Tehnoloki fakultet-Leskovac

Univerzitet u Niu
OdsekHemijske tehnologije
Postrojenja za preiavanje odpadnih
voda
Seminrski rad
rofesor! "oran Todorovi#
Student! $leksandra $leksi# %&'()*(
Leskovac+ ,*'-
1
1.Uopteno o vodi
.oda /redstavlja jedan od najve#ih uslova o/stanka i 0ivota 1oveka na "emlji2 Ona
zauzima /ose3no mesto me4u mnogo3rojnim ekolokim faktorima neo/hodnim za 0ivot i
zdravlje 1oveka25ao to je ve# /oznato voda /okriva zemljinu /ovrinu i /ro0ima zemljinu koru2
risutna je u atmosferi+ hidrosferi+ 3iosferi i litosferi2 Najve#i deo zemljine /ovrine 6*7+
/rekriven je slanim vodama okeana i mora2 .oda u 0ivotu 1oveka igra veoma va0nu ulogu+
tako4e je zna1ajna i kod /roizvodnje hrane2 od zdravom i /itkom vodom /odrazumeva se voda
koja u se3i ne sadr0i toksi1ne+ /atogene mikroorganizme+ voda koja je 3istra+ 3ez 3oje+ mirisa+ i
ukusa+ normalne tem/erature i u kojoj koncetraciji sadr0i radionuklidna ne /relazi grani1nu
vrednost2 Ona mora 3iti do3rih organole/ti1kih oso3ina i sa adekvatnim sadr0ajem mikro i
makroelemenata2 5ra#e re1eno voda da 3i mogla da se koristi za /i#e mora da ima fizi1ke i
hemijske oso3ine kao i mikro3ioloske oso3ine koje /ri u/otre3i ne dovode do ote#enja
organizma ili 3olesti2 8e4utim ne /ostoji tehnologija kojom 3ismo vodu doveli u idealno stanje2
5ru0ni tok vode u /rirodi-hidroloki ciklus
"a /otronju u industriji i doma#instvu voda se do3ija iz razli1itih izvora- reka+ jezera+
3unara222 kori#enje vode iz mora jo uvek je neznato+ sem za hladjenje 3rodskih motora+ jer je
o3rada morske vode z3og njenog sastava veoma sku/a29as/olo0iva voda u izvoritu ne sme da se
koristi u neograni1enim koli1inama+ 5oli1ina vode koja se u datom intervalu vremena :t; mo0e
uzeti iz nekog izvorita se mo0e odrediti na osnovu tzv2 jednaine hidrolokog balansa
Wt Et = ( Nt Tt ) ( Dt rt )
<
t
- uku/na koli1ina vode uzeta iz izvorita u vremenu t+
N
t
= no3o/ris/ela voda u izvorite u vremenu t+
>
t
= koli1ina vode vra#ena u izvorite u vremenu t+ kao ot/adna voda+
T
t
= gu3ici vode u vremenu t+
?
t =
gu3ici vode u vremenu t /utem isticanja :/otoci+ kanali i sl2;+
r
t
= neto /romena rezervi vode u izvoritu :/odzemnim ili nadzemnim; /rirodnim ili
vesta1kim /utem+
<
t
->
t
- Neto koli1ina vode uzete iz izvorita+
: N
t
-T
t
; = : ?
t
r
t
; = neto koli1ina vode koja /risti0e u izvorite u datom vremenskom
intervalu vremena2
2
2.Podela vode
.ode se mogu /odeliti /rema!
'2 8estu /ojave u /rirodi :atmosferske+ /ovrinske+ /odzemne+ kristalne i hidratacione;
,2 Sadr0aj rastvorenih soli :slane i slatke;
-2 Ste/enu /re1i#enosti :sirova+ 1ista+ omekana+ destilovana+kondezna+ deferizovana+
dekatjonizovana+ demineralizovana i ot/adna voda;
%2 U/otre3u : voda za /i#e+ /ranje+ voda za tehnoloke /rocese+ za hla4enje+ i voda za /arne
kotlove;
3.Sastijci koji se normalno sreu u vodi
.oda ima razli1itih izvorita+ me4uso3no se mogu razlikovati+ jer voda u /rirodi dolazi u
dodir sa razli1itim su/stancama2 Sastojci u /rirodnim vodama su raznovrsni kao to su!
