PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET

KRAGUJEVAC

Seminarski rad iz predmeta

Analiza životnih namirnica

Tema

Simultano određivanje kadmijuma i olova u vinu metodom elektrotermalne

atomske apsorpcione spektrometrije

Profesor Student

Dr Zorka Stanić, vanredni profesor Tijana Maksimović 1049/16

Kragujevac, 2017.

1
 SADRŽAJ
APSTRAKT..........................................................................................3
1 UVOD................................................................................................3
2 EKSPERIMENTALNI DEO.............................................................4
2.1 Instrumenti.....................................................................................4
2.2 Reagensi, referentni rastvori i uzorci.............................................4
3 REZULTATI I DISKUSIJA..............................................................5
3.1 Optimizacija uslova peći................................................................5
4 ZAKLJUČCI......................................................................................8
5 REFERENCE....................................................................................9

2
APSTRAKT
Razvijena je metoda elektrotermalne atomske apsorpcione spektrometrije za direktno,
simultano određivanje Cd i Pb u belom i crvenom vinu korišćenjem transverzalno zagrejanog
cevnog atomizera sa longitudinalnom pozadinskom korekcijom Zemanovog efekta. Termalno
ponašanje oba analita tokom faza pirolize i atomizacije je ispitivano u 0,028 mol L -1 HNO3 i u
1+1 v/v razblaženom vinu upotrebom mešavine Pd(NO 3)2 + Mg(NO3)2 i NH4H2PO4 +
Mg(NO3)2 kao hemijskih modifikatora. Sa 5 μg Pd + 3 μg Mg kao modifikatorima i pirolizom
u dva koraka (10 s na 400˚C i 10 s na 600˚C) izbegnuto je formiranje ugljeničnih taloga
(ostataka) unutar atomizera. Za 20 μL uzorka (vino + 0,056 mol L -1 HNO3, 1+1, v/v)
podeljenih u grafitne cevi, određene su analitičke krive u opsegu od 0,10-1,0 μg L -1 za Cd i
5,0-50 μg L-1 za Pb. Karakteristična masa je bila približno 0,6 pg za Cd i 33 pg za Pb, i
životni vek cevi je bio približno 400 pucanja. Granice detekcije bazirane na integrisanoj
apsorbanci (0,03 μg L-1 za Cd i 0,8 μg L -1 za Pb) prevazilaze uslove brazilske regulative o
hrani koje određuju maksimalan dozvoljeni nivo za Cd na 200 μg L -1 i za Pb na 500 μg L-1.
Relativne standardne devijacije (n=12) su bile tipične za Cd<8% i za Pb<6%. Ponovna
dobijanja Cd i Pb dodatih u uzorke vina su varirala od 88 do 107% i od 93 do 103%, zasebno.
Preciznost direktne detreminacije kadmijuma i olova je proverena za deset stonih vina
upoređivanjem rezultata sa onim rezultatima koji su dobijeni za rastvoreno vino upotrebom
jednog elementa ET-AAS, koji su se slagali na 95% ivou poverenja.

1 UVOD
Precizno određivanje kadmijuma i olova u ekološkim, biološkim uzorcima, kao i
uzorcima hrane je značajno zbog toksičnosti ovih elemenata i njihovih jedinjenja. Pića koja
sadrže kvasac, kao što su pivo i vino mogu doprineti usisavanju kadmijuma i olova zbog
relativno velikih zapremina koje se pićem unesu u organizam. Kako su ovi elementi obično
prisutni u malim količinama u većini uzoraka hrane i pića, potrebne su osetljive analitičke
tehnike, poput plamene atomske apsorpcione spektrometrije, atomske fluorescentne
spektrometrije, masene spektrometrije sa indukovano spegnutom plazmom, optičke emisione
spektrometrije sa indukovano spegnutom plazmom, elektroanalize ili neutronske aktivacione
analize. Elektrotermalna atomska apsorpciona spektrometrija (ET-AAS) je pogodna i široko
korišćena tehnika za determinaciju Cd i Pb koji su prisutni u tragovima, što je i očekivano
zbog njene selektivnosti, jednostavnosti, visoke osetljivosti i sposobnosti za direktno
određivanje u različitim matricama. Primenljivost ET-AAS je jooš više proširena sa razvojem
simultanih multielementnih instrumenata. Direktna i simultana determinacija nekoliko
elemenata prisutnih u tragovima je naročito pogodna za rutinske laboratorije zbog uštede u
vremenu i minimalne obrade uzorka koji se zahtevaju. U skorašnjem razmatranju, Freschi i
saradnici prave osvrt na 44 članka sa simultanom multivalentnom AAS, i 18 članaka se
odnose na određivanje Cd i Pb u različitim matricama, uključujući biljne materijale, pića i
hranu. Ipak, procedure koje obuhvataju direktno simultano određivanje Cd i Pb u stonim
vinima nisu opisane u literaturi. Ova studija opisuje jednostavnu i brzu metodu za direktnu i
simultanu determinaciju Cd i Pb prisutnih u tragovima u stonim vinima upotrebom ET-AAS
sa transverzalno zagrejanim grafitnim atomizerom i longitudinalnom pozadinskom

