DOBRA LABORATORIJSKA PRAKSA PRE I POSLE AKREDITACIJE

GOOD LABORATORY PRACTICE BEFORE AND AFTER ACREDITAION

mr Ljubinka Radosavljevi1), Tamara Petrovi2), ore Nei3), mr Mirjana Stani4)
Rezime: Danas, kada kvalitet proizvoda i usluga predstavlja dominantni faktor konkuretnosti i
prestia na svetskom tritu, jo jedna od laboratorija za ispitivanje se opredelila da se za svoje
mesto na tritu, u uslovim estoke konkurencije, izbori kvalitetom kao monim sredstvom za
poveanje konkurentnosti i sposobnosti i da ispuni zahteve kupaca. U ovom rada bie objanjeno
koji je znaaj ureenja jednog poslovnog sistema kao to je laboratorija za ispitivanje i koji su
rezultati ostvareni akreditacijom laboratorije.
Kljune rei: akreditacija, laboratorijska ispitivanja

1. UVOD
Uspenost i kvalitet pruanja usluga
ispitivanja neke laboratorije na tritu zavisi u
velikoj meri od naina njene organizovanosti. Da
bi laboratorija opstala na tritu mora da ima
rejting pouzdane i proverene organizacije, koja
svojim radom i profesionalnou obezbeuje
poverenje u kvalitet pruenih usluga.
Samo profesionalnost u pruanju usluga, ureenost
i tenja za daljim poboljanjima u pruanju usluga
obezbeuju joj bolji rejting i bolji poloaj na
tritu u odnosu na konkurenciju.
Jedan od koraka ka ureenju laboratorije je proces
akreditacije prema standardu ISO 17025:2006.

2.

LABORATORIJA PRE
AKREDITACIJE

U ovom radu bie predstavljena laboratorija

koja ima dugu tradiciju pruanja usluga ispitivanja,
ali koja se i pored velikog iskustva u radu, pre
akreditacije, suoavala sa brojnim problemima.
I pored definisane organizacione strukture, u
laboratoriji je esto dolazilo do meanja
nadlenosti i odgovornosti za obavljanje pojedinih
vrsta poslova, pa je teko bilo odrediti izvor
problema kada se on pojavi.
Zbog
nesreenosti
i
neobeleene
dokumentacije dosta vremena se gubilo na
obezbeenju sledljivosti dokumentacije i praenja
toka informacije od zahteva za ispitivanjem do
izdavanja izvetaja. Prilikom pojave greaka u
radu nije bilo jednostavno da se otkrije pravi uzrok
nastanka greke. Proces ispitivanja u laboratoriji,
organizacije i odravanja dokumentacije zasnivao
se na nepisanim pravilima. Znanje i iskustvo su se
prenosili usmenim putem, sa generacije na
generaciju.
Zbog sopstvene neureenosti i niskog stepena
organizacije, laboratorija je pokazivala vrlo malu
1)
2)
3)
4)

efikasnost u radu, sa puno praznog hoda i malim

brojem izdatih izvetaja u toku jednog radnog
dana. Deavalo se i da vremenski rok od poetka
ispitivanja do izdavanja izvetaja o ispitivanju
bude nedopustivo dug.
Nedokumentovan proces rada, zasnovan na
iskustvenom prenosu informacija i znanja dovodi
do nekvalitetnog prenosa informacija, velikih
praznih hodova u radu laboratorije to na kraju
rezultuje loim kvalitetom pruene usluge klijentu.
Praenje kompetentnosti i obuenosti osoblja,
potrebe za njihovom edukacijom i daljim
usavravanjem, praenje stanja i planiranje
preventivnog odravanja postojee laboratorijske
opreme, nabavku nove i otpis zastarele opreme,
ocena isplativosti za uvoenje novih metoda
ispitivanja, praenje efektivnosti i efikasnosti
ispunjenja poslovnih ciljeva nije mogue ostvariti
bez postojanja odreenog nivoa ureenosti procesa
sprovoenja laboratorijskih ispitivanja.
Ureenju prostora laboratorije bilo je potrebno
posvetiti posebnu panju jer ono predstavlja jedan
od procesa celovitog ureenja laboratorije. Ono je
bitan preduslov za ostvarenje odgovarajueg nivoa
kulture rada i standarda dobrog rada. Iako broj
prostorija kao i njihova veliina zadovoljavaju
potrebe za neometanim obavljanjem svih
laboratorijskih ispitivanja, analizom radnog
prostora uoeno je da je neophodno izvriti
sledee:
urediti radne prostorije kako bi atmosfera bila
to prijatnija kako za zaposlene tako i za
klijente i izvriti njihovo obeleavanje;
urediti magacin odnosno prostor za
skladitenje robe kako bi svaka komponenta
imala predvienu policu za smetaj u skladitu
i izvriti odgovarajue oznaavanje tablom sa
nazivom komponente koja je odloena na
polici.

