne gangrene (novyi) 1288
1997:0088 Antitoksin gasne gangrene (perfrigens) 1289
1997:0089 Antitoksin gasne gangrene (septikum) 1290
1997:0090 Antitoksin gasne gangrene (mesani) 1288
1997:0091 Antitoksin tetanusa za humanu upotrebu 1291
1997:0092 Indometacin 485
1997:0093 (99*) Ipecacuanhae pulvis normatus 1207
1997:0094 (98*) Ipecacuanhae radix 1207
1997:0095 Lini semen 1211
1997:0096 Merkaptopurin 688
1997:0097 (99*) Morfin-hidrohlorid 736
1997:0098 (98*) Natrijum-laurilsulfat 771
1997:0099 Natrijum-sulfat, bezvodni 775
1997:0100 Natrijum-sulfat, dekahidrat 776
1997:0101 Nitrofurantoin 793
1997:0102 Papaverin-hidrohlorid 828
1997:0103 Fenilživa(II)borat 321
1997:0104 (99*) Pilokarpin-nitrat 842
1997:0105 (98*) Rhamni purshiani cortex 1238
1997:0106 Hioscin-hidrobromid skopolamin-hidrobromid 427

1997:0107 Sulfacetamid-natrijum 963

1997:0108 Sulfametoksazol 970
1997:0109 Tiamfenikol 1004
1997:0110 Cink-hlorid 179
1997:0111 Cink-sulfat 181
1997:0112 Voda za injekcije sa tricijumom (3H) 1149
1997:0113 (98*) Benzilpenicilin-kalijum 88
1997:0114 (98*) Benzilpenicilin-natrijum 89
1997:0115 (98*) Benzilpenicilin-prokain 90
1997:0116 Kalcijum-hidrogenfosfat, dihidrat 535
1997:0117 Digitalis purpureae folium 1187
1997:0118 Natrijum-hidrogenfosfat, dodekahidrat 761
1997:0120 Živa(II)-hlorid 1083
1997:0121 Kalijum-permanganat 558
1997:0123 Natrijum-benzoat 749
1997:0124 Natrijum-pertehnetat (99mTc), injekcija (fisioni) 1127
1997:0125 Radiofarmaceutski preparati 1087
1997:0126 Tehnecijum (99mTc)-renijum-sulfid koloidni, injekcija 1145
1997:0128 Rastvori za hemodijalizu 900
1997:0129 Tehnecijum (99mTc)-kalaj-pirofosfat, injekcija 1139
1997:0131 Tehnecijum (99mTc)-sumpor koloidni, injekcija 1147
1997:0133 Ksenon (133Xe), injekcija 1117
1997:0134 Adeps lanae 1155
1997:0135 Adeps lanae cum aqua 1156
1997:0136 Apomorfin-hidrohlorid 48
1997:0137 Hlorambucil 435
1997:0138 Dimetikon 244
1997:0139 Estradiolbenzoat 290
1997:0140 (99*) Etinilestradiol 301
1997:0141 Etionamid 302
1997:0142 Etisteron 303
1997:0143 Histamin-dihidrohlorid 431
1997:0144 Histamin-dihidrogenfosfat 430
1997:0145 Antiserum (evropski) protiv zmijskog otrova 1284
1997:0146 Izoniazid 505
1997:0147 Nafazolin-nitrat 742
1997:0148 Fenoksimetilpenicilin penicilin V 327
1997:0149 Fenoksimetilpenicilin-kalijum 328
1997:0150 Titan-dioksid 1019
1997:0151 Prečišćeni proteinski derivat tuberkulina za humanu upotrebu 1337
1997:0152 Stari tuberkulin za humanu upotrebu 1349
1997:0153 Vakcine za humanu upotrebu 1351
1997:0154 Vakcina protiv kolere 1382
1997:0155 Vakcina protiv kolere, liofilizovana 1383
1997:0156 Vakcina protiv trbušnog tifusa 1390
1997:0157 Vakcina protiv trbušnog tifusa, liofilizovana 1392
1997:0158 Vakcina protiv influence (fragmentisani virus, inaktivisana) 1378

1997:0159 Vakcina protiv influence (ceo virus, inaktivisana) 1376

1997:0160 Vakcina protiv velikog kašlja 1394
1997:0161 Vakcina protiv velikog kašlja (adsorbovana) 1395
1997:0162 Vakcina protiv rubele (živa) 1387
1997:0163 BCG vakcina, liofilizovana 1293
1997:0165 Aluminijum-sulfat 23
1997:0166 Amobarbiton-natrijum 33
1997:0167 (99*) Ampicilin, bezvodni 39
1997:0168 (99*) Ampicilin, trihidrat 42
1997:0169 Voda za injekcije 1075
1997:0170 Barbiton 76
1997:0172 (99*) Kalcijum-glukonat 531
1997:0173 Hlortetraciklin-hidrohlorid 462
1997:0174 Cinchonae cortex 1184
1997:0176 Demeklociklin-hidrohlorid 213
1997:0177 Glukoza, bezvodna 381
1997:0178 Glukoza, monohidrat 383
1997:0179 Eritromicin 281
1997:0180 (98*) Framicetin-sulfat 359
1997:0181 Galamintrietil-trijodid 367
1997:0182 Grizeofulvin 390
1997:0183 Heksobarbiton 399
1997:0184 Kalijum-bromid 549
1997:0185 Kalijum-hlorid 555
1997:0186 Kalijum-jodid 556
1997:0187 Laktoza, monohidrat 618
1997:0188 Fruktoza 361
1997:0189 Metilfenobarbiton 703
1997:0190 Natrijum-bromid 750
1997:0191 Natrijum-karbonat, dekahidrat 768
1997:0192 Natrijum-karbonat, monohidrat 769
1997:0193 Natrijum-hlorid 763
1997:0194 Natrijum-dihidrogenfosfat, dihidrat 755
1997:0195 Natrijum-hidrogen karbonat 762
1997:0196 Natrijum-jodid 766
1997:0197 (98*) Neomicin-sulfat 780
1997:0198 Oksitetraciklin-hidrohlorid 810
1997:0199 Oksitetraciklin 808
1997:0200 Pentobarbiton 836
1997:0201 Fenobarbiton 323
1997:0202 Polygalae radix 1233
1997:0203 Polimiksin b sulfat 855
1997:0204 (99*) Saharoza 923
1997:0206 Sennae folium 1245
1997:0207 Sennae acutifoliae fructus 1243
1997:0208 Sennae angustifoliae fructus 1244
1997:0209 Rastvori antikogulanasa i konzervanasa za humanu krv 1345

1997:0210 Tetraciklin-hidrohlorid 996

1997:0211 Tetraciklin 995
1997:0212 Tiopenton-natrijum i natrijum-karbonat 1016
1997:0213 Vakcina protiv malih boginja (živa) 1384
1997:0214 Vakcina protiv dečje paralize (inaktivisana) 1355
1997:0215 Vakcina protiv dečje paralize (oralna) 1356
1997:0216 Vakcina protiv besnila za humanu upotrebu, pripremljena u ćelijskim kulturama 1352
1997:0217 Vitamin A 1070
1997:0218 Vitamin A, koncentrat, sintetski (prašak) 1072
1997:0219 Vitamin A, koncentrovani, sintetski (uljani rastvor) 1073
1997:0220 Vitamin A, koncentrat, sintetski (disperzibilan u vodi) 1070
1997:0221 Belladonnae folium 1174
1997:0222 Belladonnae pulvis normatus 1175
1997:0223 Ergometrin-maleat 278
1997:0224 Ergotamin-tartarat 279
1997:0225 Hyoscyami folium 1203
1997:0226 Hyoscymi pulvis normatus 1205
1997:0227 Lidokain-hidrohlorid 632
1997:0228 Litijum-karbonat 642
1997:0229 Magnezijum-stearat 656
1997:0230 Metilsalicilat 713
1997:0231* Natrijum-kalcijum-edetat 766
1997:0232 Natrijum-edetat 758
1997:0233 Niketamid 785
1997:0234 Noretisteron 796
1997:0239 Parafin, tečni 831
1997:0240 Parafin, tečni, laki 831
1997:0241 Fenacetin 314
1997:0242 Fenolsulfonftalein 330
1997:0243 Probenecid 879
1997:0244 Prohlorperazin-maleat 881
1997:0245 Piridoksin-hidrohlorid 849
1997:0246 Stramonii folium 1250
1997:0247 Stramonii pulvis normatus 1251
1997:0248 Suksametonijum-hlorid 962
1997:0250 Meningokokna polisaharidna vakcina 1329
1997:0252 Cink-oksid 180
1997:0253 Askorbinska kiselina 56
1997:0254 Adrenalin-hidrogentartarat 10
1997:0255 Albumin rastvor, humani 1283
1997:0256 Benzilalkohol 84
1997:0257 Aloe barbadensis 1162
1997:0258 Rezerpin 909
1997:0258 Aloe capensis 1163
1997:0259 Aloes extractum siccum normatum 1164
1997:026 Kofein 598
1997:0260 (99*) Amoksicilin, trihidrat 34

1997:0261 Amygdalae oleum 1165

1997:0262 Anisi fructus 1169
1997:0263 Arachidis oleum 1171
1997:0265 Hloralhidrat 434
1997:0266 Hrom (51Cr)-edetat, injekcija 1105
1997:0268 Kofein, monohidrat 599
1997:0269 Cijanokobalamin (57Co), rastvor 1100
1997:0270 Cijanokobalamin (58Co), rastvor 1101
1997:0271 Dietilkarbamazin-citrat 226
1997:0272 Doksiciklin-hiklat 256
1997:0274 Eritromicinetilsukcinat 284
1997:0275 Humani faktor koagulacije VIII, liofilizovan 1308
1997:0276 Insulin 489
1997:0277 Glycyrrhizae radix (Liquiritiae radix) 1196
1997:0278 Mepiramin-maleat 686
1997:0279 Natrijum-hromat (51Cr), rastvor sterilni 1120
1997:0280 Natrijum-jodid (125I), rastvor 1125
1997:0282 Natrijum-jodhipurat (131I), injekcija 1122
1997:0283 Natrijum-pertehnetat (99mTc), injekcija (nefisioni) 1128
1997:0284 Natrijum-fosfat (32P), injekcija 1119
1997:0285 Noradrenalin-hidrogentartarat 794
1997:0286 Fizostigmin-salicilat 337
1997:0288 Pirimetamin 850
1997:0289 Ratanhiae radix 1237
1997:0290 Rezorcinol 910
1997:0291 Rhei radix 1239
1997:0292 Riboflavin 911
1997:0293 Spiramicin 953
1997:0294 Sulfadiazin 964
1997:0295 Sulfadimidin 965
1997:0296 Tehnecijum (99mTc)-makrosalb, injekcija 1140
1997:0297 Testosteronpropionat 993
1997:0298 Teobromin 986
1997:0299 Teofilin 986
1997:0300 Teofilin-etilendiamin 988
1997:0301 Teofilin-etilendiamin, hidrat 989
1997:0302 Teofilin, monohidrat 987
1997:0303 Tiamin-hlorid-hidrohlorid 1005
1997:0304 Tolbutamid 1022
1997:0305 Tubokurarin-hlorid-hidrohlorid 1047
1997:0306 Cink-stearat 180
1997:0307 Acaciae gummi 1153
1997:0308 Acaciae gummi dispersione desiccatum 1154
1997:0309 Acetilsalicilna kiselina 5
1997:0310 Agar 1161
1997:0311 Aluminijum-oksid, hidratisan 22

1997:0312 Betametazon 100

1997:0313 Ugalj, aktivni 1050
1997:0314 Celulozaacetatftalat 160
1997:0315 Celuloza, prašak 155
1997:0316 Celuloza, mikrokristalna 154
1997:0317 Chorda resorbilis sterilis 1267
1997:0317 Fila non resorbilis sterilia 1269
1997:0318 Klofibrat 586
1997:0319 Kolistimetat-natrijum 602
1997:0320 Kolistin-sulfat 603
1997:0321 Kortizonacetat 609
1997:0322 Dezoksikortonacetat 219
1997:0330 Gelatina 368
1997:0331 Gentamicin-sulfat 370
1997:0332 Heparin-kalcijum 1300
1997:0333 Heparin-natrijum 1301
1997:0334 Hidrokortizonacetat 405
1997:0335 (99*) Hidrokortizon 403
1997:0336 (99*) Hidroksietilceluloza 409
1997:0337 Hidroksipropilceluloza 415
1997:0338 Humani normalni imunoglobulin 1313
1997:0344 Maydis amylum 1217
1997:0345 Metilceluloza 699
1997:0346 Metilhidroksietil celuloza 704
1997:0347 (99*) Hipromelozaftalat 429
1997:0348 Hipromeloza 428
1997:0349 Oryzae amylum 1226
1997:0350 Pancreatis pulvis 1229
1997:0351 Paraldehid 832
1997:0352 Ftalilsulfatiazol 362
1997:0353 Prednizolon 866
1997:0354 Prednizon 873
1997:0355 Solani amylum 1249
1997:0356 Streptokinaza 957
1997:0357 Sukcinilsulfatiazol 961
1997:0358 Sulfamerazin 968
1997:0359 Tritici amylum 1256
1997:0365 Maleinska kiselina 677
1997:0366 (98*) Salicilna kiselina 927
1997:0367 Etar za anesteziju 294
1997:0368 Amfetamin-sulfat 25
1997:0369 Azatioprin 65
1997:0370 Bendroflumetiazid 80
1997:0371 Benzalkonijum-hlorid, rastvor 82
1997:0372 Benzalkonijum-hlorid 81
1997:0373 Benzilpenicilin-benzatin 86
1997:0374 Betanidin-sulfat 110

1997:0375 (98*) Ugljen-dioksid 1051

1997:0376 Caryophylli flos 1180
1997:0378 Cetrimid 169
1997:0379 Cetilpiridinijum-hlorid 161
1997:0380 Chamomillae romanae flos 1183
1997:0381 Hloramin 440
1997:0382 Hlorbutanol, bezvodni 442
1997:0383 Hlorbutanol, hemihidrat 443
1997:0384 Hlorkrezol 453
1997:0385 Hlortiazid 464
1997:0386 Hlorfenamin-maleat 447
1997:0387 Cinnamomi cortex 1186
1997:0388 (98*) Deksametazon 201
1997:0389 Dimerkaprol 243
1997:0390 Eucalypti aetheroleum 1189
1997:0391 Furosemid 363
1997:0392 Gentianae radix 1195
1997:0393 (98*) Halotan 398
1997:0394 (99*) Hidrohlortiazid 402
1997:0395 Vodonik-peroksid, rastvor (3 %) 1077
1997:0396 Vodonik- peroksid, rastvor (30 %) 1077
1997:0397 Humani morbila imunoglobulin 1312
1997:0398 Humani tetanus imunoglobulin 1319
1997:0400 Kalijum-citrat 550
1997:0401 Levotiroksin-natrijum 629
1997:0402 (99*) Magnezijum-hlorid, heksahidrat 652
1997:0403 Magnezijum-trisilikat 657
1997:0404 Matricariae flos 1216
1997:0405 Menthae piperitae aetheroelum 1218
1997:0406 Menthae piperitae folium 1220
1997:0407 Meprobamat 687
1997:0408 Metadon-hidrohlorid 690
1997:0409 (99*) Metilparaben 705
1997:0410 Metiltestosteron 713
1997:0411 Natrijum-acetat 746
1997:0412 Natrijum-citrat 754
1997:0413 Natrijum-salicilat 774
1997:0414 Natrijum-tiosulfat 778
1997:0415 Nitrazepam 790
1997:0416 (98*) Azot-suboksid 66
1997:0417 (98*) Kiseonik 581
1997:0418 Oksifenbutazon 806
1997:0419 Pentobarbiton-natrijum 837
1997:0420 Petidin-hidrohlorid 840
1997:0421 Fenazon 315
1997:0422 Fenilbutazon 317
1997:0423 Piperazin-adipat 845

1997:0424 Piperazin-citrat 846

1997:0425 Piperazin, hidrat 844
1997:0426 Polisorbat 20 856
1997:0427 Polisorbat 60 857
1997:0428 (98*) Polisorbat 80 858
1997:0429 Progesteron 880
1997:0430 Propilenglikol 889
1997:0431 (99*) Propilparaben 892
1997:0432 (98*,99*) Rifamicin-natrijum 914
1997:0433 Sesami oleum 1246
1997:0434 Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni 931
1997:0435 Sorbitol 948
1997:0436 Sorbitol 70 % (kristališući) 949
1997:0437 Sorbitol 70% (nekristališući) 950
1997:0438 (99*) Talk 981
1997:0439 (99*) α-Tokoferolacetat 1026
1997:0440 Trimetadion 1040
1997:0443 Vakcina protiv difterije (adsorbovana) 1361
1997:0444 Vakcina protiv difterije i tetanusa (adsorbovana) 1364
1997:0445 Vakcina protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja (adsorbovana) 1368
1997:0452 Vakcina protiv tetanusa (adsorbovana) 1388
1997:0453 Valerianae radix 1261
1997:0454 (99*) Acetazolamid 2
1997:0455 Limunska kiselina, bezvodna 633
1997:0456 Limunska kiselina, monohidrat 634
1997:0457 Etakrinska kiselina 291
1997:0458 Mlečna kiselina 735
1997:0459 Nikotinska kiselina 789
1997:0460 Vinska kiselina 1069
1997:0461 Undecilenska kiselina 1052
1997:0462 Adeps solidus 1159
1997:0463 Amantadin-hidrohlorid 24
1997:0464 Amitriptilin-hidrohlorid 30
1997:0465 Bacitracin 69
1997:0466 Bacitracin-cink 70
1997:0467 Bentonit 81
1997:0468 Kalcijum-laktat, pentahidrat 539
1997:0469 Kalcijum-laktat, trihidrat 540
1997:0470 Kalcijum-pantotenat 541
1997:0471 (99*) Kalcitonin (lososa) 544
1997:0472 Karmeloza-natrijum 575
1997:0473 Hloramfenikol palmitat 437
1997:0474* Hlordiazepoksid-hidrohlorid 446
1997:0475 Hlorpromazin-hidrohlorid 457
1997:0476 Himotripsin 419
1997:0477 Klonidin-hidrohlorid 594
1997:0481 Dezipramin-hidrohlorid 216

1997:0482 Deslanozid 215

1997:0483 Dienestrol 224
1997:0484 Dietilstilbestrol 227
1997:0485 Dihidrostreptomicin-sulfat 237
1997:0486 (98*) Diprofilin 246
1997:0487 Efedrin-hidrohlorid 269
1997:0488 Efedrin, bezvodni 267
1997:0489 Efedrin, hemihidrat 268
1997:0490 Eritromicin-stearat 288
1997:0491 Etilmorfin-hidrohlorid 299
1997:0492 (98*) Etofilin 305
1997:0493 Gvožđe(II)-glukonat 394
1997:0494 Fluocinolonacetonid 349
1997:0495 Glicerilmonostearat 40-50 373
1997:0496 Glicerol 374
1997:0497 Glicerol (85 %) 375
1997:0498 Gonadotropin, horionski 388
1997:0500 Homatropin-hidrobromid 474
1997:0501 Hiosciamin-sulfat 425
1997:0502 Izoprenalin-sulfat 506
1997:0503 Kaolin, teški 564
1997:0504 Lanatozid C 621
1997:0505 Levomepromazin-hidrohlorid 627
1997:0506 Lipresin, injekcioni rastvor 640
1997:0507 Menadion 684
1997:0509 Mestranol 689
1997:0510 Metakalon 691
1997:0511 Metilatropin-bromid 697
1997:0512 Metilatropin-nitrat 698
1997:0513 Mikonazol-nitrat 730
1997:0514 Natrijum-fluorid 758
1997:0515 Noskapin-hidrohlorid 803
1997:0516 Noskapin 802
1997:0517 (98*) Nistatin 790
1997:0518 Olivae oleum 1223
1997:0521 Fenitoin-natrijum 322
1997:0522 Folkodin 355
1997:0524 (98*) Prometazin-hidrohlorid 886
1997:0525 Propiltiouracil 893
1997:0526 (99*) Proksifilin 884
1997:0529 (98*) Salbutamol 925
1997:0531 Tiamin-nitrat 1005
1997:0532 Tragacantha 1255
1997:0533 (98*) Triamcinolonacetonid 1034
1997:0534 Trimipramin-maleat 1042
1997:0537 Vakcina protiv žute groznice (živa) 1397
1997:0539 Cink-undecilenat 182