3
korekcijom Zemanovog efekta. Izvođenje predložene metode je provereno nakon analiziranja
nekoliko vrsta crvenog i belog vina.

2 EKSPERIMENTALNI DEO
2.1 Instrumenti
Korišćeni su Perkin-Elmer SIMAATM 6000 simultani multielementni atomski
apsorpcioni spektrometar sa longitudinalnom pozadinskom korekcijom Zemanovog efekta,
transverzalno zagrevani grafitni cevni atomizer (THGA) i AS-72 autosempler. Kako bi se
odredila prisutnost Cd i Pb na analitičkim talasnim dužinama preporučenim od strane
proizvođača (Cd:228,8 nm prorez 0,7 nm; Pb 283,3 nm prorez 0,7 nm) korišćene su Perkin-
Elmer-ove lampe bez elektroda kao i struje u lampama od 230 mA i 450 mA, zasebno. Argon
vidoke čistoće (99,999%, White Martins, Brazil) je korišćen kao gas za čišćenje.
Eksperimenti su izvođeni pod STPF uslovima. Temperaturni program korišćen za simultano
određivanje Cd i Pb je prikazan u Tabeli 1.

Tabela 1

Program temperatura grafitne peći za proučavanje Cd i Pb u vinu

Korak Temperatura Vreme Protok argona

(˚C) (Nagib, zadržavanje) (ml min-1)
(s)
1 110 15, 30 250
2 130 10, 25 250
3 400 10, 10 250
4 600 5, 10 250
5 1800 0, 5 0 (očitavanje)
6 2450 1, 3 250

2.2 Reagesni, referentni rastvori i uzorci

Dejonizovana voda visoke čistoće koja se prečišćava preko Milli-Q sistema za
vodu(Millipore) je korišćena do kraja. Svi referntni rastvori i uzorci su zakišeljeni do 0,028
mol L-1 sa azotnom kiselinom supračistog stepena (Merck). 1 g L -1 Pd i 1 g L-1 Mg hemijski
modifikatorski rastvori su pripremani odgovarajućim razblaživanjem 10 g L -1 Mg (Perkin-
Elmer, Deo No.B019-0634) osnovnih rastvora. Pet mešanih Cd/Pb kalibracionih rastvora
(Cd: 0,10; 0,25; 0,50; 0,80; 1,0 μg L -1; Pb: 5,0; 10; 25; 40; 50 μg L -1) je pripremano dnevno u
0,028 mol L-1 HNO3 razblaživanjem individualnih osnovnih rastvora (1000 mg L -1; Titrisol,
Merck). Autosemplerski rastvor za ispiranje je bio 0,1% (v/v) Triton X-100 u 0,028 mol L -1
HNO3. Za svako merenje , 20 μL uzorka ili referentnog rastvora je korišćeno zajedno sa 5 μL
1 g L-1 Pd i 3 μL 1 g L-1 Mg hemijskim modifikatorskim rastvorima. Sva merenja integrisane
apsorbance su vršena najmanje tri puta.