mr Ljubinka Radosavljevi, dipl.ma.ing., Institut IMS, Beograd,

Tamara Petrovi, dipl.ing.org., Institut IMS, Beograd,
ore Nei, dipl.ma.ing., Institut IMS, Beograd,
mr Mirjana Stani, dipl.ing.teh., Institut IMS, Beograd

urediti dokumentaciju na radnim mestima, na

radnim stolovima, i fiokama, u plakarima, u
raunaru, u arhivi, itd.
Zahtevi koje standardi ISO 17025:2006 i ISO
9001:2000 nameu laboratoriji da ih primenjuje
pozitivno deluju na procese i organizaciju unutar
same laboratorije.
Zato je neophodno da organizacija usvoji
"procesni" pristup, kako bi mogla da identifikuje
brojne meusobno povezane i meusobno delujue
procese i sagleda stanje procesa u poslovnom
sistemu u cilju njihovog poboljanja. Kljuni korak
procesnog pristupa je identifikacija i klasifikacija
procesa. Sve procese je potrebno jasno definisati,
to znai da treba odrediti njihov poetak i kraj i
dobro razumeti kako on "protie" kroz
organizaciju, zajedno sa prateim ulazima i
izlazima. Glavne (kljune) procese, koji utiu u
direktnoj meri na zadovoljstvo klijenta treba
posebno pratiti i meriti i u najveoj meri nastojati
da ih stalno poboljavamo. Parametre kljunih
procesa tako definisati i pratiti da daju realnu sliku
ispunjenja definisanih ciljeva laboratorije i
poveanja zadovoljstva klijenata. Pomone
procese treba identifikovati i tretirati ih u funkciji
da
obezbede
nesmetano
okruenje
za
funkcionisanje glavnih procesa u laboratoriji.

laboratorije preduzima odgovarajue mere kojima

se obezbeuje dobro odravanje infrastrukture.
1000

Broj izdatih izvetaja

800
600
400
200
0
1
Pre akreditacije

30

2
Posle akreditacije

Broj ponovljenih ispitivanja

25
20
15
10
5
0
1
Pre akreditacije

25

2
Posle akreditacije

Broj novih klijenata u godini

20
15
10
5
0

3.

LABORATORIJA POSLE
AKREDITACIJE

Nakon prihvatanja zahteva propisanih

standardima ISO 17025:2006 i ISO 9001:2000 i
akreditacije laboratorije od strane akreditacionog
tela stvoreno je radno okruenje i nadzor nad
procesima i aktivnostima u laboratoriji koje je
veoma doprinelo boljoj organizaciji rada i boljem
rejtingu laboratorije na tritu.
Laboratorija je nakon akreditacije prema
standardu ISO 17025:2006 i ureenosti
dokumentacije prema ISO 9001:2000 znaajno
unapredila svoje odnose sa klijentima, poveala
broj ispitivanja (izdatih izvetaja), poveala broj
klijenata sa kojima sarauje, znaajno poveala
profit i sopstvenu referentnost i rejting na tritu.
Utvrene su odgovornosti kljunog osoblja iz
organizacije koje je ukljueno u delatnost ispitivanja, ili utie na tu delatnost radi uoavanja moguih sukoba interesa.
Laboratorija ima kompetentno rukovodno i
tehniko osoblje i potrebne resurse za izvrenje
svojih
poslova
i
obaveza,
specificirane
odgovornosti, ovlaenja i meusobne veze
osoblja koje rukovodi, obavlja ili verifikuje posao
koji utie na kvalitet ispitivanja, kompetentno
osoblje za nadzor nad ispitivanjima i koje je dobro
upoznato sa metodama i postupcima, svrhom
svakog ispitivanja kao i sa ocenjivanjem rezultata
ispitivanja.
Pristup i korienje prostorija laboratorije koje
utiu na kvalitet laboratorijskih ispitivanja
kontrolisani su od strane tehnikog rukovodioca
laboratorije. Takoe, tehniki rukovodilac