1997:0540 Cetilalkohol 161

1997:0541 Bupivakain-hidrohlorid 128
1997:0542 Busulfan 129
1997:0543 Karbamazepin 566
1997:0544 Hlorohin-fosfat 454
1997:0545 Hlorohin-sulfat 455
1997:0546 (98*) Hlortalidon 461
1997:0547 (99*) Cijanokobalamin 170
1997:0548 Deksametazonacetat 202
1997:0549 (98*) Deksametazonfosfat-natrijum 204
1997:0550 Diazoksid 222
1997:0551 Dihidroergotamin-mezilat 234
1997:0552 Eritromicin-estolat 283
1997:0553 Etambutol-dihidrohlorid 292
1997:0554 Humani faktor koagulacije IX, liofilizovan 1306
1997:0555 (98*) Galijum (67Ga)-citrat, injekcija 1103
1997:0557 Humani anti-D imunoglobulin 1304
1997:0558 Linestrenol 636
1997:0559 Manitol 678
1997:0560 Metotreksat 721
1997:0561 (99*) Metilprednizolon 706
1997:0562 Natrijum-hromoglikat 765
1997:0564 Natrijum-jodhipurat (123I), injekcija 1120
1997:0565 (99*) Natrijum-nitroprusid 772
1997:0566 (99*) Penicilamin 832
1997:0567 Prokainamid-hidrohlorid 882
1997:0568 (99*) Propranolol-hidrohlorid 894
1997:0569 (98*) Protamin-sulfat 1343
1997:0570 Tehnecijum (99mTc)-injekciona suspenzija mikrosfera 1136
1997:0571 Talijum (201Tl)-hlorid, injekcija 1131
1997:0572 Timolol-maleat 1013
1997:0573 (99*) Verapamil-hidrohlorid 1065
1997:0574 Holekalciferol, koncentrat (u obliku praška) 471
1997:0575 Holekaciferol, koncentrat (uljani rastvor) 465
1997:0576 Alopurinol 14
1997:0577 (99*) Amoksicilin-natrijum 35
1997:0578 (99*) Ampicilin-natrijum 45
1997:0579 Aprotinin, koncentrovani rastvor 51
1997:0580 Aprotinin 49
1997:0581 Butilhidroksitoluen 131
1997:0582 Klindamicin-hidrohlorid 584
1997:0583 Linkomicin-hidrohlorid 637
1997:0584 Primidon 878
1997:0585 Tehnecijum (99mTc)-etifenin, injekcija 1134
1997:0586 Tioridazin-hidrohlorid 1017
1997:0590 Sircetna kiselina, glacijalna 933

1997:0591 Acidum alginicum 1154

1997:0592 Sorbinska kiselina 944
1997:0593 Adipis lanae alcoholes 1160
1997:0594 Amobarbiton 32
1997:0595 Bisakodil 114
1997:0596 Bromkriptin-mezilat 123
1997:0597 Cera carnauba 1182
1997:0598 Holekalciferol, koncentrat (oblik, disperzibilan u vodi) 468
1997:0599 Cisplatin 191
1997:0600 Dihidroergotamin-tartarat 235
1997:0601 Dimenhidrinat 242
1997:0602 Natrijum-hidrogen fosfat, dihidrat 760
1997:0603 Disulfiram 247
1997:0604 Humani fibrinogen, osusen jodiran (125I) 1106
1997:0611 Fluorouracil 352
1997:0612 Glukagon 380
1997:0613 Glutetimid 384
1997:0614 Glicin 377
1997:0615 Gvaifenezin 391
1997:0616 (98*) Haloperidol 397
1997:0617 Humani rubeole imunoglobulin 1319
1997:0618 Kalijum-sorbat 559
1997:0619 Levomentol 625
1997:0620 Limonis aetheroleum 1210
1997:0621 Litijum-citrat 641
1997:0622 Meklozin-hidrohlorid 682
1997:0623 Mentol, racemski 685
1997:0624 DL-Metionin 717
1997:0625 (99*) Natrii alginas 1262
1997:0626 Neostigmin-metilsulfat 782
1997:0627 Nifedipin 783
1997:0628 Oksprenolol-hidrohlorid 818
1997:0629 Perfenazin 839
1997:0630 Fenobarbiton-natrijum 324
1997:0631 Fenol 329
1997:0632 (99*) Fenilefrin-hidrohlorid 319
1997:0633 (99*) Pilokarpin-hidrohlorid 841
1997:0634 Pindolol 843
1997:0635 Primahin-difosfat 877
1997:0636 Propifenazon 888
1997:0637 Sulfametizol 969
1997:0638 Sulfametoksipiridazin 971
1997:0639 Sulfisomidin 975
1997:0640 Tehnecijum (99mTc)-albumin humani, injekcija 1132
1997:0641 (99*) Tehnecijum (99mTc)-medronat, injekcija 1142
1997:0642 Tehnecijum (99mTc)-pentetat, injekcija 1143
1997:0643 Tehnecijum (99mTc)-sukcimer, injekcija 1146

1997:0644 Tetrakosaktid 999

1997:0645 Tobramicin 1020
1997:0646 Vakcina protiv difterije (adsorbovana) za odrasle i adolescente 1362
1997:0647 Vakcina protiv difterije i tetanusa (adsorbovana) za odrasle i adolescente 1366
1997:0648 Vakcina protiv varicele (živa) 1392
1997:0650 Etar 293
1997:0651 Amilorid-hidrohlorid 27
1997:0653 Baklofen 74
1997:0654 Beklometazondi-propionat 78
1997:0655 (98*) Kamfor, racemski 560
1997:0656 Hlordiazepoksid 445
1997:0657 Hlorheksidin-diacetat 448
1997:0658 Hlorheksidin-diglukonat, rastvor 450
1997:0659 Hlorheksidin-dihidrohlorid 451
1997:0661 (98*) Kloksacilin-natrijum 588
1997:0662 Daunorubicin-hidrohlorid 198
1997:0663 (98*) Dikloksacilin-natrijum 238
1997:0664 (99*) Dopamin-hidrohlorid 263
1997:0665 Ekonazol-nitrat 271
1997:0666 Fila resorbilia syntetica monofilamenta sterilia 1273
1997:0667 Fila resorbilia syntetica torta sterilia 1274
1997:0668 (98*) Flukloksacilin-natrijum 346
1997:0669 Idoksuridin 480
1997:0670 Indijum (111In)-pentetat, injekcija 1110
1997:0673 (99*) Medroksiprogesteron acetat 680
1997:0674 Metoklopramid-hidrohlorid 718
1997:0675 Metronidazol 724
1997:0677 Natrijum-hidroksid 763
1997:0678 (99*) Natrijum-valproat 779
1997:0679 Niklozamid, bezvodni 786
1997:0680 Niklozamid, monohidrat 787
1997:0681 Pankuronijum-bromid 827
1997:0682 Pepsini pulvis 1232
1997:0683 Fenilpropanolamin-hidrohlorid 320
1997:0684 Fizostigmin-sulfat 338
1997:0685 Povidon 859
1997:0686 (98*) Protamin-hidrohlorid 1341
1997:0687 (98*) Salbutamol-sulfat 926
1997:0688 Spironolakton 954
1997:0689 Tehnecijum (99mTc)-kalaj koloidni, injekcija 1138
1997:0690 (99*) Terbutalin-sulfat 989
1997:0691 α-Tokoferolacetat, koncentrat (prašak) 1028
1997:0692 α-Tokoferol 1024
1997:0693 Tretinoin 1032
1997:0694 Tripsin 1043
1997:0695 Urokinaza 1056
1997:0698 Varfarin natrijum 1063

1997:0699 Varfarin-natrijum, klatrat 1064

1997:0700 (99*) Jopanoinska kiselina 523
1997:0701 Nalidiksinska kiselina 743
1997:0702 Cetostearilalkohol 164
1997:0703 Atenolol 62
1997:0704 Benzoil-peroksid, sa vodom 92
1997:0705 Benzilbenzoat 85
1997:0706 Bromheksin-hidrohlorid 122
1997:0707 Kalcijum-hlorid, heksahidrat 537
1997:0708 (99*) Cefaleksin 139
1997:0709 Hloramfenikolsukcinat-natrijum 439
1997:0710 Cijanokobalamin (57Co), kapsule 1099
1997:0711 Ciklofosfamid 172
1997:0712 (98*) Dezmopresin 217
1997:0713 Dekstropropoksifen-hidrohlorid 212
1997:0714 Doksorubicin-hidrohlorid 258
1997:0715 Efedrin-hidrohlorid, racemski 270
1997:0716 Etilendiamin 297
1997:0717 Flunitrazepam 348
1997:0718 Glibenklamid 372
1997:0720 Homatropinmetil-bromid 475
1997:0721 Ibuprofen 479
1997:0722 Humani hepatitis B imunoglobulin 1311
1997:0723 Humani rabies imunoglobulin 1317
1997:0724 Humani varicela imunoglobulin 1320
1997:0725 Izopropilmiristat 508
1997:0726 Levamisol-hidrohlorid 623
1997:0727 Lidokain 631
1997:0728 Liotironin-natrijum 638
1997:0729 Nalokson-hidrohlorid 744
1997:0730 Nafazolin-hidrohlorid 741
1997:0731 Naproksen 745
1997:0732 Noradrenalin-hidrohlorid 795
1997:0733 Poliakrilat disperzija 30 % 854
1997:0734 (99*) Prednizolonacetat 868
1997:0735 (99*) Prednizolonfosfat-natrijum 870
1997:0736 Prednizolonpivaloat 871
1997:0737 Hioscinbutil-bromid skopolaminbutil-bromid 426
1997:0738 Silicijum-dioksid, koloidni, hidratisan 932
1997:0740 Sulfadoksin 966
1997:0741 Sulfafurazol 967
1997:0742 Sulfatiazol 973
1997:0743 Urea 1053
1997:0747 Vanilin 1060
1997:0748 Vinblastin-sulfat 1066
1997:0749 Vinkristin-sulfat 1068
1997:0750 Glutaminska kiselina 383

1997:0751 (99*) Jotalaminska kiselina 524

1997:0752 Alanin 11
1997:0753 Stearilalkohol 956
1997:0754 Balsamum peruvianum 1173
1997:0755 Karbidopa 569
1997:0756 Cimetidin 175
1997:0757 Klotrimazol 594
1997:0758 Kolhicin 601
1997:0759 (99*) Kortikotropin 606
1997:0760 Citarabin 194
1997:0761 Dekspantenol 206
1997:0762 Dibutilftalat 223
1997:0763 Dimetilsulfoksid 245
1997:0764 Etosukcimid 308
1997:0765 Ekstrakti 272
1997:0766 Flucitozin 339
1997:0767 Fludrokortizonacetat 340
1997:0768 Hidrokortizonhidrogensukcinat 407
1997:0769 Humani hepatitis A imunoglobulin 1311
1997:0770 Izoleucin 504
1997:0771 Leucin 622
1997:0772 Lindan 635
1997:0773 Natrijum-karbonat, bezvodni 767
1997:0774 Natrijum-ciklamat 753
1997:0775 Natrijum-sulfit, bezvodni 777
1997:0776 Natrijum-sulfit, heptahidrat 777
1997:0777 Opium crudum 1225
1997:0778 Oksazepam 805
1997:0779 Oksitocin, rastvor koncentrovani 815
1997:0780 Oksitocin 812
1997:0781 Fenoksietanol 325
1997:0782 Fenilalanin 316
1997:0783 Fenilživa(II)nitrat 322
1997:0784 Proizvodi rekombinantne dnk tehnologije 1338
1997:0785 Prolin 885
1997:0786 (98*) Riboflavinfosfat-natrijum 912
1997:0787 Saharin-natrijum 922
1997:0788 Serin 928
1997:0790 Sulfinpirazon 974
1997:0791 Timol 1012
1997:0792 Tinkture 1015
1997:0796 (00*) Valin 1059
1997:0797 Asparaginska kiselina 57
1997:0798 Fusidinska kiselina 364
1997:0799 Oleinska kiselina 820
1997:0800 Adenin 9
1997:0801 Cetostearilalkohol, emulgator (tip A) 165

1997:0802 Cetostearilalkohol, emulgator (tip B) 166

1997:0803 Amiodaron-hidrohlorid 29
1997:0804 (99*) Anisi aetheroleum 1167
1997:0805 Arginin-hidrohlorid 54
1997:0806 Arginin 53
1997:0807 Askorbilpalmitat 56
1997:0808 (99*) Bakampicilin-hidrohlorid 71
1997:0809 Betametazon dipropionat 105
1997:0810 Betametazonfosfat-natrijum 107
1997:0811 Betametazonvalerat 108
1997:0812 (99*) Karbenicilin-natrijum 567
1997:0813 (99*)* Cefadroksil 135
1997:0814 Cefradin 149
1997:0815 (99*) Hlorprotiksen-hidrohlorid 459
1997:0816 (98*) Cinarizin 176
1997:0817 Ciproheptadin-hidrohlorid 187
1997:0818 Diflunizal 230
1997:0819 Difenoksilat-hidrohlorid 229
1997:0820 Doksiciklin 254
1997:0821 Estradiol, hemihidrat 289
1997:0822 (98*) Etilceluloza 296
1997:0823 (99*) Etopozid 306
1997:0825 (99*) Foeniculi amari fructus 1191
1997:0825 (99*) Foeniculi dulcis fructus 1192
1997:0826 Formaldehid, rastvor (35 %) 357
1997:0827 Gonadorelin 385
1997:0828 Heparini male molekulske mase 1297
1997:0829 Hidralazin-hidrohlorid 400
1997:0831 Insulin injekcioni, bifazni 493
1997:0832 Insulin injekcioni, bifazni izofan 494
1997:0833 Insulin injekcioni, izofan 494
1997:0834 Insulin injekcioni, rastvorljiv 495
1997:0835 Insulin cink, injekciona suspenzija (amorfna) 492
1997:0836 Insulin cink, injekciona suspenzija (kristalna) 493
1997:0837 Insulin cink, injekciona suspenzija 491
1997:0838 Insulin, humani 495
1997:0839 Izopropilpalmitat 509
1997:0840 Kalijum-hidroksid 554
1997:0842 Makrogol 300 659
1997:0843 Makrogol 400 661
1997:0844 Makrogol 1 000 662
1997:0845 Mebendazol 679
1997:0846 Mianserin-hidrohlorid 726
1997:0847 (99*) Natrijum-cetostearilsulfat 751
1997:0848 Natrijum-fusidat 759
1997:0849 Natrijum-metabisulfit 772
1997:0850 Noretisteronacetat 798

1997:0851 Pentoksifilin 838

1997:0852 (99*) Pivampicilin 852
1997:0853 Humana plazma za frakcionisanje 1302
1997:0854 Injekcioni preparati insulina 486
1997:0855 Prazikvantel 862
1997:0856 (99*) Prazosin-hidrohlorid 864
1997:0857 Propantelin-bromid 887
1997:0858 Psyllii semen 1234
1997:0859 Pirazinamid 848
1997:0861 (99*) Rastvori za hemofiltraciju 905
1997:0862 Rastvori za peritonealnu dijalizu 907
1997:0863 (98*) Sulfasalazin 972
1997:0864 (98*) Sulindak 976
1997:0865 (99*) Thymi herba 1253
1997:0866 Tiabendazol 1002
1997:0867 (98*;99*) Triamcinolheksacetonid 1033
1997:0868 Trigliceridi, srednje duzine lanaca 1038
1997:0869 Vakcina protiv influence (površinski antigen, inaktivisana) 1380
1997:0871 Acebutolol-hidrohlorid 1
1997:0872 (99*) Aceton 6
1997:0873 (99*) Amidotrizoinska kiselina, dihidrat 26
1997:0874 Aminokapronska kiselina 28
1997:0875 Traneksaminska kiselina 1029
1997:0876 Alprenolol-hidrohlorid 19
1997:0877 Amonijak, rastvor koncentrovani 37
1997:0878 Humani antitrombin III koncentrat, liofilizovan 1305
1997:0879 Bromazepam 119
1997:0880 Butilhidroksianizol 130
1997:0881 (99*) Butilparaben 131
1997:0882 Kalcijum-stearat 542
1997:0883 (98*;99*) Kalcitriol 547
1997:0884 Karbimazol 571
1997:0885 Karbocistein 572
1997:0886 Karmeloza-kalcijum 574
1997:0887 Celulozaacetat 159
1997:0888 Ciprofloksacin-hidrohlorid 185
1997:0889 Klomipramin-hidrohlorid 591
1997:0890 Klonazepam 592
1997:0891 Kopovidon 604
1997:0892 Krospovidon 612
1997:0893 Bakar(II)-sulfat, bezvodni 73
1997:0894 Bakar(II)-sulfat, pentahidrat 74
1997:0895 Cistein-hidrohlorid, monohidrat 192
1997:0896 Deferoksamin-mezilat 199
1997:0897 Dietilftalat 225
1997:0898 Hlorazepat-kalijum 441
1997:0899 Etilacetat 295

1997:0900 (99*) Etilparaben 300

1997:0901 Fenoterol-hidrobromid 331
1997:0902 Gvožđe(II)-fumarat 393
1997:0903 Fibrinski lepak, kit 1295
1997:0904 Flufenazin-hidrohlorid 345
1997:0905 Flurazepam-hidrohlorid 353
1997:0906 Glipizid 378
1997:0907 Gramicidin 389
1997:0908 (98*) Guar galactomannanum 1198
1997:0909 Hamamelidis folium 1201
1997:0910 Histidin-hidrohlorid, monohidrat 433
1997:0911 (98*) Histidin 432
1997:0912 Hijaluronidaza 417
1997:0913 Hidroksikobalamin-acetat 411
1997:0914 Hidroksikobalamin-hidrohlorid 412
1997:0915 Hidroksikobalamin-sulfat 414
1997:0916 Hidroksizin-hidrohlorid 416
1997:0917 Ihtamol 481
1997:0918 Humani normalni imunoglobulin za intravensku primenu 1315
1997:0919 Ipratropijum-bromid 498
1997:0920 Kalijum-dihidrogenfosfat 551
1997:0921 (98*) Ketokonazol 577
1997:0922 Ketoprofen 579
1997:0923 (99*) Labetalol-hidrohlorid 615
1997:0924 Laktuloza, rastvor 619
1997:0925 Levomepromazin-maleat 628
1997:0926 Levonorgestrel 629
1997:0928 Lomustin 646
1997:0929 Loperamid-hidrohlorid 647
1997:0930 Lizin-hidrohlorid 643
1997:0931 (98*) Metformin-hidrohlorid 696
1997:0932 Metilenhlorid 702
1997:0933 Metilprednizolon acetat 711
1997:0934 Metronidazolbenzoat 724
1997:0935 Mikonazol 728
1997:0936 Midazolam 727
1997:0937 Minoksidil 734
1997:0938 Natrijum-jodid (131I), kapsule za dijagnosticku primenu 1123
1997:0939 Norholesterol jodiran (131I), injekcija 1129
1997:0940 Norgestrel 799
1997:0941 (99*) Nortriptilin-hidrohlorid 800
1997:0942 (99*) Omeprazol 821
1997:0943 Oksimetazolin-hidrohlorid 807
1997:0944 Piroksikam 851
1997:0946 Ranitidin-hidrohlorid 899
1997:0947 Saharin 921
1997:0948 Sojae oleum 1247

1997:0949 Somatostatin 933

1997:0950 Somatropin rastvor (in bulk) 938
1997:0951 Somatropin 936
1997:0952 Somatropin za injekcije 941
1997:0953 (98*) Sumpor za spoljašnju upotrebu 979
1997:0954 Temazepam 983
1997:0955 Terfenadin 990
1997:0956 Tikarcilin-natrijum 1008
1997:0957 Tiliae flos 1254
1997:0958 Urofolitropin 1054
1997:0966 Pneumokokna polisaharidna vakcina 1333
1997:0967 Acetilcistein 3
1997:0968 (99*) Aciklovir 7
1997:0969 Adeps lanae hydrogenatus 1158
1997:0970 Izopropanol 507
1997:0971 Aluminijum-hlorid, heksahidrat 21
1997:0972 Antazolin-hidrohlorid 47
1997:0973 Aspartam 59
1997:0974 Benzetonijum-hlorid 83
1997:0975 (98*) Betametazonacetat 103
1997:0976 Bleomicin-sulfat 116
1997:0977 Bromfeniramin-maleat 120
1997:0978 (99*) Kalcijum-folinat 527
1997:0979 (99*) Kalcijum-glukonat za injekcije 532
1997:0980 Kalcijum-glicerofosfat 530
1997:0981 Kalcijum-hidrogen fosfat, bezvodni 534
1997:0982 Kalcijum-sulfat, dihidrat 543
1997:0983 Carboxymethylamylum natricum a 1176
1997:0984 Carboxymethylamylum natricum b 1177
1997:0985 Kroskarmeloza-natrijum 611
1997:0986 (99*) Cefahlor 137
1997:0987 (99*) Cefalotin-natrijum 141
1997:0988 (99*) Cefazolin-natrijum 143
1997:0989 (98*;99*) Cefotaksim-natrijum 147
1997:0990 (99*) Cefoksitin-natrijum 145
1997:0991 Ceftriakson-natrijum 151
1997:0992 Cefuroksim-natrijum 153
1997:0993 (99*) Holesterol 473
1997:0994 Ciklosporin 174
1997:0995 Cisaprid 189
1997:0996 Klindamicinfosfat 582
1997:0997 Klomifen-citrat 590
1997:0998 Cistin 193
1997:0999 Dekstran 40 za injekcije 207
1997:1002 Natrijum-diklofenak 756