4
 Krive pirolize i atomizacije su određene bez hemijskih modifikatora i u prisustvu
Pd(NO3)2 + Mg(NO3)2 i NH4H2PO4 + Mg(NO3)2. Ova ispitivanja su vršena pomoću pratećih
rastvora : (a) 1.0 μg L-1Cd plus 25.0 μg L-1 Pb u 0,028 mol L-1 HNO3; (b) razblaženog vina
( 1+1 u 0,028 mol L-1 HNO3) i spajkovanog sa 1.0 μg L-1 Cd plus 25.0 μg L-1 Pb; (c)
razblaženog belog vina (1+1 u 0,028 mol L-1 HNO3) i spajkovanog sa 1.0 μg L-1 Cd plus 25.0
μg L-1 Pb.

Uzorci brazilskog crvenog (suvog i slatkog) i belog (suvog i slatkog) vina su kupljeni
u lokalnom supermarketu. Uzorci vina su razblaženi (1+1, v/v) sa 0,056 mol L -1 HNO3 pre
analize: 500 μL uzorka i 500 μL nitratne kiseline su dodati u autosempler i mešani
ključanjem vazduha korišćenjem Pasterove pipete. Procedura digestije mokrog pepela
bazirana na nitratnoj kiselini i vanadijum(V)-oksidu kao katalizatorima je korišćena za
razaranje uzoraka vina u blok digestor sistemu. Jedan mililitar koncentrovane azotne kiseline
i 30 μg V2O5 je dodato u 5 ml uzorka vina, i digestione cevi su postavljene na digestioni blok
i zagrevane do 80˚C 30 minuta. Nakon toga, temperatura je polako povećavana do 120˚C i
održavana je 90 minuta. Konačna zapremina od 10 mL je dostignuta pomoću Milli-Q vode.
Sve digestije su vršene dva puta.

3 REZULTATI I DISKUSIJA
3.1 Optimizacija uslova peći
Sva merenja su na početku izvođena kombinovanjem uslova preporučenih od strane
proizvođača za svaki element, prilagođavanjem samo jedne faze pirolize na 600˚C. Iako je
ET-AAS sa pozadinskom korekcijom Zemanovog efekta visoko efektivna metoda u
određivanju Pb i Cd prisutnih u tragovima u uzorcima vina bez prethodne obrade uzorka,
velika količina pare koja se razvija u toku pirolize kao i ugljenični ostaci akumulirani nakon
nekoliko pucanja, su uticali na izvođenje eksperimenta. Ove nezgode su minimalizovane
vršenjem pirolize na 400˚C. Bazirano na temperaturskom programu prikazanom u Tabeli 1,
ponašanje Cd i Pb u razblaženoj nitratnoj kiselini, crvenom i belom vinu je proučavano
određivanjem krivih pirolize i atomizacije za svaku sredinu sa i bez modifikatora kao što je
opisano u odeljku 2. Za Cd bez modifikatora maksimalna temperatura pirolize i optimalna
temperatura atomizacije u nitratnoj kiselini, crvenom i belom vinu su bile 200˚C u 1200˚C,
zasebno. U prisustvu Pd/Mg modifikatora temperatura pirolize se može povećati do 600˚C u
sve tri sredine, dok optimalna temperatura atomizacije ostaje 1200˚C.

U prisustvu fosfat/Mg modifikatora neznatno više temperature pirolize i atomizacije

od 800˚C i 1400˚C, zasebno, se mogu koristiti samo u rastvoru nitratne kiseline, pošto osobite
vrednosti i belom i crvenom vinu ostaju na 600˚C i 1200˚C. Za Pb u azotnoj kiselini bez
modifikatora, može se koristiti temperatura pirolize od 600˚C, ali ona međutim opada na
200˚C u belom i crvenom vinu; optimalna temperatura atomizacije je bila 1400˚C u sve tri
sredine. U prisustvu Pd/Mg modifikatora temperatura pirolize se može povećati do 1000˚C u
nitratnoj kiselini, i čak do 1200˚C u crvenom i belom vinu. Optimalna temperatura
atomizacije je bila 1600˚C u sve tri sredine. Sa fosfat/Mg modifikatorom maksimalna
temperatura pirolize je bila 1000˚C i optimalna temperatura atomizacije je bila 1400˚C u sve