Rastvoreni gasovi 2 5iseonik+ azot i ugljen dioksid naj1e#e dos/eva u vodu ne/osrednim
rastvaranjem+ /rilikom /rolaska ka/i kie+ /ahuljice snega222 kroz atmosferu2 Nastaju i
/rilikom kondezacije+ n/r2rose2 Sadr0aj kiseonika zavisi od vie faktora :godinjih do3a+
du3ljune vode+ aktivnosti makro i mikroorganizme;+ a sni0enje koncetracije mo0e da
uka0e na zaga0enje vode2 $monijak o3i1no dos/eva u vodu /rilikom njenog konakta sa
organskim su/stancima+ u fazi ras/adanja2 Njihovo /risustvo u vodi naj1e#e je znak
fekalnog zaga4enja vode2 osledica je njenog dodira sa uginulim 0ivotinjskim
organizmima ili one1i#avanjima iz komunalnih od/adnih voda2
Organske supstance naj1e#e ulaze u vodu na sli1an na1in kao i amonijak2 One su
/osledica mikro3iolokog ras/adanja 3iljnih i 0ivotinjskih organizma2 Od organskih
materija u /rirodnim vodamanajras/rostrenija si humusnajedinja2 To su nerastvoreni
humani+ humunske kiseline i drugi /roizvodi ras/adanja slo0enih materija2
Suspendovane estice 2 Nj1e#e se javljaju u /ovrinskim vodama2 U njih dos/evaju
is/iranjem iz zemljita ili erozinim delovanjem vode u vodotokovima2 U nekim
sluajevima mo0e do#i i do zamu#enja /odzemnih voda sus/endovanim 1esticama2 Tako
n/r2 rilikom o3ilnih kinih /adavina u krakom /redelima ili /rilikom zemljotresa i
sli1no2
Rastvorene soli 2 Najve#im delom dos/evaju u 3odu /utem ne/osrednog rastvatanja
minerala iz "emljine kore2 Na ovaj na1in se u vodi javlja ve#ina soli alkalnih metala+
sulfata i hloridi kalcijuma i magnezijuma2 S druge strane+ soli mogu nastati kao /osledica
meta3oli1kih aktivnosti mikroorganizma+ 3iljaka i 0ivotinja :n/r2nitrati;2
"aga4ena voda je manje /ogodna za kori#enje+ nego to je 3ila u svom /rirodnom stanju2 U
svetu se godinje koristi oko -&** ku3nihkilometra vode2 rivreda troi &67+ industrija ,67 a
stanovnitvo &72 osle u/otre3e nevedene koli1ine vode+ na od/adne vode od/ada @*72
Najzna1ajnije koli1ine ot/adnih voda /oti1u iz naselja+ industrije+ /oljo/rivrede i sto1arstva /ri
1emu najve#e uku/no zaga4ivanje emituje industrija2
Naj1e#e je /re1i#avanje gradskih od/adnih voda+ tj2 re1i#avanje gradskog efluenta koji
o3uhvata slede#e /ostu/ke- Aizi1ko /re1i#avanje+ 3ioloko /re1i#avanje i /rerada i suenje
mulja2
3
%2Postrojenja za preiavanje odpadnih vode
a) apacitet postrojenja
5ao osnova za demenzionisanje /ostrojenja :velike stanice za /re1i#avanje od/adnih voda+
/reko @****>S; usvojeni odr4eni /odaci2
!) valitet otpadne vode
Od/adne vode koje nastaju na teritoriji ve#ih naselja su /o /oreklu delom komunalne+ delom
/redhodno /re1i#ene industrijske od/adne vode i delom vode od infiltracije2
S o3zirom na nedostatak /odataka o kvalitetu ot/adne vode u gradskoj kanalizaciji
vrednost o kvalitetu su na osnovu iskustva i literaturnih saznanja /red/ostavljene2 "a sadr0aj
B5
@
kao i sus/endovanih materija usvojena je vrednost koncetracije od c
S8
C ,,* mg)dm
-
2
Drani1na vrednost koncetracije sus/endovanih materija iznosi -** mg)dm
-
2 5oncetracija
B5
@
ne sme /re#i vrednost od -** mg)dm
-
: u /ojedinim industrijama je dozvoljeno /utanje
od/adnih voda sa B5 @** mg)dm
-
;2
c) "r#ansko optereenje
"a deminzionisanje o3jekta i o/reme na linijama tretmana od/adnie vode+ neo/hodno je
definisati uku/no organsko o/tere#enje :EOO;+ koje se izra0ava u B5
@
/o danu+ a koje
/oti1e od stanovnitva i industrija2 9a1unski je izveden standard organskog o/tere#enja os
*2*&* [kg] B5
@
/o ekvivalentnom stanovniku dnevno2

EOO C Broj stanovnika F standard organskog o/ere#enja [kg B5
@
)dan]
EOOC',&*** F *2*&*
EOOC6@&* [kg B5
@
)dan]
d) $e%inisanje tehnolo#ije preiavanja odpadnih voda
rilikom definisanja /rocesa /ose3na /a0nja /osve#ena je zahtevima da /roces 3ude
efikasa+ fleksi3ilan i da se /rocesom mo0e adekvatno u/ravljati2 S o3zirom na 1injenicu da su
glavni ciljevi /rocesa /re1i#avanja uklanjanje sus/endovanih materija i smanjenje organskog
o/tere#enje+ usvojena je tehnologija koja uklju1uje slede#e gru/e /rocesa /re1i#avanja!