1997:1003 Kalijum-hidrogenfosfat 552

1997:1004 Diltiazem-hidrohlorid 240
1997:1005 Dizopiramid-fosfat 251
1997:1006 Dizopiramid 249
1997:1007 Ditranol 248
1997:1008 Domperidon-maleat 262
1997:1009 Domperidon 260
1997:1010 Droperidol 265
1997:1012 Famotidin 311
1997:1013 Felodipin 312
1997:1014 Flufenazindekanoat 342
1997:1015 Flufenazinenantat 343
1997:1016 (98*) Humani hepatitis B imunoglobulin za intravensku primenu 1312
1997:1017 Izokonazol-nitrat 501
1997:1018 Izokonazol 499
1997:1019 Izotretinoin 514
1997:1020 Ketamin-hidrohlorid 576
1997:1021 Makrogol 1 500 664
1997:1022 Makrogol 3 000 665
1997:1023 Makrogol 4 000 666
1997:1024 Makrogol 6 000 668
1997:1025 Makrogol 20 000 669
1997:1026 Makrogol 35 000 670
1997:1027 Metionin 715
1997:1028 Metoprolol-tartarat 719
1997:1029 Meksiletin-hidrohlorid 683
1997:1030 Minociklin-hidrohlorid 732
1997:1031 Natrijum-pikosulfat 773
1997:1032 Omeprazol-natrijum 822
1997:1033 Orciprenalin-sulfat 824
1997:1034 Parafin, cvrsti 830
1997:1035 Fenilefrin 318
1997:1036 Fitomenadion 335
1997:1038 (99*) Homeopatski preparati 476
1997:1039 (99*) Propilgalat 891
1997:1040 Sorbitanlaurat 945
1997:1041 Sorbitanoleat 945
1997:1042 Sorbitanpalmitat 946
1997:1043 Sorbitanstearat 947
1997:1044 Sorbitantrioleat 947
1997:1045 Sulpirid 978
1997:1046 Tamoksifen-citrat 982
1997:1047 Tehnecijum (99mTc)-glukonat, injekcija 1135
1997:1048 Testosteronenantat 992
1997:1049 Treonin 1031
1997:1050 Tiklopidin-hidrohlorid 1010
1997:1051 Tinidazol 1014

1997:1052 (98*) Kalcijum-fosfat 530

1997:1053 Trometamol 1044
1997:1054 Uvae ursi folium 1259
1997:1055 Vakcina protiv trbušnog tifusa (živa, oralna, soj TY 21A) 1390
1997:1056 Vakcina protiv hepatitisa B (rDNK) 1373
1997:1057 Vakcina protiv malih boginja, zausaka i rubele (živa) 1385
1997:1058 Vankomicin-hidrohlorid 1061
1997:1059 Zidovudin 1079
1997:1060 Zopiklon 1081
1997:1061 Laktoza, bezvodna 616
1997:1062 (99*) Alfentanil-hidrohlorid 12
1997:1063 Preparati alergena 875
1997:1064 Amygdalae oleum raffinatum 1166
1997:1065 (99*) Alprazolam 15
1997:1066 Alprenolol-benzoat 18
1997:1067 Astemizol 60
1997:1069 Betakaroten 98
1997:1070 (99*) Betaciklodekstrin 95
1997:1071 Betahistin-mezilat 97
1997:1072 Betaksolol-hidrohlorid 99
1997:1073 Biotin 111
1997:1074 Biperiden-hidrohlorid 112
1997:1075 Budezonid 124
1997:1076 Bumetanid 127
1997:1077 (99*) Buzerelin 132
1997:1078 Kalcijum-hidroksid 536
1997:1079 Kaptopril 565
1997:1080 Carvi fructus 1178
1997:1081 Karboplatina 573
1997:1082 Macrogolglyceroli ricinoleas 1215
1997:1083 Macrogolglyceroli hydroxystearas 1213
1997:1084 Cetirizin-dihidrohlorid 162
1997:1085 Cetostearilizononanoat 168
1997:1086 Hlorciklizin-hidrohlorid 444
1997:1087 Hlorpropamid 458
1997:1088 Cinhokain-hidrohlorid 178
1997:1089 Ciprofloksacin 183
1997:1090 Klobetazonbutirat 585
1997:1091 Caryophylli floris aetheroleum 1179
1997:1092 Ciklizin-hidrohlorid 171
1997:1093 Ciklopentolat-hidrohlorid 173
1997:1094 (99*) Ciproteronacetat 188
1997:1095 Harpagophyti radix 1202
1997:1096 Doksepin-hidrohlorid 252
1997:1097 (99*) Enoksaparin-natrijum 276
1997:1098 Eritromicin-laktobionat 285
1997:1099 Etilenglikol-monostearat 298

1997:1100 (99*) Eugenol 309

1997:1103 (99*) Fentanil-citrat 332
1997:1104 Fluoksetin-hidrohlorid 350
1997:1106 Gliceroltriacetat 376
1997:1107 Vakcina protiv hepatitisa A (inaktivisana) 1371
1997:1108 Indapamid 483
1997:1109 Indijum (111In)-oksin, rastvor 1109
1997:1110 Interferon alfa-2, rastvor koncentrovan 1324
1997:1111 (99*) Jodbengvan (131I), injekcija za dijagnosticku primenu 1114
1997:1112 (99*) Jodbengvan (131I), injekcija za terapijsku primenu 1115
1997:1113 (99*) Jodbengvan (123I), injekcija 1113
1997:1114 (99*) Joheksol 517
1997:1115 (99*) Jopamidol 521
1997:1117 Izosorbiddinitrat, razblažen 510
1997:1118 (99*) Izosorbidmononitrat, razblažen 512
1997:1119 Izoksuprin-hidrohlorid 502
1997:1120 (99*) Lizinopril, dihidrat 644
1997:1121 Lorazepam 649
1997:1122 (99*) Makrogol 7 glicerolkokoat 658
1997:1123 Makrogolcetostearil etar 671
1997:1124 Makrogollauril etar 673
1997:1125 Makrogololeil etar 675
1997:1126 Althaeae radix 1165
1997:1127 (99*) Metakrilna kiselina – metilmetakrilat kopolimer (1:1) 694
1997:1128 (99*) Metakrilna kiselina - etilakrilat kopolimer (1:1) 692
1997:1129 (99*) Metakrilna kiselina – etilakrilat kopolimer (1:1) disperzija 30 % 693
1997:1130 (99*) Metakrilna kiselina - metilmetakrilat kopolimer (1:2) 695
1997:1131 (99*) Metilprednizolon hidrogensukcinat 709
1997:1132 Metiltioninijum-hlorid za spoljašnju primenu (metilenskoplavo) 714
1997:1133 (98*;99*) Metrifonat 722
1997:1134 (99*) Nadroparin-kalcijum 739
1997:1135 Nitrofural 792
1997:1136 Oktildodekanol 819
1997:1137 Pentamidin-diizetionat 834
1997:1138 Fentolamin-mezilat 334
1997:1139 Kalijum-acetat 548
1997:1140 Kalijum-klavulanat 556
1997:1141 Kalijum-hidrogenkarbonat 553
1997:1142 Povidon jod 861
1997:1143 Propilenglikol monostearat 890
1997:1144 (99*) Protirelin 896
1997:1146 (99*) Roksitromicin 917
1997:1147 Selen-disulfid 928
1997:1148 Sertakonazol-nitrat 930
1997:1149 Lacca 1209
1997:1150 (99*) Natrijum-amidotrizoat 747
1997:1151 Natrijum-laktat, rastvor 769

1997:1152 Spektinomicin-hidrohlorid 951

1997:1153 Anisi stellati fructus 1170
1997:1156 (99*) Tenoksikam 985
1997:1157 Tiaprofenska kiselina 1006
1997:1158 Tolnaftat 1023
1997:1159 Tropikamid 1045
1997:1160 Polisaharidna vakcina protiv trbušnog tifusa 1335
1997:1161 Tirozin 1018
1997:1162 Ksilometazolin-hidrohlorid 613
1997:1167 Voda za razblaživanje koncentrovanih rastvora za hemodijalizu 903

INDEKS
INDEKS
Acidum methacrylicum et methylis methacrylas

A polymerisatum 1:1, 694
Acidum methacrylicum et methylis methacrylas
polymerisatum 1:2, 695
Abnormalna toksičnost, 78/I
Acidum nalidixicum, 743
Acaciae gummi dispersione desiccatum, 1154
Acidum nicotinicum, 789
Acaciae gummi, 1153 Acidum oleicum, 820
Acebutolol-hidrohlorid, 1 Acidum phosphoricum concentratum, 358
Acebutololi hydrochloridum, 1 Acidum phosphoricum dilutum, 358
Acidum salicylicum, 927
Acetazolamid, 2
Acidum sorbicum, 944
Acetazolamidum, 2
Acidum tartaricum, 1069
Acetilcistein, 3
Acidum tiaprofenicum, 1006
Acetilsalicilna kiselina, 5 Acidum tranexamicum, 1029
Aceton, 6 Acidum undecylenicum, 1052
Acetonum, 6 Aciklovir, 7
Acetylcisteinum, 3 Adenin, 9
Aciclovirum, 7
Adeninum, 9
Acidu citricum monohydricum, 634
Adeps lanae cum aqua, 1156
Acidum aceticum glaciale, 933
Adeps lanae hydrogenatus, 1158
Acidum acetylsalicylicum, 5
Acidum alginicum, 1154 Adeps lanae, 1155
Acidum amidotrizoicum dihydricum, 26 Adeps solidus, 1159

Acidum aminocaproicum, 28 Adipis lanae alcoholes, 1160
Acidum ascorbicum, 56 Adrenalin-hidrogentartarat, 10
Acidum asparticum, 57
Adrenalini hydrogentartras, 10
Acidum benzoicum, 93 Aerodinamičko odredjivanje sitnih čestica, 138/I
Acidum boricum, 118 Aerosoli, 351/I
Acidum citricum anhydricum, 633 Aether anaestheticus, 294
Acidum etacrynicum, 291 Aether, 293
Acidum follicum, 356 Agar, 1161
Acidum fusidicum, 364 Aktivator prekalikreina, 92/I
Acidum glutamicum, 383
Alanin, 11
Acidum hydrochloricum concentratum, 456
Alaninum, 11
Acidum hydrochloricum dilutum, 456
Albumin rastvor, humani, 1283
Acidum iopanoicum, 523
Acidum iotalamicum, 524 Albumini humani solutio, 1283
Acidum lacticum, 735 Alcohol benzylicus, 84
Acidum maleicum, 677 Alcohol cetylicus et stearylicus emulsificans A, 165
Acidum methacrylicum et ethylis acrylas polymerisatum 1:1 Alcohol cetylicus et stearylicus emulsificans B, 166
dispersio 30 per centum, 693 Alcohol cetylicus et stearylicus, 164
Acidum methacrylicum et ethylis acrylas polymerisatum 1:1, Alcohol cetylicus, 161
692

INDEKS
Alcohol isopropylicus, 507 Amitriptilin-hidrohlorid, 30

Alcohol stearylicus, 956 Amitriptylini hydrochloridum, 30
Alfentanil-hidrohlorid, 12 Ammoniae solutio concentrata, 37
Alfentanili hydrochloridum, 12 Ammonii chloridum, 38
Alginska kiselina, 1154 Amobarbitalum natricum, 33
Alkalne nečistoće u masnim uljima, limit test, 54/I Amobarbitalum, 32
Allopurinolum, 14 Amobarbiton, 32
Aloe barbadensis, 1162 Amobarbiton-natrijum, 33
Aloe capensis, 1163 Amoksicilin, trihidrat, 34
Aloes extractum siccum normatum, 1164 Amoksicilin-natrijum, 35
Alopurinol, 14 Amonijak, limit test, 49/I
Alprazolam, 15 Amonijak, rastvor koncentrovani, 37
Alprazolamum, 15 Amonijum-hlorid, 38
Alprenolol-benzoat, 18 Amoxicillinum natricum, 35
Alprenolol-hidrohlorid, 19 Amoxicillinum trihydricum, 34
Alprenololi benzoas, 18 Amperometrijska titracija, 23/I
Alprenololi hydrochloridum, 19 Amphetamini sulfas, 25
Althaeae radix, 1165 Ampicilin, bezvodni, 39
Alumen, 22 Ampicilin, trihidrat, 42

Aluminii chloridum hexahydricum, 21 Ampicilin-natrijum, 45
Aluminii oxidum hydricum, 22 Ampicillinum anhydricum, 39
Aluminii sulfas, 23 Ampicillinum natricum, 45
Aluminijum u adsorbovanim vakcinama, 64/I Ampicillinum trihydricum, 42
Aluminijum, limit test, 53/I Amygdalae oleum raffinatum, 1166
Aluminijum-hlorid, heksahidrat, 21 Amygdalae oleum, 1165
Aluminijum-kalijum-sulfat, 22
Anisi aetheroleum, 1167
Aluminijum-oksid, hidratisan, 22
Anisi fructus, 1169
Aluminijum-sulfat, 23 Anisi stellati fructus, 1170
Amantadin-hidrohlorid, 24
Antazolin-hidrohlorid, 47
Amantadini hydrochloridum, 24 Antazolini hydrochloridum, 47
Ambalaža, materijali koji se koriste za izradu, 148/I
Anti-A i anti-B hemaglutinini (indirektna metoda), 98/I
Ambalaža, materijali na bazi plastificiranog polivinilhlorida,
Antibiotici, mikrobiološko odredjivanje, 100/I
148/I
Antikoagulantni rastvor, sterilni kontejneri, 172/I
Ambalaža, polietileni niske gustine, 156/I
Antikomplementarna aktivnost imunoglobulina, 94/I
Ambalaža, polietileni visoke gustine, 156/I
Antioksidansi u masnim uljima, 54/I
Ambalaža, polipropilen, 158/I
Antiserum (evropski) protiv zmijskog otrova, 1284
Amfetamin-sulfat, 25
Antithrombinum III humanum densatum cryodesiccatum,
Amidotrizoinska kiselina, dihidrat, 26 1305
Amilorid-hidrohlorid, 27 Antitoksin botulizma, 1285
Amiloridi hydrochloridum, 27 Antitoksin difterije, 1287
Aminokapronska kiselina, 28
Antitoksin gasne gangrene (mešani), 1288
Amiodaron-hidrohlorid, 29 Antitoksin gasne gangrene (novyi), 1288
Amiodaroni hydrochloridum, 29
Antitoksin gasne gangrene (perfrigens), 1289

INDEKS
Antitoksin gasne gangrene (septikum), 1290

Antitoksin tetanusa za humanu upotrebu, 1291
B
Aparature, 11/I
Bacampicillini hydrochloridum, 71
Apomorfin-hidrohlorid, 48
Bacitracin, 69
Apomorphini hydrochloridum, 48
Bacitracin-cink, 70
Aprotinin, 49
Bacitracinum zincum, 70
Aprotinin, koncentrovani rastvor, 51
Bacitracinum, 69
Aprotinini solutio concentrata, 51 Baclofenum, 74
Aprotinum, 49 Bademovo ulje, 1165
Apsorpciona infracrvena spektrofotometrija, 26/I Bademovo ulje, prečišćeno, 1166
Aqua ad concentratas solutiones diluendas haemodialysi, Bakampicilin-hidrohlorid, 71
903
Aqua ad iniectabilia, 1075 Bakar(II)-sulfat, bezvodni, 73
Aqua purificata, 1076 Bakar(II)-sulfat, pentahidrat, 74
3
Aquae tritiatae ( H) solutio injectabilis, 1149 Baklofen, 74
Arachidis oleum, 1171 Bakterijski endotoksini, 86/I
Arapska guma, osušena raspršivanjem, 1154 Balsamum peruvianum, 1173
Argenti nitras, 956 Barbados aloja, 1162
Arginin, 53 Barbitalum, 76
Arginin-hidrohlorid, 54 Barbiton, 76
Arginini hydrochloridum, 54 Barii sulfas, 77
Argininum, 53 Barijum-sulfat, 77
Aromatični amini, primarni, odredjivanje, 62/I
Bcg vakcina, liofilizovana, 1293
Arsen, limit test, 49/I
Beclometasoni dipropionas, 78
Ascorbylis palmitas, 56
Beklometazondi-propionat, 78
Askorbilpalmitat, 56
Beli pčelinji vosak, 1181
Askorbinska kiselina, 56
Belladonnae folium, 1174
Asparaginska kiselina, 57
Belladonnae pulvis normatus, 1175
Aspartam, 59
Bendroflumethiazidum, 80
Aspartamum, 59
Bendroflumetiazid, 80
Astemizol, 60
Bentonit, 81
Astemizolum, 60
Bentonitum, 81
Atenolol, 62
Benzalkonii chloridi solutio, 82
Atenololum, 62 Benzalkonii chloridum, 81
Atomska apsorpciona spektrometrija, 25/I
Benzalkonijum-hlorid, 81
Atomska emisiona spektrometrija, 24/I
Benzalkonijum-hlorid, rastvor, 82
Atropini sulfas, 64
Benzethonii chloridum, 83
Atropin-sulfat, 64
Benzetonijum-hlorid, 83
Azathioprinum, 65
Azatioprin, 65 Benzilalkohol, 84
Azot-monoksid i azot-dioksid u medicinskim gasovima, Benzilbenzoat, 85

68/I Benzilpenicilin-benzatin, 86
Azot-suboksid azot (I)-oksid, 66
Benzilpenicilin-kalijum, 88
Benzilpenicilin-natrijum, 89

INDEKS
Benzilpenicilin-prokain, 90 Bizmut-subkarbonat, 115

Benzocainum, 94 Bleomicin-sulfat, 116
Benzoil-peroksid, sa vodom, 92 Bleomycin sulfas, 116
Benzojeva kiselina, 93 Bliska-infracrvena spektrometrija, 42/I
Benzokain, 94 Boraks, 117
Benzoylis peroxidum cum aqua, 92 Borax, 117

Benzylis benzoas, 85 Borna kiselina, 118
Benzylpenicillinum benzathinum, 86 Broj bubrenja, 115/I
Benzylpenicillinum kalicum, 88 Bromazepam, 119
Benzylpenicillinum natricum, 89 Bromazepamum, 119
Benzylpenicillinum procainum, 90 Bromcriptini mesilas, 123
Betacarotenum, 98 Bromfeniramin-maleat, 120
Betaciklodekstrin, 95
Bromheksin-hidrohlorid, 122
Betacyclodextrinum, 95
Bromhexini hydrochloridum, 122
Betahistini mesilas, 97
Bromkriptin-mezilat, 123
Betahistin-mezilat, 97
Brompheniramini maleas, 120
Betakaroten, 98
Brzina rastvaranja lekovite supstance iz čvrstih lekovitih
Betaksolol-hidrohlorid, 99 preparata, 123/I
Betametazon dipropionat, 105 Brzina rastvaranja lekovite supstance iz rektalnih preparata,

356/I
Betametazon, 100 Brzina rastvaranja lekovite supstance iz transdermalnih
Betametazonacetat, 103 flastera, 126, 344/I
Budesonidum, 124
Betametazonfosfat-natrijum, 107
Budezonid, 124
Betametazonvalerat, 108
Bumetanid, 127
Betamethasoni acetas, 103
Bumetanidum, 127
Betamethasoni dipropionas, 105
Bupivacaini hydrochloridum, 128
Betamethasoni natrii phosphas, 107
Betamethasoni valeras, 108 Bupivakain-hidrohlorid, 128
Betamethasonum, 100 Buserelinum, 132
Betanidini sulfas, 110 Busulfan, 129
Betanidin-sulfat, 110 Busulfanum, 129
Betaxololi hydrochloridum, 99 Butilhidroksianizol, 130
Biološka odredjivanja, 99/I Butilhidroksitoluen, 131
Biološka odredjivanja, statistička analiza rezultata, 294/I Butilparaben, 131
Biološki indikatori sterilizacije, 283/I
Butylhydroxyanisolum, 130
Biološki testovi, 70/I
Butylhydroxytoluenum, 131
Biotin, 111
Butylis parhydroxybenzoas, 131
Biotinum, 111 Buzerelin, 132
Biperiden-hidrohlorid, 112
Biperideni hydrochloridum, 112
Bisacodylum, 114
Bisakodil, 114
C
Bismuthi subcarbonas, 115
Calcii carbonas, 538
Bistrina i stepen opalescencije tečnosti, 14/I
Calcii chloridum hexahydricum, 537