1
Pre akreditacije

2
Posle akreditacije

Broj reklamacija u godini

6
4
2
0
1
Pre akreditacije

2
Posle akreditacije

Slika 1. Poreenje praenih parametara pre i

posle akreditacije laboratorije
Slobodan pristup u prostorije dozvoljen je samo u
prisustvu izvrnog osoblja laboratorije.

4. PROCES SPROVOENJA
LABORATORIJSKIH ISPITIVANJA
Sam tok procesa sprovoenja laboratorijskih
ispitivanja nije bilo potrebno promeniti jer je dobro
definisan, ali su sprovedene manje izmene u nekim
aktivnostima koje su dovele do poboljanja
celokupnog procesa i proces je dokumentovan, u
cilju valjanog i objektivnog ispitivanja svakog
uzorka, nezavisno od tipa, porekla, naruioca
ispitivanja i samog ispitivanja u uem smislu.
Standardizovan
postupak
sprovoenja
laboratorijskih ispitivanja podrazumeva:
prijem i razmatranje zahteva/ponuda,
prihvatanje
zahteva,
ponuda
i/ili
potpisivanje ugovora o ispitivanju,
uzorkovanje,
prijem i evidenciju uzoraka,
pripremu uzorka za ispitivanje,

ispitivanje uzoraka,
analizu rezultata i logiku kontrolu
ispitivanja,
izradu izvetaja o ispitivanju i
verifikaciju ispitivanja i izdavanje
izvetaja o ispitivanju.
Prijem zahteva i/ili potpisivanje ugovora o
ispitivanju
Na osnovu zahteva korisnika tehniki
rukovodilac laboratorije u razgovoru sa
neposrednim izvriocima ispitivanja utvruje
mogunosti za realizaciju traenih laboratorijskih
ispitivanja. Ako je odluka pozitivna pristupa se
izradi ponude i po njenom prihvatanju, izradi
ugovora.
Uzorkovanje
Na osnovu prihvaenog zahteva za ispitivanje,
ponude ili potpisanog ugovora vri se uzorkovanje.
Uzorkovanje moe da vri ovlaeni predstavnik
laboratorije ili sam naruilac ispitivanja. Kada je
uzimanje uzoraka u nadlenosti laboratorije koriste
se odgovarajuim standardima definisani postupci
i/ili primenjuju definisane statistike tehnike za
izbor uzoraka. Uzorkovanje se vri na vie naina,
zavisno od:
predmeta i mesta ispitivanja,
prirode materijala,
metoda uzorkovanja,
standarda po kojima se ispituje,
pravilnika i
optih tehnikih uslova.
Uzorci se oznaavaju etiketama a na osnovu
njih se po potrebi naruiocu ispitivanja izdaje zapis
o uzimanju uzoraka. Zapis o uzorkovanju sadri
sve relevantne informacije vezane za postupak
uzorkovanja.
Ukoliko je uzorkovanje specifino ili je
ugovoren vei broj uzoraka i u duem
vremenskom periodu, onda se vri izrada plana
uzorkovanja.
Prijem i evidencija uzoraka
Rukovanje
uzorcima
za
ispitivanje
podrazumeva postupanje sa uzorcima od mesta
uzorkovanja preko ispitivanja pa do odlaganja
ispitanog uzorka ili njegovog ostatka.
Kvalitet uzoraka u velikoj meri zavisi od ispravnog
rukovanja koje obuhvata:
kondicioniranje i pakovanje uzoraka pre
transporta (u potrebnim uslovima
temperature, vlanosti i dr),
transport i dostavljanje uzoraka,
prijem uzoraka u laboratoriju,
ifriranje uzoraka,
ispitivanje uzoraka,
uvanje ostatka ili dela uzorka i
odlaganje ostatka uzoraka.
Posebnu panja se posveuje propisnom
pakovanju i transportu uzoraka kako ne bi dolo do
promene vlanosti i strukture uzoraka u kontaktu
sa vodom, usled delovanja vetra ili direktnih
sunevih zraka i usled potresa i vibracija pri