rimarni ) fizi1ki tretman
Sekundarni ) 3iolokitretman sa inkor/oriranim /roceima nitrifikacije i
denitrifikacije2
Tretman mulja
rimarni)fizi1ki tretman ot/adne vode /odrazumeva uklanjanje gru3ih i internih materija na
gru3im i finim reetkama i uklanjanje /rimarnog mulja :sedimentnih i sus/endovanih 1estica; i
vika mulja iz 3ioaeracije u /rimarnim talo0enicama2 Gzdvojeni mikro3ni mulj se /re3acuje na
liniju tretmana mulja2 Dru3i i interni materijal se odvoze na sanitarnu de/oniju2
e; 5valitet /re1i#ene vode
Nakon sekundarnog tretmana efluentni /arametri su
4
-5oncetracija sus/endovanih materija H-*[mg)dm
-
]
-5oncetracija B5
@
H,*[mg)dm
-
]
&.'ehniki opis postrojenja
rimarni tretman
rimarni tretman o3uhvata!
Uklanjanje gru3og materijala na gru3im i finim reetkama
Uklanjanje internog materijala na /esklovima
Uklanjanje sedimentnih i sus/endovanih materija u /rimarnim talo0nicima
a) Uklanjanje #ru!o# materijala
"a uklanjanje gru3og materijala koriste se gru3e i fine reetke2 To je /ravi /roces u
sistemu o3rade+ a /rimenjuje se u cilju zatite /um/i+ ventila i armature od ote#enja i
za/uavanja2 Nakon reetki voda se centrifugalnim /um/ama sa /oto/ljenim motorom
/re3acuje na /eskolov2
Grube reetke se koriste za uklanjanje najgru3ljeg materijala iz ot/adnih voda2 9eetke
/regradjuju kanalizacioni vod+ a /ostavljaju se normalno na tok vode ili da 3i se olakalo
1i#enje+ /od uglom od -*I-&*I2
5osa reetka sa ru1nim 1i#enjem+ na glavnom
kanalicaionom vodu i 3o1ni vod za slu1ajeve
hidrauli1kog /reo/tere#enja sa ugra4enom kosom
reetkom2
Fine reetke- se koristeza uklanjanje gru3og i internog materijala2 9avna automatska
reetka se sastoj od 1eli1nih i/ki koje su /ostavljene u ram 1ija irina odgovara irini kanala2
5oli1ina ot/ada koji se izdvaja na reetkama zavisi od razmaka izme4u i/ki i od kvaliteta
ot/adne vode2 9eetke su /ostavljene /od uglom od 6*I2 Ji#enje se o3avlja automatski a
uklonjeni materijal se odla0e u kontejnere2
!) Uklnjanje interno# materijala na peskolovi
Aerusani peskolovi-njihova funkcija je da u /rocesu /re1i#avanja od/adne vode smanje
o/tere#enja /rimarnih talo4enika i eliminiu materije koje mogu da dovedu do a3razacije
mehani1ke o/reme u njima2 Smeanjenje o/tere#enja o3avlja se
uklanjanjem internog materijala 1ije 1estice imaju ve#u 3rzinu
talo4enja od 1estica organskih materija2 U inertni materijal
s/adaju 1estice /eska+ ljunka+ manji komadi mineralnih
materija i ne razgradljive organske materije2
Gz3rani aeracioni /eskolov je 3azen u kome je s/iralno kretanje
vode /ostignuto kom3inacijom uvo4enja ot/adne vode sa
strane i /o/re1nim kretanjem vode izazvanim uvo4enjem
vazduha du0 jedne strane komore2 Na ovaj na1in
5
odgovaraju#om kontrolom koli1ine vazduha /osti0e se odr0avanje organskih materija u
sus/enziji i njihovo iznoenje a talo0enje te0ih+ inertnih 1estica u kanalu na dnu komore odakle se
uklanjaju nekim mehani1kim ure4jima+ muljnim ili mamutskim /um/ama2