INDEKS
Calcii chloridum, 536 Cefoksitin-natrijum, 145

Calcii folinas, 527 Cefotaksim-natrijum, 147
Calcii gluconas, 531 Cefotaxicum natricum, 147
Calcii glycerophosphas, 530 Cefoxitinum natricum, 145
Calcii hydrogenophosphas anhydricus, 534
Cefradin, 149
Calcii hydrogenophosphas dihydricus, 535
Cefradinum, 149
Calcii hydroxidum, 536
Ceftriakson-natrijum, 151
Calcii lactas pentahydricus, 539
Calcii lactas trihydricus, 540 Ceftriaxonum natricum, 151
Calcii pantothenas, 541 Cefuroksim-natrijum, 153
Calcii stearas, 542 Cefuroximum natricum, 153
Calcii sulfas dihydricus, 543 Ćelijske kulture za proizvodnju veterinarskih vakcina, 290/I
Calciii gluconas ad iniectabile, 532 Cellulosi acetas phthalas, 160
Calcitoninum salmonis, 544 Cellulosi acetas, 159
Calcitriolum, 547 Cellulosi pulvis, 155
Calii hydroxidum, 554 Cellulosum microcristallinum, 154
Camphora racemica, 560 Celuloza, mikrokristalna, 154
Capsulae, 331/I Celuloza, prašak, 155
Captoprilum, 565
Celulozaacetat, 159
Carbamazepinum, 566
Celulozaacetatftalat, 160
Carbenicillinum natricum, 567
Carbidopum, 569 Cera alba, 1181
Carbimazolum, 571 Cera carnauba, 1182
Carbo activatus, 1050 Cera flava, 1183
Carbocisteinum, 572
Cetilalkohol, 161
Carbonei dioxidum, 1051
Cetilpiridinijum-hlorid, 161
Carboplatinum, 573
Cetirizin-dihidrohlorid, 162
Carboxymethylamylum natricum A, 1176
Cetirizini dihydrochloridum, 162
Carboxymethylamylum natricum B, 1177
Cetostearilalkohol, 164
Carmellosum calcicum, 574
Carmellosum natricum conexum, 611 Cetostearilalkohol, emulgator (tip A), 165
Carmellosum natricum, 575 Cetostearilalkohol, emulgator (tip B), 166
Carvi fructus, 1178 Cetostearilizononanoat, 168
Caryophylli floris aetheroleum, 1179 Cetostearylis isononanoas, 168
Caryophylli flos, 1180 Cetrimid, 169
Cefaclorum, 137 Cetrimidum, 169
Cefadroksil, 135 Cetylpyridinii chloridum, 161
Cevčice u kompletima za transfuziju krvi i derivata krvi,
Cefadroxilum, 135
150/I
Cefahlor, 137 Cevčice za preparate za totalnu parenteralnu ishranu, 160/I
Cefaleksin, 139 Cevi od silikonskih elastomera, 163/I
Cefalexinum, 139 Chamomillae romanae flos, 1183
Cefalotin-natrijum, 141 Chinidini sulfas, 420
Cefalotinum natricum, 141 Chinini hydrochloridum, 422
Cefazolin-natrijum, 143 Chinini sulfas, 423
Cefazplinum natricum, 143 Chlorali hydras, 434

INDEKS
Chlorambucilum, 435 Cinchocaini hydrochloridum, 178

Chloraminum, 440 Cinchonae cortex, 1184
Chloramphenicoli natrii succinas, 439 Cinhokain-hidrohlorid, 178
Chloramphenicoli palmitas, 437
Cink-hlorid, 179
Chloramphenicolum, 436
Cink-oksid, 180
Chlorcyclizini hydrochloridum, 444
Chlordiazepoxidi hydrochloridum, 446 Cink-stearat, 180
Chlordiazepoxidum, 445 Cink-sulfat, 181
Chlorhexidini diacetas, 448 Cink-undecilenat, 182
Chlorhexidini digluconas solutio, 450
Cinnamomi cortex, 1186
Chlorhexidini dihydrochloridum, 451
Ciprofloksacin, 183
Chlorobutanolum anhydricum, 442
Chlorobutanolum hemihydricum, 443 Ciprofloksacin-hidrohlorid, 185
Chlorocresolum, 453 Ciprofloxacini hydrochloridum, 185
Chloroquini phosphas, 454 Ciprofloxacinum, 183
Chloroquini sulfas, 455 Ciproheptadin-hidrohlorid, 187
Chlorothiazidum, 464 Ciproteronacetat, 188
Chlorphenamini maleas, 447
Cisaprid, 189
Chlorpromazini hydrochloridum, 457
Cisapridum, 189
Chlorpropamidum, 458
Cisplatin, 191
Chlorprothixeni hydrochloridum, 459
Chlortalidonum, 461 Cisplatinum, 191
Chlortetracyclini hydrochloridum, 462 Cistein-hidrohlorid, monohidrat, 192
Cholecalciferoli pulvis, 471 Cistin, 193
Cholecalciferolum densatum oleosum, 465 Citarabin, 194
Cholecalciferolum in aqua dispergibile, 468 Clindamycini hydrochloridum, 584
Cholecalciferolum, 467 Clindamycini phosphas, 582
Cholesterolum, 473 Clobetasoni butyras, 585
Chorda resorbilis sterilis, 1267 Clofibratum, 586
Chromii (51Cr) edetatis solutio iniectabilis, 1105 Clomifeni citras, 590
Chymotrypsinum, 419 Clomipramini hydrochloridum, 591
Ciclosporinum, 174 Clonazepamum, 592
Cijanokobalamin (57Co), kapsule, 1099 Clonidini hydrochloridum, 594
Cijanokobalamin (57Co), rastvor, 1100 Clotrimazolum, 594
Cloxacillinum natricum, 588
Cijanokobalamin (58Co), rastvor, 1101
Cocaini hydrochloridum, 600
Cijanokobalamin, 170
Codeini phosphas hemihydricus, 597
Ciklizin-hidrohlorid, 171 Codeini phosphas sesquihydricus, 598
Ciklofosfamid, 172 Codeinum, 596
Ciklopentolat-hidrohlorid, 173 Coffeinum monohydricum, 599
Ciklosporin, 174 Coffeinum, 598

Colchicinum, 601
Cimetidin, 175
Colistimethatum natricum, 602
Cimetidinum, 175
Colistini sulfas, 603
Cinarizin, 176 Compressi, 336/I
Cinarizinum, 176 Copovidonum, 604

INDEKS
Corticotropinum, 606 Dekstran 70 za injekcije, 209

Cortisoni acetas, 609 Dekstrani, raspodela molarnih masa, 40/I
Crospovidonum, 612 Dekstrometorfan-hidrobromid, 210
Cupri sulfas anhydricus, 73
Dekstromoramid-tartarat, 211
Cupri sulfas pentahydricus, 74
Dekstropropoksifen-hidrohlorid, 212
Cvast kamilice, 1216
Cvast lipe, 1254 Demeclocyclini hydrochloridum, 213
Cvast rimske kamilice, 1183 Demeklociklin-hidrohlorid, 213
Cvet karanfilića, 1180 Depresorne supstance, 79/I
57 Desipramini hydrochloridum, 216
Cyanocobalamini ( Co) capsulae, 1099
57 Deslanosidum, 215
Cyanocobalamini ( Co) solutio, 1100
58
Cyanocobalamini ( Co) solutio, 1101 Deslanozid, 215
Cyanocobalaminum, 170 Desmopressinum, 217
Cyclopentolati hydrochloridum, 173 Desoxycortoni acetas, 219
Cyclophosphamidum, 172 Dexamethasoni acetas, 202
Cylizini hydrochloridum, 171 Dexamethasoni natrii phosphas, 204
Cyproheptadini hydrochloridum, 187 Dexamethasonum, 201
Cyproteroni acetas, 188 Dexpanthenolum, 206
Cysteini hydrochloridum monohydricum, 192 Dextranum 40 ad iniectabile, 207
Cystinum, 193 Dextranum 60 ad iniectabile, 208
Cytarabinum, 194 Dextranum 70 ad iniectabile, 209
Dextrometorphan hydrobromidum, 210
Dextromoramidi tartras, 211
Č Dextropropoxypheni hydrochloridum, 212
Dezipramin-hidrohlorid, 216
Čistoća proizvoda, mikrobiološka, 80, 84/I Dezmopresin, 217

Čvrsta mast, 1159 Dezoksikortonacetat, 219
Čvrstina tableta, 130/I Diazepam, 221
Diazepamum, 221
Diazoksid, 222
D Diazoxidum, 222
Dibutilftalat, 223
Dapson, 197 Dibutylis phthalas, 223
Dapsonum, 197 Diclofenacum natricum, 756
Daunorubicin-hidrohlorid, 198 Dicloxacillinum natricum, 238
Daunorubicini hydrochloridum, 198 Dienestrol, 224
Deferoksamin-mezilat, 199 Dienestrolum, 224
Deferoxamini mesilas, 199 Diethylcarbamazini citras, 226
Diethylis phthalas, 225
Deksametazon, 201
Diethylstilbestrolum, 227
Deksametazonacetat, 202
Dietilftalat, 225
Deksametazonfosfat-natrijum, 204
Dietilkarbamazin-citrat, 226
Dekspantenol, 206
Dietilstilbestrol, 227
Dekstran 40 za injekcije, 207
Difenhidramin-hidrohlorid, 228
Dekstran 60 za injekcije, 208

INDEKS
Difenoksilat-hidrohlorid, 229 Doksiciklin-hiklat, 256

Diflunisalum, 230 Doksorubicin-hidrohlorid, 258
Diflunizal, 230 Domperidon, 260
Digitalis purpureae folium, 1187 Domperidoni maleas, 262
Digitoksin, 231 Domperidon-maleat, 262
Digitoxinum, 231 Domperidonum, 260
Digoksin, 233 Dopamin-hidrohlorid, 263
Digoxinum, 233 Dopamini hydrochloridum, 263
Dihidroergotamin-mezilat, 234 Doxepini hydrochloridum, 252
Dihidroergotamin-tartarat, 235 Doxorubicini hydrochloridum, 258
Doxycyclini hyclas, 256
Dihidrostreptomicin-sulfat, 237
Doxycyclinum, 254
Dihydroergotamini mesilas, 234
Droperidol, 265
Dihydroergotamini tartras, 235
Droperidolum, 265
Dihydrostreptomycini sulfas, 237
Dikloksacilin-natrijum, 238
Diltiazem-hidrohlorid, 240
Diltiazemi hydrochloridum, 240
E
Dimenhidrinat, 242
Econazoli nitras, 271
Dimenhydrinatum, 242
Dimercaprolum, 243 Efedrin, bezvodni, 267
Dimerkaprol, 243 Efedrin, hemihidrat, 268
Dimethylis sulfoxidum, 245 Efedrin-hidrohlorid, 269

Dimeticonum, 244 Efedrin-hidrohlorid, racemski, 270
Dimetikon, 244 Efervescentne (šumeće) granule, 333/I
Dimetilsulfoksid, 245 Efervescentne tablete, 338/I
Diphenhydramini hydrochloridum, 228 Efervescentni praškovi, 336/I
Diphenoxylati hydrochloridum, 229 Efikasnost konzervisanja, 284/I
Diploidne ćelije za proizvodnju vakcina za humanu Ekonazol-nitrat, 271
upotrebu, 289/I Ekstrakti, 272
Diprofilin, 246
Ekstrakti, 360/I
Diprophyllinum, 246 Ekstrakti, meki (žitki, polučvrsti), 360/I
Disopyramidi phosphas, 251 Ekstrakti, suvi, 361/I
Disopyramidum, 249 Ekstrakti, tečni, 360/I
Disperzibilne tablete, 338/I Elektroforeza, 33/I
Dissolution test, 123/I Emetin-dihidrohlorid, heptahidrat, 274
Disulfiram, 247
Emetin-dihidrohlorid, pentahidrat, 275
Disulfiramum, 247
Emetini hydrochloridum heptehydricum, 274
Dithranolum, 248
Emetini hydrochloridum pentahydricum, 275
Ditranol, 248
Emplastra transcutanea, 343/I
Dizopiramid, 249 Endotoksini, bakterijski, 86/I
Dizopiramid-fosfat, 251 Enoksaparin-natrijum, 276
Doksepin-hidrohlorid, 252 Enoxaparinum natricum, 276
Doksiciklin, 254 Ephedrini hydrochloridum, 269

INDEKS
Ephedrini racemici hydrochloridum, 270 Etarsko ulje eukaliptusa, 1189

Ephedrinum anhydricum, 267 Etarsko ulje karanfilića, 1179
Ephedrinum hemihydricum, 268 Etarsko ulje limuna, 1210
Epruvete za poredbena ispitivanja, 13/I Etarsko ulje pitome nane, 1218
Ergocalciferolum, 276 Ethambutoli hydrochloridum, 292
Ergokalciferol, 276 Ethinylestradiolum, 301
Ergometrini maleas, 278 Ethionamidum, 302
Ergometrin-maleat, 278 Ethisteronum, 303
Ethosuximidum, 308
Ergotamini tartras, 279
Ethylcellulosum, 296
Ergotamin-tartarat, 279
Ethylendiaminum, 297
Eritromicin, 281
Ethylenglycoli monostearas, 298
Eritromicin-estolat, 283 Ethylis acetas, 295
Eritromicinetilsukcinat, 284 Ethylis parahydroxybenzoas, 300
Eritromicin-laktobionat, 285 Ethylmorphini hydrochloridum, 299
Etilacetat, 295
Eritromicin-stearat, 288
Erythromycini estolas, 283 Etilceluloza, 296
Erythromycini ethylsuccinas, 284 Etilendiamin, 297
Erythromycini lactobionas, 285 Etilenglikol-monostearat, 298
Erythromycini stearas, 288 Etilenvinilacetat kopolimer za izradu kontejnera i cevčica
Erythromycinum, 281 za preparate za totalnu parenteralnu ishranu, 160/I
Eserini salicylas, 337 Etilmorfin-hidrohlorid, 299
Eserini sulfas, 338 Etilparaben, 300
Estarski broj, 61/I
Etinilestradiol, 301
Estradiol, hemihidrat, 289
Etionamid, 302
Estradiolbenzoat, 290
Etisteron, 303
Estradioli benzoas, 290
Etofilin, 305
Estradiolum hemihydricum, 289
Etofyllinum, 305
Etakrinska kiselina, 291
Etoposidum, 306
Etambutol-dihidrohlorid, 292
Etopozid, 306
Etanol, sadržaj, 132/I
Etosukcimid, 308
Etanol, sadržaj, tabele, 133/I
Etar za anesteziju, 294 Eucalypti aetheroleum, 1189
Etar, 293 Eugenol, 309
Etarska ulja, miris, 116/I Eugenolum, 309

Etarska ulja, odredjivanje 1, 8-cineola, 116/I Extracta, 272
Etarska ulja, odredjivanje masnih ulja i usmoljenih etarskih Extracta, 360/I
ulja, 116/I
Etarska ulja, odredjivanje stranih estara, 116/I
Etarska ulja, odredjivanje u biljnim drogama, 117/I
Etarska ulja, odredjivanje vode, 115/I
F
Etarska ulja, ostatak posle isparavanja, 116/I
Factor IX coagulationis sanguinis humani cryodesiccatus,
Etarska ulja, rastvorljivost u alkoholu, 116/I
1306
Etarska ulja, ukus, 116/I Factor VIII coagulationis sanguinis humani cryodesiccatus,
Etarsko ulje anisa, 1167 1308

INDEKS
Faktor koagulacije VIII, odredjivanje, 107/I Fila non resorbilis sterilia, 1269
Famotidin, 311 Fila resorbilia syntetica monofilamenta sterilia, 1273
Famotidinum, 311 Fila resorbilia syntetica torta sterilia, 1274
Farmaceutski preparati pakovani pod pritiskom (aerosoli), Filtri od sinterovanog stakla, uporedne vrednosti poroziteta,
351/I
11/I
Farmaceutski preparati, mikrobiološki kvalitet, 285/I
Fitomenadion, 335
Farmaceutsko tehnološki postupci ispitivanja, 122/I
Fizičke i fizičko-hemijske metode, 14/I
Fc funkcija imunoglobulina, test, 113/I
Fizostigmin-salicilat, 337
Felodipin, 312
Fizostigmin-sulfat, 338
Felodipinum, 312
Flasteri, transdermalni, 343/I
Fenacetin, 314
Flucitozin, 339
Fenazon, 315
Flucloxacillinum natricum, 346
Fenilalanin, 316
Flucytosinum, 339
Fenilbutazon, 317 Fludrocortisoni acetas, 340
Fenilefrin, 318 Fludrokortizonacetat, 340
Fenilefrin-hidrohlorid, 319 Flufenazindekanoat, 342
Fenilpropanolamin-hidrohlorid, 320 Flufenazinenantat, 343
Fenilživa(II)borat, 321 Flufenazin-hidrohlorid, 345
Fenilživa(II)nitrat, 322 Flukloksacilin-natrijum, 346
Fenitoin-natrijum, 322 Flunitrazepam, 348
Fenobarbiton, 323 Flunitrazepamum, 348
Fenobarbiton-natrijum, 324 Fluocinolonacetonid, 349
Fenoksietanol, 325 Fluocinoloni acetonidum, 349
Fenoksimetilpenicilin penicilin v, 327 Fluoksetin-hidrohlorid, 350
Fenoksimetilpenicilin-kalijum, 328 Fluoridi, limit test, 50/I

Fluorimetrija, 24/I
Fenol u imunoserumima i vakcinama, 64/I
Fluorouracil, 352
Fenol, 329
Fluorouracilum, 352
Fenolsulfonftalein, 330
Fluoxetini hydrochloridum, 350
Fenoterol-hidrobromid, 331 Fluphenazini decanoas, 342
Fenoteroli hydrobromidum, 331 Fluphenazini enantas, 343
Fenotiazin, identifikacija hromatografijom na tankom sloju, Fluphenazini hydrochloridum, 345
47/I
Flurazepam-hidrohlorid, 353
Fentanil-citrat, 332
Flurazepami monohydrochloridum, 353
Fentanyli citras, 332
Foeniculi amari fructus, 1191
Fentolamin-mezilat, 334
Foeniculi dulcis fructus, 1192
Ferrosi fumaras, 393
Ferrosi gluconas, 394 Folkodin, 355
Ferrosi sulfas, 395 Folna kiselina, 356

Fibrini glutinum, 1295 Formaldehid, rastvor (35 %), 357
Fibrinogenum humanum cryodesiccatum, 1310 Formaldehid, slobodni, limit test, 53/I
Fibrinogenum humanum iodinatum (125I) cryodesiccatum, Formaldehydi solutio (35 %), 357
1106
Fosfati, limit test, 52/I
Fibrinski lepak, kit, 1295
Fosfor u polisaharidnim vakcinama, 65/I

INDEKS
Fosforna kiselina, koncentrovana, 358 Glucosum anhydricum, 381

Fosforna kiselina, razblažena, 358 Glucosum monohydricum, 383
Framicetin-sulfat, 359 Glukagon, 380
Framycetini sulfas, 359 Glukoza, bezvodna, 381
Frangulae cortex, 1193 Glukoza, monohidrat, 383

Friabilnost neobloženih tableta, 129/I Glutaminska kiselina, 383
Fructosum, 361 Glutethimidum, 384
Fruktoza, 361 Glutetimid, 384
Ftalilsulfatiazol, 362 Glyceroli monostearas 40-50, 373
Furosemid, 363 Glycerolum (85 %), 375
Furosemidum, 363 Glycerolum triacetas, 376