5
tri sredine. Stabilizacija oba metala od 200˚C do 600˚C (Cd) i od 1000˚C do 1200˚C (Pb) u
vinu u prisustvu hemijskih modifikatora je očigledna. Iako je fosfat/Mg predloženi
modifikator za Cd i Pb, modifikator izabran u ovom radu je bio Pd/Mg da bi se izbegli
problemi očekivani zbog izgrađene pozadine izazvani fosfatima koji mogu da komplikuju
pozadinsku korekciju za Cd. Što se tiče atomizacije, profili pikova dobijeni na 1800˚C su bili
65% uži od onih na 1600˚C kada je izmereno kao totalna širina na osnovnoj liniji. Treba
napomenuti da su slične integrisane apsorbance dobijene za Cd i Pb. U dodatku, ukupno
vreme privremenog signala je bilo blizu 4 i 9 s, zasebno. Dakle, temperatura atomizacije od
1800˚C je izabrana za sve naredne eksperimente.

Efekti matriksa su procenjeni upoređivanjem nagiba kalibracionih krivih za vodene

referentne rastvore i matriks podešene rastvore. Slika 1 prikazuje malene mnogobrojne efekte
matriksa, ipak greške upotrebom kalibracije sa vodenim rastvorima su manje od 2% i 6% za
kadmijum i olovo, zasebno, što je razumljivo i prihvatljivo za direktnu analizu u tragovima.

Integrisana apsorbanca, s Integrisana apsorbanca, s

Slika 1. Uticaj matriksa na kalibraciju za Cd i Pb. ( )0,028 mol L -1 HNO3, ( ) 1+1 (v/v)
razblaženo crveno vino i (●) 1+1 (v/v) razblaženo belo vino, oba sa 0,056 mol L-1 HNO3.

Dalje, karakteristične mase dobijene za vodene standarde (HNO 3), crveno vino (cv) i
belo vino (bv) su bile blizu jedna druge kada su Pd/Mg ili fosfat/Mg korišćeni kao
modifikatori. Izračunata karakteristična masa sa Pd/Mg modifikatorom je bila 0,5; 0,5 i o,6
pg za Cd i 30; 35 i 31 pg za Pb u HNO 3, cv i bv, zasebno. Za fosfat/Mg modifikator,
odgovarajuće karakteristične mase su bile 0,6; 0,5 i 0,4 pg za Cd i 32,41 i 40 za Pb.
Kalibracione krive sa linearnim koeficijentom korelacije r=0,9997 za Cd i r=0,9996 za Pb su
tipično dobijene unutar opsega koncentracija od 0,10-1,0 μg L -1 za Cd i 5.0-50 μg L-1 za Pb.
Deset uzoraka stonih vina je analizirano sa ciljem da se ispita izvodljivost direktne metode i
rezultati su upoređeni sa onima dobijenim kiselom digestijom i jednoelementne GF-AAS.
Rezultati su prikazani u Tabeli 2.

6
Tabela 2

Determinacija Cd i Pb u uzorcima vina (u μg L -1) bez digestije (razblaženih vina) i posle digestije
(rastvorenih vina); srednja i standardna devijacija za pet determinacija

Uzorak Razblažena Rastvorena vina

vina
Cd Pb Cd Pb
1 <0.03 19.4 ± 1.1 <0.03 23.2 ± 1.3
2 0.15 ± 0.01 10.0 ± 0.3 0.16 ± 0.01 10.3 ± 0.9
3 0.13 ± 0.01 10.7 ± 0.4 0.12 ± 0.01 13.6 ± 1.0
4 0.10 ± 0.01 15.1 ± 0.9 0.08 ± 0.00 16.4 ± 0.7
5 0.20 ± 0.01 16.2 ± 0.5 0.19 ± 0.01 14.1 ± 0.3
6 0.16 ± 0.01 33.6 ± 1.3 0.18 ± 0.01 36.1 ± 2.9
7 0.07 ± 0.00 50.3 ± 2.4 0.06 ± 0.00 55.0 ± 3.5
8 0.13 ± 0.00 24.9 ± 1.1 0.14 ± 0.00 25.4 ± 1.7
9 0.05 ± 0.01 13.9 ± 0.7 0.05 ± 0.01 13.1 ± 0.9
10 0.07 ± 0.00 26.0 ± 1.1 0.07 ± 0.00 28.4 ± 1.4