transportu. Pakovanje, obeleavanje i transport

uzoraka vri se prema odgovarajuem standardu.
Svi uzorci koji su doneti na ispitivanje u
laboratoriju (dostavljeni od strane naruioca
ispitivanja ili od strane predstavnika laboratorije)
uvode se u laboratorijsku knjigu ulaza uzoraka gde
se uzorcima dodeljuje ifra koja prati uzorak kroz
celu laboratoriju i u svim dokumentima
laboratorije do izvetaja o ispitivanju.
Ukoliko uzorke dostavlja naruilac ispitivanja,
uzorci se pregledaju i obavezno popunjava
zapisnik o prijemu i skladitenje uzorka u koji se,
prema potrebi, upisuju primedbe koje se unose i u
laboratorijsku knjigu ulaza uzoraka. Zapisnik
potpisuju donosilac uzorka - naruilac i
predstavnik laboratorije.
Uzorci se odlau i uvaju na predvieno mesto
na nain kako je to predvieno standardima i
metodama ispitivanja, odnosno u prostoriji u
kojima su temperatura i vlanost prilagoeni za
ouvanje prirodnog stanja uzorka. U ovoj prostoriji
oni ostaju do poetka ispitivanja. Obzirom na
prirodu uzoraka koji se ispituju u laboratoriji,
praksa je da se kontrolni uzorci ne uvaju, osim
ako se to ne ugovori sa naruiocem ispitivanja uz
posebno definisanje stanja u kome se uzorak moe
uvati. U tom sluaju kontrolni uzorci se uvaju do
ugovorenog roka pod propisanim uslovima u
odgovarajuoj zbirci i pod brojem pod kojim je
uzorak primljen u laboratoriju.
Priprema uzoraka i opreme za ispitivanja
Priprema uzoraka za ispitivanje vri se prema
vrsti zahtevanih ispitivanja od strane naruioca i na
osnovu metoda ispitivanja pojedinih parametara.
Za rukovanje i odravanje opreme u ispravnom
stanju zaduena su lica koja rukuju opremom
prema uputstvima za rukovanje. Laboratorija vodi
evidencione kartone za opremu i merila koja se
koriste prilikom ispitivanja a ona se redovno
etalonira.
Tok ispitivanja i tanost merenja na
uzorcima
U laboratoriji se koriste standardizovane
metode ispitivanja koje zadovoljavaju potrebe
korisnika i koje su prikladne za ispitivanje u
laboratoriji. Neposredno pored prostora gde se vri
priprema i ispitivanje uzoraka nalaze se kompletne
metode ispitivanja i uputstva za rukovanje
opremom sa kojom se vri ispitivanje.
Analiza rezultata i logika kontrola
ispitivanja
Nakon zavrenih ispitivanja rezultati se, sa
brojevima uzoraka kao u laboratorijskoj knjizi
ulaza uzoraka, upisuju u odgovarajue zapise za
svaku metodu ispitivanja a za neke metode
ispitivanja rade se i izlazni dijagrami. Prilikom
upisivanja rezultata vri se logika kontrolu.
Logika kontrola podrazumeva uporeivanje
dobijenih izmerenih vrednosti sa vaeim