Glycerolum, 374
Fusidinska kiselina, 364
Glycinum, 377
Glycyrrhizae radix (liquiritiae radix), 1196
Gonadorelin, 385
G Gonadorelinum, 385
Gonadotropin, horionski, 388
Galamintrietil-trijodid, 367
Gonadotropinum chorionicum, 388
Galijum (67Ga)-citrat, injekcija, 1103 Gramicidin, 389
Gallamini triethiodidum, 367 Gramicidinum, 389
Gallii (67Ga) citratis solutio iniectabilis, 1103 Granulata, 333/I
Gasna hromatografija, 30/I Granule efervescentne (šumeće), 333/I
Gastro-rezistentne granule, 334/I Granule gastro-rezistentne, 334/I
Gastro-rezistentne kapsule, 332/I Granule sa modifikovanim oslobadjanjem lekovite
Gastro-rezistentne tablete, 338/I supstance, 334/I
Gelatina, 368 Granule, 333/I
Gelatina, 368 Granule, brzina rastvaranja lekovite supstance, 334/I
Geli hidrofilni, 343/I Granule, obložene, 334/I
Geli hidrofobni, 343/I Griseofulvinum, 390
Geli, 343/I Grizeofulvin, 390
Gentamicini sulfas, 370 Guaifenesinum, 391
Gentamicin-sulfat, 370 Guanethidini monosulfas, 392
Gentianae radix, 1195 Guar galactomannanum, 1198
Glibenclamidum, 372 Guar guma, 1198
Glibenklamid, 372 Gubitak sušenjem, 35/I
Guma akacije, arapska guma, 1153
Glicerilmonostearat 40-50, 373
Gumeni zatvarači za kontejnere za vodene preparate za
Glicerol (85 %), 375 parenteralnu primenu, 177/I
Glicerol, 374 Gvaifenezin, 391
Gliceroltriacetat, 376 Gvanetidin-monosulfat, 392
Glicin, 377 GvožđeII)-fumarat, 393
Glipizid, 378 GvožđeII)-glukonat, 394
Glipizidum, 378 GvožđeII)-sulfat, 395
Glucagonum, 380
Gvoždje, limit test, 52/I

INDEKS
Hioscin-hidrobromid skopolamin-hidrobromid, 427

H Hipromeloza, 428
Hipromelozaftalat, 429
Haloperidol, 397
Histamin, 79/I
Haloperidolum, 397
Histamin-dihidrogenfosfat, 430
Halotan, 398
Histamin-dihidrohlorid, 431
Halothanum, 398
Hamamelidis folium, 1201 Histamini dihydrochloridum, 431
Histamini phosphas, 430
Harpagophyti radix, 1202
Histidin, 432
Head-space gasna hromatografija, 31/I
Histidin-hidrohlorid, monohidrat, 433
Heksobarbiton, 399
Histidini hydrochloridum monohydricum, 433
Heksozamini u polisaharidnim vakcinama, 65/I
Histidinum, 432
Heparin, odredjivanje, 109/I
Hloralhidrat, 434
Heparina massae molecularis minoris, 1297
Heparini male molekulske mase, 1297 Hlorambucil, 435
Heparin-kalcijum, 1300 Hloramfenikol palmitat, 437
Heparin-natrijum, 1301 Hloramfenikol sukcinat-natrijum, 439
Heparinum calcium, 1300 Hloramfenikol, 436

Heparinum natricum, 1301 Hloramin, 440
Herba timijana, 1253 Hlorazepat-kalijum, 441
Hexobarbitalum, 399
Hlorbutanol, bezvodni, 442
Hidralazin-hidrohlorid, 400
Hlorbutanol, hemihidrat, 443
Hidrofilni geli, kremovi, masti, 343/I
Hlorciklizin-hidrohlorid, 444
Hidrofobni geli, kremovi, masti, 343/I
Hidrohlortiazid, 402 Hlordiazepoksid, 445
Hidrokortizon hidrogensukcinat, 407 Hlordiazepoksid-hidrohlorid, 446
Hidrokortizon, 403 Hlorfenamin-maleat, 447
Hidrokortizonacetat, 405 Hlorfeniramin-maleat, 447
Hidroksietilceluloza, 409 Hlorheksidin-diacetat, 448
Hidroksikobalamin-acetat, 411 Hlorheksidin-diglukonat, rastvor, 450
Hidroksikobalamin-hidrohlorid, 412 Hlorheksidin-dihidrohlorid, 451

Hloridi, limit test, 50/I
Hidroksikobalamin-sulfat, 414
Hlorkrezol, 453
Hidroksilni broj, 61/I
Hidroksipropilceluloza, 415 Hlorohin-fosfat, 454
Hidroksizin-hidrohlorid, 416 Hlorohin-sulfat, 455
Hijaluronidaza, 417 Hlorovodonična kiselina, koncentrovana, 456
Himotripsin, 419 Hlorovodonična kiselina, razblažena, 456
Hinidin-sulfat, 420 Hlorpromazin-hidrohlorid, 457
Hinin-hidrohlorid, 422 Hlorpropamid, 458
Hinin-sulfat, 423 Hlorprotiksen-hidrohlorid, 459
Hiosciamin-sulfat, 425 Hlortalidon, 461
Hioscinbutil-bromid skopolaminbutil-bromid, 426 Hlortetraciklin-hidrohlorid, 462

INDEKS
Hlortiazid, 464 Hydrocortisoni hydrogensuccinas, 407

Holekaciferol, koncentrat (uljani rastvor), 465 Hydrocortisonum, 403
Hydrogenii peroxidum 3 per centum, 1077
Holekalciferol, 467
Hydrogenii peroxidum 30 per centum, 1077
Holekalciferol, koncentrat (oblik, disperzibilan u vodi), 468
Hydroxocobalamini acetas, 411
Holekalciferol, koncentrat (u obliku praška), 471 Hydroxocobalamini chloridum, 412
Holesterol, 473 Hydroxocobalamini sulfas, 414
Homatropin-hidrobromid, 474 Hydroxyethylcellulosum, 409
Homatropini hydrobromidum, 474 Hydroxypropylcellulosum, 415

Homatropini methylbromidum, 475 Hydroxyzini hydrochloridum, 416
Hyosciamini sulfas, 425
Homatropinmetil-bromid, 475
Hyoscini butilbromidum, 426
Homeopatski preparati, 476
Hyoscini hydrobromidum, 427
Hrom (51Cr)-edetat, injekcija, 1105 Hyoscyami folium, 1203
Hromatografija na papiru, 28/I
Hyoscymi pulvis normatus, 1205
Hromatografija na tankom sloju, 29/I
Hypromellosi phtalas, 429
Hromatografija raspodele po veličini (molekula), 32/I
Hypromellosum, 428
Hromatografija, gasna, 30/I
Hromatografija, head-space gasna, 31/I
Hromatografija, tečna, 31/I
Humana plazma za frakcionisanje, 1302 I
Humani anti-D imunoglobulin, 1304
Ibuprofen, 479
Humani antitrombin III koncentrat, liofilizovan, 1305
Ibuprofenum, 479
Humani faktor koagulacije IX, liofilizovan, 1306 Ichtammolum, 481
Humani faktor koagulacije VIII, liofilizovan, 1308 Identifikacija fenotiazina hromatografijom na tankom sloju,
47/I
Humani fibrinogen liofilizovan, 1310
Identifikacija masnih ulja hromatografijom na tankom sloju,
Humani fibrinogen, osušen jodiran (125I), 1106 47/I
Humani hepatitis A imunoglobulin, 1311 Idoksuridin, 480
Humani hepatitis B imunoglobulin za intravensku primenu, Idoxuridinum, 480
1312 Ihtamol, 481
Humani hepatitis B imunoglobulin, 1311 Imipramin-hidrohlorid, 482
Humani morbila imunoglobulin, 1312 Imipramini hydrochloridum, 482
Humani normalni imunoglobulin za intravensku primenu, Immunoglobulinum humanum hepatitidis A, 1311
1315 Immunoglobulinum humanum hepatitidis B, 1311
Humani normalni imunoglobulin, 1313 Immunoglobulinum humanum anti-D, 1304
Humani rabies imunoglobulin, 1317 Immunoglobulinum humanum hepatitidis B ad usum
inravenosum, 1312
Humani rubeole imunoglobulin, 1319
Immunoglobulinum humanum morbillicum, 1312
Humani tetanus imunoglobulin, 1319 Immunoglobulinum humanum normale ad usum
Humani varičela imunoglobulin, 1320 intravenosum, 1315
Hyaluronidasum, 417 Immunoglobulinum humanum normale, 1313
Hydralazini hydrochloridum, 400 Immunoglobulinum humanum rabicum, 1317
Hydrargyri dichloridum, 1083 Immunoglobulinum humanum rubellae, 1319
Hydrochlorothiazidum, 402 Immunoglobulinum humanum tetanicum, 1319
Hydrocortisoni acetas, 405 Immunoglobulinum humanum varicellae, 1320

INDEKS
Immunosera ad usum humanum, 1323 Insulini isophani iniectabilium, 494

Immunoserum botulinicum, 1285 Insulini solubilis iniectabilium, 495
Immunoserum contra venena viperarum europaearum, Insulini zinci amorphi suspensio iniectabilis, 492
1284 Insulini zinci cristallini suspensio iniectabilis, 493
Immunoserum diphthericum, 1287 Insulini zinci suspensio injectabilis, 491
Immunoserum gangraenicum (Clostridium novyi), 1288 Insulinum humanum, 495
Immunoserum gangraenicum (Clostridium perfringens), Insulinum, 489
1289
Interferon alfa-2, rastvor koncentrovan, 1324
Immunoserum gangraenicum (Clostridium septicum), 1290
Immunoserum gangraenicum mixtum, 1288 Interferoni alfa-2 solutio concentrata, 1324
Immunoserum tetanicum ad usum humanum, 1291 Intravenske infuzije, 350/I
Implanti, 351/I Intravenske infuzije, ambalaža za vvodene rastvore, 148/I
Imunoglobulin, test na antikomplementarnu aktivnost, 94/I Intravenske infuzije, plastični kontejneri, 174/I
Imunoglobulin, test na Fc funkciju, 113/I Iobenguani (131I) solutio iniectabilis ad usum diagnosticum,
1114
Imunohemijske metode, 99/I
Iobenguani (131I) solutio iniectabilis ad usum therapeuticum,
Imunoserum, odredjivanje fenola, 64/I 1115
Imunoserumi za humanu upotrebu, 1323 Iobengvani (123I) solutio iniectabilis, 1113
Indapamid, 483 Iodum, 517
Indapamidum, 483 Iohexolum, 517
Indeks refrakcije, 17/I Iopamidolum, 521
111
Indii ( In) oxini solutio, 1109 Ipecacuanhae pulvis normatus, 1207
111
Indii ( In) pentetatis solutio iniectabilis, 1110 Ipecacuanhae radix, 1207
111
Indijum ( In)-oksin, rastvor, 1109 Ipratropii bromidum, 498
111
Indijum ( In)-pentetat, injekcija, 1110 Ipratropijum-bromid, 498
Indikatori, 17/I Isoconazoli nitras, 501
Indometacin, 485 Isoconazolum, 499
Indometacinum, 485 Isoleucinum, 504
Inhalacije, preparati, 352/I Isoniazidum, 505
Inhalanda, 352/I Isoprenalini sulfas, 506
Injekcije i intravenske infuzije, koncentrati, 351/I Isopropylis myristas, 508
Injekcije, 350/I Isopropylis palmitas, 509
Injekcioni preparati insulina, 486 Isosorbidi dinitras dilutus, 510
Isosorbidi mononitras dilutus, 512
Inserti, oftalmološki, 347/I
Isotretionoinum, 514
Insulin cink, injekciona suspenzija (amorfna), 492
Isoxsuprini hydrochloridum, 502
Insulin cink, injekciona suspenzija (kristalna), 493
Ispitivanja, farmaceutsko tehnološki postupci, 122/I
Insulin cink, injekciona suspenzija, 491 Ispitivanje brzine rastvaranja lekovite supstance iz čvrstih
Insulin injekcioni, bifazni izofan, 494 lekovitih preparata, 123/I
Ispitivanje brzine rastvaranja lekovite supstance iz
Insulin injekcioni, bifazni, 493 transdermalnih flastera, 126/I
Insulin injekcioni, izofan, 494 Ispitivanje dozvoljenih graničnih vrednosti, (Limit testovi),
49/I
Insulin injekcioni, rastvorljiv, 495
Ispitivanje ispravnosti punjenja (extractable volume), 137/I
Insulin, 489
Ispitivanje mehaničkih onečišćenja: čestice ispod granice
Insulin, humani, 495 vidljivosti, 145/I
Insulini biphasici iniectabilium, 493 Ispitivanje mehaničkih onečišćenja: mikroskopski metod,
146/I
Insulini isophani biphasici iniectabilium, 494
Ispitivanje mehaničkih onečišćenja: vidljive čestice, 146/I

INDEKS
Ispitivanje metanola i 2-propanola, 134/I Kalcijum-folinat, 527

Ispitivanje protočnosti, 137/I Kalcijum-fosfat, 530
Ispitivanje stepena usitnjenosti, 134/I
Kalcijum-glicerofosfat, 530
Ispitivanje sterola u masnim uljima, 57/I
Kalcijum-glukonat za injekcije, 532
Ispitivanje stranih ulja u masnim uljima gasnom
hromatografijom, 56/I Kalcijum-glukonat, 531
Ispitivanje stranih ulja u masnim uljima hromatografijom Kalcijum-hidrogen fosfat, bezvodni, 534
na tankom sloju, 55/I
Ispravnost punjenja, ispitivanje, 137/I Kalcijum-hidrogen fosfat, dihidrat, 535
Izokonazol, 499 Kalcijum-hidroksid, 536
Izokonazol-nitrat, 501 Kalcijum-hlorid, 536
Izoksuprin-hidrohlorid, 502 Kalcijum-hlorid, heksahidrat, 537
Izoleucin, 504 Kalcijum-karbonat, 538
Izoniazid, 505 Kalcijum-laktat, pentahidrat, 539
Izoprenalin-sulfat, 506 Kalcijum-laktat, trihidrat, 540
Izopropanol, 507 Kalcijum-pantotenat, 541
Izopropilmiristat, 508 Kalcijum-stearat, 542
Izopropilpalmitat, 509 Kalcijum-sulfat, dihidrat, 543
Izosorbiddinitrat, razblažen, 510 Kalcitonin (lososa), 544
Izosorbidmononitrat, razblažen, 512 Kalcitriol, 547
Izotretinoin, 514 Kalii acetas, 548

Kalii bromidum, 549
Izračunavanje, statistika, 295/I
Kalii chloridum, 555
Kalii citras, 550
Kalii clavulanas, 556
J Kalii clorazepas, 441
Kalii dihydrogenophosphas, 551
Jedinice internacionalnog sistema (SI), 7/I
Kalii hydrogenocarbonas, 553
Jod, 517
Kalii hydrogenphosphas, 552
123
Jodbengvan ( I), injekcija, 1113 Kalii iodidum, 556
131
Jodbengvan ( I), injekcija za dijagnostičku primenu, 1114 Kalii permanganas, 558
Jodbengvan (131I), injekcija za terapijsku primenu, 1115 Kalii sorbas, 559
Kalijum, limit test, 53/I
Jodni broj, 61/I
Kalijum-acetat, 548
Joheksol, 517
Jon-selektivne elektrode, 37/I Kalijum-bromid, 549
Jopamidol, 521 Kalijum-citrat, 550
Jopanoinska kiselina, 523 Kalijum-dihidrogen fosfat, 551
Jotalaminska kiselina, 524 Kalijum-hidrogen karbonat, 553

Kalijum-hidrogenfosfat, 552
Kalijum-hidroksid, 554
K Kalijum-hlorid, 555
Kalijum-jodid, 556
Kalcijum u adsorbovanim vakcinama, 64/I
Kalijum-klavulanat, 556
Kalcijum, limit test, 50/I

INDEKS
Kalijum-permanganat, 558 Klindamicinfosfat, 582

Kalijum-sorbat, 559 Klindamicin-hidrohlorid, 584
Kamfor, racemski, 560 Klobetazonbutirat, 585
Kanamicin-hidrogensulfat, 561 Klofibrat, 586
Kanamicin-monosulfat, 562 Kloksacilin-natrijum, 588
Kanamycini monosulfas, 562 Klomifen-citrat, 590
Kanamycini sulfas acidus, 561 Klomipramin-hidrohlorid, 591
Kaolin, teški, 564
Klonazepam, 592
Kaolinum ponderosum, 564
Klonidin-hidrohlorid, 594
Kap aloja, 1163
Klotrimazol, 594
Kapaljke, 11/I
Kapi i sprej preparati za uši, 345/I Kodein, 596
Kapi za nos i tečni sprej preparati za nos, 348/I Kodeinfosfat, hemihidrat, 597
Kapi za oči, 346/I Kodein-fosfat, seskvihidrat, 598
Kapsule sa modifikovanim oslobadjanjem lekovite
Kofein, 598
supstance, 333/I
Kapsule vaginalne, 358/I Kofein, monohidrat, 599
Kapsule, 331/I Kokain-hidrohlorid, 600
Kapsule, gastro-rezistentne, 332/I Kolhicin, 601
Kapsule, ispitivanje brzine rastvaranja lekovite supstance,
123, 331/I Kolistimetat-natrijum, 602
Kapsule, meke, 332/I Kolistin-sulfat, 603
Kapsule, tvrde, 332/I Kombinovanje rezultata odredjivanja, statistika, 326/I
Kaptopril, 565 Kompleksometrijske titracije, 63/I
Karbamazepin, 566 Kompleti (sistemi) za transfuziju krvi i krvnih derivata,
173/I
Karbenicilin-natrijum, 567
Koncentrati za injekcije i intravenske infuzije, 351/I
Karbidopa, 569 Konci neresorbilni, sterilni, 1269
Karbimazol, 571 Konci sintetski resorbilni monofilamentni, sterilni, 1273
Karbocistein, 572 Konci sintetski resorbilni upleteni, sterilni, 1274
Konci za humanu primenu, 1267
Karboplatina, 573
Konci, 1267
Karmeloza-kalcijum, 574
Kontejneri, 165/I
Karmeloza-natrijum, 575
Kontejneri, plastični za vodene rastvore za intravensku
Karnauba vosak, 1182 infuziju, 174/I
Ketamin-hidrohlorid, 576 Kontejneri, plastični, 169/I
Ketamini hydrochloridum, 576 Kontejneri, stakleni, 165/I
Ketgut, sterilan, 1267 Konzervisanje, efikasnost, 284/I
Ketoconazolum, 577 Konzistencija, merenje penetrometrom, 130/I
Ketokonazol, 577 Kopovidon, 604
Ketoprofen, 579 Kora cimeta, 1186
Ketoprofenum, 579 Kora kaskare, 1238
Kikirikijevo ulje, 1171 Kora kininovca, 1184
Kiselinski broj, 61/I Kora krušine, 1193
Kiseonik u medicinskim gasovima, 69/I Koren belog sleza, 1165
Kiseonik, 581 Koren đavolje kandže, 1202

INDEKS
Koren ipekakuane, 1207 Lanugo cellulosi absorbens, 1276

Koren lincure, 1195 Lanugo gossypii absorbens sterilis, 1279
Koren odoljena, 1261
Lanugo gossypii absorbens, 1278
Koren rabarbare, 1239
Lekovite pene, 339/I
Koren ratanije, 1237
Lekoviti preparati, 331/I
Koren senege, 1233
Lekoviti tamponi za uši, 345/I
Koren sladića, 1196
Lekoviti tamponi, 357/I
Kortikotropin, 606
Leucin, 622
Kortikotropin, odredjivanje, 107/I
Leucin, 622
Kortizonacetat, 609
Levamisol-hidrohlorid, 623
Kremovi hidrifilni, 343/I
Levamisoli hydrochloridum, 623
Kremovi hidrofobni, 343/I
Levodopa, 624
Kremovi, 343/I
Krompirov skrob, 1249 Levodopum, 624
Levomentholum, 625
Kroskarmeloza-natrijum, 611
Levomentol, 625
Krospovidon, 612
Levomepromazin-hidrohlorid, 627
Krv i krvni derivati, kompleti za transfuziju, 173/I
Krv i krvni derivati, materijali za ambalažu, 148, 150/I Levomepromazini hydrochloridum, 627
Krv i krvni derivati, prazni sterilni kontejneri, 171/I Levomepromazini maleas, 628
Krv i krvni derivati, sterilni plastični kontejneri, 169/I Levomepromazin-maleat, 628
Ksenon (133Xe), injekcija, 1117 Levonorgestrel, 629
Ksilometazolin-hidrohlorid, 613 Levonorgestrelum, 629
Kukuruzni skrob, 1217 Levothyroxinum natricum, 629
Levotiroksin-natrijum, 629
Lidocaini hydrochloridum, 632
Lidocainum, 631
L Lidokain, 631
Lidokain-hidrohlorid, 632
Labetalol-hidrohlorid, 615
Limit test, alkalne nečistoće u masnim uljima, 54/I
Labetaloli hydrochloridum, 615
Limit test, aluminijum, 53/I
Lacca, 1209
Limit test, amonijak, 49/I
Lactosum anhydricum, 616
Limit test, arsen, 49/I
Lactosum monohydricum, 618 Limit test, fluoridi, 50/I
Lactulosi solutio, 619
Limit test, fosfati, 52/I
Laktoza, bezvodna, 616 Limit test, gvoždje, 52/I
Laktoza, monohidrat, 618 Limit test, hloridi, 50/I
Laktuloza, rastvor, 619 Limit test, kalcijum, 50/I
LAL test, 86/I Limit test, kalijum, 53/I
Lanalkoli, 1160 Limit test, magnezijum i zemno-alkalni metali, 50/I
Lanatosidum c, 621 Limit test, magnezijum, 50/I
Lanatozid c, 621 Limit test, nikl u polihidroksilnim alkoholima, 53/I