Prema spojenom t-testu svi rezultati se slažu na 95% nivou poverenja. Dalje, ponovna
dobijanja za spajk uzorke unutar opsega 88-107% za Cd i 93-103% za Pb su pronađena.
Tipični apsorpcioni signali za uzorke belog i crvenog vina su prikazani na Slici 2. Relativne
standardne devijacije su bile niže od 8% i 6% za Cd i Pb, zasebno, za većinu uzoraka (n=12).
Granice detekcije dobijene za Cd i Pb su 0,03 μg L -1 i 0,8 μg L-1, zasebno, i otuda tri ili dva
reda važnosti niže od onih zahtevanih brazilskim regulativama (200 g L -1 i 500 μg L-1 za Cd i
Pb, zasebno). Sve određene vrednosti za Cd i Pb u brazilskom crvenom i belom vinu su bile
značajno niže od limita utvrđenih zakonom. Životni vek grafitne cevi koja koristi predloženi
program zagrevanja je bio blizu 400 pucanja.

7
 Slika 2. Izgledi apsorbanci za determinaciju Cd i Pb (pune linije) i pozadinu (tačkaste linije) sa 5 μg
Pd + 3 μg Mg kao modifikatorima. (a) 20 μL 0,028 mol L -1 HNO3 rastvora koji sadrži 1.0 μg L -1 Cd;
(b) 20 μL razblaženog vina (1+1 v/v) sa 0,056 mol L -1 HNO3 i spajkovano sa 1.0 μg L -1 Cd; (c) 20 μL
0,028 mol L-1 HNO3 rastvora koji sadrži 25 μg L -1 Pb; (d) 20 μL razbalenog vina (1+1 v/v) sa 0,056
mol L-1 HNO3 i spajkovano sa 25 μg L-1 Pb.

Apsorbanca
Apsorbanca

Vreme, s Vreme, s

Apsorbanca Apsorbanca

Vreme, s Vreme, s

4 ZAKLJUČCI
Ovaj rad predstavlja novu strategiju za direkto simultano određivanje Cd i Pb u
uzorcima vina pomoću grafitne peći atomske apsorpcione spektrometrije. Komparativni
rezultati i vrednosti ponovnog dobijanja spajk uzoraka su ukazali da je jednostavno
razblaženje uzorka bilo dovoljno da se odrede Cd i Pb precizno u brazilskim vinima. Direktna
metoda predložena u ovom istraživanju je pogodna za rutinske analize u laboratorijama
kontrole kvaliteta pošto je metoda jednostavna, brza i pouzdana. Simultana detekcija znači
manje vremena po elementu i stoga nižu cenu.

8
REFERENCE
H.G. Seiler, H. Sigel, Handbook on Toxicity of Inorganic Compounds, Marcel Dekker, New
York, 1998, pp. 79-83.

G.A. Pedersen, G.K. Mortensen, E.H. Larsen, Beverages as a source of toxic trace element
intake, Food Addit. Contam. 11 (1994) 351-363.

C. Mena, C. Cabrera, M.L. Lorenzo, M.C. Lopez, Cadmium levels in wine, beer and other
alcoholic beverages: possible sources of contamination, Sci. Total Environ. 181 (1996) 201-
208.

A. Kaufmann, Lead in wines, Food Addit. Contam. 15 (1998) 437-445.

A. Gaspar, H. Berndt, Thermospray flame furnace atomic absorption spectrometry (TS-FF-

AAS) - a simple method for trace element determination with microsamples in the μg/l
concentration range, Spectrochim. Acta Part B 55 (2000) 587-597.

R.Q. Aucelio, B.W. Smith, J.D. Winefordner, Determination of lead in whole blood by filter
furnace laser-excited atomic fluorescence spectrometry, Anal. Sci. 15 (1999) 321-325.

C.F. Harrington, S. Elahi, P. Ponnampalavanar, T.M. D’Silva, A protocol for the

multielemental analysis of trace metals in food samples by flow injection coupled to ICP-MS,
At. Spectrosc. 20 (1999) 174-179.

I. Matsushige, E. Oliveira, Determination of trace elements in Brazilian beers by ICP-AES,

Food Chem. 47 (1993) 205-207.

H. Emons, A. Baade, M.J. Schoning, Voltammetric determination of heavy metals in

microvolumes of rain water, Electroanalysis 12 (2000) 1171-1176.