U izvetaju se navode i informacije o

specifinim uslovima ispitivanja:
da se rezultati ispitivanja odnose samo na
ispitivane uzorke,
ako je uzorak oteen,
ako uzorkovanje nije adekvatno izvreno,
ako su ispitivanja ponovljena.
U sluaju da je laboratorija vrila uzorkovanje
u izvetaj se dodaju podaci o uzorkovanju i
rukovanju (koliina i vrsta uzoraka, mesto
uzorkovanja, na osnovu koje metode, po kom
standardu, pravilniku, tehnikom uslovu je
sainjen i ugovoren program uzorkovanja).
Ukoliko predstavnik laboratorije nije izvrio
uzorkovanje, jasno se naznauje ko je izvrio
uzorkovanje. Predstavnik laboratorije je obavezan
da vri nadzor nad uzorkovanjem.
Rukovanje ispitanim uzorcima
Nakon zavretka procesa ispitivanja vri se
klasifikacija i uklanjanje ispitanog materijala.
Klasifikovani otpad se privremeno odlae na
predvieni prostor u laboratoriji a zatim se iznosi u
kontejnere i privremene deponije. Kada postoji
potreba da se ispitani uzorak ili njegov deo uva,
postupa se kako je to precizirano ugovorom.
Kretanje uzorka unutar laboratorije od njegovog
ulaska u laboratoriju do uklanjanja ispitanog
materijala prikazano je na slici br. 2

standardima, uobiajenim vrednostima, ranije

utvrenim vrednostima sa srodnim uzorcima, i sl.
U procesu logike kontrole dobijene izmerene
vrednosti se moraju staviti u odnos sa moguim
uticajima i smetnjama u okruenju, elementima
rada opreme i drugim uslovima rada u vreme
izvoenja ispitivanja.
Logika kontrola izmerenih vrednosti je
obavezna aktivnost tokom celokupnog procesa
ispitivanja, koja ima direktni povratni uticaj na tok
ispitivanja. Rezultati logike kontrole mogu uticati
na pojavu sumnje u valjanost rezultata i tada se
vri ponavljanje ispitivanja.
Prilikom analize rezultata ispitivanja dolazi do
izraaja teorijsko i praktino znanje uesnika u
ispitivanju. Kada to ispitna metoda zahteva ili to
doprinosi pojanjenju rezultate ispitivanja prate
odgovarajui prilozi koji ilustruju tok ili rezultate
(fotografije, dojagrami,...).
Izrada izvetaja o ispitivanju
Nakon zavrenih laboratorijskih ispitivanja
radi se izvetaj o ispitivanju tako to se svi
rezultati analiza ispitivanih uzoraka prikazuju
tabelarno i/ili grafiki.
Ostali podaci koji su neophodni za izradu
izvetaja o ispitivanju (podaci o korisniku usluga,
mestu uzorkovanja, samom uzorku, postupku
uzorkovanja i metodama ispitivanja i dr) unose se
u izvetaj na osnovu zahteva, ponude i/ili ugovora
sa korisnikom, prijemnog lista uzorka.

B
C 72a

11

15

10b
B

C 65

C 68

C 67

C 69
2a

12
B
10 a

12

C 72

13

12
4

2
8a

C 66

C 59

8b

C 62
C 60
4b
14

C 64
8b

7b 7b

C 63
6b

6a

7a C 61

Put uzorka za ispitivanje

Put ispitanog uzorka
Izbacivanje otpadnog materijala
Slika 2 - Kretanje uzorka unutar laboratorije od njegovog ulaska u laboratoriju do uklanjanja
ispitanog materijala

5. UMESTO ZAKLJUKA
Svaka laboratorija koja prua usluge svojim
klijentima suoava se sa problemima razliite
prirode. Problemi mogu biti: 1) tehnikotehnoloke prirode (direktno utiu na tanost
laboratorijskih ispitivanja), 2) nedostatak resursa,

3) ekonomske prirode, 4) zakonodavne i 5)

organizacione prirode.
Kakve god prirode da su problemi,
laboratorija mora da preduzme odreenu reakciju u
cilju njihovog reavanja. Dobra praksa u radu
podrazumeva da postoje ugraeni mehanizmi ne
samo za reavanje ovih problema, ukoliko nastanu,
nego i za predvianje mogunosti njihove pojave.

U tom smislu, laboratorija je dobru praksu

pretoila u dokumentovane procedure i uputstva,
prema ISO 17025:2006, i uspostavila ureen
sistem planiranja, praenja, kontrole i analize.
Primenom
ovih
dokumenata
laboratorija
poboljava svoju efikasnost i efektivnost rada.

LITERATURA
[1] JUS ISO 17025:2006
Opti zahtevi za
kompetentnost laboratorija za ispitivanje i
laboratorija za etaloniranje