Limit test, olovo u šećerima, 52/I
Languo cellulosi absorbens sterilis, 1278
Limit test, slobodni formaldehid, 53/I
Lanolin sa vodom, 1156
Limit test, standardni rastvori, 267/I
Lanolin, 1155
Limit test, sulfati, 53/I
Lanolin, hidrogenovan, 1158

INDEKS
Limit test, sulfatni ostatak, 53/I Lypressini solutio iniectabilis, 640

Limit test, teški metali, 51/I Lysini hydrochloridum, 643
Limit test, ukupni pepeo, 53/I
Limit test, veličina čestica, 134/I
Limit testovi ( Ispitivanje dozvoljenih graničnih vrednosti),
49/I
M
Limonis aetheroleum, 1210
Macrogolglyceroli hydroxystearas, 1213
Limunska kiselina, bezvodna, 633
Macrogolglyceroli ricinoleas, 1215
Limunska kiselina, monohidrat, 634
Macrogoli 7 glyceroli cocoas, 658
Lincomycini hydrochloridum, 637
Macrogoli aetherum cetostearylicum, 671
Lindan, 635
Macrogoli aetherum laurilicum, 673
Lindanum, 635
Macrogoli aetherum oleicum, 675
Linestrenol, 636
Macrogolum 300, 659
Lini semen, 1211 Macrogolum 400, 661
Linkomicin-hidrohlorid, 637 Macrogolum 1 000, 662
Liothyroninum natricum, 638 Macrogolum 1 500, 664
Liotironin-natrijum, 638 Macrogolum 3 000, 665
Macrogolum 4 000, 666
Lipresin, injekcioni rastvor, 640
Liquida ad usum dermicum, 340/I
Liquida peroralia, 334/I
Lisinoprilum dichydricum, 644
Magnesii chloridum hexahydricum, 652
List bunike, 1203
Magnesii hydroxidum, 651
List hamamelisa, 1201
Magnesii oxidum leve, 654
List pitome nane, 1220
Magnesii oxidum ponderosum, 655
List planike, 1259
Magnesii stearas, 656
List purpurnog digitalisa, 1187
Magnesii subcarbonas levis, 653
List sene, 1245
Magnesii subcarbonas ponderosus, 653
List tatule, 1250
Magnesii sulfas, 656
List velebilja, 1174
Magnesii trisilicas, 657
Lithii carbonas, 642
Magnezijum i zemno-alkalni metali, limit test, 50/I
Lithii citras, 641
Magnezijum, limit test, 50/I
Litijum-citrat, 641
Magnezijum-hidroksid, 651
Litijum-karbonat, 642
Magnezijum-hlorid, heksahidrat, 652
Lizin-hidrohlorid, 643
Magnezijum-karbonat, laki, 653
Lizinopril, dihidrat, 644
Magnezijum-karbonat, teški, 653
Lomustin, 646
Magnezijum-oksid, laki, 654
Lomustinum, 646
Magnezijum-oksid, teški, 655
Loperamid-hidrohlorid, 647
Magnezijum-stearat, 656
Loperamidi hydrochloridum, 647
Lorazepam, 649 Magnezijum-sulfat, 656
Lorazepamum, 649 Magnezijum-trisilikat, 657

Losioni za oči, 346/I Makrogol 7 glicerolkokoat, 658
Lubrikans, silikonsko ulje, 162/I Makrogol 300, 659
Lynestrenolum, 636

INDEKS
Makrogol 400, 661 Medicinski gasovi, odredjivanje vode, 69/I

Makrogol 1 000, 662 Medroksiprogesteron acetat, 680
Makrogol 1 500, 664 Medroxyprogesteroni acetas, 680

Mehanička onečišćenja, ispitivanja, 145, 146/I
Makrogol 3 000, 665
Meke kapsule, 332/I
Makrogol 4 000, 666
Meki (žitki, polučvrsti) ekstrakti, 360/I
Makrogol 6 000, 668 Meklozin-hidrohlorid, 682
Makrogol 20 000, 669 Meksiletin-hidrohlorid, 683
Makrogol 35 000, 670 Menadion, 684
Makrogolcetostearil etar, 671 Menadionum, 684
Makrogollauril etar, 673 Meningokokna polisaharidna vakcina, 1329
Makrogololeil etar, 675 Menthae piperitae aetheroelum, 1218
Maleinska kiselina, 677 Menthae piperitae folium, 1220
Manitol, 678 Mentholum racemicum, 685
Mannitolum, 678 Mentol, racemski, 685
Maslinovo ulje, 1223 Mepiramin-maleat, 686
Masna ulja i usmoljena etarska ulja u etarskim uljima, 116/I
Meprobamat, 687
Masna ulja, aklalne nečistoće, 54/I
Meprobamatum, 687
Masna ulja, antioksidansi, 54/I
Mepyramini maleas, 686
Masna ulja, identifikacija hromatografijom na tankom sloju,
47/I Mercaptopurinum, 688
Masna ulja, ispitivanje sterola, 57/I Merenje konzistencije penetrometrom, 130/I
Masna ulja, ispitivanje stranih ulja gasnom Merkaptopurin, 688
hromatografijom, 56/I Mestranol, 689
Masna ulja, ispitivanje stranih ulja hromatografijom na
Mestranolum, 689
tankom sloju, 55/I
Masti hidrofilne, 343/I Metadon-hidrohlorid, 690
Masti hidrofobne, 343/I Metakalon, 691

Masti koje mogu da emulguju vodu, 343/I Metakrilna kiselina – etilakrilat kopolimer (1:1) disperzija
Masti, 343/I 30 %, 693
Materijali koji se koriste za izradu ambalaže, 148/I Metakrilna kiselina - etilakrilat kopolimer (1:1), 692
Materijali na bazi plastificiranog polivinilhlorida za Metakrilna kiselina – metilmetakrilat kopolimer (1:1), 694
ambalažu za ljudsku krv i derivate krvi i za vodene rastvore
za intravensku infuziju, 148/I Metakrilna kiselina - metilmetakrilat kopolimer (1:2), 695
Materijali na bazi plastificiranog polivinilhlorida za cevčice Metanol i 2-propanol, ispitivanje, 134/I
koje se koriste u kompletima za transfuziju krvi i derivata
Metformin-hidrohlorid, 696
krvi, 150/I
Matricariae flos, 1216 Metformini hydrochloridum, 696
Methadoni hydrochloridum, 690
Maydis amylum, 1217
Methaqualonum, 691
Mebendazol, 679 Methioninum, 715
Mebendazolum, 679 DL-Methioninum, 717
Meclozini hydrochloridum, 682 Methotrexatum, 721
Medicinski gasovi, odredjivanje azot-monoksida i azot- Methylatropini bromidum, 697
dioksida, 68/I
Methylatropini nitras, 698
Medicinski gasovi, odredjivanje kiseonika, 69/I
Methylcellulosum, 699
Medicinski gasovi, odredjivanje ugljen-dioksida, 67/I
Methyldopum, 700
Medicinski gasovi, odredjivanje ugljen-monoksida, 67/I

INDEKS
Methyleni chloridum, 702 Metronidazol, 724

Methylhydroxyethylcellulosum, 704 Metronidazolbenzoat, 724
Methylis parahydroxybenzoas, 705 Metronidazoli benzoas, 724
Methylis salicylas, 713 Metronidazolum, 724
Methylphenobarbitalum, 703 Mexiletini hydrochloridum, 683
Methylprednisoloni acetas, 711
Mianserin-hidrohlorid, 726
Methylprednisoloni hydrogenosuccinas, 709
Mianserini hydrochloridum, 726
Methylprednisolonum, 706
Miconazoli nitras, 730
Methyltestosteronum, 713
Miconazolum, 728
Methylthioninii chloridum ad usum externum, 714
Midazolam, 727
Metilatropin-bromid, 697
Midazolamum, 727
Metilatropin-nitrat, 698
Mikonazol, 728
Metilceluloza, 699
Mikonazol-nitrat, 730
Metildopa, 700
Mikoplazme, 75/I
Metilenhlorid, 702 Mikrobiološka čistoća proizvoda koji ne moraju da budu u
Metilfenobarbiton, 703 skladu sa testom na sterilnost (test na specifikovane
mikroorganizme), 84/I
Metilenskoplavo, 714
Mikrobiološka čistoća proizvoda za koje se ne zahteva da
Metilhidroksietil celuloza, 704 budu u skladu sa testom na sterilnost (ukupan broj živih
aerobnih mikroorganizama), 80/I
Metilparaben, 705
Mikrobiološki kvalitet farmaceutskih preparata, 285/I
Metilpentoze u polisaharidnim vakcinama, 66/I Mikrobiološko odredjivanje antibiotika, 100/I
Metilprednizolonacetat, 711 Mikroskopska metoda, odredjivanje veličine čestica, 134/I
Metilprednizolonhidrogensukcinat, 709 Minociklin-hidrohlorid, 732
Metilprednizolon, 706 Minocyclini hydrochloridum, 732
Metilsalicilat, 713 Minoksidil, 734
Metiltestosteron, 713 Minoxidilum, 734
Metiltioninijum-hlorid za spoljašnju primenu, 714 Miris i ukus etarskih ulja, 116/I

Miris, 48/I
Metionin, 715
Mlečna kiselina, 735
DL-Metionin, 717 Model odnosa nagiba, statistika, 316/I
Metoclopramidi hydrochloridum, 718 Monografije, 3/I
Metoda kapilarnog viskozimetra, 18/I Morfin-hidrohlorid, 736
Metoda razaranja u sudu sa kiseonikom, 63/I Morphini hydrochloridum, 736
Metoda rotacionog viskozimetra, 19/I Musci medicati, 339/I
Metode analize, 11/I Mycobacterium tuberculosis, 74/I
Metode i uslovi sterilizacije, 281/I
Metode izrade sterilnih preparata, 281/I
Metode u farmakognoziji, 115/I N
Metoklopramid-hidrohlorid, 718
Nadroparin-kalcijum, 739
Metoprololi tartras, 719
Metoprolol-tartarat, 719 Nadroparinum calcium, 739
Nafazolin-hidrohlorid, 741
Metotreksat, 721
Nafazolin-nitrat, 742
Metrifonat, 722
Nalidiksinska kiselina, 743
Metrifonatum, 722
Nalokson-hidrohlorid, 744

INDEKS
Naloxoni hydrochloridum, 744 Natrii salicylas, 774

Naphazolini hydrochloridum, 741 Natrii sulfas anhydricus, 775
Naphazolini nitras, 742 Natrii sulfas decahydricus, 776
Napomene, opšte, 1/I Natrii sulfis anhydricus, 777
Naproksen, 745 Natrii sulfis heptahydricus, 777
Naproxenum, 745 Natrii thiosulfas, 778
Nasalia, 347/I Natrii valproas, 779
Natrii acetas, 746 Natrijum-acetat, 746
Natrii alginas, 1262 Natrijum-alginat, 1262
Natrii amidotrizoas, 747 Natrijum-amidotrizoat, 747
Natrii benzoas, 749 Natrijum-benzoat, 749
Natrii bromidum, 750 Natrijum-bromid, 750
Natrii calcii edetas, 766
Natrijum-cetostearilsulfat, 751
Natrii carbonas anhydricus, 767
Natrijum-ciklamat, 753
Natrii carbonas decahydricus, 768
Natrii carbonas monohydricus, 769 Natrijum-citrat, 754
Natrii cetylo - et stearylosulfas, 751 Natrijum-dihidrogenfosfat, dihidrat, 755
Natrii chloridum, 763 Natrijum-diklofenak, 756
Natrii chromatis (51Cr) solutio sterilis, 1120
Natrijum-edetat, 758
Natrii citras, 754
Natrijum-fluorid, 758
Natrii cromoglicas, 765
Natrii cyclamas, 753 Natrijum-fosfat (32P), injekcija, 1119
Natrii dihydrogenphosphas dihydricus, 755 Natrijum-fusidat, 759
Natrii edetas, 758 Natrijum-hidrogen fosfat, dihidrat, 760
Natrii fluoridum, 758
Natrijum-hidrogen fosfat, dodekahidrat, 761
Natrii fusidas, 759
Natrijum-hidrogen karbonat, 762
Natrii hydrogen phosphas dihydricus, 760
Natrii hydrogen phosphas dodecahydricus, 761 Natrijum-hidroksid, 763
Natrii hydrogencarbonas, 762 Natrijum-hlorid, 763
Natrii hydroxidum, 763 Natrijum-hromat (51Cr), rastvor sterilni, 1120
123
Natrii iodidi ( I) solutio, 1124
Natrijum-hromoglikat, 765
Natrii iodidi (125I) solutio, 1125
Natrijum-jodhipurat (123I), injekcija, 1120
Natrii iodidi (131I) capsulae ad usum diagnosticum, 1123
Natrii iodidi (131I) solutio, 1126 Natrijum-jodhipurat (131I), injekcija, 1122
Natrii iodidum, 766 Natrijum-jodid (123I), rastvor, 1124
Natrii iodohippurati (123I) solutio iniectabilis, 1120 Natrijum-jodid (125I), rastvor, 1125
131
Natrii iodohippurati ( I) solutio iniectabilis, 1122 Natrijum-jodid (131I), kapsule za dijagnostičku primenu,
Natrii lactatis solutio, 769 1123
Natrii laurilsulfas, 771 Natrijum-jodid (131I), rastvor, 1126
Natrii metabisulfis, 772
Natrijum-jodid, 766
Natrii nitroprussias, 772
Natrijum-kalcijum-edetat, 766
Natrii pertechnetatis (99mTc) fissione formati solutio
iniectabilis, 1127 Natrijum-karbonat, bezvodni, 767
Natrii pertechnetatis (99mTc) sine fissione formati solutio Natrijum-karbonat, dekahidrat, 768
iniectabilis, 1128
Natrii phosphatis (32P) solutio iniectabilis, 1119 Natrijum-karbonat, monohidrat, 769
Natrii picosulfas, 773 Natrijum-laktat, rastvor, 769

INDEKS
Natrijum-laurilsulfat, 771 Nitrofural, 792

Natrijum-metabisulfit, 772 Nitrofuralum, 792
Natrijum-nitroprusid, 772 Nitrofurantoin, 793
Natrijum-pertehnetat (99mTc), injekcija (fisioni), 1127 Nitrofurantoinum, 793

Nitrogenii oxidum, 66
Natrijum-pertehnetat (99mTc), injekcija (nefisioni), 1128
Noradrenalin-hidrogentartarat, 794
Natrijum-pikosulfat, 773
Noradrenalin-hidrohlorid, 795
Natrijum-salicilat, 774
Noradrenalini hydrochloridum, 795
Natrijum-skrobglikolat (tip A), 1176
Noradrenalini tartras, 794
Natrijum-skrobglikolat (tip B), 1177
Norcholesteroli iodinati (131I) solutio ineictabilis, 1129
Natrijum-sulfat, bezvodni, 775
Norethisteroni acetas, 798
Natrijum-sulfat, dekahidrat, 776 Norethisteronum, 796
Natrijum-sulfit, bezvodni, 777 Noretisteron, 796
Natrijum-sulfit, heptahidrat, 777 Noretisteronacetat, 798
Natrijum-tiosulfat, 778 Norgestrel, 799
Natrijum-valproat, 779 Norgestrelum, 799
Neobložene tablete, 337/I Norholesterol jodiran (131I), injekcija, 1129
Neomicin-sulfat, 780 Nortriptilin-hidrohlorid, 800
Neomycini sulfas, 780 Nortriptylini hydrochloridum, 800
Neostigmin-bromid, 782 Noscapini hydrochloridum, 803
Neostigmini bromidum, 782 Noscapinum, 802
Neostigmini metilsulfas, 782 Noskapin, 802
Neostigmin-metilsulfat, 782 Noskapin-hidrohlorid, 803
Nesaponifikovane supstance, 62/I Nuklearna magnetna rezonantna spektrometrija, 35/I
Neuravnotežena srednja aktivnost sa granicama Nukleinske kiseline u polisaharidnim vakcinama, 65/I
pouzdanosti bazirana na varijaciji izmedju odredjivanja, Nystatinum, 790
327/I
Neurovirulencija, test, 96, 97/I
Nicethanidum, 785
Niclosamidum anhydricum, 786 O
Niclosamidum monohydricum, 787
Nicotinamidum, 788 O-acetil grupe u polisaharidnim vakcinama, 65/I
Nifedipin, 783 Obložene tablete, 337/I
Nifedipinum, 783 Obojenost tečnosti, 14/I
Niketamid, 785 Octyldodecanolum, 819
Nikl u polihidroksilnim alkoholima, limit test, 53/I Ocularia, 345/I
Niklozamid, bezvodni, 786 Odnos izmedju reakcije rastvora, približne pH vrednosti i

boje odredjenih indikatora, 17/I
Niklozamid, monohidrat, 787 Odredbbe, opšte, 1/I
Nikotinamid, 788 Odredjivanja sa kvantitativnim odgovorima, statistika,
297/I
Nikotinska kiselina, 789
Odredjivanja zavisna od kvantalnih odgovora, statistika,
Nistatin, 790 319/I
Nitrazepam, 790 Odredjivanja, 61/I
Nitrazepamum, 790 Odredjivanje (granične vrednosti) veličine čestica
mikroskopskom metodom, 134/I

INDEKS
Odredjivanje 1, 8-cineola u etarskim uljima, 116/I Osmolalitet, 37/I

Odredjivanje azota digestijom sa sumpornom kiselinom, Ostaci pesticida, 118/I
62/I Ostale odredbe koje se primenjuju na opšta poglavlja i
Odredjivanje etarskih ulja u biljnim drogama, 117/I monografije, 1/I
Odredjivanje faktora koagulacije VIII, 107/I Ostatak posle isparavanja etarskog ulja, 116/I
Odredjivanje heparina, 109/I Otpornost tablete na lomljenje, 130/I
Odredjivanje kortikotropina, 107/I Ouabainum, 1049
Odredjivanje pertusis vakcine, 111/I Oxazepamum, 805
Odredjivanje primarnih aromatičnih amina, 62/I Oxiphenbutazonum, 806
Odredjivanje prividne zapremine, 136/I Oxprenololi hydrochloridum, 818
Odredjivanje specifične površine pomoću permeabilnosti Oxygenium, 581
vazduha, 134/I Oxymetazolini hydrochloridum, 807
Odredjivanje vakcine protiv difterije (adsorbovane), 110/I Oxytetracyclini hydrochloridum, 810
Odredjivanje vode destilacijom, 21/I Oxytetracyclinum, 808
Odredjivanje vode, 63/I Oxytocini solutio concentrata, 815
Oftalmološki inserti, 347/I Oxytocinum, 812
Oftalmološki preparati, ambalaža za preparate, 156/I
Oksazepam, 805
Oksifenbutazon, 806
P
Oksimetazolin-hidrohlorid, 807
Oksitetraciklin, 808 Pancreatis pulvis, 1229
Oksitetraciklin-hidrohlorid, 810 Pancuronii bromidum, 827
Oksitocin, 812 Pankreas prašak, 1229
Oksitocin, rastvor koncentrovani, 815 Pankuronijum-bromid, 827
Oksprenolol-hidrohlorid, 818 Papaverin-hidrohlorid, 828
Oktildodekanol, 819 Papaverini hydrochloridum, 828

Paracetamol, 829
Oleinska kiselina, 820
Paracetamolum, 829
Olivae oleum, 1223
Paraffinum liquidum, 831
Olovo u šećerima, limit test, 52/I
Paraffinum perliquidum, 831
Omeprazol, 821
Paraffinum solidum, 830
Omeprazol-natrijum, 822 Parafin, čvrsti, 830
Omeprazolum natricum, 822
Parafin, tečni, 831
Omeprazolum, 821
Parafin, tečni, laki, 831
Opalescencija tečnosti, 14/I
Opium crudum, 1225 Paraldehid, 832
Opseg destilacije, 20/I Paraldehydum, 832
Opšta poglavlja, 2/I Paralelno-linijski model, statistika, 299/I
Opšte napomene, 1/I Parenteralia, 349/I
Opšte odredbe, 1/I Parenteralna primena, ambalaža za preparate, 156, 158/I