M.Y. Perez-Jordan, J. Soldevila, A. Salvador, A. Pastor, M. de la Guardia, Inductively

coupled plasma mass spectrometry analysis of wines, J. Anal. At. Spectrom. 14 (1999) 33-39.

E.C. Lima, F.J. Krug, K.W. Jackson, Evaluation of tungsten-rhodium coating on an

integrated platform as permanent modifier for cadmium, lead, and selenium determination by
electrothermal atomic absorption spectrometry, Spectrochim. Acta Part B 53 (1998) 1791-
1804.

B.T. Yaru, D. Bainok, G.M. Day, Determination of Cd, Cu, Pb and Zn in biological tissues
using Zeeman graphite furnace AAS after microwave digestion in non-pressurized, semi-
closed vessel, At. Spectrosc. 20 (1999) 33-38.

S.N.F. Bruno, R.C. Campos, A.J. Curtius, Determination of lead and arsenic in wines by
electrothermal atomic absorption spectrometry, J. Anal. At. Spectrom. 9 (1994) 341-344.

M.M. Silva, M.A.Z. Arruda, F.J. Krug, P.V. Oliveira, Z.F. Queiroz, M. Gallego, M. Valc
´arcel, On-line separation and preconcentration of cadmium, lead, and nickel in a fullerene

9
(C60) minicolumn coupled to flow injection tungsten coil absorption spectrometry, Anal.
Chim. Acta 368 (1998) 255-263.

B. Welz, M. Sperling, Atomic Absorption Spectrometry, third ed, Wiley-VCH, Weinheim,

1999.

J. Butcher, J. Sneddon, A practical guide to graphite furnace atomic absorption

spectrometryin: J.D. Winefordner

(Ed.), Chemical Analysis: a Series of Monographs on Analytical Chemistry and its

Applications, 149, Wiley-Interscience, New York, 1998.

J.M. Harnly, T.C. O’Haver, B. Golden, W.R. Wolf, Background-corrected simultaneous

multielement atomic absorption spectrometry, Anal. Chem. 51 (1979) 2007-2014.

K.S. Farah, J. Sneddon, Developments and applications of multielement graphite furnace

atomic absorption spectrometry, Appl. Spectrosc. Rev. 30 (1995) 351-371.

J. Sneddon, B.D. Farah, K.S. Farah, Multielement atomic absorption spectrometry: a

historical perspective, Microchem. J. 48 (1993) 318-325.

G.P.G. Freschi, C.S. Dakuzaku, J.A.G. Neto, M. Moraes, Simultaneous multielement

graphite furnace atomic absorption spectrometry - a review of the technique and applications,
Ecl. Quim. 25 (2000) 213-226.

J. Caroll, N.J. Miller-Ihli, J.M. Harly, D. Littlejohn, J.M. Ottaway, T.C. O’Haver,
Simultaneous multi-element analysis by continuum source atomic-absorption spectrometry
with graphite probe electrothermal atomization, Analyst 110 (1985) 1153-1159.

N.J. Miller-Ihli, Graphite furnace atomic absorption spectrometry for the analysis of
biological materials, Spectrochim. Acta Part B 44 (1989) 1221-1227.

M. Hoening, A. Cilissen, Performances and practical applications of simultaneous multi-

element electrothermal atomic absorption spectrometry the case of the SIMAA 6000,
Spectrochim. Acta Part B 52 (1997) 1443-1449.

H. Edel, L. Quick, K. Cammann, Simultaneous multielement determination in complex

matrices using frequency-modulated electrothermal atomic absorption spectrometry, Anal.
Chim. Acta 310 (1995) 181-187.

K. Kitagawa, Y. Shimazaki, A simultaneous multielement atomic-absorption spectrometer

with a inverse polychromator and fast Fourier transformation, Anal. Sci. 9 (1993) 663-669.

P.R.M. Correia, E. Oliveira, P.V. Oliveira, Simultaneous determination of Cd and Pb in

foodstuffs by electrothermal atomic absorption spectrometry, Anal. Chim. Acta 405 (2000)
205-211.

F.L. Lopez, C. Cabrera, M.L. Lorenzo, M.C. Lopez, Aluminum levels in wine, beer, and
other alcoholic beverages consumed in Spain, Sci. Total Environ. 220 (1998) 1-9.

10