Ste/en efikasnosti ovog /ostu/ka je K*I2
c) 'alo(enje
Primarni taloioci se koriste za uklanjanje sus/endovanih 1estica i sedimentnih materija
iz sirove od/adne vode i vika mulja iz /rocesa 3ioaeracije2 Sus/enzija koja se /re1i#ava dolazi
u talo0nik /reko ulazne zone a zatim se ravnomerno ras/ore4uje /o3azenu+ /ri 1emu se kineti1ka
energija /onitava tur3ulencijom i trenjem u ulaznom sistemu2 Sus/endovane materije iz vode
koje doti1u dno+ talo0e se na dnu 3azena i kontinualnim
krunim kretanjem zgrta1a /otiskuju ka sredini u levak za
mulj2 Uvisini nivao vode /ostavlja se skida1 /ene i
/livaju#ih materijla2 Sve /livaju#e materije /otiskuju se
/rema dze/u na ivici 3azena ili /rema /osudi koja se nalazi
is/od mosta zgrta1a2 8ost je s/olja oslonjen na vozni
mehanizam koji kru0i /o zidu 3azena2 U sredini 3azena je
le0aj sa lo/tastim o3ratnim s/ojem2 Saku/lja1 mulja
o3een je na nosa1e cevi mosta2 .oda se uvodi u talo0nike kroz centrlni deo o3jekta /reko
Strngelovih elementa tako da se radijalno ras/ore4uje u struji /rema /relivnom kotlu+ koji je
/ostavljen /o o3odu talo0nika2
).Sekundarni tretman
Sekundarni tretman od/adnih voda o3uhvata /rocese 3ioloke aeracije u
3ioaeracionim 3azenima i sekundarnog talo0enja u sekundarnim talo0enicama2
Bioloka aeracija ot/adnih voda mo0e se vriti u 3ioaeracionim 3azenima+ aerisanim
lagunama ili 3iofiltrima2 U 3ioaeracionim 3azenima se odvijaju meta3oli1ke reakcije sinteze+ /ri
1emu se formira mikroioloki flok koji se hrani organskim materijama iz otadne vode2 Ea
odvijanje reakcije i 3ioaeracionim 3azenima neo/hodno je /risustvo vazduha kojim se vri
razlaganje su/strata i do3ija /otre3na energija sa sintezu i disanje #elija2
Na osnovu 3alansa 3ioaeracionog sistema odre0uje se i dnevna koli1ina vika
mlja2 "a trans/ort vika mulja koristi se centrifugalna /um/a2
Sekundarni talonici se koriste za uklanjanje aktivnog mulja iz /ostu/ka 3iolokog
/re1i#avanja od/adne vode2 " razluku od primarnih talonika kojima je osnovna funkcija
iz3istravanje vode+ sekundarnim talo0nicima je va0ne i funkcija ugu#ivanja mulja2 Smesa
mikro3iolokog floka+ male koli1ine sus/endovanih materija i nerazgradljivih 3iolokih materija+
nastalih talo0enjem u sekundarnom talo0niku se jednim delom recirkulie u aeracione 3azene2
Ostatak mulja se alje u /rimarni talo0nik a zatim u ugu#iva1 i liniju mulja2
Osnovni /ro3lem su /ojave flotiranja i 3ujanja mulja2 Alotiranje mulja nastaje z3og
izra0ene denitrifikacije u sloju mulja+ nastali mehuri#i azota flotiraju flokule mulja na /ovrinu2
ro3lem se reava smanjenjem starosti mulja ili du3ljine sloja istalozenog mulja2 Bujanje mulja
je /osledica njegovih sla3ih talo0nih oso3ina i male kom/ati3ilnosti do 1ega dolazi z3og rasta
flamentoznih organizma i nedovoljne koncetracije rastvorenog kiseonika u vodi usled nedovoljne
aeracije2 Bujanje mulja se neutralie otklanjanjem uzorka te /ojave2
6
*.+ulj