Parenteralna primena, gumeni zatvarači za kontejnere,
Opšti dizajn i preciznost, statistika, 295/I
177/I
Optička rotacija, 17/I
Parenteralni preparati, 349/I
Orciprenalini sulfas, 824
Paste, 343/I
Orciprenalin-sulfat, 824
Pene za rektalnu upotrebu, 357/I
Oryzae amylum, 1226 Pene za spolašnju upotrebu, 341/I

INDEKS
Pene za vaginalnu primenu, 358/I Physostigmini salicylas, 337

Penetrometar, merenje konzistencije, 130/I Physostigmini sulfas, 338
Penicilamin, 832 Phytomenadionum, 335
Penicillaminum, 832 Pileća jaja bez specifikovanih patogena za proizvodnju i
kontrolu kvaliteta vakcina, 287/I
Pentamidin-diizetionat, 834
Pilocarpini hydrochloridum, 841
Pentamidini diisetionas, 834
Pilocarpini nitras, 842
Pentbarbitalum natricum, 837
Pilokarpin-hidrohlorid, 841
Pentobarbitalum, 836
Pilokarpin-nitrat, 842
Pentobarbiton, 836
Pindolol, 843
Pentobarbiton-natrijum, 837
Pindololum, 843
Pentoksifilin, 838
Piperazin, hidrat, 844
Pentoxifyllinum, 838
Piperazin-adipat, 845
Pepeo nerastvorljiv u hlorovodoničnoj kiselini, 115/I
Pepsin u prahu, 1232 Piperazin-citrat, 846
Pepsini pulvis, 1232 Piperazini adipas, 845
Perfenazin, 839 Piperazini citras, 846

Piperazinum hydricum, 844
Peroksidni broj, 62/I
Pirazinamid, 848
Perphenazinum, 839
Pertusis vakcina, odredjivanje, 111/I Piridoksin-hidrohlorid, 849
Peru-balzam, peuranski balzam, 1173 Pirimetamin, 850
Pesari izliveni, 358/I Pirinčani skrob, 1226
Pesticidi, ostaci, 118/I Pirogeni, 77/I
Pethidini hydrochloridum, 840 Piroksikam, 851
Petidin-hidrohlorid, 840 Piroxicamum, 851
pH, potencijometrijsko odredjivanje, 15/I Pivampicilin, 852
Phenacetinum, 314
Pivampicillinum, 852
Phenazonum, 315 Plasma humanum ad separationem, 1302
Phenobarbitalum natricum, 324 Plastični kontejneri i zatvarači, 169/I
Phenobarbitalum, 323 Plastični kontejneri za vodene rastvore za intravensku
Phenolsulfonphthaleinum, 330 infuziju, 174/I
Phenolum, 329 Plod aleksandrijske sene, 1243
Phenoxyethanolum, 325 Plod anisa, 1169
Phenoxymethylpenicillinum kalicum, 328 Plod gorkog morača, 1191
Phenoxymethylpenicillinum, 327 Plod kima, 1178
Phentolamini mesilas, 334 Plod slatkog morača, 1192
Phenylalaninum, 316 Plod tinevelijske sene, 1244
Phenylbutazonum, 317 Plod zvezdastog anisa, 1170
Phenylephrini hydrochloridum, 319 Pneumokokna polisaharidna vakcina, 1333
Phenylephrinum, 318 Poglavlja, opšta, 2/I
Phenylhydrargyri boras, 321 Poliakrilat disperzija 30 %, 854
Phenylhydrargyri nitras, 322
Polietileni niske gustine za ambalažu za preparate za
Phenylpropanolamini hydrochloridum, 320 parenteralnu primenu i za oftalmološke preparate, 156/I
Phenytoinum natricum, 322 Polietileni visoke gustine za ambalažu za preparate za
Pholcodinum, 355 parenteralnu primenu, 156/I
Phthalylsulfathiazolum, 362 Polihidroksilni alkoholi, nikl, limit test, 53/I

INDEKS
Polimiksin b sulfat, 855 Praškovi i granule za izradu rastvora i suspenzija za oralnu

upotrebu, 335/I
Poliolefini, 152/I
Praškovi i tablete za izradu rastvora i suspenzija za rektalnu
Polipropilen za izradu ambalaže za preparate za
upotrebu, 357/I
parenteralnu primenu, 158/I
Praškovi za inhalaciju, 354/I
Polisaharidna vakcina protiv trbušnog tifusa, 1335
Praškovi za injekcije i intravenske infuzije, 351/I
Polisaharidne vakcine, sadržaj fosfora, 65/I
Praškovi za nos, 349/I
Polisaharidne vakcine, sadržaj heksozamina, 65/I
Praškovi za oralnu upotrebu, 335/I
Polisaharidne vakcine, sadržaj metilpentoze, 66/I
Praškovi za spoljašnju upotrebu, 341/I
Polisaharidne vakcine, sadržaj nukleinske kiseline, 65/I
Praškovi za uši, 345/I
Polisaharidne vakcine, sadržaj o-acetil grupe, 65/I
Praškovi, efervescentni, 336/I
Polisaharidne vakcine, sadržaj proteina, 64/I
Prazikvantel, 862
Polisaharidne vakcine, sadržaj sijalinske kiseline, 66/I
Praziquantelum, 862
Polisaharidne vakcine, sadržaj uronske kiseline, 66/I
Prazni sterilni kontejneri od plastifikovanog polivinilhlorida
Polisorbat 20, 856 za humanu krv i krvne derivate, 171/I
Polisorbat 60, 857 Prazosin-hidrohlorid, 864
Polisorbat 80, 858 Prazosini hydrochloridum, 864
Polivinilhlorid, plastificirani za ambalažu, 148/I Prečišćeni proteinski derivat tuberkulina za humanu
Polivinilhlorid, plastificirani za cevčice, 150/I upotrebu, 1337
Polučvrsti preparati za nos, 349/I Prednisoloni acetas, 868
Polučvrsti preparati za oči, 347/I Prednisoloni natrii phosphas, 870
Polučvrsti preparati za rektalnu primenu, 357/I Prednisoloni pivalas, 871
Polučvrsti preparati za spoljašnju upotrebu, 342/I Prednisolonum, 866
Polučvrsti preparati za uši, 345/I Prednisonum, 873
Polyacrylatis dispersio 30 per centum, 854 Prednizolon, 866
Polygalae radix, 1233 Prednizolonacetat, 868
Polymyxini b sulfas, 855 Prednizolonfosfat-natrijum, 870
Polysorbatum 20, 856
Prednizolonpivaloat, 871
Prednizon, 873
Porozitet filtera od sinterovanog stakla, 11/I Preparati alergena, 875
Potencijometrijska titracija, 24/I Preparati za inhalaciju pod pritiskom i sa dozatorom, 353/I
Potencijometrijsko odredjivanje koncentracije jona Preparati za inhalaciju, 352/I
primenom jon-selektivnih elektroda, 37/I Preparati za inhalaciju: aerodinamičko odredjivanje sitnih
Potencijometrijsko odredjivanje pH vrednosti, 15/I čestica, 138/I
Povidon jod, 861 Preparati za irigaciju, 355/I
Preparati za ispiranje nosa, 349/I
Povidon, 859
Preparati za ispiranje ušiju, 345/I
Povidonum iodinatum, 861
Preparati za nos, 347/I
Povidonum, 859
Preparati za oči, 345/I
Praeparationes ad irrigationem, 355/I
Preparati za uši, 344/I
Praeparationes insulini iniectabiles, 486
Preparationes homoeopathicae, 476
Praeparationes pharmaceuticaen in vasis cum pressu, 351/I
Primahin-difosfat, 877
Prašak bunike, standardizovan, 1205
Primaquini diphosphas, 877
Prašak ipekakuane, standardizovan, 1207
Primarni aromatični amini, odredjivanje, 62/I
Prašak lista velebilja, standardizovan, 1175
Prašak tatule, standardizovan, 1251 Primarni standardni rastvori za volumetrijske rastvore,
275/I

INDEKS
Primena koncepta F0 vrednosti pri sterilizaciji parom kod Protamin-hidrohlorid, 1341

vodenih preparata, 286/I
Protamini sulfas, 1343
Primer uravnotežene srednje aktivnosti sa granicama
pouzdanosti, statistika, 327/I Protamin-sulfat, 1343
Primidon, 878 Proteini u polisaharidnim vakcinama, 64/I
Primidonum, 878 Protirelin, 896
Prividna zapremina, odredjivanje, 136/I Protirelinum, 896

Probenecid, 879 Protočnost, ispitivanje, 137/I
Provodljivost, 39/I
Probenecidum, 879
Proxyphyllinum, 884
Probit metoda, primeri, 322/I
Pšenični skrob, 1256
Probit metoda, statistika, 319/I
Procainamidi hydrochloridum, 882 Psyllii semen, 1234
Procaini hydrochloridum, 883 Pulveres ad usum dermicum, 341/I
Prochlorperazini maleas, 881 Pulveres peroralia, 335/I
Producta ab adn recombinante, 1338 Pyrazinamidum, 848
Producta allergenica, 875 Pyridoksini hydrochloridum, 849
Progesteron, 880 Pyrimetaminum, 850
Progesteronum, 880
Prohlorperazin-maleat, 881
Proizvodi rekombinantne dnk tehnologije, 1338 R
Prokainamid-hidrohlorid, 882
Radiofarmaceutski preparati, 1087
Prokain-hidrohlorid, 883
Radiopharmaceutica, 1087
Proksifilin, 884
Randomizacija i nezavisnost individualnih tretmana,
Prolin, 885 statistika, 296/I
Prolinum, 885 Ranitidin-hidrohlorid, 899
Prometazin-hidrohlorid, 886 Ranitidini hydrochloridum, 899
Promethazini hydrochloridum, 886 Raspadljivost supozitorija i vagitorija, 122/I
Propantelin-bromid, 887 Raspadljivost tableta i kapsula, 122/I
Propanthelini bromidum, 887 Raspodela molarnih masa u dekstranima, 40/I
Propifenazon, 888 Rastvarači, rezidualni, 59/I
Rastvori antikogulanasa i konzervanasa za humanu krv,
Propilenglikol monostearat, 890
1345
Propilenglikol, 889 Rastvori i suspenzije za rektalnu primenu, 356/I
Propilgalat, 891 Rastvori pufera, 271/I
Propilparaben, 892 Rastvori za hemodijalizu, 900
Propiltiouracil, 893 Rastvori za hemofiltraciju, 905
Propranolol-hidrohlorid, 894 Rastvori za peritonealnu dijalizu, 907
Propranololi hydrochloridum, 894 Rastvorljive tablete, 338/I
Propylenglycoli monostearas, 890 Rastvorljivost etarskih ulja u alkoholu, 116/I
Propylenglycolum, 889 Ratanhiae radix, 1237
Propylis gallas, 891 Reagensi, 179/I
Propylis parahydroxybenzoas, 892 Reakcije identifikacije jona i grupa, 44/I
Propylthiouracilum, 893 Rečnik simbola i legende za dijagrame tokova, statistika,
Propyphenazomun, 888 328/I
Protamin hydrochloridum, 1341 Rectalia, 355/I

INDEKS
Rektalne kapsule, 356/I Salbutamoli sulfas, 926

Rektalni preparati, 355/I Salbutamol-sulfat, 926
Rektalni preparati, brzina rastvaranja lekovite supstance, Salbutamolum, 925
356/I
Salicilna kiselina, 927
Relativna gustina, 17/I
Saponifikacioni broj, 62/I
Rentgenska fluorescentna spektrometrija, 39/I
Reserpinum, 909 Selen-disulfid, 928
Resorcinolum, 910 Selenii disulfidum, 928

Rezerpin, 909 Seme buačka, 1234
Seme lana, 1211
Rezidualni rastvarači, 59/I
Sennae acutifoliae fructus, 1243
Rezorcinol, 910
Sennae angustifoliae fructus, 1244
Rhamni purshiani cortex, 1238
Sennae folium, 1245
Rhei radix, 1239
Rhenii sulfidi colloidalis et technetii (99mTc) solutio Serin, 928
iniectabilis, 1145 Serinum, 928
Riboflavin, 911 Sertaconazoli nitras, 930
Riboflavinfosfat-natrijum, 912 Sertakonazol-nitrat, 930
Riboflavini natrii phosphas, 912 Sesami oleum, 1246
Riboflavinum, 911 Sijalinska kiselina u polisaharidnim vakcinama, 66/I
Ricini oleum, 1241 Silica colloidalis anhydrica, 931
Ricinusovo ulje, 1241 Silica colloidalis hydrica, 932
Ricinusovo ulje, polioksil, 1215 Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni, 931
Ricinusovo ulje, polioksil, hidrogenizovano, 1213 Silicijum-dioksid, koloidni, hidratisan, 932
Rifamicin-natrijum, 914 Silikonski elastomer za izradu zatvarača i cevi, 163/I
Rifamicinum natricum, 914 Silikonsko ulje koje se koristi kao lubrikans, 162/I
Rifampicin, 915 Simboli, 5/I
Rifampicinum, 915 Sirćetna kiselina, glacijalna, 933
Roksitromicin, 917 Sirovi opijum, 1225
Roxitromycinum, 917 Sita, 12/I
Skopolamin-sulfat, 425
Skraćenice i simboli, 5/I
S Slobodni formaldehid, limit test, 53/I
Sojae oleum, 1247
Saccharinum natricum, 922 Sojino ulje, 1247

Saccharinum, 921 Solani amylum, 1249
Saccharum, 923 Solutiones ad haemocolaturam, 905
Sadržaj etanola, 132/I Solutiones ad haemodialysim, 900
Sadržaj etanola, tabele, 133/I Solutiones ad peritonealem dialysim, 907
Sadržaj lekovite supstance u jednodoznim preparatima, Solutiones anticagulantes et sanguinem humanum
ujednačenost, 129/I conservantes, 1345
Saharin, 921 Somatostatin, 933
Saharin-natrijum, 922 Somatostatinum, 933
Somatropin ad iniectabile, 941
Saharoza, 923
Somatropin rastvor (in bulk), 938
Salbutamol, 925
Somatropin solutio ad praepationen, 938

INDEKS
Somatropin za injekcije, 941 Statistički modeli, 297/I

Somatropin, 936 Stearilalkohol, 956
Somatropinum, 936 Stepen obojenosti tečnosti, 14/I
Sorbinska kiselina, 944 Sterilizacija parom, primena koncepta Fc vrednosti, 286/I
Sorbitani lauras, 945 Sterilizacija, biološki indikatori, 283/I
Sorbitani oleas, 945 Sterilizacija, metode i uslovi, 281/I

Sterilni kontejneri od plastifikovanog polivinilhlorida za
Sorbitani palmitas, 946
humanu krv koja sadrži antikoagulantni rastvor, 172/I
Sorbitani stearas, 947
Sterilni plastični kontejneri za humanu krv i krvne derivate,
Sorbitani trioleas, 947 169/I
Sorbitanlaurat, 945 Sterilni preparati, metode izrade, 281/I
Sorbitanoleat, 945 Sterilni špricevi za jednokratnu upotrebu, 175/I
Sorbitanpalmitat, 946 Sterilnost, 70/I
Sterilnost, mikrobiološka čistoća, 80, 84/I
Sorbitanstearat, 947
Stome i indeks stoma, 115/I
Sorbitantrioleat, 947
Stramonii folium, 1250
Sorbitol 70 % (kristališući), 949
Stramonii pulvis normatus, 1251
Sorbitol 70% (nekristališući), 950
Strane primese, 115/I
Sorbitol, 948 Strani estri u etarskim uljima, 116/I
Sorbitolum 70 per centum cristallisabile, 949 Streptokinasum, 957
Sorbitolum 70 per centum non cristallisabile, 950 Streptokinaza, 957
Sorbitolum, 948 Streptomicin-sulfat, 959
Specifična površina, odredjivanje, 134/I
Streptomycini sulfas, 959
Spectinomycini hydrochloridum, 951
Styli, 341/I
Spektinomicin-hidrohlorid, 951
Succinylsulfathiazolum, 961
Spektrofotometrija, apsorpciona infracrvena, 26/I Sukcinilsulfatiazol, 961
Spektrofotometrija, apsorpciona ultraljubičasta i vidljiva,
27/I Suksametonijum-hlorid, 962
Spektrometrija, atomska apsorpciona, 25/I Sulfacetamid-natrijum, 963

Spektrometrija, atomska emisiona, 24/I Sulfacetamidum natricum, 963
Spektrometrija, bliska-infracrvena, 42/I Sulfadiazin, 964
Spektrometrija, nuklearna magnentna rezonantna, 35/I Sulfadiazinum, 964
Spektrometrija, rentgenska fluorescentna, 39/I Sulfadimidin, 965
Spiramicin, 953
Sulfadimidinum, 965
Spiramycinum, 953 Sulfadoksin, 966
Spironolactonum, 954
Sulfadoxinum, 966
Spironolakton, 954
Sulfafurazol, 967
Srebro-nitrat, 956
Sulfafurazolum, 967
Stakleni kontejneri za farmaceutsku upotrebu, 165/I Sulfamerazin, 968
Standardni rastvori za limit testove, 267/I
Sulfamerazinum, 968
Stanni colloidalis et technetii (99mTc) solutio iniectabilis,
1138 Sulfamethizolum, 969
Sulfamethoxazolum, 970
Stanni pyrophosphatis et technetii (99mTc) solutio
iniectabilis, 1139 Sulfamethoxypiridazinum, 971
Stari tuberkulin za humanu upotrebu, 1349 Sulfametizol, 969
Statistička analiza rezultata bioloških odredjivanja i testova, Sulfametoksazol, 970
294/I

INDEKS
Sulfametoksipiridazin, 971 Tablete gastro-rezistentne, 336/I

Sulfasalazin, 972 Tablete neobložene, 337/I
Sulfasalazinum, 972 Tablete obložene, 337/I
Sulfathiazolum, 973 Tablete rastvorljive, 338/I
Sulfati, limit test, 53/I Tablete sa modifikovanim oslobadjanjem lekovite

supstance, 338/I
Sulfatiazol, 973
Tablete vaginalne, 358/I
Sulfatni ostatak, limit test, 53/I Tablete za izradu rastvora, 338/I
Sulfinpirazon, 974 Tablete za primenu u ustima, 339/I
Sulfinpyrazonum, 974 Tablete, 336/I
Sulfisomidin, 975 Tablete, čvrstina (otpornost na lomljenje), 130/I
Sulfisomidinum, 975 Tablete, friabilnost, 129/I
Sulfur ad usum externum, 979 Tablete, ispitivanje brzine rastvaranja lekovite supstance,
99m 123/I
Sulfuris colloidalis et technetii ( Tc) solutio iniectabilis,
1147 Talcum, 981
Sulindacum, 976 Talijum (201Tl)-hlorid, injekcija, 1131
Sulindak, 976 Talk, 981
Sulpirid, 978 Tamoksifen-citrat, 982
Sulpiridum, 978 Tamoxifeni citras, 982
Sumpor za spoljašnju upotrebu, 979 Tamponae medicatae, 357/I
Supozitorije, 356/I Tamponi lekoviti, 357/I
Supozitorije, raspadljivost, 122/I Tamponi za rektalnu upotrebu, 357/I
Supstance životnjskog porekla za proizvodnju veterinarskih Tamponi za vaginalnu primenu, 359/I
vakcina, 293/I Techentii (99mTc) succimeri solutio iniectabilis, 1146
Susamovo ulje, 1246 Technetii (99mTc) et etifenini solutio iniectabilis, 1134
Suspenzije za rektalnu primenu, 356/I Technetii (99mTc) gluconatis solutio iniectabilis, 1135
Suvi ekstrakt aloja, standardizovan, 1164 Technetii (99mTc) humani albumini solutio iniectabilis, 1132
Suvi ekstrakti, 361/I Technetii (99mTc) macrosalbi suspensio iniectabilis, 1140
Suxametthonii chloridum, 962 Technetii (99mTc) medronati solutio iniectabilis, 1142
Technetii (99mTc) pentetatis solutio iniectabilis, 1143
Technetii (99mTc)-microsphaerarum suspensio iniectabilis,
Š 1136
Tečna hromatografija, 31/I
Tečni preparati za inhalaciju, 352/I
Šamponi, 340/I Tečni preparati za oralnu upotrebu, 334/I
Šelak, 1209 Tečni preparati za primenu na koži, 340/I
Špricevi, sterilni za jednokratnu upotrebu, 175/I Tečni preparati za raspršivanje, 353/I
Štapići za nos, 349/I
Tehnecijum (99mTc)-albumin humani, injekcija, 1132
Štapići, 341/I
Tehnecijum (99mTc)-etifenin, injekcija, 1134
Tehnecijum (99mTc)-glukonat, injekcija, 1135
Tehnecijum (99mTc)-injekciona suspenzija mikrosfera, 1136
T
Tehnecijum (99mTc)-kalaj koloidni, injekcija, 1138
Tabele nivoa značajnosti, statistika, 328/I Tehnecijum (99mTc)-kalaj-pirofosfat, injekcija, 1139
Tablete disperzibilne, 338/I Tehnecijum (99mTc)-makrosalb, injekcija, 1140