Obezvodnjavanje mulja re kona1nog odlaganja mulja /otre3no je izdvojiti to ve#u
koli1inu vode2 Sta3ilizovani mulj se kondicionira /olielektrolitom i zatim se trns/ortuje na
o3ezvodnja3anje2 Trakaste filter /rese konstruisane su tako da se /o du0ini sastoje iz tri zone-
zona oce4enja+ zona /ritiska i zona lomljenje2 U njima se mulj oslo3adja vode dejstvom
gravitacije mehani1kim /ritiskom gornje uz donju treku i cik-cak kretanjem i lomljenjem2
ondicioniranje mulja je /ostu/ak kojim se /osti0e 3olje izdvajanje vode iz
mulja/rilikom ugu#ivanja i o3ezvodnjvanja+ time to se menja konzisencija vode iz mulja
/rilikom ugu#ivanja i o3ezvodnjavanja tako sto se menja konzistencija mulja+ od amforne mase
sli1ne gelu+ mulj se /revodi u materijal koji dalo lake oslo3a4a vodu2 Ovakav jedan /ostu/ak se
sastojiiz dva rezervoara za /ri/remu i sazrevanje rastvora+ vakuum trans/ortera i dozir /um/i2
,. oncepcija postrojenja
Na odre4ivanje koce/cije /ostojenja uti1u mnogi faktori kao to su koli1ine i kvalitet
od/adnih voda+ dinamika i o/tere#enje /ostrojenja+ lokacija /ostrojenja+ faznost izgradnje+zahtev
za kvalitetom u /re1i#enog efluenta+ stanje i kvalitet reci/ijenta+ energetski zahtevi /ostrojenja i
td2 Gmaju#i u vidu ove faktore+ /rikazala sam konce/ciju koja delimi1no o3uhata /re1i#avanje
od/adnih voda2 "a kom/letno /re1i#avanje od/adnih voda koriste se kom3inacija fizi1ko-
hemijske i 3ioloke metode /re1i#avanja+ anaero3na o3rada mulja sa njegovom dehidratacijom
gde se kao rezultat do3ijaju sta3ilizovani mulj koji se moze koristizi kao 4u3rivo u /oljo/rivredi
ili odlagati na sanitarne de/onije i 3iogas kao kvalitetan izvor energije2
Ova konce/cija ima kvalitetan /ristu/ gde se ot/ad ne tretira kao otd/ad+ ve# kao resurs
za do3ijanje 4u3riva i energije2 ?o3ijenom energijom mogu se /odmiriti u velikoj meri /otre3e
ostalih energetskih /otria1a na /ostrojenju2
Sadr(aj-
1.Uopteno o vodi............................................................. 2
2.Podela vode.................................................................... 3
3.Sastijci koji se normalno sreu u vodi......................... 3
%2Postrojenja za preiavanje odpadnih vode.............. .
&.'ehniki opis postrojenja............................................. &/)
).Sekundarni tretman........................................................ )
*.+ulj................................................................................ *
,. oncepcija postrojenja................................................ *
7
0e%erenca-
1. rof dr2 Lovanovi# 2 >5OLODGL$ .O?> $ran4elovac+ ,**,2
2.?egremont+ D+ T>HNG5$ 9>JGMN$.$NL$ .O?$-9>9$?$ .O?$
D9$?S5GH 5$N$LG"$OGL$P 9>9$?$ GN?UST9GLS5GH O?$?NGH
.O?$ revod sa francuskog+ Dradjevinska knjiga+ Beograd 'K6&
3. Da#ea S2 5lanja 82 T>HNOLODGL$ .O?$ G O?$?NGH .O?$
Lugoslovensko udru0enje /ivara+ Beograd 'KK%
.. ?r2 ?ejan Lju3isavljevi#+ 8r $leksandar Quki#+ 8r2 Branislav Ba3i#
re1i#avanje ot/adnih voda Dra4evinski fakultet
&. Gnternet
8