Tablete efervescentne, 338/I Tehnecijum (99mTc)-medronat, injekcija, 1142

INDEKS
Tehnecijum (99mTc)-pentetat, injekcija, 1143 Tetraciklin-hidrohlorid, 996

Tehnecijum (99mTc)-renijum-sulfid koloidni, injekcija, 1145 Tetracosactidum, 999
Tehnecijum (99mTc)-sukcimer, injekcija, 1146 Tetracyclini hydrochloridum, 996
Tetracyclinum, 995
Tehnecijum (99mTc)-sumpor koloidni, injekcija, 1147
Tetrakain-hidrohlorid, 998
Temazepam, 983
Tetrakosaktid, 999
Temazepamum, 983
Thallosi (201Tl) chloridi solutio iniectabilis, 1131
Temperatura kapanja, 22/I
Theobrominum, 986
Temperatura ključanja, 20/I
Theophyllinum et ethylendiaminum hydricum, 989
Temperatura mržnjenja, 22/I
Theophyllinum et ethylendiaminum, 988
Temperatura topljenja, metoda kapilare, 21/I
Theophyllinum monohydricum, 987
Temperatura topljenja, metoda otvorene kapilare, 22/I
Theophyllinum, 986
Temperatura topljenja, metoda trenutnog topljenja, 22/I
Thiamini hydrochloridum, 1005
Tenoksikam, 985
Thiamini nitras, 1005
Tenoxicamum, 985
Thiamphenicolum, 1004
Teobromin, 986
Thioridazini hydrochloridum, 1017
Teofilin, 986 Thipental natricum et natrii carbonas, 1016
Teofilin, monohidrat, 987 Threoninum, 1031
Teofilin-etilendiamin, 988 Thymi herba, 1253
Teofilin-etilendiamin, hidrat, 989 Thymolum, 1012
Terbutalini sulfas, 989 Tiabendazol, 1002
Terbutalin-sulfat, 989 Tiabendazolum, 1002

Tiamfenikol, 1004
Terfenadin, 990
Terfenadinum, 990 Tiamin-hlorid-hidrohlorid, 1005
Terminologija koja se koristi u monografijama o vakcinama, Tiamin-nitrat, 1005
287/I
Tiaprofenska kiselina, 1006
Termogravimetrija, 36/I
Ticarcillinum natricum, 1008
Teški metali, limit test, 51/I
Ticlopidini hydrochloridum, 1010
Test na antikomplementarnu aktivnost imunoglobulina, 94/I
Tikarcilin-natrijum, 1008
Test na Fc funkciju imunoglobulina, 113/I
Test na neurovirulenciju vakcine protiv poliomijelitisa Tiklopidin-hidrohlorid, 1010
(oralna), 97/I Tiliae flos, 1254
Test na neurovirulenciju živih virusnih vakcina, 96/I
Timol, 1012
Test na prisustvo stranih agenasa na pilićima, 75/I
Timololi maleas, 1013
Test na prisustvo stranih virusa na ćelijskim kulturama, 75/I
Timolol-maleat, 1013
Test na prisustvo virusa leukoze, 75/I
Tincturae, 1015
Testosteronenantat, 992
Tinidazol, 1014
Testosteroni enantas, 992
Testosteroni propionas, 993 Tinidazolum, 1014
Testosteronpropionat, 993 Tinkture, 1015
Testovi na prisustvo stranih virusa na oplodjenim jajima, Tiopenton-natrijum i natrijum-karbonat, 1016

74/I Tioridazin-hidrohlorid, 1017
Testovi na strane agense u virusnim vakcinama za humanu
Tirozin, 1018
upotrebu, 92/I
Tetracaini hydrochloridum, 998 Titan-dioksid, 1019
Tetraciklin, 995 Titanii dioxidum, 1019

INDEKS
Titracija, amperometrijska, 23/I Trometamol, 1044

Titracija, kompleksometrijska, 63/I Trometamolum, 1044
Tobramicin, 1020 Tropicamidum, 1045
Tobramycinum, 1020 Tropikamid, 1045
-Tocopheroli acetas, 1026 Tuberculini derivatum proteinosum purificatum ad usum
-Tocopheroli acetatis pulvis, 1028 humanum, 1337
-Tocopherolum, 1024 Tuberculinum pristinum ad usum humanum, 1349
Tubocurarini chloridum, 1047
-Tokoferol, 1024
Tubokurarin-hlorid-hidrohlorid, 1047
-Tokoferolacetat, 1026
Tvrde kapsule, 332/I
-Tokoferolacetat, koncentrat (prašak), 1028
Tyrosinum, 1018
Tolbutamid, 1022
Tolbutamidum, 1022
Tolnaftat, 1023
U
Tolnaftatum, 1023
Totalna parenteralna ishrana, ambalaža za preparate, 156/I
Uabain, 1049
Tragacantha, 1255
Ugalj, aktivni, 1050
Tragakanta, 1255
Ugljen-dioksid u medicinskim gasovima, 67/I
Traneksaminska kiselina, 1029
Ugljen-dioksid, 1051
Transdermalni flasteri, 343/I
Ugljen-monoksid u medicinskim gasovima, 67/I
Transdermalni flasteri, ispitivanje brzine rastvaranja, 126/I
Ujednačenost sadržaja lekovite supstance u jednodoznim
Treonin, 1031 preparatima, 129/I
Tretinoin, 1032 Ukupni pepeo, limit test, 53/I
Tretinoinum, 1032 Ukus etarskih ulja, 116/I
Triamcinolheksacetonid, 1033 Ultraljubičasta i vidljiva apsorpciona spektrofotometrija,
27/I
Triamcinolonacetonid, 1034
Undecilenska kiselina, 1052
Triamcinoloni acetonidum, 1034
Unguenta, 342/I
Triamcinoloni hexacetonidum, 1033
Uporedne vrednosti poroziteta filtara od sinterovanog stakla,
Triamteren, 1036 11/I
Triamterenum, 1036 Uravnotežena srednja aktivnost sa granicama pouzdanosti
Tricalcii phosphas, 530 bazirana na varijaciji unutar odredjivanja, 326/I
Trifluoperazin-hidrohlorid, 1037 Urea, 1053
Trifluoperazini hydrochloridum, 1037 Ureum, 1053

Trigliceridi, srednje dužine lanaca, 1038 Urofolitropin, 1054
Triglycerida saturata media, 1038 Urofollitropinum, 1054

Trimetadion, 1040 Urokinasum, 1056
Urokinaza, 1056
Trimethadionum, 1040
Trimethoprimum, 1041 Uronska kiselina u polisaharidnim vakcinama, 66/I
Trimetoprim, 1041 UV lampe za primenu u analitičke svrhe, 11/I
Uvae ursi folium, 1259
Trimipramini maleas, 1042
Trimipramin-maleat, 1042 Uvod, statističke analize, 295/I
Tripsin, 1043
Tripsinum, 1043
Tritici amylum, 1256

INDEKS
Vakcina pertusis, odredjivanje, 111/I

V Vakcina protiv besnila za humanu upotrebu, pripremljena u
ćelijskim kulturama, 1352
Vaccina ad usum humanum, 1351 Vakcina protiv dečje paralize (inaktivisana), 1355
Vaccinum cholerae cryodesiccatum, 1383
Vakcina protiv dečje paralize (oralna), 1356
Vaccinum cholerae, 1382
Vakcina protiv difterije (adsorbovana) za odrasle i
Vaccinum diphtheriae adsorbatum, 1361
adolescente, 1362
Vaccinum diphtheriae adulti et adulescentis adsorbatum,
1362 Vakcina protiv difterije (adsorbovana), 1361
Vaccinum diphtheriae et tetani adsorbatum, 1364 Vakcina protiv difterije (adsorbovana), odredjivanje, 110/I
Vaccinum diphtheriae et tetani adulti et adulescentis Vakcina protiv difterije i tetanusa (adsorbovana) za odrasle
adsorbatum, 1366 i adolescente, 1366
Vaccinum diphtheriae, tetani et pertussis adsorbatum, 1368 Vakcina protiv difterije i tetanusa (adsorbovana), 1364
Vaccinum febris flavae vivum, 1397
Vakcina protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja
Vaccinum febris typhoidi cryodesiccatum, 1392 (adsorbovana), 1368
Vaccinum febris typhoidi, 1390 Vakcina protiv hepatitisa a (inaktivisana), 1371
Vaccinum febris typhoidis polysaccharidicum, 1335
Vakcina protiv hepatitisa B (rDNK), 1373
Vaccinum febris typhoidis vivum perorale (stripe TY 21A),
1390 Vakcina protiv influence (ceo virus, inaktivisana), 1376
Vaccinum hepatitidis a inactivatum, 1371 Vakcina protiv influence (fragmentisani virus, inaktivisana),
Vaccinum hepatitidis B (ADNr), 1373 1378
Vaccinum influenzae inactivatum ex corticis antigeniis Vakcina protiv influence (površinski antigen, inaktivisana),
praeparatum, 1380 1380
Vaccinum influenzae inactivatum ex viris integris Vakcina protiv kolere, 1382
praeparatum, 1376
Vaccinum influenzae inactivatum ex virorum fragmentis Vakcina protiv kolere, liofilizovana, 1383
praeparatum, 1378 Vakcina protiv malih boginja (živa), 1384
Vaccinum meningococcale polysaccharidicum, 1329
Vakcina protiv malih boginja, zaušaka i rubele (živa), 1385
Vaccinum morbillorum vivum, 1384
Vakcina protiv poliomijelitisa (oralna), test na
Vaccinum morbillorum, parotitidis et rubellae vivum, 1385 neurovirulenciju, 97/I
Vaccinum pertussis adsorbatum, 1395
Vakcina protiv rubele (živa), 1387
Vaccinum pertussis, 1394
Vakcina protiv tetanusa (adsorbovana), 1388
Vaccinum pneumococcale polysaccharidicum, 1333
Vaccinum poliomyelitidis inactivatum, 1355 Vakcina protiv trbušnog tifusa (živa, oralna, soj TY 21A),
1390
Vaccinum poliomyelitidis perorale, 1356
Vakcina protiv trbušnog tifusa, 1390
Vaccinum rabiei ex cellulis ad usum humanum, 1352
Vaccinum rubellae vivum, 1387 Vakcina protiv trbušnog tifusa, liofilizovana, 1392
Vaccinum tetani adsorbatum, 1388 Vakcina protiv varičele (živa), 1392
Vaccinum tuberculosis (BCG) cryodesiccatum, 1293 Vakcina protiv velikog kašlja (adsorbovana), 1395
Vaccinum varicellae vivum, 1392
Vakcina protiv velikog kašlja, 1394
Vaginalia, 357/I
Vakcina protiv žute groznice (živa), 1397
Vaginalne kapsule, 358/I
Vaginalne pene, 358/I Vakcina tetanusna ( adsorbovana), odredjivanje, 112/I
Vaginalne tablete, 358/I Vakcine polisaharidne, sadržaj metilpentoze, 66/I
Vaginalni preparati, 357/I Vakcine polisaharidne, sadržaj proteina, 64/I
Vaginalni tamponi, 359/I Vakcine za humanu upotrebu, 1351
Vagitorije, 358/I Vakcine, adsorbovane, sadržaj kalcijuma, 64/I
Vagitorije, raspadljivost, 122/I Vakcine, adsorbovane, saržaj aluminijuma, 64/I

INDEKS
Vakcine, pileća jata bez specifikovanih patogena za Vitamin a, 1070

proizvodnju i kontrolu kvaliteta, 287/I
Vitamin a, koncentrat, sintetski (disperzibilan u vodi), 1070
Vakcine, polisaharidne, sadržaj fosfora, 65/I
Vitamin a, koncentrat, sintetski (prašak), 1072
Vakcine, polisaharidne, sadržaj heksozamina, 65/I
Vakcine, polisaharidne, sadržaj nukleinske kiseline, 65/I Vitamin a, koncentrovani, sintetski (uljani rastvor), 1073
Vakcine, polisaharidne, sadržaj o-acetil grupe, 65/I Vitamini a pulvis, 1072
Vakcine, polisaharidne, sadržaj sijalinske kiseline, 66/I Vitaminum a densatum oleosum, 1073
Vakcine, polisaharidne, sadržaj uronske kiseline, 66/I Vitaminum a in aqua dispergibile, 1070
Vakcine, proizvodnja od humanih diploidnih ćelija, 289/I Vitaminum a, 1070
Vakcine, sadržaj fenola, 64/I Voda u etarskim uljima, 115/I
Vakcine, terminologija, 287/I Voda u medicinskim gasovima, 69/I
Vakcine, veterinarske, ćelijske kulture za proizvodnju, Voda za injekcije sa tricijumom (3H), 1149
290/I
Voda za injekcije, 1075
Vakcine, veterinarske, supstance životinjskog porekla za
proizvodnju, 293/I Voda za razblaživanje koncentrovanih rastvora za
hemodijalizu, 903
Vakcine, virusne za humanu upotrebu, testovi na strane
agense, 92/I Voda, prečišćena, 1076
Vakcine, žive virusne, test na neurovirulenciju, 96/I Vodeni rastvori za intravensku infuziju, materijali za
Valerianae radix, 1261 ambalažu, 148/I
Valin, 1059 Vodonik- peroksid, rastvor (30 %), 1077
Valinum, 1059 Vodonik-peroksid, rastvor (3 %), 1077

Vancomycini hydrochloridum, 1061 Volumetrijske analize, 275/I
Vanilin, 1060 Volumetrijski rastvori, 275/I
Vanillinum, 1060
Vankomicin-hidrohlorid, 1061
Varfarin natrijum, 1063 Z
Varfarin-natrijum, klatrat, 1064
Variranje mase jednodoznih preparata, 128/I Zatvarači, gumeni, 177/I
Vata pamučna, upijajuća, 1278 Zatvarači, plastični, 169/I
Vata pamučna, upijajuća, sterilna, 1279 Zatvarači, silikonski elastomer, 16/I
Vata viskozna, upijajuća, 1276 Zidovudin, 1079
Vata viskozna, upijajuća, sterilna, 1278 Zidovudinum, 1079
Veličina čestica, odredjivanje mikroskopskom metodom, Zinci chloridum, 179
limit test, 134/I Zinci oxidum, 180
Verapamil-hidrohlorid, 1065 Zinci stearas, 180
Verapamili hydrochloridum, 1065 Zinci sulfas, 181
Vinblastini sulfas, 1066 Zinci undecylenas, 182
Vinblastin-sulfat, 1066 Zopiclonum, 1081
Vincristini sulfas, 1068 Zopiklon, 1081
Vinkristin-sulfat, 1068
Vinska kiselina, 1069
Virus leukoze, test na prisustvo, 75/I Ž
Virusi strani, test na prisustvo, 74, 75/I
Viskozimetar, kapilarni, 18/I Želatin, 368
Viskozimetar, rotacioni, 19/I Živa(II)-hlorid, 1083
Viskozitet, 18/I Žuti pčelinji vosak, 1183

INDEKS
W X
Warfarinum natricum clathratum, 1064 Xenoni (133Xe) solutio iniectabilis, 1117
Warfarinum natricum, 1063 Xylometazolini hydrochloridum, 613

PH Jug V Knjiga III N-Z

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

PH Jug V Knjiga III N-Z

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

NADROPARIN-KALCIJUM

NADROPARIN-KALCIJUM Izgled rastvora. Rastvori se 0,5 g ispitivane supstance u 10

JUGOSLOVENSKA FARMAKOPEJA 739

740 JUGOSLOVENSKA FARMAKOPEJA

topljeni etanol -117 ºC topljeni izopentan -117 ºC

Slika 1134.1. – Aparatura koja se koristi za određivanje N-NO grupa

Centralno pozicionirano Rotulex postolje. Opremljen šlifo- 1997:0730

Ohlađene ispiralice. Visina 16,5 cm, unutrašnji prečnik 4 Naphazolini hydrochloridum

Hladnjak. Visina 21 cm, unutrašnji prečnik 3 cm. Donji i

Balon okruglog dna (trogrli), od borsilikatskog stakla,

Termo boca (Djuerov sud). Unutrašnja dubina 22 cm,

JUGOSLOVENSKA FARMAKOPEJA 741

OSOBINE Na ploču se nanese odvojeno po 10 l svakog rastvora.

D. Daje reakciju (a) hlorida (2.3.1).

Rastvor S. Rastvori se 0,50 g u vodi, bez prisustva ugljen- NAFAZOLIN-NITRAT

742 JUGOSLOVENSKA FARMAKOPEJA

OSOBINE Na ploču se nanese odvojeno po 10 l svakog rastvora.

Rastvor S. Rastvori se 0,5 mg u vodi, bez prisustva ugljen- Acidum nalidixicum

JUGOSLOVENSKA FARMAKOPEJA 743

OSOBINE Na ploču se nanese odvojeno po 10 l svakog rastvora.

744 JUGOSLOVENSKA FARMAKOPEJA

DEFINICIJA metanola R i 95 zapremina gornjeg sloja sledeće smeše:

Rastvor S. Rastvori se 0,50 g u vodi, bez prisustva ugljen-

Specifična optička rotacija (2.2.7). Od -170 do -181,

JUGOSLOVENSKA FARMAKOPEJA 745

IDENTIFIKACIJA Gubitak sušenjem (2.2.32). Najviše 0,5%, određen za

746 JUGOSLOVENSKA FARMAKOPEJA

pH (2.2.3). Dopuni se 5 ml rastvora S do 10 ml vodom, bez ČUVANJE

Redukcione supstance. Rastvori se 1,0 g u 100 ml ključale

Sulfati (2.4.13). 7,5 ml rastvora S dopunjenog do 15 ml

Aluminijum (2.4.17). Ako je namenjen za proizvodnju NATRIJUM-AMIDOTRIZOAT

Arsen (2.4.2). 0,5 g odgovara zahtevima limit testa A za

Kalcijum i magnezijum. U 200 ml vode R doda se 10 ml

Teški metali (2.4.8). 12 ml rastvora S odgovara zahtevima OSOBINE

JUGOSLOVENSKA FARMAKOPEJA 747

748 JUGOSLOVENSKA FARMAKOPEJA

1997:0123 Rastvor (a). U 4,0 ml ispitivanog rastvora doda se 3 ml

JUGOSLOVENSKA FARMAKOPEJA 749

ODREĐIVANJE Bromati. U 10 ml rastvora S doda se 1 ml skroba, rastvora

Aciditet ili alkalitet. U 10 ml rastvora S doda se 0,1 ml

750 JUGOSLOVENSKA FARMAKOPEJA

1997:0847 (99*) E. U 0,1 ml rastvora pripremljenog ispitivanjem za

Poredbeni rastvor. Rastvori se 50 mg natrijum- 1 ml 0,01 M olovo(II)-nitrata odgovara 1,420 mg Na2SO4.

JUGOSLOVENSKA FARMAKOPEJA 751

Ispitivani rastvor (c). Prenese se 25 ml vodeno-alkoholnog Si  Sc

752 JUGOSLOVENSKA FARMAKOPEJA

SHc(corr) = korigovana površina pika koji odgovara inte- IDENTIFIKACIJA

m' = masa ispitivane supstance u ispitivanom rastvoru Druga identifikacija: B, C, D, E.

Natrii cyclamas Sulfaminska kiselina. Ispituje se hromatografijom na tan-

JUGOSLOVENSKA FARMAKOPEJA 753

754 JUGOSLOVENSKA FARMAKOPEJA

DEFINICIJA Teški metali (2.4.8). 12 ml rastvora S odgovara zahtevima

A. U 1 ml rastvora S (videti Ispitivanja) doda se 4 ml vode ODREĐIVANJE

JUGOSLOVENSKA FARMAKOPEJA 755

A. Rastvor S (videti Isptivanja) je slabo kiseo (2.2.4). NATRIJUM-DIKLOFENAK

Rastvor S. Rastvori se 10,0 g u vodi, bez prisustva ugljen-

Izgled rastvora. Rastvor S je bistar (2.2.1) i bezbojan (Me-

pH (2.2.3). U 5 ml rastvora S doda se 5 ml vode, bez

Arsen (2.4.2). 0,5 g odgovara zahtevima limit testa A za

Teški metali (2.4.8). 12 ml rastvora S odgovara zahtevima Prva identifikacija: A, D.

ODREĐIVANJE Ispitivani rastvor. Rastvori se 25 mg ispitivane sup-

756 JUGOSLOVENSKA FARMAKOPEJA

Injektuje se 20 l poredbenog rastvora (b). Kada se